*UVOD UMENADMENT

*Menadment je nastao u veoma dalekoj prolosti. Re menadment potie od engleske rei manage (menid), to znai upravljanje preduzeem ili javnim poduhvatima.

*Menadment predstavlja uspenost raspolaganja ogranienim resursima ili sredstvima, odnosno sposobnost obavljanja datog posla.

*Pojava menadmenta vezuje se za period industrijalizacije.Cilj je da se sa to manjim ulaganjem elemenata proizvodnje ostvare to vei rezultati privreivanja, a to se omoguava aktivnostima efikasnog menadmenta.Svako preduzee, kao elija robno-novane privrede, predstavlja odreeni organizacioni sistem.

*Organizacioni sistemi su, po pravilu, veoma sloeni, a pred njima se postavljaju i sve sloeniji zahtevi.Nosiocima funkcije upravljanja takoe se postavljaju sve sloeniji zadaci, koje mogu da ispune samo ljudi koji za to imaju odgovarajuu kvalifikaciju, tj. profesionalni menaderi.

*Aktivnosti profesionalnih menadera predstavljaju skup znanja, vetina, delovanja, koja se koriste u regulisanju ponaanja organizacionih sistema. Sve te aktivnosti imaju zajedniki naziv menadment i predstavljaju okosnicu organizacione strukture preduzea.

*Menadment predstavlja veoma kompleksnu aktivnost i moe da se posmatra kao: vetina upravljanja, teorija o upravljanju i kao upravljaka struktura.Samo preduzee sa kvalitetnim i efikasnim menadmentom moe zadrati svoju konkurentsku poziciju, rasti i razvijati se.

*ULOGA MENADMENA U PROCESU UPRAVLJANJA PREDUZEEMMenadment predstavlja kljunu funkciju preduzea. Od sposobnosti menadmenta zavisi uspenost preduzea ili drugog organizacionog sistema.

*Zato se, s pravom smatra da je glavni uzrok nerazvijenosti mnogih zemalja neprimenjivanje sistema savremenog menadmenta, a ne nedostatak resursa.

*Cilj je da se ogranieni resursi ( ljudski rad, elementi proizvodnje, novac) racionalno koriste, kako bi se postavljeni ciljevi ostvarili uz to vei stepen efikasnosti i efektivnosti.Veoma je znaajno napomenuti da dananja velika preduzea zahtevaju primenu sistema profesionalnog menadmenta.

*Profesionalni menaderi preduzea jesu unajmljeni strunjaci, koji raspolau odgovarajuim znanjem, vetinom i iskustvom iz oblasti menadmenta.Smatra se da je menadment po svojoj prirodi univerzalan i otuda njegova iroka primena u razliitim oblicima drutvenih organizacionih sistema.

*Kljuni elementi menadmenta su univerzalni i, uz odgovarajuu adaptaciju, primenljivi u razliitim sredinama, to su dosadanja nauna istraivanja i iskustva u praksi i pokazala.Meutim, to ne znai da se menadment svuda primenjuje na isti nain.

*ISTORIJAT MENADMENTAKada se govori o istorijatu menadmenta neophodno je napraviti razliku izmeu menadmenta kao prakse i menadmenta kao naune discipline. Sutina industrijske revolucije sastoji se u naglaenoj tehnikoj podeli rada i zameni rada radnika radom maina.

*Do industrijske revolucije dolo je tek u Engleskoj krajem osamnaestog veka.Osnovu industrijske revolucije inila je parna maina koju je usavrio i osposobio za praktinu industrijsku primenu Dems Vat (James Watt).

*Primena parne maine uticala je na sniavanje trokova i cena proizvoda, kao i proirivanje trita.Neophodni su bili menaderi da bi planirali ta treba uraditi, da bi odredili ko e ta raditi, kao i da bi vodili i koordinirali ljudske napore i obezbedili da se postavljeni ciljevi ostvare.

*I u ranom menadmentu, kao i danas, veliki problem predstavljala je motivacija i disciplina radnika, tako da su koriene razliite metode da se one ostvare (pozitivne-podsticaji, negativne-sankcije; i stvaranje radnih navika).

*DEFINISANJE MENADMENTA Aktivnosti usmerene na efikasno obezbeivanje, rasporeivanje i korienje ljudskih i materijalnih resursa radi postizanja datog cilja predstavljaju funkciju menadmenta.Nosioci ovih aktivnosti su posebno osposobljeni ljudi za obavljanje funkcija menadmenta menaderi.

*Pod pojmom menadment u anglosaksonskoj terminologiji podrazumeva se upravljanje organizacionim sistemima u razliitim oblastima drutvene delatnosti. U takvom obliku, uz specifinu transkripciju i izgovor, ovaj pojam uao je u mnoge svetske jezike, pa i u srpski jezik.

*Pod pojmom upravljanje, u irem smislu, podrazumeva se odluivanje o ciljevima organizacionog sistema, zatim o nainu i sredstvima kojim se takvi ciljevi mogu ostvariti, kao i o korienju rezultata poslovanja toga sistema.

*Prvobitno, vlasnici kapitala uloenog u preduzee bili su nosioci funkcije upravljanja i rukovoenja. Oni su ak uestvovali u izvrnim poslovima. To je bilo mogue u manjim preduzeima i u uslovima jednostavnih delatnosti.

*Meutim, razvojem privrede i drutvenog ivota uopte dolo je do delegiranja upravljakih i rukovodilakih nadlenosti i odgovornosti na profesionalne menadere.

*Menadment se posmatra, s jedne strane, kao vetina upravljanja i rukovoenja organizacionim sistemima kao i nosioci te funkcije, a s druge strane, kao teorija koja izuava ovaj fenomen i doprinosi njegovom usavravaju.

*U tom smislu, menadment kao fenomen moe da se posmatra sa tri aspekta i to kao:vetina upravljanja, teorija o upravljanju iupravljaka struktura

*S obzirom na kompleksnost oblasti koju obuhvata, nije lako dati preciznu, valjanu i sveobuhvatnu definiciju menadmenta.Meri Parker Folet (Mary Parker Follett) smatra da menadment predstavlja vetinu obavljanja posla preko (ili posredstvom) drugih ljudi.

*Sutina rada menadera ogleda se u nastojanju da zaposleni u preduzeu kvalitetno, racionalno i blagovremeno obave svoje zadatke koji su u funkciji postavljenih ciljeva preduzea.

*Navedena definicija ima jedan nedostatak, a to je to nigde ne istie da je proces donoenja odluka o poslu koji treba da se obavi u preduzeu takoe jedna od veoma znaajnih funkcija menadmenta.

*Autor Stenli Vens (Stanley Vance) menadment definie i kao proces donoenja odluka i kontrole rada ljudi na ostvarivanju postavljenih ciljeva.

*Viljem Sprajgel (William Spreigel) smatra da menadment predstavlja takvu funkciju preduzea koja se sastoji u usmeravanju i kontroli razliitih aktivnosti u preduzeu radi postizanja postavljenih ciljeva.

*Jedan od najznaajnijih autora iz oblasti menadmenta Piter Draker (Peter Drucker) smatra da se sutina menadmenta ogleda u funkcijama koje on obavlja, a to su planiranje, organizovanje, zapoljavanje, uticanje i kontrolisanje.

*RAZVOJ MENADMENTAPROFESIONALNI MENADMENTU svim organizacijama potrebno je planirati, organizovati, voditi i usmeravati rad zaposlenih ka ostvarivanju postavljenih ciljeva. Date ciljeve treba ostvariti racionalnim korienjem raspoloivih resursa i u optimalnom vremenu, kao i u skladu sa potrebama trita i drugih korisnika.

*Piter Draker smatra da se, pre svega, zahvaljujui adekvatnom menadmentu japanska privreda razvila iz nerazvijene u jednu od najrazvijenijih na svetu.Japanci su preuzeli ameriki menadment, a zatim ga prilagodili svojim kulturnim specifinostima i primenili u svojoj privredi.

*Fajol (Henry Fayol) smatrao je da svako preduzea mora da ima sledee funkcije: menadment, tehniku funkciju, komercijalnu funkciju, finansijsku funkciju, funkciju sigurnosti i raunovodstvenu funkciju.

*Fajol je funkciju menadmenta nazvao administrativnom funkcijom preduzea i smatrao je da je ona jedna od najvanijih aktivnosti u preduzeu.

*Frederik Tejlor (Frederick Taylor) je smatrao da menadment ima odluujuu ulogu u poslovnom uspehu preduzea i da, usled toga, mora biti postavljen na naunim osnovama.

*Danas preovlauje miljenje da je u savremenim, kompleksnim i veoma promenljivim uslovima privreivanja uloga menadmenta u ostvarivanju poslovnog uspeha preduzea presudna.

*Piter Draker smatra da je kritina taka prelaska na sistem profesionalnog menadmenta 300 do 1000 zaposlenih (u zavisnosti od specifinosti poslovanja konkretnog ekonomskog subjekta).Glavni zadatak profesionalnih menadera jeste uspeno i racionalno ostvarivanje planiranih ciljeva preduzea.

*NAUNI MENADMENTIako je funkcija menadmenta stara koliko i ljudsko drutvo, menadment kao nauna disciplina novijeg je datuma. Prvi autor koji je oblast menadmenta prouavao sistematski i koji je dao znaajan doprinos njegovom razvoju jeste Frederik Tejlor.

*Tejlor je koristio naune metode i vrio konkretne eksperimente u upravljanju proizvodnim pogonima.Znaajan doprinos razvoju naunog menadmenta dali su i sledei autori: Gant, Emerson, Ford, Gilbret, Berner.

*Posebno se moe izdvojiti Francuz Anri Fajol koji je prouavao problematiku upravljanja preduzeem kao celinom, te je formulisao 14 principa efikasnog upravljanja preduzeem.

*KOLE MENADMENTAOd pojave teorije naunog upravljanja do danas razvilo se vie kola menadmenta. Najvanije su sledee:klasina kola menadmenta, kola ljudskih odnosa, kola teorije odluivanja, kola nauke o menadmentu, kola teorije sistema isituaciona kola menadmenta

*KLASINA KOLA MENADMENTAKlasina kola menadmenta predstavlja prvi sistematski pristup izuavanju problematike upravljanja. Temelje ove kole postavili su svojim naunim istraivanjima autori: Tejlor, Fajol, Veber i njihovi sledbenici.

*Klasina kola menadmenta obuhvata tri teorije: (1) teoriju naunog menadmenta, (2) administrativnu teoriju ili teoriju procesa menadmenta i (3) birokratsku teoriju menadmenta

*Teorija naunog menadmenta potie od rezultata istraivanja uvenog amerikog inenjera Tejlora koji se smatra i tvorcem ove teorije. Tejlor je nastojao, da koristei saznanja iz prakse, formira menadment kao nauku koja se zasniva na vrstim, dobro postavljenim principima.

*Administrativnu teoriju ili teoriju procesa u okviru klasine kole menadmenta, razvio je Fajol. Glavni cilj njegovih istraivanja bio je sistematsko razumevanje celokupnog menaderskog procesa.

*Birokratsku teoriju menadmenta razvio je Maks Veber. Ova teorija ima veliki uticaj na razvoj menadmenta kao naune discipline, ali i na njenu primenu u praksi. Neke postavke birokratske teorije menadmenta jo uvek se koriste prilikom uspostavljanja menaderskog sistema u odreenim organizacijama.

*Pored svojih nesumnjivih prednosti, klasina kola menadmenta ima i odreene slabosti, pa je esto trpela i kritike. Jedna od najeih kritika jeste zanemarivanje ljudskog faktora organizacije.Pristalice ove kole takoe su smatrali da zaposlene interesuje samo plata, kao i da se zaposleni uvek ponaaju racionalno (to je praksa demantovala).

*Klasina kola, zbog manjkavosti u pristupu prema odreenim problemima, nije adekvatno reila mnoga znaajna pitanja menadmenta, kao to su: vostvo, motivacija, komunikacije, meuljudski odnosi.

