METAFIZIKI VID STVARALATVA MILOA CRNJANSKOGA prah, sve je prah, kad dignem uvis ruku i prevuem, nad providnim brdima, i rekom.Svaki italac iz sopstvenog iskustva zna da se knjievna ostvarenja razlikuju i po neem to bi se uslovno moglo nazvati stepenom prozirnosti. Ima knjiga koje se deifruju bez imalo tekoa, kao to ima knjiga ije deifrovanje, ve na prvi pogled,, predstavi ja problem. Svojom oiglednom zamrenou i zapletenou mnoga knjievna dela vidno n&s upozoravaju da prilikom njihovog itanja moramo angaovati mnogo vee zalihe naih intelektualnih moi nego to je to obino sluaj.Ali nije teko izbei opasnost tamo gde postoji neki znak koji nas na opasnost opominje. Ima, meutim, i takvih knjievnih ostvarenja koja izgledaju sasvim prozirna, a koja iza svoje tobonje prozirnosti kriju jedno duboko i sloeno znaenje. WKnjievna dela Miloa Cmjanskog spadaju u ovu poslednju vrstu umetnikih tvorevina. Da bismo se u to uverili, dovoljno je da se setimo onih stihova to se nalaze u zaglavlju ovog rada: A prah, sve je prah, kad dignem uvis ruku i prevuem, nad providnim brdima, i rekom.Na prvi pogled, uinie nam se da ovaj kratki odlomak iz Strafflova nosi u sebi samo izvesnu melodiju koja prijatno uzbuuje na sluh, i nita vie. Ali, paljivo ispitujui doivljaj koji on izaziva, uviamo ubrzo da je struktura pomenutog odlomka mnogo sloenija nego to to izgleda u prvi mah. itajui stihove Miloa Crnjan- skog, tonemo u posebno stanje duha koje ima odreenuemocionalnu boju. Nekakvo neuobiajeno, setno raspo- loenje izazivaju u nama stihovi o toj ruci to se uzdie nad providnim brdima i rekom.Ali doivljaj koji imamo prilikom itanja pomenutih stihova ne iscrpljuje se svojom melodijskom i svojom emotivnom komponentom. U njemu je prisutna jo jedna dimenzija koju emo uslovno nazvati metafizikom. Ona donekle odgovara jednoj od onih duhovnih situacija u kojima, sa izvesne kritike distance, sagledavamo smisao ivota i sveta. Nije to distanca one vrste kakvu imamo prema nekom realnom biu, ili predmetu, a nije to distanca analogna onoj koju socijalni reformatori u ivotu imaju u odnosu na izvesne drutvene institucije. Re je o doivljaju izvesnog univerzalnog kritikog stava, koji podsea na one retke trenutke kad nam se ini da nita nema smisla.Prisustvo takve jedne dimenzije u naem italakom doivljaju ima, razume se, i svoj objektivni korelat u specifinoj organizaciji umetnike tvorevine. Odmah pada u oi jedan iskaz koji bi moda mogao objektivno odgovarati sudu vrednosti koji u nama podstiu stihovi Miloa Cmjanskog. Mogli bismo pomisliti da iskaz sve je prah predstavlja objektivni korelat tog suda.Ali iskaz sve je prah, uzet nezavisno od svoje pes- nike celine, u stanju je da samo delimino i oskudno prenese onaj bogati i sloeni splet doivljaja, koji izaziva misao o besmislenosti postojanja. Dovoljno je, meutim, da u sebi lagano izgovorimo: A prah, sve je prah, kad dignem uvis ruku i prevuem, nad providnim brdima, i rekom, pa da osetimo kako se u nama iznenada budi, u svem svom emotivnom i intelektualnom bogatstvu, pravi, izvorni doivljaj bezvrednosti svega postojeeg. Razlika izmeu tog doivljaja i onog koji izaziva prozni prevod stihova Cmjanskog, odgovara razlici koja postoji izmeu nekog ko o prolaznosti i smrtnosti o- vekovoj sudi na osnovu duboko proivljenog iskustva i nekog ko to ini prigodno, u okviru kakve rutinske konverzacije.To ne znai da poruku stihova Miloa Cmjanskog treba traiti negde u ravni neposrednih ivotnih iskustava. Doivljaj nitavnosti i bezvrednosti svega postojeeg, izazvan stihovima o ruci koja sve pretvara u prah, nije istovetan sa doivljajem koji neposredno proizlazi iz kakve tragine situacije u stvarnom, praktinom ivotu. Prilikom neposrednog suoavanja sa nekom traginom Si lnaijom lsuvle smo obuzeti elementarnim odbram- ~ bemm mehanizmom da bi to pogodovalo jednom tako Sloenom duhovnom inu kao sto je univerzalni sud vre- diiOSll. Pa ak i kada kasnne, evocirajui odreenu traginu situaciju, na temelju pomenute evokacije gradimo kakvu vrednosnu konstrukciju, mo elementarnih psihikih mehanizama jo uvek jeldovoljno velika da nas u tom poslu ozbiljno omete. \j(/ Po prirodi svog znaenja, stihovi Miloa Cmjanskog nalaze se negde izmeu onog spleta doivljaja koji u nama pobuuju tragino obojena iskustva i doivljaja koji imaju opti, vrednosti karakter, konstituisanih u proznom obliku. Stihovi, meutimr imajuwni^mr>-tivno-intelektualnu izraajnu mo od svog proznog ekvivalenta.Izraajna mo njihova ne srne se meati sa stepe- nom komunikativnosti. Prozni iskaz sve je uzaludno u pogledu komunikativnosti prevazilazi odgovarajue pe- sniko mesto iz Straiilova, ali je upravo zato njegova izraajna snaga daleko manja.To je sasvim prirodno. Prozni iskaz ne bi se mogao tako brzo i lako prenositi kad ne bi bilo njegovog relativnog intelektualnog i emotivnog siromatva. Stihovi Cmjanskog manje su dostupni i manje komunikativni upravo zato to predstavljaju daleko tei i sloeniji vid poruke.gNikolaMiloevi

