Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (IV)Prevela Zvezdana [elmi}

Knjiga ~etvrtaZAROBLJENIK U HRASTU

1.U dalekim bregovima Severnog Velsa ki{a je padala ve} danima i zamak kralja Urijensa kao da je plivao

u magli i vlazi. Putevi su se pretvorili u blato do kolena, sa planina su se slivale bujice i sve je bilo promrzlo imokro. Morgana, umotana u ogrta~ i debeli {al, ose}ala je kako joj se prsti ko~e i usporavaju ~unak dok ga jeprovla~ila preko razboja; odjednom se uspravila u stolici, i ~unak joj je ispao iz ledenih ruku.

"[ta je bio, majko?" upitala je Malina, trgav{i se od o{trog zvuka u tihoj odaji."Na putu je jaha~", rekla je Morgana. "Moramo se pripremiti da ga do~ekamo." Tek tada je primetila

zabrinut izraz na licu svoje snahe i ugrizla se za jezik; opet je dozvolila sebi da zapadne u trans, {to joj se uposlednje vreme sve ~e{}e de{avalo kada bi uzela da se bavi `enskim poslovima. Odavno je prestala da prede, alitkanje, koje je volela, ~inilo joj se bezbedno, ukoliko se usmeri samo na to i ne prepusti se sanjivoj jednoli~nostipokreta.

Malina ju je gledala pomalo oprezno, pomalo zabrinuto, kao i uvek kad bi Morgana pokazala da vidine{to. Malina svakako nije mislila da u tome ima i~eg lo{eg, pa ~ak ni magi~nog - naprosto se njena svekrvaponekad ~udno pona{ala. Ali ona je o tome razgovarala sa sve{tenikom, a kad ~uje za ovo, sve{tenik }e opet do}ii poku{ati da diskretno sazna od nje otkuda joj se privi|aju stvari, a ona }e morati da izigrava priglupu doma}icu ida se pretvara da nema pojma o ~emu je on ispituje. Jednog dana bi}e suvi{e umorna ili neoprezna i re}i }e tomsve{teniku {ta misli o njemu. Onda }e stvarno biti gu`ve...

Pa, {ta je tu je, nije mogla da se izvla~i. Dosta dobro se slagala sa ocem Eianom, koji je bio Uvenovu~itelj - za jednog sve{tenika, bio je prili~no obrazovan. "Reci ocu Eianu da }e njegov u~enik sti}i na ve~eru", reklaje Morgana i opet prekasno shvatila {ta ~ini; znala je da Malina razmi{lja o sve{teniku i odgovorila je na njenemisli, a ne na re~i. Izi{la je iz sobe, ose}aju}i da mlada `ena zuri za njom.

^itave zime, koja je bila te{ka, sa mnogo ki{e, snega i oluja, nije im do{ao ni jedan jedini putnik.Morgana se nije usu|ivala da prede; to je suvi{e brzo otvaralo kapije transa. Sada je, izgleda, i tkanje po~elosli~no da deluje. Vredno je {ila, kako bi snabdela ode}om sve ~lanove doma}instva, od Urijensa do Malinine novebebe, ali to joj je smetalo o~ima; preko zime nije bilo sve`eg bilja, pa nije mogla da se bavi ni pripremanjemmelema i lekova. Nije imala dru{tvo - njene dvorske dame bile su `ene Urijensovih oficira i bile su gluplje ~ak i odMaline; nijedna nije umela da i{~ita ni jedan jedini redak iz Biblije, i bile su {okirane {to Morgana ume da ~ita,pi{e i pomalo govori latinski i gr~ki. A nije mogla da ve~ito sedi sa harfom. I zato je ~itavu zimu provela unarastaju}oj dosadi i o~ajanju...

...a najgore je, pomislila je, to {to je uvek u isku{enju da sedne i prede, da se prepusti snovima, da pustium da joj luta, da vidi Artura u Kamelotu, ili Akolona na njegovom pohodu - pre tri godine sinulo joj je kako biAkolon treblo da provede neko vreme na Arturovom dvoru, da bi ga Artur dobro upoznao i po~eo da mu veruje.Akolon je nosio zmije Avalona, i to bi se moglo pokazati kao dobra veza sa Arturom. Akolon joj je stra{nonedostajao; u njegovom prisustvu, ona je uvek bila onakva kakvu ju je on video - visoka sve{tenica, sigurna usvoje ciljeve i u sebe. Ali to je bila njihova tajna. Tokom dugih, usamljeni~kih godi{njih doba, Morgani su se stalnovra}ali strahovi i sumnje; mo`da je ona ipak samo onakva kakvom je smatra Urijens, usamljena kraljica, svestarija, sa telom i umom koji polako venu?

Ipak je ~vrsto vladala doma}instvom, i u zamku i u okolim selima, i zato su joj se svi obra}ali za savet. Uokolini se govorilo: Kraljica ju mudra. ^ak ni kralj ni{ta ne ~ini dok se ne posavetuje sa njom. Plemena i Drevninarod gotovo su po~eli da je obo`avaju; ipak, nije se usu|ivala da se ~esto pojavljuje na godi{njim sve~anostima.

Sada je u kuhinji izdavala nare|enja za sve~anu ve~eru - onoliko koliko se moglo pri kraju zime, dok suputevi zatvoreni. Iz ormana koje je li~no dr`ala pod klju~em izdvojila je suvo gro`|e i vo|e, kao i malo za~ina dase skuva poslednji komad slanine. Malina }e re}i ocu Eianu da }e Uven do}i do ve~ere. Urijensu }e vesti odnetisama Morgana.

Oti{la je u njegove odaje, gde ga je zatekla kako dokono baca kockice sa jednim pa`om; soba je bilazagu{ljiva, puna ustajalog vazduha i starosti. To njegovo dugo zapaljenje plu}a ove zime barem me je po{tedelonjegove postelje, pomislila je Morgana. Dobro je {to je Akolon proveo ovu zimu kod Artura; verovatno bismo bilineoprezni i neko bi nas otkrio.

Urijens je spustio kockice i pogledao je. Bio je mr{aviji, izmo`den od duge groznice. Morgana je unekoliko navrata pomislila da ne}e pre`iveti i gr~evito se borila da ga spase; zato {to ga je ipak na neki na~involela i nije `elela da umre, a delom i zato {to bi ga na prestolu istog ~asa nasledio Avaloh.

"Nisam te video ~itavog dana. Bio sam usamljen, Morgana", rekao je Urijens, gotovo dure}i se. "Ovaj mojHju nije ni upola tako lep za gledanje."

"Zaista?" Morgana je namerno po~ela da se {ali, onako kako je znala da Urijens voli. "A ja sam vasnamerno ostavila same, misle}i da si pod starost zavoleo lepe mladi}e... ako ga ne `eli{, mu`u moj, mogu li ja daga uzmem?"

Urijens se nasmejao. "Tera{ sirotana da pocrveni", dobro}udno je rekao. "Ali kad si me ostavila ceo dansamog, mogao sam da biram, da li da re`im na njega ili na psa."

"E, sad sam do{la sa dobrim vestima. Ve~eras }emo te preneti u salu - Uven se zaputio ovamo i sti}i }etaman na ve~eru."

"Bogu hvala", rekao je Urijens. "Ove zime sam mislio da }u umreti, a da vi{e ne vidim moje sinove.""Pretpostavljam da }e se Akolon vratiti za letnje sve~anosti." Morgana je osetila duboko u telu ujed gladi,

ogromne, i kao da je videla pred sobom Beltanske vatre, do kojih je ostalo jo{ samo dva meseca."Otac Eian opet me je spopao da zabranim sve~anosti", po`alio se Urijens. "Dosadilo mi je da ga slu{am

kako kuka. On ho}e da pose~emo gajeve, pa da se narod zadovolji blagosiljanjem useva i da odustane odBeltanskih vatri. ^injenica je da se svake godine javlja sve vi{e starih obreda - a ja sam mislio da }e ih biti svemanje, kako stari svet polako umire. Hteo sam da stari obi~aji odumru sa Drevnim narodom, koji ne mo`e da seprilagodi novim obi~ajima. Ali ako se sada i mladi svet okre}e paganstvu, moramo da u~inimo ne{to - mo`da dazaista pose~emo gajeve."

Ako to u~ini{, posta}u ubica, pomislila je Morgana, ali pazila je da joj glas bude ne`an i razuman. "To bibila gre{ka. Hrastovi daju hranu za svinje, a i za ljude. I mi smo morali da koristimo `irovo bra{no zbog duge zime.A gaj je tu ve} stotinama godina - to drve}e je sveto."

"Zvu~i{ kao paganka, Morgana.""Zar ti misli{ da hrastov gaj nije delo Bo`je?" uzvratila je. "Za{to bi ka`njavali nedu`no drve}e zbog toga

{to ga glupi ljudi koriste na na~in koji se ne dopada ocu Eianu? Mislila sam da ti voli{ svoju zemlju.""Volim je", nadurio se Urijens, "a i Avaloh misli da treba pose}i gaj, kako pagani vi{e ne bi imali pribe`i{te.

Umesto njega mogli bismo da sagradimo crkvu ili kapelu.""Ali i Drevni su tvoji podanici", rekla je Morgana, "a kao mladi} si sklopio Veliki Brak sa zemljom. Zar }e{

li{iti Drevni narod gaja koji im daje zaklon i hranu i koji je njihova crkva, gra|ena rukama Boga, a ne ljudi? Zar}e{ ih osuditi da umru od gladi, {to se de{avalo u drugim zemljama?"

Urijens se zagledao u svoje ~vornovate {ake. Tetovirane zmije na njima toliko su izbledele da supredstvljale samo nejasne plave mrlje. "Pa, tebe zovu Morgana od vila - Drevni narod nije imogao ste}i boljegzastupnika. Po{to moli{ za njihov zaklon, gospo moja, po{tede}u ga dok god sam `iv, ali kad me Avaloh nasledi,on }e ~initi po svome. Ho}e{ li da mi donese{ cipele i ogrta~, pa da ve~eram u glavnoj sali kao kralj, a ne kaostarac u spava}ici i papu~ama?"

"Svakako", rekla je Morgana, "ali ne mogu da te podignem. Neka te Hju obu~e."Ipak, kad je obla~enje bilo ogotovo, o~e{ljala je Urijensu kosu i pozvala gardiste koji su o~ekivali kraljev

poziv. Dvojica su ga ponela, na~iniv{i sedi{te od prepletenih {aka, i prenela ga u glavnu salu, gde je Morganapore|ala jastuke po kraljevskom sedi{tu i nadgedala dok su sme{tali u njih krhko stara~ko telo.

Dotle je ve} primetila jurnjavu me|u pooslugom i ~ula je jaha~e u dvori{tu... Uven, pomislila je, jedvapogledav{i mladi}a koji je stupio u salu.

Bilo je te{ko poverovati kako je ovaj mladi vitez, sa {irokim ramenima i velikim o`iljkom preko jednogobraza, isti onaj mr{avi de~a~i} koji bi se ~esto do{unjao do nje, nalik na pripitomljenu zver~icu, tokom njene prve,o~ajni~ke godine na Urijensovom dvoru. Uven je ocu poljubio ruku, a onda se naklonio pred Morganom.

"O~e moj. Draga majko...""Lepo je {to si nam se vratio, mom~e", rekao je Urijens, ali Morgana je zapanjeno zurila u drugog ~oveka,

koji je u salu u{ao posle Uvena. Za trenutak nije mogla da poveruje, kao da je videla duha - da je on stvarno tu,ostila bih ga Vidom... a onda je shvatila. Toliko sam se trudila da ne mislim na Akolona, kako ne bih poludela...

Akolon je bio mr{aviji od mla|eg brata i nije bio toliko visok. Nakratko je pogledao Morganu dok jekle~ao pred ocem, ali kada joj se obratio, glas mu je bio bezli~no u~tiv. "Drago mi je {to sam se vratio ku}i,gospo..."

"Lepo je {to ste tu", mirno je odgovorila ona, "obojica. Uvene, ispri~aj nam kako si stekao taj u`asano`iljak na obrazu. Mislila sam da su se, posle poraza imperatora Lucijusa, svi zakleli Arturu da vi{e ne}e pravitinevolje!"

"Kao i obi~no", olako je odgovorio Uven. "Neki bandit se uselio u napu{tenu tvr|avu i zabavljao senapadaj}i seljake i nazivaju}i sebe kraljem. Lotov sin, Gaven, po{ao je sa mnom i za~as smo ga sredili, a Gavenje tom prilikom stekao i `enu - gospu udovicu, sa mnogo zemlje. [to se ti~e ovoga", lako je dodirnuo o`iljak. "Dokse Gaven borio sa gospodarem, meni je pripao njegov pomo}nik - ru`no kopile koje se borilo levicom i uspelo dame iznenadi. A bio je i trapav - radije bih se borio sa dobrim ma~evaocem nego sa lo{im! Da si bila tamo, majko,ne bih imao ovakav o`iljak - onaj {to me je krpio imao je prste kao kobasice! Da li me je stvarno puno nagrdio?"

Morgana je ne`no pogladila pastorka po obrazu. "Meni }e{ uvek biti lep, sine. Ali mo`da bih jo{ moglada ti pomognem - vidim da je rana jo{ otekla i upaljena; pre spavanja }u ti doneti obloge, kako bi bolje zacelila.Sada te sigurno boli."

"Tako je", priznao je Uven, "ali i dalje mislim da sam imao sre}e {to nisam dobio trovanje krvi, kao jedanod na{ih vojnika. Joj, kakva smrt!" Stresao se. "Kada je rana po~ela da oti~e, mislio sam da sam i ja gotov, a mojdrug Gaven je rekao da dok god mogu da pijem vino nisam u opasnosti - i pazio je da budem dobro snabdeven.Kunem ti se da sam bio pijan pune dve nedelje, majko!" zakikotao se. "Bio sam spreman da dam sav plen iz tograzbojni~kog zamka za jedan tanjir tvoje supe, majko - nisam mogao da `va}em ni hleb ni suvo meso, i umalosam umro od gladi. Dodu{e, izgubio sam i tri zuba..."

Morgana je ustala da izbliza pogleda ranu. "Otvori usta. Da", rekla je i dala znak jednm slugi. "Donesi serUvenu ~orbu i kuvano vo}e", naredila je. "Neko vreme ne sme{ ni poku{avati da `va}e{. Posle ve~ere }u te previti."

"Ne}u se buniti, majko. I dalje me stra{no boli, a osim toga, na Arturovom dvoru postoji jedna devojka -ne bih `eleo da odvrati pogled od mene kao da sam demon." Nasmejao se. No, uprkos svim bolovima jeo jeneverovatno mnogo, pri~aju}i pri~e sa dvora i sve ih zabavljaju}i. Morgana se nije usu|ivala da skrene pogled sasvog pastorka, ali tokom ~itave ve~ere ose}ala je na sebi Akolonov pogled, kako je greje kao da je izi{la na sunceposle zimskog mraza.

Ve~era je bila vrlo vesela, ali Urijens je po~eo da izgleda umoran i Morgana je pozvala njegovu gardu."Danas si prvi put ustao iz kreveta, mu`u moj - ne sme{ da se premori{."

Uven je brzo ustao. "Dozvoli da te ja ponesem, o~e." Sagnuo se i podigao starca kao da je dete. Morganaje po{la za njima dvojicom, ali se jo{ jednom osvrnula ka sali. "Postraj se za stvari ovde, Malina - ja }u previtiUvenu obraz pre nego {to po|em na po~inak."

Uskoro je Urijens bio u{u{kan u svom krevetu, a Uven je ostao kraj njega dok je Morgana po`urila ukuhinju da mu pripremi melem za ranu. Morala je da probudi kuvara koji je dremao i da ga po{alje da ugreje jo{vode... ako `eli da se bavi ovim, morala bi da u svojim odajama dr`i mangal i mali bakra~ vode... kako to da senije ranije setila? Vratila se gore i namestila Uvena da sedi kako bi mogla da mu privije na obraz tkaninunatopljenu vrelim biljnim melemom, i mladi} je uzdahnuo od olak{anja kada je melem po~eo da izvla~i bol izzapaljene rane.

"Oh, kako je ovo dobro, majko - ona devojka na Arturovom dvoru ne bi umela tako da me neguje. Kadase o`enim njome, majko, ho}e{ li je nau~iti bar nekim stvarima? Zove se [ana i iz Kornvola je. Ona je jedna oddvorkinja kraljice Izote - kako to da Markus naziva sebe kraljem Kornvola, majko? Mislio sam da Tintagel pripadatebi."

"To je ta~no, sine, nasledila sam ga od Igrene i vojvode Gorloasa. Nisam znala da je Markus poverovaoda je kralj", odgovorila je Morgana. "Da li se usudio da proglasi i Tintagel svojim vlasni{tvom?"

"Ne, jer koliko sam ~uo, uop{te nema tamo vitezove", rekao je Uven. "Ser Drustan je oti{ao u izgnanstvo, uDonju Britaniju..."

"Za{to? Je li postao izdajnik zbog Lucijusa?" upitala je Morgana. Ovaj razgovor o dvorovima bio joj je kaodah `ivota u mrtvilu ovog izolovanog mesta.

Uven je odmahnuo glavom. "Ne... pri~a se da su on i kraljica Izota po~eli suvi{e dobro da se sla`u", rekaoje on. "Mada ne mogu mnogo da je krivim... Kornvol je na kraju sveta, vojvoda Markus je star i gun|av, a njegovikomornici ka`u i da je impotentan - {to ~ini vrlo te{kim `ivot jedne sirote gospe; Drustan je, opet, lep i svira harfu,a gospa je lubitelj muzike."

"Zar nam sa dvora nisi doneo nikakvu drugu pri~u osim o pokvarenim `enama?" pobunio se Urijens,mr{te}i se, i Uven se nasmejao. "Pa, rekao sam gospi [ani da njen otac mo`e da ti po{alje glasnika, i nadam se,dragi o~e, da ga ne}e{ odbiti kada do|e. [ana nije bogata, ali meni ni ne treba veliki miraz, jer imam mnogoplena iz Donje Britanije - pokaza}u ti deo, a doneo sam i poklone majci." Podigao je ruku da pogladi Morganu po

obrazu dok se naginjala nad njim da mu promeni oblog. "Ti svakako nisi kao gospa Izota, da okrene{ le|a momdobrom starom ocu i da po~ne{ da ga vara{."

Morgana je osetila da crveni; brzo se nagnula nad posudu sa melemom, mr{te}i nos zbog gorkog mirisa.Uven je mislio da je ona najboja `ena na svetu, i njegovo poverenje joj je godilo, ali bilo je gor~ine u saznanju daje to potpuno nezaslu`eno.

Barem nikada nisam napravila budalu od Urijensa i nisam mu poturala pod nos svoje ljubavnike..."Ali trebalo bi da ode{ u Kornvol, ~im se otac dovoljno oporavi za putovanje", ozbiljno je nastavio Uven,

trzaju}i se malo kada je melem iz obloga dopro do novog zapaljenog mesta na obrazu. "Mora{ ra{~istiti saMarkusom, majko, da ne mo`e polagati pravo na ono {to je tvoje. Toliko dugo nisi bila u Tintagelu da je narodmo`da i zaboravio da ima kraljicu."

"Siguran sam da nije ba{ tako", rekao je Urijens. "Ali ako mi ovog leta bude dobro, zamoli}u Artura, kadaodem na Duhove, da se postara o Morganinoj zemlji."

"A ako se Uven o`eni Korvolkom", rekla je Morgana, "neka on ~uva Tintagel u moje ime - da li bi voleo dami bude{ namesnik, Uvene?"

"To mi je najve}a `elja", rekao je Uven, "osim mo`da da makar jednu no} spavam bez ~etrdeset razli~itihbolova u vilici."

"Popij ovo", rekla je Morgana, sipaju}i mu u vino jo{ jedan lek, "i obe}avam ti da }e{ spavati.""Spavao bih ja i bez toga, gospo, toliko mi je drago {to sam u svojoj ku}i i u svom krevetu, i da me neguje

moja majka." Uven se sagnuo da zagrli oca, a potom je poljubio Morganinu ruku. "Ali rado }u popiti tvoj lek."Iskapio je vino i pozvao jednog Urijensovog gardistu da mu osvetli put do sobe. Akolon je tako|e pri{ao da zagrlioca. "I ja }u u krevet... gospo, ima li tamo jastuka i pokriva~a, ili je soba prazna i gola? Toliko dugo nisam biokod ku}e, da me ne bi ~udilo da zateknem golubove kako se gnezde u onoj staroj sobi koja je bila moja dok jeotac Eian poku{avao da mi batinama utuvi u glavu malo latinskog."

"Rekla sam Malini da se postara za sve {to bi ti moglo biti potrebno", rekla je Morgana, "ali do}i }u daproverim. Ho}u li ti biti potrebna no}as, gospodaru?" obratila se Urijensu, "ili da i ja po|em na po~inak?"

Odgovorilo joj je samo tiho hrkanje, i pa` Hju je po`urio da namesti gospodareve jastuke. "Po|ite, gospoMorgana. Ako se probudi, ja }u biti uz njega."

"[ta je to sa mojim ocem?" upitao je Akolon kad su izi{li."Imao je zapaljenje plu}a ove zime", rekla je Morgana, "a nije vi{e mlad.""A ti si morala da ga neguje{ potpuno sama", rekao je Akolon. "Sirota Morgana..." Pogladio ju je po ruci;

na zvuk njegovog ne`nog glsa, Morgana je morala da se ugrize za usnu. Ne{to duboko u njoj, zale|eno ~itavezime, polako se topilo, i pomislila je da }e se rasplakati. Brzo je pognula glavu, izbegavaju}i njegov pogled.

"A ti, Morgana, zar ne}e{ ni{ta da mi ka`e{, ni da me pogleda{...?" Pru`io je ruku da je dodirne, a ona jeodgovorila kroz stegnute zube. "^ekaj."

Pozvala je slugu da donese ~iste ~ar{ave i dodatnu }ebad. "Da smo znali da dolazi{, ~ekala bi te najboljaposteljina i sve`a slama u krevetu."

"U mom krevetu nije najva`nija sve`a slama", {apnuo je on, ali ona je pazila da ga ne pogleda predslugom koji je name{tao krevet, pripremao toplu vodu i svetiljku i slagao Aolonovo oru`je i ode}u.

Kad su na trenutak ostali sami, on joj se obratio {apatom. "Mogu li kasnije da do|em u tvoju sobu,Morgana?"

Odmahnula je glavom i odgovorila tako|e {apatom. "Do}i }u ja kod tebe - mogu da smislim neki izgovor{to nisam bila u sobi usred no}i, ali otkad je tvoj otac bolestan, ~esto dolaze da me zovu k njemu - ne smeju tezate}i kod mene..." Na brzinu ga je stegnula za ruku. Njegova ruka kao da ju je opekla. Po{la je sa komornikomda poslednji put obi|e zamak i proveri je li sve zaklju~ano i bezbedno.

"Neka vam Bog podari miran san, gospo", rekao je komornik i udaljio se; Morgana se {unjala kroz salu ukojoj je spavala garda; pa uz stepenice, kraj sobe u kojoj je Avaloh spavao sa Malinom i mla|om decom, pa krajsobe u kojoj je nekada spavao mali Kon sa svojim u~iteljem i usvojenom bra}om, sve dok ga nije odnelozapaljenje plu}a. U udaljenom krilu bila je Urijensova soba, i njena, pa soba koju su obi~no davali veoma va`nimgostima i, na kraju hodnika, soba koju je ona odredila za Akolona. [unjala se ka njegovoj sobi, suvih usta,nadaju}i se da je bio dovoljno razuman da ostavi od{krinuta vrata... zidovi su stari i debeli i nije bilo na~ina da~uje njene korake pred zatvorenim vratima.

Zavirila je u svoju sobu; potom je brzo u{la i izgu`vala posteljinu. Njena li~na slu{kinja, Rua, stara je igluva, i tokom ~itave zime Morgana ju je proklinjala zbog gluvo}e i gluposti, ali sada }e joj to koristiti... pa ipak,

~ak ni ona ne sme ujutro zate}i Morganinu postelju nedirnutu; ~ak i stara Rua je svesna da kralj Urijens nijedovoljno zdrav da bi spavao sa svojom kraljicom.

Koliko ~esto sam govorila sebi da se ne stidim ovoga {to ~inim... Pa ipak, morala je paziti da ne izazoveskandal, jer tako ne bi postigla ni{ta. Ali mrzela je tajanstvenost i skrivanje.

On je ostavio vrata od{krinuta. Morgana je skliznula unutra, ose}aju}i kako joj srce bije, i ~vrsto zatvorilavrata; osetila je oko sebe gladni zagrljaj koji joj je smesta probudio ~itavo telo. Njegova usta su se sklopila prekonjenih kao da je bio `eljan ne`nosti koliko i ona... kao da su o~ajanje i usamljenost ~itave zime prosto nestali, kaoda se led otopio, kao da }e je zahvatiti bujica... Privila se uz Akolona i poku{ala da uzdr`i jecaje.

Sve njene odluke kako Akolon ne sme da joj bude ni{ta vi{e nego sve{tenik Boginje, da ne}e dozvolitili~nu vezu izme|u njih dvoje, naprosto su nestale pred ovolikom njegovom `eljom. Koliko se samo ljutila naGvenvir, koja je ugro`avala dvor i kraljev ugled, jer svi preziru ~oveka koji ne ume da obuzdava svoju `enu. Asada, u Akolonovom naru~ju, sve njene odluke su nestale. Utonula je u njegove ruke i pustila da je odnese ukrevet.

2.No} je ve} bila odmakla kada se Morgana izvukla iz Akolonove postelje. On je duboko spavao; provukla

mu je prste kroz kosu, blago ga poljubila i iskrala se iz sobe. Nije spavala - bojala se da }e se uspavati i da }e jezate}i svitanje. Ostao je jo{ ~itav sat do zore. Protrljala je o~i; pekle su je. Negde napolju za~uo se lave` psa, nekodete je zaplakalo i u}utalo, u ba{ti su se ~ule prve ptice. Jo{ nedelju dana, pomislila je, gledaju}i napolje krozuzani otvor u zidu, i u ovo doba }e ve} biti dan. Za trenutak se naslonila na zid, obuzeta se}anjima na protekluno}.

Nikada nisam znala kako izgleda biti samo `ena, pomislila je. Rodila sam dete, bila sam udata ~etrnaestgodina, imala sam ljubavnike... ali ni{ta nisam znala, ni{ta...

Iznenada ju je neko grubo uhvtio za mi{icu. Za~ula je Avalohov promukli glas. "Za{to se {unja{ po ku}i uovo doba, devojko?"

O~ito je od nje pomislio da je neka slu{kinja; neke od njih su bile sitne i tamnopute, zbog krvi Drevnognaroda.

"Pusti me, Avalo{e", rekla je, gledaju}i u lice svog najstarijeg pastorka. Bio je te`ak i mek, o~iju uraslih usalo. Akolon i Uven su bili lepi mu{karci, a i na Urijensu se videlo da je nekada bio pristao. Ali za Avaloha to nijeva`ilo.

"Oh, moja gospa majka!" uzviknuo je on, uzmakav{i i nagla{eno se klanjaju}i. "Ponavljam, {ta radi{ u ovodoba?"

I dalje ju je dr`ao za mi{icu; podigla je njegovu {aku kao da je neka gadna buba. "Zar moram da ti sepravdam? Ovo je moja ku}a i mogu da idem kuda i kada ho}u, i to je jedini moj odgovor." Ne voli me, pomislilaje, gotovo isto koliko i ja ne volim njega.

"Ne igraj se sa mnom, gospo", rekao je Avaloh. "Zar misli{ da ne znam u ~ijem naru~ju si provela no}?"Prezrivo je odgovorila. "Zna~i, sad se igra{ ~arobnjaka i Vida?"On je spustio glas i sada joj se gotovo ulagivao. "Znam da ti je stra{no dosadno, da si udata za ~oveka

koji bi mogao da ti bude otac - ali ne}u da povredim svog oca otkrivaju}i mu gde njegova `ena provodi no}i, poduslovom", tu ju je zagrlio i silom je privukao uz sebe. Sagnuo se i gricnuo joj vrat, grebu}i je neobrijanim obrazima,"pod uslovom da poneku provede{ sa mnom."

Otrgla se od njega i poku{ala da zvu~i vedro. "Ma hajde, Avalo{e, za{to bi progonio svoju matoruma}ehu kad ima{ Prole}nu Devicu i sve lepotice iz sela..."

"Ali ti si mi se oduvek dopadala", prekinuo ju je i opet pru`io ruku da je pomazi po ramenu, a zatim ju jezavukao pod napola otkop~ani ogrta~. Ona se opet otrgla i njegovo lice se pretvorilo u ru`nu masku. "Za{toizigrava{ ~ednost? Jesi li bila sa Akolonom ili Uvenom, ili mo`da sa obojicom zajedno?"

Zapanjeno ga je pogledala. "Uven mi je sin! Ja sam jedina majka koju pamti!""Zar da verujem da bi te to zaustavilo, gospo Morgana? Na Arturovom dvoru svi znaju da si bila

Lanseletova ljubavnica i da si poku{ala da ga preotme{ od kraljice, i da si spavala i sa Merlinom - da se nisiustezala od vo|enja ljubavi i sa sopstvenim bratom, i da te je zato kralj i oterao sa dvora, kako ga vi{e ne biizazivala i odvajala od hri{}anstva - za{to bi prezala od svog pastorka? Zna li Urijens kakvu je kurvu uzeo za `enu,gospo?"

"Urijens zna o meni sve {to treba da zna", rekla je Morgana, ~ude}i se koliko joj je glas miran. "[to se ti~eMerlina, u to vreme nijedno od nas nije bilo u braku, a ni on ni ja nikada nismo marili za pravila hri{}anskog

dvora. Tvoj otac to zna i ne zamera mi. Niko sem njega nema prava da mi zamera na pona{anju, a ako mi budezamerio, pravda}u se njemu, a ne tebi, Avalo{e. A sada idem u svoju sobu i preporu~ujem i tebi da u~ini{ isto."

"Zna~i, poziva{ se na pagansko pona{anje u Avalonu", zare`ao je Avaloh. "Kurvo, kako se usu|uje{ datvrdi{ da si dobra..." Zgrabio ju je i silom poljubio. Morgana mu je zarila prste u trbuh, na {ta je jeknuo i pustio je,psuju}i. "Ni{ta ja ne tvrdim", besno je rekla. "Ne moram da ti se pravdam za svoje pona{anje, a ako bude{razgovarao s Urijensom, re}i }u mu da si polo`io ruke na mene na na~in kakav ne pristoji jednom pastorku, ivide}emo kome }e on verovati."

Avaloh je frknuo. "Re}i }u ti ne{to, gospo: mo`e{ da umiruje{ mog oca kako god `eli{, ali on je star, ionog dana kada postanem kralj ove zemlje, budi sigurna da ne}u imati milosti prema onima koji su pre`iveli samozato {to moj otac nije mogao da zaboravi da je nekada nosio zmije!"

"Zamisli samo", prasnula je Morgana. "Prvo poku{ava{ da odvu~e{ u postelju o~evu `enu, a onda sehvali{e{ kako }e{ biti dobar hri{}anin kada nasledi{ o~evo kraljevstvo!"

"Ti si me prva za~arala - kurvo!"Morgana je morala da se nasmeje. "Za~arala? Tebe? Za{to? Avalo{e, sve da ostane{ jedini mu{karac na

svetu, radije ih povela u postelju nekog psa! Tvoj otac je dovoljno star da mi bude deda, ali radije bih legla sanjim nego sa tobom! Zar misli{ da sam ljubomorna na Malinu, koja peva po ~itav dan kad si|e{ u selo zbog `etveili oranja? Kad bih i bacila ~ini na tebe, to ne bi bilo zato da u`ivam u tvojoj mu{kosti nego da je uni{tim! A sadsklanjaj ruke sa mene i idi negde gde }e te primiti, jer ako me samo jo{ jednom dodirne{, kunem se da }u ti uni{titimu{kost!"

Poverovao je; videla je to po na~inu na koji se povukao. No, otac Eian }e svakako ~uti za ovo, i do}i }eda je ispituje, i ispitiva}e i Akolona, i sluge, a onda }e se opet okomiti na Urijensa da pose~e sveti gaj i time uni{tistaru veru. Avaloh se ne}e zaustaviti dok ceo dvor ne bude igrao kako on svira.

Mrzim Avaloha! Iznenadila se kad je shvatila da je ta mr`nja fizi~ko ose}anje, bol pod grudnom kosti,drhtanje ~itavog tela. Nekada sam bila ponosna; sve{tenica Avalona ne la`e. A sada moram da u najmanju rukuizbegavam istinu. ^ak i Urijens bi mislio da sam preljubnica, da se tajno iskradam do Akolona da zadovoljimpo`udu... Plakala je od besa kad je opet osetila Avalohove ruke na ramenima i grudima. Optu`i}e je, ranije ilikasnije, i ~ak i ako joj Urijens poveruje, svi }e je nadgledati. Oh, bila sam sre}na, prvi put posle toliko godina, asad je sve propalo...

Pa, sunce je izlazilo, uskoro }e se posluga probuditi, a ona mora da im izda uputstva za nastupaju}i dan.Da li Avaloh samo naga|a? Urijens mora da ostane u krevetu, Avaloh se svakako ne}e usuditi da ga ba{ danasuznemiri. Ona mora da pripremi sve`i melem za Uvenovu ranu i da iskopa korenje da mu zale~i slomljene zube.

Uven je voli - on svakako ne bi slu{ao Avalohove optu`be. Na tu pomisao osetila je novi nalet gneva, jersetila se Avalohovih re~i: Jesi li bila sa Akolonom ili Uvenom, ili mo`da sa obojicom zajedno...? Ja sam Uvenumajka kao da sam ga rodila! Za kakvu me `enu on smatra? I je li mogu}e da se na Arturovom dvoru govorkakako je spavala sa kraljem? Kako sad da navedem Artura da prizna Gvideona za sina? Galahad je Arturovnaslednik, ali moj sin mora biti priznat, jer poti~e od kraljevske loze Avalona. Ipak, ne smem dozvoliti sebi nikakavskandal, pogotovo vezan za rodoskrvnu}e sa pastorkom...

Zamislila se nad sobom. Kada je shvatila da nosi Arturovo dete, zahvatio ju je o~ajni~ki gnev, a sada jojse to ~inilo neva`no; na kraju krajeva, ona i Artur uop{te nisu poznali jedno drugo. Ali Uven - koji joj nije ro|ak pokrvi - bio joj je sin mnogo vi{e nego Gvideon; Uvena je ona podigla...

Pa, sada vi{e nije mogla ni{ta da u~ini. Po{la je u kuhinju i saslu{ala kuvara kako kuka {to je sva slaninapotro{ena i {to su ostave prazne, pa }e biti te{ko hraniti prido{lice.

"Pa, mora}emo da po{aljemo Avaloha u lov jo{ danas", rekla je Morgana i zaustavila Malinu nastepeni{tu dok je nosila mu`u jutarnje kuvano vino.

"Videla sam da si pri~ala sa Avalohom", rekla je Malina. "[ta ti je rekao?" Malo se mr{tila, i Morgana, kojaje tako glupoj `eni mogla sa lako}om da ~ita misli, shvatila je da je se snaha pla{i; smatrala je nepravednim {to jeMorgana jo{ vitka i ~vrsta dok je ona, Malina, debela i izmo`dena od trudno}a i poro|aja, i {to Morgana uvekima blistavo ~istu crnu kosu dok Malina, neprekidno zauzeta oko beba, nema vremena da svoju uredi.

Morgana je odgovorila istinu, ali je pazila i da ne povredi snahina ose}anja. "Razgovarali smo o Akolonu iUvenu. Ali ostave su prazne, i Avaloh }e danas morati u lov na divlje svinje." Tog ~asa joj je sinulo {ta mora dau~ini, i za trenutak je uko~eno stajala, slu{aju}i u se}anju Ninijanine re~i: Avaloh ne sme naslediti oca, i svojodgovor... Malina je piljila u nju, ~ekaju}i da nastavi re~enicu, i Morgana se brzo pribrala. "Reci mu da mora dapo|e u lov, jo{ danas, najkasnije sutra, ili }emo prebrzo potro{iti poslednje bra{no."

"Svakako }u mu re}i, majko", odgovorila je Malina. "Jedva }e do~ekati izgovor da ode." I mada joj je glasbio `aloban, Morgana je znala da je osetila olak{anje {to nije u pitanju ni{ta ozbiljnije.

Sirotica, udata za tu svinju. Uznemirena, setila se {ta joj je Avaloh ta~no rekao: Onog dana kadapostanem kralj ove zemlje, budi sigurna da ne}u imati milosti prema onima koji su pre`iveli samo zato {to mojotac nije mogao da zaboravi da je nekada nosio zmije!

Zna~i, to joj je posao: da se postara da Akolon nasledi oca, ne zbog svoje bezbednosti ili osvete, nego dabi o~uvala staru veru koju su ona i Akolon vratili u ovu zemlju. Kad bih imala pola sata da sve ispri~am Akolonu,on bi po{ao u lov sa Avalohom, i ne sumnjam da bi sve sredio. Potom je postala hladna i prora~unata. Da li daostanem ~istih ruku, da li da sve prepustim Akolonu?

Urijens je star; ali mo`e da po`ivi jo{ godinu, ili jo{ pet godina. Sada, kad Avaloh sve zna, udru`i}e se saocem Eianom da uni{te svaki uticaj koji bi Akolon i Morgana mogli da imaju, i sve {to je do sada u~inila propa{}e.

Ako Akolon `eli ovo kraljevstvo, mo`da bi on trebalo da se postara da ga stekne. Ako Avaloh umre odotrova, umre}u i ja - kao ~arobnica. Ali ako sve prepusti Akolonu, to bi svi{e li~ilo na onu staru baladu: U lov dvabrata po|o{e...

Da li da ka`em Akolonu, da li da pustim da pobesni i preuzme stvar u svoje ruke? Uznemirena, jo{ neznaju}i {ta da u~ini, po{la je da potra`i Akolona. Na{la ga je u Urijensovoj sobi kako govori: "Danas Avaloh ide ulov na divlje svinje - ostave su gotovo prazne. Po}i }u i ja sa njim. Odavno nisam lovio u svojoj zemlji..."

"Ne", o{tro je rekla Morgana. "Ostani danas sa svojim ocem. Bi}e{ mu potreban, a Avaloh ima lovce damu poma`u."

Moram mu nekako staviti do znanja {ta nameravam, pomislila je, a onda se predomislila. Ako bude znao{ta ona planira - mada ni sama jo{ nije znala na {ta }e je nu`da naterati - nikada ne}e pristati, osim mo`da uprvom naletu gneva kad ~uje {ta joj je Avaloh rekao.

A ako i bude tako - mada mislim da ga dovoljno poznajem, mo`da me glad za njegovim telom zavarava,mo`da je manje ~astan nego {to ja mislim - ako bi i pristao da u~estvuje u ovome, posta}e bratoubica, a to neodgovara budu}nosti koju sam predvidela za nas. Meni je Avaloh rod samo preko mu`a; nema krvne veze koja bime osramotila. Da sam rodila Urijensu sina, bilo bi druga~ije. Sada joj je bilo drago {to nije rodila dete Urijensu.

"Neka Uven ostane sa ocem", rekao je Akolon. "Po{to mu je rana na obrazu jo{ zapaljena, on treba dasedi kraj ognji{ta."

Kako da ga navedem da shvati? Njegove ruke moraju ostati ~iste; mora biti ovde kada stignu vesti... {tada mu ka`em, kako da mu stavim do znanja koliko je ovo va`no, jer to je mo`da najva`nije od svega {to bih ikadamogla da tra`im od njega? Zbog hitnje i nemogu}nosti da ka`e {ta zaista misli, glas joj je bio o{tar.

"Mo`e{ li da me poslu{a{ bez rasprave, Akolone? Ako treba da negujem Uvena, ne}u imati vremena da sestaram i o va{em ocu, a u poslednje vreme je ionako pre~esto bio prepu{ten posluzi!" A ako Boginja bude samnom, bi}e{ potrebniji svom ocu nego ikada ranije, pre nego {to se ovaj dan zavr{i...

Petljala je sa re~ima, u nadi da Urijens ne}e shvatiti {ta se de{ava. "Tra`im to kao tvoja majka", rekla je,ali istovremeno se obra}ala Akolonu svom snagom uma: Nare|ujem ti u ime Majke... "Poslu{aj me", rekla je, aonda se okrenula od Urijensa tako da je samo Akolon vidi i dodirnula izbledeli plavi polumesec na svom ~elu.Akolon ju je gledao - zbunjeno, ispitiva~ki - ali ona se brzo opet okrenula, blago odmahuju}i glavom, nadaju}i seda je barem razumeo za{to ne mogu da otvoreno razgovaraju.

On se namr{tio. "Naravno, ako ti je toliko stalo. Nije mi te{ko da ostanem uz oca."Avaloh je izjahao sredinom prepodneva, sa ~etvoricom lovaca, i dok je Malina bila u donjoj sali,

Morgana se u{unjala u njihovu spava}u odaju, prevr}u}i po razbacanim stvarima, de~ijoj ode}i i prljavimpelenama. Kona~no je na{la malu bronzanu narukvicu koju je ~esto vi|ala na Avalohovoj ruci. U Malininomkov~egu bilo je i zlatnih predmeta, ali se nije usu|ivala da ih uzme, jer bi Malinina slu`avka mogla da primeti dane{to nedostaje. I ovako ju je zatekla u sobi. "[ta `elite, gospo?" upitala je slu`avka.

Morgana je odglumila bes. "Ne}u da `ivim u ku}i koja vi{e li~i na svinjac! Gledaj sve ove prljave pelene,smrde do neba! Smesta ih nosi dole i daj ih praljama, a onda po~isti i provetri sobu - ili treba ja da uzmem metluu ruke?"

"Nikako, gospo", rekla je slu{kinja, prebledev{i, i uzela iz Morganinih ruku gomilu ode}e. Morgana je brzosakrila bronzanu narukvicu pod haljinu i si{la u kuhinju po vrelu vodu za Uvenove obloge; to je bilo najva`nije, adanas mora tako urediti ku}ne poslove da po podne bude slobodna... Poslala je po najboljeg vidara, jer joj je biopotreban njegov alat, i posadila Uvena da sedne sa otvorenim ustima kako bi mogla da prona|e slomljeni korenzuba. On je stoi~ki podneo ~a~kanje i ~upanje (mada se koren opet slomio, pa je morala po drugi put da ga tra`i;sre}om mu je ~itava vilica bila utrnula i neosetljiva), i kona~no je uspela da izvu~e i poslednji ostatak, pa je posula

ranu svojim najja~im melemom protiv bolova i ponovo stavila obloge na otekli obraz. Potom je napojila Uvena`estokim pi}em i poslala ga u krevet; on se bunio, tvrde}i da je jahao i borio se i kad je bio u mnogo gorem stanjunego sad, ali ona mu je odlu~no naredila da legne i pusti da lekovi {to bolje deluju. Tako je i Uven bio sklonjen saputa i bi}e van sumnje. A po{to je poslala slu{kinje da peru, Malina je po~ela da se `ali. "Ako treba da imamonovu ode}u za Duhove i ako treba da zavr{im Avalohov ogrta~ - ti ne voli{ da prede{, majko, ali ja moram datkam Avalohov ogrta~, a sve `ene greju vodu za pranje i spremaju praklja~e..."

"Oh, to sam potpuno zaboravila", rekla je Morgana. "Pa, tu se ni{ta ne mo`e, mora}u da predem - osimako bi mo`da pristala da mi prepusti{ tkanje." Jo{ bolje od narukvice, pomislila je - ogrta~ koji mu sprema njegova`ena.

"Ho}e{ li, majko? Ali ti na razboju ima{ novi ogrta~ za kralja...""Urijensu nije toliko potreban kao Avalohu", rekla je Morgana. "Uze}u da tkam Avalohov ogrta~." A kada

zavr{im, pomislila je i stresla se, ogrta~ mu ionako vi{e ne}e trebati..."Onda }u ja da predem", rekla je Malina, "i bi}u ti zahvalna, majko - ti tka{ lep{e od mene." Pri{la je i

prislonila obraz uz svekrvin. "Uvek si tako dobra prema meni, gospo Morgana."Ali ti ne zna{ {ta }u danas tkati, dete.Malina je sela i uzela preslicu. Za trenutak je zastala, pritiskaju}i dlanovima le|a."Nije ti dobro, snaho?""Nije to ni{ta - mese~nica mi kasni ~etiri dana", rekla je Malina. "Bojim se da sam opet nose}a, a nadala

sam se da }u mo}i da dojim bebu jo{ godinu dana..." Uzdahnula je. "Avaloh ima dovoljno `ena u selu, ali mislimda se i dalje nada da }u mu roditi sina umesto sirotog Kona. On uop{te ne voli devoj~ice - ~ak nije ni plakao lane,kad je Meva umrla, ba{ pred moj poro|aj. Ali opet sam rodila `ensko, i on je bio stra{no besan na mene.Morgana, ako se zaista razume{ u ~arolije, mo`e{ li mi dati neku amajliju da slede}i put rodim sina?"

Morgana se nasme{ila dok je provla~ila ~unak kroz potku. "Ocu Eianu se to ne bi dopalo. On bi ti rekaoda se za sina moli{ Devici Mariji."

"Pa, njen sin je bio ~udo, a i ja po~injem da verujem da bi bilo ~udo kad bih opet uspela da rodim sina",rekla je Malina. "Ali mo`da je sve to samo zbog ovog stra{nog, hladnog vremena."

"Napravi}u ti lekoviti ~aj za to", rekla je Morgana. "Ako si zaista nose}a, kunem ti se da ti ne}e na{koditi, aako ti samo sve kasni zbog mraza, vrati}e ti mese~nicu."

"Je li to neka ~arolija iz Avalona, majko?"Morgana je odmahnula glavom. "To je samo poznavanje lekovitog bilja", rekla je pre nego {to je oti{la u

kuhinju da spravi ~aj. "Popij ga {to vrelijeg", rekla je kad ga je pru`ila Malini, "i umotaj se u {al dok prede{,poku{aj da se ugreje{."

Malina je poslu{no ispila napitak, krive}i lice zbog ukusa. "Oh, grozno je!"Morgana se nasme{ila. "Trebalo je da stavim i malo meda, kao kad pravim ~ajeve za decu."Malina je uzdahnula i ponovo uzela preslicu u ruke. "Gvinet je dorasla do preslice - ja sam nau~ila da

predem kad mi je bilo pet godina.""I ja sam", rekla je Morgana, "ali molim te, nemoj danas po~eti da je u~i{. Ne volim buku dok tkam.""Dobro, onda }u re}i dadilji da odvede svu decu na sprat", rekla je Malina, i Morgana je prestala da misli

na nju, jer po~ela je da polako provla~i ~unak kroz potku i da se navikava na {aru. Ogrta~ je trebalo da bude nazelene i sme|e kvadrate, {to nije te{ka {ara za dobru tkalju; dok god bude mogla da automatski broji niti, ne}emorati mnogo da misli na to... predenje bi bilo bolje. No, svi su znali koliko ona ne voli preslicu i primetili bi da seba{ danas ponudila da prede.

^unak je leteo preko tkanine: zeleno, sme|e, zeleno, sme|e, menjala je ~unak posle svakog desetogreda, uzimaju}i drugu boju niti. Ona je nau~ila Malinu kako da oboji vunu u ovu zelenu boju, jer ona je to nau~ilau Avalonu... zeleno kao mlado li{}e u prole}e, sme|e kao zemlja i trulo li{}e po kome divlja svinja rije u potrazi za`irom... ~unak je leteo preko razboja, i posle svakog reda sabijala je ~e{ljem niti; ruke su joj se kretale automatski,nalevo, pa nadesno, pa nani`e, sabijaju}i, pa po drugi ~unak... Kad bi Avalohov konj pao i slomio mu vrat,spasao bi me onoga {to moram da u~inim... Bilo joj je hladno, drhtala je, ali je naterala sebe da ne obra}apa`nju, usmeriv{i se na ~unak koji se provla~io ispod i iznad niti, ispod i iznad, pu{taju}i da joj se slike slobodnopojavljuju u umu; Akolon u Urijensovoj sobi kako igra kockica sa ocem, Uven kako spava, nemirno se prevr}u}i upostelji, jer mu je bol iz obraza prodirao i u san, ali sada }e sve lepo zarasti... Kad bi divlji vepar nasrnuo naAvaloha, i kad bi lovci bili prespori da mu pomognu...

Rekla sam Ninijani da ne}u da ubijam. Nikada ne imenuj izvor iz koga ne `eli{ da pije{... Pred o~ima jojse pojavila slika Svetog kladenca u Avalonu, sa vodom koja je izvirala i prelivala se u jezerce. ^unak je proletao,

gore pa dole, zeleno i sme|e, zeleno i sme|e, kao sunce kad prodire kroz zeleno li{}e na sme|u zemlju, gde seprole}ne plime bude, pa {uma bruji od `ivota, sokovi se bude u sme|em drvetu... ~unak je bio sve br`i, sve br`i,svet joj se zamaglio pred o~ima... Boginjo! Ti koja juri{ kroz {umu sa jelenima... svi ljudi su u tvojim rukama, i svezveri...

Pre mnogo godina bila je Devica Lovac, blagosiljala je Rogatog i poslala ga da tr~i s jelenima i da ihpobedi ili umre, po Boginjinoj volji. Vratio joj se... sada vi{e nije bila ta Devica, koja dr`i sve mo}i lovaca. KaoMajka, imala je mo} plodnosti, satkala je ~ini kojima je odvela Lanseleta u Eleninu postelju. Ali materinstvo se zanju zavr{ilo u krvi pri Gvideonovom ro|enju. Sada je sedela sa ~unkom u rukama i tkala smrt, kao da je senkasame Smrti. Svi su ljudi u tvojim rukama, da `ive ili umru, Majko...

^unak je blistao, pojavljivao se i nestajao, zeleno, sme|e, zeleno kao li{}e u {umi, gde tr~e zveri... divljivepar koji nju{ka, rok}e i rije svojim duga~kim kljovama, krma~a sa prasi}ima okupljenim iza nje, ispod potke...~unak joj je leteo u rukama i nije videla ni{ta, samo je ~ula roktanje svinja u {umi.

Ceridven, Boginjo, Majko, Smrti, Veliki gavrane... Gospo `ivota i smrti... Velika Krma~o, ti koja jede{ svojemlade... Zovem te, prizivam te... Ako si zaista tako odlu~ila, ti to treba da izvede{... Vreme je klizilo i menjalo seoko nje, le`ala je u bari i sunce joj je peklo le|a dok je tr~ala s Kraljem Jelenom, kretala se kroz {umu, polako,rok}u}i... ose}ala je `ivot, lovce kako trupkaju i vi~u... Majko! Velika Krma~o...

Morgana je nekim deli}em svesti bila svesna da joj se ruke i dalje kre}u, sasvim mirno, zeleno i sme|e,sme|e i zeleno, ali pod spu{tenim kapcima uop{te nije videla sobu ni niti, nego samo prole}no zelenilo poddrve}em, blato i mrtvo li{}e, sme|e od zime, i kao da je bila na sve ~etiri u mirisnom blatu... @ivot Majke ovde poddrve}em... iza sebe je ~ula tiho nju{kanje i ski~anje svojih mladih, i ose}ala je njihove nju{~ice kako riju u potraziza korenjem i `irom... sme|e i zeleno, zeleno i sme|e...

[ok joj je protresao ~itavo telo kada je ~ula trupkanje u {umi i udaljene uzvike... telo joj je bilo nepokretnonad razbojem, tkaju}i sme|u nit i menjaju}i je za zelenu, ~unak za ~unkom, samo su joj prsti bili `ivi, ali u istovreme je ose}ala nalet u`asa i gneva, i jurnula je, pu{taju}i da je zahvati `ivot krma~e... Boginjo! Ne dozvoli danedu`ni pate... Lovci ti ni{ta ne zna~e... Nije mogla ni{ta da u~ini, samo je u`asnuto gledala, drhte}i od zadahakrvi, krvi svog para... krv je lila iz ogromnog vepra, ali to joj nije bilo va`no, on je morao da umre, kao i KraljJelen... kada do|e vreme, njegova krv mora linuti na zemlju... iza sebe je ~ula ski~anje svojih prepla{enih prasi}a iiznenada kao da ju je obuzela Velika Boginja, i nije znala da li je vi{e Morgana ili Velika Krma~a, ~ula je svojeduboko roktanje - kao kada je, u Avalonu, podigla ruke i navukla na sebe izmaglicu Boginje, tako je sadazabacila glavu, drhte}i, rok}u}i, jer ~ula je iza sebe strah svojih prasi}a... na~inila je nekoliko kratkih, naglihkoraka, mahala je glavom, po~ela je da tr~i u krug... zeleno i sme|e u njenim o~ima, nebitan ~unak u tu|imprstima, neprime}en... a onda, izlu|ena od tu|inskih mirisa, krvi, gvo`|a, nepoznatog, stranaca na dve noge,osetila je ubod metala i o~i su joj se nalile krvlju kroz zeleno i sme|e u {umi, osetila je da joj se kljove zarivaju,osetila je vrelu krv kako te~e dok je napu{ta `ivot i onda vi{e ni{ta nije ose}ala... a ~unak je nastavljao dalje,olovno te`ak, tkaju}i zeleno i sme|e preko agonije u trbuhu i crvenila krvi u o~ima i srcu, vrisci su joj jo{ odjekivaliu u{ima i u tihoj sobi, gde se ~ulo samo {kripanje razboja i {u{kanje vune na preslici... njihala se, }utke, iscrpljenaod transa... skljokala se preko razboja i ostala da le`i na njemu, nepokretna. Posle nekog vremena za~ula jeMalinin glas, ali nije se ni pokrenula ni odgovorila.

"Ah! Gvinet, Morga - majko, jesi li bolesna? Oh, nebesa, ona ho}e da tka, a zna da od toga uvek dobijaovakve napade! Uvene! Akolone! Hodite, majka se onesvestila za razbojem..."

Ose}ala je kako je `ene tap{u po rukama, kako je zovu po imenu, ~ula je Akolonov glas, osetila je kakoju je podigao i poneo. Nije se pokrenula, nije progovorila, nije mogla - pustila je da je polo`i u postelju, dadonese vino da je povrati, osetila je kako joj curi niz vrat, i `elela je da ka`e, dobro sam, pusti me, ali umesto toga~ula je sopstveno prepla{eno ski~anje i ostala je nepokretna, agonija ju je rastrzala, i znala je da }e je VelikaKrma~a pustiti kad umre, ali }e prvo morati da istrpi sve njene muke... i ~ak i dok je le`ala, slepa, u transu, uagoniji, ~ula je zvuk lova~kog roga i znala je da to donose ku}i Avaloha, mrtvog na konju, jer proburazila ga jekrma~a, napav{i ga trenutak po{to je ubio njenog vepra... a onda je on ubio krma~u... smrt, krv, ponovno ro|enjei tok `ivota me{ali su se u {umi, kao {to se ~unak kre}e preko razboja...

Pro{li su sati. I dalje nije mogla ni da se pomeri bez u`asnog bola; to joj je gotovo prijalo. Nisam moglada ostanem nedodirnuta njegovom smr}u, ali Akolonove ruke su ~iste... Pogledala ga je pravo u o~i. Naginjao senad njom, zabrinut i prepla{en, i na trenutak su bili sami.

"Mo`e{ li sad da govori{, ljubavi?" {apnuo je. "[ta se desilo?"

Odmahnula je glavom, jo{ nije mogla da govori. Ali njegov dodir bio je ne`an i bri`an. Zna{ li {ta samu~inila za tebe, ljubavi najdra`a?

Sagnuo se da je poljubi. Nikada ne}e saznati koliko je malo nedostajalo da budu otkriveni i pobe|eni."Morao bih da se vratim kod oca", uznemireno je rekao on. "Stalno pla~e i ponavlja kako bi, da sam i ja

po{ao u lov, moj brat ostao `iv - uvek }e me kriviti zbog toga." U njegovim tamnim o~ima prime}ivao se nemir. "Tisi mi naredila da ne idem", rekao je. "Da li si magijom znala {ta }e se desiti, voljena?"

Uspela je da smogne malo glasa u bolnom grlu. "To je volja Boginje", rekla je. "Kako Avaloh ne bi uni{tioono {to smo ovde stekli." Uprkos ogromnom bolu, uspela je da pokrene jedan prst i pogladila je tetoviranu zmijuna ruci koja joj je dodirivala lice.

Njegov izraz se promenio i odjednom postao pun straha. "Morgana! Da li je ovo tvoje delo?""Zar treba da pita{?" {apnula je. "^itavog dana sam tkala, videli su me i Malina i sluge i deca... to je

njena volja i njeno delo, a ne moje.""Ali znala si, znala si da }e...?"Polako je klimnula glavom, o~iju punih suza, a on se saguo da joj poljubi usne."Neka bude tako. Takva je volja Boginje", rekao je i izi{ao.

3.U {umi se nalazilo mesto gde se hitri potok {irio me|u stenjem u duboko jezerce; Morgana je sela kraj

njega, na pljosnati kamen sa koga se lepo videla voda, i naterala Akolona da sedne kraj nje. Tu ih niko ne}evideti, sem malog drevnog naroda, a oni nikada ne bi izdali svoju kraljicu.

"Mili moj, koliko godina ve} radimo zajedno - reci mi, Akolone, {ta ti misli{ da radimo?""Gospo, bio sam zadovoljan {to sam znao da ti ima{ cilj", rekao je, "i nisam `eleo da te ispitujem. Da si

tra`ila samo ljubavnika", pogledao ju je u o~i i uhvatio ju je za ruku, "mogla si da bira{ i me|u onima koji suspretniji od mene u takvim igrama... ja te volim, Morgana, i bio sam... zadovoljan i po~astvovan... {to si izabralamene, makar i samo za sadruga i za nekoga ko }e smeti da te ne`no dodirne, ali nije me to privuklo tebi, kaosve{tenika sve{tenici." Oklevao je, i neko vreme je sedeo {araju}i ~izmom po pesku. "Bilo mi je jasno", nastavio jeposle nekog vremena, "da ima{ neku svrhu, da ti nije `elja samo da obnovi{ veru u ovoj zemlji, niti da ponovodosegne{ mese~eve plime - mada mi je bilo drago da ti poma`em u tome i da delim obrede sa tobom, gospo. Tisi istinski bila gospa ove zemlje, naro~ito drevnom narodu koji u tebi vidi Boginju. Neko vreme sam mislio da namje dato samo da obnovimo staru veru. Ali sada mi je jasno, mada ne znam za{to", dodirnuo je zmije koje su mu sepreplitale preko podlaktica, "da sam preko ovoga vezan za ovu zemlju, da patim, pa i umrem za nju ako budetrebalo."

Iskorisitla sam ga, pomislila je Morgana, isto onako nemilosrdno kao i Vivijen mene..."Dobro znam", nastavio je on, "da se ta velika `rtva tra`i jednom u stotinu godina. Ipak, kad sam dobio

ovo", opet je dodirnuo zmije, "bilo mi je jasno da mogu i ja biti taj koga }e Gospa pozvati da izvr{i drevnu `rtvu.Od tada sam na to pomi{ljao samo kao na ma{tariju nezrelog de~aka. Ali ako treba da umrem..." Glas mu jezamro, nalik na talasi}e u jezercu. Sve je bilo mirno; mogli su da ~uju neku bubu kako se probija kroz suvu travu.Morgana nije rekla ni re~, mada je ose}ala njegov strah. On }e morati da bez i~ije pomo}i prevazi|e granicestraha, ba{ kao {to je to u~inila ona... i Artur, i Merlin, i svako ko se suo~io sa kona~nom proverom. A ako i njega~eka takva provera, mora biti spreman za nju.

"Da li se to tra`i od mene, gospo?" upitao je on. "Da umrem? Mislio sam - ako je potrebna `rtva u krvi -da je Avaloh ve} postao njen..." Primetila je kako mu se gr~e mi{i}i na licu; stegao je vilicu i s mukom progutaoknedlu. I dalje nije govorila, mada ju je srce bolelo dok ga je gledala. Ko zna za{to, setila se Vivijeninh re~i: Do}i}e vreme kada }e{ me mrzeti onoliko koliko me sada voli{... I opet je osetila nalet ljubavi i bola. Ipak, stegla jesrce; Akolon je stariji nego {to je Artur bio na Ostrvu zmaja. I mada je Avaloh zaista bio `rtva krvi, prolivene u ~astBoginje, ni~ija krv ne mo`e da zameni neku drugu, niti bi Avalohova smrt oslobodila njegovog brata obaveze da`rtvuje svoj `ivot.

Utom je Akolon kona~no duboko uzdahnuo. "Neka bude tako - dovoljno ~esto sam u bitkama gledaosmrti u o~i. Zakleo sam joj se, do smrti, i ne}u da budem krivokletnik. Reci mi kakva je njena volja, gospo."

Tek sad je smela da ga uhvati za obe ruke. "Mislim da ne}e{ morati da `rtvuje{ svoj `ivot, a svakako ne naoltaru. Ipak, potrebna je provera; a smrt nikada nije daleko od takvih provera. Ho}e li te umiriti ako ti ka`em dasam se i ja suo~ila sa smr}u na taj na~in? A evo me ovde, kraj tebe. Reci mi: jesi li se zakleo na vernost Arturu?"

"Ja nisam njegov vitez", rekao je Akolon. "Videla si da je Uven postao vitez, ali ja nisam, mada sam seuvek sr~ano borio rame uz rame sa njima."

Morgani je to bilo drago, mada je znala da je sada spremna da iskoristi i takav zavet vernosti protivArtura. "Slu{aj me, mili moj", rekla je. "Artur je dva puta izdao Avalon; a samo iz Avalona mo`e do}i kralj koji }evladati ~itavom ovom zemljom. Mnogo puta sam poku{avala da podsetim Artura na zavet koji je dao. No, on mene slu{a, a ipak je, u oholosti, zadr`ao sveti ma~ Ekskalibur, koji pripada Posve}enim sudovima Obreda, a ima imagijske kanije koje sam mu ja na~inila."

Primetila je da je on prebledeo. "Ti to zaista namerava{ - da sru{i{ Artura?""Ne, ne nameravam - ukoliko bude prestao da uporno kr{i svoj zavet Avalonu", reka je Morgana, "a da}u

mu svaku mogu}u priliku da postane onakav kakav se zarekao da }e biti. A Arturov sin jo{ nije spreman za tolikiizazov. Ti nisi de~ak, Akolone, i u~io si ve{tinu kraljevanja, a ne magije, uprkos ovome." Dodirnula je vrhom prstanjegove tetovirane zmije. "Reci mi sada, Akolone od Velsa, ako sve ostale mogu}nosti propadnu, ho}e{ li bitiza{titnik Avalona, ho}e{ li izazvati izdajnika i oduzeti mu ma~ koji je stekao izdajom?"

Akolon je duboko uzdahnuo. "Da izazovem Artura? Dobro je {to si me prvo pitala jesam li spreman daumrem. Sve govori{ u zagonetkama. Nisam znao da Artur ima sina."

"Njegov sin je sin Avalona i prole}nih vatri", rekla je Morgana. Misila je da je odavno prestala da se stidizbog toga - ja sam sve{tenica, ne moram da podnosim mu{karcima ra~une o onome {to smeram - ali nije smoglasnage da pogleda Akolona u o~i. "Slu{aj, i sve }u ti ispri~ati."

On je nemo sedeo dok mu je pri~ala o progla{enju kralja na Ostrvu zmaja, i o svemu {to se de{avalokasnije; ali kad je rekla da je pobegla iz Avalona i kako je rodila Gvideona, pru`io je ruku i ~vrsto je stegao zaprste.

"On je pro{ao svoje probe", govorila je dalje, "ali je mlad i neiskusan; niko nije ni pomislio da bi Arturpogazio svoj zavet. I Artur je bio mlad, ali je progla{en za kralja kada je Uter ve} bio star i na samrti, i ljudi susvuda tragali za kraljem koji bi bio poreklom sa Avalona. Sada je Arturova zvezda visoko i svi ga po{tuju, i ~ak i uzpomo} svih mo}i Avalona, Gvideon ne bi mogao da izazove Artura kako bi mu preoteo presto."

"Za{to misli{ da ja mogu da uzmem Arturu Ekskalibur, a da me njegovi ljudi ne ubiju na mestu?" upitao jeAkolon. "A nema mesta na svetu gde bih mogao da ga zateknem bez ~uvara, pa da ga tada izazovem."

"To je istina", rekla je Morgana, "ali ne mora{ ga izazvati na ovom svetu. Postoje i druge oblasti, kojeuop{te ne spadaju u ovaj svet, i u nekoj od njih mo`e{ uzeti od njega ma~ Ekskalibur, na koji je izgubio i poslednjinagove{taj prava, ko i magijske kanije koje ga {tite od ranjavanja. Kad jednom bude razoru`an, bi}e isti kao isvaki drugi ~ovek. Videla sam njegove prve vitezove - Lanseleta, Gavena, Gareta - kako ga sa lako}om pobe|ujuna turnirima. On nije najve}i ratnik, niti mu je to ikada i bilo potrebno, po{to je imao taj ma~ i kanije. A kada Arturbude mrtav..."

Morala je da prekine i umiri sopstveni glas, znaju}i da }e zaslu`iti kletvu bratoubice, istu onu koje je `elelada po{tedi Akolona kada je Avaloh morao da umre.

"Kada Artur bude mrtav", ponovila je, "ja sam najbli`a njegovom prestolu, jer sam mu sestra. Vlada}u kaoGospa od Avalona, a ti }e{ biti moj par i vojskovo|a. Istina, kada do|e vreme, i ti }e{ biti izazvan i ubijen kaoKralj Jelen... ali do tada }e{ biti kralj, moja desna ruka."

Akolon je uzdahnuo. "Nikada nisam ni pomislio da }u biti kralj. Ali ako mi ti zapoveda{, gospo, vr{i}unjenu volju - i tvoju. Ali da izazovem Artura i uzmem mu ma~..."

"Nisam ni pomislila da te uputim, ne daju}i ti svu pomo} koju mogu. Za{to sam ina~e provela dugegodine u u~enju magije, i za{to sam te u~inila svojim sve{tenikom? A postoji i neko ve}i od mene, ko }e namoboma pomo}i kada do|e vreme za tvoju proveru."

"Govori{ o onim magijskim podru~jima?" upitao je Akolon, gotovo {apatom. "Opet te ne razumem."To me ne ~udi; ni sama ne znam {ta nameravam da u~inim, niti {ta da ka`em, pomislila je Morgana, ali

je prepoznala neobi~nu izmaglicu u umu i videla je kako se zgu{njava, u stanje u kome se stvaraju najja~e ~ini.Sada moram verovati Boginji, i nek me ona vodi. Ne samo mene nego i njega koji stoji uz mene i koji }e uzeti ma~iz Arturovih ruku.

"Veruj mi i pokori se." Ustala je i po{la kroz {umu, bez {uma, tra`e}i... {ta je tra`ila? Upitala se u sebi iza~ula je svoj glas: "Raste li ovde leska, Akolone?"

On je klimnuo glavom i odveo je u {umarak, koji je u ovo dovba godine razvijao tek pupoljke li{}a icvetova. Divlje svinje pojele su sve le{nike; po gustom pokriva~u starog li{}a ostale su razbacane samo slomljeneljuske. No, videli su se i novi izdanci, od kojih }e nastati mlada stabla, kako `ivot {ume ne bi nikada bio prekinut.

Cvet, plod i seme. I sve se vra}a i ni~e i raste i kona~no predaje tela Gospi da ih ona ponovo ~uva. Aliona koja radi, }utke i sama, u srcu prirode, ne mo`e da razvije svoju magiju bez snage Njega, onog koji tr~i sajelenima i sa letnjim suncem izvla~i najve}e bogatstvo iz njene materice. Ispod leskovog stabla se okrenula da

pogleda Akolona, i dok je deo njenog uma bio svestan da joj je on ljubavnik, sve{tenik koga je sama odabrala,znala je i da je on upravo pristao na probu koja prevazilazi njene pojedina~ne mo}i.

Leskov gaj bio je sveto mesto ~ak i pre nego {to su Rimljani do{li na ova ostrva u potrazi za olovom ikalajem. Na ivici gaja nalazilo se jezerce, oivi~eno sa tri sveta drveta, leskom, vrbom i jovom - {to je magija starija~ak i od magije hrasta. Povr{ina jezerceta bila je delimi~no zaklonjena opalim li{}em i gran~icama, ali voda je bilabistra i tamna, sme|a kao {uma, i ugledala je u njoj odraz sopstvenog lica kad se sagnula da zagrabi vodu udlanove, kako bi ovla`ila ~elo i usne. Odraz lica se talasao i menjao, i ugledala je na trenutak neobi~ne, dubokeo~i `ene iz onog starijeg sveta. A od onog {to je videla u tim o~ima ne{to duboko u njoj zgr~ilo se od u`asa.

Svet se oko njih lagano menjao - bila je sigurna da neobi~ni predeo u kome su se na{li le`i negde nagranicama Avalona, a ne u dalkim pustarama Severnog Velsa. Ipak, u umu joj se javio glas: Ja sam svuda, i gdegod se leska ogleda u svetom jezercu, tu sam i ja. ^ula je Akolonov zadivljeni uzdah i okrenula se. Gospa izvilinskog carstva bila je sa njima, nema i uspravna u onoj svetlucvoj ode`di, ~ela oven~anog vrbom.

Da li je govorila ona ili gospa?Postoje i druge probe, a ne smo trk sa jelenima... i odjednom se za~uo rog, dalek i jeziv, odnekud iz

leskovog gaja... ako je to bio leskov gaj. A onda se li{}e podiglo i za{umelo, i za~uo se nalet iznenadnog vetra, odkoga su se grane zanjihale i za{kripale, i Morganino telo i krv obuzela je jeza straha.

On dolazi...Polako, oklevaju}i, okrenula se i primetila da nisu sami u gaju. Na samoj ivici izme|u svetova, stajao je

on...Nikada nije pitala Akolona {ta je on video... ona je videla samo senku jelenskog rogovlja, blistavo zlatno i

purpurno li{}e na istoj grani sa prvim prole}nim pupoljcima, tamne o~i... jednom je legla sa njim, ovako u {umi,ali znala je da sada nije do{ao zbog toga. Sada i ona, pa ~ak i gospa, moraju da se povuku. Njegov korak, lak nali{}u, ipak je nekako pokretao i vetar koji je pro`imao ~itav gaj, pa su joj lepr{ali i kosa i ogrta~. Bio je visok i crn, iizgledalo je da je istovremeno odeven u bogatu ode`du i u li{}e, a mogla bi se zakleti da je u isto vreme videla injegovo telo, glatko i nago. Dao je znak, podi`u}i vitku ruku, i Akolon je poslu{no po{ao napred, korak pokorak... i sada je videla i Akolona, sa krunom i ogrta~em, sa li{}em i rogovljem na ~elu, kako svetluca uneobi~nom, nepokretnom svetlu vilinskog sveta. Morgana je ose}ala da }e je vetar svakog ~asa sru{iti; ose}ala jeda se u gaju nalaze obli~ja i lica koja nije mogla jasno da vidi; nije bila na probi ona, nego njen ~ovek. ^inilo jojse da ~uje uzvike i zvuk roga; da li to jaha~i jezde kroz vazduh, ili tutnjava njihovih kopita odjekuje po {umskomtlu, stvaraju}i tu stra{nu buku od koje nije mogla jasno da misli? Znala je da Akolon vi{e nije uz nju. Stajala je,ste`u}i leskovo stablo, kriju}i lice; nije znala, nikada ne}e saznati, ni ne treba da zna u kakvom vidu }e se odigratiAkolonovo progla{enje za kralja... to nije bilo u njenoj mo}i, ni da u~ini ni da zna. Prizvala je mo}i Rogatog prekogospe, a on je oti{ao tamo kuda ne}e mo}i da ga prati.

Nije znala koliko dugo je tako ostala, dr`e}i se za lesku, ~ela bolno pritisnutog o koru drveta... a onda jevetar zamro i Akolon je opet bio uz nju. Stajali su zajedno, sami u leskovom gaju, i ~uli su samo odjeke grmljavinesa tamnog i vedrog neba, na kome je sun~eva ivica plamtela kao usijani metal iza tamnog kruga meseca upomra~enju, a zvezde su sijale u nepostoje}oj no}i. Akolon ju je obgrlio. "[ta je to, {ta je to?" {aptao je.

"Pomra~nje." Nije mogla da poveruje koliko joj je glas miran. Ose}ala je da joj od dodira njegove rukesrce opet normalno kuca, jer grlio ju je, topao i `iv. Tlo joj je bilo sasvim mirno pod nogama, ~vrsta zemljaleskovog gaja, a kada je pogledala jezerce, ugledala je gran~ice, odlomljene na neprirodnom vetru koji jezahvatio gaj. Neka ptica kao da se po`alila na iznenadnu tamu, a kraj njihovih nogu neko malo, ru`i~asto praserovalo je po sme|em li{}u. A onda se vratila svetlost, toliko blistava da je mogla da prati ivicu senke koja seudaljavala. Primetila je da Akolon zuri uvis i o{tro ga opomenula. "Spusti pogled - sad, kad je pomra~enjeprestalo, mo`e{ da oslepi{!"

On je brzo poslu{ao i zagledao se u nju. Kosa mu je bila ra{~upana od nezemaljskog vetra, i u njoj jeugledala purpurni list od koga je zadrhtala, jer stajali su pod leskom koja tek {to je po~ela da pupi.

"Oti{ao je", {apnuo je Akolon, "i ona... ili si to bila ti? Morgana, je li se to desilo, je li to bilo stvarno?"Zagledana u njegovo o{amu}eno lice, Morgana je primetila ne{to u njegovom pogledu, ne{to ~ega ranije

tu nije bilo - dodir neljudskog. Pru`ila je ruku i sklonila mu purpurni list iz kose, pa mu ga pru`ila. "Ti, koji nosi{zmije... zar treba da pita{?"

"Ah..." Primetila je da se sav stresao. Oteo joj je crveni list iz ruke i bacio ga. "Kao da sam leteo visokonad svetom i video sam stvari koje smrtnik nikada ne vidi..." A onda je pru`io ruke ka njoj, cepaju}i joj haljinu udivljoj hitnji i povla~e}i je na zemlju. Pustila ga je da radi {ta `eli i o{amu}eno je le`ala na vla`nom tlu dok se onslepo zarivao u nju, vo|en silom koju nije mogao da razume. Dok je le`ala nema pod tom ogromnom snagom, na

trenutak joj se u~inilo da se preko njegovog lica opet pojavila senka rogovlja i purpurnog li{}a; ona u ovome nijeu~estvovala, bila je samo tlo pod ki{om i vetrom, grmljavinom i munjama, i kao da se munja zarila kroz nju pravou tlo na kome je le`ala...

Potom je tama potpuno nestala i dnevne zvezde su zgasle, a Akolonove ruke, ne`ne i pune izvinjenja,pomogle su joj da ustane i da uredi ode}u; sagnuo se da je poljubi, poku{ao je da ne{to objasni, da se makarizvini, ali ona se nasme{la i polo`ila mu dlan preko usana. "Ne, ne... dovoljno je..." U gaju je opet vladala ti{ina, iunaokolo su se ~uli samo zvuci uobi~ajeni za tih, prole}ni dan.

"Moramo da se vratimo, ljubavi", mirno je rekla Morgana. "Ne}e znati gde smo, a sigurno vlada panikazbog pomra~enja, kao da je to neki neverovatan i natprirodan doga|aj..." Tu se bledo osmehnula; danas su obojevideli ne{to mnogo neverovatnije od pomra~enja sunca. Akolonova ruka u njenoj bila je hladna i ~vrsta.

"Nisam imao pojma", {apnuo je Akolon, "da li~i{ na nju, Morgana."Ja jesam ona. Morgana to ipak nije glasno rekla. On je tek po~eo; trebalo je, mo`da, da bude bolje

pripremljen za ovakvu probu. Ipak, po{to je morao, do~ekao ju je, a prihvatilo ga je ne{to {to daleko prevazilazinjene male mo}i.

Srce joj se zgr~ilo kad se okrenula da pogleda njegovo nasme{eno, voljeno lice. Prihva}en je. Ali to nijezna~ilo da }e pobediti; zna~ilo je samo da sme da se oku{a u kona~noj probi, za koju je ovo bio samo po~etak.

Nisam se ovako ose}ala kad sam kao Prole}na Devica poslala Artura - mada nisam znala da je to Artur -da po|e na svoju probu. Oh, Boginjo, koliko sam mlada bila, koliko smo mladi bili oboje... sre}om, jer nismoznali {ta ~inimo. A sada sam dovoljno stara da znam {ta ~inim, i kako da smognem hrabrosti da ga po{aljem dase suo~i sa smr}u?

4.U predve~erje Duhova, Artur i njegova kraljca pozvali su na ve~eru samo one koji su im rod. Sutra }e se

odr`ati ogroman banket, kao i obi~no, za sve Arturove podre|ene kraljeve i sve vitezove, ali Gvenvir je, dok sepa`ljivo obla~ila, ose}ala da }e ova ve~era biti napornija. Odavno je prihvatila neizbe`no. Njen mu` i gospodaru~ini}e sutra{njim ~inom javnim i neporecivim ono {to se odavno znalo. Sutra }e Galahad biti progla{en za vitezaOkruglog Stola. Oh, godinama je ona to znla, naravno, ali Galahad je tada bio samo plavokosi de~a~i} koji rastenegde u zemljama kralja Pelinora. Kad bi pomislila na njega, bivalo bi joj ~ak i milo; Lanseletov sin, koga je rodilanjena ro|aka Elena - sada odavno pokojna, umrla je na poro|aju - bio je sasvim prihvaljiv naslednik kralja. Alisada ga je ose}ala kao ovaplo}eno prebacivanje ostareloj kraljici koja nije donela ploda.

"Uznemirena si", primetio je Artur, gledaju}i je dok je name{tala dijademu u kosu. "Izvini, Gvenvir - misliosam da bi to bio dobar na~in da upoznamo de~ka, {to mora biti ako on treba da nasledi moj presto. Da im ka`emda si bolesna? Ne mora{ se pojaviti - upozna}e{ ga neki drugi put."

Gvenvir je stegla usne. "Svejedno je, sad ili kasnije."On ju je uhvatio za ruku. "Vi{e ne vi|am ~esto Lanseleta - bi}e mi milo da opet razgovaram sa njim."Izvila je usne, ali bila je svesna da je to daleko od osmeha. "^udi me da to ka`e{ - zar ga ne mrzi{?"Artur se nelagodno nasme{io. "Tada smo svi bili tako mladi. Kao da se sve desilo u nekom drugom svetu,

a Lans mi je sada samo najbolji i najstariji prijatelj, gotovo brat, isto koliko i Kaj.""Kaj ti jeste brat", rekla je Gvenvir, "a njegov sin Artur je jedan od tvojih najodanijih vitezova. Sve mi se ~ini

da bi on bio bolji naslednik od Galahada...""Mladi Artur je dobar ~ovek i vitez na koga se mo`e osloniti. Ali on nije od kraljevske krvi. Sam Bog zna

koliko sam puta za sve ove godine po`eleo da mi je stari Ektorijus zaista bio otac... ali nije, i tu je kraj pri~e,Gven." Trenutak kasnije, oklevaju}i - nikada nije govorio o tome, jo{ od onih u`asnih Duhova - nastavio je: "^uosam da je... drugi momak, Morganin sin - sad u Avalonu."

Gvenvir je podigla ruke kao da bi da se za{titi od udarca. "Ne!""Udesi}u stvari tako da ne mora{ da ga sretne{", rekao je, ne gledaju}i je, "ali kraljevska krv je kraljevska

krv i moram ne{to da u~inim za njega. Ne mo`e preuzeti moj presto, sve{tenici ne bi pristali na to...""Oh", rekla je Gvenvir, "zna~i, kad bi sve{tenici pristali, svakako bi proglasio Morganinog sina za svog

naslednika...""Sigurno }e se mnogi pitati za{to to nisam u~inio", rekao je Artur. "Ho}e{ da poku{am da im objasnim?""Mora{ ga dr`ati daleko od dvora", zamislila se Gvenvir. Nisam znala da mi je glas toliko grub kad sam

besna. "Gde bi na dvoru mogao da smesti{ osobu koja je odrasla u Avalonu i u~ila za druida?""Merlin od Britanije je jedan od mojih savetnika", suvo je odvratio Artur, "i to je oduvek bio, Gven. Oni koji

veruju u Avalon tako|e su moji podanici. Re~eno je: Imam i druge ovce, koje nisu iz ovog stada..."

"To je svetogr|e, a ne {ala", primetila je Gvenvir, paze}i da joj glas bude bla`i, "i te{ko da prili~i upredve~erje Duhova."

"Pre Duhova oduvek je bila Dugodnevica, ljubavi", rekao je Artur. "Sada bar vi{e nemamo vatreDugodnevice, ~ak ni na Ostrvu zmaja, a koliko ja znam, na tri dana jahanja oko Kamelota ne pale se vatre - osimu samom Avalonu."

"Sve{tenici su postavili stra`e na ostrvu Glastonberi, u to sam sigurna", rekla je Gvenvir, "tako da niko iz tezemlje ne}e mo}i da do|e ili ode..."

"Bi}e veoma `alosno ako do|e dan kada ta zemlja bude potpuno izgubljena", rekao je Artur. "Kao {to je`alosno {to seljaci vi{e nemaju svoje sve~anosti... onima u gradu, mo`da, stari obredi nisu ni potrebni. Da, da,znam, samo je jedno ime koje nas mo`e spasti, ali mo`da onima koji `ive u tako bliskom odnosu sa zemljom trebai ne{to vi{e od spasenja..."

Gvenvir je zaustila da odgovori, ali se uzdr`ala. Kevin je bio samo u`asni stari bogalj, i druid, a vremenadruida su se sada ~inila davna kao i vremena Rimljana. ^ak su i Kevina na dvoru vi{e znali kao odli~nog harfistunego kao Merlina ~itave Britanije. Sve{tenici ga nisu po{tovali kao dobrog i ljubaznog ~oveka, kao nekadaTalesina; Kevinov jezik bio je brz i u raspravama vrlo o{tar.. Ipak, Kevin je o staroj veri znao vi{e ~ak i od Artura, iArtur je navikao da mu se obra}a za savet kad god se pojavi pitanje koje uklju~uje stare zakone i obi~aje koji nisumogli da se ukinu.

"Da ovo nije isklju~ivo porodi~na ve~era, naredila bih Merlinu da do|e da nam svira."Artur se nasme{io. "Mogu poslati nekoga da ga zamoli, ako `eli{, ali ne mo`e se nikome narediti da svira

tako kako on ~ini, ~ak i kralju. Mogu mu nalo`iti da ve~era za na{im stolom, ali za pesmu bih morao da gazamolim."

Uzvratila mu je osmeh. "Zna~i, kralj moli svog podanika, umesto da bude obrnuto?""U svemu mora postojati ravnote`a", rekao je on. "To je jedna od stvari koju sam nu~io vladaju}i - kralj u

mnogo ~emu ne mo`e da nare|uje, nego mora da ube|uje. Mo`da su zato rimski imperatori pali, jer po~eli su daveruju kako mogu nare|ivati sve i svakome... Pa, gospo moja, gosti nas ~ekaju. Jesi li sada dovloljno lepa?"

"Opet mi se podsmeva{. Zna{ koliko sam stara.""Jedva da si starija od mene", rekao je Artur, "a moj komornik mi ka`e da sam i dalje nao~it.""Da, ali to je drugo. Mu{karci ne stare tako kao `ene." Zagledala mu se u lice, na kome su se jedva

prime}ivle bore - on je bio mu{karac u naponu snage.Uhvatio ju je za ruku. "Ne bi mi pristajalo da imam za kraljicu neku devoj~icu. Ti si ono {to mi treba." Po{li

su ka vratima; pri{ao im je komornik i tiho ne{to rekao, a Artur je pogledao Gvenvir. "Ima}emo jo{ gostiju zasvojim stolom. Gaven je javio da mu je do{la majka, a ne mo`emo izbe}i da pozovemo i Lamoraka, jer on joj jepar i saputnik", rekao je. "Nisam video Morgozu godinama, ali i ona mi je rod. A kralj Urijens i Morgana do{li susa svojim sinovima..."

"Onda }e ovo zaista biti porodi~ni skup.""Da, jer tu su i Garet i Gaven - Gaheris je u Kornvolu, a Agraven nije mogao da napusti Lotiju", nabrajao

je Artur, i Gvenvir je opet osetila nalet stare tuge... Lot od Lotije imao je tako mnogo sinova. "Pa, draga moja, na{igosti su okupjeni u maloj sali. Ho}emo li im se pridru`iti?"

Velika sala sa Okruglim Stolom bila je Arturovo mesto - mu{ko sastajali{te, gde su se okupljali kraljevi iratnici. Ali mala sala, sa zavesama koje je naru~ila iz Galije, i sa ugla~anim stolovima i klupama - tu se Gvenvirnajvi{e ose}ala kao kraljica. Iz dana u dan postajala je sve kratkovidija; u pravi mah, uprkos jakom svetlu, videlaje samo pruge boja na haljinama gospi i ogrta~ima mu{kraraca. Ona ogromna prilika, mora da ima barem dvametra ispod te }ube od kose, to je svakako Gaven - pri{ao je da se nakloni pred svojim kraljem, a onda seuspravio i ~vrsto ga zagrlio kao ro|aka. Za njim je pri{ao Garet, ne{to uzdr`aniji, a potom je do{ao Kaj dapotap{e Gareta po ramenu, da ga podseti na to kako su ga nekada zvali Lepi, i da se raspita za njegovo jatodece, i dalje premlade da bi do{la na dvor - gospa Lionors jo{ je bila u postelji posle ro|enja najmla|eg, pa jeostala u njihovom dvorcu, na severu tik kraj starog rimskog zida. Koliko ih sada ima, osam ili devet? Gvenvir jesvega dva puta videla gospu Lionors, jer je, barem prema Garetu, uvek ili bila trudna ili je dojila najmla|e dete.Garet vi{e nije bio lepotan, ali je bio pristao kao i uvek, i kako su Artur, Gaven i Garet starili, tako je sli~nostizme|u njih postajala sve ja~a. Sada je Gareta zagrlio vitak mu{karac crne, prosede kose, i Gvenvir se ugrizla zausnu; Lanseleta godine uop{te nisu izmenile, osim {to je postao jo{ lep{i.

