međunarodna trgovina

Sandra STOJADINOVI JOVANOVI1

UDK: 339.7.012 Biblid 0025-8555,60(2008) Vol. LX, br. 1, pp. 93115 Izvorni nauni rad Mart 2008.

MEUNARODNA TRGOVINA I TRANSNACIONALNE KOMPANIJE SUPSTITUT ILI DOPUNAAPSTRAKTTransnacionalne kompanije predstavljaju kljune nosioce stranih direktnih investicija i kljune aktere meunarodne trgovine. Vie od 2/3 meunarodne trgovine se odvija posredstvom ovih kompanija i one bitno utiu na pravce, strukturu i obim odvijanja meunarodne trgovine. Odnos transnacionalnih kompanija i meunarodne trgovine je postao toliko isprepletan da se postavlja pitanje: da li su transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna meunarodnoj trgovini? Predmet rada je istraivanje ovog odnosa. U radu se ispituje uloga ovih kompanija u ukupnoj meunarodnoj trgovini i u spoljnoj trgovini matinih i zemalja domaina. Kljune rei: meunarodna trgovina, transnacionalne kompanije, strane direktne investicije

UVOD ransnacionalne kompanije predstavljaju najznaajnije aktere svetske trgovine i ukupne svetske privrede. Njihovo uee u svetskoj trgovini se moe porediti sa ueem pojedinih zemalja. Transnacionalne kompanije (TNK) ostvaruju rast po stopama koje prevazilaze stope rasta mnogih zemalja. Prodaje 500 najveih kompanija u svetu su se skoro utrostruile u periodu izmeu 1990. i 2001. godine, dok je svetski GDP u tekuim cenama porastao 1,5 puta u ovom periodu. Ukupne prodaje 100 najveih transnacionalnih kompanija, takoe, su porasle, i to sa 3,2 biliona USD na skoro 4,8 biliona USD od 1990. do 2000. godine.2

T1 2

Sandra Stojadinovi Jovanovi, asistent na Ekonomskom fakultetu, Kragujevac. UNCTAD, World Investment Report 2002, UN, New York and Geneva, 2002, p. 90, Box IV.1.

93

MP 1, 2008 Meunarodna trgovina i transnacionalne kompanije supstitut ili dopuna (str. 93115)

Usled njihovog delovanja nacionalni okviri su izgubili na znaaju, a drave postale drugorazredni privredni subjekti. Od sto najveih privrednih subjekata u 2000. godini, 29 su bile transnacionalne kompanije a 71 drave (Tabela 1). Prema ovom poreenju, najvea transnacionalna kompanija u svetu u 2000. godini bio je ExxonMobil rangiran na 45. mestu kombinovane liste zemalja i ne-finansijskih kompanija, sa procenjenim iznosom dodate vrednosti od 63 milijarde USD. Veliina ove kompanije, u pogledu dodate vrednosti, jednaka je veliini drava kao to su ile ili Pakistan. Vie od polovine najveih privrednih subjekata, prema dodatoj vrednosti, rangiranih na drugoj polovini liste, inile su kompanije. Tabela 1: 100 najveih privrednih subjekata u 2000. godini (milijarde USD)Rang 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 3 Naziv TNK/ Dodata Naziv TNK/ Dodata Naziv TNK/ Dodata Rang Rang zemlje vrednost zemlje vrednost zemlje vrednost SAD 9 810 17. Argentina 285 33. Venecuela 120 Japan 4 765 18. Rusija 251 34. Grka 113 Nemaka 1 866 19. vajcarska 239 35. Izrael 110 V. Britanija 1 427 20. vedska 229 36. Portugalija 106 Francuska 1 294 21. Belgija 229 37. Iran 105 Kina 1 080 22. Turska 200 38. Egipat 99 Italija Kanada Brazil Meksiko panija Koreja Indija Australija Holandija Tajvan 1 074 701 595 575 561 457 457 388 370 309 23. Austrija 24. Saud. Arabija 25. Danska 26. Hongkong 27. Norveka 28. Poljska 29. Indonezija 30. Juna Afrika 31. Tajland 32. Finska 189 173 163 163 162 158 153 126 122 121 39. Irska 40. Singapur 41. Malezija 42. Kolumbija 43. Filipini 44. ile 45. ExxonMobil 46. Pakistan General Motors 48. Peru 47. 95 92 90 81 75 71 63 62 56 53

Poto poreenje prodaja firmi i GDP-a zemalja nije konceptualno odgovarajue, a kako je GDP mera dodate vrednosti, to je i za firme utvrena dodata vrednost koja je definisana kao zbir plata, profita pre oporezivanja i amortizacije.

94


Rang

Naziv TNK/ Dodata Naziv TNK/ Dodata Naziv TNK/ Dodata Rang Rang zemlje vrednost zemlje vrednost zemlje vrednost Dominikanska 49. Alir 53 66. Vijetnam 31 83. 20 Republika 50. Novi Zeland 51. Rep. eka Ujed. Arap. 52. Emirati 53. Banglade 54. Maarska 55. Ford Motor 56. Daimler Chrysler 51 51 48 47 46 44 42 41 39 67. Liban 68. BP Wal-Mart 69. Stores 70. IBM 71. Volkswagen 72. Kuba 73. Hitachi 74. TotalFinaElf Verizon 75. Communications Matsushita 76. Electric Industrial Mitsui 77. & Company 78. E.On 79. Oman 80. Sony 81. Mitsubishi 82. Urugvaj 31 30 30 27 24 24 24 23 23 84. Tunis 85. Philip Morris 86. Slovaka 87. Hrvatska 88. Gvatemala 89. Luksemburg 90. SBS Communications 19 19 19 19 19 19 19 18 18

57. Nigerija 58. General Electric Toyota Motor

91. Itochu 92. Kazahstan

59.

38 38 37 36 33 32 32

22 20 20 20 20 20 20

93. Slovenija 94. Honda Motor 95. Eni 96. Nissan Motor 97. Toshiba 98. Sirija GlaxoSmith 99. Kline 100. BT

18 18 18 18 17 17 17 17

60. Kuvajt 61. Rumunija Royal 62. Dutch/ Shell 63. Maroko 64. Ukrajina 65. Siemens

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2002, UN, New York and Geneva, 2002, p. 90, Box IV.1.