|qNikola MlloSevi

Zldanica na pe$kug

Isto tako, ne treba misliti da je prozni iskaz sve je uzaludno precizan, dok je njegov pesniki analogon iz Straiilova neprecizan i neodreen. Tako misliti, znailo bi opet brkati stepen izraajnosti sa stepenom komunikativnosti knjievnog dela. Zbog svoje jednostavnosti, prozni iskazi se lake i bre prenose, ali to jo nikako ne znai da njihova komunikativna mo obezbeuje istovremeno isto toliko visok stepen odreenosti^ Upravo zato to prozni iskaz osiromauje odgovarajuuuntelektualno- -emotivnu sadrinu, dok je pesniko kazivanje konstitu- ie u njenom gotovo celokupnom bogatstvu, pesnikure moemo smatrati preciznijom i odreenijom od prozne.Ne tako retko sreemo se i sa miljenjem da je pes- niko kazivanje u naelu lieno svakog znaenja. Ako je verovati pristalicama ovog gledita, pesnik bira rei onako kao to uroenik bira inuve. Meutim, upravo stihovi Miloa Cmjanskog pokazuju neodrivost ovakve jedne teorije o pesnikom jeziku. Osnovna odlika proznog kazivanja potie iz potrebe da se reima lako i brzo prenesu bitna obeleja nekog predmeta ili nekog doivljaja. Otuda proizlaze i osnovne mane tog oblika izraavanja. Ono to se nalazi izvan nas, a pogotovo ono to je u nama, isuvie je sloeno i tanano a da bi se moglo iskazati telegrafskom kratkoom i oskudnou prozne komunikacije,Osim toga, doivljaji koji su u svakodnevnom ivotu specifiniji i redi i koji, iz perspektive kolektivnih i pojedinanih interesa, imaju negativan karakter, jeziki su slabije fiksirani od doivljaja korisnih za svakodnevni ivot i njegovo unapreivanje. Svi oni sloeni i esto pre- finjeni vidovi duhovnog ivljenja, u kojima ovek osea sopstvenu prolaznost i prolaznost stvari koje ga okruuju, nemaju odgovarajui izraz u jeziku govorne proze. \]JDobro je poznato zbog ega to tako bivajebilo neophodno dafiksirasvoj bol iji svojima-

