MIE skripta.docx

7/24/2019 MIE skripta.docx

1/46


2/46

*rodjeni nagoni

)esno povezani sa &izioloskim zahtevima tela i &izickog opstanka. )o su + potreba za hranom,

vodom, kiseonikom, izbegavanje bolnih stimulusa i sl.

luze &unkcijama neophodnim za odrzanje organizma.

-zvedeni nagoni

-zvedeni iz osnovnih telesnih nagona, sticu se kroz proces ucenja.

-nstinkti

*rodjene bioloske tendencije. isi su od urodjenih nagona jer ukljucuje i odgovarajuceponasanje koje dovodi do zadovoljenja nagona.

Covek" produkt drustva

rste covekovih motiva zavise od zahteva njegove socijalne grupe. Motivi , zelje, ciljevi inamere su odraz drustvenih potreba. Postoji socijalna selekcija i soc. evolucija koje omogucavaju

opstanak i &unkcionisanje socijalnih grupa.

/ulturalni relativizam

)vrdi da se ljudske vrednosti mogu razumeti jedino u odnosu na odredjenu kulturu. #ioloskimnagonima se pridaje minimalna uloga. 0edinka uci obicaje svoje kulturne sredine dok tezi zazadovoljenjem svojih primitivnih &izioloskih potreba.


3/46

ocijalni determinizam

Postoje zakoni drustva, socijalnih organizacija i i storijskih tokova koja nadjacavaju individualnu

ljudsku prirodu. Covek nije svestan speci&icnih determinanti svojih motiva.

Covek" nesvesno bice

Covek nije svestan pravog razloga veceg dela svoga ponasanja.

azlozi su duboko skrivene instinktivne tendencije koje se mani&estuju na slozen i indirektannacin.

Covekova aktivnost je iracionalna

-denti&ikovanje motiva

Motiv je potreba ili zelja udruzena sa namerom da se postigne odgovarajuci cilj. 1acini za

utvrdjivanje speci&icnih motiva licnosti+

2. proucavanje ponasanja licnosti" zakljucivanje o njegovim potrebama i zeljama iz stalnihkarakteristika a o ciljevima na osnovu rezultata do kojih takvo ponasanje dovodi.

3. da nam licnost govori kakve su njene potrebe i zelje i koji su njeni ciljevi.

2.4akljucivanje o motivima na osnovu ponasanja

Proucavanje ponasanja je selektivno ne vodeci racuna o svakom detalju vec tragajuci zaorganizovanim sekvencama ponasanja tj. posmatranje ponasanja licnosti u epizodama.


4/46

lucajno ponasanje" sistematske posledice

Pod slucajnim ponasanjem podrazumevamo serije neorganizovanih odgovora koje nemajuodredjen oblik i konstantnu umerenost.

!osledno ponasanje

0edno te isto usmereno ponasanje koje moze imati za cilj da zadovolji sasvim razlicite potrebe.0edan motiv mnogostruke posledice.

3.4akljucivanje o motivima na osnovu verbalnih izvestaja

1esvesna motivacija

1a osnovu ispoljene doslednosti ponasanja posmatrac moze da utvrdi postojanje nesvesnih

motiva.

!va znacenja nesvesne motivacije+

5Postojanje nesvesne potrebe koja izaziva nesvesnu teznju za postizanjem nesvesnog cilja

51e postoje nesvesne potrebe, ciljevi, zelje, namere, nadanja. Pod nesvesnom motivacijom sepodrazumeva da licnost nije svesna posledica svojih aktivnosti.

Motiv i uzrok

Motiv nije neophodan za svaki detalj u ponasanju i organizmu. 4akljucak o uzrocima mora dasadrzi &aktore percepcije, misljenja i ucenja i &aktore opste situacije i dejstva mnosta stimulusakoji uticu na organizam.


5/46

#orbeno ponasanje

1uzno sadrzi teznju da se za ostvarenje cilja pronadju odgovarajuca sredstva i koncentrisanupaznju individue. vesnost je izrazito obelezje borbenog procesa.

*obicajeno ponasanje

!obro uvezbani i visoko organizovani oblici odgovora" navike. 4a navike nije karakteristicana

adaptivna &leksibilnost koja je posebno obelezje borbenog ponasanja. 1avike su rutinski obliciodgovora stecenih u procesu ucenja koji se automatski javljaju i ispoljavaju uz minimum svesnepaznje. vest je neophodna u razvoju navika.

6kspresivno ponasanje

Mani&estacija onoga sto se desava u licnosti (stanje napetosti ili oslobadjanja napetosti, osecanja

kon&likta. 'va ponasanja nisu motivisana, nisu upravljena ili odredjena teznjom da se postignuneki ciljevi i zadovolje odredjene potrebe. Mogu nekada biti motivisana.

rste motiva

vaku aktivnost coveka odredjuje jedan od cetiri opsta cilja+

2. opstanak

3. sigurnost

7. zadovoljenje


6/46

8. stimulacija

Motivi pomnjkanja i motivi obilja

Motiv pomanjkanja" uloga je smanjenje ili redukcija tenzije. -zrazavaju ga ciljevi opstanka isigurnosti

.

Motiv obilja" karakteristicna zelja da se dozivi zadovoljstvo. 1e smanjuje tenziju vec je

povecava. 'pisuju ga cilj zadovoljenja i stimulacije.

/lasi&ikacija speci&icnih motiva

vaki od cetiri opsta cilja ima zajednicku klasi&ikaciju.

2. motivi koji se odnose na telo licnosti

3. motivi koji se ticu njenih odnosa sa sredinom

7. motivi koji se ticu odnosa sa drugim ljudima

8. motivi koji se odnose na vlastitu licnost

lozenost motiva

Motivi se nikada ne javljaju pojedinacno.


7/46

Motivi pomanjkanja

Motivi obilja

'dnosi se na telo

-zbegavanje stanja u kojima se trpe neprijatna telesna stanja.

Postizanje prijatnih senzornih dozivljaja

'dnos sa sredinom

-zbegavanje opasnih objekata i objekata koji izazivaju dozivljaj straha.

Postizanje uzivanja, resavanje problema sredine i teznja za novim situacijama.

'dnos sa drugim ljudima

-zbegavanje inerpersonalnih kon&likata, teznja da se pripada grupi, da se odrzi drustveni status iugled.

Postizanje ljubavi, pripadnosti, nezavisnsti.

)icu se vlastite licnosti

-zbegavanje osecanja in&eriornosti u poredjenju sa drugima ili sa idealom o sebi.

Postizanje osecanja samopostovanja i samopotvrdjivanja.

*zimanje hrane" jedan od mtiva opstanka

0avlja se iz potrebe da se organizam snabde odredjenim materijama koje su neophodne zanjegovo &unkcionisanje. )renutne aktivnosti mogu privremeno da inhibiraju glad dok nekispoljasnji stimulusi mogu da je izazovu. Postoji utvrdjen ritam pojave gladi koji se razlikuje u

zavisnosti od osobe i kulture. 'bjekt motiva gladi je hrana.

'stali motivi uzimanja hrane


8/46

4elja za odredjenom vrstom hrane podstice coveka na aktivnost. Motivi konzumiranja hranemogu biti sasvim nezavisni od potrebe ili zelje za hranom.

eksualno ponasanje " motiv zadovoljenja

ezan za &izioloske &aktore ali u manjoj meri, spojen sa potrebama opstanka individue. Ciljseksualne aktivnosti je zadovoljenje seksualnih zelja koje mogu biti opste i speci&icne.peci&icne pozude" izvrsenje posebnog akta sa posebnim partnerom.

azni kulturoloski obicaji regulisu ispoljavanja vezana za sexualno ponasanje.