Tako velike i mone, vee i od mnogih drava, ove kompanije presudno utiu na meunarodnu trgovinu. Najvei deo meunarodnih trgovinskih tokova se odvija posredstvom ovih kompanija. One opredeljuju strukturu,95


obim i pravce odvijanja meunarodne trgovine. Odnos meunarodne trgovine i transnacionalnih kompanija je toliko postao isprepletan da se, s pravom, postavlja pitanje njihovog meusobnog odnosa: da li su transnacionalne kompanije, odnosno sistemi njihovih mrea filijala irom sveta, supstitut meunarodnoj trgovini ili su joj komplementarne, dopunjujui je novim tokovima i oblicima saradnje? 1. DEFINISANJE POJMA TRANSNACIONALNE KOMPANIJE Definicije transnacionalnih kompanija su brojne i razliite. Razlike postoje kako u njihovom pojmovnom odreenju (kompanija, korporacija, preduzee), tako i u upotrebi razliitih atributa uz ove pojmove (transnacionalna, multinacionalna...), pa je neophodno napraviti razliku izmeu razliitih termina koji se koriste u literaturi. Prvo, treba napraviti razliku izmeu pojmova korporacija i kompanija. Dok se pod pojmom korporacija podrazumeva preduzee koje je osnovano i posluje akcionarskim kapitalom (akcionarsko drutvo) i predstavlja samo jedan pravni vid organizovanja transnacionalnih kompanija, pojam kompanija je iri i oznaava preduzee kao oblik organizacije poslovne aktivnosti uopte. Iako je veina transnacionalnih kompanija organizovana kao akcionarsko drutvo korporacije (jer je to pogodan nain da se sakupi neophodan iznos kapitala za poslovanje izvan dravnih granica), ispravniji je termin kompanija, jer se pod njim, kao irim pojmom, podrazumevaju svi oblici, odnosno forme preduzea, pa i korporacije. Drugo, u pogledu razliitih atributa (meunarodna, internacionalna, multinacionalna, nadnacionalna, supranacionalna, globalna i transnacionalna) koji se koriste za oznaavanje ovih preduzea, kao adekvatan istie se termin transnacionalna. Izraz trans je latinska re koja znai preko, iznad, a s obzirom da izabranim atributom treba da se oznai poslovna aktivnost preduzea koja prevazilazi granice u kojima je to preduzee osnovano (i ima domicil), te je adekvatno da se za ova preduzea koristi naziv transnacionalna preduzea odnosno transnacionalne kompanije. esto se kao sinonimi koriste pojmovi: multinacionalna i transnacionalna kompanija. Razlika izmeu njih je u tome to se rukovodstvo multinacionalne kompanije nalazi u vie zemalja, tako da matina zemlja (zemlja porekla) ove kompanije nije samo jedna zemlja, ve je to vei broj zemalja. Moe se oekivati da e se broj ovih kompanija znatno poveati usled procesa globalizacije svetske privrede, velikog broja fuzija preduzea (mergers) i96


decentralizacije odluivanja.4 Tipini primeri multinacionalnih kompanija su firma Royal Dutch/Shell, britansko-holandska kompanija nastala spajanjem dve transnacionalne kompanije iz ove dve zemlje, kojom se upravlja iz dva centra, dve zemlje, zatim firma DaimlerChrysler (ameriko-nemaka kompanija), Unilever (britansko-holandska kompanija), itd. Transnacionalna kompanija predstavlja stadijum u razvoju tradicionalnog preduzea. U poetku preduzea se osnivaju kao male inokosne (sa jednim vlasnikom) firme koje posluju iskljuivo na nacionalnom tritu (nekad ak samo i na lokalnom). Kako se kasnije razvija, preduzee ima sve vee potrebe za kapitalom (prvi pravac razvoja) i neophodno mu je sve vee trite (drugi pravac razvoja).5 Preduzee, prostorno, prvo posluje na lokalnom, zatim na nacionalnom i na kraju na svetskom tritu, jer u jednom trenutku nacionalno trite postaje preusko za poslovanje preduzea (bilo da postoji nedovoljna ponuda sirovina ili da trite ne moe da apsorbuje poveanu proizvodnju preduzea). U pogledu potreba za kapitalom one se zadovoljavaju tako to preduzee prerasta u ortako drutvo, sa sve vie ortaka, i konano postaje akcionarsko drutvo. Veina preduzea koja se bave meunarodnim poslovanjem su organizovana kao akcionarska drutva, jer meunarodna delatnost zahteva veliki poslovni kapital. U literaturi, brojni autori daju svoje definicije transnacionalne kompanije. Tako je transnacionalna kompanija: prema Daningu (Dunning6), preduzee koje preduzima strane direktne investicije i poseduje ili kontrolie aktivnosti dodate vrednosti u vie od jedne zemlje; prema Dikenu (Dicken7), firma koja ima mo da koordinira i kontrolie poslove u vie od jedne zemlje, ak ako ih i ne poseduje; a prema Kejvsu (Caves8), preduzee koje kontrolie i upravlja proizvodnim preduzeima lociranim u najmanje dve zemlje. Nesumnjivo je najira ona definicija koja kae da je transnacionalna kompanija svaka ona kompanija koja ima ili kontrolie proizvodne ili uslune pogone van svoje zemlje.4 5 6 7 8 Bjeli, Predrag, Ekonomika meunarodnih odnosa, Prometej, Beograd, 2003, str. 64. Rakita, Branko, Meunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993, str. 104. Dunning, John H., Multinational Enterprises and the Global Economy, Addison-Wesley Publishing Company Inc., Wokingham, England, 1993, p. 3. Dicken, Peter, Global Shift: Transforming the World Economy, Paul Chapman Publishing Ltd, London, 1999, p. 177. Caves, R., Multinational Enterprise and Economic Analysis, 2nd edn, Cambridge: Cambridge University Press, 1996, u: Johnson, Debra and Colin Turner, International Business: Themes and Issues in the Modern Global Economy, Routledge, London, 2003, p. 102.

97


Jedna od potpunijih definicija, iji su elementi sadrani u brojnim drugim definicijama, transnacionalnu kompaniju definie kao matinu kompaniju koja: obavlja proizvodnju i druge aktivnosti u svojim sopstvenim filijalama lociranim u nekoliko razliitih zemalja; ima direktnu kontrolu nad poslovnim politikama svojih filijala; donosi i primenjuje poslovne strategije u proizvodnji, marketingu, finansijama i drugim funkcijama koje prevazilaze nacionalne granice, postajui globalne orijentisane na ceo svet.9 Svoje definicije transnacionalne kompanije daju i meunarodne organizacije (OECD, MMF, Svetska banka, UN) koje statistiki prate i prouavaju aktivnosti ovih kompanija u svetskoj privredi. Tako je, na primer, OECD definisao da su transnacionalne one kompanije ili druge poslovne jedinice u privatnom, dravnom ili meovitom vlasnitvu koje su osnovane u razliitim zemljama i povezane na takav nain da moe jedna (ili vie njih) da u znaajnoj meri utie na aktivnost drugih, pre svega, u pogledu raspodele znanja i resursa. Stepen autonomnosti pojedinih jedinica je razliit.10 Prema UNCTAD-ovoj definiciji,11 transnacionalne kompanije su inkorporirana ili neinkorporirana preduzea koja se sastoje od matinih preduzea i njihovih filijala u inostranstvu. Matino preduzee je preduzee koje ima kontrolu nad drugim preduzeima u zemljama razliitim od svoje matine zemlje, obino posedujui izvestan udeo u vlasnikom kapitalu. Udeo u vlasnikom kapitalu od 10% ili vie obinih akcija ili glasake moi smatra se potrebnim pragom za ostvarivanje kontrole nad imovinom. U savremenim uslovima, kada postoji velika disperzija ulagaa, da bi se obezbedila veina u upravnim i kontrolnim organima preduzea, umesto ranijih 50%, i paket akcija u vrednosti od 10% ukupnog kapitala obezbeuje potrebnu veinu. Filijala u inostranstvu (strana filijala) je preduzee u kome investitor, koji je rezident druge zemlje, poseduje udeo koji mu obezbeuje trajni interes u upravljanju preduzeem (vlasniki udeo od najmanje 10%).9 Videti: Bjeli, Predrag, Ekonomika meunarodnih odnosa, op. cit., str. 64; i Root, Franklin R., International Trade and Investments, South-Western Publishing Co., Cincinnati, Ohio, 1990, p. 583. Videti: OECD Guidelines for Multinational Enterprises, OECD, Doc, DCB 48/28/76, u: Svetlii, Marjan, Zlatne niti transnacionalnih preduzea, Ekonomika, Beograd, 1986, str. 182. UNCTAD, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004, p. 345.

