1. U okviru gpp-a razlikujemo sledece postupke: - parnicni- vanparnicni- postupak izvrsenja i obezbedjenja

2. Ako tuzilac zeli da podnese tuzbu protiv RS duzan je da pre podnosenja tuzbe podnese zahtev republickom javnom pravobraniocu u vidu

- predloga za mirno resavanje spora

3. Nacelo dispozicijeNačelo dispozicije znači da pokretanje parnice,tok postupka i

prestanak parnice zavisi od volje i inicijative stranaka.Nemo iudex sine actore-nema parnice bez tužioca.

4. Nacelo obostranog saslusanjaSud je dužan da omogući svakoj stranci u postupku da se izjasni o

zahtevima i navodima protivne(suprotne) stranke.

5. Koje nacelo se izrazava latinskom maksimom audiatur et altera pars?

- Nacelo obostranog saslusanja

6. Raspravno naceloPodrazumeva da je prikupljanje cinjenicnog materijal ( dokaza) neophodno za donosenje pravilne i zakonite presude od strane suda. Inicijativa za prikupljanja cinjenicnog materijala pripada strankama u postupku, a ne na sudu kao kod nacela istraznosti. Samo od stranke zavisi koje ce cinjenice u postupku izneti i koja ce dokazna sredstva predloziti da bi uverila sud u istinitost onoga sto u parnici tvrdi.

7. Nadleznost suda, pojam i vrste nadleznosti Pod pojmom nadležnosti podrazumeva se pravo i dužnost suda da

postupa u određenoj pravnoj stvari , sto znaci da odredjeni sud po zakonu ima pravo da postupa u odredjenoj pravnoj stvari, a istovremeno ima i obavezu da postupa u tom predmetu i tu svoju obavezu ne moze otkloniti, vec mora da sprovede postupak i donese odluku.

-Apsolutna nadležnost (za rešenje spora nadležan sud,a ne neki drugi organ);

-Stvarna nadležnost,(Nadležnost prema vrsti suda);

-Mesna nadležnost (razgraničenje nadležnosti prema teritorijalnom principu)

-Funkcionalna nadležnost nadležnost(Instanciona nadležnost-nadležnost za postupanje po pravnim lekovima).

8. Stranacka sposobnost Svojstvo određenog subjekta da može biti nosilac procesnih prava i

obaveza u parnici(ius standi in iudicio).Stranacku sposobnost u procesnom pravu je pandam pravnoj sposobnosti u materijalnom pravu. Stranačku sposobnost ima svako fizicko lice bez obzira na uzrast i poslovnu sposobnost.

9. Parnicna sposobnost i kada je stranka parnicno sposobna? To je sposobnost određenog lica da preduzima parnične radnje u

postupku pred sudom.Stranka je parnično sposobna ako ima postpunu poslovnu sposobnost, a to je po pravilu sa navršenih 18 godina života.Punoletno lice kome je ograničena poslovna sposobnost, parnično je sposobno u granicama svoje poslovne sposobnosti. Stranačka sposobnost uslov za parničnu sposobnost.

10.Postulaciona sposobnost To je sposobnost parnično sposobne stranke da može bez punomoćnika sama neposredno preduzimati parnične radnje pred sudom. Po ZPP – u postupku po vandrednim pravnim lekovima, reviziji i zahtevu za zastitu zakonitosti, stranka može preduzimati parnične radnje samo preko punomoćnika koji je advokat. Stranka nema postulacionu sposobnost u toj fazi postupka i ako ima parničnu sposobnost. Takođe postulacionu sposobnost nemaju lica koja zbog svog fizičkog nedostatka nisu u stanju da se samostalno izjašnjavaju pred sudom u parnici.

11.Procesna legitimacija Procesna legitimacija je ovlascenje lica za vodjenje konkretne parnice, a to znaci da procesnu legitimaciju imaju stranke u sporu koje imaju materijalnopravni odnos izmedju sebe u vezi sa kojim je nastao spor.

12.Stvarna legitimacija Strank u postupku ima stvarnu legitiminaciju ako je ucesnik materijalnopravnog odnosa iz kojeg je nastala parnica. Stvarna legitimacija je materijalno pravne a ne procesnopravne prirode.

13.Pojam tuzbe Tuzba je inicijalna parnicna radnja kojom se pokrece parnicna delatnost radi zastite povredjenog, osporenog ili ugrozenog gradjanskog subjektivnog prava.

14.Vrste tuzbi s obzirom na sadrzinu pravne zastite koja se trazi - utvrdjujuca – deklarativna tuzba- osudjujuca – kondemnatorna tuzba- preobražajna – konstitutivna tuzba

15.Kondemnatorna tuzba To je osuđujuća tužba , kojom tužilac tvrdi da je neko njegovo subjektivno pravo povređeno ili ugroženo i zahteva od suda da naloži tuženom neko davanje, činjenje, nečinjenje ili trpljenje, da ga primora da uradi to što je dužan.

