Obrad Rai, Vojin Dimitrijevi ME UNARODNE ORGANIZACIJE

1

UVOD1. POTREBA ZA ME UNARODNIM ORGANIZACIJAMAMe unarodne organizacije su tvorevine novijeg vremena i odgovor na zahteve savremenog sveta. Sazrevanje svesti o potrebi me unarodne saradnje u tesnoj je vezi s ekonomskim i tehnolokim razvojem, u stvari je uslovljeno njime. Samo je veoma nizak stupanj razvitka proizvodnih snaga doputao potpunu autarhinost drave ako se uopte u to vreme moglo govoriti o dravi u pravom smislu rei. Svaki dalji korak bio je skopan s potrebom da se viak nepotrebnih dobara zameni za sirovine ili proizvode koji su se nalazili u inostranstvu. Bez obzira da li se radilo o miroljubivoj razmeni ili nasilnom prisvajanju, postojanje prostora i ljudi van ue zajednice imalo se uzimati u obzir pa su se i na stalan nain morali ure ivati odnosi s ostalim dravama. Dvostrani odnosi, od povremenih dodira do stalnog uzajamnog predstavljanja putem diplomatskih izaslanika, mogli su da zadovolje potrebe u doba umerene me unarodne razmene i slabih sredstava veza. Industrijska revolucija i s njome povezane drutvene promene oivljavaju dodire izme u drava do te mere da im rascepkanost dvostrane saradnje vie ne odgovara. Me udejstva drava, koja se ponavljaju na pojavno istovetan ili slian nain, ne samo da se moraju pouzdano i iroko regulisati, to se postie sklapanjem mnogostranih me unarodnih ugovora, nego se i ne mogu prepustiti spontanom i neuskla enom delovanju pojedinih uesnika. Na njih se mora proraunato i svesno uticati, moraju se preduzimati mere upravljene na poboljanja, drugim reima, moraju se donositi zajednike odluke, koje se sastoje u svesnom izboru izme u razliitih spoznatih mogunosti. Donoenje takvih odluka pretpostavlja niz prethodnih i potonjih radnji, od utvr ivanja injenica i saglaavanja o tehnikim postupcima pa do nadzora nad potovanjem pravila i preduzimanja konkretnih fizikih mera. U odsustvu svetske vlade, ovakvim zadacima mogla je da odgovori samo ustanova koja omoguava da drave, ostajui ravnopravne i ne priznajui nikakvu viu vlast, zajedniki donose pomenute odluke i obezbede izvrenje svih prateih radnji. Tako su nastale me unarodne organizacije kao sredstvo stalne saradnje radi postizavanja interesa koji su zajedniki udruenim dravama. I pored njihovog usavravanja i umnoavanja, me unarodne organizacije su i danas u sutini iste. One imaju svoje organe i svoju posebnu linost, ali ne postoje samo zato da utvr uju svetske ili opteoveanske interese, nezavisne od drava lanica, i da ih ovima nameu, ve su upuene na traenje podudarnih mesta, zajednikog imenitelja, u tenjama svih ili velike veine drava lanica. Potpuno izdvajanje savremene drave od postojeih me unarodnih organizacija nemogue je. Me unarodne organizacije i njihova pravila i slube toliko su proeli savremeni svet da se svaka drava elei da se upusti u neku iole znaajnu delatnost susree s postojanjem organizacije, kome se u svom interesu mora da prilagodi. Putem me unarodnih organizacija reena je protivrenost izme u postojanja niza suverenih drava i zahteva onih ljudskih delatnosti koje imaju svetske ili regionalne razmere i trae osnovu iru od teritorije bilo koje drave. Neophodnost me unarodnih organizacija bez obzira na njihove mane i nesavrenosti postaje opipljiva i za oveka koji malo misli o problemima savremenog sveta. Ni on ne bi morao mnogo da napree matu da bi sebi predstavio paralizu u me unarodnim odnosima, pa i nered u obavljanja mnogih unutranjih funkcija, koji bi nastali iznenadnim obustavljanjem delatnosti svih me unarodnih organizacija. Svet bi time bio vraen skoro dva veka unazad. S obzirom na sve ovo, ustrojstvo, delatnost i rezultati rada me unarodnih organizacija nisu vie predmet interesovanja i prouavanja uskoga kruga specijalista. Kao to se vidi, sve vanije ljudske delatnosti imaju svoju me unarodnu komponentu i ne mogu se uspeno razvijati bez me unarodne saradnje, koja opet nije potpuna ako je ne prate me unarodne ustanove. Bez poznavanja mogunosti koje prua postojanje me unarodnih organizacija i pravila i postupaka koje od njih potiu, mnogi poduhvati mogu da budu oteani, neracionalni i lieni velikog dela svoga uinka. Obilje me unarodnih organizacija, iskustva nagomilana u toku njihovog razvoja i stalna tenja da se one osposobe da u najveoj moguoj meri ispunjavaju svoje funkcije, doveli su, pored niza specifinih reenja, i do svima njima zajednikih osobina, Jak interes, koji je u naunim krugovima od poetka postojao za me unarodno organizovanje, izrazio se u postojanju niza radova, koji mogu posluiti kao osnova opte 2

teorije me unarodnih organizacija. Njen je zadatak da naroito prouava opta obeleja takvih organizacija, da stvori pregledan sistem, da utvrdi naela na osnovu kojih deluju, da ustanovi zakonitosti njihovog razvitka i da kritikuje postojee organizacije s gledita istinskih potreba me unarodne saradnje i tenje za ostvarivanjem pravih oveanskih vrednosti.

2. PREGLED RAZVOJA ME UNARODNIH ORGANIZACIJAA. Duhovne pretee. Uvi anje potrebe za me unarodnom saradnjom u obliku stalnih ustanova, opisano u prethodnom odeljku, nije bilo lako ni slobodno od lutanja i zabluda. Moe se rei da su naela i oblici koji odlikuju savremene me unarodne organizacije nalaeni i razvijani bez neke vizije o budunosti, vie u nastojanju da se ree neposredna pitanja I da se postigne kompromis izme u protivrenih zahteva. Ideja me unarodnog organizovanja ima svoje pobornike u misliocima srednjeg i ranog novog veka, koji su najvie bili obuzeti eljom da se izbegnu iracionalni sukobi izme u naroda ili da se uklanjanjem podvojenosti izme u evropskih (hrianskih) drava ojaa njihov otpor prema protivnicima van kontinenta. Razvoj ovakvih zamisli moe se pratiti u delima i nacrtima Pjera Diboa (Pierre Dubois, 1250-1323), ekog kralja Jirija Po ebradskog (1420-1471), u stvari njegovog savetnika Marinija, Emerika Krisea (Emeric Cruce, 1590-1648), francuskog kralja Anrija IV (1553-1610), tj. njegovog ministra, vojvode Silija (Sully, 1559-1641), Viljema Pena (William Penn, 1644-1718), opata od Sen-Pjera (de Saint-Pierre, 1658-1743), an-aka Rusoa (Jean-Jacques Rousseau, 1112-1778), Deremi Bentama (Jeremy Bentham, 1748-1832). Imanuela Kanta. (Immanuel Kant, 1724-1804), i drugih. Prostor ne dozvoljava da se ulazi u podrobno izlaganje svih ovih pogleda na povezivanje drava: svaki pokuaj da se ovi umni i dalekovidi planovi opiu u nekoliko reenica naneo bi nepravdu njihovim tvorcima i ne bi bio ni od kakve koristi za itaoca, koji se radi potpunog upoznavanja s preteama me unarodnih organizacija mora obratiti originalnim delima ili bar opirnim studijama, posveenim iskljuivo tom predmetu. Pa ipak, bez opasnosti od suvinog pojednostavljenja i greke, moe se zakljuiti da su sve te ideje stremile, bilo stvaranju federacije postojeih drava, bilo njihovom vrstom savezu, usmerenom protiv mogueg protivnika spolja. Od znaaja je, me utim, i to to je mnoge od tvoraca ovakvih planova opsedala i potreba kolektivne bezbednosti (ma koliko da se razlikovala od konanog znaenja toga pojma), koja se ne moe ostvariti bez postojanja me unarodnog sredita, organizacije koje e bdeti nad odravanjem mira i preduzimati mere da se spree ili otklone napadi na njega. B. Me unarodni kongresi. Kretanja koja su vodila ka stvaranju me unarodnih organizacija, ili njihovih praoblika, imala sa dva osnovna pravca. Ranije je zapoeo i due je trajao proces uobliavanja organizacija za ouvanje bezbednosti i odravanje mira, kome su duhovni prethodnici me unarodnog organizovanja posvetili toliku panju. S druge strane, tek se u XIX veku, pod uticajem naglog razvitka proizvodnih snaga, osetila jaka potreba za stvaranjem stalnih koordinacionih sredita radi olakavanja onih drutvenih delatnosti koje su prevazilazile dravne granice, to je srazmerno brzo dovelo do stvaranja tzv. me unarodnih upravnih saveza i odatle do me unarodnih organizacija u oblasti saobraaja, komunikacija, zdravstva itd. Organizacije za reavanje politikih pitanja proistekle su Iz postepenog prihvatanja viestrane diplomatije, oliene u me unarodnim kongresima, koji se nisu, kao ranije, svodili na dvostrano pregovaranje, ve su znaili istovremeno prisustvo i me udejstvo predstavnika vie zainteresovanih drava. Prvi takav kongres, znamenit po svojim posledicama, bio je onaj koji se pri kraju tridesetogodinjeg rata odrao u vestfalskim gradovima Minsteru i Osnabriku i doveo 1648. godine do sklapanja dva velika viestrana ugovora, poznata pod nazivom Vestfalski mir. Na Vestfalskom kongresu nije bilo plenarnih skupova ni glasanja; nije bilo ni predsedavajueg ni odbora. tavie, retke su bile i prilike kada su punomonici pregovarali u grupama veim od lanova dveju delegacija. Me utim, Minster i Osnabrik, kao i put izme u njih, bili su neutralizovani i u njima su se u isto vreme nalazile stotine izaslanika eljnih da utiu na ishod dugotrajnog i rasprostranjenog rata. Glavni aktivni inioci bili su posrednici, koji su imali dodira sa svim delegatima i tako postepeno doprinosili oblikovanju za sve prihvatljivog reenja, koje je ulo u ugovore. Sledei znaajan korak predstavljali su pregovori o miru u Sremskim Karlovcima, 1699. godine. Njima je u evropsku viestranu diplomatiju bila uvedena dotle izolovana sila, Turska, a prihvatanjem Engleske i Holandije kao posrednika primljene su na pregovore i drave neumeane u prethodni sukob. Reivi na originalan nain 3