10

11

98


2. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE I MEUNARODNA TRGOVINA Na poetku XXI veka u svetu postoji 77.175 transnacionalnih kompanija koje imaju ukupno 773.019 filijala u inostranstvu (Tabela 3), to predstavlja svetsku mreu kanala kroz koju cirkuliu roba, usluge, kapital, znanje i tehnologija. Smatra se da oko 50% svetskog drutvenog proizvoda ostvaruju transnacionalne kompanije i da se njihovo uee u formiranju svetskog drutvenog proizvoda i dalje poveava. Uee ovih kompanija u meunarodnoj trgovini veoma je znaajno. Na njih otpada 2/3 svetske trgovine, a polovinu ovog uea, tj. 1/3 ukupne trgovine, ini intrafirmska trgovina odnosno meunarodne transakcije koje se odvijaju unutar transnacionalnih kompanija. Svojim delovanjem, transnacionalne kompanije su izmenile strukturu i izvrile rekompoziciju odvijanja meunarodne trgovine. Proizvodnja u inostranstvu, ostvarena u filijalama koje transnacionalne kompanije, preduzimanjem stranih direktnih investicija, osnivaju u inostranstvu, potiskuje klasine oblike izvoza i uvoza roba i usluga. Uticaj transnacionalnih kompanija na meunarodnu trgovinu moe se videti iz brojnih podataka. Ve ezdesetih godina XX veka, ukupne prodaje ostvarene preko filijala u inostranstvu iznosile su 84% tadanje vrednosti svetskog izvoza roba i nefaktorskih usluga (Tabela 2). Od 1990. godine, prodaje filijala transnacionalnih kompanija u inostranstvu gotovo neprekidno rastu bre od svetskog izvoza i postaju preovlaujui oblik meunarodne trgovine. Vrednost prodaja filijala transnacionalnih kompanija u inostranstvu u 1990. godini iznosila je 5,1 biliona USD, dok je vrednost svetskog izvoza roba i nefaktorskih usluga iznosila 4,2 biliona USD, ime je vrednost prodaja stranih filijala transnacionalnih kompanija nadmaila vrednost svetskog izvoza za 21% (iznosila je 121% vrednosti svetskog izvoza). Ve 1993. godine ovaj procenat iznosi 125 i potom neprekidno raste do 2002. godine. U 2000, 2001. i 2002. godini vrednosti prodaja filijala i za vie od 100% premauju vrednosti svetskog izvoza. Dok su dve decenije pre bili gotovo jednaki (taj procenat u 1980. i 1985. godini iznosio je 99%), u 1999. godini prodaje stranih filijala su gotovo dva puta vee (dostigle su 13,6 biliona USD), a u narednim godinama (kada dostiu u 2000. godini 15,7 biliona USD; 2001. godini 18,5 biliona USD; 2002. godini 17,7 biliona USD) i vie od dva puta vee od svetskog izvoza, ime su transnacionalne kompanije dokazale da su vie nego ravnopravan pandam svetskom izvozu i da dominiraju nad svetskom trgovinom. Odnosno, da je meunarodna proizvodnja filijala transnacionalnih kompanija dominantan nain trgovanja robom i uslugama.99


Tabela 2: Prodaje i izvoz filijala TNK u inostranstvo i svetski izvoz roba i nefaktorskih usluga u periodu 19602005. godina (u bilionima USD i procentima)1960 1975 1980 1985 1990 1991 1992 1993 1994 1995 Prodaje filijala TNK u inostranstvu Izvoz filijala TNK u inostranstvo Svetski izvoz roba i nefaktorskih usluga Prodaje filijala kao % svetskog izvoza ... ... ... 84 ... ... ... 97 ... ... ... 99 ... ... ... 99 5,1 1,1 4,2 121 5,4 1,0 4,4 123 5,3 1,2 4,9 108 6,0 1,3 4,8 125 6,6 1,4 4,9 135 8,3 2,0 5,8 143

1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Prodaje filijala TNK u inostranstvu Izvoz filijala TNK u inostranstvo Svetski izvoz roba i nefaktorskih usluga Prodaje filijala kao % svetskog izvoza 9,4 1,8 6,5 144 9,7 2,0 6,7 145 11,4 13,6 15,7 18,5 17,7 17,6 18,7 22,2 2,3 6,6 173 3,2 6,9 3,6 7,0 2,6 7,4 250 2,6 7,8 227 3,1 9,2 191 3,7 4,2

11,1 12,6 168 176

197 224

Izvor: UNCTAD, World Investment Report, (WIR), razne godine, UN, New York and Geneva, i to: WIR 2006, p. 9; WIR 2005, p. 14; WIR 2004, p. 9; WIR 2003, p. 3; WIR 2002, p. 4; WIR 2001, p. 10; WIR 2000, p. 4; WIR 1999, p. 9; WIR 1998, p. 5, Table I.4; WIR 1997, p. 17, Table I.3; WIR 1995, p. 37, Table I.13; WIR 1994, p. 130, Table III.6.

Rast prodaja filijala transnacionalnih kompanija u inostranstvu u odnosu na svetski izvoz pokazuje da se firme vie oslanjaju na prodaje iz filijala otvorenih u inostranstvu (meunarodnu proizvodnju) nego na klasian izvoz da se klasian izvoz sve vie zamenjuje prenosom kompletnih postrojenja za proizvodnju iz matine zemlje u zemlju domaina odakle se obavlja prodaja. Ovako proizvedena roba supstituie klasian izvoz. Na taj nain, proizvodnja filijala transnacionalnih kompanija u inostranstvu, koja se moe realizovati na lokalnom tritu zemlje domaina, na tritu matine zemlje i na tritu treih zemalja, zamenjuje klasinu meunarodnu trgovinu.100


Meutim, proizvodnja koju filijala transnacionalne kompanije ostvaruje u inostranstvu za matinu kompaniju ima karakter, ne unutranje, ve spoljne, meunarodne trgovine. Zato se proizvodnja transnacionalnih kompanija u inostranstvu poistoveuje sa meunarodnom trgovinom. Na taj nain, meunarodna proizvodnja i prodaja filijala transnacionalnih kompanija dopunjuju meunarodnu trgovinu i, s obzirom na svoj znaajan rast, doprinose visokim stopama rasta meunarodne trgovine. Slika 1: Svetski izvoz roba i nefaktorskih usluga i izvoz filijala TNK u inostranstvo, 2000-200514 12 10 8 6 4 2 0 2000 2001 2002 2003 2004 2005 3,6 2,6 2,6 3,1 3,7 4,2 7 7,4 7,8 9,2 11,1 12,6

Svetski izvoz roba i nefaktorskih uslugaIzvor: podaci iz Tabele 2.