*KOLA LJUDSKIH ODNOSAZaetnik kole ljudskih odnosa bio je Elton Mejo (Mayo) koji je prvi uoioi vanost ljudskog faktora u organizaciji. kola ljudskih odnosa ili ponaanja poela je da se razvija tridesetih godina prolog veka.

*Predstavnici kole ljudskih odnosa smatrali su da su motivacija za rad, moral u radu i uinak (produktivnost) veoma usko povezani sa socijalnim odnosima meu radnicima i izmeu radnika i menadera.

*Smatralo se da su ljudi zavisni od meuljudskih odnosa, a ne od fizikih uslova rada.Tvorci kole meuljudskih odnosa svoja istraivanja fokusirali su, uglavnom, na prouavanje uloge oveka i njegovog ponaanja u jednom organizacionom sistemu.

*Pristalice ove teorije posmatraju oveka kao psiho-fiziko bie i kao socijalnu jedinku, kao pripadnika razliitih drutvenih grupa.

*I teorije autora kole ljudskih odnosa takoe su imale odreene slabosti. Prvo, njihov pristup prouavanju problematike menadmenta potpuno se oslanjao na klasinu kolu. Drugo, kao i autori klasine kole, i oni su organizaciju posmatrali kao izolovan, zatvoren sistem, to ne odgovara realnosti budui da se svaka organizacija nalazi u interakciji sa svojim okruenjem.

*KOLA TEORIJE ODLUIVANJAOsniva kole teorije odluivanja je Simon. Prema ovoj teoriji menadment je proces donoenja odluka, a ne proces obavljanja menaderskih funkcija.

*Uinak svih menaderskih funkcija podrazumeva donoenje odgovarajuih odluka tako da se celokupna problematika menadmenta moe svesti na posmatranje i prouavanje procesa donoenja odluka.

*Autori kole teorije odluivanja svoje prouavanje usmerili su na posmatranje: odluka, donosilaca odluka i na prouavanje socijalnog i psiholokog ambijenta donosilaca odluke.

*itav sistem menadmenta posmatraju kroz segment donoenja odluka.Glavna slabost ove teorije jeste poistoveivanje itave, veoma kompleksne, menaderske aktivnosti sa procesom odluivanja.

*KOLA NAUKE O MENADMENTUkola nauke o menadmentu spada u red najstarijih kola i potie jo iz daleke prolosti, ali je svoj najvei zamah dobila u vreme Tejlora i njegovih pristalica naunog upravljanja.

*Intenziviranje nastojanja da se menadment pretvori u nauku naroito je naglaeno za vreme Drugog svetskog rata. Tada su menaderi vladinih predstavnika i naunici nastojali da uspostave red i strogu racionalnost u radu pozadinskih slubi koje su bile angaovane u ratnim operacijama.

*kola naunog menadmenta takoe ima svoje slabosti koje se ogledaju, pre svega, u tome to sve pojave tei da kvantifikuje i podvede pod matematike formule. Takav pristup, kako je praksa pokazala, nije uvek mogu i suvie je uzak za svu kompleksnost koju menadment u tretiranju problema treba da ispolji.

*KOLA TEORIJE SISTEMAkola teorije sistema nastala je ezdesetih godina dvadesetog veka i rezultat je razvoja opte teorije sistema. Do pojave opte teorije sistema dolo je i kao posledica istraivanja u oblasti upravljanja sloenim dinamikim sistemima kao i istraivanja koja su se odnosila na razvoj matematikih modela optimizacije.

*Sve to rezultiralo je u novim naunim saznanjima, kao i u novim metodologijama. Glavna odlika kole teorije sistema jeste tretiranje organizacije kao organskog otvorenog sistema, iji delovi (podsistemi) su meusobno povezani i isprepleteni.

*Moe se rei da ova kola menadmenta ima dosta pristalica zbog ega je za relativno kratak vremenski period postala preovlaujua u literaturi o menadmentu.

*SITUACIONA KOLA MENADMENTAPraksa je pokazala da su situacije sa kojima se menader susree veoma raznolike, a esto i specifine, pa je nemogue izraditi jedan jedinstven, univerzalan model po kome e se menader ponaati u odreenoj vrsti situacije.

*Prema situacionom konceptu nije mogue izgraditi jedan opti menaderski princip ni pristup ve menader treba da projektuje organizaciju, da definie njene ciljeve, strategiju, politiku i planove saglasno konkretnim uslovima u okruenju.

*Jedna od prednosti kole situacionog menadmenta jeste i to to nudi metod analize, kao i nain uspene integracije organizacije sa njenim okruenjem.

*PRINCIPI MENADMENTAPrincipi menadmenta predstavljaju odreene zahteve u obavljanju menaderske funkcije da bi se ostvarili postavljeni ciljevi. Prvi autori koji su prouavali ovu oblast bili su zaetnici teorije naune organizacije rada ili naunog upravljanja.

*Tejlor je formulisao princip upravljanja putem izuzetka, koji predstavlja zahtev ili tenju da menaderi usmeravaju svoju panju samo na one sluajeve kojima se postavljene norme ne ostvaruju ili se prebacuju iznad odreene granice i u kojima se ne slede, ili ne mogu da slede, propisane procedure.

*Princip efikasnosti predstavlja zahtev da se odreeni cilj ostvari na najracionalniji nain (u smislu odnosa rezultata i ulaganja); Princip efektivnosti predstavlja zahtev da se odreenom aktivnou postigne eljeni efekat.

*Kod principa efikasnosti postavlja se pitanje kako neto radimo, a kod principa efektivnosti pitanje je ta je rezultat (efekat) naeg rada, tj. ta radimo.

*FAJOLOVI PRINCIPI MENADMENTAFrederik Fajol svojim izuavanjima dao je veoma znaajan doprinos razvoju teorije menadmenta. On je formulisao 14 principa menadmenta koji su umnogome i danas aktuelni.

*Povezanost ovlaenja i odgovornosti. Ovlaenja koje ima menader pri obavljanju svojih zadataka proistiu iz njegove odgovornosti. U skladu s tim, menaderu ne bi trebalo davati ovlaenja bez preuzimanja odgovornosti, odnosno odgovornost menadera trebalo bi da bude u skladu sa njegovim ovlaenjima.

*Zvanini autoritet menadera proizlazi iz njegovog poloaja u menaderskoj hijerarhiji, a lini autoritet proistie iz njegove inteligencije, iskustva, morala itd.

*Jedinstvo komande svodi se na zahtev da zaposleni u preduzeu treba da imaju samo jednog efa (boss) i da samo od njega primaju naloge. Sa zaposlenima treba da komunicira samo jedan (njihov) neposredni rukovodilac da se ne bi stvarala konfuzija oko toga iji nalog treba pre izvriti.

*Jedinstvo voenja predstavlja zahtev da sve menaderske i druge aktivnosti u preduzeu koje imaju isti cilj budu objedinjene i voene. Te aktivnosti treba da imaju jedan plan i jednog rukovodioca.

*Uspostavljenost skalarnog lanca komande predstavlja zahtev da komandni sistem organizacije, sastavljen od lanca nadreenih i podreenih, bude postavljen du itave organizacije, od njenog vrha do dna.

*Uspostavljenost podele rada predstavlja zahtev da se primeni specijalizacija rada za sve vrste posla, i menaderske i tehnike. Cilj je da isti radnici rade uvek na istim operacijama, a da se menaderi susreu uvek sa istim problemima, pa bi, na osnovu prethodnog iskustva, mogli pouzdanije da reavaju nastale probleme.

*Disciplinovanost predstavlja zahtev da svi zaposleni obavljaju svoje zadatke i meusobno komuniciraju saglasno pravilima, normama i obiajima organizacije.

*Podreenost individualnog optem interesu predstavlja zahtev da interes organizacije bude iznad interesa pojedinaca i grupa, a to se moe postii samo ako top menaderi daju primer potenja, pravednosti, integriteta itd.

*Pravednost nagraivanja predstavlja zahtev da nagrade budu uspostavljene u skladu sa tenjom i sloenou posla, kvalitetom zaposlenih, odgovornou, radnim uslovima i sl.

*Centralizovanost jeste zahtev da organizaciona struktura preduzea bude visoko centralizovana. Pri tome, to ne znai da u odreenim domenima ne treba primenjivati decentralizaciju.

*Decentralizaciju treba primenjivati u velikim preduzeima u kojima su radnici udaljeni od glavnog rukovodioca pa je i komunikacija meu njima oteana.

*Zastupljenost reda podrazumeva zahtev da pravi ovek bude na pravom mestu i da se sve to mu treba nalazi na njegovom radnom mestu. Da bi se taj red uspostavio neophodno je dobro poznavati ljudske zahteve i resurse koji se tiu tih zahteva, kao i uspostaviti optimalan balans izmeu zahteva i resursa.

*Pravednost predstavlja zahtev da zaposleni budu tretirani na pravedan i ljubazan nain. Zastupljenost ovog principa predstavlja uslov lojalnosti i portvovanosti zaposlenih.

*Stabilnost zaposlenja jeste zahtev da se kod zaposlenih stvori oseaj razumne sigurnosti posla. Zaposleni treba da budu ubeeni da je otputanje rezultat dobro osmiljene personalne politike, a ne kaprica nadreenih.

*Podsticanje inicijative predstavlja zahtev da menaderi kreiraju radni ambijent tako da on podstie sposobnost, dovitljivost i preduzimljivost zaposlenih.

*Postojanje timskog duha predstavlja zahtev za podsticanje kohezije i timskog duha meu zaposlenima.

*VEBEROVI PRINCIPI MENADMENTAVeber je pokuao da definie osnovne principe menadmenta i oni se mogu svesti na sledee, ima ih pet:Stalnost pravila kao zahtev da postoji odreena stalna grupa pravila po kojoj se obavlja sav menaderski posao.

*Definisanost nadlenosti za odreena radna mesta kao zahtev da se u preduzeu utvrde odreena nadlena mesta, izvrioce na tim mestima, a zatim i ovlaenja za obavljanje odgovarajuih poslova.

*Izgraenost hijerarhije pozicija kao zahtev da se obezbedi nadzor svake kancelarije od strane vieg autoriteta.

*Univerzalnost kriterijuma imenovanja i unapreenja jeste zahtev da menaderi, ija je kompetentnost potvrena, prilikom imenovanja i unapreenja zaposlenih koriste univerzalne kriterijume, koji bi omoguili pravednost u donoenju datih odluka.

*Obaveznost davanja svih dokumenata u pismenoj formi kao zahtev da sve odluke, akcije i druga akta budu prosleena pismeno kako bi se omoguila provera (kontrola) budueg permanentnog izvetavanja.

*VRSTE MENADMENTAAktivnost upravljanja definisana je kao proces planiranja, organizovanja, zapoljavanja, voenja i kontrolisanja napora lanova kolektiva i korienja svih resursa preduzea radi ostvarivanja njegovih ciljeva.

*Ako se posmatra stepen nadlenosti u procesu odluivanja i odgovornosti za ostvarivanje ciljeva preduzea, teorija i praksa menadmenta razlikuju tri osnovne varijante upravljakih aktivnosti i to:strategijski menadment, operativni menadment, menadment poslovnih podruja.

*STRATEGIJA I MENADMENTStrategija je upravljaka aktivnost preduzea ili drugog organizacionog sistema koja se odnosi na izbor pravaca, metoda i instrumenata za realizaciju ciljeva njegovog funkcionisanja.

*Uloga strategije u tekuem poslovanju i razvoju preduzea svodi se na pronalaenje najboljih moguih naina za ostvarivanje planiranih ciljeva.

*To se obezbeuje kombinovanjem raspoloivih ljudskih i materijalnih resursa, kao i drugih konkurentskih prednosti preduzea, kako bi se odgovorilo na izazove i ogranienja u okruenju i postigao to vii stepen efektivnosti poslovanja i efikasnosti privreivanja.

*Efektivnost je obavljanje pravih poslova, a efikasnost je obavljanje poslova na pravi nain.Strategija preduzea treba da obezbedi najpovoljniji nain ostvarivanja ciljeva preduzea u uslovima otre trine konkurencije i pod dejstvom dinaminih promena u okruenju.

