Michael Brie & Christoph Spehr - Šta je socijalizam?

8/2/2019 Michael Brie & Christoph Spehr - ta je socijalizam?

1/142

TA JESOCIJALIZAM?

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

MIHAEL BRI (MICHAEL BRIE),KRISTOF PER (CHRISTOPH SPEHR)

SLOBODAKROZSOCIJALIZAM

SLOBODAISOCIJALIZAM

SLOBOD

AILISO

CIJALI

ZAM


2/142


3/142

TA JESOCIJALIZAM?

KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

MIHAEL BRI (MICHAEL BRIE),KRISTOF PER (CHRISTOPH SPEHR)


4/142

IMPRESUM

Publikacija: ta je socijalizam? Koncepti Prakse Problemi

Izdava: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe,Gospodar Jevremova 47, 11000 Beograd, www.rosalux.rs

Autori: Prof. Dr. Michael Brie (1954) je direktor Instituta za drutvenu analizupri Rosa Luxemburg Stif tung u Berlinu.

Dr. Christoph Spehr (1963) je portparol partije Die Linke (Levica) u Bremenu.

Ovaj tekst je skraena verzija nemakog originala: Michael Brie, Christoph Spehr:Was ist Sozialismus? (kontrovers 1/2008)

Berlin (Rosa Luxemburg Stif tung i WISSEN Transfer).Prevod sa nemakog: ore Tomi

Korektura: Petar Atanackovi i Milo Jadi

Redakcija: Milo Jadi, Ana Veselinovi i Boris Kanzleiter

Sve ilustracije su iz kolekcije Meunarodnog instituta za socijalnu istoriju(International Institute for Social History - IISG) u Amsterdamu.

Dizajn i prelom: Ana Humljan

Priprema za tampu: Dejan Dimitrijevi

tampa: Pekograf, Vojni put II 258/d, Beograd (Zemun).

Tira: 1000


5/142

SADRAJ

05 Za poetak

07 1. Socijalizam je mrtav! iveo socijalizam?

10 2. Socijalizam jedna istorijska retrospektiva 10 2.1. Od ranog socijalizma do 1917. godine 25 2.2. Od ruske revolucije do 1968. godine 40 2.3. Od Nove levice do 1975. godine 52 2.4. Od pobede neoliberalizma do danas 74 2.5. Ponovno oivljavanje socijalistikih vizija

79 3. Socijalizam u 21. veku


6/142


7/142

5KONCEPTI PRAKSE PROBLEMI

ZA POETAK

irom sveta je poela jedna nova diskusija o socijalizmu. Iz

krize neoliberalizma izrasta potraga za alternativama. Ka-pitalizam nije poslednja re istorije. Ali da li je socijalizamsledee poglavlje? I ta uopte on znai? Koji konikti suobeleavali socijalizam u njegovoj istoriji? Koje kontradik-cije danas obeleavaju socijalistiko miljenje i delovanje?Kakvu budunost socijalizam ima u 21. veku?

Publikacija koja je pred vama pokuava da razmotri pitanje

moe li se na poetku treeg milenijuma zamisliti i reali-zovati jedan novi socijalizam koji bi ponudio bolja reenjaza savremene globalne probleme. S tim ciljem, autori ovebroure, Mihael Bri (Michael Brie) i Kristof per (ChristophSpehr), predstavljaju nam kratak istorijat dvovekovnih ide-ja i borbi za jedno drugaije drutvo, humanije i racionalni-je od kapitalizma, ali i tekue diskusije o novim moguno-

stima socijalistikog prevazilaenja postojeeg poretka. Umomentu snane globalne ekonomske krize, kada deni-tivno postaje jasno da neoliberalni kapitalizam nije krajnjihorizont istorijskog razvoja, i kada ponovo postaje mogu-e misliti nemogue, ini nam se da nema bolje temeod ponovnog promiljanja socijalistikih alternativa.


8/142

6 TA JE SOCIJALIZAM?

Posebno je zanimljivo objavljivanje teksta pod ovim naslo-vom, ba na ovim prostorima. Jezik na koji je broura pre-vedena do pre 20 godina je bio slubeni jezik drave kojase nazivala socijalistikom. Nakon jugoslovenskog kolap-

sa, drave koje su je na krvav nain nasledile, okrenule sulea svom socijalistikom nasleu. To im nije donelo mno-

go dobrog. Paradoksalno je da danas ba u ovim post-socijalistikim regionima, koje aktuelna kriza posebnopogaa, nedostaje diskusija o alternativama postojeemporetku.

Nadamo se da e ova publikacija dati skroman doprinos

pokretanju jedne preko potrebne debate, kako o nedosta-cima istorijskog socijalizma, tako i o mogunostima jed-nog savremenog demokratskog socijalizma.

Ana Veselinovi, Milo Jadi i Boris KanzleiterBeograd, decembar 2011. godine


9/142


SOCIJALIZAMJE MRTAV!

IVEO SOCIJALIZAM?Diskusije o socijalizmu se ne prekidaju

Sedamdeset i jedan dan crvena zastava se 1871. godine

vijorila nad Parizom i simbolizovala prvu socijalistiku re-publiku, komunu radnika. Preko sedamdeset i etiri godinevijorila se nad zgradama vlade Sovjetskog Saveza (SSSR).Pobeda nad Hilterovim faizmom pre svega i jeste izvoje-vana pod crvenom zastavom. Jedno vreme treina svet-skog stanovnitva ivela je u dravama koje su se zvalesocijalistikim. Kada je crvena zastava u noi izmeu 31.

decembra 1991. godine i 1. januara 1992. godine spute-na sa Kremlja, izgledalo je kao da je epoha socijalistikerevolucije denitivno zavrena.

Ipak, duh socijalizma preiveo je i propast socijalisti-kog svetskog sistema. irom sveta otpoela je jedna dis-kusija o socijalizmu u 21. veku. U Venecueli on je po-

1.


10/142


stao program vlade izabranog predsednika Uga aveza(Hugo Chavez). U Ekvadoru on treba da postane ustavnicilj. U Boliviji je Pokret za socijalizam doao na vlast. Au Nemakoj predsednik FDP-a1, Gido Vestervele (Guido

Westerwelle) skandira: sloboda umesto socijalizma. OdGregora Gizija (Gregor Gysi) stigao je odgovor: sloboda isocijalizam. A Oskar Lafonten (Oskar Lafontaine) dodaje:sloboda putem socijalizma!2

Skoro polovina graanki i graana u starim saveznimpokrajinama (Nemake) i dve treine u novim saveznimpokrajinama vide socijalizam kao dobru ideju koja je loe

ostvarena. Takoe, na suprotstavljenost izmeu socijaliz-ma i demokratije danas se ni izbliza ne gleda toliko otrokao samo pre nekoliko godina: jedna treina stanovnitvau zapadnoj i polovina u istonoj Nemakoj vidi mogunostda se socijalizam i demokratija usklade. ta je, meutim,socijalizam?

Socijalizam, kao prvo, nije nita drugo nego ono,emutee socijalistkinje i socijalisti, ono to politiki ine i ono

to su posledini efekti toga. To je jedna od osnovnih po-litikih struja koja se uvek iznova otkrivala, a i trenutnose sutinski obnavlja. U skladu sa razmerom promenekapitalizma menja se i socijalizam, a i sam je esto imaoodluujueg uticaja na kapitalizam. U daljem tekstu po-

1 FDP (Freie Demokratische Partei = Slobodna demokratska partija) liberalna partija koja trenutno uestvuje u vladi SR Nemake. Gido Ve-stervele trenutno (2011.) je ministar spoljnih poslova SR Nemake, ali vienije na elu partije. Prim. prev.

2 Gregor Gizi i Oskar Lafonten su vodei politiari partije Levice (Die Lin-ke.) u SR Nemakoj.


11/142


kuaemo da odgovorimo na pitanje ta je socijalizam,time to e se prikazati suprotnosti koje su karakteristineza socijalizam kao pokret prakse ve 200 godina i koje suodredile njegov kontradiktoran razvoj. To e biti uinjeno

na osnovu primera, a u sredite panje bie postavljeniglavni konikti. Na kraju e biti izveden sistematian po-

kuaj prikaza najvanijih izazova socijalizma u 21. veku,koji se hvata u kotac sa skupom svih fundamentalnihkontradikcija solidarne emancipacije.


12/142


SOCIJALIZAM JEDNA ISTORIJSKA

RETROSPEKTIVA

Rani socijalizam i rani komunizam (1793-1848.)Prosvetiteljstvo, velika Francuska revolucija krajem 18.veka i industrijska revolucija u Engleskoj, koja je zapoelaotkriem parne maine i maine za tkanje, stvorili su idej-ne, politike i ekonomsko-socijalne preduslove za moder-ni socijalizam.

Od antikog doba u svim velikim civilizacijama uvek je po-stojala vizija zlatnog doba slobode, jednakosti i solidarno-sti bilo kao idealizacija prolosti, kao nada u budunostili kao udaljeno mesto. Revolucionarni dogaaji kasnog18. veka, meutim, stvorili su jednu sasvim novu situaciju:izgledalo je kao da oni mnogim savremenicima dokazujuda se drutva sutinski mogu iznova (revolucionarno) obli-

2.1. OD RANOG SOCIJALIZMADO 1917. GODINE

2.


13/142


kovati po principma razuma i pravde. Oni su pruili naduda e svi ljudi moi da ive u blagostanju. Brzim povea-njem produkcije dobara postalo je jasno: siromatvo ve-ine nije vie uslov blagostanja manjine. Ono je takoe

uinilo jasnim da narod sam moe da stvara istoriju, tj.moe da postane odluujui akter promene.

Meutim, politika revolucija u Francuskoj i ekonomskarevolucija u Engleskoj imale su toliko upeatljiv uticaj nasavremenike ovih dogaaja upravo zato to su, sasvimoigledno, esto postizale suprotan efekat od onog kojisu njihovi pokretai eleli: vladavina prava prerasla je u

teror, republika naroda u carstvo, poruka o bratstvu u dva-desetogodinji rat u kom je napoleonska Francuska po-stala osvaja kontinentalne Evrope. Objava ljudskih pravanije ni pomenula ene i robove, a u graanskom zakonikupodvela ih je pod vlasnitvo (belog) mukarca. Viestrukiporast produkcije dobara tokom industrijske revolucije bio je obeleen jednim do tada nepoznatim osiromaenjem

ljudi i irenjem jedne stalno rastue klase koja nije pose-dovala nita osim radne snage svojih ruku: to je klasa pro-leterijata.

Posebnost ove nove eksploatacije, ovog izoptavanja i po-robljavanja, ovih novih diktatura u dravi i fabrici, ovognovog jaza izmeu neverovatnog bogatstva i najstranije

bede, bila je u tome to sve to nije bilo istorijski sazrelo,ve je svesno stvoreno u ime ideja koje su obeavalepotpunu suprotnost. U Geteovom arobnjakovom egr-tu iz 1797. godine promilja se ova situacija: mo razumadospela je, to je opti stav, u nespretne ruke. A korienasredstva tako su smatrali prvi socijalisti protivreila suvelikim idealima slobode, jednakosti i bratstva.


14/142


Neposredno nakon kraja napoleonskih ratova evropskareakcija pokuala je jedno, to je mogue ire, obnavlja-nje predrevolucionarne situacije, a da pritom nije moglaponovo da uspostavi stare odnose vlasnitva i moi. Isto-

vremeno, kucnuo jeas vizionara: 1819. godine izaaoje spis Roberta Ovena (Robert Owen) Poruka radnikim

klasama, 1821. godine publikovano je prvo kljuno deloarla Furijea (Charles Fourier), Veliki traktat, 182022.godine objavljen je prikaz Anrija de Sen-Simona (Henride Saint-Simon) Industrijski sistem. Istovremeno su iu Engleskoj i u Francuskoj stvarani elementi jedne nove

idejne struje socijalizma. Bio je to jedan pojam pokretausmerenog ka budunosti (Volfgang ider / WolfgangSchieder).