5 )abu i incest " zabrana seksualnog odnosa sa clanovima porodice.

5 !upli moral no sto je normalno i sto dolikuje muskarcu nije dopusteno zeni.

'stali motivi seksualnog ponasanja

-za seksualnosti se nalazi vise &aktora + zacece, radjanje dece, zaradjivanje novca, teznja da sebude patriota.

amopotvrdjivanje jedan od motiva sigurnosti

-zrazava potrebe i zelje da se prisustvo pijedinca primeti, oseti i istakne. 've potrebe se posebnoticu odnosa sa drugim osobama i socijalnim grupama. 1ajvazniji aspekti samopotvrdjivanja+

2. dominacija" nametanje nekih clanova grupe iznad ostalih

3. socijalni ugled" materijalna dobra, postignuca, drustveni polozaj

7. moc" zelja za posedovanje moci nad drugim ljudima, moze biti u potpunosti zadovoljenai bez javnog priznanja.


9/46

adoznalost " motiv stimulacije

'rganizam je radoznao samo onda kad je potrebno da se zadovoljne bazicne telesne potrebe, itada organizmom upravljazakonitost najmanjeg napora, organizam trosi minimum energijesamo onoliko koliko je potrebno da se obezbedi opstanak.

)akodje, radoznalost je jak motiv kada se javi teznja da se zadovolje drugi ciljevi samaksimumom stimulacije.

4adovoljenje i &rustracija motiva

-zazivanje stanja motivisanosti

Postoje tri grupe podstrekaca stanja motivisanosti+

2. podstrekaci iz unutrasnje sredine" koji se odnose na unutrasnja stanja organizma

3. podstrekaci iz spoljasnje sredine koji se odnose na spolj. redinu

7. podstrekaci koji se odnose na tokove misli u svesti licnosti.

2. Podstrekaci iz unutrasnje sredine

timulusi prema kojima organizam mora da se prilagodjava a koji poticu iz unutrasnje sredine.

9'M6'):4:

Proces samoregulacije koji omogucava da &izioloski sistem &unkcionise kao celina i odrziravnotezu uslova koji su neophodni za opstanak. 'vi mehanizmi su automatski tj. nesvesni inevoljni.

)6;616 P')6#6


10/46

0avljaju se kada odredjeno pomanjkanje ili uznemirenost dostignu opasan nivo. Potrebe supomanjkanja kojih postajemo svesni.

64-M ;-::10:

C-/;-C1' 0:;0:106 M')-:

2. Podstrekaci iz spoljasnje sredine

poljasnje drazi mogu da povise ili produze stanje motivisanosti koje se vec pojavilo.

9'M6'):4:


11/46

Pod snagom motiva podrazumevamo njegovu moc da utice na ponasanje licnosti i da gausmerava. Merenje je nuzno da bi se mogle porediti posledice razlicitih motiva.

Problemi pri merenju motiva

2. mora biti indirektno" na osnovu merenja posmatranog ponasanja koje je izazvanomotivom

3. merenje je moguce jedino upotrebom prikrivenih i suptilnih indikatora koji se otkrivaju unesvesnom ponasanju licnosti" projektivne tehnike

7. merenje je otezano jer postoji bezbroj razlicitih mani&estacija motiva

8. motivi se nikad ne javljaju pojedinacno vec u interakciji sa drugim motivima.

=. sam akt merenja pokazuje tendenciju da menja motiv za vreme merenja

Metode merenja

a Mere konzumatornog merenja" nacin na koji se pojedinac odnosi prema cilju kad ga jednomdostigne, prakticni nedostatak ovog metoda je zahtev da subjekat stvarno postigne cilj.

b Mere uobicajenog ponasanja" navike imaju nekoliko merljivih karakteristika koje mogu bitiznacajni indikatori jacine motiva+ brzina i jacina odgovora> metod opstukcije> tacnost izvodjenja.

c Mere borbenog ponasanja" + Mere ekspresivnog i perceptivnog ponasanja>

1ivo aktivnosti>

Perceptivno ponasanje>

Masta>

d Mere zasnovane na samoprocenjivanju" skale procene


12/46

4adovoljenje motiva

Cilj se jasno opaza, put do njega je jasno naznacen, odgovarajuce aktivnosti se obavljaju glatko i

e&ektno. )ako se potreba otklanja ili zelja zadovoljstva i stanje motivisanosti izcezava.

Postizanje cilja i smanjenje tenzije nisu uvek ista stvar.

Motivi se mogu zadovoljiti +5 -ndirektno zadovoljenje potreba

5 edukcijom pomocu drugih motiva

)rajne posledice zadovoljenja motiva

5*obicajeno ponasanje"jedan od e&ekata zadovoljenja motiva je pojacanje njihove strukture,ukoliko se uspesno ponavlja postizanje cilja, aktivnost dobija izgled navike.

5Potencijal motiva" ukoliko subjekt dozivljava samo minimum zadovoljenja vecine motiva ipotpuno zadovoljenje samo jednog motiva moza doci do &iksiranja tog motiva tj. da se taj motivsve lakse javlja.


13/46

to je veca prepreka veca je mobilizacija napora da se ona prevazidje. -ntenzivna nastojanjaimaju rezultat savladjivanja prepreke ili kon&likta.

Promena sredstava

Ponovno sagledavanje situacije i odlucivanje o novim akcijama. *mereno povecanje tenzije imarezultat pronalazenja novog puta ka cilju i prevazilazenje &rustracije.

4amena ciljeva

Pronalazenja alternativnog cilja koji ce da zadovolji potrebu ili zelju. Povecana tenzija dovodi doprivlacnijeg alternativnog cilja.

ede&inicija situacije

:ko prethodno ne uspe dolazi do dubljih promena u situaciji. Podrazumeva uvodjenje novihelemenata u situaciju odnosno prosirivanje percipiranog konteksta specigicne situacije.

edosled konstruktivnih e&ekata

Prvo se javlja pojacan napor a zatim dublje promene u situaciji.

tetni e&ekti &rustracije

:ko konstruktivni e&ekti &rustracije ne dovedu do postizanje cilja tenzija se povecava i dostizestetni nivo za postizanje cilja. azlozi za stetnost su prevelika upornost (koja dovodi gubitka

energije i kognitivno suzenje (licnost postaje slepa za uvidjanje drugih puteva, resenja.

)olerancija na &rustraciju

Prag koji prelazi nivo tenzije i dovodi do drugacijih posledica na ponasanje naziva se tolerancijana &rustraciju.


14/46

)a tolerancija nije &iksiran kvantitet tenzije vec je promenljiv u zavisnosti od licnosti i situacije.

'snovni oblici stetnih &rustracija +

2.


15/46

Povreda samopostovanja potice od neuspeha u postizanju cilja.

:nksioznost i odbrana

:nksioznost dovodi licnost do ispoljavanja razlicitih odbrambenih mera prema &rustraciji ikon&liktima. !e&inisemo ih (odbrambene mehanizme kao nacine reagovanja u cilju redukcije iliizbegavanja anksioznosti.

Pitanja psihologije motivacije

Psihologija motivacije bavi se razlozima odredjenih ponasanja koja nas usmeravaju odredjenimciljevima, i pokusava da objasni individualne razlike u tim ponasanjima. 'na se baviobjasnjavanjem smera, ustrajnosti i intenziteta ponasanja.

Sta je motivacija

Pojam motivacije moze se odnositi na razlicite stavke ponasanja i dozivljavanja. !e Charmsobjasnjava motivaciju kao blagi oblik opsednutosti.