*Izbor strategije uslovljen je veliinom, razvijenou, vrstom i raznovrsnou delatnosti, kao i stepenom decentralizovanosti upravljanja preduzea.

*KLASIFIKOVANJE STRATEGIJAMogue je izvriti klasifikovanje strategija preduzea prema sledeim kriterijumima:Razvojne mogunosti preduzea, Hijerarhijski nivoi, Karakteristike promena, Odnos prema konkurenciji, Poloaj na tritu.

*Prema kriterijumu razvojnih mogunosti preduzea bira se strategija:Ogranienog rasta ili stabilizacije, koja se karakterie opreznou, odnosno izborom stabilnog umesto burnog i rizinog rasta,

*Ekspanzivnog rasta, koja podrazumeva ofanzivni pristup razvoju preduzea, to obuhvata prodor na nova trita, razvoj novih proizvoda i proizvodnih linija, kao i diverzifikaciju delatnosti preduzea, Redukcije poslovanja, to podrazumeva smanjivanje obima delatnosti preduzea, osamostavljivanje pojedinih delova organizacione strukture, pa i njihovu likvidaciju.

*Kombinovanjem gore pomenutih strategija se postiu povoljniji efekti poslovanja preduzea.

Hijerarhijski nivoi predstavljaju kriterijum po kome se razlikuju strategije:Preduzea, to podrazumeva donoenje baznih odluka za celinu organizacionog sistema.

*

Poslovnih jedinica, to se odnosi na donoenje kljunih odluka za usmeravanje poslovanja pojedinih delova organizacione strukture preduzea. Poslovnih funkcija, koja obuhvata proces odluivanja o ciljevima aktivnosti u oblasti marketinga, proizvodnje, finansija, kadrova, istraivanja i razvoja i drugih segmenata poslovanja preduzea.

*Karakteristike promena o kojima se odluuje u okviru strategije preduzea mogu se svesti na: restrukturiranje, preorijentaciju, revitalizaciju.

*Odnos prema konkurenciji kao kriterijum za izbor odgovarajue strategije, podrazumeva sagledavanje potroake i konkurentske pozicije preduzea.Postavlja se pitanje da li odabrati varijantu strategije:napada, odbrane ili saradnje.

*Strategija napada moe biti usmerena na izbor izmeu konkurenata:jakih ili slabih, bliskih ili dalekih, dobrih ili loih, i sl.

*Peduzea se esto opredeljuju za strategiju saradnje, kada ocene da varijante napada ili odbrane nisu celishodne. Ukoliko ne uspe strategija pobede konkurenata, reenje se trai u razliitim varijantama saradnje sa njima.

*Odluke o strategijskim ciljevima poslovanja donose se na tri osnovna nivoa upravljake hijerarhije. U tom smislu strategija se utvruje:na nivou preduzea kao celine, za pojedine poslovne jedinice iza poslovne funkcije.

*Na nivou preduzea utvruje se globalna strategija poslovanja, koja se dalje razrauje po poslovnim jedinicama i poslovnim funkcijama kao delovima organizacione strukture preduzea.

*STRATEGIJA PREDUZEA I NJENO FORMULISANJEStrategija podrazumeva izbor pravaca, metoda i instrumenata za ostvarivanje uloge i ciljeva preduzea, na osnovu ega se donose konkretne odluke i ulazi u odreene obaveze.

*Proces formulisanja strategije obuhvata analizu, identifikovanje, procenu i izbor najpovoljnije varijante u odnosu na okolnosti u kojima preduzee posluje.

*Ovaj proces obuhvata tri osnovne faze:postavljanje strategijskih ciljeva, analiziranje preduzea i njegovog okruenja, usklaivanje odnosa izmeu preduzea i njegovog okruenja.

*Usklaivanje odnosa izmeu preduzea i okruenja jeste sutina formulacije strategije. Ovo usklaivanje preduzea sa njegovim okruenjem, vie od bilo kog aspekta strategije, predstavlja osnovu uspenog planiranja i voenja poslovanja.

*Poto realizacija strategijskih odluka zahteva angaovanje veeg broja uesnika, proces formulisanja strategije treba da bude zasnovan na kvalitetnom odluivanju.

*U zavisnosti od nosilaca procesa formulisanja strategije mogu se izdvojiti etiri osnovna pristupa ovoj upravljakoj aktivnosti i to:Strategiju formulie neposredno menader; Menader delegira proces formulisanja strategije na odgovarajue strune organe (komisije, slube i slino);Formulisanje strategije kroz saradnju;ampionski pristup formulisanju strategije.

*Menader je kljuni akter formulisanja strategije. On se u ovom pristupu pojavljuje kao glavni strateg koji utie na izbor vrste i dubine analize, zatim na izbor varijanti koje e se razmatrati, kao i na sagledavanje ostalih inilaca od znaaja za formulisanje strategije.

*Menader ne obavlja navedene poslove lino. On odreuje bitne komponente strategije i uestvuje sa velikim ulogom u odabranoj strategiji.

*Delegiranje procesa formulisanja strategije podrazumeva prenoenje ove vrste aktivnosti na odgovarajue grupe, kao to su sluba planiranja, komisije i odbori za strategiju preduzea i slino.

*Na taj nain, menader se oslobaa obimnih i sloenih poslova, te je u mogunosti da se posveti drugim vanim aktivnostima iz nadlenosti menadmenta.

*Subjekti koji su odabrali strategiju nisu odgovorni za njeno uspeno realizovanje, ve je odgovoran menader.

*Saradnja u formulisanju strategije kao jedan od moguih pristupa ovoj upravljakoj aktivnosti zasniva se na aktivnoj pomoi menaderu njegovih potinjenih.

*Pored ukljuivanja velikog broja saradnika postoji i odreena garancija da e akteri koji su ukljueni u kreiranje strategije biti motivisaniji i odgovorniji u procesu njenog sprovoenja.

*ampionski pristup formulisanju strategije zasniva se na podsticanju strategijskih poslovnih jedinica, kao relativno samostalnih segmenata preduzea, da budu lideri u podruju svog poslovanja.

*STRATEGIJSKI MENADMENTPod pojmom menadment podrazumevaju se aktivnosti i nosioci upravljanja.Strategijski menadment moe se objasniti kao jedinstvo donoenja strategijskih odluka i skup menadera koji takve odluke donose.

*Razlikuje se strategijski menadment:preduzea, poslovnih podruja, poslovnih funkcija. Svaki od navedenih nivoa menaderske hijerarhije ima svoje specifine aktivnosti u procesu izbora strategijskih ciljeva poslovanja.

*Strategijski menadment preduzeaAktivnosti strategijskog menadmenta ispoljavaju se u procesu usmeravanja poslovanja preduzea na bazi procena ansi i opasnosti koje potiu iz okruenja, kao i sagledavanja svojih resursa i svog poloaja u odnosu na konkurenciju.

*Ovaj proces obuhvata logike, istraivake i organizacione aspekte na mogunosti preduzea i uslove u okruenju, kao i procenu optimalnog kombinovanja ansi i resursa sa ciljevima preduzea.

*U procesu utvrivanja strategije neophodno je kombinovanje saznanja u tri kljuna faktora, koji se, prema istim poetnim slovima, nazivaju tri strategijska K. To su:kupci, konkurencija ikompanija (firma, preduzee ili korporacija).

*Utvrivanje strategije preduzea polazi od potreba kupaca koji su spremni da prihvate njegove proizvode i usluge. Kao ponuai proizvoda i usluga javljaju se brojna preduzea, zbog ega se meu njima javlja konkurencija u pridobijanju kupaca.

*Zadovoljavanje zahteva kupaca i sticanje konkurentske prednosti na tritu uslovljeno je raspoloivim resursima kompanije.Kao nosioci strategijskog upravljanja javljaju se, pre svega, menaderi.

*Meutim, u ovaj proces ukljuuju se i ostali struni kadrovi preduzea, ime se obezbeuje njihova motivisanost za to kvalitetnije strategijske odluke, ali i odgovornost za uspenost u ostvarivanju strategijskih ciljeva.

*Top menaderi, odnosno menaderi na vrhu upravljake hijerarhije, preteni deo svoga angaovanja posveuju kreiranju strategije preduzea, dok manji deo svojih aktivnosti usmeravaju na operativno upravljanje, odnosno na voenje tekueg poslovanja.

*Menaderi poslovnih jedinica i menaderi poslovnih funkcija svoje angaovanje preteno usmeravaju na operativno upravljanje, dok se manjim delom bave strategijom odgovarajuih segmenata organizacione strukture preduzea za ije poslovanje su nadleni.

*Top menadment utvruje strategiju na nivou preduzea, vrei izbor odgovarajuih podruja delatnosti i utvrujui odnose meu njima, s ciljem optimiziranja poslovanja firme kao celine.

*Strategijski menadment na nivou preduzea, u procesu donoenja strategijskih odluka za celinu firme, mora da zadovolji odgovarajue kriterijume uspenosti, koji se mogu proveriti odgovorom na sledea pitanja:a)- na koji nain je najpovoljnije kombinovanje poslovnih podruja, odnosno delatnosti, b)- u kojoj meri dati samostalnost poslovnim jedinicama i c)- kako rasporediti raspoloive resurse po poslovnim podrujima.

*a)- Strategijski menadment preduzea opredeljuje se za koncepciju irenja delatnosti preduzea na nova poslovna podruja, kako bi se postigao vii stepen sigurnosti.

*Opredeljenje za strategiju zasnovanu na ekonomiji obima omoguuje sniavanje trokova poslovanja, a posebno fiksnih trokova, po jedinici proizvoda i usluga, ali istovremeno uslovljava opasnosti od promaaja usled promene prilika na tritu.

*b)- Stepen samostalnosti koja se dodeljuje pojedinim poslovnim jedinicama je izraz decentralizacije upravljanja uopte, pa prema tome i strategijskog menadmenta. Vea samostalnost poslovnih jedinica obezbeuje vii stepen stimulativnosti na inicijativu i odgovornost njihovog menadmenta.

*Osamostaljivanje poslovnih jedinica uslovljava odgovarajue tekoe u koordiniranju njihovih posebnih strategija u okviru generalne strategije preduzea.

*c)- Rasporeivanje raspoloivih resursa po poslovnim podrujima uslovljeno je opredeljenjem za odreene delatnosti koje omoguuju postizanje povoljnijih rezultata poslovanja.

*Strategijom na nivou preduzea obezbeuje se podela poslova na pojedine segmente njegove organizacione strukture i postie odgovarajui sklad izmeu poslovnih podruja.

*Strategijom se tei postizanju to veih rezultata, odnosno efektivnosti poslovanja, kao i to manjih ulaganja po jedinici rezultata, odnosno efikasnosti privreivanja.

*Strategijski menadment poslovne jediniceTrina konkurencija i industrijska revolucija dovode do stvaranja velikih i sloenih preduzea, iji obim i struktura delatnosti uslovljavaju novi nain organizovanja i upravljanja.

*Menadment velikih i sloenih preduzea, koja svoju delatnost obavljaju u vie poslovnih podruja koja neposredno komuniciraju sa tritem, nailazi na probleme definisanja posebne strategije ovih segmenata svoje organizacione strukture.

*Proces decentralizacije upravljanja velikim i sloenim preduzeima podrazumeva delegiranje dela menaderskih nadlenosti na pojedine segmente njihove organizacione strukture.

*Top menadment preduzea, u okviru procesa definisanja generalne strategije firme kao celine, svoje odluke zasniva i na specifinim parcijalnim ciljevima svojih poslovnih jedinica, koje utvruju svoje posebne strategije.

*Strategije poslovnih jedinica neophodno je usaglasiti sa generalnom strategijom preduzea kao celine.Cilj poslovnog, upravljakog i organizacionog decentralizovanja preduzea na relativno osamostaljene jedinice jeste postizanje veih ukupnih rezultata na nivou firme kao celine.

*Ovakav cilj mogue je postii stimulisanjem svih poslovnih jedinica na interno preduzetnitvo.To se obezbeuje prenoenjem na poslovne jedinice upravljake nadlenosti u definisanju njihove posebne strategije.