U martu 1837. godine, u asopisu Novi moralni svet(New Moral World), glasilu ovenista, objavljen je na na-slovnoj strani lanak koji je predlagao da se za pripadnikeovog Novog moralnog sveta ne koristi vie naziv oveni-

sti, ve pojam socijalisti, pojam koji ima prednost i zbogkritike koju istie prema svim drugim oblicima ljudskekooperacije. Bio je to pojam fundamentalne kritike po-stojeih drutava i orijentacije ka jednom novom uspo-stavljanju zajednikog ivota ljudi. Ve 1836. godine, uFrancuskoj je objavljena serija lanaka koja je pomenutetri teorijske kole predstavila pod nadreenim pojmom

moderni socijalisti. Ubrzo je ovaj pojam proiren na svekole drutvene kritike i alternativne koncepte drutva.

Robert Ovenje razvio viziju o velikim komunama sa petstodo hiljadu lanova zasnovanih na demokratskom uprav-ljanju, udruenoj proizvodnji i zajednikom vaspitanju,koje se snabdevaju autarhino. Novi svet i novi ovek, i-


15/142


renjem ovih komuna, trebalo je da nastanu postepeno iputem efekta uzora.

Sensimonistisu eleli da plansku podelu sredstava, pre-ma potrebama koje je trebalo zadovoljiti, realizuju preko

jedne centralne banke i lanca specijalnih banaka. Kredite je trebalo odobravati preduzetnicima i radnicima premanjihovim sposobnostima da ih iskoriste bolje nego drugi.

arl Furije je glavni problem video u tome to se novodrutvo asocijacije i socijalnih garancija moe nametnutiumesto konkurencije samo ukoliko je ljudima privlanije.

Njemu je bilo bitno da rad na bazi masovne produkcijetako koncipira i tako preraspodeli, da svako moe slobod-no da ispolji svoja opredeljenja, prirodne nagone i potrebe:Ako siromani, radnika klasa, u socijalizmu nisu sreni,ometae ga neprijateljstvom, kraom i nemirima. Na-spram svake strasti trebalo bi da stoji neki rad, kojim onamoe biti zadovoljena. Suprotnost izmeu gore i dole

trebalo bi da se ukine time to bi se uklonila njena osnova,podela rada na vie i nie poslove.

Neto kasnije u odnosu na rani socijalizam nastao je onajpokret koji je nakon 1840. godine saet pod pojmom ko-munizam. Time su, s jedne strane, bile oznaene pristalicekonsekventno egalitarnog drutva (Etijen Kabe (EtienneCabet), an ak Pijo (Jean-Jacques Pillot), Teodor Dezami

(Thedore Dezamy) i dr.), a s druge strane, predstavnici jed-ne nasilne promene odnosa i privremenog uspostavljanjarevolucionarne diktature radnika (Luj Ogist Blanki (Louis-Auguste Blanqui) i dr.). U pozivu Pobunjenikog komite-ta iz 1839. godine reeno je: Izdata Francuska, krv naeubijene brae, poziva na osvetu. Ona e biti uasna


16/142


Izrabljivanje mora konano prestati, a jednakost mora sepobedonosno izdii nad ruevinama kraljevstva i aristo-kratije. Crvena zastava postala je simbol revolucionarnihkomunista.

U godinama izmeu 1836. i 1842. u Engleskoj je nastaoprvi veliki radniki pokret, pokret artista, ije su zahteveza optim, ravnopravnim i tajnim izborima, kao i za ogra-niavanjem radnog dana na deset sati dnevno aktivno po-drali milioni ljudi. U Francuskoj su 1831. i 1834. godineizbile prve pobune radnika, tkaa svile. Nemake zana-tlije poele su da se organizuju u politiki orijentisanom

Savezu ponienih (kasnije Savez pravednih, odnosno Sa-vez komunista). Duhovni voa postao je Vilhelm Vajtling(Wilhelm Weitling) (oveanstvo kakvo jeste i kakvo bitrebalo biti, 1839.). Samoorganizovani radnici postajali su jedna potpuno nova istorijska snaga. Postepeno je dola-zilo do pribliavanja novih socijalistikih i komunistikihideja i novog drutvenog pokreta radnika.

Osnovne karakteristike ranog socijalizma koncizno je na-veo nemaki sociolog Lorenc fon tajn (Lorenz von Stein)u svom spisu Socijalizam i komunizam dananje Francu-ske (1842.), proizalom iz konkretnih posmatranja. Karak-teristina za socijalizam i komunizam bila je, prvo, veza samodernim proletarijatom: Ova klasa, njena opravdanost

i njena sudbina je ono to i socijalizam i komunizam imajuu vidu. Drugo, on je u njima video jednu primenu idejafrancuskog prosvetiteljstva, i tree, on je socijalizam shva-tao kao nauku o drutvu.

Karl Marks (Karl Marx), pod uticajem pre svega MozesaHesa (Moses Hess), kao i svojih prvih susreta kako sa ne-


17/142


makim tako i sa francuskim socijalistima i komunistimau egzilu u Parizu, poeo je oko 1844. godine i sam dase pozitivno poziva na ove nove ideje. U njegovim Eko-nomsko-politikim rukopisima, napisanim u ovom perio-

du, on je komunizam shvatao kao neposredno uklanjanjekapitalistike privatne svojine od strane jednog drutva ukome svi zajedno postaju opti kapitalista, a svaki poje-dinac radnik. To je, meutim, jedan sirovi komunizam,koji jo negira linost: Komunizam je neophodan oblik ienergini princip najblie budunosti, ali komunizam kaotakav nije cilj ljudskog razvoja. To je pozitivni komunizam

ili socijalizam, koji je zasnovan na jednom novom nainuproizvodnje i na jednom novom odnosu prirode i ove-ka. Time se pokualo povezivanje kontradiktornih pristupakomunizma i socijalizma, jednakosti i slobode, zajednikesvojine i stvarne line svojine, revolucije i evolucije, je-dinstva i raznovrsnosti.

Shodno tome, Marks i Engels su se ipak odluili, kao i

predvodnici Saveza pravednih, za pojam komunizam, jer,kako je Fridrih Engels (Friedrich Engels) pisao 1845. go-dine, u Nemakoj re socijalizam ne znai nita drugonego razliite zamagljene, neodreene i neodredive pred-stave onih koji vide da neto treba da se uradi, a koji seipak ne mogu odluiti da se bezuslovno okrenu sistemuzajednice. U februaru 1848. godine, u Londonu je izaao

Komunistiki manifest Marksa i Engelsa, a zatim i u re-volucionarnoj Francuskoj. U ovom spisu su autori pokualida, u obliku jednog programskog pameta, socijalizam ikomunizam sistematski prikau kao uvid u uslove, tok iopte rezultate proleterskog pokreta. Komunistika revo-lucija je pritom najradikalnije raskidanje sa nasleenim


18/142


svojinskim odnosima. Zatim, u jednom duem procesu,bili bi stvoreni uslovi za stvarnu slobodu: Kad u toku ra-zvitka budu iezle klasne razlike i cela proizvodnja budekoncentrisana u rukama udruenih individua, javna vlast

izgubie politi

ki karakter Na mesto starog buroaskogdrutva s njegovim klasama i klasnim suprotnostima stu-

pa udruivanje, u kojem je slobodan razvitak svakog poje-dinca uslov slobodnog razvitka svih.1 Sasvim nove proi-zvodne snage morale bi da stvore uslov za ukidanje starepodele rada.

Nove napetosti: dravni socijalisti i anarhisti,reformatori i revolucionari (1848-1914.)

Revolucije 1848/49. godine u Francuskoj, Nemakoj, i nizudrugih evropskih drava, zavrile su se, konano i zbogponovne vojne intervencije carske Rusije, jednom novomfazom restauracije. Niti je buroasko-demokratski prevratmogao biti uspeno doveden do kraja, niti je pronaenoreenje za socijalno pitanje koje je nastalo stvaranjem jed-ne velike klase ljudi bez svojine, na ijim pleima se zasni-vala proizvodnja materijalnog bogatstva drutva.

U narednih dvadeset godina dolo je zatim do jednog us-pona sindikalnih i zadrunih pokreta radnika, kao i reform-skih pokreta za skraivanje radnog dana i radno i socijalno

zakonodavstvo u Engleskoj i drugim evropskim dravama.U Nemakoj je osnivanjem Opteg nemakog udruenja

1 Preuzeto iz reizdanja srpskohrvatskog prevoda (prev. Moa Pijade):Marks, Karl; Engels, Fridrih (2005): Komunistiki manifest. Beograd: Liber CLS. URL: http://www.liber.org.rs/fantom/tekstovi/komunisticki_mani-fest.html, poslednji pristup: 14.12.2011.


19/142


radnika (Allgemeiner Deutscher Arbeiterverein) 1863. go-dine stvorena politika partija radnike klase koja je putemopteg prava glasa i dravne pomoi proizvodnim zadru-gama elela da ostvari napredak u pravcu socijalizma.

U Londonu je, 1864. godine, nastalo Meunarodno udru-enje radnika (MUR), koje je teilo tome da uspostavi cen-tar povezivanja i zajednikog delovanja izmeu radnikihudruenja koja postoje u razliitim zemljama. U statutimakoje je sastavio Marks, stajalo je da je ekonomska poti-njenost radnika prisvajau sredstava rada, tj. izvora ivota,u osnovi ropstva u svim njegovim oblicima cele drutve-

ne bede, cele duhovne zakrljalosti i politike zavisnosti.Politiki pokret zato je samo sredstvo i mora se podreditikrajnjoj svrsi, ekonomskoj emancipaciji radnike klase.

Sa ovom pozicijom stvorena je osnovna napetost izmeusocijalistikih i komunistikih partija i sindikata. Dok su oviprvi delovali sa ciljem temeljnog drutvenog prevrata, za

ove druge najee je konkretno zastupanje neposrednihinteresa u vezi sa viim zaradama, skraivanjem radnog

vremena, ukljuenou u odluivanje i socijalnom sigur-nou stajalo u prvom planu.

Napori jaajueg radnikog pokreta, sindikata i nastaju-ih levih partija pri zalaganju za konkretne dravne soci-jalne reforme, Lasalov (Ferdinand Lassalle) predlog da se

zadruge podre dravnim kreditima, sve preciznije pred-stave o preuzimanju dravnog aparata nakon revolucija iliak putem demokratske transformacije, iskustva Pariskekomune i dr. postavili su u ovom periodu pitanje odnosaprema dravi: da li je ona u datom, ili u jednom radikalnoizmenjenom obliku, mogu instrument uspostavljanja jed-


20/142


nog novog drutva ili bi to samo vodilo ka novoj diktaturi?U okviru MUR-a izbila je svaa izmeu pristalica MihailaBakunjina (Michail Bakunin) i Marksa, to je konano i raz-bilo Prvu internacionalu.

Bakunjin i njegove pristalice okrenuli su se protiv uspo-stavljanja nove dravne vlasti (diktature proletarijata) izahtevali su ukidanje svake vladavine ljudi nad ljudimaputem direktnog samoodluivanja i samoupravljanja kaoneposrednog cilja i jedinog mogueg naina da se spreinova vladavina. Podela upravnih i izvrnih delatnosti tre-balo je odmah da se ukloni. Oni su zato odbijali i osnivanje

politikih partija kao organa reprezentacije i zauzimali od-bojan stav prema svakoj vrsti reformske politike postoje-ih institucija. Oni nisu eleli nikakav zaobilazni put prekonove vladavine u ekonomiji i politici, nego neposredan na-predak pri prevazilaenju svakog oblika vladavine uopte.Pritom su se nadovezali na socijalistiko-anarhistiku po-ziciju Pjera ozefa Prudona (Pierre Joseph Proudhon) koji

je ve 1840. godine pisao: kao to ovek pravdu traiu jednakosti, tako drutvo red trai u anarhiji.

