Medjunarodno poslovanje VPS 2007[1].doc

7/23/2019 Medjunarodno poslovanje VPS 2007[1].doc

http://slidepdf.com/reader/full/medjunarodno-poslovanje-vps-20071doc 1/33

1.POJAM I ULOGA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o Naučna disciplina koja izučava pravila kojima se regulišu međunarodni privredno-ekonomski odnosi

o Međunarodne ekonomske tokoe karakterišu različiti principi i načela, koji F-ji na mikro nivou prenose namakro i globalni nivo u cilju stvaranja jake konkurentske pozicije.

o !onkurentska "rednost "odra#umea postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzećakoji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići sem putem stvaranja sebi većihtroškova (ulaganja i u dužem vremenskom periodu.

o !onkurentska "o#$%$&a na '(o)a(nom tr*$+tu stvara se naglašavanjem principa e!ikasnosti poslovanjaproduktivnošću, ekonomičnošću, rentabilnošću kao i ulaganjem u sistemska znanja.

o S"o(&na tr'o$na je samo segment #$, i predstavlja sastavni deo trgovine i javlja se kao neminovnostme%unarodne podele rada i posredovanja izme%u proizvo%ača i potrošača, koji su poreklom iz različitihzemalja.

o ,r'o$na je segment poslovanja uopšte i odvija se na domaćem (obuhvata plasman proizvoda i usluga nadomaćem tržištu i inostranom (razmena robe i usluga na inostranom tržištu.

o MP o)u-ata razmenu roba, usluga, me%unarodnog kretanja rada i kapitala, direktne inostrane investicije,port!olio investicije, ulogu i značaj me%unarodnih institucija.

o aktor$ ko&$ ut$/u na međunarodne odnose su)&ekta u MP su01. Prirodni faktori & prirodni potencijal" bogadstvo sirovinama, rudama, klimatsski uslovi itd.

. Proizvodni faktori & svi !aktori proizvodnje" kvalitet i kvantitet osnovnih i obrtnih sred, raspoloživaradna snaga, kno'-ho' itd.2. Proizvodni odnosi & e!ikasnost i e!ektivnost primene proizvodnih !aaktora, način raspodele rezultata

poslovanja, visina životnog standarda.3. Neekonomski faktori "

- uslovi razmene (erms o! trade & odnosi izme%u promene izvoznih cena i promene uvoznihcena roba koje su predmet #$)

- !leksibilnost subjekta #$ prilago%avanju uslovima poslovanja- razvijenost i ekonomska i politička pozicija zemlje koja učestvuje u me%unarodnim

ekonomskim odnosima.

.SU4JE!,I I DE,ERMINAN,E MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o Su)&ekt$ u MP0*. Međunarodna zajednica & iako ne predstavlja pravni subjekt njena uloga posredstvom me%unarodnih

institucija (+vetska trgovinska oreganizacija,##F veoma je naglašena i na taj način direktno utiče na#$.

. Država & ima ekonomski suverenitet na svojoj teritoriji da omogući, zabrani ili uslovi svaku ekonomskudelatnost sa inostranstvom, njena uloga u #$ jeste i da svojim zakonima i propisima regulišeinstrumente ekonomske delatnosti (instrumenti plaćanja,monetarna i !iskalna politika. ako%e njenauloga je naglašena u kreiranju multilaternih i bilaternih odnosa #$. 4$(atera($#am & ugovorni odnosizme%u dve države (privredni dogovori,razmena i saradnja na državnom nivou. Mu(t$(atera($#am &ugovorni odnosi izme%u dve ili više zemalja.

. Preduzeće & kao subjekt #$ posmatra se sa mikro aspekta) osnovni subjekt globalnih eonomskih

odnosa i u F-ji je nosioca #$.o Determ$nante MP0

#e%unarodno okruženje, država (kao speci!ičan subjekt i njena nezavisnost i suverenitet, katalizatorrazmena sa inostranstvom kroz miltilateralne i bilateralne ugovore, mobilnost roba i usluga i slabijamobilnost !aktora proizvodnje, preduzeća, naglašena rizičnost poslovanja koja proizilazi iz različitostsubjekta u #$, kao i političke implikacije koje utiču na poslovanje u globalnim okvirima.

2.I5VORI MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o I#or$ međunarodno' &ano' "raa me%unarodni ugovori, me%unarodno običajno pravo i opšti principi me%unarodnog prava.



jima se utvr%uju i pravno regulišu principi me%unarodnih ekonomskih odnosa. #e%unarodni ugovori & dvostrani ili višestrani ugovori, često se nazivaju & sporazumima. /ni su

političkog karaktera i predstavljaju osnovu za regulisanje privrednih pitanja u ekonomiji pojedine državeo I#or$ međunarodno' o)$/a&no' "raa

/dre%ena opšta pravila iz ovog prava se obuhvataju mešunarodnim ugovorima, kao npr" prometnobičaji, zabrana piratstva itd./pšti principi u mešunarodnom pravu omogućavaju zaštitu prava i interes u državama koje su subjekt#$ (pravila o zaštti stranih trgovaca, zaštiti imovine stranaca

o I#or$ međunarodno' "r$atno' "raa/vo pravo reguliše odnose pojedinih subjekata u njihovim gra%ansko-pravnim odnosima sa stranimelementima, i na izvestan način direktno i indirektno reguliše odnose izmešu privrednih subjekata u #$

o I#or$ $# doma6e' #akonodasta 0omaće zakonodavstvo stvara opšte pravne okvire kojima se regulišu ekonomski odnosi sa

inostranstvom (zakon o slobodnim zonama, o carini, o preduzećima, deviznom poslovanju.o I#or$ autonomno' međunarodno' tr'o$nsko' "raa

1rojni su i proističu iz autonomije volje ugovornih strana & subjekta #$. Mogu biti " tipski ugovori

opšti uslovi (skup pravila koja regulišu odre%ene poslovne odnose ukoliko ugovorom nisu reg., običaji i uzanse (opšte uzanseza promet robom ili posebne uzanse o ugostiteljstvu,

poslovni i proizvodni standardi (kvalitet prehrambrene robe klasa 2,22,222, proizvodni standard odre%ujekvalitet neke robe i ne sme biti lošijeg kvaliteta od propisanog - postoje nacionalni 34+ me%unarodni 2+/ standardi.

Arbitražna praksa nacionalnih i međunarodnih arbitraža.

ravila !N"#$%&M'

3.MEĐUNARODNE !ONVEN7IJE

o !onen%$&a UN o u'oor$ma o međunarodno& "roda&$ ro)e 8 4e/ 19:; $otpisivanje su inicirale 4 (bili smo i mi potpisnica tj +F53 *677 god /buhvata pravila koja se tiču" obligacionih odnosa kupaca i prodavaca, ponuda za zaključenje

ugovoraispunjenje ugovora, raskidanje ugovora i plaćanje odštete u sslučaju štete itd.

0a bi se primenila mora ju da se ispune uslova" da je ugovor o prodaji robe sklopljen izme%u različitihdržava i da se vrši trans!er robe iz * zemlje u neku drugu.o 4r$se(sk$ s"ora#um o sudsko& nad(e*nost$ 8 19<:

/dre%uje nadležnost suda u rešavanju sporova u #$,i u slučaju ne nalaženja kompromisa izmešupotpisnica ugovora pokretač spora ima pravo izbora izme%u sudova dveju zemalja.

inicijator potpisivanja čalanice 8vropske zajednice.o R$msk$ s"ora#um o #akonu ko&$ 6e se "r$men&$at$ 8 19:;

0ržave članice 8vropske zajednice su potpisale ovaj sporazum kojim se ustanovljava da će se ume%unarodnim ugovornim odnosima primenjivati " zakon zemlje na čijoj se teritoriji odvija delatnost koja

je predmet ugovora ili načela me%unarodnog trgovinskog zakona.o S"ora#um o #a+t$t$ $nte(ektua(ne so&$ne

/va problematika koja sve više dobija na značaju u #$ regulisana je u nekoliko me%unarodnihkonvencija" $ariska konvencija *77, #adridski sporazum *76*, +porazum iz 9aga *6:.

+vaki od sporazuma odnosi se na neki njen segment (pr $ariska & de!iniše pitanje registracije i zaštiteintelektualne svojine.

o S"ora#um o "reo#u ro)e 0rumski prevoz robe & regulisan sporazumom iz ;eneve *6<=, pomorski sporazumom iz 1risela *6:,

vazdušni >onvencijom iz ?ikaga *6::, železnički sporazumom iz 1erna *76@.

=.PRAVILA IN7O,ERMS



o Internat$ona( 7ommer%$a( terms & me%unarodna trgovinska pravila za tumačenje najvažnijih trgovinskihizraza i transportnih klauzula i i zdala ih je #e%unarodna trgovinska komora *6=.

o !or$ste se u me%unarodnim ugovorima i u odre%enom smislu umanjuju mogućnost nastanka sporovaizme%u subjekata u me%unarodnom poslovanju.

o IN7O,ERMS "ra$(a $ term$n$ imaju primarnu F-ju u tumačenju odnosa kupaca i prodavaca ume%unarodnim kupoprodajnim ugovorima. 4govorene strane u slučaju nesporazuma mogu se obratit

Arbitraži me%unarodne trgovinske komore.

<.NA>ELA MEĐUNARODNOG POSLOVANJA

o Na/e(o s(o)odne tr'o$ne redstavlja slobodan izvoz i uvoz roba bez ograničenja i zabrana i ono je ustanovljeno u korist

me%unarodnih poslovnih subjekata i ostvaruje se putem me%unarodnih ugovora. 'lobodna trgovina označava i slobodno !ormiranje cena, bez ograničenja i mešanja države. Mono"o( & suprotan slobodnoj trgovini, jer je značajno ograničava i isključuje slobodno trgovine za

neke privredne subjekte a za druge stvara neograničenu slobodu. Pre?eren%$&a(n$ $nst$tut omogućava povlašćen položaj odre%enim privrednim subjektima. 2 za njih

predstavlja slobodnu trgovinu a za druge veća ograničenja i dažbine. 0ržava često kada jezainteresovana za povećanje me%unarodne privredne razmene sa odr%enom državom, domaćemprivrednom subjektu daje veliki br. $re!erencijala (povlašćene carinske stope, povoljniji režim uvoza.

I#&edna/aan&e us(oa "os(oan&a "r$redn$- su)&ekata predstavlja cilj savremene trgovine i tu bsvi privredni subjekti imali iste uslove poslovanja. o se postiže putem klauzule najvećeg povlašćenja.o Na/e(o s(o)odno' sao)ra6a&a $ s(o)odne "(o$d)e

2ma za cilj da se sloboda transporta i plovidbe u me%unarodnim relacijama odvijaju slobodno. $ostoje mnoge konvencije & >onvencija o otvorenom moru & koja predvi%a da je otvoreno more

slobodno za plovidbu i druge morske delatnosti i sve ga države mogu koristiti na principuravnopravnosti.

2 npr >onvencija o režimu plovidbe 0unavom.o Na/e(o s(o)ode trans?era no%a@ no/ane rednost$ $ do)$t$

+ledi slobodnu trgovinu i ima veliki značaj za razvoj me%unarodnih odnosa i za cilj ima unapre%enjeslobode trans!era novca.

o Na/e(o na&"o(a+6en$&e na%$&e $odrazumeva se da se u me%unarodnom ugovoru unese da će svaka strana potpisnica (država

priznati drugoj strani potpisnici ugovora u odre%enim oblastima uzajamna prava kao što su povlastice olakšice koje je ona dala ili će dati nekoj trećoj državi.

o Na/e(o re%$"ro%$teta /mogućava se uzajamno ponašanje država ugovornica i to tako što jedna ugovorna strana daje

odre%enu pogodnost da bi od druge ugovorne strane dobila odgovarajuće pogodnosti. aročituprimenu ima kod me%unarodnih trgovačkih ugovora u vezi sa uvozom & izvozom.

o Na/e(o na%$ona(no' tretmana $odrazumeva izjednačavanje stranih subjekata sa domaćim privrednim subjektima, pri čemu država

obeze%uje stranim licima isti tretman i prava koja imaju domaća lica.o Na/e(o "re?eren%$&a(no' tretmana $($ !(au#u(a "o(a+6eno' "o(o*a&a

$ostiže se povlašćena odstupanja odre%ene države tj njenih privrednih subjekta u drugoj stranoj državi,državi ugovornici. (snićženje carinskih stopa, liberalni uvozo S$stem "ra$/no' tretmana+istem nediskriminacije i podrazumeva jednak i pravičan postupak za sve zemlje i njihove privredne subjekte.

.!ON7EP,I I 7ILJEVI GLO4ALI5A7IJE:.IS,ORIJS!O SBVA,ANJE GLO4ALI5A7IJE

o G(o)a($#a%$&a & proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.o B je prošla kroz : razdoblja"

o Proto'(o)a(ne "oretke 8 un$er#a(ne %$$($#a%$&e $ $m"er$&e



G u vreme univerzalnih civilizacija i imperija koncipirana je kroz religijsko i duhovno povezivanje.$ojava hrišćanstva u 3erusalimu i njegovo rasprostranjivanje (do granica 5imskog carstva & gde je izvanična religija postala hriš je jedan od prvih trijum!a protoglobalizacije, i ovom pobedom koreni Bpoprimaju političku dimenziju.

$ut svile se isto može smatrati protoglobalističkim konceptom. >ineski trgovci su svilu prenosili prekopustinje Bobi i je!tino je menjali za zlato, vunu i srebro, deo svile je stigao i do 2talije C ovde je započeorazvoj ekonomskog koncepta B.

$eriod 5imskog carstva i u vreme starih grka, razvijale su se kultura, ekonomija i prvobitne

institucionalne !orme koje su vodile ekspanziji društva. Bodine !eudalizma, vratile su 8vropu nekoliko istorijskih koraka unazad, me%utim >rstaškim ratovima8vropi se vraćaju stari rgovački putevi i dolazo do ekonomske ekspanzije na +tarom kontinentu.