Urijens nije bio tako otporan na proticanje godina. Izgledao je veoma star, mada je i dalje bio uspravan i~vrst. Kosa mu je bila potpuno seda, i ~ula ga je kako govori Arturu da se tek nedavno oporavio od zapaljenjaplu}a i da je tog prole}a sahanio najstarijeg sina, koga je usmrtila divlja svinja.

"Zna~i, ser Akolone, jednog dana }e{ ti postati kralj Severnog Velsa? Pa, neka bude tako - Bog dao, Boguzeo, tako ka`e u Svetom pismu."

Urijens je po{ao da se sagne da poljubi kralji~inu ruku, ali Gvenvir ga je pretekla nagnuv{i se da gapoljubi u obraz. Bio je bogato obu~en, uglavnom u zeleno, sa lepim ogrta~em zeleno-sme|ih {ara.

"Na{a kraljica postaje sve mla|a", rekao je on, dobro}udno se sme{e}i. "^ovek bi pomislio da si obitavalau vilinskoj zemlji, ro|ako."

Gvenvir se nasmejala. "Mo`da bi trebalo da nacrtam bore na licu, ina~e bi biskupi i sve{tenici mislili dasam nau~ila ~arolije kakve ne dolikuju hri{}anki - ali takve {ale ne pristoje u predve~erje velikog praznika. Pa,Morgana" - barem jednom je mogla da {alom do~eka svoju zaovu - "ti izgleda{ mla|a od mene, a znam da sistarija. U ~emu je tvoja magija?"

"Nema magije", odgovorila je Morgana svojim melodi~nim, dubokim glasom. "Samo imam toliko toga naumu, u zemlji na kraju sveta, da mi se ~ini kao da vreme tamo ne proti~e, i zato, mo`da, ni ne starim."

Kada ju je pa`ljivije pogledala, Gvenvir je ipak mogla da na Morganinom licu primeti tragove starenja;ko`a joj je jo{ bila sve`a i glatka, ali oko o~iju je imala sitne bore, i kapci su joj bili pomalo opu{teni. Ruka koju jepru`ila Gvenviri bila je mr{ava i ko{~ata, tako da je prstenje visilo. Morgana je barem pet godina starija od mene,pomislila je Gvenvir. Tog ~asa joj se pri~inilo da njih dve nisu `ene u srednjim godinama, nego one dve devoj~icekoje su se srele u Avalonu.

Lanselet je pri{ao i prvo je pozdravio Morganu. Gvenvir nije mogla da poveruje da }e opet osetiti onustra{nu ljubomoru... sad kad Elene vi{e nema... a Morganin mu` je toliko star da svakako ne}e do~ekati naredniBo`i}. ^ula je Lanseleta kako laska kroz smeh i Morganu kako smehom odgovara.

Ali ona ne gleda Lanseleta kao ljubavnika... stalno gleda princa Akolona - i on je vrlo lep... pa, mu` joj jegotovo dvostruko stariji od nje... i Gvenvir je osetila pravedan prezir.

"Hajdemo za sto", rekla je, dav{i znak Kaju. "Galahad mora u pono} da ode i bdi kraj svog oru`ja; amo`da bi, kao mnogi mladi}i, voleo da se pre toga malo odmori kako ne bi bio sanjiv..."

"Ne}u biti sanjiv, gospo", odgovorio je mladi}, i Gvenvir je opet osetila ljubomoru. Tako bi volela da jeovaj plavokosi mladi} njen sin. Bio je visok, {irokih ramena, krupniji nego {to je Lanselet ikada bio. Lice mu senaprosto blistalo od mnogo sapuna i duboke unutra{nje sre}e. "Ovde mi je sve tako novo - Kamelot je divan grad,naprosto ne mogu da poverujem da je stvaran! A doputovao sam ovamo sa svojim ocem - majka mi je ~itavog`ivota govorila o njemu kao da je kralj ili svetac, sasvim iznad svih ostalih smrtnika."

"Oh, Lanselet je ipak smrtan, Galahade", rekla je Morgana. "Kada ga bolje upozna{, i tebi }e to bitijasno."

Galahad joj se u~tivo naklonio. "Vas se se}am", rekao je. "Vi ste do{li i odveli Nimui od ku}e, i majka jeplakala - je li moja sestra dobro, gospo?"

"Nisam je videla nekoliko godina", rekla je Morgana, "ali da joj se ne{to desilo, svakako bih ~ula.""Se}am se samo da sam bio besan na vas, jer ste mi govorili kako u svemu gre{im - vi ste delovali tako

sigurno, a moja majka...""Majka ti je svakako rekla da sam zla ~arobnica." Nasme{ila se - kao ma~ka, pomislila je Gvenvir - na

Galahada crvenog kao rak. "Pa, Galahade, nisi ti prvi koji me smatra za takvu." Nasme{ila se i Akolonu, koji joj jetako otvoreno uzvratio osmeh da se Gvenvir zapanjila.

"Pa jeste li vi ~arobnica, gospo?" upitao je otvoreno Galahad."Pa", odgovorila je Morgana, opet sa onim ma~kastim sme{kom, "tvoja majka je svakako imala razloga

da me smatra za ~arobnicu. Po{to je ona sada pokojna, mogu ti re}i istinu - Lanselete, je li ti Elena ikada pri~alakako me je molila i preklinjala za amajliju koja bi skrenula tvoju pa`nju na nju?"

Lanselet se zagledao u Morganu, i Gvenviri se na trenutak u~inilo da mu je lice puno bola. "Za{to zbija{{alu sa davno pro{lim danima, ro|ako?"

"Oh, nije to {ala", rekla je Morgana, i na trenutak je pogledala i Gvenvir u o~i. "Mislila sam da je vremeda prestane{ da slama{ srca po ~itavoj Britaniji i Galiji. I tako sam udesila va{ brak, i nisam po`alila, jer sadaimate dobrog sina koji je naslednik kraljevstva mog brata. Da se nisam uplela, ti bi zauvek ostao ne`enja, i jo{ binam svima lomio srca - zar ne, Gven?" zna~ajno je upitala.

Znala sam. Samo nisam znala da }e to Morgana tako otvoreno priznati... Gvenvir je iskoristila povlasticukraljice da promeni temu. "Kako je moja imenjakinja, tvoja mala Gvenvir?"

"Verena je sa Lajonelovim sinom", rekao je Lanselet, "i jednog dana bi}e kraljica Bretanje. Sve{tenik jerekao da je srodstvo suvi{e blisko, ali da se to mo`e srediti velikim prilogom - skupo sam platio crkvi da se ne buni,a platio je i Lajonel - maloj je svega devet godina i ven~anje }e se odr`ati tek kroz {est godina, ili vi{e."

"A tvoja starija k}er?" upitao je Artur."Ona je u manastiru, ser", odgovorio je Lanselet."Elena ti je tako rekla?" upitala je Morgana, i u o~ima joj se opet pojavio blesak zlobe. "Ona zauzima

mesto tvoje majke u Avalonu, Lanselete. Zar nisi znao?""Sve je to isto", pomirljivo je rekao on. "Sve{tenica iz Ku}e Devojaka nalik je monahinji svete crkve, `ive

~edno i u molitvama, i slu`e Bogu svaka na svoj na~in." Brzo se obratio kraljici Morgozi, koja im je prilazila. "Pa,tetka, ne mogu re}i da se godine ne vide na tebi, ali svakako su bile veoma ljubazne."

Koliko li~i na Igrenu! Naslu{ala sam se {ala o njoj i smejala sam joj se, ali sada zaista verujem da je mladiLamorak mogao da se zaljubi u nju! Morgoza je bila krupna i visoka, jo{ guste ri|e kose, raspu{tene preko zelenehaljine - na koju je utro{ena ogromna koli~ina svile, izvezene biserjem i zlatnim nitima. U kosi joj je svetlucalatanka kruna sa blistavim topazom u sredi{tu. Gvenvir je pru`ila ruke da zagrli ro|aku. "Koliko li~i{ na Igrenu,kraljice Morgoza. Volela sam je i ~esto je se se}am."

"Dok sam bila mla|a, takva izjava bi u meni izazvala napad ljubomore, Gvenvir - bila sam besna {to jemoja sestra Igrena lep{a od mene i {to joj se klanja toliko kraljeva i velika{a. Sada se se}am samo da je bila lepa idobra, i milo mi je {to jo{ li~im na nju." Okrenula se da zagrli Morganu, i Gvenvir je primetila da se njena zaovanaprosto izgubila u naru~ju kupne kraljice... Za{to li sam se ikada pla{ila Morgane? Ona je tako si}u{na i samo jekraljica bezna~ajnog kraljevstva... Morgana je nosila haljinu od obi~ne tamne vune, a jedini ukrasi bili su jojsrebrna traka oko vrata i po jedna srebrna narukvica na svakoj ruci. Njena kosa, gusta i crna kao i uvek, bila jejednostavno za~e{ljana oko glave.

Artur je pri{ao da zagrli sestru i tetku. Gvenvir je uhvatila Galahada za ruku. "Ti }e{ sedeti kraj mene,ro|a~e." Da, to je sin kakvog je trebalo da rodim Lanseletu - ili Arturu... "Sad kad si upoznao svog oca", rekla jepo{to su seli, "jesi li otkrio, kao {to re~e Morgana, da on nije svetac, ve} ~ovek vredan ljubavi?"

"Da, ali zar nisu i sveci takvi?" upitao je Galahad blistavih o~iju. "Ne mogu da ga smatram za obi~nog~oveka, gospo, jer on je svakako vi{e od toga. I on je kraljevski sin, i siguran sam, kad bi se za naslednika uzimaonajbolji sin umesto najstarijeg, da bi on vladao Donjom Britanijom. Mislim da su sre}ni ljudi kojima je otac najve}iuzor", dodao je. "Imao sam vremena da porazgovaram sa Gavenom - on je svog oca prezirao, ali o mom ocu svigovore samo sa divljenjem!"

"U tom slu~aju, nadam se da se nikada ne}e{ razo~arati u njega", rekla je Gvenvir. Posadila je Galahadaizme|u sebe i Artura, kao {to dolikuje usvojenom nasledniku kraljevstva; Artur je odlu~io da kraj njega sedi kraljicaMorgoza, kraj nje Gaven i Uven, Gavenov prijatelj i {ti}enik, kao {to je Garet bio Lanseletov dok su svi bili mladi.

Kraj njih su sedeli Morgana i njen mu`, a zatim ostali gosti; svi su bili rod, ali nije mogla da im jasnorazabere lica. Nakrivila je vrat i za~kiljila da bi bolje videla, prebacuju}i sebi - od ~kiljenja }e poru`neti - i brzo jeprotrljala bore oko o~iju. Iznenada se upitala da nije njen nekada{nji strah od otvorenog prostora poticao upravood kratkovidosti. Mo`da se pla{ila sveta samo zato {to nije mogla da ga vidi?

Obratila se Arturu preko Galahada, koji je uni{tavao hranu sa zdravim apetitom de~aka koji jo{ raste."Jesi li poru~io Kevinu da ve~era sa nama?"

"Da, ali poslao je odgovor da ne mo`e da do|e. Po{to nije u Avalonu, mo`da je odlu~io da ovaj sveti danprovede na svoj na~in. Pozvao sam i biskupa Patricijusa, ali on bdi u crkvi - sre{}e{ ga tamo u pono}, Galahade."

"Mislim da je progla{enje za kralja svakako pomalo nalik progla{enju za sve{tenika", rekao je Galahad;tog ~asa je nastupilo zati{je za stolom, i njegov mladi}ki glas ~uo se sa kraja na kraj stola. "Obojica se zaklinju da}e slu`iti Bogu i ljudima i da }e postupati pravedno..."

"I ja sam uvek tako mislio, mom~e", odgovorio je Garet. "Neka bi Bog dao da uvek bude tako.""Oduvek sam `eleo da moji vitezovi budu potpuno pravedni", rekao je Artur. "Ne zahtevam da budu i

vernici, Galahade, ali nadam se da }e svi biti dobri ljudi."Javio se i Lanselet. "Mo`da }e ovi mladi}i `iveti u svetu gde je lak{e biti dobar", rekao je, a Gvenviri se

u~inilo da je zvu~ao `alosno."Ali ti jesi dobar, o~e", rekao je Galahad. "[irom i popreko ove zemlje pri~a se da si ti najve}i vitez kralja

Artura."Lanselet se nasmejao, nekako posti|eno. "Da - kao onaj saksonski junak koji je i{~upao ruku ~udovi{tu iz

jezera. Moja dela su stigla u pesmu zato {to nisu dovoljno uzbudljiva za pri~anje kraj vatre, zimi.""Ali ti jesi ubio zmaja, zar ne?" upitao je Galahad."Oh, da - i zaista je bio u`asna zver. Ali tvoj deda je u~estvovao u tome isto koliko i ja", rekao je Lanselet.

"Gvenvir, gospo moja, nikada nismo imali tako dobru ve~eru za tvojim stolom..."

"Suvi{e je dobra", veselo je rekao Artur, trljaju}i se po trbuhu. "Kad bi ovakve sve~anosti bile ~e{}e, postaoih debeo kao neki od onih pivopija, saksonskih kraljeva. A sutra su Duhovi, i ~eka nas jo{ jedna gozba, za jo{ vi{esveta - ne znam kako moja gospa to uspeva!"

Gvenvir je osetila ponos. "Ova gozba je moj ponos, a sutra{nja }e biti ser Kajev - meso za nju ve} se pe~epo dvori{tima. Gospodaru Urijense, pa ti nisi ni probao meso..."

Urijens je odmahnuo glavom. "Uzeo sam krilce od neke ptice. Otkako mi je sin poginuo, zarekao sam seda vi{e ne jedem svinjsko meso."

"Da li i tvoja kraljica deli tvoj zavet?" upitao je Artur. "Kao i uvek, Morgana kao da posti - nikakvo ~udo {tosi tako niska i mr{ava, sestro!"

"Nije mi te{ko da ne jedem svinjetinu.""Je li ti glas umilan kao i ranije, sestro? Po{to Kevin nije mogao da nam se pridru`i, mo`da bi ti mogla da

nam peva{ ili svira{...""Da si mi ranije rekao, ne bih ovoliko jela. Sada ne mogu da pevam. Mo`da kasnije.""Hajde, onda, ti, Lanselete", rekao je Artur.Lanselet je slegnuo ramenima i dao znak posluzi da donesu harfu. "Kevin }e sutra pevati ovo - ja mu

nisam ni prineti. Zapisao sam re~i od jednog saksonskog pesnika. Jednom sam rekao da bih mogao da `ivim saSaksoncima, ali ne i sa onim {to oni smatraju muzikom. Ipak, kad sam lane `iveo me|u njima, ~uo sam ovupesmu i plakao sam dok sam je slu{ao, a onda sam poku{ao da je, ma koliko trpavo, prevedem na na{ jezik."Ustao je da bi uzeo malu harfu. "Posve}ujem je tebi, kralju moj", rekao je, "jer govori o tuzi koju sam upoznao doksam `iveo daleko od dvora i od svog kralja - ali muzika je saksonska. Ranije sam mislio da su sve njihove pesme oratovima i bitkama."

Po~eo je da svira tihu, `alosnu melodiju; prsti mu nisu bili ve{ti kao Kevinovi, ali tu`balica je imala svojumo}, koja je postepeno uti{ala sve prisutne. Lanselet je pevao promuklim glasom ~oveka koji nije u~io pevanje:

Koja tuga je nalik na tugu onoga ko je usamljen?Jednom sam bio u dru{tvu kralja koga sam voleo,i ruke su mi ote`ale od poklona koje mi je dao,a srce mi je ote`alo od zlata njegove ljubavi.Kraljevo je lice kao sunce svima oko njega,ali sada mi je srce praznoi lutam sam po svetu.Gajevi cvetaju,drve}e i livade bujaju,ali kukavica, najtu`nija ptica,jeca od usamljeni~ke tuge izgnanstva,a sada i moje srce luta,u potrazi za onim {to vi{e nikada ne}e videti;sva lica su mi sli~na ako ne mogu da vidim lice svog kralja,i sve zemlje su mi sli~ne kada ne mogu da vidim jedra polja i livade svog doma.I zato }u ustati i po}i za svojim srcem u lutanjeza onim {to je za mene blistava livada domakada ne mogu da vidim lice svog kraljai kada mi je ruka optere}ena samo zlatnom narukvicom,a srce mi je prazno bez njegove ljubavi.I tako }u lutatiribarskim stazamai stazama velikih kitovai dalje, kroz zemlje talasabez ikoga da mi pravi dru{tvoosim se}anja na one koje sam voleoi na pesme koje sam pevao kad mi je srce bio puno,i na usamljeni doziv kukavice.

Gvenvir je sagnula glavu da sakrije suze. I Artur je pognuo glavu, sakriv{i o~i rukom. Morgana je zurila uprazno i Gvenvir je na njenom licu ugledala tragove suza. Artur je ustao i obi{ao oko stola; zagrlio je Lanseleta iobratio mu se drhtaivm glasom. "Ali sada si opet sa svojim kraljem i prijateljem, Galahade."

Gvenvir je osetila staru gor~inu u srcu.Pevao je o svom kralju, a ne o svojoj kraljici i ljubavi. Njegova ljubav prema meni nikada nije bila vi{e

nego deo ljubavi prema Arturu. Zatvorila je o~i da ih ne bi videla kako se grle."Bilo je divno", tiho je rekla Morgana. "Ko bi i pomislio da saksonski grubijani mogu da stvaraju takvu

muziku - mora da je to ipak Lanseletovo delo..."Lanselet je odmahnuo glavom. "Muzika je njihova. Re~i su samo jadan odjek njihovih..."Javio se glas koji kao da je bio tihi odjek Lanseletovog. "Ima me|u Saksoncima i muzi~ara i pesnika, a ne

samo ratnika, gospo." Gvenvir se okrenula ka glasu. Mladi} u tamnoj ode}i, vitak, crnokos, ostalo nije mogla davidi; samo je glas, uprkos blagom prizvuku severnja~kog naglaska, zvu~ao potpuno isto kao Lanseletov, imao jeisti ton i visinu.

Artur mu je dao znk da pri|e. "Za mojim stolom sedi neko koga ne poznajem - a na poorodi~noj ve~eri tonije u redu. Kraljice Morgoza...?"

Morgoza je odmah ustala. "Nameravala sam da ti ga predstavim pre nego {to sednemo za sto, ali bio sisuvi{e obuzet razgovorom sa starim prijateljima, kralju moj. Ovo je Morganin sin, koji je odrastao usvojen na momdvoru - Gvideon."

Mladi} je pri{ao i naklonio se. "Kralju Arture", rekao je, i dalje glasom toliko nalik na Lanseletov. Gvenvirje na trenutak osetila vrtoglavu radost: ipak je ovo Lanseletov sin, a ne Arturov - a onda se setila da je Morganinatetka, Vivijen, bila Lanseletova mati.

Artur je zagrlio mladi}a. Govorio je ne{to, ali toliko tihim i drhtavim glasom da se na dva koraka odatlenije ni{ta ~ulo. "Sin moje voljene sestre bi}e primljen na mom dvoru kao ro|eni sin, Gvideone. Hodi i sedi krajmene, mom~e."

Gvenvir je pogledala Morganu. Imala je crvene mrlje na obrazima, jake kao da su nacrtane, i grizla jedonju usnu sitnim, o{trim zubima. Zar je mogu}e da je Morgoza nije upozorila da }e predstaviti njenog sina ocu -ne, zapravo kralju, o{tro je podsetila sebe Gvenvir; nema razloga da misli kako de~ko ima ikakvog pojma ko muje otac. Mada, ako se ikada pogledao u ogledalu, svakako je zaklju~io, kao i svi koji ga vide, da je Lanseletov sin.

Ipak nije de~ak. Mora da mu je najmanje dvadeset pet godina; odrastao je ~ovek."Tvoj ro|ak, Galahad", rekao je Artur, i Galahad je smesta pru`io ruku."Ti si bli`i rod kralju nego ja, ro|a~e - ti ima{ ve}e pravo da bude{ na mom mestu", rekao je sa de~a~kom

otvoreno{}u. "^udim se kako to da me ne mrzi{!"Gvideon se nasme{io. "A otkuda zna{ da te ne mrzim, ro|a~e?" a Gvenvir se prepala, sve dok nije

ugledala njegov osmeh. Da, on je zaista Morganin sin, ima isti onaj ma~iji osmeh kao ona ponekad! Galahad je`mirnuo, ali brzo je zaklju~io da je u pitanju {ala. Gvenvir je naprosto mogla da mu ~ita misli - je li ovo sin mogoca, je li Gvideon kopile mog oca i kraljice Morgane? Delovao je i povre|eno, kao ku~e koje je pri{lo ma{u}irepom i bilo oterano.

"Ne, ro|a~e", rekao je Gvideon, "to {to misli{ nije istina." Gvenvir je osetila da joj dah zastaje u grlu kad jezaklju~ila da momak ima isti osmeh kao Lanselet, od koga se mra~no i ozbiljno lice pretovrilo u oli~enje veselosti,kao da ga je obasjao zrak sunca.

"Nisam... nije..." poku{ao je da se brani Galahad."Ne", ljubazno je rekao Gvideon, "nisi ni{ta rekao, ali vrlo je jasno {ta si pomislio, i {ta sigurno misle svi

ovde prisutni." Podigao je glas, tek malo, glas toliko nalik na Lanseletov, uprkos blagom severnja~kom naglasku:"U Avalonu, ro|a~e, srodstvo se ra~una po `enskoj liniji. Ja poti~em od kraljevske loze Avalona, i to mi je sasvimdovoljno. Bilo bi glupo da neki mu{karac tvrdi kako je otac deteta jedne visoke sve{tenice Avalona. Ali naravno,kao i ve}ina ljudi, voleo bih da znam ko mi je otac, a ono {to ti misli{ ve} sam ~esto ~uo - da sam Lanseletov sin.Na sli~nost sa njim ~esto su mi skretali pa`nju - pogotovo me|u Saksoncima, gde sam proveo tri godine u~e}i dabudem ratnik", dodao je. "Tvoj ugled me|u njima, ser Lanselete, uop{te nije opao sa godinama! Ne mogu danabrojim koliko mi je ljudi reklo da uop{te nije sramota biti kopile takvog ~oveka, ser!" Nasmejao se, smehom kojije bio jezivi odjek smeha ~oveka kome je govorio, i kao da je i Lanseletu bilo neprijatno. "Ali na kraju sam uvekmorao da im ka`em kako nisu u pravu. Od svih ljudi u ovom kraljevstvu koji su me mogli za~eti, za samo jednogznam da mi nije otac. I eto, moram vas obavestiti da je u pitanju samo porodi~na sli~nost. Ja sam ti ro|ak,Galahade, a ne brat." Mirno se zavalio u stolici. "Ho}e li te biti veoma sramota {to }e svi koji nas vide misliti dajesam? Na kraju krajeva, ne mo`emo svakome koga sretnemo da obja{njavamo istinu."

Galahad je delovao zbunjeno. "Ne bi mi smetalo ni da si mi zaista brat, Gvideone.""Ali onda bih bio sin tvog oca i verovatno bih ja bio naslednik prestola", rekao je Gvideon i nasme{io se - i

Gvenviri je sinulo da on istinski u`iva u nelagodnosti koju je izazvao u ~itavom dru{tvu; zaista je Morganin sin,makar po tom prizvuku zlobe.

Progovorila je Morgana, onim svojim tihim glasom koji se ipak svuda ~uo. "Ni meni ne bi bilo neprijatnoda te je za~eo Lanselet, Gvideone."

"Verovatno ne bi, gospo", rekao je Gvideon. "Oprosti mi, gospo Morgana. Oduvek sam majkom zvaosamo kraljicu Morgozu..."

Morgana se nasmejala. "Ako ti ja ne li~im na majku, Gvideone, znaj da ni ti meni ne li~i{ na sina. Dragomi je zbog ovog porodi~nog skupa, Gvenvir", rekla je. "Moglo mi se desiti da se sretnem sa svojim sinom sutra, privelikoj gozbi, bez ikakvog upozorenja."

"Mislim da bi svaka `ena bila ponosna na ovakvog sina", rekao je Urijens, "a {to se ti~e tvog oca, ko godda je on bio, mladi Gvideone, ne ide mu u prilog {to se nije oglasio."

"Oh, ne bih ba{ rekao", odvratio je Gvideon, i Gvenvir je primetila da je na trenutak pogledao ka Arturu.Ko zna za{to govori da ne zna ko mu je otac, ali svakako la`e. Ko zna za{to, osetila je nelagodnost. Ali koliko bijo{ neprijatnije bilo kad bi upitao Artura za{to on, njegov sin, nije progla{en za naslednika.

Avalon, to prokleto mesto! Po`elela je da ~itavo ostrvo potone u more, kao zemlja Is iz drevne pri~e, i davi{e nikad niko ne ~uje za njega!

"Ali ovo je Galahadovo ve~e", rekao je Gvideon, "A ja mu otimam pa`nju. Ho}e{ li bdeti kraj oru`jano}as, ro|a~e?"

Galahad je klimnuo glavom. "To je obi~aj pred progla{enje za Arturovog viteza.""Ja sam bio prvi", rekao je Garet, "i to je dobar obi~aj. ^ini mi se da je to najbli`e {to obi~an vernik mo`e

pri}i sve{teniku - da se zakune kako }e uvek slu`iti svom kralju i svojoj zemlji i svom Bogu." Nasmejao se. "Kakosam bio glup madi} - gospodaru Arture, jesi li mi ikada oprostio {to sam odbio tvoju ponudu da me li~no proglasi{za viteza, nego sam tra`io da to u~ini Lanselet?"

"Da ti oprostim? Ja sam ti zavideo, mom~e", nasme{io se Artur. "Zar misli{ da ne znam da je Lanseletmnogo ve}i ratnik nego ja?"

Prvi put se oglasio Kaj, a lice puno o`iljaka iskrivilo mu se od osmeha. "Rekao sam mu tada da je dobarborac i da }e biti dobar vitez, ali da dvoranin od njega nikada ne}e postati!"

"Utoliko bolje", odmah je rekao Artur. "Sam Bog zna da mi je takvih dosta!" Nagnuo se da bi se obratioGalahadu. "Da li bi vi{e voleo da te za viteza proglasi tvoj otac, Galahade? On je proglasio mnogo mojihvitezova..."

De~ko je pognuo glavu. "Ser, to treba da odlu~i moj kralj. Ali meni se ~ini da vite{tvo poti~e od Boga i danije va`no ko ga dodeljuje. Ja... nisam mislio tako kako zvu~i, ser - ho}u da ka`em, zavet se daje kralju, ali jeupu}en i Bogu..."

Artur je polako klimnuo glavom. "Znam {ta si mislio, mom~e. Vrlo sli~no je i sa kraljem - on se zaklinje da}e vladati svojim narodom, ali zavet se ne daje narodu ve} Bogu..."

"Ili Boginji", dodala je Morgana, "koja je simbol zemlje kojom }e kralj vladati." Pogledala je pravo Artura iovaj je oborio pogled. Gvenvir se ugrizla za usnu... Morgana podse}a Artura na zavet koji je dao Avalonu -prokleta bila! Ali to je odavno pro{lost i Artur je sada hri{}anski kralj... i vlast nad njima ima samo Bog.

"Svi }emo se moliti za tebe, Galahade, kako bi postao dobar vitez, a jednog dana i dobar kralj", rekla jeGvenvir.

"Kad pola`e{ takvu zakletvu, Galahade", rekao je Gvideon, "ti na neki na~in sklapa{ Veliki Brak sazemljom, kao nekada{nji kraljevi. Ali verovatno ne}e{ biti na tako te{koj probi."

Mladi} je porumeneo. "Moj kralj Artur osvojio je svoj presto u boju, ro|a~e, ali ja sada ne mogu da setako doka`em."

"Moglo bi se ne{to i uprili~iti", tiho je rekla Morgana, "a ako }e{ vladati i Avalonom kao i hri{}anskimzemljama, jednog dana te i to ~eka, Galahade."

Galahad je odlu~no stegao usne. "Neka bi to vreme do{lo {to kasnije - ti }e{, gospodaru moj, svakako`iveti jo{ mnogo godina - a do tad }e svi stari narodi koji jo{ veruju da moraju da po{tuju pagansku veru svakakonestati."

"Ne verujem", rekao je Akolon, i to je bilo prvi put da je progovorio te ve~eri. "Sveti gajevi jo{ stoje, a unjima se stara vera po{tuje jednako kao i na po~etku sveta. Mi ne ljutimo Boginju uskra}ivanjem po{tovanja, jer bise ina~e okomila na ljude, uni{tila `etvu i pomra~ila i samo sunce koje nam daje `ivot."

Galahad je bio zapanjen. "Ali ovo je hri{}anska zemlja! Zar do vas nisu stigli sve{tenici da vam poka`ukako zli, stari bogovi me|u kojima obitava i \avo vi{e nemaju mo}i? Biskup Patricije mi je rekao da su svi svetigajevi pose~eni!"

"Nisu", rekao je Akolon, "i ne}e ni biti dok god je moj otac `iv, i ja posle njega."Morgana je zaustila da progovori, ali Gvenvir je primetila da joj je Akolon polo`io ruku na nadlanicu.

Nasme{ila mu se i o}utala. Gvideon je nastavio razgovor. "A nisu ni u Avalonu, gde Boginja `ivi. Kraljevi dolaze iodlaze, ali Boginja }e biti ve~na."

Kakva {teta, pomislila je Gvenvir, {to je ovaj lepi mladi} paganin! Pa, Galahad je dobar i pobo`anhri{}anski vitez, i bi}e hri{}anski kralj! No, dok je poku{avala da se ute{i time, osetila je talas jeze.

Kao da su ga Gvenvirine misli uznemirile, Artur se nagnuo ka Gvideonu, naizgled uznemiren. "Da li sido{ao na dvor da bi postao moj vitez, Gvideone? Ne moram da ti ka`em kako je sin moje sestre uvek dobrodo{aome|u vitezove."

"Priznajem da sam ga zato dovela", rekla je Morgoza, "ali nisam znala da }e ovo biti Galahadova velikasve~anost. Ne bih htela da mu umanjimo slavlje. Neka druga prilika }e nam sasvim odgovarati."

Galahad je bio velikodu{an. "Ne}e mi smetati da bdim i zakunem se sa svojim ro|akom."Gvideon se nasmejao. "Suvi{e si velikodu{an, ro|a~e", rekao je, "ali vidi se da malo zna{ o kraljevanju.

Kraljev naslednik mora biti progla{en sam, bez ikoga ko bi delio pa`nju sa njim. Ako bi nas Artur obojicu proglasioza vitezove, a ja sam dosta stariji i veoma li~im na Lanseleta - pa, ionako se dovoljno govorka o mom poreklu; nebi valjalo da time bacimo senku na tvoje progla{enje. Ni na moje", dodao je, smeju}i se.

Morgana je slegnula ramenima. "Ionako }e se sva{ta pri~ati o kraljevom ro|aku, Gvideone. Daj im malosve`eg mesa za `vakanje!"

"Jo{ ne{to", vedro je rekao Gvideon. "Ni slu~ajno ne nameravam da bdim kraj svog oru`ja u hri{}anskojcrkvi. Ja poti~em iz Avalona. Ako me Artur primi me|u svoje vitezove ovakvog kakav sam, dobro; ako me ne primi,i to je dobro."

Urijens je podigao ~vornovate stara~ke ruke kako bi pokazao izbledele zmije. "Ja sedim za OkruglimStolom bez ikakvog hri{}anskog zaveta, pastor~e."

"I ja", rekao je Gaven. "Mi smo svoju vite{ku titulu osvojili u vreme ratova, i nisu nam bile potrebne ovakvesve~anosti. Ima nas dosta kojima bi te{ko palo kad bi nas primoravali na te dvorjanske kerefeke."

"^ak i ja bih", dodao je Lanselet, "pomalo oklevao da pola`em te hri{}anske zavete, jer ja sam gre{an~ovek. Ipak, ja sam Arturov do smrti, i on to zna."

"Bo`e sa~uvaj da ikada zaboravim", nasme{io mu se Artur. "Ti i Gaven ste stubovi mog kraljevstva. Ako bihizgubio i jednog od vas, mislim da bi mi se presto raspao i sru{io sa sve Kamelotom!"

Podigao je glavu, jer su se utom otvorila vrata na drugom kraju dvorane, i u{ao je sve{tenik u beloj ode`disa dvojicom mladi}a tako|e obu~enih u belo. Galahad je spremno ustao. "Sa tvojim dopu{tenjem, gospodarumoj..."

I Artur je ustao, zagrliv{i svog naslednika. "Blagosloven bio, Galahade. Idi na svoje bdenje."De~ko se naklonio i okrenuo se da zagrli i oca; Gvenvir nije ~ula {ta mu je Lanselet rekao. Pru`ila je ruku i

Galahad se sagnuo da je poljubi. "Dajte mi svoj blagoslov, gospo.""Uvek, Galahade", rekla je Gvenvir, a Artur je na to dodao: "Vide}emo se u crkvi. Mora{ bdeti sam, ali

do}i }emo da te obi|emo.""Suvi{e me po~astvuje{, kralju moj. Zar ti nisi bdeo pred krunisanje?""Jeste, jo{ kako", nasme{ila se Morgana, "ali na sasvim druga~iji na~in."

Kada je ~itavo dru{tvo po{lo ka crkvi, Gvideon je malo zaostao kako bi se na{ao kraj Morgane. Ona jepodigla pogled ka svom sinu - nije bio visok kao Artur, koji se uvrgao na Pendragona, ali u pore|enju sa njomizgledao je veoma visok.

"Nisam o~ekivala da te sretnem ovde, Gvideone.""Ni ja nisam o~ekivao da }u biti tu, madam.""^ula sam da si se borio u poslednjem ratu, i to me|u Arturovim saksonskim saveznicima. Nisam znala da

si i ratnik."On je slegnuo ramenima. "Nisi imala prilike da sazna{ mnogo {ta o meni, gospo.""Da li me mrzi{ {to sam te napustila, sine moj?" upitala je Morgana potpuno neo~ekivano, ni sama ne

znaju}i {ta }e re}i sve dok nije za~ula svoj glas.

Gvideon je oklevao sa odgovorom. "Mo`da - mo`da, dok sam bio mnogo mla|i", kona~no je odgovorio."Ali ja sam dete Boginje, i to {to nisam imao ovozemaljske roditelje kraj sebe nateralo me je da stvarno postanemtakav. Sada ti ni{ta ne zameram, Gospo od Jezera."

Morgana se na trenutak izgubila u izmaglici; kao da je kraj nje stajao mladi Lanselet... sin ju je blagopridr`ao da ne padne.

"Pazi, ovde je staza neravna...""Kako su svi u Avalonu?" upitala je Morgana."Ninijan je dobro", rekao je on. "Sada vi{e nisam u dodiru ni sa kim drugim odande.""Jesi li sreo tamo Galahadovu sestru, devojku po imenu Nimui?" Namr{tila se, poku{avaju}i da proceni

koliko Nimui sada ima godina. Galahadu je {esnaest - Nimui sada ima najmanje ~etrnaest, gotovo je odrasla."Ne znam je", rekao je Gvideon. "Stara sve{tenica-prorok - Ravena, zar ne? - odvela ju je u }utanje i

samo}u. Nijedan mu{karac ne sme da joj vidi lice."Pitam se za{to je Ravena to u~inila. Morgana se iznenada stresla, ali je to prikrila. "Kako je Ravena? Je li

dobro?""Nisam ~uo ni{ta lo{e", rekao je Gvideon, "mada, kad sam je poslednji put video na sve~anostima,

izgledala je starija i od samih hrastova. Ipak, glas joj je bio mlad i umilan. Ali nikada nisam nasamo razgovarao sanjom."

"Sa njom nije razgovarao nijedan `ivi mu{karac, Gvideone, a veoma malo `ena. @ivela sam tamodvanaest godina, a glas sam joj ~ula svega pet ili {est puta." Nije `elela da pri~a ni da misli o Avalonu, i zato jepromenila temu, trude}i se da joj glas deluje opu{teno: "Zna~i, ratovao si rame uz rame sa Saksoncima?"

"Da, u Bretanji - proveo sam neko vreme na Lajonelovom dvoru. Lajonel je mislio da sam Lanseletov sin itra`io je da ga oslovljavam sa 'stri~e', a ja ga nisam razuveravao. Lanseletu ne}e ni{ta {koditi da se misli kako jenapravio jedno-dva kopileta. A Saksonci oko Ceardiga dali su mi svoje ime. Lanseleta su nazvali Vilinska Strela -oni daju ime svakome ko postigne ne{to naro~ito. Mene su prozvali Mordred - to bi na na{em jeziku zna~ilo ne{tokao 'Smrtonosan Savet' ili 'Zao Savet', i sve mi se ~ini da posredi nije neki kompliment!"

"Nije potrebna velika mudrost da bi ispao pametniji od Saksonaca", rekla je Morgana, "ali reci mi, {ta te jenavelo da do|e{ ovamo pre vremena koje sam ja odabrala?"

Gvideon je slegnuo ramenima. "Mislio sam da bi trebalo da vidim svog suparnika."Morgana se upla{eno osvrnula. "Ne govori to naglas!""Nemam razloga da se pla{im Galahada", tiho je nastavio on. "Ne izgleda mi kao neko ko }e po`iveti

dovoljno dugo da bi vladao.""Je li to Vid?""Nije mi potreban Vid da bih znao da je neophodan neko ja~i od Galahada da bi seo na presto

Pendragona", rekao je Gvideon. "Ali ako }e te to umiriti, gospo, tako mi Svetog Kladenca, Galahad ne}e umretiod moje ruke. Ni od tvoje", dodao je kad je video kako se stresla. "Ako ga Boginja ne `eli na prestolu novogAvalona, mislim da to treba da prepustimo njoj."

Na trenutak je polo`io ruku Morgani na rame; ma koliko dodir bio ne`an, ona se opet stresla."Hodi", rekao je on, i Morgani se u~inilo da mu je glas jednako saose}ajan kao kod sve{tenika koji daje

razre{enje. "Hajde da odemo i vidimo mog ro|aka kako bdi. Ne bi bilo pravo da mu i{ta pokvari ovako leptrenutak u `ivotu. Mo`da ih ne}e imati jo{ mnogo."

5.Ma koliko ~esto dolazila u Kamelot, Morgoza od Lotije nikada se nije umarala od dvorskog `ivota. Sada

je znala da }e, kao Arturu podre|ena kraljica i majka jednog od prve trojice njegovih vitezova, dobiti po~asnomesto na turniru. Sedela je u crkvi kraj Morgane; na kraju slu`be Galahad }e biti progla{en za viteza, a sada jekle~ao kraj Artura i Gvenvir, bled, ozbiljan i sav blistav od uzbu|enja.

Biskup Patricije li~no je do{ao iz Glastonberija da odslu`i misu za Duhove u Kamelotu; sada je stajao prednjima u beloj ode`di i pevao: "U Tvoje ime nudimo ovaj hleb, telo Tvoje..."

Morgoza je zaklonila usta puna~kom {akom, prikrivaju}i zevanje. Ma koliko ~esto pose}ivala hri{}anskesve~anosti, nikada nije razmi{ljala o njima; nisu bile ~ak ni zanimljive kao sve~anosti u Avalonu, gde je `ivela kaodete. No, ona je jo{ od svoje ~etrnaeste godine smatrala da su svi bogovi i sve vere samo igra za odrasle ljude.Ni{ta od toga nema veze sa stvarnim `ivotom. Ipak, kad god je dolazila na Duhove redovno je bila na misi, najvi{ezbog Gvenvir - ona joj je bila doma}ica, Vrhovna kraljica i ro|aka, na kraju krajeva - i sada je, zajedno sa~itavom kraljevskom porodicom, po{la da primi pri~est. Morgana, koja je sedela kraj nje, bila je jedina sa ~itavog

dvora koja nije po{la ka oltaru. Vrlo glupo od nje, dokono je pomislila Morgoza. Ne samo da se time izdvaja odobi~nih ljudi, nego i mnogi pobo`ni dvorjani smatraju da je ona ve{tica i ~arobnica, a me|u sobom je nazivaju igorim imenima. Uostalom, kao da je pri~e{}e ne{to stra{no! Jedna verska la` ista je kao i druga, zar ne? KraljUrijens imao je mnogo bolje ose}anje za prikladnost, mada je Morgoza smatrala da on nije ni{ta ve}i vernik odGvenvirine ma~ke ljubimice. Oko ruku je nosio zmije Avalona, pa ipak je, zajedno sa svojim sinom Akolonom,po{ao ka oltaru.

No, kada je do{ao red na zavr{nu molitvu, uklju~uju}i i onu za mrtve, otkrila je da su joj se o~i ispunilesuzama. Nedostajao joj je Lot - njegova cini~na veselost, njegova neobi~na odanost; uostalom, podario joj je ~etiridivna sina. Gaven i Garet su kle~ali u blizini, jer pripadaju Aturovom dvoru - Gaven je, kao i uvek, bio tik uzArtura, a Garet sa svojim bliskim prijateljem, Morganinim pastorkom Uvenom; ~ula je Uvena da se Morganiobra}a kao majci i razabrala je u njenom glasu istinski materinski prizvuk dok je razgovarala sa njim - a oduvek jemislila da Morgana nije sposobna za tako ne{to.

Uz {u{tnje haljina i tiho zveckanje ma~eva u kanijama, svi prisutni su poustajali i po{li u crkvenu portu.Gvenvir, mada nekako izmo`dena, i dalje je bila lepa, sa duga~kim, zlatnim pletenicama preko ramena i sazlatnim pojasom na svilenoj haljini. I Artur je sjajno izgledao. O boku je nosio Ekskalibur u kanijama - onim istimstarim, crvenim kanijama koje je imao ve} preko dvadeset godina. Gvenvir je svakako mogla da mu odavno izvezenove, mnogo lep{e, pomislila je Morgoza.

Galahad je kleknuo pred kralja; Atur je uzeo od Gavena veoma lep ma~. "Ovo je za tebe, dragi mojro|a~e i usvojeni sine." Dao je znak Gavenu, koji je pri~vrstio ma~ oko mladi}evog pojasa. Galahad je podigaopogled i de~a~ki se nasme{io. "Zahvaljujem ti, kralju moj. Nadam se da }u ga nositi uvek i samo u tvojoj slu`bi."

Artur mu je polo`io obe ruke na glavu. "Rado te primam u dru`inu Okruglog stola, Galahade, iprogla{avam te za viteza. Budi uvek veran i pravedan, i slu`i prestolu i pravednim ciljevima." Podigao je mladi}a,zagrlio ga i poljubio. Gvenvir ga je tako|e poljubila, i njih troje su po{li prema turnirskoj poljani, a ostali za njima.

Gvenvir se na{la izme|u Morgane i Gvideona, a Urijens, Akolon i Uven bili su odmah iza njih. Poljana jebila oki}ena zelenim granjem i raznobojnim trakma, a organizatori su `urili na sve strane. Primetila je Lanseletakako grli Galahada i predaje mu novi, sasvim beli {tit. "Ho}e li se Lanselet danas boriti?" upitala je.

"Mislim da ne}e", odgovorio je Akolon. "^uo sam da }e biti glavni sudija; ionako je ve} previ{e putapobe|ivao na turnirima. Me|u nama re~eno, on vi{e i nije tako mlad, a ugledu kralji~onog miljenika ne bi mnogokoristilo da ga iz sedla izbaci neki juno{a {to je tek postao vitez. ^uo sam da ga je Garet ve} vi{e puta pobedio, ajednom i Lamorak..."

Morgoza se nasme{ila. "Lepo od Lamoraka {to se uzdr`ava da se hvali tom pobedom - malo je ljudi kojibi }utali o tome kako su nadja~ali Lanseleta, makar i u turnirskom boju!"

"A ja mislim da bi ve}ina mladih vitezova bila veoma nesre}na pri pomisli da Lanselet vi{e nije kraljturnira. On im je uzor i junak", tiho je rekla Morgana.

Gvideon se nasmejao. "Ho}e{ da ka`e{ da mladi jeleni ne `ele da izazovu viteza koji je Kralj Jelen me|unjima?"

"Mislim da za starije vitezove va`i upravo to", rekao je Akolon, "a {to se ti~e mladih, malo koji imadovoljno iskustva i znanja da bi smeo da ga izazove. On jo{ ima ~emu da ih nau~i."

"Ja ga ne bih izazivao", tiho je rekao Uven. "Mislim da nema viteza na ovom dvoru koji ne voli Lanseleta.Garet sada mo`e da ga pobedi u svako doba, ali ne}e da ga sramoti na Duhove; a sa Gavenom je uvek bioravan. Jednom su se na Duhove njih dvojica borili vi{e od sata, i Gaven mu je jednom izbio ma~ iz ruke. Ne znamda li bih mogao da ga savladam prsa u prsa, ali on }e ostati najbolji sve dok je `iv, i svi }emo se postarati da takobude."

"Izazovi ga jednog dana", nasmejao se Akolon. "Ja sam to jednom u~inio, i ispra{io me je za manje od petminuta! On mo`da jeste star, ali je i dalje ve{t i sna`an."

Otpratio je Morganu i Urijensa do sedi{ta koja su im odre|ena. "Uz va{u dozvolu, idem da se prijavim zaturnir dok ne bude kasno."

"Ja tako|e", rekao je Uven, saginju}i se da poljubi oca u ruku. Potom se obratio Morgani. "Majko, janemam svoju gospu. Ho}e{ li mi dati ne{to da ponesem kao amajliju?"

Morgana mu se sa ljubavlju nasme{ila i dala mu traku sa rukava, a on ju je obmotao oko mi{ice."Odlu~io sam da izazovem Gvena na takmi~enje u snazi."

"Gospo Morgana", veselo je rekao Gvideon, "bolje povuci poklon - zar }e{ dozvoliti da ga tako lakoizgubi{?"

Morgana je pogledala Akolona i nasmejala se. Morgoza je primetila kako joj je lice o`ivelo. Uven je njensin, mnogo vi{e nego Gvideon; ali Akolon joj je, jasno se vidi, mnogo vi{e od toga, pomislila je. Pitam se da listari kralj zna - i da li mu je svejedno.

Pri{ao im je Lamorak, i Morgoza je bila polaskana - na poljani je bilo mnogo lepih `ena, mogao je uzetiamajliju od bilo koje, ali je ipak, pred svima, pred ~itavim Kamelotom, njen dragi mladi} pri{ao da se pokloni prednjom.

"Gospo moja, ho}e{ li mi dati amajliju?""Sa zadovoljnstvom, mili." Dala mu je jednu ru`u iz buketa koji je nosila na grudima. On je poljubio cvet;

pru`ila mu je i ruku da je poljubi, prijatno svesna da je njen mladi vitez jedan od najlep{ih me|u prisutnma."Ti kao da si za~arala Lamoraka", rekla je Morgana, i iako mu je malo~as javno dala amajliju, Morgoza je

od njenog hladnog glasa porumenela."Zar misli{ da mi trebaju ~ini i ~arolije, ro|ako?"Morgana se nasmejala. "Ja bih upotrebila sasvim drugu re~. Mladi}i, izgleda, najvi{e `ele samo lepo lice.""Pa, Morgana, Akolon je mla|i od tebe, a svakako si ga op~inila do te mere da mu mla|e `ene uop{te ne

padaju na pamet - niti lep{e. Ja sam poslednja koja bi ti prebacivala, mila. Udata si protiv svoje volje, a mu` bi pogodinama mogao da ti bude deda."

Morgana je slegnula ramenima. "Ponekad mislim da Urijens zna - mo`da mu je milo {to imam ljubavnikakoji me ne}e nagovarati da ga ostavim."

Pomalo oklevaju}i - nije postavila Morgani nijedno li~no pitanje jo{ otkako se rodio Gvideon - Morgoza jeipak morala da pita. "Zna~i, ti i Urijens ste u sva|i?"

Morgana je opet slegnula ramenima. "Misim da Urijensu nije dovoljno stalo do mene da bi bio u sva|i.""Kako ti se dopada Gvideon?" upitala je Morgoza."Pla{i me", rekla je Morgana. "Ipak, bilo bi te{ko ne pasti pod njegove ~ini.""A {ta si o~ekivala? Ima Lanseletovu lepotu i tvoju snagu umna - a i ambiciozan je.""Kako je ~udno {to ti poznaje{ mog sina bolje nego ja", rekla je Morgana sa toliko gor~ine u glasu da je

Morgoza, kojoj je ve} navrh jezika bio o{tar odgovor - Morgana ga je napusitla, za{to se sad ~udi? - umesto togasamo potap{ala ro|aku po nadlanici. "Oh, mila, ~im de~ak preraste maj~ino krilo, svi ga poznaju bolje negomajka! Sigurna sam da i Artur i njegovi vitezovi, ~ak i tvoj Uven, poznaju Gavena bolje nego ja, a njega uop{tenije te{ko upoznti - tako je neverovatno jednostavan. I da si ti podizala Gvideona, opet ga ne bi poznavala - radopriznajem da ja nisam uspela da ga upoznam."

Morgana se samo nelagodno nasme{ila. Okrenula se da pogleda turnir, koji je upravo po~injao; klovnovii dvorske lude izigravali su turnirsku bitku, ma{u}i svinjskim be{ikama umesto oru`jem i donjim rubljem umesto{titovima, a publika se valjala od smeha. Na kraju su se naklonili svi zajedno, a Gvenvir im je, istim pokretom kao{to }e kasnije predati nagrade prvim pobednicima, bacila pune {ake slatki{a. Pobili su se oko njih, izazvav{i jo{smeha, a onda su oti{li, jer u kuhinji ih je ~ekala obilna ve~era.

Heraldi su oglasili da }e prva na programu biti borba izme|u kralji~inog miljenika, ser Lanseleta odJezera, i kraljevog, ser Gavena od Lotije. Kad su izi{li na poljanu, do~ekao ih je gromoglasan pljesak - Lanselet jebio vitak, tamnoput i jo{ tako lep, uprkos borama na licu i sedima u kosi, da je Morgani zastao dah.

Da, pomislila je Morgoza, gledaju}i njeno lice, jo{ ga voli, uprkos tolikim godinama. Mo`da ona to ni nezna, ali voli ga.

Borba je li~ila na pa`ljivo uve`ban ples; borci su kru`ili jedan oko drugog, a ma~evi i {titovi resko suodzvanjali od udaraca. Morgoza nije primetila da je ijedan od njih imao i najmanju prednost, i kada su na krajuspustili oru`je, nalonili se Kralju i zagrlili se, obojicu je opet pozdravio buran pljesak.

Potom su do{le igre na konjima: prikazivanje ve{tine jahanja, kro}enje divljeg konja - Morgoza se nejasnose}ala kako je nekada Lanselet u~inio ne{to sli~no, mo`da na Arturovom ven~anju - sve joj se ~inilo tako davno.Potom su do{le pojedina~ne borbe jaha~a, sa zatupljenim kopljima, ali i takva koplja mogu da izbace ~oveka izsedla i po{teno ga tresnu o ledinu. Jedan mladi} je nezgodno pao na nogu i vri{tao je od bolova dok su gaodnosili, a potkolenica mu je {tr~ala pod nemogu}im uglom. To je bila jedina ozbiljna povreda, ali bilo je i mnogomodrica, slomljenih prstiju, o{amu}ivanja, a jedan jaha~ je jedva izbegao da ga lo{e obu~eni konj ne ritne uglavu. Gvenvir je na kraju podelila nagrade, a Artur je pozvao Morganu da i ona u~estvuje u podeli.

Akolon je dobio jednu od nagrada za jahanje, i kada je pri{ao da klekne i primi nagradu od Morgane,Morgoza se zapanjila; odnekud iz gledali{ta ~uo se tih, ali jasan {apat: "Ve{tice! Kurvo!"

Morgana je pocrvenela, ali ruke joj nisu zadrhtale dok je predavala pehar Akolonu. Artrur se tiho obratiojednom komorniku. "Vidi ko je to bio!" i ~ovek je smesta oti{ao, ali Morgoza je bila sigurna da u ovakvoj masinikad ne}e mo}i da prepoznaju glas.

Kada se Morgana vratila da sedne pred po~etak drugog dela turnira, bila je bleda i besna; ruke su joj setresle i te{ko je disala, valjda zbog stegnutog grla.

"Nemoj brinuti zbog toga, mila", rekla je Morgoza. "[ta misli{, kako sve zovu mene kad nastupi nerodnagodina, ili kad je neki razbojnik besan {to smo ga uhvatili, pa ne mo`e vi{e da divlja okolo?"

"Zar misli{ da mi je stalo {ta taj {ljam misli o meni?" odvratila je Morgana, ali Morgoza je znala da je tosamo gluma. "U mojoj zemlji me vole."

Drugi deo turnira po~eli su saksonski ratnici, prikazuju}i ve{tinu rvanja. Svi su bili krupni i maljavi, i to nesamo po licima nego i po ~itavom gotovo nagom telu; stenjali su, napinjali se i znojili, ste`u}i i cimaju}i jednidruge snagom od koje se lome kosti. Morgoza se nagnula napred, besramno u`ivaju}i u njihovoj mu{koj snazi; aliMorgana je odvratila pogled, kao da se gadi.

"Ma hajde, Morgana, postaje{ ~edna kao na{a kraljica. Kakav izraz lica!" Morgoza je zaklonila o~i odsunca i zagledala se ka poljani. "Izgleda da }e glavna bitka uskoro po~eti - gledaj! Je li ono Gvideon? [ta tosmera?"

Gvideon je istr~ao na poljanu, jednim pokretom oterao heralda koji je po{ao ka njemu i oglasio sesna`nim, jasnim glasom koji se dobro ~uo po ~itavoj poljani. "Kralju Arture!"

Morgoza je primetila da se Morgana sva zgr~ila, potpuno bleda, i da sna`no ste`e ogradu. [ta je tajmomak smislio? Zar }e napraviti scenu ovde, pred pola Arturovog naroda, i zahtevati da ga prizna za svog sina?

Artur je ustao, i Morgozi se u~inilo da je i njemu nelagodno, ali glas mu je jasno odzvanjao."Da, ne}a~e?""^uo sam kako je obi~aj da se na ovakvim turnirima dozvoljavaju izazovi, ako ih kralj dopusti. Do{ao sam

da izazovem na borbu ser Lanseleta!"Lanselet je jednom rekao - Morgoza se jasno se}ala - da mu takvi izazovi zagor~avaju `ivot; svaki juno{a

`udi da izazove kralji~inog miljenika. Artur je odgovorio ozbiljnim glasom. "Takav je obi~aj, ali ne mogu dagovorim u Lanseletovo ime. Ako pristane na borbu, ne mogu da je zabranim, ali mora{ izazvati njega li~no izadovoljiti se njegovim odgovorom."

"Oh, prokleti de~ak!" gun|ala je Morgoza. "Nisam imala pojma {ta namerava..." Ali Morgana je naslutilada njenoj ro|aci ipak nije ba{ toliko neprijatno.

Podigao se vetar, i turnirsku poljanu je zaklonila pra{ina. Gvideon je oti{ao do kraja niza paviljona, gde jena klupi sedeo Lanselet. Nije se ~ulo {ta su govorili, ali Gvideon se ljutito okrenuo od njega. "Gospodo!" povikaoje. "Uvek sam slu{ao kako je miljenikova du`nost da prihvati svaki izazov! Zahtevam da mi Lanselet izi|e namegdan ili neka mi preda svoju du`nost! Da li je stekao tu titulu vojni~kom ve{tinom ili na neki drugi na~in,gospodaru Arture?"

"Volela bih da je tvoj sin jo{ dovoljno mali da mogu da mu ispra{im tur!" rekla je Morgoza."Za{to krivi{ njega?" upitala je Morgana. "Za{to ne krivi{ Gvenvir {to je svog mu`a u~inila tako ranjivim?

Svi u ~itavom kraljevstvu znaju da ona voli Lanseleta, ali njoj ne vi~u da je ve{tica i kurva kad do|e da delinagrade!"

Dotle je Lanselet ustao i pri{ao Gvideonu; odmerenim udarcem te{ke rukavice pogodio je mladi}a prekousta. "Sada si mi dao razloga da ti izi|em na megdan, mladi Gvideone. Sad }emo videti ko se pla{i borbe!"

"Zato sam i do{ao", odgovorio je Gvideon kao da nije osetio ni udarac ni uvredu, mada mu se na licuvidela krv. "^ak ti priznajem da si prvi zadao ranu, ser Lanselete. Prikladno je da ~ovek tvojih godina ima nekuprednost."

Lanselet je ne{to rekao svojim pomo}nicima, i jedan od njih je zauzeo mesto glavnog sudije. Na tribinamase ~ulo mrmljanje dok su Lanselet i Gvideon uzimali ma~eve i prilazili kralju da mu se obredno naklone, ~ime bitkazvani~no po~inje. Ako u publici ima ikoga ko ne misli da su njih dvojica otac i sin, pomislila je Morgoza, onda tajneko vrlo lo{e vidi.

Obojica su podigla ma~eve, lica skrivenih pod kacigama. Bili su u dlaku iste visine; mogli su se razlikovatijedino po oklopima, jer Lanseletov je bio izubijan od mnogih bitaka, a Gvideonov blistavo nov. Polako su kru`ilijedan oko drugog, a onda su jurnuli i Morgoza na trenutak uop{te nije mogla da prati pokrete ma~eva, toliko subili brzi. Ipak, odmah se videlo da je Lanselet daleko nadmo}niji od mladi}a, i trenutak kasnije uspeo je da zadastra{an udarac. Gvideonu je po{lo za rukom da ga do~eka ivicom {tita, ali ma~ je dr`ala toliko sna`na ruka da seon zateturao, izgubio ravote`u i pao punom du`inom. Lanselet je odmah spustio ma~ i pri{ao da mu pomogne da

ustane. Morgoza nije ~ula {ta mu je rekao, ali pokret je bio potpuno dobro}udan, u stilu: 'Je li ti sad dosta,momak?'

Gvideon je pokazao tanak mlaz krvi na Lanseletovom ru~nom zglobu, iz male posekotine koju je uspeo damu nanese. Glas mu je bio jasan.

"Ti si naneo prvu ranu, ser Lanselete, a ja drugu. Da poku{amo jo{ jednom?"Nastupilo je op{te mrmljanje neslaganja; u ovakvim borbama uvek se prestajalo kod prve nanesene rane,

po{to je oru`je bilo potpuno nao{treno.Kralj Artur je ustao. "Ovo je sve~anost i turnirska borba, a ne dvoboj! Ne dozvoljavam da se na ovakvom

mestu izravnavaju stari ra~uni, osim ako se borite pesnicama i mo~ugama! Nastavite ako ho}ete, ali upozoravamvas: ako nako bude ozbiljno ranjen, obojica }ete pasti u nemilost!"

Borci su se naklonili i razdvojili, opet kru`e}i kako bi stekli prednost; potom su jurnuli kao jedan, iMorgoza je dahnula od `estine koju su obojica pokazivala. ^inilo joj se da }e svakog ~asa jedan od njihproburaziti onog drugog! Jedan borac je pao na kolena - na njegov {tit se sru~ila ki{a udaraca, ma~evi su zveknulii kao da su srasli o{tricama, a onda je jedan po~eo da se spu{ta sve ni`e i ni`e, vrhom ka tlu...

Gvenvir je ustala i kriknula. "Ne dozvoljvam da se ovo nastavi!"Artur je bacio na poljanu svoje `ezlo: to je uvek bio znak da se borba smesta prekine, ali borci ga nisu

primetili, i sudije su morale da ih silom razdvoje. Gvideon je stajao odmoran i uspravan, sme{e}i se dok je skidaokacigu. Lanseletu je {titono{a morao da pomogne kako bi ustao; te{ko je disao, a niz lice su mu se slivali krv iznoj. Opet je nastupilo op{te mrmljanje u publici, ~ak i me|u ostalim vitezovima; Gvideonova popularnost nijenimalo porasla time {to je osramotio op{teg ljubimca.

No, on se ipak naklonio pred starijim vitezom. "Po~astvovan sam, ser Lanselete. Do{ao sam na ovaj dvorkao stranac, ~ak nisam ni vitez, i zahvalan sam ti {to si me podu~io u ma~evanju." Njegov osmeh je bio istovetniodraz Lanseletovog. "Hvala vam, ser."

Lanselet je nekako smogao snage da se nasme{i. Tog ~asa su toliko li~ili da je to bilo naprosto neprijatno."Veoma odva`no si se borio, Gvideone."

"Pa onda", rekao je Gvideon, kleknuv{i pred njim u pra{inu, "molim vas, ser, da me proglasite za viteza."Morgozi je zastao dah. Morgana je sedela kao okamenjena. No, sa mesta gde su sedeli Saksonci doprlo

je glasno odobravanje. "Sjajan gest! Mudro, mudro - kako sad da ga odbije, kad ga je ve} pohvalio kao borca!"Lanselet je pogledao Artura. Kralj je nepomi~no sedeo, ali trenutak kasnije klimnuo je glavom. Lanselet je

dao znak {titono{i, koji je doneo ma~. Lanselet ga je uzeo i pri~vrstio Gvideonu oko pojasa. "Uvek ga nosi u slu`bisvog kralja i za pravedne ciljeve", rekao je stari vitez. Sada je bio smrtno ozbiljan. Sa Gvideonovog lica nestalo jepodsmeha i cinizma; bio je ozbiljan i ljubak, netremice zagledan u Lanseleta, i Morgoza je primetila da mu usnedrhte.

Morgoza je odjednom bila puna saose}anja prema njemu - kopile, ~ak ga ni otac nije priznao, bio jeusamljeniji nego i sam Lanselet nekada. Ko da ga krivi {to je izveo ~itavu predstavu kako bi ga ro|aci primetili?Trebalo je odavno da ga dovedemo na Arturov dvor, pomislila je, Artur je mogao da ga prizna makar privatno kadne sme javno. Kraljevski sin ne bi morao da radi ovakve stvari.

Lanselet je polo`io ruke Gvideonu na ~elo. "Uz dozvolu na{eg kralja, primam te u ~asnu dru`inu OkruglogStola. Uvek slu`i na{em kralju, i po{to si ovu ~ast zaslu`io vi{e ve{tinom nego grubom snagom - mada si i togapokazao dosta - progla{avam te ~lanom dru`ine, i dajem ti ime, ne Gvideon, nego Mordred. Sada zauzmi svojemesto me|u Arturovim vitezovima."

Gvideon - ne, Mordred, trgla se Morgoza, jer davanje imena novom vitezu podjednako je ozbiljan ~in kaoi samo kr{tenje - Mordred je ustao i uzvratio Lanseletu zagrljaj. Izgledao je duboko dirnut, kao da nije ~uo uzvike ipljesak. Kad je progovorio, glas mu se gotovo slomio. "Sada sam osvojio najve}u nagradu dana, ma kogaproglasili za pobednika turnira, ser Lanselete."

"Ne", tiho je rekla Morgana Morgozi, "stvarno ga ne razumem. Ovo je poslednje {to sam mogla o~ekivati."

Nastupila je duga pauza dok su se vitezovi raspore|ivali za zavr{nu borbu. Neki su oti{li da piju vode ilida na brzinu pojedu malo hleba; drugi su se okupljali u grupicama, raspravljaju}i na koju stranu da se svrstaju;tre}i su po{li da provere konje. Morgoza je krenula na poljanu, gde je ostalo nekoliko mladi}a. Me|u njima jeprimetila Gareta - bio je za glavu vi{i od svih. Mislila je da on razgovara sa Lanseletom, ali kada je pri{la bli`e,videla je da su je o~i prevarile; govorio je ne{to Gvideonu, i glas mu je bio ljutit. Uspela je da ~uje samo parposlednjih re~i.

"...~ime ti je ikada naudio? Da ga tako osramoti{ pred ~itavim dvorom..."

Gvideon se na to nasmejao. "Ako na{em ro|aku treba za{tita pred dvorom punim prijatelja, neka mu jeBog na pomo}i kad se na|e me|u Saksoncima ili severnjacima! Ma hajde, usvojeni brate, ne sumnjam daLanselet ume da ~uva svoj ugled! Je li to jedino {to ima{ da mi ka`e{ posle toliko godina, brate, da me grdi{ {tosam uznemirio nekoga koga toliko voli{?"

Garet se nasmejao i ~vrsto zagrlio Gvideona. "Isti si mangup kao nekada - otkuda ti je samo tako ne{topalo na pamet? Da si ga zamolio, Artur bi te odmah proglasio za viteza!"

"Siguran sam da je tako", odgovorio je Gvideon, "on je uvek dobar prema svojim ro|acima. Tebe bi, naprimer, sigurno odmah proglasio za viteza zato {to si Gavenov brat, ali ni ti nisi hteo tim putem, usvojeni brate."Nasmejao se. "A mislim da mi Lanselet ipak pone{to i duguje posle svih ovih godina koje sam proveo nose}injegovo lice!"

Garet je slegnuo ramenima kao krivac. "Pa, ~ini mi se da se ne ljuti na tebe; onda valjda i ja moram da tioprostim. Sada si i ti video koliko je on dobar ~ovek."

"Aha", tiho je rekao Gvideon, "toliko je..." a onda je podigao pogled i primetio Morgozu. "Majko, otkud tiovde? Mogu li da ti pomognem?"

"Do{la sam samo da pozdravim Gareta, koji mi se nije obratio ~itavog dana", rekla je Morgoza, ikrupajlija se sagnuo da joj poljubi ruku. "Na kojoj }e{ strani biti?" upitala je sina.

"Kao i uvek, na Gavenovoj, me|u kraljevim ljudima", odgovorio ja Garet. "Ima{ li ti bojnog konja,Gvideone? Ho}e{ li se boriti na kraljevoj strani? Lako }emo ti napraviti mesta."

Gvideon je odgovorio uz onaj svoj zagonetni, mra~ni osmeh. "Po{to me je Lanselet proglasio za viteza,pretpostavljam da bi trebalo da se borim u vojsci ser Lanseleta od Jezera, uz Akolona, za Avalon. Ali ja danas ne}uvi{e u~estvovati na turniru, Garete."

"Za{to?" upitao je Garet i polo`io mu ruku na rame, gledaju}i nani`e u njega kao i uvek - Morgoza se natrenutak setila mnogo mla|eg Gareta kako isto ovako gleda svog malog brata. "To se o~ekuje od onih koji su tekprogla{eni za vitezove - Galahad }e se boriti, da zna{."

"A na ~ijoj strani?" upitao je Gvideon. "Na strani svog oca Lanseleta ili na strani svog kralja koji ga jeproglasio za naslednika ~itavog kraljevstva? Zar to nije okrutna proba odanosti?"

Garet ga je iznena|eno pogledao. "A kako bi ti podelio vitezove za turnirsku bitku, osim izme|u dvojicenajve}ih vitezova me|u nama? Zar misli{ da Artur ili Lanselet to smatraju probom odanosti? Artur ne}e izi}i napoljanu samo zato da se niko ne bi dvoumio da li da napadne svog kralja, ali Gaven je njegov vojskovo|a jo{otkako je krunisan! Zar }e{ probuditi stari skandal? Ti?"

Gvideon je slegnuo ramenima. "Po{to ionako ne nameravam da se pridru`im nijednoj strani...""Ali {ta }e svet misliti o tebi? Re}i }e da si kukavica, da zazire{ od borbe...""Dovoljno sam se borio u Arturovoj vojsci da mi ne bude va`no {ta }e svet re}i", odbrusio je Gvideon, "ali

ako ba{ `eli{, reci im da mi konj hramlje i da ne `elim da ga izla`em ozbiljnijoj povredi - to je ~astan izgovor.""Ja bih ti pozajmio konja, ili Gaven", zbunjeno je odgovorio Garet, "ali ako `eli{ ~astan izgovor, radi {ta

ho}e{. Ali za{to, Gvideone? Ili treba da te zovem Mordrede?""Ti, usvojeni brate, uvek sme{ da me zove{ kako god `eli{.""Ali zar mi ne}e{ re}i za{to se pla{i{ borbe?""Ti jedini sme{ neka`njeno da mi ka`e{ tu re~", rekao je Gvideon, "ali po{to si me pitao, re}i }u ti. To je za

tvoje dobro, brate."Garet se namr{tio. "Kako to misli{, za ime Bo`je?""Ne znam mnogo o tvom Bogu, niti mi je stalo do njega", rekao je Gvideon, oborenog pogleda. "Kao {to

zna{, brate - a odavno zna{ - ja imam Vid...""Da, pa {ta?" nestrpljivo je upitao Garet. "Jesi li ru`no sanjao, kako }u ti pasti pod konja?""Ne {ali se sa time", rekao je Gvideon, a Morgoza je osetila kako joj se krv ledi kad je pogledao Gareta.

"^inilo mi se..." Progutao je knedlu, kao da mu se grlo steglo toliko da ne mo`e da govori. "Video sam te kakole`i{ na samrti - kle~ao sam kraj tebe, a ti nisi hteo da mi ka`e{ ni re~ - i znao sam da je moje delo {to le`i{ tako,bez iskre `ivota u sebi."

Garet je nabrao usne i bezvu~no zazvi`dao. No, odmah potom je pljesnuo usvojenog brata po ramenu."Zna{, mom~e, ja ne verujem mnogo u snove i vizije. A od sudbine ionako niko ne mo`e da pobegne. Zar te tonisu nau~ili u Avalonu?"

"Jesu", tiho je rekao Gvideon. "I ako padne{ od moje ruke na bojnom polju, onda je to sudbina... ali ne}uda isku{avam sudbinu u igri, brate. Neki nesre}an slu~aj mo`e povu}i moju ruku da pogre{no udari... Neka ostaneovako, Garete. Danas ne}u izlaziti u boj, ma {ta svet rekao."

Garet je i dalje delovao uznemireno. "Pa, ~ini kako `eli{, mom~e. Ostani onda uz na{u majku, po{to }e seLamorak boriti uz Lanseleta." Sagnuo se da poljubi majci ruku i udaljio se; Morgoza je, namr{tena, zaustila daupita Gvideona {ta je to ta~no video, ali on se mr{tio, zure}i u tlo, pa je radije odustala. "Pa, ako }u imati mladogdvorjanina da sedi kraj mene", rekla je umesto toga, "mo`e{ li mi doneti malo vode da popijem pre nego {to sevratim na tribine?"

"Svakako, majko", rekao je on i po{ao ka buradima sa vodom.Morgozi je zavr{na turnirska bitka uvek vi{e li~ila na zbrku; sada je od sunca po~ela da je boli glava i

jedva je ~ekala da se sve zavr{i. Bila je i gladna, a iz daljine je dopirao miris sve`eg pe~enja.Gvideon je sedeo kraj nje i sve joj obja{njavao, mada ona nije poznavala finese borbe i nije ni marila za

to. Ipak, primetila je da se Galahad dobro dr`ao i da je zbacio dva jaha~a; to ju je za~udilo, jer delovao je takone`no. S druge strane, njoj je i Garet delovao kao krhko dete, a bio je najubojitiji ratnik na poljani. Na kraju je onprimio nagradu za najboljeg borca na kraljevoj strani, pod Gavenovom komandom. Niko se nije iznenadio {to jenagradu na Lanseletovoj strani dobio Galahad; to je bio obi~aj kada je neko tog dana progla{en za viteza, iMorgoza je to i glasno rekla.

"I ti si mogao da osvoji{ nagradu, Gvideone", rekla je, ali on se samo nasmejao i odmahnuo glavom. "Netreba mi, majko. Za{to da svom ro|aku pokvarim dan? A Galahad se dobro borio - niko mu ne mo`e zameriti {toje nagra|en."

Bilo je mnogo manjih nagrada, i kada su sve podeljene, vitezovi su po{li do svojih paviljona, gde su ih{titono{e ~ekale da ih poliju kofama vode i pomognu im da obuku ~istu ode}u. Morgoza je po{la sa gospama doodaje koja im je stavljena na raspolaganje, kako bi mogle da urede haljine i kosu, i da speru pra{inu i znoj.

"[ta misli{, Morgana", upitala je Morgoza, "je li Lanselet stekao neprijatelja?""Mislim da nije. Zar nisi videla kako su se zagrlili?""Izgledali su kao otac i sin. Volela bih da je zaista tako!"Morganino lice bilo je kao kamen. "Suvi{e je godina pro{lo da bismo sada govorili o tome, tetka."Mo`da je zaboravila da ja znam ~iji je on stvarno sin, pomislila je Morgoza. No, Morgana je i dalje bila

ledeno mirna, pa je Morgoza odlu~ila da bude pomirljiva. "Ho}e{ li da ti sredim pletenice na le|ima?" ^im joj jeMorgana okrenula le|a, uzela je ~etku i dala se na posao. "Mordred", mrmljala je dok je radila. "Pa, stvarno je ve{tsavetnik, Boga mi! Sada je stekao polo`aj hrabro{}u i odva`no{}u, i ne mora se pozivati na srodstvo sa Arturom.Saksonci su mu dali dobro ime. Ali nisam znala da je tako dobar borac. Stvarno je uspeo da postane doga|ajdana! Bez obzira na to {to je Galahad odneo nagradu, svi }e pri~ati samo o Mordredovom odva`om gestu."

Pri{la im je jedna od kralji~inih gospi. "Gospo Morgana, je li ser Mordred tvoj sin? Nisam znala da ima{sina..."

"Rodila sam ga vrlo mlada", mirno je rekla Morgana, "a Morgoza ga je usvojila. I ja sam ga gotovozaboravila."

"Sigurno si veoma ponosna na njega! Zar nije nao~it? Lep je gotovo kao Lanselet!" rekla je `ena i o~i sujoj zasvetlucale.

"Stvarno jeste, zar ne", slo`ila se Morgana, toliko u~tivim glasom da je jedino Morgoza, koja ju je dobropoznavala, znala koliko je, zapravo, besna. "To im obojici stvara neprijatnosti. Ali Lanselet i ja smo unuci iste bake,i kada sam bila mala, vi{e sam li~ila na njega nego na svog brata. Na{a majka bila je visoka i crvenokosa kaokraljica Morgoza, ali gospa Vivijen pripadala je starom narodu Avalona."

"Pa ko mu je onda otac?" upitala je `ena, i Morgoza je primetila kako Morgana ste`e pesnice. No, uspelaje da se ljubazno nasme{i. "On je dete Beltana, i sin je bogova, kao i sva deca za~eta oko vatri. Sigurno se se}a{da sam kao vrlo mlada bila sve{tenica kod Gospe od Jezera."

@ena je poku{ala da bude u~tiva. "Zaboravila sam na to - tamo se jo{ po{tovala stara vera?""I sada se po{tuje", tiho je rekla Morgana. "I neka bi Boginja u~inila da tako ostane do kraja sveta."Kao {to je i nameravala, to je u}utkalo `enu, i Morgana se obratila Morgozi. "Jesi li spremna, ro|ako?

Hajdemo u salu." Kada su izi{le iz odaje, duboko je odahnula od olak{anja."Brbljive glupa~e - slu{aj ih samo! Zar nemaju ni{ta pametnije da rade sem da ogovaraju?""Verovatno nemaju", rekla je Morgoza. "Njihovi pobo`ni hri{}ani, o~evi i mu`evi, postarali su se da nemaju

~ime drugim da se zaokupe."Vrata velike odaje Okruglog Stola, gde se odr`avala gozba na Duhove, bila su zatvorena, kako bi u{li svi

zajedno."Artur svake godine izmi{lja neke nove otmenosti", rekla je Morgoza. "Sada }emo praviti sve~anu

povorku?"

"Pa {ta si o~ekivala?" upitala je Morgana. "Sad kad nema ratova, mora ne~im zagolicati ma{tu naroda, adobro je izabrao da to ~ini velikim predstavama - ~ujem da mu je to savetovao Merlin. Obi~an svet - a, Boga mi, iplemi}i - voli velike predstave, i druidi to znaju jo{ od vremena kada su zapalili prve beltanske vatre. Gvenvir jeutro{ila mnoge godine truda da od ovog na~ini najve}u sve~anost u svim hri{}anskim zemljama." Nasme{ila se, ito je bio prvi iskreni osmeh koji je Morgoza videla na njenom licu ~itavog dana. "^ak i Artur zna da ne bi mogaoda ih okupi samo zbog mise i gozbe - ako nema nekog velikog ~uda pri ruci, ne sumnjam da }e Artur i Merlin daga izmisle! Ba{ {teta {to nisu uspeli da odlo`e pomra~enje sunca za danas!"

"Je li bilo pomra~enje i u Velsu? Moj narod se popla{io", rekla je Morgoza, "a ove glupa~e od Gvenvirinihdru`benica sigurno su vri{tale i ci~ale kao da dolazi kraj sveta!"

"Gvenvir, izgleda, voli da se okru`uje glupa~ama", rekla je Morgana. "Ona sama, zapravo, i nije glupa,mada voli da se tako misli. Pitam se kako ih samo podnosi."

"Trebalo bi da si malo strpljivija sa njima", upozorila ju je Morgoza, a Morgana je slegnula ramenima."Nije me briga {ta te glupa~e misle o meni.""Ne mogu da zamislim da toliko dugo `ivi{ u Urijensovom kraljevstvu, a da si tako malo nau~ia o ve{tini

vladanja", rekla je Morgoza. "[ta god o njoj mislili mu{karci, `ena zavisi od dobre volje ostalih `ena - zar nisi tosaznala jo{ u Avalonu?"

"@ene Avalona nisu takve glupa~e", o{tro je odvratila Morgana, ali Morgoza ju je dobro poznavala i znalaje da takvim tonom samo prikriva usamljenost i patnju.

"Morgana, za{to se ne vrati{ u Avalon?"Morgana je pognula glavu; znala je da }e se slomiti i rasplakati ako joj Morgoza ka`e jo{ jednu ljubaznu

re~. "Moje vreme jo{ nije do{lo. Nare|eno mi je da ostanem sa Urijensom...""I Akolonom?""Da, i sa Akolonom. Mogla sam zanti da }e{ mi prebaciti zbog toga.""Ja imam najmanje prava da ti prebacujem. Ali Urijens ne}e jo{ dugo `iveti..."Morganin glas i lice bili su podjednako ledeni. "Tako sam i ja mislila kad smo se ven~ali, pre toliko

godina. On }e, izgleda, `iveti koliko i Talesin, a Talesin je umro sa preko devedeset godina."Utom su stigli Artur i Gvenvir i po~eli su da polako prolaze ka ~elu kolone - Artur je bio sav u belom, a

Gvenvir je blistala u beloj svili i draguljima. Velika vrata {irom su se otvorila, pa su u{li prvo njih dvoje, a zatimMorgana kao kraljeva sestra, sa svojim mu`em i njegovim sinovima, Akolonom i Uvenom; onda Morgoza saporodicom, kao kraljeva tetka; potom Lanselet i njegovi, a za njima ostali vitezovi, jedan po jedan, i svi su i{li okoOkruglog Stola do svojih sedi{ta. Neki ve{t majstor jo{ je pre vi{e godina zlatom i purpurom ispisao imena svakogviteza na njegovoj stolici. Sada, ~im je u{la, Morgoza je primetila da je stolica najbli`a kraljevoj, ~uvana tolikogodina za naslednika, dobila natpis, Galahadovo ime. Ali to je videla samo kraji~kom oka. Jer, na velikimprestolima, predvi|enim za kralja i kraljicu, nalazilo se preba~no grubo belo platno, nalik na ono koje su umestozastava koristili klovnovi na turniru. Platno je bilo i{krabano grubim crte`ima - na jednom prestolu bio je nacrtanvitez kako stoji na glavama dve krunisane prilike, koje su |avolski li~ile na Artura i Gvenvir; a na drugom je bilaskaredna slika od koje je ~ak i Morgoza, ina~e nimalo ~edna, morala da pocrveni, jer prikazivala je sitnu,crnokosu `enu, gotovo nagu, u zagrljaju ogromnog rogatog |avola, a svuda unaokolo, zauzeti raznim nastranimpozama, nalazili su se nagi ljudi.

Gvenvir je po~ela da vri{ti. "Isuse i Marijo! Bo`e sakloni!"Artur je stao kao ukopan, a onda se okomio na sluge. "Kako je ovo... ovo..." ostao je bez re~i, pa je samo

mahnuo rukom ka crte`ima, "dospelo ovamo?""S-ser", zamucao je komornik, "nije bilo tu kad smo zavr{ili pripremu sale - sve je bilo u redu, ~ak i cve}e

pred kralji~inim mestom...""Ko je poslednji ulazio ovamo?" grmeo je Artur.Dohramao je Kaj. "Gospodaru i brate moj, ja sam bio poslednji. Do{ao sam da proverim je li sve u redu, i

kunem ti se Bogom koji nas sigurno gleda, sve je bilo kako se samo po`eleti mo`e. I ako ikada na|em prokletogpsa koji se u{unjao ovamo da ostavi te stvari ovde, ovako }u ga zgromiti!" I na~inio je pokret kao da zavr}e {ijupiletu.

"Postarajte se za kraljicu!" o{tro je rekao Artur. @ene su po~ele da ci~e i brbljaju kada je Gvenvir stala dapada u nesvest. Morgana ju je pridr`ala i tiho, o{tro joj se obratila. "Gven, nemoj im pru`iti to zadovoljstvo! Ti sikraljica - {ta te se ti~u nekakve gadosti na{arane po platnu? Saberi se!"

Gvenvir je po~ela da pla~e. "Kako su mogli - kako su mogli - kako neko mo`e toliko da me mrzi?"

"Svako `ivi mora da uvredi po koju budalu", rekla je Morgana, poma`u}i joj da pri|e sedi{tu. Preko njegaje jo{ stajalo platno sa crte`ima, i Gvenvir je ustuknula kao da je dodirnula ne{to prljavo. Morgana ga je bacila napod. Na stolu su bili spremni vinski pehari; Morgana je dala znak slu`avki da napuni jedan za kraljicu.

"Ne daj da te to pogodi, Gven - pretpostavljam da je ovaj predstavljao mene", rekla je. "Zaista se {apu}ekako dovodim |avole sebi u postelju, i zar misli{ da me je briga?"

"Nosite tu gadost odavde i spalite je", naredio je Artur, "i donesite miri{ljavo drvo i tamjan da odagnamozadah zla." Lakeji su po`urili da ga poslu{aju. "Na}i }emo ko je ovo u~inio", rekao je Kaj. "Sigurno je to neki slugakoga sam otpustio, pa se vratio da me osramoti zato {to sam pokazao koliko se ponosim lepotom sale ovegodine. Ljudi, poslu`ite vino i pivo, i neka prvi pehar spere stid i zbrku i sru~i ih na tu smrdljivu gnjidu koja jepoku{ala da nam pokvari slavlje. Zar da mu dopustimo? Hajde! Pijmo za kralja Artura i njegovu gospu!"

Odgovorilo mu je tek nekoliko zbunjenih glasova, ali to se pretvorilo u op{ti uzvik zadovoljstva kad su seArtur i Gvenvir svima naklonili. Svi su se smestili za sto. "Dovedite mi molioce", rekao je Artur.

Morgoza je gledala kako dovode pred kralja nekog ~oveka za `albom koja je delovala glupo, odnosila sena me|e. Potom je do{ao vlastelin koji se `alio kako je njegov vazal ubio jelena na njegovom lovi{tu.

Morgoza je sedela blizu Gvenvir, pa se nagnula da se tiho obrati kraljici. "Za{to Artur li~no re{ava ovakvestvari? Svaki ~inovnik bi ih sredio, umesto da mu oduzimaju vreme.."

Gvenvir je odgovorila tihim mrmljanjem. "I ja sam pre tako mislila. Ali on svake godine na Duhove re{ijedan ili dva ovakva slu~aja, da obi~an narod ne bi mislio kako on mari samo za veliku gospodu i za svojevitezove."

Pa, to je prili~no mudro, pomislila je Morgoza. Bila su jo{ dva ili tri sitna molioca, a onda je iznesenomeso i do{li su zabavlja~i. Jedan ~ovek je izvla~io male ptice i jaja iz najneverovatnijih mesta. Morgoza je pomislilakako je Gvenvir sada sasvim mirna, i pitala se da li }e ikada uhvatiti onog ko je napravio crte`e. Onaj {to jeprikazivao Morganu kao kurvu ve} je bio dovoljno gadan; ali drugi je, izgleda, bio mnogo ozbiljniji - pokazivao jeLanseleta kako gazi i kralja i kraljicu. Danas je kralji~inom miljeniku su|eno da bude napadan, pomislila jeMorgoza. To {to je poni`en na bojnom polju lako se popravilo time {to je bio ljubazan prema mladom Gvideonu -ne, Mordredu - i {to se kasnije lepo videlo da se ne ljute jedan na drugog. Ali, uprkos Lanseletovoj omiljenostime|u vitezovima, sigurno ima i takvih koji ne vole {to je Gvenvir toliko upadljivo vezana za njega.

"[ta je slede}e?" upitala je Morgoza kraljicu.Gvenvir se nasme{ila; {ta god da je, bilo je jasno da ona unapred u`iva.Za~uo se zvuk roga, vrata su se {irom otvorila i opet su se za~uli rogovi, grubi saksonski rogovi. Trojica

ogromnih Saksonaca, sa zlatnim narukvicama, obu~enih u ko`u i krzno, u{li su nose}i ogromne ma~eve o pojasu irogate kacige u rukama. Oko ~ela su imali tanke zlatne trake. Dostojanstveno su u{li u dvoranu Okruglog Stola,svaki sa svojom pratnjom.