U svom spisu Dravnost i anarhija iz 1873. godine Ba-kunjin pie: Narodnu vladu oni (marksisti) shvataju kaovladu naroda posredstvom malog broja predstavnika kojenarod bira. Opte i jednako pravo na izbor takozvanih na-

rodnih predstavnika i vlade drave za ceo narod ova po-slednja re marksista kao i demokratske kole je jedna laiza koje se krije despotizam jedne vladajue manjine, i toone koja je utoliko opasnija, to se vie predstavlja kaoizraz takozvane narodne volje Ovu manjinu, meutim,tako tvrde marksisti, inie radnici. Bivi radnici, ako do-pustite, koji, meutim, im postanu predstavnici naroda i


21/142

Poster iz 1890. godine najavljuje obeleavanje godinjice masakra

a ikakom trgu Hejmarket koje je oznailo ustanovljavanje proslavePrvog maja kao meunarodnog dana radnikog pokreta.

ollection, International Institute of Social History (Amsterdam).

1


22/142


23/142


dospeju na vlast, prestaju da budu radnici i poinju tavi-e da s visine drave gledaju na ceo svet obinih radnika;i ve time e poeti da predstavljaju ne narod, nego sebei svoju pretenziju da vladaju narodom. Ko u to sumnja, taj

ne poznaje ljudsku prirodu.Glavna zamerka koju je stalno iznosio Karl Marks, ali imnogi socijalistiki reformski politiari, bila je ta da sesredstva borbe za osloboenje radnike klase i narodane mogu proizvoljno odabrati. Naime, u realnu politiku semora umeati koristei postojee mogunosti. Stoga na-cionalne partije, sposobne da deluju na osnovu statuta,

pripadaju MUR-u. Pariska komuna je pokazala kakva bidiktatura proletarijata mogla biti: ukidanje stalne stajaevojske i policije i naoruavanje radnika, mogunost izbo-ra svih inovnika i neposredna odgovornost kao i njihovoplaanje prema proseku radnika. Polazei od toga skupsvih zadruga mogao bi da regulie nacionalnu proizvodnjupo jednom zajednikom planu.

Na londonskoj konferenciji MUR-a, u septembru 1871.godine, Fridrih Engels objasnio je: Revolucija je najviiakt politike, i ko je eli, mora eleti i sredstvo politikuakciju, koja priprema revoluciju, koja radnike vaspitava zarevoluciju Politike slobode, pravo na javna okupljanjai udruivanje, slobodu tampe, to je nae oruje Kau

da svaka politika akcija zna

i priznavanje postoje

eg. Aliako nam to postojee daje sredstva da bi smo protestovali

protiv postojeeg, onda primena tih sredstava nije prizna-vanje postojeeg.

Uspesi socijaldemokratskih i socijalistikih partija u dru-tvu i na izborima, pokuaji vlasti da socijalnim reformama,


24/142


kao npr. pod Bizmarkom, socijalistikom radnikom po-kretu oduzmu bazu, nastanak socijalno-dravnih reform-skih snaga u privredi, politici i nauci koje su sezale sve dokatolike crkve, stvorili su osnovu za jedan drugi konikt

socijalna reforma ili revolucija.Ovaj konikt mora se shvatiti i iz perspektive jaajueg im-perijalizma i militarizma, opasnosti svetskog rata, koja sepojavljivala od kraja 19. veka i mogunosti revolucionarnekrize u Rusiji i drugim zemljama poput Meksika, kao i izperspektive antikolonijalnih pokreta koji su tada formirani(Indija i dr.): da li je jedna mirna evolucija mogua ili je jed-

na sutinska promena mogua samo revolucijom?Latentni konikt praktino je eskalirao 1899. godine pri-stupanjem francuskog socijaliste Aleksandra Mijerana(Alexandre Millerand) jednoj buroaskoj vladi i to protivvolje njegove partije. Pitanje je bilo: da li se sa pozicijevlasti uopte moe voditi socijalistika politika?

O osnovnim teorijskim pitanjima u vezi sa ovim koniktomsamo nekoliko godina ranije u Nemakoj se diskutovalou okviru Berntajnove (Eduard Bernstein) revizije marksiz-ma tadanje socijaldemokratije, u njegovoj seriji lanakaProblemi socijalizma, kao i u okviru odgovora Roze Luk-semburg (Rosa Luxemburg), u njenom spisu Socijalnareforma ili revolucija.

Kao prvo, Eduard Berntajn je ukazao na to da kapitalizamni u kom sluaju ne mora nuno da vodi ka sve jaoj socijal-noj polarizaciji i da pritom i stari i novi srednji slojevi igrajuznaaju ulogu. Kao drugo, iz toga je izvukao zakljuak da

jo ne postoje uslovi da se neposredno pree na jedinstve-nu kolektivnu svojinu: Mi se moramo upoznati sa idejom o


25/142


jednoj deliminoj kolektivnoj zajednici. Prvi put jedan uti-cajan socijalista izraava sumnju u mogunost potpunogpodrutvljavanja putem kolektivizacije ili nacionalizacije. Unajmanju ruku, tokom jednog dueg perioda, razmatrala se

opcija meovite privrede koja bi pripremila put ka potpunokolektivistiki ureenoj privredi. Ideja o drutvenoj svoji-ni, koju su uveli nemaki reformatori socijalne drave, a ijebi stvaranje trebalo omoguiti uvoenjem socijalnih obave-za za sve vlasnike proizvodnih sredstava, ostaje u pozadini.Kao tree, Eduard Berntajn je ukazao na to da prenoenjesvojine nad proizvodnim sredstvima u javne ruke nije samo

sebi svrha, ve samo sredstvo za poveanje opteg bla-gostanja. Time promena svojinskih odnosa gubi svoj sta-tus konanog cilja i meri se realnim rezultatima. Posebnoiskustva sovjetske Rusije ojaae ovu poziciju. Kao etvrto,Berntajn je glavni put napretka video u daljoj demokrati-zaiji datih drutava i sve jaoj regulaciji svih ekonomskihodnosa u interesu radnika i celog drutva. Pritom bi pokre-

taka snaga bila jedna civilizovana klasna borba. Ne moese oekivati da propast buroaskog drutva predstoji ne-posredno, te je zato, pisao je Berntajn 1899. godine, neop-hodna jedna druga strategija i taktika: I pored svih trzajareakcionarnih snaga i slepog udaranja oko sebe, ja ipak vi-dim da sama klasna borba poprima sve civilizovanije obli-ke, a upravo u ovom civilizovanju klasne borbe, politikih

i ekonomskih borbi radnika, ja vidim najbolju garanciju zaostvarivanje socijalizma. Prvi svetski rat i Hitlerov faizampokazali su koliko brzo civilizovanje kapitalizma moe da sepretvori u otvoreno varvarstvo.

Meutim, Roza Luksemburg (Rosa Luxemburg), do danasnajpoznatija predstavnica revolucionarnog socijalizma u


26/142


SPD-u2, formulisala je pet centralnih zamerki na raunsvakog uea u vladi levih partija: (1) Sam od sebe ka-pitalizam se ne moe bitno promeniti; (2) samo revolucijamoe reiti sutinske probleme; (3) drava je samo poli-

tiki instrument vladanja ekonomski vladaju

e klase; (4)uee u vladi neminovno slabi levicu i (5) svojim ue-

em u vladi levica ini uopte i moguim nastavljanjedesniarskih politika.

Kako pie Roza Luksemburg: Samo, daleko od toga dapraktine, opipljive uspehe, neposredne reforme napred-nog karaktera uini nemoguim, principijelna opozicija,

uopte za svaku partiju u manjini, a posebno za socijali-stiku, jedino je ekasno sredstvo da bi se ostvarili prak-tini uspesi. Ona je smatrala da se koncesije buroaskojveini mogu oteti jedino na tri naina: tako to se socijali-stikim zahtevima, koji idu najdalje, stvara opasna konku-rencija buroaskim partijama i to se one pod pritiskomglasake mase teraju napred; zatim, tako to socijalisti

razotkrivaju vladu pred celom zemljom i to na nju utiuputem javnog mnjenja; konano, tako to svojom soci-jalistikom kritikom, u i van (doma) parlamenta, sve viegrupiu oko sebe narodne mase i tako narastaju do snagekoja izaziva potovanje i na koju i vlada i buroazija morajuda raunaju.

Prvi svetski rat prelom epohe

Prvi svetski rat sahranio je sve nade u postupno civilizova-nje kapitalizma. elja za ratovanjem jednih, nesposobnostili nedostatak volje drugih grupa vladajuih klasa da se

2 Socijaldemokratska partija Nemake, prim. prev.


27/142


suprotstave preteoj katastro, potpuni neuspeh Drugeinternacionale prilikom izbijanja rata, neposredno okreta-nje od proleterskog internacionalizma ka bezuslovnoj od-brani otadbine, markirali su jedan prelom epohe i otvorili

alternativu: socijalizam ili varvarstvo. Socijalizam je kona

-no doao na dnevni red kao praktian zahtev.

U svom spisu Kriza socijaldemokratije Roza Luksemburgje 1915. godine napisala: Oskrnavljeno, obeaeno, ku-pajui se u krvi, natopljeno prljavtinom tako izgleda bur-oasko drutvo, takvo ono i jeste. Ne kada, ulizano i vas-pitano, simulira kulturu, lozoju i etiku, red, mir i pravnu

dravu nego kada se, kao zver koja rastre, kao vetiijamisa anarhije, kao zadah kuge za kulturu i oveanstvo,pokazuje u svom pravom, ogoljenom obliku. U sred ovevetiije mise odvila se jedna katastrofa svetske istorije:kapitulacija meunarodne socijaldemokratije Posrnuesocijalistikog proletarijata u trenutnom svetskom ratu jebez presedana, ono je nesrea za oveanstvo. Izgubljen

bi bio socijalizam ako meunarodni proletarijat ne bi hteoda proceni dubinu ovog pada, da iz njega naui.

Iz ruevina Druge internacionale formirali su se elementijedne nove levice, ije je prvo svedoanstvo bio manifestCimervaldske konferencije objavljen u septembru 1915.godine. Veinjenica da je autor nacrta ovog manifesta

bio jedan ruski socijalista, Lav Trocki (Leo Trotzki), ukazi-vala je na pomeranje teita levog pokreta. U ovom mani-festu kae se: U ovom neizdrivom stanju neuspeha In-ternacionale, okupili smo se mi, predstavnici socijalistikihpartija, sindikata i njihovih manjina, mi, Nemci, Francuzi,Italijani, Rusi, Poljaci, Letonci, Rumuni, Bugari, veani,Norveani, Holanani i vajcarci, mi, koji stojimo ne na


28/142


osnovama nacionalne solidarnosti sa klasom izrabljivaa,nego na osnovama meunarodne solidarnosti proletari-jata i klasne borbe, da bismo ponovo spojili pokidane nitimeunarodnih odnosa i da bismo pozvali radniku klasu

da se osvesti i da krene u borbu za mir. Ova borba je bor-ba za slobodu, za bratimljenje naroda, za socijalizam.

Voa boljevika V. I. Lenjin u jednom dodatnom proto-kolu zahtevao je pretvaranje imperijalistikog rata u ratprotiv vladajuih klasa. U Nemakoj je Karl Libkneht (KarlLiebknecht) izrekao parolu: Neprijatelj stoji u sopstvenojzemlji!

U februaru 1917. godine u najslabijoj karici imperijaliz-ma, u Rusiji, izbila je Februarska revolucija. Carizam je sru-en i jedna privremena vlada dola je na vlast. Ona, meu-tim, niti je elela, niti je bila sposobna da rei hitna pitanjaokonavanja rata, prevazilaenja polufeudalnih velepose-da, samoopredeljenja naroda kojima je vladala Rusija, kao

i uea radnika u kontroli preduze

a. Pitanje prelaska nasocijalizam na koji socijalizam i na koji nain? postalo je

u periodu od nekoliko godina najvanije praktino pitanjesocijalistikog pokreta.