Dapadno carstvo je nazadovali, 2stočno je napredovalo.o Do)a renesanse 12=;C1<;; $reteča modernog vremena, sa aspekta koncepta B bitnu ulogu imaju začeci

razmena !aktora proizvodnje & pre svega se misli na kretanje radne snage (trgovina robljem $ortugalski istraživači su trgovinu robljem raširili na sve kontinetne

(8,Azija,Amerika dr i na taj način kretanje radne snage je dobilo globalni karakter. ,r'o$na ro)(&em & tumači se kao princip dominacije jedne klase ljudi nad

drugom, i u tom konceptu mogu se naći odre%eni globalistički obrasci & !ormiranje standarda Eonog kojivlada

o !o(on$&a(na osa&an&a $ eks"an#$&a $ndustra($&a($#ma /tkriće Amerki *:6 otvorilo je nova tržišta i prodor 8vropljanja i velika kolonijalna osvajanja. 0uhovne vrednosti kojima je bio okrenut 2stok zasnovane su na idejama krutosti i zatvaranja granica,

dok je Dapad sve više a!irmisao otvorenost pluralizam. 2ndustrijska revolucija G*7 vekG omugućavala je stvaranje novih,ekonomski moćnih država H1,

emačka, Francuska i Amerika. rnasportna revolucija početak savremenog tržišta (biznis,konkurencija,ponuda,tražnja,komunikacija i

novac.o Me'a'(o)a($#a%$&a 8 reme -(adno' rata $ "os(e 4 @veku sve više je izražena ekonomska i politička polarizacija koja je pretvorena u hladni rat (+++5 -

socijalizam i Dapadne zemlje. $adom 1erlinskog zida *676g otvaraju se novi tokovi savremene globalizacije i ona dobija mega

dimenziju. o je označilo otvaranje novog globalnog poretka zasnovanog na političkoj, ekonomskoj,kulturnoj, in!ormatičkoj i tehološkoj revoluciji, ali i zavisnosti.

o 7$(&e$ '(o)a($#a%$&e" povezivanje država, otvaranje tržišta, borba za eliminisanje oružja za masovnouništavanje, borba protiv siromaštva,ratova, jednakost me%u ljudima, slobodan protok robe,kapitala i ljudi

9.A!,UELNO SBVA,ANJE GLO4ALI5A7IJE

o G(o)a($#a%$&a & proces uspostavljanja globalnih vrednosti koje prevazilaze okvire pojedinih zemalja.o B predstavlja viziju ali i realnost. $rocesom B upravljaju ##F,+1 i +/.o 8konomski su se povezivale razvijene zemlje i njima je odgovarala liberalizacija tržišta. Demlje u razvoju

bez odre%enih protekcionističkih mera liberalizacijom svojih tržišta su produbljivale svoje siromaštvo

o /ne nisu bile spremne niti ekonomski jake da se suoče sa konkurencijom razvijenih zemalja što jepokrenulo procese tranazicije u tim zemljama kako bi se na ravnopravnijim osnovama uključile uglobalističke tokove.

o $roces tranzicije u zemljama bivšeg socijalizma orjentisan je na tržišnu ekonomiju.o $rocesi tranzicije i globalizacije su nužni procesi. B je svakako neminovnost sa kojim se susreće svako

društvo, i predstavlja uslov preživljavanja ali i razvoj nacionalnih privreda i država.o 5azličiti aspekti B doveli su i do različitih pristupa tom procesu, postoje struje"

9iperglobalisti & posmatraju novi svetski poredak kao nužnost. acionalni ciljevi su podre%enime%unarodnim što u krajnjoj liniji dovodi do gašenja nacionalne države.

+keptici & gledaju na B kao tvorevini najjačihCBigantske ekonomije (+A0,H1,3ap,em stvorile su mitB i to je licemeran put kapitala transnacionalnih kompanija razvijenih zemalja,



rans!ormacionalisti & po njima B ima i pozitivne i negativne aspekte. $o njima B predstavlja nužanproces akomodacije nacionalnih privrda u me%.okruženju i tokovima, dok sa druge strane može dovestido stvaranja kon!likta i još većeg raslojavanja unutar nacionalnog društva i na globalnoj društvenojsceni.

1;.E!ONOMS!I ASPE!, GLO4ALI5A7IJE

o B označava proces i predstavlja bezuslovni tok promena kako na političkom i ekonomskom polju i imasvoje negativne i pozitivne aspekte.

o B donosi svetsko povezivanje, prevazilaženje nacionalne zatvorensti i slobodnog protoka ideja, stvaramegalomansku moć koja je u direktnoj sprezi sa pro!itom.

o #oć i pro!it su e!ekti globalizacionih procesa, me%utim tako se jaz izme%u bogatih i siromašnih produbljuje.o >ljučni !enomen ekonomske B je američka globalna moć koja se sprovodi preko globalnog sistema koji je

isključivo projektovan od strane Amerike.o +matra se, da iza ovih procesa stoji savremni, globalistički kapitalizam koji sprovode multinacionalne i

transnacionalne kompanije (današnji kapital velikih korporacija čine : petine svetske ind.proizo 8konomski odnosi na me%.nivou su i dalje u velikoj meri u senci protekcionizma, veliki broj carinskih i

necarinskih barijera otežava proces potpune liberalizacije tržišta. ržište razvijenih zemalja ostaje uizvesnom smislu monopol multinacionalnih kompanija, i zemlje u razvoju se susreću sa veoma snažnom inelojalnom konkurencijom razvijenih zemalja koje diktiraju pravce kretanja B.

o Demljama u razvoju je potreban kapital koji se nalazi u psedu razvijenih zemalja, je!tina radna snaga je jebogadstvo-resurs nerazvijenih zemalja.o Helike kompanije da bi izbegle političku kontrolu u svojoj zemlji, otvaraju svoja sedišta u zemljama u kojima

je !iskalna i !inansijska kontrola vrlo liberalna.o erazvijenim zemljama niska pruduktivnost i nerazvijenost nameće zavisnost od me%unarodnih !inansijskih

institucija.o 8konomski aspekti B baziraju sena stvaranju velikih korporacija, seobi kapitala i produbljivanju svetske

podele rada i tehnološkom razvoju koji prevazilazi nacionalne okvire i ubrzava procese integracije.o Iilj nacionalnih privreda treba da bude utvr%ivanje strategije uključivanja u svetske ekon.tokove.

11.DRU,VENI ASPE!,I GLO4ALI5A7IJE

o 2zražavaju se kroz" socijalni aspekt, moralne i kulturne vrednosti. +tavove pojedinaca i država premadr.državama itd.

o +ocijalni aspekt znači stvaranje odre%enih društvenih grupa i staleža, koji su povezani zajedničkiminteresom i socijalnim statusom, i podrazumeva i utvr%ivanje ,moralnih i etičkih normi i vrednosti kao istvaranje većeg životnog standarda.

o B nameće nove društvene norme i principe. +a pro!itom kao mehanizmom za uspostavljenje društvenihnormi, dolazi se do velikih klasnih raslojavanja, pada kvaliteta života i marginalizacije nacionalnih država,uspostavljenih vrednosti i institucija.

o 4ticaj megakapitala i pro!ita dovodi do stvaranja centra (razvijene zem i peri!erije sveta (neraz.zemo ehnološka revolucija je donela nova kretanja i trendove u društvu" posao radnika zamenjuju mašine pa on

postaje tehnološki višak (nezaposlenost, a sa druge strane intelektualni rad je sve više na ceni.o $ozitivni socijalni aspekti B doveli su do sve učestalijeg kretanja stanovništva preko nacionalnih granica.

3ača težnja ljudi za usavršavanjem.o 0ruštveni aspekt B ogleda se i kroz kulturne i moralne norme vrednosti.o B kulturnih vrednosti doprinosi porastu socijalnih vrednosti i opštih znanja.o $rocesi B u suštini snižavaju troškove za zadovoljenje ljudskih potreba ( internet & komunikacija &telo B je stvorila nove moralne vrednosti, i borba za opstanak je naglašena & cilj opravdava sredstvo & u cilju

stvaranja pro!ita sva sredstva su dozvoljena.o $olitički aspekt B na neki način odslikava današnje zapadne demokratije & ujedinjena 8vropa ne odgovara

globalnim interesima +A0.o 2novativnost, pronicljivost i !leksibilnost malih država je ključ za otvaraje vrata koje su izgradile raz. zemlje.

1.,RAN5I7IJA



o $redstavlja savremeni proces koji se odvija u društvu. 8konomska tranzicija kao deo globalne tranzicije jeproces kroz koji na odre%enom stepenu društvene razvijenosti prolaze sve zemlje.

o ranzicija podrazumeva jasno pro!ormulisanu strategiju u pravcu stvaranja konkurentskih pozicija utokovima me%unarodne trgovine.

o $roces tranzicije podrazumeva promenu društveno & političkog i ekonomskog ure%enja.o reba sprovesti niz re!ormi da bi se * zemlja priključila u me%unarodne tokove. $otrbno je de!inisati

postojeći ambijent, odrediti ključne ekonomske !aktore, stvoriti odgovarajuću in!rastrukturu i predvideti

ekonomske i političke posledice sprovedenih re!ormi.o 4 procesu tranzicijemo razlikujemo sredstva i svrhu .o +redstva tranzicije" nova znanja, tehnologije, stvaranje in!rastrukturnih okvira.o +vrha je prelazak na nov ekonomski i politički poredak, tj uključivanje * privrede u globalne tokove.

12.RA5LO5I 54OG !OJIB 5EMLJE U>ES,VUJU U M,

o $redmet izučavanja teorija # jesu razlozi zbog kojih zemlje učestvuju u #.o /ve teorije polaze od !aktora proizvodnje koj i utiču na me%.odnose subjekata u #$.o 5azličitost tih !aktora kao i teritorijalni i ekonomski suverenitet i nezavisnost jesu razlozi zbog kojih države

učestvuju u #.o +uština # vezuje se za specijalizaciju u proizvodnji i me%unarodnoj razmeni dobara, kako bi se povećao

dohodak zemlje koja učestvuje u toj razmeni.

13.POJMOVI0 OPORUNI,E,NI ,ROA!@ INPU,@ DOBODA!@ MEĐUNARODNI ODNOSI RA5MENE

o O"orun$tetn$ tro+ak & proizvodnja jednog dobra uvek znači trošak zbog neproizvodnje drugog dobra.o In"ut & sva ulaganja u proizvodne !aktore tj proizvodnju neke privrede.o Do-odak & rezultat koji daju sva ulaganja u proizvodne !aktore tj proizvodnju neke privrede.o Međunarodn$ odnos$ ra#mene & cene po kojima poslovni subjekti jedne zemlje izvoze i uvoze proizvode

usluge.

1=. POJMOVI0 4RU,O NA7IONALNI DOBODA!@ 4RU,O DOMAI PROI5VOD@ I5VO5@ UVO5

o 4ruto na%$ona(n$ do-odak GNP & zbir bruto domaćeg proizvoda i neto dohotka koji je ostvaren iz ostalogdela sveta (uvećan za dohotke ostvarene u inostranstvu, a umanjen za istu vrstu dohotka koji je isplaćen

jedinicama nerezidentima.o 4ruto doma6$ "ro$#od GNDP & !inalni rezultat privredne aktivnosti na teritoriji jedne države i čini ga

ukupna vrednost dobara i usluga proizvedenih na teritoriji jedne države u toku jedne godine.o I#o# & prodaja u inostranstvu dobara i usluga proizvedenih u domaćoj državi.o Uo# & prodaja na teritoriji domaće države proizvoda i usluga proizvedenih u inostranstvu.

1<.POJMOVI0 MARGINALNA S,OPA ,RANSORMA7IJE@ GRANI7A PROI5VODNIB MOGUNOS,I@RELA,IVNA PONUDA I ,RAFNJA@ RELA,IVNA 7ENA

o Mar'$na(na sto"a trans?orma%$&e & količina proizvoda od čije proizvodnje treba odustati da bi seproizvodnja drugog proizvoda povećala za jedinicu.

o Gran$%a "ro$#odn$- mo'u6nost$ & maksimalna količina jedinica jednog proizvoda, koja se možeproizvesti pri bilo kojoj datoj količini jedinica drugog proizvoda.

o Re(at$na "onuda $ tra*n&a & količnik ponude ili tražnje, i svetskim razmeramabroja jedinica jednogproizvoda sa pponudom ili tražnjom broja jedinica drugog proizvoda u F-ji !ormiranja relativne cene.

o Re(at$na %ena & tačka preseka kriva relativne ponude i tražnje.



1.5A,VORENA PRIVREDA

o 4 ovoj privredni input je jednak dohotku tj sve što se proizvede u privredi neke zemlje uravnoteženo je sadohotkom te zemlje, jer rezidenti date države ne mogu da kupe output druge države, niti da svoj outputplasiraju na inostrano tržište.

o acionalni dohodak se rasposeljuje na domaću privatnu i javnu potrošnju i investicije.o 5azvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogu

i značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.

1:.O,VORENA PRIVREDA

o /tvara mogućnosti me%unarodne trgovine i dohodak u njoj jednak je privatnoj i javnoj proizvodnjiinvesticijama i trgovinskom bilansu koji predstavlja odnos uvoza i izvoza. 4 otvorenoj privredni mogu da sepojave su!icit, de!icit i ravnoeža me%unarodnih tokova roba i kapitala.

o u postoje izvora dobara (dohodak i uvoz i : upotrebe dobara (privatna potrošnja,javna potrošnjainvesticije i izvoz.

o 5azvoj proizvodnih snaga i otvorenost i zatvorenost privrede naposredno i posredno se održavaju na ulogui značaj spoljnotrgovinskog poslovanja.

19.,EORIJA APSOLU,NIB PREDNOS,I 8 Adam Sm$to A.+mit polazi od pretpostavke društvene podele rada izme%u zemlje i prednosti koje dolaze od

specijalizacije unutar pojednih delatnosti, baziranih na takvoj podeli.o Apsolutna prednost predstavlja sposobnost jedne zemlje da proizvede odre%eni proizvod sa nižim

troškovima inputa od neke druge zemlje tj da ostvari najniže oportunitetne troškove.o #odel koji se !ormira na osnovu pretpostavki"

0omaća zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda A (pr.*@hod strane zemlje =@h +trana zemlja je dvostruko produktivnija u proizvodnji proizvoda 1 (*@h od domaće zemlje =@h.

Dnači da će se domaća zemlja specijalizirati u proizvodnji proizvoda A, a strana za proizvodnju proizvoda 1 jertu imaju najniže oportunitetne troškove. 4slov specijalizacije je otvorenost privreda i pokretljivost.o edostaci" po ovoj teoriji ne postoje razlozi za me%unarodnu trgovinu u slučaju da zemlja nema niže

oportunitetne troškove kod nijednog proizvoda u odnosu na druge učesnike na me%unarodnom tržištu.

;.,EORIJA !OMPARA,IVNIB PREDNOS,I 8 De&$d R$kardo

o /n smatra da komparativne prednosti proističu iz slabije pokretljivosti !aktora proizvodnje i da će se zemljabez obzira na odsustvo apsolutnih prednosti, specijalizovati u proizvodnji onog proizvoda u kojem imakomparativne prednosti tj u proizvodnji onog proivoda gde ostvaruje veću produktivnost i niže oportunitetnetroškove.ipak će doći do me%unarodne razmeneizme%u zemlje.

o #odel koji se !ormira na osnovu pretpostavki" 0omaća i strana zemlja proizvode proizvoda 0omaća zemlja je produktivnija u proizvodnji oba proizvoda, od strane zemlje, što znači da domaća

zemlja ima apsolutne prednosti u proizvodnji oba proizvoda.o 4 uslovima me%unarodne trgovine u slučaju komparativnih prednosti, specijalizacija u proizvodnji donos

koristi i domaćoj i stranoj zemlji,uspostavlja se relativna cena u obe zemlje, povećava se obim trgovine uobe zemlje, što omogućava povećanu potrošnju kod oba proizvoda.