*Da bi se odreeni deo organizacione strukture preduzea konstituisao kao poslovna jedinica potrebno je da ima:svoju delatnost (svoj biznis), posebnu misiju (ulogu u privrednom procesu)svoje konkurente, nadlenog menadera, strategijske prednosti u odnosu na konkurenciju, mogunost samostalnog planiranja poslovanja u odnosu na ostale delove preduzea, jasno definisane ekonomske odnose sa ostalim jedinicama i ekonomske prednosti koje prua utvrivanje posebne poslovne strategije.

*Formira se posebna strategija poslovnih jedinica u zavisnosti od generalne strategije preduzea, uz uvaavanje specifinosti poslovanja svakog od njegovih ovako konstituisanih organizacionih delova.

*Generalnom strategijom preduzea se nastoji obezbediti to povoljniji efekti poslovanja u korist vlasnika kapitala-akcionara, a posebnom se strategijom poslovne jedinice tei odgovarajuem izboru proizvoda, trita i konkurentskih prednosti, a radi ostvarivanja to veeg profita u okviru date delatnosti kojom se bavi ovaj deo firme.

*Planiranjem aktivnosti poslovnih jedinica konkretizuje se generalna strategija preduzea.

*OPERATIVNI MENADMENTStrategijske odluke koje donosi top menadment kao najvii upravljaki organ preduzea neophodno je transformisati u operativne zadatke kako bi se omoguilo racionalno ostvarivanje ciljeva poslovanja.

*Ova neophodnost proistie iz okolnosti da su odluke strategijskog menadmenta globalne i naelne, to znai da ih je neophodno operacionalizovati, odnosno razraditi u posebne zadatke pojedinih izvrnih funkcija preduzea.

*Operativni menadment definie neposredne ciljeve i zadatke za poslovne jedinice i funkcije.Neophodno je da se operativni ciljevi i zadaci, kao i rezultati njihove realizacije mogu kvantitativno izraziti, sa ciljem davanja preciznih uputstava neposrednim izvriocima, kao i kontrola njihovog realizovanja.

*Operativni menadment obuhvata: a)- upravljake aktivnosti na razradi strategijskih ciljeva u operativne ciljeve i zadatke i b)- menadere na nivou poslovnih funkcija i organizacionih jedinica preduzea.

*Upravljake aktivnosti operativnog menadmenta usmerene su na planiranje, organizovanje, voenje i kontrolisanje izvrnih poslova.

*Upravljake aktivnosti operativnog menadmenta, obuhvataju:a)- donoenje odluka o operativnim ciljevima i zadacima organizacionih jedinica i poslovnih funkcija preduzea, b)- planiranje visine i strukture ulaganja kapitala u proces reprodukcije, c)- planiranje rezultata poslovanja, d)- koordiniranje rada na realizaciji operativnih ciljeva i zadataka i e)- kontrolisanje realizacije operativnih odluka i planova organizacionih jedinica i funkcija preduzea.

*a)- Donoenje odluka o operativnim ciljevima i zadacima organizacionih jedinica i poslovnih funkcija preduzea zasniva se na strategijskim odlukama top menadmenta i predstavlja njihovu operacionalizaciju.Operativne odluke organizacionih jedinica koje su neposredno usmerene na trite imaju drukiji karakter i sadrinu u odnosu na odluke koje donosi operativni menadment proizvodnih pogona.

*Drukiji su problemi proizvodne funkcije u odnosu na marketing i finansijsku funkciju. To proistie iz razliite uloge organizacionih jedinica i poslovnih funkcija, koja im je dodeljena u okviru podele rada na nivou preduzea.

*Zato se i upravljake aktivnosti ovih segmenata organizacione strukture preduzea moraju koordinirati i kontrolisati od strane top menadmenta, kako bi se obezbedilo jedinstvo ukupnog poslovanja kao sloenog procesa privreivanja.

*b)- Planiranje visine i strukture ulaganja kapitala u proces reprodukcije obuhvata utvrivanje potrebnih trokova elemenata proizvodnje i angaovanja odgovarajuih novanih suma.U tom postupku neophodno je kalkulativnim metodima utvrditi odgovarajue trokove radne snage, sredstava za rad i materijala.

*U tom smislu, sainjava se i budet poslovnih jedinica i funkcija preduzea kao operativni finansijski plan, odnosno plan prihoda i rashoda datog segmenta organizacije.

*c)- Planiranje rezultata poslovanja kao trea grupa aktivnosti operativnog menadmenta obuhvata utvrivanje fizikog proizvoda, ukupnog prihoda i profita koji moe da ostvari data poslovna jedinica preduzea.

*Na osnovu planiranih ulaganja i planiranih rezultata, nadleni operativni menadment planira i uspenost poslovanja date organizacione jedinice. Pri tome, operativni menadment poslovnih jedinica i funkcija obavezan je da odnos rezultata i ulaganja u svom organizacionom segmentu uskladi sa planiranim poslovnim uspehom na nivou preduzea kao celine.

*d)- Koordiniranje rada na realizaciji operativnih ciljeva i zadataka obuhvata aktivnosti povezivanja pojedinanih izvrilaca u jedinstvo poslovnog procesa, kao i voenje radne grupe kao ljudskog resursa u organizacionoj strukturi date poslovne jedinice ili poslovne funkcije.

*Podrazumeva uspostavljanje odgovarajuih komunikacija po horizontalnoj i vertikalnoj liniji, kao i po silaznom i uzlaznom kretanju informacija, zatim motivaciju svih lanova radne grupe, te vostvo kao nain ukljuivanja pojedinaca u odluivanje o promenama u datoj organizacionoj jedinici.

*e)- Kontrolisanje realizacije operativnih odluka i planova organizacionih jedinica i funkcija preduzea predstavlja stalnu aktivnost operativnog menadmenta na uporeivanju ostvarenih rezultata i stvarnih ulaganja sa planiranim rezultatima i ulaganjima.

*MENADMENT POSLOVNIH PODRUJAPoslovanje preduzea sainjeno je od veeg broja srodnih poslova koji su grupisani u odgovarajue funkcije, odnosno poslovna podruja.

*To su, pre svega, aktivnosti proizvodnje, robne razmene (marketinga i nabavke) i finansiranja, koje ine okosnicu procesa poslovanja preduzea.Zato se ove grupe srodnih aktivnosti preduzea nazivaju poslovne funkcije.

*U preduzeu se formiraju i posebne grupe srodnih poslova, koje obuhvataju oblasti istraivanja i razvoja, kadrova, informacionog sistema, pravnog zastupanja, normativne aktivnosti, obezbeenja ljudi i sredstava i slino.

*S obzirom na znaaj pojedinih funkcija za uspeno poslovanje preduzea, neophodno je utvrivanje njihovih posebnih stratekih ciljeva i njihove operativne razrade.

*Utvruju se posebne strategije osnovnih funkcija u oblasti proizvodnje, marketinga, nabavke, finansija, kadrova i istraivanja i razvoja i informacionog sistema, dok su ostale, pratee grupe poslova obuhvaene generalnom strategijom preduzea ili strategijama poslovnih jedinica u ijem sastavu se obavljaju.

*Neophodnost proistie iz okolnosti da preduzee preko ovih funkcija ostvaruje uvid u:kretanja na tritu i u ostale segmente drutvenog okruenja, tehnoloka dostignua i izvore kapitala.

*Svaka osnovna funkcija, s obzirom na njenu ulogu u pripremi i sprovoenju generalne strategije preduzea i posebnih strategija poslovnih jedinica, donosi svoj operativni plan rada i budet, zatim zapoljava odgovarajue kadrove i raspolae potrebnim sredstvima.

*U manjim preduzeima i u preduzeima sa jednostavnijim proizvodnim programima, osnovne funkcije se formiraju na istom hijerarhijskom nivou i u neposrednoj podreenosti top menadmentu.

*U velikim i sloenim preduzeima, poslovne funkcije se organizuju slojevito. To znai da na nivou preduzea ove funkcije imaju preteno strateku ulogu, dok na nivou poslovnih jedinica obuhvataju preteno operativne zadatke.

*a) Upravljanje marketingomUspenost poslovanja preduzea je uslovljena njegovim sposobnostima da potrebe potroaa zadovolji bolje od konkurenata.Strateki ciljevi marketinga svode se na postizanje to veeg profita, to povoljnijeg trinog uea i to veeg obima prodaje. To podrazumeva usmeravanje panje ove funkcije na potroae i na konkurenciju.

*Funkcija marketinga omoguuje da se ciljevi preduzea realizuju kroz predvianje, prepoznavanje i zadovoljavanje zahteva potroaa bolje nego to to ini konkurencija.Na osnovu stratekih odluka u oblasti marketinga, razrauju se operativni ciljevi i zadaci ovog poslovnog podruja

*b) Upravljanje proizvodnjomFunkcija proizvodnje u preduzeu kao trino orijentisanom privrednom subjektu svodi se na planiranje, organizovanje, izvrenje i kontrolu procesa prerade materijala u proizvode podobne da zadovolje potrebe potroaa.Podrazumeva uvaavanje kriterijuma efektivnosti i efikasnosti, kao i usklaivanje sa strategijom marketinga.

*Strategija funkcije proizvodnje ispoljava se kroz:- izbor veliine proizvodnog kapaciteta, sa stanovita kriterijuma produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja preduzea, - izbor lokacije kapaciteta, - izbor orijentacije na vlastitu proizvodnju delova ili na njihovu kupovinu radi ugradnje u nove proizvode, - izbor stepena finalizacije prerade (prodavati poluproizvode ili finalne proizvode).

*c) Upravljanje finansijamaUloga finansijske funkcije obuhvata aktivnosti u vezi sa pribavljanjem i raspolaganjem novcem. Novac uloen u poslovanje preduzea, s ciljem njegove oplodnje, naziva se kapital.

*Strategija finansija usmerena je na: - obezbeenje dovoljnog iznosa kapitala uz odgovarajue kamate i rokove otplate, - ulaganje kapitala u pribavljanje potrebnih resursa za poslovanje preduzea, - naplatu potraivanja od kupaca,

*- plaanje obaveza preduzea prema partnerima i prema dravi, - osiguranje imovine preduzea i - kontrolu racionalnosti raspolaganja sredstvima preduzea.

*Finansijska funkcija doprinosi saznanjima o tritu kapitala, koncipiranju strategije finansiranja tekueg poslovanja i razvoja, kao i ouvanju finansijske snage preduzea.

*PREDUZETNIK, MENADER I LIDER KAO NOSIOCI UPRAVLJAKOG PROCESATendencije u razvoju trine privrede pogodovale su uspostavljanju specijalizovanih nosilaca upravljake funkcije upravljanja i rukovoenja.

*Specijalizovani nosioci ovih funkcija u preduzeu ispoljavaju se bilo kao preduzetnik, bilo kao menader, ili kao lider, u zavisnosti od uloge koju imaju u preduzeu.

*Ove tri varijante ispoljavanja funkcije menadmenta najee se meusobno isprepliu u istoj linosti, sa razliitim stepenom zastupljenosti svake od njih.

*PREDUZETNIK KAO NOSILAC UPRAVLJAKE FUNKCIJEJedan od naina ispoljavanja upravljakih inicijativa u trinoj privredi jeste preduzetnitvo koje se ogleda u specifinim sklonostima i sposobnostima voenja preduzea.

*Upravljake osobenosti preduzetnika mogu se oznaiti kao sposobnost pronalaenja, aktiviranja i koordiniranja kadrovskih i materijalnih resursa u cilju to vee efikasnosti i efektivnosti privreivanja.

*Njegova osnovna preokupacija jeste rast i razvoj preduzea.Moe se zakljuiti da se u linosti preduzetnika neophodno razvijaju osobine menadera koji uspeno kombinuje raspoloive resurse, kao i lidera koji je sposoban da mobilie kadrove za realizaciju svojih inicijativa.

*Inicijative i aktivnosti preduzetnika motivisane su profitom kao neto efektom oplodnje uloenog kapitala u uspostavljanje i funkcionisanje preduzea.

