MERE PREVENCIJE ANTROPOZOONOZA I

spec dr med Bojana Luković

• Antropozoonoze (uobičajen termin zoonoze):• Bolesti koje se sa životinja prenose na ljude• Životinje su najčešće zdravi prenosioci infekcije• M.O. koji su se adaptirali na životinje probiju barijeru

vrste i nastane se na novom domaćinu-čoveku• Osetljivost je opšta, veća kod osoba oslabljenog

imuniteta

• Rizik od obolevanja:• Raste zbog sve većeg kontakta čoveka sa divljom

prirodom• Rizičan je prostor koji su životinje kontaminirale svojim

izlučevinama• Konzumiranje neadekvatno obrađenih životinjskih

proizvoda (meso, jaja, mleko, sir, riba)• Ugrožene profesije (poljoprivrednici, stočari, lovci,

istaživači pećina ili divljih životinjskih vrsta, veterinari, laboratorijski radnici, vojska)

• U riziku mogu biti planinari i izletnici koji rekreativno borave u planinama

• Neki uzročnici zoonoza se mogu upotrebiti u svrhu biološkog oružja (uzročnici Q-groznice, tularemije, SARSa, ebole...)

Zoonoze u Srbiji u 2018. godini - Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” Oboljenje Broj obolelih Broj umrlih

Tetanus 0 0

Antraks 0 0

Tularemija 12 0

Listerioza 8 1

Leptospiroza 16 2

Trihineloza 11 0

Ehinokokoza 64 0

Bruceloza 4 0

Toksoplazmoza 112 0

Psitakoza 0 0

Q-groznica 8 0

Hemoragična groznica sa bubrežnim sindromom

9 1

Ukupno 244 4

• Mere prevencije:• Za sprečavanje i suzbijanje neophodna je saradnja svih

zdravstvenih službi sa poljoprivredom, šumarstvom...i edukacija stanovništva

• Mere prema izvoru zaraze: ü uništavanje obolelih životinjaü lečenje uz izolaciju domaćih životinjaü zabrana i kontrola uvoza sumnjivih i obolelih životinja i

njihovih proizvodaü vakcinacija životinja (antraks, besnilo, bruceloza)ü izolacija ljudi se primenjuje samo ako postoji opasnost

od interhumanog širenja

• Mere prevencije:• Mere prema putevima širenja: ü Izbegavanje kontakta sa sumljivim/obolelim domaćim ili

divljim životinjamaü Veterinarska kontrola klanja stoke i prometa mesaü Kontrola mleka i mlečnih proizvodaü Pravilan uzgoj i čuvanje stokeü Štale i torovi moraju biti obezbeđeni od pristupa glodaraü Ako se glodari pojave u blizini, uraditi deratizaciju• Vakcinacija: masovna vakcinacija ljudi vrši se samo kod

tetanusa, a ako postoje epidemiološke indikacije vakciniše se protiv besnila, tularemije i Q groznice

• Mere prevencije:• Ostale mere prevencije zoonoza: ü Izbegavanje spavanja u štalama, torovima i pojatama gde

je boravila stokaü Izbegavanje terena kontaminiranog fecesom životinja i

glodara za rekreaciju, smeštaj i sportske aktivnosti ü Čišćenje terena od niskog rastinja za boravak ljudiü Zaštita hrane od kontakta sa glodarimaü Pravilno uklanjanje otpadaka hrane koji privlače glodareü Veterinarska kontrola klanja stokeü Zaštita pijaće vode od kontakta sa glodarima, životinjama

i njihovim izlučevinamaü Pravilan izbor mesta za kupanje ljudi (izbegavanje bara,

močvara, zagađenih vodotokova)ü Izgradnja i održavanje higijenskih bazena za kupanje

• Q-groznica (Kju groznica ):• Uzročnik je rikecija (vrsta bakterije) Coxiella burneti ,

izuzetno otporna na toplotu i sušenje i dugo može opstati u spoljnoj sredini (na vuni i u prašini 9 meseci; u obranom mleku 3,5 god., vodovodskoj vodi 3 god.; usoljenom mesu 3 meseca)

• Rezervoar zaraze: divlje ptice, pernata živina, ovce, koze, goveda, konji, svinje, psi, mačke... kod kojih infekcija protiče najčešće bez simptoma (ako ih ima to su upala pluća, abortus i sterilitet), ali inficirane životinje izlučuju u spoljašnju sredinu ogroman broj rikecija plodovom vodom i placentom u toku porođaja/pobačaja, krvlju, i u manjoj meri mlekom, urinom, fecesom.