1.,EORIJA OP,E RAVNO,EFE 8 4ert$( O($n

o 4 objašnjavanju uzroka me%unarodne trgovine polazi od prva dva pitanja u razmatranju, a to su" koje robezemlja treba da izvozi, a koje da uvozi i kako se !ormiraju odnosi razmene izme%u zemalja.

o 4kazuje na to da različite zemlje imaju različitu raspoloživost i vrstu !aktora proizvodnje i da specijalizacijapojedine zemlje upravo zavisi od te raspoloživosti odre%enim !aktorom proizvodnje.

o 2stiče da je i kretanje !aktora proizvodnje bitan !aktor kvantiteta i kvaliteta # i da to kretanje predstavljasupstituciju u kretanju proizvoda.



o 4 ovoj teoriji on uvodi i !aktore novca, cena i deviznog kursa.o 5ak(&u/%$ o u#ro%$ma ko&$ us(o(&aa&u M, do ko&$- &e do+ao0

4slovljena je razlikama u snabdbevenosti !aktora proizvodnje subjekata koji učestvuju u toj trgovini 4slovljena je različitim veličinama nacionalnog dohotka 4slovljena je odnosom ponude i tražnje raspoloživih !aktora proizvodnje i proizvoda.

o Od'oor$ na 'ore "osta(&ena "$tan&a0 >oji proizvodi će se razmenjivati na me%unarodnom tržištu i u kojem odnosu razmene & zavisiće od

odnosa ponude i tražnje za tim proizvodima

/dnos ponude i tražnje proizvoda & usloviće odnos proizvodnih !aktora i njihovog inteziteta uproizvodnji pomenutih proizvoda

/dnos proizvodnih !aktora usloviće i cene tih !aktora.

.,EORIJA ,RO!OVA SUPS,I,U7IJE 8 Gort?$rd Ba)er(er

o /n u teorijama # uvodi sva proizvodnih !aktora" rad, kapital i zemljište.o $retpostavka od koje polazi jeste da sva !aktora proizvodnje imaju nepromenljivu ponudu u jednoj zemlji.o /n uvodi termin Ežrtvovanja jednog proizvodnog !aktora u korist drugog & da bi se povećala proizvodnja

jednog proizvoda, istovremeno se mora smanjiti proizvodnja drugog proizvoda, usled nepromenljiveponude proizvodnih !aktora, uz nepostojanje drugih ograničenja.

2.NE!ONVEN7IOALNE ,EORIJE MEĐUNARODNE ,RGOVINE 8 ,EORIJA RASPRODAJA VI!OVA IPRODU!,IVI,E,NA ,EORIJA

TEORIJ R!PRODJ "I#$O"o $olazi od postojanja viškova proizvodnih kapaciteta (proizvoda koji su rezultat ekonomije prethodnog

perioda. renutna tražnja ne odgovara tim proizvodnim kapacitetima, pa postoji neproporcijalnost ukapacitetima i tražnji.

o #e%unarodnom trgovinom zemlja bi mogla da plasira višak proizvoda, zadržavajuću postojeće proizvodnekapacitete, i na taj načindo%e do proizvoda za koje ima povećanu tražnju.

o $retpostavka ove teorije je neelastičnost domaće tražnje, što će omogućiti izvoz viškova proizvoda.

PROD%$TI"ITETN TEORIJo jom se zastupa stav da # proširuje tržišta i podstiče podelu rada, što utiče na povećanje produktivnosti,

podsticanje tehnoloških inovacija, povećanu automatizaciju i dovodi do povećanja svetskog dohotka.

3.,EORIJE MEĐU5AVISNOS,I ,RGOVINE I RA5VOJA 8 ,EORIJA DOMINIRAJUE I PERIERNEPRIVREDE

okušavaju da objasne međuzavisnost spoljnotrgovinskih tokova i privrednog razvoja.

TEORIJ DOMINIRJ%&E PRI"REDE ' (ransoa Peruao $olazna pretpostavka je dominacija razvijenih zemalja u svetskoj privredi.o Analizirajući kretanja u spoljnoj trgovini razvijenih zemalja i zemlja u razvoju, uočio je značajan pad u

trgovinskom bilansu zemalja u razvoju odnosu na razvijene zemlje.o 5azloge za ovakvu tendenciju vidi u moći i )rinudi , kao značajnim !aktorima me%unarodnih ekonomskih

odnosa, u )re*ovara+koj snazi koja je na strani razvijenih zemalja & što utiče na kreiranje modela # odstrane tih zemalja, kao i raz,ike u ve,i+inama zema,ja , poslednji !aktor jeste raz,ika u vrstama

)rivredne aktivnosti zemalja što je posledica privredne razvijenosti odre%ene zemlje.o 0ominacija može biti namerna ili nenamerna i ocenjuje se prema korisnosti koju ostvare obe zemlje u

me%usobnoj #.

TEORIJ PERI(ERNE PRI"REDE o $olazi od realnosti stanja u svetskoj privredi i trgovini i podele sveta na razvijene (zemlje centra

nerazvijene zemlje (zemlje peri!erije.



o Demlje centra & imaju slabiju elastičnost tražnje za primarnim proizvodima u #, što dovodi do pada cenetih proizvoda i pogoršava ekonomske pozicije nerazvijenih zemalja jer se smanjuje izvozni priohod tihzemalja.

o Demlje peri!erije & imaju visoku dohodovnu elastičnost i slabiju cenovnu elastičnost, što dovodi da zemljepovećani dohodak usmeravaju u potrošnjuu zemlje centra.

o /va teorija objašnjava spontani !enomen privrednog razvoja.

=.!EJN5OVO SBVA,ANJE MEĐUNARODNE ,RGOVINE 8 D*on Ma&nrad !e&n#

o /n smatra da je pro!it glavna pokretačka snaga # i njegove teorije su zasnovane na stavovima raznihvidova ravnoteže sa naglaskom na punu zaposlenost.

o umači nivo # zavisnošću nivoa zaposlenosti od investicija u zemlji i inostranstvu. $ozitivan saldotrgovinskog bilansa implicira smanjenje kamatne stope, podstiče investicionu aktivnost i veći priliv novčanihsredstava iz inostranstva, i obrnuto.

o # je kompromis izme%u suprodstavljenih težnji za uspostavljanjem unutrašnje ravnoteže i punezaposlenosti i onog obima koji tim izazvanim unutrašnjim stanjem spoljna trgovina još može da postigne.

o Formula za ravnotežu jedne privrede" dohodak C zbiru vrednosti !inalne robe za domaću potrošnju iinvesticija i izvoza, umanjenih za vrednošću uvoza.

<.POR,EROVA ,EORIJA !ON!UREN,S!E PREDNOS,I 8 Ma&k( Porter autor teor$&e k."H

o +trategija konkurentske prednosti jeste ciljna grupa kupaca i visokokvalitetan proizvod i usluga, podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.

o >onkurentsku prednost odre%uje nekoliko !aktora" Faktori uslova proizvodnje & inputi u procesu proizvodnje i možemo ih podeliti na"

- ljudske resurse & raspoloživa radna snaga u svom kvantitetu i kvalitetu. - !izičke resurse - raspoloživost obradivim zemljištem, saobraćajnica, rudnom bogadstvom. - resurse znanja - najvažniji ulazni resursi. 4 uslovima globalizacije upravljati znanjem znači upravljatneizvesnošću i rizikom. $rosperitet savremenog društva uslovljena je ulaganjem u znanje. - resurski kapitala & raspoloživa !inansijska sredstva, kao i njihova cena. - in!rastrukturne resurse & razvijenost saobraćajnica, postojeća komunalna in!rastruktura...

$riroda i uslovi tražnje & uslovi domaće tražnje bitno ukazuju na potencijal tražnje na me%unarodnom

tržištu & domaća tražnja je reprezentativna u kreiranju inostrane tražnje. +rodne i prateće industrijske grane & odre%uju korišćenje !inalnog proizvoda ili su dopunjujući !aktor u

korišćenju domaćeg proizvoda. 0elatnosti kojima preduzeće izgra%uje me%unarodnu konkurentskuprednost.

+trategija, struktura i rivalstvo preduzeća & uslovi pod kojima se u zemlji odre%uje način stvaranjapreduzeća, način organizacionog oblikovanja preduzeća, kao i procesi upravljanja preduzećem+trategija treba da se zasniva na inovativnim procesima, koji će održati stabilan rast i razvopreduzeća i poboljšanje njihovih karakteristika u odnosu na konkurenciju.

4loga vlade & odgovarajuća poreska politika, de!inisanje klastera i procesa inovativnosti predstavljajupomoć preduzećima, kao osnovnim subjektima u me%unarodnoj trgovini zasnovanoj na principimaizgradnje konkurentske prednosti.

Janse iz okruženja & treba da budu podsticajna mera u kreiranju konkurentske prednosti.

.!OMPARA,IVNI PREGLED ,EORIJE !OMPARA,IVNIB I !ON!UREN,S!IB PREDNOS,I

o /snovna razlika izme%u ove dve teorije jeste u korišćenju sredstava.o eorija komparativnih prednosti počiva na principima !izičkih sredstava, zasniva se na velikim preduzećima

i autarhičnom okruženju i bazira se na nižim troškovima.o eorija konkurentskih prednosti počiva na znanju i kvali!ikovanosti ljudskog resursa, zasniva se na

zajedničkoj viziji privatnog i javnog sektora i preduzetničkom modelu nacionalnog ekonomskog rasta, bazira se na kvalitetnijim proizvodima.

:.POJAM I ULOGA !LAS,ERA



o >lasteri predstavljaju speci!iciranje pojedinih delatnosti ili čitavih privrednih grana, u kojima postoje uslovza izgradnju konkurentskih potencijala.

o >lasteri & privredne grupacije (skupine preduzeća iste,slične ili povezane delatnosti.o 4slovljeni su stepenom razvoja zemlje, nosiocem industrijskog razvoja u datoj zemlji i ulogom vlade.o 0e!inišu ih acionalni saveti !ormirani na nivou vlade zemlje u čiji sastav ulaze vladini predstavnicim

privrednici i intelektualni potencijal države.o 0e!inišu se u onoj privrednoj grupaciji za koju se utvrdi da postoji mogućnost kreiranja Edijamantski

stabilnog poslovnog okruženja, i pri odre%ivanju klastera osnova je produktivnost.o >lasteri u konkurentskoj strategiji imaju ulogu"*.$većavanje produktivnosti & specijalizacija u jednoj delatnosti omogućava rast produktivnostsmanjivanjem odre%enih troškova (troškovi sirovina i repromaterijala. $ovezivanje preduzeća da bi sepribližilo klaster grupaciji sniziće cene materijala, povećati produktivnost, sniziti troškove transporta omogući će se ekonomski razvoj..$ovećanje mogugućnosti inovacija & de!inisanjem klastera de!inišu se dugoročni pravci razvoja na nivouprivrede i na taj način se usmeravaju investicije i inovacije & kroz ovo e!ekat jeste na strani produktivnosti..+timulisanje i omogućavanje nove poslovne !orme i širenje klastera & razvijanjem klastera i inovacijamaotvara se podsticajna mogućnost za razvijanja novih industrija.

9.INS,RUMEN,I I SREDS,VA !ON!UREN,S!E PREDNOS,I

o 2nstrumentima i sredstvima konkurentske prednosti stvaraju se ekonomski i institucionalni okviri poslovanjapreduzeća u kompleksnim uslovima izazvanim procesima globalizacije.

o 2nstrumenti stvaranja konkurentske prednosti su de!inisani u konkurentskoj strategiji i to su" inovativnakonkurencija, so!isticirani potrošač, kvalitet i partnerstva izme%u kompanija.

o +redstva mogu biti"Fizički kapital " !inansijski, in!rastruktura i prirodna bogadstva.+ocijalni kapital" znanje, in!ormacija,podatak analitički kapital, institucionalni okviri i kultura.

o Finansijski kapital & !inansijska moć * države izražena kroz razvijenost !inansijskog tržišta.o 2n!rastrukturni kapital & in!rastruktura koja omogućava ekonomski prosperitet država (saobr,!abrikeo $rirodna bogadstva & !izički kapital koji je ograničen i nije dovoljan da bi se gradio prosperitet državao >ulturni kapital & stavovi i uverenja koja dominiraju jednim društvom.o Kjudski kapital & znanje i zdravlje, što je viši standard to je veći zdravstveni potencijal.o Dnanje & najveći kapital danas. Kjudski intelekt nema cenu.o #onitornig i analiza & omugućavaju adekvatnu aktivnost i povratnu in!ormaciju.o 2nstitucionalni okviri - pravne,zakonske i dr.!orme institucionalnog obrazovanja.o $omeranjem sa komparativne na konkurentsku strategiju stavlja se naglasak na tržišno koncipirana

preduzeća kao nosioce globalnih ekonomskih aktivnosti.

2;.ORMIRANJE I UNAPREĐENJE !OMPARA,IVNIB I !ON!UREN,S!IB PREDNOS,I

o acionalni prosperitet je moguće ostvariti ulaganjem u ljudski kapital što dovodi do povećanjaproduktivnosti & što podstiče razvoj inovativnosti uslovljavajući održivost i stvarajući izvozno konkurentneproizvode, a sve to vodi celokupnom privrednom rastu.

o 8konomski razvoj jedne države se zasniva na mikroekonomskim osnovama kreiranjem stabilnogposlovnog okruženja i izgradnji so!isticiranjih preduzeća, kao i na prosperitetnom i održivommakroekonomskom okruženju" jasna makroekonomska politika, otvorenost tržišta, privatizacija i stabilnapolitička situacija. 8konomski razvoj moguć je u uslovima restruktuiranja i re!ormi, koji se ostvaruju putemtranzicije.

o >onkurentnost zamenjuje komparativnu prednost i vrši se !okusiranje na sektore koji omogućavaju rastbruto nacionalnog proizvoda po stanovniku u budućnosti.

o acionalna konkurentnost podrazumeva niz promena u preduzeću i na makroekonomskom nivou.o $roduktivnost omogućava visoke zarade i visok životni standard kao i brz obrt kapitala.



o 2zvoz je bitna stavka u stvaranju nacionalne konkurenstnosti ali samo sa visokoproduktivnim proizvodima uslugama.

o Iilj strategije konkurentnosti podrazumeva visoku produktivnost, investicije i kontinuirane inovacije.o 4loga države u strategiji konkurentne prednosti je u re!ormi zakona i propisa i stvaranju ravnopravnih

uslova za za njeno sprovo%enje.o ovi uslovi svetske ekonomije podrazumevaju i nove uslove globalne ekonomije i me%unarodne trgovine

mali broj kupaca, visoke cene, personalizacija, visoka produktivnost, kreiranje klastera, inovativnostmotivisana i visokokvali!ikovana radna snaga, visoke investicije, na taj način stvaraju se okvir

konkurentskih prednosti.o >onkurentska prednost & podrazumeva postojanje ili ostvarivanje onog stepena sposobnosti preduzećakoji se zahteva na tržištu i koji konkurencija ne može tako lako dostići, sem putem stvaranja sebi većihtroškova i u dužem vremenskom periodu.