"Gospodaru Arture", uzviknuo je jedan od njih. "Ja sam Adelrik, gospodar Kenta i Anglije, a ovo su mojabra}a kraljevi. Do{li smo da ti odamo po~ast, jer ti si najve}i hri{}anin od svih kraljeva, i da te zamolimo dasklopimo mir sa tobom i tvojim dvorom zauvek!"

"Lot se sigurno prevr}e u grobu", primetila je Morgoza, "ali Vivijen bi bila zadovoljna." Morgana joj nijeodgovorila.

Ustao je biskup Patricije i pri{ao saksonskim kraljevima da ih pozdravi. Potom se obratio Arturu."Gospodaru moj, posle dugih godina ratovanja ovo je velika radost za mene. Molim te da primi{ ove ljude kaopodre|ene kraljeve i da prihvati{ njihov zavet, u znak da svi hri{}anski kraljevi treba da budu bra}a."

Morgana je bila potpuno bleda. Umalo da ustane i progovori, ali Urijens ju je tako strogo pogledao da jeodustala. Morgoza je nastavila da dobro}udno brblja. "Se}am se da su nekada biskupi odbijali ~ak i da po{aljunekoga da pokrsti ove varvare. Lot mi je pri~ao kako su tvrdili da ne}e da se sretnu sa Saksoncima ~ak ni u raju, ida zato ne}e da im {alju misionare - smatrali su da je najpravednije da svi Saksonci gore u paklu. No, to je ipakbilo pre trideset godina!"

"Od kako sam do{ao na presto", po~eo je Artur, "~eznuo sam za zavr{etkom ratova koji su pusto{ili ovuzemlju. Godinama ve} `ivimo u miru, gospodaru biskupe, i sada vas pozdravljam dobrodo{licom, gospodo, namoj dvor i u moje dru{tvo."

"Na{ obi~aj je", rekao je jedan Saksonac - nije bio Adelrik, primetila je Morgana, Adelrik je imao sme|ogrta~, a ovaj je bio u plavom - da se zaklinjemo nad ~elikom. Mo`emo li se zavetovati pred krstom tvog ma~a,gospodaru Arture, u znak da smo se sreli kao hri{}anski kraljevi, pod jedinim Bogom koji upravlja svima nama?"

"Neka bude tako", tiho je rekao Artur, pa je si{ao sa uzvi{enja kako bi stao pred njih. Pod svetlo{}u brojnihbaklji i svetiljki, Ekskalibur je blesnuo kao munja kad ga je isukao. Uspravio ga je vrhom nani`e, i ~itavom du`inomdvorane pru`ila se senka krsta. Svi vitezovi su kleknuli.

Gvenvir je izgledala veoma zadovoljna; Galahad je porumneo od radosti. Morgana je bila bleda odbesa, i Morgoza ju je ~ula kako {apu}e sa Urijensom. "Usudio se da sveti ma~ Avalona ovako koristi! Ja samsve{tenica Avalona, ne mogu da sedim i da to mirno gledam!" Po~ela je da ustaje, ali Urijens ju je {~epao za ruku.Otimala se, ali Urijens je, ma koliko star, ipak bio ratnik, a Morgana je bila sitna; Morgoza je u jedan mahpomislila da }e joj polomiti kosti, ali Morgana nije ni jeknula. Stegla je zube i uspela da se otrgne. Progovorila je,dovoljno glasno da je Gvenvir sigurno ~uje. "Vivijen je umrla ostaviv{i posao nedovr{en. A ja sam dokono sedeladok su tada nero|ena deca odrastala i postajala vitezovi, i Artur je pao u ruke sve{tenicima!"

"Gospo", rekao je Akolon, naginju}i se nad nju, "~ak ni ti ne mo`e{ da pokvari{ ovaj sveti dan, ina~e }e{pro}i isto kao druidi pod Rimljanima. Govori nasamo sa Arturom, prebaci mu tada ako mora{ - siguran sam da }eti Merlin pomo}i!"

Morgana je oborila pogled, grizu}i usne.Artur je zagrlio saksonske kraljeve jednog po jednog i poveo ih do sedi{ta bizu svog. "Va{i sinovi, ako se

poka`u valjani, bi}e dobrodo{li u dru`inu mojih vitezova", rekao je i naredio slugama da donesu darove - ma~eve ifine bode`e, kao i bogat ogrta~ za Adelrika. Morgoza je uzela komad kola~a, lepljiv od meda, i stavila ga predMorganine stegnute usne.

"Suvi{e voli{ gladovanje, Morgana", rekla je. "Pojedi ovo! Bleda si, samo {to nisi pala sa stolice!""Nisam bleda od gladi", rekla je Morgana, ali je poslu{no uzela zalogaj. Popila je i malo vina, i Morgoza

je primetila da joj ruke drhte. Na jednoj je imala tamne modrice od Urijensovog stiska.Tek tada je Morgana ustala. Tiho se obratila Urijensu. "Ne brini, voljeni mu`u moj. Ne}u re}i ni{ta ~ime

bih uvredila tebe, niti tvog kralja." Potom se glasno obratila Arturu. "Gospodaru i brate moj! Mogu li da te zamolimne{to?"

"Moja sestra i `ena mog odanog podre|enog kralja Urijensa mo`e da tra`i {ta god `eli", veikodu{no jerekao Artur.

"I najni`i tvoj podanik, ser, mo`e da tra`i da izi|e pred tebe", rekla je ona. "Molim te da primi{ i saslu{a{ imene." Artur je podigao obrve, ali je odgovorio zvani~no kao i ona.

"Ve~eras pre spavanja, ako ti odgovara. Primi}u te u svojim odajama, zajedno sa tvojim mu`em ako `eli{."Volela bih da se pretvorim u muvu i ~ujem taj razgovor! pomislila je Morgoza.

6.U odaji koju je Gvenvir dodelila kralju Urijensu i njegovoj porodici, Morgana je o~e{ljala kosu olovno

te{kim prstima, a slu`avka joj je obukla ~istu haljinu. Urijens se `alio kako je previ{e jeo i pio i kako mu se nimalone ide na audijenciju kod kralja.

"Onda lezi u krevet", rekla je Morgana. "Ja imam {to{ta da mu ka`em, to nema nikakve veze sa tobom.""Nije tako", odgovorio je Urijens. "I ja sam u~io u Avalonu. Zar misli{ da mi ~ini zadovoljstvo dok gledam

kako se svete stvari stavljaju u slu`bu hri{}anskog Boga koji `eli da uni{ti sva druga znanja na ovom svetu? Ne,Morgana, ti kao sve{tnica Avalona nisi jedina koja treba da poka`e negodovanje zbog toga. Tu je i kraljevstvoSevernog Velsa, i ja kao vladar, i Akolon koji }e vladati kad mene vi{e ne bude."

"Otac je u pravu, madam", rekao je Akolon, gledaju}i je u o~i. "Na{ narod nam veruje da ih ne}emoizdati, da ne}emo dozvoliti zvonjavu crkvenih zvona u njihovim svetim gajevima..." Na trenutak joj se u~inilo, madaje znala da se ni ona ni Akolon nisu pomerili, kako se nalaze u jednom od tih gajeva, spojeni pred Boginjom.Urijens, naravno, nije video ni{ta. "Morgana, stavi Arturu do znanja da kraljevstvo Severnog Velsa ne}e pokornopasti pod vlast hri{}ana."

Morgana je slegnula ramenima. "Kako `eli{."Bila sam budala, razmi{ljala je. Bila sam sve{tenica na njegovom progla{enju za kralja, rodila sam mu

sina. Trebalo je da iskoristim vlast koju sam imala nad kraljevom save{}u - tako bih ja, a ne Gvenvir, postalavladar u senci. Dok sam se krila i lizala rane kao `ivotinja, izgubila sam vlast nad Arturom. Tamo gde sam nekadamogla da nare|ujem, sada moram da molim, a nemam ~ak ni mo}i Gospe!

Ve} je po{la ka vratima kad se za~ulo kucanje; sluga je po`urio da ih otvori, i u{ao je Gvideon. I dalje jenosio saksonski ma~ koji je dobio od Lanseleta, ali skinuo je oklop i imao je bogatu purpurnu ode}u; nije znala daon mo`e tako otmeno da izgleda.

Video je da su joj o~i sinule. "Dobio sam ovo od Lanseleta. Pili smo u sali, i od Artura je stigla poruka dakralj `eli da me vidi u svojim odajama... Rekao sam da je moja jedina tunika iscepana i okrvavljena, a on je rekaoda smo iste visine i da }e mi pozajmiti ode}u. Kad sam se obukao, rekao mi je da mi stoji bolje nego njemu i da jezadr`im - da sam prilikom progla{enja za viteza dobio sasvim malo poklona, za razliku od Galahada koga je kraljbogato darivao. Da li zna da je Artur moj otac kad mi je to rekao?"

Urijens je iznena|eno zatreptao, ali nije rekao ni{ta. Akolon je odmahnuo glavom. "Ne, usvojeni brate.Lanselet je veoma velikodu{an ~ovek, i to je sve. Kada je Garet tek stigao na dvor, ni ne javiv{i se svojimro|acima, Lanselet mu je dao ode}u i oru`je, kako bi bio valjano opremljen. A ako se pita{ da li to Lanselet,zapravo, voli da gleda svoju ode}u na telu lepih mladi}a, pa, to se ve} ranije pominjalo, mada nikada nisam ~uoda je Lanselet ikome na ovom dvoru, bio mlad ili star, rekao i{ta {to nije bilo potpuno u~tivo i ljubazno."

"Tako, zna~i?" upitao je Gvideon, i Morgana je naprosto videla kako pa`ljivo odla`e ovaj podatak kaozlato u sandu~e sa blagom. "Sada se se}am", polako je nastavio, "kako se na nekoj gozbi u Lotovom dvoru pri~alokako su Lanseletu, dok je bio samo mom~i}, utrapili u ruke harfu i zatra`ili da peva, pa je zapevao neku baladu oRimu ili o vremenu Aleksandra Velikog, i o ljubavi dvojice vitezova, i kako su mu se smejali zbog toga. Od tada onpeva samo o lepoti na{e kraljice, ili o vite{kim pustolovinama sa zmajevima."

Morgana je osetila da joj je podsmeh u njegovom glasu nepodno{ljiv. "Ako si do{ao da tra`i{ poklon zbogprogla{enja za viteza, razgovara}emo kad se vratim od Artura, ali ne sada."

Gvideon je oborio pogled. Sad ga je prvi put videla bez onog njegovog ogromnog samopouzdanja."Majko, kralj je poslao i po mene - mogu li da idem sa vama?"

Sad joj se vi{e dopadao, jer ipak je uspeo da prizna svoju slabost. "Artur ti ne misli ni{ta lo{e, sine, ali ako`eli{ da odemo zajedno, najgore {to ti se mo`e desiti jeste da te otpravi iz sobe i ka`e ti da do|e{ kasnije."

"Hajde, usvojeni brate", rekao je Akolon i uhvatio Gvideona za ruku, tako da je ovaj mogao da viditetovirane zmije. "Neka kralj i njegova gospa po|u prvi, a mi }emo za njima..."

Dok je i{la pod ruku sa Urijensom, Morgana je razmi{ljala kako je lepo {to Akolon poku{ava da sesprijatelji sa njenim sinom i da ga priznaje za brata. U isto vreme je i zadrhtala, i Urijens ju je zabrinuto pogledao."Je li ti hladno, Morgana? Bolje uzmi ogrta~..."

U kraljevim odajama plamtela je vatra, i Morgana je ~ula harfu. Artur je sedeo na drvenoj stolicipretrpanoj jastucima. Gvenvir je vezla usku traku koja se presijavala od zlatne pre|e. Sluga je zvani~no najavio:"Kralj i kraljica Severnog Velsa, njihov sin Akolon i ser Lanselet..."

Gvenvir je podigla pogled na Lanseletovo ime, a onda se nasmejala. "Ne, mada su veoma sli~ni. SerMordred, zar ne, ~ijem smo progla{enju za viteza danas prisustvovali?"

Gvideon se }utke naklonio kraljici. No, po{to su svi bili porodica, Artur nije mnogo dr`ao do protokola."Sedite, svi... posla}u po vino..."

"Meni je za danas dosta vina, Arture", rekao je Urijens. "Popio sam ga toliko da bi i brod mogao da plovipo njemu! Meni ne treba vi{e, hvala - mo`da mladi}i imaju sve`ije glave za to."

Gvenvir je po{la ka Morgani, i Morgana je shvatila da }e, ukoliko odmah ne progovori, Artur zapo~etimu{ke razgovore, a ona }e morati da pokorno }uti u uglu sa kraljicom, ili da {apu}e o `enskim stvarima - vezu,slugama, ko je sve trudan...

Dala je znak peharniku. "Ja bih popila malo", rekla je, setiv{i se sa bolom da se kao sve{tenica Avalonaponosila time {to pije samo vodu iz Svetog Kladenca. Ipak je otpila malo. "Veoma me je uznemirio prijem onihSaksonaca, Arture. Ne", brzo ga je prekinula kad je zaustio da odgovori. "Ne govorim ko `ena koja se upli}e udr`avni~ke poslove. Ja sam kraljica Severnog Velsa i vojvotkinja od Kornvola, i ono {to se ti~e kraljevstva ti~e se imene."

"Onda bi trebalo da ti bude milo {to vlada mir", rekao je Artur. "^itavog `ivota, otkako sam dovoljnoodrastao da dr`im ma~, trudio sam se da okon~am ratove sa Saksoncima. ^itavo vreme sam verovao da se tomo`e posti}i samo ako ih oteram tamo otkuda su do{li na na{e obale. Ali mir je mir, i ako se mo`e posti}i samosklapanjem ugovora sa njima, neka bude tako. Ima vi{e na~ina da se postupi s bikom, a ne samo da ga ispe~e{za ve~eru. Mo`e{ i da ga u{kopi{ i upregne{ u plug."

"Ili da ga ostavi{ da ti opasuje krave? Ho}e{ li tra`iti od podre|enih kraljeva da udaju svoje k}eri zaSaksoce, Arture?"

"Mo`da i to", rekao je Artur. "I Saksonci su samo ljudi - se}a{ li se one pesme {to ju je pevao Lanselet? Ioni ~eznu za mirom - `iveli su na ostrvima koja su stalno plja~kana i pusto{ena. Ili ho}e{ da ka`e{ kako bi trebaloda ratujem sve dok i poslednji Saksonac ne bude ubijen ili oteran? Mislio sam da `ene `ele mir."

"I ja ga `elim, i milo mi je {to ga imamo, ~ak i sa Saksoncima", rekla je Morgana, "ali ho}e{ li ih nateratida se odreknu i svojih bogova i prihvate tvojeg, time {to su ti se zaklinjali na krst?"

Gvenvir ih je pa`ljivo slu{ala. "Nema drugih bogova, Morgana. Oni su pristali da odbace |avole koje suobo`avali nazivaju}i ih bogovima, i to je sve. Sada po{tuju jedinog pravog Boga i Hrista koji je do{ao u njegovoime da spase ~ove~anstvo."

"Ako zaita veruje{ u to, gospo i kraljice moja", rekao je Gvideon, "onda je to za tebe istina - svi bogovi sujedan Bog i sve boginje su jedna Boginja. Ali zar misli{ da }e{ naterati ljude u ~itavom svetu da veruju ba{ u tvojuistinu?"

"Zar je to preterano? Postoji samo jedna istina", odgovorila je Gvenvir, "i mora do}i dan kada }e svi ljudito priznati."

"Kad te slu{am, strepim za svoj narod", rekao je Urijens. "Ja sam se zarekao da }u ~uvati svete gajeve, atako i moj sin posle mene."

"Otkud to, ja sam mislila da si ti hri{}anin, ro|a~e...""I jesam", rekao je Urijens, "ali ne}u da blatim tu|e bogove.""Ali nema drugih bogova", opet je po~ela Gvenvir.Morgana je zaustila da progovori, ali Artur ju je pretekao. "Dosta s tim, dosta - nisam vas pozvao ovamo

da raspravljamo o teologiji! Ako imate `ivaca za to, potra`ite sve{tenike, oni su uvek voljni za raspravu. Obratitenjih ako ve} morate! [ta si `elela da mi ka`e{, Morgana? Samo to da sumnja{ u dobru volju Saksonaca, bezobzira na to da li se kunu nad krstom ili ne?"

"Ne", rekla je Morgana, i tek tad je primetila da se u odaji nalazi i Kevin, zaklonjen u senci zajedno sasvojom harfom. Ba{ dobro; Merlin ~itave Britanije prisustvova}e njenom protestu u ime Avalona! "Pozivam Merlinaza svedoka: naterao si ih da se zakunu pred krstom - a za krst si iskoristio Ekskalibur, sveti ma~ Avalona, deoPosve}enih sudova Obreda! Gospodaru Merline, zar to nije svetogr|e?"

"To je bio samo gest, kako bih privukao pa`nju svih", brzo je rekao Artur. "To je radila i Vivijen, kada mi jetra`ila da se nad tim istim Ekskaliburom zakunem kako }u se boriti za mir u ime Avalona."

Oglasio se i Merlin, svojim dubokim, milozvu~nim glasom. "Morgana, draga moja, krst je simbol stariji odHrista i postojao je i pre prvih Nazare}aninovih sledbenika. U Avalonu jo{ `ive sve{tenici koji su do{li uz patrijarhaJosifa iz Arimateje, i oni se mole zajedno sa druidima..."

"Ali ti sve{tenici nisu ni poku{ali da ka`u kako je njihov Bog jedini", ljutito je rekla Morgana, "a ni najmanjene sumnjam da bi ih biskup Patricije u}utkao samo kad bi mogao, i ostao bi da propoveda samo svoje vi|enjevere!"

"Mi ovde ne raspravljamo o biskupu Patricijusu i njegovim verovanjima, Morgana", odvratio je Kevin."Neka neposve}eni misle da su se Saksonci zakleli na vernost pred Hristovim krstom. I mi imamo `rtvovanog Boga,bilo da ga vidimo u krstu ili u snopu `ita koje mora biti ubijeno na zemlji i potom ponovo podignuto iz mrtvih..."

"Tvoji `rtvovani bogovi, Merline", rekla je Gvenvir, "poslati su samo zato da bi ~ove~anstvo bilo spremnokada Hrist do|e da umre kako bi iskupio na{e grehe..."

Artur je nestrpljivo odmahnuo rukom. "Ti{ina, svi! Saksonci su se zakleli na mir pred simbolom koji za njihima zna~enje..."

Ali Morgana ga je prekinula. "Od Avalona si dobio sveti ma~, i Avalonu si se zavetovao da }e{ ~uvati ipo{tovati Svete Misterije! A sada ma~ tih Misterija pretvara{ u krst smrti, ve{ala za mrtve! Kada je Vivijen do{la nadvor, do{la je da tra`i od tebe da ispuni{ svoj zavet prema Avalonu. A onda je ubijena! Sada sam ja do{la dadovr{im ono {to ona nije uspela, i da zahtevam od tebe da vrati{ sveti ma~ Ekskalibur koji si poku{ao da pretvori{u predmet po{tovanja svog Hrista!"

"Do}i }e dan kada }e svi la`ni bogovi nestati", rekla je Gvenvir, "i svi paganski simboli slu`i}e jedinompravom Bogu i njegovom Hristu."

"Nisam govorila tebi, praznoglava glupa~o!" obrecnula se Morgana, "a taj dan }e do}i samo preko menemrtve! Vi hri{}ani imate svece i mu~enike - zar mislite da ih Avalon nema?" Dok je govorila, sva se stresla, znaju}ida je, nesvesno, govorila Vidom, i da postoji telo viteza, prekriveno crnim, sa krstom preko pla{ta... Po`elela je dase okrene, a u ovom dru{tvu to nije smela, i da se baci Akolonu u naru~je.

"Ba{ preteruje{ u svemu, Morgana!" rekao je Artur uz izve{ta~eni smeh, i taj smeh ju je razbesneo, jeroterao je i strah i Vid. Uspravila se u svojoj punoj visini, znaju}i da je prvi put posle mnogo godina zaogrnutamo}ima i vla{}u sve{tenice Avalona.

"Slu{aj me, Arture od Britanije! Kao {to su te snaga i mo} Avalona postavili na presto, tako snaga i mo}Avalona mogu i da te uni{te! Dobro razmisli za{to blati{ Posve}ene sudove Obreda! Nemoj vi{e ni pomisliti da ihstavi{ u slu`bu svog hri{}anskog Boga, jer svaki predmet Mo}i nosi svoju kletvu..."

"Dosta!" Artur je ustao, stra{no namr{ten. "Bila mi sestra ili ne, ne mo`e{ izdavati nare|enja kralju ~itaveBritanije!"

"Ne govorim ja svom bratu", uzvratila je, "nego upravo kralju! Avalon te je doveo na presto, Arture, Avalonti je dao taj ma~ koji si zloupotrebio, i u ime Avalona ja te sada pozivam da ga vrati{ kod ostalih Posve}enihsudova Obreda. Ako `eli{ da ga koristi{ samo kao ma~, onda zadu`i svoje kova~e da ti iskuju drugi!"

Nastupila je u`asna ti{ina, i na trenutak joj se u~inio da sve njene re~i padaju u ogroman prazan prostorbez odjeka, negde izme|u svetova, da se tamo daleko u Avalonu druidi bude, da se sigurno ~ak i Ravena me{koljii je~i zbog Arturove izdaje. Ali prvi zvuk koji je potom za~ula bio je nervozni smeh.

"Kakve gluposti pri~a{, Morgana!" Bila je to Gvenvir. "Zna{ da Artur to ne mo`e da u~ini!""Ne upli}i se, Gvenvir", rekla je Morgana, zlokobnim i prete}im glasom. "To nema nikakve veze sa tobom,

osim {to si ti navela Artura da prekr{i zavet Avalonu!""Urijense", kazala je Gvenvir, "Zar }e{ mirno stajati i slu{ati kako tvoja drska `ena ovako razgovara sa

Vrhovnim kraljem?"Urijens se naka{ljao; kada je progovorio, glas mu je bio nervozan koliko i Gvenvirin. "Morgana, mo`da si

pomalo nerazumna... Artur je na~inio dramati~an gest iz politi~kih razloga, kako bi zaokupio ma{tu posmatra~a.Ako je to u~inio ma~em Mo}i, pa, utoliko bolje. Bogovi mogu da se staraju o sebi, mila moja - zar misli{ da jeBoginji potrebna tvoja za{tita?"

Da je Morgana imala pri sebi neko oru`je, tog ~asa bi na mestu ubila Urijensa. Do{ao je da je podr`i, asada je ovako napu{ta!

"Morgana", po~eo je Artur, "po{to vidim da si uznemirena, dozvoli da ti ka`em ne{to: nisam nameravaonikakvo obesve}enje. Ako ma~ Avalona slu`i i kao krst za zakletve, zar to ne zna~i da su mo}i Avalona iskori{}eneda se pomogne ovoj zemlji? Tako mi je savetovao Kevin..."

"Oh, da, znala sam da je on izdajnik jo{ kad je dozvolio da Vivijen bude sahranjena van Svetog ostrva",odbrusila je Morgana.

"Bilo tako ili ne", rekao je Artur, "saksonski kraljevi imali su svoj veliki trenutak, i zakleli su se na momma~u!"

"Ali to nije tvoj ma~!" planula je Morgana. "To je ma~ Avalona! A ako ga ne nosi{ onako kako si sezakleo, treba da ga preda{ u ruke nekome ko ume da po{tuje dati zavet..."

"To je mo`da bio ma~ Avalona, u pro{lom pokolenju", odvratio je Artur, sada besan koliko i Morgana;stezao je bal~ak Ekskalibura, kao da neko ve} poku{ava da mu ga otme. "Ma~ pripada onome ko ga koristi, i jasam stekao pravo da bude moj time {to sam njime oterao sve neprijatelje iz ove zemlje! Nosio sam ga u bitkama ioslobodio sam ovu zemlju u boju na planini Badon..."

"I potom si poku{ao da ga pot~ini{ hri{}anskom bogu", prekinula ga je Morgana. "Sada, u ime Boginje,zahtevam da ga vrati{ svetili{tu na Jezeru!"

Artur je duboko uzdahnuo. Kada je progovorio, glas mu je bio prora~unato miran. "Odbijam. AkoBoginja `eli svoj ma~ nazad, neka do|e da mi ga li~no oduzme." Potom mu je glas postao bla`i. "Draga mojasestro, molim te, ne sva|aj se sa mnom oko imena kojim nazivamo svoje bogove. Ti si mi sama rekla da su svibogovi Jedan Bog."

On nikada ne}e shvatiti za{to je to {to govori pogre{no, o~ajno je pomislila Morgana. Ipak, pozvao jeBoginju, neka uzme ma~ ako ga `eli nazad. Neka, onda, bude tako; Gospo, dozvoli da ja budem tvoja ruka.Pognula je glavu. "Dobro, prepu{tam Boginji da povrati svoj ma~." A kada ona zavr{i sa tobom, Arture, po`ali}e{{to se nisi prepustio meni... Po{la je da sedne kraj Gvenvir, a Artur se obratio Gvideonu.

"Ser Mordrede", rekao je, "proglasio bih te za viteza da si me samo zamolio. U~inio bih to zbog Morgane izbog sebe - nisi morao da se poma`e{ trikovima da bi postao vitez."

"Smatrao sam da bi u tom slu~aju bilo mnogo govorkanja, od one vrste koja ti ne bi odgovarala", rekao jeGvideon. "Ho}e{ li mi oprostiti zbog ovog {to sam u~inio?"

"Ako ti je Lanselet oprostio, ja nemam razloga da ti i{ta zameram", odgovorio je Artur, "a po{to te je onbogato obdario, ~ini mi se da nije ljut na tebe. Voleo bih da mogu da te priznam za sina, Mordrede. Do prenekoliko godina nisam ni znao da postoji{ - Morgana mi nije rekla {ta se desilo posle mog progla{enja za kralja.Pretpostavljam da si svestan kako, za sve{tenike i biskupe, i samo tvoje postojanje predstavlja znak greha."

"Zar verujete u to, ser?"

Artur je pogledao svog sina pravo u o~i. "Oh - ponekad verujem u jedno, ponekad u drugo, kao i sviljudi. Nije va`no {ta ja verujem. Stvari stoje ovako - ne mogu da te javno priznam, iako si ti sin kakvog bi svaki~ovek, pogotovo kralj bez dece, mogao samo da po`eli. Moj presto mora da nasledi Galahad."

"Ako do`ivi to", rekao je Gvideon, a kada ga je Artur zapanjeno pogledao, tiho je nastavio. "Ne, ser, nepretim mu. Zakle}u se u {ta go `elite, krst ili hrast, u Sveti Kladenac ili u ove zmije", pokazao je podlaktice, "koje stevi poneli pre mene; Neka boginja po{alje iste takve zmije, `ive, da mi oduzmu `ivot ako ikada podignem ruku nasvog ro|aka Galahada. Ali video sam - on }e umreti, ~asno, za krst koji po{tuje."

"Bo`e, sa~uvaj nas od zla!" povikala je Gvenvir."Ta~no, gospo. Ali ako on ne do`ivi da nasledi tvoj presto - o~e i kralju moj, on je ratnik i vitez, i obi~an je

smrtnik, a ti mo`e{ do`iveti godine kralja Urijensa. [ta onda?""Ako Galahad umre pre nego {to sedne na moj presto - Bo`e otkloni od njega svako zlo", rekao je Artur,

"ne}u imati izbora. Kraljevska krv je kraljevska krv, a tvoja jeste kraljevska, i od Pendragona i od Avalona. Akodo|e takav stra{ni dan, pretpostavljam da bi ~ak i biskupi vi{e voleli da vide tebe na prestolu, nego da zemlja opetzapadne u haos kakvog su se pla{ili posle Uterove smrti."

Ustao je i polo`io obe ruke sinu na ramena, gledaju}i ga u o~i. "Voleo bih da mogu da ka`em ne{to vi{e,sine moj. Ali {to je u~injeno, u~injeno je. Re}i }u ti samo jo{ ovo - svim srcem bih `eleo da si ti sin moje kraljice."

"Ja tako|e", dodala je Gvenvir, ustaju}i da ga zagrli."Ipak, ne}u se pona{ati prema tebi kao prema bilo kom podaniku", rekao je Artur. "Ti si Morganin sin.

Mordrede, vojvodo od Kornvola, vite`e Okruglog Stola, ti }e{ biti glas Okruglog Stola me|u saksonskimkraljevima. Dobi}e{ pravo da presu|uje{ u ime kralja i da prikuplja{ poreze u moje ime, zadr`avaju}i od njihonoliki deo koliki ti je potreban da odr`ava{ onakvo doma}instvo kakvo je prikladno jednom kraljevskomizaslaniku. Ukoliko `eli{, dajem ti dozvolu da se o`eni{ k}erkom jednog od saksonsih kraljeva, ~ime bi stekaosopstveni presto, makar nikada ne dospeo na moj."

"Velikodu{ni ste, ser", rekao je Gvideon, klanjaju}i se.Da, pomislila je Morgana, a to }e dr`ati Gvideona daleko od o~iju, sve dok se ne uka`e potreba za njim,

ako je uop{te bude. Artur je stvarno ve{t vladar! "Veoma si velikodu{an prema mom sinu, Arture", rekla je glasno."Smem li da te zamolim jo{ ne{to?"

Artur je delovao oprezno, ali ipak je ljubazno odgovorio. "Bi}e mi zadovoljstvo da ti dam, sestro, sve {to jeu mojoj mo}i."

"Proglasio si mog sina za vojvodu od Kornvola, ali on jo{ ne poznaje taj kraj. ^ula sam da vojvodaMarkus sada tvrdi da je Kornvol njegov. Ho}e{ li po}i sa mnom u Tintagel, da to proverimo?"

Arturovo lice se vidljivo opustilo; zar je mislio da }e ona opet potegnuti pitanje Ekskalibura? Ne, bratemoj, nikada vi{e pred ovim dvorom; kada opet posegnem za Ekskaliburom, bi}e to u mojoj zemlji i na mestu kojepripada Boginji.

"Ni ne pamtim kad sam poslednji put bio u Kornvolu", rekao je Artur, "a ne mogu da napustim Kamelot dokraja Dugodnevice. Ali ostani ovde kao moj gost, a onda }emo po}i zajedno u Tintagel, da proverimo ho}e livojvoda Markus, ili iko drugi, protivure~iti onome {to ka`u Artur i Morgana, vojvotkinja od Kornvola." Okrenuo seka Kevinu. "A sada dosta o dr`avnim poslovima - gospodaru Merline, ne bih vam nare|ivao da pevate pred~itavim dvorom, ali ovako, u mojim li~nim odajama, u prisustvu samo moje porodice, mogu li vas zamoliti zapesmu?"

"Sa zadovoljstvom }u pevati", rekao je Kevin, "ako se gospa Gvenvir ne protivi." Pogledao je kraljicu, aliona je }utala, pa je uzeo harfu i po~eo da svira.

Morgana je }utke sedela kraj Urijensa, slu{aju}i muziku. Artur je stvarno u~inio kraljevski poklon svojojporodici: Kevinovu muziku. Gvideon je slu{ao, ruku sklopljenih na kolenima, nem i o~aran; Barem u tome je mojsin, pomisila je. Urijens je slu{ao sa u~tivom pa`njom. Morgana je na trenutak podigla o~i, susrev{i Akolonovpogled. Moramo nekako udesiti da se no}as sretnemo, pomislila je, makar morala da dam Urijensu omamljuju}inapitak; mnogo {ta treba da mu ka`em... a onda je brzo oborila pogled. Nije ni{ta bolja od Gvenvir...

Urijens ju je dr`ao za ruku, maze}i joj prste; osetila je kako dodiruje modrice koje joj je napravio ranije, iumesto bola osetila je ga|enje. Ako je po`eli, mora}e da mu po|e u postelju; ovde, na ovom hri{}anskom dvoru,ona je njegovo vlasni{tvo, kao konj ili pas koga sme da mazi ili tu~e kako mu padne na pamet!

Artur je izdao i nju i Avalon; i Urijens je bio nepo{ten prema njoj. Kevin ju je tako|e izdao...Ali Akolon je ne}e izneveriti. Akolon }e vladati u ime Avalona, kao kralj ~iji je dolazak predskazala Vivijen;

a posle Akolona vlada}e Gvideon, kralj druid, kralj Avalona i ~itave Britanije.A iza kralja bi}e kraljica, i vlada}e u ime Boginje kao u stara vremena...

Kevin je podigao glavu i pogledao je u o~i, i Morgana je uzdrhtala, svesna da mora da prikriva sopstvnemisli. On ima Vid, a odan je Arturu. On je Merlin ~itave Britanije, a ipak mi je neprijatelj!

No, Kevin je progovorio sasvim blago. "Po{to je ovo porodi~ni skup i po{to bih i ja voleo da slu{ammuziku, mogu li kao nagradu da zamolim da gospa Morgana peva?" Morgana je po{la da sedne na njegovomesto, ose}aju}i u rukama mo} harfe.

Moram da ih za~aram, pomislila je, kako ne bi mislili ni{ta zlo. I postavila je prste na strune.

7."Nisam znao da je tvoje pravo na Tintagel opet uzurpirano", rekao je Urijens kad su ostali sami u svojoj

sobi."Stvari koje ti ne zna{, mu`u moj, brojne su kao `irovi u {umi", nestrpljivo je odvratila. Kako je ikada mogla

pomisliti da }e uspeti da trpi tu budalu? Bio je ljubazan, to da, nikada nije bio grub prem njoj, ali njegova glupostsve vi{e ju je nervirala. @elela je da bude sama, da razmisli o svojim planovima, da se posavetuje sa Akolonom, aumesto toga mora da umiruje ovog matorog idiota!

"Trebalo bi da znam kakvi su ti planovi", nadureno je nastavio Urijens. "Ljutim se {to nisi razgovarala samnom ako si ve} nezadovoljna onim {to se de{ava u Tintagelu - ja sam ti mu` i trebalo je prvo da se obrati{ meni,a ne Arturu!" U njegovom durenju bilo je i ljubomore, i Morgana je tek sad shvatila da je on danas saznao ono {toje krila tolike godine - ko je otac njenog sina. Ali zar Urijens misli da je posle ~etvrt veka i dalje zadr`ala neku mo}nad svojim bratom, zbog ne~ega {to samo budale i hri{}ani smatraju grehom? Pa, ako nije dovoljno bistar dashvati {ta se de{ava pred njegovim ro|enim o~ima, za{to bih mu ja to obja{njavala i crtala kao detetu?

"Artur je bio nezadvoljan", nestrpljivo je odgovorila, "jer smatra da `ena ne bi smela da razgovara sa njimtako kao ja ve~eras. Zato sam ga zamolila za pomo}, kako ne bi pomislio da sam se pobunila protiv njega." Nijegovorila vi{e ni{ta. Ona je sve{tenica Avalona i ne}e lagati, ali nema potrebe da govori vi{e istine nego {to jeneophodno. Neka Urijens misli, ako mu to odgovara, kako je ona samo htela da se pomiri sa Arturom.

"Ba{ si ti pametna, Morgana", rekao je, glade}i je po doru~ju. Zga|eno je pomislila kako je on sigurnove} zaboravio da joj je sam naneo tu povredu. Osetila je da joj usne drhte kao u deteta. @elim Akolona, `elim dale`im u njegovom naru~ju i da me mazi i te{i, ali kako da izvedemo da se sretnemo u potaji? Za`mirkala je kako bioterala suze. Samo je snaga mogla da joj pru`i bezbednost; snaga i prikrivanje.

Urijens je bio izi{ao radi sebe, i sad se vratio, zevaju}i. "^uo sam stra`ara da ogla{ava pono}", rekao je."Moramo u krevet, gospo." Po~eo je da svla~i sve~anu ode}u. "Jesi li veoma umorna, mila?"

Nije mu odgovorila, pla{e}i se da bi zaplakala. On je njeno }utanje shvatio kao pristanak i privukao jebli`e, ljube}i je u vrat, a onda ju je povukao ka krevetu. ]utke je trpela, pitaju}i se bi li mogla da se seti neketravke ili ~arolije kojom bi okon~ala star~evu suvi{e `ivahnu mu{kost - proklet bio, to je odavno trebalo da gapro|e, niko ne bi ni pomislio da su upotrebljene ~ini. Kasnije je le`ala, pitaju}i se za{to ne mo`e da ga ravodu{nootrpi, da dozvoli da je uzme bez ikakvog razmi{ljanja, kao {to je tako ~esto ~inila u ovim dugim godinama... kakveveze ima, za{to bi ga prime}ivala i{ta vi{e nego neku poludivlju ma~ku koja joj nju{ka oko skuta?

Nemirno je spavala, sanjala je kako je negde na{la dete i kako mora da ga podoji, ali grudi su joj bileprazne i stra{no su je bolele... kad se probudila, bol je jo{ bio tu. Urijens je po{ao u lov sa nekim Arturovimvitezovima - to su se dogovorili jo{ pre nekoliko dana. Bilo joj je muka i ose}ala je vrtoglavicu. Nikakvo ~udo,pomislila je, ju~e sam jela vi{e nego ina~e za tri dana. Ali kada je po~ela da zakop~ava haljinu, grudi su joj zaistabile bolne. U~inilo joj se da su bradavice, ina~e sme|e i male, sada nekako otekle i ru`i~aste.

Sru{ila se na krevet, jer kolena su je izdala. Pa ona je jalova! Znala je da je jalova - kad je rodilaGvideona rekli su joj da verovatno vi{e nikada ne}e za~eti, i tokom svih ovih godina nikad nije zatrudnela, ni sajednim mu{karcem. Osim toga, bli`ila se ~etrdeset devetoj godini, odavno je pro{la doba ra|anja. Ali ipak, sadaje bilo jasno da je trudna. Mislila je da je davno pro{la svaka mogu}nost za to. Mese~nice su joj postaleneredovne i nije ih imala po vi{e meseci, i smatrala je da je to kraj. Prva reakcija bio je strah; ra|aju}i Gvideona,bila je na ivici smrti...

Urijens bi se svakako odu{evio ovim navodnim dokazom svoje mu{kosti. Ali kada je ovo dete za~eto,Urijens je imao zapaljenje plu}a; ionako je bilo malo verovatno da je to njegovo dete. Je li ga za~ela saAkolonom, na dan pomra~nja sunca? U tom slu~aju, to je dete Boga koji im se tada ukazao u leskovom gaju.

[ta da radim sa bebom, ovako matora? Ali mo`da }u roditi sve{tenicu za Avalon, onu koja }e vladatiposle mene, kada izdajnik bude zba~en sa prestola na koji ga je postavila Vivijen...

Napolju je bilo mra~no i sivo, promicala je ki{a. Turnirska poljana bila je uga`ena i blatnjava, a u blatusu se valjale odba~ene zatave i trake; grupa podre|enih kraljeva spremala se da izja{e, a nekolicina slu`avki,sukanja zadignutih do kolena, spremala se da ponese praklja~e i zave`ljaje rublja ka obali Jezera.

Na vratima se za~ulo kucanje; sluga je progovorio tiho, sa puno po{tovanja. "Kraljice Morgana, Vrhovnakraljica je zamolila vas i kraljicu od Lotije da do|ete na doru~ak sa njom. A Merlin od Britanije pita ho}ete li gaprimiti ovde, u podne."

"Idem kod kraljice", odgovorila je Morgana. "Merlinu reci da }u ga primiti." Nije joj se svi|ao nijedan odtih susreta, ali nije se usu|ivala da se izvla~i, pogotovo ne sada.

Gvenvir }e joj uvek biti neprijatelj. Ona je dovela do toga da Artur padne u ruke sve{tenicima i izdaAvalon. Mo`da planiram pad pogre{ne osobe, pomislila je Morgana. Kad bih uspela nekako da udesim daGvenvir napusti dvor, mo`da da pobegne sa Lanseletom u njegov dvorac, jer on je sad udovac i mo`e da se o`eninjome... ali brzo je odbacila takvu pomisao.

Verovatno ju je Artur zamolio da se pomiri sa mnom, cini~no je pomislila. I on je svestan da ne mo`e dadozvoli sebi nesuglasice sa podre|enim kraljevima, a ako smo Gvenvir i ja u sva|i, Morgoza }e, kao i uvek, biti namojoj strani. To bi nastao ozbiljan porodi~ni rascep, i on bi izgubio Urijensa, kao i Morgozine sinove. Ne smedozvoliti sebi da izgubi Gavena, Gareta i sve severnjake...

Morgoza je ve} bila u kralji~inim odajama; od mirisa hrane Morgani je opet osetila mu~ninu, ali uspela jeda se savlada gvozdenom voljom. Svi su znali da ona malo jede, pa nikom ne}e biti neobi~no. Gvenvir je pri{la daje poljubi, i Morgana je na trenutak osetila istinsku ne`nost prema njoj. Za{to da budemo neprijatelji? Bile smoprijateljice, nekada davno... Nije ona mrzela samu Gvenvir, nego sve{tenike koji su preko nje stekli veliki uticaj.

Sela je za sto i poslu`ila se hlebom i medom, ali nije ni{ta pojela. Gvenvirine gospe bile su pobo`neglupa~e, kakve je Gvenvir uvek birala. Do~ekale su Morganu radoznalim pogledima i velikim izigravanjemljubaznosti.

"Tvoj sin, ser Mordred - kako je to fini momak, sigurno si ponosna na njega", rekla je jedna od njih, iMorgana je, lome}i komad hleba, stalo`eno primetila da ga nije videla otkako je prohodao. "Moj pravi sin jeUven, sin mog mu`a, i njegovi vite{ki podvizi me ~ine ponosnom", rekla je, "jer njega sam podizala od malih nogu.Ali ti si ponosna na Mordreda kao da ti je ro|eni sin, zar ne, Morgoza?"

"Ali Urijensov sin nije tvoj ro|eni sin?" upitala je neka druga `ena."Nije", strpljivo je odgovarala Morgana. "Imao je devet godina kad sam se udala za gospodara Severnog

Velsa."Jedna od devojaka se zakikotla i rekla kako bi ona, na Morganinom mestu, obratila vi{e pa`nje na onog

drugog Urijensovog sina, be{e li Akolon? Morgana je stegla zube. Da li da je ubijem na mestu? upitala se. Ali ne;gospe na Gvenvirinom dvoru nisu imale nikakvog posla sem da tra}e vreme u glupim {alama i ogovaranju.

"A sad mi reci..." kikotala se Alais, koja je bila slu`avka dok je i Morgana bila Gvenvirina gospa, i kojoj jeMorgana bila deveru{a kad se udavala. "Je li on zaista Lanseletov sin?"

Morgana je podigla obrve. "Ko? Akolon? Pokojna `ena kralja Urijensa ne bi ti nimalo zahvalila na takvommi{ljenju, gospo."

"Zna{ dobro {ta ja mislim", frknula je Alais. "Lanselet je Vivijenin sin, a ona je podizala i tebe - a ko bimogao da ti zameri? Reci nam istinu, Morgana, ko je otac tog lepog mladi}a? Nije mogao biti niko drugi, zar ne?"

Morgoza se nasmejala, poku{avaju}i da razbije napetost. "Naravno, sve smo mi pomalo zaljubljene uLanseleta - jadan on, to mora da je stra{an teret", rekla je.

"Ali ti ne jede{ ni{ta, Morgana", primetila je Gvenvir. "Da po{aljem nekoga u kuhinju, ako ti se ovo nedopada? Ho}e{ li komad {unke? Ili neko bolje vino?"

Morgana je odmahnula glavom i stavila zalogaj hleba u usta. Zar se nije ovo ve} jednom de{avalo? Ili jemo`da sve sanjala... vrtelo joj se u glavi, pred o~ima su joj poigravale sive ta~ke. Zaista bi imale o ~emu dapri~aju tokom mnogih dosadnih dana kad bi se matora kraljica Severnog Velsa onesvestila kao trudnica! Zarila jenokte u dlanove i nekako uspela da se malo pribere. "Ju~e sam na gozbi popila previ{e - ve} dvadeset godina,zna{, ne mogu da podnesem vino, Gvenvir."

"Ah, to je bilo vrlo dobro vino", rekla je Morgoza, pohlepno se oblizuju}i. Gvenvir je u~tivo odvratila da }ejoj spakovati burence da ponese kad bude polazila za Lotiju. Morgana, sa koje je ovo odvratilo pa`nju, imala jeutisak da joj se oko ~ela ste`e stravi~na, mu~iteljska glavobolja, a ose}ala je na sebi i Morgozin ispitiva~ki pogled.

Trudno}a ne mo`e da se sakrije... a za{to bi je i skrivala? Zakonito je udata; ljudi }e se verovatno smejatikada matori kralj Severnog Velsa i njegova sredove~na kraljica postanu roditelji u tim godinama, ali to }e biti

dobro}udan smeh. No, Morgana je ose}ala da }e prsnuti od besa. Ose}ala se kao jedna od onih plamenihplanina o kojima joj je pri~ao Gaven, tamo daleko u severnim zemljama...

Kada su sve gospe oti{le, pa je ostala nasamo sa Gvenvir, kraljica ju je uhvatila za ruku i po~ela da seizvinjava. "Morgana, `ao mi je, zaista izgleda{ bolesna. Mo`da bi trebalo da se vrati{ u krevet."

"Mo`da i ho}u", odgovorila je Morgana. Gvenvir nikada ne bi pogodila {ta mi je, pomislila je. Kad bi seto njoj desilo, Gvenvir bi bila sre}na, ~ak i u tim godinama!

Pod Morganinim ljutitim pogledom, kraljica je pocrvenela. "@ao mi je, nisam `elela da te moje gospe takomu~e - trebalo je da ih prekinem, mila."

"Zar misli{ da mi je va`no {ta one govore? One su kao laste {to cvrku}u, a otprilike toliko su i pametne",odvratila je Morgana sa punom merom prezira, zaslepljuju}eg kao i bol {to joj je razdirao glavu. "Ali koliko tvojih`ena zaista zna ko je otac mog sina? Naterala si Artura da se ispovedi - jesi li ispri~ala i svim svojim dvorskimdamama?"

Gvenvir ju je upla{eno pogledala. "Mislim da ih vrlo malo zna - oni koji su bili tu sino}, kad ga je Arturpriznao. I biskup Patricijus." Pogledala je Morganu i ova je zatreptala. Godine su prema njoj bile milostive,pomislila je. Vremenom postaje sve lep{a, a ja se su{im kao matoro {iblje...

"Izgleda{ stra{no umorna, Morgana", rekla je Gvenvir, i Morganu je iznenadilo {to, uprkos starimneprijateljstvima, izme|u njih postoji i ljubav. "Po|i da se odmori{, sestro."

Ili je to samo zato {to je ostalo tako malo nas koji smo zajedno bili mladi?

I Merlin je ostario, a godine nisu bile milostive prema njemu kao prema Gvenvir; bio je jo{ pogrbljeniji,nogu je vukao uz pomo} {tapa, a njegove {ake i mi{ice, sa krupnim, ~vornovatim mi{i}ima, izgledale su kao granedrevnog, ~vornovatog hrasta. Stvarno je mogao pripadati onom narodu patuljaka o kome se pri~alo da obitavapod planinama. Jedino su pokreti njegovih ruku i dalje bili odmereni i lepi, uprkos iskrivljenim i oteklim prstima, i tipokreti podse}ali su je na davne dane, i kako je dugo u~ila harfu i jezik gestova i pokreta ruku.

Nastupio je grubo, odmahnuv{i rukom kad mu je ponudila vino ili drugo osve`enje; seo je bez dozvole,po staroj navici.

"Morgana, mislim da gre{i{ {to zamera{ Arturu zbog Ekskalibura."Znala je da joj glas zvu~i grubo i o{tro. "Nisam ni o~ekivala da se slo`i{ sa mnom, Kevine. Ti svakako

smatra{ da je valjan svaki na~in upotrebe Posve}enih sudova Obreda.""Pa, ne vidim {ta je tu lo{e", odgovorio je Kevin. "Svi Bogovi su jedan - tako je govorio ~ak i Talesin - i ako

se ujedinimo slu`e}i Jednom...""Ali upravo sa time se ja ne sla`em", rekla je Morgana. "Njihov Bog `eli da bude Jedan - i jedini - i da

potisne ~ak i se}anje na Bogove kojima mi slu`imo. Kevine, slu{aj me - zar ne vidi{ kako to su`ava svet, akoumesto mnogih postoji samo jedan? Ja mislim da je pogre{no pretvarati Saksonce u hri{}ane. Oni stari sve{teniciiz Glastonberija nili su u pravu. Za{to bismo se svi sretali posle smrti? Za{to ne bi bilo mnogo staza, jedna zaSaksonce, druga za nas, tre}a za one koji sami odlu~e da veruju u Hrista, ne uni{tavaju}i tu|u veru..."

Kevin je odmahnuo glavom. "Ne znam, draga moja. Izgleda da se odigrala duboka promena u na~inu nakoji ljudi posmatraju svet, kao da jedna istina treba da potisne druge - kao da svaka istina sem njihove mora bitila`na."

"Ali `ivot nije tako jednostavan", pobunila se Morgana."To znam ja, i zna{ ti, a tokom beskona~nog vremena, to }e shvatiti ~ak i sve{tenici.""Ali ako uni{te sve druge istine na svetu, tada }e biti prekasno", rekla je Morgana.Kevin je uzdahnuo. "Sudbinu ne mo`e da spre~i niko, Morgana, a mislim da nam se pribli`ava taj dan."

Pru`io je ~vornovatu {aku i uhvatio je za ruku; u~inilo joj se da joj se nikada nije tako blago obratio. "Nisam tineprijatelj, Morgana. Poznajem te jo{ od kada si bila devica. A potom..." Tu je prekinuo, i primetila je da gutaknedle. "Ja te volim, Morgana. @elim ti samo dobro. Nekada - oh, da, to je bilo vrlo davno, ali ne zaboravljamkoliko sam te voleo i koliko sam se povla{}en ose}ao kada sam mogao da govorim sa tobom o ljubavi... Niko nemo`e da pobedi plime, niti sudbinu. Da smo, mo`da, ranije pokrstili Saksonce, mo`da bi to u~inili isti oni sve{tenicikoji su sagradili kapelu u kojoj su slu`ili veri zajedno sa Talesinom. Na{a tvrdoglavost je to spre~ila, pa su ostalifanatici kao Patricije, koji uobra`eno vide Tvorca samo kao osvetni~kog Oca vojnika, a ne i kao Majku punuljubavi, koja se stara o njivama i zemlji... Ka`em ti, Morgana, dolazi plima koja }e poneti sobom sve ljude kaoslamu."

"[to je u~injeno, u~injeno je", rekla je Morgana. "Ali kakav je odgovor?"

Kevin je pognuo glavu i Morgana se zaprepastila kad je shvatila koliko on, zapravo, `eli da joj polo`iglavu na grudi; ne na grudi `ene, nego na grudi Majke Boginje koja bi mogla da mu umiri strahove i o~ajanje.

"Mo`da nema nikakvog odgovora", tiho je rekao on. "Mo`da uop{te ne postoje ni Bog ni Boginja oko~ijeg se postojanja toliko glo`imo. Ne}u da se sva|am sa tobom, Morgano od Avalona. Ali ne}u ni da mirnosedim i gledam kako opet gura{ ovo kraljevstvo u rat i haos, kako uni{tava{ mir koji nam je Artur stvorio. Nekoznanje, neka pesma, neka lepota moraju ostati sa~uvani za dane pre nego {to svet opet potone u tamu. Ka`em ti,Morgana, video sam kako se tama sklapa. Mo`da bismo, u Avalonu, mogli da o~uvamo na{a tajna znanja - alipro{lo je vreme kada smo ih mogli {iriti svetom. Zar misli{ da bih se bojao da umrem kada bi ne{to od Avalonatime moglo da opstane me|u ljudima?"

Morgana je, polako kao za~arana, pru`ila ruku da mu obri{e suze; ali trgla se i povukla ruku, obuzetaiznenadnim u`asom. Pred o~ima joj se zamaglilo - polo`ila je ruku na lobanju koja je plakala, a njena {aka jeizgledala kao mr{ava, sasu{ena {aka same Smrti. I on je to video, i zurio je u nju, zgro`en, u jednom stra{nomtrenutku. A onda je sve nestalo, i Morgana je ~ula kako joj glas postaje ~vrst.

"Zna~i, ti bi da iznese{ svete stvari u svet, kako bi sveti ma~ Avalona postao osvetni~ki Hristov ma~?""To je ma~ Bogova", rekao je Kevin, "a svi Bogovi su jedan. Vi{e volim da Ekskalibur bude u svetu, gde ga

ljudi mogu slediti, nego da stoji skriven u Avalonu. Sve dok ga budu sledili, zar je va`no u ime kog Boga to ~ine?""Ja }u rado umreti da to spre~im", hladno je rekla Morgana. "Pazi se, Merline od Britanije: ti si sklopio

Veliki Brak i obavezao se da }e{ umreti radi o~uvanja Misterija. Pazi se, jer mo`e se desiti da treba da izvr{i{ tuobavezu!"

Njegove lepe o~i zagledale su se pravo u njene. "Oh, gospo i Boginjo moja, molim te, posavetuj se saAvalonom pre nego {to i{ta u~ini{! Zaista mislim da je do{lo vreme da se vrati{ u Avalon." Polo`io je ruku prekonjene, a ona je nije povukla.

Glas joj je bio pun suza koje su je pritiskale ~itavog dana. "Ja... volela bih da mogu da se vratim... ali ba{zato {to toliko `elim, ne smem da odem tamo", rekla je. "Ne}u se vra}ati sve dok ne budem mogla da ostanemzauvek..."

"Vrati}e{ se, jer to sam video", umorno je rekao Kevin. "Ali ja ne}u. Ne znam kako, Morgana, ljubavimoja, ali izgleda mi da vi{e nikada ne}u piti vodu sa Svetog Kladenca."

Pogledala je njegovo ru`no, izobli~eno telo, lepe ruke i o~i. Nekada sam volela ovog ~oveka, pomislila je.Uprkos svemu, i dalje ga je volela i vole}e ga dok oboje ne umru; poznavali su se od po~etka vremena i zajednosu slu`ili svojoj Boginji. Vreme je skliznulo i na trenutak je izgledalo da stoje van vremena, da mu ona daje `ivot,da ga obara kao drvo, da on ponovo ni~e kao {iblje, da on umire njenom voljom, i da je uzima u naru~je i vra}au `ivot... drevna sve{teni~ka drama koja se igrala pre nego {to su se druidi i hri{}ani uop{te pojavili na svetu.

I on }e sve to da odbaci?"Ako Artur pogazi zavet, zar ne treba da mu ga oduzmem?""Jednog dana", rekao je Kevin, "Boginja }e se obra~unati sa njim na svoj na~in. Ali Artur je kralj Britanije

voljom Boginje. Morgano od Avalona, ~uvaj se! Zar se usu|uje{ da se suprotstavi{ sudbini koja vlada ovomzemljom?"

"^inim ono {to mi je odredila Boginja!""Boginja - ili tvoja volja, ponos, ambicija i briga za one koje voli{? Opet ti ka`em, Morgana, ~uvaj se. Jer

mo`e biti da su dani Avalona pro{li, a i tvoji sa njima."Tu je Morgana kona~no izgubila kontrolu. "I ti se usu|uje{ da sebe nazove{ Merlinom od Britanije?"

vrisnula je na njega. "Odlazi, prokleti izdajni~e!" Dohvatila je |er|ef i bacila mu ga u glavu. "Odlazi! Gubi mi se sao~iju i budi zauvek proklet! Odlazi odavde!"

8.Deset dana kasnije kralj Artur je, sa svojom sestrom, kraljicom Morganom, i njenim mu`em, Urijensom od

Velsa, po{ao za Tintagel.Morgana je imala vremena da odlu~i {ta joj je ~initi, i dan pre toga ugrabila je trenutak da razgovara sa

Akolonom. "^ekaj me na obali Jezera - pazi da te ne primete ni Artur ni Urijens." Pru`ila je ruku da se pozdravi, alion ju je ~vrsto zagrlio i po~eo da je ljubi.

"Gospo - ne mogu dozvoliti da tek tako po|e{ u susret opasnosti!"Oslonila se o njega na trenutak. Bila je tako umorna, tako umorna, uvek je morala da bude jaka, da se

stara da sve ide kako treba! Ali on ne sme nikada ni pomisliti da je slaba! "Tu nema pomo}i, voljeni. Ina~e bi prednama bila samo smrt. Ne mo`e{ do}i na presto okrvavljenih ruku. A kada se na|e{ na Arturovom prestolu - sa

Ekskaliburom u ruci i Avalonom iza sebe da ti poma`e - onda mo`e{ vratiti Urijensa u njegovu zemlju, neka vladatamo koliko god Bog `eli."

"A Artur?""Ni Arturu ne `elim zlo", mirno je rekla Morgana. "Ne bih volela da pogine. Ali obitava}e tri dana i tri no}i

u vilinskoj zemlji, a kada se vrati, ovde }e prote}i pet ili vi{e godina; Artur i njegov presto bi}e tada samo pri~akoje se se}aju stariji ljudi, a opasnost od vlasti sve{tenika odavno }e pro}i."

"Ali ako on nekako na|e izlaz..."Morganin glas je zadrhtao. "[ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen? Sa Arturom mora biti

onako kako odredi sudbina. A ti }e{ imati njegov ma~."Izdaja, pomislila je, i srce joj je ubrzano tuklo dok su jahali kroz sivo, mra~no jutro. Magla je nadolazila

od Jezera. Ja volim Artura. Ne bih ga izdala, ali on je prvi izdao zavet dat Avalonu.I dalje je ose}ala mu~ninu, a jahanje ju je samo pogor{avalo. Nije se se}ala da joj je bilo ovoliko lo{e

dok je nosila Gvideona - Mordreda, ispravila se u sebi. Ali mo`e biti da }e, kada do|e na presto, on odlu~iti davlada pod svojim pravim imenom, imenom koje je bilo i Arturovo i u kome nema nikakvog prizvuka hri{}anstva. Akada Kevina stave pred svr{en ~in, svakako }e odlu~iti da podr`i novog kralja, kralja iz Avalona.

Magla je bivala sve gu{}a, olak{avaju}i tako Morgani izvr{enje plana. Stresla se i ~vr{}e se uvila u ogrta~.Mora to u~initi sada, ili }e uskoro skrenuti od jezera i uputiti se na jug, u Kornvol. Magla je ve} sad bila tolikogusta da je jeva uspevala da razabere prilike trojice vojnika koji su jahali pred njima; kad se okrenula u sedlu,utvrdila je da su i ona trojica pozadi jednako skrivena od pogleda. No, tlo neposredno oko njih jasno se videlo,mada je magla unaokolo bila gusta kao zavesa, ne propu{taju}i nijedan zrak sunca.

Pru`ila je ruke, uspravljaju}i se u sedlu, {apu}u}i re~i ~arolije koju se nikada ranije nije usudila daupotrebi. Osetila je trenutak stra{nog u`asa - znala je da je to samo hladno}a, jer mo} joj isti~e iz tela - i Urijens jeu tom ~asu nadureno podigao glavu. "Nikada nisam video ovakvu maglu - sigurno }emo se izgubiti i mora}emnoda preno}imo na obali jezera! Mo`da bi trebalo da potra`imo zaklon u opatiji na Glastonberiju..."

"Nismo se izgubili", rekla je Morgana, mada je magla bila toliko gusta da je jedva mogla da vidi kopitasopstvenog konja. Oh, kao devojka u Avalonu bila sam tako ponosna {to govorim samo istinu! Je li to ve{tinavladanja, {to moram da la`em da bih slu`ila Boginji? "Znam svaki korak puta kojim idemo - no}as se mo`emoskloniti na mestu koje znam, blizu obale, pa }emo ujutro nastaviti dalje."

"Nismo mogli sti}i tako daleko", rekao je Artur, "jer jo{ ~ujem zvona Glastonberija kao zvone Angelus...""Zvuk se kroz maglu pronosi dalje", rekla je Morgana, "a u ovakvoj magli sti`e veoma daleko. Veruj mi,

Arture."Osmehnuo joj se sa puno ljubavi. "Tebi sam oduvek verovao, draga sestro."Oh, da; uvek joj je verovao, jo{ od onog dana kad ga je Igrena stavila Morgani u ruke. U prvo vreme

mrzela je dre~avo stvorenjce, a onda je shvatila da je Igrena napustila i zanemarila njih oboje, i da se mora staratio njemu, i obrisala mu je suze... Morgana je nestrpljivo stegla srce. To je bio pre sto godina. Posle toga Artur jesklopio Veliki Brak sa svojom zemljom, a onda ju je izdao, predav{i zemlju koju se zarekao da {titi u rukesve{tenicima koji }e oterati sve bogove koji hrane zemlju i ~ine je plodnom. Avalon ga je doveo na presto, prekonje kao sve{tenice, a sada... Avalon }e ga, preko nje, i sru{iti.

Ne}u mu nauditi, Majko... da, oduze}u mu ma~, koji je deo Posve}enih sudova Obreda, i da}u ga u rukeonome koji }e ga nositi u ime Boginje, ali ne}u mu ni~im nauditi...

Ali {ta biva sa Kraljem Jelenom kada odraste mladi jelen?Tako stoje stvari u prirodi i ne mogu se menjati zbog njenih ose}anja. Artur }e se suo~iti sa svojom

sudbinom bez za{tite ~arolija koje je posedovao, kanija koje mu je ona sama na~inila po{to su se spojili u VelikomBraku, kada je, ni ne znaju}i, za~ela njegovog sina. ^esto je slu{ala kako njegovi vitezovi pri~aju da magija {titiArturov `ivot, da mo`e pretrpeti ogromne rane, a ipak da ne iskrvari do smrti. Ne}e ona ni~im nauditi sinu svojemajke i ocu svoga deteta. Ali magija koju mu je darovala po{to je izgubila devi~anstvo, to }e mu oduzeti, a ondaneka Boginja ~ini sa njim {ta joj je po volji.

Magi~na magla toliko se zgusnula oko njih da je Morgana jedva videla Urijensovog konja. Njegovo lice,ljutito i nadureno, isplivalo je iz magle. "Jesi li sigurna da zna{ kuda nas vodi{, Morgana? Ja nikad nisam bio ovde,sasvim sam siguran, ovo brdo ne poznajem..."

"Kunem ti se da poznajem svaki korak puta, sa maglom ili bez nje." Morgana je na tlu primetila neobi~nugrupu `buni}a; nisu se promeniii od dana kada je poku{avala da u|e u Avalon, dana kada se pla{ila da pozove~amac... Boginjo, molila se u sebi, paze}i da se ne ~uje ni {apat, u~ini da crkvena zvona ne zazvone dokpoku{avam da u|em, ina~e }e sve opet nestati u magli i nikada ne}emo na}i ulaz u tu zemlju...

"Ovuda", rekla je, stegav{i dizgine i obov{i konja petama. "Za mnom, Arture."Brzo je odjahala u maglu, znaju}i da oni ne mogu za njom toliko brzo, jer nije bilo dovoljno svetla. ^ula

je iza sebe Urijensa kako psuje, prigu{enim glasom, i Artura kako tiho umiruje konja. Iznenada joj je kroz umproletela slika - kostur konja, jo{ u opremi koja je pripadala njoj... pa, tako mora biti. Magla je po~ela da serazilazi, i odjednom su se na{li na punom dnevnom svetlu izme|u ogoljenog drve}a. Svetlo je bilo jasno i zeleno,mada se sunce nije videlo, i ~ula je Arturov uzvik iznena|enja.

Iz {ume su se pojavila dva ~oveka i povikala jasnim glasovima. "Arture, gospodaru! Zadovoljstvo jedo~ekati vas ovde!"

Artur je brzo zaustavio konja, kako ih ne bi zgazio. "Ko ste vi i otkuda znate moje ime?" upitao je. "I kakvoje ovo mesto?"

"Pa, gospodaru, ovo je zamak ^eriot, a na{a kraljica je odavno `elela da joj budete gost!"Artur je delovao zbunjeno. "Nisam znao da na ovom mestu postoji zamak. Mora da smo jahali kroz maglu

dalje nego {to smo bili svesni." Urijens je bio sumnji~av, ali Morgana je ve} videla kako ~arolija vilinske zemljezahvata Artura, tako mu vi{e ne bi palo na pamet da postavlja pitanja; kao u snu, sve {to se desi naprosto sede{avalo, i nije bilo potrebe da se i{ta pita. Ali ona mora zadr`ati prisebnost...

"Kraljice Morgana", rekao je jedan od one dvojice, nao~it i tamnoput, kao da je predak ili ulep{anipripadnik malog, tamnog naroda Avalona, "na{a kraljica vas ~eka i rado }e vas primiti. A vi }ete, gospodaruArture, biti gost na gozbi..."

"Posle ovoliko jahanja po magli, gozba }e nam svima prijati", dobro}udno je rekao Artur i pustio da muprido{lice povedu konja u {umu. "Poznaje{ li ovda{nju kraljicu, Morgana?"

"Poznajem je jo{ otkako sam bila mlada devojka."Podsmevala mi se... i ponudila mi je da odgaji moju bebu u vilinskom svetu..."^udno da nikada nije do{la u Kamelot da sklopi savez sa mnom", namr{tio se Artur. "Ne se}am se ta~no,

ali kao da sam nekada davno ~uo za zamak ^eriot... ali ne se}am se." Odustao je. "Pa, u svakom slu~aju, ovi ljudideluju prijateljski. Prenesi moje pozdrave kraljici, Morgana, a svakako }emo je videti za gozbom."

"Svakako", rekla je Morgana, gledaju}i kako ga doma}ini odvode.Moram zadr`ati prisebnost; ra~una}u vreme po otkucajima srca, ne smem izgubiti ra~un, ina~e }u se

izgubiti u sopstvenim ~arolijama... Spremila se u sebi za susret sa kraljicom.Bila je nepromenjena, uvek ista, visoka `ena koja je pomalo li~ila na Vivijen, kao da je Morganina

ro|aka. A tako ju je i zagrlila i poljubila."[ta te donosi na na{e obale tvojom slobodnom voljom, Morgano od Vila?" upitala je. "Tvoj vitez je ovde,

jedna od mojih gospi ga je na{la..." dala je znak, i tu se stvorio Akolon. "Na{li su ga kako luta kroz trsku okoJezera, ne nalaze}i put u magli..."

Akolon je {~epao Morganu za ruku; dodir mu je bio stvaran i ~vrst... ali nije znala ~ak ni to da li se nalazepod krovom ili napolju, da li je stakleni presto kraljice u rasko{nom gaju ili u ogromnoj, izdubljenoj dvorani,veli~anstvenijoj ~ak i od dvorane Okruglog Stola u Kamelotu.

Akolon je kleknuo pred prestolom, i kraljica mu je polo`ila obe ruke na glavu. Uhvatila ga je za jednodoru~je i podigla ga, a zmije kao da su se pokrenule oko njegovih podlaktica i otpuzale pravo na kralji~in dlan;ona se odsutno poigravala njima, maze}i ih po plavim glavama. "Dobro si odabrala, Morgana", rekla je. "Mislimda me on nikada ne}e izdati. Gledaj, Artur se nagostio, i eno gde le`i..." Mahnula je rukom; jedan zid se otvorio ipod bledom svetlo{}u Morgana je ugledala Artura kako spava, sa jednom rukom pod glavom, a drugupreba~enom preko tela mlade devojke duga~ke, crne kose, koja je izgledala kao da je k}er kraljice - ili kao samaMorgana.

"Kada se probudi, naravno, misli}e da si to ti, i da ga je u snu isku{avao |avo", nasme{ila se kraljica."Toliko se udaljio od nas da }e se stideti {to mu se ispunila najve}a `elja... zar nisi to znala, Morgana, dragamoja?" A Morgana kao da je ~ula Vivijenin udaljeni glas, kao u snu, kako je mazi. Ali to je govorila kraljica. "Eto,tako spava kralj, u naru~ju one koju }e voleti do smrti... a {ta kad se probudi? Ho}e{ li da uzme{ Ekskalibur, anjega da izbaci{ nagog na obalu, neka te zauvek tra`i po magli?"

Morgana se setila konjskog kostura pod vilinskim drve}em... "Ne to", rekla je i stresla se."Onda }e ostati ovde, ali ako je zaista pobo`an koliko ti ka`e{ i ako se seti da izgovori molitve koje bi ga

izbavile od privi|enja, sve }e nestati, i zatra`i}e svog konja i svoj ma~ - {ta onda da ~inimo, gospo?""Ja }u uzeti ma~", mra~no je rekao Akolon, "i ako mo`e da mi ga opet uzme, samo neka proba."Do{la je crnokosa devojka, nose}i Ekskalibur u kanijama. "Uzela sam mu ga dok je spavao", rekla je, "a

stalno me je zvao tvojim imenom..."

Morgana je dodirnula bal~ak opto~en draguljima."Razmisli, dete", rekla je kraljica, "zar ne bi bilo bolje da Posve}ene sudove Obreda smesta vrati{ u Avalon,

a da Akolon postane kralj sa onakvim ma~em kakav mo`e sam da stekne?"Morgana je uzdrhtala. Kao da se smra~ilo u sali, ili gaju, ili gde god da su bili, i da li to Artur spava kraj

njenih nogu, ili je veoma daleko? No, Akolon je pru`io ruku i uzeo ma~."Ja }u uzeti Ekskalibur i kanije", rekao je, i Morgana je kleknula da mu ga pripa{e."Neka bude tako, voljeni - nosi ga vernije nego onaj kome je na~injena ova kanija...""Boginjo sakloni da ikada izneverim tebe, makar morao da umrem", {apnuo je on, glasom drhtavim od

ose}anja, i podigao Morganu na noge da je poljubi; ~inilo joj se da su se grlili sve dok nije pala senka no}i, i daje kralji~in ljubak, podsme{ljiv osmeh svetlucao svuda oko njih.

"Kada Artur zatra`i ma~, dobi}e ga... i ne{to nalik na kanije, mada ga ne}e ~uvati od gubitka nijedne kapikrvi... Dajte ga mojim kova~ima", rekla je kraljica slu`avkama, i Morgana je zurila kao u snu - je li sanjala da jemalo~as opasala Akolona Ekskaliburom? Kraljica je nestala i devojka sa njom, i ~inilo joj se da ona i Akolon le`esami u velikom gaju, da je vreme Beltanskih vatri, i on ju je uzeo u naru~je, kao sve{tenik sve{tenicu. A onda su bilisamo mu{karac i `ena, i ~inilo joj se da je vreme stalo, da joj se telo topi i da u njoj nema ni nerva ni kosti ni volje,a njegovi poljupci bili su kao plamen na njenim ledenim usnama... Neka ga Kralj Jelen izazove, ja }u gapripremiti...

Kako to, le`ali su nagi u gaju, po njenoj ko`i bili su iscrtani znaci, kako to da joj je telo mlado i ne`no,kako to da je, dok je on prodirao u nju, osetila razdiru}i bol kao da joj opet oduzima devi~anstvo koje je nekadadavno dala Rogatom, kako to da je pod njim opet devica, kao da je ~itav njen `ivot nestao? Za{to joj se ~ini danad njegovim ~elom stoji senka rogovlja? Ko je taj mu{karac koji je dr`i u naru~ju, i koliko ih vremena deli? Le`aoje preko nje, iscrpljen, i njegov slatki dah li~io joj je na med; mazila ga je i ljubila, a kada se malo odmakao odnje, jedva ga je poznala, nije znala je li kosa {to mu je pala preko lica zlatna ili crna, i kao da su joj male zmijepuzale preko grudi, ru`i~astih, ne`nih, gotovo de~ijih. Tanu{ne plave zmije preplele su se oko njenih bradavica iosetila je drhtavicu divnog bola i zadovoljstva od njihovog dodira.

A onda je shvatila: ako zaista po`eli, vreme }e se vratiti, izokrenu}e se, i mo}i }e da izi|e iz pe}ine onogjutra sa Arturom, i da upotrebi svoju mo} da ga zauvek ve`e za sebe, kao da se ni{ta od ovoga nikada nijedesilo...

A onda je za~ula Artura kako tra`i svoj ma~ i kako proklinje ~arolije. Odnekud izdaleka, kao da ga gledaiz vazduha, videla ga je kako se budi i znala je da je njihova sudbina, pro{la i budu}a, sada u njegovim rukama.Ako bude mogao da se suo~i sa onim {to se desilo izme|u njih, ako je pozove po imenu i zamoli je da mu se vrati,ako bude mogao da prizna sebi da je samo nju voleo svih ovih godina i da niko drugi nikada nije stao izme|unjih...

Onda neka Lanselet uzme Gvenvir i ja }u biti kraljica u Avalonu... ali kraljica sa detetom, a on }e pastikada do|e red na novog Kralja Jelena...

Ovog puta Artur se ne}e u`asnuto okrenuti od nje zbog onog {to su u~inili, a ona ga ne}e odgurnuti,oblivena detinjastim suzama... Na trenutak joj se ~inilo da ~itav svet ~eka, da odjekne onim {to }e Artur re}i...

Progovorio je, i to je odjeknulo kao pogrebna zvonjava sudbine, kroz ~itav vilinski svet, i kao da je samotkanje vremena uzdrhtalo i streslo sa sebe teret godina.

"Isuse i Marijo, za{titite me od zla", rekao je. "Ovo je neka u`asna ~arolija, mora da ju je splela mojasestra svojim ~inima!" Stresao se i povikao: "Donesite mi moj ma~!"

Morgana je osetila u srcu razdiru}i bol. Pru`ila je ruku ka Akolonu i opet joj se u~inilo da on nad ~elomima senku rogovlja; ponovo je imao Ekskalibur oko pojasa - je li stalno bio tu? - a zmije koje su se preplitale okonjenog nagog tela opet su bile izbledele plave mrlje oko njegovih doru~ja.

"Gledaj", mirno je rekla, "donose mu ma~ koji li~i na Ekskalibur - vilinski kova~i su ga na~inili ove no}i.Pusti ga da ode, ako mo`e{. Ali ako ne mo`e{ - pa, u~ini kako bude{ morao, voljeni. Neka je Boginja sa tobom.^eka}u u Kamelotu da trijumfalno doja{e{." Poljubila ga je i otpravila ga od sebe.

Sve do ovog trenutka nije se sasvim suo~ila sa saznanjem: jedan od njih mora}e da umre, brat ililjubavnik, dete koje je dr`ala u naru~ju, Rogati koji joj je bio ljubavnik, sve{tenik i kralj...

[ta god se desilo danas, pomislila je, nikada, nikada vi{e ne}u upoznati ni trenutak sre}e, jer jedan ononih koje volim mora}e da umre...

Artur i Akolon oti{li su tamo kuda nije mogla da ih prati; trebalo je jo{ da misli i na Urijensa, i na trenutakje pomislila da ga ostavi u vilinskom kraljevstvu. Beskona~no bi lutao za~aranim salama i {umama, dok ne umre...Ne. Dosta je smrti, ma {ta se desilo, pomislila je i potra`ila Urijensa, koji je le`ao, jo{ usnuo. Kad mu je pri{la,

probudio se i seo, naizgled sre}an, sit i napit. "Ovda{nje vino prejako je za mene", rekao je. "Gde si bila, mila, igde je Artur?"

U ovom ~asu, pomislila je, vilinska devojka donosi Arturu ma~ toliko nalik na Ekskalibur da }e on, jo{za~aran, verovati da to i jeste... oh, Boginjo, trebalo je da po{aljem ma~ u Avalon, za{to bi jo{ neko morao daumre zbog njega? Ali bez Ekskalibura Akolon ne bi mogao da vlada kao kralj iz Avalona... Kada ja budemkraljica, u zemlji }e vladati mir, i ljudi }e mo}i slobodno da misle, bez sve{tenika koji bi im odre|ivali {ta ta rade i{ta da veruju...

"Artur je morao da po`uri napred", ne`no je rekla. "Hodi, dragi moj mu`u, moramo da se vratimo uKamelot." Zbog magije vilinske zemlje nije postavljao dalja pitanja. Doveli su im konje, i visoki, lepi mu{karciispratili su ih deo puta. "Odavde }ete svakako na}i put", rekao je jedan od njih.

"Kako je brzo nestalo sunce", po`alio se Urijens, jer oko njih se iznenada sklopila siva magla sa ki{om."Morgana, koliko smo bili kod te kraljice? Ose}am se kao da sam imao groznicu, ili kao da sam bio za~aran..."

Nije mu odgovorila. I on se provodio sa vilinskim devojkama, pomislila je, pa {ta? Nije marila kako sezabavljao, samo neka je ostavi na miru.

Nagli nalet mu~nine podsetio ju je na to da u vilinskoj zemlji nije nijednom pomislila na trudno}u koja juje optere}ivala, a sada, kada svi budu ~ekali njenu re~, kada Gvideon preuzme presto i kada Akolon budevladao... sada }e biti debela i grozna... svakako je bila prestara da bez opasnosti iznese trudno}u. Je li prekasnoda na|e trave koje bi je oslobodile ne`eljenog tereta? S druge strane, ako rodi Akolonu sina, sada kad vlastprelazi u njegove ruke, da li bi time pove}ala svoju mo} kraljice? Da li da se odrekne dodatne vlasti nad njim?Dete koje mogu da zadr`im, dete koje bih mogla da dr`im u naru~ju, beba koju bih smela da volim...

I dalje se se}ala koliko je mio bio Artur kao beba, i kako ju je grlio oko vrata. Gvideona su joj oduzeli,Uven je imao ve} devet godina kad je po~eo da je zove majkom. Ose}ala je o{tar bol i slast ja~u od ljubavi kakojoj raspinju telo, glad za de~ijim zagrljajem... ali razum joj je govorio da, s obzirom na godine, ne bi pre`ivela jo{jedan poro|aj. Jahala je kraj Urijensa kao u snu. Ne, ne bi pre`ivela ovaj poro|aj, ali ose}ala je da nije u stanjuda preduzme korake kako bi ubila nero|eno dete.

Ruke }e mi ve} biti uprljane krvlju voljenih... oh, Boginjo, za{to me ovako isku{ava{? U~inilo joj se da seBoginja pojavila pred njom, sad kao vilinska kraljica, sad kao Ravena, ozbiljna i puna razumevanja, sad kaoVelika Krma~a koja je ubila Avaloha... i pro`dra}e dete koje ja rodim... Morgana je ose}ala da je na ivicidelirijuma ili ludila.

Kasnije, odlu~i}u kasnije. Sada mi je du`nost da Urijensa vratim u Kamelot. Pitala se koliko su bili uvilinskom svetu. Ne vi{e od mesec dana, pretpostavljala je, ina~e bi ja~e ose}ala postojanje deteta u sebi... nadalase da je ipak bilo samo nekoliko dana. Ne suvi{e malo, ina~e bi se Gvenvir pitala kako to da su se tako brzovratili; ni suvi{e mnogo, jer bi bilo prekasno da u~ini ono {to je sada znala da mora: ne mo`e roditi ovo dete iostati `iva.

Stigli su u Kamelot sredinom prepodneva; putovanje zaista nije bilo predugo. Morgani je bilo milo {toGvenvir nigde nema, a kada je Kaj upitao za Artura, odgovorila je la`ima bez trenutka olkevanja: zadr`ali su ga uTintagelu. Ako mogu da ubijem, la` nije tako veliki greh, uznemireno je pomislila, ali ose}ala se nekako uprljanala`ima, jer ona je sve{tnica Avalona i ceni istinu u svojim re~ima...

Povela je Urijensa u njegovu sobu; starac je delovao umorno i zbunjeno. Postaje prestar da bi vladao.Avalohova smrt te`e ga je pogodila nego {to sam mislila. Ali i on je odgajan u istini Avalona - {ta biva sa KraljemJelenom kada doraste mladi jelen?

"Lezi sada, mu`u moj, i odmori se", rekla je, ali on je postao uznemiren."Treba da krenem za Vels. Akolon je premlad da vlada sam, on je samo mladunac. Potreban sam svom

narodu!""Mogu bez tebe jo{ jedan dan", umirivala ga je, "a onda }e{ biti sna`niji.""Predugo sam bio odsutan", bunio se on. "I za{to smo uop{te i{li za Tintagel? Morgana, ne mogu da se

setim za{to smo krenuli! Jesmo li zaista bili u nekoj zemlji gde sunce uvek sija...?""To si sigurno sanjao", rekla je. "Za{to ne bi sad malo odspavao? Da po{aljem po jelo? ^ini mi se da

jutros nisi jeo..."Ali kada je stigla hrana, od mirisa joj je opet pozlilo. Naglo se okrenula, poku{avaju}i da to prikrije, ali

Urijens je ipak primetio."[ta ti je, Morgana?""Ni{ta", ljutito je odgovorila. "Jedi i spavaj."

Ali on joj se nasme{io i pru`io ruku da je privu~e kako bi sela na krevet. "Zaboravlja{ da sam ja ve} bio`enjen - umem da prepoznam trudnu `enu kad je vidim." Bilo je jasno da je odu{evljen. "Posle ovoliko godina -Morgana, ti si trudna! Pa to je divno - jednog sina sam izgubio, ali dobi}u drugog - da ga nazovemo Avaloh akobude sin, mila?"

Morgana se trgla. "Zaboravlja{ koliko sam ja stara", rekla je, okamenjenog lica. "Ne verujem da }u iznetitrudno}u dovoljno dugo da bi dete pre`ivelo. Ne nadaj se sinu pod starost."

"Dobro }emo paziti na tebe", rekao je Urijens. "Posavetuj se sa kralji~inim babicama, i ako bi jahanje ku}imoglo da dovede do poba~aja, osta}e{ ovde do ro|enja deteta."

Po`elela je da plane na njega. Otkuda zna{ da je dete tvoje, star~e? To je svakako Akolonovo dete... alinije mogla da odagna iznenadni strah da je to ipak mo`da Urijensovo dete... dete starca, slaba~ko, nekakvo~udovi{te, kao Kevin... ne, sigurno je poludela! Kevin nije ~udovi{te, bio je povre|en u detinjstvu - vatra,opekotine, lomovi, kosti su mu pogre{no srasle. Ali Urijensovo dete svakako bi bilo izobli~eno, bolesno, aAkolonovo bi bilo zdravo i sna`no... a ona, ona je ve} pro{la godine ra|anja; da li bi dete ispalo ~udovi{te zbognje? To se ponekad de{ava kada suvi{e stara `ena rodi... Je li poludela kad dopu{ta sebi takve bolesne misli?

Ne. Ne `eli da umre, a svakako ne bi pre`ivela ro|enje ovog deteta. Mora nekako do}i do trava... alikako? Na dvoru nije imala nikog poverljivog; nijednoj od Gvenvirinih gospi ne bi poverila da joj to nabavi, a akose nekako sazna kako je matora kraljica Morgana zatrudnela sa svojim jo{ matorijim mu`em, kako bi se smejale!

Bio je tu i Kevin, Merlin - ali njega je ona sama oterala, odbaciv{i njegovu ljubav i odanost... pa, nadvoru svakako postoje babice, i mo`da bi mogla neku od njih da podmiti dovoljno da bi }utala. Ispri~a}e nekudirljivu pri~u o tome kako je te{ko rodila Gvideona i kako se boji da u ovim godinama ponovo ra|a. I one su`ene, razume}e je. U svom prtljagu ve} je imala neke trave - treba joj samo jo{ jedna, sama po sebi bezopasna,ali pome{ana sa druge dve delova}e kako treba. Ne}e ona biti prva `ena, ~ak i na dvoru, koja se osloba|ane`eljenog deteta. Ali mora raditi kri{om, jer joj Urijens nikada ne bi oprostio... Za ime Boginje, pa zar je tova`no? Do trenutka kad se sazna, ona }e biti kraljica na Arturovom - na, na Akolonovom prestolu, a Urijens }e bitiu Velsu, ili mrtav, ili u paklu...

Ostavila je Urijensa da spava i i{unjala se iz sobe; na{la je jednu od kralji~iih babica, zatra`ila onu tre}u,ne{kodljivu travu i vratila se u sobu. Sme{ala je napitak nad vatrom. Znala je da }e biti strahovito bolesna od toga,ali tu nije bilo pomo}i. Napitak je bio gorak kao `u~; ispila ga je, krive}i lice, oprala ~anak i sklonila ga.

Kad bi samo znala {ta se de{ava u vilinskoj zemlji! Kad bi samo znala kako se njen ljubavnik snalazi saEkskaliburom... Ose}ala je mu~ninu, ali bila je suvi{e nemirna da bi legla kraj Urijensa; nije mogla da podneseblizinu spava~a, a nije se usu|ivala ni da zatvori o~i iz straha od slika smrti i krvi, koje bi je svakako mu~ile.

Posle nekog vremena uzela je malu preslicu i si{la u kralji~inu salu, gde je znala da }e zate}i `ene -kraljicu Gvenvir i njene gospe, ~ak i Morgozu od Lotije - zauzete beskrajnim predenjem i tkanjem. Nikada nijeprestala da mrzi predenje, ali to }e je dr`ati pri svesti, a i bolje je da ne bude sama. A ako joj se otvori Vid - pa,barem je vi{e ne}e mu~iti {to ne zna {ta se de{ava sa dvojicom voljenih na granici vilinske zemlje...

Gvenvir ju je do~ekala ledenim zagrljajem i odvela je do mesta blizu vatre i blizu kralji~inog sedi{ta."Na ~emu to radi{?" upitala je Morgana, zagledaju}i Gvenvirin vez.Kraljica ga je ponosno ra{irila. "To je zavesa za crkveni oltar - vidi{, evo Device Marije, sa an|elom koji je

do{ao da joj ka`e da }e roditi sina Bo`jeg... a ovde je Josif, sav u ~udu - vidi{, napravila sam ga starog, starog, saduga~kom bradom..."