*MENADER U UPRAVLJAKOM SISTEMU PREDUZEAPrenoenjem upravljake nadlenosti na specijalizovane nosioce menadment funkcije, vlasnici kapitala udrueni u korporaciju odvajaju se od poslovanja preduzea.

*Interesuje samo oplodnja njihovog kapitala koji su, u vidu akcionarskih uloga, udruili u datu korporaciju.Vlasnici kapitala korporacije akcionari delegiraju svoju upravljaku mo upravnom odboru. Meutim, neposredno ispoljavanje upravljake moi ostvaruje se u vidu rukovoenja.

*Zato se upravljaka mo vlasnika kapitala, preko upravnog odbora, dalje prenosi i na grupu plaenih rukovodilaca. Na taj nain, lanovi upravnog odbora i rukovodioci korporacije predstavljaju njen menadment.

*Neposredni nosioci rukovoenja su profesionalni menaderi, koji su rasporeeni po hijerarhijskoj strukturi organizacionog sistema korporacije od generalnog menadera, do menadera prve linije.

*Korporaciju vode lanovi upravnog odbora i menaderi, a ne vlasnici kapitala.Tako se, putem delegiranja uprave, delatnost korporacije stavlja u nadlenost kompetentnih strunjaka, koji snose punu odgovornost za poslovni uspeh.

*Zadaci menadera mogu se grupisati u sledee funkcije:- planiranje radnih zadataka, - organizovanje izvravanja zadataka (podela poslova na specijalizovane nosioce), - koordiniranje poslova izmeu nosilaca parcijalnih zadataka, - kontrolisanje izvravanja zadataka.

*Ostvarivanje ovih zadataka menadera obezbeuje se ispoljavanjem njihove uloge kroz:komuniciranje (1)informisanje (2) ikreiranje (3).

*LIDERSTVO KAO MANIFESTACIJA MENADMENTAMenadment korporacije, pored upravljanja resursima i poslovanjem, podrazumeva i voenje ljudi koji obavljaju razliite zadatke na realizaciji ciljeva ovog privrednog subjekta.

*Jedna od osnovnih karakteristika lidera jeste sposobnost da kreira takve ciljeve koji mogu da mobiliu saradnike da dobrovoljno uloe svoj maksimalni napor na njihovoj realizaciji. To podrazumeva poznavanje psihosocijalnih osobina ljudi i njihovih kolektiviteta, kao i uvaavanje linosti saradnika.

*Sposobnosti lidera poivaju na njegovim znanjima, ali i na linom autoritetu, kojim pridobija i motivie saradnike na izvravanje zadataka. Pri tome, njegova vana uloga u okviru funkcije menadmenta jeste i negovanje dobrih meuljudskih odnosa, ime uspeva da podstakne aktivnosti u radnoj grupi.

*Tako se, pored hijerarhijski uspostavljene kontrole, ostvaruje i autokontrola pojedinaca i radnih grupa u kojima oni delujuLiderstvo se tretira samo kao jedna od manifestacija funkcije menadmenta, koja komplementarno sa preduzetnitvom i menaderstvom obezbeuje uspeno poslovanje korporacije.

*FORMIRANJE STRATEGIJE TEHNOLOKOG RAZVOJA PREDUZEA Kako je tehnoloki razvoj integralni deo ukupnog razvoja preduzea, tehnologija je jedan od najbitnijih faktora tog razvoja to se odraava u sledeem:nivo tehnoloke razvijenosti ima esencijalni znaaj za preduzea, ukljuujui tu i one tehnologije koje su u prolosti imale mali uticaj,

*nivo tehnoloke razvijenosti jeste kljuni faktor u okruenju preduzea, tehnologija jeste primarni resurs konkurentske prednosti preduzea,

*strategijski uticaj tehnologije moe da bude takav da promeni strukturu trita i industrije, o emu treba da vodi rauna top menadment preduzea, visoka tehnologija zahteva i vii nivo investiranja u razvoj proizvoda i proces proizvodnje nego to je to bio sluaj u prolosti,

*CILJEVI RAZVOJAOsnovni cilj rasta i razvoja preduzea jeste poboljanje njegove ekonomske i ukupne drutvene pozicije.

*Dati cilj moe se postii primenom razliitih metoda, od kojih su najee:uvoenje novih tehnolokih reenja; modifikacija proizvodnog programa;poveanje stepena korienja kapaciteta;poboljanje organizacije poslovanja, i sl.

*Strategijski ciljevi preduzea mogu se definisati i kroz:postizanje efikasnosti u tekuim operacijama;profitabilnost kapitalne zaposlenosti;upravljanje rizikom: optimiziranje rizika povraaja uloenih sredstava; inoviranje, uenje, adaptiranje: razvijanje adekvatnih resursa i strukture da bi preduzee dugorono ostalo konkurentno.

*USAGLAENOST RAZVOJNIH CILJEVAPreduzee predstavlja sloen ekonomski, tehnoloki i socioloki sistem koji je sastavljen od vie podsistema. Pri tome, svaki podsistem predstavlja celinu za sebe, to nuno dovodi do konflikata prilikom formulisanja parcijalnih ciljeva i ciljeva preduzea kao celine.

*Ciljevi preduzea obuhvataju kako individualne i grupne ciljeva zaposlenih tako i ciljeve stakeholdera preduzea.Izmeu ciljeva treba da budu uspostavljeni odnosi usklaenosti i komplementarnosti.

*Kapaciteti preduzea i faktori okruenja umnogome limitiraju i usmeravaju izbor razvojnih ciljeva.Razvojni ciljevi preduzea, po pravilu, spadaju u grupu dugoronih ciljeva, to znai da je njihova realizacija povezana sa odreenim stepenom neizvesnosti i rizika.

*Usled dugoronosti razvojnih ciljeva, neophodno njihovo stalno preispitivanje da bi se utvrdila njihova aktuelnost i racionalnost, budui da tokom vremena uslovi poslovanja mogu bitno da se izmene.

*TEHNOLOKI RAZVOJ KAO RAZVOJNI CILJBudui da je na dananjem nivou razvijenosti tehnoloka razvijenost uslov i pokazatelj nivoa razvoja preduzea kao ekonomskog subjekta, to je tehnoloki razvoj jedan od bitnih razvojnih ciljeva preduzea.

*Preduzea koja posluju u industrijskim granama koje karakterie intenzivan tehniko-tehnoloki progres, u strukturi svojih razvojnih ciljeva tehnolokom razvoju moraju dati primarno mesto.

*Razlog za ovo lei u injenici da nivo tehnoloke razvijenosti preduzea u znaajnoj meri determinie njegovu konkurentsku poziciju na tritu pa, samim tim, i ekonomsku uspenost njegovog poslovanja.

*Ostvarivanje tehnolokog razvoja kao razvojnog cilja umnogome je odreeno i zahtevima okruenja u kojem preduzee posluje. Uticaji okruenja razliite su prirode i tiu se pravnih, politikih, ekolokih, ekonomskih, socijalnih i drugih zahteva koje preduzee mora da zadovolji u svom poslovanju da bi ispunilo drutvenu opravdanost svog funkcionisanja.

*IZBOR STRATEGIJE TEHNOLOKOG RAZVOJA PREDUZEA Izbor strategije tehnolokog razvoja preduzea zavisi, pre svega, od inovativnih potencijala preduzea. Pod inovativnim potencijalom preduzea podrazumeva se njegova sposobnost da razvija nova reenja, od pojave ideje do njene prve komercijalne primene.

*Efikasnost inovacionog procesa podrazumeva odgovarajui sistem upravljanja i organizovanja ove oblasti, posmatrano u celini, inovacioni proces sadri sledee aktivnosti:strategijski marketing, bazna istraivanja, usmerena istraivanja, primenjena istraivanja, industrijski razvoj, projektnu i konstrukcionu razradu, tehniku pripremu i uhodavanje proizvodnje, iinicijalni marketing.

*Prilikom izbora optimalne strategije tehnolokog razvoja posebno znaajnu ulogu igra informisanost i znanje preduzea o, na jednoj strani, potrebnoj tehnologiji i, na drugoj strani, o tritu na koje se data tehnologija plasira.

*Ukoliko je stepen informisanosti i znanja preduzea o tehnologiji i tritu nizak, preduzee je manje orijentisano na samostalni tehnoloki razvoj, a vie na druge vidove razvoja tehnologije.

*Svi rizici sa kojima se preduzee susree u procesu svog tehnolokog razvoja mogu se globalno podeliti na dve kategorije: trini rizik i tehniki rizik.

*Trini rizik posledica je neizvesnosti u pogledu:reakcije potencijalnih potroaa na novitet proizvoda ili procesa, protekcionizma i drugih oblika intervencije na tritu koji su izvan uticaja konkretnog preduzea.

*Tehniki rizik posledica je neizvesnosti koje se tiu:raspoloivog znanja, vetine i iskustva kadrova preduzea, mogunosti ostvarivanja planiranih trokova inoviranja, mogunosti da preduzee inovaciju realizuje u potrebnom vremenskom periodu (dovoljno vremena pre konkurencije).

*Strategiju svog tehnolokog razvoja preduzee utvruje pre svega, u zavisnosti od delovanja dve grupe faktora i to:zahteva okruenja, na koje posebno utiu trine zakonitosti, pri emu se ne sme zanemariti ni uticaj socijalnih, politikih, pravnih, ekolokih i drugih faktora okruenja, strategijskih kapaciteta preduzea, u koje spadaju njegovi materijalni, finansijski i kadrovski resursi.

*Transfer tehnologije kao strategijska opcija tehnolokog razvoja preduzeaTehnoloki razvoj nastaje kao posledica generisanja ideja, kreiranja znanja i primene datih ideja i znanja u razvoju novih proizvoda i procesa. Znanje i informacije su sterilni sve dok se ne upotrebe i ne primene.

*Upotreba znanja podrazumeva njegov transfer od subjekta koji ga kreira do subjekta koji ga primenjuje.Proces prenoenja znanja iz jedne sredine u drugu i od jednog subjekta ka drugom naziva se transfer tehnologije.Transfer tehnologije, pored prethodno navedenih formulacija, moe se definisati kao proces sakupljanja, dokumentovanja i uspenog irenja naunih i tehnikih informacija od stvaraoca ka primaocima.

*Preduzee mora razreiti problem metoda tehnolokog razvoja, pri emu mu se kao mogue javljaju dve ekstremno razliite strategijske opcije:- pribavljanje gotovih tehnolokih reenja transferom tehnologije od drugih privrednih subjekata, ili- samostalno kreiranje potrebne tehnologije.

*DEFINISANJE TRANSFERA TEHNOLOGIJENijedna nacionalna privreda nema takvu privrednu strukturu, niti takav obim drutvenog proizvoda i materijalnih dobara koji u potpunosti odgovaraju mogunostima i potrebama njenog trita.

*Svakoj nacionalnoj privredi nedostaje bar neki od potrebnih inilaca ciklusa reprodukcije, kao to su: sirovine, poluproizvodi, materijalni proizvodi razliite namene i stepena obrade, kvalifikovani radnici, tehnologija, proizvodno znanje i iskustvo, trite, i sl.

*Kada se govori o kupovini i prodaji tehnologije misli se na:proizvodnu opremu, proces prerade predmeta rada, savremenu podelu rada, racionalno organizovanje rada u proizvodnji i razmeni, informacioni sistem, primenu marketinga u poslovanju, upravljanje kvalitetom, tehno-ekonomsko projektovanje i sl.

*PREDMET I VIDOVI TRANSFERA TEHNOLOGIJETehnoloko znanje kao predmet kupoprodaje, tj. kao roba koja se prodaje i kupuje na tritu tehnologije, ima odreene specifine osobine po kojima se razlikuje od ostalih vrsta robe.

*Specifine karakteristike su sledee:veoma izraena podobnost za prenoenje (od jedne zemlje do druge, od jednog privrednog subjekta do drugog, od jednog nivoa razvoja i proizvodnje do drugog), mogunost vlasnika tehnologije da datu tehnologiju ustupi na korienje (proda) velikom broju korisnika istovremeno, pri emu je moe i sam koristiti.