voliu. pre svega rhrtfr toga Ha hi nH-dnipnh I jnrli zatraio pomo: za sonstveno olakanje bio mu je dovoljan i janje. Meutim, za doivljaj prolaznosti nema nikakve pomoi i za njega se ne mogu nai odgovarajui izrazi kao za oseanje neposredne ugroenosti. Iskaz sve je uzaludno mnogo je manje jeziki adekvatan od jednog takvog iskaza kao to je, na primer, boli me glava, i tome se ne treba mnogo uditi.Doivljaj tatine svega postojeeg spada u one doivljaje na kojejse, sa jedne usko praktine take gledita, odnosno sa take gledita tvorca proznog jezika, uvek gledalo sa podozrenjem. Ali upravo zato je i bilo mogue da ovakvi prokazani a esto neobino sloeni i tanani doivljaji, nau svoje jeziko pribeite tamo gde svakodnevna, usko praktina merila gube mo u oblasti poezije. To je, po svoj prilici, jedan od razlogato je pesniki izraz postao sredstvo za saoptavanje takvih intelektualno-emotivnih sadrina kakve je inae proznim kazivanjem nemogue saoptiti.Razume se, nije svaki pesniki iskaz orue neke sloene poruke. Stihovi kao to je onaj o ruci koja se die nad providnim brdima i rekom predstavljaju jedan od retkin, uspelih spojeva metafizike i melodijske dimenzije pesnike strukture. Takvi stihovi su u stvari jedan sasvim osoben jezik za ono o emu se obino uti.Meutim, emotivna boja, melodioznost i metafiziko znaenje stihova Cmjanskog ne stoje jedno kraj drugog kao slojevi u preseku zemljita. Izmeu njih postoji izvesna duboka unutranja povezanost. Metafizika ai- menzija stihova Cmjanskog igra ulogu dominantne pesnike strukture. Seta koju oseamo itajui onaj odlomak iz Strailova, sasvim je osobene vrste. To je seta zbog doivljaja uzaludnosti, a ne zbog nekog drugog, konkret- nijeg, praktinijeg razloga. Njen objektivni korelat, taj usporeni, sanjivi, slobodni ritam stihova Miloa Cmjanskog, daleko je pogodniji za jednu metafiziku pomku, nego to bi to bio vezani, brzi, patetini metar kakvog stiha.Takva vrsta povezanosti razliitih slojeva pesnike strukture osnovna je karakteristika i nekih drugih pesa- ma Miloa Cmjanskog. Sumatra je jedna od njih. Po vrsti pesnike organizacije, ova pesma ima labavu strukturu, to se ve i iz samog naslova vidi. Kod klasine organizacije stiha, naslov pesme obino je neposredno povezan sa smislom umetnikog kazivanja.Stepen povezanosti izmeu strofa u Sumatri je ta- koe znatno manji nego u tradicionalnoj poeziji. One slede jedna za drugom u relativno samostalnim celi- nama.I u okviru pojedinih strofa Sumatre organizacija stiha je, s klasine take gledita, labava. Pesnik tradicionalist bi, recimo, izmenio redosled stihova u prvoj strofi, trudei se da im na taj nain obezbedi smisaoni kontinuitet koji je blii proznom nainu izraavanja. Sve strofe Sumatre uobliene su tako da bi im jedan klasino nastrojeni kritiar, sigurno, porekao umetniku ce- lovitost.Pa ipak, bez obzira na to, itanje Sumatre ispunjava nas nekim blagim i utianim raspoloenjem, nekim u- dnim spokoistvom. Taj doivljaj donekle odgovara onim stanjima duna u kojima ovek u stvarnom ivotu prihvata svoju sudbinu, nalazei u tome izvesnu utehu.Meutim, ovaj doivljaj po sloenosti i bogatstvu opet daleko prevazilazi svoje prozne korelate. Pesnikovo odstupanje od uobiajenog naina kazivanja i ovog puta ima za cilj da se posebnom, jezikom mreom pesnikog izraavanja, ulovi jedno znaenje koje proznom obliku komunikacije, po prirodi stvari, izmie.Razbijanjem klasinih oblika stiha pisac nije eleo da kod itaoca izazove efekat neke duhovne rasprenosti ili prostog poigravanja novim oblicima pesnikog kazivanja. Naprotiv. Kao kod stihova iz Straiilova, ulogu do- minante pesnike strukture igra i ovog puta metafizika komponenta pesme.To se ogleda ak i u nekim, na izgled sasvim proizvoljnim, kompozicionim osobenostima. Naziv Sumatra kao da lebdi, odseen od organizma pesnike tvorevine. Meutim, upravo takvim jednim oasecanjem naslova pisac se pobrinuo da eliminie asocijacije istorijsko-geo- grafskog tipa. Sluei se ovakvim kompozicionim postupkom, pesnik nam stavlja do znanja da ime Sumatra ima neko drugo, a ne lokalno, geografsko i istorijsko znaenje.itajui Sumatru, odjednom postajemo sposobni za neto to nam se u stvarnom ivotu retko dogaa; da osetimo jednu tako rei kosmiku povezanost, na izgled veoma udaljenih stvari, autentino i izvorno. Sve strofe Sumatre, svaka na svoj nain, sugeriu nam viziju izves- ne tajanstvene niti koja spaja korale iz nekog dalekog mora sa trenjama iz naeg zaviaja.U tom smislu postoji istovetnost poruke u svim strofama pesme Cmjanskog. Svuda se izvesno mirenje sa stvarnou dovodi u vezu s jednim kosmikim proimanjem svega postojeeg. Osnovno umetniko sredstvo za izazivanje ovog utiska je strukturalno labavo reanje iz- vesnog broja hiperbolinih iskaza koji predstavljaju razliite varijacije na istu temu.Ovo umetniko sredstvo na svoj nain je prilagoeno metafizikoj dimenziji pesme. Preuveliavajui pesni- kim figurama kosmiku povezanost i efekat mirenja sa egzistencijom, koji iz te povezanosti proizlazi, pisac izbe- gava direktni, prozni nain kazivanja, koji bi, svojim siromatvom i svojom jednostranou, obezvredio i umanjio domet pesnike poruke.Osim toga, odsustvo spoljanje koherencije stiha, spojeno sa slobodnim nainom pesnikog izraavanja i jednim usporenim, pomalo leernim, neobaveznim ritmom, pogoduje, sa svoje strane, upravo takvom jednom metafizikom efektu kakav je na doivljaj Sumatre.Kao to znamo, Cmjanski je u komentarima za svoju liriku prikazao i onaj privatni, istorijski ambijent u kojem su nastali njegovi stihovi. Ako uporedimo istorijski komentar Sumatre sa samom pesmom, zakljuiemo da taj ambijent ima sasvim odreenu istorijsko-geograf- sku boju. Pesma je, znai, u izvesnom smislu, nastala putem eliminacije privatne, istorijske grae. Termin Ural, na primer, prvobitno ima neke karakteristike koje e u pesmi sasvim izgubiti. U istorijskom, konkretnom trenutku nastanka Sumatre, Ural je planina o kojoj je piscu dugo i blago opisujui taj kraj kazivao neki njegov prijatelj, o kome saznajemo da je tamo proveo godinu dana u zarobljenitvu. U pesmi, meutim, ovaj ovako lokalizovani geografsko-istorijski pojam pojavljuje se oien od konkretnih, istorijskih naslaga. On se, najpre, direktno liava privatno-istorijske boje time to sada neposredno oznaava jedino neku daleku planinu i nita vie.Ovaj ve ovako oien geograf sko-istorijski pojam dobija u Sumatri i jedno drugo znaenje. Re Ural oznaava neto geografski dodue daleko, ali neto to je, bez obzira na svoju udaljenost, u nekoj tajanstvenoj, kosmikoj vezi s nama, otkrivajui nam tako sveoptu povezanost sveta kao izvor izvesnog blagog mirenja sa egzistencijom.Pesnikovi komentari otkrivaju izvesnu analogiju s pesmom samo u nekim iskazima koji imaju univerzal- niji oblik. Tako, na primer, kada u bjanjenJ^&Eg&at- re pesnik kae kako je sve u vezi, na svetu/^^^ojKEfcw/ SaOvo\St$/>Zidanica na peskujj