"Da sam ja stara kao Jopsif i da mi devojka obe}ana za `enu ka`e, po{to je bila nasamo sa tako lepiman|elom, da }e roditi dete, sva{ta bih se pitala o tom an|elu", nedu`no je rekla Morgoza. Morgana se prvi putupitala koliko je zaista bilo ~udesno to bezgre{no za~e}e. Ko zna, mo`da je Isusova majka re{ila da sakrijetrudno}u lepom bajkom o an|elima... s druge strane, u svim verama sem te nije nikakvo ~udo da devojka zatrudnisa Bogom...

Na primer ja, pomislila je na ivici histerije, uzev{i pregr{t vune kako bi po~ela da prede, ja sam pokloniladevi~anstvo Rogatom i rodila sam sina Kralju Jelenu... ho}e li me Gvideon postaviti na nebeski presto kao MajkuBo`ju?

"Ba{ nema{ po{tovanja, Morgoza", po`alila se Gvenvir, i Morgana je po`urila da pohvali Gvenvirin vez;upitala je i ko je nacrtao shemu za rad.

"Ja sam je sama napravila", odgovorila je kraljica, i Morgana se iznenadila; nije imala pojma da Gvenvirima takav dar. "Otac Patricije obe}ao mi je da }e me nau~iti da kopiram slova i bojim ih zlatom i purpurom",nastavila je kraljica. "Ka`e da imam ve{tu ruku za jednu `enu... nikad nisam ni pomislila da bih to mogla,Morgana, a ipak, ti si napravila one divne kanije koje Artur nosi - rekao mi je da si ih ti vezla. Veoma su lepe."

Gvenvir je pri~ala dalje, neumorno kao da je dvostruko mla|a. "Ponudila sam da mu na~inim nove, mnogo puta -smetalo mi je {to hri{}anski kralj nosi paganske simbole, ali on je kazao da mu je te na~inila njegova draga,voljena sestra i da ih nikada ne}e ostaviti. I zaista su veoma lepe... jesu li zlatne niti za vez na~injene u Avalonu?"

"Na{i kova~i veoma su ve{ti", rekla je Morgana, "a zlatari su nenadma{ni." Od okretanja preslice bilo joj jemuka. Koliko }e potrajati dok je ne obuzme stra{na mu~nina od droge? Odaja je bila mala i kao da je zaudaralana ustajale, prazne `ivote ovih `ena, koje su prele, tkale i {ile, beskona~no, kako bi mu{karci imali ode}u... jednaod Gvenvirinih gospi bila je u poodmakloj trudno}i i {ila je pelene... druga je vezla ivicu na te{kom ogrta~u zaoca, mu`a, sina ili brata... a bio je tu i Gvenvirin lepi vez za oltar, povlastica kraljice za koju druge `ene predu,tkaju i {iju.

Preslica se okretala i okretala; vreteno se spu{talo ka podu, a pre|a je ispadala glatka. Kada je nau~ilada radi ovo? Nije se ni se}ala vremena kada nije umela da lepo prede... jedno od najranijih njenih se}anja bilo jekako sedi na zidu zamka u Tintagelu, kraj Morgoze, i prede; ~ak i tada joj je pre|a bila ravnomernija od tetkine, abila je mla|a deset godina.

Rekla je to Morgozi, i ova se nasmejala. "Prela si lep{e od mene ve} sa sedam godina!"Vreteno se okretalo, polako se spu{taju}i ka kamenom podu; povremeno bi namotala pre|u ili uzela novu

pregr{t vune... kao {to je izvla~ila nit, tako je izvla~ila i `ivote - nikakvo ~udo {to je jedno od obli~ja Boginje `enakoja prede... Od trenutka kad se ~ovek rodi mi mu predemo za pelene, sve dok mu na kraju ne ispredemo iotkamo mrtva~ki pokrov. Bez nas, mu{karci bi vodili zaista ogoljen `ivot...

^inilo joj se da - kao {to je u vilinskom carstvu pogledala kroz veliki otvor i videla Artura kako spava krajdevojke koja je imala njeno lice - i sada pred sobom vidi otvaranje velikog prostora; i dok se vreteno spu{talo kapodu, a pre|a uvrtala, kao da je ugledala Arturovo lice - lutao je, sa ma~em u ruci... i sad se naglo okrenuo, davidi Akolona, sa Ekskaliburom u ruci... ah, eno bore se, sada im nije videla lica, nije ~ula re~i koje su dobacivalijedan drugom...

Tako su se `estoko borili da se Morgani ~inilo ~udno, dok je o{amu}eno posmatrala kako se vretenopreslice okre}e, {to ne mo`e da ~uje udare velikih ma~eva... Artur je spustio stra{an udarac koji bi svakako ubioAkolona da ga je ta~no pogodio, ali Akolon je uspeo da ga do~eka {titom i zadobio je samo ranu na nozi - i ranase otvorila bez krvi, dok je Artur, kad je primio udarac u rame, po~eo naglo da krvari, niz ruku su mu potekli crvenimlazevi, i izgledao je zaprepa{}en, upla{en, i jednom rukom je brzo potra`io kanije koje su mu visile o boku... alito su bile la`ne kanije, talasale su se ~ak i pred Morganinim o~ima. Sada su njih dvojica bili u gvozdenomzagrljaju, napinju}i se, ma~eva su~eljenih pri samom bal~aku, tra`e}i slobodnom rukom nekakvu prednost...Akolon se sna`no izvio, i ma~ u Arturovoj ruci, la`ni Ekskalibur na~injen tokom jedne no}i vilinskim ~arolijama,slomio se kod samog bal~aka - videla je Artura kako se povija u stranu u o~ajni~kom poku{aju da izbegnesmrtonosni udarac, sna`no {utnuv{i Akolona. Akolon se sklup~ao u naletu bola, i Artur mu je oteo iz ruke praviEkskalibur i bacio ga {to je dalje mogao, a onda je sko~io na palog protivnika i dograbio kanije. ^im ih je imao uruci, rana na ramenu prestala je da krvari, a iz Akolonove noge krv je pokuljala...

Morgana je u ~itavom telu osetila raspinju}i bol; presamitila se..."Morgana!" o{tro je rekla Morgoza, zadr`av{i dah. "Kraljica Morgana je bolesna - do|ite da joj

pomognete!" povikala je."Morgana!" uzviknula je Gvenvir. "[ta ti je?"Vizija je nestala. Ma koliko se trudila, nije vi{e mogla da vidi dvojicu boraca, niti koji je pobedio, da li je

jedan od njih mrtav - kao da se nad njima sklopila velika tamna zavesa, uz zvonjavu crkvenih zvona - uposlednjem trenutku ugledala je dvokolice kako nose dvojicu ranjenika u Glastonberi, kuda nije mogla da ihprati... Stegla je ivice stolice kad joj je pri{la Gvenvir, sa jo{ jednom gospom, koja je kleknula da podigneMorganinu glavu.

"Oh, haljina je natopljena krvlju - ovo nije obi~no krvarenje."Morgana je jedva govorila, toliko su joj usta bila suva. "Ne - bila sam trudna i ovo je poba~aj - Urijens }e

biti besan na mene...""Kakva sramota!" rekla je jedna od `ena, vesela i puna~ka, otprilike njenih godina. "Zna~i, njegovo

veli~anstvo od Velsa bi}e besno, je li? Pa, ko je njega odredio za Boga? Nije trebalo da pu{ta{ tog matorog jarcau krevet, gospo moja, opasno je imati poba~aj u tim godinama! Sram ga bilo, matorog razvratnika, {to te jedoveo u takvu opasnost! On }e biti besan, nije nego!"

Gvenvir je potpuno zaboravila na neprijateljstvo; po{la je sa Morganom dok su je nosili i dr`ala ju je zaruku kao oli~enje sau~e{}a.

"Oh, sirota Morgana, kako je to tu`no, sad kad si se opet ponadala. Suvi{e dobro znam koliko ti jestra{no, sirota moja sestro..." ponavljala je, dr`e}i Morganinu ledenu ruku i pridr`avaju}i joj glavu dok jepovra}ala, obuzeta jezivom mu~ninom. "Poslala sam po Broku, ona je najve{tija babica na dvoru, postara}e se zatebe, sirota moja..."

^inilo joj se da }e je Gvenvirina pa`nja zadaviti. Bila je raspinjana stra{nim bolovima, kao da joj je ma~stajao zabijen u utrobi, pa ipak, pa ipak, nije bilo stra{no kao kad je ra|ala Gvideona, a to je pre`ivela... drhtalaje i povra}ala, ali poku{avala je da ostane pri svesti, da bude svesna svega {to se de{ava. Mo`da bi ionakopobacila - napitak nije mogao da deluje tako brzo. Do{la je Broka, pregledala je, onju{ila ono {to je povratila iznala~ki podigla obrve. Poluglasno se obratila Morgani. "Gospo, trebalo je da bolje pazite - ovaj napitak jemogao da vas ubije. Imam travu koja bi to isto u~inila mnogo br`e i bezbolnije. Ali ne brinite, ne}u re}i Urijensu -ako nema ni toliko pameti da po{tedi `enu va{ih godina trudno}e, onda ono {to ne zna ne mo`e da mu naudi."

Morgana je dozvolila da je obuzme mu~nina. Posle nekog vremena postala je svesna da je ozbiljnijebolesna nego {to je o~ekivala... Gvenvir ju je pitala da li ipak `eli da vidi sve{tenika; odmahnula je glavom izatvorila o~i, u nemoj pobuni, ne mare}i ho}e li pre`iveti ili umreti. Po{to Akolon ili Artur moraju umreti, i ona }epo}i u tu senku... za{to ne mo`e da ih vidi, jesu li jo{ u Glastonberiju, koji od njih }e se pojaviti `iv? Sve{tenici }esvakako negovati Artura, svog hri{}anskog kralja, ali ho}e li ostaviti Akolona da umre?

Ako Akolon mora u zemlju senki, neka ga prati duh njegovog sina, pomislila je; le`ala je oblivenasuzama, slu{aju}i negde u daljini glas stare babice, Broke. "Da, gotovo je. @ao mi je, Va{e veli~anstvo, ali znatedobro kao i ja da je ona prestara za ra|anje dece. Da, gospodaru, u|ite da vidite..." Glas joj je bio neo~ekivanogrub. "Mu{karci nikada ne misle na to, i koliko krvi moraju da proliju i koliko nevolja da otrpe `ene radi njihovogzadovoljstva! Ne, bilo je prerano da bi se videlo je li bio de~ak, ali ona ima jednog lepog sina, i ne sumnjam da bivam rodila jo{ jednog, da je bila dovoljno sna`na i dovoljno mlada da ga iznese do kraja!"

"Morgana, najdra`a, pogledaj me", molio je Urijens. "Tako mi je `ao, tako mi je `ao {to si bolesna, ali ne`ali, draga, ja i dalje imam dvojicu sinova, ne krivim te..."

"Oh, ne krivite je, je li?" gun|ala je stara babica. "Bolje da je ne okrivite nijednom re~ju, va{e veli~anstvo,jer jo{ je veoma slaba i bolesna. Une}emo jo{ jednu postelju ovamo da bi spavala na miru dok sasvim neprezdravi. Evo..." i Morgana je osetila babi~inu ruku pod glavom; na usnama joj se na{lo ne{to toplo i prijatno."Hajde, mila, popij sad ovo, ima puno meda i trava protiv krvarenja. Znam da ti je muka, ali probaj da ipakpopije{, eto, dobra devoj~ica..."

Morgana je progutala gorkoslatki napitak, a o~i su joj bile pune suza. Na trenutak joj se u~inilo da jedete, da je Igrena dr`i i neguje u nekoj de~joj bolesti. "Majko..." rekla je, i jo{ dok je govorila znala je da je todelirijum, da je Igrena odavno umrla, da ona nije dete ni devojka, nego stara, stara `ena, suvi{e stara da bi le`alaovde, da bi na ovako ru`an na~in okon~ala `ivot...

"Ne, va{e veli~anstvo, ona ne zna {ta govori - evo, evo, mila, samo lepo lezi i poku{aj da spava{, smestilismo ti tople cigle kod nogu, i za~as }e{ se zagrejati..."

Umirena, Morgana je zapala u san. Sada joj se ~inilo da je opet dete u Avalonu, u Ku}i Devojaka, i da jojse obra}a Vivijen, pri~aju}i joj ne{to {to nije uspela da zapamti, ne{to o Boginji koja prede ljudske `ivote, i predalaje Morgani preslicu i naredila joj da prede, ali nit nikako nije ispadala glatka, nego ~vornovata i zamr{ena i nakraju se Vivijen naljutila. "Hajde, daj meni..." i Morgana joj je dala pokidane niti i preslicu; samo {to to nije bilaVivijen, nego je imala lice Boginje, prete}e, a Morgana je bila tako mala, tako mala... prela je i prela, prstimapremalim da dr`e preslicu, a Boginja je imala Igrenino lice...

Osvestila se dan ili dva kasnije, potpuno prisebna, samo {to je u ~itavom telu ose}ala ogroman, prazanbol. Polo`ila je dlanove na trbuh. Mogla sam po{tedti sebe bola, pomislila je. Trebalo je da znam da bih ionakopobacila. Pa, {to je u~injeno u~injeno je, i sada moram da se pripremim za vest da je Artur mrtav, moram smisliti{ta da radim kada se Akolon vrati - Gvenvir }e svakako oti}i u manastir, ili, ako `eli, preko mora u Donju Britanijusa Lanseletom. Ne}u ih spre~avati... Ustala je, obukla se i uredila.

"Trebalo bi da ostane{ u krevetu, Morgana, jo{ si bleda", rekao je Urijens."Ne. Neke ~udne plime dolaze, mu`u moj, i moramo se spremiti za njih", odgovorila je i nastavila da

upli}e u kosu trake i dragulje. Urijens je stajao kraj prozora. "Gledaj, vitezovi ve`baju ratne ve{tine - ~ini mi se daje Uven najbolji jaha~ me|u njima. Ka`i, mila, zar ne ja{e bolje i od Gavena? A to kraj njega je Galahad.Morgana, nemoj `aliti zbog deteta koje si izgubila. Uven }e te uvek smatrati za majku. Rekao sam ti jo{ kad smo seven~ali, nikada ti ne}u prebaciti zbog jalovosti. Rado bih imao jo{ jedno dete, ali po{to nam to nije su|eno, pa,nemamo za ~im da `alimo. Osim toga", stidljivo je rekao i uhvatio je za ruku, "mo`da je tako i bolje - nisam niznao koliko je malo nedostajalo da te izgubim."

Stala je uz prozor kraj njega, dok ju je on pridr`avao oko struka; ose}ala je istovremeno i ga|enje izahvalnost zbog njegove pa`nje. Nikada ne treba da sazna, pomislila je, da je to bio Akolonov sin. Neka se ponosi{to je u tim godinama mogao da za~ne dete.

"Gledaj", rekao je Urijens, naginju}i se da bolje vidi, "{ta to prolazi kroz kapiju?"Jaha~. Pratio ga je sve{tenik u tamnoj ode`di, na muli, i vodili su konja natovarenog telom... "Hodi", rekla

je i povukla ga za ruku, "moramo da si|emo." Bleda i nema, si{la je sa njim u dvori{te, ose}aju}i se visoka izapovedni~ka, kako i prili~i kraljici.

Kao da je vreme stalo; kao da su opet bili u vilinskoj zemlji. Ako je Artur pobedio, za{to nije sa njima? Aliako je ovo Arturovo mrtvo telo, gde je svetkovina koja prati mrtvog kralja? Urijens je poku{ao da je pridr`i, ali onaga je odgurnula i uhvatila se za dovratak. Sve{tenik je zbacio kapulja~u. "Jesi li ti kraljica Morgana od Velsa?"upitao je.

"Jesam.""Imam poruku za tebe", rekao je on. "Tvoj brat Artur le`i ranjen u Glastonberiju, i neguju ga kalu|erice, ali

oporavi}e se. Poslao ti je ovo", mahnuo je rukom ka umotanom telu na tovarnom konju, "kao poklon, i nalo`io mije da ti ka`em da on ima svoj ma~ Ekskalibur i kanije." Dok je govorio, povukao je pokriva~ sa tela, i Morgana je,ose}aju}i kako je napu{ta snaga, ugledala Akolonove mrtve o~i kako prazno zure u nebo.

Urijens je kriknuo, kao da umire. Uven se probio kroz okupljenu gomilu, i kad mu je otac pao, kaopoko{en, preko tela srednjeg sina, Uven ga je prihvatio i zadr`ao ga.

"O~e, dragi o~e! Oh, blagi Bo`e, Akolon", jeknuo je i po{ao ka konju na kome je le`alo Akolonovo telo."Gavene, prijatelju, pridr`i mog oca - moram da pomognem majci, pa{}e u nesvest..."

"Ne", rekla je Morgana. "Ne." ^ula je sopstveni glas kao iz daljine, nije bila svesna ni protiv ~ega se tobuni. Najradije bi jurnula ka Akolonu i bacila se preko njegovog tela, vri{te}i od o~ajanja i bola, ali Uven ju je~vrsto dr`ao.

Na stepeni{tu se pojavila Gvenvir. Neko joj je {apatom objasnio {ta se desilo, i Gvenvir je si{la nizstepenice, gledaju}i Akolona. "Umro je kao pobunjenik protiv Vrhovnog kralja", jasno je rekla. "Za njega nemahri{}anske sahrane! Bacite njegovo telo gavranima, a glava neka mu bude izlo`ena na bedemima, jer bio jeizdajnik!"

"Ne! Oh, ne!" povikao je Urijens. "Preklinjem vas, kraljice, Gvenvir, poznaje{ me, ja sam ti jedan odnajodanijih podanika, a moj siroti de~ak je platio za svoje zlo~ine - preklinjem te, gospo, i Isus je umro kao obi~anzlo~inac, izme|u dvojice lopova, i ~ak i za lopova raspetog kraj njega imao je milosti... Poka`i milost kao {to je onpokazao..."

Gvenvir kao da ga nije ~ula. "Kako je moj gospodar Artur?""Oporavlja se, gospo, ali izgubio je mnogo krvi", rekao je sve{tenik. "Ali poru~uje vam da ne strahujete.

Oporavi}e se."Gvenvir je uzdahnula. "Kralju Urijense", rekla je, "na{eg dobrog viteza Uvena radi, u~ini}u kako `eli{.

Neka Akolonovo telo bude preneseno u kapelu i polo`eno tamo..."Morgana je smogla glasa da se pobuni. "Ne, Gvenvir! Neka bude pristojno polo`en u zemlju, ako ima{

srca da mu to dozvoli{, ali on nije bio hri{}anin - ne sahranjuj ga na hri{}anski na~in. Urijens je toliko pun bola dane zna {ta govori."

"Smiri se, majko", rekao je Uven i stegao je za rame. "Mene i mog oca radi, ne pravi skandale. AkoAkolon nije slu`io Hrista, utoliko pre mu je potrena milost Bo`ja pred izdajstvom koje je po~inio!"

Morgana je htela da se buni, ali nije imala glasa. Pustila je da je Uven uvede unutra, ali ~im su u{li,stresla je njegovu ruku i po{la dalje sama. Ose}ala se smrznuta iznutra, be`ivotna. ^inilo joj se da je pre sveganekoliko ~asova le`ala u Akolonovom naru~ju, u vilinskoj zemlji, i opasala ga je Ekskaliburom... a sada je stajalado kolena u neumoljivoj plimi, gledaju}i kako joj opet sve odnosi, a svet je bio pun optu`uju}ih pogleda -Uvenovog i Urijensovog.

"Da, znam da si ti smislila ovu izdaju", rekao je Uven, "ali nije mi `ao Akolona, kad je dozvolio da ga `enazavede na pogre{an put! Budi barem toliko pristojna, majko, da ne uvla~i{ mog oca u tvoje zavere protiv kralja!"Prostrelio ju je pogledom, a onda se okrenuo ka ocu, koji je o{amu}eno stajao, ste`u}i neki deo name{taja. Uvenga je smestio na stolicu, kleknuo i poljubio mu ruku. "Dragi o~e, i dalje sam uz tebe..."

"Oh, sine, sine moj..." o~ajni~ki je kriknuo Urijens."Odmori se malo, o~e, mora{ biti sna`an", rekao je Uven. "Pusti me da se postaram za majku. I njoj je

lo{e..."

"Majkom je zove{!" povikao je Urijens, naglo se uspraviv{i i sa mr`njom gledaj}i Morganu. "Da te nikadavi{e nisam ~uo da zove{ tu u`asnu `enu majkom! Zar misli{ da ne znam kako je ona, svojim ~arolijama, navelamog dobrog sina da se pobuni protiv kralja? A sada mislim da je svojim ve{ti~jim mo}ima izazvala i Avalohovusmrt - da, i smrt onog sina koga je mogla da mi rodi - poslala je u smrt trojicu mojih sinova! Pazi da ne upravisvoje ~ini i na tebe, da te ne zavede i ne izda, prepustiv{i te smrti i uni{tenju - ne, ona nije tvoja majka!"

"O~e! Gospodaru moj!" pobunio se Uven, pru`aju}i ruku ka Morgani. "Oprosti mu, majko, on ne zna {tagovori, oboje ste van sebe od bola - molim vas, za ime Bo`je, smirite se, danas smo imali dovoljno tuge..."

Ali Morgana ga je jedva ~ula. Taj ~ovek, taj mu` koga nije `elela, on je sve {to je ostalo posle propastinjenih planova! Trebalo je da ga ostavi da umre u vilinskoj zemlji, jer sad }e se motati okolo, mator i beskoristan,a Akolon je mrtav, Akolon koji je `eleo da o`ivi sve ono {to je njegov otac po{tovao, pa zanemario, sve {to je Arturobe}ao Avalonu, pa pogazio re~... i sve {to je ostalo, to je samo ova matora budala...

Izvukla je srpasti no` Avalona i zbacila Uvenove ~vrste ruke. Jurnula je napred, visoko podigav{i bode`; nidok ga je spu{tala, nije znala {ta }e u~initi njime.

Osetila je gvozdeni stisak na desnici i kako joj neko otima bode`. Uven joj je umalo slomio ruku dok seotimala. "Ne, smiri se... majko!" molio ju je. "Majko, je li te obuzeo ne~astivi? Majko, gledaj, to je samo otac...Oh, Bo`e, zar ne mo`e{ da se sa`ali{ nad njegovim bolom? Nije on hteo da te optu`i, toliko je oja|en da ne zna{ta govori, da je pri sebi bio bi svestan kolike su to gluposti... ni ja te ne optu`ujem... majko, majko, slu{aj me, dajmi taj no`, majko draga..."

To {to ju je stalno zvao majkom i strepnja u njegovom glasu kona~no su prodrli kroz izmaglicu koja jeMorgani prekrila o~i i um. Pustila je da joj Uven uzme bode`, primetiv{i, kao izdaleka, da su joj prsti okrvavljeni,jer posekla se dok su se otimali oko se~iva. I on je bio povre|en, jer strpao je prst u usta i sisao ga kao da mu jedeset godina.

"Dragi o~e, oprosti joj", preklinjao je, saginju}i se nad Urijensom, koji je le`ao bled kao smrt. "Rastrojenaje, i ona je volela mog brata - a seti se koliko je bila bolesna, danas uop{te nije ni smela da ustaje iz kreveta!Majko, dozvoli da po{aljem po slu`avku da te vrati u krevet - evo, znam da }e{ ga `eleti nazad", dodao je,predaju}i joj mali no`. "Znam da si ga dobila od svoje usvojene majke, gospe od Avalona, pri~ala si mi jo{ doksam bio mali. Oh, sirota moja majko", nastavio je, obgrliv{i je oko ramena. Se}ala se vremena kada je bila vi{aod njega, jer bio je mr{av de~a~i} kostiju krhkih kao pti~je, a sada se nadnosio nad njom, za{titni~ki je grle}i."Najdra`a majko, sirota moja majko, hajde, hajde, nemoj plakati, znam da si volela Akolona isto koliko i mene...sirota majko..."

Morgana je po`elela da mo`e zaista da pla~e, da mo`e da kroz suze ispla~e stra{no o~ajanje i tugu, jerose}ala je Uvenove suze na potiljku. I Urijens je stajao sav u suzama, ali ona je bila suvog lica. Svet je bio siv,krunio se na ivicama, i sve {to bi pogledala zadobijalo bi ogromno, prete}e obli~je, a istovremeno je bilo veomamalo i daleko, kao da bi mogla da ga podigne sa dva prsta... nije se usudila da se pomeri, jer od njenog dodirasve bi moglo da se raspadne; jedva je primetila da su stigle slu`avke. Podigle su je, krutu i nepokretnu, i odnele jeu krevet, skinule su joj krunu i najlep{u haljinu koje je stavila o~ekuju}i triujumf, i nekako je bila svesna da joj jeode}a opet natopljena krvlju, ali to joj nije bilo va`no. Mnogo kasnije je do{la k sebi i znala je da je oprana,obu~ena u ~isto i da le`i u krevetu kraj Urijensa, a kraj nje je na stoli~ici dremala slu`avka. Podigla se na laktoveda pogleda usnulog mu`a, lica crvenog i naduvenog od pla~a, i bilo joj je kao da gleda nepoznatog ~oveka.

Da, on je bio dobar prema njoj, na neki svoj na~in. Ali sada je to pro{lo i moj posao u ovoj zemji jezavr{en. Nikada vi{e, sve dok sam `iva, ne}u videti njegovo lice, niti }u saznati gde je sahranjen.

Akolon je mrtav, a njeni planovi uni{teni. Artur i dalje nosi ma~ Ekskalibur i magijske kanije koje mu {tite`ivot, i po{to onaj kome je poverila taj zadatak nije uspeo, pobegav{i u smrt gde nije mogla da ga sledi, mora}eona sama da bude ruka Avalona koja }e ga uni{titi.

Kre}u}i se toliko tiho da ni mi{a ne bi probudila, obukla se i vezala oko struka bode` Avalona. Ostavila jesve lepe haljine i dragulje koje je dobila od Urijensa i umotala se u najobi~niju tamnu haljinu, pomalo nalik naode`du monahinja. Na{la je vre}icu sa biljem i lekovima, i u mraku, samo na osnovu dodira, obojila je tamnipolumesec na ~elu. Potom je uzela najprostiji ogrta~ koji je mogla da na|e - ne njen, izvezen zlatom i draguljima,nego slu`avkin, obi~nu krpu sa kapulja~om - i be{umno se iskrala niz stepenice.

Iz kapele se ~ulo pevanje; Uven je nekako uspeo da uprili~i bdenje nad Akolonovim telom. Pa, nije niva`no. Akolon je slobodan, nije bitno kakav }e cirkus napraviti sve{tenici oko prazne gline koja je ostala za njim.Sada nije bilo va`no ni{ta sem preuzimanja ma~a Avalona. Okrenula je le|a kapeli. Jednog dana ima}e vremenada ga o`ali; sada mora da nastavi tamo gde on nije uspeo.

Tiho je u{la u {talu i na{la svog konja: uspela je da ga osedla, ma koliko nespretna bila. Odvela je`ivotinju do male bo~ne kapije.

Bila je gotovo suvi{e slaba da bi uzjahala, i na trenutak se njihala u sedlu, pitaju}i se da li }e pasti. Da lida sa~eka, da li da pozove Kevina da je prati? Merlin od Britanije obavezan je da po{tuje volju Gospe. Ali ne smeda veruje ni Kevinu, jer on je izdao Vivijen i prepustio je istim sve{tenicima koji sada zapevaju nad Akolonovimbespomo}nim telom. [apatom se obratila konju, i on je po~eo da kasa, a sa podno`ja brda Morgana se okrenulada poslednji put pogleda Kamelot.

Vrati}u se samo jednom u ovom `ivotu, a onda vi{e ne}e biti Kamelota u koji bih mogla da se vratim. Jo{dok je {aputala te re~i, pitala se {ta zna~e.

Ma koliko ~esto putovala u Avalon, Morgana je samo jednom stupila nogom na Ostrvo sve{tenika;putovanje za opatiju Glastonberi, gde je le`ala sahranjena Vivijen i gde je i Igrena provela svoje poslednje godine,bilo je za nju ~udnije nego prolazak kroz magle u skrivene zemlje. Ovde je postojala skela, i dala je skeled`ijinov~i} da bi je prevezao preko Jezera, pitaju}i se {ta bi ovaj u~inio ako bi ona iznenada ustala, kao u barci zaAvalon, i bacila ~ini koje bi ih odvele u maglu, a odatle u Avalon... ali nije to u~inila. Da li zato {to ne mogu?pitala se.

Vazduh je bio hladan i sve`, sunce }e izi}i za jedan sat. Zvonjava crkvenih zvona bila je jasna i tiha, iMorgana je videla duga~ku kolonu prilika obu~enih u sivo kako polako odmi~e ka crkvi. Bra}a rano ustaju da semole i pevaju svoje psalme, i Morgana je na trenutak oslu{kivala. Tu je bila sahranjena njena majka, i Arturova. IVivijen je polo`ena na po~inak uz zvuk istih psalama. Po{to je bila i muzi~ar, bilo ju je lako dirnuti; sada je natrenutak nepomi~no slu{ala tihu melodiju no{enu povetarcem praskozorja, i o~i su je pekle od suza; je li mogu}eda planira napad na ovom svetom tlu? Pusti to, pomirite se, deco... kao da je ~ula mrmljanje Igreninogzaboravljenog glasa.

Sada su svi u{li u crkvu. Mnogo je su{ala o ovda{njoj opatiji... znala je da postoji bratstvo kalu|era, amalo dalje i posebna ku}a u kojoj obitavaju monahinje, zaklete da budu Hristove device do smrti. Morgana jegadljivo zgr~ila lice; Bog koji vi{e voli da njegovi vernici misle na raj nego na ovaj svet, koji im je dat da bi unjemu u~ili i uzdizali duh, ~inio joj se tu|, a sada, kad je zaista videla mu{karce i `ene kako se okupljaju za molitvuni ne pomisliv{i da se dodirnu ili razgovaraju, bilo joj je muka. Oh, da, i u Avalonu postoje svete device - i ona jebila takva dok nije do{lo njeno vreme, a Ravena nije prepustila Boginji samo svoje telo, nego i svoj glas. A i njenuusvojenu k}er, Lanseletovu k}er Nimui, Ravena je odabrala da `ivi u samo}i, da je niko ne vidi... ali Boginja znada je to retka odluka, a ne obaveza svake `ene koja `eli da joj slu`i.

Morgana nije verovala ono {to se ponekad govorkalo po Avalonu, da kalu|eri i monahinje samoizigravaju svetost i ~estitost, kako bi zadivili seljake svojom ~istotom, a da se iza zidova manastira prepu{taju svimvrstama razvrata. Da, takve bi prezirala. Oni koji izaberu da slu`e duhu, a ne telu treba tako i da ~ine; pritvornostbi bila odvratna. Ali saznanje da oni zaista `ive na taj na~in, da neka sila koja sebe naziva bo`anskom vi{e cenijalovost nego plodnost - to joj se ~inilo kao stra{na izdaja svih sila koje donose `ivot na ovaj svet.

Budale, ako ne i ne{to gore, su`avaju svoj `ivot, pa `ele da suze i sve ostale `ivote po svojoj praznojmeri...

Ali nije smela da se tu zadr`ava. Okrenula je le|a crkvenim zvonima i po{la ka gostinskoj zgradi, tragaju}iumom, prizivaju}i Vid da je odvede do Artura.

U gostinskoj ku}i bile su tri `ene - jedna je dremala kraj vrata, druga je me{ala kazan pun ka{e u kuhinji,daleko pozadi, a tre}a je bila pred vratima sobe u kojoj je, vrlo nejasno, ose}ala Arturovo prisustvo; bio je udubokom snu. Kada se pribli`ila, sve `ene su se, u sivim haljinama i pod velovima, prome{koljile; i one su bilesvete, na svoj na~in, i imale su ne{to vrlo nalik na Vid - u njenom prisustvu ose}ale su pretnju svom na~inu `ivota,mo`da dodir neobi~nosti Avalona.

Jedna je ustala i stala pred nju. "Ko si ti", upitala je {apatom, "i za{to dolazi{ u ovaj ~as?""Ja sam kraljica Morgana od Severnog Velsa i Kornvola", odgovorila je Morgana tihim, zapovedni~kim

glasom, "i do{la sam da posetim svog brata. Ti se usu|uje{ da mi to zabrani{?"Pogledala je `enu pravo u o~i, a onda je mahnula rukom, u pokretu najjednostavnije mogu}e ~arolije,

prevlasti, i `ena se povukla, nesposobna da joj prepre~i put. Znala je da }e ta ista `ena kasnije pri~ati bajke o~aranju i u`asu, ali zapravo je bilo samo ovo: jednostavna prevlast sna`ne volje nad osobom koja je svesnoizabrala `ivot pot~injenosti.

U sobi je gorela mala svetiljka, i Morgana je mogla da razabere Artura, neobrijanog, izmo`denog, plavekose natopljene znojem. Kanije su le`ale u podno`ju kreveta... mora da je o~ekivao da }e ona preduzeti ne{to, panije hteo da ih ostavi ni za ~as. A u ruci je dr`ao bal~ak Ekskalibura.

Ko zna kako, ko zna kako, njegov um ga je upozorio. Morgana je umalo po~ela da okleva. I on ima Vid;mada je bio toliko plavokos i naizled razli~it od naroda Britanije, i on je pripadao drevnoj kraljevskoj lozi Avalona imogao je da joj ~ita misli. Znala je da bi, ukoliko ona pru`i ruku ka Ekskaliburu, mogao da oseti njenu nameru, iprobudio bi se - i ubio je; tu se nije nimalo zavaravala. On je dobar hri{}anin, ili barem tako misli o sebi, alipostavljen je na presto da bi ubijao neprijatelje i, na neki tajanstveni na~in koji Morgana nije mogla sasvim darazume, Ekskalibur se prepleo sa samom sr`i Arturovog kraljevanja. Da nije tako, da je u pitanju samo ma~, on biga spremno vratio u Avalon i na{ao sebi drugi, ja~i i bolji... ali Ekskalibur je za njega postao vidljivi i kona~ni znakda je on kralj.

Ili se mo`da ma~ prepleo sa Arturovom du{om, mo`da bi me ubio po svojoj volji, ukoliko bih poku{ala daga uzmem... a bih li se usudila da se suprotstavim volji takvog magijskog simbola? Morgana se trgla i prekorelasebe zbog ovog uzleta ma{te. Polo`ila je ruku na svoj bode`; bio je stra{no o{tar, a ona je, ako ustreba, mogla dase kre}e brzinom zmije u napadu. Videla je pulsiranje vene na Arturovom grlu i znala je da bi, ukoliko je zase~ebrzo i duboko, presekla veliku arteriju ispod nje, i Artur bi umro pre nego {to bi stigao da krikne.

Ubijala je ona ranije. Bez oklevanja je poslala Avaloha u smrt, a pre samo tri dana ubila je nedu`no deteu svojoj materici... on, koji je le`ao pred njom u dubokom snu, bio je mnogo ve}i izdajnik, svakako. Jedan pokret,brz i tih... ah, ali to je dete koje joj je Igrena predala u naru~je, njena prva ljubav, otac njenog sina, Rogati Bog,kralj... Udari, budalo! Zato si do{la ovamo!

Ne. Ve} je bilo previ{e smrti. Rodila nas je ista `ena, i ne bih mogla da pogledam majku u o~i, u zemlji izasmrti, ako mi ruke budu umrljane bratovljevom krvlju. Na trenutak je, znaju}i da se nalazi na ivici ludila, ~ulaIgrenin nestrpljivi uzvik. Morgana, rekla sam ti da pazi{ na bebu...

U~inilo joj se da se Artur prome{koljio u snu, kao da je i on ~uo taj glas; Morgana je vratila bode` zapojas, pru`ila ruku i uzela kanije. To je barem imala pravo da uzme - svojim rukama ih je na~inila, ~ini koje jeutkala u njih njene su.

Sakrila je kanije pod ogrta~ i `urno, kroz praskozorje, po{la ka skeli. Dok ju je skeled`ija vozio preko,osetila je da joj se ko`a je`i i kao da je ugledala senku barke Avalona... na drugoj obali okupili su se oko nje,posada barke Avalona. Sada brzo, brzo, mora se vratiti u Avalon... ali sunce je izlazilo i preko vode je le`ala senkacrkve, i iznenada je sun~eva svetlost zapljusnula ~itav predeo, a sa njom je na sve strane odjeknula zvonjava.Morgana je stala kao paralisana; kroz ovaj zvuk nije mogla da prizove maglu, niti da izgovori ~aroliju.

Obratila se jednom od ljudi. "Mo`ete li da me odvezete u Avalon? Brzo?"^ovek se stresao. "Ne mogu, gospo. Postaje sve te`e bez sve{tenice koja bi izgovorila ~aroliju, a ~ak i sa

njom, u zoru, podne i ve~e, kada zvone zvona za molitvu, nema na~ina da se pro|e kroz maglu. Sada nema.^arolija vi{e ne otvara put dok zvone zvona, mada, ako sa~ekamo da se uti{aju, mo`e biti da uspemo da sevratimo."

Za{to, za{to mora biti ovako, upitala se Morgana. Verovatno je u nekoj vezi sa saznanjem da je svet takavkakav je zato {to ljudi veruju da je takav... godinu za godinom, tokom poslednja tri ili ~etiri pokolenja, ljudi su sesve vi{e privikavali na pomisao da postoji samo jedan Bog, jedan svet, jedan na~in opisivanja stvarnosti, i da jeono {to se ne sla`e sa tom ogromnom jedninom svakako zlo i neprijateljsko, i da zvuk crkvenih zvona i senkanjihovih svetili{ta dr`e zlo daleko. I kako je sve vi{e i vi{e ljudi verovalo u to, to je postalo istina, a Avalon je samosan utonuo u gotovo nepristupa~ni drugi svet.

Da, ona je i dalje mogla da prizove maglu... ali ne ovde, ne u senci crkvenog tornja preko vode, niti ubuci crkvenih zvona koja joj je ispunjavala srce u`asom. Zarobljeni su na obali Jezera! A sada je bila svesna da sebarka otiskuje od obale Ostrva sve{tenika, kako bi pre{la jezero i na{la nju na drugoj obali. Artur se probudio iutvrdio da su kanije nestale, i sada }e je goniti...

Pa, neka je prati ako mo`e, ima i drugih puteva u Avalon, gde senka crkve ne spre~ava prolaz. Brzo jeuzjahala i poterala konja du` obale Jezera, uz krug; na kraju }e sti}i do mesta gde, barem leti, mo`e da pro|ekroz maglu; mesta gde su ona i Lanselet jednom na{li Gvenvir, zalutalu iz manastira. To nije Jezero nego mo~vara,i u Avalon se mo`e u}i otpozadi, iza Tora.

Znala je da mali, tamnoputi ljudi tr~e za njenim konjem, i da }e mo}i tako da izdr`e pola dana, ako treba.Ali sada je ~ula i topot kopita... gonili su je, Artur joj je za petama, a sa njim su naoru`ani vitezovi. Obola je konja,ali to je bio damski konj, a ne `ivotinja za trke...

Brzo je skliznula niz konja, sa kanijama u ruci. "Razi|ite se", {apnula je ljudima, i oni kao da su se stopilisa drve}em i maglom... ako treba, mogli su da se kre}u kao senke, i niko `ivi ih ne}e na}i ako oni ne budu `elelida ih na|u. Morgana je ~vrsto stegla kanije i potr~ala du` obale Jezera. U umu je ~ula Arturov glas i ose}alanjegov gnev...

On ima Ekskalibur; ose}ala ga je, kao ogorman sjaj u umu, sveti predmet Avalona... ali kanije nikadavi{e ne}e imati. Uzela ih je obema rukama, zavitlala ih nad glavom i bacila, svom snagom, daleko u Jezero, ividela je kako tonu u duboke, bezdane vode. Ljudska ruka ih vi{e ne}e dohvatiti - le`a}e tamo sve dok ko`a ibar{un ne istrunu, a srebrne i zlatne niti ne potamne i izobli~e se, i dok i poslednja ~arolija utkana u njih nenestane potpuno sa ovog sveta.

Artur ju je gonio ja{u}i, sa Ekskaliburom u ruci... ali ona i njena pratnja su nestali. Morgana se povukla uti{inu, pretvorila se u senku i drvo, kao da se deo nje preselio u zemlju vila; dok je nepomi~no stajala, pokrivena}utanjem sve{tenice, nijedan smrtnik ne bi video ni njenu senku...

Artur ju je zvao po imenu."Morgana! Morgana!" Pozvao je i tre}i put, glasno i besno; ali i same senke su bile nepomi~ne, i kona~lo,

zbunjen od jahanja u krug - jednom je pro{ao tako blizu da je Morgana osetila dah njegovog konja - umorio se ipozvao pratnju, i kada su do{li zatekli su ga kako se nji{e u sedlu, zavoja natopljenih krvlju, i poveli su ga putemkojim su i do{li.

Tada je Morgana podigla ruku, i opet se na svet vratio uobi~ajeni zvuk ptica, vetra i drve}a.

Govori Morgana...Godinama kasnije, slu{ala sam kako se pri~a da sam kanije uzela ~arolijama, i da me je Artur gonio sa

stotinom vitezova, i da sam i ja imala oko sebe stotinu vilinskih vitezova; i kada nam se Arturova potera primakla,ja sam i sebe i svoje vitezove pretvorila u kameno prstenje... Jednog dana }e svakako dodati kako sam, kad je svebilo gotovo, prizvala ko~ije sa upregnutim krilatim zmajevima, i kako sam na njima odletela u vilinsku zemlju.

Ali nije bilo tako. Bilo je samo ovako, jer mali narod ume da se krije u {umi i da postane jedno sadrve}em i senkama, a tog dana ja sam bila jedna od njih, kao {to su me nau~ili u Avalonu; i kada je pratnjaodvela Artura, gotovo onesve{}enog od duge potere i krvarenja, oprostila sam se sa ljudima iz Avalona i odjahalasam za Tintagel. Ali kada sam tamo stigla, vi{e mi nije bilo va`no {ta se de{ava u Kamelotu, jer sam bila veomabolesna, neko vreme ~ak i na samrti.

Ni danas ne znam {ta mi je bilo; znam samo da je leto polako pre{lo u jesen dok sam le`ala u postelji, anegovale su me sluge koje sam tamo zatekla, i nije im bilo va`no ho}u li uop{te pre`iveti. Znam da sam imalablagu groznicu, da sam bila toliko umorna da nisam imala snage ni da sednem zbog jela, da sam bila tolikobezvoljna da mi je ~ak bilo svejedno i ho}u li pre`iveti. Moje sluge - nekih sam se se}ala jo{ iz vremena kada sam`ivela tamo kao dete, sa Igrenom - mislile su da sam za~arana; mo`da je ~ak i bilo ta~no.

Markus od Kornvola primio me je sa svim po~astima, i pomislila sam kako, eto, Arturova zvezda dose`evisoko, i Markus svakako veruje da sam do{la po Arturovoj volji, i zato ne}e - zasad - izazivati Artura ~ak ni zbogzemalja za koje veruje da su njegove. Pre godinu dana mo`da bih se tome smejala ili bih se ~ak nagodila saMarkusom, obe}ala bih mu te zemlje ukoliko okupi i povede vojsku protiv Artura. I sada mi je to palo na um; aliAkolon je bio mrtav, i ~inilo mi se da ni{ta vi{e nije va`no. Artur je imao Ekskalibur... ako Boginja `eli da muoduzme ma~, mora}e sama to da u~ini, jer ja nisam uspela, i vi{e nisam bila njena sve{tenica...

...Mislim da me je to najvi{e bolelo, {to nisam uspela, {to sam izneverila Avalon, {to ona nije pru`ila rukukako bi mi pomogla da izvr{im njenu volju. Artur, sve{tenici i izdajnik Kevin bili su ja~i od magije Avalona, i vi{enije ostao niko.

Niko nije ostao. Niko. Neprekidno sam `alila za Akolonom, i za detetom ~iji je `ivot zavr{en skoro prenego {to je po~eo, koje je odba~eno kao sme}e. @alila sam i za Arturom, koji mi je ostao neprijatelj; ineverovatno, `alila sam ~ak i za Urijensom, i za `ivotom u Velsu, jer to je bio jedini mir koji sam ikada upoznala.

Ubila sam ili odbacila ili su umrli svi na ovom svetu koje sam ikada volela. Igrene vi{e nije iblo, a Vivijenje poginula i sahranjena je me|u sve{tenicima njihovog Boga smrti i osvete. Akolon je umro, sve{tenik koga sam japosvetila da se upusti u poslednju bitku protiv hri{}anskih sve{tenika. Artur mi je postao neprijatelj; Lanselet meodavno mrzi i pla{i me se, i to ne bez razloga. Gvenvir me se boji i prezire me, i ~ak ni Elene vi{e nema... a Uven,koji mi je bio kao ro|eni sin, sad me tako|e mrzi. Nikome vi{e nije stalo ho}u li `iveti ili umreti; i zato nije bilostalo ni meni...

I poslednje li{}e je opalo i po~ele su stra{ne zimske oluje, kad je jednog dana slu`avka do{la da mi ka`ekako je do{ao neki mu{karac da me poseti.

"U ovo doba godine?" Pogledala sam kroz prozor, u ki{u koja je neprekidno lila sa neba sivog i praznogkao moj um. Koji bi se putnik probijao po ovakvom vremenu, bore}i se protiv oluje i tame? Ne; ko god da je, nezanima me. "Reci mu da vojvotkinja od Kornvola ne prima nikoga i otpravi ga odavde."

"Po ki{i, sad kad samo {to nije pala no}, gospo?" Iznenadila sam se {to se `ena pobunila; posluga me seuglavnom pla{ila, smatraju}i me za ~arobnicu, i to mi je sasvim odgovaralo. Ali `ena je bila u pravu; Tintagel jeuvek bio gostoljubiv, jo{ od vremena mog davno pokojnog oca i Igrene... neka bude tako. "Pru`ite putnikugostoprimstvo koje odgovara njegovom polo`aju", rekla sam, "dajte mu hranu i postelju; ali recite da sam bolesnai ne mogu da ga primim."

Oti{la je, a ja sam le`ala zagledana u ki{u i tamu, ose}aju}i hlado}u kako prodire kroz uski prozor ipoku{avaju}i da se vratim u smirenu prazninu gde sam se najprijatnije ose}ala. Ali ubrzo su se vrata opet otvorila ipojavila se ista `ena, i ja sam naglo sela u postelji, drhte}i od besa, prvog ose}anja koje me je obuzelo poslemnogo nedelja.

"Nisam te pozvala i nisam ti rekla da se vrati{! Kako se usu|uje{?""Nosim poruku za vas, gospo", rekla je ona, "poruku koju nisam smela da odbijem, jer govorio je jedan

od velikih... Rekao je: 'Ne obra}am se vojvotkinji od Kornvola nego Gospi od Avalona, a ona ne mo`e da odbijeGlasnika Bogova kada Merlin tra`i da ga primi i razgovara sa njim'..." @ena je tu zastala. "Nadam se da samdobro ponovila... naterao me je da ponovim dva puta pred njim, kako bi bio siguran da sam sve zapamtila."

Sada sam, uprkos svemu, osetila radoznalost. Merlin? Ali Kevin je Arturov ~ovek, svakako ne bi do{ao tektako. Zar nije sklopio savez sa Arturom i hri{}anima, i izdao Avalon? Ali mo`da je sada neko drugi na tompolo`aju. Glasnik Bogova, Merlin od Britanije... i pomislila sam na svog sina Gvideona, ili Mordreda, sad su gaverovatno tako zvali; mo`da je to bio on, jer samo on bi me sada smatrao za Gospu od Avalona... Dugo sam}utala pre nego {to sam odgovorila. "Reci mu da }u do}i... ali ne ovakva. Po{alji nekoga da me obu~e." Jer znalasam da sam preslaba da bih se sama obukla. A nisam htela nikoga da primim ovakva, slaba, bolesna, u spava}ojsobi; ja, koja sam bila sve{tenica Avalona, uspe}u da stojim na svojim nogama pred Merlinom, makar mi donosiosmrtnu presudu zbog neuspeha... ja sam jo{ Morgana!

Uspela sam da ustanem, obukli su mu haljinu i cipele, i upleli mi kosu i pokrili je velom sve{tenice; po{toje slu`avka dvaput zabrljala, sama sam obojila simbol meseca na ~elu. Moje ruke - primetila sam to sasvimravnodu{no, kao da pripadaju nekome drugom - ruke su mi drhtale, i bila sam toliko slaba da sam pustila da meslu`avka uhvati za ruku dok sam milela niz strme stepenice. Ali Merlin ne sme videti koliko sam slaba.

U sali je gorela vatra; pomalo se dimila, kao i uvek kad pada ki{a, i kroz dim sam mogla da razaberemsamo obrise ~oveka koji je sedeo kraj vatre, okrennut le|ima, umotan u sivi ogrta~ - ali kraj njega je stajala visokaharfa koju sam morala da prepoznam; po Mojoj Gospi sam poznala ~oveka. Kevinova kosa bila je sada potpunoseda, ali ustao je i ispravio se koliko je mogao kad sam u{la u odaju.

"Tako", rekla sam, "i dalje zove{ sebe Merlinom od Britanije, iako slu`i{ samo Arturu i izdao si Avalon?""Ni sam ne znam kako da nazovem sebe", tiho je rekao Kevin, "osim mo`da slugom onih koji slu`e

Bogove, koji su svi Jedan.""Za{to si onda do{ao?""Ni to ne znam", rekao je melodi~ni glas koji sam toliko volela, "osim mo`da zato da bih vratio dug

zadu`en pre nego {to su nastale ove planine, draga moja." Onda je podigao glas i obratio se slu`avci."Gospodarica ti je bolesna! Odvedi je do stolice!"

Vrtelo mi se u glavi, i kao da se oko mene skupljala siva izmaglica; kad sam se pribrala, sedela sam krajvatre sa Kevinom, a slu`avke nije bilo.

"Sirota Morgana, sirota devoj~ice", rekao je on, i prvi put od Akolonove smrti koja me je skamenila,u~inilo mi se da bih mogla da zapla~em; ali stegla sam zube, jer ako prolijem i jednu jedinu suzu, znala sam da }ese sve u meni istopiti, i onda }u plakati i plakati bez kraja i konca sve dok se ne pretvorim u jezero suza...

"Nisam ja devoj~ica, Kevine Harfisto", rekla sam kroz stegnute zube, "a ti si slagao da bih te primila. Sadareci {ta ima{ i idi."

"Gospo od Avalona...""Nisam ja to", rekla sam i setila sam se kako sam, kad smo se poslednji put videli, oterala ovog ~oveka od

sebe, kako sam vikala na njega i nazvala ga izdajnikom. To kao da nije bilo va`no; mo`da je sudbina htela dadvoje izdajnika Avalona lepo sede ovde kraj vatre, jer i ja sam izdala svoj zavet Avalonu... kako sam se samousudila da sudim Kevinu?

"Pa, {ta si onda?" tiho je upitao on. "Ravena je stara i }uti ve} godinama. Ninijan nikada ne}e imati mo}ida vlada. Ti si potrebna..."

"Kada smo poslednji put razgovarali", prekinula sam ga, "rekao si da su dani Avalona okon~ani. Za{to bina Vivijeninom mestu sedeo iko drugi, do deteta tek napola spremnog za taj posao, jer ionako svi samo ~ekajudan kada }e Avalon zauvek nestati u magli?" Ose}ala sam da mi se grlo ste`e od gor~ine. "Po{to si izdao Avalon iodabrao Arturovu zastavu, zar ti ne}e biti lak{e da obavi{ svoj posao ukoliko u Avalonu nema nikog sem matoreproro~ice i nedozrele sve{tenice...?"

"Ninijan je Gvideonova ljubav, telom i du{om", rekao je Kevin. "I ~ini mi se da su tamo potrebni tvoj glas itvoja ruka. ^ak i ako je Avalonu su|eno da nestane u magli, zar }e{ odbiti da nestane{ sa njim? Nikada nisammislio da si kukavica, Morgana." Pogledao me je pravo uo~i. "Umre}e{ ovde, Morgana, umre}e{ od bola iizgnanstva..."

Okrenula sam lice u stranu. "Zato sam i do{la ovamo..." i prvi put mi je bilo jasno da sam zaista do{laovamo da umrem. "Sve {to sam poku{ala da u~inim, propalo je. Nisam uspela... trebalo bi da bude{ sre}an,Merline, {to je Artur pobedio."

On je odmahnuo glavom. "A, ne, draga moja, nisam sre}an", rekao je. "Ja ~inim ono {to mi Bogovinarede, ni{ta vi{e, a ti ~ini{ isto to. A ako ti je su|eno da vidi{ kraj sveta kakav smo poznavali, najdra`a ljubavimoja, neka nas sudbina na|e na pravom mestu, kako slu`imo onako kako nam je na{ Bog odredio da slu`imo...Meni je pripalo da te pozovem u Avalon, Morgana, ne znam za{to. Bilo bi mi lak{e da je tamo samo Ninijan, ali,Morgana, tvoje mesto je u Avalonu, a moje tamo gde odrede Bogovi. A u Avalonu se mo`e{ izle~iti."

"Izle~iti", prezrivo sam rekla. Nije mi bilo va`no.Kevin me je tu`no gledao. "Najdra`a ljubavi moja", ponovio je. Sada mi se ~inilo da je on jedina `iva

osoba koja me poznaje onakvu kakva sam zaista; pred svima drugima, ~ak i pred Arturom, nosila sam druga~ijelice, uvek poku{avaju}i da izgledam druga~ija i bolja nego {to jesam; ~ak i pred Vivijen, kako bi me smatraladostojnijom da budem sve{tenica... Za Kevina sam bila Morgana, takva i nikakva druga~ija. Shvatila sam da bi,~ak i da pru`im ruku prema njemu kao Smrt, on video samo moje lice, Morganu... Uvek sam ose}ala da je ljubavne{to drugo, da je to onaj plamen koji sam ose}ala prema Lanseletu, prema Akolonu. Prema Kevinu sam ose}alamalo {ta osim smirenog sau~e{}a, prijateljstva, ljubaznosti; ono {to sam mu dala meni je malo zna~ilo, pa ipak...pa ipak je samo on re{io da do|e do mene, samo je njemu bilo va`no ho}u li umreti ovde od tuge ili ne}u.

Ali kako se usudio da ugrozi moj mir, kada sam gotovo uspela da pro|em u tu kona~nu prazninu kojavlada posle `ivota? Odvratila sam lice od njega i rekla: "Ne". Nisam mogla da se ponovo vratim u `ivot, nisammoga da se borim i patim, da `ivim sa mr`njom onih koji su me nekada voleli... ako pre`ivim, ako se vratim uAvalon, mora}u opet da se upustim u bitku protiv Artura koga sam volela, mora}u da gledam Lanseleta jo{zarobljenog Gvenvirinom ljubavlju. Prestala sam da marim, vi{e ne bih mogla da otrpim bol koji mi je u srcu...

Ne, ja sam ovde, u miru i ti{ini, a uskoro }u, sad sam znala, po}i jo{ dalje u mir... o{amu}enost tolikonalik na smrt sve se vi{e pribli`avala, a ovaj Kevin, ovaj izdajnik, ho}e da me vrati nazad? "Ne", rekla sam opet iokrenula se, pokrivaju}i lice rukama. "Ostavi me na miru, Kevine Harfisto. Do{la sam ovamo da umrem. Ostavime sada."

Nije se pokrenuo, nije progovorio, a ja sam sedela sasvim mirno, sa velom preko lica. Posle nekogvremena on }e svakako ustati i ostaviti me, jer ja nisam imala snage da odem. I sede}u tu dok me slu`avke nevrate u postelju, iz koje vi{e ne}u ustati.

A onda sam u ti{ini za~ula tihe zvuke harfe. Kevin je svirao, a potom je i zapevao.^ula sam deo te balade, jer ~esto ju je pevao na Arturovom dvoru. Bila je to pesma o drevnom bardu, ser

Orfeju, koji je navodio drve}e da ple{e i kamenje da se pore|a u krug i igra, i sve `ivotinje iz {ume da do|u ilegnu mu kraj nogu umesto da ga raspore kand`ama. Ali potom je, samo danas, otpevao i drugi deo balade, kojije bio Misterija i koji nikada ranije nisam ~ula. Pevao je kako je posve}enik, Orfej, izgubio svoju voljenu i kako jesi{ao u Zagrobni svet i tamo govorio sa Gospodarima Smrti, i molio za nju, i kako je dobio dozvolu da si|e upredele tame, i izvede je napolje, i kako ju je na{ao u Ravnicama Neumiru}ih...

A onda mu je glas progovorio pravo iz du{e... i ~ula sam ono {to je mogao da bude i moj glas i mojere~i.

"Ne poku{avaj da me izvede{, jer re{ena sam da ostanem ovde, u smrti. Ovde, u ovim ve~itim zemljamasve po~iva, i nema bola ni borbe; ovde mogu da zaboravim i ljubav i tugu."

Soba oko mene je nestala; vi{e nisam ose}ala dim sa ognji{ta, niti ledenu ki{u iza prozora. Nisam vi{ebila zarobljenik sopstvenog tela, bolesna, o{amu}ena i nepokretna. Kao da sam stajala u ba{ti punoj bezmirisnogcve}a i ve~itog mira, i samo se daleki zvuk harfe probijao kroz ti{inu. A ta harfa je, bez moje `elje, svirala upravomeni.

Pevala je o vetrovima Avalona, dahom jabukovih pupoljaka i mirisom zrelih jabuka; donosila mi je hladnusve`inu magle nad Jezerom, i zvuke trke jelena duboko u {umi gde jo{ `ivi mali narod, i osun~ano leto kada samle`ala na suncu u kamenom prstenu, sa Lanseletovim rukama oko sebe, dok se krv `ivota prvi put dizala u menikao sok mlade biljke. Potom sam opet osetila u naru~ju te{ku meko}u svog malog sina, njegovu mekanu kosu nasvom licu, njegov dah pun mleka, sladak i mek... ili je to u mom krilu bio Artur, koji se privija uz mene i tapka mepo obrazu puna~kom ru~icom... opet je Vivijenina ruka dodirnula moje ~elo, blagosiljaju}i, i osetila sam da sampostala most izme|u zemlje i neba dok sam pru`ala ruke, prizivaju}i... vetrovi su hujali visoko u gaju gde samle`ala sa mladim jelenom u pomra~enju sunca, i Akolonov glas je izgovorio moje ime...

A sada vi{e nije bila samo harfa, nego i glasovi, mrtvih i `ivih, koji su me dozivali: "Vrati se opet, vrati se,sam `ivot te doziva zadovoljstvom i bolom..." A onda se u glasu hrfe pojavio novi ton.

"Ja te zovem, Morgano od Avalona... sve{tenice Majke..."Podigla sam glavu i nisam videla Kevinovo izoblo~eno telo i `alosno lice, nego je umesto njega stajao

Neko, visok i sjajan, sa sun~evim odsjajem oko lica i sa harfom i lukom u rukama. Dah mi je zastao pred Bogom,a glas je pevao dalje... "Vrati se u `ivot, vrati se opet meni... ti koja si se zaklela... `ivot te ~eka iza ove tamesmrti..."

Poku{avala sam da skrenem pogled. "Meni ne nare|uje Bog, nego Boginja...""Da", rekao je poznati glas u ti{ini ve~nosti, "ali ti si Boginja i ja te pozivam..." i na trenutak, kao u mirnim

vodama ogledala u Avalonu, ugledala sam sebe u ode`di i sa krunom Gospe @ivota..."Ali ja sam stara, stara, sada pripadam smrti, a ne `ivotu..." {aputala sam, a u ti{ini su se sa usana Boga

~ule re~i koje se ponavljaju u obredu."...bi}e ona stara i mlada, onako kako sama odlu~i..." I pred mojim o~ima pojavilo se moje sopstveno

lice, opet mlado i sve`e kao kod device koja je poslala mladog jelena da se bori sa Kraljem Jelenom... da, a bilasam stara kada mi je do{ao Akolon, a ipak sam ga poslala da izazove kralja, a bila sam nose}a... iako i stara ijalova, jer `ivot je pulsirao u meni kao ve~iti `ivot zemlje i Gospe... a Bog je stajao preda mnom, ve~iti Jedan kojime poziva nazad u `ivot... zakora~ila sam, jednom, pa jo{ jednom, i ve} sam po~ela da se penjem, uvis iz tame,prate}i daleke tonove harfe koja mi je pevala o zelenim bregovima Avalona i o vodama `ivota... a onda samshvatila da stojim, da pru`am ruke ka Kevinu... a on je polako odlo`io harfu i uspeo da me uhvati u naru~je,poluonesve{}enu. Na trenutak su me opekle blistave ruke Boga... a onda je to bio samo Kevinov mio, melodi~an,polupodsme{ljiv glas. "Ne mogu da te dr`im, Morgana, to svakako zna{." Ne`no me je vratio u stolicu. "Kada siposlednji put pojela ne{to, Morgana?"

"Ne se}am se", priznala sam i odjednom sam postala svesna stra{ne slabosti; on je pozvao slu`avku iobratio joj se blagim, zapovedni~kim glasom druida i iscelitelja. "Donesi svojoj gospodarici hleba i toplog mleka samedom."

Podigla sam ruku da se pobunim, a slu`avka kao da je negodovala, i setila sam se da je ve} dva putapoku{ala da me nagovori da pojedem ba{ isto to. Ali oti{la je da ga poslu{a, i kada se vraitla, Kevin je uzeo hleb ipotopio ga u mleko i dao mi, polako, nekoliko zalogaja.

"Dosta", rekao je. "Predugo si gladovala. Ali pre nego {to zaspi{, mora{ popiti jo{ malo mleka, saumu}enim jajetom... pokaza}u im kako da ga spreme. Prekosutra }e{, verovatno, biti dovoljno sna`na za put."

I tu sam po~ela da pla~em. Plakala sam, kona~no, za Akolonom koji je le`ao mrtav na svom pla{tu, i zaArturom koji me sada mrzi, i za Elenom koja mi je bila prijatelj... i za Vivijen, koja je le`ala mrtva u hri{}anskomgrobu, i za Igrenom, i za sobom, za sobom koja sam pre`ivela sve to... "Sirota Morgana, sirota devoj~ice", rekao jeopet Kevin i privio me na svoje ko{~ate grudi, i ja sam plakala i plakala dok kona~no nisam za}utala, a on jepozvao slu`avke da me odnesu u krevet.

I prvi put posle mnogo dana, zaspala sam. A dva dana kasnije sam po{la za Avalon.

Malo se se}am tog putovanja na sever, jer bili su mi bolesni i telo i um. ^ak se nisam ni za~udila {to meje Kevin napustio pre nego {to smo stigli do Jezera. Stigla sam na obalu u sumrak, kada vode Jezera izgledajupurpurne, a nebo kao da je u plamenu; i iz tog plamena pojavila se barka, obojena u crno i obmotana crnim, satoliko tihim veslima da je li~ila na san. Na trenutak mi je izgledalo da je to Sveti ^amac onog bezobalnog morakoje se ne sme pominjati, a od tamne prilike na pramcu u~inilo mi se da je Ona, i da sam nekako premostila jazizme|u zemlje i neba... ali ne znam je li to bila stvarnost ili san. A kada su magle pale preko nas, osetila sam udu{i pomeranje koje mi je pokazalo da sam opet dospela na svoje mesto.

Ninijan me je do~ekala na obali i zagrlila me, ne kao nepoznatu `enu koju je videla samo dva puta, negoonako kako k}er pozdravlja majku koju nije godinama videla; onda me je odvela do ku}e u kojoj je nekada

obitavala Vivijen. Ovog puta nije poslala mladu sve{tenicu da me slu`i, nego se sama starala o meni, smestila meu krevet u unutra{njoj odaji, donela mi vode sa Svetog Kladenca; a kada sam je okusila, znala sam da }e le~enjedugo potrajati, ali da je ipak mogu}e.

Dovoljno sam znala o mo}i. Bilo mi je dovoljno da skinem sa ple}a teret sveta; bilo je vreme da toprepustim drugima i da pustim da me moje k}eri neguju. Polako, polako, u ti{ini Avalona, vra}ala mi se snaga.Kona~no sam mogla da o`alim Akolona - a ne uni{tenje mojih planova i nada... sada sam videla da je to ipakbilo samo ludilo; ja sam sve{tenica Avalona, a ne kraljica. Ali mogla sam da o`alim i kratko i gorko leto na{eljubavi; mogla sam da o`alim i dete koje nije do`ivelo da se rodi, i da opet otpatim {to ga je moja sopstvena rukaposlala u senke.

Bilo je to dugo `aljenje, i ponekad sam se pitala treba li da `alim ~itavog `ivota i da se nikada vi{e neoslobodim toga; ali na kraju sam mogla da se se}am bez plakanja i da prizovem u um dane ljubavi bez beskrajnetuge koja bi izvirala iz sr`i mog bi}a. Nema tuge ve}e od se}anja na ljubav i saznanje da je zauvek nestala; ~ak niu snovima mu vi{e nisam videla lice, i mada sam ~eznula za tim, na kraju sam zaklju~ila da je i tako dobro, ina~ebih ostatak `ivota provela u snovima... ali kona~no je do{ao i dan kada sam mogla da se osvrnem i da znam kakosu dani `alosti pro{li; moj ljubavnik i moje dete bili su na drugoj obali, i ~ak i ako ih ikada budem srela iza kapijasmrti, niko od nas to ne}e znati... ali ja sam bila `iva, i bila sam u Avalonu, i trebalo je da postanem Gospa odJezera.

Ne znam koliko godina sam provela u Avalonu pre kraja. Se}am se samo da sam lebdela u ogromnom,bezimenom miru, van radosti i tuge, svesna samo ozbiljnosti i sitnih, svakodnevnih poslova. Ninijan je uvek bila uzmene; upoznala sam i Nimui, koja je izrasla u visoku, }utljivu, plavokosu devojku, plavu kao Elena kad sam je tekupoznala. Postala mi je kao k}er koju nikada nisam imala, i dolazila je kod mene dan za danom, i u~ila sam jesvemu onome {to sam nau~ila od Vivijen, tokom mojih prvih godina u Avalonu.

Tokom tih poslednjih dana bilo je onih koji su videli drvo Svetog Trna kako prvi put cveta sledbenicimaHristovim, u vreme kada su oni mirno po{tovali svog Boga, ne poku{vaju}i da oteraju lepotu iz sveta, nego vole}iga onakvog kakvim ga je Bog na~inio. Sve vi{e ih je dolazilo u Avalon da izbegne stra{ne vetrove proganjanja.Patricije je ustanovio nove oblike vere, pogled na svet u kome nije bilo mesta za pravu lepotu i misterije prirode.Zbog onih hri{}ana koji su dolazili kod nas da izbegnu uskogrudost svojih, kona~no sam ne{to i nau~ila oNazare}aninu, drvodeljinom sinu koji je razgovarao s Bogom i koji je propovedao trpeljivost; i tako sam utvrdilada nikada nisam bila u sva|i sa Hristom, nego sa njegovim glupim i uskogrudim sve{tenicima koji su od svojeuskogrudosti mislili da je njegova.

Nisam znala je li to trajalo tri godine, ili pet, ili deset. ^ula sam {apate spolja{njeg sveta nalik na senke,kao odjek crkvenih zvona koja smo ponekad ~uli ~ak i na na{oj obali. Znala sam kada je Urijens umro, ali nisam`alila za njim; ve} godinama je bio mrtav za mene, ali mogla sam se nadati da je na kraju na{ao nekog lekasvojim tugama. Bio je dobar prema meni, {to je bolje umeo, i neka po~iva u miru.

Povremeno bi do mene doprle glasine o Arturu i o delima njegovim i njegovih vitezova, ali u smirenostiAvalona to kao da nije bilo va`no; njihova dela li~ila su na drevne pri~e i legende, pa nikada nisam znala govoreli o Arturu, Kaju i Lanseletu, ili o Liru i deci Dajaninoj; a kada se {apatom pri~alo o ljubavi izme|u Lanseleta iGvenvir, ili kasnije, o Markusovoj `eni, Izoti, i mladom Drustanu, to je ipak prili~no li~ilo na staru pri~u o Diarmidi iGreni iz drevnih vremena. Kao da nije bilo va`no, kao da sam jo{ davno, u detinjstvu, ~ula sve te pri~e.

A onda, jednog prole}a kada je zemlja le`ala divna pred nama i kada se prvo jabukovo drve}e okitilobelim cvetovima, Ravena je prekinula }utanje i kriknula, i time je naterala moj um da se vrati ovozemaljskimstvarima za koje sam verovala da sam ih zauvek ostavila za sobom.

9."Ma~, ma~ Misterija je nestao... sad pogledajte pehar, pogledajte sve Posve}ene sudove Obreda... nestali

su, nestali su, odneti su od nas..."Morgana je ~ula krik kroz san, pa ipak, kad se od{unjala do vrata sobe u kojoj je spavala Ravena, sama i

u ti{ini kao i uvek, `ene koje su je slu`ile spavale su; one nisu ~ule krik."Ali ovde vlada ti{ina, Gospo", rekle su joj. "Jeste li sigurni da niste ru`no sanjali?""Ako i jesam, onda je sve{tenica Ravena sanjala isto to", rekla je Morgana, posmatraju}i uznemirena lica

devojaka. ^inilo joj se da svake godine sve{tenice iz Ku}e Devojaka postaju sve mla|e, sve vi{e nalik na decu...kako se mogu takvim devoj~icama poveriti svete stvari? Device, kojima se grudi tek pomaljaju... {ta one moguznati o `ivotu Boginje koja je `ivot sveta?

Opet se glasni krik prolomio Avalonom, i ~inilo joj se da su ga svi morali ~uti, ali kada je upitala devojke"Eto - jeste li sad ~ule?" one su je opet zbunjeno pogledale. "Da li sanjate otvorenih o~iju, Gospo?" upitale su, iMorgana je shvatila da gorki krik u`asa i bola nije stvarni zvuk.

"Idem kod nje", rekla je."Ali to se ne sme..." po~ela je jedna od devojaka, a onda je ustuknula, otvorenih usta, kada je shvatila ko

je, zapravo, Morgana, i pognula je glavu dok je ova prolazila kraj nje.Ravena je sedela u krevetu, duga~ke kose rasute u luda~kom neredu, o~iju podivljalih od u`asa; Morgana

je na trenutak pomislila da joj je u um zaista dopro neki odjek Raveninog ko{mara...A onda je Ravena zatresla glavom, i bila je potpuno budna i pribrana. Duboko je uzdanula, i Morgana je

znala da se trudi da progovori, da prelomi godine }utanja; sada kao da je sopstveni glas nije slu{ao.Kona~no je progovorila, drhte}i ~itavim telom. "Videla sam - videla sam... izdaju, Morgana, na najsvetijim

mestima Avalona. Nisam mu videla lice, ali videla sam veliki ma~ Ekskalibur u njegovoj ruci..."Morgana je pru`ila ruku da je prekine. "Pogleda}emo u ogledalo kada izi|e sunce", rekla je. "Ne mu~i se

vi{e da govori{, mila." Ravena je jo{ drhtala; Morgana ju je ~vrsto stegla za ruku, i pri svetlosti baklje primetila jeda je njena nadlanica izborana i pegava od starosti, a da su Ravenini prsti nalik na izuvijanu u`ad oko tankih,krhkih kostiju. Stare smo, pomislila je, nas dve, koje smo do{le kao device da slu`imo Vivijen... oh, Boginjo, kakogodine prolaze...

"Moram da govorim sada", {apnula je Ravena. "Predugo sam }utala... }utala sam ~ak i kada sam sepla{ila da }e do ovoga do}i... slu{aj grmljavinu i ki{u - dolazi oluja, oluja koja }e otkinuti Avalon i odneti ga ubujici... i tama }e se sklopiti nad zemljom..."

"Pst, mila! Smiri se", {apnula je Morgana i zagrlila uzdrhtalu `enu, pitaju}i se da nije skrenula umom, danije sve to opsena, grozni~avi san... nije bilo grmljavine, nije bilo ki{e, napolju je mesec blistavo sijao nadAvalonom i vo}njacima u cvetu. "Ne boj se. Osta}u ovde sa tobom, a ujutro }emo pogledati u ogledalo da vidimoje li se i{ta od toga stvarno desilo."

Ravena se tu`no nasme{ila. Uzela je Morganinu baklju i ugasila je; u iznenadnoj tami Morgana je, krozproreze na prozorskim kapcima, primetila blesak munje u daljini. Ti{ina; a potom, vrlo daleko, tiha tutnjava."Nisam sanjala, Morgana. Oluja dolazi, i bojim se. Ti ima{ vi{e hrabrosti od mene. Ti si `ivela u svetu i upoznalaistinske tuge, a ne snove... ali sada mo`da moram da zauvek prekinem }utanje... i pla{im se..."

Morgana je legla kraj nje, pokriv{i obe Raveninim }ebetom, i zagrlila je Ravenu da je smiri. Dok je }utkele`ala, oslu{kuju}i disanje druge `ene, setila se no}i kada je dovela ovamo Nimui, i kako je Ravena do{la da jojpo`eli dobrodo{licu u Avalon... Za{to mi se sada ~ini da je to, od svih ljubavi koje sam upoznala, bilanajiskrenija?... Ali sada je samo ne`no grlila Ravenu, polo`iv{i joj glavu na svoje rame, umiruju}i je. Mnogokasnije prolomila se nagla grmljavina, i obe su se trgle. "Vidi{?" {apnula je Ravena.

"Psst, mila, to je samo oluja." Dok je govorila, spustila se ki{a, {u{te}i, unev{i u sobu ledeni vazduh iprekinuv{i razgovor. Morgana je nemo le`ala, prstiju prepletenih sa Raveninim. To je samo oluja, mislila je, aline{to od Raveninog strah pre{lo je i na nju i sada je i ona drhtala.

Oluja koja }e se sa nebesa sru~iti na Kamelot i uni{titi godine mira koji je Artur doneo ovoj zemlji...Poku{ala je da prizove Vid, ali grmljavina kao da je davila misli; mogla je samo da le`i kraj Ravene i da

ponavlja u sebi: To je samo oluja, oluja, ki{a, vetar i grmljavina, to nije gnev Boginje...

Potrajalo je dok oluja nije minula, i kada se probudila svet je bio umiven, nebo bledo i vedro, voda jesvetlucala na svakom listu i klizila niz svaku vlat trave, kao da je svet bio potopljen u vodu, a potom nije prosu{en.Ako je Ravenina oluja zaista i{la na Kamelot, zar bi za sobom ostavila ovako ulep{an svet? Morgani se ~inilo da nebi.

Ravena se probudila i pogledala je, o~iju ra{irenih od u`asa. Morgana je progovorila prva, tiho iprakti~no kao i uvek. "Idemo odmah kod Ninijan, a onda do ogledala, pre nego {to izi|e sunce. Ako }e se na nassru~iti gnev Boginje, moramo znati kako i za{to."

Ravena je }utke klimnula glavom, ali kada su se obukle i spremile da izi|u, dodirnula je Morgani mi{icu."Idi kod Ninijan", {apnula je, jo{ se trude}i da pot~ini kontroli sopstveni glas. "Ja }u dovesti... Nimui. I ona je deoovoga..."

Morgana se toliko iznenadila da se umalo pobunila; a onda je, pogledav{i sve ble|e nebo na istoku,poslu{no po{la. Mo`e biti da je Ravena videla, u ko{maru proro~anstva, neki razlog {to Nimui treba dovesti ovamoi dr`ati je izdvojenu. Setila se dana kad joj je Vivijen rekla kakva joj je misija. Sirota devojka! Ali to je volja Boginje,

sve su one u njenim rukama. Dok je sama, }utke, i{la kroz vla`ni vo}njak, videla je da nije sve ipak toliko mirno ilepo... vetar je uni{tio cvetove i vo}njak je le`ao pod belim pokrovom nalik na sneg; ove jeseni bi}e malo vo}a.

Mo`emo da sve preoremo i posejemo p{enicu. Ali samo njena volja donosi zrele plodove...Za{to se onda uznemiravam? Bi}e sve po njenoj volji...Ninijan, tek probu|ena, pogledala ju je kao da je poludela. Nije ona prava sve{tenica, pomislila je

Morgana; Merlin je govorio istinu - odabrana je samo zato {to je Talesinov rod. Mo`da je do{lo vreme da seprekine sa pretvaranjem ko je prava Gospa od Avalona i da zauzmem svoje mesto. Nije `elela da uvredi Ninijan,niti da ispadne `eljna mo}i, pa da zato razvlasti mla|u `enu... Imala je ona dosta mo}i... ali prava sve{tenica,odabrana od Boginje, ne bi mogla da prespava Ravenin krik. No, ova `ena je nekako uspela da izvr{i sve zadatkepotrebne da se postane sve{tenica; Boginja je nije odbacila. [ta li }e Boginja `eleti da ona u~ini?

"Ka`em ti, Ninijan, videle smo i ja i Ravena... moramo sti}i pre svitanja da pogledamo u ogledalo!""Ja ne verujem mnogo u to", tiho je rekla Ninijan. "Ono {to se mora desiti, svakako }e se desiti... ali ako

`eli{, Morgana, po}i }u sa vama..."Tiho, nalik na ta~ke tame u belom i vla`nom svetu, po{le su ka ogledalu ispod Svetog Kladenca. Dok su

i{le, Morgana je bila svesna, kao da ih gleda kraji~kom oka, visoke i neme Ravene, pod velom, i Nimui, nalik nabledu senku, svu u pupoljcima i bledom cve}u, nalik na jutro. Morganu je iznenadila devoj~ina lepota - ~ak niGvenvir na vrhuncu mladosti nije bila toliko lepa. Osetila je ubod ljubomore i besa. Ja, i pored svih `rtvi, nisam odBoginje dobila takav dar...

"Nimui je devica", rekla je Ninijan. "Ona mora da gleda u ogledalo."Na povr{ini jezerceta odra`avale su se njihove ~etiri tamne prilike, o{tro ocrtane pod sve ble|im nebom,

na kome su prve ru`i~aste pruge ve} bile glasnici izlaska sunca. Nimui se nagnula nad jezercem, razdvojiv{i obemarukama duga~ku, plavu kosu, i Morgana je u svom umu iznenada ugledala povr{inu srebrne ~inije, i Vivijeninouko~eno, hipnoti~ko lice...

Kad je Nimui progovorila, glas joj je bio tih i zbunjen. "[ta bi trebalo da vidim, majko?"Morgana je ~ekala da Ravena odgovori, ali vladala je ti{ina. Zato je progovorila Morgana. "Je li Avalon

oplja~kan i postao `rtva izdaje? [ta se desilo sa Posve}enim sudovima Obreda?"Ti{ina. Samo je nekoliko ptica po~elo tiho da cvrku}e, i ~ulo se tiho strujanje vode koja je tekla kanalom iz

Svetog Kladenca da bi ispunila jezerce. Dole, na padinama, Morgana je videla bele povr{ine uni{tenih vo}njaka, avisoko gore blede oblike kamenog prstena na vrhu Tora.

Ti{ina. Na kraju se Nimui prome{koljila. "Ne vidim mu lice..." {apnula je, a jezerce se zatalasalo, iMorgani se u~inilo da vidi pogrbljenu priliku kako se polako i sa mukom kre}e... sobu u kojoj je nemo stajalaonog dana, iza Vivijen, dok je Talesin polagao Arturu u ruke Ekskalibur, i ~ula je njegov stra{ni glas...

"Ne - smrt je dodirnuti Posve}ene sudove bez pripreme..." Morgana je na trenutak ~ula Talesinov glas, ane Nimuin... ali on je bio u pravu, on je Merlin od Britanije, i uzeo ih je iz skrovi{ta, koplje, pehar i tanjir, i, sakriv{iih pod ogrta~, po{ao je preko Jezera do mesta gde je u tami sijao Ekskalibur... sada su Posve}eni sudovi Obredaopet bili svi zajedno.

"Merlin!" glasno je {apnula Ninijan. "Ali za{to?"Morgana je znala da joj je lice kao od kamena. "Jednom mi je govorio o tome. Rekao je da je Avalon

sada van sveta, i da svete stvari moraju biti u svetu kako bi slu`ile ~oveku i Bogovima, ma kako ih ~ovek zvao...""Obesveti}e ih", zadihala se Ninijan, "stavi}e ih u slu`bu Bogu koji `eli da otera sve ostale Bogove..."Morgana je u ti{ini ~ula kalu|ere kako zapevaju. A onda je sunce dodirnulo ogledalo i pretvorilo ga u

te~nu vatru koja joj je zapljusnula glavu i o~i, peku}i i `are}i, i izgledalo je da ~itav svet gori na svetlosti plamenogkrsta... Zatvorila je o~i i pokrila ih obema rukama..

"Neka ih, Morgana", {apnula je Ravena. "Boginja }e se starati gde treba..."Morgana je opet ~ula kalu|ere kako pevaju - Kyrie eleison, Christe eleison... Gospode, smiluj se, Hriste,

smiluj se... Posve}eni sudovi samo su simbol, Boginja je ovo svakako dopustila kao znak da Avalonu takve stvarivi{e nisu potrebne, da mogu da idu u svet i slu`e ljudima...

Pred o~ima joj je i dalje goreo plameni krst; opet ih je pokrila i okrenula se od svetla. "^ak ni ja ne moguda opozovem Merlinov zavet. On je polo`io veliku zakletvu i sklopio je Veliki Brak sa zemljom u kraljevo ime, asada je pogazio re~ i njegov `ivot vi{e ne postoji. Ali pre nego {to se obra~unam sa izdajnikom, moram razre{itiizdaju. Sudovi se moraju vratiti u Avalon, makar morala da ih donesem svojim rukama. U zoru kre}em zaKamelot." Plan se sklapao pred njenim o~ima kad se {apatom oglasila Nimui. "Moram li i ja da idem? Je li domene da osvetim Boginju?"

Ona, Morgana, postara}e se za Posve}ene sudove Obreda. Oni su ostavljeni njoj na staranje, i da je onazauzela ovde svoje pravo mesto, umesto {to se bavila svojim tugama i utehom, ovo se nikada ne bi ni desilo. AliNimui }e biti oru|e kojim }e kazniti izdajnika.

Kevin nikada nije video Nimui. Od svih koji obitavaju u Avalonu, Merlin nikada nije video onu koja je`ivela u ti{ini i izdvojenosti. I kao {to uvek biva kada Boginja ka`njava, Merlinova neza{ti}ena tvr|ava }e ga uni{titi.

Odgovorila je polako, ste`u}i pesnice... kako to da se ikada prepustila tom izdajniku?... "Po}i }e{ zaKamelot, Nimui. Ti si ro|aka kraljice Gvenvir i Lanseletova k}er. Moli}e{ da te primi me|u svoje gospe, i moli}e{da ostane tajna, ~ak i pred kraljem Arturom, da si `ivela u Avalonu. Ako mora{, pretvaraj se da si postalahri{}anka. Tamo }e{ upoznati Merlina. On ima jednu veliku slabost. Veruje da ga se `ene klone zato {to je ru`an ihrom. A `eni koja ne poka`e strah ili ga|enje pred njim, prema `eni pred kojom ponovo stekne mu{kost za kojom~ezne i koje se pla{i, toj `eni }e u~initi sve, ~ak }e joj `rtvovati i svoj `ivot... Nimui", rekla je, gledaju}i pravo u o~iupla{enoj devojci, "zave{}e{ ga i dove{}e{ ga u svoju postelju. Veza}e{ ga za sebe takvim ~inima da postane tvojrob, telom i du{om."

"A onda?" upitala je Nimui, drhte}i, "{ta onda? Moram li da ga ubijem?"Morgana je zaustila da progovori, ali Ninijan ju je pretekla."Smrt kakvu bi ti mogla da mu pru`i{ bila bi suvi{e blaga za takvog izdajnika. Dove{}e{ ga, za~aranog,

ovamo, u Avalon, Nimui. I tu }e umreti prokletni~kom smr}u kakva ~eka izdajnike, u hrastovom gaju."Morgana je zadrhtala, jer znala je kakva ga sudbina ~eka - da bude `iv odran, a zatim zatvoren u

pukotinu u hrastu, koja }e biti zaptivena glinom i iverjem, ostavljaju}i samo toliko prostora da mo`e da di{e, kakone bi umro suvi{e brzo... Pognula je glavu, poku{avaju}i da prikrije drhtanje. Zaslepljuju}e sunce je nestalo izvode; nebo je bilo prekriveno belim oblacima zore. "Na{ posao je ovde oko~an", rekla je Nimui. "Hodi, majko..."Ali Morgana se otrgla.

"Nije okon~an - i ja moram da krenem za Kamelot. Moram da saznam kakvu je upotrebu izdajniknamenio Posve}enim sudovima Obreda." Uzdahnula je; nadala se da vi{e nikada ne}e morati da napusti obaleAvalona, ali niko drugi nije mogao da u~ini ono {to se moralo u~initi.

Ravena je pru`ila ruke. Toliko je drhtala da se Morgana pla{ila da }e pasti; i kada je progovorila,{apatom, glas joj je bio samo daleko {i{tanje i grebanje, nalik na vetar u mrtvom granju. "I ja moram da idem... tomi je sudbina, da ne le`im tu gde su svi pre mene bili polo`eni u za~aranu zemlju... Idem sa tobom, Morgana."

"Ne, ne, Ravena", pobunila se Morgana. "Ne ti!" Ravena nikada nije napu{tala Avalon, otkako je do{la,pre pedeset godina... takvo putovanje ne bi mogla da pre`ivi! Ali ni~im nije mogla da uzdrma Raveninu re{enost;iako drhte}i od u`asa, bila je odlu~na: videla je svoju sudbinu i mora po}i sa Morganom, po svaku cenu.