(probijanjem etvoro vrata na prostoriji za konferenciju) pitanje prvenstva, skup u Sremskim Karlovcima imao je i zajednike sednice predstavnika svih zainteresovanih strana (Austrije, Turske, Poljske i Venecije). Ovi postupci razvijeni su u pregovorima o miru u Utrehtu (Holandija) 1712-1713. godine, koji su ve doveli do unih rasprava o proceduri (usmena ili pismena) i u linosti engleskog punomonika, koji je bio sveteno lice i odrao uvodnu re, dobili nezvaninog koordinatora skupa. Beki kongres (1814-1815. godine) natkrilio je sve ranije skupove znaajem odluka koje je doneo, obimom politikih, socijalnih i ekonomskih pitanja kojima se bavio, brojem uesnika u novinama u postupku, koji ga ine prvom u nizu modernih me unarodnih konferencija. Za razliku od prethodnih, Beki kongres nije bio mirovna konferencija ve je trebalo da, posle zavretka napoleonovskih ratova, stabilizuje iz temelja uzdrman evropski poredak. U licu austrijskog ministra inostranih poslova Meterniha (Metternich), Kongres je imao i svog predsednika, dok je diplomat iste zemlje, Fridrih fon Genc (Friedrich von Gentz) bio prvi ef sekretarijata jednog me unarodnog skupa, imajui za zadatak da osigura njegov tok i da pripremi zapisnike. Na Kongres su bile pozvane, kako bive zaraene, tako i neutralne drave. Pokazala se i potreba za obrazovanjem odbora za pojedina pitanja, kojih je bilo deset. Naroit je znaaj imala statistika komisija, ijom je delatnou nagovetena kasnija znaajna uloga me unarodnih organizacija u nepristrasnom pribavljanju podataka. Beki kongres je ak i sadrao zametak ueg organa, sastavljenog od uticajnih uesnika. Prema dogovoru glavnih Napoleonovih protivnika, Rusija, Pruska, Velika Britanija i Austrija trebalo je da zadre nadzor nad svim konanim odlukama Kongresa. Francuska se svim silama trudila da se umea me u njih i vetim potezima uspela je da postigne da se mnoga vana pitanja razmatraju u grupi od osam sila, u kojoj su, pored nje i pomenute etiri, bile jo i panija vedska i Portugalija. Zavrna faza barbe protiv Napoleona dovela je i do uspostavljanja etvornog saveza izme u Velike Britanije, Rusije, Austrije i Pruske, koji je imao da traje i posle sklapanja mira. Saveznici su se sporazumeli da se u tu svrhu povremeno sastaju njihovi suvereni ili ministri da bi se savetovali o zajednikim interesima i razmatrali mere koje bi u datom trenutku bile najkorisnije za spokojstvo i blagostanje naroda i za odravanje mira * u Evropi. U isto vreme vladari navedenih sila, uz izuzetak britanskog kralja, sklopili su i ugovor o Svetom savezu, kojim su, u vidu borbe za naela hrianske vere, uzeli sebi pravo da silom spreavaju promene drutvenog poretka u evropskim zemljama. Kongresi sila pobednica i Francuske, odrani u Ahenu, Opavi, Ljubljani i Veroni, nazivaju se stoga skupovima Svetog saveza, mada to u osnovi nije tano, jer Velika Britanija nije bila lanica Saveza i protivilase predlozima, iznoenim na poslednja tri kongresa, da se intervenie protiv gra anskih revolucija u Italiji i paniji. Kongresi etvornog saveza uveli su obiaj periodinog sastajanja glavnih evropskih sila u vreme mira, zasnovan na potrebi ovih poslednjih da svesno odravaju ravnoteu izme u sebe i na uverenju da je evropski koncept, kako je grupa najmonijih poela da se naziva, ovlaen da kae poslednju re o svakom znaajnijem pitanju na kontinentu. Kada su se raspali savezi proistekli iz rata protiv Francuske, veliki skupovi evropskih sila nastavili su da se odravaju, ne u unapred odre enim razmacima, ve prema potrebi. Takav sistem savetovanja trajao je sve do prvog svetskog rata, ije je izbijanje, izme u ostalog, na reit nain pokazalo da sporo, neredovno i neelastino viestrano pregovaranje izme u evropske elite treba da ustupi mesto stalnoj organizaciji. Sve ovo ne znai da se postupak na kongresima nije usavravao: u tom pogledu naroito je znaajan Berlinski kongres od 1878, godine, na kome se prvi put pojavljuju me unarodni sekretarijat i stalne tehnike komisije. Hake mirovne konferencije od 1899. i 1907. godine znaile su prelaz od uih savetovanja evropskih velikih sila, u osnovi posveenih reavanju sukoba interesa izme u njih, ka irim svetskim skupovima s ciljem da se trajno utvrde opta dobra i nain njihove zatite i unapre ivanja. One su se pokazale veoma uspene pri kodifikovanju pravnih pravila (reavanje sporova, humanizacija rata), ali nisu postigle znaajna politika reenja, naroito ne u pogledu razoruanja, radi koga su bile sazvane. Na Prvoj hakoj konferenciji ustaljen je i uinjen pristupanijim sistem me unarodne arbitrae time to je osnovan Stalni arbitrani sud, koji iako nije bio sud u pravom smislu rei u vidu svog Upravnog odbora i Ureda dobija prave me unarodne organe. Pokuaj da se na Drugoj

*

l. VI Ugovora o etvrtom savezu, Pariz, 20. novembra 1815.

4

konferenciji obrazuje stalni me unarodni sud propao je zbog nesuglasica oko izbora i * poloaja sudija. C. Rene komisije. Specijalizovane organizacije s ogranienim i praktinim ciljevima mogu svojim najranijim prethodnicima smatrati tzv. rene komisije. Srazmerno se rano uvidelo da se transport dobara rekama, koji je u odsustvu drugih oblika saobraaja bio naroito povoljan i uvek ostao izvanredno ekonomian, teko obavlja kada vodeni tok preseca granice ili deli teritorije vie zemalja. Iako je naelo slobode plovidbe me unarodnim rekama poelo da se potvr uje jo Vestfalskim mirom, prevozioci su bili izloeni neuskla enim i nepredvidljivim preprekama prilikom svakog prelaska granice. Krajem XVIII veka na reci Rajni su, npr., samo izme u Strazbura i holandske granice bile 32 stanice za naplatu raznih dabina. Poto se francuska revolucija na veoma otar nain obraunavala i sa privilegijama feudalnih poglavara malih dravica na Rajni, Francuska i Nemako carstvo potpisali su 1804. godine sporazum o toj reci, koji je vaan i po tome to je njime stvoreno mesto prvog me unarodnog slubenika u istoriji. Generalni direktor (kako se i danas zovu efovi sekretarijata mnogih me unarodnih organizacija) nadzirao je izvrenje ugovora i naplatu taksa, a potpisnice su ga zajedniki postavljale i plaale. Beki kongres potvrdio je naelo slobodne plovidbe Rajnom i drugim me unarodnim rekama, a do obrazovanja Komisije za Rajnu dolo je 1831. godine, Ugovorom u Majncu. Njime su Komisiji data znaajna normativna i upravna ovlaenja, s tim to je ona mogla da bu e, umesto nacionalnih sudova, nadlena za albe povodom odluka o naplati dabina. Pored glavnog inspektora, koji je zauzeo mesto generalnog direktora, i lanovi Komisije, koji su inae radili po instrukcijama vlada, postojali bi me unarodni funkcioneri u trenutku kada bi pristupali reavanju sporova. Kao arbitri oni su istupali u linom svojstvu. Komisija za Rajnu poznaje ve i naelo odmeravanja glasova, koje jo Viljem Pen predvi ao u svom nacrtu evropske organizacije drava. Prilikom izbora glavnog inspektora, Pruska je raspolagala treinom svih glasova, Francuska estinom, Holandija estinom, dok su ostale nemake dravice (Baden, Hesen, Bavarska i Nasau) raspolagale preostalom treinom. Pod uticajem Bekog kongresa stvaraju se me unarodne komisije za Elbu (1821), Duro (1835), Po (1849) i Prut (1866), ali je od najveeg znaaja, kako privrednog tako i organizacionog, bilo uspostavljanje me unarodne kontrole nad Dunavom, na Pariskom kongresu 1856. godine. Pariskim ugovorom bile su zapravo osnovane dve komisije, od kojih je jedna, tzv. Evropska komisija, sastavljena od Velike Britanije, Austrije, Francuske, Rusije, Sardinije, Turske i kasnije Rumunije, proirila svoj delokrug i uticaj na raun druge, koju je trebalo da sainjavaju priobalne drave. Oslabljeni poloaj Turske i vazalni status zemalja na donjem toku Dunava omoguili su Evropskoj komisiji da bude prva me unarodna organizacija s naddravnim obelejima, koja se ogledaju u njenom pravu da nezavisno donosi pravilnike, neposredno obavezne za pojedince, pa ak i da ove kanjava za prekraje. Evropska komisija imala je svoju zastavu, a njeni slubenici, koji su u pravom smislu rei bili me unarodni, nosili su posebne oznake. Komisija je sama odre ivala i prikupljala dabine i imala iskljuivo pravo da daje ovlaenja za plovidbu i pilotiranje. D. Upravni savezi. Druga polovina XX veka je vreme kada se uveliko stvaraju me unarodni upravni savezi (administrativne unije), koji daju odluujui peat me unarodnom organizovanju do kraja prvog svetskog rata. Ovakav savez je u stvari koordinaciono sredite upravnih organa drava lanica, koje na osnovu me unarodnog ugovora (statuta) i na povremenim sastancima, utvr uju mere koje treba preduzeti u konkretnoj oblasti, ukljuujui tu i predlaganje izmena i dopuna osnovnog ugovora. U seditu organizacije radi i malobrojni sekretarijat, koji uglavnom slui za pripremu sednica i kao posrednik za uzajamna saoptenja lanica. Slubenici nisu regrutovani na me unarodnoj osnovi, ve su po pravilu dravljani zemlje domaina, u stvari dravni slubenici koji obavljaju posao za raun organizacije. Najstarija organizacija ove vrste stvorena je 1865. godine, sklapanjem Me unarodne telegrafske konvencije, kojom je posle mnogih odlaganja uspostavljen red u me unarodnom telegrafskom saobraaju. Osnivanjem Me unarodnog ureda telegrafskih uprava, tri godine kasnije, prvi upravni savez dobio je i svoj konani oblik. Uredom je upravljala vajcarska, ali su trokove snosile sve lanice. Ured je na poetku imao samo da olakava primenu konvencije, ali je ubrzo dobio i zadatak da priprema konferencije lanica, sainjava zapisnike i cirkulie predloge amandmana. Naelo jednoglasnog odluivanja, svojstveno svim upravnim savezima, bilo je ve 1872. godine unekoliko* Zanimljivo je da je slian pokuaj iste godine uspeo na regionalnoj osnovi u vidu Centralno-amerikog suda, koji je od 1907. do 1918. delovao kao prvi me unarodni sud.

5

ublaeno time to je usvojeno pravilo, prema kome se smatralo da nacionalne uprave, koje se u roku od etiri meseca ne izjasne o nekom predlogu, preutno pristaju na njega. Kao to se vidi, potreba za nesmetanim odvijanjem me unarodne saradnje brzo je dovela dotle da drave pristanu da budu obavezane odlukama na koje nisu dale formalnu saglasnost. Ova organizacija znaajna je po tome to je prerasla evropske okvire i bila otvorena svim dravama sveta. Po uzoru na Me unarodni telegrafski ured osnovana je 1874. godine Opta potanska unija, koja je ve sadrala sve razvijenije oblike upravnog saveza. Periodine konferencije lanica nisu vie diplomatski kongresi ve skupovi strunjaka. Neke odredbe Statuta mogle su se menjati dvotreinskom veinom. Sekretarijat organizacije, tzv. Me unarodni ured, ima pravo da na zahtev daje miljenja lanicama u sporu, da podnosi predlog za poboljanje administrativnih pravila, a ubrzo stie i pravo da obraunava i prebija dugove izme u potanskih uprava. Proglaavanjem teritorija lanica za jedinstvenu potansku zonu u kojoj vlada potpuna sloboda tranzita potanskih poiljaka i regulisanjem plaanja potarine na mestu odailjanja, i to na osnovu teine a ne pre enog puta, stvoreni su preduslovi za stvarni me unarodni potanski saobraaj, koji se dotle odvijao uz dananjem oveku nezamislive tekoe i zakanjenja. Organizacija je 1878. promenila naziv: pod tada uzetim imenom Svetskog potanskog saveza ona postoji i danas, kao specijalizovana ustanova Ujedinjenih nacija. Svetski karakter poslednjih dveju organizacija postao je rano uoljiv: univerzalna saradnja dobila je time podsticaj ireg znaaja no to oblast delatnosti pomenutih upravnih saveza ukazuje. Uz izvesno nepoznavanje podataka, beogradska Politika pisala je jo 12. januara 1904. Ove godine proslavlja 30 godina svoga opstanka najvee udruenje na svetu, koje danas broji na 1102 miliona lanova. Jedino stanovnici Abisinije, Avganistana, Arapske, Beludistana, Ladahana, Maroka i Kine ne pripadaju tome kolosalnom udruenju. Udruenje se zove potansko-telegrafski savez. Me unarodne organizacije opisanog tipa osnivaju se u oblasti standardizacije mera i tegova (1875), zatite industrijske svojine (1883), i autorskih prava (1886), zdravstva (1902), poljoprivrede (1905) itd. Stvaranjem, 1902. godine, Stalne me unarodne komisije za eer, javlja se prvi u nizu tzv. robnih saveta, koji treba da reguliu cene, izvozne i uvozne kvote, kao i kvalitetne standarde vanih i osetljivih proizvoda kao to su jo aj, penica, kalaj, guma, drvo, vuna, kafa, pamuk itd. Komisija za eer istovremeno je i prva organizacija koja svom glavnom organu daje pravo da veinom glasova donosi odluke, obavezne za sve lanice. E. Drutvo naroda. Tek su pouke prvog svetskog rata dovele do stvaranja prve me unarodne organizacije optepolitike prirode, zasnovane na ispravnom shvatanju kolektivne bezbednosti. Revolucionarna ideja stalne svetske organizacije, povezane sa zabranom primene sile u odnosima me u dravama i sa sankcijama protiv napadaa, nala je izraz u Drutvu naroda, osnovanom 1919. godine. On je, na alost, bila pomeana s predratnim navikama i nainom miljenja. Pored opteg organa, Skuptine, uspostavljen je i ui Savet, u kome su bila obezbe ena stalna mesta tadanjim velikim silama. Reavanje sporova ratom bilo je oteano, ali ne i onemogueno. Odluke su se u naelu imale donositi jednoglasno. Iako to Pakt Drutva naroda nije predvi ao, organizacija je sticajem okolnosti ostala evropska i dugo vreme ideoloki iskljuiva. Izolacionisti u Kongresu SAD spreili su pristupanje te drave organizaciji, a ova se od samog poetka odbojno postavila u odnosu na SSSR. Primljen tek kada je Drutvo naroda osealo svoju nemo da se odupre osvajakim prohtevima Japana, Italije i Nemake, Sovjetski Savez bio je jedina drava koja je, ubrzo, iskljuena iz organizacije. I pored toga to se pokazalo nesposobnim da ouva mir to je tokom svog dvadesetogodinjeg aktivnog postojanja (formalno je rasputeno tek 1946. godine) patilo od slabosti i kompromisa, Drutvo naroda je, ukupno uzevi, znailo ogroman korak unapred, a njegov rad je riznica iskustava bez koje se ne moe zamisliti bujanje me unarodnih organizacija posle drugog svetskog rata. Za njega je vezana pojava prvog stalnog me unarodnog sekretarijata, sastavljenog od me unarodnih slubenika raznih dravljanstava. Ono je prvi koordinator delatnosti vie me unarodnih organizacija, specijalizovanih za razliita podruja me unarodne saradnje. Ono preuzima neposrednu ili posrednu upravu nad spornim teritorijama. Iako nema posebne organe s tom svrhom, Drutvo naroda bavi se ekonomskim, socijalnim i kulturnim pitanjima, naoko dalekim od me unarodne bezbednosti, i tako doprinosi sagledavanju dubljih uzroka me unarodnih sukoba. Iz opsenih studija, preduzetih u krilu organizacije, potekla je i njena obimna izdavaka delatnost, stalni izvor pouzdanih podataka za sve drave sveta. Sedite Drutva 6