12Nikol MIloAevi

Zidanica na pesku

s*iroVU IH Hl 111 1M ,n ..*granina uteha, oKcOamo (Im |c hi im imljl rmln mlati i no i u samo| peami. Ali ak I li ovom lUCiJU itr ja o analogijama*koje nisu u slanju da adekvulno l/i/ m* tafiziku dimenziju Surnutr,Metod metafizikog pieUavunjas gaogmluko-l* torijskih pojmova pisac je prlmanlo I u drugim svojim pemama. Frukn gora, o kojoj se govori u zemljopisima, putopisima i uspomenama, nije ona Fruika gora o kojoj se peva u StraiiloviL U pesrnl, Ime ovog brda |c sustavni deo umetnike vizije jedne tragine sudbine, sudbine koja, pre ili posle, mo^e poslati sudbinu svih nas, Tu re je, dakle, samo geografsko!#torijsk i materijal od kojeg se, kao od svakog drugog materijala, grudi pcsnlkova poruka.Slinu funkciju vre i mnogi drugi istorijski i geografski rekviziti pesama Miloa Crnja uskog, izgleda, recimo, da u pesmi Prolog imena Krice ili urcina imaju jednu lokalnu boju. Meutim, oba ova Imena pojavljuju se u istom onom svojstvu u kome se pojavljuje i re sudbina, ili re tuga. Iz celokupnog istorijsko-geograf- skog sadraja koji imaju imena Krlezc i urcina, pisac je odabrao samo one karakteristike koje odgovaraju duhu pesme to da su ova dva pisca bila novatori 1 knjievni buntovnici.Pored toga, asocijacija na Krleu i urina priprema finale pesme, onaj finale s nebom to visoko, zvez- dano mirie. U takvom zavretku pesme opet nalazimo jedan vrednosni sud, pomou kojeg ona postaje, ako se tako moe rei, fenomen univerzalnog dometa.Stranac koji bi hteo da spozna znaenje pesme Prolog morao bi, razume se, najpre da naui na jezik. Meutim, tom strancu ne bi bilo potrebno da se posveti nekakvim posebnim, geografsko-istorijskim studijama da bi u ovoj pesmi mogao uivati. On, na primer, o Krlei i urinu ne bi morao znati vie nego o bilo kom imenu ili izrazu koji se u naem jeziku, odnosno u ovoj pesmi upotrebljavaju.Ovakav nain korienja lokalnih rekvizita, tako- e, svedoi o postojanju jedne metafizike dimenzije u poeziji Miloa Crnjanskog. Termini i pojmovi koje pisacuzima iz jedne geografski i istorijski precizno omeene jezike oblasti slue samo kao sredstvo za postizanje iz- vesnih sloenih, umetnikih efekata univerzalnog karaktera.Problem prividne prozirnosti nekih knjievnih struktura postavlja se i povodom proznih dela Miloa Cmjan- skog. Dnevnik o amojeviu deluje, takoe, na prvi pogled, kao lako itljivo i prozrano delo.sXTU kompozicionom pogledu to je po mnogo emu c avangardno ostvarenje. Struktura ovog dela, kao i struk-. tura pesama Cmjanskog, spada u onu vrstu literarne organizacije koju nazivamo labavom. Reenice Dnevnika j esto imaju takvu samostalnost da pokadto izgleda kao da su odseene od knjievnog organizma, poput imena Sumatra u istoimenoj pesmi. itavi pasusi, itave epizode smenjuju se u ovoj knjizi naglo i brzo**'Takav nain umetnikog oblikovanja moe ostaviti utisak da je Cmjanski teio, pre svega, za nekim isto formalnim efektima. Tome ide u prilog i miljenje da su jedino vrste, klasino graene literarne celine pogodne za poruke metafizikog tipa. ini se da ovaj Kaotini, razbarueni nain graenja prozne strukture ne ide dalje od toga da u itaocu pobudi jedno stanje poti- tenosti i razdeenosti.Meutim, na stranicama ove povesti o jednom modemom amojeviu sreemo relativno esto najoptije vrednosne sudove o oveku i svetu. U ulozi nosioca ovih sudova, pojavljuje se, po pravilu, lik glavnog junaka. Glavni junak Dnevnika zamiljen je kao neko ko se os-1 lobodio i odrodio od svega, kao neko koga nita vie ne vezuje ni za dobro ni za zlo. Ovom junaku ivot lii I na komediju: sve sam ekao da e jo neto doi u i-1 votu, da ovo dosad bee samo komedija. Sad vidim, da posle saaljenja ne dolazi nita novo (Dnevnik o amo- jeviu, Sveslovenska knjiamica, Beograd 1921, str. 60). amojevieve noi prolaze u groznicama i snovima... koji nisu mnogo lui od jave.Na jednom drugom mestu, ovaj modemi amojevi se pita: ali zar ie ivot vie nego senka i odmah odgo- vara: ne' senka ie vie nego ivot (ibid., str. 116).Glavni junak Dnevnika, osim toga kae: ja ne volim pla nego tugu (Ibid., str. 111). U stvarnosti se pla i tuga razlikuju isto onako kao to se razlikuju jedno neposredno reagovanje od stava koji iza sebe ima izvestan sud vrednosti. Emotivna karakteristika glavnog junaka Dnevnika je, dakle, ekvivalent za jedan aksioloki, univerzalni odnos prema svetu.0 tom odnosu govore i neke druge karakteristike amojevievog lika. Jedna od njih je enja za zaboravom u nekim dalekim, polarnim predelima, enja za onom zemljom gde je led zelen a voda plava pod ledom, sneg rumen. Druga je saznanje da ljubav ima u sebi neeg neprolaznog u metafizikom znaenju te rei. ini mi se jedino ona i jesen ostaje, kae amojevi, sve je drugo samo varka (Ibid., str. 102).% Ve u enji za polarnim predelima i sanjarenju o neem neprolaznom u ljubavi, italac osea neko melan- holino, blago mirenje sa zamrenou i grubou postojanja. To mirenje dolazi do izraza naroito u zavrnim pasusima knjige, a na temelju onog istog doivljaja ko- smike povezanosti koji smo nali i u poeziji Cmjan- skog. Po jedan ut list, po jedan klepet golubijih krila ili lasta na vodi, bie mi dosta da ne budem ni veseo ni tuan i nikad mi nee pasti na um, da verujem u to drugo, do u jablanove (Ibid., str. 116).NiltMlM MllllliVi#