"Ali ja ne}u putovati kao Ninijan, u sve{teni~koj ode`di, sa nosiljkom i pratnjom", bunila se Morgana."Preru{i}u se u staru seljanku, kao {to je Vivijen nekada ~esto putovala." Ali Ravena je samo odmahivala glavom."Kuda ti mo`e{ da putuje{, Morgana, mogu i ja."

Morgana je i dalje ose}ala u`asan strah - ne za sebe, ve} za Ravenu. "Neka bude tako", ipak je rekla, ipo~ele su da se spremaju. Kasnije tog dana, napustile su Avalon tajnim putevima. Nimui je putovala sa pratnjomkao kralji~ina ro|aka, glavnim putem, a Morgana i Ravena, umotane u prosja~ke prnje, i{le su u Kamelot pe{ke,sporednim putevima.

Ravena je bila sna`nija nego {to je Morgana mislila; i{le su dan za danom, polako i pe{ice, ali ponekad jeizgledalo da je Ravena sna`nija od njih dve. Na farmama su prosile ostatke hrane, krale su koma|e hlebaostavljeno psima, spavale su jednom u napu{tenoj vili i jednom pod plastom sena. I te poslednje no}i, prvi putotkako su po{le na put, Ravena je progovorila.

"Morgana", rekla je, dok su le`ale u senci sena, umotane u ogrta~e, "sutra je u Kamelotu Uskrs, i moramoda stignemo u svitanje."

Morgana je po`elela da upita za{to, ali znala je da Ravena ne bi umela da joj odgovori, osim da je tovidela kao njihovu sudbinu. "Onda kre}emo pre zore", rekla je umesto toga. "Odavde imamo jo{ samo sat hoda -mogle smo i}i jo{ malo i prespavati u senci Kamelota, samo da si mi ranije rekla, Ravena."

"Nisam mogla", {apnula je Ravena, "bojala sam se." I Morgana je znala da njena saputnica pla~e u tami."Tako se bojim, Morgana, tako se bojim!"

"Rekla sam ti da je trebalo da ostane{ u Avalonu!" odbrusila je Morgana."Ali ~ekao me je posao u ime Boginje", {aputala je Ravena. "Sve ove godine obitavala sam u zaklonu

Avalona, a sada Ceridven, na{a Majka, zahteva da joj uzvratim za zaklon i sigurnost koje mi je dala... ali bojim se,tako se bojim, Morgana, zagrli me, zagrli me, tako se bojim..."

Morgana ju je ~vrsto zagrlila i poljubila, nji{u}i je u naru~ju kao dete. A onda, kao da su zajedno utonuleu veliko }utanje, i po~ela je druga~ije da je grli, da je dodiruje, da je mazi, tela su im se spajala u ne~em nalik napaniku. Nisu rekle ni re~, ali Morgana je ose}ala kako svet oko njih treperi u neobi~nom, posve}enom ritmu, bezsvetla, ~ak je i mesec bio mlad - postojale su samo one, dve `ene, potvr|uju}i postojanje `ivota u senci smrti. Kao{to devojke i mu{karci pod svetlo{}u prole}nog meseca i Beltanskih vatri potvr|uju postojanje `ivota, podra`avaju}iizviranje vode i sa|enje, koje }e doneti njemu smrt u njivi, a njoj na poro|aju; tako su u senci i tami `rtvovanogboga, pod mladim mesecom, sve{tenice Avalona zajedno prizivale `ivot Boginje, a ona im je odgovarala u ti{ini...Na kraju su }utke le`ale, zagrljene, i Ravena je najzad prestala da pla~e. Le`ale su kao smrt, i Morgana je ose}alada joj je srce usporilo i gotovo stalo. Moram da je pustim, makar i u senke smrti, mislila je, ako je to voljaBoginje...

A nije mogla ~ak ni da pla~e.

Niko nije obratio pa`nju na dve seljanke, nimalo mlade, u op{toj gunguli na kapijama Kamelota tog jutra.Morgana je navikla na to; Ravena, koja je ~ak i u tihom Avalonu `ivela izdvojeno, potpuno je prebledela ipoku{ala da se sakrije pod ofucanu maramu. I Morgana je pazila da uvek bude pod maramom - bilo je dostaonih koji bi mogli da poznaju gospu Morganu, ~ak i ovako osedelu i obu~enu u rite.

Govedar koji je preko dvori{ta vodio junicu naleteo je na Ravenu i umalo ju je oborio, i po~eo je da jepsuje kad je i dalje stajala i zbunjeno piljila u njega. "Moja sestra je gluvonema", brzo je rekla Morgana, i njegovizraz lica se promenio.

"Oh, sirotica - slu{aj, idite onuda gore, u donjem delu kraljeve velike sale svima dele dobru ve~eru. Vasdve mo`ete da se u{unjate i gledate ih dok ulaze - kralj je sa nekim sve{tenikom predvideo neki veliki doga|aj zadanas. Vi ste sa sela i ne znate kako to izgleda? Pa, kod nas svi znaju da mu je to obi~aj - kralj nikada ne seda zaveliku gozbu ako nije spremio neko veliko ~udo, a pri~a se da je za danas spremio ne{to zaista veliko."

Ne sumnjam, pomislila je Morgana, ali u~tivo se zahvalila govedaru, istim onim grubim selja~kimnaglaskom koji je korisitla i malo~as. Potom je povukla Ravenu ka donjoj sali, koja se brzo popunjavala -velikodu{nost kralja Artura na ovakvim gozbama bila je dobro poznata, i mnogim ljudima ovo }e biti najboljiobrok ~itave godine. U vazduhu je lebdeo miris pe~enja, i ve}ina ljudi koja se gurala oko njih halapljivo je pri~alasamo o tome. [to se Morgane ti~e, njoj je bilo samo muka, a posle jednog pogleda na Ravenino bledo, u`asnutolice, odlu~ila je da se sklone odatle.

Nije trebalo da po|e i ona. Ja nisam uspela da primetim opasnost po Posve}ene sudove; ja nisam uspelana vreme da vidim da je Merlin izdajica. A kada u~inim ono {to moram, kako li }u uspeti da pobegnem u Avalonkada je Ravena u ovakvom stanju?

Prona{la je ugao u kome }e ostati neprime}ene, a ipak su imale srazmerno dobar pogled na sve {to sede{avalo. Na gornjem kraju odaje nalazio se ogromni sto, ~uveni Okrugli Sto koji je ve} prerastao u legendu, savelikom platformom za kralja i kraljicu, i sa lepo ispisanim imenima vitezova na sedi{tima koja su im pripadala. Nazidovima su visile jarke zastave. Posle godina provedenih u skromnosti Avalona, Morgani se sve ovo ~inilorazmetljivim rasipni{tvom.

Posle dugog vremena nastupilo je kome{anje, a potom je odnekud dopro zvuk fanfara, pa se kroz masuproneo {apat. Bi}e neobi~no gledati dvor ovako spolja, pomislila je Morgana, kad sam tako dugo bila deo njega!Kaj je otvarao velika vrata na gornjem kraju dvorane, i Morgana se sledila - Kaj bi je poznao, ma u {ta da seobukla! Ali za{to bi on uop{te i pogledao prema njoj?

Koliko je godina provela u mirnom Avalonu? Nije imala pojma. Ali Artur je izgledao jo{ vi{i, jo{veli~anstveniji, toliko plavokos da niko ne bi mogao da ka`e postoje li i sede vlasi me|u pa`ljivo o~e{ljanimkovrd`ama. I Gvenvir je bila vitka i dostojanstvena kao i uvek, mada su joj grudi visile pod divnom haljinom.

"Pogledaj kako je mladolika kraljica", promrmljao je neko blizu Morgane, "a Artur se o`enio one godinekada sam rodila prvog sina; a pogledaj mene." Morgana je bacila pogled na tu `enu, pogrbljenu i bezubu. "^ulasam da je ona ve{tica, kraljeva sestra, Morgana od Vila, dala oboma amajliju koja zadr`ava mladost..."

"^arolije ili ne", mrmljala je druga bezuba starica, "da je kraljica Gvenvir morala da ~isti balegu iz stajasvako jutro i svako ve~e, i da ra|a bebu svake godine i doji je svaki ~as, ni{ta joj od te lepote ne bi ostalo! Stvaritako stoje, ali volela bih da mi neki pop ka`e za{to ona dobija sve dobro u `ivotu, a ja samo lo{e?"

"Ne gun|aj", rekla je prva `ena. "Danas }e{ napuniti trbuh i vide}e{ svu gospodu i dame, a zna{ {ta druidika`u, za{to su stvari ovakve. Kraljica ima lepe haljine i dragulje i bavi se kraljevanjem zato {to je u prethodnim`ivotima bila dobra, a ti i ja i nama sli~ni su siroti i ru`ni jer smo bili glupi; ali jednog dana, ako budemo pazili {taradimo u ovom `ivotu, ~eka nas bolja sre}a."

"Ma da", mumlala je tre}a starica, "sve{tenici i druidi sasvim su isti. Druidi pri~aju to, a popovi ka`u datreba da vr{imo svoju du`nost u ovom `ivotu, pa }emo sti}i u raj i `iveti sa Isusom i gostiti se tamo sa njim, i nikadase vi{e ne}emo vra}ati na ovaj pokvareni svet! Sve se svodi na isto, ma {ta ljudi govorili - neki se ra|aju u bedi iumiru u bedi, a drugi imaju sve {to po`ele!"

"Da, ali ona nije nimalo sre}na, koliko ~ujem", javio se novi glas iz grupice. "Ma koliko kraljevala, nikadanije rodila bebu, a ja imam dobrog sina da mi obra|uje zemlju, i k}er udatu za kom{iju, i jo{ jednu k}er koja jeslu`avka kod opatica na Glastonberiju! A kraljica Gvenvir morala je da usvoji ser Galahada, onog tamo, koji jesin Lanseleta i njene ro|ake Elene, da im on bude naslednik!"

"Da, to su oni rekli", kazala je ~etvrta starica, "ali i ti i ja znamo da je kraljica Gvenvir bila odsutna sadvora tokom {este ili sedme godine njegove vladavine - tako nekako - i misli{ da niko nije uzeo da malo ra~unana prste? @ena mog polubrata bila je sudopera ovde, na dvoru, i on ka`e da se svuda pri~a kako kraljica provodino}i ne u mu`evljevom, nego u sasvim drugom krevetu..."

"U}uti, toroku{o matora", javila se prva `ena. "Ako te samo jedan komornik ~uje da tako govori{, baci}e teu bunar! Ja ka`em da je Galahad dobar vitez i da }e od njega biti dobar kralj, dugo nam po`iveo Artur! I kogabriga ko mu je mati? Mogao bi da bude i Arturovo kopile - plav je kao on. A pogledaj onog ser Mordreda - sviznaju da on jeste kraljevo kopile sa nekom kurvom."

"Ja sam ~ula ne{to jo{ gore", javila se nova `ena. "^ula sam da je Mordred sin neke od onih vilinskihve{tica i da ga je Artur primio na dvor kako bi zauzvrat `iveo stotinu godina - vide}ete, on ne}e ostariti, taj serMordred. Pogledajte samo Artura, sigurno mu je preko pedeset, a izgleda kao da mu je trideset!"

Neka `ena je prosta~ki opsovala. "[ta se to sve mene ti~e? Ako se |avo ve} bavio takvim stvarima, mogaoje tom ser Mordredu dati Arturovo lice, pa da svi vide da je Arturov sin! Arturova majka bila je od stare krviAvalona - jeste li ikada videli gospu Morganu? I ona je tamnoputa, a Lanselet, koji im je ro|ak, isti je takav... Japre verujem drugoj pri~i, da je Mordred kopile ser Lasneleta i gospe Morgane! Treba samo da ih vidite - Morganaje sasvim lepa, onako mala i crnokosa."

"Nema je me|u gospama", primetila je neka `ena, a ona koja je poznavala sudoperu na dvoru odmah jepo~ela da obja{njava. "Oh, pa ona se posva|ala sa Arturom i oti{la u vilinsku zemlju, ali svi znaju da na Sve Sveteona leti okolo po dvorcu na leskovoj grani, i ko god je vidi smesta oslepi."

Morgana je zagnjurila lice u ogrta~ da prigu{i smeh. Ravena ju je pogledala, puna negodovanja, aliMorgana je odmahnula glavom; moraju biti mirne i neprimne}ene.

Vitezovi su se sme{tali na svoja mesta. Lanselet se pri tom kratko osvrnuo po sali, i Morgani se na trenutaku~inilo da ju je primetio, da ju je pogledao pravo u o~i - stresla se i sagnula glavu. Komornici su se uzmuvali poodaji, sipaju}i vino u gornjem delu, a pivo iz ko`nih me{ina u donjem, kako bi i seljaci mogli da piju. Morgana jepru`ila svoju i Raveninu ~iniju, i kada je Ravena odbila da pije, obratila joj se o{trim {apatom. "Popij! Izgleda{ kaosmrt, a mora{ biti dovoljno jaka za ono {to predstoji, ma {ta to bilo." Ravena je prinela ~iniju usmana i otpila, alijedva je uspela da proguta. @ena koja je rekla da je Morgana lepa na svoj na~in primetila je {ta se de{ava. "Je litvojoj sestri zlo?" upitala je.

"Upla{ena je", odogovorila je Morgana. "Nikada ranije nije bila na dvoru.""Ba{ su fini, gospodari i gospe, zar ne? Kakav prizor! A uskoro }emo i mi dobiti lepu ve~eru", obratila se

`ena Raveni. "Hej, zar me ona ne ~uje?""Nije gluva, samo je nema", opet je rekla Morgana. "Mo`da mo`e da razume pone{to od onog {to joj ja

ka`em, ali ne razume nikoga drugog.""Sad kad ka`e{, i izgleda mi prili~no priglupa", rekla je druga `ena i pogladila Ravenu po glavi kao da je

pas. "Je li oduvek takva? Kakva {teta, a ti mora{ da se stara{ o njoj. Ti si dobra `ena. Roditelji ponekad takvu decuve`u za drvo, kao stoku, a ti je, evo, vodi{ i na dvor. Gledaj samo popa u zlatnoj haljini! To je biskup Patricije,ka`u da je iz svoje zemlje oterao sve zmije... zamisli samo! Kako li je to uradio, {tapom?"

"Time se misli da je oterao sve druide - njih nazivaju zmijama mudrosti", rekla je Morgana."Otkud ti to zna{?" ljutnula se `ena. "^ula sam da su sigurno bile zmije, a svi ti mudraci, popovi i druidi,

ionako se dr`e zajedno, ne bi se tukli me|u sobom!""Sigurno", odgovorila je Morgana, ne `ele}i da privla~i dalju pa`nju. Zagledala se u biskupa Patricija. Iza

njega je stajao neko u kalu|erskoj ode}i - pogrbljen, i kao da se se mukom kretao - {ta }e jedan Merlin ubiskupovoj pratnji? Morala je da sazna, pa makar opet privukla pa`nju. "[ta li }e se desiti? Sigurna sam da su misuve} odslu{ali jutros, u kapeli, sva ta gospoda..."

"Ja sam ~ula", rekla je jedna od `ena, "da je kapela veoma mala, pa }e sada slu`iti misu za sve, pre jela -eno, biskupovi pomo}nici unose oltar sa belim pokrovom. [{{{ - slu{ajte!"

Morgana je pomislila da }e poludeti od gneva i o~ajanja. Zar }e potpuno, nepovratno obesvetitiPosve}ene sudove Obreda, upotrebiv{i ih za hri{}ansku misu?

"Pri|ite bli`e, dobri ljudi", po~eo je da peva biskup, "jer danas staro ustupa mesto novom. Hrist je pobediosve stare, izmi{ljene bogove koji }e sada biti sluge njegove. Jer istinski Hrist je rekao ljudima: Ja sam na~in i istina@ivotna. A rekao je i: Niko ne}e sti}i Ocu mom sem onih koji do|u u moje ime, jer nema drugog imena podnebesima koje vas mo`e spasti. I stoga, sve ono {to je nekada bilo posve}eno la`nim bogovima, pre nego {to suljudi upoznali istinu, sada }e biti posve}eno Hristu i Jedinom, Istinskom Bogu..."

Morgana ga vi{e nije slu{ala; sada je shvatila {ta planiraju - Ne! Zaklela sam se Boginji. Ne smemdozvoliti ovo svetogr|e! Okrenula se da dodirne Ravenu po mi{ici. ^ak i ovde, usred prepune sale, bile suotvorene jedna drugoj. Upotrebi}e Posve}ene sudove Boginje da prizovu Prisustvo... koje je Jedno... ali oni }e tou~initi u ime svog uskogrudog Hrista koji naziva sve Bogove demonima, ako nisu pozvani u njegovo ime!

Pehar koji hri{}ani koriste pri misi jeste oli~enje vode, kao {to je tanjir na kome dr`e svoj sveti hleb,zapravo, posve}eni sud od elementa, zemlje. Sada, koriste}i drevne predmete Boginje, prizva}e svog uskog Boga;a umesto svete vode iz ~iste zemlje, koja dolazi iz bistrog, kristalnog izvora Boginje, uprlja}e je vinom!

U peharu Boginje, o Majko, nalazi se oli~enje Ceridven, na kome se napajaju svi ljudi i odakle poti~e svedobro ovog sveta. Usu|uje{ se da prizove{ Boginju, sve{teni~e, ali ho}e{ li smeti da ostane{ u njenoj blizini kadase pojavi? Morgana je preplela prste u najusrdnijoj molitvi u `ivotu. Ja sam tvoja sve{tenica, o Majko! Molim ti se,upotrebi me kako god `eli{!

Osetila je slivanje mo}i, osetila je kako postaje sve vi{a i vi{a, jer mo} joj je zapljuskivala du{u i telo iispunjavala je; vi{e nije bila svesna Raveninih ruku koje su je pridr`avale, jer sveto prisustvo ju je ispunjavalo kao{to vino ispunjava pehar...

Po{la je napred i ugledala je Patricijusa, o{amu}enog, kako se povla~i pred njom. Nije se bojala, iako jeznala da dodirnuti Posve}ene sudove Obreda bez pripreme zna~i smrt... Kako li je Kevin uspeo da pripremibiskupa? - upitala se na trenutak. Je li mu izdao i tu tajnu? Bila je potpuno uverena da je ~itav njen dosada{nji`ivot bio samo priprema za ovo sada, na trenutak kada }e, kao sama Boginja, podi}i pehar svojim rukama.

Kasnije je slu{ala kako su neki ljudi videli da Sveti Pehar kroz odaju nosi devojka obu~ena u svetlucavobelo; drugi su pri~ali kako su ~uli olujni vetar i zvuk mnogih harfi. Morgana je znala samo da je podigla peharobema rukama, da je videla kako blista kao ogroman sveltucavi dragulj, rubin, `ivo, toplo srce koje joj je pulsiralome|u dlanovima... po{la je ka biskupu i on je pao pred njom na kolena. "Pij", {apnula je ona. "Ovo je SvetoPrisustvo..."

Poslu{no je otpio, i Morgana se na trenutak upitala {ta li je on video, ali nestao joj je iz misli ~im je po{ladalje, ili se pehar kretao, vuku}i i nju za sobom... nije znala ta~no. ^ula je zvuk mnogih krila pred sobom i osetilaje slatkasti miris, ni tamjan, ni parfem... Ljudi su kasnije govorili kako je pehar bio nevidljiv; drugi su pri~ali da jesijao kao prava zvezda, zaslepljuju}i svako oko koje bi pogledalo u njega... Svako u sali imao je pred sobom tanjirpun ba{ onih |akonija koje najvi{e voli... kasnije je bezbroj puta slu{ala taj deo pri~e, i po tome je znala da je urukama imala posudu Ceridven. Za ostale pri~e nije imala obja{njenje, i nije joj ni trebalo. Ona je Boginja i ~inipo svojoj volji...

Kad je pri{la Lanseletu, ~ula ga je kako {apu}e: "Jesi li to ti, majko? Ili samo sanjam?" Prinela je peharnjegovim usnama, puna ogromne ne`nosti; danas je bila majka svima njima. ^ak je i Artur kleknuo pred njom kadmu je prinela pehar usnama.

Ja sam sve - Devica i Majka i ona koja daje `ivot i smrt. Samo rizikujete, vi koji me zaboravljate i prizivatedruga Imena... znajte da sam ja Jedna... Od svih prisutnih u velikoj sali, samo ju je Nimui poznala, ~inilo joj se, jerpodigla je pogled pun zaprepa{}enja i poznavanja; da, i Nimui je rasla u~e}i kako da prepozna Boginju, ma ukom obliku se pojavila. "I ti, dete moje", {apnula je Morgana sa beskrajnim razumevanjem, i Nimui je klekla dapije, i Morgana je osetila negde duboko izviranje po`ude i osvete. Da, i to je deo mene, pomislila je...

Zateturala se, osetila je da je Ravena pridr`ava. Je li Ravena uz nju, da li zajedno dr`e pehar? Ili je tosamo privi|enje, mo`da Ravena jo{ ~u~i u svom uglu, pridr`avaju}i Morganu tokom sile koja iz njih dve hita uBoginju {to dr`i pehar? Morgana ni kasnije nije znala je li zaista nosila pehar, ili je i to bio deo ogromne magijekoju je istkala za Boginju... ipak, ~inilo joj se da je nosila pehar po ~itavoj velikoj dvorani, da su svi prisutni,mu{karci i `ene, kle~ali da piju, da su je obuzeli slast i sjaj, da je hodala kao da je nose ona ogromna krila koja jemogla da ~uje... a onda se pred njom na{lo Mordredovo lice.

Ja nisam tvoja majka, ja sam Majka Svih...Galahad je bio bled i zapanjen. Je li u njenim rukama video pehar `ivota ili svetu posudu Hristovu? Zar je

va`no? Garet, Gaven, Lukan, Bediver, Palomides, Kaj... svi stari vitezovi i mnogi koje nije poznavala, i na kraju joj

se ~inilo da se svi nalaze negde van prostora sveta, i da su sa njima svi koji su ikada ro|eni, ~ak i oni koji suodavno napustli ovaj svet, jer svi su do{li da im se danas pridru`e za Okruglim Stolom - Ektorijus i Lot, odavnopoginuli na planini Badon; mladi Drustan, koga je u naletu ljubomore ubio Markus; Lajonel i Bors; Balin i Balan,ruku pod ruku, opet bra}a iza kapija smrti... svi koji su se ikada okupljali oko Okruglog Stola, u pro{losti i sada,danas su se okupili u trenutku van vremena, pod mirnim i mudrim pogledom Talesinovim. A onda je pred njomkle~ao Kevin, i prinela je pehar njegovim usnama...

^ak i ti. Danas sve pra{tam... {ta god do{lo u vremenu koje nas ~eka...Na kraju je prinela pehar i svojim usnama. Voda Svetog Kladenca bila joj je slatka na usnama, i kada je

sada videla da svi u sali jedu i piju, uzela je zalogaj hleba, i u~inilo joj se da u ustima ima meki kola~ sa medom,kakav joj je Igrena pravila dok je bila dete u Tintagelu.

Vratila je pehar na oltar, gde je sijao kao zvezda...Sada! Sada, Ravena, Velika Magija! Bila je potrebna sva snaga druida da izmeste Avalon sa ovog sveta,

ali sada nam ne treba toliko... pehar, tanjir i koplje moraju oti}i... moraju zauvek nestati sa ovog sveta, da budubezbedni u Avalonu, da ih vi{e nikada ne dodirne niti uprlja smrtnik. Nikada vi{e ne smeju biti upotrebljeni ni zana{e ~ini u kamenom prstenu, jer uprljalo ih je vreme provedeno na hri{}anskom otlaru. Ali vi{e ih nikad ne smejudodirnuti sve{tenici uskogrudog Boga koji pori~e sve druge istine...

Osetila je Ravenin dodir, ruke kako je ste`u, a iza njenih ruku kao da je osetila i dodir drugih ruku, nijeznala ~ijih... u dvorani kao da su ogromna krila poslednji put zamahnula, i olujni vetar projurio je kroz salu inestao. Pojavila se bela dnevna svetlost, a oltar je bio go i prazan, i bela tkanina ostala je zgu`vana i pod njomnije bilo ni~ega. Videla je bledo, u`asnuto lice biskupa Patricijusa.

"Bog nas je posetio", {apnuo je, "i danas smo pili vino `ivota iz Svetog Grala..."Gaven je sko~io na noge. "Ali ko je ukrao sveti sud?" povikao je. "Svi smo ga videli... Kunem se da }u po}i

da ga na|em i vratim na ovaj dvor! Prove{}u u potrazi ako treba i godinu i jedan dan, sve dok ga ne budemna{ao i video jasnije nego ovde..."

Naravno, morao je biti Gaven, pomislila je Morgana, on je uvek prvi kada se treba suo~iti sa nepoznatim!Eto, i{ao joj je na ruku. Ustao je i Galahad, bled i blistav od uzbu|enja.

"Godinu dana, ser Gavene? Ja se kunem da }u provesti ~itav `ivot, ako ustreba, sve dok ne budem na{aoSveti Gral..."

Artur je podigao ruku i poku{ao da progovori, ali groznica je ve} uzela maha i svi su vikali u glas,zaklinju}i se.

Sada im je to najmilije, pomislila je Morgana. Ratovi su dobijeni, u zemlji vlada mir. Izme|u ratova, ~ak irimski imperatori su imali dovoljno pameti da zaposle legije izgradnjom puteva i pokoravanjima novih zemalja.Oni sad misle kako }e ih ovaj pohod ponovo ujediniti, kao u stara vremena. Opet }e biti dru`ina Okruglog Stola,ali ovo }e ih rasuti na sve ~etiri strane sveta... u ime onog Boga koga si hteo da nametne{ Avalonu, Arture!Boginja ~ini kao {to njoj odgovara...

Mordred je ustao i govorio je, ali Morgana je tog ~asa videla samo Ravenu, palu ni~ice na pod. Seljankeoko nje jo{ su brbljale o hrani i pi}u koje su okusile pod ~arolijom pehara.

"Bilo je belo vino, bogato i slatko kao med i gro`|e... okusila sam ga samo jednom, nekad davno...""Ja sam imala kola~ od {ljiva, pun suvog gro`|a i {ljiva i sa prelivom od gustog, crnog vina... Nikada

nisam jela ni{ta tako dobro..."Samo je Ravena nemo le`ala, bleda kao smrt, i kada se Morgana sagnula nad njom, znala je ono {to je

znala ~im ju je videla kako le`i. Te`ina Velike Magije bila je prevelika za u`asnutu `enu; ~vrsto se dr`ala, no{enaVelikom Magijom, sve dok se Gral nije vratio u Avalon, nesebi~no izlivaju}i svoju snagu Morgani kako bi obavilaposao Boginje; a onda je snaga nestala, i ponela sa sobom i njen `ivot. Morgana ju je ~vrsto zagrlila, obuzetabolom i o~ajanjem.

I nju sam ubila. Zaista, zaista, sada sam ubila poslednju osobu koju sam volela... Majko, Boginjo, za{tonisi uzela mene? Ja vi{e nemam za {ta da `ivim, ni koga da volim, a Ravena nikad nije naudila nikom `ivom,nikad, nikad...

Videla je Nimui kako silazi sa sedi{ta kraj kraljice i kako razgovara sa Merlinom, sva mila i ljupka, i kakomu pola`e ruku na mi{icu. Artur je razgovarao sa Lanseletom, i obojici su niz lice tekle suze; videla ih je kako segrle i ljube, {to nisu ~inili jo{ od de~a{tva. Potom ga je Artur ostavio i po{ao u donji deo sale, pome{av{i se sapodanicima.

"Je li sve u redu, moj narode?"

Svi su mu pri~ali o magijskoj gozbi, ali kada je pri{ao bli`e, neko je povikao: "Ovde je jedna gluvonemastarica, gospodaru Arture, i mrtva je - nije mogla da izdr`i toliko uzbu|enje!"

Artur je pri{ao Raveni, koja je be`ivotno le`ala u Morganinom naru~ju. Morgana nije podigla glavu. Ho}eli je poznati, ho}e li povikati, optu`iti je kao ve{ticu...?

Glas mu je bio blag i poznat, ali dalek. Naravno, pomislila je, on sada ne razgovara sa sestrom,sve{tenicom, sa nekim sebi ravnim, on u meni vidi samo pogrbljenu, matoru seljanku, sedu i umotanu u rite. "Je lito tvoja sestra, dobra `eno? @ao mi je {to se ovo desilo na sve~anosti, ali Bog ju je uzeo u trenutku blagoslova, iponeo ju je njegov an|eo. Ho}e{ li da je sahranimo ovde? Le`a}e u crkvenom dvori{tu, ako `eli{."

@ene oko nje su zapanjeno dahnule, i Morgana je znala da je to najve}a milost koju je mogao da ponudi.Odgovorila je ne skidaju}i kapulja~u. "Ne", rekla je, a onda, kao za~arana, morala je da ga pogleda u o~i.

Toliko su se oboje promenili... ona je stara i izmo`dena, a ni Artur vi{e nije mladi Kralj Jelen...Ni tada ni kasnije Morgana nije saznala da li ju je Artur prepoznao. Na trenutak su se gledali u o~i, a

onda je on blago produ`io. "Ho}e{ li onda da je odnese{ ku}i? Neka bude kako `eli{, majko. Reci mojimkonju{arima da ti daju konja - poka`i im ovo." Spustio joj je u ruku prsten. Morgana je pognula glavu, ~vrsto`mure}i da ne bi zaplakala, i kada je ponovo podigla pogled, Artur je oti{ao.

"Hajde, pomo}i }u ti da je ponese{", rekla je jedna od `ena, i pridru`ila joj se jo{ jedna, pa su poneleRavenino mr{avo telo napolje iz sale. Morgana je do{la u isku{enje da se osvrne jo{ jednom ka dvorani OkruglogStola, jer znala je da je vi{e nikada ne}e videti, niti }e ikada vi{e stupiti nogom u Kamelot.

Sada je njen posao okon~an, i mo`e da se vrati u Avalon. Ali vrati}e se sama. Sada }e uvek biti sama.

10.Gvenvir je posmatrala pripreme u dvorani i slu{ala blagi glas biskupa Patricijusa. Niko ne mo`e pri}i Ocu

mom sem onih koji do|u u moje ime. Neodlu~no je posmatrala pehar. Ne{to u njoj je govorilo: Ova divna stvartreba da bude posve}ena, kao {to Patricije `eli, slu`bi Hristovoj; ~ak je i Merlin kona~no pri{ao krstu.

Ali ne{to drugo se bunilo, potpuno protiv njene volje. Ne. Bilo bi bolje da ga uni{timo, da pretopimo zlatoako treba, i da od njega na~inimo novi pehar, koji }e od samog po~etka biti posve}en istinskoj slu`bi istinskomBogu. Jer ovaj pripada Boginji, kako je ve} zovu, a to je ona kurva koja je od samog po~etka vremena bilaneprijatelj Boga... Sve{tenici govore istinu, `ena je donela zlo na ovaj svet. Tu se malo zbunila, jer sigurno nemogu sve `ene biti sasvim zle - ~ak i Bog je odabrao `enu da rodi njegovog sina, a Hrist je pri~ao o nebesimasvojim odabranim u~enicima, i njihovim sestrama i `enama...

Barem neko se odrekao te Boginje. Osetila je da joj je lice omek{alo kada je pogledala Nimui - ona jeElenina k}er i veoma li~i na Elenu kad je bila mlada, ali ~ak je i lep{a, ima ne{to od Lanseletove nasmejaneveselosti i plesa~ke ljupkosti. Nimui je bila tako lepa i ~edna da Gvenvir nije mogla da poveruje kako u njoj imai{ta zlo, pa ipak je od detinjstva `ivela u domu same Boginje. A sada se pokajala zbog te slu`be i stigla u Kamelot,preklinju}i da niko ne sazna da je `ivela u Avalonu, ~ak ni biskup Patricije. ^ak ni Artur. Nimui je te{ko i{ta odbiti,pomislila je Gvenvir; rado je pristala da ~uva tajnu mlade devojke.

Prenela je pogled sa Nimui na Patricijusa, koji je stajao spreman da uzme pehar u ruke. A onda......Gvenviri se u~inilo da ogromna an|eoska krila padaju u senku iza blistave prilike, koja je u rukama

dr`ala pehar, sada nalik na blistavu zvezdu. Bio je purpuran, kao `ivo srce, kao svetlucavi rubin... ne, bio je plavkao najvedrije nebo, i ose}ao se miris kao da su sakupljene sve ru`e iz svih ba{ta u koje je ulazila tokom `ivota.Kroz salu je dunuo sna`an, ~ist vetar, i mada je trajala slu`ba Bo`ja, Gvenvir je po`elela da ustane i istr~i ubregove, u prostranstva koja pripadaju Bogu, pod njegovo ogromno, {iroko, isceliteljsko nebo. Duboko u srcuznala je da se vi{e nikada ne}e pla{iti da napusti bezbednost ~etiri zida; bez straha }e hodati pod otvorenimnebom i po bregovima, jer kuda god po{la, Bog }e biti sa njom. Nasme{ila se; u neverici je ~ula samu sebe kakose glasno smeje, i neki sitan, gotovo zaboravljeni glas u njoj je upitao: Zar usred mise? ali prava Gvenvir jeodgovorila, jo{ se smeju}i, mada niko nije mogao da je ~uje. Ako ne smem da se radujem Bogu, {ta onda Bogmo`e da mi zna~i?

A onda, kroz miomirise i radost, an|eo se na{ao pred njom i prineo pehar njenim usnama. Otpila je,drhte}i, oborenog pogleda, ali osetila je dodir na kosi i podigla o~i, i videla da pred njom nije an|eo ve} `ena uplavom, sa krupnim, `alosnim o~ima. Nije bilo nikakvog zvuka, ali `ena joj se obratila. Ja sam bila davno preHrista i ja sam te na~inila takvom kakva si. Stoga, voljena moja k}eri, zaboravi sav stid i budi vesela jer si i ti istakao ja.

Gvenvir je osetila da joj ~itavo telo i du{u ispunjava ~ista radost. Nije bila tako sre}na jo{ od detinjstva.^ak ni u Lanseletovom naur~ju nije upoznala takvo potpuno bla`enstvo. Oh, kad bih samo mogla da to prenesem

i svom dragom! Znala je da je an|eo, ili ve} oblik u kome ju je dodirnulo Prisustvo, po{ao dalje, i bilo joj je `ao{to je oti{ao, ali radost je jo{ pulsirala u njoj, i podigla je o~i, puna ljubavi, ba{ kad je an|eo prinosio plamenipehar Lanseletovim usnama. Oh, kad bih mogla da ti pru`im makar deo ove radosti, sirota ljubavi moja!

Plamen i vetar prohujali su kroz dvoranu i nestali. Gvenvir je jela i pila, mada nije bila svesna {ta ima predsobom; znala je samo da je slatko i so~no, i prepustila se u`ivanju u ukusu. [ta god dobili danas, sve }e bitisveto...

U dvorani je vladala ti{ina; delovala je nago i prazno pod podnevnim suncem, i Gaven je ustao i povikao.A za njim i Galahad.

"Kunem se da }u provesti ~itav `ivot, ako ustreba, sve dok ne budem na{ao Sveti Gral..."Biskup Patricije delovao je iscrpljeno, i Gvenvir se setila da je on star; a oltar na kome je pehar bio sad je

ostao prazan. Brzo je ustala i pri{la mu."O~e", rekla je, pru`iv{i mu pehar sa vinom. Otpio je, i boja je po~ela da mu se vra}a na izborano lice.

"Ne{to sveto svakako je do{lo me|u nas", {apnuo je. "Istinski sam jeo za stolom Gospodnjim, iz pehara iz koga jeOn pio poslednje, svete no}i pre nego {to je raspet..."

Gvenvir je po~ela da shvata {ta se desilo - {ta god da su videli, bila je to vizija Boga. "Jesi li videla,kraljice, pehar Hristov?" {apnuo je biskup.

"Avaj, nisam, dragi o~e", blago mu je odgovorila. "Mo`da nisam bila dostojna toga, ali videla saman|ela, ~ini mi se, i na trenutak mi su ~inilo da je to Majka Bo`ja i da je stajala preda mnom..."

"Bog je svakom od nas namenio viziju", rekao je Patricije. "Koliko sam se molio da nam se ne{to prika`e,da ispuni sve ove ljude ljubavlju prema istinskom Hristu..."

Gvenvir se setila drevne izreke: Pazi dobro za {ta }e{ se moliti, jer mo`e{ to i da dobije{. Ne{to je svakakoispunilo vitezove. Ustajali su jedan za drugim i zaklinjali se da }e provesti godinu i jedan dan u potrazi. Dru`inaOkruglog stola rasu}e se na sve ~etiri strane sveta, pomislila je.

Pogledala je na oltar gde je le`ao pehar. Ne, pomislila je. I Patricije i Kevin su pogre{ili. I Artur. Ne mo`e{prizvati Boga da slu`i tvojim ciljevima. Bog razbija ljudske ciljeve kao mo}na oluja, kao lepet an|eoskih krila kojisam danas ~ula u ovoj sali, i sve ih uni{tava...

[ta mi je, kako smem da okrivljujem Artura, pa ~ak i biskupa, zbog onog {to su u~inili?A za{to ne? Oni nisu Bog, samo su ljudi, i njihovi ciljevi nisu sveti! Pogledala je Artura, koji je hodio me|u

seljacima i podanicima u donjem delu sale... tamo se ne{to desilo, neka seljanka je pala mrtva, mo`da odprevelike radosti zbog Svetog Prisustva. Kada se vratio, izgledao je `alostan.

"Gavene, mora{ li da ide{...? Galahade...? Zar i ti, sine moj? Borse, Lajonele... {ta, zar svi?""Gospodaru Arture", javio se Mordred. Nosio je, kao i uvek, purpurno odelo koje mu je tako leo

pristajalo, nagla{avaju}i i sli~nost sa mladim Lanseletom."[ta je bilo, dragi mom~e?" blago je upitao Artur."Kralju moj, tra`im dozvolu da ne idem u potragu", rekao je on. "Mada je mo`da obavezna za sve tvoje

vitezove, neko mora da ostane uz tebe."Gvenvir je osetila ogromnu ne`ost prema mladi}u. Ah, on je pravi Arturov sin, a ne Galahad, sav u

snovima i vizijama! Zar zaista pre nekog vremena nije volela Mordreda i nije mu verovala? "Bog te blagoslovio,Mordrede", rekla je, i mladi} joj se nasme{io. Artur je klimnuo glavom. "Neka bude tako, sine moj."

Prvi put ga je tako oslovio pred svima; Gvenvir je po tome osetila koliko je uznemiren. "Neka nam je Bogobojici na pomo}i, Gvideone - htedoh re}i, Mordrede - kad se toliko mojih vernih vitezova razi|e po svetu, samBog zna ho}e li se ikada vratiti..." Uhvatio je Mordreda za obe ruke, i Gvenviri se na trenutak u~inilo da se oslonioo sinovljevu sna`nu mi{icu.

Lanselet joj je pri{ao i naklonio se. "Gospo, imam li tvoju dozvolu?"U~inilo joj se da se u njoj me{aju suze i radost. "Oh, ljubavi, mora{ li da ide{ u tu potragu?" upitala je, ne

mare}i ho}e li je neko ~uti. I Artur je delovao uznemireno; pru`io je ruke svom ro|aku i prijatelju. "Zar nasnapu{ta{, Lanselete?"

Lanselet je klimnuo glavom; na licu je nosio izraz zanosa, nadzemaljski, blistav. Zna~i, i on je osetio tuveliku radost? Ali za{to onda mora da ide u potragu za njom? Svakako je ve} nosi u sebi!

"Sve ove godine, ljubavi moja", rekla mu je, "govorio si mi da uop{te nisi dobar hri{}anin. Za{to ondamora{ da me napusti{ zbog te potrage?"

Videla je da on tra`i re~i. "Sve ove godine nisam znao da li je Bog samo drevna pri~a koju sve{tenicikoriste da nas pla{e. Sada sam video..." Ovla`io je usne jezikom, poku{avaju}i da na|e re~i za nezemaljskoose}anje. "Video sam... ne{to. Ako postoje takve vizije, svejedno da li ih {alje Hrist ili |avo..."

"Svakako ih {alje Bog, Lanselete", `urno ga je prekinula Gvenvir."Verujem ti, jer i ti si videla, i zna{", odgovorio je, pritiskaju}i njene ruke sebi na srce. "Ja nisam siguran -

mo`da je moja majka bila u pravu, ili Talesin kad je govorio da su svi bogovi Jedan - sad sam rastrzan izme|utame neznanja i svetlosti koja nadvladava o~ajanje, koja mi govori..." Opet je tra`io prave re~i. "Kao da sam ~uoveliko zvono, izdaleka, svetlo, nalik na svetionik u daljini, i oni su rekli: 'Po|i...' i znam da je istina, prava istina,tamo, tamo, tik van mog doma{aja, i samo kad bih mogao da po|em i na|em je i raskinem veo koji je skriva...ona je tamo, samo ako mogu da je dosegnem, moja Gvenvir. Zar }e{ mi zabraniti potragu, sada kada znam dazaista postoji ne{to vredno da se tra`i?"

^inilo joj se kao da su sami u odaji, a ne na dvoru, pred svima. Znala je da bi u svemu drugom uspelada ga ubedi, ali ko sme da se postavi izme|u ~oveka i njegove du{e? Bog nije smatrao za potrebno da mu pru`isigurnost i radost, i znala je da on mora da po|e u potragu za njima, jer kad bi ona osetila da su joj nadohvatruke, svakako bi ~itav `ivot utro{ila poku{avaju}i da ih na|e. Pru`ila mu je obe ruke, ose}aju}i se kao da ga jezagrlila pred ~itavim dvorom u pola belog dana. "Idi onda, voljeni, i neka Bog nagradi tvoju potragu istinom zakojom `udi{."

"Neka Bog bude uz tebe, kraljice moja", odgovorio je on, "i neka Bog da da ti se jednog dana vratim."Potom se obratio Arturu, ali Gvenvir nije ~ula {ta su govorili. Videla je samo da je zagrlio Artura kao {to je

~inio dok su svi bili mladi i nedu`ni.Artur je stajao, sa rukom na Gvenvirinom ramenu, i gledao ga kako odlazi. "Ponekad mislim", tiho je

rekao, "da je Lans najbolji od svih nas." Ona se okrenula ka njemu, srca prepunog ljubavi prema divnom ~ovekukoga je imala za mu`a. "I ja tako mislim, ljubavi moja", rekla je.

"Ja vas oboje volim, Gven", rekao je Artur, iznenadiv{i je. "Nemoj nikada, nikada da pomisli{ da mi nisinajdra`a na svetu. Gotovo da mi je milo {to mi nikada nisi rodila sina", dodao je, {apatom, "jer tada bi mo`damislila da te volim zbog toga, a sada mogu da ti ka`em: volim te vi{e od svega na svetu, osim moje du`nostiprema ovoj zemlji koju mi je Bog poverio na staranje, a na to ne mo`e{ da bude{ ljubomorna..."

"Ne", tiho je rekla ona. A onda je i sama rekla, prvi put sasvim iskreno, bez ograda. "I ja tebe volim,Arture, nemoj nikada da sumnja{ u to."

"Nikada nisam ni sumnjao, ljubavi moja." Poljubio joj je obe ruke, i Gvenvir je opet osetila da je ispunjavaona ogromna radost. Koja je `ena imala tako pun `ivot, da je vole dva najve}a ~oveka koja postoje na ovomsvetu?

Svuda oko njih polako se ponovo {irila uobi~ajena dvorska vreva, zahtevaju}i da se misli na svakodnevnestvari. Izgleda da je svako video ne{to drugo - an|ela; devojku kako nosi Gral; neki su, kao i ona, videli DevicuMajku; a mnogi nisu videli ni{ta, nego samo svetlost, prejaku da bi se gledalo u nju, i bili su ispunjeni mirom isre}om, i dobili su za jelo ono {to najvi{e vole.

Sada se pro{irila pri~a kako su, voljom Hristovom, videli sam Gral iz koga je Hrist pio na Poslednjoj Ve~erisa svojim u~enicima, kada je podelio hleb i vino kao svoje telo i svoju krv. Je li biskup Patricije odlu~io da proturitu pri~u, dok su svi jo{ zbunjeni i dok niko ne zna {ta je ta~no video?

Gvenvir se setila {ta joj je Morgana nekada pri~ala - i brzo se prekrstila: Isus iz Nazareta, govorili su uAvalonu, do{ao je ovamo u mladosti da u~i od mudrih druida u Glastonberiju, a posle njegove smrti njegovpoo~im, Josif iz Arimateje, do{ao je ovamo i zabo svoj {tap u zemlju, i tu je {tap olistao i pretvorio se u Sveti Trn.Zar ne bi bilo logi~no da je Josif doneo sa sobom i pehar? [ta god da se desilo, svakako je bilo sveto... jer danije, da nije do{lo od Boga, bilo bi stra{no zlo, neka u`asna ~arolija, a kako bi tolika radost i lepota mogle dabudu zle?

No, ma {ta biskup rekao, ne{to je po{lo lo{e, pomislila je Gvenvir, drhte}i. Jedan po jedan, vitezovi suustajali i polazili u potragu, i sada je stajala pred gotovo praznom salom. Svi su oti{li, svi vitezovi osim Mordreda,koji se zarekao da }e ostati, i Kaja, koji je previ{e star i hrom da bi po{ao. Artur je ba{ zavr{io razgovor sa Kajem -mora da ga je te{io {to ne mo`e i on u potragu sa ostalima. "Ah, i ja bi trebalo da po|em sa njima, ali ne mogu",rekao je. "Ne `elim da im pokvarim san."

Pri{la je i svojom rukom mu sipala vino, i odjednom je po`elela da se nalaze u svojim odajama, a neovde, ostavljeni sami u dvorani Okruglog Stola. "Arture, planirao si ovo - rekao si mi da se za Uskrs sprema ne{todivno..."

"Da", rekao je on, svaliv{i se u svoju stolicu, "ali kunem ti se da nisam znao {ta biskup i Merlin spremaju.Znao sam da je Kevin doneo ovamo iz Avalona Posve}ene sudove Obreda." Polo`io je ruku na svoj ma~. "Ja samdobio ma~ prilikom krunisanja i sada sam ga predao u slu`bu ovom kraljevstvu i Hristu. ^inilo mi se, kao {to je iMerlin rekao, da najsvetije misterije drevnog sveta treba preneti u slu`bu Bogu, po{to su svi Bogovi jedan, kao {to

nam je Talesin uvek govorio. U stara vremena su druidi zvali svog Boga drugim imenima, ali ove stvari pripadajuBogu i treba ih njemu i dati. Ali ipak ne znam {ta se danas desilo pred na{im o~ima."

"Ne zna{? Ti ne zna{? Zar ti se ne ~ini da si prisustvovao istinskom ~udu, da je sam Bog do{ao pred nasda nam poka`e da Sveti Gral treba da slu`i njemu?"

"Ponekad mi se ~ini i tako", polako je odvratio Artur, "ali ipak se pitam... nije li nas to za~arala Merlinovamagija, kako bismo mislili ba{ tako? Jer sada su me moji vitezovi napustili, i ko zna ho}e li se ikada vratiti."Pogledao ju je u lice; primetila je, ovako iz blizine, da su mu obrve potpuno sede i da ima mnogo sedih i u kosi.

"Jesi li znala da je Morgana bila ovde?" upitao je on."Morgana?" Gvenvir je odmahnula glavom. "Ne, nisam znala... za{to nije do{la da nas pozdravi?"On se nasme{io. "Jo{ pita{? Kada je napustila ovaj dvor, bila je u mojoj nemilosti." Stegao je usne i opet

dodirnuo bal~ak Ekskalibura, kao da proverava je li jo{ tu. Sada je nosio ko`ne kanije, grube i ru`ne; nikada senije usudila da ga upita {ta se desilo sa onima koje mu je Morgana napravila jo{ davno, ali sada je pretpostavljalada je to bio razlog njihove sva|e.

"Ti ni ne zna{ - ona se pobunila protiv mene. Htela je da svog ljubavnika, Akolona, postavi na prestoumesto mene..."

Gvenvir je mislila da posle dana{nje vizije vi{e nikada ne}e osetiti gnev prema nekom `ivom bi}u; ~ak isada je ose}ala sa`aljenje prema Morgani, pa ~ak i prema Arturu, jer znala je koliko je voleo svoju sestru iverovao joj, a ona ga je izdala. "Za{to mi nisi rekao? Ja joj nikada nisam verovala."

"Ba{ zato", odgovorio je Artur, ste`u}i je za ruke. "Mislio sam da ne bih mogao da podnesem da mi ka`e{kako joj nikada nisi verovala i kako si me ~esto upozoravala na nju. Ali Morgana je danas bila ovde, preru{ena ustaru seljanku. Izgledala je stara, Gvenvir, stara, bolesna i bezopasna. Mislim da je do{la preru{ena kako bi jo{jednom videla mesto gde je nekada bila veoma ugledna, i mo`da da vidi svog sina... Izgledala je starija od na{emajke kada je umrla..." Za}utao je, ra~unao malo na prste i nastavio. "Pa, i jeste starija, a i ja sam stariji nego {toje moj otac ikada bio, moja Gvenvir...Mislim da Morgana nije do{la u nameri da pravi nevolje, a ako i jste, svetavizija ju je svakako spre~ila..." i tu je za}utao. Gvenvir je znala, sigurno i nagonski, da ne `eli glasno da ka`e kakojo{ voli Morganu i kako mu nedostaje.

Kako godine proti~u, sve je vi{e stvari koje ne mogu da ka`em Arturu, niti on meni... ali barem smo danasrazgovarali o Lanseletu i o ljubavi koja je me|u nama vladala. Na trenutak joj se u~inilo da je ta ljubav bilanajve}a istina njenog `ivota i da se nikada ne mo`e izmeriti, jer je to beskona~ni, ve~ni tok, i {to vi{e bude volela,ima}e vi{e ljubavi da pru`i, i sada je bila spremna da je pru`i svakome, jer tako ju je nau~ila vizija.

^ak je i prema Merlinu, danas, ose}ala toplinu i ne`nost. "Pogledaj kako se Kevin mu~i sa harfom. Dapo{aljem nekoga da mu pomogne, Arture?"

Artur se nasme{io. "Ne treba, jer Nimui mu poma`e, vidi{ li?"I opet je osetila talas ljubavi, ovog puta prema Lanseletovoj i Eleninoj k}eri - detetu dvoje ljudi koje je

najvi{e volela. Nimui je uhvatila Merlina pod ruku... kao u staroj pri~i o devici koja se zaljubila u zver iz dubina{ume! Ah, ali danas je ~ak i ona ose}ala ljubav prema Merlinu, i bilo joj je drago {to su se na{le Nimuine sna`neruke da mu pomognu.

Kako su proticali dani u gotovo praznom Kamelotu, Nimui joj je sve vi{e i vi{e postajala kao k}er kojunikada nije imala. Devojka je pa`ljivo i u~tivo slu{ala kad joj je govorila, odmereno joj laskala, uvek je bilaspremna da pomogne. Genviri se samo jedna stvar kod Nimui nije svi|ala - premnogo vremena je provodilaslu{aju}i Merlina.

"On mo`da sada naziva sebe hri{}aninom, dete", upozorila ju je kraljica, "ali u srcu je i dalje staripaganin, pod zakletvom varvarskh obreda druida, kojih si se ti odrekla... na rukama mu se jo{ vide zmije!"

Nimui je pogladila svoje bar{unaste podlaktice. "Pa, ima ih i Artur", blago je rekla, "a i ja bih ih nosila,ro|ako, da nisam videla veliku svetlost. On je mudar ~ovek, i u ~itavoj Britaniji ne postoji neko ko bi umilnijesvirao na harfi."

"A vezuje vas i Avalon", rekla je Gvenvir, ne{to o{trije nego {to je nameravala."Ne, ne", odvratila je Nimui, "preklinjem te, ro|ako, nemoj mu to nikada re}i. On nije video moje lice u

Avalonu, ne poznaje me, i ne `elim da misli da sam prebeg iz jedne vere u drugu..."Delovala je toliko uznemireno da je Gvenvir smesta omek{ala. "Pa, ako ti je toliko stalo, ne}u mu re}i. Ni

Arturu nisam rekla da si nam do{la iz Avalona.""A ja toliko volim muziku i harfu", molila je dalje Nimui. "Zar ne smem da razgovaram sa njim?"

Gvenvir je morala da se popustljivo nasme{i. "I tvoj otac je bio dobar muzi~ar - jednom je rekao da mu jemajka dala harfu u ruke da se igra pre nego {to je dorastao i do ma~a-igra~ke. Ona ga je nau~ila da svira. Vi{ebih volela Merlina kad bi se dr`ao samo harfe, umesto da poku{ava da bude Arturov savetnik." Stresla se. "Jamislim da je on ~udovi{te!"

"@ao mi je {to vidim da si toliko protiv njega, ro|ako", strpljvo je rekla Nimui. "Nije on kriv za to - sigurnasam da bi i sam mnogo vi{e voleo da je lep kao moj otac i sna`an kao Garet!"

Gvenvir je pognula glavu. "Znam da je to ru`no od mene... ali od detinjstva sam ose}ala odbojnostprema izobli~enim ljudima. Nisam sigurna, ali mo`e biti da je upravo pogled na Kevina doprineo da pobacim,kada sam poslednnji put bila u prilici da rodim sina. A ako je Bog dobar, zar ne zna~i da sve {to poti~e od njegamora da bude lepo i savr{eno, pa sve {to je ru`no i izobli~eno mora biti delo Sotonino?"

"Ne", rekla je Nimui. "Meni se ~ini sasvim druga~ije. Sam Bog je slao isku{enja narodu u Svetom Pismu,obele`io je Jova leprom i ~irevima, i u~inio je da Jonu proguta ogormna riba. I stalno nam govore kako je onterao svoj Izabrani narod da pati, i ~ak je i sam Hrist patio. Reklo bi se da su svi oni patili zato {to je bila voljaBo`ja da pate vi{e od ostalih. Mo`e biti da Kevin pati zbog nekog velikog greha koji je po~iino u nekomprethodnom `ivotu."

"Biskup Patricije ka`e da je to pagansko verovanje i da hri{}ani ne smeju poverovati u tako u`asnu la` - dase stalno ponovo ra|amo. Zar ne bi trebalo da odemo u raj?"

Nimui se nasme{ila, jer setila se {ta joj je Morgana nekad davno rekla. Nemoj mi vi{e nikad ponavljati {tati je rekao otac Grifin. Rado bi sad isto to rekla Gvenviri, ali pazila je da joj glas ostane blag.

"Oh, ne, ro|ako, ~ak i u Svetom Pismu se ka`e kako su se ljudi pitali ko je bio Jovan Krstitelj. I za IsusaHrista su neki govorili da je ponovo ro|eni prorok Ilija, a on je odgovorio: Velim vam da je Ilija ve} do{ao ponovome|u vas, a vi ga niste poznali. I ljudi su znali - tako pi{e u Svetom Pismu - da on misli na Jovana. I tako, ako je isam Hrist verovao da se ljudi ponovo ra|aju, za{to bi bilo pogre{no da ljudi veruju u to?"

Gvenvir se upitala otkud to da Nimui tako dobro poznaje Sveto Pismo, kad je `ivela u Avalonu. Setila seda je i Morgana mo`da bolje poznavala Bibliju nego ona sama.

"Mislim da sve{tenici mo`da ne `ele da verujemo u druge `ivote", nastavila je Nimui, "zato {to `ele dabudemo {to bolji u ovom `ivotu. Mnogi sve{tenici veruju da je ostalo jo{ sasvim malo vremena do kraja sveta iHristovog povratka, i zato se boje da bi ljudi ~ekali da budu dobri u narednom `ivotu, pa ne}e imati vremena dadostignu savr{enstvo pre Hristovog dolaska. Ako ljudi znaju da }e se ponovo roditi, za{to bi se naro~ito trudili dabudu dobri u ovom `ivotu?"

"To mi se ~ini kao opasno uverenje", rekla je Gvenvir, "jer kad bi ljudi verovali da }e na kraju svi bitispaseni u nekom od narednih `ivota, {ta bi ih spre~ilo da ~ine grehe u ovom `ivotu, jer nadali bi se da }e milostBo`ja ipak da nadvlada."

"Ni{ta ne}e spre~iti ljude da ~ine grehe", rekla je Nimui, "ni strah od sve{tenika, ni od gneva Bo`jeg, ni odbilo ~ega drugog, nego tek kada budu stekli dovoljno mudrosti da shvate da su gre{ke beskorisne i da se za svakozlo mora platiti, ranije ili kasnije."

"Oh! Pssst, dete", brzo je rekla Gvenvir. "Zamisli samo da te neko ~uje kako jereti~ki govori{! Mada jeistina", dodala je trenutak kasnije, "da mi se od onog Uskrsa ~ini kako u ljubavi Bo`joj postoji beskrajna milost, imo`da Bogu i nije toliko stalo do grehova kao {to neki sve{tenici `ele da verujemo... a sada izgleda i ja govorimjereti~ki!"

Nimui se samo nasme{ila. Nisam do{la na dvor da prosve}ujem Gvenvir, pomislila je. Moj zadatak jemnogo opasniji, i nije trenutak da joj obja{njavam istinu - kako svi ljudi, i mu{karci i `ene, moraju jednog danasti}i do prosvetljenja.

"Zar ti ne veruje{ da }e se Hrist jednog dana vratiti, Nimui?"Ne verujem, pomislila je Nimui, Ja verujem da veliki, prosvetljeni ljudi, kao Hrist, dolaze samo jednom,

posle mnogih `ivota provedenih u sticanju mudrosti, a zatim odlaze zauvek u ve~nost; ali verujem da }e bo`anskemo}i poslati druge velike mudrace da propovedaju ljudima istinu i da }e ih ljudi uvek do~ekivati krstom, vatrom ikamenjem.

"Nije va`no {ta ja verujem, ro|ako, va`na je istina. Neki sve{tenici propovedaju kako je njihov Bog - Bogljubavi, a drugi tvrde da je zao i osvetoljubiv. Ponekad mi se ~ini da su sve{tenici poslati da ka`njavaju narod;po{to ljudi nisu hteli da slu{aju Hristove re~i o ljubavi, Bog im je poslao sve{tenike pune mr`nje i uskogrudosti." Tuje prekinula, jer nije htela da naljuti Gvenvir. Sre}om, kraljica je ostala mirna. "Pa, Nimui, poznavala sam i takvesve{tenike", rekla je.

"A ako su neki sve{tenici lo{i ljudi", rekla je Nimui, "nije nelogi~no da neki druidi mogu da budu dobri."

U toj logici sigurno postoji neka gre{ka, pomislila je Gvenvir, ali nije mogla da je ulovi. "Pa, mila, mo`dasi i u pravu. Ali muka mi je da te gledam sa Merlinom. Mada znam ga je Morgana cenila... po dvoru se ~akgovorkalo i da su njih dvoje ljubavnici. ^esto sam se pitala kako `ena tako uzdr`ljiva kao {to je Morgana mo`e damu dopusti da je dodirne."

Nimui nije znala za tu ~injenicu i zapamtila ju je za kasije. Da li je tako Morgana saznala za njegovunebranjenu tvr|avu? "Od svega {to sam u~ila u Avalonu", nedu`no je rekla, "najvi{e sam volela muziku, a uSvetom Pismu mi se najvi{e dopada onaj psalm koji ka`e da slavimo Gospoda lautom i harfom. A Kevin mi jeobe}ao da }e mi pomo}i da na|em neku harfu, po{to sam do{la bez moje. Smem li da ga pozovem ovamo,ro|ako?"

Gvenvir je na~as oklevala, ali nije mogla da se odupre umiljatom devoj~inom osmehu. "Naravno dasme{, najdra`e moje dete", rekla je.

11.Posle nekog vremena do{ao je Merlin - ne, pomislila je Nimui, moram da zapamtim: on je sada samo

Kevin Harfista, izdajnik Avalona - a za njim je i{ao sluga, nose}i Moju Gospu. On je sada hri{}anin, mislila jedalje Nimui, i nema zakona koji bi zabranjivao drugim osobama da dodirnu njegovu harfu; to mu je lak{e negoda dr`i posve}enu osobu da mu poma`e oko Moje Gospe kada ga izda snaga.

Koristio je dva {tapa, jedva vuku}i za njima svoje izmu~eno telo. Ali nasme{io se gospama. "Moratesmatrati, kraljice moja i gospo Nimui, da je moj duh izveo pred vama u~tivi naklon, za kakav moje telo vi{e nijesposobno."

"Molim te, ro|ako", {apnula je Nimui, "ponudi ga da sedne - on ne mo`e dugo da stoji."Gvenvir je dala Merlinu znak rukom. Barem sada joj je bilo milo {to je kratkovida, pa ne mo`e da jasno

vidi njegovo izobli~eno telo. Nimui se na trenutak upla{ila da Kevinov pratilac poti~e iz Avalona i da }e je poznati,mo`da ~ak i pozdraviti. No, to je bio samo sluga u dvorskoj livreji. Kako li je Morgana, ili stara Ravena, mogla davidi toliko unapred, pa da je kao dete izdvoje, da bi sada, kao odrasla, bila jedina zrela sve{tenica Avalona kojuMerlin ne poznaje makar iz vi|enja? Shatala je da je ona samo paok u velikom to~ku sveta, poslata bez oru`ja,osim lepote i dugo ~uvanog devi~anstva, da izvr{i osvetu Boginje nad ovim ~ovekom koji ih je sve izdao.

Nimui je uzela jastuk sa svoje stolice kako bi ga namestila Merlinu pod ruku. Njegove kosti kao da su seprobijale kroz ko`u, i kada mu je ovla{ dodirnula lakat, u~inilo joj se da u oteklim zgobovima vlada takva vatra daju je opekla. I na trenutak je osetila sa`aljenje i pobunu.

Pa Boginja ve} vr{i svoju osvetu! Ovaj ~ovek je svakako dovoljno patio! Njihov Hrist bio je mu~en na krstujedan dan; ovaj ~ovek je raspet u tom bolnom telu ~itavog `ivota!

No, drugi su bili spaljeni zbog vere, a nisu se slomili, nisu izdali Misterije. Stegla je srce i umiljato seobratila Merlinu. "Gospodaru Merline, da li biste mi svirali na harfi?"

"Za tebe, gospo moja", rekao je Kevin svojim divnim glasom, "svira}u {ta god `eli{ i mogu samo da `alim{to nisam onaj drevni bard koji je umeo tako da svira da je drve}e igralo!"

"Oh, ne", nasmejala se Nimui. "[ta bismo radili kad bi drve}e doplesalo ovamo! ^itava sala bi bila punazemlje, i ni sve slu`avke sa krpama i metlama ne bi mogle da je o~iste! Molim vas, ostavite drve}e tamo gde je ipevajte!"

Merlin je spustio ruke na harfu i zasvirao. Nimui je sela kraj njega na pod, gledaju}i navi{e svojimkrupnim o~ima, sva usmerena na njegovo lice. Merlin je gledao nani`e u devojku onako kako bi veliki pas gledaogospodara - sa poniznom odano{}u i sav usmeren na to. Gvenvir je to sasvim razumela. Ona sama je toliko ~estobila predmet sli~nih ose}anja da nije razmi{ljala o njima - to je jednostavno po~ast koju mu{karci odaju lepoti. No,mo`da bi trebalo da upozori Nimui kako joj ne bi zavrteo glavu. Ipak, nije mogla da shvati kako Nimui mo`e dasedi tako blizu njegove rugobe i da ga tako pa`ljivo gleda.

Bilo je u Nimui ne~ega {to je zbunjivalo Gvenvir. Devoj~ina usmerenost nije bila ono {to je na prvi pogledizgledala. Nije to u`ivanje muzi~ara u umetnosti, niti je obi~no divljenje naivne devojke prema starijem i iskusnommu{karcu. Ne, pomislila je Gvenvir, a nije ni iznenadna strast; to bi mogla da razume, i da saose}a - i sama jepoznavala tu naglu, nadmo}nu ljubav koja ru{i sve prepreke. Nju je pogodila kao munja, uni{tiv{i sve nade da }ebrak sa Arturom biti dobar i uspe{an. Predstavljala je prokletstvo, ali dobro je znala da je do{la sama od sebe, dani ona ni Lanselet tu ni{ta nisu mogli da u~ine. Ona se suo~ila sa tim, i mogla bi da shvati da se isto dogodilo iNimui - ~ak i ako je Kevin, Merlin, izgledao kao najmanje verovatan predmet takve strasti. Ne, ovo nije to... nijejoj bilo jasno otkuda to zna, ali znala je.

Obi~na po`uda? Mo`da je tako {to se ti~e Kevina - Nimui je veoma lepa, i mada je Kevin bio veomaobazriv, ona je u stanju da zaludi svakog mu{karca; ali Gvenvir nije mogla da poveruje da bi Nimui bila takouzbu|ena takvom osobom, kada je prema svim lepim vitezovima bila ljubazna, ali hladna i nedosti`na.

Sede}i kraj Merlinovih nogu, Nimui je ose}ala na sebi Gvenvirin pogled. Ipak nije skretala o~i sa Kevina.Na neki na~in ga za~aravam, pomislila je. Njen cilj je zahtevao da ga ima prepu{tenog sebi na milost i nemilost -da joj bude rob i `rtva. Opet je savladala blesak sa`aljenja. Ovaj ~ovek je u~inio ne{to mnogo gore nego {to jesamo otkrivanje Misterija ili tajnog u~enja; predao je svete stvari u ruke hri{}anima, da ih okaljaju. Nimui je pazilada ne razmi{lja dalje - kako hri{}ani nisu `eleli da okaljaju, nego da posvete te stvari. Hri{}ani ne znaju ni{ta ounutra{njim istinama Misterija. U svakom slu~aju, Merlin je pogazio zavet.

A Boginja se pojavila da spre~i kaljanje... Nimui je bila dovoljno upu}ena u Misterije da bi znala ~emu jeprisustvovala; ~ak i sada se stresla od pomisli na ono {to se desilo vitezovima tog sve~anog dana. Nije potpunorazumela, ali znala je da je osetila prisustvo ne~eg veoma svetog.

A Merlin je bio spreman da to okalja. Ne, on mora da umre kao pas, {to i jeste.Harfa je za}utala. "Imam harfu za tebe, gospo", rekao je Kevin, "ako }e{ je primiti. Ja sam je na~inio,

sopstvenim rukama, dok sam bio samo mom~i} u Avalonu, kada sam tek stigao tamo. Pravio sam i druge, i bile subolje, ali ova je dobra i dugo sam je nosio. Ako je prima{, tvoja je." Nimui se pobunila, rekav{i kako je takav darsuvi{e vredan, ali u sebi je osetila ogromnu radost. Ako dobije ne{to {to je njemu li~no veoma va`no, ne{to {to jena~inio svojim rukama, to }e ga vezati za nju, isto kao da je uzela pramen njegove kose ili kap krvi. Malo je ljudi,~ak i u Avalonu, koji znaju da zakoni magije tako odre|uju: ne{to {to je toliko prepleteno sa umom, srcem iljubavlju - a Nimui je dosad shvatila da je muzika njegova najve}a ljubav - sadr`i vi{e du{e te osobe nego {topramen kose sadr`i njegovog tela.

On sam mi, svojom slobodnom voljom, stavlja u ruke svoju du{u, pomislila je. Kada je poslao po harfu,pre{la je prstima preko nje; mada mala i grubo na~injena, postolje joj je bilo ugla~ano od mnogo upotrebe, injegovi prsti su sa ljubavlju prebirali po strunama... ~ak i sada ju je ne`no dodirivao.

Prevukla je prstima po strunama, oslu{kuju}i zvuk. Zaista, harfa je bila dobra; nekako je uspeo dapostigne onu savr{enu krivinu i sklop koji strunama daju najumilniji zvuk. A u~inio je to kao de~ak, tim bolnimrukama... Nimui je opet osetila nalet sa`aljenja i bola. Za{to se nije dr`ao muzike, za{to se uplitao u dr`avneposlove?

"Suvi{e ste ljubazni prema meni." Pustila je da joj glas drhti, nadaju}i se da }e on to shvatiti kao strast, ane kao trijumf... sada }e uskoro biti moj, posedova}u njegovo telo i du{u.

Ali sve se prebrzo de{avalo. Mo}ne plime Avalona koje su tekle u njenoj krvi govorile su joj da mesecraste; mo}na magija koja njoj treba stvara se samo pri mladom mesecu, u mra~no doba no}i kada Gospa nebaca svoje svetlo na svet, nego se saznaju njene tajne namere.

Mora paziti da stast ne naraste previ{e, kao ni njeno saose}anje.Po`ele}e me pri punom mesecu; veza koju ho}u da stvorim dvosekli je ma~, u`e sa dva kraja... i ja }u

njega `eleti, to ne mogu da spre~im. Jer da bi za~aranost bila potpuna, mora uklju~iti i za~aranog i za~ariva~a, iznala je, u gr~u u`asa, da }e magija koju sprema zahvatiti i nju, i da }e joj se vratiti. Ne}e mo}i da izigrava strast i`elju; mora}e da ih ose}a. Srce joj se gr~ilo od straha, jer znala je da se, ~ak i kada Merlin bude bespomo}an unjenim rukma, mo`e desiti da i ona bude bespomo}na u njegovim. A {ta }e onda biti sa mnom, o Boginjo, oMajko... to je previsoka cena... ne dozvoli da se to desi, ne, ne, bojim se...

"Pa, Nimui, mila moja", rekla je Gvenvir, "sada kad ima{ u rukama harfu, ho}e{ li da mi peva{ i svira{?"Pazila je da joj kosa zakloni lice kada je pla{ljivo pogledala Merlina. "Smem li?""Molim te, sviraj", rekao je on. "Glas ti je umilan, a ve} ~ujem da }e tvoje ruke iz struna izvu}i ~aroliju..."I zaista ho}e, ako mi Boginja pomogne. Nimui je polo`ila prste na strune, svesna da ne sme svirati pesme

iz Avalona koje bi on mogao da prepozna. Po~ela je da svira vinsku pesmu koju je ~ula na dvoru, sa re~imanimalo prikladnim za mladu devojku; videla je da se Gvenvir zapanjila. Dobro je, pomislila je, ako se zgrozi zbogmog neprikladnog pona{anja, ne}e se mnogo pitati o mojim razlozima. Potom je otpevala tu`balicu koju je ~ulaod jednog severnja~kog harfiste, `alosnu pesmu ribara na pu~ini, koji tra`i na obali svetla svog doma.

Potom je ustala, stidljivo gledaju}i Kevina. "Hvala {to ste mi pozajmili harfu - mogu li da je ponekad opetdobijem, kako bih sa~uvala ve{tinu u prstima?"

"To je poklon za tebe", rekao je on. "Sada kad sam ~uo kakvu muziku mo`e{ da stvara{ na njoj, ni nemo`e da pripada nikome drugom. Zadr`i je, molim te - ja imam dosta harfi."

"Suvi{e ste ljubazni", promrmljala je ona. "Ali molim vas, sada kada mogu i sama da sviram, nemojte mezanemariti i li{iti me zadovoljstva da vas slu{am."

"Svira}u ti kad god me zamoli{", rekao je Kevin, i znala je da to misli od sveg srca. Potrudila se da seo~e{e o njega dok se saginjala da uzme harfu.

Obratila mu se {apatom, tako da ni Gvenvir ne ~uje. "Moja zahvalnost se ne mo`e iskazati re~ima. Mo`da}e biti prilike da je izrazim na neki prikladniji na~in."

Pogledao ju je, o{amu}en, i trgla se kad je shvatila da mu uzvra}a istim takvim pogledom.^arolija sa dve o{trice. I ja sam `rtva...On je oti{ao, a ona je sela kraj Gvenvir, poku{avaju}i da se opet usmeri na predenje."Kako lepo svira{, Nimui", rela je Gvenvir. "Ne moram da pitam gde si to nau~ila... ~ula sam Morganu

kako jednom peva istu tu tu`balicu."Nimui je odvratila pogled. "Pri~ajte mi o Morgani. Ona je oti{la iz Avalona pre nego {to sam ja stigla

tamo. Bila je udata za kralja od... be{e li Lotije?""Severnog Velsa", ispravila ju je Gvenvir.Nimui, koja je sve to odli~no znala, ipak je pa`ljivo slu{ala. I dalje nije razumela Morganu i `elela je da

sazna kako gospa Morgana izgleda onima koji su je poznavali u spolja{njem svetu."Morgana je bila moja dvorska dama", pri~ala je Gvenvir. "Postala je to na dan mog i Arturovog ven~anja.

On je, naravno, bio usvojen i odgajen daleko od nje i jedva ju je poznavao..."Dok je pa`ljivo slu{ala, Nimui, koja je nau~ila da raspoznaje ose}anja, shvatila je da Gvenvir, osim {to ne

voli Morganu, ima jo{ ne{to u sebi: po{tovanje, divljenje, ~ak i neku vrstu ne`nosti. Da Gvenvir nije tako fanati~na,bezumna hri{}anka, mogla bi da voli Morganu.

Dok pri~a o Morgani, mada je smatra za zlu ~arobnicu, Gvenvir makar ne brblja pobo`ne gluposti koje suNimui gnjavile gotovo do suza. Ali ipak nije mogla da je slu{a sa punom pa`njom. Sedela je u stavu dubokogzanimanja, na pravim mestima se ~udila i divila, ali um joj je bio u kovitlacu.

Bojim se; mogu postati Merlinov rob i `rtva umesto on moj, kako planiram...Boginjo! Velika Majko! Ne moram ja da se suo~im sa njim, nego ti...Mesec raste; za ~etiri no} bi}e pun, i ve} je ose}ala u sebi kome{anje plime `ivota. Pomislia je na

Merlinov vreli pogled, na njegove magi~ne o~i, na lepotu njegovog glasa, i znala je da je ve} duboko upetljana u~aroliju koju je sama spremala. Ve} je prestala da ose}a i najmanje ga|enje prema njegovom iskrivljenom telu, jerose}ala je samo snagu i `ivotnu silu koje su tekle u njemu.

Ako mu se dam pod punim mesecom, razmi{ljala je, na{e plime `ivota }e se stopiti u bujicu, moji ciljeviposta}e i njegovi, stopi}emo se u jedno telo... Ose}ala je bol i agoniju `elje, ~eznula je da je maze te osetljiveruke, da oseti njegov topli dah na svojim usnama. Sve ju je bolelo od gladi koja je, znala je, barem delom odjeknjegove `elje i osuje}enosti; magijska veza koju je stvorila me|u njima zna~ila je da njegove muke moraju mu~iti inju.

Kada `ivot pote~e punom snagom pod punim mesecom, Boginja dobija telo svog ljubavnika...To nije bilo sasvim neverovatno. Ona je k}er kralji~inog miljenika i kraljevog najboljeg druga. Kevin,

Merlin, za razliku od hri{}anskih sve{tenika, sme da se o`eni. Dvoru }e odgovarati brak tako visokih li~nosti, mada}e neke gospe biti zgro`ne {to ona pristaje da svoje ljupko telo prepusti ~oveku koga smatraju ~udovi{tem. Artursvakako zna da Kevin, posle ovog {to je u~inio, ne sme da se vrati u Avalon, ali na dvoru ima dobro mesto kaokraljev savetnik. Osim toga, on je i nenadma{an muzi~ar. Imali bismo gde da `ivimo i bili bismo sre}ni... kadamesec bude pun, kada bude blistao od `ivota, on }e mi usaditi dete u matericu... i nosi}u ga sa rado{}u... on nijero|en kao ~udovi{te, bio je povre|en u detinjstvu i zato je ovakav... njegovi sinovi }e biti lepi... i tu je prekinula,uznemirena snagom svojih ma{tanja. Ne, ne sme se toliko duboko uplesti u ~ini. Mora se uzdr`ati, madanarastaju}i mesec ispunjava krv u njoj agonijom osuje}enosti. Mora}e da ~eka, da ~eka...

Kao {to je ~ekala tolike godine... Postoji magija povezana sa predavanjem `ivotu. Sve{tenice Avalona toznaju kada le`u u poljima na Beltan, prizivaju}i `ivot Boginje u svoja tela i srca... ali postoji i dublja magija, kojadolazi od ~uvanja mo}i, od prepre~avanja toka. Hri{}ani znaju ne{to o tome, jer zahtevaju da njihove svete device`ive ~edno i izdvojeno, kako bi mogle da plamte tamnijim plamenom te okovane sile; tako njihovi ~edni sve{tenicislivaju sve svoje mo}i u svoje misterije, kakve god da su. Nimui je ose}ala tu mo} u svakom Raveninom pokretu, usvakoj njenoj re~i, jer ona nikada nije tro{ila re~i na sitnice, i zato je sila u njima bila ogromna. ^esto se pitala,onako sama u hramu Avalona, jer bilo joj je zabranjeno da se pome{a sa drugim devojkama i da ide na obrede, aose}ala je kako joj `ivotna sila te~e venama sa toliko mo}i da je ponekad dobijala napade histeri~nog smeha ili jepo~injala da grebe sopstveno lice i ~upa kosu... za{to su je tako izdvojili, za{to mora da trpi taj ogroman teret bezolak{anja? Ali verovala je Boginji i slu{ala je svoje u~itelje; sada su joj poverili ovaj ogroman posao i ne sme ihizneveriti zbog sopstvene slabosti.

Bila je kao sud prepun mo}i, nalik na Posve}ene sudove, koji ka`njavaju smr}u onoga ko ih dodirne bezpripreme, a sva ta mo}, potekla od dugih priprema, bi}e njena, kako bi vezala Merlina za sebe... ali mora}e da~eka, dok plime `ivota ne nabujaju i opet opadnu; pod mladim mesecom upotrebi}e drugu plimu, koja poti~e sadruge strane meseca... ne plodnu ve} jalovu, ne `ivotnu nego mra~nu magiju, stariju od ljudskog `ivota...

A Merlin je sve to znao; znao je za staru kletvu o mladom mesecu i praznoj materici... mora biti tolikoza~aran da se ni ne upita za{to ga je odbila u prole}noj plimi i potra`ila ga u oseci. Imala je jednu prednost: onnije znao da ona zna sve to, jer nikad je nije video u Avalonu. No, veza izme|u njih ima dva kraja, i ako ona mo`eda pro~ita njegove misli, mo`e i on njene; mora biti oprezna u svakom trenutku, ina~e }e je prozreti i pogoditi kojijoj je naum.

Moram ga toliko zaslepeti `eljom da zaboravi... da zaboravi sve {to je nau~io u Avalonu. A u isto vremene sme dozvoliti da je nadvlada njegova `elja, i mora}e da suzbija svoju. Ne}e biti lako.

Po~ela je da smi{lja slede}i korak prema njemu. Pri~ajte mi o svom detinjstvu, re}i }e mu, pri~ajte mi kakoste tako povre|eni. Saose}anje stvara mo}ne veze; a znala je i kako }e ga dodirnuti samo vrhovima prstiju... iznala je, u o~ajanju, da ve} tra`i na~ina da bude kraj njega i da ga dodirne, ne zbog posla koji je ~eka nego zbogsopstvene gladi.

Mogu li da izvedem ovu ~aroliju, a da ne uni{tim i sebe?

"Nisi bila na kralji~inoj gozbi", mrmljao je Merlin, gledaju}i Nimui duboko u o~i, "a ja sam na~inio novupesmu za tebe... Bio je pun mesec, a u mesecu je velika mo}, gospo..."

Pogledala ga je sa ogromnim zanimanjem. "Zaista? Ja tako malo znam o tim stvarima... jeste li vi~arobnjak, gospodaru Merline? Ponekad se ose}am tako bespomo}na, mo`da na meni isprobavate svoje ~ini..."

Sakrila se za vreme punog meseca, jer bila je sigurna da bi on za to vreme, samo ako je pogleda u o~i,mogao da joj pro~ita misli i mo`da pogodi koji joj je naum. Po{to je vrhunac magijske plime pro{ao, verovatno }ebiti u stanju da ga se ~uva.

"Morate odmah da mi je otpevate." Sedela je i slu{ala, ose}aju}i kako joj ~itavo telo podrhtava isto kaostrune harfe pod njegovim prstima.

Na mogu da podnesem, ne mogu... Moram po~eti ~im mesec bude mlad. Ako do~eka jo{ jedan punmesec, znala je da }e se predati bujici gladi i `elje koja je narastala izme|u njih... i vi{e ne}u biti u stanju da gaizdam... bi}u njegova zauvek, u ovom `ivotu i posle njega...

Pru`ila je ruku da dodirne ~vornovate otekline koje su nekada bile njegova doru~ja, i taj dodir ju jeispunio ~e`njom. Po naglom {irenju njegovih zenica i po brzom udisaju, mogla je da pretpostavi kako je todelovalo na njega.

Izdaju, pomislila je, po neizbe`nim zakonima sudbine, izdaju ka`njava Boginja, hiljadostruko, u svakomnarednom `ivotu; izdajnik i izdani bivaju ka`njeni i povezani ljubavlju i mr`njom tokom hiljadu godina. Ali ona ovo~ini po nare|enju Boginje, poslata je da kazni izdajnika zbog po~injene izdaje... ho}e li ipak i ona biti kasnijeka`njena? Ako ho}e, zna~i da ne postoji pravda ~ak ni u svetu gde obitavaju bogovi...

Hrist je rekao da istinsko pokajanje bri{e sve grehe...Ali sudbina i zakoni svemira ne mogu se tek tako odbaciti. Zvezde se ne zaustavljaju na svojim putanjama

samo zato {to im neko vi~e da stanu.Pa, neka bude; mo`da }e ona izdati Merlina zbog ne~ega {to je neko od njih u~inio pre nego {to je

drevna zemlja nestala pod talasima i potonula u more. To joj je sudbina, i nije se usu|ivala da je dovodi u pitanje.On je prestao da svira i blago polo`io ruku na njenu; ona je, kao o{amu}enma, prinela usne njegovima. Sada,sada je prekasno da se vratim.

Ne. Bilo je prekasno da se vrati jo{ kada je pognula glavu i prihvatila ono {to joj je Morgana nalo`ila. Biloje prekasno da se vrati jo{ onog dana kada je polo`ila zavet Avalonu...

"Pri~ajte mi o sebi", {apnula je. "@elim da znam sve o vama, gospodaru moj...""Ne zovi me tako. Moje ime je Kevin.""Kevine", ponovila je, paze}i da joj glas bude blag i ne`an, i pri tom mu je ovla{ dodirnula mi{icu.Tkala je magiju dan za danom, dodirima, pogledima i pro{aptanim re~ima, dok je mesec polako opadao.

Posle onog prvog, kratkog poljupca ponovo se povukla, kao da je upla{ena. I jesam. Ali pla{im se sebe... Nikada,nikada tokom dugih godina izdvojenosti nije ni pomislila da je sposobna za ovakvu strast, ovakvu glad; i znala jeda ~ini deluju i na nju, isto kao i na njega. U jednom trenutku, nepodno{ljivo izmu~en njenim blagim dodirima,ma`enju njene meke kose po obrazu kad bi se naginjala nad njim dok je svirao, okrenuo se, zgrabio je i ~vrsto jestegao, a ona se otimala u pravom, nepritvorbom strahu.

"Ne, ne... ne mogu... zaboravljate se... molim vas, pustite me..." vikala je, a kada ju je on samo jo{ ~vr{}estegao, zagnjuriv{i lice u njene grudi i prekriv{i ih poljupcima, po~ela je tiho da pla~e. "Ne, ne, bojim se, bojimse..."

Tad ju je pustio i povukao se, naizgled o{amu}en. Te{ko, {umno je disao. Sedeo je sklopljenih o~iju, a~vornovate ruke mlitavo su mu visile. Ne{to kasnije smogao je snage da progovori. "Voljena moja, moja mila, belapti~ice, srce moje najdra`e - oprosti mi... oprosti mi..."

Nimui je shvatila da bi sada mogla da iskoristi ~ak i svoj iskreni strah. "Verovala sam ti", po~ela je da cvili."Verovala sam ti..."

"Nisi smela", promuklo je rekao on. "Ja sam samo ~ovek, i svakako sam mu{karac..." i Nimui se zgrozilaod njegove gor~ine. "Ja sam ~ovek od krvi i mesa, i volim te, Nimui, a ti se igra{ sa mnom kao da sam ku~e io~ekuje{ da budem pitom kao u{kopljeni poni... zar misli{ da ja, bogalj, nisam mu{karac?"

Nimui je u njegvom umu videla se}anje na priliku kada je to isto rekao prvoj `eni koja mu je ikada pri{la, ividela je Morganu njegovim o~ima i njegovim umom, ne Morganu kakvu je ona poznavala nego tamnu, zanosnu`enu, blagog glasa, ali na neki na~in i u`asnu, `enu koju je obo`avao i pla{io je se jer je i kroz izmaglicu strastiznao da }e iznenada blesnuti munja...

Nimui mu je pru`ila ruke, svesna da joj drhte i da on nikada ne}e saznati za{to. Pa`ljivo je zaklonila mislikad je progovorila. "Nikad nisam pomislila na to. Oprosti mi, Kevine. Ja... nisam mogla druga~ije..."

I to je sve ta~no. Boginjo, sve je ta~no. Ali ne onako kako on misli. Ono {to ja ka`em nije isto kao ono {toon ~uje.

A ipak, upros sa`aljenju i `elji osetila je i prezir. Ina~e ne bih mogla da podnesem, da radim ono {totreba... ali ~ovek tako prepu{ten tu|oj milosti i zaslu`uje prezir... i ja drhtim, rastrzana sam... ali ne}u se prepustitimilosti zbog gladi mog tela...

Zato joj je Morgana dala klju~ za ovog ~oveka, i potpuno joj ga prepustila. Sada je bilo vreme da seizgovore re~i koje }e u~vrstiti ~aroliju, u~initi ga njenim, telom i du{om, kako bi mogla da ga odvede u Avalon,gde ga ~eka sudbina izdajnika.