• Među životinjama u divljoj prirodi je prenose krpelji, a sa životinje na čoveka je prenos na sve moguće načine:

ü Vazduh-dominantan put:udisanje prašine od zagađene vune, kože, slame

ü Hrana: mleko, meso, mlečni proizvodiü Zemljište: prašnjavi tereni kojima se kreće stokaü Kontakt sa zaraženim mesom, kožom i placentom

prilikom jagnjenja ovacaü Nema interhumanog prenosa

• Q-groznica (Kju groznica ):• Ulazna vrata: Koža i sluzokože respiratornog i digestivnog

trakta• Osetljivost: opšta, posle preležane bolesti imunitet samo

godinu dana• Kl.slika: Kod ljudi se bolest najčešće manifestuje u vidu

povišene T, glavobolje, bola u oku, kašlja, upale pluća, proliva i povraćanja; hronično stanje može da ošteti srčani mišić.

• Javlja se širom sveta, češće u poljoprivrednim područjima. Endemična je (odomaćena) u predelima u kojima postoje životinje rezervoari zaraze.

• Bolest ima sezonski karakter kada su ovce rezervoar zaraze (period jagnjenja, od januara do aprila), a kada su krave izvor zaraze, bolest se javlja tokom cele godine.

• Profesionalno je oboljenje stočara, mesara, kožara, radnika u klanici, veterinara, laboratorijskih radnika.

• Q-groznica (Kju groznica ):• U našoj zemlji je endemo-epidemijski prisutna u

Vojvodini, tako da se na godišnjem nivou registruju slučajevi oboljevanja.

• Prva epidemija u Srbiji javila se 1949. u vojnoj jedinici u Banatu sa 50 obolelih. Vojnici su oboleli boraveći na pašnjacima na kojima su pasle inficirane ovce, aerogenim putem preko kontaminirane prašine (fecesom, urinom...)

• Nekih godina, iz za sada nedovoljno objašnjenih razloga, endemska žarišta se aktiviraju, što rezultuje epidemijama sa velikim brojem obolelih ljudi (epidemija na severu Banata 1976. godine sa preko 900 obolelih ljudi i aerogenim putem prenosa).

• Q-groznica (Kju groznica ):• Primer istraživanja epidemije u Srbiji:• Prvog februara 2012. godine ZJZ Sremska Mitrovica

prijavio je epidemiju Kju groznice među stanovništvom sela Noćaj, opština Sremska Mitrovica, u kojoj su obolele 43 osobe.

• Većina pacijenata razbolela se u periodu od 20.1.-1.2.2012.

• Zajedničko za sve obolele osobe je da su u periodu koji odgovara prosečnoj inkubaciji (prve dve nedelje januara) boravili/bili u poseti Noćaju. Svi oboleli, osim dva lica, su stanovnici sela Noćaj i članovi više porodica.

• Od ukupnog broja obolelih hospitalizovano je 16 osoba (37,2%), dok je 36 obolelih (83%) imalo radiološki potvrđenu pneumoniju.

• Procenjuje se da je broj zaraženih u ovoj epidemiji bio daleko veći, s obzirom da bolest često prolazi asimptomatski ili subklinički. Nisu registrovani smrtni ishodi.

• Q-groznica (Kju groznica ):• Primer istraživanja epidemije u Srbiji:• U okviru epidemiološkog istraživanja utvrđeno je da

većina obolelih poseduje stoku u svom domaćinstvu, ali 65% slučajeva je negiralo direktan kontakt sa stokom u periodu verovatne izloženosti (u smislu tova, nege, jagnjenja, teljenja, prodaje i slično).

• Oni pacijenti koji su u periodu zaražavanja imali direktan kontakt sa stokom negirali su pobačaje kod životinja tokom decembra i januara.

• Q-groznica (Kju groznica ):• Primer istraživanja epidemije u Srbiji:• Tokom januara je bilo više okupljanja u selu, među kojima

i fudbalski turnir (4–7.1.2012), na kojem je prisustvovalo šest fudbalskih ekipa sa područja Srema i Mačve. Turnir se dešavao u hali u centru sela, a na njemu je (prema sopstvenom priznanju) prisustvovalo 70% obolelih.

• Sem stanovnika sela Noćaj, turniru su u svojstvu navijača prisustvovali i stanovnici okolnih sela.

• Na turniru se nije služila hrana. • I pored pooštrenog epidemiološkog nadzora nisu

registrovani oboleli među članovima fudbalskih ekipa i posetiocima turnira iz drugih sela.

• Q-groznica (Kju groznica ):• Primer istraživanja epidemije u Srbiji:• Oboljenje nije registrovano ni među školskom decom iz

Noćaja, koja su od 16.1.2012. igrala fiskulturu i folklor u istoj hali.