*Tehnologija moe da se javi kao skup nematerijalnih tvorevina ljudskog uma (tehnoloko znanje) i u obliku materijalnih inilaca proizvodnje (opredmeeno tehnoloko znanje).

*Predmet transfera tehnologije mogu biti i zatiena i nezatiena znanja.Tehnoloko znanje koje je predmet transfera moe se javiti u velikom broju oblika.

*Svi ti oblici mogu se svrstati u tri grupe:a) elementi industrijske svojine (patentirani pronalasci, zatieni modeli i uzorci, znaci razlikovanja), b) know-how i tehnika unapreenja, c) ostalo oprema, proizvodna saradnja, zajednika ulaganja i drugi.

*Transfer tehnologije moe se vriti putem razliitih vidova kao to su:uvoz opreme, kupovina licenci, know-how, direktne investicije, ugovori o podizanju kompletnih postrojenja, zajednika ulaganja (joint ventures), dugorona proizvodna kooperacija, poslovno-tehnika saradnja, konsultantske usluge, izrada zajednikih istraivako-razvojnih projekata, transfer publikacija i drugih informacija, kolovanje kadrova.

*MESTO I ULOGA TRANSFERA TEHNOLOGIJE U RAZVOJNOJ STRATEGIJI PREDUZEAPreduzee moe da ima ulogu:davaoca tehnologijeprimaoca tehnologijei davaoca i primaoca tehnologije.

*Proces osvajanja i transfera tehnologije moe da ima tri stepena razvoja koji se mogu definisati kao:(1) identifikacija resursa znanja, (2) upotreba resursa znanja, (3) transfer znanja unutar kompanije.

*GLAVNI OBLICI TRANSFERA TEHNOLOGIJEU savremenim uslovima razvoja svetske privrede postoje razliiti oblici transfera tehnologije, od kojih se najee javljaju sledei:uvoz opreme, kupovina licence, know-how, direktne investicije, ugovori o podizanju kompletnih postrojenja,

*zajednika ulaganja (joint ventures), dugorona proizvodna kooperacija, poslovno-tehnika saradnja, konsultantske usluge, zajedniki istraivako-razvojni projekti, transfer publikacija i drugih informacija, kolovanje i obuavanje kadra i sl.

*Posmatrajmo sledea etiri oblika transfera tehnologije:kupovina materijalnih prava na tehnologiju, dugorona proizvodna kooperacija, poslovno-tehnika saradnja, zajednika ulaganja.

*MATERIJALNA PRAVA NA TEHNOLOGIJUPod materijalnim pravom na tehnologiju podrazumevaju se: a) materijalno pravo na zatiene tvorevine, odnosno pravo industrijske svojine, u koje spadaju: patent, industrijski uzorak, industrijski model, fabriki znak i usluni znak,

*b) pravo na proizvodno-tehniku dokumentaciju, koje podrazumeva pravo na kompletnu tehniku i tehnoloku dokumentaciju za proizvodnju jednog ili vie proizvoda, dela proizvoda i hemijske materije.

*DUGORONA PROIZVODNA KOOPERACIJA Dugorona proizvodna kooperacija predstavlja sloeni i trajni oblik transfera tehnologije. Ovaj oblik saradnje primenjuju preduzea koja su ve postigla odreeni nivo tehnoloke razvijenosti.

*Ugovorima o dugoronoj proizvodnoj kooperaciji uspostavlja se saradnja izmeu proizvodnih ekonomskih subjekata koji imaju iste ili sline proizvodne programe isporukom sastavnih delova, sklopljenih postrojenja ili poluproizvoda koji slue za zavravanje i izradu gotovih proizvoda iste tehnoloke grupe.

*Dugorona proizvodna kooperacija zasniva se na zajedniki utvrenom proizvodnom programu.

*Preduzee koje kupuje tehnologiju putem dugorone proizvodne kooperacije mora reiti niz pitanja koja se tiu:izbora partnera, definisanja proizvodnog i marketinkog programa, definisanja standarda kvaliteta, odreivanja specifikacije delova i sklopova koji e biti predmet meusobne razmene, obeleavanja delova i sklopova.

*POSLOVNO-TEHNIKA SARADNJAPoslovno-tehnika saradnja predstavlja vii oblik privredne saradnje ekonomskih subjekata u razliitim zemljama.Ovaj oblik transfera tehnologije regulie se ugovorima kojim se definie zajednika dugorona poslovna i tehnika saradnja ugovornih strana.

*Posebno znaajan momenat ove saradnje predstavlja transfer tehnologije u raznim vidovima i uee finansijskih sredstava sa jedne ili sa obe strane.

*Pod poslovno-tehnikom saradnjom podrazumeva se saradnja domaeg preduzea i stranog lica, koja se sastoji u zajednikom:istraivako-razvojnom radu na osnovu zajedniki utvrenog programa, istraivanju, projektovanju, izradi dokumentacije i osvajanju proizvodnje odreenog proizvoda, na osnovu datog materijalnog prava na tehnologiju,

*istraivanju trita, proizvodnji proizvoda radi zajednikog plasmana, istupanju na stranom tritu u odreenim poslovima, odravanju ureaja instrumenata i osposobljavanju kadrova za rad na tim sredstvima, nauno-istraivakom radu i studijama po odreenim pitanjima od interesa za zemlju.

*ZAJEDNIKA ULAGANJAPod zajednikim ulaganjima podrazumeva se svaki oblik saradnje izmeu dva ili vie privrednih subjekata.

*Zajednika ulaganja predstavljaju jedan od najviih oblika sprezanja materijalnih interesa izmeu preduzea u oblasti proizvodnje, prometa, organizacije, marketinga, itd. Bazira se na zajednikom ulaganju rada i sredstava u zajedniku aktivnost i, na bazi toga, odgovarajue uee u ostvarenom rezultatu poslovanja, kao i u zajednikom snoenju rizika poslovne aktivnosti.

*Svoju najveu primenu u svetskoj privredi zajednika ulaganja imala su tokom 1970-tih godina, dok je njihova popularnost neto opala posle 1980. godine. Zajednika ulaganja predstavljaju jedan od najpovoljnijih naina transfera savremenih tehniko-tehnolokih dostignua od jednog privrednog subjekta do drugog.

*Zajednika ulaganja mogu obuhvatiti saradnju u oblasti:zajednikog nauno-istraivakog rada, projektovanja, prodaje tehnologije, i sl., proizvodne saradnje, komercijalne saradnje (u oblasti realizacije proizvoda, marketinga, servisa), finansijske saradnje.

*Prednosti koje preduzee u zemlji u razvoju tei da ostvari ovim putem jesu sledee:uvoenje savremenih tehnologija u proces proizvodnje, intenzivnije ukljuivanje u meunarodnu podelu rada, poveanje obima proizvodnje uz manja ulaganja sopstvenih sredstava,

*obogaivanje asortimana proizvodima koji su do tada uvoeni, poveanje izvoza i poboljanje njegove strukture, potpunije zadovoljavanje potreba domaeg trita, rastereenje platnog bilansa smanjenjem uvoza.

*Partner u razvijenoj zemlji zajednikim ulaganjem tei da ostvari sledee prednosti:korienje domaih izvora za proizvodnju, po niim nabavnim cenama (rude minerala i metala, energija, poljoprivredni proizvodi, i sl.), korienje domae jeftine strune radne snage,

*korienje ve postojeih domaih proizvodnih kapaciteta, uz mogunost angaovanja strune radne snage, ije bi zaposlenje u sopstvenim pogonima u inostranstvu uslovljavalo daleko vee trokove, korienje poreskih i raznih drugih fiskalnih i pravnih olakica u zemlji ulaganja kapitala.

*DEFINISANJE I CILJ PLANIRANJAPOJAM PLANIRANJAFunkcija planiranja obuhvata aktivnosti utvrivanja ciljeva tekueg poslovanja i razvoja, zatim predvianja i definisanja buduih zadataka, kao i uslova u kojima treba da se izvravaju zadaci i ostvaruju ciljevi.

*Planiranje predstavlja osnovu za obavljanje ostalih menaderskih aktivnosti kao to su:organizovanje, zapoljavanje, uticanje i kontrolisanje.

*Obavljanje navedenih ostalih funkcija menadmenta zavisi od kvaliteta donesenih planskih odluka.Planiranjem se koncipiraju aktivnosti preduzea tako da vode u pravcu ostvarenja njegovih ciljeva.

*Planske odluke se, prema tome, moraju donositi unapred, a one se odnose na poslove koje treba uraditi, zatim na to kada treba da se urade ti poslovi, kao i na to ko treba da uradi date poslove.

*Menaderi koriste planove i kao standarde poslovanja, koji su im neophodni za kontrolisanje poslovanja preduzea, uporeivanjem onoga to se desilo sa onim to je trebalo da se desi.

*Proces planiranja obuhvata kako donoenje planskih odluka, tako i utvrivanje upravljakih mera u pravcu izvravanja planiranih zadataka, odnosno ostvarivanja ciljeva preduzea.

*Planske odluke mogu se donositi na osnovu: analize i kritike ocene poslovanja preduzea u prolosti, i predvianja uslova poslovanja u buduem periodu.

*Funkcija planiranja predstavlja veoma sloenu aktivnost menadmenta, koja se sastoji iz vie oblika planskih odluka, i to: utvrivanja ciljeva poslovanja preduzea, izbora poslovne politike, utvrivanja strategije, donoenja programa i izrade planova.

*Planiranje je primarna faza procesa upravljanja, koja omoguuje menadmentu da sa vie pouzdanosti koordinira poslovanje preduzea i da iznenaenja koja ga oekuju iz okruenja svede na to je mogue manju meru.Proces planiranja obezbeuje menadmentu odgovarajui etalon za kontrolu poslovanja preduzea.

*Planiranje je primarna funkcija menadmenta koja obuhvata aktivnosti donoenja odluka o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima, kojima se omoguuje usmeravanje i prilagoavanje poslovanja preduzea u kontinuelnom procesu privreivanja.

*SADRAJ PROCESA PLANIRANJAProces planiranja predstavlja sistematizovano sagledavanje buduih aktivnosti preduzea, kako bi se pripremile odgovarajue mere za akcije u sadanjosti.

*Planiranje je kreativni proces, to podrazumeva stalno nastojanje preduzea da usavrava svoje poslovanje i da se ne miri sa postojeim stanjem. Planiranje kao kontinuelni proces u okviru funkcije menadmenta obuhvata aktivnosti donoenja i sprovoenja planskih odluka.

*Planiranjem se doprinosi poboljanju poloaja preduzea na tritu, jer je to svesna, usklaena i permanentna aktivnost menadmenta usmerena na ostvarivanje poslovnog uspeha.

*Planitanjem menadment moe ne samo da sagleda postojee probleme ve i da uoi mogunosti razvoja preduzea.Pod poslovanjem preduzea u ovom kontekstu podrazumevaju se planirani ciljevi i zadaci, zatim uslovi za njihovo ostvarivanje, kao i izvrioci pojedinih zadataka.

*Vreme za koje se donose planske odluke predstavlja dimenziju kojom se odreuje budunost poslovanja preduzea.Stepen pouzdanosti planskih odluka uslovljen je mogunou planiranja da obezbedi kontrolu buduih dogaaja, kao i da omogui reagovanje preduzea na pojave u budunosti koje se ne mogu kontrolisati.

*Na osnovu saznanja do kojih se dolazi u okviru teorije planiranja, mogue je otklanjati smetnje koje se javljaju u procesu razvoja preduzea.

*Planiranje je nain da se pobolja sposobnost preduzea da se suoi sa promenama da izbegne opasnosti i da koristi mogunosti koje promene sa sobom nose.

*Cilj planiranja nisu promene kao takve, ve da se odabere to povoljniji nain poslovanja i pravac razvoja preduzea.

*Planiranjem se menadment preduzea usmerava da svojim aktivnostima inicira promene uslova poslovanja, ne dozvoljavajui da mu se te promene nametnu iz okruenja.