Izvoz filijala TNK u inostranstvo

O ulozi i znaaju transnacionalnih kompanija u meunarodnoj trgovini govore i podaci o vrednosti izvoza filijala transnacionalnih kompanija u inostranstvo. Zapaa se tendencija poveanja izvoza filijala transnacionalnih kompanija, ija vrednost gotovo neprekidno raste tokom 1990-tih (Tabela 2). U 2000. godini izvoz filijala transnacionalnih kompanija dostigao je 3,6 biliona USD, dok je svetski izvoz roba i nefaktorskih usluga u istoj godini iznosio oko 7 biliona USD, to znai da je izvoz filijala svih transnacionalnih kompanija inio preko 50% svetskog izvoza roba i nefaktorskih usluga101


(Slika 1). U narednom periodu, nakon pada u 2001. i 2002. godini, izvoz filijala transnacionalnih kompanija ponovo raste. U periodu 2001-2005. godina, na izvoz filijala transnacionalnih kompanija otpadala je 1/3 ukupnog svetskog izvoza. S obzirom na visoko uee u svetskom izvozu, transnacionalne kompanije se javljaju i kao dominantni akteri koji kontroliu meunarodnu trgovinu pojedinim proizvodima. Jo poetkom osamdesetih godina prolog veka, trgovina primarnim proizvodima (hranom, poljoprivrednim proizvodima, rudama, mineralima i metalima), bila je pod kontrolom transnacionalnih kompanija.12 Za veinu primarnih proizvoda vai to da mali broj (2-6) velikih transnacionalnih kompanija kontrolie i do 90% proizvodnje i prometa odreenog primarnog proizvoda. Iako transnacionalne kompanije sve manji procenat svojih novih direktnih investicija u inostranstvu ulau u primarni sektor (poslednjih godina ispod 5%), one i dalje obavljaju ili kontroliu ak i vei deo meunarodne trgovine konkretnih primarnih proizvoda nego poetkom 80-ih godina XX veka. Tome je najvie doprineo proces privatizacije primarne proizvodnje koji je zahvatio ceo svet, a transnacionalne kompanije su, po pravilu, najvaniji akteri u tom procesu.13 U savremenim uslovima transnacionalne kompanije su usmerene na proizvode visoke tehnologije. Koncentrisane su u automobilskoj, naftnoj, hemijskoj, farmaceutskoj, informatikoj i elektro industriji, sektoru finansija kao i sektoru usluga koji je u poslednjim decenijama imao izuzetno dinamian razvoj. 3. INTRAFIRMSKA TRGOVINA Trgovina koja se obavlja u okviru jedne transnacionalne kompanije, odnosno izmeu njenih delova, naziva se intrafirmska trgovina. Transnacionalne kompanije, sa svojim filijalama u inostranstvu, stvaraju sisteme sopstvenih zatvorenih, internih, trita na kojima se obavljaju interne transakcije (intrafirmska trgovina) izmeu filijala i matine kompanije. Na ovim tritima, unutar samih transnacionalnih kompanija, obavljaju se tri vrste transakcija: prodaje matine firme njenim filijalama u inostranstvu, prodaje12 Videti: Clairmonte, F. i Cavanagh, J.: Transnational Corporations and Global Markets: Changing Power Relations, Trade and Development, 1982, p. 161, u: Svetlii, Marjan: Zlatne niti transnacionalnih preduzea, op. cit., str. 152, Tabela br. 26. Kovaevi, Mlaen, Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002, str. 127.

13

102


filijala u inostranstvu njihovim matinim firmama i prodaje izmeu filijala u razliitim zemljama. Na intrafirmske izvoze prve kategorije (prodaje matine firme svojim filijalama u inostranstvu) otpadalo je preko 40% izvoza matinih kompanija iz SAD u 1996. godini, to je poveanje za nekih 10% od 1977. godine. Za filijale amerikih transnacionalnih kompanija, uvoz od matinih kompanija predstavlja vie od 80% njihovog ukupnog uvoza iz SAD.14 Na matine kompanije otpada 60% ukupne vrednosti izvoza SAD, od koga polovinu ini intrafirmska trgovina. Ukupni intrafirmski izvozi, izvozi matinih kompanija filijalama (26%) plus izvozi filijala matinim kompanijama (10%), dostiu 36% ukupnog izvoza. Istraivanja pokazuju da su podaci o intrafirmskim izvozima matinih kompanija TNK iz Japana i vedske priblini onima koji vae za SAD,15 to govori o znaaju intrafirmske trgovine u svetskoj trgovini. Intrafirmski izvoz svih transnacionalnih kompanija u svetu u 1993. godini dostigao je 1,587 milijardi USD, to je inilo 33,3% svetske trgovine robom i nefaktorskim uslugama.16 Znai da se u 1993. godini 1/3 svetskog izvoza odvijala putem intrafirmske trgovine unutar transnacionalnih kompanija. Uz to, transnacionalne kompanije su izvezle drugim, nezavisnim, firmama jo 1 555 milijardi USD, to je inilo 32,6% meunarodne trgovine. Ostale firme, koje nemaju status transnacionalnih, u istoj godini ostvarile su izvoz roba i nefaktorskih usluga od 1.620 milijardi USD, to je inilo 34,1% svetskog izvoza.17 Znai da su transnacionalne kompanije, u 1993. godini, ostvarile 65,9% svetskog izvoza proizvoda i usluga. Kako je u poslednjoj deceniji XX veka intrafirmska trgovina imala dinaminiji rast i od rasta svetskog izvoza roba i usluga i pogotovo od rasta dela svetske trgovine koji nema obeleje intrafirmske razmene, procenjuje se da je uee transnacionalnih kompanija u svetskoj trgovini roba i nefaktorskih usluga u 2000. godini dostiglo najmanje 75%,18 odnosno da se 2/3 svetske trgovine odvija posredstvom transnacionalnih kompanija.14 15 16 17 18 UNCTAD, World Investment Report 1999, UN, New York and Geneva, 1999, p. 232. Ibidem, p. 233, Box VIII.2. UNCTAD, World Investment Report 1995, UN, New York and Geneva, 1995, p. 193, Figure IV.1. Ibidem, p. 193. Procene prema: Kovaevi, Mlaen, Meunarodna trgovina, op. cit., str. 124125 i UNCTAD, World Investment Report 1999, op. cit., p. 233, Box VIII.2.