naroda, Palata nacija u enevi, postalo je stalno diplomatsko stecite, pruajui prilike za nezvanine dodire i zvanine pregovore, kakvih nikada ranije nije bilo. U doba Drutva naroda pada i osnivanje prvog svetskog me unarodnog suda, sastavljenog od stalnih nezavisnih sudija i nadlenog za sve pravne sporove me u dravama, koji je (pod imenom Stalnog suda me unarodne pravde poeo da radi u Hagu od 1920. godine. Brodolom Drutva naroda nije bio izazvan toliko strukturom organizacije i odredbama njenog Pakta, koliko nespremnou velikih sila da iskreno poveruju u prednost kolektivne bezbednosti nad sistemom ravnotee snaga. Kada je 1945. godine stvarana nova svetska organizacija, Ujedinjene nacije, naglasak je vie bio na novom duhu saradnje nego na novim oblicima. Ne poriui brojna usavravanja, Povelja Ujedinjenih nacija mnogo duguje tvorcima Pakta Drutva naroda i ljudima koji su, po prvi put u istoriji, zamisao o svetskoj politikoj organizaciji sprovodili u delo, sukobljavajui se sa stvarnou, greei i uei pri tom. F. Najnoviji period. Osnivanjem Drutva naroda zavrava se prvi period razvitka me unarodnih organizacija. On je, dodue, obeleen slabo integrisanim tvorevinama, mada su u njima u zametku sadrane skoro sve osobine potonjih, irih i delatnijih organizacija. Zajedno s Drutvom naroda, istim ugovorima o miru, osniva se i Me unarodna organizacija rada, koja prevazilazi dotadanju tehniku i politiku sferu me unarodne saradnje da bi se bavila socijalnim pitanjima u unutranjoj nadlenosti drava. Njome se istovremeno probijaju i okviri me unarodne saradnje, strogo ogranieni na predstavnike vlada; pored njih, u novoj organizaciji kao donosioci najvanijih odluka zauzimaju mesto i predstavnici drutvenih grupa, radnika i poslodavaca. Izme u dva svetska rata me unarodne organizacije nisu delovale u naroito povoljnim uslovima. Dvadeset godina do izbijanja drugog svetskog rata brzo je prolo u trzavicama izazvanim privrednim krizama i neprekidnim krenjima mira. Pokuaj Drutva naroda da bude sredite u kome e se uskla ivati rad svih me unarodnih organizacija nije uspeo. Strana svetska katastrofa od 1939. do 1945. godine, upuivala je na neminovnost stvaranja univerzalne me unarodne organizacije bez nedostataka Drutva naroda i sa podrkom koju ovo nije uivalo. Jo pre no to su SAD ule u rat protiv sila osovine predsednik Ruzvelt (Roosevelt) pohitao je da ispravi istorijsku greku amerikog Kongresa time to je s britanskim premijerom erilom (Churchill) 14. avgusta 1941. proklamovao Atlantsku povelju, u kojoj su bila navedena demokratska naela budueg mira. Ovaj dokumenat je 1. januara 1942. godine prihvatilo 26 drava u Deklaraciji Ujedinjenih nacija, gde se naziv Ujedinjene nacije prvi put zvanino upotrebljava. Deklaraciji je kasnije prila jo 21 drava. Kao to je to potvr eno na Moskovskoj konferenciji vodeih antihitlerovskih sila, 30. oktobra 1943, Ujedinjene nacije su od ratnog saveza imale da prerastu u organizaciju za obezbe enje pravednog mira. Potpisivanjem Povelje Ujedinjenih nacija na konferenciji u San Francisku (april-juni 1945) i njenim stupanjem na snagu 24. oktobra 1945. godine takva organizacija poela je da postoji. Pored toga to su Poveljom i kasnijom praksom proirile svoju delatnost na polja veoma udaljena od reavanja me unarodnih politikih odnosa, Ujedinjene nacije uspele su da podstaknu na osnivanje novih i oivljavanje i jaanje postojeih me unarodnih organizacija u posebnim oblastima me unarodne saradnje. Mnoge takve organizacije univerzalne prirode povezale su se s Ujedinjenim nacijama u tzv. sistem ili porodicu Ujedinjenih nacija, u koju, pored specijalizovanih ustanova Ujedinjenih nacija (kao to su npr. Svetski potanski savez, Me unarodna organizacija za civilno vazduhoplovstvo, Organizacija UN za prosvetu, nauku, i kulturu UNESCO, Svetska zdravstvena organizacija itd.) spadaju i druge sa svetskom organizacijom tesno povezane organizacije, kao to su Me unarodna agencija za atomsku energiju i Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT). Regionalno politiko organizovanje, dotle poznato samo amerikim dravama, dobija posle drugog svetskog rata polet u ostalim delovima sveta. Arapska liga stvara se jo pre Ujedinjenih nacija. Organizacija amerikih drava postaje sloenija i vra, ali se teko osloba a dominacije SAD. Regionalno povezivanje drava ide najdalje u zapadnoj Evropi, gde 1951. godine dolazi do osnivanja Evropske zajednice za ugalj i elik, prve me unarodne organizacije s jako naglaenim naddravnim obelejima, po ijem se uzoru * stvaraju Evropska ekonomska zajednica i Evropska atomska zajednica (Euratom). U istonoj Evropi osniva se, kao pandan, Savet za uzajamnu ekonomsku pomo (SEV), koji*

Vidi podrobnije u Prvoj glavi, III.

7

je instrumenat tesne ekonomske saradnje i podele rada izme u socijalistikih zemalja. Regionalizam, u kome Povelja Ujedinjenih nacija vodi potporu svetskom sistemu kolektivne bezbednosti, dobija usled ideolokog i politikog sukoba izme u vodeih saveznika i neeljene vidove. U doba hladnog rata obrazuje se niz vojnih saveza, koji su u sutini vraanje natrag, na politiku sile i ravnotee snaga, ali koji prihvataju iskustva me unarodnog organizovanja te ne ostaju samo na sistemu ugovornih obaveza nego stvaraju vrste vojno-blokovske organizacije s integrisanim komandama i zajednikim osobljem, kao to je to npr. sluaj s organizacijama Severnoatlantskog pakta (NATO) i Varavskog ugovora. Iz slinih razloga, Evropa i Azija jo uvek nisu obuhvaene jedinstvenim regionalnim organizacijama, dok afrike zemlje, oslonjene na zajednike tradicije borbe protiv kolonijalizma i nastale u doba potvrde politike nesvrstavanja, uspevaju da stvore svoju Organizaciju afrikog jedinstva. U svetu danas deluje oko 250 me unarodnih organizacija. Prednosti njihovog postojanja i povezivanja sveta sve brojnijim i sloenijim nitima iziskuju stalno osnivanje novih. Era me unarodnih organizacija, zapoeta pre sto osamdeset godina, danas je u punom razmahu. G. Savremeno trajno okupljanje drava. Povremeno organizovanje me unarodnih kongresa i konferencija, na kojima moe uzeti uee velik broj drava, nije nikako prestalo u dvadesetom veku. 1 u dananje vreme se oni intenzivno koriste kao oblici viestranog pregovaranja, bilo da bi se reio neki krupan politiki problem (npr. Indokina, Bliski istok, Vijetnam), bilo da se postigne dogovor u nekoj oblasti od znaaja za me unarodnu saradnju (npr. bezbednost vazdune plovidbe, pravo mora, zatita ovekove okoline itd.). Rezultati takvih konferencija po pravilu su dogovori o ponaanju, koji najee imaju pravni oblik viestranih ugovora, Veina ovakvih skupova su jednokratni, mada jedna konferencija moe biti podeljena u vie sesija ili sastanaka. Obavivi posao, skup se rastura. Ima, me utim, konferencija, koje se ne usredsre uju samo na ua pitanja, reiva jednim dogovorom, ve se suoavaju sa sloenijim i trajnijim pojavama. One stoga podrazumevaju izvestan kontinuitet i vre veze izme u svojih uesnika, to dovodi do njihovog redovnog okupljanja, pa i do stvaranja nekih organizacionih oblika, koji ih unekoliko pribliavaju me unarodnim organizacijama. Na ovom emo mestu razmotriti dva takva vida okupljanja, pokret nesvrstanosti i Konferenciju o evropskoj bezbednosti i saradnji. a. Pokret nesvrstanosti. Suoene s blokovskom podelom sveta i hladnim ratom, mnoge zemlje a preteno one koje su bile stekle nacionalnu nezavisnost u periodu posle drugog svetskog rata stale su na stanovite da garantije njihove slobodne budunosti i nezavisnog razvitka ne lee u prikljuenju nekoj od postojeih grupacija. tavie, one su u postojanju blokovske podele videle ogromne opasnosti po mir i sudbinu celoga oveanstva, to ih je navelo da, umesto pasivnog nepripadanja blokovima, zauzmu delatan stav u prilog aktivne miroljubive koegzistencije i da tako svetu u celini ponude alternativu, koja se ne bi sastojala u politici saveza i sile, ve u zajednikim naporima da se obezbede mir, me unarodna bezbednost i razvoj svih naroda. Kao posledica ovakvoga stava i inicijative koja je potekla od tri najuglednija dravnika iz kruga ovih zemalja, Josipa Broza Tita, Davaharlala Nehrua i Gama Abdela Nasera, odrana je u Beogradu od 1. do 6. septembra 1961. godine Prva konferencija efova drava i vlada vanblokovskih zemalja. Na tome skupu utemeljen je trajni vid saradnje izme u jedne, stalno rastue, grupe drava i nacionalno-oslobodilakih pokreta, koji je ubrzo dobio naziv pokret nesvrstanosti. Posle beogradske odrano je jo sedam konferencija efova drava i vlada nesvrstanih zemalja. Dok je prva Konferencija imala 25 punopravnih uesnika i 3 posmatraa, osma, odrana 1986. godine u Harareu (Zimbabve), okupila je 99 punopravnih uesnika, 19 posmatraa i 35 gostiju. Nesvrstani pokret nije hteo da se postavi kao nekakav novi, trei blok. On isto tako nije hteo da se suprotstavi postojeoj svetskoj organizaciji za osiguranje mira i bezbednosti, Ujedinjenim nacijama, ve, naprotiv, da stvori uslove za njeno stvarno delovanje. Iz tih i drugih razloga nesvrstane zemlje nisu bile za to da se njihov pokret konstituie kao me unarodna organizacija, a pogotovu ne kao savez. S obzirom, pak, da su sastanci efova drava i vlada nesvrstanih zemalja postali redovni, s obzirom na potrebu da oni budu dobro pripremljeni i da u periodima izme u takvih skupova na vrhu postoji izvesna koordinacija u pokretu, kao i zbog naraslog broja pripadnika pokreta, i u njegovim okvirima morala su se reavati neka pitanja, karakteristina i za me unarodne organizacije. Ukazaemo na najvanija od njih. S obzirom da se skupovi nesvrstanih zemalja odravaju redovno, moraju biti utvr ena i trajna merila u pogledu uea na njima. Drugim reima, analogno lanstvu u 8