Nikola Miloevi

Zidanica na peskuje

* Ali najvea uteha junaka ovog romana je nebo. ... ako umrem, to je poslednja reenica knjige, pogledau poslednji put nebo, utehu moju i smeiu se. sJQ * Jo jedan knjievni lik Dnevnika ima vidno naznaeno intelektualno obeleje mladi Dalmatinac, potomak izvesnog Egona amojevia. Duhovne preokupacije ovog drugog intelektualnog heroja Dnevnika gotovo su identine sa duhovnim preokupacijama glavnog junaka. I potomak Egona amojevia prezirao je sve to je bilo oko njega, i njemu sve to bee uzaludno i smeno. I on nije vie znao ta je dobro, a ta zlo, a nebo mu je takoe bilo uteha i vrhovni aksioloki aksiom: Merio je sve rumenilom neba, utehom njegovom. Po miljenju ovog potomka Egona amojevia sve to su inili... negde, daleko na jednom ostrvu ostavlja traga. On seTrteio da e umesto njega da ive rumene neke jele punekakadua lepih na jednom ostrvu dalekom.I doivljaj uzaludnosti iz Straiilova i doivljaj ute- ne, kosmike povezanosti iz Sumatre (potomak Egona [?amojevia sasvim odreeno kae: ja sam sumatraist)l1i doivljaj nebesa to isto, zvezdano miriu iz Prologa, sve to ima svoj pandan u Dnevniku o arnojeviu. :ePostoji i sasvim oigledna podudarnost izmeu is-kaza u literarnom stvaralatvu Miloa Cmjanskog i po- ajedinih iskaza u nekim njegovim delima koja ne spadajui,u literaturu u uem smislu te rei. ... verujemo, veli^Crnjanski u Objanjenju Sumatre, u dublji, kosmiki za-ikon i smisao radi kojeg se tuga, iz Kamoenjovih soneta,5kroz tolika stolea, prenosi u nas. (Itaka i komentari,Prosveta, Beograd 1959, str. 178). A poetak uspomene >na nastanak Sumatre, ovako glasi: Osetih, jednog dana,svu nemo ljudskog ivota i zamrenost sudbine nae. Video sam da niko ne ide kuda hoe i primetio sam veze, dosad neposmatrane. (Ibid., str. 179). U Pismima iz Pariza i sam pisac za sebe kae da je sumatraist: Vi znate da ja imam ludu teoriju sumatraizma: da ivot nije vidljiv, i da zavisi od oblaka, rumenih koljki, i zelenih trava ak na drugom kraju sveta. (Ibid,, str. 203). j Pomenimo jo i to da se i za Cmjanskog, kao i za " njegovog junaka, na dalekim ostrvima dogaa ono to smo, moda, mi uinili (Ibid., str. 182).Meutim, problem metafizike dimenzije Dnevnika o arnojeviu ni iz daleka se ne iscrpljuje ovim analogijama. Svi vrednosni iskazi glavnog junaka, kao i onog drugog, njegovog istomiljenika, moda su samo sredstvo pomou kojeg autor psiholoki portretie svoje knjievne likove.Meutim, zahvaljujui ispovednom obliku umetni- kog kazivanja, pisac obezbeuje vrednosnim iskazima glavnog junaka povlaen poioaj. Sve druge likove Dnevnika vidimo spolja, jedino je lik glavnog junaka oblikovan iznutra.Osim toga, ispovedna tehnika omoguuje piscu i da na indirektan nain pridobije itaoca za gledite glavnog junaka. Svi ostali likovi oblikuju se iz perspektive glavnog aktera Dnevnika o arnojeviu.Zianica na peskuyj