29/142


Sovjetski put

Pobuna pod vostvom Lava Trockog, dovela je do vojnogruenja privremene vlade, 25. oktobra 1917. godine (pogregorijanskom kalendaru: 7. novembra). Na Drugom sve-ruskom sovjetskom kongresu V. I. Lenjin imenovan je zapredsedavajueg Saveta narodnih komesara. Prethodnosu iz protesta protiv pobune kongres napustili desni soci-

jalni revolucionari (eseri) i menjevici. Dekretom o miru,Dekretom o zemlji i Dekretom o pravima naroda Rusijenapravljen je radikalan prelom u odnosu na reakcionarnuunutranju i imperijalistiku spoljnu politiku carskog rei-ma. Zemlja je proglaena javnim dobrom i bez nadoknadeje predata na korienje seljacima, a fabrike su stavljenepod kontrolu radnika. Objavljeno je pravo na nacionalno

samoopredeljenje.Preduzimajui ove korake revolucija je odgovorila oeki-vanjima i nadama velikog dela stanovnitva. Istovremeno,boljevici su se ogromnom silinom borili za iskljuiv pristupmoi, to ih je ve u kratkom vremenskom periodu odvelo usuprotnost spram ovih optih ciljeva. Zajedno sa Vojno-revo-

2.2. OD RUSKE REVOLUCIJEDO 1968. GODINE


30/142


lucionarnim komitetom, oni su osnovali tajnu slubu, kasnijueku, koja je delovala sa posebnim ovlaenjima, raspustilisu ustavotvornu skuptinu u januaru 1918. godine i otpoeliukidanje svih sovjeta kojima nisu oni sami dominirali.

U fazi ratnog komunizma pokualo se osigurati snabde-vanje gradskog stanovnitva time to se konskovala se-oska proizvodnja, a to je vodilo seljakim pobunama kojesu krvavo guene. Suzbijanje samoorganizacije radnitvaeskaliralo je u nasilnom razbijanju otpora radnika i vojnikau Krontatu 1921. godine. Radnika opozicija, kojoj jepripadala i feministiko-socijalistika revolucionarka Alek-

sandra Kolontaj (Alexandra Kollontai), kritikovala je, unutarboljevistike partije, prebacivanje vlasti sa radnika na bi-rokratske aparate; grupa je zabranjena 1922. godine.

Nakon Lenjinove smrti 1924. godine ove tendencije kazatvorenoj diktaturi komunistike partije uvrstile su se,a samom partijom zavladala je jedna hijerarhijska elita

monih (nomenklatura). U okviru

ienja 1926/27. go-dine trockisti su proterani iz SSSR-a. Nasilna kolektiviza-

cija poljoprivredne proizvodnje od 1930. godine trebalo jeda omogui forsiranu izgradnju teke industrije i bila jepraena masovnim deportacijama seoskog stanovnitva.Eksploatisanje seljake proizvodnje dovelo je 1932/33. go-dine do katastrofalne gladi. Kao rezultat masovnih hape-

nja i deportacija razvio se ozloglaeni sistem logora kojije u vreme Staljinove smrti 1953. godine obuhvatao 2,75miliona ljudi iji je prinudni rad trebalo da slui kao osnovaza ubrzanu industrijalizaciju.

U periodu izmeu 1936. i 1938. godine, reim je u Mo-skvi odravao javna suenja na kojima su vodei lanovi


31/142

Sovjetski poster iz 1919. godine: proslava u spomen navogodinjicu revolucije.


2


32/142


33/142


KP osuivani na osnovu iznuenih samooptubi i u veli-kom broju pogubljivani. KP SSSR i njene vodee grupe,svim sredstvima su nastojale da pretenziju na monopol upredstavljanju radnikih interesa nametnu i izvan SSSR-a.

Komunistika internacionala (Kominterna) usmeravala jekomunistike partije svih zemalja ka tome da na prvom

mestu zastupaju interese SSSR-a. U panskom graan-skom ratu 1936-39. godine, u kome se Narodni front i sanjim povezan masovni pokret borio protiv faistikog pre-uzimanja vlasti, leve grupe koje se ne bi podredile KP-usistematski su potkopavane. Orijentacija Kominterne ka

podeli sindikalnog pokreta izgradnjom sopstvenih revo-lucionarnih sindikata ostavila je mnoge komuniste izolo-vanim od radnikog pokreta u evropskim zemljama.

U Austriji je Oto Bauer (Otto Bauer) razvio koncept inte-gralnog socijalizma, koji je trebalo da predstavlja mostizmeu zapadnog reformskog socijalizma i SSSR-a, tj.komunistikih partija koje je on predvodio. Po miljenju

Bauera, ekonomski poredak, stvoren u SSSR-u, trebalo jedopuniti demokratizacijom, a istovremeno je trebalo sko-vati iroki savez protiv faizma, koji bi na kraju vodio kajednom demokratskom socijalizmu i na istoku i na zapadu.Pritom se moglo nadovezati na politiku austrijskih socijal-demokrata u Crvenom Beuizmeu 1919. i 1934. godine:izgradnja socijalnih stanova, besplatne zdravstvene uslu-

ge, radikalna reforma obrazovanja i novo poresko zako-nodavstvo koje jae optereuje bogate, bili su elementijedne jasno leve politike.

U SSSR-u je kolektivizacijom i industrijalizacijom stvore-na ekonomska osnova za jedan socijalizam ije su glavnekarakteristike pored vladavine partije i njenog vostva bile


34/142


centralizovana planska privreda (privreda centralne upra-ve, komandna privreda) i pretenzija na idejni monopolu tumaenju marksistiko-lenjinistike ideologije. Starapodela rada na postavljanje ciljeva i njihovo izvravanje

poprimila je birokratizovan oblik. Brza nadokna

ujua in-dustrijalizacija ila je rame uz rame sa izgradnjom jednog

totalitarnog bezbednosnog aparata i sa masovnim repre-sijama i terorom, koji su milione kotali ivota.

Smru Staljina 1953. godine ova faza otvorenog terora je za-kljuena. Lavrentij Berija, narodni komesar za unutranje po-slove i tajnu slubu, odgovoran i za logorski sistem, uhapen

je i pogubljen. Godine 1956. odran je XX partijski kongresKP SSSR koji je predstavljao uvod u destaljinizaciju.

panski eksperiment 1936-1939.

U paniji su radnici krajem 19. veka i u prve etiri decenije20. veka preduzimali pokuaje da se na osnovu jednakosti

i samoupravljanja kao i to je mogue vee decentralizaci-je organizuju u preduzeima i sindikatima. U vreme vladeNarodnog fronta od 1936. godine dolo je do jednog i-rokog pokreta podrutvljavanja odozdo u mnogim gra-dovima, pre svega u Kataloniji, ali i u selima. Delimino jeak ukinut i novac. Saveti radnika i seljaka organizovali suproizvodnju i raspodelu. Osnovni principi bili su radni-

ka solidarnost, direktna akcija (umesto delegiranja moi) iradniko samoupravljanje.

Jevrejski pokret kibuca

Prvi kibuc osnovan je 1909. godine u Palestini, tada jo deluOtomanskog carstva. U poetku su to bile pre svega seoske


35/142


komune. Osnovni principi postali su (1) kolektivna svojina,(2) podela rada na bazi internih potreba kibuca i s obziromna individualne naklonosti i elje, (3) ispunjavanje zadatakau domainstvu i vaspitanju, koje su ranije ispunjavale ene,

putem oblasti kolektivne uslune delatnosti (ukljuuju

i za-jedniko vaspitanje dece), (4) nametanje principa svako

prema sposobnostima, svakome prema potrebama (nijebilo nadoknade prema uinku), kao i (5) kolektivno samo-upravljanje i izbor funkcionera bez materijalnih povlastica ina ogranieno vreme (smena nakon jedne ili dve godine).

irenje komunizmaNemaki nacionalsocijalizam i meunarodni faizam tri-desetih godina 20. veka postali su odluujui izazov ljud-skoj civilizaciji. Rat za unitenje naroda Istone Evrope iindustrijski sprovoen genocid nad evropskim Jevrejima,Romima i Sintijima i drugima privremeno je na meuna-rodnom planu potisnuo sve druge razlike i istovremenopostavio pitanje koji su bili drutveni uzroci takve kata-klizme. ak je i CDU1 1947. godine u svom Alenskom pro-gramuzahtevala neposrednu nacionalizaciju proizvodnjeuglja i zakljuila: Nakon uasnog politikog, ekonomskogi socijalnog sloma kao posledice jedne zloinake politi-ke moi, moe uslediti samo jedan iz korena promenjennov poredak. Sadraj i cilj ovog socijalnog i ekonomskognovog poretka ne moe vie biti kapitalistika tenja za

1 Hriansko-Demokratska Unija, najvea konzervativna partija u SRNemakoj. Trenutno (2011.) zajedno sa liberalima (FDP) u vladajuoj ko-aliciji, do septembra 2009. godine u tzv. Velikoj koaliciji sa Socijaldemo-kratskom partijom Nemake (SPD). Prim. prev.


36/142


dobiti i moi, ve samo blagostanje naeg naroda. Jav-nim privrednim poretkom nemaki narod treba da dobije jedno ekonomsko i socijalno utemeljenje koje odgovarapravu i dostojanstvu oveka, koje slui duhovnoj i materi-

jalnoj izgradnji naeg naroda i koje garantuje unutranji ispoljni mir. Ono to je kod CDU-a bilo formulisano samona kratak rok, za mnoge druge snage u Nemakoj, Evropii uopte na meunarodnom planu bilo je trajna injenica:Nakon pobede nad faizmom moraju se prevazii imperi-jalizam, kolonijalizam, rasizam, kao i kapitalizam.

Odluujui doprinos SSSR-a u pobedi nad Hitlerovim fa-

izmom i faistikim savezom Nemake, Italije i Japanau Drugom svetskom ratu, njegovi izuzetno veliki uspesiu prevazilaenju zaostalosti i imperijalne zavisnosti, nje-gov uspon ka svetskoj sili koja izaziva SAD, doveli su dotoga da je SSSR nakon 1945. godine postao uzor mno-gim pokretima u razvijenim kapitalistikim zemljama, kaoi u kolonijama. Mnogi antikolonijalni oslobodilaki pokreti

u odreenoj meri su se orijentisali prema SSSR-u, dolo je do uspona komunistikih partija posebno u ZapadnojEvropi, ali i u Latinskoj Americi i Aziji, kao i u delovimaAfrike. Traile su se sutinske alternative u odnosu nakapitalizam. Pored izvoza sovjetskog socijalizma, presvega u Istonu Evropu, u nekim zemljama dolo je doveoma samostalnih socijalistikih revolucija (Jugoslavija,

Kina, Vijetnam, Kuba).

Kineski put

Razvoj revolucionarne Kine ponovio je mnoge karakteristi-ke sovjetskog razvoja. Nakon graanskog rata 19271949.godine, koji je istovremeno bio i rat protiv inostrane in-


37/142


tervencije, Crvena armija konano se izborila za prevlast.Ve tokom graanskog rata ona je u oblastima koje jekontrolisala sprovela agrarnu reformu, koja je esto bilaujedno i ofanziva usmerena protiv zemljoposednika i selja-

ka s veim posedima. Elementi centralnog planiranja, po-sebno u domenu industrije, pokazali su se u poetku kao

efektivan razvojni model za Kinu kao ogromnu zemlju urazvoju. Ipak, u rukama vostva koje nije bilo demokratskikontrolisano, dravno razvojno planiranje predstavljalo jejedan opasan i esto katastrofalan instrument: kolektiviza-cija poljoprivrede i eksploatacija poljoprivredne proizvod-

nje usmerene na izvoz (kako bi se dobile devize za ubrzanuizgradnju industrije) takozvani veliki skok 1958. godine doveli su do gladi od ijih posledica je od 1959. do 1961.godine umrlo izmeu 15 i 30 miliona ljudi. rtvama odu-zimanja svojine, radnih logora i terora kulturne revolucijepostalo je (prema procenama) dodatnih 20 miliona ljudi.