me unarodnim organizacijama, postavlja se pitanje pripadnitva pokretu nesvrstanih. Koja se drava ili drugi subjekt mogu smatrati nesvrstanim? U ovom pogledu trajno su vaenje zadrali kriteriji, koji su jo juna 1961. godine utvr eni za pozivanje drava na prvu konferenciju u Beogradu. Prema njima, uesnik skupova nesvrstanih, dakle, pripadnik pokreta nesvrstanosti: treba da prihvata nezavisnu politiku, zasnovanu na koegzistenciji drava s razliitim politikim i drutvenim sistemima i nesvrstanosti, ili da pokazuje tendenciju vo enja takve politike, treba trajno da podrava pokrete za nacionalnu nezavisnost, ne sme biti lan multilateralnog vojnog saveza zakljuenog u kontekstu sukoba velikih sila, ukoliko ima dvostrani vojni sporazum s nekom velikom silom ili je lan regionalnog odbrambenog pakta, ovi ne smeju biti zakljueni u kontekstu sukoba velikih sila i ukoliko je nekoj stranoj sili ustupio vojne baze, to ne sme biti uinjeno u kontekstu sukoba velikih sila. I pored razumljivih tekoa oko primene ovih merila na pojedinane sluajeve, koje su iskrsavale prilikom upuivanja poziva za uestvovanje na skupovima nesvrstanih zemalja onim zemljama koje dotle na njima nisu bile zastupljene, ova su se merila odrala zbog svoje elastinosti. Toj gipkosti doprinela je i okolnost to skupovima nesvrstanih, pa i konferencijama na vrhu, mogu, pored punopravnih uesnika, prisustvovati posmatrai i gosti. Vano je napomenuti da pokret nesvrstanosti, ne budui me unarodna organizacija, nije imao tekoa da u svoj red uklopi i subjekte koji nisu drave. U skladu sa svojim zalaganjem za nacionalno oslobo enje, pokret je od samog poetka kao punopravne lanove prihvatao privremene vlade i oslobodilake organizacije iz zemalja pod stranom vlau. Tako su i na poslednjoj Konferenciji u Harareu u tom svojstvu uestvovali Palestinska oslobodilaka organizacija (PLO) i Organizacija naroda jugozapadne Afrike (SWAPO). Kao posmatrae i goste organizatori su pozivali i me unarodne organizacije, pa ak i organe takvih organizacija. Na istoj Konferenciji posmatrai su bile pored Arapske lige, Organizacije islamske konferencije, Organizacije afrikog jedinstva i Ujedinjene nacije. Kao gosti, me utim, prisustvovali su i predstavnici sledeih organa Ujedinjenih nacija: Ekonomska komisija za Latinsku Ameriku, Ekonomska i socijalna komisija za Aziju i Pacifik, Komitet ad hoc za Indijski okean, Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD), Organizacije UN za industrijski razvoj (UNIDO), Program UN za razvoj (UNDP), Komesar i Savet UN za Namibiju, Specijalni odbor za aparthejd, Visoki komesar UN za izbeglice, Komitet za vrenje neotu ivih prava palestinskog naroda i Specijalni komitet za dekolonizaciju. Drugi skup pitanja, koji pokret nesvrstanosti reava slino me unarodnim organizacijama, tie se oblika okupljanja predstavnika pripadnika pokreta. Kako pokret nije me unarodna organizacija, on nema svoje organe, ali se, s obzirom na trajnost, susreti nesvrstanih zemalja i delatnost nesvrstanih ne ostvaruju samo kroz poetni oblik. U sadanjoj fazi razvoja ovoga pokreta razvijeni su sledei oblici okupljanja. Pre svega, to je konferencija efova drava ili vlada (sastanak na vrhu ili tzv. samit). Iako se, prema nazivu, oekuje da pripadnike pokreta predstavljaju efovi drava ili predsednici vlada, pripadnice su slobodne da akredituju i druge linosti. Po sebi se razume da pripadnici, koji nisu drave, ne mogu imati efove drava ili vlada, ali se one zastupaju analognim linostima. Konferencija donosi najvanije principijelne odluke, koje odraavaju usaglaene stavove celoga pokreta. Odluke optije prirode se nazivaju deklaracijama, dok se odluke o blie odre enim predmetima nazivaju rezolucijama. U poslednje vreme se ustalio obiaj da se konferencije odravaju svake tri godine. Izme u konferencija na vrhu mogu se odraavati konferencije ministara nesvrstanih zemalja, na kojima su tako e zastupljeni svi pripadnici pokreta. Na konferencijama ministara inostranih poslova se razmatraju aktuelna pitanja me unarodnih odnosa te se prema njima zauzima stav u skladu s platformom koju su nesvrstani prihvatili na prethodnoj konferenciji efova drava i vlada. Pored toga, ova konferencija priprema naredni sastanak na vrhu. I ona donosi odluke u obliku deklaracija i rezolucija. Kako plenarni skupovi nesvrstanih ne mogu biti esti a postoji potreba za stalnom koordinacijom delatnosti u pokretu, od etvrte konferencije efova drava i vlada, odrane 1973. godine u Aliru, postoji u pokretu nesvrstanosti i Koordinacioni biro. Njegov poloaj i ovlaenja precizno su odre eni odlukom Pete konferencije u Kolombu, 1976. godine. Prema njoj, Koordinacioni biro predstavlja organ nesvrstanih zemalja 9

kome je povereno uskla ivanje njihovih zajednikih delatnosti, usmerenih na sprovo enje odluka i programa donesenih na konferencijama na vrhu, ministarskim konferencijama, skupovima grupa nesvrstanih zemalja u Ujedinjenim nacijama i ostalim skupovima * nesvrstanih zemalja. Prema istoj odluci, Biro je imao 25 lanova, ali je taj broj na estoj konferenciji podignut na 36. Imajui u vidu demokratsku prirodu nesvrstanog pokreta, obraa se naroita panja na sastav Koordinacionog biroa kao jedinog trajnog oblika okupljanja (organa) u kome nisu zastupljeni svi pripadnici pokreta. Prema usvojenom reenju, 17 lanova Biroa moraju biti iz Afrike, 12 iz Azije, 5 iz Latinske Amerike, 1 iz Evrope, dok jedno preostalo mesto dele jedan lan iz Afrike i jedan iz Evrope tako to u Birou provode po polovinu trajanja normalnog mandata, koji je tri godine. Koordinacioni biro sastaje se u dva vida. Sastanak na nivou ministara inostranih poslova ili specijalnih vladinih predstavnika mora se odrati bar jednom godinje. U ostalim prilikama Biro se sastaje na nivou stalnih predstavnika nesvrstanih zemalja u Ujedinjenim nacijama, po pravilu jednom meseno. Sastanke Biroa saziva i njima predsedava predsednik Biroa, koji je predstavnik zemlje domaina prethodne konferencije efova drava ili vlada. Pored ovih oblika okupljanja, pokret nesvrstanosti poznaje i druge, koji su vie vezani za saradnju u pojedinim poljima. To mogu biti radne grupe ili skupovi koordinatora, obrazovani na konferencijama na vrhu ili ministarskim konferencijama. Trajni oblici saradnje mogu se uspostaviti i povezivanjem ustanova, kao npr. u Zajednici (pulu) novinskih agencija nesvrstanih zemalja. Isto tako, mogu se sazivati konferencije nesvrstanih zemalja o posebnim pitanjima, kao to su npr. bile Konferencija o problemima ekonomskog razvoja (Kairo, 1962) ili Konferencija o saradnji nesvrstanih i drugih zemalja u razvoju u oblasti ribarstva (Nju Delhi, 1978). Pravilo je da se odluke na svim skupovima nesvrstanih donose usaglaavanjem (konsensusom). b. Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji (KEBS). Usled drugog svetskog rata i sukoba velikih sila posle njegovog zavretka, evropski kontinent dugo je iveo s nizom nereenih pitanja, koja su bitno zadirala u vitalne interese evropskih naroda i ugroavala bezbednost svih drava u Evropi. Kao celina, Evropa nije bila region u kome je bila razvijena viestrana saradnja, ve je linijom blokovske podele bila odvojena na Istok i Zapad, u ijim su se okvirima stvarale posebno organizacije. Nesvrstane i vanblokovske zemlje bile su i ostale u manjini. Da bi se reavanje ovih osnovnih pitanja pokrenulo s mrtve take i da bi se uspostavili temelji saradnje svih evropskih zemalja, poetkom osme decenije prihvaena je inicijativa za sazivanje jedne konferencije svih evropskih zemalja, koja bi imala u osnovi karakter velikog evropskog kongresa. Takav je skup konano sazvan pod nazivom Konferencija o evropskoj bezbednosti i saradnji i na njemu su uzele uea sve evropske zemlje (osim Albanije) kao i SAD i Kanada, koje su pozvane zbog specifine uloge u ostvarivanju evropske bezbednosti, iako nisu evropske zemlje. Konferencija je radila od 1973. do 1975. godine u tri faze, u Helsinkiju, enevi i opet u Helsinkiju. U ovom mestu je i zakljuena usvajanjem Zavrnog dokumenta, 1. avgusta 1975. godine. Ovaj znaajni akt treba da poslui kao osnova za odnose u Evropi u nizu oblasti: on nije samo sporazum o sankcionisanju postojeeg stanja, ve podrazumeva niz obaveza za budue ponaanje i predvi a proces kojim bi se prevazile tekoe u odnosima izme u evropskih zemalja. Prirodno je, onda, to se u toku konferencije pokretalo pitanje njenoga kontinuiteta, pa i izvesne institucionalizacije. Naime, smatralo se da se posao ne moe smatrati obavljenim jednom konferencijom, ve da su za nadzor i usmeravanje njome izazvanog procesa potrebni ponovni skupovi, pa i koordinacioni organi. Kako nije postojalo raspoloenje kod veine uesnika, kontinuitet konferencije nije u potpunosti ostvaren, a predlog za stvaranje koordinacionog organa, za koji je bila i Jugoslavija, nije usvojen. Konferencija nije predvi ena kao trajna, ali u Zavrnom dokumentu potpisnice izraavaju svoju reenost da nastave multilateralni proces zapoet Konferencijom pored ostalog i time to e organizovati sledei sastanak svojih predstavnika, koji, opet, moe zakazati druge. Kao to se vidi, sistem okupljanja, ustanovljen ovako, privremen je i ide od sastanka do sastanka. Na osnovu odluke, sadrane u Zavrnom dokumentu, odran je, od 4. oktobra 1977. do 8. marta 1978, sastanak uesnika Konferencije u Beogradu. Na ovom sastanku odlueno je da sledei sastanak bude u Madridu. Ovaj sastanak, koji se odrao u doba izuzetno zaotrenih odnosa izme u blokova, trajao je skoro tri godine, od 11. novembra 1980. do 9. septembra 1983. godine. Pa ipak, odlueno je da sledei sastanak pone u Beu 4. novembra 1986. godine. On jo uvek traje, ali se odrava u boljoj atmosferi. Konferencija*

Peta konferencija nesvrstanih zemalja u Kolombu, dokumenti, Beograd 1977, str. 78.

10

moe odluiti o sazivanju skupova posveenih posebnim pitanjima. Najvaniji je svakako bio onaj u Stokholmu, posveen merama za stvaranje poverenja i bezbednosti i za razoruanje u Evropi, koji je trajao od 17. januara 1984. do 19. septembra 1986. godine i doneo vane odluke. Sastanci posveeni saradnji u Sredozemlju odrani su u Valeti (Malta) 1979. i Veneciji (Italija) 1984. godine. Kao to se vidi, proces zapoet Konferencijom o evropskoj bezbednosti i saradnji nastavlja se, ali ne na pouzdanoj, trajnoj osnovi. Iz njega mogu proizai redovni vidovi sastajanja, ali, s druge strane, kako stvari sada stoje, svaki sastanak uesnika KEBS moe biti i njihov poslednji skup.