Motivaciju kod drugih ljudi nikada ne mozemo neposredno opaziti, vec zakljucujemo na osnovunekih znakova. Motivacija je misaona konstrukcija, hipotetski konstrukt koji ima za cilj daobjasni osredjene nacine ponasanja. /omponenta motivacijskih &enomena je aktivirajuceusmerenje trenutnih zivotnih akcija na cilj koji se smatra pozitivnim.

Pojam motivacije se ne odnosi na strogo odredjeno podrucje dozivljavanja i ponasanja, vec je uodredjenoj meri apstraktan.

!e&inisanje motiviranih ponasanja nije moguce bez uzimanja u obzir posebnosti i individualneralike odredjene osobe.


16/46

Dve perspektive analize: pritisak i privlacenje

Moguce je uvideti razliku da li se motivirano ponasanje ispoljava kao nametnuto" ?podpritiskom? ili vodjeno necim sto privlaci.

4a isvodjenje aktivnosti pod pritiskom, odgovorni su nagoni ili instinkti. * organizmu sestvaraju napetosti i energije koje teze ka razresenju na zadovoljavajuci nacin. 4a pronalazenjeodgovarajuceg nacina zadovoljenja, pretpostavlja se da su odgovorne ili urodjene veze izmedjunagona i radnje koja ga zadovoljava ili veza na temelju prethodnih ucenja.

* ?nagonske &enomene spada i ?zelja za delovanjem? ili ?glad za dozivljajima? kojipodrazumevaju spremnost u odnosu na aktivnost kojoj jos nedostaje konkretni cilj da bi se ta

spremnost pretvorila u aktivnost.

azlike izmedju modela ponasanja utemeljenog na pritisku odnosno na privlacenju+

?pod pritiskom? aktivnosti koje idu preko nagona morale bi se uskladistiti u strogoodredjenom obliku i imati svoju speci&icnu usmerenost prema cilju.

Privlacenje samo motiv osobe stvara vrednovanje i naglasavanje stanja koje ce nastati ubuducnosti te osobe.

Ranije koncepcije: instinkti i nagoni

Motivacijski sistem na urodjen nacin usmerava nase ponasanje i aktivira ga premaodredjenom cilju.

!arvin se bavio instinktom kao svrhovitim ponasanjem. Po njemu, instinkt je naslednouzrokovan nacin ponasanja koji sledi zakone, telesne signale, slucajnne varijacije genetskogmaterijala i prirodni izbor.


17/46

ilijam !zejms koristi pojam instinkta da bi oznacio mogucnost zivih bica da bez prethodnogucenja i bez predvidjanja postigne odredjene ciljeve.

Mc!ougal instinkt de&inise kao urodjenu strukturu koja+

" omogucava naglasavanje opazanja koje dovodi do

" odredjenih kvaliteta emocionalnog uzbudjenja i

" stvara tendenciju da se prema opazenom objektu postupa na odredjen nacin.

astavni deo instinktivnog ponasanja je spoznavanje necega, razvijanje osecaja prema tome iorijentacija ponasanja u smeru predmeta spoznavanja.

/asnije Mc!ougal o instinktima govori kao o dispozicijama prema odredjenim tendencijama uponasanju ili impulsima i naziva ih ?propensities?(sklonosti.

-nstinktivne tendencije (propensities su+

2. )razenje hrane

3. -mpuls gadjenja

7. eksualni nagon

8. trah

=. 4natizelja

@. oditeljski instinkt

A. !rustvenost

B. amopotvrdjivanje

. premnost za podredjivanje

2D. ;jutnjaEgnev

22. )raziti pomoc

23. Potreba za stvaranjem

27. 1astojanje za posedovanjem

28. -mpuls za smeh


18/46

2=. Potreba za kom&orom

2@. Mirovanje, potreba za snom

2A. Potreba za migracijom

2B. 0ednostavno, telesno izrazavanje ponasanja

/od kognitivno odabranih i inteligentno realiziranih ciljeva delotvorni poticaj je cesto iemocionalno"a&ektivno utemeljen.

Lorencova etologija

;orenc je razlikovao instinktivnu zavrsenu radnju kaoja se kruto odvija (nasledna koordinacijaod prethodno ukljucenog ?nagonskog ponasanja? kojim zivotinja aktivno trazi priliku da napustikrutu instinktivnu radnju.

;orenc smatra da svaki instinkt ima energiju koja je speci&icna za akciju, tj. vlastiti pokretackicentar. )a energija se stalno stvara u organizmu i podstice izvodjenje.

Mogucnost da se odredjeno ponasanje (zavrsna radnja moze izvesti bila bi poticaj da se izvededrugo ponasanje.

truktura da poticaj lezi u samom toku odredjenih aktivnosti a ne u e&ektu aktivnosti koji semoze predvideti, FoodGorth opisuje kao behaviorEprimacH, a #uhler kao zelju za &unkcijom kodljudi. !anas je ta struktura poznata kao intrinzicna motivacija.

eakcija praznog hoda

:ko se pojedina zavrsna radnja ne izvodi duze vreme, u organizmu raste rezervoar energijespeci&ican za tu reakciju. )ime raste osetljivost za kljucne podrazaje. * ekstremnim situacijamahalucinira se o kljucnim podrazajima ili dolazi do zavrsnih radnji u neprilicnim okolnostima, ili

neprikladnim objektima.;orenc ovim konstruktom objasnjava agresivno ponasanje kod ljudi.


19/46

Nagon kao eksplikativni pojam

matra se da su nagoni, kao i instinkti, bioloski urodjeni mehanizmi aktiviranja. 'ba pojma se

odnose na temeljne snage koje odredjuju ponasanje i koje poseduju drugaciji kvalitet negoodluke da se deluje na odredjeni nacin, i koje donosimo na temelju analize situacije i racionalnogpromisljanja. unt uvidja veliku slicnost izmedju nagona i instinkta.

Frojdova koncepcija nagona


20/46

ihejvioristicka koncepcija nagona: !ull

otsom temelji pravac koji se bavi iskljucivo podacima koje je moguce objektivno posmatrati + stimulusi i reakcije pojedinih organa.

Cilj bihejviorizma je de&inisanje zakonitosti prema kojima se realizuje tj. menja veza draz"reakcija koja se objektivno moze posmatrati.

9ullova teorija se sastoji od opste jednacine po kojoj snaga odredjene tendencije u ponasanju dase na odredjeni podrazaj reaguje odredjenom reakcijom, zavisi od naucenih navika i brojaprilika kod kojih je u istoj prethodnoj situaciji ta reakcija nagradjena.

1avika se ne mora izvesti ako ne postoji poriv za izvrsenjem koji 9ull naziva drive tj. nagon.

Tendencija ponasanja = navika X nagon

Hipoteza o jedinstvenoj komponenti aktivacije

9ull razlikuje potrebu od nagona. Potrebe su bioloski utemeljeni porivi kao glad, zedj,seksualnost... ve potrebe potencijalno na isti nacin podupiru jedan jedini nespeci&icni i opstinagon koji daje energiju odgovarajucoj navici u aktuelnoj situaciji.

*sled zamerki na model, 9ull je primoran da ga prosiri, pa uvodi vrednost nagradjivanjapotkrepljenjem tj. podsticajnu vrednost ciljnog objekta.


21/46

Tendencija ponasanja = navika X nagon X poticaj

'vim 9ull skrece paznju na kvalitete spoljasnje situacije.

Fragmentarna anticipirajuca reakcija(Hull)

" vodi do cilja, odrzava smer ponasanja kao dogadjanja koje se odvija na unutrasnjemplanu.

:ko zivotinja prodje seriju ponasanja i dobije nagradu, onda ce u sledecim istim situacijama

izvoditi pokrete uzimanja hrane i pre dosezanja hrane.