Komunistika revolucija u Kini jo jae nego ruska revolu-

cija je protivreila izvornom oekivanju Marksa i Engelsada e socijalizam prvo biti izboren u industrijski najrazvi-jenijim zemljama. U teoriji Mao Cedunga, koji je kao pred-sednik KP Kine sve do svoje smrti 1976. godine faktikivladao zemljom, priznavanje raznovrsnih kontradikcija uokviru socijalistikog drutva (izmeu jo postojeih kla-sa, ali i izmeu vlade i naroda, birokratizacije i pokreta)

igralo je centralnu ulogu. Poto se odluka o pitanju da li jekonkretan sukob bio izraz kontradikcije u narodu ili iz-meu naroda i njegovih neprijatelja nalazila iskljuivo urukama centralnog politikog vostva, priznavanje kontra-dikcija nije bila osnova demokratizacije, nego teroristikogproganjanja.


38/142


Na osnovu toga se razvila, za Maoa tipina, politika kam-panja, u okviru koje je javnu kritiku (kao u pokretu Sto cve-tova 195657. godine) ili akcije protiv birokratizacije partijei drutva (kao u Kulturnoj revoluciji 196669. godine)

prvo zahtevao i koristio kao oruje protiv protivnika unutarpartije, da bi ih zatim odbacio i potiskivao. Kulturna revo-lucija, koja je na osnovu obeanja jedne stalne revolu-cije, ukidanja starih podela rada i osloboenja narodnihmasa od birokratskog ugnjetavanja vrila velik meuna-rodni uticaj, bila je, meutim, istovremeno i fatalan pri-mer za to kako se manipulacijom i fanatizmom drutvene

kontradikcije mogu iskoristiti kao ubitano oruje protivintelektualaca i navodno buroaskih grupa i slojeva. Teknakon Maove smrti 1976. godine i ruenja Bande etvor-ke koja je nastavila njegovu politiku 1977. godine, kineskisocijalizam distancirao se od principa organizovanog gra-anskog rata, izmeu ostalog i zato to se time nije mo-gao postii jedan stabilan ekonomski razvoj u uslovima

tehnoloke revolucije.

Kuba

Socijalizam se nakon Drugog svetskog rata irio svetomsve do vrhunca stvaranja socijalistikih drava sredinomsedamdesetih godina. Revolucija na Kubi 1959. godineimala je karakter uzora za pokrete u celoj Latinskoj Americi.Revolucionarno ruenje vojne diktature koju su podravaleSAD, pretenzija na pokretanje jedne sutinske obnove celo-kupnog ekonomskog, socijalnog i politikog ivota i stvara-nje novog oveka koga vie ne obavezuju egoizam i po-hlepa za protom, imali su odjeka. Stvoreni su zdravstveni iobrazovni sistem, uzorni za jednu zemlju u razvoju.


39/142


U Aziji i Africi mnoge snage antikolonijalnog osloboenjapovezale su se sa idejom novog socijalistikog ureenjadrutva. U prvom planu su pritom stajali ekonomski razvojputem dravne svojine i centralnog planiranja, kao i nacio-

nalno ujedinjenje mnogostruko podeljenog postkolonijal-nog drutva uz pomo jedinstvene ideologije. Postojalesu i jake tendencije jednog progresivnog nacionalizma.

Tanzanija socijalistiki razvojni model

Pokreti nastali u mnogim zemljama, koji su nacionalnoosloboenje od kolonijalizma eleli da poveu sa socija-

listikim ciljevima, nadovezali su se pritom i na pretkolo-nijalne afrike tradicije (afriki socijalizam). Godine 1967.predsednik Tanzanije, Julijus Kambarage Nijerere (JuliusKambarage Nyerere), najavio je u Deklaraciji iz Arueje-dan socijalistiki koncept razvoja, u ijem sreditu je bilanacionalizacija banaka, opirna reforma obrazovanja, pre-laz na veliku nezavisnost od svetskog trita i stvaranjenovih seoskih zajednica (ujamaa). ivot i rad trebalo je dasu zasnovani na meusobnom potovanju, zajednikojsvojini i radnoj obavezi. Ipak, nasilni postupci i sve veaekonomska neekasnost doveli su do propasti projekta,ali su ostvareni trajni uspesi u oblasti obrazovanja.

DDR2

Raskid sa kapitalistikim svojinskim poretkom uinio je damnogim emigrantima DDR deluje kao bolja Nemaka.

2 Deutsche Demokratische Republik = Nemaka Demokratska Republi-ka. Iz razloga vee rasprostranjenosti originalne skraenice od skraeniceNDR, ona e biti zadrana u tekstu. Prim. prev.


40/142


Ekonomski i socijalni uspesi bili su zaista veliki. DDR je ve1957. godine dostigla obim proizvodnje koji je bio dvaputvei od onoga to je na njenoj teritoriji proizvoeno preDrugog svetskog rata. U hemijskoj industriji imala je stopu

rasta koja je bila druga po veliini na svetu, a do 1965. go-dine industrijska proizvodnja dostigla je pet puta vii nivo u

odnosu na pre rata. ivotni standard stalno je rastao sve doosamdesetih godina. Postignut je visok nivo obrazovanjai zdravstvenog osiguranja. Socijalna sigurnost i sve boljeosnovno snabdevanje (stanovi, automobili itd.) uspeno suostvareni. Istovremeno je od ezdesetih godina konstantno

rasla zaostalost u razvoju produktivnosti u odnosu na Save-znu Republiku Nemaku i druge zapadne drave.

Reformski pokret u Istonoj, Srednjoj iJugoistonoj Evropi

Podela sveta na jednu komunistiku i jednu kapitalistikusferu koje su koegzistirale u znaku Hladnog rata, u mno-gome je sputavala razvoj socijalizma, a posebno dalji ra-zvoj odluujueg, ali napetog odnosa izmeu demokratijei socijalizma. U Istonoj Evropi su nakon sovjetske okupa-cije svuda nastale satelitske socijalistike drave ime susvi napori za stvaranjem jednog kreativnog i naprednogsocijalizma konano ugueni.

U Jugoslaviji je komunistikim snagama pod vostvomJosipa Broza Tita uspelo da 1944. godine samostalno oslo-bode zemlju od okupacije nemakih i italijanskih faista.Godine 1948. dolazi do prekida odnosa sa Moskvom koja je zahtevala bezuslovnu lojalnost. Federalna autonomija,radniko samoupravljanje i nesvrstanost trebalo je da utruput jednom demokratskom i slobodnom socijalizmu.


41/142


U svojoj kritici realnih odnosa u Jugoslaviji, Milovan ilasrazvio je teoriju po kojoj kontrola proizvodnih sredstavaod strane centralizovane dravne birokratije ide na rukustvaranju jedne nove klase to e dovesti do sputavanja

drutvenog i ekonomskog razvoja. Da bi se suzbila ovatendencija, neophodni su decentralizacija, demokratizaci-ja i radnika kontrola u preduzeima.

U Maarskoj, Poljskoj i ehoslovakoj sredinom pede-setih godina odvijala se diskusija o promeni ekonomskepolitike. Naputanjem politike ubrzanog razvoja teke in-dustrije i izvoza zahtevala se jedna nova, implicitno vie

demokratska ekonomska politika. Akcenat je stavljen nastimulaciju proizvodnje robe iroke potronje, bolju alo-kaciju vika vrednosti radi podizanja ivotnog standardastanovnitva i ire prihvatanje line inicijative i delimineprivatne svojine, posebno u poljoprivrednoj proizvodnji.eki ekonomista Ota ik zahtevao je naputanje eko-nomskog centralizma zarad planske ekonomije koja ne bi

intervenisala direktno, nego putem drugih ekonomskihmehanizama, a iji okvirni planovi ne bi bili razvijani samounutar centralnog politikog vostva, ve u okviru kolek-tivnih demokratskih procesa. Time bi se uveli naini re-gulisanja slini trinim (slobodno postavljanje cena, slo-boda odluivanja preduzea, uee u dobiti zaposlenih),a bili bi istovremeno kontrolisani okvirnim pravilnikom

(nemogunost privatizacije proizvodnih sredstava, utvri-vanje centralnih faktorskih cena, barijere za visinu ueau dobiti, dravni sistem kreditiranja, radnika kontrola upreduzeima). Ova teorija bitno je uticala na ekonomskideo Akcionog programa koji je eka KP proklamovalana vrhuncu Prakog prolea.


42/142


Prako prolee bio je najpoznatiji primer jednog daljegrazvitka socijalizma u industrijskim dravama, koji je ugu-en spolja. Pored pitanja demokratije i ekonomske reformeu sreditu kritikog razvitka bio je i odnos izmeu drutva

i individuuma, izme

u pojedinca i kolektiva. Kafkina kon-ferencija u Liblicama 1964. godine nije sluajno imala je-dan ogroman odjek na reformski pokret u Istonoj Evropi.Otuenje je postalo centralna tema daljeg socijalistikograzvitka, kao izraz nedostajuih mogunosti uticaja i kon-cipiranja i nedovoljne kreativne kontrole sopstvenih ivot-nih uslova.

Zapadna i Juna Evropa

Nacionalsocijalizam, faizam i njima izazvani Drugi svetskirat i genocid nad evropskim Jevrejima, Romima i Sintijimai mnogim slovenskim narodima, delegitimisali su i sam ka-pitalizam u oima velikog dela stanovnitva. Spoj beskru-puloznog interesa za protom i nekontrolisane totalitarnevlasti trebalo je iz osnova zaustaviti, da ne bi moglo doido ponavljanja ovih besprimernih zloina. Na dnevnomredu su bili prevazilaenje prevlasti kapitalistikih banaka ikoncerna i demokratizacija ekonomije.

U kapitalistikom delu Evrope nakon Drugog svetskograta odvijalo se jedno prilagoavanje socijalistikog po-

kreta i socijalistikih i socijaldemokratskih partija okvir-nom drutvenom ureenju. Pod pritiskom novih odnosamoi, sistemske konkurencije i iskustava u vremenu na-kon 1945. godine i vodee snage na Zapadu bile su spre-mne da prihvate zauzdavanje kapitalizma putem socijalnedrave blagostanja, ali i da ga iskoriste za sebe.


43/142

Slikar Lex Metz ilustruje guenje Prakog prolea od strane trupaVaravskog pakta, u avgustu 1968. godine.

ollection PM (Metz, L.), International Institute of Social History (Amsterdam).

3


44/142


45/142


Za razvoj socijaldemokratije u prvom planu je bilo distan-ciranje od sovjetskog puta i orijentacija ka mogunostiostvarivanja politike veine u zapadnom kapitalizmu.Odreivanje programskog modela demokratskog soci-

jalizma delovalo je prevashodno negativno: demokratskisocijalizam ne iskazuje konane istine (Godesberki pro-gram SPD 1959. godine), on se ne orijentie ka dravnojprivredi, nije vezan za odreenu ideologiju ili pogled nasvet i ne tei ka ukidanju postojeeg politikog poretka. Izredova mladih socijalista koji su se tokom ezdesetih godi-na sve vie radikalizovali, s pravom je stizala kritika: Teo-

rija demokratskog socijalizma moderne socijaldemokratijene postoji, a SPD ne ini mnogo da bi do nje u doglednovreme uopte i dolo (Norbert Gansel).