3. POJAM ME UNARODNE ORGANIZACIJE (KONSTITUTIVNI ELEMENTI) A. DefinicijaPostojee definicije pojma me unarodna organizacija pokazuju da me u teoretiarima jo uvek ne postoji dovoljna mera saglasnosti kako o njenoj sadrini tako i o mogunosti davanja takve definicije uopte. U naoj literaturi, na primer, prof. Avramov istie da je u sadanjem trenutku vrlo teko dati uu sintetiku definiciju, s obzirom da ne postoji jedan jedinstven tip me unarodnih organizacija. Ipak, ona smatra da me unarodne organizacije, u najirem smislu rei, predstavljaju formalne, institucione oblike me unarodnih odnosa, zasnovane na dobrovoljnoj osnovi, s tim da je proces nastanka i stepen organizovanosti me unarodnih organizacija u celini pragmatiki. Neslaganja posebno dolaze do izraaja me u piscima koji me unarodnim organizacijama pristupaju, pre svega, sa stanovita me unarodnog prava i onih koji im prilaze sa stanovita me unarodnih politikih odnosa. Naravno, u okviru i jednog i drugog pristupa postoje izvesne razlike. Najjednostavnija je definicija po kojoj se me unarodne organizacije osnivaju me unarodnim ugovorom, koji se ratifikuje saglasno ustavnom postupku drava lanica, i imaju svoje statute (Koevnikov); po takvoj definiciji konstitutivni elementi bi se sveli na dravu i me unarodni ugovor koji sadri statut organizacije. Po jednoj drugoj definiciji, me unarodna organizacija osnovana je me unarodnim ugovorom, ostvaruje me unarodnu saradnju radi zadovoljenja nekog zajednikog interesa i neposredno je podre ena propisima me unarodnog prava (Monako Monaco) ime se, kao konstitutivni elemenat, dodaje ostvarenje saradnje u odre enoj oblasti. Vei broj definicija, me utim, uzima u obzir jo jedan konstitutivni elemenat pojma me unarodna organizacija postojanje stalnih organa. Tako se tvrdi da je me unarodna organizacija oblik saradnje suverenih drava, zasnovan na mnogostranom me unarodnom ugovoru, koji obuhvata srazmerno stabilan krug uesnika i ija je osnovna karakteristika postojanje stalnih organa sa odre enim nadlenostima i ovlaenjima radi delovanja na sprovo enju zajednikih ciljeva (Moravjecki Morawiecki). Vei broj definicija pojma me unarodna organizacija, me utim, unosi kao konstitutivne elemente pravnu linost i (ili) posebnu volju te organizacije, oko ega se, u stvari, teoretiari dosta spore. Po jednoj od njih, me unarodne organizacije su na ugovorima zasnovane i organizirane suradnje unutar samostalnih institucionaliziranih skupnosti, koje mogu posjedovati subjektivitet, eventualno i formalno priznati me unarodnopravni subjektivitet (Ibler); po drugoj, koja je izriitija u pogledu me unarodnog statusa, izraz me unarodna organizacija znai kolektivitet drava osnovan ugovorom, sa statutom i zajednikim organima, koji ima identitet razliit od identiteta drava lanica i koji je subjekt me unarodnog prava sa sposobnou zakljuivanja ugovora (Ficmoris Fitzmaurice); po treoj me unarodna organizacija je udruenje drava osnovano ugovorom, koje poseduje statut i zajednike organe i ima pravnu linost razliitu od linosti drava lanica (El Erian). Od definicija koje uzimaju u obzir posebnu volju, mogu se navesti sledee: me unarodne organizacije su kolektivni organi, osnovani od strane vie drava, ijom je zajednikom izjavom volje, izraenom saglasno me unarodnom pravu, na taj kolektivitet preneta i odre ena nadlenost to, izme u lanova, proizvodi odre ene pravne posledice (Anciloti Anzilotti); ili, jo jasnije: izraz organizacija znai da je re o grupi koja je u stanju da na stalan nain manifestuje svoju volju, razliitu od volje drava lanica (Reter Reuter). Najzad, niz pisaca smatra da me unarodna organizacija bez obzira na pitanje posedovanja posebne pravne linosti ili volje mora imati zajednike ciljeve (Magaraevi) ali i da ti ciljevi moraju da se ostvaruju saglasno optepriznatim naelima me unarodnog prava (Morozov). 11

Polazei od bitnih elemenata sadranih u definicijama koje nudi savremena teorija, kao i od preovla ujuih institucionalnih reenja koja prihvataju dananje me unarodne organizacije, mogue je doi do definicije koja, verujemo, odre uje predmet nauke o me unarodnim organizacijama a, istovremeno, moe da poslui u cilju razgranienja ovog fenomena savremenih me unarodnih odnosa od drugih oblika multilateralnog optenja drava, s jedne strane, i od raznorodnih oblika me unarodne saradnje iji nosioci nisu drave nego fizika i pravna lica sa dravljanstvom razliitih drava, s druge. Me unarodne organizacije su viestranim ugovorima osnovani trajni oblici institucionalizovanog optenja tri ili vie drava, s posebnim statusom i stalnim organima, u okviru kojih se, na nain predvi en statutima i drugim osnovnim dokumentima organizacija, odvijaju procesi multilateralnog pregovaranja i zajednikog odluivanja drava-lanica u odgovarajuim oblastima me unarodne saradnje.

B. Konstitutivni elementiOva definicija sadri nekoliko bitnih konstitutivnih elemenata, koji zahtevaju neto podrobnija obrazloenja. a. Drava. Kako osnivai, tako i lanice me unarodnih organizacija su drave. Drava je konstitutivan elemenat definicije i na osnovu njega se me udravne tj. organizacije koje identifikujemo sa terminom me unarodne organizacije * razlikuju od transnacionalnih organizacija. Poto se iz ovog pojma iskljuuju bilateralni oblici saradnje, najmanji broj drava koji osnivaju i sainjavaju me unarodnu organizaciju moe biti tri. Po pravilu, me unarodne organizacije okupljaju suverene drave; pa ipak, lanstvo u me unarodnoj organizaciji tu suverenost na osnovu izriito date saglasnosti izraene kroz ratifikaciju statuta organizacije u datoj meri ograniava. No, i pored toga kao i bez obzira na izvesne elemente naddravnosti u malom broju organizacija suverena drava (suverena ne u apsolutnom smislu nego u onom smislu i obimu koji joj daje postojei stepen razvoja me unarodnih odnosa) bitan je konstitutivni elemenat pojma me unarodna organizacija. Izuzetno, u lanstvu me unarodnih organizacija mogu biti i jedinke koje nisu ** suverene, kao i druge me unarodne organizacije. Drave u me unarodnim odnosima nisu jednake ni po kvantitetu ni po kvalitetu. Postoje manje i srednje drave iji se najvei broj danas, kroz pokret nesvrstanih zemalja, bori za afirmaciju i ravnopravno uee u me unarodnim odnosima i, posebno, u me unarodnim organizacijama; postoje, istovremeno, velike i razvijene drave koje, na osnovu svog ljudskog, ekonomskog, vojnog, finansijskog, tehnolokog i dr. potencijala nastoje da sauvaju poseban status. S druge strane, postoje drave sa razliitim drutveno-ekonomskim sistemima koje se, izvesno, u me unarodnim odnosima i, posebno, u me unarodnim organizacijama bore za razliite vrednosti i ciljeve. Po nekima, zbog toga, valja razlikovati socijalistike od kapitalistikih me unarodnih organizacija a ove od meovitih, u ijem se lanstvu nalaze drave i jednog i drugog drutveno-ekonomskog sistema. Izvesno je da uvek valja drati na umu da drave razliitog kvaliteta unose u me unarodne organizacije sutinski drugaije vrednosti i dugorone ciljeve, kao i da drave razliite po osnovu kvantiteta u me unarodnim organizacijama mogu da polaze od razliitih kratkoronih i dugoronih ciljeva i opredeljenja. Me utim, sa stanovita nauke o me unarodnim organizacijama koja se usredsre uje na strukturu i institucionalizovane procese multilateralnog pregovaranja i odluivanja mi u oba sluaja govorimo o suverenoj dravi (bez obzira na kvalitet i kvantitet) koja u dananjim me unarodnim organizacijama, u okvirima borbe za demokratizaciju me unarodnih odnosa uopte, treba da ima ista prava i institucionalne mogunosti za zastupanje sopstvenih interesa (kako ih, naravno, vidi vladajua klasa). b. Me unarodni ugovor. Viestrani i mnogostrani me unarodni ugovor instrument je kojim drave osnivaju me unarodnu organizaciju, odre uju organe, nadlenost, oblasti i cilj delovanja. Da bi stupio na snagu, a time stupila u ivot i me unarodna organizacija, ugovor mora biti ratifikovan saglasno ustavnim propisima drava; tako drave, u krajnjoj liniji, izraavaju suverenu volju o svom uestvovanju u tom obliku saradnje. Nazivi ugovora kojima se osnivaju me unarodne organizacije veoma se razlikuju. Kao zajedniki izraz upotrebljavaju se osnovni ugovor, ustav, statut i* **

Videti dole, Uvod, 4. Videti Drugu glavu, I, 1..

12

sl. S obzirom na potrebu odvajanja od unutranjepravnih pojmova, izgleda da je izraz statut najcelishodniji. Poto se, za razliku od obinih multilateralnih ugovora, statutima osnivaju posebni mehanizmi za njihovo sprovo enje naroito organi koji dobijaju izvesna prava donoenja odluka drave su veoma obazrive prilikom utvr ivanja svojih prava i obaveza prema organizaciji koju osnivaju. Zbog toga se predvi aju i posebno oteani uslovi za izmene i dopune statuta me unarodnih organizacija. Ovom prilikom, imajui u vidu karakteristike me unarodnih odnosa u posleratnom periodu, valja naroito istai navedene karakteristike statuta me unarodnih organizacija; njih usvajaju drave-osnivai, i to veoma briljivo. Revizija statuta je, najee veoma oteana tako da do nje relativno teko dolazi. U me uvremenu (naroito s obzirom na proces dekolonizacije u proteklom periodu), me unarodnim organizacijama pristupaju mnoge lanice koje u stvaranju statuta nisu uestvovale. (Kao najizrazitiji primer ovakve situacije mogu se navesti Ujedinjene nacije: Povelju je 1945. godine usvojilo 50 drava veinom evropskih i amerikih dok se danas u lanstvu Ujedinjenih nacija nalazi 159 drava; dve treine lanstva dananje Organizacije, dakle, prihvatilo je Povelju onako kako je u San Francisku usvojena). U takvim uslovima, statuti me unarodnih organizacija za razliku od obinih multilateralnih ugovora bivaju izmenom okolnosti, i bez formalne revizije, na odgovarajui nain tumaeni i, porastom broja slinih odluka odgovarajuih organa, postepeno menjani i prilago avani saglasno osnovnim tendencijama u datoj oblasti me unarodnih odnosa. Zbog svega toga, valja drati na umu da statuti me unarodnih organizacija predstavljaju kategoriju multilateralnih ugovora koji. su podloniji tumaenju date veine nego to su to obini multilateralni ugovori za ije sprovo enje nisu potrebne naknadne odluke nadlenih organa (koji se ovde, uostalom, ni ne predvi aju). Najzad, treba rei da u malom broju sluajeva kao to su to Me unarodni savet za istraivanje mora, Azijsko-afriki konsultativni pravni komitet, Savet za tehniku saradnju u Junoj i Jugoistonoj Aziji, Me unarodni hidrografski biro statut u pravom smislu rei (multilateralni ugovor) ne postoji, ili bar u prvo vreme nije postojao. Izuzetno, dakle, umesto multilateralnog ugovora moe postojati i neki drugi oblik saglasnosti drava kao to je to rezolucija neke konferencije pa, ak, i usmeni dogovor. c. Stalni organi. Organi zadueni za sprovo enje u ivot odredaba statuta me unarodnih organizacija jesu bitni elemenat razlike izme u me unarodne organizacije i kongresa i konferencija, koji se povremeno odravaju radi reavanja posebnih pitanja me unarodnih odnosa, s jedne strane, i multilateralnih me unarodnih ugovora legislative ili druge prirode, ije sprovo enje obezbe uju same drave potpisnice bez posredstva nekog posebnog osnovanog organa, s druge. Me unarodni kongresi i konferencije imaju dodirnih taaka sa me unarodnim organizacijama utoliko to pripadaju fenomenu multilateralne diplomatije. U oba sluaja re je o ukupnosti pregovora, javnih i privatnih, i raznorodnih dodira izme u valjano opunomoenih predstavnika vie drava, sa ciljem da se reavaju sporovi, uskla uju interesi i, gde je to mogue, postiu zajedniki ciljevi. Me utim, razlike izme u kongresa i konferencija, s jedne strane, i me unarodnih organizacija, s druge, su bitne a najbolje se uoavaju po kriterijumu nepostojanja, odnosno postojanja, stalnih organa. Me unarodni kongresi i konferencije odravaju se povremeno; po usvajanju inicijative, u toku pripremnih radova, utvr uju se krug uesnika, mesto i vreme odravanja, dnevni red, poslovnik i nain rada. Po zavretku rada, kongres ili konferencija prestaje da postoji ostavljajui istoriji da oceni postignute rezultate. Sasvim suprotno, me unarodna organizacija, zahvaljujui kontinuitetu delovanja stalnih organa, radi u dugom vremenskom periodu (me unarodne organizacije, naime, teko umiru). Inicijativa za zasedanje stalnog organa nije potrebna. Statutom (ili poslovnikom) utvr eni su mesto i vreme odravanja redovnih zasedanja; tako e, poznat je krug uesnika koji sudeluju u radu stalnih organa; poslovnik i nain rada su unapred dati (iako, naravno, podloni povremenim revizijama), kao i nain stavljanja na dnevni red pitanja koja interesuju drave lanice me unarodne organizacije. Stalnost organa moe biti obezbe ena ili periodinim sastajanjem ili, pak, kontinuiranim zasedanjem. Najee dolazi do kombinacije: povremena zasedanja glavnih organa, sastavljenih od predstavnika drava lanica, uz neprekidan rad administrativnih organa. d. Oblast delatnosti. Drave zakljuuju multilateralni ugovor, koji postaje statut organizacije, i na tom osnovu obrazuju stalne organe radi obavljanja predvi ene delatnosti od zajednikog interesa. Mada se esto govori o cilju ili funkcijama 13