21.INS,I,U7IONALNI USLOVI 5A ORMIRANJE !LAS,ERA

o #akroekonomski institucionalni okviri su u povratnoj sprezi sa mikroekonomskim razvojem.o +tvaranje uslova za uključivanje na me%unarodno tržište omogućiće ulaganja u tehnologiju, ulaganje u

istraživanje i razvoj, poboljšanje in!rastrukture , in!ormativnih tokova i jačanje intelektualnog potencijalapreduzeća.

o $reduzeća se usmeravaju u pravcu stvaranja konkurentske prednosti so!isticiranošću proizvoda ili usluga.

o >ljučni i povezivajući !aktor je poslovno okruženje koje u sebi objedinjuje" kvalitet uslova, lokalnuregionalnu i globalnutražnju, strategiju preduzeća i klastere (podsticajne industrije.o 4loga vlade je ta, da treba da stvori takve uslove okruženja koji će biti podsticajni u kreiranju in!rastrukture

koja sadrži sve navedene !aktoreo 2n!rastrukturu predstavlja"

+tabilna makroekonomska i !iskalna politika 3asni i trajni zakoni Antikorupcijski i antimonopolski zakoni 5egulatorni standardi (obkast kvalitetai zaštite životne sredine 0e!inisane podsticajne mere 5egionalna saradnja

2.DEINISANJE NA7IONALNE S,RA,EGIJE RA5VOJA

o +trategiju nacionalnog razvoja de!inišu uslovi tržišta koji su se ranije bazirali na izvoznim subvencijamazaštiti konkurencije iz uvoza, ekonimiji obima i dr.

o +avremeni globalni tokovi ekonomije !okusiraju izgradnju konkurentnosti u uslovima velike mobilnostkapitala.

o 8!ekti takve strategije ogledaju se u stvaranju konkurentne privrede što dovodi do povećanja prodkutivnost & što uslovljava veće zarade, omogućava viši životni standard i na taj način uticaće na izgradnjuprosperiteta celokupnog društva.

o 4 +rbiji je @@ god, organizovan +amit o nacionalnoj konkurentnosti i krenulo se ka de!inisanju nacionalne

strategije privrednog rasta i razvoja.o acionalna strategija - predstavlja sinhronizovane aktivnosti države, preduzeća, državnih i dr. 2nstitucija u

culju stvaranja konkurentske prednosti i prilago%avanja poslovanja u uslovima globalizacije. /naomogućava preduzećima da lakše odgovore na pitanja JA, >/#8 2 >A>/L

o JA & proizvoditi & de!inisanjem klastera (privrednih grupacija koje će imati vodeću ulogu u uključivanju ume%unarodne trgovinske tokove, pomaže se i preduzećima u toj grupaciji i u srodnim grupacijama.

o >/#8 & prodati & de!inisanjem klastera u nacionalnoj strategiji delimično se speci!icirala i ciljna potrošačkagrupacija. >lasteri su de!inisani na osnovu potreba i mogućnosti, i u njima se nalaze i odgovori na prva dvapitanja.

o >A>/ & prodavati podrazumeva izgradnju odre%enih in!rastrukturnih potencijala, pre svega sopstvenedistributivne mreže.

o 0e!inisanje nacionalne strategije podrazumeva"



*.5estruktuiranje i re!orme - .+ podrazumeva ekonomsku re!ormu i konstituisanje institucija, sarestruktuiranjem na nivou preduzeća u segmentu vlašništva,upravljanja i organizacije. 5e!ormepodrazumevaju promenu !inansijskog, bankarskog i tržišta kapitala..>reiranje ambijenata - $odrazumeva ulaganje !izičkog kapitala kroz investicije,postojeću i potencijalnuin!rastrukturu i iskorišćavanje prirodnih resursa. +ocijalni kapital daće odgovor na pitanje kome i kakoprodati) /brazovana radna snaga i razni istraživački centri su centar moći) $rivredne komore treba da budu

jaka in!ormatička baza za preduzeća) 8!ekti mogu biti u izgradni nacionalno prepoznatljive marke..0e!inisanje ključnih !aktora strategije - Dasnovana je na globalističkim ciljevima i pomera ih od je!tinihsirovina i radne snage, ka so!isticiranim proizvodima,uslugama i kvalitetnoj radnoj snazi. #aksimalnpodsticaj treba dati razvoju malih i srednjih preduzeća & privatnom sektoru.:.Formiranje nacionalnog saveta konkurentnosti<.0e!inisanje klastera, sredstava i sistema - Blavni zadatak za acionalni savet je de!inisanje klastera, i nataj način će se na globalno ekonomsko tržište konkurisati preduzetnički,kooperativno i kokurentski.=.>oordinacija, monitornig i kontrola - baza e!ikasnosti i e!ektivnosti u uslovima neizvesnosti.

22.MEĐUNARODNO !RE,ANJE A!,ORA(Motvorena,zatvorena privreda

*. >retanje roba i usluga - trgovina. >retanje rada

. >retanje kapitala:. >ompleksne veze u multinacionalnim i trnasnacionalnim kompanijama.

o ri strategije u zavisnosti od raspoloživosti !aktora proizvodnje" +trategija države koja obiluje radom & bazirana je na proizvodnji i izvozu radno-intenzivnih dobara, a

uvozu kapitalno- intenzivnih dobara ili pozajmica kapitala sa # +trategija države koja obiluje kapitalom & proizvodi i zvozi kapitalno- intenzivna dobra, a podstiče

zapošljavanje radnika iz drugih država +trategija nedovoljno razvijenih zemalja & uvoz ili izvoz proizvoda velikih !irmi, ili stvaranje ambijenta za

otvaranje velikih kompanija na njenoj teritoriji.

23.SLI>NOS,I I RA5LI!E I5MEĐU MEĐUNARODNE ,RGOVINE RO4AMA I USLUGAMA IMEĐUNARODNOG !RE,ANJA A!,ORA PROI5VODNJE

o /gledaju se u ekonomskim i političkim e!ektima.o 8konomski e!ekti & oba kretanja doprinose rastu bruto domaćeg proizvoda, svetskog outputa, jer za cilj

imaju maksimizaciju pro!ita kampanja.o 4 celini posmatrano me%unarodno kretanje !aktora teži da poveća političke teškoće više nego sama

me%unarodna trgovina. Dbog toga je me%unarodno kretanje !aktora predmet većeg broja restrikcija negotrgovina proizvodima i uslugama.

2=.MEĐUNARODNO !RE,ANJE RADA

o $odrazumeva mobilnost radne snage na #. 2 uslovljeno je velikim brojem regulatornih ograničenja.o

Ako domaća država obiluje zemljom, a strana radom, u slučaju potpune mobilnosti radne snage izme%udve države, doći će do kretanje radnika od strane ka domaćoj državi.o 8!ekti ovakvog kretanja rada ogledaće se u rastu realnih najamnina u stranoj državi, a pada realnih

najamnina u domaćoj državi.o #e%unarodno kretanje rada za posledicu ima"

+manjenje ponude rada u zemlji koja obiluje radom $ovećanje ponude rada u zemlji koja obiluje kapitalom /ba kretanja za posledicu imaju konvergencije realinih najamnina #e%unarodna mobilnost rad dovodi do porasta svetskog outputa #e%unarodna mobilnost rada uslovljava i promene na strani realnih cena drugog !aktora proizvodnje

2<.MEĐUNARODNO !RE,ANJE !API,ALA



o >retanje kapitala zavisi od pravnih i !izičkih subjekata(!izička lica,preduzeća,!inansijske organizacije,##Fo #.>.> uslovljeno je ponudom i tražnjom kapitala na tržištu. a strani ponude je korist koja se ostvaruje

plasiranjem kapitala u stranu zemlju,i u suštini ponude je motivacija subjekta koji plasiraju kapital u ciljupovećanja pro!ita. #otivacjija je podsticajna u ponudi, a rizik ograničavajući.

o 8!ekte #>> u normalnoim uslovima imamo i na strani ponude i na strani tražnje./blici me%unarodnog kretanja kapitalao $rema njegovom poreklu"

>apital iz privatnih izvora & kapital kojie je vlasništvo privatnih pravnih i !izičkih lica (kapital izmultinacionalnih i trnasnacionalnih kompanija,!inansiskih organ. jihov motiv u plasiranju kapitala jepovećanje pro!ita i stvaranje tržišne moći.

>apital iz zvaničnih multilateralnih izvora, me%unarodnih institucija & javni kapital. $lasiraju ga državne, javne institucije,me%unarodne,regionalne instiitucije (##F,+vetska bnaka, inst. u 4. ajveći deoovog kapitala odliva se iz razvijenih zemalja u zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje. #odeli plasiranjakapitavla su" me%unarodni zajmovi i krediti, !inansiranje od ##F-a, i dr.

o $rema vremenskom kriterijumu" >ratkoročni zajmovi & vreme trajanja do god. o su komercijalni ili robni kratkoročni kredit

(dokumentarni akreditivi., kupovina inostranih hartija od vrednosti bazirana na kurnim razlikama. +rednjoročni zajmovi & rok trjanja od -< god. 2 oni su uglavnom poreklom iz zvaničnih mešunarodnih

institucija.

0ugoročni zajmovi & rok trajanja duži od < god. /ni su uglavnom, u F-ji privrednog razvoja zemalja urazvoju, i putem njih se !inansira uglavnom kupovina opreme. 5azlikuju se komercijalni i robni zajmovi.$osebn vid je kaptal dobijen od zvaničnih me%unarodnih institucija ##F, +1.

Dajmovi & ugovori kojima * strana (zajmodavac, daje drugoj strani (zajmoprimaocu uz kamatu ili bez njeodre%enu količinu zamenjljivih i potrošnih stvari na potpuno raspolaganje, ova se obavezuje da ćezajmodavaocu vratiti posle odre%enog perioda istu količinu i kvalitet stvari. ajčešći objekat ugovora je novac.o $rema ekonomskom kriterijumu"

Dajmovnni kapital & koji se u obliku trans!ormiše iz * zemlje u . #otiv ovog kretanja kapitala su razlikeu snadbevenosti kapitalom, iz čega proizilaze i razlike u kamatnim stopama na kapital. 5azlikujemorobni i novčani trans!er.

2nvesticioni kapital & kao osnovni motiv ima za cilj sticanje i uvećanje pro!ita. $ostoje" inostrane direktneinvesticije i port!olio investicije.

2.INOS,RANE DIRE!,NE INVES,I7IJE

o su kada investitor sa sedištem u jedno zemlji izvozi kapital u drugu zemlju, radi obavljanja poslovnihaktivnosti i na taj način stiče imovinu u inostranstvu i zdržava pravo kontrole nad preduzećem uinostranstvu

o /snovna karakteristika ovih investicija je postojanje matične kompanije i njenih !ilijala u inostranstvu, i onese javljaju u vidu akcijskog kapitala.

o 5ealizacija 2.0.2 se može izvršiti na sledeće načine"*./snivanjem vlastitih preduzeća u inostranstvu, u obliku !ilijala,predstavništva ili samostalnog preduzeća- najčešći oblik, i ima značajan uticaj na #$". >upovina preduzeća ili kupovina kontrolnog paketa akcija preduzeća-najčešći kod zemalja u tranziciji i sprovodi se putem aukcijske ili tenderske prodaje celog ili delapreduzeća. (pr. >upovina većinskog paketa $anonske banke od str. +anpaolo.0okapitalizacijom-direktno investiranje u kompaniju u obliku povećanja kapitala u korist stranog investitora, do visine pravaupravljanja.

o /vakvim investiranjem, plasiraju se sopstveni proizvodi na strano tržište zaobilaženjem carinskih barijerakorišćenjem niskih cena ulaznih komponenata proizvodnje (radna snaga,sirovine. u se misli navertikalne i horizontalne integracije.

o Hertikalne & prisutne kod na!tnih kompanija, gde proces proizvodnje prelazi okvire nacionalnih država. (u *zemlji se vrši eksploatacija na!tema u !ilijalama kompanije u dr.državmaa se vrši prerada i prodaja

o 9orizontalne & javljaju se kada postoje carinske barijere (kompanije otvaraju predstavništva u kojima vršeproizvodnju i plasmansvojih proizvoda i tako zaobilaze izvozne barijere



o $ozitivan aspekt i.d.i & odnose se na trans!er znanja i tehnologije,tendenciju rasta svetske trgovine,zaposlenosti i privrednog razvoja.

o egativan aspekt & eksploatisanje prirodnih resursa od strane moćnih investitora, i veliki uticaj namakroekonomsku politiku zemalja u kojima je priliv i.d.i.

2:.POR,OLIO INVES,I7IJE

o $redstavljaju plasmane kapitala u inostrane akcije,obveznice ili druge hartije od vrednosti, kojima seostvaruje !iksni prihod, pri čemu cilj nije kontrola nad preduzećem u inostranstvu.

o >upovina akcija sa ciljem pribavljanja konstantnog prihoda je port!olio invenstiranje.o $rihodi koje port!olio investitor ostvaruje jesu dividende po sonovu kupljenih akcija i rast cena akcija na

tržištu hartija od vrednosti.o /vaj oblik kretanja kapitala postaje sve češći i posledica ovog investiranja je nepreduzetnička aktivnost

investitora usmerena na konstantan priliv po osnovu najčešće hartija od vrednosti.

29.POJAM I ULOGA MUL,INA7IONALNIB !OMPANIJA

o ransnacionalne kompanije & udruženja monopolnog kapitala, u kojima se udruženi kapital jedne zemljeulaže u privrede nekih drugih zemalja sa ciljem realizacije proizvodnje,pružanja usluga i drugih poslovnih

aktivnosti kroz eksploataciju !izičkih i ljudskih resursa. Blavna obeležja su" gigantizam i globalizam. /ne sute koje vladaju svetskim tržište (>oka kolao #ultinacionalne kompanije & one u kojima se udružuje kapital dve ili više zemalja radi ulaganja u privrede

zemalja koje ne raspolažu dovoljnim sredstvimaza stvaranje komparativnih prednosti u procesu poslovnihaktivnosti.

o Dajedničeke karakteristike" vrši se trans!er kapitala iz jedne u drugu zemlju, vrši se indirektan trans!erkapitala tehnologijom, kno'-ho', licencama, patentima i sl) kretanje direktnog stranog kapitala krozkompleksne veze koje grade ove kompanije izme%u matične kompanije i njenih !ilijala) ove kompanijeostvaruju poslovne aktivnosti u više zemalja) upravljanje se sprovodi sa ciljem stvaranja globalne poslovneorijentisanosti preduzeća.

o +uština !unkcionisanja ovih kompanije je u njihovoj !unkcionalnosti i geogra!skoj razu%enosti, koje proističuiz !inansijske snage.

o 5azvijanje mreže ovih kompanija dovodi do !leksibilnosti prilago%avanja tržištu, širenja znanja, trans!eratehnologije i podsticanje inovativnosti. ajviše ih ima u Francuskoj,H1, +A0,3apanu,emačkoj(Ford,21#,#icroso!t,+onN,okia

3;.A5E RA5VOJA MUL,INA7IONALNIB !OMPANIJA

o Nastanak mu(t$na%$ona(n$- kom"an$&a "ro(a#$ kro# s(.?a#e0-.(aza iniciranja transnaciona,izacije ka)ita,a & krajem *6 veka zbog različitih kamatnih stopa dolazi dokretanja kapitala na me%.tržištu/.(aza transnaciona,izacije ka)ita,a & kada dolazi do izvoza roba,usluga i kno'-no' tehnologije.0.(aza dominacije ne)osredni1 u,a*anja u inostranstvu & koje se vrše otvaranjem !ilijala u inostranstvu2.(aza )ot)une transnaciona,izacije )roizvodnje & racionalizacija troškova kompanija,putem

minimizacije troškova proizvodnje korišćenjem je!tivnih inputa u zemljama u razvoju.o a#e ra#o&a mu(t$na%$ona(n$- kom"an$&a" paternalizam, ekspanzionizam i liberalizam.