I dok je u Zapadnoj Nemakoj KPD3 1956. godine zabranje-na, a komunistike organizacije tek od 1968. godine pono-vo imaju neku ulogu, Komunistika partija Italije etabliralase kao najjaa komunistika partija Zapadne Evrope i sa

1,8 miliona lanova imala skoro dvostruko vie lanova odSPD-a u Nemakoj. Pritom, ona se mogla nadovezati nastrategije jedne popularne i samostalne ideje komunizma,vrsto ukorenjene u drutvu, koju su ve tokom meu-ratnog perioda razvili Antonio Grami (Antonio Gramsci) iPalmiro Toljati (Palmiro Togliatti). Grami je tvrdio da se uuslovima razvijenog graanskog drutva, kao to je evrop-

sko, socijalizam ne moe postii u prvom redu dravnimpuem i novim diktatorskim poretkom, ve dugotrajnomborbom za ostvarivanje kulturne hegemonije, odnosnoputem postepenog preuzimanja vodee uloge u drutvu.

3 Komunistika partija Nemake, prim. prev.


46/142


Da bi ostvario hegemoniju, komunistiki pokret bi moraoda ue u sve organizacione strukture i institucije postoje-eg drutva, borei se za njihovu reinterpretaciju, kao i zanovo usmerenje svakodnevnih praksi i naina razmiljanja.

Toljati je ve

tridesetih godina KPI doveo u akciono jedin-tvo sa socijaldemokratama i socijalistima protiv faistikevlasti. On je kao generalni sekretar vodio partiju i nakonrata od 1947. do 1964. godine. Kao i SPD u Nemakoj, iKPI je priznala politiki pluralizam i italijanski ustav.

Narodni dom vedske socijaldemokratije

Socijaldemokratske partije zalagale su se pre svega zademokratizaciju drutva i ostvarivanje osnovnih socijalnihprava pomou jake socijalne drave blagostanja, izgradnjejavnog sektora i dravne regulacije kapitalistike privrede.Ovaj model je posebno u vedskoj ostvaren. Ekonomskiuspon nakon Drugog svetskog rata stvorio je osnovu zaovu politiku. Pokuaj da se kapitalizam socijalno i demo-kratski ukroti delovao je uspeno. Koraci podrutvljavanjakoji bi ili dalje od toga ili su naputeni ili su tek nedosled-no zastupani.

Pod vostvom Per Albin Hansona (Per Albin Hansson)vedska socijaldemokratija poela je, pre svega u kontek-stu svetske ekonomske krize (1929-1933.), da ostvaruje op-

sean reformski koncept. Cilj je bilo stvaranje Narodnogdoma jednog drutva bez klasa: Osnova doma je za-jednitvo i saglasnost. U jednom dobrom domu ne postoje privilegovani ili diskriminisani, nema ljubimaca i nemadece prema kojoj se odnosi maehinski. Tu jedan ne gledana drugog s visine, tu niko ne pokuava da na raun dru-gog doe do nekih prednosti, a onaj ko je jak ne ugnjetava


47/142


onog ko je slab i ne pljaka ga. U jednom dobrom domuvladaju jednakost, brinost, saradnja i spremnost da se po-mogne. Primenjeno na narodni dom i dom graana to biznailo ruenje svih socijalnih i ekonomskih barijera koje

gra

ane trenutno dele na privilegovane i diskriminisane,na vladajue i zavisne, na bogate i siromane, na obezbe-ene i osiromaene, na pljakae i opljakane.

Socijalno partnerstvo, potpuna zaposlenost, integracijaena u poslovni domen bili su centralni projekti vedskogmodela. Pomou umetnosti socijalnog inenjeringa tre-balo je stvoriti uslove za jedno harmonino drutvo. Ipak,

u to je spadala i rairena prisilna sterilizacija, kao i zloupo-treba sistema domova za nezbrinutu decu.

Projekat socijalne demokratije ostao je u okviru dru-tvenih struktura obeleenih vladavinom kapitala. U princi-pu, nije dolo do uspostavljanja novih svojinskih i odnosamoi koji bi mogli da spree ponovno oslobaanje razula-

renog kapitalizma, zapoeto kasnih sedamdesetih godina.im su se klasni odnosi moi promenili, pokazalo se da

zauzdavanje dominacije logike prota na dui rok nije nimoglo biti ostvareno.


48/142


2.3. OD NOVE LEVICE DO 1975. GODINE

ezdesetih godina irom sveta zapoeo je uspon drutve-nih pokreta i levih organizacija koji je doiveo svoj vrhunac

u dogaajima 1968. godine i prouzrokovao jedan nov ci-klus drutvenih sukoba. Uzroci su bili raznovrsni. Socijal-ni i ekonomski razvoj nakon 1945. godine vodio je u svevee kontradikcije. Dinamika drutvenog razvoja, koja jebila izraena kako u novim drutvenim pokretima tako i u

fokusiranju sindikata na borbu za participaciju zaposlenihu ekonomskom usponu, nije se mogla obuhvatiti i izrazitidotadanjim oblicima graanske parlamentarne politike.

Tenje jedne mlae generacije, koja je rasla u uslovimamira i restauracije, sudarile su se sa konzervativizmompostojeeg drutva. Posleratno drutvo nije se ozbiljno idosledno suoilo sa sopstvenom faistikom prolou

umesto toga, mnogi pojedinci, naini razmiljanja i kul-turne koncepcije potekle iz faizma, delovale su i dalje udrutvu. U oima mlaih, posleratno drutvo je podjed-nako prihvatalo irenje siromatva i bede irom svetaputem postojeeg ekonomskog poretka i ureenja, kaoi beskrupulozne ratove pomou kojih su evropske drave


49/142

Maj 1968. godine u Francuskoj: Poetak dugotrajne borbe. Poster jeapravljen u Narodnoj radionici (Atelier Populaire).


4


50/142


51/142


i SAD delovale protiv antikolonijalne emancipacije u Tre-em svetu.

Pobune i pokreti ezdesetih godina uklonili su i poslednjupretenziju na monopol socijalistikih, socijaldemokrat-

skih i komunistikih partija na radikalnu kritiku sistema ipolitiku utopiju. Uspon novih pokreta pratilo je intenziv-no usvajanje socijalistike teorije i istorije. Nova levica,kako je 1960. godine ameriki sociolog Sesil Rajt Mils (C.Wright Mills) prvi nazvao ovaj konglomerat pokreta, orga-nizacija i aktera, ograivala se i od zapadnog kapitalizma iod istonog dravnog socijalizma (socijalizma bez sovje-

ta, kako je Rudi Duke (Rudi Dutschke) nazivao SSSR).Time su sistematski u centar panje doli oni pristupi i tra-dicionalna strujanja koja su od 1917. godine pokuavalada se deniu putem jednog takvog duplog ograivanja:kritika Roze Luksemburg upuena sovjetskoj birokratiza-ciji revolucije i revizionizmu nemake socijaldemokratije;u Nemakoj npr. Socijalistika Radnika Partija (SRP, iji

je lan meu ostalima bio i Vili Brant / Willy Brandt) i Ko-munistika Partija Nemake Opozicija (KPD-O, iz koje jepotekao npr. Volfgang Abendrot / Wolfgang Abendroth),sovjetsko-komunistike i levo-socijalistike tendencije.Ponovo su otkrivene potisnute tradicije socijalistikog fe-minizma Aleksandre Kolontaj, Klare Cetkin (Clara Zetkin) iLili Braun (Lily Braun).

Nova levica je zbirni pojam koji se ne moe precizno odre-diti. ezdesete godine iznedrile su i jedan kulturni eman-cipatorni pokret i jedno novo samopouzdanje i antiburo-asku svest. Posebno ih je obeleio emancipatorni pokretena i crni emancipatorni pokret. Sve ove tendencije nepripadaju Novoj levici u uem smislu i imale su izrazito


52/142


napet odnos prema njoj; ipak, one su se i preklapale sanjom, a dolazilo je i do jakih meusobnih uticaja.

SAD (USA)

Roza Parks (Rosa Parks), koja je radila kao sekretarica zaNacionalnu asocijaciju za unapreenje obojenih ljudi (Na-tional Association for the Advancement of Colored People/ NAAC), 1. decembra 1955. godine odbila je da ustane sasvog mesta u autobusu, za koje je voza tvrdio da pripa-da belim putnicima. Njeno hapenje je pokrenulo bojkotautobusa u gradu Montgomeriju koji je na kraju doveo do

okonanja rasne podele u sredstvima javnog prevoza. Po-kret bojkota politizovao je i mladog Martina Lutera Kinga(Martin Luther King) koji je pored Malkolma Iks-a (MalcolmX) postao jedan od simbola crnog pokreta za graanskaprava ezdesetih godina. Na univerzitetima su osnovaniStudentski nenasilni koordinacioni komitet (Student Non-violent Coordinating Committee / SNCC) i Diboa klubovi(DuBois-Clubs) u kojima su crni i beli studenti i student-kinje bili zajedno organizovani, kao i SDS (Students for aDemocratic Society / Studenti za demokratsko drutvo).

Studentski pokret protestovao je protiv rasne podele, pro-tiv bojkota revolucionarne Kube, ubistava crnih demon-stranata u Junoj Africi (u arpvilu / Sharpeville) 1960. go-

dine) i ubistva Patrisa Lumumbe (Patrice Lumumba) - voerevolucije u Kongu (1961). Godine 1965. SDS je organizo-vao mar na Vaington (25.000 demonstranata) da bi pro-testovao protiv intervencije SAD-a u Vijetnamu. Studentisu javno spaljivali svoje pozive za vojnu slubu. Crni pokretse radikalizovao. Odrane su prve Black-Power-konferen-cije. U Kaliforniji su Hjui Njuton (Huey Newton) i Bobi Sil


53/142


(Bobby Seale) organizovali Partiju crnih pantera za samo-odbranu (Black Panther Party for Self Defense), kojoj supripadali i Stoukli Karmajkl (Stokeley Carmichael) i EldridKliver (Eldridge Cleaver) (autor knjige Soul on Ice).

Panteri su organizovali crne komiluke, naoruali se(to je u Kaliforniji bilo legalno) i u svom programu od 10taaka zahtevali posao, stanove, obrazovanje i okonanjepolicijskog nasilja nad crncima. Godine 1967, kao i 1968.godine (nakon ubistva Martina Lutera Kinga) u vie velikihgradova dolo je do pobuna u crnim kvartovima. Pobunesu uguene uz pomo Nacionalne garde, pa je dolo do

situacije sline graanskom ratu. Na olimpijadi u MeksikoSitiju 1968. godine dvojica amerikih crnih sportista, TomiSmit (Tommie Smith) i Don Karlos (John Carlos) uzdi-gnutim pesnicama demonstrirali su za Crnu snagu (BlackPower).

Partija crnih pantera (Black Panther Party) sebe je shvatala

kao revolucionarnu organizaciju, blisku maoizmu. General-no, maoizam je tih godina postao vaan reper za ponovnooivljavanje marksistike teorije i socijalistikih programa.On je shvaen kao teorija meunarodnog osloboenjakoja zahteva savez izmeu antikolonijalnih oslobodilakihborbi mladih nacija Treeg sveta i borbi za osloboenjecrnaca i drugih etnikih manjina u kapitalistikim industrij-

skim dravama. Mnogi aktivisti u kulturi su tokom ezde-setih godina bili pod uticajem maoizma, kao npr. crni dezmuziar Ari ep (Archie Shepp) (Sweet Mao), koji je1967. godine nastupio na prvoj konferenciji OrganizacijeLatinoamerike Solidarnosti (OLAS) u Havani. Maoizamse Novoj levici uinio kao kreativan marksizam, koji jesocijalizam irio izvan jedne ograniavajue veze sa so-


54/142


cioloki usko shvaenom radnikom klasom i otvarao zarealnost antikapitalistikih pokreta irom sveta.