organizacije, izgleda da izraz oblast delatnosti najbolje pokazuje to ovaj konstitutivni elemenat znai. Oblast delatnosti, dalje, u znatnoj meri opredeljuje i karakter same organizacije. Naravno, u oblast delatnosti me unarodne organizacije ulaze pitanja od me unarodnog interesa, s tim da se taj krug pitanja, u zavisnosti od razvijanja me unarodne saradnje i jaanja me uzavisnosti drava, postepeno iri. e. Poseban status. Me unarodna organizacija, najee statutom, ali i drugim dokumentima, pa i praksom, dobija svojstvo pravnog lica to je neophodno kako bi mogla da stupa u pravne poslove u skladu sa unutranje pravnim poretcima drava-lanica. Me utim, svojstvo pravnog lica imaju i transnacionalne organizacije. Ono to me unarodnu organizaciju razlikuje od ovih jeste poseban status, koji znai vie od priznavanja organizaciji svojstva pravnog lica. Ne ulazei na ovom mestu u pitanje * me unarodnopravnog subjektiviteta me unarodnih organizacija, valja rei da taj posebni status ukljuuje, izme u ostalog, pravo zakljuivanja me unarodnih ugovora kao i sistem privilegija i imuniteta, kako predstavnika drava-lanica koji uestvuju u radu me unarodne organizacije, tako i same me unarodne organizacije i njenih slubenika (to kod transnacionalnih organizacija, naravno, ne postoji).

4. TRANSNACIONALNE ORGANIZACIJEDo me unarodnog povezivanja ljudi, grupa i udruenja moe da do e i bez posredstva drava. Udruivanje s ciljem da se postigne zajedniki cilj ili ostvari zajedniki interes redovna je pojava unutar drava, gde tako nastale tvorevine imaju po pravilu status pravnih lica. Takva udruenja mogu odravati i me unarodne veze, ali u biti ostaju nacionalna sve dok se me unarodno ne organizuju u novi, me unarodni subjekt. Do takvog organizovanja moe iako re e doi i neposrednim povezivanjem ljudi u me unarodnu tvorevinu, bez postojanja nacionalnih udruenja. Iako su ovakve organizacije u svojevrsnim vidovima postojale jo u srednjem veku (npr. crkve), njihov broj raste u najnovije vreme, pri emu deluju isti uzroci koji dovode i do porasta broja i znaaja me unarodnih (me uvladinih) organizacija. Da bi se razlikovale od takvih, internacionalnih organizacija, u koje su ulanjene drave, ove se organizacije nazivaju transnacionalnim jer okupljaju unutardravne subjekte (pravna i fizika lica) preko i iznad dravnih granica. Nekada se nisu pravile razlike izme u pojedinih vrsta transnacionalnih organizacija pa su se sve one po pravilu svodile na me unarodne nevladine (privatne) organizacije. Ispostavlja se, me utim, da su razliiti interesi koji takvim me unarodnim organizovanjem i delatnou ele da se ostvare takvi da daju sutinska obeleja u ustrojstvu i radu ovih organizacija i dovode, sledstveno, do znatnih razlika izme u njih. Stoga je potrebno posebno se pozabaviti pojedinim njihovim vrstama.

A. Nevladine (privatne) me unarodne organizacijeOvim se nazivom oznaava najira grupa transnacionalnih organizacija, u koju spadaju sve one organizacije, u koje su neposredno ulanjena udruenja, ustanove ili pojedinci iz razliitih zemalja radi ostvarenja zajednikih interesa koji nisu lukrativni, tj. ne sastoje se u sticanju imovinske dobiti. Otuda je i broj ovakvih organizacija vrlo velik i prema poslednjim raspoloivim podacima iznosi blizu tri hiljade. On ostaje upeatljiv i onda kada se ima u vidu da su neke od ovih organizacija fiktivne ili sasvim nejake, dok su druge u stvari prestale da deluju ili okupljaju sasvim mali broj ljudi, koje se iz linih razloga izdaju za predstavnike transnacionalnih grupa. S obzirom da se ovakve organizacije mogu slobodno osnivati i da ne postoje me unarodna merila za njihovo priznavanje, me unarodnom privatnom organizacijom smatra se svaka ona tvorevina koja uspe da se kao takva registruje u nekoj dravi zadovoljavajui zahteve njenog zakonodavstva. Neto su pouzdaniji postojanje i znaaj onih organizacija koje priznaju me unarodne javne organizacije. One to obino ine dajui im savetodavni status, to znai da im doputaju da uestvuju u njihovom radu podnoenjem predloga i dokumenata, ili ak istupanjem u debati. Najuglednije su svakako one privatne organizacije koje imaju takav status pri Ekonomsko-socijalnom savetu * Ujedinjenih nacija ili pri specijalizovanim ustanovama UN.Videti Prvu glavu, I. Sredinom 1986. godine savetodavni status pri Ekonomskom i socijalnom savetu UN imale su ukupno 762 organizacije. Od toga 34 je bilo u kategoriji I, 267 u kategoriji II, dok su ostale bile u tzv. registru (roster). Savetodavni status I kategorije daje pravo predstavnicima nevladine organizacije da istupaju pred Savetom povodom svih pitanja na dnevnom redu; status II kategorije daje to pravo povodom pitanja za koje je nevladina organizacija posebno zainteresovana. Organizacije u registru imaju* *

14

Najvei broj ovakvih organizacija okuplja ljude iste profesije. Njihov cilj moe da bude samo staleki, ali je skoro uvek povezan sa tenjom da se unapredi i struka kojom se lanovi bave, da se razmene iskustva i da se u celom svetu koriste dostignua do kojih su neki lanovi doli. Takav dvojni cilj imaju Me unarodni savez prevodilaca, Evropska federacija javnih slubenika, ili Nordijsko udruenje muziara. Vrlo su sline organizacije koje se preteno ne staraju o zajednikim stalekim interesima svojih lanova ve o usavravanju delatnosti kojom se ovi bave. To moe biti neka grana nauke (Me unarodni savez za istu i primenjenu hemiju), jedna ua disciplina (kardiohirurgija), ili grana sporta (Me unarodna federacija fudbalskih udruenja FIFA). Ovakve organizacije imaju uticaja na delatnost svojih lanova, pa i na rad svih onih koji se bave istim poslom, ne samo zato to se na njihovim skupovima potvr uju ili odbacuju predlozi za nove postupke i metode, ve i zato to one esto propisuju pravila takvih delatnosti, koja postaju obaveza za svakog ko hoe da se njima bavi u me unarodnoj konkurenciji. Obaveznost i uticaj takvih pravila nisu svuda isti, ali je njihovo prisustvo nesumnjivo i ona su esto veoma efikasna, iako ih ne prati nikakva prinuda. U tom pogledu kao dobra ilustracija mogu posluiti me unarodni sportski savezi, bez kojih se me unarodna takmienja u mnogim sportskim oblastima ne bi mogla ni zamisliti, zato to oni propisuju optevaea pravila igre, organizuju ili kontroliu sve vane me unarodne susrete i priznaju postignute rezultate, naroito ako ovi pretenduju na svojstvo tzv. rekorda. Me utim, ni ozbiljnija takmienja unutar drava ne odvijaju se mimo me unarodnih pravila. Dalje, ovakve organizacije mogu zastupati interes veoma irokog kruga ljudi, koji nije obeleen samo njihovom delatnou, ve svojstvom. Pol je obeleje koje udruuje Me unarodni savez ena. Uzrast odluuje o lanstvu u me unarodnim omladinskim organizacijama. Me unarodni sindikalni savezi smatraju se za predstavnike radnike klase, odnosno svih posloprimaca. Razne katolike me unarodne nevladine organizacije imaju posebne ciljeve, ali okupljaju ljude jedne veroispovesti. Svetski jevrejski kongres istupa u ime pripadnika jedne etnike grupe koja se nalazi u specifinom poloaju. Me unarodne privatne organizacije ne moraju se, me utim, vezivati za osobenosti svog lanstva ve teiti nekom optem cilju. Takav cilj moe biti spreavanje surovosti prema ivotinjama (Me unarodno drutvo za zatitu ivotinja), unapre ivanje jednog me unarodnog jezika (Sveopte udruenje za esperanto), podrka Ujedinjenim nacijama i ideji me unarodne saradnje (Svetska federacija udruenja za Ujedinjene nacije), borbi protiv proganjanja politikih protivnika (Me unarodna amnestija), pa sve do stvaranja svetske drave (Me unarodni federalisti). No, ne bi bilo tano kada bi se u organizacije s optim ciljevima svrstale samo one koje su tako oigledno oznaene jer se za njih zalau, i to veoma ivo i uspeno, i neke organizacije koje smo ranije pominjali. Organizacije boraca, omladine, studenata, ena, pravnika, politikologa, fiziara itd. ne bave se samo statusom svojih lanova ili unapre enjem svoje profesije nego nastoje da doprinesu da se ostvare vane me unarodne vrednosti kao to su mir, me unarodna saradnja itd., ili se uputaju u ideoloku borbu, zalaui se za ovu ili onu organizaciju sveta i drutva. Iz ovog poslednjeg razloga mnoge su se takve organizacije, naroito u doba hladnog rata, podelile u vie novih tako da jo i danas ima vie rivalskih me unarodnih omladinskih, studentskih, sindikalnih i pravnikih organizacija, koje imaju opte ali razliite ciljeve i izraavaju oprene poglede na svet. Svaka nevladina organizacija je u najirem smislu ne samo interesna grupa nego i grupa za pritisak zato to bar delimino eli da utie na me unarodnu zajednicu i na drave kako bi se poloaj njenih lanova poboljao i interes za koji se ona zalae unapredio. Me utim, neke me unarodne nevladine organizacije samo su javni, vidljivi delovi znaajnih grupa za pritisak, koje u celini nemaju takav oblik pa mogu imati i ciljeve koje obino nemaju nevladine organizacije. Ovo se svojstvo nekada prikriva da bi efikasnost delovanja osnovne grupe za pritisak bila vea, dok se nekada moe videti ve iz samog naziva nevladine organizacije. Tako npr. katolika crkva osniva i objedinjava niz nevladinih organizacija, od kojih svaka ima svoje posebne ue ciljeve i polja delatnosti, kao npr. Me unarodni katoliki biro za decu, Me unarodna katolika komisija za migraciju, Me unarodna katolika milosrdna konferencija i Me unarodni savez katolike tampe.

manja ovlaenja. Status I i II kategorije moe dati samo Ekonomski i socijalni savet, dok se u registar mogu uvrstiti organizacije i odlukom Generalnog sekretara ili na osnovu injenice da imaju takav status pri nekoj specijalizovanoj organizaciji ili drugom telu UN. UN dok. E/1986/INF/8, 19. septembar 1986.