31.O4LI7I MUL,INA7IONALNIB !OMPANIJA PO !RI,ERIJUMU UPRAVLJANJA

o >lasi!ikacija korporacija može se vršiti prema br.zemalja u kojima se stacioniraju, strukturi vlasništva imendžmenta, i ostvarenom prometu. #snovna podela"1.Etno%entr$/ne & imaju sedište u domicilinoj državi,!ilijale širom sveta. 4pravljavljanje je iz centra..Po($%entr$/ne & u domicilinoj državi se de!iniše globalna razvojna politika, a upravljanje se vrši u!ilijalama i sprovde ih lokalni menadžeri.2.Geo%entr$/n$ & globalnog tipa. Helika !leksibilnost i pokretljivost rukovodećeg tima,internacionalnost.

o Osnon$ mot$ transnacionalnih kompanija je pro!it, a ključni parametri e!ikasnost i e!ektivnost.



0oprineti razvoju svetske privrede $omagati zdrav ekonomski napredak u članicama-nečlanicama u procesu njihovog privrednog razvoja 0oprinositi širenju svetske trgovine na multilaternoj osnovi, bez diskiminacije i u skladu sa

me%unarodnim obavezama.o $oslednjih godina se bavi pitanjima koja se odnose na upravljanje me%unarodnim biznisom, i u tom cilju je

kreiran #ultilaterni sporazum o investicijama & #A2, koji treba da stvori okvire za uspostavljanje pravila zanacionalne regulacije direktnih investicija u inostranstvu i pitanja koja se odnose na multinacionalnapreduzeća.

3.SVE,S!A ,RGOVINS!A ORGANI5A7IJA 8 S,O ,OH

o ,O predstavlja globalnu organizaciju, čiji je cilj uspostavljanje pravila, tj. normi u me%unarodnoj trgovinkoje bi omogućile odvijanje slobodne i jedinstvene trgovine.

o ,O je nastala kao rezulatat poslednje 4rugvajske runde pregovora GA,,, koja je započeta *67=. godineu 4rugvaju a okončana *66:. godine u #aroku. Daključivanje 4rugvajske runde pregovora i stvaranje O/se smatra trijum!om slobodne trgovine i povećanja regulisanja me%unarodne trgovine.

o 5azlike izme%u BA i O/" BA je imao privremeni status, O/ ima trajan status pravnog lica $ravila BA primenjivale su se samo na proizvode, dok pravila +/ obuhvataju proizvode

komercijalne usluge i trgovinske aspekte prava intelektualne svojine

+/ ima e!ikasniji sistem rešavanja sporova vezanih za me%unarodnu trgovinuo O/ ima status pravnog lica sa sedištem u ;enevi, i sa *: zemlje članice. 4deo O/ u svetskoj trgovini

je [email protected] Ministarska kon(erencija je glavni organ O/ koji donosi odluke. +astoji se od predstavnika svih zemalja

članica i sastaje se jednom u dve godine.o )eneralni savet bira se od predstavnika zemalja članica, a u periodu izme%u dva zasedanja #inistarske

kon!erencije preuzima njenu uloguo /snovni principi +/"

$rincip nediskriminacije $rincip najpovlašćenije nacije $rincip nacionalnog tretmana $rincip slobode tranzita i transparentnosti $rincip liberalizacije trgovine, podsticanja konkurencije i dodatne pomoći nerazvijenim zemljama.

3:.GRUPA SVE,S!E 4AN!E

o /snovana je *6::.god radi partnerske pomoći ekonomijama u razvoju i rastućim tržištima.o $osle 22 svetskog rata njen primarni zadatak je bio pomoć oporavku porušenih evropskih ekonomija.$o

plasmanu prvih pozajmica radi obnove porušenih zapadnoevropskih država, +1 se okretala zemljama urazvoju, pozajmljivala novac, i na taj način je pomagala razvoju najsiromašnijih područja zemalja 222 sveta.

o +1 danas pored davanja zajmova, nudi i tehničeke i savetodavne pomoći, specijalizaciju kadrova koje serealizuju kroz različite programe i projekte.

o +1 je osnovana kao Qsvetsko akcionarsko društvoR i svaka članica ima svoj udeo u zavisnosti od jačineekonomije te zemlje, tako da najveći P imaju najrazvijenije zemlje (BS &+A0,>anada,Fran,em,2ta,3apan,H1.

o /rgani +1 su" 0irektor, /dbor guvernera, 2zvršni odbor.o +1 čine sledeće institucije"

*.#e%unarodna banka za obnovu i razvoj 2150/na se bavi plasmanom pozajmica zemljama u razvoju koje kupuju obveznice+1. 4slov za članstvo ječlanstvo u ##F. ajčešći zajmovi koja ona odobrava" investicioni zajmovi,zajmove za prilago%avanje garancije..+vetska razvojna institucija 20A



0aje pozajmice siromašnim zemljama koje ne mogu platiti tržišne kamate. >rediti su bezkamatni dadugoročnim rokom otplate (<-:@g. Finansiraju se različiti projekti u oblastobrazovanja,in!rastrukture,ekologije i dr..+vetska !inansijska korporacija 2FI1avi se !inansiranjem privatnog sektora i !inansijski je nezavisna. Finansira projekte u oblasttelekomunikacija, eksploatacije na!te i gasa, in!ormacione tehnologije i dr.:.Agencija za garantovanje multiraternih investicija #2BA1avi se podsticanjem priliva stranih direktnih investicija (+02 u zemlje u razvoju članice +1.<.2nternacionalni centar za rešavanje investicionih sporova 2I+20/snovana je radi poboljšanja investicionih tokova u svetu.

39.MEĐUNARODNI MONE,ARNI OND 8 MM

o /snovana jula *6::g sa ciljem da se kreira me%unarodni monetarni sistem, na osnovu kojeg će se ubrzatproces zaposlenosti i ostvariti stabilnost cena u svetu.

o ajvažniji organ ##F-a je 4pravni odbor guvernera oju čine predstavnici zemalja članica i zastupajuinterese vlada.

o 4 okviru ##F-a !ormirani su komiteti (>omitet za razvoj i $rivremeni komitet i grupe" Brupa < & sastavljena od zemalja čije nacionalne valute konstituišu specijalana prava vučenja (+05 &

+A0, Fran,em,3ap,H1. Brupa S & sastavljenja od S najrazvijenih industrijskih zemalja C grupa< M >anada i 2talija. Brupa : & osnovana sa ciljem da predstavlja interese zemalja u razvoju u pregovorima oko pitanja iz

oblasti me%.monetarnog sistema.o ##F je svetska organizacija sa *7: zemlje članice, koja je osnovana da bi vršila monitoring nad

monetarnim politikama u svetu, da bi pomagala ekonomski razvoj i ostvarivanje visokih stopa zaposlenostikao i radi obezbe%ivanja stabilnosti deviznih kurseva u svetu.

o +redstva za odvijanje delatnosti ##F obezbe%uje uplatom odre%enih kvota zemalja članica. (uplaćuju se uzlatu, konvertabilnim valutama ili specijalnim pravima vučenja. >vote se dodeljuju zemljama članicamaprilikom pristupanja ##F odre%uju broj glasovam doprinos te zemlje rezervama ##F-a i istovremenokorišćenje resursa.

o Demlje članice koje se susretnu sa de!icitom platnog bilansa mogu pod odre%enim uslovima da uzmukredite ##F-a pri čemu su oni prvenstveno uslovljeni visinom kvote zemlje članice.

o #onetarna i !iskalna politika za koju se zalaže ##F kao i prolongiranje itplate starih dugova uzuspostavljanje transparentnog vlasništva nad kapitalom, omogućio bi !inansijsko restruktuiranje privrede,što za preduzeća znači ulazak u zonu stabilnosti kreditnog tržišta, što bi podstaklo razvojnu politiku i dovelodo povećanja zaposlenosti o socijalne stabilnosti kao ključnih determinanti razvoja društva.

=;.EVROPS!A INVES,I7IONA 4AN!A 8 EI4 sed$+te 8 4r$se( H

o Finansijska organizacija koja je osnovana *6<7.g radi davanja doprinosa integraciji, balansiranom razvoju ekonomskoj i socijalnoj koheziji, kao i rešavanju problema !inansiranja zajedničkog tržišta zemaljaevropske ekonomske zajednice.

o /mogućava lakše kretanje kapitala unutar zemalja zajednice, priliv kapitala iz zemalja van zajedniceodobravajući kredite za projekte modernizacije privrede zemalja članica i zajedničke projekte za više

zemalja članica.o 0e!iniše sledeće operativne prioritete"

5egionalni razvoj unutar 84 Daštitu životne okoline i poboljšanje kvalitetu života $ripremu zemalja koje se pripremaju da pristupe 84 Dajednicu razvoja pomoći i saradnje zemljama partnerima

o 0ugoročni prioriteti" ransevropski transport 5azvoj energetske mreže Finansiranje zajmova Finansiranje rizičnih operacija.



=1.EVROPS!A UNIJA

o $rva ekonomska integracija nastala na područje Dapadne 8vrope *6:7.g bila je 8vropska organizacija zaekonomsku saradnju koja je osnovana sa ciljem realizacije pomoći 8vropi od strane +A0.

o 8vropska zajednica za ugalj i čelik *6<* & članice" em,Fran,2ta,9olan,1elg,Kuksemburg. >arakteristikaove zajednice bila je da su zem članice izgubile slobodu vo%enja samostalne proizvodnje spoljnotrgovinske politike u oblasti proizvodnje i izvoza uglja i čelika.

o astavak integrativnih procesa zapodnoevropskih zemalja usledio je *6< kada su osnovane još zajednice 8vropska zajednica za atomsku energiju i 8vropska ekonomska zajednica.

o 8vropska ekonomska zajednica je predstavljala carinsku uniju, kojom su ukinute carine u me%usobnojtrgovini u i uvedena zajednička carinska tari!a prema zemljama nečlanicama.

o 0alji procesi su nastavljeni objedinjavanjem ove zajednice koje su idalje bile posebni pravni subjekti alsa zajedničkim organima & parlamentom, komisijom, savetom ministra i sudom pravde.

o *6S 8vropska ekonomska zajednica se proširuje C H1, 2rska i 0anska se pridružuju. *67* uključuje seBrčka, Jpanija i $ortugalija *67=, Austrija,Finska i Jvedska *66<.

o $rvi neposredni izbori u zemljama članicama za čl.tzv 8vropskog parlamenta *6S6 g. >ada je i usvojen8vropski monetarni sistem.

o 1ela knjiga dokument usvojen *67< radi realizacije internog tržišta koji sadrži ciljeve razvoja iz oblastiproizvodnje, usluga, industrije.

o $očetkom *66 je zaključen ugovor o osnivanju 84 koja pred. viši oblik integracije zemalja članica.o 4govorom iz Amsterdama koji je revizija ugovora o 84, *66Sg. /tvoren je put uključivanju zemalja

Ientralne i 2stočne 8vrope u 84.o 3edinstvena valute 84 - T je u opticaju u * zemalja 84 od *.*.@@ god.o ajznačajniji organi 84"

o 8vropski parlament & F-je" usvajanje budžeta,zakonodavna,nadzor nad izvršnim organima 84o +avet ministara & čine ministri zem. ?lanica, ima i zakonodavnu F-ju, i najvažniji je organ vezano za

spoljnu politiku i bezbednost zemalja članicao 8vropska komisija & izvršni organ 84 koja predlaže i nadzire primenu propisa i sprovodi politiku 84o +ud pravde & F-je" zakonitosti akata 84, analiza ispunjavanja obaveza članica prema 84

obezbe%ivanje jedonstvenog tumačenja propisa 84o 0anas 84 ima S članica" 1elgija,?eška,0anska,em,Brč.8stonija,Jpa,Fran,2rska,2ta,>ipar, Ketonija

Kitvanija, Kuksemburg,#a%,#alta,9olan,Austrija,$oljska,$ortugalija,+lovenija,+lovačka,H1, FinskaJvedska, 5umunija i 1ugarska.

=.EVROPS!A 4AN!A 5A O4NOVU I RA5VOJ 8 E4OR

o /snovana je *66*.g u periodu raspada socijalističkih zemalja u Ientralnoj i 2stočnoj 8vropi, kojima je bilapotrebna pomoć u prihvatanju privatnog sektora u demokratskom okruženju.

o 81/5 podržava strukturne i sektorske re!orme, privatizaciju i preduzetništvo, razvoj pravnih sistemain!rastrukturni razvoj, sun!inansira investicije i dr.

o /rgani 81/5-a" direktor, odbor guvernera i izvršni odbor.

=2.EVROPS!A 7EN,RALNA 4AN!A E74o /dmah nakon 22 svetskog rata, nastaje saradnja zapadnoevropskih zemalja & *6<@ !ormirana je 8vropska

platna unija, posle njenog gašenja nastaje 8vropski monetarni sporazum, *6S7 usvaja se 0eklaracija oosnivanju evropskog monetarnog sistema, čiji je ključni element bio jedinstvena evropska valute & euro T -koja je puštena u opticaj @*.@*.@@g.

o E74 je centralna banka za valutu euro, i njen glavni cilj je da zadrži kupovnu moć valute i stabilnost cena u T području.

o E74 je !ormirana od 8vropskog monetarnog instituta i predstavlja jednu od najnezavishijih banka na svetu.o /rgani 8I1" +avet guvernera, Beneralni savet, 2zvršni odbor.

=3.E!ONOMS!OCSO7IJALNI SAVE, UN 8 E7OSO7



o E7OSO7 je organ 4 čiji je osnovni zadatak bavljenje svetskim ekonomskim i socijalnim problemima.o E7OSO7 je zadužen za proučavanje i pripremanje izveštaja o me%unarodnim privrednim,društvenim,

kulturnim, obrazovnim, zdravstvenim pitanjima i davanje preporuka Beneralnoj skupštini, članicama specijalizovanim agencijama.

o a preporuku Beneralne skupštine 4 *6:Sg je dormirana 8konomska komisija za 8vropu 8I8, u ciljupružanja pomoći razrušenim evropskim zemljama.

o akon velikih ekonomskih i političkim promenama u zemljama 2stočne 8vrope 6@-tih god, 8I8 je posebno

analizirala ekonomske probleme tih zemalja sa osvrtom na njihovo rešavanje.