*S obzirom na to to se proces planiranja odnosi na budue dogaaje u poslovanju, bitna determinanta planskih odluka jeste vremenski period za koji se predviaju aktivnosti preduzea.

*Kada se planske odluke vezuju sa vremenom za koje se donose, planiranje moe biti kratkorono, srednjorono i dugorono i operativno.

*Pri tome, kratkorono planiranje odnosi se na godinje periode, dok se srednjoronim planiranjem obuhvata period od pet godina, a dugoronim planiranjem se obuhvataju periodi deset ili dvadeset godina, da bi se operativnim planiranjem razraivali godinji zadaci na krae vremenske periode (mesece, sedmice, dane).

*Rezultat procesa planiranja izraava se u vidu planskih odluka, politika, strategija, programa i planova.

*NUNOST I CILJEVI PLANIRANJANunost planiranja uslovljena je i veliinom preduzea i strukturom njegove delatnosti. Vea preduzea su manje elastina na promene u okruenju, zbog vee koncentracije sredstava i kadrova.

*U ovakvim preduzeima (vea) posebno je bitno dobro i efikasno planiranje, kako bi se izbegle neizvesnosti u budunosti na koje veliki poslovni sistemi tee mogu da reaguju.

*U manjim preduzeima je takoe neophodno dobro planiranje. Meutim, manja preduzea, sa manjim obimom sredstava za proizvodnju i manjim brojem zaposlenih lake se prilagoavaju promenama u okruenju.

*Nunost planiranja nametnuta je preduzeu uslovima u kojima posluje, to se posebno ispoljava kroz trinu konkurenciju.Kada je u pitanju preduzee kao organizacioni sistem, cilj planiranja jeste omoguavanje stvaranja to veeg profita na uloeni kapital.

*Zato menadment preduzea mora donositi odluke o ciljevima, politikama, strategijama, programima i planovima kao proizvodima procesa planiranja, kojima se iskazuje ukupna orijentacija preduzea na stvaranje profita, ali i obuhvataju mere za izvravanje parcijalnih zadataka po odreenim segmentima organizacione strukture.

*Moe se izvui zakljuak da je planiranje skup mera i aktivnosti menadmenta usmerenih na ostvarivanje ciljeva poslovanja preduzea.

*Kako je poslovanje preduzea kontinuelan proces, to i planiranje mora biti kontinuelno.Sticanje profita kao krajnjeg cilja poslovanja preduzea podrazumeva zadovoljavanje potreba potroaa graana i drutva u celini.

*U sreditu funkcije planiranja jeste odluivanje kao osnovni zadatak menadmenta.Bitna karakteristika planiranja jeste da je to primarna funkcija menadmenta. Planiranjem zapoinje upravljako odluivanje, tim pre to se u toj fazi utvruju ciljevi, politike, strategije, programi i planovi tekueg poslovanja i razvoja preduzea.

*Kada se radi o preduzeu kao organizacionom sistemu koji obavlja privrednu delatnost, menadment donosi poslovne odluke.Menadment kao upravljaki organ preduzea mora da raspolae potrebnim obimom i vrstama informacija da bi donosio kvalitetne odluke, kako bi stalno poboljavao poloaj svoje organizacije na tritu i u ukupnom drutvenom okruenju.

*Poslovne odluke proistiu iz brojnih aktivnosti menadmenta i mogu se grupisati kao: traenja novih ideja za iniciranje poslovanja, reagovanja na pritiske iz same organizacije i iz njenog okruenja, razmetaj elemenata proizvodnje i - pregovaranje sa uesnicima u poslovanju.

*Donoenje kvalitetnih poslovnih odluka mora se zasnivati na injenicama i na poznavanju podruja poslovanja.Planiranje kao primarna funkcija menadmenta predstavlja proces donoenja odluka pre zapoinjanja poslovne aktivnosti.Planiranje poslovanja podrazumeva i preispitivanje donesenih odluka.

*Odluivanje u procesu planiranja usmereno je na donoenje odgovarajuih odluka, a to su: ciljevima, politikama, strategijama, programima, planovima i budetu.

*

*ODREIVANJE CILJEVA U PROCESU PLANIRANJA DEFINISANJE POJMA CILJCilj svake organizacije jeste stvaranje nekog proizvoda ili obavljanje odreene usluge, koji imaju vrednost za njene potroae

*Razne organizacije, kao to su crkva, vojska, kola, udruenje graana, nastoje da stvore neku vrednost za svoje potroae, odnosno za korisnike proizvoda svoga delovanja.

*Kada se radi o cilju preduzea kao organizacionog sistema ije poslovanje je u fokusu celog ovog uenja o menadmentu, moglo bi se, pojednostavljeno, rei da je to profit.

*Milton Fridman (M.Friedman), amerikig nobelovc za ekonomiju, je izjavio da je jedina obaveza koju preduzee ima ostvarivanje profita.

*Ren i Voic tvrde da je razlog osnivanja i poslovanja date organizacije, a pre svega preduzea, stvaranje vrednosti, odnosno neega to moe da koristi potroaima.

*U protivnom, potroai e svoj novac upotrebiti za neke druge proizvode ili usluge.Ovi autori smatraju, nije dovoljno ako se menaderima kae da je u njihovim svakodnevnim poslovima profit jedini cilj. Oni misle da je mnogo korisnije ako se kae da je profit nagrada za efikasno korienje raspoloivih materijalnih i kadrovskih resursa u procesu stvaranja vrednosti.

*Ciljevi su nameravana stanja ili situacije u koje se eli da doe na osnovu preduzete planske akcije. Oni odraavaju aspiraciju preduzea u budunosti.

*Na osnovu ovako definisanih ciljeva moe se zakljuiti da se planskim odlukama razrauju i preciziraju razlozi osnivanja preduzea.Na osnovu utvrenih ciljeva formiraju se i kriterijumi racionalnosti planskih odluka pri izboru jedne od moguih varijanti pravaca akcije.

*Stepen ostvarivanja planiranih ciljeva predstavlja pokazatelj uspenosti poslovanja, jer se ciljevima izraava standard za kontrolu efikasnosti funkcionisanja preduzea.

*GLAVNA CILJNA PODRUJA PLANSKIH ODLUKAPiter Draker (Peter Drucker), navodi sledeih osam najvanijih podruja koja opredeljuju ciljeve preduzea: poloaj na tritu, inovacije, ljudska organizacija fiziki resursi (izvori sredstava za proizvodnju), finansijski izvori, drutvena odgovornost, produktivnost i odgovornost za profit.

*Poloaj na tritu je ciljna funkcija procesa donoenja planskih odluka zato to se uspenost ukupnog poslovanja preduzea proverava preko trinih kriterijuma.Inovacije predstavljaju neumitnost u poslovanju preduzea ukoliko eli da opstane u trinoj konkurenciji i da se izbori za to povoljniji poloaj na tritu.

*Ljudska organizacija je podruje koje je relevantno za menaderske odluke, jer se menadment ispoljava kao sposobnost obavljanja poslova pomou ljudi.Fiziki resursi predstavljaju materijal, sredstva za rad i prirodne uslove kojima preduzee raspolae u procesu ostvarivanja svoje poslovne aktivnosti.

*Finansijski resursi predstavljaju novane iznose za zapoinjanje i odravanje kontinuiteta poslovanja preduzea.U trinoj privredi sve poslovne aktivnosti nuno zapoinju od novanog oblika vrednosti. Za novac se nabavljaju materijalni elementi proizvodnje, a novcem se isplauju i zarade radnika.

*Drutvena odgovornost kao ciljno podruje poslovanja preduzea mora se imati u vidu kada se donose planske odluke. To proistie iz injenice da je preduzee neodvojivi deo drutva i da njegovo poslovanje mora biti u skladu sa optim drutvenim normama i ciljevima.

*Produktivnost kao cilj preduzea podrazumeva stvaranje to vee koliine proizvoda uz odreeno troenje radne snage.Odgovornost za profit predstavlja podruje ispoljavanja aktivnosti menadmenta pri donoenju planskih odluka zato to se visinom profita opravdava preduzimanje poslovnih poteza pomou kapitala koji pripada akcionarima.

*Akcionari oekuju da se poslovanje preduzea usmeri u pravcu sticanja to veeg profita na njihov uloeni kapital, iz ega njima pripada dividenda, kao nagrada za rizik kupovine akcija datog preduzea.

*Potroai proizvoda ili usluga datog preduzea svoj interes zadovoljavaju kroz visinu cena koje plaaju i kroz kvalitet upotrebnih vrednosti koje dobijaju za svoj novac.

*Zaposleni kao kreativni faktor poslovanja preduzea zainteresovani su za to vee plate, ali i za to povoljniji poloaj u organizaciji.Dobavljai kao izvor sredstava za proizvodnju svoj interes u poslovanju preduzea vide u blagovremenom plaanju isporuenih dobara.

*Javnost svoje zahteve prema poslovanju preduzea ispoljava kroz zadovoljavanje zajednikih i optih potreba drutva (obrazovanja, zdravstva, kulture, nauke, odbrane, dravne uprave i slino).

*Ciljevi preduzea koji se utvruju u okviru planskih odluka nuno se transformiu u zadatke, kako bi se obezbedilo njihovo efikasno ostvarivanje. Zadaci, ustvari, predstavljaju operacionalizaciju ciljeva po pojedinim aktivnostima uesnika u procesu poslovanja i po vremenskim intervalima u kojima se moraju obaviti.

*UTVRIVANJE POLITIKE KAO ELEMENT PLANSKOG ODLUIVANJADEFINISANJE POLITIKE PREDUZEAPod pojmom politika podrazumeva se skup odluka kojima se odreuju ponaanja preduzea u realizovanju njegovih planskih ciljeva.

*Politikom se preciziraju principi, metode i kriterijumi kojima se usmeravaju poslovne aktivnosti preduzea.Politika predstavlja osnovu odluivanja o planskim ciljevima, uz uvaavanje odreenih principa i primenu odgovarajuih metoda u procesu planiranja.

*Poslovna politika moe se utvrivati na krai i na dui rok, to zavisi od planiranih ciljeva i zadataka preduzea. Poslovna politika na krai rok obuhvata proces odluivanja o ponaanju preduzea u neposredno predstojeem periodu u kome se budui dogaaji mogu sagledavati sa vie izvesnosti i pouzdanosti.

*Utvrivanje poslovne politike preduzea na dui rok podrazumeva i odluivanje o stratekim ciljevima, to znai da se poslovni dogaaji u budunosti mogu predvideti sa manje izvesnosti i pouzdanosti.

*KLASIFIKOVANJE POLITIKA PREDUZEAPolitike se mogu klasifikovati po tri kriterijuma i to prema: obuhvatanju elemenata organizacione strukture preduzea, periodu za koji se utvruju i poslovnim aktivnostima.

*Utvrivanje poslovne politike na krai rok podrazumeva usmeravanje ponaanja preduzea u postojeim uslovima poslovanja.Skup ovakvih odluka menadmenta naziva se tekua poslovna politika.

*Odluke menadmenta kojima se usmerava ponaanje preduzea na dui rok, to podrazumeva prilagoavanje promenama koje nastaju u veliini proizvodnog kapaciteta, u kadrovskoj strukturi i u poziciji na tritu, predstavljaju razvojnu politiku.

*Razvojna politika je usmerena na donoenje odluka i preduzimanje aktivnosti kojima se menjaju: trina pozicija preduzea, raspoloiva tehnika, primenjena tehnologija, kadrovska struktura i finansijski resursi.

*Razvoj kadrovske strukture je poseban element razvojne politike, koji podrazumeva angaovanje novih strunjaka i osposobljavanje postojeih za nove uslove poslovanja i novi nain ponaanja preduzea.

*U okviru odluka o razvoju preduzea nuno utvruje finansijska politika, ijom realizacijom se stvaraju uslovi za nabavku nove tehnike i tehnologije, to je mogue ukoliko se obezbede potrebna novana sredstva.

*POSLOVNA STRATEGIJA KAO ELEMENT PLANSKOG ODLUIVANJADEFINISANJE STRATEGIJEStrategija predstavlja jedan od elemenata planskog odluivanja o ciljevima nekog organizacionog sistema.