15

Kao to privatna me unarodna organizacija moe da bude eksponent neke prikrivene grupe za pritisak, ona moe pasti pod uticaj neke drave i sluiti joj kao sredstvo za ostvarivanje svojih, a ne me unarodnih ciljeva. Iz samog imena i statuta organizacije ovo se lako ne vidi, ali e prouavanje njenog rada pokazati dosledno podravanje politike jedne sile, pa ak i karakteristine nagle obrte radi prilago avanja novoj politikoj liniji. Politiki ciljevi nisu u skladu sa delatnou takvih organizacija i oni su u svakoj od njih u manjoj ili veoj meri prisutni. Me utim, u doba otrih ideolokih i politikih sukoba u svetskim razmerama dolo je stoga do rascepa u mnogim privatnim organizacijama, prilikom koga se pokazalo da je politika lojalnost bila jaa od potrebe za zajednikom akcijom radi postizanja ueg cilj organizacije. Mnoge organizacije razdvojile su se u toku hladnog rata na proistono i prozapadno krilo. Tako se, na primer, svetski sindikalni pokret pocepao na Svetsku sindikalnu federaciju (pod uticajem Istoka, to je i dokazano iskljuivanjem predstavnika Saveza sindikata Jugoslavije posle rezolucije Kominforma). Me unarodnu konfederaciju slobodnih sindikata (nastalu izdvajanjem iz prve) i Me unarodnu konfederaciju hrianskih sindikata (ije ime nagovetava i karakter). Svaka privatna (nevladina) organizacija ima svoja pravila, na osnovu kojih radi. Pravila se donose na osnivakom skupu, kome prisustvuju zainteresovani pojedinci ili nacionalna udruenja, i ona odre uju dalji rad organizacije. Kao to je ve reeno, pravila ne potvr uje nikakva druga instanca, mada se ona obino podnose na odobrenje organima drave u kojoj je sedite organizacije, jer jedino na taj nain organizacija moe dobiti svojstvo pravnog lica po zakonima te drave. Nadleni organi se ne uputaju u nain na koji organizacija deluje ve uglavnom samo cene da li su njeni ciljevi u skladu s javnim poretkom te drave. Pravila ovih organizacija su raznovrsna, ali vanije me unarodne privatne organizacije uglavnom imaju sledee crte. Manje organizacije ove vrste ulanjuju neposredno pojedince, dok vee obrazuju nacionalne ogranke, koji su u stvari nacionalna udruenja s istim ciljem. Jugoslovensko udruenje za me unarodno pravo je, na primer, nacionalni ogranak Svetskog udruenja za me unarodno pravo, mada se u njega mogu ulaniti i lica iz zemalja u kojima nema nacionalnog udruenja za me unarodno pravo. Neke organizacije primaju u lanstvo samo nacionalna udruenja. Pravila Svetske federacije udruenja za UN doputaju iskljuivo prijem nacionalnih udruenja za UN, i to samo po jednog iz jedne zemlje. Postoje, me utim, i me unarodne privatne organizacije, iji su lanovi ustanove ili preduzea, kao npr. Savez me unarodnih sajmova, Me unarodni pozorini institut, Udruenje me unarodnih biblioteka i Me unarodno udruenje za vazduni prevoz (IATA). Kako neke od ovih ustanova mogu biti dravni organi, ili dravna i poludravna preduzea, ove me unarodne nevladine organizacije predstavljaju prelaz ka me uvladinim organizacijama, iako nisu zasnovane na me unarodnim ugovorima. Takvo posredno uestvovanje drava moe se zapaziti i kod drugih organizacija. Dravni organi imaju, recimo, velik uticaj na sastav nacionalnih olimpijskih komiteta. Moda je ipak najupadljiviji primer ove vrste Me unarodna organizacija krivine policije (Interpol), koja se smatra nevladinom, lako su u nju ulanjeni samo dravni organi! Vrhovni organi me unarodnih privatnih organizacija su skuptine, kongresi ili konferencije, na kojima se okupljaju svi lanovi ili delegati nacionalnih udruenja-lanova. Oni se povremeno sastaju i donose najvanije i dugorone odluke. Izme u ovih skupova poslove organizacije obino vodi neko ue telo (izvrni odbor, savet itd.), iji se lanovi biraju na optem skupu. Glavni asnici organizacije su predsednik i generalni sekretar. Dok je predsednik obino istaknuta linost, iji ugled koristi organizaciji i daje mu autoritet u njoj, on se njoj potpuno ne posveuje i nema velikih samostalnih ovlaenja. Generalni sekretar vodi svakodnevnu delatnost organizacije i stara se o izvrenju njenih odluka te je u nekim organizacijama najuticajniji pojedinac. Njemu je to ne retko i jedino zanimanje, a u veim i bogatijim organizacijama on ima na raspolaganju i slubenike u radnom odnosu s organizacijom. Organizacije sa skromnim sredstvima nemaju profesionalnog generalnog sekretara pa ak ni poslovne prostorije u pravom smislu rei. Pravilo je da se me unarodne privatne organizacije izdravaju od lanarina, bilo da one dolaze neposredno od lanova ili od nacionalnih udruenja. S obzirom na velike izdatke koje ovakve organizacije imaju, naroito ako deluju u celom svetu, ovi prihodi mogu biti nedovoljni. Otuda se same organizacije, ili nacionalni ogranci, obraaju za pomo dravama, me unarodnim javnim organizacijama, zadubinama i drugim institucijama. Sredstva koja se na ovaj nain dobijaju najee se mogu troiti samo na 16

odre ene, zajedniki odobrene projekte i akcije, ime se, naravno, utie na rad organizacije.

B. Transnacionalne privredne organizacije (multinacionalna preduzea)Na osnovnu razliku izme u ove vrste transnacionalnih organizacija i me unarodnih nevladinih organizacija ukazali smo onda kada smo pomenuli materijalnu dobit kao cilj delovanja. Dok se prethodna grupa transnacionalnih organizacija ne zasniva na profitu, materijalnoj koristi, svojoj i svojih lanova, transnacionalne privredne organizacije su u stvari kapitalistika privredna preduzea koja deluju me unarodno, na teritorijama vie drava s iskljuivim ciljem da postignu najvei mogui profit za svoje vlasnike. Kako su to po pravilu akcionarska drutva (korporacije) u svakodnevnom govoru su ovi subjekti poznati kao multinacionalne kompanije. Put ka savremenim multinacionalnim kompanijama dolazi iz dva pravca. Jo u XVIII i XIX veku su se u najrazvijenijim zemljama poela pojavljivati velika i veoma mona preduzea, koja su, iako nacionalna, ispoljavala faktiku nezavisnost od sopstvene drave i od njenih interesa. U Velikoj Britaniji, na primer, preduzea kao to su Istono-indijska kompanija, Kompanija za Hadsonov zaliv i Kraljevska afrika kompanija, bila su nosioci kolonijalne ekspanzije, prodirui pre zvaninih britanskih organa na podruja na drugim kontinentima radi eksploatacije jeftinih sirovina i radne snage. Ova su preduzea u stvari i upravljala takvim podrujima, raspolaui i sopstvenim oruanim slubenicima. Organe samih kompanija zamenjivali su zatim britanski dravni organi te su takva podruja stavljana pod vlast britanske krune. Slina preduzea u SAD mnogo su due istupala odvojeno od vlade SAD, teei da u podrujima koja su eksploatisala postavljaju i odravaju reime, ija e dunost biti da odravaju uslove pogodne za nesmetan rad kompanije. Po tome je naroito ostala poznata amerika kompanija United Fruit, koja je do skora vrila stvarnu vlast u mnogim zemljama Srednje Amerike. I u ovom sluaju dravni aparat zemlje u kojoj je bilo sedite preduzea bio je spreman da joj priskoi u pomo: kao to je poznato, oruane snage SAD su intervenisale u latinoamerikim zemljama kadgod su tamonje politike snage pokuale da uvedu reforme koje bi ugrozile privilegovan poloaj amerikih preduzea. To se onda tumailo kao napad na interese gra ana SAD. Poreklo modernih transnacionalnih preduzea treba, tako e, traiti i u kartelima, koji su predstavljali i jo uvek predstavljaju specifine dogovore izme u nekoliko krupnih nacionalnih preduzea u jednoj oblasti poslovanja. Me unarodnim kartelom takva preduzea, koja zajedno kontroliu proizvodnju i promet jednog artikla u celom svelu, sporazumevaju se o me usobnoj podeli svetskog trita, o cenama proizvoda i o ukupnom iznosu svetske proizvodnje. Time ona stiu izuzetan, monopolistiki poloaj i mogu da diktiraju uslove celokupnoj svetskoj privredi. Savremeno transnacionalno preduzee (multinacionalna kompanija) predstavlja sistem kapitalistikih privrednih jedinica koje su raspore ene u vie drava i podre ene jednom centru. Sedite preduzea je u jednoj od razvijenih kapitalistikih drava, a delovi koji su van nje mogu biti ili ogranci (brane) samog tog preduzea, nad kojima ono ima potpunu vlast, ili njegove filijale, koje ono kontrolie kao glavni akcionar. Ne postoji opteusvojena tehnika definicija multinacionalne kompanije, ali se uglavnom trai da to bude preduzee koje ima delove u vie stranih drava, dok nije dovoljno da ono obavlja samo me unarodni promet, makoliko on velik bio. Ovakvo preduzee, osim toga, poiva na kapitalu poreklom iz vie drava, ima me unarodno trite i zapoljava ljude razliitih dravljanstava. Raspore enost transnacionalnih elemenata u postojeim multinacionalnim kompanijama nije ravnomerna. U pogledu kapitala i rukovodeeg kadra one su preteno vezane za najrazvijenije drave, u kojima im je sedite. U te drave i u ruke njihovih dravljana sliva se i ogroman deo profita ovih preduzea. Najvei broj multinacionalnih kompanija, me u kojima su i one najkrupnije (General Motors, Exxon, Ford Motors, General Electric, IBM, Mobil Oil itd.) nalazi se u SAD. Preduzea sa seditem u ovoj zemlji raspolau jednom treinom svih postojeih inostranih ogranaka i filijala. Centri veine ostalih multinacionalnih kompanija nalaze se u Velikoj Britaniji, SR Nemakoj i Nemakoj. Van zemlje sedita se po pravilu nalaze sirovine, koje ova preduzea prera uju i preprodaju, radna snaga i velik deo njihovih trita, te odatle i pritiu njihovi najvaniji prihodi, Tako se na manje oit i prefinjen nain produava eksploatacija manje razvijenih podruja u korist najrazvijenijih zemalja. Pri tome postoji privid o velikom doprinosu koji ovakva preduzea daju optem razvoju, pa i ekonomskom napretku zemalja u razvoju. 17

Naime, multinacionalne kompanije investiraju u ovim poslednjima i zapoljavaju njihovu radnu snagu, na ta su vlade tih zemalja esto prinu ene da pristanu nemajui drugih izvora za investicije. Ubrzo se, me utim, pokazuje da multinacionalna kompanija izvlai u korist svojih vlasnika u dravi sedita mnogo vie no to je uloila. Tako su npr. transnacionalna preduzea sa seditem u SAD u toku 1971. godine uputila iz zemlje na ime investicija 4,8 milijardi dolara, dok im je iste godine od njihovih delova u * inostranstvu pritekao iznos od oko 9 milijardi dolara. Najvea transnacionalna preduzea su veoma mona i dobro organizovana. O njihovoj privrednoj moi svedoi injenica da mnoge od njih raspolau veim finansijskim sredstvima od prosene drave. Svaka od deset vodeih multinacionalnih kompanija ostvaruje novu vrednost koja je vea od drutvenog bruto proizvoda osamdeset zemalja u svetu. Na takvoj moi zasniva se i politiki uticaj, koji ovakva preduzea koriste za to da bi na podrujima na kojima deluju obezbedila najbolje uslove za svoj rad. Kao to su to pokazale istrage u vezi s predizbornim aferama u SAD, one u zemlji sedita podravaju konzervativne politike snage i politiare, koji e ih zatititi od kontrole napredne javnosti, oporezivanja i antimonopolistikih mera. U zemljama u razvoju, ija bogatstva iskoritavaju, one se svim sredstvima bore protiv revolucionarnih promena ili reformi. Poznata je uloga koju su imale takve kompanije, me u kojima se naroito isticala Me unarodna telefonska i telegrafska korporacija (ITT), u naporima da se sprei dolazak na vlast predsednika Aljendea (Allende) u ileu, u destabilizaciji njegovog reima i u njegovom konanom uklanjanju. Formalnopravno, transnacionalna preduzea podvrgnuta su poretku drave na ijoj teritoriji deluju. Me utim, ona su tako ustrojena da bi izbegla stvarnu kontrolu i povinjavanje optim interesima. Iako imaju velike srodnosti sa dravama sedita i esto su u sprezi s njihovim vladama, one uspevaju da izbegnu primenu onih mera na koje su te vlade inae primorane pod pritiskom naprednih politikih snaga i organizovanog radnikog pokreta. U drugim zemljama, one se povezuju sa grupama kojima pomau do povlaenog poloaja i koriste svojstvo glavnih raspoloivih investitora. Sve ovo mnoge posmatrae navodi na zakljuak da su multinacionalne kompanije glavni i najmoniji predstavnici savremenog kapitalizma, da predstavljaju pokuaj buroazije da prevazi e nacionalnu podeljenost. Naime, visoko centralizovano i savreno organizovano transnacionalno preduzee, iji rukovodioci dolaze na svoje poloaje i deluju bez ikakve demokratske kontrole, uvek je u prednosti kada je suoeno s nizom razliitih drava i razjedinjenih predstavnika drutvenih interesa, kao to su npr. sindikati. Nesvrstane zemlje i zemlje u razvoju, pa ak i izvestan broj razvijenih zemalja, uoile su opasnosti nastale po svetske interese nekontrolisanim i neobuzdanim radom transnacionalnih privrednih preduzea. U Ekonomskoj deklaraciji etvrte konferencije efova drava i vlada nesvrstanih zemalja u Aliru, 1973. godine, uesnici su osudili neprihvatljivu praksu kompanija koje ugroavaju suverenitet zemalja u razvoju i kre principe nemeanja i prava naroda na samoopredeljenje i preporuili da se preduzmu mere kako bi se povela zajednika akcija nesvrstanih zemalja prema transnacionalnim kompanijama u okviru globalne strategije sraunate na kvalitativno i kvantitativno menjanje sistema ekonomskih i finansijskih odnosa, koji potinjava zemlje u razvoju * industrijskim zemljama. Iz ovoga je navoda jasno da se delatnost transnacionalnih preduzea ne moe usaglasiti s me unarodnim interesima ako se ne izmene uslovi koji ra aju ovakve tvorevine. iri plan na kome se odvijaju ovakva nastojanja jeste borba za novi me unarodni ekonomski poredak, a glavni nosioci te borbe i istovremeno oni subjekti koji imaju mogunosti da nadziru delatnost transnacionalnih privrednih preduzea jesu me unarodne organizacije.