Objavljivanjem knjige Beti Friden (Betty Friedan) enskamistika (The Feminine Mystique) (1960.) feministiki po-

kret stupio je u jednu novu fazu (drugi talas feminizma).Nakon integracije ena u proces proizvodnje tokom ratnihgodina, pedesete su bile obeleene jednim patrijarhalnimrecidivom, protiv koga je bio usmeren drugi talas femi-nizma koji je zahtevao kraj polne diskriminacije. Godine1964. Zakonom o graanskim pravima sankcionisana jesvaka diskriminaciju (prema rasi, polu, religiji ili nacional-

nom poreklu). Tokom ezdesetih godina na univerzitetimaje izrazito popularan bio zahtev za armativnom akcijom(afrmative action), tj. aktivnostima koje su za cilj imalepodizanje udela ena i ne-belaca u broju zaposlenih u aka-demskim poslovima. To je rezultiralo ekasnim programi-ma za koje su od 1965. godine stavljana na raspolaganjekonkretna namenska sredstva.

Mnogi aktivisti i aktivistkinje pokreta za graanska pravai antiratnog pokreta bili su socijalisti/kinje, npr. poznatafeministkinja Kejt Milet (Kate Millett) (Politika polova /Sexual politics). Najpoznatiji literarni prikazi socijali-stikih utopija tokom sedamdesetih godina potiu od fe-ministikih autorki poput Ursule Legvin (Ursula LeGuin)

(Planet der Habenichtse1

), Doane Ras (Joanna Russ) iMard Pirsi (Marge Piercy). Nova levica dovela je i do po-

1 Dobar prevod naslova ovog dela mogao bi biti Planeta golja ili Pla-neta siromaha; meutim, delo je u prevodu na srpski jezik objavljenopod naslovom ovek praznih aka (1995., Beograd: Polaris, prev. Zoranivkovi), prim. prev.


55/142

Sloboda za Ruchell Magee, poster amerike Partije Crnih Pantera

z 1970. godine. Magee je najdue zatoeni politiki zatvorenik u SAD,moda i na svetu. Godine 2011. on je i dalje u zatvoru.

ollection CSD, International Institute of Social History (Amsterdam).

5


56/142


57/142

Feminizam ivi!, poster iz 1972. godine.ollection, International Institute of Social History (Amsterdam).

6


58/142


59/142


novnog oivljavanja marksizma u nauci, koji se ogledao uosnivanju marksistiki usmerenih asopisa (New Left Re-view, Monthly Review). Velik uticaj imalo je i delo Mono-poly Capital (Monopolni kapital), koje su 1966. godine

objavili Pol Baran (Paul Baran) i Pol Svizi (Paul Sweezy).

Trei svet i irenje 1968.

Formiranje Treeg sveta kao politikog faktora dolo jedo izraaja tek na afro-azijskoj konferenciji u Bandungu(1955.), za kojom je 1961. godine sledila prva konferen-cija Nesvrstanih drava u Beogradu. Glavni protagonisti

Pokreta nesvrstanih, koji je teio jednom samostalnomi suverenom razvoju novih nacija i odbijao podreivanjevelikim silama SAD-u i SSSR-u, bili su Egipat, Indija i Ju-goslavija. Elementi socijalistike politike, npr. sprovoenjenacionalizacija radi kontrole nad domaim sirovinama,kao i razvojni planovi u domenu ekonomske politike, bilisu sprovoeni u mnogim zemljama Treeg sveta. PojamTrei svet koji je 1952. godine skovao francuski publici-sta Alfred Sovi (Alfred Sauvy) bio je aluzija na trei sta-le Francuske revolucije. U njemu je bila izraena tenjaza antikolonijalnim osloboenjem, kulturnom samosveui samostalnim razvojem zemalja Juga.

Shodno tome, amerikanizacija vijetnamskog rata

(1963-1969.) shvaena je kao rat SAD-a protiv ovih tenjiTreeg sveta. Vijetnamski rat umnogome je bio paradi-gmatski za borbe za osloboenje Treeg sveta, npr. u vidudosledne primene gerilskog rata kao strategije asimetri-nog voenja rata ili u vidu organizacijske objave Nacio-nalnog oslobodilakog fronta koji bi ukljuivao razliitepolitike snage. Pre svega, ipak, ratna politika SAD-a u


60/142


Vijetnamu je znaajno doprinela delegitimizaciji kapita-listikog sistema tokom ezdesetih godina. Moralno za-prepaenje sveta, ali i mnogih Amerikanaca hranjeno jemasakrima kao u Mi Laju (My Lai) (1968.) ili strategijom

nasuminih vazdunih napada (ameri

ki general Kertis Le-mej (Curtis LeMay) pretio je da e Vijetnam bombardova-

ti dok ga ne vrati u kameno doba).

Razliiti pokreti za emancipaciju i otpor razmenjivali suiskustva i proizveli su jedan ciklus socijalnih, politikihi vojnih borbi koji se koncentrisao oko 1968. godine. UMeksiku je dolo do protesta studenata. Studentski nemi-

ri u Parizu proirili su se i povezali sa generalnim trajkomradnitva koji je danima paralisao zemlju (Pariski maj).U ehoslovakoj je Prako prolee obeavalo reformei samoupravljanje. U Nemakoj su demonstracije protivposete persijskog aha 2. juna 1967. godine, prilikom kojih je policija ubila studenta Benoa Onezorga (Benno Ohne-sorg), ubrzale dalju radikalizaciju.

ezdesetosmaki pokret koji je usko povezan sa Novomlevicom svuda se odvijao u konfrontaciji sa prevazienimpolitikim oblicima i organizacijama. U Nemakoj, gdeje od 1966. godine vladala Velika koalicija2, govorilo se oVanparlamentarnoj opoziciji (APO). U SAD-u je 1968.godine kongres Demokratske partije odran iza bodljikave

ice kako bi bio zatien od demonstranata. Istovremeno,Nova levica je bila i deo jednog reformskog procesa poli-

tikih organizacija, procesa koji se odvijao i unutar posto-

2 Veliku koaliciju u Nemakoj ine dve najvee tzv. narodne partije Hriansko-demokratska unija (CDU) i Socijaldemokratska partijaNemake (SPD), prim. prev.


61/142


jeih partija i politikih sistema. Ta tenzija izraena je i udomenu teorije.

Teorija Nove levice

U teoriji i praksi Nove levice bili su suprotstavljeni jednoortodoksno i jedno antiautoritarno krilo, izmeu ko-jih je, meutim, bilo mnogo meovitih oblika. Ortodoksnokrilo se trudilo da nastavi politiko-ekonomsku kritiku ka-pitalizma, naglaavalo je znaaj obaveznog organizovanjai institucionalne politike, dralo se i dalje velikog znaajaSSSR-a za meunarodnu antikapitalistiku strategiju i iz

sovjetskog teorijskog razvoja je preuzelo ideje mirne koeg-zistencije sistema i demokratskog prelaska na socijalizam.Antiautoritarno krilo naglaavalo je prekid sa postojeimoblicima politike i ulogu spontanosti; ono se oslanjalo nakulturnu, pa ak i egzistencijalnu dimenziju protesta i sasimpatijama je gledalo na kinesku ideju kulturne revolu-cije; kritikovalo je pribliavanje dva velika sistema u nji-hovim hijerarhijsko-konzervativnim strukturama i njihovojbirokratizaciji vlasti.

Za ortodoksno krilo merodavna je postala pre svega te-orija dravno-monopolistikog (Staatsmonopolistischen)kapitalizma (Stamokap), razvijena u DDR-u. U trenutnojfazi kapitalizma procesi koncentracije i monopoli sve vie

dobijaju centralnu ulogu, pri emu kapitalistiki mono-poli sve jae zavise od odgovarajue dravne politike idravnih struktura; monopoli, drava i nansijski kapitalmeusobno se proimaju u dravno-monopolistikimkompleksima (npr. u vojno-industrijskom kompleksu), ukojima se mimo konkurencije i trita planiraju i ostvarujuveliki dugoroni proizvodni projekti. U sve aktivnijoj regu-


62/142


lacionoj funkciji drave i faktiki ve zapoetom planira-nju lee potencijali za socijalistiko ukidanje kapitalizma,dok se u okviru politikog delovanja promovie savez svihantimonopolistikih slojeva u koji se ukljuuju mali i

srednji kapitalisti i svi oni koji su interesno pogo

eni do-minirajuim monopolima. Stamokap je bio teorijski apa-rat novoosnovane Nemake Komunistike Partije (DKP) idoiveo je iroku recepciju meu mladim socijalistima.3Godine 1972. pokrajinski4 odbori mladih socijalista (Juso)u Hamburgu i Berlinu usvojii su odgovarajue stratekepapire u skladu sa stamokap teorijom, dok je 1977. godine

pristalica Stamokapa Klaus Uve Beneter (Klaus-Uwe Be-nneter), izabran za predsednika Mladih socijalista (kasnijee biti iskljuen iz SPD-a i zamenie ga Gerhard reder / Gerhard Schrder). Takoe, i dokumenti Herfordsketeze i O radu marksista u SPD-u, bile su pod uticajemStamokapa.

Za antiautoritarno krilo bitne su postale teorije Herber-

ta Markuzea (Herbert Marcuse). Markuze je naglaavaostrukturnu paralelnost moi, ugnjetavanja, potiskivanjanagona, ritualizacije i otuenja i u sovjetskom i u zapad-nom drutvenom sistemu (Jednodimenzionalni ovek).

3 Pojmom mladi socijalisti (nem. Jungsozialisten, skr. Juso naziva se

omladina Socijaldemokratske partije Nemake (SPD), koja je u pomenu-tom periodu delovala u ondanjoj Saveznoj Republici Nemakoj (ZapadnojNemakoj), prim. prev.

4 Nemaki naziv Bundesland ili Land za federalne jedinice stare(zapadne) i sadanje Savezne Republike Nemake (danas ih ima 16) radiujednaenosti prevodi se pojmom pokrajina, a ne, recimo, alternativnimpojmom land ili u sluaju derivacije zemaljski, zemaljska i sl. Prim.prev.


63/142


Dok je ortodoksno krilo u modernistikoj racionalnosti ilikapitalistikoj regulaciji videlo civilizacijski napredak, anti-autoritarno krilo je sve to odbacivalo kao internalizovanopotiskivanje, represivnu toleranciju i, generalno, iskljui-

vanje alternativa. Markuze je u teoriju oslobo

enja integri-sao i psihoanalizu. On je studentskom pokretu pripisivaoizuzetnu ulogu upravo zbog njegovog kulturno-revolu-cionarnog karaktera, tj. nemogunosti integracije u po-stojei poredak. Dok je ortodoksno krilo zadiralo dubokou socijaldemokratiju i sindikate, antiautoritarno krilo je in-spirisalo kritiki preokret konkretnih drutvenih oblasti i

socijalnih praksi, npr. u domenu socijalnog rada, pedago-gije, zdravstva. Veliki uticaj imala je Antipsihijatrija itali-janskog psihijatra Franka Bazalje (Franco Basaglia), koji jepod sloganom sloboda lei izborio ukidanje zatvorenihodeljenja u Italiji.

U SPD-u su pojmovi demokratski socijalizam i socijal-na demokratija praktino postali zamenljivi, demokrati-

zacija drutva bila je sutinsko reenje Brantovih (WillyBrandt) vlada. Jusosi i SPD-Levica (SPDLinke) pokualisu da spoje reformsku praksu SPD-a sa jednom socija-listikom perspektivom, koristei se formulom reformenezavisne od sistema. Reformska politika kao deo jednesocijalistike strategije morala je biti sprovoena ka anti-kapitalistikim strukturnim reformama, putem kojih bi se

drutveni odnosi moi i ekonomske logike funkcionisanjabitno promenili u vanim delovima drutva. Ovakve refor-me, nezavisne od sistema, mogle su se sprovesti samou vidu duple strategije institucionalne politike (u parla-mentima i partijama) i politike pokreta (u pokretima i naulici). SPD je 1970. godine doneo odluku o razvoju du-


64/142


goronog programa, koji bi trebalo da opie dugoronustrategiju jednog demokratskog socijalizma i konkretneprelazne projekte. Ovaj Dugoroni program je izglasan1975. godine pod naslovom Orijentacijski okvir 85, ali

nije nakon toga dalje razvijan.