| oNikolaMiloevi

Zidanica na pesku^

2 Zianica na peskuNema, u stvari, nijednog epizodnog junaka Dnevnika koji nije tako zamiljen da, na svoj nain, potvruje i ilustruje gledite o uzaludnosti i besmislenosti oveko-| vog postojanja. amojevieva supruga plitka je, trivijalna i ulna na jedan jeftin nain; ljubavnica Poljkinja vara mua s ljubavnikom, a ljubavnika s muem, pa ak i ona lekarka, to je po ceo dan govorila o pedagogiji i gospoi Elen Kej, iznenaena je na delu sa jednim sanitetskim kaplarom, iza harmonijuma, u sali bolnice. Samo jedna junakinja u itavoj knjizi zrai duhov-1 nom lepotom. Ali ovaj jedini enski lik sa oreolom uzvi- enosti i istote nedostian je za glavnog junaka. Samo za Marijom, toliko razliitom od svih drugih ena, istinski udi junak Dnevnika, ali upravo tu istu Mariju on nikada nee dosegnuti. Tako prisustvo ovog lika, koji se izdvaja svojom produhovljenom lepotom, takoe potvruje poruku o uzaludnosti ovekovog postojanja. Bie koje u sebi; kao Marija, ima net(f to nije od ovog sveta, neuhvatljivo je i nedostino.VvPoruku o uzaludnosti potvruju na svoj nain i likovi mukaraca u Dnevniku. Potomak Egona amojevia umire rano, a slutnjom sopstvene smrti zavrava svoju ispovest i sam fiktivni autor romana.I druga umetnika sredstva koja je pisac koristio prilikom pisanja Dnevnika podreena su vrednosnim ocenama glavnog junaka. Evo, na primer, jednog karakteristinog odlomka u kojem se opisuju prvi susreti amojevia s njegovom buduom suprugom:' Ona bi odmah sedala do mene i priala mi. Siroe bez oca i majke, ona me je davno volela i ekala i bila eljna. Mene je zaudila njena lepota a bio sam umoran. Sve je to prolazilo tako jednoliko i mimo. Tetke moje su me doekivale i vikale joj: Evo ti ide mladoenja, a ona je po vas dan bila u njinoj kui.Napolju je padala kia i dugo smo sedeli posle ruka. Meni je bilo teko, lice mi je jednako bilo podbulo i bledo. Ko zna ta se dogaalo u mojoj dui.Ona me nije ostavljala. ekala me i dolazila svaki dan. Salivena od svile i lepog mesa ona mi se nudila tiho i ponizno. Sluala je o mojoj blesavosti i mom taj-nom, raskalanom ivotu mnogo i to je budilo njenu radoznalost. Stajala je dugo preda mnom i gledala u moje mutne i mirne oi. Tetke su nas ostavljale same, a devojka, uplaena malo od onag, to je ekala, beala je od mene u mrak i mamila me u kutove sobe na meke divane. Ona me je pitala o detinjstvu i seala me kako smo se zajedno igrali, mada se ja toga nikako nisam mogao da setim. (Ibid., str. 467)itav ovaj tekst zamiljen je tako da u itaocu izaziva jednu vrstu blagog i diskretnog doivljaja uzaludnosti. Odmah u poetku autor nas suoava s kratkim, saetim opisom onog to budua supruga osea prema amojeviu. Sam taj opis, nezavisno od onog to sledi, mogao bi delovati ak dirljivo. Meutim, neposredno zatim dolaze dve reenice koje bitno meniaju znaenje teksta. To da je glavnog junaka zaudila, a ne, recimo, zanela, lepota budue supruge, zvui sasvim neutralno, pa ak i ravnoduno.Utisak neutralnosti i ravnodunosti pisac poveava tako to posle konstatacije mene je zaudila njena lepota, koja treba sad ve sasvim vidno da pokae nezainte- resovanost glavnog junaka za tu palanaku mladu: a bio sam umoran. Zatim dolazi iskaz kojim nam se stavila do znanja da glavni junak distancirano i izdaleka gleda na ono to se sa njim zbiva: sve je to prolazilo tako jednoliko i mimo. Posle toga sledi pasus posveen kratkom ironinom vienju predbrane provincijske atmosfere, da bi se odmah potom, neoekivano i brzo, pojavila jedna skica duevnog stanja glavnog junaka, koja tu pred- branu atmosferu jo vie obezvreuje. A onda se, isto tako neoekivano i brzo, opet javlja lik budue supruge, psiholoki izvanredno ubedljivo ocrtan, ali tako kao da je u pitanju nekakav predmet: salivena od svile i lepog mesa.Zatim se, u istoj reenici, suprotstavlja priprosta, provincijska