'rganizam sam opaza &ragmentarne ciljne reakcije kao unutrasnji podrazaj koji ce opet zapocetinovu unutrasnju reakciju i tako ce se to nastavljati.

Motivacija postignuca

Fenomen ponasanja motivisanog postignucem

Ponasanje je motivisano postignucem samo onda ako tezi ka vlastitom vrednovanju svojeucinkovitosti i to suocavajuci se sa standardima za ono sto je dobro koje valja dosegnuti ilinadici.

ustina motivacije po McClellandu je suocavanje sa standardom za ono sto je dobro.

)ipicna odlika ponasanja motivisanog postignucem je davanje prednosti zahtevima koji se josmozda mogu izvesti.


22/46

Motiv i motivacija

Motivacija postignuca oznacava nam sustinu stanja koje nas zanima. -zrazenost motiva zavisi od

ranih iskustava koje je osoba stekla u pojedinoj klasi situacija u kojima je trebalo delovati.

)estom tematske apercepcije():) tumaci se motiv uspeha, i to kroz opazanje situacije koja seinterpretira. !a bi se na osnovu aktuelne motivacije postignuca zakljuciilo o motivu zapostignucem kao konstantnoj odlici osobe, mora se poci od pretpostavke da je osoba u vrememerenja bila u neutralnom stanju i da nije ni na koji nacin bila podstaknuta nekim prethodnimdogadjajem.

Motiv za postizanjem tj. postignucem kao neposredno posmatrani sastavni deo realnosti nepostoji.

Model preuzimanja rizika

'd motiva postignuca se ne ocekuje da sam od sebe postane aktivan i nametljiv. 9eckhausenoznacava to kao zelju koja se vraca u temeljnim situacijama koje se univerzalno pojavljujutokom zivota. 'soba za te temeljne situacije razvija opste pretpostavke o uspehu i ocekivanja. )aobelezja motiva odrazavaju se u ponasanju tek ako se osoba nalazi u situaciji koja odgovaramotivu, i tek tada iz motiva postignuca nastaje aktuelna motivacija koja utice na ponasanje idozivljavanje.

:tkinson je razradio model preuzimanja rizika dozivljaj uspeha ili neuspeha ne zavisi odzadatka ili rezultata, vec od nivoa tezine zadatka koja je postavljena na pocetku izvodjenja.erovatnost uspeha linearno raste sa lakocom zadatka. -zmedju verovatnoce uspeha i ocekivanevrednosti uspeha postoji obrnuto linearan odnos.

:tkinson pretpostavlja da postavljanje cilja zavisi od verovatnoce uspeha i ocekivane vrednostiuspeha I model ocekivane vrednosti.

:tkinson i 9eckhausen razlazu motiv postignuca na + motiv uspeha i motiv neuspeha. 'be

komponente se prikazuju odvojeno kao )*" vrednost za tendenciju uspeha i )-1" vrednost zatendenciju izbegavanja neuspeha. 4bir obe vrednosti izrazava se kao ukupna motivacija stopokazuje u kolikoj meri neko u odredjenim situacijama opaza i dozivljava kategorije vezane zauspeh. azlika izmedju te dve vrednosti izrazava se kao netto"tendencija, smer koji prevladavakod motiva.


23/46

"#ognitivni preokret" i model vlastite procene

Model preuzimanja rizika nije bio pogodan jer je predvidjao ponasanje kao produkt uzajamnogdelovanja osobe i situacije. -strazivaci poceli vecu ulogu da daju razmisljanjima koja su tipicnaza odredjene situacije.

/ako deluju uspeh i neuspeh zavisi od uzroka koje neko smatra odgovornim za vlastitopostignuce. 9eider analizira i objasnjava te uzroke, tj. kauzalne atribucije. Predlaze sistem

klasi&ikacije u kojoj kauzalni cinioci deluju prema vremenskoj stabilnosti i prema tome da li seradi o ciniocima osobe (internalno ili o ciniocima okoline (eksternalno.

'd vremenske stabilnosti zavisi ocekivanje kakav ce se ubuduce uspeh postici. 4a razliku odtoga, a&ekti vlastite procene nakon uspeha ili neuspeha zavise od pronalazenja uzroka u sebi ili uokolini.

remenska stabilnost

*temeljenost uzroka u osobi

*temeljenost uzroka u okolini

tabilno

posobnost

)ezina zadatka

varijabilno

1apori

lucaj (srecaEpeh


24/46

azlike u proceni kod dimenzije lokacije se svode na to da se

" napori, a ne sposobnosti mogu smatrati necim sto je moguce kontrolisati

" u proceni drugih odlucujemo prema tome da li je neko mogao uticati na dogadjaj ili ne.

Fiener i MeHer+

'ni koji su motivirani postizanjem uspeha pokazuju tendenciju da svoje neuspehe pripisuinternalnim ciniocima.

Model vlastite procene

9eckhausen predlaze model kao sistem koji sam sebe stabilizuje, a sastoji se od tri pojedinacnapreocesa vlastite procene+

2. poredjenje rezultata sa standardom

3. kauzalna atribucija rezultata

7. a&ekat vlastite procene u pogledu zadovoljstvaEnezadovoljstva vlastitim naporom.

/od onih koji su motivisani izbegavanjem neuspeha, delovanje ovog sistema je drugacije.


25/46

-ntrinzicka motivacija 23A"27B

FoodGorth je pretpostavio da urodjenje dusevne senzorne motoricke mogucnosti jednogorganizma imaju vlastitu tendenciju za aktiviranjem pri cemu je to aktiviranje samo po sebizadovoljavajuce.

Mogucnost aktivnosti na temelju vlastitog impulsa (GoodGotht ipak se zadrzava i ciniizvodjenje aktivnosti cak posebno delotvornim a njen tok neometenim.

licno nalazimo i kod #ohlera koji je &ormulisao nacelo zelje za &unkcijom.

Prema tom nacelu delatnosti se izvode u situacijama kao kroz igru i to zbog njih samih a njihovtok se odredjuje na optimalan nacin. tog stajalista ljudi se pojavljuju kao sastavi koji su

opremljeni %hedonisticki ugradjenim mehanizmom za postizanje vlastitog optimuma.J

!uncker je predlozio &enomenolosku analizu podsticaja ljudskog delovanja (posebna klasapodsticaja" uzivanje u dinamicnosti, moze se pojaviti samo ako provedena aktivnost ima neki ciljili ide prema nekom rezultatu

!ancker upucuje na to da kod uzivanja u dinamicnosti podsticaj nije utemeljen na posledicamarezultata. Ciljevi se postavljaju samo zbog toga da bi se na putu do njihovog postizanjamoogledoziveti napetost i radosno uzbudjenje sto su zapravo pravi podsticaji aktivnosti.

Prema ovoj analizi situacije u kojima valja postici uspeh ne cini atraktivnim samo moguci

dozivljaj uspeha nego i stanje u kojem je cilj jos ne postignut.* stanju napora usmerenog ka postizanju cilja javlja se i &loG dozivljaj" odnosi se na stanjeprozeto uzitkom da se uroni u neku aktivnost zaboravljajuci na sebe i vreme.

azlike izmedju intrinzicke i ekstrinzicke motivacije


26/46

-ntrinzican znaci unutrasnji, pravi ili istinski.

6kstrinzican znaci spoljasnji, koji bas ne spada sasvim u to.

Ponasanje se oznacava intrinzicno motiviranim ako se dogadja oko samog sebe ili sire&ormulisana ako osoba deluje na termelju vlastitog poriva.

Ponasanje se oznacava ekstrinzicno motiviranim ako pokretac ponasanja lezi iznad same radnjeili sire &ormulisano ako se osobaom upravlja izvan, spolja.

