MEDIJI O ZDRAVSTVU utorak, 08. oktobar 2019.godine

MINISTARSTVO ZDRAVLJA- Ministar zdravlja sa suprugama predsednika Srbije i Turske posetio Institut za majku i dete

BLIC- BEBE ĆE DOLAZITI NA SVET NA BEŽANIJI Beograd dobija novi "Narodni front", koji će biti bar DUPLO VEĆI od sadašnjeg

RTV- Zdravim načinom života protiv dijabetesa

DNEVNIK- Svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo

DNEVNIK- Petina građana Srbije gojazna, samo četiri odsto se hrani zdravo

VEČERNJE NOVOSTI- Objavljeni dobitnici Nobela za medicinu

VEČERNJE NOVOSTI- Genetičar Oliver Stojković: Sad možemo da tražimo lek protiv umiranja ćelija

POLITIKA- Terapija matičnim ćelijama može biti opasna

***DZ VOŽDOVAC- „Zajedno u prevenciji samoubistva“

***DZ NOVI SAD- OBELEŽAVANJE MESECA PRAVILNE ISHRANE

Ministar zdravlja sa suprugama predsednika Srbije i Turske posetio Institut za majku i dete

Ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar posetio je danas Institut za majku i dete, zajedno sa Tamarom Vučić i Eminom Erdogan, suprugama predsednika Republike Srbije i Republike Turske.

Tom prilikom, supruga predsednika Republike Turske, Emina Erdogan, uručila je direktoru ove zdravstvene ustanove dr Radoju Simiću donaciju u vidu savremenog sanitetskog vozila, u vrednosti oko 100 hiljada evra.

Sugruge predsednika Srbije i Turske zajedno sa ministrom Lončarom obišle su i odeljenje dečje hematoonkologije ove ustanove, i uručile mališanima na ovom odeljenju poklone u vidu igračaka i društvenih igara.

Zahvaljujući gospođi Erdogan na donaciji, ministar zdravlja istakao je dobre odnose dveju zemalja.

" Ovakvi događaji, koji su najbolja potvrda današnjih bliskih odnosa dveju zemalja i njenih građana, stvaraju mostove prijateljstva za generacije koje dolaze, u godinama koje su pred nama. U vremenima složenih međunarodnih odnosa, želimo da ovakvih mostova prijateljstva imamo što više" rekao je Lončar.

BEBE ĆE DOLAZITI NA SVET NA BEŽANIJI Beograd dobija novi "Narodni front", koji će biti bar DUPLO VEĆI od sadašnjeg

Do kraja sledeće godine mogla bi da počne izgradnja Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" na Bežanijskoj kosi, a do kraja tekuće godine Skupština grada bi trebalo da usvoji plan detaljne regulacije, kaže za "Blic" Marko Blagojević, direktor Kancelarije za javna ulaganja.

Predviđeno je da se bolnica gde će bebe dolaziti na svet izgradi u blizini KBC "Bežanijska kosa", na površini koja je sada obična livada,

- Idealno bi bilo da se do kraja sledeće godine krene sa gradnjom nove zgrade "Narodni front" na Bežanijskoj kosi, ukoliko sve bude išlo po planu bez ikakve vrste pauza ili čekanja. Tek treba da se usvoji plan detaljne regulacije, da se iznesu lokacijski uslovi, potom da se unajmi projektant i uradi projekat, što je realno ostvarivo u narednih 14 - 15 meseci, ukoliko nema ikakve stanke - objašnjava Marko Blagojević.

Blagojević ističe da bi u skorije vreme trebalo očekivati da Skupština grada Beograda usvoji plan detaljne regulacije.

- Do kraja godine bi to svakako moralo da se dogodi, jer plan detaljne regulacije još tokom leta trebalo da bude usvojen i bilo bi sjajno da se to tada dogodilo. Očekujem da se relativno brzo taj posao privede kraju, kako bismo mogli da krenemo sa projektovanjem - objašnjava on.

Za kompletnu izgradnju biće potrebno 2-3 godine

Prema rečima direktora Kancelarije za javna ulaganja, završetak radova na izgradnji porodilišta na Bežanijskoj kosi trebalo bi da se dogodi najkasnije 2023. godine.

- Za igradnju nove zgrade "Narodni front" biće potrebno od dve do tri godine. U ovom trenutku ne znamo koliki će objekat biti, koliko će spratova imati, koju će površinu u osnovi zauzimati, a od svega toga zavisi vreme neophodno za izvođenje radova.

Kakva će biti namena porodilišta "Narodni Front" u Ulici kraljice Natalije, nakon završetka nove zgrade na Bežanijskoj kosi, trenutno se ne zna.

- Svakako će biti vraćena Republici, a na koji način će raspolagati njome u ovom trenutku mi nije poznato - završava Blagojević.

Direktor GAK "Narodni front": Jedva čekamo novu zgradu

V.D. direktora u GAK "Narodni front", prof. dr Željko Miković, kaže za "Blic" da se nada da će se od sledeće godine poćeti sa gradnjom nove zgrade na Bežanijskoj kosi, jer je potreba za tim ogromna.