103


Predmet intrafirmske razmene u ranijim periodima bili su, u najveoj meri, proizvodi nie faze prerade koji su se kretali od filijala lociranih u manje razvijenim zemljama ka onima koje su se nalazile u razvijenim zemljama. U savremenom dobu, predmet intrafirmske razmene su, u veoj meri, proizvodi vie faze prerade, usluge i znanja, jer je intrafirmska razmena najizraenija izmeu razvijenih zemalja, odnosno unutar grana sa najviim stopama rasta. 4. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE I SPOLJNA TRGOVINA MATINIH ZEMALJA Matine zemlje transnacionalnih kompanija su prvenstveno razvijene zemlje (Tabela 3). Iako se u poslednjoj deceniji XX veka poveava broj transnacionalnih kompanija koje dolaze iz zemalja u razvoju, najvei broj transnacionalnih kompanija (matinih kompanija) potie iz razvijenih zemljama. Tabela 3: Broj TNK i njihovih filijala u svetu, 2005Broj TNK (matinih kompanija) Razvijene zemlje Zemlje u razvoju Zemlje Centralne i Istone Evrope Ukupno (svet) 55 490 20 238 1 447 77 175 Broj stranih filijala 256 155 407 001 109 863 773 019

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2006, UN, New York and Geneva, 2006, pp. 270271, Annex table A.I.2.

Razvijene zemlje su najvanije i najvee izvorite stranih direktnih investicija (SDI). One su, istovremeno, i najvei primaoci stranih direktnih investicija. Na ove zemlje je otpadalo preko 90% ukupnih odliva stranih direktnih investicija u svetu do 2003. godine i gotovo 80% ukupnih priliva stranih direktnih investicija u svetu do 2000. godine (Tabela 4). Nakon ovih godina, njihovo uee se smanjuje, prvenstveno, zahvaljujui rastu uea zemalja u razvoju u svetskim tokovima stranih direktnih investicija.

104


Tabela 4: Uee pojedinih grupa zemalja u prilivima i odlivima stranih direktnih investicija u svetu, 1996-2005Uee u svetskim prilivima SDI (u %) Uee u svetskim odlivima SDI (u %) Godina 1996 1997 1998 1999 2000 2001 2002 2003 2004 2005 Razvijene zemlje 57 56 68,4 76,2 79,8 69,9 72,2 65,5 55,7 59,7 Zemlje u razvoju 39,5 40,1 28,1 21,3 18,2 26,9 23,2 30,7 38,7 36,5 Zemlje CIE 3,5 3,9 3,5 2,5 2 3,2 4,6 3,8 5,6 4,3 Razvijene zemlje 84,2 83 91,9 92,9 91,4 91,2 91,8 93 84,4 83 Zemlje u razvoju 15,5 16,1 7,8 6,9 8,3 8,3 7,4 5,8 13,9 15,1 Zemlje CIE 0,3 0,9 0,3 0,2 0,3 0,5 0,8 1,2 1,7 1,9

Izvor: UNCTAD, World Investment Report, razne godine, UN, New York and Geneva, sopstveni proraun.

Sa aspekta spoljne trgovine matine zemlje, preduzimanje stranih direktnih investicija od strane transnacionalnih kompanija, znai ostvarivanje specifine forme izvoza. Transnacionalne kompanije, umesto proizvodnje u matinoj zemlji i klasinog izvoza, preduzimaju direktne investicije u inostranstvu i osnivaju filijale. Preko svojih filijala u inostranstvu, njihovom proizvodnjom i prodajom na lokalnom tritu ili drugim tritima, ove kompanije ostvaruju indirektan izvoz. Zbog toga se odlivi stranih direktnih investicija iz matine zemlje, posredstvom transnacionalnih kompanija, mogu poistovetiti sa izvozom. Umesto da je kompanija tu proizvodnju organizovala u matinoj zemlji i prodaju, odnosno izvoz na druga trita, obavila iz matine zemlje, ona je ove poslovne aktivnosti premestila u druge zemlje i obavila preko svojih filijala. Tako je, umesto klasinog, direktnog, izvoza, obavila indirektan izvoz. Na razvijene zemlje je, u 2003. godini, otpadalo 93% svetskih odliva i 65,5% svetskih priliva stranih direktnih investicija. Razvijene zemlje su u105


2003. godini, kao i deset godina ranije (u 1993. godini19) ostvarile znatno vee uee u ukupnim svetskim odlivima stranih direktnih investicija (93%) u odnosu na njihovo uee u ukupnom svetskom robnom izvozu (64,5%). U 1993. godini, ova uea su iznosila 87% i 69,8%, respektivno. Zato se moe smatrati da je izvoz ostvaren posredstvom stranih direktnih investicija, koje preduzimaju transnacionalne kompanije iz razvijenih zemalja preovlaujua forma izvoza. Tokom desetogodinjeg perioda 1993-2003, odnos ovih procentualnih uea (1993. godine 87%:69,8%, a 2003. godine 93%:64,5%) se kretao u korist dalje dominacije svetskih odliva stranih direktnih investicija. To znai da razvijene zemlje sve vie izvoze kroz odlive stranih direktnih investicija. Kod uvoza, razvijene zemlje ostvaruju priblino jednako uee u svetskim prilivima stranih direktnih investicija (65,5%) i svetskom robnom uvozu (69%), tako da je u 2003. godini, kao i deset godina ranije (u 1993 62% i 68,3%, respektivno), odnos blizak ravnotenom, sa neto veim korienjem klasinih formi robnog uvoza (Tabela 5). Tabela 5: Strane direktne investicije i spoljna trgovina razvijenih zemalja, 2003 (mlrd USD)Razvijene zemlje Svetski Udeo u svetskom (1) (2) (1/2) Robni izvoz 4 704,6 7 294 64,5% Odliv SDI 569,6 612,2 93% Robni uvoz 5 222,6 7 569 69% Priliv SDI 366,6 559,6 65,5% Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004, pp. 367, 372; i: WTO, International Trade Statistics, 2004, Geneva, p. 30.

Time to prenose deo svoje proizvodnje u filijale u inostranstvu i ostvaruju indirektan izvoz, transnacionalne kompanije za isti iznos umanjuju ostvaren (direktan) izvoz iz matine zemlje. Tendencija rasta izvoza filijala transnacionalnih kompanija i njegovog uea u svetskom izvozu, na raun izvoza matinih kompanija i matine zemlje, moe dovesti do smanjenja izvoza matine zemlje i njenog uea u svetskom izvozu, to navodi na zakljuak da je opala nacionalna konkurentnost. Meutim, s obzirom da je samo dolo do prenoenja poslovnih aktivnosti od matine zemlje ka filijalama, pogreno bi19 Videti: Kozomara, Jelena, Uloga stranih direktnih investicija u meunarodnoj trgovini, Finansije, Poslovni sistem Grme AD Privredni pregled, Beograd, majjuni 1996, str. 545.