Pretvaraj se! Pretvaraj se da si jedna od onih praznoglavih devica koje Gvenvir sakuplja, koje sve imajupamet samo me|u nogama!

Po~ela je da muca. "Izvini... znam da si ti mu{karac - izvini {to sam se upla{ila..." Podigla je o~i ka njemu,paze}i da ih zakloni kosom, jer bojala se da }e je on pogledati duboko u o~i i da }e morati da mu se otvori. "Ja...da, `elela sam da me poljubi{, ali onda si postao tako grub, upla{ila sam se. Ovo nije ni vreme ni mesto, mogaobi neko da do|e i zatekne nas, a onda bi se kraljica naljutila, a ja sam njena dvorska dama, i svima nam stalnogovori da ne tr~imo za mu{karcima..."

Je li dovoljno glup da poveruje u ovakve besmislice?"Sirota moja mila!" Kevin se sagnuo da joj izljubi ruku. "Ah, kakva sam ja `ivotinja {to sam te popla{io, kad

te toliko volim... Toliko te volim da ne mogu da podnesem! Nimui, Nimui, zar se toliko pla{i{ kralji~inog gneva? Jane mogu..." zastao je i duboko uzdahnuo. "Ne mogu ovako da `ivim - da li bi `elela da odem sa dvora? Nikada,nikada ne bih..." Opet je prekinuo da bi je uhvatio za obe ruke. "Ne mogu da `ivim bez tebe. Moram da te imam,ili }u umreti. Zar se ne}e{ sa`aliti na mene, ljubavi?"

Oborila je pogled i duboko uzdahnula, svesna njegovog izobli~enog lica i gr~evitog dahtanja. "[ta da tika`em?" {apnula je.

"Ka`i da me voli{!""Volim te." Znala je da to zvu~i kao da je ona za~arana. "Zna{ da te volim.""Ka`i da }e{ mi dati svu svoju ljubav, ka`i da }e{... oh, Nimui, Nimui, ti si tako lepa i mlada, a ja sam

iskrivljen i ru`an! Ne mogu da poverujem da ti je stalo do mene, ~ak i sada mi se ~ini da sanjam kako si se, ko znaza{to, zagledala u mene ovakvog, mo`da da bi mogla da se podsmeva{ `ivotinji koja ti cvili kraj nogu kao pas..."

"Ne", prekinula ga je i brzo, kao da se upla{ila sopstvene smelosti, sagnula se i blago ga poljubila u o~i, udva laka, brza pokreta.

"Nimui, ho}e{ li mi do}i u krevet?""Bojim se", {apnula je. "Mogli bi da nas vide, a ne usu|ujem se da budem tako razvratna - mogli bi da

nas otkriju." Nabrala je usne kao dete kad se prenema`e. "Ako nas otkriju, mu{karci }e o tebi misliti sve najbolje, iniko te ne}e grditi, ali ja, ja sam devojka i na mene bi ukazivali prstom kao na kurvu, ili i ne{to gore..." Pustila jeda joj niz obraze poteku suze, ali u sebi je ve} likovala. Evo ga, pao mi je pravo u mre`u...

"Sve }u u~initi da te za{titim, da te umirim..." Kevinov glas drhtao je od iskrenosti.

"Znam kako mu{karci vole da se prave va`ni svojim osvajanjima devojaka", rekla je. "Kako sa znam dane}e{ pri~ati po ~itavom Kamelotu da si osvojio kralji~inu ro|aku i oduzeo joj devi~anstvo?"

"Veruj mi, preklinjem te, veruj mi - {ta da u~inim? Kakav dokaz iskrenosti da ti pru`im? Zna{ da sam tvoj,telom, srcem i du{om..."

Ne treba mi tvoja prokleta du{a, ljutito je pomislila, na ivici suza zbog napetosti i straha. On ju je i daljedr`ao za obe ruke. "Kada?" {apnuo je. "Kada }e{ biti moja? Kako da ti doka`em da te volim vi{e od svega?"

"Pa... ne mogu da te dovedem kod sebe. Spavam u sobi sa jo{ ~etiri kralji~ine gospe, i svakog mu{karcakoji bi poku{ao da u|e uhvatili bi stra`ari..."

Kevin se sagnuo i prekrio joj ruku poljupcima. "Sirota moja mala ljubavi, nikad ti ne bih naneo sramotu.Imam svoju sobu - mala je i jedva pristaje psu, ali sam sam u njoj, uglavnom zato {to niko nije hteo da stanuje samnom. Ne znam bi li se ti usudila da do|e{ tamo."

"Mora postojati neki bolji na~in..." {aputala je Nimui, paze}i da joj glas bude blag i ne`an. Proklet bio,kako da ti predlo`im, a da ne prekinem sa ovim izigrvanjem devi~anstva, nevinosti i gluposti? "Ne mogu dazamislim da bi bilo gde u zamku bili bezbedni, pa ipak..." ustala je i privila se uz njega, tako da su joj grudi tikdodirivale njegovo ~elo.

Kevin ju je ~vrsto obgrlio i zagnjurio lice u nju, a ramena su mu se tresla. "U ovo doba godine", rekao je,"toplo je i vedro, i retko pada ki{a. Da li bi se usudila da izi|e{ sa mnom napolje, Nimui?"

Odgovorila je {to je bezazlenije mogla. "Sve bih se usudila, samo da budem sa tobom, ljubavi moja.""Onda... ve~eras?""Oh", {apnula je, trgnuv{i se, "mese~ina je tako jaka, neko bi nas video... sa~ekaj nekoliko dana, onda

ne}e biti mese~ine...""Kada mesec bude mlad..." Kevin se trgao, i znala je da je nastupio trenutak opasnosti, trenutak kada

pa`ljivo ulovljena riba mo`e da sklizne sa udice, i iz mre`e, i da ostane slobodna. U Avalonu su se za vrememladog meseca sve{tenice zatvarale i magija se odlagala... ali on ne zna da je ona iz Avalona.

Ho}e li u njemu pobediti strah ili `elja? Nepokretno je stajala, pu{taju}i samo da joj prsti podrhtavaju unjegovoj {aci. "To je nezgodno vreme..."

"Ali ja se bojim da }e nas videti. Nema{ pojma koliko bi se kraljica naljutla na mene kad bi znala da sampostala razvratna i da te `elim..." rekla je i primakla mu se malo bli`e. "Nama dvoma sigurno nije potreban mesecda bismo se videli..."

^vrsto ju je zagrlio i zagnjurio joj lice u grudi, prekrivaju}i ih gladnim poljupcima. "Ljubavi moja mala",{apnuo je, "neka bude kako ti `eli{, bio mesec pun ili mlad..."

"A posle }e{ me odvesti iz Kamelota? Ne `elim da budem osramo}ena...""Bilo kuda", rekao je on. "Kunem se... zakle}u se i tvojim Bogom, ako treba."Pognula je glavu tik uz njegovu, provla~e}i mu prste kroz divne kovrd`e. "Hri{}anski Bog ne voli ljubavnike

i mrzi kada `ena legne sa mu{karcem... zakuni se svojim Bogom, Kevine, zakuni se zmijama koje nosi{...""Kunem se", {apnuo je on, i zna~enje te zakletve kao da je ustalasalo vazduh oko njih.Oh, budalo, zakleo si se svojoj smrti... Nimui se stresla, ali Kevin, jo{ zagnjuren u nju, vla`e}i joj haljinu

vrelim dahom, nije prime}ivao ni{ta osim njenih grudi. Po{to su se obe}ali jedno drugom, uzeo je da ih doriruje,ljubi, ~ak je i malo pomerio haljinu da bi mogao da obujmi dlanom jednu dojku. "Ne znam kako }u izdr`ati da~ekam."

"Ne znam ni ja", odgovorila je i mislila je to od sveg srca.Volela bih da je ovo gotovo...Mesec se ne}e videti, ali mese~eva plima okrenu}e se ta~no dva sata posle zalaska sunca, tri dana od

danas; ose}ala je oseku kao u`asnu mu~ninu u krvi, jer izvla~ila joj je `ivot iz vena. Ve}i deo tog vremena provelaje sama u sobi, rekav{i kraljici da je bolesna, {to nije bilo daleko od istine. Uglavnom je sedela sa prstima naKevinovoj harfi, razmi{ljaju}i, ispunjavaju}i prostor oko sebe magijskom vezom koja je sad postojala me|u njima.

Izabrala je zlokobno vreme, i Kevin je to znao, kao i ona; ali bio je suvi{e zaslepljen obe}anjem njeneljubavi.

Svanuo je dan za kojim }e uslediti no} mladog meseca; Nimui je to ose}ala u telu. Na~inila je sebinapitak od bilja koji }e spre~iti da dobije krvarenje mladog meseca - nije `elela da se on zgadi videv{i krv, niti dase seti tabua Avalona. Morala je da pazi da ne misli mnogo o fizi~kim ~injenicama; jer, ma koliko bila uva`avanakao sve{tenica, ipak je bila nervozna devica kakvu je izigravala. Pa, utoliko bolje, ne}e morati da glumata.Naprosto }e biti ono {to jeste - devojka koja se prvi put daje mu{karcu koga voli i `eli. A ono {to }e se zbiti potom,pa, tako joj je Boginja naredila.

Nije znala kako da pregrmi taj dan. Nikad joj se brbljanje Gvenvirinih gospi nije ~inilo tako besmisleno,tako prazno. Po podne vi{e nije mogla da prede, pa je donela harfu koju je dobila od Kevina i svirala im je ipevala; ali ni to nije bilo lako, jer je morala da izbegava pesme Avalona, a sada su joj samo one lebdele u umu.Ali ~ak i taj najdu`i dan stigao je do zalaska sunca. Oprala se i namirisala telo, pa je sela u salu blizu Gvenvir;jedva da je pojela ne{to, bilo joj je muka dok je gledala prosta~ko pona{anje za stolom i pse koje su pu{tali usalu. Videla je Kevina me|u kraljevim savetnicima, blizu sve{tenika koji je ispovedao neke gospe. I nju je gnjavio,ispituju}i je za{to ne tra`i duhovni savet, a kada je rekla da joj nije potreban, namr{tio se kao da je ona najgoragre{nica na svetu. Kevin. Gotovo je ose}ala njegove gladne ruke na svojim grudima, i ~inilo joj se da jasno ~ujeono {to joj je govorio njegov pogled.

No}as. No}as, voljena moja. No}as.Oh, Boginjo, kako da u~inim to ~oveku koji me voli, koji mi je prepustio svoju du{u... Zaklela sam se.

Moram odr`ati zavet ili }u postati izdajnik kao i on.Sreli su se na trenutak u dnu sale, dok su se kralji~ine gospe povla~ile u svoje odaje. Obratio joj se `urno i

veoma tiho. "Sakrio sam tvog i mog konja u {umi iza kapije. Kasnije..." glas mu je zadrhtao, "kasnije }u te odvestikuda god bude{ `elela, gospo."

Ne zna{ da }u ja voditi tebe. Ali bilo je prekasno za odustajanje. Odgovorila mu je kroz suze, jer nijemogla da ih zaustavi. "Oh, Kevine... ja te volim..." Znala je da je to istina. Toliko duboko mu se uvukla u srce danije znala, nije mogla ~ak ni da zamisli, kako }e podneti da se rastane od njega. ^inilo joj se da no}ni vazduhpulsira od magije, da i drugi svakako vide svetlucanje i tamu koji su se nadvili nad njom.

Mora ih uveriti da izlazi zbog nekog obi~nog posla. Rekla je gospama sa kojima je delila sobu da jeobe}ala `eni jednog komornika da }e joj zale~iti zubobolju i da }e biti odsutna vi{e sati. Potom je uzela svojnajtamniji, debeo ogrta~ i vezala oko struka, ispod haljine, mali srp koji je dobila u Avalonu, pa izi{la. Malo sekasnije zavukla u neki mra~an ugao da premesti mali srp u d`ep koji se vezuje - {ta god se desilo, Kevin ga ne smevideti.

Srce }e mu prepu}i ako ne do|em na sastanak, pomislila je; ne bi ni znao koliko je imao sre}e...Tama. Ni senke u dvori{tu bez mese~ine. Po~ela je da drhti dok je oprezno gazila kroz bledu svetlost

zvezda. Uskoro je nai{la na jo{ gu{}u tamu i ~ula njegov glas, prigu{en i promukao. "Nimui?""Ja sam, voljeni."[ta je ve}a krivica, pogaziti zavet Avalonu ili ovako lagati Kevina? Oboje je stra{no... je li la` ikada

dobra?Uhvatio ju je za ruku, i krv joj je proklju~ala od njegovog dodira. Sada su oboje bili duboko utonuli u

magiju. Poveo ju je kroz kapiju, pa niz strmu padinu koja je odvajala drevnu trvr|avu Kamelot od okolnih bregova.Zimi je to reka ili mo~vara; sada je bila suva i gusto obrasla mo~varnim biljem. Poveo ju je u {umarak.

Oh, Boginjo, oduvek sam znala da }u svoje devi~anstvo polo`iti u gaju... ali nisam znala da }e to biti u~inima mladog meseca...

Zagrlio ju je i poljubio. Kao da mu je ~itavo telo plamtelo. Prostro je oba ogrta~a na travu i povukao jedole, a iskrivljene {ake toliko su mu se tresle da je morala sama da otkop~a haljinu. "Drago mi je {to je mrak",rekao je on glasom ni nalik na svoj. "Tako se ne}e{ upla{iti mog izobli~enog tela..."

"Ni{ta ne tebi ne mo`e da me upla{i, ljubavi", {apnula je i pru`ila ruke ka njemu. U tom trenutku bila jepotpuno iskrena, jer bila je obuzeta magijom koju je istkala, i znala je da je on, telom, srcem i du{om, sad unjenim rukama. Ipak, uprkos magiji, bila je sasvim neiskusna i trgla se u istinskom strahu od dodira njegovenabrekle mu{kosti. On ju je ljubio, mazio i umirivao, a onda je osetila plamsaj lo{e plime, gustu tamu ve{ti~jeg~asa. Onog ~asa kad je dostigla vrhunac, povukla ga je na sebe, znaju}i da bi odlaganjem do pojave mladogmeseca na nebu izgubila velik deo mo}i.

On je osetio njeno drhtanje. "Nimui, Nimui, ljubavi moja mala", mrmljao je, "ti si devica - ako `eli{mo`emo da... zadovoljimo jedno drugo, a da ti ne oduzmem devi~anstvo..."

To ju je dovelo na ivicu suza - on, on, izlu|en od `elje, sa tom stra{nom stvari koja je stajala izme|u njih, idalje je mislio na njeno dobro... ali povikala je: "Ne! Ne! @elim te!" i povukla ga je ka sebi, vode}i ga obemarukama, i gotovo se raduju}i iznenadnom bolu; bol, krv, vrhunac njegove vrtoglave `elje, probudili su groznicu i unjoj, i privila se uz njega, dah}u}i, podsti~u}i ga promuklim kricima. A onda ga je odgurnula, u poslednjemtrenutku, dok je dahtao i molio. "Zakuni se!" {apnula je. "Jesi li moj?"

"Kunem se! Ah, ne mogu da podnesem - ne mogu - daj mi...""^ekaj! Zakuni se! Reci da si moj!""Kunem se, kunem se du{om..."

"I tre}i put - ti si moj!""Tvoj sam! Kunem se!" I osetila je u njemu gr~ u`asa, jer znao je {ta se desilo, ali sada je bio zarobljenik

sopstvene groznice, o~ajni~ki se kretao u njoj, stenju}i i dah}u}i, kriknuv{i kao u neizdr`ivoj agoniji; osetila je da semagija spu{ta na nju ta~no u trenutku najve}e oseke, jer on je kriknuo i te{ko se skljokao na njeno poslu{no telo, aona je iskusila u sebi njegovo seme. Bio je miran kao smrt, a ona je drhtala, jer ose}ala je da joj je dah kratak kaoda je iscrpljena. Nije bilo ni traga zadovoljstvu o kome su ponekad govorile `ene, ali ose}ala je ne{to ve}e odzadovoljstva - ogromno likovanje. Jer ~arolija je te{ko le`ala na oboma, i imala je njegov duh, du{u i sr`. Osetilaje u dlanovima njegovo seme, koje se pome{alo sa krvlju njene nevinosti upravo u trenutku promene meseca.Umo~ila je prste u nju i ozna~ila mu ~elo, i od tog dodira magija je delovala na njega i seo je, be`ivotan i mlitav.

"Kevine", rekla je. "Popni se na svog konja i ja{i."Ustao je, olovno te{kim pokretima. Po{ao je ka konju i njoj je postalo jasno da sa ovom ~arolijom mora

da bude veoma odmerena."Prvo se obuci", rekla je, i on je mehani~ki navukao {iroki ogrta~ i vezao ga oko pojasa. Kretao se kruto, i

pod svetlo{}u zvezda videla je sjaj u njegovim o~ima; znao je, sada, iza vlasti magije, da ga je ona izdala. Grlo jojse steglo od agonije i divlje ne`nosti, po`elela je da ga ponovo povu~e dole, da odagna ~ini i da mu prekrije licepoljupcima, i da pla~e i pla~e zbog izdaje njihove ljubavi.

Ali i ja sam se zaklela, i to je sudbina.I sama se obukla i uzjahala, i }utke su po{li, putem za Avalon. Morgana }e poslati ~amac da ih u zoru

~eka na obali.

Nekoliko sati pre svitanja Morgana se probudila iz nemirnog sna, osetiv{i da je Nimuin posao obavljen.Tiho se obukla, probudila Ninijan i sve{tenicu na du`nosti i po{la pred njima do obale, sve tri u tamnim ogrta~imai tunikama od jelenje ko`e, i sa srpolikim no`evima, crne dr{ke, oko pojasa. ]utke su ~ekale, i kada je nebopo~elo da bledi od nagove{taja zore, dala je znak barci da se otisne i gledala ju je kako nestaje u magli.

Potom su opet ~ekale. Svetlo je ja~alo, i ba{ kad je sunce po~elo da izlazi, ~amac se ponovo pojavio izmagle. Morgana je videla Nimui na pramcu, sa ogrta~em navu~enim preko glave, visoku i uspravnu; samo {to jojje lice bilo skriveno u senci ogrta~a. Na dnu ~amca le`ala je skljokana hrpa ode}e.

[ta mu je u~inila? Je li mrtav ili za~aran? Morgana je po`elela da je mrtav, da je oduzeo sebi `ivot uu`asu ili o~ajanju. Dva puta je pobesnela na tog ~oveka i nazvala ga je izdajnikom Avalona, i tre}i put je zaistapostao izdajnik, jer odneo je Posve}ene sudove Obreda iz njihovog skloni{ta. Oh, da, zaslu`uje on smrt, ~ak itakvu kakvom }e umreti ovog jutra. Razgovarala je sa druidima, i oni su se slo`ili, svi odreda, da izdajnik treba daumre u hrastovom gaju, i to nimalo brzo niti milostivo. Ovakva izdaja nije se desila u Britaniji jo{ od vremenaEilian, koja se tajno udala za sina rimskog prokonzula i poslala la`ne proroke kako bi spre~ila Plemena da sepodignu protiv Rima. Eilian je umrla u vatri, i tri njene sve{tenice sa njom, a Kevin nije po~inio samo izdaju, nego isvetogr|e, ba{ kao {to je Eilian izvrtala glas Boginje. I to se mora kazniti.

Dvojica vesla~a pomogla su Merlinu da ustane. Bio je poluodeven; ogrta~ je bio labavo vezan i jedva jeprikrivao njegovu golotinju. Kosa mu je bila ra{~upana, lice prazno... drogiran ili za~aran? Poku{ao je da hoda,ali nije imao {tapove, pa se zateturao i `urno se pridr`ao za najbli`eg vesla~a. Nimui je uko~eno stajala, negledaju}i ga, lica jo{ skrivenog pod ogrta~em; ali kada su sinuli prvi zraci sunca, zbacila je kapulja~u, i u tom~asu, dodirnuto suncem, Kevinovo lice se oslobodilo ~arolije, i Morgana je videla kako mu se u o~ima javljazaprepa{}enje i u`as; znao je gde se nalazi i {ta se desilo.

Videla je da je pogledao Nimui, `mirnuv{i na barku Avalona. A onda mu se na licu ukazalo da je shvatiosvu te`inu svoje izdaje, i oborio je glavu u {oku i stidu.

Dakle, sada zna kako je izdati, ali i biti izdan.A tada je i sama pogledala Nimui. Devojka je bila bleda, bez kapi krvi u licu, neuredne duga~ke kose,

mada je `urno poku{avala da je pove`e. Pogledala je Kevina, a usne su joj zadrhtale kada je `urno odvratilapogled.

I ona je njega volela; ~arolija se okrenula i na nju. Trebalo je da znam da tako mo}ne ~ini moraju da sevrate i svom tvorcu.

No, Nimui joj se pokonila duboko, prema obi~ajima Avalona."Gospo i majko", rekla je ravnim glasom, "dovela sam ti izdajnika koji je ukrao Posve}ene sudove

Obreda."

Morgana je pri{la da zagrli devojku, ali ova se brzo povukla. "Dobro nam do{la nazad, Nimui, sve{tenice,sestro", rekla je i poljubila devojku u vla`an obraz. Ose}ala je Nimuin jad u ~itavom telu. Oh, Boginjo, da li je ovouni{tilo i nju? Ako jeste, Kevinov `ivot }e nas preskupo ko{tati.

"Idi sada, Nimui", blago je rekla. "Pusti da te odvedu u Ku}u Devojaka - tvoj posao je okon~an. Ne mora{prisustvovati onome {to }e uslediti, uradila si svoj deo i dovoljno si patila."

"[ta }e biti sa... sa njim?" {apnula je Nimui.Morgana ju je ~vrsto zagrlila. "Dete, dete, to ne treba da te brine. Ti si obavila svoj posao, bila si hrabra i

sna`na, i to je dovoljno."Nimui je drhtavo uzdahnula kao da }e zaplakati, ali uzdr`ala se. Pogledala je Kevina, ali on je izbegavao

njen pogled, i na kraju, toliko drhte}i da je jedva kora~ala, pustila je da je dve sve{tenice odvedu. Morgana im setiho obratila. "Nemojte je mu~iti pitanjima. [to je u~injeno, u~ijeno je. Pustite je na miru."

Kada je Nimui oti{la, Morgana se opet okrenula ka Kevinu. Pogledala ga je u o~i, i obuzeo ju je bol. Taj~ovek joj je bio ljubavnik, ali i vi{e od toga; bio je jedina osoba koja nikada nije poku{ala da je uklju~i u politi~kestvari, nije poku{ao da koristi njeno poreklo niti visoki polo`aj, nikada nije tra`io od nje ni{ta osim ljubavi. Prizvaoju je u `ivot dok je bila u Tintagelu, prikazao joj se kao Bog, bio joj je mo`da jedini prijatelj, od svih mu{karaca i`ena koje je upoznala u ~itavom `ivotu.

Uprkos ogromnom bolu, uspela je da progovori. "Pa, Kevine Harfisto, la`ni Merline, izdajni~ki Glasni~e,ima{ li ne{to da ka`e{ pre nego {to ~uje{ presudu?"

Kevin je odmahnuo glavom. "Ni{ta {to bi tebi bilo va`no, Gospo od Jezera." Kroz izmaglicu bola setila seda je on bio prvi koji ju je oslovio tom titulom.

"Neka bude tako", rekla je, ose}aju}i da joj je lice kao od kamena. "Vodite ga i izvr{ite presudu."On je na~inio samo jedan nesigurni korak izme|u ~uvara, a onda se okrenuo da je pogleda, prkosno

zaba~ene glave. "Ne, ~ekaj", rekao je. "Ipak imam ne{to da ti ka`em, Morgano od Avalona. Jednom sam ti rekaoda je moj `ivot sitnica koju bih rado podario Boginji, i ho}u da zna{ da sam ovo u~inio nje radi."

"Ho}e{ da ka`e{ da si radi Boginje predao Posve}ene sudove Obreda u ruke sve{tenicima?" uzviknula jeNinijan zapanjeno. "Pa onda si ne samo krivokletnik, nego i ludak! Vodite izdajnika!" naredila je, ali Morgana im jedala znak da ~ekaju.

"Da ga saslu{amo.""Stvarno je tako", rekao je Kevin. "Gospo, rekao sam ti ve} jednom - dani Avalona su okon~ani.

Nazare}anin je pobedio, i mi moramo da se povla~imo sve dublje i dublje u maglu sve dok ne postanemo samolegenda ili san. Ho}e{ li poneti Posve}ene sudove sa sobom u tamu, pa`ljivo ih ~uvaju}i do svitanja novog danakoji nikada ne}e do}i? Ako Avalon ve} mora da i{~ezne, smatrao sam ispravnim da njegove svete stvari izi|u usvet, da slu`e bo`anskom, ma pod kojim imenom ga po{tovali. A zbog toga {to sam u~inio, Boginja se pokazalamakar jednom na ovom svetu, na na~in koji nikada ne}e biti zaboravljen. Nestanak Grala ne}e biti zaboravljen,moja Morgana, ni kada ti i ja postanemo samo legende i pri~e za malu decu. Mislim da to nije uzaludno, a nemojmisliti ni ti, koja si nosila taj pehar kao njena sve{tenica. A sada ~ini sa mnom {ta `eli{."

Morgana je pognula glavu. Se}anje na trenutak ekstaze i otkrovenja, kada je nosila Gral u obli~juBoginje, osta}e sa njom sve do smrti; i svima ostalima koji su prisustvovali viziji, bez obzira na to {ta su ta~novideli, `ivot se se nepovratno izmenio. Ali ona sada stoji pred Kevinom u svojstvu osvetni~ke Boginje, same Smrti,pobesnele krma~e koja }e pro`drati sopstvene mlade, Velikog Gavrana, Uni{titeljke...

Ali on je ipak toliko dao Boginji. Pru`ila je ruku ka njemu... i zaustavila se, jer je opet ugledala ono {to jejednom ve} videla, lobanju pod svojim prstima...

...on je sada osu|en, vidi sopstvenu smrt, a vidim je i ja... Ali ne sme da pati, niti da bude mu~en.Govorio je istinu; u~inio je ono {to mu je Boginja nalo`ila, a sada i ja moram tako... ^ekala je da joj se glas smiripre nego {to je progovorila. U daljini se ~ula tiha grmljavia.

"Boginja je milostiva", rekla je. "Vodite ga u hrastov gaj, kao {to je odre|eno, ali tamo ga ubijte brzo,jednim udarcem. Sahranite ga pod velikim hrastom, i neka ga se odsada pa zauvek svi klone. Kevine, poslednjiGlasni~e Boginje, proklinjem te da sve zaboravi{, da se ponovo rodi{ bez znanja i prosvetljenja, da sve {to sipostigao u svojim prethodnim `ivotima bude izbrisano, i da ti se du{a rodi kao prvi put. Stotinu puta }e{ se ponovora|ati, Kevine Harfisto, uvek }e{ tra`iti Boginju i nikada je ne}e{ na}i. Pa ipak, na kraju, Kevine, nekada{njiMerline, ka`em ti - ako te ona `eli, budi siguran da }e te opet na}i."

Kevin je gledao pravo u nju. Nasme{io se, onim lepim, umiljatim osmehom, i progovorio gotovo{apatom: "Zbogom, onda, Gospo od Jezera. Reci Nimui da sam je voleo... ili }u joj mo`da re}i sam. Jer mislim da

}e pro}i mnogo, mnogo vremena dok se ti i ja ne sretnemo opet, Morgana." I opet je njegove re~i naglasila tihagrmljavina.

Morgana se stresla kada je on othramao, ne osvr}u}i se, uz pomo} dvojice stra`ara.Za{to se ose}am tako posramljeno? Pokazala sam milostivost; mogla sam narediti da ga mu~e. I mene }e

nazvati izdajicom mekog srca, zato {to nisam naredila da ga odvedu u taj gaj da bi vri{tao i molio za smrt sve dokse samo drve}e ne strese od u`asa... Jesam li slabi} {to ne}u da mu~e ~oveka koga sam nekada volela? Ho}e limi se Boginja osvetiti {to je njegova smrt bila tako laka? Neka bude tako, makar mene ~ekala smrt kakvu nisammogla njemu da odredim.

Trgla se i zagledala u olujne oblake na nebu. Kevin je patio ~itavog `ivota. Ne}u da njegovoj sudbinidodajem i{ta osim smrti. Na nebu je planula munja, i Morgana je uzdrhtala - ili je to bilo samo od hladnogvazduha koji je donosiisla oluja? - Tako odlazi poslednji od velilkih Merlina, u oluji koja se nadnela nad Avalon.

Dala je znak Ninijani. "Idi. Postaraj se da moja presuda bude doslovce izvr{ena, da ga ubiju jednimudrcem i da njegovo telo ne ostane na povr{ini zemlje vi{e od jednog sata." Primetila je da je Ninijan gleda; zar jemogu}e da svi znaju kako su njih dvoje nekada bili ljubavnici? "A ti?" upitala je Ninijan.

"Idem kod Nimui. Bi}u joj potrebna."Ali Nimui nije bila u svojoj sobi u Ku}i Devojaka, niti bilo gde drugde u ku}i, niti, kada je Morgana

po`urila kroz dvori{ta mokra od ki{e, u ku}i gde je `ivela izdvojena sa Ravenom. Nije je bilo ni u hramu, a jednaod sve{tenica na du`nosti rekla je Morgani da je Nimui odbila i hranu i vino, pa ~ak i kupanje. Morgana jeose}ala kako stra{na strepnja u njoj raste sa svakim bleskom munje, i pozvala je sve iz hrama da tragaju; ali prenego {to su i po~eli, stigla je Ninijan, potpuno bleda, a pratili su je ljudi poslati da provere ho}e li Kevin umretionako kako je Morgana odredila.

"[ta je bilo?" upitala je Morgana ledenim glasom. "Za{to moja presuda nije izvr{ena?""Ubijen je jednim udarcem, Gospo od Jezera", {apnula je Ninijan, "ali u istom trenutku sa neba se sru~ila

munja i pogodila ogromni hrast - naprosto ga je rascepila. Sada u svetom hrastu stoji ogromna pukotina, od nebado zemlje..."

Morgana je osetila da joj se grlo steglo. Ni{ta ~udno, sa olujom uvek dolaze i munje, i uvek udarajunajvi{u ta~ku. Ali da se to desi u istom satu kada je Kevin predskazao smrt Avalona...

Opet se stresla, ali se brzo obgrlila ispod ogrta~a kako je drugi ne bi videli da drhti. Kako da predstaviovaj znak, jer svakako je bio znak, osim kao potvrdu skorog uni{tenja Avalona?

"Bog je pripremio mesto za izdajnika. Sahranite ga, onda, u pukotinu u hrastu..."Naklonili su se i oti{li, kroz grmljavinu i pljusak, i Morgana je, uznemirena, shvatila da je zaboravila na

Nimui. Sada je prekasno, rekao je neki glas u njoj.Na{li su je u podne, ba{ kad se posle oluje pojavilo sunce; plutala je u trsci na Jezeru. Duga~ka kosa bila

joj je rasuta po povr{ini kao vodeno bilje, a Morgana, o{amu}ena od bola, nije mogla da `ali {to Kevin nije oti{aosam u senovitu zemlju iza smrti.

12.Tokom mra~nih dana posle Kevinove smrti, Morgana je ~esto pomi{ljala na to da ju je Boginja zaista

odabrala da uni{ti vitezove Okruglog stola. Ali za{to je odlu~ila da uni{ti i Avalon?Starim. Ravena je mrtva, i Nimui, koja je trebalo da bude Gospa podle mene. A Boginja nije polo`ila ruku

ni na koga drugog da joj bude proro~ica. Kevin le`i sahranjen u hrastu. [ta }e sada biti sa Avalonom?^inilo joj se da se svet talasa, da iza magle traje sve ve}e ubrzanje. Niko osim nje i nekoliko najstarijih

sve{tenica nije mogao da otvori prolaz kroz maglu, a i one su imale malo razloga da poku{avaju. Ponekad bi sedesilo da izi|e na otvoreno i da ne vidi ni sunce ni mesec, i tada bi znala da je zalutala preko granica vilinskezemlje; ali mogla je samo ponekad da nasluti vilinski narod me|u drve}em, i nije ni poku{avala da potra`i kraljicu.

Pitala se da ih nije Boginja napustila, jer neke devojke iz Ku}e Devojaka vratile su se u svet, a druge suzalutale u vilinsku zemlju i nikada se nisu vratile.

Boginja se poslednji put pojavila na ovom svetu kada je nosila Gral kroz Arturovu dvoranu u Kamelotu,pomislila je Morgana, a onda se, zbunjena, upitala je li Boginja zaista nosila Gral, ili su to samo ona i Ravenastvorile privi|enje.

Prizvala sam Boginju i na{la je u sebi.Znala je da vi{e nikada ne}e mo}i da se obrati za utehu ili savet nikom drugom doli sebi. Nije bilo

sve{tenica niti proro~ica, ni druida niti savetnika, niti Boginje da joj se obrati; niko nije postojao sem nje, a nju nijeimao ko da vodi. Povremeno je, po navici koja je trajala ~itavog `ivota, poku{avala da prizove lik Boginje da je

posavetuje, ali ne bi videla ni{ta, osim ponekad Igrenu - ne postariju, pobo`nu Uterovu udovicu, nego mladu ilepu majku koja joj je prva natovarila ovaj teret, koja joj je naredila da se stara o Arturu, a kasnije je prepustilaVivijeni. Povremeno bi videla i Vivijen, koja ju je poslala u postelju Rogatom, ili Ravenu, koja ju je podr`avala uvelikom trenutku prizivanja.

One su Boginja. I ja sam Boginja. Druga ne postoji.Nije joj vi{e bilo stalo do gledanja u magijsko ogledalo, ali povremeno bi, po mladom mesecu, odlazila

da pije sa izvora i da pogleda u vodu. Ali videla je samo nagove{taje koji bi je mu~ili: vitezove Okruglog Stolakako ja{u na sve strane, prate}i snove i nagove{taje vizije i Vida, ali niko nije na{ao pravi Gral. Neki su zaboravilipohod i po{li u potragu za pustolovinama; drugi su nai{li na pustolovinu ve}u nego {to im odgovara, pa supoginuli; tre}i su ~inili dobra dela, a neki zla. Jedan ili dvojica, u prodornoj viziji vere, sanjali su svoj Gral i tako suumrli. Drugi su, prate}i poruke sopstvenih vizija, po{li na hodo~a{}e u Svetu Zemlju; a neki su se, zahva}enivetrom koji je duvao {irom zemlje, povukli u samo}u i pustinja~ki `ivot, tra`e}i, u grubim pe}inama i kolibama,`ivot }utanja i pokajanja - ali kakve vizije su im dolazile, jesu li videli Gral ili ne{to drugo, Morgana nije znala, nitiju je zanimalo.

Nekoliko puta je na trenutak ugledala poznato lice. Videla je Mordreda u Kamelotu, kraj Artura. IGalahada je videla, kako traga za Gralom; ali potom ga vi{e nije videla, i pitala se je li ga potraga odvela u smrt.

A jednom je videla Lanseleta, polunagog, umotanog u `ivotinjske ko`e, duga~ke i ~upave kose, bezoklopa i ma~a, kako tr~i kroz {umu, i u njegovim o~ima razabrala je sjaj ludila; pa, i pretpostavljala je da ovakvapotraga mo`e da dovede samo do ludila ili o~ajanja. Ipak, tra`ila ga je ponovo u ogledalu, svakog mladogmeseca, ali dugo nije imala uspeha. Potom ga je videla kako spava, nag i izubijan, negde na slami, a oko njegasu se dizali zidovi tamnice... a onda ga vi{e nije videla.

Oh, bogovi, i on je nestao... kao i toliki Arturovi vitezovi...Gral stvarno nije bio blagoslov za Arturov dvor, nego kletva...I to sa pravom, kletva izdajniku koji je hteo da ga ukalja...A sada je zauvek nestao iz Avalona.Morgana je dugo verovala da je Boginja uzela Gral i odnela ga u obitavali{ta Bogova, kako ljudi vi{e ne

bi mogli da ga ukaljaju, i bila je time zadovoljna; bio je uprljan hri{}anskim vinom, koje nije samo vino nego i krv,i ona ne bi imala predstavu kako da ga ponovo o~isti.

Iz spolja{njeg sveta dopirao je {apat, preko starog bratstva sve{tenika koji su navra}ali u Avalon; neki odnjih su bili hri{}ani, od one stare vrste koja je nekada slu`ila Bogu zajedno sa druidima, ~vrsto uvereni da je Hristnekada obitavao u Avalonu i da se tu u~io mudrosti. Sada, be`e}i pred sve ve}om snagom novih hri{}ana, koji su`eleli da uni{te sve vere sem svoje, dolazili su u Avalon, i Morgana je od njih ~ula pone{to o Gralu.

Sve{tenici su govorili da je to zaista pehar iz koga je Hrist pio na Poslednjoj Ve~eri, i da je pehar odnesenna nebesa, kako se vi{e nikada ne bi pojavio na svetu. Ipak, govorkalo se i da je vi|en na onom drugom ostrvu,Inis Vitrinu, kako svetluca u dubinama njihovog izvora, onog istog izvora koji je na Avalonu sveto ogledaloBoginje; i stoga su sve{tenici na Inis Vitrinu po~eli da ga zovu Izvor Pehara.

A po{to su stari sve{tenici proveli neko vreme u Avalonu, Morgani su po~eli da dolaze glasovi kako jeGral vi|an, povremeno, nad njihovim oltarom. To mora da je volja Boginje. Oni ga ne}e okaljati. Ali nije znala jeli Gral zaista tamo, u drevnoj crkvi hri{}anskog bratstva... koja je sagra|ena ta~no na mestu crkve na drugomostrvu, tako da se ~ak govorilo kako, kad se magla proredi, drevni bratstvenici Avalona mogu da ~uju monahekako pevaju u njihovoj crkvi na Inis Vitrinu. Morgana se setila onog dana kada se magla istanjila i propustilaGvenvir u Avalon.

Vreme je na Avalonu sada ~udno teklo. Morgana nije znala je li pro{la godina i jedan dan, koliko su sevitezovi zarekli da tragaju, i ponekad joj se ~inilo da su u spolja{njem svetu morale prote}i godine...

Dugo je mislila na re~i koje je izgovorio Kevin: ...magle se sklapaju nad Avalonom.A onda, jednog dana, bila je pozvana na obalu Jezera, ali nije joj trebao Vid da bi znala ko stoji u barci.

Avalon je nekada bio i njegov dom. Lanseletova kosa sada je bila potpuno seda, a lice mr{avo i izmo`deno, alikada je isko~io iz ~amca, uz jedva primetan trag one nekada{nje plesa~ke lako}e, pri{la mu je i uhvatila ga zaruke, a na licu mu nije videla nikakav trag ludila.

Pogledao ju je u o~i, i odjednom je izgledalo kao da je ona nekada{nja Morgana, kada je Avalon biohram pun sve{tenica i druida, a ne usamljena zemlja skrivena u magli sa jedva {a~icom ostarelih sve{tenica,nekoliko matorih druida i gripicom napola zaboravljenih drevnih hri{}ana.

"Kako to da vreme ne uti~e na tebe, Morgana?" upitao je on. "Sve se promenilo, ~ak i ovde, u Avalonu -pogledaj, ~ak je i kameni prsten skriven u magli!"

"Oh, jo{ je on tamo", rekla je Morgana, "mada bi neke od nas mogle i da se izgube ukoliko bi po{le kanjemu." I uz bol u srcu setila se dana - kako je to bilo davno! - kada je le`ala sa Lanseletom u senci tog kamenja."Mislim da }e ipak jednog dana potpuno nestati u magli, kako ga nikada ne bi uni{tila ljudska ruka niti zubvremena. Nema vi{e ko da slu`i kraj njega... ~ak se ni Beltanske vatre vi{e ne pale u Avalonu, mada sam ~ula dase stari obredi odr`avaju u divljini Severnog Velsa i u Kornvolu. Mali narod ne}e dopustiti da stara vera umre doksu oni u `ivotu. ^udi me da si uspeo da do|e{ ovamo, ro|a~e."

On se nasme{io - i sada je mogla da vidi tragove bola i jada - da, ~ak i ludila - oko njegovih o~iju. "Pa,jedva da sam znao kuda dolazim, ro|ako. Se}anje me sve ~e{}e izdaje. Bio sam lud, Morgana. Bacio sam ma~ i`iveo sam kao `ivotinja u {umi, a onda sam neko vreme, ne znam koliko dugo, bio zarobljen u nekakvoj tamnici."

"To sam videla", {apnula je. "Nisam znala {ta to zna~i.""Nisam ni ja, a ne znam ni sad", rekao je Lanselet. "Sasvim malo se se}am tog vremena - to je Bo`ji

blagoslov, ~ini mi se, jer ne pamtim {ta sam sve ~inio. Mislim da to nije bilo prvi put - bilo je prilika, tokom onihgodina sa Elenom, kada nisam bio svestan {ta ~inim..."

"Ali sada ti je dobro", `urno ga je prekinula. "Hodi da doru~kuje{ sa mnom, ro|a~e - prerano je za bilo {tadrugo, ma iz kojih razloga da si do{ao."

Po{ao je za njom, i Morgana ga je povela u svoju ku}icu; osim sve{tenica koje su je slu`ile, on je bio prvaosoba koja je u{la u nju posle vi{e godina. ^ekala ih je riba iz Jezera, i li~no ga je poslu`ila.

"Ah, ovo je dobro", rekao je i bacio se na jelo - upitala se kada li se poslednji put setio da jede. Kosa muje bila uredno o~e{ljana kao i uvek, njegova kovrd`ava kosa - sada potpuno seda, a imao je dosta sedih i u bradi- i bila je pa`ljivo pod{i{ana, a ogrta~, mada istanjen i ofucan od putovanja, bio je i{~etkan i ~ist. Video ju je kakogleda ogrta~ i malo se nasmejao.

"U stara vremena ne bih upotrebio ovaj ogrta~ ni kao podlogu za sedlo", rekao je. "Izgubio sam svojogrta~, ma~ i oklop, ne znam gde - mo`da su mi ih oteli u nekoj r|avoj pustolovini, ili sam ih bacio obuzetludilom. Znam samo da sam jednog dana ~uo nekoga kako izgovara moje ime; bio je to jedan vitez - mo`daLamorak, mada mi je sve jo{ nejasno u se}anju. Bio sam preslab za put, ali, iako je on odjahao sutradan, po~eosam polako da se prise}am ko sam, a oni su mi dali ode}u i pustili me da sedim za stolom i jedem no`em, umestoda mi bacaju otpatke u drvenom ~anku..." Drhtavo, nervozno se nasmejao. "^ak i kada nisam znao da samLanselet, imao sam svoju prokletu snagu, i mislim da sam nekima od njih naudio. ^ini mi se da sam izgubio ve}ideo te godine... se}am se samo sitnica, a uvek mi je bilo na umu da se ne odam da sam Lanselet, jer bih timeosramotio i vitezove i Artura..." Za}utao je, i Morgana je po onome {to je pre}utao naga|ala koliko je izmu~en."Pa, polako sam dovoljno oja~ao za put, a Lamorak je ostavio novac za konja i opremu. Ali ve}i deo te godine jetama..."

Uzeo je jo{ malo hleba i odlu~no pokupio sa tanjira ostatke ribe. "[ta je bilo sa pohodom?" upitala jeMorgana.

"Stvarno, {ta? ^uo sam pone{to", rekao je, "tu i tamo, tu i tamo, dok sam jahao po zemlji. Gaven se prvivratio u Kamelot."

Morgana je morala da se nasme{i. "On je uvek bio podlo`an promeni mi{ljenja, svakom veruje.""Osim kad je u pitanju Artur", rekao je Lanselet. "On je odaniji Arturu od bilo kog psa! A na putu ovamo

sreo sam Gareta.""Dragi Garet, on je najbolji od svih Morgozinih sinova! [ta ti je rekao?""Rekao je da je imao viziju", polako je kazao Lanselet, "koja mu je nalo`ila da se vrati na dvor, da vr{i

du`nost prema kralju i zemlji i da ne gubi vreme u potrazi za privi|enjima svetih stvari. I dugo smo razgovarali,nagovarao me je da prekinem potragu za Gralom i da se vratim sa njim u Kamelot."

"^udi me da nisi pristao", rekla je Morgana.On se nasme{io. "I ja se ~udim, ro|ako. A obe}ao sam da }u se vratiti ~im budem mogao." Lice mu je

iznenada postalo ozbiljno. "Garet mi je rekao da je Mordred sada uvek u kraljevoj blizini. A kada nisam hteo da sesa njim vratim na dvor, kazao mi je da bi za Artura bilo najbolje da prona|em Galahada i da ga smesta po{aljemu Kamelot, jer on ne veruje Mordredu i njegovom uticaju na Artura... izvini {to lo{e govorim o tvom sinu,Morgana."

"On mi je jednom rekao da Galahad ne}e do`iveti da vlada... ali zakleo mi se, zavetom za koji neverujem da bi ga pogazio, kako on ne}e imati udela u njegovoj smrti."

Lanselet je delovao uznemireno. "Video sam mnogo lo{ih pustolovina koje se mogu desiti na ovomukletom pohodu. Daj Bo`e da prona|em Galahada pre nego {to upadne u neku od njih!" Nastupila je ti{ina.Znala sam duboko u srcu - zato je Mordred odbio da ide u potragu, pomislila je Morgana. Iznenada je shvatila da

je odavno prestala da veruje kako }e njen sin, Gvideon - Mordred - ikada biti kralj. Pitala se kada je po~ela da senavikava na tu pomisao. Mo`da jo{ onda kada je Akolon poginuo, a Boginja nije pru`ila ruku da za{titi svogizabranika.

Galahad }e biti kralj, i bi}e hri{}anski kralj.A to bi moglo da zna~i da }e ubiti Gvideona. [ta biva sa Kraljem Jelenom kada doraste mladi jelen? Ali

ako su dani Avalona okon~ani, mo`da }e Galahad mo}i mirno da sedne na presto, bez potrbe da ubija suparnike.Lanselet je spustio ostatak hleba sa medom i pogledao u ugao sobe. "Je li ono Vivijenina harfa?""Da. Moju sam ostavila u Tintagelu. Ali pretpostavljam da ova pripada tebi po pravu nasle|a, ako je

`eli{.""Ja vi{e ne sviram, niti imam volje za to, Morgana. Sa pravom pripada tebi, kao i sve ostalo {to je

pripadalo mojoj majci."Morgana se setila re~i koje su joj se zarile u srce - pre koliko vremena! - 'Voleo bih da ne li~i{ toliko na

moju majku, Morgana!' Sada u tom se}anju nije bilo bola, nego topline; Vivijen nije sasvim nestala sa sveta ako jene{to ostalo u njoj. "Sada nas je tako malo ostalo", nespretno je rekao Lanselet, "tako nas je malo koji se se}amostarih dana u Karleonu - ~ak i u Kamelotu..."

"Artur je tamo", rekla je Morgana, "i Gaven, i Garet, i Kaj, i jo{ mnogi drugi, dragi moj. I svakako sesvakog dana pitaju gde je Lanselet. Za{to si ovde, a ne tamo?"

"Rekao sam da me pam}enje izdaje - jedva sam i bio svestan da sam dospeo ovamo", rekao je Lanselet."Ali sad kad sam tu, da te pitam - ~uo sam da je Nimui bila ovde." Morgana se setila: sama mu je to rekla,jednom, kada je kazao kako je njegova k}er u manstiru gde je nekada bila i Gvenvir. "Hteo bih da znam {ta je bilosa njom - je li dobro, je li postala sve{tenica?"

"@ao mi je", rekla je Morgana. "Izgleda da za tebe imam samo lo{e vesti - Nimui je umrla, pre godinudana."

Nije htela da mu ka`e ni{ta vi{e. Lanselet nije znao ni{ta o Merlinovoj izdaji, niti o Nimuinoj poseti dvoru.Samo bi ga ra`alostilo kad bi saznao. Nije postavljao pitanja; jedino je duboko uzdahnuo i oborio pogled. "Abeba, mala Gvenvir, ona se udala, u Bretanji je, a Galahad je nestao u pohodu. Nikada nisam upoznao svojudecu. Nisam ni poku{avao - ~inilo mi se da su oni jedino {to mogu da dam Eleni, i zato sam joj ih potpunoprepustio, ~ak i de~aka. Putovao sam sa Galahadom kada je prvi put po{ao u Kamelot, i za tih deset dana putaupoznao sam ga bolje nego za prethodnih {esnaest godina. Mislim da bi od njega bio dobar kralj, ako to do`ivi..."

Pogledao je Morganu, gotovo mole}ivo; znala je da ~ezne za umirenjem, ali nije imala ~ime da ga te{i."Ako po`ivi, bi}e dobar kralj", rekla je, "ali mislim da }e biti hri{}anski kralj." Na trenutak joj se u~inilo da su zvuciAvalona oko nje zamrli, kao da su ~ak i talasi na Jezeru i {aputanje trske za}utali kako bi je bolje ~uli. "Ako pre`ivipotragu za Gralom - ili je napusti - ipak }e sve{tenici imati najvi{e uticaja na njega, i u ~itavoj zemlji postoja}esamo jedan Bog i jedna vera."

"Zar bi to bilo tako stra{no, Morgana?" tiho je upitao Lanselet. "Hri{}anski Bog donosi duhovnu obnovu -zar je to lo{e, kad je ~ove~anstvo ve} zaboravilo Misterije?"

"Nisu ih zaboravili, nego su im bile suvi{e slo`ene. @eleli su Boga koji }e se starati o njima, koji ne}ezahtevati od njih da se prosve}uju, koji }e ih prihvatiti takve kakvi jesu, sa svim gresima, i koji }e ih osloboditigrehova ako se pokaju. On nije takav, nikada ne}e biti, ali to je, izgleda, jedini na~in na koji neprosvetljeni moguda pojme Boga."

Lanselet se gorko osmehnuo. "Mo`da je vera koja zahteva da svaki ~ovek iz `ivota u `ivot radi na svomspasenju zaista suvi{e zahtevna za ljude. Oni ne `ele da ~ekaju Bo`ju pravdu, nego da je vide odmah. A tajmamac su im obe}ali ovi novi sve{tenici."

Morgana je znala da je to ta~no i ljutito je pognula glavu. "A po{to njihovo vi|enje Boga oblikuje njihovustvarnost, tako }e i biti - Boginja je bila stvarna dok su je ljudi po{tovali i stvarali je u sebi. Sada }e stvarati u sebiBoga kakvog misle da `ele - onakvog kakvog, mo`da, i zaslu`uju."

Pa, tako mora biti, jer kako ~ovek vidi stvarnost, ona takva i postaje. Dok su drevni Bogovi, i Boginja,smatrani za davaoce `ivota i pomaga~e, takva je bila i priroda; a kada su sve{tneici nau~ili ljude da prirodusmatraju za zlu, tu|insku, neprijateljsku, a stare Bogove za demone, svi }e i postati takvi, napajaju}i se iz onogdela ~oveka koga `ele da se odreknu, umesto da puste da ih vodi.

Slu~ajno se setila ne~ega {to je pro~itala u knjigama Urijensovog ku}nog sve{tenika u Velsu. "I tako }e sviljudi postati ba{ onakvi kao {to je rekao neki apostol. Kazao je da }e u Kraljevstvu Bo`jem svi biti evnusi... mislimda ne bih `elela da `ivim u takvom svetu, Lanselete."

Umorni vitez je uzdahnuo i odmahnuo glavom. "Ne bih ni ja, Morgana. Ali mo`da }e takav svet bitijednostavniji od na{eg i bi}e lak{e znati {ta treba da se radi. Zato sam i do{ao da tra`im Galahada, jer mada }ebiti hri{}anski kralj, mislim da }e biti bolji od Mordreda..."

Morgana je stegla pesnice, skrivene rukavima. "Nisam ja Boginja! Nije - nije na meni da odlu~ujem!Do{ao si da ga tra`i{ ovde, Lanselete? On nikada nije bio jedan od nas. Moj sin, Gvideon - Mordred - odrastao jeu Avalonu. Ako bi napustio Arturov dvor, mo`da bi do{ao ovamo. Ali Galahad? On je pobo`an kao i Elena -gadilo bi mu se da stupi nogom na ovaj svet ve{tica i vila!"

"Ali rekao sam ti da nisam ni znao da sam stigao ovamo", odvratio je Lanselet. "Hteo sam da odem na InisVitrin i Ostrvo sve{tenika, jer sam ~uo glasine o magijskom svetlu koje se pojavljuje u njihovoj crkvi, i da su dalinovo ime svom izvoru. ^uo sam da se sada zove Izvor Pehara - mislio sam da je Galahad mo`da po{ao tamo.Ovamo me je dovela samo davna navika."

Pogledala ga je u o~i i ozbiljno upitala: "[ta ti misli{ o ovoj potrazi, Lanselete?""Zaista ne znam, ro|ako. Kada sam po{ao, bilo je kao i kada sam krenuo da ubijem Pelinorovog zmaja -

se}a{ li se toga, Morgana? Niko od nas nije verovao u njega, ali na kraju sam ga ipak prona{ao i ubio. A stvarnoznam da je ne{to veoma sveto do{lo u Kamelot onoga dana kad smo videli Gral." Kada je zaustila da ne{to ka`e,silovito ju je prekinuo. "Nemoj mi re}i da mi se pri~inilo, Morgana - nisi bila tamo i ne zna{ kako je izgledalo! Prviput sam osetio da negde postoji Misterija koja je iznad `ivota. I zato sam po{ao u potragu, mada je deo menemislio da je to ludilo - i neko vreme sam jahao sa Galahadom, i ~inilo mi se da je njegova vera podsmevanjemojoj, jer on je bio tako ~ist i njegova vera tako lepa i jednostavna, a ja sam bio star i ne~ist..." Lanselet sezagledao u pod, i primetila je da guta knedlu. "Zato smo se, na kraju, i rastali, da ne bih uni{tio tu blistavu veru...a onda ne znam kuda sam i{ao, jer su mi se na um spustile magla i tama, i ~inilo mi se da Galahad svakako...mora znati sve moje grehe i da me sigurno prezire."

Uzbu|eno je podigao glas, i Morgana je na trenutak u njegovim o~ima primetila nezdravi sjaj, ba{ kaokod onog nagog ~oveka koji je jurio {umom. "Nemoj misliti na to, mili", brzo je rekla. "To je zavr{eno."

On je duboko, drhtavo uzdahnuo i videla je da mu se o~i smiruju. "Moj pohod je sada da na|emGalahada. Ne znam {ta je on video - mo`da an|ela - niti za{to je zov Grala u nekome odjeknuo tako sna`no, a unekome jedva. Od svih prisutnih vitezova, mislim da jedino Mordred nije video ni{ta, ili je }utao o onome {to jevideo."

Moj sin je odrastao u Avalonu; njega ne mo`e da zavara magija Boginje, pomislila je Morgana i ve} jezaustila da objasni Lanseletu {ta je video - i on je u ranoj mladosti u~io u Avalonu i ne bi smeo da misli o tomekao o nekoj hri{}anskoj misteriji. No, kad je opet ~ula onaj neobi~ni prizvuk u Lanseletovom glasu, pognula jeglavu i o}utala. Boginja mu je dala ute{nu viziju; ne bi bilo pravedno uni{titi je obja{njenjima.

To je `elela, na tome je radila. Artur je izdao Boginju, a Boginja je rasula njegovo bratstvo na vetru kojiduva iz njenog svetili{ta. A najcrnja ironija tek je usledila: njena najsvetija vizija podstakla je najdublju legenduhri{}anske vere. Na kraju mu je ipak pru`ila ruku. "Lanselete, ponekad verujem da nije va`no {ta ~inimo. Bogovinas pokre}u po svojoj volji, bez obzira na to {ta mi mislimo da ~inimo. Mi smo samo njihove igra~ke."

"Da sam to verovao", odvratio je Lanselet, "poludeo bih jednom zauvek."Morgana se tu`no nasme{ila. "A je bih poludela da nisam verovala u to. Ja moram da verujem da nisam

imala mo} da postupim druga~ije."...Moram verovati da nikada nisam imala mogu}nost izbora... mogu}nost da odbijem progla{enje za

kralja, mogu}nost da ubijem nero|enog Mordreda, mogu}nost da odbijem kada me je Artur dao Urijensu,mogu}nost da se ne upletem u Avalohovu smrt, mogu}nost da zadr`im Akolona... mogu}nost da po{tedim KevinaHarfistu izdajni~ke smrti, i Nimui...

"A ja moram da verujem", rekao je Lanselet, "da ~ovek ima mo} da upozna ono {to je ispravno, daodabere izme|u dobra i zla i da zna da je taj izbor va`an..."

"Oh, da, ako zna {ta je dobro. Ali zar ti se ne ~ini, ro|a~e, da na ovom svetu zlo uvek ima maskudobrog? Ponekad mi se ~ini da Boginja ude{ava da sve lo{e izgleda ispravno, i da jedino {to mo`emo..."

"Pa, u tom slu~aju Boginja je zla ba{ koliko sve{tenici tvrde!""Lanselete", nagnula se prema njemu, "nikada nemoj kriviti sebe. Radio si ono {to si morao! Veruj samo

da ti je to bila odre|ena sudbina...""Ne, jer bih se smesta ubio, kako Boginja vi{e ne bi mogla da me koristi za novo zlo", silovito je rekao

Lanselet. "Morgana, ti ima{ Vid, a ja ne mogu... ne mogu da verujem da je volja Bo`ja da Artur i njegov dvorpadnu Mordredu u ruke! Rekao sam ti da sam do{ao ovamo zato {to me pam}enje izdaje. Ne razmi{ljaju}i,pozvao sam barku Avalona i do{ao ovamo, ali, zna{, mislim da sam mo`da postupio bolje nego {to sam bio

svestan. Ti, koja ima{ Vid, mo`e{ da pogleda{ u ogledalo i da mi ka`e{ kuda je Galahad oti{ao! Spreman sam ida izazovem njegov gnev i da mu naredim na napusti pohod i vrati se u Kamelot..."

Zemlja kao da je zadrhtala pod Morganinim nogama. Jednom je neoprezno stala u baricu `ivog peska iosetila je kako blato podrhtava i klizi u stranu; i ovo je bilo tako, i znala je da mora smesta da se baci na sigurnotle... ~ula je sebe da govori, kao iz veike daljine. "Zaista }e{ se vratiti u Kamelot sa svojim sinom, Lanselete..." iistovremeno se pitala otkuda hladno}a koja kao da joj isisava `ivot iz tela. "Pogleda}u u ogledalo tebe radi,ro|a~e. Ali ja ne poznajem Galahada i mo`da ne}u videti ni{ta {to bi ti pomoglo."

"Ipak, reci mi da }e{ u~initi ono {to mo`e{", molio je Lanselet."Kazala sam da }u pogledati u ogledalo. Ali sve }e biti po volji Boginje. Hodi."Sunce je ve} bilo visoko, i dok su i{li niz breg prema Svetom Kladencu, nad glavama im je graknuo

gavran. Lanselet se prekrstio zbog lo{eg predznaka, a Morgana je podigla glavu. "[ta veli{, sestro?"U umu je za~ula Ravenin glas. Nemoj se bojati. Mordred ne}e ubiti Galahada. A Artur }e ubiti Mordreda."Zna~i, Artur }e jo{ biti Kralj Jelen..."Lanselet se okrenuo i zapiljio u nju. "[ta si rekla, Morgana?"Ne na Sveti Kladenac, rekla je Ravena u njenom umu. Idi u kapelu, i to odmah. Vreme je."Kuda idemo?" upitao je Lanselet. "Jesam li zaboravio put do Svetog Kladenca?" Morgana je podigla

glavu i shvatila da su ih koraci odveli ne do Svetog Kladenca nego do male kapele gde je drevno hri{}anskobratstvo dr`alo svoje slu`be. Pri~ali su da je izgra|ena kada je drevni Josif pobo svoj {tap u zemlju na breguzvanom Verial. Pru`ila je ruku i uzela jedan izdanak Svetog Trna; ubo ju je do kosti. Ne znaju}i ta~no {ta ~ini,pru`ila je ruku i ozna~lila Lanseletovo ~elo mrljom krvi.

On ju je zapanjeno pogledao. ^ula je sve{tenike kao tiho pevaju: Kyrie eleison, Christe eleison. Tiho jeu{la i samu sebe za~udila kad je kleknula. Kapela je bila puna magle, i Morgani se ~inilo da kroz nju nazire onudrugu kapelu, onu na Inis Vitrinu, i da ~uje i njihove glasove kako pevaju Kyrie eleison, a ~uli su se i `enski glasovi;da, to mora da je na Inis Vitrinu, jer u kapeli na Avalonu nema `ena, ovo mora da su monahinje iz njihovogmanastira. Na trenutak joj se u~inilo da kraj nje kle~i Igrena i da ~uje njen glas, jasan i blag, kako peva Christeeleison. Sve{tenik je bio za oltarom, a onda joj se u~inilo da je i Nimui tamo, sa zlatnom kosom pu{tenom nizle|a, lepa i ljuka kao Gvenvir dok je bila mlada devojka u manastiru. No, umesto stare, divlje ljubomore,Morgana ju je sad posmatrala puna ljubavi prema toj lepoti... magla se zgusnula; jedva je videla Lanseleta koji jekle~ao kraj nje, ali pred njom je, pred oltarom one druge kapele, kle~ao Galahad, podignutog blistavog lica, a nanjemu se odra`avao sjaj... i znala je da i on vidi kroz maglu, da vidi kapelu u Avalonu, u kojoj se nalazi Gral...

^ula je iz druge kapele zvonjavu malih zvona, i ~ula je... nikada nije utvrdila koga sve{tenika, ovog ovdeu Avalonu, ili onog na Inis Vitrinu... ali u njenom umu to je bio blagi Talesinov glas... i mrmljao je: "Jer te no}i ukojoj je Hrist izdat, na{ Gospod uze pehar i blagoslovi ga, i re~e: Svi pijte odavde, jer ovo je moja krv koju }uproliti vas radi. Kad god pijete iz njega, uvek me se se}ajte."

Videla je senku sve{tenika koji je podigao pehar za misu, ali to je bila i Devica Grala, Nimui... ili je to onasama prinosila pehar njegovim usnama? Lanselet je jurnuo napred, vi~u}i: "Ah, svetlost! Svetlost!" i pao je nakolena, zaklanjaju}i o~i rukama, a onda se nagnuo jo{ napred i pao ni~ice na pod.

Pod dodirom Grala, lice mladi}a u senci postalo je jasno, ~vrsto, stvarno, i magla je nestala; Galahad jekle~ao i pio iz pehara.

"Jer kao {to gro`|e sa mnogog ~okota biva ce|eno da bi dalo jedno vino, tako se mi spajamo u ovoj `rtvii postajemo Jedno sa Velikom Svetlo{}u koja je beskona~na..."

I dok je blistao od zanosa, osvetljen nezemaljskim svetlom, on je duboko udahnuo u potpunoj radosti ipogledao pravo u svetlo. Pru`io je ruke da uzme pehar... i pao napred, skljokav{i se na pod kapele, i ostao jetamo, ne mi~u}i se.

Dodirnuti svete stvari bez pripreme donosi smrt...Morgana je videla Nimui - ili je to bila ona sama? - kako pokriva Galahadovo lice belim velom. A onda

je Nimui nestala, a pehar je ostao na oltaru, obi~an zlatni pehar Misterija, bez nezemaljskog svetla... nije bilasigurna da je svetla uop{te i bilo... sve je bilo opto~eno maglom. A Galahad je le`ao mrtav na podu kapele uAvalonu, hladan i nepomi~an kraj Lanseleta.

Dugo je pro{lo dok se Lanselet nije prome{koljio, i kada je podigao hlavu, Morgana je videla da mu jelice osen~eno tragedijom. "A ja nisam bio dostojan da ga pratim", {apnuo je.

"Mora{ ga vratiti u Kamelot", blago je rekla Morgana. "On je okon~ao potragu za Gralom - ali to je bilanjegova poslednja potraga. Nije mogao da podnese tu svetlost."

"Nisam mogao ni ja", {apnuo je Lanselet. "Gledaj, svetlost mu je jo{ na licu. [ta li je video?"Polako je odmahnula glavom, ose}aju}i kako joj se ruke je`e. "Ni ti ni ja nikada to ne}emo saznati,

Lanselete. Znam samo da je umro sa Gralom na usnama."Lanselet je pogledao oltar. Sve{tenici su se tiho udaljili, ostavljau}i Morganu samu sa mrtvim i `ivim

vitezom; a pehar, opto~en maglom jo{ je blistao.Lanselet je ustao. "Da. A ovo }e se vratiti sa mnom u Kamelot, kako bi svi znali da je potraga okon~ana...

i da vitezovi vi{e ne bi ginuli i ludeli u potrazi za nepoznatim."Zakora~io je ka oltaru gde je Gral blistao, ali Morgana ga je ~vrsto obgrlila i zadr`ala."Ne! Ne! To nije za tebe! Oborio te je i jedan pogled na njega! Dodirnuti svete stvari bez pripreme donosi

smrt...""Onda }u umreti", rekao je on, ali ~vrsto ga je dr`ala, i uskoro je ostetila da se on predaje. "Za{to,

Morgana? Za{to mora da se nastavi potraga koja donosi smrt?""To ne", rekla je Morgana. "Potraga za Gralom je zavr{ena. Ti si po{te|en da bi se vratio u Kamelot i

rekao im to. Ali ne mo`e{ ga vratiti u Kamelot. Nijedan ~ovek ne mo`e ga zadr`ati. Oni koji ga tra`e iz vere..."Slu{ala je sopstveni glas, mada nije znala {ta }e re}i slede}e, "oni }e ga na}i, ovde, van sveta smrtnika. Ali ako bise vratio sa tobom u Kamelot, pao bi u ruke sve{tenicima i postao bi im oru|e..." Ose}ala je da joj je glas punsuza. "Preklinjem te, Lanselete. Ostavi ga ovde, u Avalonu. Neka na ovom novom svetu, bez magije, ostane makarjedna Misterija koju sve{tenici ne mogu da opi{u i objasne jednom zauvek, koju ne mogu da uguraju u svojuuskogrudu dogmu o onome {to jeste i {to nije..." Glas joj se slomio. "U danima koji dolaze, sve{tenici }e govoritiljudima {ta je dobro, a {ta lo{e, {ta da misle, za {ta da se mole, {ta da veruju. Ne vidim sve do kraja - mo`da je~ove~anstvu potrebno razdoblje tame kako bi umeli da jednog dana cene blagoslov svetla. Ali u toj tami,Lanselete, neka bude makar jedna iskra nade. Gral je jednom bio u Kamelotu. Neka se}anje na taj doga|ajnikada ne bude pokvareno njegovim zarobljavanjem na nekom ovozemaljskom oltaru. Ostavi jednu Misteriju ijedan izvor vizija koji }e ljudi mo}i da prate..." ^ula je kako joj glas postaje promukao sve dok nije li~io nakre{tanje poslednjeg gavrana.

Lanselet se duboko naklonio pred njom. "Morgana, ili jesi li ti zaista Morgana? Mislim da ne znam ko si ni{ta si. Ali to {to govori{ je istina. Neka Gral ostane zauvek u Avalonu."

Morgana je podigla ruku, i mali narod Avalona pri{ao je da podigne Galahadovo telo, }utke ga ponev{ika barci Avalona. Dr`e}i i dalje Lanseleta za ruku, Morgana je si{la na obalu i pogledala telo polo`eno u ~amac.Na trenutak joj se u~inilo da tamo le`i Artur, a onda se vizija zatalasala i nestala, i to je bio samo Galahad, saonim nezemaljskim mirom i ozareno{}u na licu.

"Po}i }e{ sada u Kamelot sa svojim sinom", tiho je rekla Lanseletu, "ali ne onako kako sam prorekla.Mislim da nam je Vid dat da nam se podsmeva - vidimo ono {to Bogovi `ele da vidimo, ali nikada ne znamo {ta tozna~i. Mislim da vi{e nikada ne}u koristiti Vid, ro|a~e."

"Daj Bo`e." Lanselet ju je uhvatio za obe ruke i sagnuo se da ih poljubi."I tako se kona~no rastajemo", tiho je rekao. I tog ~asa, iako je rekla da vi{e ne `eli Vid, videla je u

njegovim o~ima ono {to je on video dok ju je gledao - devicu sa kojom je le`ao u kamenom prstenu i koju jeodbio iz straha pred Boginjom; `enu kod koje je oti{ao kada je poludeo od `elje, poku{avaju}i da izbri{e krivicuzbog ljubavi prema Gvenvir i Arturu; `enu koju je video, bledu i stra{nu, kako bakljom osvetljava njega i Elenu ukrevetu; a sada mra~nu, tihu Gospu, tamnu i pod svetlo{}u, koja je podigla njegovog sina od Grala i zamolila gada ostavi pehar zauvek van sveta.

Nagnula se da ga poljubi u ~elo. Re~i nisu bile potrebne; oboje su znali da je to kona~ni opro{taj iblagoslov.

Dok se on polako okretao i ulazio u magijsku barku, Morgana je gledala njegova opu{tena ramena i sjajzalaze}eg sunca u njegovoj kosi. Sada je bila potpuno seda; Morgana se setila kako je izgledala u njegovimo~ima. I ja sam stara, pomislila je.

I sada je znala da vi{e nikada ne}e videti kraljicu u vilinskoj zemlji.Sada sam ja kraljica.Nema Boginje do te, a ja sam ona...A ipak, van svega postoji ona, i ona je u Igreni, i u Vivijen, i u Morgozi, i u Nimui, i u kraljici. A one `ive u

meni, kao i ona...I u Avalonu }e `iveti zauvek.

13.

Daleko na severu, u zemlju Lotiju, vesti o potrazi za Gralom bile su retke i nepouzdane. Morgoza je ~ekalana povratak svog mladog ljubavnika, Lamoraka. A onda, pola godine kasnije, stigla je vest da je poginuo tokompotrage. On nije prvi, pomislila je Morgoza, a ni poslednji koji }e izgubiti `ivot u tom ~udovi{nom ludilu, u potraziza ne~im nepoznatim! Oduvek sam smatrala da su sve vere i Bogovi neka vrsta ludila. Pogledaj dokle su doveliArtura! A sada su mi uzeli Lamoraka, jo{ tako mladog!

Pa, sad ga vi{e nije bilo, i mada joj je nedostajao i uvek }e joj nedostajati, na neki na~in - bio je uz njudu`e od bilo kog drugog, osim Lota - ne sme se prepustiti starosti i samo}i. Pa`ljivo se pogledala u svom starom,bronzanom ogledalu, obrisala tragove suza, a onda se ponovo ogledala. Mada vi{e nije imala onu zrelu lepotuzbog koje joj je Lamorak, op~injen, pao pred noge, i dalje je bila lepa `ena; u zemlji ima dovoljno mu{karaca, inije ih sve zahvatilo ludilo potrage. Ona je bogata, kraljica je, i ima svoja `enska oru`ja - jo{ je lepa, ima svezube, mada sada ve} mora da zatamnjuje obrve i trepavice... postale su nekako pepeljaste. Pa, mu{karaca }euvek biti; svi su oni budale, i pametna `ena mo`e da radi sa njima {ta `eli. Ona nije budala kao Morgana, da seuzbu|uje oko odanosti i vrline, niti cmizdravi idiot kao Gvenvir, da misli samo na svoju du{u.

Povremeno bi do nje doprla poneka pri~a o pohodu, i svaka je bila sve bajkovitija od prethodne. ^ula jeda je Lamorak stigao do Pelinorovog zamka, privu~en starim glasinama o magijskoj ~iniji koja se ~uva u kriptiispod dvorca, i tu je umro, uzviknuv{i da Gral lebdi pred njim u rukama device, u rukama njegove sestre, Elene,onakve kakva je bila kao dete... ^esto se pitala {ta je zaista video. Iz zemalja oko rimljanskog zida stigla je pri~ada je Lanselet zato~en kao ludak negde u zemljama starog ser Ektorijusa, i da se niko ne usu|uje da to javi kraljuArturu; potom je ~ula da ga je brat, Bors, na{ao i poznao, i da se tada Lanselet oporavio i odjahao dalje, da li udalju potragu ili natrag u Kamelot - niti je znala niti ju je zanimalo. Mo`da }e sre}a urediti da i on umre u potrazi,pomislila je; ina~e bi ga `elja za Gvenvir opet odvukla kod Artura i na njegov dvor.

Samo njen razumni Gvideon nije po{ao u potragu, nego je ostao u Kamelotu, blizu Artura. Da su i Garet iGaven imali dovoljno pameti da tako u~ine! Kona~no je jedan njen sin do{ao na mesto kraj Artura koje mupripada.

Imala je jo{ jedan na~in da sazna {ta se de{ava. Vivijen joj je rekla, dok je bila devojka u Avalonu, danema strpljenja ni istrajosti da bude posve}ena u Misterije; sada je znala da je Vivijen bila u pravu - ko bi po`eleoda protra}i `ivot na tako ne{to? Mnogo godina je verovala da su joj vrata magije i Vida zatvorena, osim nekolikositnih trikova koje je sama nau~ila. A onda, kada je prvi put upotrebila ~aroliju da sazna ko je Gvideonov otac,po~ela je da shvata da je magija tu, nadohvat ruke, i da joj je potrebna samo volja; nisu potrebna ni slo`enadruidska pravila i ograni~enja, niti la`i o Bogovima. To je jednostavno deo `ivota, blizak i pristupa~an, ni u kakvojvezi ni sa dobrim ni sa zlim, nego na raspolaganju svakom ko je dovoljno voljan i spreman da ga upotrebi.

Svi oni koji se pretvaraju da veruju, mislila je, samo poku{avaju da zadr`e izvor mo}i u svojim rukama. Alija sam ih stekla sama i slobodna, ne vezuju}i se nikakvim zavetima u pogledu na~ina njihove upotrebe.

I tako je ove no}i, zatvorena da joj sluge ne bi smetale, po~ela sa pripremama. Osetila je bezli~nosa`aljenje nad belim psom koga je dovela, i trenutak iskrenog ga|enja kad mu je presekla grkljan i podmetnulaposudu da uhvati krv; ali, na kraju krajeva, to je njen pas, isto kao i svinja ubijena da bi se na{la na trpezi, a mo}prolivene krvi sna`nija je i neposrednija od mo}i nakupljene dugim molitvama i pravilima Avalona. Kraj ognji{ta jele`ala jedna slu`avka, drogirana i spremna; ovog puta je odabrala takvu koja joj ni{ta ne zna~i i koja joj, zapravo,i nije potrebna. Nau~ila je to kada je poslednji put stvarala ovu magiju. Sa `aljenjem se setila kako je tada izgubiladobru predilju; ova barem nikome ne}e nedostajati, ~ak ni kuvaru koji ima bar pet-{est suvi{nih pomo}nica.

I dalje su joj pomalo smetale neke pojedinosti priprema. Krv kojom je ozna~ila ruke i ~elo bila jeneprijatno lepljiva, ali ~inilo joj se da gotovo vidi kako iz nje, nalik na dim, bujaju mali mlazevi mo}i. Mesec se nanebu pretvorio u najtanji srp, i znala je da je spremna ona koja u Kamelotu ~eka na njen poziv. Istog ~asa kada jemesec pre{ao u odgovarau}u ~etvrt neba, prolila je ostatak krvi u vatru i tri puta glasno pozvala.

"Morag! Morag! Morag!"Drogirana `ena kraj ognji{ta - Morgoza se neodre|eno prisetila da joj je ime Beka, ili ne{to sli~no -

prome{koljila se, u o~ima joj se pojavila svest i dubina, i na trenutak, dok se budila, izgledalo je da nosi otmenuode}u Gvenvirinih slu{kinja. I glas joj vi{e nije bio grubo nare~je priglupe seoske devojke, nego negovani govordvorske dame sa juga.

"Tu sam, na raspolaganju. [ta `el{ od mene, Kraljice Tame?""Pri~aj mi o dvoru. [ta je sa kraljicom?""Veoma je usamljena otkako je Lanselet oti{ao, ali ~esto dovodi kod sebe mladog Gvideona. ^uli su je da

govori kako joj je on kao sin koga nikada nije imala. Mislim da je i zaboravila da je on sin kraljice Morgane", rekla

je devojka, otmenim jezikom, tako razli~itim od onoga kojim se koristila praznoglava devojka grubih ruku ubezobli~noj ode}i.

"Da li jo{ stavlja{ u njeno ve~ernje vino onaj lek?""Nema vi{e potrebe, kraljice moja", rekao je tu|inski glas kroz devojku. "Kraljica nije imala mese~nicu ve}

vi{e od godinu dana, i zato sam prestala da joj dajem lek. Kralj ionako vrlo retko dolazi u njenu postelju."Zna~i, Morgozin poslednji strah sada je mogao da prestane - pla{ila se da }e na neki na~in, uprkos

svemu, Gvenvir roditi dete u poznim godinama i time ugroziti Gvideonov polo`aj na dvoru. Dodu{e, kraljevipodanici nikada ne bi prihvatili dete za kralja, pogotovo posle dugih i mirnih godina Arturove vladavine. A niGvideon, pretpostavljala je, ne bi se ustezao da okon~a `ivot malom, ne`eljenom suparniku. Ali bolje je nerizikovati; sam Artur izbegao je njenu i Lotovu zaveru u detinjstvu, i do`iveo je da ga kruni{u.

Predugo sam ~ekala. Lot je trebalo pre mnogo godina da postane kralj ove zemlje, a ja bih bila kraljica.Sada nema nikoga ko bi me zaustavio. Vivijen je mrtva; Morgana je stara; Gvideon }e me u~initi kraljicom. Ja samjedina `ena na svetu koju pristaje da slu{a.

"[ta je sa ser Mordredom, Morag? Da li mu kralj i kraljica veruju?"No, glas je postao promukao i dubok. "Ne bih znala - Mordred je ~esto sa kraljem - jednom sam ~ula

kako mu kralj ka`e... Auh, boli me glava, {ta }u ovde kraj vatre? Kuvar }e me `ivu odrati..." Bio je to glasmaloumne Beke, promukao i upla{en, i Morgoza je znala da je, daleko u Kamelotu, Morag ponovo utonula u~udni san o dalekoj kraljici Lotije ili kraljici vilinske zemlje...

Morgoza je dohvatila posudu sa krvlju, istresav{i u vatru i poslednje kapi. "Morag! Morag! Ostani tu,nare|ujem ti!"

"Kraljice moja", za~uo se daleki, otmeni glas, "ser Mordred je uvek u dru{tvu jedne od gospi sa Jezera,ka`u da je ona nekakav rod Arturu..."

Ninijan, Talesinova k}er, pomislila je Morgoza. Nisam znala da je napustila Avalon. Ali za{to bi sada iostajala tamo?

"Ser Mordred je progla{en zapovednikom konjice dok je Lanselet odsutan sa dvora. Pronose se glasine...Auh, vatra, gospo moja, zar da se ~itav zamak zapali?" Beka je trljala o~i i je~ala kraj ognji{ta. Pobesnela,Morgoza ju je divlja~ki gurnula, i devojka je, vri{te}i, pala pravo u vatru; ali jo{ je bila vezana i nije mogla da seskloni iz plamena.

"Prokleta bila, probudi}e ~itavu ku}u!" Morgoza je pru`ila ruke da izvu~e devojku iz vatre, ali plamen joj jeve} uhvatio haljinu, i stra{no je vri{tala, Morgozi se ~inilo da }e joj probiti u{i. Sirotica, pomislila je, sada joj vi{eniko ne mo`e pomo}i - toliko se ispekla da joj ne bi bilo pomo}i ni da treba da ostane u `ivotu! Izvukla je iz vatredevojku koja je vri{tala, ne obra}aju}i pa`nju na opekotine na sopstvenim rukama, i na trenutak se nagnula nadnju, pola`u}i joj dlan na ~elo kao da je umiruje; a onda joj je, jednim potezom, presekla grlo od uha do uha. Krvje linula u vatru, i u dimnjak se podigao gust dim.

Morgoza je osetila da drhti od neo~ekivane mo}i, kao da se {iri kroz ~itavu sobu, kroz ~itavu Lotiju, kroz~itav svet... nikada se nije toliko usudila, ali sada je iznenada uspela, ni ne poku{avaju}i. ^inilo joj se da lebdi,bestelesna, nad ~itavom zemljom. Posle mnogih godina mira, na putevima je opet bilo vojske, a na zapadnoj obalisu se, iz zmajolikih brodova, iskrcavali maljavi mu{karci i upu}ivali se da plja~kaju i ru{e gradove, odnose}i `ene izmanastira u kojima su izdvojeno `ivele... kao purpurni vetar, koji je dopirao ~ak do samog Kamelota... nije bilasigurna da li se to {to vidi odigrava u zemlji sada, ili }e se tek desiti.

Povikala je kroz narastaju}u tamu: "Daj mi da vidim moje sinove u potrazi za Gralom!"Tama je ispunila sobu, naglo, crna i gusta, sa ~udnim zadahom nagorelog, a Morgoza je ~u~ala,

oborena naletom mo}i. Dim se malo razi{ao, a u tami su ostali mali vrtlozi i talasi, kao da klju~a u loncu. Tada jeMorgoza ugledala, pod sve ja~im svetlom, lice svog najmla|eg sina, Gareta. Bio je prljav i ofucan od puta,iscepane ode}e, ali sme{io se vedro kao i uvek, i kako je svetlo raslo, Morgoza je videla {ta to on gleda -Lanseletovo lice.

E, Gvenvir ga sada ne bi po`elela, jer bio je bolestan i propao, sede kose i sa jasnim tragovima ludila ipatnje u borama oko o~iju... najvi{e li~i na ne{to {to bi oka~ili u polju da tera vrane od letine! Obuzela ju je staramr`nja; nepodno{ljivo - njen najmla|i i najbolji sin i dalje voli tog ~oveka, i vole}e ga i slediti isto kao kada je biode~a~i} koji razgovara sa drvenim vitezovima...

"Ne, Garete", ~ula je Lanseletov glas, blag uprkos napetoj ti{ini u sobi, "zna{ za{to ja ne `elim da se vratimna dvor. Ne}u da govorim o svom du{evnom miru - jo{ manje o kralji~inom - ali zakleo sam se da }u tra`iti Gralgodinu i jedan dan."

"Ali to je ludilo! Do |avola, {ta zna~i Gral u pore|enju sa potrebama na{eg kralja? Zakleo sam mu se navernost, kao i ti, mnogo godina pre nego {to je iko od nas i ~uo za Gral! Kad samo pomislim da je na{ kralj Arturna dvoru bez svojih vernih ljudi, osim nekoliko bogalja, bolesnika i kukavica... ponekad se pitam da nije sve to bilodelo ne~astivog, koji se preru{io u Bo`ji lik da bi rasuo Arturove vitezove po svetu!"

"Ja znam da je to bilo Bo`je delo, Garete", tiho je rekao Lanselet. "Ne poku{avaj da me li{i{ toga." Natrenutak je izgledalo da mu je u o~ima opet blesnuo plamen ludila.

"Ali kada Bog postupa isto kao |avo?" nesigurno je upitao Garet. "Ne mogu da zamislim kako je to moglabiti volja Bo`ja da sve {to je Artur stvarao ~etvrt stole}a bude ovako uni{teno! Zna{ li da se na obalama iskrcavajudivlji severnjaci, a kada narod tih zemalja vapi za Arturovim legijama da im pomognu, niko ne dolazi? I saksonskevojske se opet okupljaju, a Artur dokono sedi u Kamelotu, dok ti traga{ za svojom du{om - Lanselete, preklinjemte, ako ne}e{ da se vrati{ na dvor, barem razgovaraj sa Galahadom i nateraj ga da se vrati Arturu! Ako je kraljstar i ako }e postajati sve slabiji - Bo`e nas sakloni od toga - onda mo`da tvoj sin treba da ga zameni, jer svi znajuda je on kraljev usvojeni sin i naslednik!"

"Galahad?" mra~no je upitao Lanselet. "Zar misli{ da ja imam nekakav uticaj na svog sina? Ti i ostalizakleli ste se da }ete tragati za Gralom godinu i jedan dan, a ja sam neko vreme putovao zajedno sa Galahadomi znam da on ozbiljno misli ono {to je rekao tog dana, da }e ga tra`iti ~itav `ivot."

"Ne!" Garet se nagnuo u sedlu i zgrabio Lanseleta za ramena. "Mora{ ga ubediti, Lanselete, on se posvaku cenu mora vratiti u Kamelot! Oh, Bo`e, Gvideon }e me nazvati izdajnikom sopstvene krvi, i ja Gvideonaveoma volim, ali - kako to da ka`em, ~ak i tebi, koji si mi ro|ak i brat po srcu? Ne verujem uticaju tog ~oveka nana{eg kralja! Saksonci koji do|u kod Artura na kraju razgovaraju i sa njim, smatraju ga sinom Arturove sestre, apo njihovim obi~ajima, to zna{, sestrin sin je naslednik..."

"Seti se, Garete", blago ga je prekinuo Lanselet, "tako je bilo ~ak i u Plemenima pre dolaska Rimljana - a tii ja svakako nismo Rimljani."

"Ali zar se ne}e{ boriti za prava ro|enog sina?""Artur treba da ka`e ko }e ga naslediti na prestolu", rekao je Lanselet, "ako posle njega uop{te treba da

bude neki kralj. Ponekad mi se ~inilo, dok sam lutao me|u vizijama ludila - ne, nisam hteo da govorim o tome, alimo`da je to bilo ne{to mal~ice nalik na Vid - ~inilo mi se da }e tama pasti na zemlju kada Artura vi{e ne bude."

"Pa }e biti kao da Artura nikad nije ni bilo? A {ta je sa tvojom zakletvom Arturu?" upitao je Garet, iLanselet je uzdahnuo.