16.Deklarativna tuzba To je tužba u kojoj tuzilac od suda traži da utvrdi postojanje, odnosno nepostojanjej nekog prava ili pravnog odnosa ili istinitost odnosno neistinitost neke isprave.

17.Konstitutivna tuzba To je preobražajna tužba kojom se traži promena ili prestanak nekog pravnog stanja.

18.Objektivno preinacenje tuzbe manifestuje se kao: Objektivno preinacenje tuzbe tice se tuzbenog zahteva i moze se sastojati u: 1.) Promeni istovetnosti tuzbenog zahteva.2.) Povecanju postojeceg tuzbenog zahteva.3.) Isticanju drugog zahteva uz postojeci.

19.Litispendencija Litispendencija je momenat kada parnica pocinje teci, time sto se tuzba dostavlja tuzenom i zasniva se trostrani procesnopravni odnos izmedju suda, tuzioca i tuzenog.

20.Polozaj obicnog suparnicara Za obicne suparnicare karakteristicno je da se protiv svakog od njih moze doneti sadrzajno razlicita presuda. Polozaj svakog suparnicara je samostalan u odnosu na polozaj drugih, tako da svaki od njih sledi svoju procesnu sudbinu. Posledice procesnih radi svakih suparnicara deluju samo na njega, ali ne i na ostale suparnicare u istom postupku..

21.Polozaj jedinstvenog suparnicara

Jedinstveno suparnicarstvo postoji kad se po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa spor moze resiti samo na jednak nacin prema svim suparnicarima. To znaci da se ne mogu u postupku donositi razlicite i individualne odluke zasebne za svakog suparnicara po na osob.

22.Polozaj nuznog suparnicara Nuzan suparnicar postaje kada se u ulozi tuzioca ili tuzenog mogu obuhvatiti sva lica koja su ucesnici odredjenog materijalnog odnosa, to znaci da nuzne suparnicare odredjuje materijalno pravo, a ne procesna pravila.

23.Subjektivni, objektivni rokovi Subjektivni roki su oni ciji pocetak zavisi od saznanja lica za dogadjaj koji je relevantan za njihovo racunanje ili sticanja mogucnosti da to lice preduzme odredjenju parnicnu radnju. Objektivni rokovi racunaju se od nastupanja odredjene relevantne cinjenice nezavisno od saznanja ovlascenjih lica za tu cinjenicu.

24.Za koja pismena je obavezno licno dostavljanje?

- tuzba- platni nalog- presuda- resenje protiv kojeg je dozvoljena posebna zalba- pravni lek

25.Vracanje u predjasnje stanje Zakon propisuje da ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimjanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje,sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju ako postoje opravdani razlozi za propuštanje.Tada se postupak vraća u ono stanje u kom se nalazio pre propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo.

- rok od 8 dana ( subjektivni rok )-?- rok od 60 dana ( objektivni rok )-?

26.Ukoliko tuzeni ne odgovori na tuzbu u roku od30 dana donece se: - presuda zbog propustanja

27.Sta su indicije? Indicije su posredne cinjenice pomocu kojih sud stice saznanje o drugim cinjenicama koje su relevantne za resavanje spora.

28.Dokazna sredstva u parnicnom postupku

1-uvidjaj2-isprave3-svedoci4-vestaci5-saslusanje stranaka

29.Pojam presude

Presuda je sudska odluka kojom se autoritativno, konacno i meritorno odlucuje o zahtevu za presudu i resava spor, koji je bio povod parnici, na autoritativan i nesumnjiv nacin.

30.Vrste presuda s obzirom na sadrzaj pravne zastite koja se pruza

1)kondemnatorna-osuđujuća:2)deklarativna-utvrđujuća3)konstitutivna-preobražajna

31.Vrste presuda s obzirom na deo zahteva o kome se odlucuje

- konacna presuda-potpuna- delimicna presuda- dopunska presuda- medjupresuda

32.Vrste presuda s obzirom na postupak koji je prethodio donosenju presude

- kontradiktorne- presude na osnovu priznanja- presude na osnovu odricanja- presude zbog propuštanja- presude zbog izostanka- presude bez održavanja rasprave

33.Formalna pravosnaznost nastupa

Istekom roka za redovni pravni lek ili odricanjem od pravnog leka, odnosno povlacenjem pravnog leka, ako je bio izjavljen ili donosenjem presude od strane drugostepenog suda.

34.Materijalna pravosnaznost

Materijalna pravosnaznost znaci vezanost svih sudova na teritoriji jedne drzave sadrzinom presude koja je postala formalno pravosnazna.Formalna pravosnaznost je uslov za nastupanje materijalne pravosnaznosti.Materijalna pravosnaznost znaci da je konacno i autoritativno, pojedinacnim pravnim aktom,odluceno sta je pravo u konkretnoj situaciji ( sto znaci da stranke ne mogu u novoj parnici pred bilo kojim sudom u zemlji da osporavaju tacnost presude ).

35. Kada presuda postaje izvrsna? - kada prodje paricioni rok