C. Transnacionalni politiki pokretiNapomenuli smo da nevladine organizacije mogu imati i politike ciljeve. Najee, me utim, za njih, to nisu glavni i jedini ciljevi. ak i kada su veoma izraziti, oni nisu dovoljno iroki ve su pre svega konkretni i privremeni. Me utim, internacionalizacija ideologija i politikih uverenja dovodi do toga da u svetu postoje velike grupe ljudi, koji ive u razliitim zemljama, razliitih su nacionalnosti, ali ih povezuju istovetna ili veoma slina ideoloka i politika opredeljenja. To je razumljivo jer se ona ra aju iz slinog drutvenog poloaja i stepena razvoja svesti. Samo postojanje velikog broja istomiljenika, raspore enih u celom svetu, ne znai, naravno, da ve postoji i transnacionalna organizacija. Ako ljudi slinih pogleda* *

Dokumenat VN ST (ECA) 190 (1971) str. 15.

Skupovi nesvrstanih zemalja, Beograd, izd. Me unarodna politika, 1974, str. 206.

18

deluju preteno pojedinano i neuskla eno, njihovi stavovi predstavljaju, svakako, znaajnu okolnost, koja najpre dolazi do izraaja u javnom mnenju, nacionalnom i me unarodnom, ali oni kao grupa nisu drutvena snaga koja se moe lako identifikovati. Kada pak do e do izvesnog stepena organizovane i koordinisane delatnosti, moe se govoriti o postojanju pokreta koji preduzima svesne i celishodne akcije. Ako je stvorena potpuna organizacija na svetskom ili bar regionalnom stupnju, moe se ve govoriti o transnacionalnim politikim organizacijama (internacionalama). Transnacionalni oblici povezivanja politikih snaga imaju uslova da budu znaajni subjekti me unarodnih odnosa zato to stupanj zainteresovanosti i odanosti ljudi njihovih lanova moe biti vrlo visok. Ovo je lako uoljivo ako se lojalnost lana jedne nevladine organizacije uporedi s lojalnou pripadnika jednog me unarodnog politikog pokreta. Dok su kod prvog u pitanju znaajni profesionalni i slini interesi, drugoga mogu pokretati sutinska idejna i ivotna opredeljenja, kojima je spreman da slui i da se ak za njih rtvuje. Sasvim je onda razumljivo to pripadnici eksploatisanih klasa oseaju i pored nacionalne solidarnosti jau vezanost za transnacionalni politiki pokret nego za svoju dravu. Transnacionalni oblici politikog organizovanja su u dananje vreme po pravilu na stupnju me unarodnih politikih pokreta, iju organizacionu osnovu ine nacionalno organizovane politike snage, u vidu politikih partija. Ove partije povremeno ili redovno stupaju u dvostrane i viestrane dodire, ili ak organizuju regionalne ili svetske skupove, na kojima pretresaju zajednika pitanja i pokuavaju da usklade svoj rad radi ostvarenja optih interesa. Saglasnost volja, koju tada postiu, i koja ostaje zabeleena u obliku zajednikih izjava, saoptenja i manifesta, ne predstavlja, me utim, obavezu za uesnike, niti se stvaraju zajedniki organi koji bi mogli donositi obavezne odluke. Stoga ne moe biti rei o postojanju transnacionalnih. politikih organizacija u pravom smislu rei. Najvea iskustva u pogledu transnacionalnog organizovanja imaju politiki pokreti radnike klase. Internacionalizam proletarijata, opti ciljevi za kaji se on bori i njegova tenja da prevazi e dravu kao klasnu tvorevinu osnovni su razlozi ranog nastanka i brzog razvoja ovog oblika me unarodne delatnosti, poznatog pod nazivom me unarodni radniki pokret. Jo za Marksovog ivota i pod njegovim vo stvom stvorena je tzv. prva radnika internacionala, s imenom Me unarodno udruenje radnika (1864). Zbog sukoba s anarhistima, iji se stav suprotstavljao svakom obliku organizovanja i svakoj disciplini, Udruenje je prestalo da postoji osam godina kasnije. U me uvremenu ojaale socijalistike partije obrazovale su 1889. godine Drugu internacionalu, koja nije bila vrsto organizovana ve je bila samo savez samostalnih nacionalnih stranaka i pokreta. Socijaldemokratske i nacionalistike tendencije u pojedinim monim socijalistikim partijama dovele su dotle da neke od njih u prvom svetskom ratu stanu na stranu svojih buroaskih vlada, ime se Druga internacionala diskreditovala i zato ubrzo prestala da postoji. Pod uticajem oktobarske revolucije dolo je u mnogim zemljama do otcepljivanja revolucionarnih delova socijalistikih stranaka i do stvaranja komunistikih partija, koje 1919. godine, na Prvom me unarodnom komunistikom kongresu u Moskvi, stvaraju treu, Komunistiku internacionalu (Kominterna), iji se organizacioni oblici zaokruuju naredne godine. Kominterna je bila prava transnacionalna politika organizacija jer je bila zamiljena kao svetska partija radnike klase, dok su komunistike partije u pojedinim zemljama bile samo njene sekcije. Vrhovni organi Kominterne imali su prava da daju naloge svojim sekcijama, da iz njih iskljuuju pojedince i grupe, pa ak i da ih rasputaju. Ovakav oblik organizovanja je imao smisla u period posle prvog svetskog rata, koji je znaio otro sukobljavanje s kontrarevolucionarnim snagama u celom svetu, ali je posle poeo da ispoljava svoje slabosti. Centralizovano rukovo enje nije moglo da vodi rauna o specifinostima klasne borbe u pojedinim sredinama. Kako se ono sve vie usredsre ivalo u rukama izvrnih, profesionalizovanih organa, daleko od mesta doga aja, ova je osobina postajala sve uoljivija. S druge strane, zbivanja u Sovjetskom savezu u staljinistikom periodu odrazile su se i na Kominternu. Izuzetan poloaj, koji su SSSR i njegova Komunistika partija (SKP /b/) imali iskorien je radi postepenog pretvaranja Kominterne u oru e dravne politike Sovjetskog saveza. Sledei, sa svim zaokretima i iznena enjima, takvu politiku, Komunistika internacionala i komunistike partije koje su se odano drale njenog kursa poinili su mnoge greke, doiveli teke poraze i razoarali i otu ili mnoge komuniste u celom svetu. Konano, Staljin je s Kominternom postupio u istom duhu kada ju je jednostavno raspustio u toku drugog svetskog rata, nalazei da mu vie nije od koristi i ne nailazei na otpor njenih nesovjetskih funkcionera, od kojih je veina pre toga, za vreme velikih istki, podelila 19

tunu sudbinu starih boljevika. Nastojei da u doba hladnog rata opet stavi pod nadzor komunistike partije, staljinistike snage u SSSR obrazuju nov, prividno manje vrst oblik njihove transnacionalne saradnje u obliku Informacionog biroa komunistikih partija (Kominforma), 1947. godine. Ovaj pokuaj propada jer se iz ponaanja Kominforma prema Jugoslaviji i njenoj Komunistikoj partiji, izraenog u poznatoj Rezoluciji od 1948. godine, jasno videlo da nije re ni o kakvom stvarnom obliku saradnje ravnopravnih radnikih stranaka. U okviru prevazilaenja staljinistike politike i Kominform biva 1956. godine likvidiran. Tada se, me utim, uvi a i to dolazi do izraaja u Beogradskoj deklaraciji od iste godine kako su oblici saradnje u me unarodnom radnikom pokretu koji podrazumevaju rukovo enje iz jednog centra i sle enje jedinstvenog i nepromenljivog puta u socijalizam prevazi eni. Naravno, sukobljavanje izme u starih i novih tendencija nije time okonano jer i posle 1956. godine dolazi do povremenih skupova komunistikih partija, koji tee da budu svetski. Na nekima od njih opet se ispoljava tenja da se partijama namee vrsti zajedniki kurs i da se pojedine od njih osu uju ili iskljuuju iz zajednikog pokreta. Takvi pokuaji, koji su u nekoliko mahova bili usmereni i prema Savezu komunista Jugoslavije, ne uspevaju i sve je jae uverenje kod veine komunistikih partija da su njihovo uspeno delovanje i borba za socijalizam mogui samo na osnovu naela postavljenih u Beogradskoj deklaraciji i ponovljenih i proirenih na regionalnoj Konferenciji evropskih komunistikih i radnikih partija, odranoj u Berlinu 29. i 30. juna 1976. godine. to se vie ide desno u politikom spektru, uslovi za me unarodno politiko povezivanje sve su slabiji. Socijalistike i socijaldemokratske stranke nastojale su da sauvaju tradicije Druge internacionale i njen reformistiki karakter. Posle neuspelih i nejakih pokuaja izme u dva svetska rata, obrazuje se, 1951. godine, Socijalistika internacionala, u koju je ulanjeno preko pedeset stranaka. Na skupovima ove Internacionale ne usvajaju se nikakvi obavezni zakljuci, ali se u poslednje vreme osea jaa tenja pojedinih lanica i njihovih rukovodilaca da istupaju koordinisano u odnosu na me unarodna zbivanja. Ovakvim akcijama doprinosi injenica to su stranke lanice Druge internacionale na vlasti u nekim najrazvijenijim zemljama Evrope. Postoje i vidovi svetskog ili bar regionalnog (mahom evropskog) okupljanja liberalnih i demohrianskih stranaka, ali oni ostavljaju slabog traga. Krajnja desnica, koja je po pravilu nacionalistiki obojena, teko moe da organizuje me unarodnu saradnju, sem u vidu zaverenikih i teroristikih grupa, o kojima se malo pouzdano zna.

D. Transnacionalne verske organizacije (crkve)Kao najstariji oblik ispoljavanja zaokruenih ideologija, religija ima uticaja na me unarodne odnose i spoljnu politiku. Iako ovaj uticaj u najnovije vreme opada, jo uvek postoje spone koje preko dravnih granica povezuju ljude istih verskih ube enja. Kao i kod politikih, tako i ova ube enja izazivaju tenju ka transnacionalnom organizovanju, ime bi uticaj pojedinih religija na me unarodnom planu bio uskla eniji i jai. Veina religija nema, me utim, izrazite crte transnacionalnih pokreta ili organizacija. Oni se mogu zapaziti samo u njihovoj hrianskoj skupini, gde prednjai katolika crkva, koja je jo iz srednjeg veka kada je bila inilac koji se za primat borio i s dravom sauvala vrstu hijerarhijsku organizaciju, na elu sa svojim poglavarom, papom. Iako nije vie svetovni vladar (mada to formalno ostaje kao poglavar Vatikanskog grada), papa ima najvii autoritet u katolikoj crkvi: njemu je potinjen ceo katoliki kler a odluke pape i drugih najviih organa katolike crkve imaju z