"Ako je takva tvoja volja, Garete, tra`i}u Galahada.""I to {to pre", navaljivao je Garet, "mora{ ga ubediti da je odanost prema kralju va`nija od svih pohoda,

Gralova i Bogova...""A ako ne bude hteo?" tu`no je upitao Lanselet."Ako ne bude hteo", polako je rekao Garet, "onda on mo`da nije kralj kakav }e nam trebati posle Artura.

U tom slu~aju, svi smo u Bo`jim rukama, i neka nam bude na pomo}i!""Ro|a~e, bli`i si mi od brata", zagrlio ga je Lanselet, "i svi smo mi u Bo`jim rukama, ma {ta se desilo. Ali

zaklinjem ti se da }u na}i Gareta i dovesti ga u Kamelot, kunem se..."Kada su kome{anje i tama nestali, Garetovo lice se stopilo sa tamom, i na trenutak su ostale samo

Lanseletove o~i, svetle i toliko nalik na Vivijenine da je Morgoza na~as osetila kako je starija sestra i sve{tenicaposmatra sa namr{tenim prebacivanjem. [ta si to sada u~inila, Morgoza? A onda je i to nestalo, i Morgoza jeostala sama kraj vatre, koja se i dalje dimila, a mlitavo, beskrvno telo devojke le`alo je na ognji{tu.

Lanselet! Lanselet, prolet bio, i dalje mo`e da joj uni{tava planove! Morgoza je osetila da je mr`njaobuzima kao bol, kako joj gr~ kre}e od grla i spu{ta se sve do materice. Glava ju je bolela, i ose}ala je nailazakstra{ne mu~nine koja uvek dolazi posle magije. @elela je samo da se spusti kraj ognji{ta i da satima spava, alimora}e da bude sna`na, makar ponovo korisitla ~arolije; ona je kraljica Lotije, Kraljica Tame! Otvorila je vrata iizbacila pse}i le{ na gomilu |ubreta, istovremeno uklanjaju}i i mu~ni zadah.

Sa telom male sudopere nije mogla sama. Ve} je htela da pozove pomo}, kad se setila kako joj izgledajuruke i lice, prekriveni krvlju; ne smeju je videti takvu. Pri{la je umivaoniku i posudi sa vodom i dobro se umila, paponovo o~e{ljala. Mrlje krvi sa haljine nije mogla da ukloni, ali sada je vatra uga{ena i u sobi je vrlo malo svetla.Kona~no je pozvala komornika, i on se smesta pojavio na vratima sa radoznalim izrazom lica.

"[ta se desilo, kraljice moja? ^uo sam viku i vriske - ne{to ne valja?" Podigao je svetiljku, i Morgoza jevrlo dobro znala kako mu izgleda - divna i rastrojena - kao da ostacima Vida gleda kroz njegove o~i. Kad bihsamo pru`ila ruku, mogla bih da ga imam kraj devoj~inog tela, pomislila je, ose}aju}i bol i zadovoljstvo `elje, inasmejala se u sebi, ali pazila je da se ni{ta ne primeti; kasnije }e biti dovoljno vremena za to.

"Da, ozbiljna nevolja. Sirota Beka", pokazala je le{. "Pala je u vatru, i kada sam poku{ala da jojpomognem oko opekotina, otela mi je no` iz ruke i presekla sebi grlo - mora da je poludela od bola, sirotica. Vidi,svu me je poprskala krvlju."

^ovek je u`asnuto kriknuo i sagnuo se da pogleda devoj~ino be`ivotno telo. "Oh, oh, sitora cura, ionakonije bila mnogo pametna. Nije trebalo ni da je pustite unutra, madam."

Morgozu je uznemirio nagove{taj prebacivanja u njegovom glasu; zar je zaista malopre pomi{ljala da gadovede sebi u postelju? "Nisam te pozvala da me savetuje{. Nosi je odavde i postaraj se da bude pristojnosahranjena, i po{alji mi slu`avke. Ujutro kre}em za Kamelot."

Padala je no}, a gusta ki{a jo{ je vi{e zaklanjala put. Morgoza je bila mokra i smrznuta, i samo seuvredila kada je zapovednik stra`e pri{ao da je pita: "Jeste li sigurni, madam, da smo na pravom putu?"

Bacila je na njega oko pre vi{e meseci; ime mu je Kormak, visok je i mlad, sa orlovskim crtama lica isna`nim ramenima i butinama. Sada je bila sigurna da je i veoma glup, bilo bi bolje da ga je ostavila kod ku}e isama bila vo|a. Ali postoje stvari koje ~ak ni kraljica Lotije ne mo`e da u~ini.

"Ne mogu da prepoznam ove puteve, ali po putu koji smo danas pre{li sigurna sam da bi trebalo dabudemo blizu Kamelota - osim ako se nisi izgubio u magli, Korma~e, pa nas poveo opet ka severu."

U nekoj drugoj prilici radovala bi se jo{ jednom usputnom no}enju, u svom udobnom {atoru, sa svimudobnostima koje postoje, a mo`da, kada slu`avke zaspi, mo`da ~ak i sa Kormakom da joj greje postelju.

Otkako sam sama nau~ila ~aranje, svi mu{karci su mi nadohvat ruke. A ipak kao da mi ovih dana nijestalo do njih... ~udno, nisam potra`ila mu{karca jo{ od kako je stigla vest o Lamorakovoj smrti. Da li starim? Trglase od te pomisli, i odlu~ila da dovede no}as Kormaka kod sebe... ali prvo moraju da stignu u Kamelot; mora sepotruditi da za{titi Gvideonove interese i da ga posavetuje. "Put mora da je tu negde, budalo. Putovala sam ovudavi{e puta nego {to imam prstiju na rukama! Zar misli{ da sam budala?"

"Bo`e sa~uvaj, madam. I ja sam ~esto i{ao ovim putem, ali ipak, ko zna za{to, ~ini mi se da smo zalutali",rekao je Kormak, i Morgoza je osetila da se gu{i od besa. U mislima je pre{la ~itav put kojim je tako ~esto dolazilaiz Lotije: napustila je rimski put i i{la dobro odr`avanim putem du` ivice mo~vare u kojoj je Ostrvo zmaja, a ondaje trebalo i}i du` grebena sve dok se ne do|e do puta za Kamelot, koji je Artur pro{irio i ponovo nasuo kako bi biodobar koliko i rimski put.

"Ipak smo nekako uspeli da proma{imo put za Kamelot, tupane, jer eno onog ostatka rimskog zida... neznam kako, ali pro{li smo skretanje za Kamelot pre vi{e od pola sata", grdila ga je Morgoza. Sada nije bilo drugedo da se okrenu nazad, ~itav karavan, a no} se ve} zgusnula. Morgoza je navukla kapulja~u preko glave ipoterala konja br`e. U ovo oba godine svetlo bi trebalo da potraje jo{ barem sat, ali na zapadu je ostao tekponeki trag rumenila.

"Eno", rekla je jedna slu`avka, "vidite one ~etiri jabuke tamo - dolazila sam ovamo jednog leta da uzmemkaleme za kralji~inu ba{tu."

Ali puta nije bilo, samo je nekakava stazica krivudala uz golo brdo, umesto {irokog puta, a nad njom, ~aki kroz maglu, morala bi se videti svetla Kamelota.

"Gluposti", obrecnula se Morgoza, "proma{ili smo put, ko zna kako - zar misli{ da u Arturovom kraljevstvupostoji samo jedna grupa od ~etiri stabla jabuke?"

"Ali put bi trebalo da je ba{ tu, kunem se", mumlao je Kormak; ipak, pokrenuo je ~itavu kolonu jaha~a itovarnih konja, pa su kaskali dalje, a ki{a je lila i lila kao da pada od po~etka vremena i da ne ume da stane.Morgoza je bila umorna i smrznuta, ~eznula je za toplom ve~erom za Gvenvirinim stolom, za toplim, slatkim vinomi toplim krevetom, i kada je zapovednik stra`e ponovo pri{ao, obrecnula se na njega. "[ta je sad, tupane? Jesi liuspeo da opet zaluta{ i da ponovo proma{i{ put dovoljno {irok za {est konja?"

"Kraljice moja, `ao mi je, ali nekako... gledajte, opet smo se vratili na mesto gde smo zastali daodmorimo konje pre nego {to smo skrenuli sa rimskog puta - onu krpu sam ja bacio, brisao sam njome balegu sajednog tovarnog konja."

Morgoza je eksplodirala od besa. "Je li ikada ijedna kraljica morala da se pati sa tolikim prokletimbudalama oko sebe?" vikala je. "Zar moramo da po ~itavoj Letnjoj Zemlji tra`imo najve}i grad severno odLondiniuma? Ili }emo i}i tamo-amo ovim putem ~itave no}i? Ako zbog magle ne mo`emo da vidimo svetlaKamelota, moramo da ga ~ujemo, to je zamak sa vi{e od stotinu vitezova, sa poslugom, konjima i stokom, sapatrolama po svim okolnim putevima - {to god i{lo ovim putem, svakako se vidi sa osmatra~nica!"

No, na kraju nije bilo druge do da upale svetiljke i ponovo se upute na jug; sada je Morgoza li~no jahalana ~elu kolone, kraj Kormaka. Magla i ki{a prigu{ivali su sve zvuke, ~ak i odjeke, sve dok, kroz vla`nu izmaglicu,

nisu opet nai{li na onaj ostatak rimskog zida kod koga su se jednom ve} okrenuli. Kormak je po~eo da psuje, alizvu~ao je i upla{eno.

"Gospo, izvinite. Ne mogu da shvatim...""Prokleti bili svi odreda!" vrisnula je Morgoza. "Ho}emo li jahati ovim putem tamo i ovamo ~itave no}i?" Ali

i ona je prepoznala zid. Duboko je uzdahnula od besa i razo~aranja. "Mo`da }e do jutra ki{a stati, pa }emo mo}ida se vratimo svojim tragovima do rimskog puta. Barem }emo znati dokle smo do{li!"

"Ako smo igde do{li, ako nismo nekako zalutali u vilinsku zemlju", {apnula je jedna `ena, brzo se krste}i.Morgoza je to do~ula. "Dosta toga!" rekla je. "Dovoljno je gadno {to smo zalutali po ki{i i magli, po{tedite me tihidiotskih gluposti! [ta je, {to svi stojite? No}as vi{e ne mo`emo da ja{emo, po`urite i podignite logor ovde, ujutro}emo znati {ta da radimo..."

Nameravala je da dovede kod sebe Kormaka, makar samo zato da ne bi mislila na strah koji je po~eo daje obuzima... jesu li zaista izi{li iz stvarnog sveta, nekud u nepoznato? Nije bila sigurna. Le`ala je, budna, okru`enaposlugom, i u sebi ponovo prelazila put kojim su do{li. U tami se nije ~uo nikakav zvuk, ~ak ni `abe iz mo~vare.Nemogu}e da se izgubio ~itav grad Kamelot; a ipak je nestao u ni{tavilu. Ili sam se to ja, sa svim vojnicima islu`avkama, izgubila u svetu ~arolija? Kad god bi u mislima stigla dotle, po`alila bi {to je u besu odredila Kormakada stra`ari; kad bi le`ao kraj nje, ne bi imala to ~udno ose}anje da je ~itav svet nekako i{~a{en... uporno jepoku{avala da zaspi i svaki put bi uhvatila sebe kako, potpuno budna, zuri u tamu.

Ki{a je tokom no}i stala; kada je svanulo, iako je bilo magle, nebo je bilo vedro. Morgoza se probudila iznemirnog dreme`a - sanjala je Morganu, sedu i staru, kako se gleda u ogledalo nalik na njeno - i izi{la je iz{atora, nadaju}i se da }e pogledati uzbrdo i ugledati Kamelot tamo gde bi i trebalo da bude, sa {irokim prilaznimputem, ina~e bi zna~ilo da se nalaze na nekakvom zaba~enom putu na mnogo milja od mesta gde su `eleli dabudu. No, logor je bio u podno`ju starog rimskog zida, za koji je znala da se nalazi na oko milju ju`no odKamelota, i dok su se vojnici spremali za put, podigla je pogled ka bregu na kome bi trebalo da je Kamelot; alibreg je bio zelen, obrstao travom i bezli~an.

Polako su po{li putem, blatnjavim i punim tragova od njihovog sino}njeg putovanja. U polju je paslostado ovaca, ali kada su vojnici poku{ali da razgovaraju sa pastirom, ovaj se sakrio iza zida i nisu ni~im mogli daga izmame.

"I to je Arturov mir?" glasno se upitala Morgoza."^ini mi se, gospo moja", pokorno je rekao Kormak, "da je ovde u pitanju nekakva ~arolija - {ta god da je

ovo, svakako nije Kamelot.""Pa {ta je onda, za ime Bo`je?" upitala je Morgoza."[ta, zaista?" promrmljao je on i nije se vi{e upu{tao u razgovor.Morgoza je ponovo podigla pogled svesna upla{enog jecanja neke `ene. Na trenutak joj se u~inilo da

~uje Vivijenin glas kako govori ono {to Morgoza nikada nije poverovala, da je Avalon nestao u magli, i da onaj kose uputi tamo, ~ak i ako je druid ili sve{tenica, ukoliko ne zna put, mo`e da stigne samo na sve{teni~ko ostrvo,Glastonberi...

Vrati}e se nazad do rimskog puta... ali Morgoza je osetila nagli nalet straha: ho}e li ustanoviti da je irimski put nestao, da je Lotija nestala, da je ostala sama na svetu sa ovih nekoliko mu{araca i `ena? Uzdrhtala jekad se setila nekoliko re~i iz Svetog Pisma koje je ~ula u propovedi Gvenvirinog ku}nog sve{tenika, o kraju sveta...I velim vam, dve }e `ene mleti `ito jedna kraj druge, i jedna }e biti uzeta, a druga }e ostati... Je li Kamelot sasvima u njemu uzet u hri{}anski raj, je li nastupio kraj sveta, je li samo nekoliko nesre}nika poput nje ostalo da lutapo opusto{enom svetu?

No, nisu mogli beskona~no ostati zure}i u istu stazu. "Vrati}emo se do rimskog puta", rekla je. Ako je jo{tamo, ako uop{te i{ta jo{ postoji. Dok je gledala maglu kako se di`e iz mo~vare nalik na magi~ni dim, u~inilo jojse da je svet nestao i da joj je ~ak i sunce nepoznato. Morgoza nije spadala u ma{tovite `ene; bolje da sepokrenemo i poku{amo da se vratimo, pomislila je, nego da stojimo u ovoj nezemaljskoj ti{ini. Kamelot je stvaran,mesto u stvarnom svetu, nije mogao tek tako da nestane.

Ipak, da smo Lot i ja uspeli u zaveri protiv Artura, mo`da bi ~itava zemlja bila ovakva, nema, pusta i punastrahova...

Za{to je sve tako tiho? Kao da na svetu nije bilo drugih zvukova osim konjskog topota, a i on je zvu~aokao kamenje ba~eno u vodu - prigu{en i zamiru}i. Uskoro su stigli do rimskog puta - ili barem do mesta gde bi puttrebalo da bude - kada su ~uli konjski kas na tvrdom putu; dolazio je jaha~, polako i mirno, iz pravcaGlastonberija. Mogli su da kroz maglu razaberu tamnu priliku i te{ko natovarenog konja iza njega. Trenutakkasnije jedan vojnik je povikao: "Pogledajte! To je ser Lanselet od Jezera - Bog vam podario dobro jutro, ser!"

"Pozdrav! Ko to ja{e?" Zaista, bio je to Lanseletov dobro poznati glas, i kada je pri{ao bli`e, svakodnevnizvuk konjskih kopita kao da je oslobodio ne{to u svetu oko njih. Zvuk se u magli nadaleko pronosi, a ovo je biojednostavan zvuk, negde su lajali psi, mo`da se ~itav ~opor glo`io oko hrane posle duge no}i, ali to je prekinulonezemaljsku ti{inu obi~nom, normalnom bukom.

"Ovde je kraljica Lotije", doviknuo je Kormak, i Lanselet je po{ao napred, zaustaviv{i konja pred njom."Pa, tetka, nisam se nadao da }u te ovde sresti - jesu li Gaven ili Garet mo`da sa tobom?""Nisu", rekla je, "sama idem za Kamelot." Ako takvo mesto uop{te postoji, nervozno je pomislila. Pa`ljivo je

gledala Lanseleta u lice dok ju je pozdravljao. Delovao je umorno i ofucano od puta, ode}a mu je bila pocepana ine preterano ~ista, nosio je ogrta~ kakav ranije ne bi dao ni konju{aru. Oh, divni Lanselete, Gvenvir ne bi sadamislila da si tako lep, pa ~ak ni ja ne bih pru`ila ruku da te pozovem u postelju.

A onda se on nasme{io. Jo{ je lep, uprkos svemu."Ho}emo li, onda, zajedno dalje, tetka? Jer i ja idem tamo, po vrlo `alosnom poslu.""^ula sam da si u potrazi za Gralom. Jesi li ga na{ao ili nisi uspeo, kad si tako `alostan?""Nije su|eno ~oveku kao ja da na|e najve}u Misteriju. Ipak, vodim sa sobom nekog ko je zaista dr`ao

Gral u svojim rukama. Do{ao sam da javim da je pohod oko~an i da je Gral zauvek nestao sa ovog sveta."Morgoza je tek tada primetila da tovarna `ivotinja nosi, dobro zaklonjeno, ljudsko telo. "Ko...?" {apnula

je."Galahad", tiho je rekao Lanselet. "Moj sin je na{ao Gral, i sada znamo da niko ne mo`e da ga pogleda i

ostane u `ivotu. Voleo bih da sam ja bio umesto njega - makar zato {to ne bih morao da nosim kralju stra{ne vesti,da je onaj ko je trebalo da kraljuje posle njega oti{ao pre nas u svet u kome }e zauvek mo}i da traga..."

Morgoza se stresla. Sada }e zaista biti kao da Artur nikada nije postojao, ne}emo imati kralja osim onognebeskog, koji }e vladati preko sve{tenika {to su ve} obrlatili Artura... No, ljutito je odbacila takve misli. Galahadje mrtav. Artur }e morati da odabere Gvideona da ga nasledi.

Lanselet je `alosno gledao tovarnog konja sa Galahadovim telom. "Da nastavimo?" upitao je. "Nisamnameravao da no}im na putu, ali magla je bila gusta, i pla{io sam se da }u zalutati. Ve} mi se u~inilo da sam uAvalonu!"

"Nismo mogli da na|emo Kamelot u magli, ba{ kao ni Avalon {to ne mo`e da se na|e..." po~eo jeKormak, ali Morgoza ga je ljutito prekinula. "Dosta sa tim glupostima", rekla je. "Pogre{ili smo put u tami, i polano}i smo jahali tamo-amo! I nama se `uri da stignemo do Kamelota, ne}a~e."

Nekoliko njenih ljudi poznavalo je Lanseleta i Galahada, i sada su se okupili blizu tela da bi uputili vitezure~i sau~e{}a. Lanselet ih je saslu{ao, `alosnog lica, a onda je prekinuo takav razgovor.

"Kasnije, prijatelji, kasnije, bi}e dovoljno vremena za `alost. Sam Bog zna da ne `urim da odnesem vestArturu, ali od odlaganja ne}e biti olak{anja. Hajdemo."

Magla je brzo nestajala kako se sunce uspinjalo na nebu. Po{li su putem kojim su Morgoza i njena pratnjasatima jahali u potrazi za Kamelotom, i vrlo su brzo za~uli jo{ jedan zvuk koji je prekinuo za~aranu ti{inu jutra. Bioje to zov trube, jasan i srebrnast u mirnom vazduhu; dopirao je iz visina Kamelota. A ta~no pred njom, kraj grupeod ~etiri jabukova stabla, {irok i jasan pod jutarnjim svetlom, le`ao je prostrani put koji je izgradila Arturova vojska.

Bilo je sasvim prikladno da prva osoba koju je Morgoza videla na visoravni Kamelota bude njen sinGaret. Dolazio je da ih zaustavi na velikoj kapiji Kamelota; kada je prepoznao Lanseleta, po`urio je ka njima.Lanselet se bacio sa konja i ~vrsto zagrlio Gareta.

"Zna~i, ro|a~e, ti si...""Da, tako je - Kaj je suvi{e star i hrom da bi i sada obilazio zidine Kamelota. Ah, dobar je dan kada si se ti

vratio u Kamelot, ro|a~e. Ali vidim da nisi na{ao Galahada, Lanse?""Na `alost, na{ao sam ga", tu`no je rekao Lanselet, i Garetovo otvoreno lice, i dalje de~a~ko uprkos

gustoj bradi, zadobilo je druga~iji izraz kad je ugledao obrise mrtvog ~oveka pod pokriva~em."Moram odmah odneti ovu vest Arturu. Vodi me njemu, Garete."Garet je pognuo glavu, polo`iv{i ruku Lanseletu na rame. "Oh, ovo je stra{an dan za Kamelot. Jednom

sam ve} rekao da mi se ~ini kako je taj Gral delo ne~astivog, a ne Boga!"Lanselet je odmahnuo glavom, i Morgozi se u~inilo da ne{to sija kroz njega, kao da mu je telo prozirno; a

iza `alosnog osmeha krila se radost. "Ne, dragi moj ro|a~e", rekao je, "mora{ to zauvek izbiti sebi iz glave.Galahad je dobio ono {to mu je namenio Bog i, neka nam je Bog na pomo}i, to nas sve ~eka. Ali njegovi dani suokon~ani, i oslobo|en je ljudske sudbine. Mi na{u jo{ ~ekamo, dragi Garete - neka bi nam Bog dao da jedo~ekamo sa toliko hrabrosti kao on."

"Amin", rekao je Garet i prekrstio se, na Morgozino iznena|enje i u`as. Tek tada se trgao i pogledao je."Majko, jesi li to ti? Oprosti mi - ti si poslednja osoba koju bih o~ekivao u Lanseletovom dru{tvu." Brzo se

sagnuo da joj poljubi ruku. "Hodite, madam, da vas odvedem kod kraljice. Ona }e vas do~ekati dobrodo{licom sasvojim gospama dok Lanselet bude sa kraljem."

Morgoza je dozvolila da je povede, pitaju}i se za{to je uop{te do{la. U Lotiji je vladala kao kraljica, sasvim pravima, ali ovde u Kamelotu mo}i }e jedino da sedi me|u Gvenvirinim gospama, i sazna}e {ta se de{avasamo ako neki od sinova bude smatrao za potrebno da je obavesti.

Obratila se komorniku. "Reci mom sinu Gvideonu - ser Mordredu - da mu je do{la majka, i neka meposeti ~im bude mogao." No, obuzeta snu`deno{}u, pomislila je da se na ovom ~udnom dvoru on mo`da ne}epotruditi da joj iska`e ni onoliko po{tovanja koliko Garet. I opet joj se u~inilo da je pogre{ila {to je do{la uKamelot.

14.Gvenvir je godinama smatrala da, kada su vitezovi Okruglog stola okupljeni, Artur pripada njima, a ne

njoj. Nije volela {to se time upli}u u njen `ivot, nije volela da budu u Kamelotu; ~esto je mislila da bi, kad Artur nebi bio okru`en dvorom, mo`da imali sre}niji `ivot nego ovako, kao kralj i kraljica u Kamelotu.

Pa ipak, ove godine kada se tragalo za Gralom, po~ela je da shvata kako je ipak imala sre}e, jer bezvitezova Kamelot je bio kao selo puno duhova, a i Artur je bio kao duh, jer se tiho kretao kroz napu{teni zamak.

Nije se moglo re}i da nije u`ivala u Arturovom dru{tvu sad, kada je najzad pripadao njoj. Tek sad jepo~ela da shvata koliki je deo njega bio ugra|en u legije i izgradnju Kamelota. Bio je spreman da joj u svakodoba bude na usluzi, i vi{e je vremena provela sa njim nego u svim dugim godinama ratovanja i mira posle toga.Ali kao da je sa vitezovima oti{ao i deo njega, kuda god da su po{li, a sa njom je ostao samo deli}. Volela jeArtura kao ~oveka jednako kao i kralja, ali sada je shvatila koliko je on manji bez zauzetosti kraljevanjem kojim sebavio ve}im delom `ivota. I bilo ju je stid {to je to primetila.

Nikada nisu razgovarali o odsutnima. Tokom godine u kojoj se tragalo za Gralom, `iveli su tiho i mirno, izdana u dan, razgovarali su samo o svakodnevnim sitnicama, o hlebu i mesu, o vo}u iz vo}njaka i vinu iz podruma,o novom ogrta~u ili kop~ama za cipele. A jednom se on osvrnuo po praznoj sali Okruglog Stola. "Da li da gasklopimo do njihovog povratka, ljubavi? ^ak i u ovoj ogromnoj sali ima malo mesta, a sada kad je sve prazno..."

"Ne", brzo je rekla, "ne, mili, ostavi ga. Ova velika odaja sagra|ena je za Okrugli Sto i bez njega bi bilakao prazna {tala. Ostavi ga. Ti, ja i ostali koji smo tu mo`emo da obedujemo u manjoj sali." Nasme{io joj se, iznala je da mu je milo {to je to rekla.

"A kada se vitezovi vrate iz potrage, mo`emo opet da napravimo veliku gozbu", rekao je on, ali potom jeza}utao, i znala je da se pita koliko }e ih se vratiti.

Kaj je bio sa njima, i stari Lukan, i nekolicina vitezova suvi{e starih ili jo{ slabih od zadobijenih rana. IGvideon - sada se zvao Mordred - koji je stalno bio sa njima, kao odrasli sin; Gvenvir ga je ~esto gledala i mislila:Takvog sina sam mogla roditi Lanseletu, i ose}ala je kako joj ~itavo telo obuzima vrelina, ostavljaju}i je oblivenuznojem, jer se}ala bi se no}i kada ju je sam Artur gurnuo Lanseletu u naru~je. Ti naleti vru}ine ~esto su jeobuzimali, pa nikada nije znala da li je u sobi hladno ili toplo, ili to poti~e odnekud iznutra. Gvideon je prema njojbio ne`an i ljubazan, zvao ju je 'gospo', ili ponekad, stidljivo, 'ujna'; srame`ljivost sa kojom je koristio porodi~niizraz grejala joj je srce, i ba{ zato joj je postao drag. Li~io je i na Lanseleta, samo je bio }utljiviji i uzdr`aniji; kadabi Lanselet bio spreman na {alu ili igru re~ima, Gvideon bi se nasme{io i izgovorio ne{to nalik na udarac ili ubodiglom. Imao je ~udan smisao za humor, ali morala je da se smeje ~ak i njegovim okrutnim {alama.

Jedne no}i, dok je umanjeno doma}instvo sedelo za ve~erom, Artur mu se obratio: "Dok se Lanselet nevrati, ne}a~e, voleo bih da ti preuzme{ njegov polo`aj i bude{ komandant konjice."

Gvideon se nasmejao. "To }e stvarno biti laka du`nost, uja~e i gospodaru moj - u {talama je ostalo takomalo konja. Najbolji su oti{li sa tvojim vitezovima, i ko zna, mo`da }e ba{ neki konj uspeti da na|e Gral za kojimsvi tragaju!"

"Pssst", rekla je Gvenvir. "Ne sme{ se sprdati sa njihovim pohodom.""A za{to, ujna? Sve{tenici stalno ponavljaju kako smo mi ovce na pa{njaku Gospodnjem, i ako ovca mo`e

da tra`i duhovnu utehu - pa, oduvek sam smatrao da je konj mnogo plemenitija `ivotinja od ovce. Za{to se ne bidesilo da plemenitija od dve `ivotinje uspe{no okon~a potragu? Mo`da }e neki stari ratni konj, pun o`iljaka, ste}iduhovni mir, kao {to ka`u da }e jednog dana lav le`ati kraj jagnjeta i ne}e ni pomisliti da je vreme za u`inu."

Artur se nelagodno nasmejao. "Ho}e li nam konji biti potrebni za rat? Od planine Badon, Bogu hvala, uzemlji je vladao mir..."

"Ako ne ra~unamo Lucijusa", rekao je Gvideon. "Ako sam ne{to u `ivotu nau~io, onda je to da mir nemo`e da traje. Divlji severnjaci u zmajolikim brodovima iskrcavaju se na obale, i kada narod zove Arturove legijeda ih za{tite, dobijaju samo odgovor da su Arturovi vitezovi oti{li da tra`e du{evni mir. I zato ljudi tra`e pomo} odsaksonskih kraljeva na jugu. Ali kada se pohod okon~a, svakako }e se ponovo okrenuti Arturu i Kamelotu - i ~inimi se da }e ratnih konja nedostajati kada taj dan do|e. Lanselet je toliko zauzet Gralom i drugim velikim delimada nije imao vremena da se stara o kraljevskim {talama."

"Pa, kazao sam ti da bih voleo da preuzme{ tu du`nost", rekao je Artur, i Gvenvir se zaprepastila kad jeshvatila da je to izgovorio gun|avim, stara~kim glasom, bez snage koju je ranije imao. "Kao kapetan konjice ima{ovla{}enja da uzima{ konje u moje ime. Lanselet je radio sa trgovcima odnekud sa juga, van Britanije..."

"Onda }u i ja tako", rekao je Gvideon. "Konji iz [panije nemaju premca, ali sada, uja~e i ujna, najboljikonji dolaze iz jo{ ve}e udaljenosti. I sami [panci kupuju konje iz Afrike, iz jedne pustinjske zemlje. Ti Saracenipolako pokoravaju [paniju - ~uo sam to od mladog saracenskog viteza Palomidesa, koji je doputovao ovamo ibio nam neko vreme gost, a potom je po{ao da tra`i pustolovine me|u Saksoncima. On nije hri{}anin, i ~inilo muse ~udno {to su svi vitezovi po{li u potragu za Gralom kada u zemlji vlada rat."

"Razgovarao sam sa Palomidesom", rekao je Artur. "Imao je ma~ od {panskog ~elika, ali izra|en u tojju`noj zemlji - rado bih imao jedan takav, mada mislim da nije bolji od Ekskalibura. Nijedan na{ ma~ nema takvuo{tricu, kao brija~. Drago mi je {to nikada nisam morao da se borim protiv takvog ma~a. Severnjaci imaju velikesekire i buzdovane, ali njihovo oru`je ne mo`e se uporediti ~ak ni sa saksonskim."

"Ali su zato vatreniji borci od njih", rekao je Gvideon. "Zahvati ih ludilo bitke, kao nekada Plemena, iodbacuju ~ak i {titove... Ne, kralju moj, mo`da smo zaista dugo imali mir, ali kao {to Saraceni polako zauzimaju[paniju, tako severnjaci i divlji Irci zauzimaju na{u zemlju. Na kraju }e se svakako pokazati da su Saraceni koristili[paniji, kao {to su Saksonci koristili na{oj zemlji..."

"Koristili ovoj zemlji?" Artur je zapanjeno pogledao mladi}a. "[ta to govori{, ne}a~e?""Kada su Rimljani oti{li odavde, gospodaru Arture, ostali smo izdvojeni na kraju sveta, sami sa poludivljim

Plemenima. Rat sa Saksoncima nas je naterao da se pro{irimo", odgovorio je on. "Trgovali smo sa DonjomBritanijom, sa [panijom i sa ju`im zemljama, morali smo da se cenjkamo za oru`je i konje, gradili smo gradove -pa, evo, tvoj Kamelot, ser, to i dokazuje. Da i ne govorim o kretanju sve{tenika, koji su sada oti{li me|u Saksonce iu~inili da oni vi{e ne budu divlja, zabra|ena plemena koja se klanjaju svojim varvarskim bogovima, nego supostali civilizovani ljudi sa gradovima i trgovinom, i imaju svoje civilizovane kraljeve koji su sklopili savez sa tobom.[ta je drugo bilo potrebno ovoj zemlji? Sada Saksonci imaju ~ak i manastire i u~enjake koji pi{u knjige, i jo{mnogo {ta... da nije bilo ratova sa Saksoncima, gospodaru Arture, Uterovo staro kraljevstvo bilo bi zaboravljenokao onaj Maksimus."

Artura to kao da je zabavljalo. "Ti onda svakako misli{ da je ovih dvadeset godina mira ugrozilo Kamelot,i da nam treba novi rat kako bi nas opet izveo u svet? Lako je videti da nisi ratik, mom~e. Ja nemam takoromanti~ne poglede na rat!"

Gvideon mu je uzvratio osmehom. "Za{to misli{ da nisam ratnik, gospodaru? Borio sam se u tvojoj vojsciprotiv Lucijusa koji je `eleo da bude imperator, i imao sam dovoljno vremena da steknem mi{ljenje o ratovima injihovom zna~aju. Da nije ratova, bio bi zavoravljen kao i najsitniji vitez iz Velsa ili Irske - mo`e li neko danas danabroji kraljeve Tare?"

"A ti misli{ da }e jednog dana tako biti i sa Kamelotom, de~ko?""Oh, uja~e i kralju moj, `eli{ li mudrost druida ili laskanje dvorjana?"Artur se nasmejao. "Hajde da ~ujemo lukavi savet jednog Mordreda.""Dvorjanin bi rekao, gospodaru, da }e Arturova vladavina biti ve~ita i da }e se}anje na njega uvek

postojati u svetu. A druid bi rekao da svi ljudi nestaju, i da }e jednog dana, ma koliko mudri i slavni, i{~eznuti kaoAtlantida, potopljena pod talasima. Samo Bogovi traju."

"A {ta bi rekao moj ne}ak i prijatelj?""Tvoj ne}ak", naglasio je tu re~ taman dovoljno da Gvenvir oseti kako je zna~ila tvoj sin, "rekao bi,

gospodaru i uja~e moj, da mi svi `ivimo za danas, a ne za ono {to bi istorija mislila o nama kroz hiljadu godina. Izato bi ti tvoj ne}ak savetovao da tvoje {tale treba opet da izgledaju kao u stara vremena, kada su Arturovi konji iratnici bili dobro poznati. Niko ne bi smeo da ka`e kako je kralj ostario i kako, dok su mu vitezovi odsutni, ne ~inini{ta da odr`i konje i vojnike u dobroj formi."

Artur ga je prijatejski potap{ao po ramenu. "Neka bude tako, dragi mom~e. Verujem tvojoj proceni.Po{alji u [paniju, ili Afriku ako `eli{, po konje koji }e najbolje odgovarati ugledu Arturovih legija, i postaraj se zaobuku."

"Za to }u morati da potra`im Saksonce", rekao je Gvideon, "a Saksonci vrlo malo znaju o na{im tajnamaborbe u sedlu - uvek si govorio da ne treba da saznaju. Je li tvoja volja da Saksonci, koji su nam sada saveznici,nau~e na{e ratni~ke ve{tine?"

Artur je delovao uznemireno. "Bojim se da i to moram da prepustim tvojim rukama.""Poku{a}u da u~inim najbolje", rekao je Gvideon. "A sada, gospodaru, predugo smo sedeli zadubljeni u

ovaj razgovor i umorili smo gospe - oprostite mi, madam", dodao je, nakloniv{i se Gvenviri uz onajobezoru`avaju}i osmeh. "Jesmo li za malo muzike? Gospa Ninijan bi, siguran sam, vrlo rado donela harfu da vampeva, gospodaru i kralju moj."

"Uvek bih rado slu{ao muziku svoje ro|ake", ozbiljno je rekao Artur, "ukoliko to prija mojoj gospi."Gvenvir je klimnula glavom Ninijani, koja je donela harfu i sela kraj njih, pevaju}i; Gvenvir ju je slu{ala sa

zadovoljstvom - Ninijan je divno svirala, i glas joj je bio umilan, mada ne tako ~ist ni sna`an kao Morganin.Primetila je da Gvideon neprekidno posmatra Talesinovu k}er. Kako to da na ovom dvoru uvek mora da budeneka devojka Gospe od Jezera? To ju je brinulo, mada joj se Gvideon ~inio dobar hri{}anin koliko i svi ostali nadvoru, redovno je i{ao na nedeljnu misu, ba{ kao i Ninijan. Dodu{e, nije mogla da se seti kako je Ninijan postalanjena dvorska dama, znala je jedino da ju je Gvideon doveo na dvor i zamolio kraljicu da joj pru`i gostoprimstvokao Arturovoj ro|aci i Talesinovoj k}eri. Gvenvir se Talesina se}ala samo po lepom, i rado je do~ekala njegovuk}er, ali sada joj se ~inilo da je Ninijan na neki na~in, uop{te se ne isti~u}i, zauzela mesto prve me|u gospama.Artur ju je uvek voleo i pozivao je da peva, a Gvenvir ih je ponekad gledala i pitala se da li je on smatra samo zaro|aku.

Ne, sigurno ne. Ako Ninijan ima ljubavnika na dvoru, to je najverovatnije Gvideon. Videla je kako je ongleda... ali srce ju je ipak bolelo; ova `ena je lepa, lepa kao ona nekada, a sada je ona `ena u godinama, kosajoj gubi boju, obrazi su joj bledi, telo joj je omlitavilo... Kada je Ninijan spustila harfu i povukla se, Gvenvir senamr{tila {to je Artur prati pogledom iz sale.

"Izgleda{ mi umorno, `eno moja, {ta te mu~i?" upita je on po{to je Ninijan oti{la."Gvideon je rekao da smo stari...""Draga `eno moja, ja sedim na prestolu Bitanije ve} trideset jednu godinu, i ti sa mnom. Zar misli{ da bi

iko u na{em kraljevstvu mogao da nas smatra mladim? Ve}ina na{ih podanika nije se ni rodila kada sam ja do{aona presto. Mada, zaista, mila moja, ne znam kako uspeva{ da izgleda{ tako mladoliko."

"Ma hajde, mu`u moj, nisam tra`ila komplimente", nestrpljivo je odvratila."Trebalo bi da si polaskana, moja Gven, {to Gvideon ne tro{i re~i na prazno laskanje ostarelom kralju i

{to me ne te{i la`ima. Govori iskreno i cenim ga zbog toga. Voleo bih...""Znam {ta bi ti voleo", ljutito ga je prekinula. "@eleo bi da mo`e{ javno da ga prizna{ za sina, pa da presto

nasledi on, a ne Galahad."Artur je pocrveneo. "Gvenvir, zar moramo uvek da budemo tako o{tri jedno prema drugom kad govorimo

o tome? Sve{tenici ga ne bi priznali za kralja, i tu je ta~ka.""Ne mogu da zaboravim ~iji je on sin...""Ja ne mogu da zaboravim da je moj sin", ne`no je rekao Artur."Ne verujem Morgani, i ti si video kako je ona..."Njegovo lice se skamenilo i znala je da ne}e hteti da govori o tome. "Gvenvir, moj sin je usvojen i

odrastao na dvoru kraljice Lotije, a njeni sinovi su temeljac i oslonac ~itavog mog krljevstva. [ta bih radio da nijeGareta i Gavena? A sada izgleda da }e Gvideon biti kao i oni, najmiliji i najbolji prijatelj i vitez. Ne}u da mislimni{ta lo{e o Gvideonu zato {to je ostao sa mnom kada su me svi drugi vitezovi napustii i po{li u potragu."

Gvenvir nije `elela sva|u. Brzo ga je uhvatila za ruku. "Veruj mi, gospodaru moj, volim te vi{e od svega nasvetu."

"Verujem ti, ljubavi", odgovorio je. "Saksonci imaju izreku - blagosloven je onaj ko ima dobrog prijatelja,dobru `enu i dobar ma~. A ja imam sve to, moja Gvenvir."

"Oh, Saksonci", nasmejala se ona. "Koliko godina si se borio protiv njih, a sada pominje{ njihove mudreizreke..."

"Pa, ~emu bi korisitli ratovi - {to re~e Gvideon - kada ne bismo u~ili i od neprijatelja? Jo{ davno je neko -mislim Gaven - rekao ne{to o Saksoncima i u~enim ljudima u njihovim manastirima. Rekao je da je to kao `enakoja je silovana, a zatim, kada napada~i odu, rodi dobrog sina - je li bolje do`iveti samo zlo, ili, kada je zlopo~injeno i ne mo`e se popraviti, izvu}i iz njega i ne{to dobro?"

Gvenvir se namr{rtila. "Mislim da samo mu{karac mo`e tako da se {ali!"

"Ne, nisam hteo da otvaram stare rane, mila moja", pobunio se on, "ali meni i Morgani zlo je nanesenopre mnogo godina." Primetila je da je bar ovaj put izgovorio sestrino ime bez onog gr~a na licu. "Zar bi bilo boljeda nikakvo dobro nije proisteklo iz greha koji sam po~inio sa Morganom - jer ti tvrdi{ da je to bio greh - ili bitrebalo da mi je drago {to mi je, po{to je greh ve} po~injen i ne mo`e se izbrisati, Bog podario sina zauzvrat?Morgana i ja nismo se rastali kao prijatelji, i ne znam gde je ona i {ta joj se desilo, niti verujem da }u je ikada vi{evideti na ovom svetu. Ali njen sin mi je oslonac prestola. Zar da mu ne verujem zbog majke koja ga je rodila?"

Gvenvir bi najradije rekla: Ne verujem mu zato {to je u~io u Avalonu, ali nije htela da se raspravlja, pa jeo}utala. Tek kad su stigli do njenih vrata, Artur ju je uhvatio za ruku. "@eli{ li da ti se pridru`im no}as, gospo?"Oborila je pogled. "Ne - ne, umorna sam." Poku{ala je da ne primeti olak{anje u njegovim o~ima. Upitala se da liNinijan ili neka druga deli njegovu postelju u poslednje vreme; ne}e se poniziti da ispituje njegovog komornika.Ako ve} nisam ja, za{to bih se brinula ko je?

Godina je proticala i do{la je mra~na zima, pa za njom prole}e. Jednog dana Gvenvir se naljutila. "Volelabih da se ta potraga zavr{i i da se vitezovi vrate, sa Gralom ili bez njega!"

"Pssst, mila, zakleli su se", rekao je Artur, ali to popodne je putem za Kamelot zaista pro{ao jedan vitez, ikad se pribli`io, prepoznali su Gavena.

"Jesi li to ti, ro|a~e?" Artur ga je zagrlio i poljubio u oba obraza. "Nisam se nadao da }u te videti preisteka godine dana - zar se nisi zakleo da }e{ toliko tragati za Gralom?"

"Jesam", odgovorio je Gaven, "i nisam pogazio zavet, gospodaru; tvoj sve{tenik ne mora da me gleda kaokrivokletnika. Jer Gral sam poslednji put video upravo u ovom dvorcu, Arture, i sasvim je verovatno da }u gaponovo videti ba{ u ovom kraju sveta. Jahao sam gore i dole, tamo i ovamo, i nisam ~uo ni re~i o njemu, i jednogdana mi je sinulo da bih mogao da ga tra`im i tamo gde je ve} jednom bio, u Kamelotu, i u prisustvu mog kralja,makar morao da ga tra`im svake nedelje, na misi i nigde drugde."

Artur se nasme{io i zagrlio ga, i Gvenvir je primetila da su mu o~i vla`ne. "Hodi, ro|a~e", jednostavno jerekao. "Dobro do{ao ku}i."

Nekoliko dana kasnije i Garet se vratio ku}i. "Imao sam viziju, i mislim da je do{la od Boga", rekao je doksu sedeli za ve~erom u velikoj sali. "Sanjao sam da vidim Gral pred sobom, otkriven i divan, a onda mi se izsvetlosti oko Grala obratio glas i rekao: 'Garete, vite`e Arturov, ovo je sve {to }e{ od Grala videti u ovom `ivotu.Za{to dalje da tra`i{ vizije i senke, kada si potreban svom kralju u Kamelotu? Bogu mo`e{ slu`iti kada dospe{ u raj,ali dok `ivi{ tu na zemlji, vrati se u Kamelot i slu`i svog kralja.' A kada sam se probudio, setio sam se da je ~ak iHrist rekao da treba dati Cezaru ono {to je Cezarovo, pa sam smesta po{ao ku}i, i uz put sam se sreo saLanseletom, i rekao sam mu da u~ini isto."

"Zna~i, misli{ da si zaista na{ao Gral?" upitao je Gvideon.Garet se nasmejao. "Mo`da je Gral samo san. A kada sam ga sanjao, naredio mi je da vr{im du`nost

prema svom gospodaru i kralju.""Prema tome, uskoro mo`emo o~ekivati da nam se pridru`i i Lanselet?""Nadam se da }e mu srce nalo`iti da do|e", rekao je Gaven, "jer nam je zaista potreban. Ali uskoro dolazi

Uskrs, i tada se mo`emo nadati da }e se svi vratiti."Kasnije je Garet zamolio Gvideona da donese svoju harfu i da im peva. "Nisam slu{ao ~ak ni onu grubu

muziku kakva se ~uje na saksonskim dvorovima, a ti koji si ostao ovde kod ku}e svakako si imao vremena dausavr{i{ svoje pesme, Gvideone."

Gvenvir se ne bi za~udila da je Gvideon ustupio mesto Ninijan, ali ipak je ustao i doneo harfu koju jeGvenvir poznala.

"Nije li to Morganina harfa?""Jeste. Ostavila ju je u Kamelotu kada je oti{la odavde, i ako je `eli nazad, neka po{alje po nju ili neka

do|e da je uzme. A do tog dana svakako pripada meni i ne verujem da bi mi zamerila zbog toga jer nije miostavila ni{ta drugo."

"Osim tvog `ivota", rekao je Artur tonom blagog prebacivanja, a Gvideon mu je uzvrtio pogledom takopunim gor~ine da se Gvenvir ozbiljno uznemirila. Glas mu je bio stra{no grub, ali nije se mogao ~uti ni na metarod njih. "Treba li da joj budem zahvalan zbog toga, gospodaru i kralju moj?" Pre nego {to je Artur stigao daodgovori, polo`io je prste na strune i po~eo da svira. Pesma koju je zapevao zaprepastila je Gvenvir.

Pevao je baladu o Kralju Ribara, koji obitava u zamku usred ogromne pustare; kako je kralj stario injegove mo}i ~ilele, tako je i zemlja slabila i nije davala ploda, sve dok neki mladi} nije do{ao i milostivo zadao

udarac od koga se zemlja natopila krvlju starog kralja. Tada se zemja opet podmladila sa novim kraljem, u cvetumladosti.

"Tako ka`e{?" nelagodno se prome{koljio Artur. "Zemlja kojom vlada stari kralj je jalova zemlja?""Nije tako, gospodaru. [ta bismo radili bez mudrosti tvojih mnogih godina? No, u davna vremena u

Plemenima je bilo upravo tako, tamo traje samo Boginja, a kralj vlada dok to njoj odgovara. A kada Kralj Jelenostari, dolazi novi iz krda da ga obori... ali ovo je hri{}anski dvor, i mi ne gajimo takve paganske obi~aje, kraljumoj. Mislim da je ova balada o Kralju Ribara sam simbol trave koja, kako ka`e i Sveto Pismo, li~i na ljudsko telo,traje samo jedno leto, a kralj pustare je simbol sveta koji svake godine umire sa travom i o`ivljava u prole}e, kao usvim verama... ~ak i Hrist umire svake godine na krstu i vra}a se na Uskrs, uvek nov..." Vratio se harfi i tihozapevao:

Svi dani ~oveka su kao list koji je pao i kao trava koja vene.I ti }e{ biti zaboravljen, kao cvet u travi, kao vino proliveno po zemlji.A ipak, kada se vrati prole}e, zemlja pupi i pupoljci zna~e `ivot koji se ponovo vra}a...

"Je li to Sveto Pismo, Gvideone?" upitala je Gvenvir. "Mo`da neki psalm?"Gvideon je odmahnuo glavom. "To je drevna himna druida, a ima ih i koji govore da je starija ~ak i od

njih, da je mo`da stigla iz onih zemalja koje sada le`e pod morem. Ali svaka vera ima sli~ne pesme. Mo`da suzaista sve vere Jedna..."

"Jesi li ti hri{}anin, mom~e?" tiho je upitao Artur.Gvideon u prvi mah nije odgovorio. "Odgajen sam kao druid", kona~no je rekao, "i ne}u da prekr{im

zavete koje sam polo`io. Nisam ja Kevin, kralju moj. Ali ti ne zna{ kakve sam sve zavete dao." Tiho je ustao iudaljio se iz sale. Artur je zurio za njim i nije mu prebacio ~ak ni zbog nedostatka u~tivosti, ali Gaven se namr{tio.

"Ho}e{ li ga pustiti da ode tek tako, gospodaru?""Oh, neka ga, neka ga", rekao je Artur. "Svi smo ovde ro|aci, i ne `elim da se prema meni svi uvek

pona{aju kao da sedim na prestolu! On dobro zna da mi je sin, ba{ kao i svi vi ovde! Treba li uvek da budedvorjanin?"

Ali i Garet se mr{tio. "Svim srcem `elim da se Galahad vrati. Neka bi mu Bog podario viziju kao meni, jerovde ti je potrebniji od mene, Arture, i ako ne do|e brzo, po}i }u sam da ga tra`im."

Ostalo je jo{ samo nekoliko dana do Duhova kada je Lanselet kona~no stigao ku}i.Primetili su kolonu kako dolazi - mu{karce, `ene, tovarne konje - i Garet je sa kapije pozvao sve da ih

pozdrave, ali Gvenvir je, stoje}i kraj Artura, obratila vrlo malo p`nje na kraljicu Morgozu, osim da se upita za{to jekraljica Lotije uop{te do{la. Lanselet je kleknuo pred Artura sa svojim `alosnim vestima, i Gvenvir je osetila isti bolkao {to ga je on nosio u o~ima... uvek, uvek je bilo ovako, ono {to bi bilo iver u njegovom srcu bilo je kao udaracbi~a po njenom. Artur se sagnuo, podigao Lanseleta na noge i zagrlio ga, a i njemu su o~i bile pune suza.

"Izgubio sam sina, koliko i ti, dragi prijatelju. Svima }e nam bolno nedostajati." Gvenvir vi{e nije mogla daizdr`i i pri{la je da pred svima pru`i ruku Lanseletu i progovori drhtavim glasom: "^eznula sam da nam se vrati{,Lanselete, ali `ao mi je {to si morao da do|e{ sa tako tu`nim vestima."

Artur se tiho obratio vojnicima. "Odnesite ga u kapelu gde je progla{en za viteza. Neka po~iva tamo, asutra }e biti sahranjen kako prili~i mom sinu i nasledniku." Kada se okrenuo, malo se zateturao, i Gvideon mu jeprisko~io da ga pridr`i.

Gvenvir vi{e nije ~esto plakala, ali ose}ala je da }e se rasplakati od Lanseletovog lica, tako oja|enog iizmo`denog. [ta li mu se de{avalo za tih godinu dana dok je tra`io Gral? Duga bolest, dug post, umor, rane?Nikada ga nije videla tako jadnog, ~ak ni kada je do{ao da joj ispri~a kako se o`enio Elenom. Pogledala je Arturaoslonjenog o Gvideona i uzdahnula. Lanselet ju je stegao za ruku. "Sad mi je ~ak i drago {to je Artur upoznaosvog sina i {to ga voli. To }e mu umanjiti tugu."

Gvenviur je odmahnula glavom, ne `ele}i da razmi{lja o zna~aju ovog doga|aja za Gvideona i Artura.Morganin sin! Morganin sin kao Arturov naslednik - ne, sada se to vi{e ne mo`e spre~iti!

Garet je pri{ao i naklonio se pred njom. "Madam, moja majka je ovde..." i Gvenvir se setila da ne sme daostane me|u mu{karcima, da joj je mesto me|u gospama, da ne sme da izgovori re~ utehe ni Arturu ni Lanseletu."Drago mi je {to si do{la, kraljice Morgoza", hladno je rekla. Treba li i to da ispovedim kao greh, upitala se.Upravo sam slagala jednu kraljicu. Da li bi bilo pobo`nije da sam rekla: 'Do~ekujem te kao {to mi du`nost nala`e,

ali nije mi drago {to si do{la, vi{e bih volela da si ostala u Lotiji ili i u paklu {to se mene ti~e!' Primetila je da jeNinijan ostala uz Artura, tako da je Artur bio izme|u nje i Gvideona, i namr{tila se.

"Gospo Ninijan", hladno je rekla, "mislim da `ene sada treba da se povuku. Na|i gostinsku sobu zakraljicu Lotije i postaraj se da sve bude spremno za nju."

Gvideon kao da se naljutio, ali nije imao {ta da ka`e, i dok je sa svojim gospama napu{tala dvori{te,Gvenvir je pomislila da ima i nekih prednosti kad si kraljica.

^itavog tog dana vitezovi Okruglog Stola pojavljivali su se na Arturovom dvoru, i Gvenvir je bila obuzetapripremama za sutra{nju gozbu, posle sahrane. Na Duhove }e se sastati svi Arturovi vitezovi koji su se vratili izpohoda. Prepoznala je mnoga lica, ali znala je da se neki ne}e nikada vratiti: Persival, Bors i Lamorak - malone`nije je pogledala Morgozu, jer znala je da ova iskreno `ali za Lamorakom. Gvenvir je smatrala da je postarijakraljica napravila od sebe budalu sa tim mladi}em, ali tuga je tuga, i kada je na misi pred Galahadovu sahranusve{tenik govorio o svima koji su pali tokom pohoda, primetila je da Morgoza krije suze pod velom, a kasnije joj jelice bilo crveno i o~i nadule.

Lanselet je prethodnu no} bdeo u kapeli, kraj sinovljevog tela, pa nisu mogli da nasamo razgovaraju.Sada, posle mise, pozvala ga je da sedi za ve~erom kraj nje i Artura, i kada mu je napunila pehar, ponadala se da}e se on napiti i time ubla`iti tugu. @alostilo ju je njegovo izborano lice, toliko uni{teno bolom, a jo{ vi{e njegoviuvojci, sada potpuno sedi. A ona, koja ga toliko voli, ~ak ne mo`e ni da ga zagrli ni da zapla~e sa njim predsvima. Godinama joj je nanosilo bol to {to ne mo`e da se pona{a prema njemu onako kako `eli, nego mora da sepona{a kao obi~na ro|aka. A sada joj je to bilo stra{nije nego ikada, ali on je nije ~ak ni pogledao.

Artur je, stoje}i, podigao pehar na one vitezove koji se nikada ne}e vratiti iz potrage. "Ovde, pred svimavama, kunem se da njihove `ene i deca, sve dok sam `iv i dok Kamelot stoji, ne}e osetiti nedostatak bilo ~ega",rekao je. "Delim va{u tugu. Naslednik mog prestola poginuo je u potrazi za Gralom." Okrenuo se i pru`io rukuGvideonu, koji mu je polako pri{ao. Izgledao je mla|i nego {to jeste, obu~en u jednostavnu belu tuniku i satankom, zlatnom trakom u crnoj kosi.

Artur je nastavio. "Kralj ne mo`e, kao drugi ljudi, da se prepusti dugom oplakivanju, prijatelji. Upravo samvas zamolio da sa monom oplakujete izgubljenog ne}aka i usvojeng sina, koji sada vi{e nikada ne}e vladati uzmene. Ali iako je `alost sasvim sve`a, molim vas da prihvatite Gvideona - ser Mordreda - sina moje jedine sestre,Morgane od Avalona, kao mog naslednika. Gvideon je mlad, ali postao mi je mudar savetnik." Podigao je pehar iotpio. "Pijem u tvoje zdravlje, sine, i za tvoju vladavinu kada se moja okon~a."

Gvideon je kleknuo pred Artura. "Neka bi dugo, dugo vladao, o~e." Gvenviri se ~inilo da se on to bori sasuzama, i jo{ ga je vi{e zavolela. Vitezovi su ispili zdravicu, a potom su, predvo|eni Garetom, po~eli da kli~u.

Samo je Gvenvir }utala. Znala je da do ovog mora do}i, ali nije o~ekivala da se desi na samojGalahadovoj sahrani! [apatom se obratila Lanseletu. "Volela bih da je malo sa~ekao! Volela bih da je razgovaraosa svojim savetnicima!"

"Zar nisi znala kakva mu je namera?" upitao je Lanselet. Pru`io je ruku i blago je stegao za prste, maze}ije. Sopstveni prsti ~inili su joj se mr{avi i ko{~ati, ne vi{e onako mladi i meki kao nekada; bilo ju je sramota inajradije bi povukla ruku, ali on je nije pu{tao. "Artur nije smeo da ti priredi ovako ne{to bez upozorenja", rekao je,maze}i je i dalje.

"Sam Bog zna da nemam prava da se `alim, jer nisam mu podarila sina, pa mu je ostao samoMorganin..."

"Svejedno, trebalo je da te upozori", rekao je Lanselet. Ovo je bilo prvi put da je on ikada, makar i natrenutak, kritikovao Artura zbog ne~ega. Polako je prineo njenu ruku usnama, a onda je pustio kad im se pribli`ioArtur sa Gvideonom. Sluge su unosile tanjire pune vrelog mesa, vo}a i sve`eg hleba, i na svakih nekoliko korakadu` stola postavljali slatki{e. Gvenvir je pustila da joj sluga stavi u tanjir i meso i vo}e, ali jedva da je i{ta pojela.Osmehnula se kad je primetila da je sto tako postavljen da ona deli posu`avnik sa Lanseletom, kao i toliko putana gozbama za Duhove; Ninijan, koja je sedela pored Artura, delila je jelo sa njim. Jednom ju je oslovio sa 'k}eri',{to je Gvenviri malo razvejalo sumnje - mo`da ju je ve} prihvatio kao sinovljevu budu}u `enu. Za~udo, Lanseletkao da joj je ~itao misli.

"Ho}e li slede}a sve~anost na dvoru biti vena~nje? Rekao bih da je srodstvo suvi{e blisko...""Da li bi u Avalonu to bilo va`no?" upitala je Gvenvir grublje nego {to je nameravala; stari bol je jo{ bio

tu.

Lanselet je slegnuo ramenima. "Ne znam - u Avalonu sam kao de~ak slu{ao o nekoj zemlji, daleko najugu, gde su se pripadnici kraljevske porodice uvek `enili ro|enim sestrama kako se kraljevska krv ne bi me{ala saobi~nom, i ta dinastija je trajala hiljadama godina."

"Pagani", rekla je Gvenvir. "Oni ne znaju za Boga i ne znaju da je to greh..."No, izgledalo je da Gvideon nimalo ne pati zbog greha svojih roditelja; za{to bi on, Talesinov unuk - ne,

praunuk - oklevao da se o`eni Talesinovom }erkom?Bog }e kazniti Kamelot zbog tog greha, iznenada je pomislila. Zbog Arturovog greha, i mojeg... i

Lanseletovog...^ula je iza le|a kako Artur razgovara sa Gvideonom. "Jednom si rekao da Galahad ne izgleda kao neko

ko }e do~ekati krunisanje.""A svakako se se}a{, o~e i gospodaru moj", tiho je rekao Gvideon, "da sam ti se zakleo da ne}u imati

udela u njegovoj smrti, nego da }e on umreti ~asno za krst koji po{tuje, i tako je i bilo.""[ta si jo{ predvideo, sine?""Ne pitaj me, gospodaru Arture. Bogovi su milostivi kada ka`u da niko ne sme da zna kako }e zavr{iti.

^ak i kad bih znao - a ne tvrdim da znam - ne bih ti rekao."Mo`da nas je Bog dovoljno kaznio za na{e grehe, pomislila je Gvenvir, uzdrhtav{i, kada nam je poslao

ovog Mordreda... ali kada je pogledala mladi}a, pokolebala se. Kako sme tako da misli o mladi}u koji je Arturuzaista kao sin? Nije on kriv zbog na~ina na koji je za~et!

Obratila se Lanseletu. "Artur nije smeo to da u~ini dok se Galahad jo{ nije ni ohladio u grobu!""Nije tako, gospo moja. Artur dobro poznaje du`nosti jednog kralja. Zar misli{ da Galahadu, tamo kuda

je oti{ao, i{ta zna~i ko }e sedeti na prestolu koji on nikada nije `eleo? Bolje bi bilo da sam sina dao u sve{tenike,Gvenvir."

Gledala je Lanseleta, zami{ljenog, hiljadama milja daleko od nje, povu~enog u sebe, gde nikada ne}emo}i da ga sledi, i poku{ala je da ga dosegne najbolje {to je umela. "Zna~i, nisi uspeo da na|e{ Gral?"

Primetila je da se polako vra}a iz daljine. "Do{ao sam - bli`e nego {to ijedan gr{nik mo`e da stigne iostane `iv. Ali pre`iveo sam, kako bih rekao Arturovim vitezovima da je Gral zauvek oti{ao sa ovog sveta." Opet jeza}utao, a onda je nastavio iz velike daljine. "Po{ao bih za njim i van sveta, ali nisam imao mogu}nost izbora."

Zna~i, nisi `eleo da se vrati{ na dvor, mene radi, pomislila je Gvenvir. Bilo joj je sasvim jasno da Lanseletli~i na Artura vi{e nego {to je ikada pomislila, i da za njih dvojicu nikada nije bila ni{ta drugo do razonoda izme|uratova i pohoda; da mu{karci vode stvarni `ivot u svetu u kome ljubav ne zna~i ni{ta. Posvetio je ~itav `ivotratovanju uz Artura, a sada, kada nije bilo ratova, predao se velikoj Misteriji. Gral se postavio izme|u njih, kaonekada Artur, i kao Lanseletova ~ast.

Sada se Lanselet okrenuo Bogu, i svakako smatra da ga je ona navela na te`ak greh. Bol je bionepodno{ljiv. ^itavog `ivota je imala samo to i nije mogla da se uzdr`i; uhvatila ga je za ruku. "^eznula sam zatobom", {apnula je i zaprepastila se od ~e`nje u sopstvenom glasu. Misli}e da nisam ni{ta bolja od Morgoze, damu se naturam... On joj je uzvratio stisak ruke. "I ti si meni nedostajala, Gven", tiho je rekao, i kao da mo`e da joj~ita iz srca, dodao: "Sa Gralom ili bez njega, voljena, ni{ta me ne bi vratilo na ovaj dvor da nisam mislio na tebe.Najradije bih ostao tamo, proveo bih ostatak `ivota u molitvama da ponovo vidim Misteriju koja je ostala skrivenaod mog pogleda. Ali ja sam samo ~ovek, voljena..."

Shvatila je {ta je hteo da ka`e i ~vr{}e ga stegla za ruku. "Da po{aljem moje gospe nekuda?"On je malo klevao, i Gvenvir je osetila stari u`as... kako se usudila da bude tako otvorena, da tako

odbaci `ensku ~ednost?... Ovaj trenutak joj je uvek bio stra{an kao smrt. A onda ju je on jo{ ~vr{}e stegao zaprste. "Da, ljubavi", rekao je.

Dok ga je ~ekala, sama u tami, gorko se pitala da li je njegovo 'da' isto kao Arturovo, ponuda koja sepovremeno ~ini iz sa`aljenja ili u `elji da joj ne povredi ponos. Sada kada vi{e nije bilo nikakve nade da }e roditiArturu dete, makar u poznim godinama, on bi prestao da dolazi kod nje, ali bio je suvi{e dobar i nije `eleo danjenim gospama pru`i povoda da joj se smeju iza le|a. Ipak, srce ju je bolelo svaki put kad bi videla olak{anje naArturovom licu kada bi odbila njegov predlog; ponekad bi ga pozvala unutra, pa bi samo pri~ali ili le`ali zagrljeni,i Gvenviri je prijalo da je on mazi i te{i, ali nije tra`ila ni{ta vi{e. Sada se pitala da li Artur smatra da joj njegovizagrljaji ne bi prijali, pa ih je zato retko nudio, ili je zaista vi{e nije `eleo. Pitala se i da li ju je ikada `eleo, ili joj jeuvek dolazio zato {to mu je `ena koju je primio, pa mu je du`nost da joj napravi decu.

Svi mu{karci su hvalili moju lepotu i `eleli su me, svi osim mu`a koga sam dobila. A sada mo`da ~ak iLanselet dolazi kod nje zato {to je suvi{e ljubazan da bi je odbio. Postala je grozni~ava, i u~inilo joj se da joj je,

uprkos lakoj spava}ici, ~itavo telo obliveno znojem. Ustala je i umila se hladnom vodom iz posude kraj postelje, saga|enjem dodiruju}i mlitave grudi. Oh, stara sam, zgadi}e mu se {to ga ovo ru`no, staro telo jo{ `eli kao da sammlada i lepa...

A onda je iza le|a ~ula njegove korake; kad ju je zagrlio, zaboravila je sve strahove. No, po{to je oti{ao,ostala je budna.

Nije trebalo da rizikujem. U stara vremena bilo je druga~ije; sada je ovo hri{}anski dvor i biskupove o~i suuvek upravljene u mene.

Ali nemam ni{ta drugo... i odjednom joj je sinulo: a nema ni Lanselet... Sin mu je mrtav, i `ena, a starabliskost sa Arturom je nestala.

Kad bih bila kao Morgana, kojoj ne treba ljubav mu{karca da bi se ose}ala `iva i stvarna... No, Gvenvirje ipak ose}ala da, mada njoj ovo nije bilo potrebno, Lanseletu jeste; bez nje bi bio potpuno sam. Do{ao je nadvor zato {to mu je bila potrebna, barem koliko i on njoj.

I tako, mada je to bio greh, ~inilo joj se da je mnogo gre{nije ostaviti Lanseleta bez utehe.^ak i ako oboje budemo prokleti zbog toga, mislila je, nikada ga ne}u odbiti. Bog je Bog ljubavi, mislila

je; kako bi mogao da je osudi zbog jedinog u `ivotu {to je imala od ljubavi? A ako ipak to u~ini, pomislila je,u`asnuta sopstvenim svetogr|em, on nije Bog koga je oduvek po{tovala, i ba{ je briga {ta on misli!

15.Tog leta ponovo je izbio rat; severnjaci su napali zapadne obale, i Arturova legija po{la je u bitku, ovog

puta zajedno sa Saksoncima sa juga, koje je predvodio Ceardig. Kraljica Morgoza ostala je u Kamelotu; nije bilobezbedno da se sama uputi u Lotiju, a nisu mogli da odvoje nikoga da je prati.

Vratili su se krajem leta. Morgoza je bila u `enskoj sali sa Gvevir i njenim gospama kada su ~uli trube sabedema.

"To se Artur vra}a!" Gvenvir je smesta ustala. Sve `ene su spustile preslice i okupile se oko nje."Kako zna{?"Gvenvir se nasmejala. "Glasnik mi je doneo vest jo{ sino}", rekla je. "Zar mislite da sam u ovim godinama

po~ela da se bavim ~arobnja{tvom?" Pogledala je uzbu|ene devojke - Morgozi se ~inilo da su sve Gvenvirinegospe devoj~ice, od ~etrnast ili petnaest godina, koje jedva ~ekaju izgovor da napuste predenje; Gvenvir ih jedobro}udno pogledala. "Da odemo i pogledamo ih sa bedema?"

Kiko}u}i se i brbljaju}i, devojke su otr~ale u grupicama po dve i tri, ostavljaju}i preslice po podu. Gvenvirje, sme{e}i se, pozvala slu`avku da uredi odaju, a onda je sa Morgozom, polako, po{la na bedem odakle seotvarao pogled na {iroki prilazni put.

"Gledaj, eno kralja...""A kraj njega je ser Mordred...""A eno gospodara Lanseleta - oh, gledajte, ima zavoj oko glave, a ruka mu je u marami!""Da vidim", rekla je Gvenvir i odgurnula zabezeknute devojke. Morgoza je prepoznala Gvideona, jahao je

uz samog Artura; izgleda da nije bio ranjen, i uzdahnula je od olak{anja. Me|u vojnicima je videla i Kormaka -po{ao je u rat sa ostalom vojskom, i izgleda da je i on ostao nepovre|en. Gareta je bilo lako uo~iti - bio je najvi{iu ~itavoj dru`ini, a plava kosa blistala mu je kao oreol. I Gaven je bio tu, uvek tik iza Artura, uspravan u sedlu, alikada su se pribli`ili, videla je da na licu ima ogromnu modricu, i da su mu usta otekla kao da mu je izbijen kojizub.

"Gedajte kako je lep ser Mordred", reka je jedna devojka. "^ula sam kraljicu da ka`e kako izgleda istokao Lanselet kad je bio mlad." Zakikotala se i munula drugaricu. Sve su se okupile i po~ele da {apu}u, i Morgozaih je posmatrala sa uzdahom. Tako su mlade, tako lepe, sa mekom kosom upletenom na razne na~ine, sme|om,ri|om ili zlatnom, sa obrazima mekim kao latice i glatkim kao u dece, tako su vitke, tako belih i mekih ruku -iznenada je osetila nalet ljubomore; nekada je bila lep{a od svih njih. A one se sada gurkaju i {apu}u o ovom ilionom vitezu.

"Gledajte, svi saksonski vitezovi nose bradu - za{to `ele da izgledaju dlakavi kao psi?""Moja majka ka`e", rekla je jedna devojka - k}er jednog saksonskog plemi}a, imala je neko varvarsko ime

koje Morgoza nije mogla ni da izgovori, Alfre{ ili ne{to sli~no - "da je poljubiti mu{karca bez brade isto kao dapoljubi{ drugu devojku ili mla|eg brata!"

"Ser Mordred je obrijan, a on uop{te ne li~i na devojku", rekla je druga i okrenula se Ninijan, koja je }utkestajala u grupi. "Zar ne, gospo Ninijan?"

Ninijan se tiho nasmejala. "Meni svi bradati mu{karci izgledaju stari - kada sam bila mala, samo su mojotac i najstariji druidi nosili brade."

"Sada ~ak i biskup Patricije nosi bradu", rekla je jedna devojka. "^ula sam ga da ka`e kako su u paganskavremena ljudi nagr|ivali lice brijanjem i da mu{karac treba da nosi bradu koju mu je Bog podario. Mo`da iSaksonci misle tako."

"To je samo nova moda", rekla je Morgoza. "Moda se menja - kada sam ja bila mlada, i hri{}ani i paganibrijali su bradu, a sada se moda promenila - mislim da to nema nikakve veze sa verom. Ne sumnjam da }e iGvideon jednog dana nositi bradu - ho}e{ li ga onda manje ceniti, Ninijan?"

Mlada `ena se nasmejala. "Ne}u, ro|ako. On je isti, bilo da je bradat ili obrijan. Oh, gledajte, eno kraljaCeardiga sa svojima - ho}e li svi biti gosti u Kamelotu? Madam, da odem i ka`em slugama?"

"Molim te, mila", rekla je Gvenvir, i Ninijan je po{la ka sali. Devojke su se gurkale da dobiju bolji pogled,a Gvenvir ih je strogo pogledala. "Hajde, hajde - svi se vra}amo da predemo. Nije lepo tako piljiti u mladi}e. Zarnijedna od vas nema pametnijeg posla nego da tako brblja o mu{karcima? Hajde, razlaz, vide}ete ih ve~eras uvelikoj sali. Bi}e gozba, i sve vas ~eka mnogo posla."

Izgledale su nadureno, ali su se poslu{no vratile unutra, i Gvenvir je uzdahnula i odmahnula glavom dokje sa Morgozom i{la za njima. "Pobogu, je li ikada postojala gomila tako neposlu{nih devojaka? A moram da ihnekako sve sa~uvam nevine i pristojne - ~ini mi se da provode vreme u brbljanju i kikotanju umesto da lepo predu.Stidim se {to mi je dvor pun praznoglavih i nepristojnih malih glupa~a!"

"Oh, mila", dokono je rekla Morgoza, "sigurno si i ti nekada imala petnaest godina. Zacelo nisi bilauzorna devojka - zar nikada nisi kri{om posmatrala nekog mladi}a i pitala se kako bi izgledalo da te poljubi, biloda je bradat ili obrijan?"

"Ne znam {ta si ti radila kad ti je bilo petnaest godina", planula je Gvenvir, "ali ja sam bila u manastiru!^ini mi se da je to jedino dobro mesto za ove nepristojne devojke!"

Morgoza se nasmejala. "Kada sam imala ~etrnaest godina, gladno sam piljila u sve {to nosi pantalone.Se}am se kako sam sedela Gorloasu u krilu - on je bio o`enjen Igrenom pre nego {to je ona zapala Uteru za oko -i Igrena je to dobro znala, jer ~im se udala za Utera, smesta se postarala da me uda za Lota, {to je zna~ilo da me{alje {to je dalje mogla, a da se ne pre|e okean! Hajde, Gvenvir, ~ak i iza tih manastirskih zidova, zar mo`e{ da sezakune{ da nikada nisi virila u nekog lepog mladi}a koji je do{ao da kroti konje tvog oca, ili u purpurni ogrta~kakvog mladog viteza?"

Gvenvir se zagledala u svoje sandale. "To mi se ~ini tako davno..." A onda se pribrala. "Lovci su sino}doneli jelena - naredi}u da ga spreme za ve~eru, a mo`da valja zaklati i svinju, ako treba da ugostimo sve teSaksonce. Neophodno je spremiti sve`u slamu u sobama gde }e spavati, jer svakako ne}e biti dovljno kreveta zasve!"

"Po{alji devojke da obave i to", rekla je Morgoza. "Moraju nau~iti da se staraju o gostima - za{to su tiina~e poverene? Du`nost kraljice jeste da do~eka svog gospodara kada se vra}a iz rata."

"U pravu si." Gvenvir je poslala pa`a da prenese nare|enja, pa su zajedno po{le ka velikoj kapijiKamelota. Eto, kao da smo ~itavog `ivota prijateljice, pomislila je Morgoza. Tako ih je malo ostalo koji su zajednobili mladi.

Isto ose}anje obuzelo ju je i uve~e, dok je sedela u velikoj sali punoj ukrasa i blistavoj od sve~ane ode}ena gospama i vitezovima. Gotovo kao u velikim danima Kamelota. Ipak, toliko starih vitezova izginulo je u ratu iliu potrazi za Gralom i nikada se ne}e vratiti. Morgoza se retko prise}ala da je stara i to ju je redovno pla{ilo.Polovinu sedi{ta oko Okruglog Stola sada su zauzimali maljavi Saksonci sa ogromnm bradama i grubimogrta~ima, ili mladi}i naizgled jedva dorasli do oru`ja. ^ak i njena beba, Garet, sada je jedan od starijih vitezovaOkruglog Stola, i novajlije su ga stra{no po{tovale, zvali su ga ser i molili za savet, ili bi se uzdr`avali od raspraveako se ne sla`u. [to se ti~e Gvideona - ve}ina ga je zvala ser Mordred - on je izgledao kao pravi vo|a novajlija,mla|arije i Saksonaca koje je Artur odabrao za vitezove.

Gvenvirine gospe i sluge dobro su obavili posao; bilo je puno pe~enog i kuvanog mesa, i ogromnihmasnih pita sa mesom, poslu`avnici puni ranih jabuka i gro`|a, vrelog hleba i variva od so~iva. Za glavnimstolom, kada je gozba zavr{ena i kad su se Saksonci prepustii pi}u i svojoj omiljenoj igri pitalica, Artur je pozvaoNinijan da im peva. Bili su tu i Gvenvir i Lanselet, on sa zavojima na ruci i oko glave - bile su to rane odsevernja~ke sekire. Nije mogao da koristi ruku, i Gvenvir mu je sekla meso. Niko ne obra}a pa`nju na to, primetilaje Morgoza.

Garet i Gaven sedeli su ni`e za stolom, a Gvideon blizu njih, i delio je poslu`avnik sa Ninijan. Morgoza jepo{la da ih pozdravi. Gvideon se okupao i o~e{ljao, ali jedna noga mu je bila u zavojima, i dr`ao ju je na stolici.

"Jesi li ranjen, sine?""Sasvim je dobro", oodgovorio je. "Majko, sada sam suvi{e veliki da bih ti tr~ao u krilo ~im pose~em prst!""Meni ne izgleda tako bezazleno", rekla je, gledaju}i zavoj okrvavljen po ivicama, "ali ostavi}u te na miru,

kad tako ho}e{. Je li to nova tunika?"Kroj je, izgleda, bio saksonsaki, sa tako duga~kim rukavima da su dopirali do pola {ake. Gvideonova je

bila plava i izvezena purpurom."To je dar od Ceardiga. Rekao mi je da je naro~ito dobra za hri{}anski dvor, jer prikriva zmije Avalona."

Iskrivio je usta. "Mo`da bi trebalo da poklonim jednu takvu gospodaru Arturu za novu godinu!""Ne verujem da bi iko primetio", rekao je Gaven. "Sada vi{e niko ni ne misli na Avalon, a Arturove ruke su

toliko izbledele da se gotovo ni{ta ne prime}uje."Morgoza je pogledala Gavenovo izubijano lice. Zaista je izgubio nekoliko zuba, a i ruke su mu bile

ranjave."I ti si ranjen, sine?""Ne od neprijatelja", gun|ao je Gaven. "Ovo sam dobio od na{ih saksonskih prijatelja - od jednog

Ceardigovog vojnika. Prokleti bili svi odreda, nepristojna kopilad! Mislim da su mi se vi{e svi|ali dok smo bilineprijatelji!"

"Zna~i, borio si se sa njim?""Da, i u~inio bih to ponovo, ako se usudi da zucne ne{to o mom kralju", besno je rekao Gaven. "Nije mi

trebala Garetova pomo}, kao da sam de~ko koji ne ume da se bije bez bratove podr{ke...""Bio je dvostruko ve}i od tebe", rekao je Garet, spustiv{i ka{iku, "i oborio te je na zemlju, i pomislio sam

da }e ti slomiti rebra ili ki~mu - jo{ nisam siguran da li je i uspeo. Je li trebalo da sedim po strani dok taj prljavirmpalija tu~e mog brata i blati mog ro|aka? Sad }e dva puta i tri puta razmisliti pre nego {to opet otvori prljavausta da ka`e onako ne{to."

"Svejedno", tiho je rekao Gvideon, "ne mo`e{ u}utkati ~itavu saksonsku vojsku, Garete, pogotovo ne kada,zapravo, govore istinu. Postoji ime, nimalo lepo, za ~oveka, ~ak i ako je kralj, koji sedi i }uti dok neko drugi vr{imu`evljeve du`nosti u krevetu njegove `ene..."

"Kako se usu|uje{!" Garet je po~eo da ustaje; pru`io je ruku i {~epao Gvideona za tuniku. Gvideon jepodigao ruke da se oslobodi.

"Smiri se, usvojeni brate!" Izgledao je kao dete u pore|enju sa ogromnim Garetom. "Ho}e{ li postupiti samnom kao sa tim Saksoncem zato {to sam ovde, me|u ro|acima, rekao istinu, ili treba da la`em kao svi dvorjani,koji gledaju kraljicu sa ljubavnikom i ne ka`u ni{ta?"

Garet je polako popustio stisak i spustio Gvideona nazad u sedi{te. "Ako se Artur ne `ali na pona{anjesvoje gospe, za{to bih se ja mu~io?"

"Prokleta `ena!" mrmljao je Gaven. "Voleo bih da je Artur otera dok jo{ ima vremena! Nisam ljubiteljhri{}anskog dvora, i to jo{ ispunjenog Saksoncima. Kada sam bio prvi Arturov vitez, nijedan Saksonac u ovoj zemljinije bio ve}i vernik od nekog praseta u svinjcu!"

Gvideon je zaustio da negoduje, i Gaven se okomio na njega. "Poznajem ih bolje od tebe. Borio sam sesa njima dok si ti jo{ pi{kio u pelene! Ho}emo li sada `iveti na Arturovom dvoru onako kako njima odgovara?"

"Ne poznaje{ Saksonce ni upola tako dobro kao ja", rekao je Gvideon. "Ne mo`e{ upoznati ~oveka dokvas deli dr`alja sekire. Ja sam `iveo na njihovim dvorovima i pio sam sa njima i udvarao se njihovim `enama, iusu|ujem se da ka`em da ih dobro poznajem, za razliku od tebe. A ~injenica je da oni smatraju Artura i njegovdvor pokvarenim i paganskim."

"Ko mi ka`e!" frknuo je Gaven."Svejedno", nastavio je Gvideon, "nije sme{no {to ti ljudi mogu neka`njeno da zovu Artura pokvarenim...""Neka`njeno, ka`e{?" gun|ao je Garet. "Mislim da smo Gaven i ja kaznili barem ponekog!""Ho}ete li nastaviti da se bijete po saksonskim dvorovima? Bolje je ukloniti razlog takvog mi{ljenja", rekao

je Gvidoen. "Zar Artur ne mo`e da dovede svoju `enu u red?""Potrebna je mnogo ve}a hrabrost od moje da se Arturu u lice ka`e ru`na re~ o Gvenvir.""Ali to se mora uraditi", rekao je Gvideon. "Ako Artur treba da bude Vrhovni kralj tim ljudima, ne smeju mu

se podsmevati. Ako ga zovu rogonjom, ho}e li se zakleti da ga slede u ratu i miru? On mora spre~iti propadanjeugleda dvora - neka po{alje `enu u manastir, ili neka otera Lanseleta..."

Gaven se boja`ljivo osvrnuo. "Pobogu, spusti glas", rekao je. "Takve stvari se ovde ne smeju ni {apnuti!""Bolje da mi {apu}emo nego da se pronosi {apatom po ~itavoj zemlji", rekao je Gvideon. "Za ime Bo`je,

eno ih kako sede kraj njega, i on im se oboma sme{i! Je li Kamelot postao farsa, je li Okrugli Sto javna ku}a?"

"A sad za~epi ta prljava usta ili }u ti ih ja zapu{iti!" zare`ao je Gaven, ~vrsto stegnuv{i Gvideona za rame."Da la`em, Gavene, mogao bi da poku{a{ da me u}utka{, ali zar se pesnicama mo`e zaustaviti istina? Ili i

dalje misli{ da su Gvenvir i Lanselet nedu`ni? Ti, Garete, koji si mu ~itavog `ivota ljubimac, za tebe bih poverovaoda ne}e{ da pomisli{ ni{ta lo{e o svom prijatelju..."

Garet se iskezio. "Istina je da bih voleo da ta `ena ode na dno mora ili iza zidova najbezbednijegmanastira u Kornvolu. Ali dok se Artur ne oglasi, i ja }u }utati. A oni su dovoljno odrasli da budu diskretni. Sviznaju da joj je on oduvek ljubimac i za{titnik..."

"Kad bih samo imao neki razlog, Artur bi me saslu{ao", rekao je Gvideon."Proklet bio, siguran sam da Artur zna sve {to treba znati. Ali on treba da odlu~i ho}e li ih pustiti ili }e se

uplesti... a on ne}e da ~uje ni re~ protiv njih." Gaven je progutao knedlu. "Lanselet mi je ro|ak i prijatelj. Prokletbio, zar misl{ da nisam poku{ao?"

"I {ta je Artur rekao?""Rekao je da je kraljica iznad moje kritike i da je sve {to ona odlu~i dobro. Bio je u~tiv, ali videlo se da zna

o ~emu govorim i da me upozorava da se ne upli}em u to.""A ako bi privukli njegovu pa`nju na na~in koji se ne mo`e zanemariti", tiho je rekao Gvideon,

razmi{ljaju}i, a onda je podigao ruku i klimnu glavom. Ninijan, koja je sedela Arturu kraj nogu, jo{ prebiraju}i postrunama harfe, tiho je zatra`ila dozvolu od Artura, a onda je ustala i pri{la im.

"Gospo moja", rekao je Gvideon, "je li istina da ona", gotovo neprimetno je pokazao glavom ka Gvnevir,"~esto {alje svoje gospe da no} provedu daleko od nje?"

"Nije to radila dok je legija bila van Kamelota", tiho je rekla Ninijan."Sada barem znamo da je gospa verna", cini~no je rekao Gvideon, "i da ne nudi svoje usluge na sve

strane.""Niko je nikada nije optu`io za kurvanje", ljutito je rekao Garet, "a u njihovim godinama - oboje su stariji

od tebe, Gavene - ono {to rade nikome ne mo`e da naudi, rekao bih.""Ne, ozbiljno govorim", jednako besno je rekao Gvideon. "Ako Artur treba da ostane Vrhovni kralj...""Hteo si da ka`e{", ljutito je odvratio Garet, "ako ti treba da bude{ Vrhovni kralj posle njega...""A {ta bi ti hteo, brate? Da kada Artur umre predam zemlju Saksoncima?" Primakli su glave jedan drugom

i govorili besnim {apatom. Morgoza je znala da su zaboravili i njeno prisustvo i njeno postojanje na svetu."Pa, mislio sam da ti voli{ Saksonce", rekao je Garet pakosno. "Zar ne bi voleo da ih vidi{ na vlasti?""Ne, slu{aj me", besneo je Gvideon, ali Garet ga je opet {~epao i prekinuo ga. "^itav dvor }e te ~uti ako

ne spusti{ glas - gledaj, Artur te gleda, video je Ninijan da dolazi ovamo! Mo`da Artur nije jedini koji treba da pazina svoju gospu..."

"Umukni!" prasnuo je Gvideon, otimaju}i se od Gareta.I Artur je primetio gu`vu. "[ta, moji odani ro|aci iz Lotije se sva|aju me|u sobom?" doviknuo je. "Ho}u

mir u mojoj sali, ro|aci! Hodi, Gavene, evo kralj Ceardig pita ho}e{ li sa njim da igra{ pitalica!"Gaven je ustao. "Evo ti jedna pitalica", tiho je rekao Gvideon. "Kada se ~ovek ne stara o svom vlasni{tvu,

{ta treba da rade oni kojih se to tako|e ti~e?"Gaven se udaljio, pretvaraju}i se da nije ~uo, a Ninijan se sagnula do Gvideona. "Ostavi to zasad", tiho je

rekla. "Suvi{e je o~iju i u{iju. Posejao si seme. Sad razgovaraj sa jo{ nekim vitezovima. Zar misli{ da si ti jedinivideo - ono?" ovla{ je pokazala laktom. Morgoza je po{la pogledom za njim i ugledala Gvenvir sagnutu uzLanseleta nad tablom za igru koju su dr`ali u krlu; lica su im se gotovo dodirivala.