*U teoriji i praksi menadmenta strategija oznaava skup pravila, principa i zakona na osnovu kojih se donose dugorone odluke o upravljakim akcijama, s ciljem optimalnog razvoja datog sistema.

*Polazei od ovakvog pristupa, pojam strategija moe se objasniti kao fundamentalna upravljaka odluka o ciljevima, politikama i metodama realizovanja tako formulisane odluke. To podrazumeva da se strategija preduzea utvruje u procesu planiranja, ije su najvanije faze: izbor podruja poslovanja, raspored materijalnih i kadrovskih resursa, usmeravanje prema zahtevima trita i maksimiziranje profita po jedinici uloenog kapitala.

*Strategija kao fundamentalna odluka menadmenta obuhvata i realizaciju planiranih ciljeva, to je ini kompleksnom i integralnom poslovnom koncepcijom.

*Strategijom se obezbeuje sadejstvo, odnosno sinergetsko delovanje kadrovskih resursa raspoloivim materijalnim elementima proizvodnje u procesu ostvarivanja planiranih ciljeva, uz prilagoavanje uslovima na tritu i u ukupnom drutvenom okruenju.

*Politikom se utvruju stavovi, naela i kriterijumi ponaanja preduzea, a strategijom se obuhvata izbor naina da se ostvare planirani ciljevi.

*S obzirom na to to su i eksterni i interni uslovi preduzea podloni promenama, utvrivanje strategije preduzea predstavlja kontinualnu aktivnost menadmenta.

*KARAKTERISTIKE STRATEGIJEStrategija kao planska odluka predstavlja produetak aktivnosti menadmenta na utvrivanju ciljeva preduzea. Kada su poznati ciljevi preduzea, menadment pristupa formulisanju plana akcije kojim se definie nain na koji se ciljevi mogu ostvariti.

*Odgovarajua strategija omoguuje menadmentu preduzea da racionalno koristi raspoloive kadrovske potencijale i materijalne resurse, kako bi se to efikasnije ostvarivali planirani ciljevi.

*Pri utvrivanju strategije preduzea, menadment mora da vodi rauna o prednostima koje preduzee ima ili moe da stekne u trinoj konkurenciji, kao i o raspoloivim internim uslovima privreivanja, koji se ispoljavaju u vidu kadrovskih i materijalnih resursa.

*Konkretno preduzee moe da ima diferencijalne prednosti u odnosu na svoju konkurenciju u razliitim vidovima, kao to su: kvalitet proizvoda, asortiman, prodajne cene, usluivanje kupaca, disperziranost prodajne mree, i slino.

*Strategija preduzea, za razliku od strategije drugih organizacionih sistema, naziva se poslovna strategija. Ona je usmerena na ostvarivanje poslovnih rezultata preduzea kao njegovog osnovnog cilja.

*PODRUJA STRATEKIH ODLUKAU procesu planiranja, menadment preduzea utvruje globalnu strategiju tog privrednog subjekta kao celine. Na taj nain se poslovanje preduzea usmerava na postizanje konkurentske prednosti u odnosu na druga preduzea.

*Delovi organizacione strukture na ijem nivou se donose planske odluke o nainu sticanja konkurentske prednosti nazivaju se strateke poslovne jedinice. Strategija koja se utvruje kao skup odluka menadmenta usmerenih na sticanje konkurentske prednosti preduzea u odnosu na ire trite i na vie grana i grupacija privrednih delatnosti predstavlja optu strategiju preduzea.

*Pod optom strategijom preduzea podrazumevaju se planske odluke menadmenta usmerene na rast i razvoj ovog privrednog subjekta u celini.Strateke poslovne jedinice, kao to im i sam naziv kae, predstavljaju specifine segmente organizacione strukture preduzea, na ijem nivou se utvruje strategija.

*Ako se poe od injenice da profit preduzea ini zbir profita njegovih stratekih poslovnih jedinica, neophodno je posebne strateke odluke meusobno uskladiti kako bi se omoguilo maksimiziranje profita na nivou celine ovog privrednog subjekta.

*PROGRAM KAO ELEMENT PLANSKOG ODLUIVANJADEFINISANJE PROGRAMACiljeve poslovanja preduzea utvrene u procesu planiranja neophodno je operacionalizovati u vidu zadataka koje treba obaviti, zatim vremena njihovog izvravanja, kao i resursa koji su potrebni za ostvarivanje planiranih ciljeva.

*Ovaj postupak konkretizacije planiranih ciljeva predstavlja programiranje, kao jednu od aktivnosti menadmenta u ukupnom procesu planiranja.Menadment preduzea sainjava program nakon utvrenih ciljeva, formulisane politike i definisane poslovne strategije.

*Aktivnost menadmenta na navedenoj konkretizaciji planiranih ciljeva, politika i strategija, predstavlja proces programiranja, kojim se planiranje pribliava funkciji izvrenja.Programom se neposrednije rasporeuju zadaci koje je neophodno obaviti u odgovarajuim intervalima, uz angaovanje potrebnih kadrova, kao i primenu raspoloivih sredstava. Ograniavajui faktor orijentacije menadmenta na pojedine programe jeste raspolaganje finansijskim potencijalom.

*SADRAJ PROGRAMAProgram kao specifina planska odluka ima svoje elemente pomou koji se konkretizuje razrada planiranih ciljeva, politika i strategija preduzea.

*Elementi programa su: zadaci, rezultati, resursi, organizacione jedinice, vreme.

*Zadaci predstavljaju prvi element programa kao planske odluke. Ciljevi kao generalno usmerenje preduzea mogu se realizovati tek poto se formuliu zadaci koje treba neposredno obaviti.

*Kao zadaci u prethodnom mogu se izdvojiti aktivnosti nabavke, proizvodnje, prodaje, kao i finansiranja poslovanja.Navedeni programski zadaci mogu se dalje ralanjivati na grupe poslova u okviru izvrnih funkcija preduzea.

*Rezultati poslovanja kao element programa ispoljavaju se u vidu proizvoda ili usluga koji se mogu ponuditi potroaima posredstvom trita. Drugi oblik rezultata poslovanja preduzea je realizovana vrednost proizvoda i usluga, u vidu ukupnog prihoda.

*Nakon pokrivanja trokova materijala i sredstava za rad, kao i isplata zarada radnicima, preduzeu ostaje profit. Resursi predstavljaju raspoloive kadrovske potencijale i materijalna sredstva preduzea.

*Navedeni resursi treba da imaju veoma sloenu i raznovrsnu strukturu koju je neophodno prilagoditi potrebama realizacije programa.Kadrovi se angauju uz ugovaranje odgovarajue naknade za obavljeni posao, a sredstva za proizvodnju se kupuju na tritu kao roba.

*Organizacione jedinice uspostavljaju se na osnovu podele rada u okviru preduzea.Pojedine organizacione jedinice imaju visok stepen samostalnosti u odluivanju, a to su strateke poslovne jedinice, koje neposredno istupaju na tritu i na taj nain doprinose ostvarivanju konkurentskih prednosti preduzea u ijem su sastavu.

*Kao elementi organizacione strukture preduzea uspostavljaju se i poslovne funkcije, kao to su marketing, proizvodnja, finansije i druge.Programi aktivnosti poslovnih funkcija su sastavni delovi programa preduzea.Vreme predstavlja dimenziju u kojoj se rasporeuju zadaci koji su obuhvaeni programom.

*PROJEKTI KAO DELOVI PROGRAMAU procesu realizacije programa esto se sainjavaju odgovarajui projekti kojima se usmerava konkretna aktivnost preduzea i utvruju uslovi za obavljanje datih zadataka.

*Projekti se izrauju s ciljem reavanja pojedinih poslovnih problema, kao to su: konkretni nastup na novom tritu, primena nove tehnologije, osvajanje novih proizvoda, proirenje i modernizacija proizvodnih kapaciteta uspostavljanje poslovno-tehnike saradnje, promena organizacione strukture preduzea, i slino.

*Konkretni nastup na tritu definie se kao neposredna razrada programom utvrenih zadataka na realizaciji stratekih odluka menadmenta, a podrazumeva istraivanje odreenog segmenta trita, zatim propagandu meu potencijalnim kupcima, procenu konkurencije i slino.

*PLAN KAO ELEMENT PROCESA PLANIRANJADEFINISANJE PLANA PREDUZEASloenost procesa planiranja ogleda se u utvrivanju ciljeva, definisanju politika, formulisanju strategija, izradi programa i donoenju planova.

*Proces planiranja se ne zavrava donoenjem plana, jer se ova primarna aktivnost menadmenta produava koordinacijom ostvarivanja planiranih ciljeva i analizom poslovnog uspeha preduzea.

*Plan je instrument procesa planiranja, kojim se kvalitativno i kvantitativno izraava zadatak preduzea koji treba da se ostvari u buduem periodu, a to znai da se planom ciljevi preduzea razrauju u zadatke koji slue kao osnova za preduzimanje akcije i za kontrolu ostvarenih rezultata poslovanja.

*Plan preduzea mora da obuhvati ukupno njegovo poslovanje za odreeni period, kao i funkcionisanje svih delova njegove organizacione strukture. Planom se usmeravaju aktivnosti u skladu sa raspoloivim kadrovskim potencijalima i materijalnim resursima, kao i sa prilikama koje vladaju u okruenju.

*Planom se aktiviraju nedovoljno korieni resursi i podstie poboljanje konkurentske sposobnosti preduzea.Planom se definie cilj poslovanja preduzea, na osnovu ega se utvruju potrebna materijalna sredstva i kadrovi za realizovanje tako definisanog cilja.

*Menadment preduzea donosi vie varijanti plana za isti planski period, kako bi se obezbedio od neizvesnosti i iznenaenja koja mogu nastati u budunosti.

*FLEKSIBILNI PLANOVIIzrada vie varijanti plana za jedan planski period podrazumeva obuhvatanje moguih zbivanja u budunosti na fleksibilan nain.

*Donoenje fleksibilnog plana zasniva se na moguim promenama koje se odraavaju preko: korienja proizvodnog kapaciteta, prilika na tritu, snabdevanja finansijskim sredstvima, optih uslova privreivanja u okruenju, i sl.

*BUDET KAO OBLIK PLANSKOG DOKUMENTAPojam budet u ekonomskoj teoriji i praksi esto se koristi za oznaavanje plana prihoda i rashoda u dravnim i drugim vanprivrednim ustanovama.Budet je prvobitno predstavljao godinji finansijski plan drave, ime se teilo obezbeenju ravnotee izmeu prihoda i rashoda.

*U novije vreme, izraz budet upotrebljava se i u teoriji i praksi menadmenta za oznaavanje finansijskog aspekta plana.Budet se formira za svaki plan preduzea u delu kojim se utvruju izdaci neophodni za preduzimanje planiranih aktivnosti.

*Budet kao planski dokument donosi se godinje i razrauje se po kvartalima i mesecima, jer se novana sredstva obezbeuju postepenim prilivom od prodaje proizvoda ili iz drugih izvora.U procesu planiranja, odnosno u fazi donoenja plana kao instrumenta toga procesa, budet se sainjava u novanim jedinicama mere.

*Menadment preduzea koristi budet u cilju sagledavanja potrebnih novanih sredstava za pojedine aktivnosti.Zato se budet javlja kao odreeni planski dokument.Kako budet ima dve strane prihodnu i rashodnu njegova uloga se proiruje i na kontrolu poslovanja, odnosno na proveru ostvarenja planom utvrenih rashoda za dati period.

*Budet kao jedan od vidova planskih dokumenata ima, dakle, i kontrolnu ulogu u procesu planiranja kao primarne funkcije menadmenta.Pitera Drakera (Peter F. Drucker) je zakljuio da budet kao planski dokument ima ulogu ne samo pasivne kontrole izdataka ve i instrumenta u rukama menadmenta, koji slui kao podloga za spreavanje rasta trokova, kao i njihovog smanjenja.

*PODELA PLANOVA PREMA VREMENU KOJE OBUHVATAJUPlan se donosi kao in