!e&inicija intinzicke motivacije MC 6K1';!a, prema njemu linija razdvajanja izmedjuintrinzickog i ekstrinzickog prolazi izmedju radnje i rezultata.

-ntrinzicki su motivisane samo one aktivnosti koje se izvode samo zbog sprovodjenja radnje.

/od !anckera je ta linija razdvajanja izmedju rezultata i posledice.

/od 9eckhausena ponasanje koje je usmereno na posledice moze biti intrinzicno motivisano akoposledice spadaju u isto podrucje kao radnja rezultata.

/od drugi pristupa odlucujuci je temeljni mehanizam podsticajai u tim modelima intrinzicnamotivacija nastaje iz teznje organizma da se odrzi optimalan nivo aktiviranja centralnog nervnogsistema. -ntinzicno se ovde odnosi na to da se ponasanje izvodi iz procesa unutar osobe koji se ne

mogu jednostavno svesti na telesne potrebe ili vanjske stimulacije.

!eCharms kaze da u stanju visoke kauzalne autonomije covek samoga sebe dozivljava izvoromvlastitog delovanja" intrinzicna m. , ako se pak oseca kao da njime upravljaju spoljasnje sile tospada u ekstrinzicno ponasanje

Deci i R$an" ponasanje intrinzicno ako je samoodredjeno i autonomno, oni su uveli trecudimenziju u svojoj teoriji samoodredjivanja motivacije a to je potreba za socijalnompovezanoscu i pripadnoscu. ('dnos izmedju predmeta i osobe spada u intrinzicnu motivaciju akoje osoba u delovanju upravljena interesima.


27/46

tanje potpunog predavanja nekoj delatnosti koja glatko protice i tokom koje se ne razmislja"&loG dozivljaj.

)akve aktivnosti koje su same sebi cilj moraju ponuditi podsticaje koji su u njima samima a ne unagradi koja ce uslediti.

/omponente &loG dozivljaja (C-/461)M-9:;K-

2. covek u svako doba i bez razmisljanja zna sta je ispravno ciniti

3. ima siguran osecaj da je dogadjanje pod njegovom kontrolom

7. tok radnje se dozivljava bez prepreka (iz te komponente potice oznaka &loG

8. koncentracija dolazi gotovo sama od sebe kao kod disanja

=. dozivljaj vremena poremecen

@. dolazi do gubitka re&leksivnosti i samosvesti (stapanje samoga sebe i aktivnosti


28/46

9omeostaza

Falter Cannon" nadogradio #ernardovu ideju koncepta homeostaze koju je nazvao %mudroscutelaJ. Cannon je opisao kao automatsko prilagodjavanje koje telo vrsi da bi ponovo uspostavilostabilnost kada dodje do odstupanja od uskih granica tolerancije temperature, ravnoteze soli i

vode, koncentracije glikoze itd.

9omeostatski mehanizmi su pod kontrolom autonomnog nervnog sistema.

9omeostatski signali

1edostatci u telu mogu se ispraviti motivisanim ponasanjem samo ako telo salje signale o

nedostatku da bi pokrenulo prikladne kompenzacijske aktivnosti. )e aktivnosti moraju izazvati%stopJ signale da bi okoncale ponasanje kada je nedostatak uklonjen.

Peri&erne teorije

Falter Cannon zastupa peri&ernu teoriju motivacije prema kojoj signali za pocetak i krajponasanja nastaju van nervnog sistema. matrao je da je signal za glad kontrakcija zeluca a zazedj suvost usta.

Centralne teorije

'va teorija zastupa shvatanje da signali poticu iz centralnog nervnog sistema. ;eshleH je smatraoda mozak upravlja instinktivnim ponasanjem drugi su isto tvrdili ukljucujuci i seksualnoponasanje.

Morgan je predlozio koncept centalnog motivacijskog stanja (CM" sastav mozdanih centara iputeva koji se odnose na pojedine vrste motiva.

Morgan izdvaja tri svojstva+2. CM perzistiraodredjeno vreme bez daljneg podrazavanja

3. 'n predispondiraorganizam da reaguje na odredjene nacine na odredjene podrazaje

7. 'n izravno %tacno& izazivaodredjena ponasanja


29/46

6liot tellar" motivisano ponasanje je posledica pobudjenosti centara u hipotalamusu, aktivnostovih centara odredjena je +

2. inhibicijskim centrima

3. senzornim podrazajima

7. humoralnim ciniocima

8. kortikalnim i talamickim centrima

Llad kao homeostatska potreba

1akon sto zivotinja pocne obrok ona nastavlja jesti sve dok je nesto ne zaustavi. )e reakcijezavise od suprostavljanja signala za zapocinjanje i odrzavanje ponasanja i za kraj istog. 'ni sedanas nazivaju pozitivnim i negativnim signalima povratne sprege, smatra se da se oniodvijaju (nastaju u hipotalamusu.

Pozitivni signali povratne sprege

*sta i nos su primarna mesta pozitivne povratne sprege za hranjenje. !opaminski i endor&inskisastavi u mozgu glavne su komponente pozitivne povratne sporege.

1egativni signali povratne sprege

0avljaju se dok hrana prolazi kroz usta, zeludac i tanko crevo. )i signali su anticipirajuci i govorezivotinji da prestane jesti pre nego sto se hrana moze apsorbovati i ponovo uspostavihomeostaza.

Llavni izvor signala negativne povratne sprege je lucenje hormona iz zeluca i tankog creva,ukljuceni su kolecistokinin i bombezin.

Pracenja nivoa energije

ane teorije smatrale su da je glad jedino motivaciono stanje ukljuceno u kontrolu telesnih zalihaenergije.


30/46

*pozoravajuci signali za hranjenje

Foods smatra da sam cin hranjenja mora narusiti homeostazu jer relativno brzo izaziva velikepromene u organizmu.

Poseban skup signala unapred (upozoravajucih signala moze upozoriti zivotinju da deluje prenego sto poremecaj hranjenja postane previse opasan.

Ce&alicni insulin

0edan od upozoravajucih signala u vezi sa hranjenjem jeste nivo insulina. ;ucenje insulina jehomeostatski mehanizam koji pomaze telu da se vrati na normalan nivo glikoze u krvi tako stopojedenu hranu uklanja iz krvotoka i unosi je u telesne celije.

-nherentna ogranicenja homeostatskog modela

Koung se snazno suprostavio homeostatskom pristupu kao jedinom objasnjenju izbora hrane. 'nsmatra da prihvatanje hrane zavisi najmanje od cetiri skupa odrednica +

2. 'rganski uslovi" metabolicke potrebe i druga stanja

3. Peri&erno podrazavanje" trenutni uticaj hrane na receptore

7. anije iskustvo" nevike hranjenja

8. )elesna konstitucija" tipovi receptora i slozenije telesne razlike

Mozdane razlike izmedju svidjanja i zelje

/ent #erridge je pokazao da je u mozgu moguce razdvojiti &unkcije svidjanja i zelje te da se oneodlikuju speci&icnim svojstvima.


31/46

matra da su reakcije (svidjanje i nesvidjanje odredjene u mozdanom stablu i da ne zahtevajusvesno prepoznavanje.

*kus i hranjenje

*kusnost se odnosi na mnoga svojstva hrane koja je cine vise ili manje privlacnom. )a svojstvaukljucuju ukus, miris, temperaturu itd.

*kusni kvaliteti i nadrazaji koji ih izazivaju

1ajvazniji cinilac ukusnosti je ukus. Postoje 8 opste priznata kvaliteta ukusa +

Slatko" najvazniji telesni izvor energije je glikoza kaja je secer a seceri su neki od motivacijskinajmocnijih nadrazenja.