"Mislim da mnogi smatraju kako se to ti~e ~asti Arturovog Kamelota", mrmljala je Ninijan. "Samo treba dana|e{ one koji su manje pristrasni od tvoje bra}e iz Lotije, Gvideone."

Ali Gvideon je ljutito gledao Gareta. "Lanselet", mrmljao je, "uvek Lanselet!" A Morgoza je pogledalaGvideona i svog najmla|eg sina i setila se deteta kako brblja sa crveno-plavom vitezom-igra~kom koju je nazvaoLanselet.

Potom se setila Gvideona dok je bio mali, kako je pratio u stopu Gareta, kao ku~ence. Garet je njegovLanselet, pomislila je. [ta }e se izroditi iz ovoga? No, njen nemir se pretvorio u zlobu. Svakako je vreme da iLanselet odgovara za ono {to je u~inio.

Ninijan je stajala na bedemu Kamelota, zagledana u maglu oko brega. ^ula je korake iza sebe, ali senije okrenula. "Gvideone?"

"Ko bi drugi bio?" Zagrlio ju je s le|a, a ona se okrenula da ga poljubi. "Da li te i Artur tako ljubi?" upitaoje, ne pu{taju}i je.

Oslobodila se njegovih ruku i pogledala ga u o~i. "Jesi li ljubomoran na kralja? Zar mi nisi sam rekao dasteknem njegovo poverenje?"

"Artur iovako ima suvi{e toga {to pripada meni...""Artur je hri{}anin - i samo toliko }u ti re}i", odgovorila je Ninijan, "a ti si moja ljubav. Ali ja sam Ninijan

od Avalona, i nijednom ~oveku na svetu ne pola`em ra~une o tome {ta ~inim sa onim {to je moje - da, moje, a netvoje. Ja nisam Rimljanka, pa da mi neki mu{karac odre|uje {ta da radim sa onim {to mi je Boginja podarila. Aako ti se to ne dopada, Gvideone, vrati}u se u Avalon."

Gvideon se nasme{io onim cini~nim osmehom koji joj se nikada nije dopadao."Ako bude{ mogla. Mo`da }e{ utvrditi da to vi{e nije tako lako." A onda mu je sa lica nestao cini~an izraz i

uhvatio ju je za ruku. "Nije me briga {ta Artur radi za vreme koje mu je ostalo. Kao i Galahad, neka se nau`iva, jernije mu ostao jo{ mnogo." Zagledao se u more magle koja je okru`ivala Kamelot. "Kada se razvedri, mo`da }emomo}i da odavde vidimo Avalon i Ostrvo zmaja." Uzdahnuo je. "Jesi li znala da Saksonci polako naseljavaju taj kraj,i da se na Ostrvu zmaja love jeleni, mada je Artur to zabranio?"

Ninijan je prebledela od besa. "To se mora prekinuti. Ostrvo je sveto, a jeleni...""Jeleni su vlasni{tvo malog naroda. Ali Edvin Saksonac ih ubija. Rekao je Arturu da su ga|ali njegove

ljude otrovnim strelama, pa je dao dozvolu svojima da ih ubiju ~im ih vide. I tako sada love jelene - a Artur }e po}iu rat protiv Edvina, ako bude morao. Voleo bih da Edvin ima neki bolji razlog - ~ast zahteva da se borim i {titimone koji veruju u Avalon."

"I Artur }e ratovati njih radi?" za~udila se Ninijan. "Mislila sam da je pogazio zakletvu Avalonu.""Avalonu da, ali ne i bezopasnom narodu sa ostrva." Gvideon je za}utao, i Ninijan je znala da se prise}a

dana na Ostrvu zmaja. Prevukao je prstima preko tetoviranih zmija na doru~jima, a onda je spustio preko njihrukave saksonske tunike. "Pitam se da li bih jo{ mogao da savladam Kralja Jelena golim rukama i no`em odkremena."

"Svakako, ako bi morao", rekla je Ninijan. "Pitanje je bi li Artur to mogao. Jer ako ne bi..."Ostavila je pitanje nedovr{eno, a Gvideon je odgovorio zagledan u gustu maglu. "Mislim da se ne}e

razvedriti. Ovde uvek ima magle, toliko je gusta da u poslednje vreme glasnici saksonskih kraljeva ponekad nemogu da na|u put... Ninijan! Ho}e li Kamelot nestati u magli?"

Zaustila je da odgovori {alom ili utehom, a onda se predomislila. "Ne znam", rekla je. "Ostrvo zmaja jeobesve}eno, mali narod umire, jeleni su plen saksonskih lovaca. Severnjaci napadaju obale. Ho}e li jednog danaosvojiti Kamelot kao {to su Goti sru{ili Rim?"

"Da sam znao na vreme", rekao je Gvideon sa prigu{enim besom, udaraju}i pesnicom o pesnicu, "da suSaksonci javili Arturu, mogao je da po{alje mene - ili nekog drugog - da za{titi sveto ostrvo na kome je postaoKralj Jelen i sklopio Sveti brak sa zemljom! Boginjine svetinje sada su zba~ene, a po{to on nije umro da ih za{titi,nema vi{e prava da bude kralj."

Ninijan je ~ula i ono {to nije rekao: ni ja. "Nisi znao da postoji opasnost", rekla je."I za to je kriv Artur. Saksonci nisu ni pomislili da tra`e dozvolu od njega - zar to ne govori koliko malo

dr`e do Vrhovnog kralja? A za{to ga ne cene? Re}i }u ti, Ninijan - ne cene kralja koji je rogonja, koji ne mo`e davlada svojom `enom..."

"Ti, koji si odrastao u Avalonu", ljutito je odvratila, "ho}e{ li suditi Arturu po saksonskim merilima, koja sujo{ gora od rimljanskih? Ho}e{ li pustiti da kraljevstvo napreduje ili propada zbog ne~ije zamisli kako ~ovek trebada dr`i svoju `enu u zatvoru? Ti treba da bude{ kralj, Gvideone, zato {to nosi{ kraljevsku krv Avalona i zato {to sidete Boginje..."

"Pih!" Gvideon je glasno opsovao. "Ninijan, zar nikada nisi pomislila - mo`da }e Avalon pasti ba{ kao iRim, iz istog razloga - zbog izopa~enosti u samom srcu zemlje? Po zakonima Avalona, Gvenvir je postupala sasvimispravno - gospa mo`e da izabere sebi para, i Artura bi trebalo da zbaci ba{ Lanselet! Lanselet je sin same Vrhovnesve{tenice - za{to ne bi bio on kralj umesto Artura? Ali da li na{ kralj treba da bude izabran po tome {to ga neka`ena `eli u svojoj postelji?" Opet je pljunuo. "Ne, Ninijan, ti dani su okon~ani - i Rimljani i Saksonci znaju kakavtreba da bude svet. Svet vi{e nije velika materica koja ra|a mu{karce - sada kretanje vojske odre|uje poredakstvari. Ko bi sada prihvatio mene za kralja samo zato {to sam sin ove ili one `ene? Sada kraljev sin nasle|ujezemlju, i treba li da odbijemo ne{to dobro zato {to su se Rimljani toga prvi setili? Sada imamo bolje brodove -otkri}emo zemlje dalje od onih {to su potonule u more. Ho}e li nas tamo pratiti Boginja, koja je vezana za ovajkomadi} zemlje i ove useve? Pogledaj Severnjake koji napadaju na{e obale - ho}e li njih zaustaviti kletve Majke?U Avalonu je ostalo svega nekoliko sve{tenica - ni Saksonci ni severnjaci ih ne}e dirati, jer Avalon vi{e nije deosveta u kome oni `ive. @enama koje `ive u ovom svetu potrebna je za{tita mu{karaca. Dana{nji svet, Ninijan, nije

svet Boginje, nego bogova, mo`da i jednog Boga. Ne moram poku{avati da sru{im Artura. Sru{i}e ga vreme ipromene."

Ninian je osetila da joj se le|a je`e od Vida. "A {ta }e biti sa tobom, Kraljem Jelenom od Avalona? [ta }ebiti sa Majkom koja te je poslala u svoje ime?"

"Zar misli{ da ho}u da nestanem u magli sa Avalonom i Kamelotom? Nameravam da budem Vrhovni kraljposle Artura - a da bih to postigao, moram da odr`im slavu Arturovog dvora. Zato Lanselet mora da nestane, {tozna~i da Artur mora biti primoran da ga protera, a verovatno i Gvenvir zajedno sa njim. Jesi li uz mene, Ninijan, ilinisi?"

Lice joj je bilo samrtni~ki bledo. Stezala je pesnice, `ale}i {to nema mo} kao Morgana, mo} Boginje, dase podigne kao most izme|u zemlje i neba i da ga spr`i munjom gneva Boginje. Polumesec na ~elu pekao ju je odgneva.

"Treba li da ti pomognem da izda{ `enu koja je iskoristila pravo {to ga je Boginja dala svim `enama, dabira mu{karca svojom voljom?"

Gvideon se podme{ljivo nasmejao. "Gvenvir je izgubila to pravo kada je kleknula pred ropskog Boga.""Svejedno, ne}u da je izdam.""Zna~i, ne}e{ mi javiti kada slede}i put bude otpravila svoje `ene preko no}i?""Ne}u", rekla je Ninijan. "Tako mi Boginje, ne}u. Arturova izdaja Avalona nije ni{ta u pore|enju sa

tvojom!" Okrenula mu je le|a i krenula da se udalji, ali on ju je uhvato i zadr`ao."U~ini}e{ kako ti naredim!"Po~ela je da se otima i na kraju nekako uspela. "Nare|uje{ mi? Ni za hiljadu godina!" Ostala je bez daha

od besa. "^uvaj se, ti koji si podigao ruku na Gospu od Avalona! Artur }e saznati kakvu je zmiju gajio u nedrima!"Obuzet besom, Gvideon ju je je zgrabio za ruku i povukao je ka sebi, a onda je svom snagom udario po

slepoo~nici, i ona je pala na zemlju bez glasa. Bio je toliko besan da nije ni poku{ao da je pridr`i."Dobro su te Saksonci nazvali", rekao je tih, surov glas iz magle. "Zao savet, Mordred - ubica!"Okrenuo se obuzet gr~evitim strahom i zagledao se u Ninijanino skljokano telo kraj svojih nogu. "Ubica?

Ne! Samo sam bio besan na nju - ne bih je povredio..." Po~eo je da se osvr}e, ali nije uspeo da razabere ni{ta usve gu{}oj magli, mada je poznao glas.

"Morgana! Gospo - majko moja!"Kleknuo je, grla stegnutog u panici, i podigao Ninijan. Tra`io je otkucaje srca, ali ona je le`ala ne di{u}i,

be`ivotna."Morgana! Gde si? Gde si? Poka`i se, prokleta bila!" Ali tu je bila samo Ninijan, be`ivotna i nepokretna

kraj njegovih nogu. Zagrlio ju je i po~eo da preklinje. "Ninijan! Ninijan, ljubavi, reci ne{to...""Ona vi{e ne}e govoriti", rekao je bestelesni glas, ali dok se Gvideon osvrtao po magli, pojavila se `enska

prilika. "Oh, {ta si to u~inio, sine?""Jesi li to bila ti? Jesi li bila ti?" upitao je Gvideon na ivici histerije. "Jesi li me ti nazvala ubicom?"Morgoza je ustuknula, obuzeta strahom. "Ne, ne, tek sam stigla - {ta si to u~inio?"Gvideon joj se bacio u naru~je, i zagrlila ga je i gladila po kosi kao da mu je dvanaest godina. "Ninijan

me je naljutila - pretila mi je - Bogovi su mi svedoci, majko, nisam hteo da joj naudim, ali zapretila je da }e oti}ikod Artura i re}i mu da kujem zaveru protiv njegovog milog Lanseleta", govorio je sve br`e i br`e. "Udario sam je,kunem se da sam hteo samo da je zastra{im, ali pala je..."

Morgoza je pustila Gvidoena i kleknula kraj Ninijan. "Nezgodno si je udario, sine - mrtva je. Tu se vi{eni{ta ne mo`e. Moramo da obavestimo Arturovu poslugu."

Gvideon je prebledeo. "Majko! [ta }e Artur re}i?"Morgoza je osetila da joj se srce otkravljuje. Sada je bio u njenim rukama, ba{ kao onda kada je bio

bespomo}no detence koje bi Lot rado ubio; bila je vlasnik njegovog `ivota, i on je to znao. Ponovo ga je zagrlila."Nije va`no, mili moj, ne sme{ da pati{, to je isto kao da si nekog ubio u boju", rekla je, pobedonosno

gledaju}i Ninijanino be`nivotno telo. "Mogla je da padne u magli - dalek je put do podno`ja brega", rekla je,gledaju}i preko bedema Kamelota, odakle je strma padina nestajala u magli. "Hajde, uhvati je za noge. [to jeu~injeno, u~injeno je, i sada njoj vi{e ni{ta nije va`no." U njoj je proklju~ala stara mr`nja protiv Artura; Gvideon }ega sru{iti, i to uz njenu pomo} - a kada to bude gotovo, ona }e biti uz njega, `ena koja ga je dovela na presto!Ninijan vi{e nije bila izme|u njih; samo ona }e mu davati podr{ku i pomo}.

Krhko telo Gospe od Avalona bez zvuka je nestalo u magli. Artur }e je kasnije potra`iti i kada se nepojavi, posla}e potragu; ali Gvideon je zurio u maglu kao hipnotisan i na trenutak mu se u~inilo da nazire crnu

barku Avalona negde na vodi izme|u Kamelota i Ostrva zmaja. Kao da je video Ninijan, obu~enu u crno kaoSmrt, kako ga poziva iz barke... a onda je sve nestalo.

"Hodi, sine", rekla je Morgoza. "Proveo si ovo jutro u mojim odajama, a od sada }e{ stalno biti sa Arturomu glavnoj sali. Zapamti, danas nisi video Ninijan - kada do|e{ kod Artura, pitaj za nju, izgledaj pomaloljubomorno, kao da se boji{ da }e{ je zate}i u njegovoj postelji."

Palo joj je kao melem na srce kad ju je stegao za ruku. "Ho}u", tiho je rekao. "Ho}u, majko. Ti si najboljamajka, najbolja `ena na svetu!"

Opet ga je zagrlila i poljubila ga, u`ivaju}i u svojoj mo}i, a onda ga je pustila da ode.

16.Gvenvir je le`ala potpuno budna u tami, o~ekuju}i Lanseletove korake, ali ipak je razmi{ljala o Morgozi

koja se sme{ila - gotovo kezila - dok joj je mrmljala: "Ah, zavidim ti, mila moja! Kormak je dobar momak i vrlosr~an - ali nije ni prineti ljupkosti i lepoti tvog ljubavnika."

Gvenvir je pognula glavu i o}utala. Kako da se ljuti na Morgozu, kada obe rade isto? Ali bilo je suvi{eopasno. Biskup je, sad u nedelju, na misi govorio o svetoj zapovesti protiv preljube, rekav{i da je vernost `enetemelj hri{}anskog na~ina `ivota, po{to tek ven~anjem i verno{}u `ena mo`e da iskupi Evin greh. Gvenvir se setilapri~e o `eni uhva}enoj u preljubi, koju su doveli pred Hrista: Neka onaj ko nikada nije po~inio greh baci na njuprvi kamen. Niko nije bio bezgre{an i prvi kamen nije ba~en - ali ovde, na njenom dvoru, ima ih tako mnogobezgre{nih, po~ev od Artura, koji bi mogli da bace prvi kamen. Isus je potom rekao `eni: Idi i ne gre{i vi{e. I takomora i ona...

Nije `elela njegovo telo. Morgoza, koja se oblizivala nad po`udnim mladi}em koga je uzela za ljubavnika,nikada ne bi poverovala koliko njima dvoma to malo zna~i. Zaista retko ju je uzimao na na~in koji je zna~io greh ibe{~a{}e - samo prvih godina, kada su imali Arturov pristanak, kako bi poku{ali i videli mo`e li Gvenvir da rodisina za kraljevstvo. Bilo je i drugih na~ina da se do`ivi zadovoljstvo, i nekako joj se ~inilo da je to manji greh,manje naru{avanje Arturovih bra~nih prava na njeno telo. Pa ~ak i tako, nije `elja bila presudna, `elela je samo dabude sa njim... to se ~ak vi{e ti~e du{e nego tela, pomislila je. Za{to bi Bog ljubavi to prokleo? Mogao bi daprokune greh koji su po~inili, ali ona ga je stalo okajavala, a kako da prokune ovo, {to je najiskrenija ljubav kojusrce mo`e da oseti?

Nisam uskratila Arturu ni{ta {to je od mene `eleo. On mora da ima kraljicu, `enu koja }e voditi zamak;{to se ostalog ti~e, `eleo je da mu rodim sina, a {to nisam, to nije do mene nego do Boga.

Za~ula je tihe korake u tami. "Lanselete?""Ne ba{." Nejasna svetlost male svetiljke ju je zbunila; na trenutak kao da je videla voljeno lice, iznenada

podmla|eno - a onda se setila ko je to."Kako se usu|uje{? Moje gospe nisu toliko daleko da ih ne mogu dozvati vriskom, a niko ne}e verovati da

sam te pozvala ovamo!""Mirno lezi", rekao je on. "Pod grlom ti je no`, gospo moja." Trgla se i povukla, gr~evito ste`u}i pokriva~.

"Oh, nemoj se zanositi, madam, nisam do{ao da te silujem. Tvoje ~ari su suvi{e bajate za mene, gospo, i suvi{eistro{ene."

"Dosta je bilo", javio se promukli glas iz tame iza Gvideona. "Ne zavitlavaj je, ~ove~e! Ovo je prljavposao, nju{kanje po spava}im sobama, i voleo bih da se nisam upleo u to! Ti{ina, i svi se sakrijte po sobi!"

Kada joj se pogled privikao na nejasno svetlo, prepoznala je Gavenovo lice, a iza njega je bio jo{ nekopoznat. "Garete! [ta }e{ ti ovde?" `alosno je upitala. "Mislila sam da si ti najbolji Lanseletov prijatelj."

"I jesam", mra~no je rekao on. "Do{ao sam da se postaram da ne dobije ni{ta gore od onog {to jezaslu`io. Ovaj", prezrivo je pokazao Gvideona, "ovaj bi mu najradije prerezao grkljan - i ostavio bi ga ovde, da tibude{ optu`ena za ubistvo!"

"Ti{ina", rekao je Gvideon, i svetlo se ugasilo. Gvenvir je ose}ala na grlu dodir no`a. "Ako izgovori{ inajti{i glas da ga upozori{, madam, prekla}u te i rizikova}u da objasnim gospodaru Arturu za{to sam to u~inio."Vrh no`a ju je toliko pritisnuo da se Gvenvir, gr~e}i se od bola, upitala da li joj je prolivena krv. ^ula je tihe zvuke- {u{kanje ode}e, zveckanje oru`ja; koliko je ljudi do{lo u zasedu? ]utke je le`ala, o~ajno kr{e}i prste. Kad bimogla da upozori Lanseleta... ali le`ala je kao `ivotinjica u klopci, potpuno bespomo}na.

Minuti su sporo prolazii, a ona je le`ala izme|u jastuka i no`a. Posle beskrajno dugog vremena, za~ula jetih zvuk, zvi`danje nalik na pti~ji zov. Gvideon je osetio da je postala napeta. "Je li to Lanseletov znak?" Ponovo jojje zabio vrh no`a u grlo, i Gvenvir se preznojila od u`asa. "Da", {apnula je.

Osetila je kako slama pod njom {u{ka dok se Gvideon udaljavao. "U sobi je dvanaest ljudi. Samo poku{ajda ga upozori{, i ne}e{ `iveti ni tri sekunde."

^ula je zvuke u prednjoj odaji: Lanselet je skinuo ogrta~, pa ma~ - oh, Bo`e, zar }e ga uhvatiti nagog inenaoru`anog? Opet se uko~ila, ose}aju}i unapred no` kako joj se zariva u telo, ali mora nekako da ga upozori,mora da vikne - otvorila je usta, ali Gvideon joj je - je li to Vid, kako je samo znao? - grubo pokrio lice {akom,prigu{iv{i uzvik. Uvijala se pod njim, gu{ila se, a onda je osetila na postelji Lanseletovu te`inu.

"Gven?" {apnuo je. "[ta je bilo? Zar nisi ~ula zvi`duk, vojena?"Uspela je da se izvu~e ispod grube ruke."Be`i!" vrisnula je. "Ovo je zamka...""Pakla mu!" Osetila je kako je odsko~io unazad, kao ma~ka.Gvideonova svetiljka je ponovo planula; svetlo se {irilo od ruke do ruke, sve dok soba nije bila potpuno

osvetljena, i u njoj Gaven, Garet, Kaj i jo{ desetak drugih ljudi. Gvenvir se zgr~ila pod pokriva~em, a Lanselet seuspravio, potpuno nag i bez oru`ja.

"Mordrede", prezrivo je rekao. "Ovaj trik ti sasvim pristaje!""U ime kralja, Lanselete", zvani~no je rekao Gaven, "optu`ujem te za izdaju. Daj mi svoj ma~.""Mani sad to", rekao je Gvideon, "idi i uzmi ga.""Garete! Za ime Bo`je, za{to si se upetljao u ovo?"Garetu su o~i blistale kao da su pune suze. "Nikada nisam verovao u to, Lanselete. Vi{e bih voleo da sam

poginuo u boju nego da sam do~ekao ovaj dan."Lanselet je pognuo glavu, i Gvenvir je videla kako o~ima pani~no {ara po sobi. "Oh, Bo`e", promrmljao

je, "Pelinor me je tako gledao kada su do{li sa bakljama da me uhvate u Eleninoj postelji - zar moram svakoga,svakoga da izdam?" Po`elela je da ga dodirne, da krikne od sa`aljenja i bola, da ga zagrli i za{titi. Ali nije je nipogledao.

"Tvoj ma~", tiho je rekao Gaven. "Obuci se, Lanselete. Ne}emo te voditi nagog i obe{~a{}enog predArtura. Dovljno ljudi je prisustvovalo tvojoj sramoti."

"Ne daj mu ma~", pobunio se neki bezli~ni glas u tami, ali Gaven je prezrivo mahnuo rukom da gau}utka. Lanselet im je polako okrenuo le|a i u{ao u malu prednju odaju gde je ostavio ode}u, oklop i oru`je. ^ulaga je kako se obla~i. Garet je stajao sa rukom na ma~u kada je Lanselet ponovo u{ao, odeven, ali goloruk, dr`e}i{ake tako da se jasno vide.

"Drago mi je, tebe radi, {to }e{ mirno po}i sa nama", rekao je Gvideon. "Majko", okrenuo se ka senkama,i Gvenvir se zaprepastila kad je ugledala kraljicu Morgozu, "postaraj se za kraljicu. Ti }e{ je ~uvati dok Artur neodlu~i {ta }e sa njom."

Morgoza je pri{la krevetu. Gvenvir nikada ranije nije primetila koliko je Morgoza krupna i koliko okrutnodeluje.

"Hodi, gospo, obuci se", rekla je sada. "Pomo}i }u ti da uredi{ kosu - sigurno ne bi `elela da se predkraljem pojavi{ naga i bestidna. Budi zahvalna {to se ovde na{la i jedna `ena. Ovi ovde", prezrivo ih je pogledala,"hteli su da sa~ekaju da vas uhvate kad on ve} bude bio u tebi." Gvenvir se stresla od tih re~i; polako, drhtavimprstima, po~ela je da obla~i haljinu. "Moram li da se obla~im pred svim tim ljudima?"

Gvideon nije ~ekao da Morgoza odgovori. "Ne poku{avaj da nas omek{a{, bestidnice! Obuci se brzo,madam, ili }e te moja majka umotati u to kao u d`ak!"

Zove je majkom. Nikakvo ~udo {to je Gvideon okrutan i bezobziran kada ga je odgajila kraljica Lotije!No, Gvenvir je toliko ~esto prime}ivala da je Morgoza lenja, vesela, pohlepna `ena - {ta li ju je navelo na ovo?Sela je i po~ela da vezuje cipele.

Lanselet se tiho oglasio. "Zna~i, `elite moj ma~?""Zna{ ve}", rekao je Gaven."E pa onda..." kre}u}i se gotovo br`e nego {to oko mo`e da prati, Lanselet je sko~io na Gavena i oteo mu

ma~. "Do|i i uzmi ga, proklet bio!" Zamahnuo je Gavenovim ma~em na Gvidoena, koji je pao na krevet, urli~u}i,sa zjape}om ranom na boku; kada je istupio Kaj, sa ma~em u ruci, Lanselet je zgrabio jastuk i njime gurao Kajaunazad sve dok nije naleteo na ostale zaverenike, koji su popadali. Potom je sko~io na krevet. "Budi potpunomirna", tiho je rekao Gvenviri, "i spremi se!"

Dahnula je, ali se brzo povukla {to je dalje mogla u ugao. Ponovo su krenuli na njega; jednog jeproburazio, drugog oborio i nad njegovim telom se sukobio sa tre}im. Ogromna Garetova prilika polako seskljokala na pod. Lanselet se ve} borio sa nekim drugim, ali Gvideon je kriknuo: "Garete!" i bacio se preko telasvog usvojenog brata. U trenutku zati{ja, dok je Gvideon kle~ao i jecao nad Garetovim telom, Gvenvir je osetila

kako je Lanselet hvata za ruku, vu~e, kako ubija nekog na vratima - nije stigla da vidi koga - i ve} se na{la nanogama, u hodniku, a Lanselet ju je gurao pred sobom u pani~noj `urbi. Neko ih je napao iz tame, Lanselet jeubio i njega, i onda su potr~ali.

"Prema {talama", dahnuo je on, "da uzmemo konje i be`imo, {to pre.""^ekaj!" uhvatila ga je za ruku. "Ako se prepustimo Arturovoj milosti - ili ako ti ode{, a ja ostanem i izi|em

pred Artura...""Garet bi mo`da pazio da sve bude pravedno. Ali kad Gvideon vodi sve, zar misli{ da bismo stigli do

kralja `ivi? Dobro sam mu dao ime - Mordred!" Ugurao ju je u {talu i brzo osedlao svog konja. "Nemamo vremenada tra`imo tvog. Jaha}e{ iza mene, i dobro se dr`i - mora}u da pregazim stra`are na kapiji." Gvenvir je shvatila daje pred njom novi Lanselet - ne ljubavnik, nego grubi ratnik. Koliko li je ljudi ubio no}as? Nije imala vremena zastrah dok ju je dizao na konja i uzjahivao pred nju.

"^vrsto se dr`i", rekao je. "Ne}u imati vremena da pazim na tebe." Okrenuo se i grubo, gladno jepoljubio. "Ovo je moja krivica, trebalo je da znam da to pakleno kopile uhodi - pa, {ta god da se desi, barem jesve gotovo. Nema vi{e la`i i skrivanja. Sad si moja zauvek..." I tu je prekinuo. Osetila je da on drhti, ali samo senaglo okrenuo i zgrabio uzde. "Idemo!"

Morgoza je u`asnuto gledala Gvideona kako jeca, nagnut nad svojim najmla|im sinom.Setila se uzgred izgovorenih re~i, pre vi{e godina - Gvideon je odbio da u~estvuje na turniru kao protivnik

Garetu. Video sam te kako le`i{ na samrti, rekao je tada, ...i znao sam da je moje delo {to le`i{ bez iskre `ivota...ne}u da isku{avam sudbinu.

Lanselet je ovo u~inio, Lanselet koga je Garet oduvek voleo najvi{e na svetu.Jedan od zaverenika joj je pri{ao. "Pobe}i }e...""Zar misli{ da mi je stalo do toga?" Gvideon se trgao, i Morgoza je shvatila da i on krvari, da se njegova i

Garetova krv me{aju na podu. Dohvatila je laneni ~ar{av sa kreveta, iscepala ga i obmotala oko Gvideonoverane.

"Niko u ~itavoj Britaniji ne}e ih sada sakriti", ozbiljno je rekao Gaven. "Lanselet je prognanik. Uhva}en je uizdaji svog kralja, i njegov `ivot vi{e ne postoji. Bo`e! Kako bih voleo da se ovo nije desilo!" Pri{ao je da pogledaGvideonovu ranu i slegnuo ramenima. "Samo razrez u mesu - vidi, krvarenje ve} prestaje, zara{}e, ali neko vremene}e{ mo}i udobno da sedi{. Garet..." Glas mu se slomio; onako ogroman, grub i prosed, po~eo je da pla~e kaodete. "Garet je bio gore sre}e, i Lanselet }e mi to platiti `ivotom, makar i ja stradao od njegove ruke. Oh, Bo`e,Garete, mali moj, brate moj..." Sagnuo se i zagrlio krupno telo. "Je li bilo vredno ovoga, Gvideone", rekao jepromuklo, kroz jecaje, "je li bilo vredno Garetovog `ivota?"

"Hajde, de~ko moj", rekla je Morgoza, iako se i njoj stezalo grlo - Garet, njena beba, njeno poslednjedete; odavno ga je izgubila zbog Artura, ali se i dalje se}ala plavokosog de~a~i}a kako ste`e u ruci drvenog viteza.I jednog dana }emo zajedno u vite{ke pohode, ser Lanselete... Uvek Lanselet. Ali sada je Lanselet preterao, i svudau zemlji }e svi biti protiv njega. A i dalje je imala Gvideona, svog ljubimca, koji }e jednog dana postati kralj, a ona}e biti uz njega.

"Hajde, hajde, mom~e, sada vi{e ne mo`emo pomo}i Garetu. Daj da te previjem, a onda idemo kodArtura da mu ka`emo {ta se desilo, kako bi mogao da po{alje vojsku u potragu za izdajicama..."

Gvideon je stresao njenu ruku. "Skloni se od mene, prokleta bila", rekao je u`asnim glasom. "Garet je bionajbolji od nas, i ne bih ga dao ni za deset krlajeva! Ti i tvoja pakost protiv Artura, stalno si me gurala, kao da meje briga sa kim spava kraljica - kao da je Gvenvir gora od tebe, koja si od moje desete godina stalno imala ovogili onog u postelji..."

"Oh, sine moj", u`asnuto je {apnula. "Kako mo`e{ tako da govori{? Garet mi je bio sin...""Kao da si ikada marila za Gareta, ili za bilo kog od nas, kad si morala da misli{ na svoje zadovoljstvo i

svoje ambicije? Gurala si me na presto, ne mene radi nego da bi stekla mo}!" Opet je odgurnuo njene pru`eneruke. "Vrati se u Lotiju, ili idi u pakao ako |avo bude hteo da te primi, i ako te ikada opet vidim, kunem se da }uzaboraviti sve osim da si ti ubila jedinog brata koga sam voleo, jedinog ro|aka..." I dok je Gaven `urno guraomajku iz sobe, ~ula je Gvideona kao opet pla~e. "Oh, Garete, Garete, trebalo je da ja umrem prvi..."

"Korma~e", kratko je rekao Gaven, "vodi kraljicu Lotije u njene odaje."Njegove sna`ne ruke su je pridr`avale, i kada su se udaljili i kad se vi{e nije ~ulo to stra{no jecanje,

Morgoza je opet po~ela slobodno da di{e. Kako je mogao tako da se okomi na nju? Pa uvek je sve ~inila njegaradi! Mora}e da dostojno o`ali Gareta, svakako, ali Garet je pripadao Arturu, i Gvideon }e to sigurno shvatiti,ranije ili kasnije. Pogledala je Kormaka. "Ne mogu toliko brzo da idem - uspori malo."

"Svakako, gospo moja." Bila je veoma svesna dodira njegove ruke. Oslonila se malo vi{e na njega.Hvalila se pred Gvenvir svojim mladim ljubavnikom, ali zapravo ga jo{ nije dovela u postelju - dr`ala ga je naodstojanju, da ga izaziva. Oslonila mu se licem na rame. "Bio si odan svojoj kraljici, Korma~e."

"Odan sam kraljevskoj ku}i, kao {to su moji oduvek bili", rekao je mladi} na svom nare~ju, i Morgoza senasme{ila.

"Evo mojih odaja - pomozi mi da u|em, ho}e{ li? Jedva mogu da hodam..."Pridr`ao ju je i pomogao joj da legne. "@eli li gospa da pozovem njenu poslugu?""Ne", {apnula je i uhvatila ga za ruke, svesna koliko je zavodljiva oblivena suzama. "Bio si mi odan,

Korma~e, i sada tu odanost treba nagraditi... hodi ovamo..."Pru`ila je ruke, napola zatvoriv{i o~i, a onda ih otvorila, zapanjena, kada se on nespretno povukao."Ja... mislim da ste veoma uznemireni, madam", promrmljao je. "Za koga me to smatrate? Gospo, pa ja

vas po{tujem kao {to bih po{tovao svoju staramajku! Zar da iskoristim staru `enu koja je van sebe od bola?Dozvolite da pozovem va{u slu`avku, pa da vam napravi ~aj, i da zaboravimo ovo {to ste rekli izbezumljeni odbola, madam."

Morgoza je svaku re~ ose}ala kao udarac u stomak, kao udarac u srce - staramajka... stara `ena...izbezumljena od bola... ^itav svet kao da je poludeo - Gvideon je poludeo od nezahvalnosti, ovaj ~ovek koji ju jetoliko dugo `eljno gledao okomio se na nju... po`elela je da vrisne, da pozove sluge i naredi da ga i{ibaju do krvi,dok zidovi ne po~nu da odzvanjaju od njegovog preklinjanja za milost. Ali ba{ kad je zaustila da to i u~ini, osetilaje kako se na nju spu{ta ogromna te`ina ~itavog `ivota.

"Da", tupo je rekla. "Ne znam {ta mi je bilo da to ka`em - pozovi poslugu, Korma~e, i reci da mi donesuvina. Ujutro kre}emo za Lotiju."

Kada je oti{ao, ostala je da sedi u krevetu, bez snage i da pomeri ruke.Ja sam stara `ena. I izgubila sam sina, Gareta, i izgubila sam Gvideona, i nikada ne}u biti kraljica u

Kamelotu. Predugo sam `ivela.

17.Dr`e}i se Lanseletu za le|a, haljine zadignute iznad kolena i landaraju}i golim nogama, Gvenvir je

`murila dok su jahali kroz no}. Nije imala pojma kuda idu. Lanselet se pretvorio u stranca, ratnika grubog lica, u~oveka kakvog nije poznavala. Nekada bih bila u`asnuta, pomislila je, {to sam pod otvorenim nebom, no}u... alisada je bila uzbu|ena. Duboko u sebi ose}ala je i bol, `alila je ne`nog Gareta koji je Arturu bio kao sin i koji jezaslu`ivao vi{e od `ivota nego da bude tako ubijen - pitala se da li Lanselet uop{te zna koga je ubio! A `alila je izbog zavr{etka svojih godina sa Arturom i zbog svega {to su tako dugo delili. Ali posle ovoga ve~eras vi{e nemapovratka. Morala je da se nagne kako bi ~ula Lanseleta. "Uskoro }emo morati negde da se zaustavimo, konj morada se odmori - a ako budemo jahali danju, pozna}e i mene i tebe."

Klimnula je glavom; zbog jurnjave nije imala daha da progovori. Posle nekog vremena nai{li su na{umarak, i tu je Lanselet zaustavio konja i ne`no je spustio na zemlju. Poveo je `ivotinju da je napoji, a onda ra{irioogrta~ na zemlju kako bi Gvenvir sela. Zagledao se u ma~ koji mu je visio o boku. "I dalje imam Gavenov ma~.Kada sam bio de~ak, slu{ao sam pri~e o borila~koj groznici, ali nisam znao da mi je to u krvi..." Duboko jeuzdahnuo. "Vidim krv na ma~u. Koga sam ubio, Gven?"

Nije mogla da podnese njegovu tugu i gri`u savesti. "Bilo ih je vi{e...""Znam da sam zaka~io Gvideona - Mordreda, proklet bio. Znam da sam ga ranio, tada sam jo{ vladao

sobom. Pretpostavljam", glas mu je naglo ogrubeo, "da nisam imao sre}e da ga ubijem?"Nemo je odmahnula glavom."Pa koga, onda?" Nije odgovorila; on se nagnuo i tako je grubo uhvatio za ramena da se na trenutak

upla{ila, kao da joj nikada nije bio ljubavnik. "Reci mi, Gven! Za ime Bo`je - jesam li ubio svog ro|aka Gavena?"Na ovo je mogla da odgovori bez oklevanja, zadovoljna {to je pomenuo ba{ Gavena. "Ne. Nisi Gavena,

kunem se.""Mogao je biti bilo ko", rekao je on, zagledan u ma~, i naglo se stresao. "Kunem ti se, Gven, nisam znao

~ak ni otkuda mi se ma~ stvorio u ruci. Udario sam Gvideona kao da je pas, a potom se ne se}am ni~ega dok senismo na{li na konju..." Kleknuo je pred njom, drhte}i. "Opet sam poludeo, ~ini mi se, kao {to sam jednom ve} biolud..." Drhtao je.

Pru`ila je ruke i ~vrsto ga zagrlila u nastupu divlje ne`nosti. "Ne, ne", {anula je, "oh, ne, ljubavi moja - jasam ti sve ovo donela, sramotu i izgnanstvo..."

"Nemoj tako govoriti", uzvratio je {apatom, "kad sam te ja uvalio u sve to i odveo te od svega {to ti jeikada bilo va`no..."

Na to ga je jo{ ~vr{}e zagrlila. "Volela bih da si to ranije u~inio!""Ah, jo{ nije prekasno - sad sam ponovo mlad, kad si ti uz mene, a ti - ti nikada nisi bila lep{a, ljubavi

moja najdra`a..." Gurnuo ju je da legne na ogrta~, iznenada se smeju}i. "E, sada nema ko da nam zasmeta, nemako da nas prekine, sad si moja... ah, Gven, Gven..."

Kad ju je zagrlio, setila se sunca kako izlazi i one sobe u Meleagrantovom zamku. Sada je bilo isto tako;privila se uz njega kao da ne postoji ni{ta drugo na svetu, ni{ta sem njih dvoje, zauvek.

Odspavali su malo, sklup~ani pod ogrta~em, i probudili se jo{ zagrljeni, a sun~evi zraci su ih tra`ili krozzeleno granje. On se nasme{io i dodirnuo joj lice.

"Zna{ - nikada pre se nisam probudio u tvom naru~ju bez straha. I sada sam sre}an, uprkos svemu..."Nasmejao se, neobi~nim smehom sa divljim prizvukom. Imao je li{}e u sedoj kosi i bradi, a tunika mu je bilazgu`vana; Gvenvir je podigla ruke i osetila da i ona u kosi, sada raspu{tenoj, ima travu i li{}e. Nije mogla da seo~e{lja, pa ju je razdvojila u pramenove i uplela, i kraj povezala krpicom otkinutom sa ivice iscepane suknje. "Ba{smo prave skitnice!" morala je da se nasmeje. "Ko bi u nama poznao Vrhovnu kraljicu i odva`nog Lanseleta?"

"Smeta ti to?""Ne, ljubavi. Ni najmanje."On je otresao li{}e i travu iz kose i brade. "Moram da ustanem i na|em konja", rekao je, "a mo`da negde

u blizini postoji kakva farma na kojoj bi nam dali hleba - nemam uz sebe ni nov~i}a, niti i{ta vredno, osim ma~a - iovog", dodirnuo je zlatnu iglu na tunici. "Za sada smo prosjaci, ali ako uspemo da stignemo do Pelinorovogzamka, tamo i dalje imam ku}u, `iveo sam tu sa Elenom, tamo su sluge - i zlato, kojim mo`emo platiti prelaz prekomora. Ho}e{ li po}i sa mnom u Donju Britaniju, Gvenvir?"

"Kuda god bilo", {apnula je, i tog trenutka je bila potpuno iskrena - u Donju Britaniju, ili u Rim, ili u zemljuiza kraja sveta, samo da zauvek ostane sa njim. Ponovo ga je povukla na ogrta~ i sve zaboravila u njegovomnaru~ju.

No, kada ju je nekoliko sati kasnije opet podigao na konja i kada su nastavili put, sada sporije, za}utalaje, uznemirena. Da, svakako bi mogli da pre|u preko mora. Pa ipak, kada se no}a{nji doga|aji ra{~uju sa krajana kraj sveta, Artur }e biti osramo}en, pa }e zbog sopstvene ~asti morati da ih tra`i, kuda god pobegli. A i Lanselet}e ranije ili kasnije saznati da je ubio najboljeg prijatelja na svetu, posle samog Artura. U~inio je to obuzet ludilom,ali znala je koliko }e ga obuzeti tuga i gri`a savesti; posle nekog vremena, kad god je bude pogledao, ne}epomisliti da je voli, nego da je zbog nje ubio prijatelja i izdao Artura. Ako bude morao da zbog nje zarati saArturom, omrznu}e je...

Ne. I dalje bi je voleo, ali nikada ne bi zaboravio ~ijom krvlju ju je platio. Nikada u njemu ne}e nadvladatini ljubav ni mr`nja, nego }e ih gajiti oboje u rastrzanom srcu, i jednog dana }e mu i um postati tako rastrzan i opet}e poludeti. Privila se uz njegovo toplo telo, oslonila mu glavu na rame i zaplakala. Shvatila je, prvi put, da jesna`nija od njega, i to joj je ranilo srce kao smrtonosni ma~.

Kada su slede}i put zastali, o~i su joj bile suve, ali znala je da se pla~ preselio duboko u njeno srce i danikada ne}e prestati da `ali. "Ne}u preko mora sa tobom, Lanselete, niti `elim da unesem razdor me|u starevitezove Okruglog Stola. Kad bi bilo po Mordredovom, svi bi se me|udobno poklali", rekla je, "a do}i }e dan kada}e Arturu biti potrebni svi prijatelji. Ne `elim da budem kao ona gospa iz davnine - je li se zvala Jelena, onalepotica iz sage koju si mi pri~ao? - zbog koje su se svi vitezovi i kraljevi tog vremena borili oko Troje."

"Ali {ta }e{ onda?" Poku{ala je da ne primeti kako u njegovom glasu, ~ak i kroz zaprepa{}enje i tugu,probija i prizvuk olak{anja.

"Pove{}e{ me na ostrvo Glastonberi", rekla je. "Tamo je manastir u kome sam odrasla. Idem tamo, i re}i}u im samo da su zli jezici doveli da se ti i Artur posva|ate zbog mene. Kad pro|e malo vremena, posla}u Arturuporuku kako bi znao gde sam, i da nisam sa tobom. I onda }e mo}i ~asno da se pomiri sa tobom."

"Ne!" pobunio se on. "Ne mogu da te ostavim..." Ali Gvenvir je znala, sa bolom u srcu, da }e ga lakoubediti. Mo`da se, uprkos svemu, nadala da }e se on boriti za nju, da }e je odneti u Donju Britaniju snagom svojevolje i strasti. Ali to ne bi li~ilo na Lanseleta. On je takav kakav je, i takav je bio i kada ga je zavolela, i takav je isada, i vole}e ga takvog do kraja `ivota. On je kona~no prestao da se bavi njome, nego je upravio konja putemka Glastonberiju.

Duga~ka senka crkve le`ala je preko vode kada su kona~no u{li u barku koja }e ih odvesti na jezero, azvona su zvonila Angelus. Gvenvir je pognula glavu i po~ela da {apu}e molitvu.

Device Marijo, sveta Majko Bo`ja, smiluj se na mene gre{nicu... Na trenutak joj se u~inilo da stoji na jakojsvetlosti, kao onog dana kada se Gral pojavio u sali. Lanselet je sedeo na pramcu, oborene glave. Nije je nidodirnuo od trenutka kad mu je rekla {ta je odlu~ila, i to joj je bilo drago; jedan jedini njegov dodir mogao bi dauni{ti svu njenu re{enost. Na Jezeru je le`ala magla, i na trenutak joj se u~inilo da nazire senku, nalik na ovunjihovu barku, brod umotan u crno, sa tamnom prilikom na pramcu - ali ne. To je bila samo senka, samo senka...

Dno je zastrugalo po obali. Lanselet joj je pomogao da izi|e. "Gvenvir - da li si sigurna?""Jesam", rekla je, poku{avaju}i da zvu~i sigurnije nego {to se ose}ala."Onda }u te otpratiti do ulaza u manastir", rekao je on, i njoj je sinulo kako mu je za ovo potrebno vi{e

hrabrosti nego za svo ubijanje koje je po~inio zbog nje.Stara opatica prepoznala je Vrhovnu kraljicu i zapanjila se {to se ova vratila, ali Gvenvir joj je ispri~ala

pripremljenu pri~u - kako su zli jezici doveli do toga da se Lanselet i Artur posva|aju zbog nje, i da je odlu~ila dase skloni ovde kako bi im dala priliku da izglade nesporazum.

Starica ju je pogladila po obrazu kao da je jo{ ona mala Gvenvir koja je ovde u~ila kao dete. "Ostanikoliko god `eli{, k}eri moja. Zauvek, ako ho}e{. U ovoj Bo`joj ku}i nikoga ne odbijamo. Ali ovde ne}e{ bitikraljica", upozorila ju je, "nego samo jedna od sestara."

Gvenvir je uzdahnula od ogromnog olak{anja. Sve do ovog ~asa nije znala koliko je veliki teret bitikraljica. "Moram da se oprostim od svog viteza, da mu po`elim sve najbolje i da mu naredim da se {to pre pomirisa mojim mu`em."

Opatica je ozbiljno klimnula glavom. "U ovakva vremena, na{em dobrom kralju Arturu potreban je svakivitez, pogotovo valjani ser Lanselet."

Gvenvir je izi{la u predsoblje manastira. Lanselet je bio tamo, nemirno {etkaju}i. Uhvatio ju je za ruke."Ne mogu da podnesem da se ovde oprostimo, Gvenvir - oh, gospo moja, ljubavi moja, zar mora da budeovako?"

"Mora", rekla je nemilosrdno, ali znala je da prvi put postupa ne misle}i na sebe. "Tvoje srce je uvek uzArtura, mili moj. ^esto mislim da na{ jedini greh nije to {to smo se voleli nego to {to sam se ja postavila izme|utebe i Artura." Da smo nas troje uvek ostali kao one Beltanske no}i sa amajlijom koju mi je dala Morgana,pomislila je, to bi bio manji greh. Nije greh {to smo legli zajedno, nego {to je potom do{lo do suparni{va i {to seljubav smanjila. "[aljem te Arturu od sveg srca, najdra`i. Reci mu da ga i dalje volim."

Njegovo lice gotovo se preobrazilo. "Sada to znam", rekao je. "A znam i da sam ga oduvek voleo, a uveksam smatrao da je nepravedno prema tebi {to ga volim..." Rado bi je poljubio, ali to nije prili~ilo na ovakvommestu. Umesto toga, pognuo je glavu nad njom. "Dok si u Bo`joj ku}i, moli se za mene, gospo."

Moja ljubav prema tebi je molitva, pomislila je Gvenvir. Ljubav je jedina molitva koju znam. Pomislila jeda ga nikada nije volela toliko kao tog ~asa, kad je ~ula kako se manastirska vrata zatvaraju, ~vrsto i kona~no, ikada je osetila da se zidovi sklapaju oko nje.

Kako bezbedno, kako za{ti}eno se ose}ala unutar tih zidova, u ono davno vreme. Sada je znala da }eostati me|u njima do kraja `ivota. Dok sam imala slobodu, pomislila je, nisam je `elela i pla{ila sam je se. A sada,kada sam nau~ila da je volim i da ~eznem za njom, odri~em je se u ime ljubavi. Nejasno je ose}ala da je toispravan postupak - dostojan dar i `rtva sa kojima se mo`e izi}i pred Boga. Ali dok je hodala kroz manastir,gledala je zidove i ose}ala kako se zatvaraju oko nje, kao klopka.

Zbog moje ljubavi. I zbog ljubavi Bo`je, pomislila je, i osetila je seme utehe kako polako klija u njoj.Lanselet }e oti}i u crkvu u kojoj je umro Galahad, i tu }e se moliti. Mo`da }e se setiti dana kada su se magle okoAvalona otvorile i kada su ona, on i Morgana stajali zajedno, zalutali, do kolena u Jezeru. Pomislila je i naMorganu, obuzeta talasom ljubavi i ne`nosti. Marijo, sveta majko Bo`ja, budi i sa njom, i dovedi je k sebi jednogdana...

Zidovi, zidovi, polude}e od njih, sklapaju se oko nje... Ne. Zbog svoje ljubavi, zbog ljubavi Bo`je, nau~i}eda ih ponovo voli. Sklopiv{i ruke na molitvu, Gvenvir je po{la kroz dvori{te do konaka za sestre, i u{la je unutra,zauvek.

Govori Morgana...Mislila sam da sam izgubila Vid; dok je Vivijen bila jo{ mla|a nego ja sada, objavila je to i odabrala

drugu da bude Gospa umesto nje. Ali nije bilo nikoga da zauzme mesto Gospe posle mene i nikoga ko bi seobratio Boginji. Uvidela sam to, bespomo}na, kada je Ninijan umrla, a ja nisam mogla da pru`im ruku.

Ja sam pustila to ~udovi{te u svet i ja sam u~estvovala u pokretu koji je trebalo da ga po{alje da zbaciKralja Jelena. I gledala sam izdaleka kada je, na Ostrvu zmaja, oltar bio sru{en i jeleni lovljeni u {umi, bez ljubavi,

bez izazova, bez obra}anja onoj koja daje sve jelene; samo strele izdaleka i o{tra koplja, a i njen narod je biolovljen kao i njeni jeleni. Plime sveta su se menjale. Ponekad sam videla i Kamelot, kako lebdi u magli, i ratovekako opet besne zemljom, uzdu` i popreko, Severnjake koji su postali novi neprijatelji, kako plja~kaju i spaljuju...novi svet i novi Bogovi.

Boginja je zaista oti{la, ~ak i iz Avalona, a ja, obi~na smrtnica, ostala sam sama...Pa ipak, jedne no}i, neki san, neka vizija, neki deli} Vida, poveli su me, u satu mladog meseca, ka

ogledalu.Isprva sam videla samo ratove kako besne po zemlji. Nikada nisam saznala {ta se desilo izme|u Artura i

Gvideona, mada je, po{to je Lanselet pobegao sa Gvenvir, me|u vitezovima zavladalo suparni{tvo, ~ak i izme|uLanseleta i Gavena. Kasnije, kada je Gaven le`ao na samrti, imao je toliko {iroko srce da je preklinjao Artura,poslednjim dahom, da se pomiri sa Lanseletom i povnovo ga pozove u Kamelot. Ali bilo je prekasno; ~ak niLanselet ne bi vi{e mogao da ovlada Arturovom legijom, jer premnogo njih sada je sledilo Gvideona, koji jepredvodio protiv Artura polovinu Arturove vojske i ve}inu Saksonaca, pa ~ak i neke severja~ke prebege. I u tomsatu pred svitanje ogledalo se izbistrilo, i pod nezemaljskim svetlom ugledala sam, najzad, svog sina sa ma~em uruci, kako polako kru`i, u tami, tra`e}i...

Tra`e}i, kao Artur u svoje vreme, da izazove Kralja Jelena. Zaboravila sam koliko je Gvideon malog rasta,kao i Lanselet. Vilinska Strela, tako su Saksonci nazvali Lanseleta: mali, crn i smrtonosan. Artur ga je nadvisivao za~itavu glavu.

Ah, u danima Boginje, ~ovek je i{ao protiv Kralja Jelena da bi dokazao da je kralj! Artur je bio zadovoljanda do~eka o~evu smrt, ali sada se ne{to novo de{avalo u zemlji - otac i sin postali su neprijatelji, i sinovi su seborili protiv oca da osvoje krunu... ~inilo mi se da vidim zemlju crvenu od krvi, i sinove koji ne}e da mirnodo~ekaju dan svog krunisanja. A sada, u potpunoj tami, izgledalo mi je da vidim i Artura, visokog, plavokosog isamog, odse~enog od svoje vojske... sa isukanim Ekskaliburom u ruci.

Kroz te {unjaju}e prilike videla sam Artura kako nemirno spava u {atoru, i Lanseleta kako ga ~uva u snu; aznala sam da i Gvideon negde spava, me|u svojom vojskom. No, neki deo njih nemirno je lutao obalama Jezera,tragaju}i po tami, isukanih ma~eva, jedan protiv drugog.

"Arture! Arture, odazovi se izazovu, ili me se toliko pla{i{?""Niko `iv ne mo`e re}i da sam ikada pobegao od izazova." Artur se okrenuo kada je Gvideon izi{ao iz

{ume. "Tako", rekao je, "to si ti, Mordrede. Nikako nisam uspevao da poverujem da si se okrenuo protiv mene, svedok te sad nisam svojim o~ima video. Mislio sam da oni koji mi to govore `ele da mi podriju hrabrost, pri~aju}i minajgore mogu}e pri~e. [ta sam u~inio? Za{to si mi postao neprijatelj? Za{to, sine moj?"

"Zar zaista misli{ da sam ti ikada bio ne{to drugo, o~e moj?" Izgovorio je tu re~ sa ogromnom gor~inom."Za{to sam uop{te za~et i ro|en, nego za ovaj trenutak - da te izazovem zbog cilja koji vi{e ne spada u ovaj svet?^ak vi{e ni ne znam za{to te izazivam - jedino znam da u `ivotu nemam vi{e ni{ta sem ove mr`nje."

"Znam da me je Morgana mrzela", tiho je rekao Artur, "ali nisam znao da me je toliko mrzela. Zar mora{da se pokorava{ njenoj volji ~ak i u ovome, Gvideone?"

"Zar misli{ da je ovo njena volja, budalo?" frknuo je Gvideon. "Ako bi i{ta moglo da me natera da tepo{tedim, onda bi to u~inilo saznanje da Morgana `eli ovo, da ona `eli da te zbacim, jer ne znam koga vi{e mrzim- tebe ili nju..."

A onda sam stupila u njihov san ili viziju ili {ta god da je bilo, i na{la sam se na obali jezera, izme|u njihdvojice, obu~ena kao sve{tenica.

"Mora li ovo da bude? Pozivam vas obojicu, u ime Boginje, da prekinete sva|u. Gre{na sam pred tobom,Arture, i pred tobom, Gvideone, ali treba da mrzite mene, a ne jedan drugog, i molim vas u ime Boginje..."

"[ta je meni Boginja?" Artur je jo{ ~vr{}e stegao bal~ak Ekskalibura. "Oduvek sam je video u tvom licu, aliti si se udaljila od mene, i kada me je Boginja odbacila, potra`io sam drugog Boga..."

A Gvideon me je prezrivo pogledao. "Nije mi bila potrebna Boginja, nego `ena koja me je rodila, a ti sime predala u ruke onoj koja se ne boji ni Boginje ni bilo kog drugog Boga."

"Nisam imala izbora!" poku{ala sam da kriknem. "Nisam ja odlu~ila..." Ali oni su se okomili ma~evimajedan na drugog, jurnuv{i kroz mene kao da sam sa~ijena od vazduha, i ma~evi kao da su se sudarili u momtelu... a onda sam se opet na{la u Avalonu, u`asnuto zagledana u ogledalo gde se nije videlo ni{ta, ni{ta sem sve{ire krvave mrlje u svetoj vodi Kladenca. Usta su mi bila suva, a srce mi je tuklo ko da }e mi probiti grudi, a ukusuni{tenja i smrti bio mi je gorak na usnama.

Nisam uspela, nisam uspela. Izneverila sam Boginju, ako uop{te postoji Boginja osim mene same;izneverila sam Avalon, i Artura, izneverila sam i brata, i sina, i ljubavnika... i sve {to sam `elela sada je propalo.

Nebo je bilo bledo i rumeno tamo gde }e uskoro izi}i sunce; a iza magli Avalona, hladnih na nebu, znala sam da}e se tog dana sresti Artur i Gvideon, poslednji put.

Dok sam i{la ka obali da prizovem barku, u~inilo mi se da je mali, tamni narod svuda oko mene i dahodam me|u njima kao sve{tenica, {to sam nekada bila. Stajala sam u barci sama, ali znala sam da sa mnomstoje i druge, u ode`di i sa krunom, Morgana Devica, koja je poslala Artura za jelenima i da izazove Kralja Jelena,i Morgana Majka koja je bila tako rastrzana kada se Gvideon rodio, i Kraljica Severnog Velsa, koja je prizvalapomra~enje kako bi poslala Akolona protiv Artura, i Crna Kraljica Vila... ili je to Smrt {to je stajala kraj mene? Dokse barka pribli`avala obali, ~ula sam uzvik me|u Arturovom vojskom. "Gledajte - gledajte, tamo, barka sa ~etirikraljice u svitanju, vilinska barka Avalona..."

Le`ao je tamo, kose pune krvi, moj Gvideon, moj ljubavnik, moj sin... a kraj njegovih nogu le`ao je mrtavGvideon, moj sin, dete koje nikada nisam upoznala. Sagnula sam se i svojim velom mu pokrila lice. I znala samda je to kraj jednog razdoblja. U stara vremena bi mladi jelen zbacio Kralja Jelena, i postao bi Kralj Jelen umestonjega; ali jeleni su pobijeni, i Kralj Jelen je ubio mladog jelena i posle njega ne}e biti vi{e nikog...

A Kralj Jelen mora da umre.Kleknula sam kraj njega. "Ma~, Arture. Ekskalibur. Uzmi ga u ruku. Uzmi ga, i baci ga daleko, u vode

Jezera."Posve}eni sudovi Obreda su zauvek nestali sa ovog sveta, i poslednji od njih, ma~ Ekskalibur, mora da

po|e za njima. Ali on ga je ~vr{}e stegnuo i pobunio se, {apatom. "Ne - moram ga sa~uvati za one koji dolaze -da im pomogne, Arturov ma~..." I pogledao je Lanseleta u o~i. "Uzmi ga, Galahade - zar ne ~uje{ trube izKamelota, kako pozivaju Arturovu legiju? Uzmi ga - vitezova radi..."

"Ne", tiho sam mu rekla. "To vreme je pro{lo. Niko posle tebe ne sme ni pomisliti da nosi Arturov ma~."Ne`no sam odvojila njegove prste od bal~aka. "Uzmi ga, Lanselete, i baci ga {to dalje u vode Jezera. Neka gamagle Avalona zauvek progutaju."

Lanselet je }utke oti{ao da izvr{i moje nare|enje. Nisam zanala da li me je video, niti za koga me jedr`ao. Ja sam privila Artura na grudi. @ivot mu je brzo isticao; znala sam to, ali vi{e nisam imala suza.

"Morgana", {apnuo je on. O~i su mu bile izbezumljene i pune bola. "Morgana, je li onda sve bilo uzalud,sve {to smo uradili i sve {to smo poku{avali da uradimo? Za{to nismo uspeli?"

To sam se i ja pitala i nisam nalazila odgovor; ali sada je odgovor odnekud do{ao. "Nije istina da nisiuspeo, brate moj, ljubavi moja, dete moje. Dr`ao si ovu zemlju u miru mnoge godine, kako je Saksonci ne biuni{tili. Zadr`ao si tamu za ~itavo pokolenje, sve dok Saksonci nisu postali civilizovani ljudi, sa u~enjacima,muzikom i verom u Boga, ljudi koji }e se boriti da sa~uvaju ne{to od lepote iz vremena koje prolazi. Da je ovazemlja postala plen Saksonaca ~im je Uter umro, sve {to je lepo i dobro zauvek bi nestalo iz Britanije. I stoga nijeistina da nisi uspeo, ljubavi moja. Niko od nas ne zna kako }e biti izvr{ena njena volja - znamo samo da }e bitiizvr{ena."

Ni ja nisam znala, ~ak ni tada, da li je to {to sam rekla istina ili govorim samo da bih ga ute{ila, iz ljubavi,kao da je jo{ ono malo dete koje mi je Igrena dala u ruke jo{ dok sam i sama bila dete; Morgana, rekla mi je,~uvaj svog malog brata, i tako sam uvek ~inila, tako }u uvek ~initi, i sada i posle `ivota... ili je to sama Boginjastavila Artura u moje ruke?

Pritisnuo je sada ve} slabe prste preko duboke rane na grudima. "Da sam barem imao... kanije koje si mina~inila, Morgana - ne bih le`ao ovako dok me `ivot polako napu{ta... Morgana, sanjao sam - i u tom snu sam tezvao, ali nisam mogao da te dohvatim..."

^vrsto sam ga zagrlila. Pod prvim zracima izlaze}eg sunca videla sam kako Lanselet podi`e Ekskalibur ibaca ga {to je sna`nije mogao. Poleteo je kroz vazduh, prevr}u}i se, a sunce je blistalo na njemu kao na krilu beleptice; a onda je pao, obr}u}i se, i vi{e ga nisam videla; o~i su mu se zamaglile od suza i sve ja~eg svetla.

Onda sam ~ula Lanseleta: "Video sam ruku kako se di`e iz Jezera - ruku koja je uzela ma~ i mahnulanjime tri puta, a onda ga je povukla pod vodu..."

Ja nisam videla ni{ta, samo svetlucanje ribe koja je na trenutak izi{la na povr{inu; ali ne sumnjam da jeon video ono {to je rekao da je video.

"Morgana", {apnuo je Artur, "jesi li to zaista ti? Ne mogu da te vidim, Morgana, tako je mra~no - da lisunce zalazi? Morgana, povedi me u Avalon, tamo }e{ mo}i da mi isceli{ ovu ranu - vodi me ku}i, Morgana..."

Glava mu je bila te{ka na mojim grudima, te{ka kao dete u mojim de~ijim rukama, te{ka kao Kralj Jelenkoji mi je do{ao kao pobednik. Morgana, nestrpljivo je doviknula moja majka, pazi na bebu... i ~itavog `ivota samga nosila sa sobom. Zagrlila sam ga i velom mu obrisala suze, a on je uspeo da me uhvati za ruku.

"Ali to si stvarno ti", mrmljao je, "to si ti, Morgana... vratila si mi se... i tako si mlada i lepa... uvek }uBoginju videti sa tvojim licem... Morgana, ne}e{ me ponovo ostaviti, je li?"

"Nikad te vi{e ne}u ostaviti, brate moj, dete moje, ljubavi moja", {aputala sam mu i poljubila sam ga uo~i. I tako je umro, ba{ kad su se magle podigle i sunce sinulo preko obala Avalona.

EPILOGU prole}e naredne godine, Morgana je sanjala neobi~an san.Sanjala je da se nalazi u drevnoj hri{}anskoj kapeli u Avalonu, koju je u davna vremena sagradio onaj

Josif iz Arimateje {to je do{ao ovamo iz Svete Zemlje. I tamo, pred oltarom gde je umro Galahad, stajao jeLanselet u sve{teni~koj ode}i, i lice mu je bilo ozbiljno i blistavo. Sanjala je kako je po{la, {to nikada nije u~inila niu jednoj hri{}anskoj crkvi, do oltara kako bi primila njihov hleb i vino, i Lanselet se sagnuo i prineo pehar njenimusnama da bi pila. A onda joj se u~inilo da je i on kleknuo, i da joj govori: "Uzmi ovaj pehar, ti koja si slu`ilaBoginji. Jer svi Bogovi su jedan Bog, i svi smo mi Jedno, mi koji slu`imo Jednog." I kada je uzela u ruke pehar iprinela ga njegovim usnama, kao sve{tenica sve{teniku, on je opet bio mlad i lep kao pre mnogo godina. I videlaje u svojim rukama Gral.

A onda je on kriknuo, kao {to je u~inio kad je Galahad kle~ao pred njim: "Ah, svetlost, svetlost..." Pao jenapred i ostao da nepokretno le`i na kamenu; i Morgana se probudila u svom izdvojenom obitavali{tu na Avalonusa tim krikom koji joj je jo{ odzvanjao u u{ima; i bila je sama.

Bilo je vrlo rano, i magla je bila gusta nad Avalonom. Tiho je ustala i obukla tamne haljine sve{tenice, alije stavila i veo preko lica kako bi sakrila tetovirani polumesec.

Tiho je izi{la u ti{inu praskozorja i po{la nizbrdo, pokraj Svetog Kladenca. U potpunoj ti{ini ose}ala je izasebe be{umne korake, tihe kao senke. Nikada nije bila sama; mali, tamni narod uvek je pazio na nju, mada ih jeretko zaista vi|ala - ona im je bila majka i sve{tenica i nikada je ne}e napustiti. Ali kada se pribli`ila senci drevnehri{}anske kapele, koraci su polako nestali; ne}e je pratiti tamo. Morgana je zastala na vratima.

U kapeli je tinjalo svetlo, svetlo koje oni uvek ostavljaju u svojim svetili{tima. San je bio toliko stvaran da jeMorgana na trenutak bila u isku{enju da u|e unutra... jedva je mogla da veruje da unutra ne}e zate}i Lanseleta,oborenog magijskim sjajem Grala... ali ne. Tu nije imala nikakvog posla i ne}e da smeta njihovom Bogu; a ako jeGral zaista tamo, ionako je oti{ao van njenog doma{aja.

No, san ju je i dalje pratio. Je li bio poslat kao upozorenje? Lanselet je mla|i od nje... nije znala kakote~e vreme u spolja{njm svetu. Avalon je sada za{ao tako duboko u maglu da je sasvim mogu}e da - kao uvilinskoj zemlji dok je bila mlada - dok ovde pro|e jedan dan, napolju protekne tri ili pet ili sedam godina. A ono{to joj je dato da u~ini svakako treba da u~ini sada, dok jo{ mo`e da se kre}e izme|u svetova.

Kleknula je pred Sveti Trn, {ap}u}i tihu molitvu Boginji i mole}i dopu{tenje od drveta; potom je odseklareznicu za presa|ivanje. To joj nije bilo prvi put: poslednjih godina, kad god bi neko do{ao u Avalon i nameravaoda se vrati u spolja{nji svet, bilo da je lutaju}i druid ili sve{tenik-hodo~asnik - tako malo ih je bilo u stanju dadospe do drevne kapele na Avalonu - slala je po njima reznicu Svetog Trna, kako bi mogao dalje da raste uspolja{njem svetu. Ali ovo }e morati da u~ini svojim rukama.

Nikada, sem za Arturovo krunisanje, nije stupila nogom na drugo ostrvo... osim, mo`da, onog dana kadse magla otvorila i kada je Gvenvir nekako upala ili zalutala kroz nju. Ali sada je odlu~no prizvala barku, i kada jeisplovila na Jezero, poslala ju je u maglu, i kada su ponovo izi{li na sunce, videla je duga~ku senku crkve kako le`ipreko Jezera, i ~ula je tihu zvonjavu. Primetila je da se posada trza od tog zvuka i znala je da ni oni ne}e mo}i daje prate. Pa, neka bude tako; nije ni najmanje `elela da se sve{tenici sa ovog ostrva upla{eno i u`asnuto zagledajuu barku iz Avalona. Neprime}eni, doplovili su do obale i Morgana se iskrcala, a onda je gledala kako crna barkaponovo nestaje u magli. Potom, sa kotaricom preko ruke - kao neka stara piljarka ili torbarka, kakve dolazeovamo na hodo~a{}e, pomislila je - }utke je po{la stazom uzbrdo.

Ovi svetovi su se razdvojili pre samo stotinu godina ili i manje, u Avalonu svakako manje; ali ovaj svet jeve} druga~iji. Drve}e se razlikovalo, i staze, i zaustavila se, zapanjena, u podno`ju bre`uljka - ovakav svakako nepostoji u Avalonu? Nekako je zamli{ljala da }e zemlja biti ista, da }e se razlikovati samo zgrade, jer to je ipak istoostrvo, samo razdvojeno nekom magijskom promenom... ali sada je ustanovila da se ipak veoma razlikuju.

A onda je ugledala kako niz brdo, ka maloj crkvi, vijuga povorka kalu|era, i primetila je da nose telo naodru.

Zna~i, zaista sam videla, iako sam mislila da je to samo san. Zastala je, i kada su kalu|eri spustili telo dase odmore pre nego {to ga unesu u crkvu, pri{la je i podigla pokrov sa mrtvog lica.

Lanseletovo lice bilo je upalo i izborano, mnogo starije nego kada su se rastali... nije `elela da razmi{ljakoliko je stariji. Ali i to je videla samo na trenutak; a potom je na njegovom licu videla samo blag i divan izrazmira. Le`ao je nasme{en i bio je toliko dalek od nje da je znala na ~emu je po~ivao njegov samrtni~ki pogled.

"Zna~i, najzad si na{ao svoj Gral", {apnula je."Jesi li ga poznavala u svetu, sestro?" upitao je jedan od kalu|era {to su nosili odar. Shvatila je da u svojoj

tamnoj haljini izgleda kao da je jedna od njih."Bio mi je... ro|ak."Ro|ak, ljubavnik, prijatelj... ali to je bilo tako davno. A na kraju smo bili sve{tenik i sve{tenica."To sam i mislio", rekao je kalu|er, "jer zvali su ga Lanselet na Arturovom dvoru, u davna vremena, ali mi

smo ga ovde zvali Galahad. Bio je sa nama mnogo godina, a postao je sve{etnik pre nekoliko dana."Dokle si stigao u potrazi za Bogom koji ti se ne}e podsmevati, ro|a~e!Kalu|eri su ga ponovo podigli na ramena. "Moli se za njegovu du{u, sestro", rekao je onaj isti, i Morgana

je pognula glavu. Nije mogla da oseti `alost; sada vi{e ne, jer videla je na njegovom licu odraz one dalekesvetlosti.

Ali ne}e po}i za njim u crkvu. Ovde je veo tanak. Ovde je kle~ao Galahad, i video je svetlost Grala udrugoj kapeli, kapeli na Avalonu, i posegnuo je za njim, posegnuo je izme|u svetova, i tako je umro...

I ovamo je Lanselet do{ao na kraju, za svojim sinom.Morgana je polako po{la stazom, napola spremna da odustane od onog {to je nameravala da u~ini.

Za{to bi to sad bilo va`no? Ali kada je zastala, neodlu~na, stari ba{tovan, koji je kle~ao kraj leje cve}a blizu staze,podigao je glavu. "Ne poznajem te, sestro", rekao je, "ti nisi od onih koje ovde `ive. Jesi li hodo~asnik?"

Ne onako kako je on mislio; ali ipak je bila, na neki na~in. "Tra`im mesto gde mi je sahranjena ro|aka -bila je Gospa od Jezera..."

"Oh, da, to je bilo pre mnogo, mnogo godina, za vladavine na{eg dobrog kralja Artura", rekao jeba{tovan. "Grob je tamo, gde hodo~asnici mogu da ga vide. A odatle staza vodi do `enskog manastira, i ako sigladna, sestro, tamo }e{ dobiti ne{to za jelo."

Je li dotle do{lo da izgledam kao prosjakinja? Ali ~ovek nije mislio ni{ta lo{e, pa mu se zahvalila i po{la upravcu koji joj je pokazao.

Artur je sagradio Vivijeni stvarno veli~anstvenu grobnicu. Ali ono {to je u njoj le`alo nije Vivijen, to susamo kosti koje se polako pretvaraju u zemlju od koje su i na~injene... jer sve na svetu predaje svoje telo i du{u naponovno ~uvanje Boginji...

Za{to bi joj to bilo va`no? Vivijen nije tu. Ali kada je stala pred grobicu, pognute glave, plakala je.Posle nekog vremena pri{la joj je jedna `ena u tamnoj ode}i, nalik na njenu, sa belim velom preko lica.

"Za{to pla~e{, sestro? Ona koja tu le`i sada po~iva u miru i u Bo`jim je rukama, nju ne treba oplakivati. Ali mo`dati je bila rod?"

Morgana je klimnula glavom, jo{ oblivena suzama."Uvek se molimo za nju", rekla je monahinja, "jer, mada ne znam kako se zvala, ka`u da je bila prijatelj i

dobro~initelj na{eg dobrog kralja Artura, u danima koji su odavno pro{li." Pognula je glavu i promrmljala nekakvumolitvu, a za to vreme su odjeknula zvona i Morgana se trgla. Zna~i, umesto harfi Avalona, Vivijen ima samo ovugalamu i zapevanje psalama?

Nikad ne bih pomislila da }u stajati kraj neke hri{}anske monahinje i moliti se zajedno sa njom. A onda sesetila {ta joj je Lanselt rekao u snu.

Uzmi ovaj pehar, ti koja si slu`ila Boginji. Jer svi bogovi su Jedan..."Hodi sa mnom u manastir, sestro", rekla je monahinja, sme{e}i se, i polo`ila joj ruku na mi{icu. "Sigurno

si gladna i umorna."Morgana je po{la sa njom ka ulazu u manastir, ali nije htela da u|e. "Nisam gladna", rekla je, "samo bih

pila vode...""Naravno." @ena u tamnom dala je znak i pri{la im je mlada devojka sa posudom punom vode i napunila

~anak. Kad je Morgana prinela vodu usnama, devojka je progovorila. "Mi pijemo samo vodu iz Izvora Pehara - toje sveto mesto, znate."

Kao da joj je u u{ima odjeknuo Vivijenin glas: 'Sve{tenice piju samo vodu sa Svetog Kladenca.'Monahinja i devojka odevena u crno okrenule su se i pognule glave pred `enom koja je utom izi{la iz

manastira, i monahinja je objasnila: "Ovo je na{a predstojnica."Kao da sam je negde videla, pomislila je Morgana. Nije stigla ni da dovr{i misao, a `ena joj se obratila:

"Morgana, zar me ne poznaje{? Mislili smo da si odavno umrla..."

Morgana joj se zbunjeno nasme{ila. "@ao mi je... ne mogu da se...""Naravno da me se ne se~a{", rela je opatica, "ali ja sam te vi|ala povremeno u Kamelotu; bila sam tako

mlada. Zovem se Lionors. Bila sam udata za Gareta, i kada su mi deca odrasla, do{la sam ovamo - da ovdedo~ekam kraj. Jesi li do{la na Lanseletovu sahranu?" Nasme{ila se. "Trebalo je da ka`em sahranu oca Galahada,ali te{ko je setiti se, a on je sada u raju i vi{e mu nije va`no." Opet se nasme{ila. "Sada ne znam ni ko je kralj, nitida li Kamelot jo{ stoji - u zemlji je opet rat, nije vi{e kao nekada, u Arturovo vreme. To izgleda tako davno",odsutno je dodala.

"Do{la sam da posetim Vivijenin grob. Ona je ovde sahranjena - se}a{ li se?""Videla sam grobnicu", rekla je predstojnica, "ali to se desilo pre nego {to sam ja do{la u Kamelot.""@elim da te zamolim za uslugu", rekla je Morgana i dodirnula svoju kotaricu. "Ovde imam Sveti Trn koji

raste u bregovima Avalona. Pri~aju da je usvojeni otac Hristov zabio svoj {tap u zemlju i da se tu primio. Volela bihda zasadim jednu reznicu na njenom grobu."

"Kako god `eli{", rekla je Lionors. "Ne vidim za{to bi se iko protivio tome. ^ini mi se prikladno da rasteovde, u svetu, a ne skriven u Avalonu."

Pogledala je Morganu, uznemirena. "Avalon! Jesi li do{la ovamo iz te paganske zemlje?"Nekada bih se naljutila na nju, pomislila je Morgana. "Nije paganska, ma {ta sve{tenici govorili, Lionors",

rekla je blago. "Razmisli - bi li usvojeni otac Hristov zabio {tap na mestu koje mu se ~inilo zlo? Zar Sveti Duh nijesvuda?"

@ena je pognula glavu. "U pravu si. Posla}u isku{enice da ti pomognu oko sadnje."Morgana bi vi{e volela da ostane sama, ali znala je da je ponuda u~injena iz ljubaznosti. Isku{enice su joj

se ~inile kao deca, bile su to devojke od devetnaest i dvadeset godina, toliko mlade da se upitala - zaboravljaju}ida je i njoj bilo osamnaest kada je postala sve{tenica - kako mogu dovoljno poznavati duhovne stvari da vodeovakav `ivot. Mislila je da su monahinje u hri{}anskim manastirima `alosne i pla~ljive, uvek svesne onoga {tosve{tenici govore, kako su `ene gre{ne od ro|enja, ali devojke su bile nedu`ne i vesele kao ~vorci, i vedro supri~ale Morgani o novoj kapeli i rekle su joj da sedne i odmori kolena dok one kopaju rupu za reznicu.

"I to je va{a ro|aka {to je ovde sahranjena?" upitala je jedna devojka. "Mo`ete li da pro~itate {ta pi{e?Mislila sam da nikada ne}u nau~iti da ~itam, jer moja majka je rekla da je to neprili~no, ali kada sam do{laovamo rekli su mi da moram znati da ~itam psalme, i sada umem da ~itam ~ak i latinski! Gledajte", ponosno jerekla i po~ela da ~ita. "Kralj Artur sagradi ovu grobnicu svojoj ro|aci i dobro~initeljki, Gospi od Jezera, mu~kiubijenoj na njegovom dvoru u Kamelotu... ne mogu da pro~itam datum, ali to je bilo veoma davno."

"Mora da je bila veoma sveta", rekla je druga devojka, "jer Artur je, ka`u, bio najve}i hri{}anin od svihkraljeva. On nikada ne bi doneo neku `enu da je ovde sahrani osim ako je bila svetica!"

Morgana se nasme{ila; podse}ale su je na devojke iz Ku}e Devojaka. "Ne bih je nazvala sveticom, madasam je volela. U svoje vreme su je mnogi zvali zlom ~arobnicom."

"Kralj Artur nikada ne bi dozvolio da zlu ~arobnicu sahrane ovde, me|u svetim ljudima", rekla je devojka."A {to se ti~e ~arobni{tva - pa, ima glupih sve{tenika i glupih mu{karaca koji su uvek spremni da vi~u o ~arolijamaako je neka `ena samo malo pametnija od njih! Ho}ete li ostati kod nas u manstiru, majko?" upitala je, i Morganaje, na trenutak iznena|ena, shvatila da joj se devojke obra}aju sa jednakim po{tovanjem kao da `ive u Ku}iDevojaka, kao da im je ona nadre|ena.

"Dala sam zavet na drugom mestu, k}eri.""Je li i va{ manastir lep kao ovaj? Majka Lionors je dobra `ena", rekla je devojka, "i mi smo ovde veoma

sre}ne - me|u sestrama smo jednom imale i `enu koja je nekada bila kraljica. I znam da }emo oti}i u raj, sve mi",dodala je sme{e}i se, "ali ako ste dali zavet na drugom mestu, sigurna sam da je i tamo lepo. Samo sam mislila dabiste mo`da voleli da ostanete ovde, da se molite za du{u va{e ro|ake koja je ovde sahranjena." Ustala je i otreslahaljinu. "Sada mo`ete da posadite reznicu, majko... ili `elite da je ja stavim u zemlju?"

"Neka, ja }u", rekla je Morgana i kleknula da pritisne meku zemlju oko bilj~ice."Ako `elite, majko, rado }u dolaziti ovamo svake nedelje da se molim za du{u va{e ro|ake", rekla je

devojka kad je Morgana ustala.Ko zna za{to, Morgana je osetila da joj se o~i pune suzama. "Moltva je uvek dobrodo{la. Hvala ti, k}eri.""A vi, u va{em manstiru, gde god da je, mora}ete da se molite za nas", jednostavno je rekla devojka i

uhvatila Morganu za ruku. "^ekajte, majko, da vam otresem zemlju sa haljine. Sada morate da do|ete i viditena{u kapelu."

Morgana je u prvi mah pomislila da odbije. Kada je poslednji put napustila Arturov dvor, zaklela se davi{e ne}e u}i ni u jednu hri{}ansku crkvu; ali ova devojka toliko je li~ila ne njene mlade sve{tenice da nije htela daokalja ime pod kojim devojka po{tuje svog Boga. Pustila je da je uvedu u crkvu.

U onom drugom svetu, pomislila je, crkva u kojoj se mole drevni hri{}ani mora da se nalazi na istomovom mestu; deo svetosti Avalona sigurno prolazi izme|u svetova, kroz maglu... Nije kleknula niti se prekrstila, alije pognula glavu pred visokim oltarom; devojka ju je blago povukla za rukav.

"Hodite", rekla je. "Visoki oltar pripada Bogu i ovde se uvek pomalo pla{im... ali niste videli na{u kapelu -kapelu za sestre... hodite, majko."

Morgana je po{la za devojkom u malu pobo~nu kapelu. Ovde je bilo mnogo cve}a, ~itava naru~jajabukovih pupoljaka, pred kipom `ene pod velom i sa oreolom oko glave; u rukama je nosila dete. Morgana jedrhtavo uzdahnula i pognula glavu pred Boginjom.

"Ovo je Majka Bo`ja, begzre{na Devica Marija", rekla je devojka. "Bog je tako veliki i stra{an da se prednjegovim oltarom uvek pla{im, ali ovde u Marijinoj kapeli, mi koje smo njene device mo`emo da joj pri|emo kaoda je na{a majka. I gledajte, ovde imamo male kipove na{ih svetica, Marije koja je volela Isusa i brisala mu nogesvojom kosom, i Marte koja im je kuvala i grdila svoju sestru {to ne}e da kuva sa njom - volim da zami{ljam Isusakao pravog ~oveka koji je pomagao majci, kao kada je pretvorio vodu u vino na svadbi, kako ona ne bi bilanesre}na {to nema dovoljno vina za sve. A ovo je vrlo stari kip koji smo dobili od na{eg biskupa, doneo ga je izsvoje zemlje... to je jedna njihova svetica, zove se Brigit..."

Morgana je pogledala kip Brigit i osetila je mo} koja se izlivala iz nje u ogromnim talasima {to supro`imali kapelu. Pognula je glavu.

Brigit nije hri{}anska svetica, pomislila je, ma {ta Patricije mislio. To je Boginja kakvu po{tuju u Irskoj. Jato znam, i iako oni mislili druga~ije, ove `ene poznaju mo} Besmrtnog. Makar je i prognali, ona }e preovladati.Boginja nikada ne}e napustiti ~ove~anstvo.

Pognute glave, pro{aputala je prvu iskrenu molitvu koju je ikada izgovorila u nekoj hri{}anskoj crkvi."A pogledajte ovo", rekla je isku{enica dok ju je vodila ka vratima, na svetlost dana, "i mi ovde imamo

Sveti Trn, ne onaj koji ste posadili na grob svoje ro|ake."A ja sam mislila da treba da se bavim time, pomislila je Morgana. Naravno, sveta biljka je sama do{la iz

Avalona, onako kako su i svetinje izi{le, u svet gde su potrebne ljudima. Osta}e skriven u Avalonu, ali }e postojati ina ovom svetu. "Da, imate Sveti Trn, i ubudu}e }e, sve dok je sveta i veka, svaka kraljica dobijati Sveti Trn naBo`i}, kao simbol ko je kraljica i na nebu i u Avalonu."

"Ne znam o ~emu govorite, majko, ali hvala vam na blagoslovu", rekla je mlada isku{enica. "Predstojnicavas o~ekuje u gostinskoj ku}i - doru~kova}e sa vama. Ali mo`da biste voleli da ostanete jo{ malo u Gospinojkapeli i da se pomolite? Ponekad, kada ostanete sami sa Svetom Majkom, ona mo`e da vam razjasni stvari."

Morgana je klimnula glavom, nesposobna da govori. "U redu", rekla je devojka. "Kada budete spremni,idite pravo u gostinsku ku}u." Pokazala joj je pravac, i Morgana se vratila u kapelu i pognula glavu, a na kraju sepredala i kleknula.

"Majko", {apnula je, "oprosti mi. Mislila sam da moram da uradim ono {to sada vidim da mo`e{ i sama.Boginja je u nama, da, ali sada znam da si i u svetu, sada i zauvek, ba{ kao {to si i u Avalonu i u srcima svihmu{karaca i `ena. Budi sada i u meni, i vodi me, i reci mi kada bude trebalo da vr{im tvoju volju..."

Dugo je kle~ala, }utke, pognute glave, ali onda je podigla glavu, kao da ju je neko pozvao, i kao {to gaje videla na oltaru drevnog hri{}anskog bratstva u Avalonu, kao {to ga je videla dok ga je nosila u Arturovoj sali,videla je sada svetlost na oltaru, i u Gospinim rukama - i senku, samo senku pehara...

On je u Avalonu, ali je i ovde. On je svuda. A oni kojima treba znak na ovom svetu uvek }e ga videti.Osetila je sladak miris koji nije poticao od cve}a; na trenutak joj se u~inilo da joj se obra}a Igrenin glas...

ali nije mogla da razabere re~i... i da joj Igrenine ruke dodiruju ~elo. Kada je ustala, zaslepljena suzama,odjednom ju je zapljusnulo, kao ogromna svetlost.

Ne, nije istina da nismo uspeli. Ono {to sam rekla da ute{im Artura na samrti, istina je. Obavljala samposao Majke u Avalonu sve dok oni koji dolaze posle nas nisu mogli da je iznesu u ovaj svet. Nije istina da nisamuspela. U~inila sam ono {to mi je dala da u~inim. Nisam bila ona, nego sam obuzeta ponosom pomislila da jetrebalo da ~inim i vi{e.

Pred kapelom zemlja je bila osun~ana, i u vazduhu se ose}ao sve`i miris prole}a. Kada se jabukovodrve}e pomerilo pod povetarcem, videla je pupoljke koji }e ove godine doneti plod.

Okrenula se ka gostinsoj ku}i. Da li da ode tamo i doru~kuje sa monahinjama, mo`da da razgovara sanjima o starim danima u Kamelotu? Morgana se ne`no nasme{ila. Ne. Bila je puna iste ne`nosti prema njima kao

i prema propupelom jabukovom drve}u, ali to vreme je pro{lo. Okrenula je le|a manastiru i po{la nizbrdo kaJezeru, starom stazom kraj obale. Tu se nalazilo mesto na kome je veo izme|u svetova tanak. Ne}e vi{e morati dapriziva barku - treba samo da zakora~i kroz maglu, i bi}e u Avalonu.

Njen posao je okon~an.