106


bilo zakljuiti da je konkurentnost matine zemlje opala. Pored toga, seljenje proizvodnje u inostranstvo, umesto proizvodnje u matinoj zemlji i klasinog izvoza, za matinu zemlju znai supstituisanje dela izvoza. Zbog toga, izvozni robni koeficijenti matinih zemalja imaju tendenciju pada, dok, sa druge strane, rastu prodaje posredstvom filijala u inostranstvu. Meutim, i ovde, pad izvoznih robnih koeficijenta jednog broja matinih zemalja ne znai da su ove zemlje smanjile svoje uee u meunarodnoj robnoj trgovini, ve samo da su promenile oblike nastupa na meunarodnom tritu. Zato, u savremenim uslovima, dominantan oblik izvoza za razvijene zemlje ne predstavlja vie klasian izvoz, ve proizvodnja robe u filijali u inostranstvu i njena prodaja koja moe biti namenjena: a) prodaji na lokalnom tritu, b) prodaji (izvozu) treim zemljama, c) prodaji na tritu matine zemlje prodaji nezavisnim subjektima na tom tritu i snabdevanju matine kompanije, i d) prodaji ostalim filijalama transnacionalne kompanije. Uticaj transnacionalnih kompanija na spoljnu trgovinu matine zemlje ne mora uvek da ide u pravcu smanjenja izvoza, ve moe da dovede i do poveanja izvoza matine zemlje. U sluaju kad je na tritu, na kome matina zemlja nije bila prisutna, otvorena filijala, onda, naravno, nema efekta smanjenja izvoza. Otvaranje filijale moglo je da bude jedini nain pristupa nekom tritu, koje bi za matinu zemlju, inae, bilo zatvoreno. Proizvodnja i aktivnosti filijale u inostranstvu mogu, ak, dovesti i do poveanja izvoza matine zemlje. U sluaju kada je matina zemlja, pak, izvozila na neko trite, a potom je na njemu otvorena filijala, inicijalni efekat supstitucije izvoza proizvodnjom filijale moe biti neutralizovan potrebom lokalne proizvodnje filijale da se uvozi iz matine zemlje. to je esto i sluaj, koji za krajnji rezultat ima poveanje izvoza matine zemlje. Potom, matina zemlja moe izvoziti na trite zemlje u kojoj je otvorena filijala, gde bi taj izvoz bio dopuna lokalnoj proizvodnji filijale u zadovoljavanju diferenciranih potreba potroaa. Na kraju, ako filijale, svojim delovanjem, podstaknu privredni rast u zemlji domainu, to bi dovelo do vieg nivoa ivotnog standarda, vee tranje i poveanja uvoza, ukljuujui i uvoz iz matine zemlje. Tako, konaan rezultat aktivnosti transnacionalnih kompanija, odnosno njihovih filijala, moe biti i rast izvoza matine zemlje. 5. TRANSNACIONALNE KOMPANIJE I SPOLJNA TRGOVINA ZEMALJA DOMAINA Kao to utiu na spoljnu trgovinu matinih zemalja, transnacionalne kompanije utiu i na spoljnu trgovinu zemalja domaina njihovih filijala.107


Dok su razvijene zemlje najee i matine i zemlje domaini transnacionalnih kompanija, zemlje u razvoju i zemlje Centralne i Istone Evrope (zemlje CIE) su najee zemlje domaini transnacionalnih kompanija, a mnogo manje matine zemlje (Tabela 3). Prilivi stranih direktnih investicija u ove zemlje znatno premauju odlive stranih direktnih investicija iz ovih zemalja, kao i njihova uea u svetskim prilivima stranih direktnih investicija u odnosu na odlive (Tabela 4), to govori o njihovoj naglaenoj ulozi zemalja domaina. Odlivi stranih direktnih investicija iz ovih zemalja iznose manje od 1/2 ostvarenih priliva stranih direktnih investicija u ove zemlje. Za zemlju domaina, otvaranje filijale transnacionalne kompanije na njenoj teritoriji, znai da e, umesto da uvozi iz matine zemlje transnacionalne kompanije, pribavljati proizvode od filijale koja ih proizvodi na njenoj teritoriji, odnosno, supstituciju uvoza. Umesto da uvozi direktno, zemlja domain kupuje proizvode na svom tritu od filijale koja je rezultat priliva stranih direktnih investicija. Zato se prilivi stranih direktnih investicija u zemlju domaina, posredstvom transnacionalnih kompanija, mogu poistovetiti sa uvozom. Zemlje u razvoju u 2003. godini, kao i deset godina ranije,20 ostvaruju vee uee u ukupnim svetskim prilivima stranih direktnih investicija (30,7%) u odnosu na njihovo uee u ukupnom svetskom robnom uvozu (26%) (Tabela 6). U 1993. godini, ova uea su iznosila 35% i 29,2%, respektivno. Zato se moe smatrati da pretenu formu uvoza za zemlje u razvoju predstavlja priliv stranih direktnih investicija posredstvom transnacionalnih kompanija. Kod izvoza je, kao i deset godina ranije, obrnuta situacija. Uee zemalja u razvoju u svetskim odlivima stranih direktnih investicija (5,8%) manje je od njihovog uea u svetskom robnom izvozu (30%) i predstavlja neto vie od 1/6 njihovog udela u svetskom robnom izvozu (dok je u 1993. godini iznosilo 13% i 27,4%, respektivno, i bilo neto manje od 1/2 njihovog udela u svetskom robnom izvozu). Moe se zakljuiti da zemlje u razvoju, u poslednjoj deceniji XX i na poetku XXI veka, uvoze tako to se vie oslanjaju na prilive stranih direktnih investicija, dok se u izvozu oslanjaju na klasine oblike robnog izvoza. Zemlje Centralne i Istone Evrope u 2003. godini (Tabela 7) ostvaruju manje uee u ukupnim svetskim odlivima stranih direktnih investicija (1,2%) u odnosu na njihovo uee u svetskom robnom izvozu (5,5%), to znai da se ove zemlje, kao i zemlje u razvoju, u izvozu oslanjaju na klasine20 Ibidem, str. 545.

108


Tabela 6: Strane direktne investicije i spoljna trgovina zemalja u razvoju, 2003 (mlrd USD)Razvijene zemlje Svetski Udeo u svetskom (1) (2) (1/2) Robni izvoz 2 188,2 7 294 30% Odliv SDI 35,6 612,2 5,8% Robni uvoz 1 967,9 7 569 26% Priliv SDI 172 559,6 30,7% Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004, pp. 367375; i: WTO, International Trade Statistics, 2004, Geneva, p. 30.