==.REGIONALNA UDRUFENJA 8 OPE7@ APE7@ MER7OSUR@ASEAN@NA,A@AN7OM@7ARI7OM

o OPE7 8 Or'an$#a%$&a #ema(&a $#o#n$%a na?te /snovana *6=@ u 1agdadu kao odgovor na sve jači prodor američkih,britanskih i holandskih na!tnih

kompanija i njihov udeo u svetskoj proizvodnji i trgovini na!tom. Iilj & uskla%ivanje i stabilizacija izvoza na!te i na!tnih derivata i njene cene na svetskom tržištu izme%u

zemalja izvoznika i proizvo%ača na!te, kao i pomoć u !inansiranju saradnje izme%u zemalja članica i drzemalja radi podizanja ekonomskog razvoja nerazvijenih zemalja.

o APE7 8 A#$&sko 8 "a%$?$/ka ekonomska 'ru"a%$&a /snovana *676 sa ciljem povećanja trgovine, ekonomskog rasta i prosperiteta azijsko-paci!ičkog

regiona. e obavezuje svoje članice, zalaže se za otvoren dijalog, poštuje mišljenja. 5adi na uklanjanju

trgovinskih barijera u regionu, zalaže se za otvorene granice, ekonomski rast itd.o MER7OSUR 8 5a&edn$/ko tr*$+te &u*noamer$/k$- dr*aa

+porazum o zajedničkom tržištu izme%u : države & 1razila, Argentine, 4rugvaja i $aragvaja & u ciljuuvećanja me%usobne trgovine u spoljnotrgovinskoj razmeni.

o ASEAN 8 Udru*en&e #ema(&a Ju'o$sto/ne A#$&e 1ankoškom deklaracijom *6=S.g usvojeni !ormulisani su glavni ciljevi" unapre%enje ekonomskog

društvenog i kulturnog razvoja regiona putem zajedničkog programa.o NA,A 8 Seernoamer$/k$ s"ora#um o s(o)odno& tr'o$n$

5egionalna integracija nastala *66 u postupku pregovora o stvaranju slobodne trgovinske zoneizme%u +A0 i >anade kojoj se kasnije pridružio i #eksiko.

o AN7OM 8 Andsko #a&edn$/ko tr*$+te Andska grupa !ormirana je s ciljem da ostvarenja ujednačenog ekonomskog razvoja zemalja članica

povećanja stepena razvoja zemalja čalanica, i sa ciljem prerastanja sporazuma u zonu slobodnetrgovine.

o 7ARI7OM 8 !ar$"ska #a&edn$%a $ #a&edn$/ko tr*$+te Dajednica *< država sa ciljem stvaranja zajedničkih tržišta, slobodno kretanje roba i kapitala, razvoj

me%usobne spoljne trgovine, planiranje razvoja i dr.

=<.POJAM I !LASII!A7IJA SLO4ODNIB 5ONA

o +lobodna zona & deo teritorije neke države, posebno ogra%en i označen, u kome se obavljaju privredne druge delatnosti pod garantovanim pogodnostima i olakšicama.

o ajčešće delatnosti koje se sprovode u okviru slobodnih zona su" proizvodnja robe, lon poslovi, posloviosiguranja i reosiguranja, bankarski i !inansijski poslovi i dr.

o $risutni su različiti nazivi za slobodne zone" slobodne zone, slobodne carinske zone, slobodne ekonomskezone, slobodne luke, slobodne trgovinske zone i dr.

o +D podrazumevaju omogućavanje posebnih pogodnosti (garantovane pogodnosti i olakšica koje jednadržava daje pretežno stranoj robi. (uvoz robe bez plaćanja carina, poreske olakšice.

o +D stimulišu" povećanje proizvodnje, zapošljavanje radne snage, razvoj pojedinih privrednih grana, razvojnovih pro!itabilnih programa, povećanje izvoza, angažovanje stranog kapitala i dr.

o $ostoje osnovna tipa slobodnih zona"



*.tip potpuno slobodnih institucija - 0ozvoljeno skladištenje,prerada i obrada robe. (>openhagen, Henecija,rst.tip institucija sa ograničenim F-ma & nije dozvoljena industrijska proizvodnja samo služe za smeštaj ičuvanje robe pod carinskim nadzorom ($irej, >il, +tokholm

o >joto konvencija razlikuje isto vrste slobodnih zona" trgovačke s.z i industrijske s.z.

=.SLO4ODNE 5ONE U NAOJ 5EMLJI

o +lobodna zona je deo teritorije 5+ koji je posebno ogra%en i označen, na kome se obavljaju delatnosti poduslovima utvr%enim zakonom o slobodnim zonama.

o 4 5+ osnovane su +D u" 1B, +, +0, >ovinu, JA, +ub, +#, $rahovu, +om, Kapovu, H.9anu, 1.$alaci,$irotu, me%utim one nisu ispunile svoju misiju tako da u našoj zemlji danas posluju slobodne zone" +ub,D5, $irot.

o $ogodnosti obavljanja delatnosti u slobodnim zonama u +rbiji su" +loboda uvoza i izvoza robe iz zone eplaćanje carine na uvezenu opremu, mašine, gra%evinski materijal za korišćenje u zoni +lobodno uzimanje u inostranstvu i davanje kredita eplaćanje carine na uvezeni repromaterijal namenjen izvozu ....

o $ozitivne karakteristike +D kod nas"

2n!rastrukturno su bolje opremljene od ostatka teritorije (teritorije van zone alaze se na saobraćajnim čvorištima (rečnim, putnim, vazduhoplovnim #ogućnost proizvodnje i domaćih preduzeća sa izvoznom orijentacijom /ne su proizvodne eksportne destinacije na koje su usmerene izvozno orijentisane strane direktne

investicije

=:.POJAM I S,RU!,URA PLA,NOG 4ILANSA

o $latni bilans & sistemsko evidentiranje svih ekonomskih transakcija u odre%enom vremenskom periodu,koje su se obavile izme%u rezidenata odre%ene zemlje i nerezidenata.

o 5ezidenti i nerezidenti kao subjekti u ekonomskim transakcijama predstavljaju sva !izička ili pravna lica nateritoriji domaće tj strane zemlje.

o Dnačaj platnog bilansa je u sistemskom prikazu stanja, rezultata, investicione i poslovne aktivnostiplatežne sposobnosti, kupovne moći, likvidnosti itd.

o +truktura platnog bilansa (po metodologiji ##F-a"*.1ilans tekućih transakcija (izvoz i uvoz roba i uslga) transakcije dohotka) tekući trans!eri.1ilnas kapitalno-!inansijskih transakcija" >apitalni računi (kapitalni trans!eri, akvizicije

Finansijski račun (direktne, port!olio,ostale investicije,rezerve

=9.4ILANS ,E!UIB ,RANSA!7IJA

o 5egistruje promene vezane za uvoz i izvoz roba i usluga.o 2zvoz i uvoz roba i usluga & obuhvata sve me%unarodne promene vlasništva nad robom koja u jednoj !azi

prelazi carinsku liniju zemlje u odre%enom vremenskom periodu izme%u rezidenata i nerezidenata zemljekao i pružanje usluga nerezidentima. 4sluge u platnom bilansu mogu biti" trnasportne (prevoz robe i usluga, putovanja (službena,privatna

ostale (komunikacijske, !inansijske +aldo trgovine roba predstavlja trgovinski bilans.

o ransakcije (račun dohotka & izražene su u kategorije" kompenzacije zaposlenima i dohodak odinvesticija.

>ompenzacije zaposlenima procenjuju se kao priliv u iznosu zarada i naknada rezidentima zemlje irezidentnom stranom osoblju zaposlenom u ambasadama i me%unarodnim civilnim i vojnimograniozacijama, zarade sezonskih, povremenih i privremenih radnika u inostranstvu...

0ohodak od investicija se odnosi na kamate od depozita kod nerezidentnih banaka, plaćanja kamata poosnovu direktnih i port!olio investicija u vidu dividendim reinvestiranja dobiti obveznica..



o ekući trans!eri & uključuju donacije iz inostranstva (vladin sektro, a u ostalim sektorima to čine pošiljke u iz inostranstva, novčani trans!eri, inostrane penzije, bespovratni trans!eri.

<;.4ILANS !API,ALNOCINANSIJS!IB ,RANSA!7IJA

o 5egistruje promene iz domena kapitalnih i !inansijskih transakcija.o >apitalni računi & uključuje kapitalne trans!ere u okviru sektora vlade i iz ostalih sektora i sticanje ili prodaju

neproizvodne ili ne!inansijske imovine (posedi,patenti,!ranšizeo Finansijski računi & uključuje direktne strane investicije i port!olio investicije, ostale investicije i rezerve,

ulaganja u inostranstvo. ransakcije po osnovu kratkoročnih i dugoročnih kredita, zajmova (ostalaulaganja. 5ezerve čine devizne rezerve, zlato, specijalna prava vučenja.

<1.POJAM SUI7I,A I DEI7I,A

o $latni bilans & sistemski pregled svih dugovanja i potraživanja neke zemlje prema inostranstvu.o +u!icit platnog bilansa & aktivan spoljnotrgovinski bilans u kome su potraživanja jedne države veća od

njenih dugovanja prema inostranstvu u odre%enom vremenskom periodu.o 0e!icit platnog bilansa & stanje platnog bilansa u odre%enom vremenskom periodu gde su dugovanja

prema inostranstvu premašila potraživanja iz inostranstva u jednoj državi.o +u!icit i de!icit platnog bilansa C zbiru bilansa trkućih i kapitalno-!inansijskih tranasakcija.

o 5ast deviznih rezervi jedne zemlje jednak je su!icitu platnog bilansa.o a ravnotežu platnog bilansa utiču razni !aktori" ravnomerno usmeravanje deviznih tokova, racionalno

korišćenje !aktora proizvodnje, stepen konkurenstske razvijenosti država i kompanija itd.

<.RA5VOJ DEVI5NOG SIS,EMA

o De$#n$ s$stem & ukupnost deviznih mera koje država preduzima u ekonomskim odnosima u inostranstvui njime se utvr%uje pravo kupovine i prodaje deviza i način na koji se to vrši.

o 4 razvoju sistema me%unarodnih plaćanja imamo razdoblja sa aspekta slobode odvijanja deviznogprometa"- 5azdoblje slobodnog deviznog prometa *66-*6- 5azdoblje državnih intervencija u me%unarodnim plaćanjima

o #odaliteti deviznih sistema"- sistem zlatnog standarda- sistem zlatno & polužnog standarda- sistem zlatno & deviznog standarda- bretonvudski sistem

<2.POJAM DEVI5A

o 0evize su potraživanja u stranim sredstvima plaćanja koja imaju domaći rezidenti uključujući i banke udrugim valutnim područjima.

o Hrste deviza" konvertibilne, nekonvertibilne, trnas!erbilne, promptne, teriminske.o rans!erbilne devize & koje se mogu menjati za druge konvertibilne valute uz odr%ena devizna ograničenja.o >lirinške devize & u kojima se vodi klirinški račun neke zemljeo $romtne & čije je potraživanje u inostranstvu dospelo.o erminske & potraživanja prema inostranstvu u kasnijem roku (hartije od vrednostio >onvertibilne & one ukojima se mogu obavljati plaćanja i naplata sa drugim zemljama bez ograničenja.

<3.POJAM I !ARA!,ERIS,I!E DEVI5NOG ,RFI,A

o De$#no tr*$+te &podrazumeva se organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritorij jedne zemlje po utvr%enim pozitivnim zakonskim propisima. (uži smisao.



o edostaci" onemogućava samostalno kreiranje privredne i monetarne politike zemllje i česte intervencije ograničenja monetarne vlasti na deviznom tržištu.

o 1ili su" zlatni standard, zlatno & polužni standard, polužni standard,devizni standard,bretonvudski sistem.

<:.SIS,EM LU!,UIRAJUEG DEVI5NOG !URSA

o 4 tom sistemu, devizni kurs se !ormira u zavisnosti od ponude i tražnje deviza,bez intervencija monetarnihvlasti u jednoj zemlji.

o $rednosti" tržišne snage najbolje utvr%uju cenu pojedinih valuta, dobra zaštita domaće privrede, snižavanjeuvoza i povećanje izvoza, pozitivan uticaj na platni bilans, omogućava autonomnu monetarnu politiku.

o edostaci" remeti se stabilnost domaće privrede zbog otežane procene kretanja kursa, pojačini valutnrizici, moguće se spekulativne transakcije.

<9.SIS,EM VIES,RU!IB DEVI5NIB !URSEVA

o $redstavlja sistem di!erenciranja deviznog kursa u zavisnosti od ciljeva ekonomske politike, razvojaodre%ene privredne grane, izvoza, uvoza roba itd. ajčešće se primenjuje na rezidente jedne zemlje

o

$ored zvaničnog deviznog kursa bez obzira na metod !ormiranja, u obračunu poslovnih transakcija sainostranstvom primaljuju se i kursni koe!icijenti koji znače veće ili manje iznose plaćanja ili naplate uposlovnim transakcijama sa inostranstvom.

o >oe!icijenti u ovim kursevima, pri odre%ivanju kursa za pojedinu transakciju (uvoz ili izvoz uslovljeni su!aktorima" uskla%enost domaćeg i stranog tržišta, stepen ponude i tražnje robe usluga, zaštita domaćeindustrije, priliv i odliv deviza idr.

o $ovoljan je instrument u smanjenju depresijacije domaće valute, ali i smanjenu dispariteta cena nadomaćem i stranom tržištu, i koristi se u zemljama u razvoju.

;.SIS,EM PARI,E,A !UPOVNE SNAGE VALU,E

o o je metod utvr%ivanja kupovne vrednosti nacionalne valute izražene u količinama proizvoda koje se

mogu kupiti za jedinicu nacionalne valute na domaćem tržištu.o $aritet kupovnih snaga valuta se pokazuje kao odnos izme%u dve ili više valuta izražen u količini roba il

usluga koje se mogu pribaviti za jedinicu tih valuta pri čemu će se u krajnjem izrazu paritet kupovnih snagavaluta svesti na odnose nivoa cena izme%u zemalja.

1.POJMOVI0 APRESIJA7IJA@ DEPRESIJA7IJADEVALAVA7IJA I REVALVA7IJA

o 0epresijacija & znači pad vrednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu.( u sistemu (luktuiraju*eg

deviznog kursa. $odstiče izvoz roba i usluga, destimuliše uvoz.o Apresijacija & rast domaće u odnosu na stranu valutu (u sistemu (luktuiraju*eg devizngo kursa. /padaće

izvoz, stimulisaće se uvoz.o 0evalvacija & pad vrednosti nacionalne valute u odnosu na stranu valutu /u sistemu (iksnog deviznog

kursao 5evalvacija & rast vednosti domaće valute u odnosu na stranu valutu /u sistemu (iksnog deviznog kursa

.MONE,ARNI REFIMI 8 5LA,NI@ 5LA,NO POLUFNI@ $ 5LA,NO DEVI5NI S,ANDARD3.MODALI,E,I REFIMA I!SNOG DEVI5NOG !URSA )retonudsk$ s$stemH

o S$stem #(atno' standarda 0ržava je odre%ivala vrednost svoje valute u zlatu i po !iksnoj ceni, odre%ujući koliko gr zlata ima

nacionalna jedinica novca. $redstavlja sistem !iksnog deviznog kursa. !arakter$st$ke0

zlato ima neograničenu moć plaćanja i neograničenu zamenljivost za druge oblike novca



novčanice su konvertabilne za zlato slobodan uvoz i izvoz zlata u polugama i novcu

o 5(atno 8 "o(u*n$ standard4veden nakon 2 svetskog rata, predstavlja modi!ikaciju zlatnog standarda u kome se zadržavalasloboda uvoza i izvoza zlata, ali je zamenljivost novčanica za zlato ograničena na cele poluge zlata, dabi se ograničila domaća tražnja zlata.

o 5(atno de$#n$ standard

4veden ;enevskom konvencijom *6.g & novčanice su se zamenjivale ne samo u zlatne poluge već iu druge konvertabilne valute, kao što su bile engleska !unata, američki dolar, švajcarski !ranak. +vetska ekonomska kriza *66- označava kraj ovog standarda, i nastaje razdoblje snažnih državnih

intervencija u me%unarodnim plaćanjima.

2ntervencije su se vršile u : grupe" kvalitativna i kvantitativna devizna ograničenja, devizna kontroča iregulisanje valutnih razlika.