Slano" so je potrebna organizmu za regulaciju kolicine vode i za normalnu zivcanu i misicnuaktivnost. !eprivacija soli utice na pre&erenciju na so ali ne i na osetljivost na nju. )o je dokaz uprilog da je to genetski uslovljen mehanizam.

'orko" prototip gorkog ukusa je ukus kinina, averzivna reakcija na kinin je genetski odredjenaisto kao i reakcija privlacnosti secera i soli.

#iselo" obicno odbojni ali mogu postati privlacni pod odredjenim uslovima posobno ukombinaciji sa slatkim.

Masno" one su vazne zato sto su mastan i sladak ukus najvise pre&erirani kvaliteti ukusa kodljudi i jer preterano unosenje masti izaziva zdravstvene teskoce.

*cenje i konzumatorno ponasanje


32/46

/lasicno uslovljavanje

-van Pavlov" stavljao hranu na jezik pasa i belezio kolicinu pljuvacke koja bi se izlucila prisvakom nadrazenju.

/lasicno uslovljavanje je oblik asocijativnog ucenja sto znaci da je odnos izmedju dva dogadjajanaucen jer se oni javljaju blisko u vremenu.

5bezuslovna draz" hrana

5bezuslovna reakcija" lucenje pljuvacke

5uslovna draz" svaka draz koja stice mogucnost izazivanja reakcije bezuslovne drazi tako stojoj blisko prethodi u vremenu.

5uslovna reakcija" reakcija poput lucenja pljuvacke koju izaziva uslovna draz.

*slovljavanje

)o je proces povezivanja *! sa znacajnim nardrazenjem(#!. *slovljena reakcija postaje jacasa vecim brojem pokusaja tj. uparivanja *! sa #!.

Lasenje

'padanje uslovljene reakcije kada se uslovna draz daje bez bezuslovne.

Leneralizacija drazi

/ada smo uslovljeni na odredjenu *! takodje smo uslovljeni i na njoj slicne drazi.

!iskriminacija

/ada bi uvek generalizovali i na druge drazi ishod bi mogao biti los pa se javlja diskriminacijapomocu koje uspevamo %iskljucitiJ reagovanje na drazi koje ne prati bezuslovna draz.

-nterval izmedju *! i #!


33/46

!a bi doslo do uslovljavanja *! bi trebalo prethoditi #!"i. najbolji vremenski razmak izmedju*! i #! otprilike je o,= sekundi, kod emocionalnih reakcija bolji je veci razmak.

Poremecaji hranjenja i njihovo lucenje

!e&inicija poremecaja hranjenja

Poremecaji hranjenja je svaka promena u ponasanju vezano za hranjenje koja dovodi doporemecaja &izickog ili psihickog zdravlja. %)ipicniJ poremecaji hranjenja su gojaznost,anoreksija nervoza i bulimija nervoza. %:tipicniJ poremecaji hranjenja mogu imati neka svojstva

anoreksije ili bulimije ali ukljucuju i prejedanje kao i povracanje povezano sa drugimporemecajima i jedenje neobicnih stvari (npr. -zmet +

Lojaznost

)o je telesna tezina koja je 3D veca od idealne tazine za datu visinu. *cestalost gojaznosti unekoj zemlji moze biti veca ili manje u zavisnosti od prehrambenih navika.

*zroci

chachterova hipoteza eksternalnosti" gojazni pacovi jedu brze, izbirljiviji su ali se ne zele truditida dodju do hrane. chachter tvrdi da gojazni pojedinci vise reaguju na spoljasnje nadrazajedrazi povezane sa hranom dok ljudi normalne tezine vise reaguju na unutrasnje signale zahranjenje.

'kusne pre&erencije kod gojaznosti" gojazni pokazuju vece pre&erencije za hranu koja je veomaslatka ili masna ali u tome postoje polne razlike.

)eorija &iksnog nivoa" razliciti ljudi imaju razlicite bioloski odredjene &iksne nivoe telesne tezine.Lojazne osobe imaju visok &iksni nivo i stoga moraju jesti vise od mrsavih osoba da bi odrzali

svoju tezinu na &iksnom nivou.Lenetika i gojaznost" postoje genetske razlike u podloznosti gojaznosti medju ljudima.

Programi za kontrolu telesne tezine" bihejvioralna terapija daje najbolje rezultate.


34/46

:noreksija (samoizgladnjavanje

'dbijanje odrzavanja odgovarajuce telesne tezine, intenzivan strah od debljanja. Poremecaji

percepcije sopstvene tezine i izgleda, odsutnost menstrualnog ciklusa, cesce kod inteligentnihmladih zena.

1ajbolja terapija" bihejvioralna terapija.

#ulimija (prejedanje"ciscenje

*nosenje velikih kolicina hrane u kratkom vremenskom razdoblju, sledi samoizazvanopovracanje, zloupotreba lekova ili preterano vezbanje... vrecanjem kiseline u usta tokom

povracanja unistava receptore za ukus sto im kasnije olaksava prejedanje. )erapija"bihejvioralna.

Pijenje

'tprilike AD naseg tela je voda a zedj se javlja onda kada izgubimo vec 3 vode.

Regulacijsko pijenje

ignali za pocetak pijenja

!ipoteza dvostrukog nedostatka( ili dvo&aktorska teorija" postoje dva nezavisna mehanizmaza posticanje pijenja, prvi zavisi od onoga sto se desava sa vodom unutar celija i to jeintracelularni mehanizam, a drugi zavisi od promena u volumenu telesnih tecnosti i to jeekstracelularni mehanizam(


35/46

'smotski gradijent + -ntracelularni mehanizam

Lilman je pokazao da je koncentracija vode unutar i izvan celije kljucna za pijenje. matra se daspecijalizovane mozdane celije" osmoreceptori" otkrivaju razliku u koncentraciji i signalizirajumozgu da zapocne prikladnu aktivnost. Medjutim, svako mehanicko nadrazivanje osmoreceptora

moze dovesti do pijenja. )o moze dovesti do tzv. trovanja vodom" preterano pijenje i mokrenjekao i mentalni poremecaji.

mestaj osmoreceptora u hipotalamusu i okolnim strukturama,

6kstracelularni mehanizmi

#aroreceptori salju signale u mozak i pokrecu hemijske procese. #ubrezi luce reninu krv a taj jehormon poznat kao hormon zedji.

ignali za prestanak pijenja

Mora postojati neka vrsta mernog instrumenta koji pokazuje da smo dovoljno popili. 0os uveknije poznato koje mozdano podrucje je zaduzeno za ovu reakciju, ali postoji nekoliko signala+

Merenje u ustima" pas popije dva puta vise vode ako mu samo prolazi kroz usta i ne ide dalje,

ali postoje neki dokazi o receptorima za vodu u ustima.

Rastezanje zeluca" balkon ubacuju psima u zeludac i ustanovili su da su psi pili manje ako jebalon bio vise napumpan, ali ipak se cini da ovo nije glavni &aktor za prestanak pijenja.

Ponistenje signala za pocetak" to ponistenje samo predstavlja da postoji jos jedan signalzaduzen za prestanak ciju putanju takodje ne znamo.

Neregulacijsko pijenje

Pijenje izazvano hranjenjem

9ranjenje i pijenje najcesce se obavljaju zajedno.


36/46

*kusni cinioci

;judi piju veliki broj pica samo zbog ukusa a voda nema ni ukus ni miris. Miler sprovodi

%kininski testJ" ako se zednim zivotinjama u vodu doda mala kolicina kinina one piju manje, stosu zednije vise ce tolerisati kinin. 4elja za vodom preovladace gorcinu kinina i takmici se saslatkim ukusom.