Tabela 7: Strane direktne investicije i spoljna trgovina zemalja CIE, 2003 (mlrd USD)Razvijene zemlje Svetski Udeo u svetskom (1) (2) (1/2) Robni izvoz 401,2 7 294 5,5% Odliv SDI 7 612,2 1,2% Robni uvoz 378,5 7 569 5% Priliv SDI 21 559,6 3,8% Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004, pp. 367, 371, 372, 375; i: WTO, International Trade Statistics, 2004, Geneva, p. 30.

forme robnog izvoza. Kod uvoza, zemlje Centralne i Istone Evrope ostvaruju priblino jednako uee u svetskim prilivima stranih direktnih investicija (3,8%) i svetskom robnom uvozu (5%), tako da je odnos blizak ravnotenom, sa neto veim korienjem klasinih formi robnog uvoza. Mada, sa daljim rastom priliva stranih direktnih investicija u ove zemlje, moe se oekivati da e sve znaajniju formu uvoza za zemlje Centralne i Istone Evrope predstavljati prilivi stranih direktnih investicija posredstvom transnacionalnih kompanija. Preduzimanjem strane direktne investicije, transnacionalna kompanija osniva filijalu koja proizvodi na teritoriji zemlje domaina i prodaje (izvozi) sa njene teritorije. Izvoz robe koji obavi filijala transnacionalne kompanije sa teritorije zemlje domaina ima tretman izvoza zemlje domaina. Kako su filijale esto izvozno orijentisane, one dovode do poveanja izvoza zemlje domaina. Filijale transnacionalnih kompanija, takoe, mogu shodno prirodi svog izvoza, izmeniti i strukturu izvoza zemlje domaina.109


Udeo filijala transnacionalnih kompanija u izvozu pojedinih zemalja domaina je veoma veliki. Tako je uee stranih filijala u ukupnom izvozu svih sektora Maarske u 1999. godini iznosilo ak 80%, u 2000. godini Estonije 60%, Poljske 56%, Meksika 31%, Kostarike 50%, Malezije u 1995. godini 45%, Kine u 2001. godini 50%, vedske u 1999. godini 39%, Holandije u 1996. godini 44%, Kanade u 1994. godini 46%, itd. (Tabela 8). Uee stranih filijala u robnom izvozu Singapura u 1996. godini iznosilo je 60,6%,21 a u robnom izvozu eke u 1998. godini 47%.22 Naroito se istie Maarska, u kojoj se uee stranih filijala u ukupnom izvozu zemlje poveavalo sa 58% u 1995. i 1996. godini na 74,3% u 1997. godini, 77,1% u 1998. godini i na 80% u 1999. godini.23 To znai da je preko 2/3 ukupnog izvoza, koji se statistiki registruje kao izvoz iz Maarske, bio izvoz stranih filijala lociranih u toj zemlji. U slinoj situaciji su i mnoge druge zemlje, iji izvoz, najveim ili veim delom, ini izvoz filijala stranih kompanija koje posluju u tim zemljama. Takav je sluaj sa Singapurom, Kinom, Poljskom, ekom, Malezijom. Time to svojim izvozom filijale transnacionalnih kompanija mogu da doprinesu poveanju izvoza zemlje domaina, transnacionalne kompanije povoljno utiu na trgovinski bilans zemlje domaina. Povoljan uticaj na trgovinski bilans imaju izvoz i uvozno-supstitutivna proizvodnja filijala transnacionalnih kompanija, a nepovoljan uticaj ima uvoz filijala transnacionalnih kompanija. Od brojnih faktora zavisi kakav e i koliki uticaj biti ostvaren na trgovinski bilans zemlje domaina, a najznaajniji je svrha osnivanja filijale da li je osnovana da bi opsluivala samo domae trite ili da bi opsluivala trita treih zemalja koristei zemlju domaina kao izvoznu platformu. Filijale osnovane kao fabrike koje treba da opsluuju domae trite, po definiciji, nee biti veliki izvoznici. U kojoj meri e one biti veliki uvoznici intermedijarnih proizvoda zavisi od politike nabavke transnacionalne kompanije, uslova snabdevanja na domaem tritu i politike vlade zemlje domaina u vezi domaeg sadraja (sadraja domaih komponenti u proizvodima filijala). Filijale osnovane kao izvozne platforme, po definiciji, opredeljene da budu veliki izvoznici. U ovom sluaju e neto21 22 23 UNCTAD, World Investment Report 1999, op. cit., pp. 33, 410. UNCTAD, World Investment Report 2002, op. cit., p. 154, Table VI.3, podatak za robni izvoz. Ibidem, p. 288, Annex table A.VI.2.

110


Tabela 8: Uee stranih filijala u izvozu odabranih zemalja domaina, u svim sektorima, u odabranim godinama (u %)Zemlja Razvijene zemlje Austrija Kanada Finska Holandija vedska Zemlje u razvoju Argentina Brazil ile 1995 2000 1995 2000 1995 2000 14 29 18 21 16 28 1993 1999 1994 1995 1999 1996 1990 1999 23 26 46 8 26 44 21 39 Godina Svi sektori Zemlja Kina Kostarika Malezija Godina 1991 2001 2000 Svi sektori 17 50 50 26 45 15 31 60 58 80 48 56 21 26

1985 1995 1995 Meksiko 2000 Central. i Ist. Evropa Estonija Maarska Poljska Rumunija Slovenija 2000 1995 1999 1998 2000 2000 1999

Izvor: UNCTAD, World Investment Report 2002, UN, New York and Geneva, 2002, p. 154, Table VI.3.

efekat na trgovinski bilans biti uslovljen stepenom do kog su proizvodnoizvozne aktivnosti filijala zavisne od uvoza komponenti. Transnacionalne kompanije, takoe, utiu na obim i strukturu uvoza zemlje domaina. U veini sluajeva, one vode neto poveanju uvoza. Kako je proizvodnja stranih filijala esto tehnoloki intenzivnija od domae proizvodnje, to se i struktura uvoza menja u tom pravcu. Jedan deo ovog uvoza slui da upotpuni domae komparativne prednosti i ojaa izvoznu konkurentnost. Transnacionalne kompanije, donosei tehnologiju i znanje, dopunjuju domae resurse, proiruju proizvodne i izvozne mogunosti zemlje domaina i doprinose jaanju izvozne konkurentnosti zemlje. One omoguavaju pristup stranim tritima kako tritima unutar sistema transnacionalnih kompanija tako i drugim tritima na bazi veza sa transnacionalnim kompanijama. Jedna od bitnih prednosti koju donose transnacionalne kompanije je mogunost111