2.4RE,ONVUDS!I SIS,EM

o 4veden posle 22 svetskog rata sporazumom u 1retonvudsu *6::g. 2 !ormirale su ga članice ##F-a i bio jesistem !iksnos deviznog kursa.o +ve članice ##F-a utvrdile su vrednost svojih nacionalnih valuta u odnosu na američki dolar, dok je dolar

bio zamenljiv za zlato, po !iksnoj ceni < usd za unicu zlata. $osojala je samo spoljna konvertibilnost jer jeamerički gra%ani nisu mogli da za usd kupe zlato.

o *6:6-*6S* u tom periodu, rasla je potražnja za 4+0, rastao je de!icit platnog bilansa +A0, smanjivale suse njihove rezerva, dok je privreda 8vropskih zemalja i njihove centralne banke jačala. o je dovelo doukidanja ovog sporazuma.

=.POJAM NAMENA I VRS,A 7ARINA

o Iarina je dažbina koja se plaća prilikom uvoza strane robe na carinsko podružje odre%ene zemlje, ili u

slučaju izvoza strane robe sa tog područja.o Iarina predstavlja novčani iznos u domaćoj valuti koju plaća uvoznikGizvoznik prilikom uvozaGizvoza robeo Iarina se obračunava i naplaćuje u skladu sa carinskom tari!om.o >arakteristike carina"

I je vrsta dažbine i predstavlja državni prihod ereti uvoznika, i može biti u F-ji zaštite domaće proizvodnje #ože biti u F-ji konkurentnosti domaće proizvodnje radi omogućavanja prodora na inostrana tržišta

o Hrste carina" $rema pravcu kretanja robe" uvozne, izvozne, tranzintne $rema načinu obračuna i njihovij naplati" carine ad valorem, specigične, kombinovane $rema ekonomskom i političkom dejstvu" !iskalne, zaštitne, prohibitivne,sezonske, dr.

<.O4LI7I UVO5A I I5VO5A

o 2zvoz robe & inošenje, slanje tj isporuka robe sa teritorije 5+ na teritoriju dr.zemljeo 4voz robe & unošenje tj isporuka robe sa teritorije neke dr.države na teritoriju 5+o S"o(&notr'o$nsko "os(oan&e $ma tr$ o)($ka tr'o$ne0

S(o)odan uo# $ $#o# & uvozGizvoz robe bez zakonskih ograničenja i bez posebnog režima Uo# $ $#o# "od re*$mom kota !k $ !

$o,i+insko or*rani+enje je najveći ukupan obim pojedine robe koji može da se uvezeGizveze uodre%enom roku (uključujući i zabranu uvoza, pri čemu se količinsko orgraničenje raspodeljuje nakvote. 2 ono se može uvoditi kao mera zaštite od prekomernog uvoza ili mera zaštite platnog bilansa.$vota je udeo u količinskom ograničenju dodeljen odre%enom licu ili grupi lica.



Uo# $ $#o# "od re*$mom do#o(a0ozvola je isprava koja se izdaje za uvoz, izvoz, tranzit ili izvoz pojedine robe, a na zahtev podnosioca.2 one se uvode samo pod zakonom propisanim uslovima i dele se na dozvole za uvoz, dozovole izvoz dozovole za tranzit.#ože se izdati za * ili više vrsta robe i može da važi najduže = mes od dana njenog izdavanja, dok jebroj isporuka tokom važenja dozvole nije ograničen.

.I5VORI 7ARINS!OG SIS,EMA SR4IJE

o Iarinski zakon i Dakon o Iarinskoj tari!i najznačajniji su propisi koji regulišu pravne odnose u oblastcarinskog sistema.

o Iarinskim zakonom ure%uju se prvenstveno" carinsko područje, carinski podgranični pojas, carinski prelaz,carinska roba, carinski nadzor i kontrola, carinske povlastice, carinska vrenost, carinski postupak, izvozrobe, tranzit robe, prava i obaveze lica koji učestvuju u carinskom postupku i prava i obaveze carinskogorgana u carinskom postupku.

o Iarinskim zakonom je propisano da se carinski postupci sprovode u skladu sa principima slobodnetrgovine, uz obezbe%enje e!ikasne carinske kontrole i uvažavanje principa procene reizika.

o 4 osnovnim odredbama Iarinskog zakona poseban naglasak je stavljen na primenu in!ormacionihtehnologija u carinskim organima uz primenu me%unarodno prihvaćenih standarda u ovoj oblasti.

:.POJAM I SADRFAJ 7ARINS!E ,ARIE

o Iarinska tari!a spisak svih uvoznihGizvoznih roba sa propisanom carinskom stopom (i režimomuvozaGizvoza.

o 4 84 zemlje članice (S čine carinsku uniju i unutar njih ne postoje carinske i !iskalne granice, i u odnosuprema zemljama čine jedinstvenu !iskalnu teritoriju.

o $raksa u 84 je da carinsku proceduru prilikom uvozaGizvoza obavljaju carinski agenti prem carinskoj tari!koja je utvr%ena od strane #inistarstva za privredu i !inansije.

o Iarinska klasi!ikacija proizvoda (kombinovana nomenklatura izvršena je prema numeričkim kodovima primenjuje se jednobrazno u zemljama članica.

o 3edinstvena carinska isprava 3I2 & dokument koji se koristi prilikom uvozaGizvoza sa zemljama.o +am promet u okviru 84 izme%u zemalja članica obavlja se popunjavanjem statističkog !ormulara 2ntrastat.o ajveći br carinskih tari!a predstavljaju dažbine koje se primenjuju u odre%enom procentu na vrednost

proizvoda koji se uvozi, dok se manji br odnosi na speci!ičnu komponentu robe ili same robe.o Iarinske tari!e se obračunavaju na obrascima 3I2.

9.OSNOVNI POJMOVI U 7ARINS!OJ REGULA,IVI

o Iarinski status & status robe u carinskom postupku, kao domaće ili straaneo Iarinski dug & obaveza lica da plati iznos carine i drugih uvoznih dažbina za odre%enu robuo 4vozne dažbine & carina i dr.dažbine oje se plaćaju priuvozu robeo Iarinski nadzor & skup opštih mera i radnji 4prava carina u cilju sprovo%enja carinskih i dr.propisao Iarinski organ & nadležna organizaciona jedinica ili nadležni službenik 4prave carinao Iarinska kontrola & preduzimanje pojedinih radnji 4prave carina (pregled dok, prtljaga, vozilao +trana roba & koja nije de!inisana kao domaća robao Iarinski postupak & postupak stavljanja robe u slobodan promet, postupak trnazita, postupak carinskog

skladištenja, postupak privremenog uvoza i izvoza itd.o Iarinsko područje & obuhvata teritoriju države i ono je ograničeno carinskom linijom koja je istoventna sa

granicom +rbijeo Iarinski prelaz & mesto odre%eno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava

preko carinske linije na graničnom prelazuo Iarinska roba & koja se unosi tj prima u carinsko područje, iz tog područja izvozi, ili je preko tog područja u

tranzitu prnosi preko carinskog područja.



o Iarinska vrednost & uvezene robe je njena transakcijska vrednosti, koju čini njena stvarno plaćena cena ilcena koju treba platiti za robu koja se prodaje radi izvoza u +rbiju

:;.MEĐUNARODNA 7ARINS!A PRA!SA

o #I$ zasniva se na osnovna načela"*.ačelo oporezivanja proizvedene robe ili potrošene robe na njenoj teritoriji- podrazumeva oporezivanje robe proizvedene ili potošene na njenoj teritoriji ali ne i robe u tranzitu..ačelo nepoklapanja !izičkih i !iskalnih granica teritorije jedne zemlje- podrazumeva da se !izičke tj geogra!ske granice * zemlje ne poklapaju sa njenim !iskalnim granicama.ačka !izičkog dodirivanja * zemlje sa drugom zove se carine (granične carine i unutrašnje carine.ačelo osloba%enja plaćanja carinskih dažbina u carinskim zonama- postojanje zona unutar * zemlje oslobo%ene plaćanja carinskih dažbina koje se nazivaju carinskimzonama.

o 4vo%enje carina u državama ima trostruku namenu" statističku, !iskalnu i kontrolnu.

:1.PRO7EDURA 7ARINJENJA

o *.4lazak robe u carinsko područje 5oba koja ulazi u carinsko područje podleže merama carinskog nadzora, po potrebi i carinske kontrole

i tu ostaje sve dok se ne utvrdi ili promeni carinski status robe, ili dok se ne smesti u slobodnu zonu -ponovo uveze ili uništi.o .0eklarisanje robe

5obu dopremljenu u carinsko područje deklariše lice koje je unelo robu. +ažeta deklaracija podnosi sena odgovarajućem propisanom obrascu, a carinski organ može odobriti korišćenje komercijalnih transporetnih isprava kao sažete deklaracije (!ak,teretnice i sl

o .Iarinski dozvoljeno postupanje ili upotreba robe #ože se odrediti u skladu sa uslovima propisanim Iarinskim zakonom

o :.+tavljanje robe u carinski postupak 0a bi se sproveo carisnki postupak, roba nad kojom treba da se sprovede carinski postupak, treba da

bude obuhvaćena deklaracijom za taj postupak.o <.+tavljanje robe u slobodan promet

+trana roba stiče status domaće robe.

:.7ARINJENJE RO4E PREMA E!ONOMS!OM I POLI,I>!OM DEJS,VU

o Iarine prema ekonomskom i političkom dejstvu su" Fiskalne & za cilj imaju ostvarenje što većeg prihoda za državu, uvode se za manji br.roba Daštitne & za cilj imaju zaštitu domaće proizvodnje od konkurentnih i razvijenih država $rohibitivne & za cilj imaju onemogućavanje uvozaGizvoza roba što se ostvaruje visinom carinske stope. +ezonske & imaju za cilj da u odre%enom vremenskom periodu smanje nestabilnost domaće

proizvodnjeo 4loga carina"

- zaštitna & ogleda se zaštiti slabije domaće industrije od konkurentnih i snažnijih privreda- !iskalna & ogleda se u pribavljanju !ikusa & državnog prihoda koji naplaćuje država

:2.7ARINE PREMA PRAV7U !RE,ANJA

o 4vozne & osnovni oblik carinske zaštite, i direktno utiču na konkurentnost uvozne robe na domaćemtržištu, na sam sistem uvoznih carina, na obim domaće proizvodnje, opšti nivo cena, obim tražnje i dr.

o 2zvozne & uvode kada postoji ekonomski interes da se zabraniGograniči izvoz nekih proizvodao ranzitne & plaćane na robu koja prelazi preko carinskog područja neke zemlje. +ada više ne.

:3.7ARINJENJE RO4E U PRIVREMENOM UVO5U



o $rivremeni uvoz je unošenje uzoraka i dr.materijala na teritoriju neke zemlje, radi njhovog prikazivanja nasajmovima i izložbama i on je oslobo%en od carinjenja i oporezivanja.

o 5adi obezbe%enja, primenjuje se polaganje odre%ene kaucije ili garancija kao što je mehanizamme%unarodnih garancija za privremeni uvoz AA sistem koji koriste spoljnotrgovinska preduzeća.

o 0okumenti AA se izdaju u obliku seta listova pri čemu matična zemlja pruža globalne garancije u slučajukršenja propisa u oblasti privremenog uvoza uzoraka i mat. /d strane njenog člana.

:=.7ARINE PREMA NA>INU O4RA>UNA

o Iarine ad volorem /ne se naplaćuju primenom odgovarajućih stopa iz Iarinske tari!e na vrednost uvezene robe. a ta

način iznos carine je u direktnoj korelaciji sa tržišnom vrednošću robe. Daštitni karakter ove carine je jači sko su cene stabilne tj rastu, dok njihov e!ekat slabi ako dolazi do

znatnog pada cena roba na tržištu.o +peci!ične carine

/ne koje se primenjuju na jedinicu mere robe koja se uvoziGizvozi (kg,l,m tako da se iznos carineodre%uje u paušalnom iznosu od jedinice mere.

o >ombinovane carine astale su kao rezultat kombinovanja pozitivnih e!ekata prethodne dve carine, i nasojanja otklanjanja

njihovih negatinvih e!ekata.

:<.7ARINJENJE U ,RAN5I,U

o ranzitne carine & koje se plaćaju na robu koja prelazi preko carinskog područja neke zemlje.o 1arselonskom konvencijom *6* one su ukinute od strane zemalja potpisnica onvencija.o 5adi obezbe%enja od ostanka robe na !iskalnoj zemlji tranzitne zemlje, neke zemlje primenjuju polaganje

kaucija prilikom ulaska u zemlju do njenog napuštanja.o >aucija se obično polaže u vidu gotovog novca, ili uvidu bankarskih garancija ili me%.sistema garancija za

robu u tranzitu 25 ili 2F sistem.

:.!LASI>NI SPOLJNO,RGOVINS!I POSLOVI

o o su uvoz i izvoz robe & koji mogu da se obavljaju u režimu slobodnog uvoza i izvoza pod režimom kvota dozvola.

o 4voz & kupovina robe u inostranstvu u cilju njenog plasmana na domaće tržišteo 2zvoz & proizvodnja robe na domaćem tržištu sa ciljem plasmana na inostrano tržište

::.SPE7II>NI SPOLJNO,RGOVINS!I POSLOVI

o >ompenzacioni poslovi $oslovi koji se na osnovu izvoza roba i usluga naplaćuju uvozom robe i usluga. #ogu se zaključiti na

osnovu odobrenja nadležnog organa.

1arter poslovi (speci!ična vrsta k.p podrazumevaju posao uvoza i izvoza, vremenski nevezane jedanza drugi i pretpostavljaju postojanje barter liste uvoza i izvoza (sadrži strukturu robe za uvoz i izvoz, i zasvaku grupu proizvoda utvr%uje se vrednost do koje se može vršiti izvozGuvoz

/vi poslovi podstiču izvoz u zemljama u razvoju i nerazvijenim zemljama, gde je prisutnaadministrativna kontrola privrednih i tržišnih tokova.

o 5eeksportni poslovi (re-eUport Hrsta speci!ičnog spoljnotrgovinskog posla koji se odvija tako što se kupuje roba u * zemlji radi njenog

izvoza u zemlju. 5eeksport sa preradom & može biti izvršena prerada robe koja se uvozi radi ponovnog izvoza kada se

roba izvozi u prera%enom obliku 5eeksport robe bez prerade & ponovni uvoz robe u nepromenjenom obliku ranzitni reeksport & samo prevoz robe ka odredištu, bez dejstva carinskih instrumenata



$odrazumeva se pravni posao putem kojeg ugovorni partneri (kooperanti obezbe%uju tehničkotehnolišku, sirovinsku, energetsku i ekonomsku oprimalnu proizvodnju i razmenu proizvoda koji supredmet kooperacije.

>ooperanti & najčešće domaće preduzeće i strani partner, a kooperacija se ostvaruje u zajedničkomosvajanju proizvodnje, zajedničkoj proizvodnji,me%usobnim isporukama.