9ladjenje usta

9ladjenje usta je jedan od bitnih cinilaca kod pijenja. /ad je temperatura vode od D do 27 stepeniC ispitanici su pili vise ali ako je temp. iznad pili su manje srazmerno povecavanju temperatura.

1apor i zasicenost

)akodje bitni cinioci, kolicina vode koja je potrebna zavisice i od napora koji je neophodan da bise do nje doslo.

eproduktivno ponasanje

eksualno ponasanje nije u potpunosti vodjeno unutrasnjim stanjima.

1adrazajni cinioci seksualnog ponasanja

idni nadrazaji


37/46


38/46

;judsko seksualno ponasanje je pod uticajem hormona ali ga onine odredjuju u potpunosti.:ndrogeni mogu dovesti do vece &izicke aktivnosti i time do ponasanja koja vise lice muskom alito nisu abnormalna ponasanja.

6mocije i sex

Fallace i Fehmer su ustanovili da su ljude koji su bili sexualno liberalni i sexualnokonzervativni jednako uzbudjivale seksualno eksplicitne slike ali dok je liberalna grupa slikesmatrala zabavnim konzervativna ih je smatrala odvratnim.

6mocija krivice je narucito vazna" sto je veca krivica povezana sa sexom to je manji rasponsexualnih aktivnosti za koje je verovatno da ce osoba u njima angazovati.

;judske sexualne reakcije

- muske i zenske reakcije dele se na 8 &aze+

2. *zbudjenje" moze biti izazvano mastom, posmatranjem slika, dodirom ili slicnim nadrazajima

3. Plato" uzbudjenje se povecava sa nastavljanjem podrazavanja

7. 'rgazam" vrhunac sexualnog uzbudjenja

8. azresenje" povezano sa pobudjenoscu autonomnog nervnog sistema i nije posledica telesnognapora.

eksualna orjentacija

ecina ljudi dozivljava sexualnu privlacnost prema pripadnicima suprotnog pola, nisu utvrdjenicinioci koji uzrokuju hetero ili homoseksualnost, neki od pokusaja objasnjenja+

'enetika" genetska predispozicija za homoseksualnost

!ormoni" homoseksualnost nije posledica prevage ili viska odredjenog hormona.9omoseksualciimaju normalan nivo androgena.

Ponasanje" jedina razlika izmedju homoseksualaca i heteroseksualaca je pol objekta nakoji su usmerena odredjena ponasanja, ali nema razlike u samom ponasanju.


39/46

Motivacija za postugnuce

2. McClellandova teorija

!e&inicija potrebe za postignucem

MurraH odredjuje potrebu za postignucem kao tendenciju ili zelju %za savladavanjem prepreka inametanjem volje kao i nastojanje da se postigne nesto sto je inace tesko i to onoloko dobro ibrzo koliko je to moguceJ. * tu svrhu, MurraH konstruise )est tematske percepcije ():) koje sesastoji od niza slika o kojima ispitivana osoba mora ispricati pricu na osnovu pitanja+ ta je

dovelo do situacijeN ta se sada dogadjaN /ako se osobe sa slike osecajuN ta ce biti ishodN. *istrazivanjima potrebe za postignucem upotrebljavaju se cetiri slike s vremenskim ogranicenjemod pet minuta. 4a svaku pricu.

Potrebu za postignucem pobudjuju okolinski znakovi, ali njome se ne upravlja ili manipulise kaosa zedji ili hranom.

azvoj motivacije za postignuce

McClelland postavlja teoriju kaoja kaze da ce u slicnim situacijama ljudi ciniti ono za sta su vecpre bili nagradjivani. ;judi sa visokom potrebom za postignucem poticu iz porodica u kojima sezalaganje nagradjivalo.

6isenberger je predlozio pojam naucene marljivosti) da bi objasnio individualne razlike u radu.Po njemu, senzorni dozivljaj napora se moze vezati sa nagradom i tako postati sekundarnipotkrepljivac. Prema %zakonu najmanjeg naporaJ organizmi nastoje ostvariti svoje ciljeve iducicrtom najmanjeg otpora. *cinak povezivanja opazenog napora sa nagradom je takav danaprezanje sve vise gubi averzivni karakter i poprima oznake ugode. 1a taj nacin se pojacani

napor pocinje dozivljavati kao nagrada.

!rustvo usmereno prema postignucu


40/46

McClelland je pokusao utvrditi da li je potreba za postignucem povezana s usponom i padomkultura, i utvrdio povezanost izmedju jacine potrebe za postignucem i ekonomskog i kulturalnograzvoja odredjene zemlje.

azlike u zanimanjima

McClelland je ustanovio %menadzerski tipJ osobe u koju karakterisu spremnost na umerenerizike, zelja za neposrednim povratnim in&ormacijama o svom ponasanju i vece zalaganje uposlovima sa uslovima za postignuce. )akva osoba moHe biti srecna samo ako stalno bivanagradjivana za svoje uspehe.

2. :tkinsonova teorija ocekivanja

:tkinson svoju teoriju postavlja u okvire teorije ocekivanja, i naglasava ulogu kon&likta, odnosnosukoba izmedju potrebe za postignucem i straha od neuspeha.

)eorija ocekivanja u klasicnoj ekonomskoj teoriji

)eorija ocekivanja je teorija racionalnog ekonomskog izbora, smatra #ernoulli. Pretpostavka jeda ljudi postupaju tako da ostvare najbolju pogodbu i najbolji posao za sebe na temelju onoga stosmatraju vrednim kao i na temelju procene verovatnoce da se to sto smatraju vrednim moze

zaista ostvariti.'cekivana vrednost (OVr&ishoda (I =verovatnost (V)ishoda!vrednost (Vr ishoda

OVr = VI ! VrI

Cesto se desi da nemamo osnova za utvrdjivanje objektivne verovatnosti nekog dogadjaja iliobjektivne mere vrednosti ishoda, i tada upotrebljavamosubjektivnu meru vrednostinazvanukorisnost.

:tkinsonova teorija postignuca

:tkinsonova modi&ikacija teorije postignuca govori da spremnost na angazovanje u nekojaktivnosti usmerenoj prema postignucu zavisi od verovatnoce uspeha i poticajne vresnodtiuspeha kao i od potrebe za postignucem. 'va teorija se razlikuje od ostalih teorija u tome sto se


41/46

bavi poticajnom vrednosti samog postizanja uspeha, umesto nagradama iz spoljasnje sredine.)eorija pretpostavlja da je veca poticajna vrednost ostvarivanje nekog tezeg zadatka nego upostizanju lakseg. 4ato se poticajna vrednost uspeha (PVr odredjuje kao 2 verovatnostuspeha (V. erovatnost se krece od D do 2, pa je visa poticajna vrednost uspeha, sto jeverovatnost niza.

)eznja za uspehom

* :tkinsonovoj teoriji teznja za ukljucivanjem ()u u aktivnosti usmerene prema postignucu jemultiplikativna &unkcija

2. motivacije za uspeh (Mu potreba za postignucem

3. verovatnosti uspeha (u

7. poticajne vrednosti uspeha (Pru

Tu = "u ! Vu ! #Vru

:ko je jedna od komponenti nula, tada nema teznje za postizanjem uspeha u odredjenoj situaciji.

Prema 9ullovoj &ormuli, Mu odgovara ! (nagonsko stanje, u odgovara 9 (navika, a Pruodgovara / (poticaj.