uestvovanja u njihovim globalnim mreama snabdevanja i direktan pristup njihovim kanalima prodaje i trinim markama (brendovima). U velikom broju vertikalno integrisanih aktivnosti, uee koje pruaju transnacionalne kompanije moe biti jedini nain za nove ulaznike da uu na izvozna trita. Kod drugih aktivnosti, pogotovo onih sa jakom proizvodnom diferencijacijom, transnacionalne kompanije nude nain da se prevaziu ulazne barijere koje mogu koiti izvoznike koji nemaju uspostavljene trine plasmane ili brendove. Za domau zemlju veoma je znaajna i struktura veza koja se formira izmeu domaih firmi i filijala transnacionalnih kompanija. U izvoznom proizvodu filijale moe biti i domaeg sadraja, ukoliko su kooperanti i podisporuioci domae firme. Osnivanjem filijala ije su aktivnosti komplementarne sa domaom privredom koje ne ugroavaju domau industriju ve je naprotiv podstiu, poveava se konkurentnost izvoza zemlje domaina. ZAKLJUAK Postoje razlozi da se transnacionalne kompanije i meunarodna trgovina smatraju supstitutima, a postoje i razlozi da se smatraju komplementarnim. Do izvesne mere, one su supstituti. Sa druge strane, esto su komplementarne. Dok svaki specifini sluaj transnacionalne kompanije i njene filijale, kako u spoljnoj trgovini matine tako i zemlje domaina, kao i ukupnoj meunarodnoj trgovini, ima svoj sopstveni ishod, ono to se moe rei o njihovom ukupnom odnosu je da su transnacionalne kompanije u veini sluajeva, u neto ishodu, komplementarne meunarodnoj trgovini. Strane direktne investicije koje preduzimaju transnacionalne kompanije, sa stanovita meunarodne razmene, predstavljaju specifinu formu izvoza i uvoza roba i usluga. Sam in prenoenja proizvodnje u drugu zemlje predstavlja novu formu i zamenu za klasian izvoz i uvoz roba i usluga. Razvijene zemlje sve vie izvoze kroz odlive stranih direktnih investicija posredstvom transnacionalnih kompanija, dok zemlje u razvoju sve vie uvoze kroz prilive stranih direktnih investicija, to se moe prognozirati i za zemlje Centralne i Istone Evrope. Iako, s jedne strane, meunarodna proizvodnja transnacionalnih kompanija, putem stranih direktnih investicija, odnosi prevagu nad meunarodnom trgovinom, kao dominantan nain trgovanja robom i uslugama, kojim se zamenjuju klasini oblici meunarodne trgovinske saradnje, ona, istovremeno, dopunjuje klasinu meunarodnu trgovinu novim112


oblicima i formama saradnje, i stvarajui nove naine i vee mogunosti za njeno obavljanje, podstie meunarodnu trgovinu i doprinosi njenim visokim stopama rasta. Pod okriljem transnacionalnih kompanija odvija se proces integracije spoljnotrgovinske razmene i investiranja. Inicijalno je trgovina vodila investiranju u inostranstvu, da bi u savremenom dobu investicija vodila trgovini. Zahvaljujui delovanju transnacionalnih kompanija, meunarodna trgovina se u savremenim uslovima odvija posredstvom: klasinih formi robne trgovine, sloenih oblika meunarodne saradnje i stranih direktnih investicija. LITERATURA 1. Bjeli, Predrag, Ekonomika meunarodnih odnosa, Prometej, Beograd, 2003. 2. Dicken, Peter, Global Shift: Transforming the World Economy, Paul Chapman Publishing Ltd, London, 1999. 3. Dicken, Peter, Global Shift: Reshaping the Global Economic Map in the 21st Century, Sage Publications Ltd, London, 2004. 4. Dunning, John H., Multinational Enterprises and the Global Economy, Addison-Wesley Publishing Company Inc., Wokingham, England, 1993. 5. Hill, Charles W. L., Global Business, Irwin/McGraw-Hill, New York, 2001. 6. Johnson, Debra and Colin Turner, International Business: Themes and Issues in the Modern Global Economy, Routledge, London, 2003. 7. Jovanovi Gavrilovi, Predrag, Oskar Kova, Mlaen Kovaevi, Jelena Kozomara, Branislav Pelevi, Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000. 8. Kovaevi, Mlaen, Meunarodna trgovina, Ekonomski fakultet, Beograd, 2002. 9. Kozomara, Jelena, Spoljnotrgovinsko poslovanje, Meunarodni nauni forum: Dunav reka saradnje, Beograd, 2003. 10. Kozomara, Jelena, Direktne strane investicije: Nezaobilazne TNK, Poslovni krug, Beograd, novembar 1997, str. 49-52. 11. Kozomara, Jelena, Uloga stranih direktnih investicija u meunarodnoj trgovini, Finansije, Poslovni sistem Grme AD Privredni pregled, Beograd, maj-juni 1996, str. 543-547. 12. Michie, Jonathan (ed.), The Handbook of Globalisation, Edward Publishing Limited, Cheltenham, UK, 2003.113


13. Pugel, Thomas A. and Peter H. Lindert, International economics, The McGraw-Hill Companies Inc., USA, 2000. 14. Rakita, Branko, Meunarodni marketing, Ekonomski fakultet, Beograd, 1993. 15. Root, Franklin R., International Trade and Investments, South-Western Publishing Co., Cincinnati, Ohio, 1990. 16. Rugman, Alan M. and Thomas L. Brewer, The Oxford Handbook of International Business, University Press, Oxford, 2003. 17. Salvatore, Dominick, International Economics, John Wiley & Sons Inc., New Jersey, 2004. 18. Svetlii, Marjan, Zlatne niti transnacionalnih preduzea, Ekonomika, Beograd, 1986. 19. UNCTAD, Trade and Development Report 2003, UN, New York and Geneva, 2003. 20. UNCTAD, World Investment Directory, Volume VIII, Central and Eastern Europe 2003, UN, New York and Geneva, 2003. 21. UNCTAD, World Investment Report 1994, UN, New York and Geneva, 1994. 22. UNCTAD, World Investment Report 1995, UN, New York and Geneva, 1995. 23. UNCTAD, World Investment Report 1997, UN, New York and Geneva, 1997. 24. UNCTAD, World Investment Report 1998, UN, New York and Geneva, 1998. 25. UNCTAD, World Investment Report 1999, UN, New York and Geneva, 1999. 26. UNCTAD, World Investment Report 2000, UN, New York and Geneva, 2000. 27. UNCTAD, World Investment Report 2001, UN, New York and Geneva, 2001. 28. UNCTAD, World Investment Report 2002, UN, New York and Geneva, 2002. 29. UNCTAD, World Investment Report 2003, UN, New York and Geneva, 2003. 30. UNCTAD, World Investment Report 2004, UN, New York and Geneva, 2004. 31. UNCTAD, World Investment Report 2005, UN, New York and Geneva, 2005. 32. UNCTAD, World Investment Report 2006, UN, New York and Geneva, 2006. 33. WTO, International Trade Statistics 2004, Geneva, 2004. 34. WTO, World Trade Report 2004, Geneva, 2004.

114


Sandra STOJADINOVI JOVANOVI INTERNATIONAL TRADE AND TRANSNATIONAL COMPANIES SUBSTITUTES OR COMPLEMENTS ABSTRACT Transnational companies are the key drivers of foreign direct investments and major actors in international trade. They are involved in more than two-third of international trade and determine its direction, composition and volume. The relationship between transnational companies and international trade is complex and interwoven, raising the following question: are transnational companies substitutes or complements of international trade? The author explores this relationship. She studies the role of these companies in international trade as a whole and in foreign trade of domestic and host countries. Key words: international trade, transnational companies, foreign direct investments

115

međunarodna trgovina

Documents

Transcript of međunarodna trgovina