U'oor o ($%en%$ $ trans?er te-no(o'$&e 4govorom o licenci se obavezuje davalac licence da sticaocu licence ustupi u celini ili delimično

pravo iskorišćavanja pronalaska, tehničkog znanja i iskustva, žiga, uzoraka ili modela, a sticalac se

obavezuje da mu za to plati odre%enu nadoknadu. 2sključiva licenca & kada sticalac licence stiče isključivo pravo iskorišćavanja predmeta licence. $odlicenca & sticala isključive licence ustupi pravo iskorišćavanja drugome. 4govor o trans!eru tehnologije & ug. >ojim davalac tehnologije ustupa pravo privrednog

iskorišćavanja zaštićenih prava industrijske svojine i nezaštićenih prava, zajedno sa opremom iodgovarajućim postupcima proizvodnje koji su tehnološki povezani sa ustupljenim znanjem, uzpotrebnu tehničku pomoć da bi se oprema i znanje mogli privremeno iskorišćavati, a korisniktehnologije se obavezuje da za to plaća odre%enu nadoknadu.

4govori o trnas!eru tehnologije vrste" zaključeni na odre%eno & neodre%eno vreme, teritorijalnoograničenGneograničen prostor mogućnosti korišćenja licence, kvantitativno ograničenoGneograničeno pravo iskorišćavanja predmeta ugovora, proizvodna licenca-prodajna licenca iugovorne ili zakonske licence.

$ribavljanje i ustupanje prava industrijske (intelektualne svojine,znanja i iskustva (kno'-ho' >no'-ho' podrazumeva skup savremenih tehničkih i tehnoloških znanja i iskustava i veština koji se

mogu primeniti u industrijskoj i dr.proizvodnji. ije prostorno niti vremenski ograničen. $utem kno'-ho' prava prenose se" stručna dokumentacija, tehničke in!ormacije, stručne usluge,

sirovine, poluproizvodi, industrijska oprema, neophodni za dobijanje !inalnog proizvoda na tržištu injegov plasman na tržištu.

Franšizing 4govor o !ranšizingu je ugovorni odnos izme%u davaoca i primaoca !ranšize u kome davalac nudi ili

obavezuje da održi trajan inters u poslovanju primaoca !ranšie u oblastima kno'-ho' i obučavanje,dok se primalac obavezuje da posluje pod zajedničkom !irmom, spoljnim izgledom ili postupkom kojipripada davaocu ili ga on kontroliše, kao i da iz svojih izvora uloži osnovni investicioni kapital uposlovanje.

$ostoji" !ranšizing proizvoda,usluga, nepokretni-pokretni, operativni-teritorijalni, tradicionalni i!ranšizing novijeg tipa.

9;.A!REDI,IVI

o Akreditiv & instrument plaćanja kojim se akreditivna banka (ban.izdavalacobavezuje da po nalogunalogodavca, na osnovu ugovorenih dokumenta, obavi plaćanje ili ovlasti, drugu banku (korespodentna ban,da obavi plaćanje licu (korisniku akreditiva ili da po njegovom nalogu (prenos akreditiva ili po nalogunalogodavca sama ili uz pomoć druge banke plati, akceptira ili otkupi menicu vučenu od strane korisnikaakreditiva, pod uslovom da je postupljeno u skladu sa uslovima otvorenog akreditiva banke izdavaoca.o Akreditivni posao je složen i u njemu učestvuju najmanje lica & nalogodavac za otvaranje akreditiva(kupac, kupac uvoznik, investitor, akreditivna banka (u zemlji nalogodavca i korisnik akreditiva (prodavac,izvoznik idr. ?esto je javlja i posrednička korespodentna banka.o 0okumentarni akreditiv & vrsta akreditiva kod kojeg je isplata iznosa uslovljena obavezom predajeodre%enih dokumenata uz ispunjenje odre%enih uslova. alog za plaćanje koji se uslovljava. ajčešće jekorisnik džan da učini neku od sledećih radnji" otpremi robu, angažuje prevoznika, plati troškove prevozao >orisnik akreditiva mora biti jasno odre%en, i banka može izvršiti isplatu na 5 ili dr.račun ili putem plaćanjahartija od vrednosti (ček-menica.o Hrste dokumentarnog akreditiva-"

+a stanovišta čvrstine obaveze akreditivne banke".- /pozivi & akreditiv ne vezuje akreditivnu banku,jer ga u svakom momentu može izmeniti-opozvati nazahtev nalogodavca ili po sopstvenoj inicijativi- eopozivi & sadrži neopozivu obavezu kako akreditivne banke tako i dr.banke



+a stanovišta karaktera obaveze korespodentne banke"- potvr%eni - gde je kon!imirajuća banka potvrdila akreditiv akreditivne banke- nepotvr%eni & kod koga je nalogodavac samo u pravnom odnosu sa akreditivnom bankom

+a stanovišta načina realizacije podnetih dokumenta"- gotovinski & kod kujih se isplata vrši prilikom prezentacije traženih dokumenta- akceptni & kod kojih je akreditivna banka u obavezi da akceptira menice vučene od strane korisnikaakreditiva- otkupni & kod kojih korisnik akreditiva vuče menicu na nalogodavca, a akreditivna banka seobavezuje da će korisniku A i imaocima menice isplatiti odre%enu akreditivnu svotu ili obezbediti otkupod strane druge banke.

+a stanovišta mogućnosti prenosa"- prenosivi & kod koga korisnik akeditiva može dati nalog banci da izvrši plaćanje dr.korisniku- neprenosiv & kod ovog to nije slučaj.

o ovija poslovna praksa & postoje sl. Hreste dokumentarnih akreditiva" +tand-bN akreditiv sa odloženim plaćanjem & sred.obezbe%enja plaćanja, koji stoji u pripravnosti a kaji

se realizuje odre%eno vreme nakon realizacije robnih dokumenata. 5evolving A & akreditivni iznos se posle izvesnog vremena vraća na prvobitan iznos sve dok se ne

postigne utvr%eni maksimum $acking A & korisnik akreditiva je ovlašćen da podigne * deo areditivnog iznosa a pre podnošenja

akreditivnih dokumenata

Akreditiv sa crvenom klauzulom & vrsta pac.a. korisnik akreditiva radi postizanja avansa prezentujebanci menicu po vi%enju,uz pismeno obavezivanje da će robna dok. $odneti kasnije banci Akreditiv sa zelenom klauzulom & vrsta pac.a, radi korišćenje avansa zahteva se da prodata roba bude

uskladištena u bančino ime 1ack to back A & akreditiv se otvara na osnovu već postojećeg akreditiva ostro A & akreditivi koji se otvaraju prilikom uvoza Koro A - akreditivi koji se otvaraju prilikom izvoza

o 5obna dokumenta koja prate robu prilikom otpreme su">onosman, tovarni list, skladišnica, talon otpremnice, poštanska potvrda i dr.

91.MENI7E

o #enica & hartija od vrednosti, sastavljena u zakonsko propisanoj !ormi i kojom se izdavalac obavezuje daće odre%enom licu ili po njegovoj naredbi,ili on sam isplatiti u njoj označenu sumu, ili će tu sumu isplatitilice na koje on menicu vuče i to u odre%eno vreme i na odre%enom mestu

o Hrste menica sa stanovišta popunjenosti" popunjene & nepopunjene pojavnih oblika" vučene-trasirane Gpoziv na plaćanjeG i vlastite-solo Gobećanje plaćanja načina odre%ivanja dospelosti"po vi%enju na odre%eni dan,na odre%eno vreme po vi%enju, na odre%en

dan od dana izdavanja osnova nastanka" roben, !inansijske, ostale

o F-ja menica" sredstvo plaćanja, sredstvo za obezbe%enje kredita (kreditni instrument i instrument

obezbe%enja plaćanja.o +olo menica se najčešće koristi u me%.kupoprodaji i nju izdaje uvoznik na ime izvoznika.o #enica sadrži lica" izdavaoca menice (trasant,lice kome se daje nalog za isplatu (trasata i korisnika

menice (remitentao Dbog sigurnosti menice mogu biti akceptirane & staviti potpis i datum akceptiranja uz obavezu da se isplati

po dospeću - od strane lica koje izdaje menicu tj kupaca ili banke.o 2ndosament & je izjava prenosioca menice kojom ustupa menična prava novom imaocu menice. Kice koje

prenosi menicu & indosant, a lice na koje se prenosi & indosatar.o 4 slučaju neplaćanja menične obaveze po njenom dospeću, njena naplata se sprovodi u sudskom

postupku, koji je kratak, i u kojem dužnik može u svoju odbranu priložiti samo dokaz da je platio dug.



o $rotest menice & imalac menice na verodostojan način utvr%uje da je njegov pokušaj izvršenja odre%enemenične radnje bio bezupešan. Kice koje podiže protest & protestant, lice protiv koga se podiže potest &protestat.

o /bična doznaka menice & je nalog o predaji menice, uz potvrdu prijema.

9.GO,OVINS!A PLAANJA

o L$/n$ /ekC/ek "o ,R & koji kupac izdaje prodavcu robe i čija naplata ide na teret 5 kupaca, pri čemu je

banka u obavezi da realizuje ček samo ako na 5 kupca ima dovoljno pokrića.o 4ankarsk$ /ek - izdaje banka kupaca-uvoznika dajući nalog inostranoj banci da prodavcu izvozniku isplatiodre%en iznos. 1an. izdaje ček na sopstveni teret i trasira ga na dr.ban. dok istovremeno skida iznos čekasa računa kupaca, obračunavajući proviziju i troškove izdavanja čeka.o ostro bankarski čekovi &izdaju se u našoj zemlji, a plativi su u inostranstvu.o Koro bankarski čekovi & izdati u inostranstvu, a plativi u našoj zemlji ili inostranstvu

o Inkaso )ankarske do#nake & najrasprostranjeniji vid plaćanja u spoljnotrgovinskom poslovanjuo 1ankarska doznaka & pravni posao u kome kupac-uvoznik, daje nalog svojoj banci da doznači(preknjiži sa rač na rač dogovoreni iznos novca na račun prodavca-izvoznika, uz obavezu plaćanjatroškova doznake. 1anka kupaca uvoznika najčešće vrši doznaku in!ormatičkim putem, na bazi

jednoobraznih !ormularnih pravila izra%enih na osnovu $ravilnika #e%unarodne bankarske asocijacije+O2F.

o ostro bankarska doznaka & koju upućuje naša nalogodavna banka preko svojih korespodentnih bankau inostranstvo daje pismeni nalog da se izvrši plaćanje korisniku ban.doznake.o Koro bankarska doznaka & koju upućuje strana nalogodavna banka u inostranstvu da se izvrši isplatakorisniku ban.doznake u našoj zemlji.

o alog za uplatu & inkaso je ban.posao gde banka preuzima obavezu po nalogu i za račun svog komitenata(kupca izvrši isplatu u gotovini prema licu, dok se komitent obavezuju da za pomenutu uslugu plati banciproviziju i troškove koje je imala prilikom izvršenja dobijenih naloga.

o 0okumentarni nalog za isplatu & dokumentarni inkaso & ban.posao gde banka preuzima obavezu da ponalogu i za račun svog komitenata naplati njegovo potraživanje prema licu, uz predaju odre%enihdokumenata na osnovu kojih je se može raspolagati robom, dok komitent obavezuje da za promenu usluguplati banci proviziju i troškove koje je imala prilikom izvr%enja dobijenih naloga.

o Hrste dokumentarnog inkasa" prem vrstama isprava" čisti i robni, prema mestu obavljanja i učesnika" nostro

i loro, prema načinu realizacije i obaveze banke" sa plaćanjem u gotovom i uz akceptiranje menice

92.MEĐUNARODNI POSLOVI OSIGURANJA

o U'oor$ o os$'uran&u & u me%unarodnom prometu je ugovor kojim se osiguravač uz naplatu premijeosiguranja obavezuje da će osiguranom licu za robu koja seuvoziGizvozi platiti odre%enu sumu novca akonastupi osigurani slučaj predvi%en u ugovoru.

o $olisa osiguranja & isprava o osiguranju koja predstavlja dokaz o zaključenom osiguranju izme%uosigurača i osiguranika. o je dokazano sredstvo kako o zaključenju ugovora,sadržini ugovora jer je onadokument kojim se osigurač obavezuje da će ispuniti ugovor o osiguranju.

o ajčešća podela polisa osiguranja"o $olise za * konkretan transport robeo $olise za sve buduće transporte neke vrst robeo Beneralne polise za sve buduće transporte u okviru roka bez utvr%ivanja sume osiguranja.

o ajčešće vrste me%unarodnog transportnog osiguranja su"o +a stanovišta vrste stvari koje se osiguravaju" osiguranje transportnog sredstva (kasko i osiguranje

robe (kargo & najvažnije & osigurava se rizik od gubitkaGoštećenja robe prilikom prevozao +a stanovišta vrste transporta" pomorsko, železničko, osiguranje u rečnom ili jezerskom saobraćaju i

osiguranje u vazdušnom saobraćajuo +a stanovišta odvijanja transporta" osiguranje transporta na kopnu, na moru, u vazduhu.

o /siguranje od rizika neplaćanja !aktura & najveći realni rizik za prodavca i vrši se na : načina putem"o Avala &meničnog jemstva i bankarskih garancijao Dadržavanja prava raspolaganja



o /siguranja me%unarodnog kreditao Faktoringa i !or!etinga

o /siguranje me%unarodnog kredita & oblik osiguranja u cilju zaštite od insloventnosti kupaca koja se odnosisamo na trgovački rizik & rizik neplaćanja !aktura

o /siguranje plaćanje putem institucije za !aktoring & institucija za !aktoring isplaćuje prodavcu iznosispostavljenje !akture i odbija procenat za !in.uslugu.

o /siguranje plaćanja putem institucije za !or!eting & !or!eting institucija prodavcu isplaćuje isporučenuopremu i preuzima na sebe rizik naplate od kupaca obezbe%ujući se bankarskim garancijama.

o

/siguranje od rizika !luktuacije deviznog kursa & javlja se zbog problema konvertibilnosti valuta, koje supod snažnim dejstvom centralnih emisionih banka. $reduzeće da bi se obezbedilo od ovog rizika, možeizvršiti bankarsko osiguranje deviznog kursa, gde se premija osiguranja odre%uje na osnovu razlike izme%ucene neke devize u gotovom i njegove buduće očekivane cene- razlika može biti poz ili neg.

93.GARAN7IJE 5A I5VRENJE SPOLJNO,RGOVINS!OG POSLA

o Međunarodn$ u'oor pokriva garancija solventne banke ili osiguravajućeg društva, kako bi se ista moglapokriti u slučaju nastupanja rizika.

o R$#$%$ ko&$ se mo'u &a$t$ u s"o(&notr'o$nsk$m "os(o$ma se de(e na0o >omercijalne & rizici komercijalnog posla & tj zavise od volje i sposobnosti ugovorača u spoljnoj trgovini

i mogućnosti predvi%anja situacija u budućnosti (kretanje cenam tražnja

o ekomercijalni & rizici koji ne zavise od volje i sposobnosti ugovorača u spoljnoj trgovinio ajčešće vrste rizika" rizik da roba ne bude isporučena, da strada u trnsportu i da ne bude plaćena.o Hrste garancija" garancija za dobro izvršenje posla, za učešće na licitaciji, za povraćaj avansa, za plaćanje,

zaa pokriće garantnog posla.

Medjunarodno poslovanje VPS 2007[1].doc

Documents

Transcript of Medjunarodno poslovanje VPS 2007[1].doc