)eznja za izbegavanjem neuspeha ()in

*z neko %zadovoljstvoJ ili %ponosJ koji se javljaju sa uspehom, javlja se %stidJ kada se dozivineuspeh (ili teznja za izbegavanje neuspeha" )in. 0acine teznje za izbegavanje neuspeha takodje

se opisuju multiplikacijskom &ormulom. )e su komponente+

2. motiv za izbegavanje neuspeha(Min, strah od neuspeha obicno se meri upitnicimaanksioznosti

3. verovatnost neuspeha(n koja za odredjeni zadatak iznosi 2"u

7. negativna poticajna vrednost neuspeha(nPrn je (2"Pn sto odgovara u.


42/46

)eznja za izbegavanjem neuspeha +

Tin = "in ! Vn ! n#Vrn

/ombinacija )u i )in

/ada znamo vrednosti u odredjene su nam i Pu, n i nPrn. 'no sto speci&ikuje vrednosti )ui )in jesu relativni intenziteti Mu i Min.

Tu $ Tin = ( "u ! Vu ! #Vu $ ( "in ! Vn ! n#Vrn

:ko je Mu O Min onda ce osoba izabrati zadatke umerene tezine ali ako je Mu Min osoba ceizbegavati zadatke umerene tezine.

:tkinsonova teorija sa svojim pretpostavkama o pozitivnim i negativnim podsticajima zapostignuce dolazi do zanimljivih i jedinstvenih predvidjanja (pre&erencije zadatka i nivoa tezine.

Pre&erencije zadatka

McClelland" deca sa visoko izrazenom potrebom za postignucem bacaju prsten na klin sa srednjeudaljenosti ( u igri bacanja prstena dok deca sa manje izrazenom potrebom bacaju sa vece ilimanje udaljenosti. :tkinson i ;itGin su podelili svoje ispitanike u 8 grupa prema nivoimapotrebe za postignucem " Mu (visoki i niski i prema nivoima anksioznosti " Min(visoki i niski.Pretpostavka da ce ispitanici visoki na Min motivu i niski na Mu motivu izbegavati srednjuudaljenost, ispostavila se tacna.

1ivoi aspiracije

1alazi u istrazivanjima ispitivanja nivoa aspiracije pokazuju da ljudi imaju sklonost darealisticno menjaju svoje ciljeve u skladu sa proslim iskustvom. 1akon neuspeha cilj se snizava anakon uspeha povecava. :tkinson kaze da ce osoba nakon uspeha verovatnost uspeha ocenitivisom nego prethodno ocekivane i to su tipicni pomaci. em njih postoje i atipicni pomacidaneke osobe nakon neuspeha dizu svoje ciljeve ili ih snizavaju nakon uspeha.


43/46

!penceova i Helmreichova teorija postignuca

'va teorija ukljucuje 7 dimenzije +

2. zadovoljstvo samim radom" zadovoljstvo kako smo nesto dobro uradili

3. osecaj dovrsenosti" zadovoljstvo cinjenicom da je posao zavrsen

7. osecaj takmicenja" uzivanje u takmicenju i pobedi koje proizilazi iz npr. uspeha u skoli

oni su konstruisali test koji objektivno meri ove tri dimenzije postignuca i nazvali ga pitnikomradne i porodicne orijentacije" #$F$.

:tribucija i postignuce

Llavna zagonetka je to sto svi ljudi ne reaguju isto na uspeh i neuspeh. 1eki se pocnu vise truditia neki odustaju. Pripisivanje neuspeha losoj sreci a drugi sopstvenoj gluposti. 'vakvim pitanjima

se bavi atribucijski pristup motivaciji za postignucem.

Prirode atribucije

:tribucijska teorija se bavi

2. uzrocima kojima ljudi objasnjavaju svoje ili tudje ponasanje>

3. uticajima tih atribucija na emocije, motivaciju i buduce ponasanje.

rste atribucije

0edna od glavnih komponenti za razlikovanje atribucija odnosi se na mesto uHorka + spoljasnje( upravljaju vanjske sile a ne oni sami i unutrasnje( moc, strucnost, kompetencija.


44/46

Feinerova atribucijska teorija postignuca

Postavio je najambiciozniju atribucijsku teoriju motivacije postignuca i emocija. #avi se

uzrocima uspeha i neuspeha i to u skladu sa odgovarajucim emocionalnim iskustvima koja su sanjima povezana.

*nutrasnje prema spoljasnjim atribucijama

*spehe opisujemo unutrasnjim a neuspehe vanjskim ciniocima. 0avlja se i &enomem temeljnaatribuciona greska" postojanje tendencije da se tudje ponasanje opisuje unutrasnjim a sopstvenospoljasnjim.

tabilne prema nestabilnim atribucijama

'soba moze da pripisivati sposobnostima ili zalaganju. 1ajcesce navodjeni stabilni i nestabilnispoljasnji uzroci su tezina zadatka"stabilni i slucaj"nestabilni.

/ontrolabilni prema nekontrolabilnim atribucijama

1edostatak truda i bolest su unutrasnji nestabilni uHroci. 4alaganje se smatra kontrolabilnim abolest nekontrolabilnim.

Feiner tvrdi da svaka kauzalna atribucija imaspeci%icnu emocionalnu posledicu.#uducaponasanja su determinisana ocekivanjima odredjenih ishoda i speci&icnim emocionalnimposledicama tih ishoda.

'sobe sa izrazenom potrebom za postignucem sklonije su da pripisuju uspeh sposobnostima aneuspeh nedovoljnim zalaganjem dok su osobe sa niskom potrebom za postignucem sklonepripisivanju neuspeha nedostatku sposobnosti.

Moc i motiv za kontrolom

Moc


45/46

Merenje motivacije za moc

Finter je razvio ):) sistem za bodovanje mastanja o moci sa 7 kategorije +

2. snazne silovite akcije koje odrzavaju moc

3. akcije koje pobudjuju snazne emocije kod drugih ljudi

7. direktna briga o vlastitom polozaju i ugledu

6nergizirajuci uzinci motivacije za moci

Moc je latentni motiv koji se ocitava u odredjenim situacijama.

elektivni ucinci motivacije

Motivacija za moc moze nas selektivno usmeriti prema ocekivanju okolinskih znakovapovezanih sa moci.

Moc i ponasanje

McClelland razlikuje osobnu i drustvenu moc. 'sobna moc obelezena je motivacijom naddrugima a socijalna moc je suptilnija i cilj joj je ostvarenje neke opste koristi.

Moc i telesno zdravlje

Motivacija za moc ima lose posledice za telesno zdravlje u zavisnosti od razlicitih motiva. !vevrste poremecaja +

2. sindrom inhibiranog motiva za moc"veca potreba za moci nego za drustvenost

3. sindrom opustene drustvenosti" veca potreba za drustvenoscu nego za moci

/ompetencija i delotvornost


46/46

Fhite smatra da je teznja za kompetentnoscu glavni motiv i da uspeh dovodi do osecajadelotvornosti.

#andura uvodi pojam samodelotvornosti koji se odnosi na ocekivanje o uspesnom izvodjenjuneke aktivnosti, taj osecaj naziva se ocekivanje delotvornosti.

* samodelotvornosti izvodi vise nacela +

2. samodelotvornost se povecava u skladu sa osobnim dostignucima

3. samodelotvornost se moze povecati ili smanjiti ako vidimo da drugi koji su slicni namapostizu uspeh odnosno dozivljavaju neuspeh u nekom zadatku

7. moguce je uveriti osobu u sposobnost nosenja sa teskim situacijama

8. emocionalna pobudjenost moze delovati na nase osecaje sel&delotvornosti

4elja za kontrolom

#urger i Cooper razvili su skalu pozeljnosti kontrole sa 3D stavki. Muskarci postizu vise rezultateod zena.

MIE skripta.docx

Documents

Transcript of MIE skripta.docx