ushienost budue supruge ravnodunosti njenog budueg supruga: stajala je dugo preda mnom i gledala u moje mutne i mirne oi. Potom pisac kratkim, upeatljivim potezima dovrava taj palanaki, tako karakteristini lik udavae, razapete izmeu patrijarhalnog straha od mukarca i prirodne, putene radoznalosti. Konano odlomak se zavrava reenicom u kojoj se saeto i bez patetike suprotstavlja zainteresovanost budue supruge za arnojevia njegovoj nezainteresovanosti za nju. Ona pamti kako su se zajedno igrali, ali glavni junak se toga ne sea.Ova tehnika konciznog, prividno nekoherentnog graenja likova, pomou psiholoki dobro i uverljivo odabranih detalja, koji se smenjuju neoekivano i brzo, uverava nas da pisac s likom te palanake mlade postupa nekako nehajno. Zahvaljujui ovakvom metodu organizacije knjievne celine, italac osea da lik amojevi- eve ene zasluuje izvestan prezriv tretman. S druge strane, to neoekivano prelaenje s jednog detalja na drugi, uz naglaenu aksioloku inferiornost lika arnojevie- ve supruge, predstavlja istovremeno ilustraciju i potvrdu optih, vrednosnih ocena glavnog junaka. Takva knjievna tehnika je i adekvatan izraz i adekvatna ilustracija teze o oekivanoj uzaludnosti.Ovakvu liniju knjievnog oblikovanja pisac dosled- no sprovodi i u jednom drugom pasusu iz Dnevnika o arnojeviu: Ona pade u prozor to zveknu mutan i mraan. Njene ruke su uplaeno stiskale grudi i ipke i pokidano belo rublje. Ona se osmehnu slabo i zaaputa: Kad mi bude mu. Prsti su joj hitro stezali i vezivali vitice i drhtali pod dugmadima. Ona se osvrte i poe zavijati kosu i ree: Vie neu doi...A posle je doao medeni mesec. Bio sam smean u vojnikom odelu i bled. (Ibid., str. 51)Izbor detalja kojim se uobliava lik budue palanake supruge, psiholoki je opet sasvim ubeljiv. Kratkim, saetim reenicama, lienim topline, ne zadravaju se due ni na jednom emotivnom izlivu svoje heroine, pisac jo vie potencira besmislenost i uzaludnost brane epizode glavnog junaka.Najjai kompozicioni potez u pravcu omalovaavanja lika palanake supruge predstavlja onaj nagli i brzi prelaz koji poinje iskazom: a posle je doao medeni mesec. Taj prelaz otro izoluje prethodni pasus, posveen opisu lika provincijske junakinje, dajui mu, na taj nain, fragmentarni karakter. Pomou te fragmen- tamosti itaocu se sugerie misao da je lik amojevie-ve ene neto to nije vredno panje, neto na emu se ne treba due zadravati. \rReenica koja zatim sledi: bio sam smean u vojnikom odelu i bled, jo vie doprinosi svoenju prethodnog pasusa na nivo fragmenta. Zahvaljujui tome, italac osea odbojnost prema liku amojevieve budue supruge. Istovremeno, ovaj fragmentarni nain oblikovanja knjievnih likova pojaava i opti utisak koji, razume se, ide u prilog metafizikoj poruci romana.Portret palanake junakinje konano se zaokruuje izvesnim karakteristinim detaljima iz amojevievog branog ivota. Sa punom psiholokom uverljivou, pomou svega nekoliko efektnih poteza, pisac nam sugeri- e viziju preobraaja supruge glavnog junaka, u poetku patrijarhalne i edne.iTaj preobraaj ima duboku psiholoku logiku. Nedovoljno vidljiva, vulgarna strana patrijarhalnog mentaliteta kao da samo eka izvesno spoljanje pokrie, najee brano, pa da grubo izbije na videlo. Inspirisan takvom psiholokom logikom, pisac zavrava portret svoje junakinje sledeim opisom:*To vee smo malo vie pili za veerom i ona se veselo nasmeja: Pa ta e, oko toga se okree svet.I ja uutah i pogledah je preneraeno. Leala je kraj pei sva gola. Njene lepe sjajne noge, ispruene, vitlale su se u aru pei, kao da su igrale sa nekim. Ja joj tiho prioh i nekim osmehom punim stida, kojeg dotle nisam poznavao, uzeh njenu koulju sa zemlje, pokrih je i po- eh joj govoriti o zemljoradnikim zadrugama. I tako su opet prolazili dani i meseci. Ona je poela da se goji. I mi nismo imali dece. (Ibid., str. 53-4.)20Nikola MUoSevi