Konkretne demokratsko-socijalistike reforme

Ranih sedamdesetih godina delovalo je da e demokratskisocijalizam biti predstojea realna drutvena alternativa.Ovakvom stavu doprineli su i pobeda Narodnog jedinstva(Unidad Popular) pod Salvadorom Aljendeom (Salvador

Allende) u ileu 1970. godine i Revolucija karanla, vo-ena od strane nekolicine socijalistikih ocira, u Portuga-lu 1974. godine.

U mnogim zemljama Evrope levica je razvila programskekoncepte koji su se mogli itati kao pristupi reformamanezavisnim od sistema i u fazama ih je i sprovodila. U

vedskoj, u okviru programa vlade Radnike partije, osmi-ljen je jedan oblik uea zaposlenih u dobiti preduzea,kojim bi podrutvljavanje velikih koncerna bilo ostvarenone oduzimanjem svojine, ve postepenim rastom udelai uticaja radnika, te konano njihovom prevlau. Hitova(Heath) laburistika vlada je u Velikoj Britaniji sprovela Na-cionalni ekonomski plan, kojim su kljune oblasti privrede

podreene dravnom ciljnom planiranju. U Nemakoj jeuee zaposlenih u odluivanju uvedeno u svim velikimpreduzeima. U Italiji je mobilna skala (scala mobile)garantovala automatsko prilagoavanje zarada stopi ina-cije i time znaajno promenila odnose snaga izmeu su-protstavljenih strana u kolektivnom pregovaranju.


65/142


Sve ove strukturne reforme imale su kao cilj jednu vrstudemokratskog trinog socijalizma u kome trite i privat-ni kapital nisu ukinuti, ali su podreeni drutvenoj kontrolii zajednikom odluivanju i integrisani u celovito drav-

no planiranje. Ovde je itekako postojala konvergencija sapredstavama reformskih snaga u Istonoj Evropi, koje su,sa druge strane, propagirale promenu okamenjenog dr-avnog socijalizma sa planskom privredom u jedan demo-kratski voen trini socijalizam, koji podrava individual-nu inicijativu i zajedniko odluivanje.


66/142


2.4. OD POBEDE NEOLIBERALIZMADO DANAS

Pobuna kasnih ezdesetih godina irom sveta je promeni-la odnose snaga i dala podstrek ambicijama za stvaranje jednog demokratskog socijalizma. Ranih sedamdesetihgodina mnogo toga je govorilo da bi se reforme u kapita-listikim zemljama srednjerono mogle ustaliti kao jednasocijalna i demokratska transformacija i da ni u zemlja-ma dravnog socijalizma na dui rok nee biti alternativedemokratskim i participativno-socijalistikim reformama.Karanlska revolucija u Portugaliji (1974.) u okviru koje jeprelazak u socijalizam kao dravni cilj uao u ustav, krajFrankovog reima u paniji (1975.) i vojne diktature u Gr-koj (1973.), uspon evrokomunistike italijanske komuni-stike partije (PCI) koja se distancirala od upravnih ambi-cija KP SSSR-a i najavila demokratski put ka socijalizmu,delovali su kao da potvruju ova oekivanja.

Meutim, pokret za demokratsko-socijalistiku transfor-maciju se ve sredinom sedamdesetih postepeno gasio ismenjen je usponom neoliberalizma koji je na drugaiji na-in iskoristio globalne promene proizvodnje i naina ivota.Niz rezova uinilo je to oiglednim. U Zapadnoj Evropi su


67/142


slabili reformski pokreti. Ostavke Branta u Nemakoj (1974.)i Vilsona (Wilson) u Velikoj Britaniji (1976.), poraz na izbori-ma vedskog SAP-a1 (1976.), neuspeh italijanskog PCI-a upokuaju da postane najjaa partija i da izbori prvo komu-

nistiko u

ee u vlasti u Zapadnoj Evropi (1976.)

sve suto bili simptomi injenice da je reformski pokret, dostigavisvoj vrhunac, bio na zalasku. Nakon Povelje 77 (ehoslo-vaka, 1977.) pokret se u istonoevropskim zemljama po-lako udaljavao od svoje reformsko-socijalistike orijentacijei menjao takoe i usled dravne represije u pokret zaljudska i graanska prava koji je ideoloki bio vie neutralan

i koji je demokratsko-kapitalistiku transformaciju devede-setih godina pozdravio kao konano manje zlo.

Gubitak hegemonije

Razlozi za gubitak idejne hegemonije demokratsko-soci-jalistikog reformskog pokreta u korist neoliberalizma bilisu raznovrsni, a i dalje su sporni. Na polju ekonomije de-mokratski socijalizam nije uspeo da razvije ubedljivu vi-ziju jednog solidarnog i emancipatornog drutva koje binastalo kao rezultat preloma u razvoju proizvodnih sna-ga. Vlade zemalja dravnog socijalizma, ali i socijalistikereformske snage na Zapadu, imale su problema sa usva-janjem revolucionarnih novina u oblastima informacijskihi komunikacijskih tehnologija, proizvodnje zasnovane nanauci, logistike i automatizacije. Demontiranje fordistikognaina proizvodnje, kao i globalizaciju novih naina proi-zvodnje i ivota, koje je neoliberalizam sprovodio uz velikei beskrupulozne napore, levica je prihvatila uglavnom uz

1 Socijalistika radnika partija, prim. prev.


68/142


otpor i sa skepsom. Dok su zemlje dravnog socijalizma ufazi nakon Drugog svetskog rata pokazivale visok temporazvoja i veliku ekonomsku dinamiku, od sredine sedam-desetih godina su sve vie zaostajale za produktivnou i

tempom razvoja kapitalistikih zemalja.

U pojedinim sluajevima demokratsko-socijalistika refor-ma je zaustavljena vojnim putem. Pu u ileu 9. septem-bra 1973. koji je uz podrku CIA sruio demokratski iza-branu socijalistiku vladu Salvadora Aljendea, za pokretirom sveta je imao traumatian karakter. Skoro svuda uLatinskoj Americi vojne diktature su preuzele vlast i pro-

ganjale leviarski pokret uz hapenja, muenja, ubistva iotmice. Trka u naoruavanju velikih sila, do koje je nakonfaze smirivanja (sa konferencijom KEPS-a u Helsinkiju1975. godine kao vrhuncem) ponovo dolo, enormnimvojnim trokovima znaajno je doprinela da se ekonomijadrava Varavskog pakta ruinira i da se blokiraju njihoviekonomski potencijali koji bi inae stajali na raspolaganju

za jedan civilni i socijalni razvitak.Potencijalna hegemonija demokratsko-socijalistikih sna-ga u procesima svetske transformacije zahtevala je da sebrzim drutvenim promenama nametne jedna pozitivnavizija. To se, meutim, nije desilo. Individualizacija, krajstarog drutva rada, nestajanje klasinih miljea i oblika

organizacije, postmaterijalistike potrebe za kreativnomautonomijom individue, ukidanje tradicionalnog nacional-

nog drutva putem migracije i unutranje diferencijacijeodredili su drutvene promene. Dok je neoliberalizam ovetendencije pozdravljao i ugraivao ih u svoje koncepte de-regulacije, desolidarizacije i privatizacije, demokratsko-so-cijalistike snage esto su pokuavale da se brane od ovih


69/142

Od rudarskog trajka do generalnog trajka poster iz vremena trajkaudara u Engleskoj (1984/85.) koji je trajao godinu dana.

ollection CSD, International Institute of Social History (Amsterdam).

7


70/142


71/142


tendencija, umesto da ih pokuaju kooptirati u progresiv-ne koncepte emancipacije i produbljene demokratizacije.

Ovo je vailo i za promene i prelome u kulturi. Usled uspo-na masovnih medija i popularne kulture, crnake i uopte

ne-belake savremene kulturne produkcije, jaanja globa-lizovane omladinske kulture, novih interaktivnih i plurali-stikih medija, dotadanja dominacija graanske kulturebliila se kraju. U vezi sa svim tim fenomenima, neolibe-ralizam se postavio kao glasnik demontae drutvenogestablimenta i time gurnuo levicu u konzervativnu ulogubranitelja starih vrednosti.

Konano, razbijen je i savez Nove levice sa kulturnim isocijalnim emancipacijskim pokretima ena, crnaca i ne-belaca, lezbejki i gej aktivista. Na Saveznoj konferencijiSDS-a2 1968. godine Akcioni savez za osloboenje eneparadajzom je gaao muki podijum, nakon to su drugoviodbili da diskutuju o feministikim zahtevima i patrijarhatu

u sopstvenoj organizaciji. U Italiji su se nove feministi

-ke grupe odvojile od levih organizacionih konteksta, kaonpr. DEMAU (Demisti cacione dell autorita patriarcale)ili Rivolta Feminile (Fuka nam se za Hegela). Odbijanjemnogih leviara da se upuste u rasprave o pitanju oslo-boenja ena i da sopstvene privilegije, kao mukaraca,dovedu u pitanje, izazvalo je razdor izmeu levice i femi-

nizma, koji ni kasnije nikada nije zaista do kraja uklonjen ikoji je svuda doveo do jednog trajnog udaljavanja mnogihprogresivnih ena od levih organizacija (Dragi drugovi, mivas naputamo, bio je npr. naslov jednog oprotajnogpisma, objavljenog 1976. godine u listu Il Manifesto).

2 Socijalistiki nemaki studentski savez, prim. prev.


72/142


Novim pitanjima, na koja je trebalo pronai odgovore, pri-padala je i ekologija. Naftna kriza 1973. godine momen-talno je stvorila drutvenu svest o zavisnosti fordistikogkoncepta razvoja od ogranienih sirovina, pre svega fo-

silnih goriva. Destruktivne posledice vladajueg modelaindustrijskog drutva pokazale su se u vidu unitavanja i-

votne sredine, zatrovanosti, velikih industrijskih katastrofapoput hemijskih nesrea u Sevezu (1976.) i Bopalu (1984.)ili nuklearne nesree u ernobilu (1986.). Agrarne tehno-loke reforme koje su od ezdesetih godina pod sloganomZelene revolucije sprovoene u Indiji, Latinskoj Americi

i Persiji (Iran) (bela revolucija), u pogledu njihovih soci-jalnih i ekolokih posledica u najmanju ruku su bile ambi-valentne. Socijalistikim snagama dugo nije uspevalo dase odvoje od svoje vezanosti za fordistiki model napretkai njegove naivnosti u pogledu industrijske proizvodnje i li-nearnog upravljanja, kao ni da razviju jednu savremenuprogresivnu kritiku kapitalistike i dravno-socijalistike

politike ekologije.

Glasnost i Perestrojka

Nakon pada Nikite Hruova 1964. godine u SSSR-u je navlast doao Leonid Brenjev. Njegova vladavina je naziva-na Zlatnim dobom stagnacije (Viktor Kozlov) i postala jesimbol odupiranja neophodnim promenama. Period Bre-njeva zapoeo je sovjetskom invazijom na ehoslovaku1968. godine sa ciljem suzbijanja Prakog prolea, ka-snije legitimisanom Brenjevljevom doktrinom ograni-enog suvereniteta socijalistikih drava. Iako je od 1974.godine sve vie bolovao od zaepljenja krvnih sudova, onje do svoje smrti 1982. godine ostao generalni sekretar KP


73/142


SSSR-a i uinio je Politbiro institucijom ijem je prosekugodina starosti lanova jedino mogao da konkurie Vat

Michael Brie & Christoph Spehr - Šta je socijalizam?

Documents

Transcript of Michael Brie & Christoph Spehr - Šta je socijalizam?