• Iz briseva uzetih 9. 2. 2012. sa ventilatora koji su uduvavali topao vazduh u halu, kao i sa sedišta i poda sportske hale, tehnikom PCR nije dokazana rikecija.

• Prema podacima Republičke veterinarske inpekcije, od početka epidemije na teritoriji Noćaja, testirano je više od 170 domaćih životinja u domaćinstvima obolelih i susednim domaćinstvima. Sve testirane životinje su bile seronegativne, sem jedne seropozitivne ovce.

• Ova životinja se nije jagnjila u januaru mesecu i bila je PCR negativna na DNK rikecije u vaginalnom brisu. Samim tim je isključena mogućnost da je ona poslužila kao rezervoar zaraze u ovoj epidemiji.

• Q-groznica (Kju groznica ):• Primer istraživanja epidemije u Srbiji:• Od Republičkog hidrometeorološkog zavoda su na zahtev

dobijeni podaci o meteorološkim pokazateljima za Noćaj u periodu decembar – januar, obzirom na značaj vremenskih uslova (posebno vetra) u zaražavanju ljudi C. burnetii.

• Podaci su ukazali na neuobičajeno dug suv period za zimu, koji je u kombinaciji sa jakim severoistočnim vetrom mogao uticati na diseminaciju uzočnika putem prašine i aerosola, sa čijim pravcem se poklapa i distribucija domaćinstava u kojima su oboleli ljudi.

• Uzimajući u obzir sve gore navedene činjenice, kao i distribuciju domaćinstava sa obolelim ljudima, do infekcije ovako velikog broja ljudi najverovatnije je došlo aerogenim putem tj.udisanjem kontaminirane prašine, čemu su pogodovale vremenske prilike (neuobičajeno suvo i vetrovito vreme za zimski period).

• Q-groznica (Kju groznica ):• Prevencija i suzbijanje:• Edukacija visoko-rizičnih grupa (stočari, veterinari,

mesari) o mogućem izvoru zaraze, zaštitnoj opremi, dezinfekciji, pravilnom uklanjanju i rukovanju sa posteljicom životinje.

• Mesta za gajenje ovaca treba udaljiti od naselja (prašina se širi vazduhom).

• Osobe koje rade sa životinjama moraju imati zaštitnu opremu (zaštitna odeća, rukavice, obuća, maske)

• Zaštita profesionalno izloženih inaktivisanom vakcinom dostuna u Australiji (vakcina ima visok % lokalnih reakcija)

• Pasterizacija ili kuvanje mleka• Autoklaviranje upotrebljene opreme, površine se

dezinfikuju 70% etanolom ili kvaternernim amonijumovim jedinjenjima u kombinaciji sa deterdžentom

• Q-groznica (Kju groznica ):• Prevencija i suzbijanje:• Istraživanje izvora i kontakata sa životinjama na farmama

ili u laboratorijama (skotne životinje- ovce, koze, krave, mačke; konzumiranje svežeg mleka...) da bi se izvor eliminisao.

• Obavezna je prijava bolesti.• Otkrivanje bolesti je naročito važno kod trudnica, Ic i

osoba sa oštećenjem srčanih zalistaka.• Lečenje: tetraciklini per os 2-3 nedelje.• Međunarodne mere: kontrola prilikom uvoza životinja i

njihovih proizvoda• Biološko oružje – distribucija putem aerosola

• Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS):• Zoonoza čiji je uzročnik Hantavirus (nazvan po reci Hantan u J.Koreji), a na

Balkanu cirkulišu serotipovi: Hantan, Seul, Pumala i  Dobrava (Beograd).

• Virus  prirodno kruži i održava se među šumskim glodarima. Rezervoar uzročnika  su  razne  vrste  mišolikih  glodara:  šumski,  poljski,  domaći  miš, domaći pacov, mala prugasta veverica i dr. Zaražene životinje većinom nemaju simptome, već virus samo izlučuju u spoljašnju sredinu.

• Mišoliki  glodari  se  nalaze  u  prirodi, u  šumama,  vegetaciji  niskog  rastinja, žbunju,   na   livadama   i   njivama,   u   seoskim   domaćinstvima,   naseljima, skladištima  životnih  namirnica,  deponijama  otpadnih  materija  i  na  drugim mestima.

•  Zaraženi glodar preko svojih izlučevina (pljuvačke, mokraće i izmeta) zagađuje spoljnu sredinu (zemljište, vodu i predmete). Ukoliko je dostupna, hrana privlači glodara i na taj način biva eksponirana kontaminaciji izlučevinama glodara.

• Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS):• Ljudi se zaraze direktnim ili indirektnim kontaktom sa zaraženim

životinjama: udisanjem  kontaminirane prašine ili upotrebom hrane i vode koji su zagađeni svežim  izlučevinama  zaraženih  glodara  kao  i  prilikom  direktnog  kontakta- hvatanje, ubijanje i slično.

• Najčešće obolevaju osobe koje zbog prirode svog posla dolaze u kontakt sa mišolikom glodarima, njihovim sekretima i ekskretima (šumski radnici, lovci, poljoprivrednici, vojnici na terenu - logorovanju). Nisu registrovani slučajevi interhumanog prenošenja.

• Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS):• Bolest počinje naglo, sa visokom temperaturom (do 40ºC),

drhtavicom, glavoboljom, bolovima u krstima. Javlja se i bol u stomaku, povraćanje, slabost, žeđ i suvoća usta, crvenilo lica i konjuktiva, tačkasta krvarenja po koži, smanjeno izlučivanje urina, moguće otkazivanje bubrega (ako se pravovremeno ne primeni dijaliza).

•  "Mišija groznica" se najčešće javlja kao blago oboljenje i bez  laboratorijske potvrde se teško može postaviti dijagnoza, te se pacijent vodi pod dijagnozom prehlade ili oboljenja sličnom gripu.

• U malom procentu inficiranih oboljenje može da ima teži tok, sa izraženim krvarenjima i razvijenim hemoragičnim sindromom, kada se oboljenje i registruje jer zahteva bolničko lečenje.

• Smrtni ishod kod komplikovanih, a samim tim i registrovanih slučajeva se javlja u 5-10%.

• Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS):• Ulazna mesta: sluzokože ili povređena koža

• Rasprostranjenost: Kina, Koreja, Rusija, Balkan, Severna i Zapadna EU, Južna Amerika, Kanada...

• Kod nas se javlja sporadično, sezonski, u toplim mesecima kada je aktivnost glodara najveća, najčešće među vojnicima, poljoprivrednicima, šumskim radnicima.

• Prva epidemija kod nas bila je 1961. u vojnoj jedinici koja je logorovala kod Erdevika na Fruškoj Gori. Obolelo je 46 vojnika, a jedan je umro.

• 1994. na ratom zahvaćenom području bivše YU buknula je do sada najveća epidemija sa nekoliko hiljada obolelih i više od 150 umrlih.

• Svake godine javljaju se male epidemije u Vojvodini i na jugu Srbije.

• Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS):• Mere prevencije:• Izbegavati boravak u prirodnim žarištima HGBS, naročito u "mišijim

godinama".

•  Izbegavati boravak u bujnoj vegetaciji niskog rastinja (gde se  glodari razmnožavaju) i terene koji su izrovareni mišijim rupama.

• Životne namirnice i vodu za piće obavezno zaštititi od glodara, naročito za vreme boravka u šumi, polju, vikendici, na izletu i drugim mestima u prirodi. Ne ostavljati ih direktno na zemlji!

• Voće i povrće, koje je moglo da bude zagađeno izlučevinama glodara pre upotrebe, obavezno oprati higijenski ispravnom vodom.

• Ne konzumirati vodu iz neuređenih šumskih izvora i bara, jer mogu biti kontaminirani izlučevinama glodara.

• Prati ruke  pre  jela  vodom,  ili  ih  očistiti  dezinficijensom.

• Redovno uklanjati  otpatke  hrane,  a  mesto  za  prikupljanje   otpadnih materija zaštititi od pristupa glodara.

• Hemoragijska groznica sa bubrežnim sindromom (HGBS):• Mere prevencije:• Dezinfekcija površina    koje    su    kontaminirali    glodari    prskanjem

dezinficijensima   pre   pristupanju   njihovom čišćenju. Ove površine ne čistiti metlom ili usisivačem; koristiti vlažne krpe namočene u dezinficijense.

• Pri obavljanju poslova pri kojima se diže prašina sa tla, staviti masku koja pokriva nos i usta.

• Izbegavati direktno ležanje na zemlji, pogotovo ako su uočeni glodari ili njihove rupe.

• Ne loviti i ne dirati žive ili uginule glodare.

• Posle boravka u prirodi oboleli sa znacima karakterističnim za HGBS (povišena T, tačkasta krvarenja u koži poput osipa, smanjeno izlučivanje urina),  treba da se javi  lekaru  radi  preduzimanja  blagovremenog leečenja.

• Uništavanje glodara (deratizacija) obavljaju registrovane stručne službe  u seoskim  domaćinstvima, u naseljima  i  oko  naseljenih  mesta  u  blizini žarišta, stambenim blokovima, parkovima, deponijama i mestima gde su otkriveni oboleli od "mišije groznice".