22Nikola Miloevi

Zianica na pesku21

Prva reenica navedenog pasusa poinje jednim detaljem koji psiholoki priprema amojevievo kazivanje (to vee smo malo vie pili). Zatim dolazi izjava njegove ene, u obliku jednog opteg mesta (pa ta e, oko toga se okree svet). Posle toga sledi ona telegrafski kratka i saeta reenica kojom se plastino ocrtava reakcija glavnog junaka na misao njegove supruge (i ja uutah i pogledah je preneraeno). Na taj nain se izbegavaju dugi, patetini opisi a ujedno se ubedljivije ocrtava stav glavnog junaka.Tri poslednje reenice obuhvata ju sasvim lapidarno itav brani period, zajedno s njegovim epilogom. (I tako su opet prolazili dani i meseci. Ona je poela da se goji. I mi nismo imali dece.)'mjOvakav nain telegrafskog saimanja teksta, uz ponovno otro odsecanje prethodnog kompozicionog to- * ka naglim prelazom na reenicu i tako su opet prolazili dani i meseci, predstavlja takoe jedan vid strukturalnog omalovaavanja lika supruge glavnog junaka. Kao da nam pisac time jo jednom stavlja do znanja koliko/ je uzaludan i besmislen bio taj amojeviev brak.Omalovaavanje lika palanake udavae dolazi do punog izraza tek poto su osnovne psiholoke linije portreta definitivno ocrtane. Neposredno iza pasusa kojim se zavrava psiholoko portretisanje supruge glavnog junaka, itaoca oekuje, iznenada, epizoda sa mladom Polj- kinjom. Na tu epizodu nastavlja se pria o Dalmatincu, potomku Egona amojevia, a zatim pria o Izabeli i Mariji, da bi se, negde pred kraj knjige, ponovo pojavio lik amojevieve ene, ali samo u nekim usputno i uzgredno formulisanim reenicama.Takvim kompozicionim postupkom pisac konano obezvreuje lik amojevieve supruge. Kada se italac, pred kraj romana, jo jednom sretne sa ovim likom, on mu se javlja zatrpan itavim nizom prethodnih epizoda. Tako autor i kompozicionim sredstvima onemoguuje itaocu da se dublje i prisnije vee za taj lik, a, u isti mah, itaoevu panju intenzivnije usredsreuje na figuru glavnog junaka.* Moda najmelanholiniju i najsuptilniju epizoduDnevnika predstavlja pria o Izabeli i Mariji. Izabelin lik ocrtan je pomou veeg broja psiholokih linija i sa vie kontinuiteta nego lik njene sestre Marije. Pa ipak, Izabela je obina, gotovo tuna u svojoj prozainosti; Marija, naprotiv, ima u sebi lirsku, melanholinu dra neeg to je izgubljeno i nedostino.Opisujui Izabelin lik, Cmjanski bira, uglavnom, psiholoki i kompoziciono neutralne, ravnodune linije. Ovako se, recimo, u jednom trenutku taj lik privida glavnom junaku: Iz njenog crnog odela virila je njena bleda glava, koja mi se na suncu uinila prosta i opalje- : . 4 H. MnAomeBHh, cKa dumH3uja KH>uxeeHux em Muaoum Ifp- HMHCKOZ, HCTO, 1, 1822.