- Veoma nas je obradovala vest da bi od sledeće godine trebalo da se počne sa radovima. Mi imamo informaciju da se vrše opsežne pripreme u tom pravcu, a o tačnim datumima zaista nisam informisan. S nestrpljenjem iščekujemo da se to desi, jer ovi uslovi u kojima radimo već dugo ne odgovaraju ni obimu ni kvalitetu posla koji se obavlja - ne ostavlja dilemu prof. dr Željko Miković i dodaje da bi nova zgrada bi trebalo da bude bar duplo veća od zgrade u Ulici kraljice Natalije, kako bi zadovoljila trenutne potrebe porodilišta.

Klinika "Narodni front", nalazi se u zdanju sa veoma zanimljivim istorijatom - to je zgrada koja je nakon Drugog svetskog rata, pa sve do 1. marta 1955, bila sedište tajne policije Ozne (Odeljenje za zaštitu naroda).

Zdravim načinom života protiv dijabetesa

NOVI SAD - U Domu zdravlja na Limanu, građani su danas mogli besplatno da izmere telesnu težinu i visinu, bodi mas indeks, obim struka i provere šećer u krvi. Sve to sa ciljem otkrivanja i kontrole faktora rizika za dijabetes 2, koji se može, u većini slučajeva, sprečiti adekvatnim načinom života.

Podaci govore da je dijabetes bolest savremenog društva i da je sve više onih koji imaju ovu metaboličku bolest koju karakterišu povećane vrednosti šećera u krvi nastale zbog poremećaja u lučenju i dejstvu insulina. Primera radi, 1980. godine registrovano je 108 miliona obolelih, a 2014. godine 422 miliona. Zato je važna stalna edukacija o takozvanoj šećernoj bolesti.

"Mislim da građani dosta znaju, ali da fali spona između znanja i primene onog što znamo, jer kada počnemo da pričamo o faktorima rizika, dobijemo odgovor "da, da ja to znam", tako da znanje postoji, ali da svako treba pojedinačno nešto da uradi da život bude zdraviji", kaže Tatjana Egić, specijalista opšte medicine.

Dom zdravlja Novi Sad u saradnji sa Gradom Novim Sadom, četvrtu godinu za redom organizuje akciju "Reaguj danas za zdravije sutra", u okviru koje građani mogu da utvrde da li su u riziku za dobijanje ove bolesti.

Devedeset odsto obolelih ima tip 2 dijabetesa. U nastanku tipa 2 dijabetesa pored genetskih faktora veoma značajnu ulogu imaju negenetski faktori.

Na neke faktore kao što su godine života, etnička pripadnost, pol, genetsko nasleđe, odnosno, porodična anamneza ne možemo uticati, ali dobra vest je da se tip 2 dijabetesa u velikoj meri može sprečiti regulisanjem telesne težine, pravilnom ishranom i aktivnim načinom života.

Svakih 40 sekundi neko izvrši samoubistvo

Svetski dan mentalnog zdravlja obeležava se 10. oktobra svake godine, a ove godine obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja posvećeno je prevenciji samoubistva.

U Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut” navode da svake godine blizu 800.000 ljudi u svetu sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Svako samoubistvo je tragedija koja pogađa porodicu, a uticaj na zajednicu i državu ima dugoročan efekat. Samoubistva se

dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou.

- Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešći metodi samoubistava širom sveta. U Srbiji je u 2017. godini registrovano 1.005 smrtnih slučaja usled samoubistava, sa stopom od 14,3 na 100.000 stanovnika - navode u “Batutu”.

Iako je povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja, naročito depresije i zloupotrebe alkohola, dokazana u zemljama sa visokim primanjima, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u kriznim trenucima kada osoba nije u stanju da se suoči sa stresom koji nosi život, kao što su finansijski problemi, prekid emotivne veze ili sa hroničnim bolom i bolešću. Takođe, doživljaj sukoba, katastrofa, nasilja, zlostavljanja, gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem.

Samotrovanje pesticidima

Procenjuje se da je oko 20 odsto samoubistava na globalnom nivou posledica samotrovanja pesticidima, koja se u većini slučajeva javljaju u ruralnim poljoprivrednim područijima u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Ostale uobičajene metode samoubistava su vešanje i upotreba vatrenog oružja.

- Stopa samoubistava je visoka među osobama koje pripadaju osetljivim grupama i koje su često izložene diskriminaciji, kao što su izbeglice ili migranti, osobe LGBTI populacije i zatvorenici. Daleko najjači faktor rizika za samoubistvo je prethodni pokušaj samoubistva - napominju u “Batutu”.

Samoubistva mogu se spreče nizom mera, kao što su smanjenje pristupa sredstvima koja se koriste za samoubistvo, poput pesticida, vatrenog oružja i lekova, odgovorno medijsko izveštavanje, implementacija strateških dokumenata sa ciljem smanjenja štetne upotrebe alkohola,, rana identifikacija, lečenje i nega ljudi sa mentalnim poremećajem i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, simptomima hroničnog bola i sa akutnim emocionalnim tegobama, obuka nespecijalizovanih zdravstvenih radnika za procenu i upravljanje samoubilačkim ponašanjem, trajna briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i pružanje podrške u zajednici.

- Ukoliko ste primetili da osoba koju poznajete pati, ako posumnjate da gubi volju za životom, razgovarajte sa njom. Potrebno je da joj pokažete da nije sama. Postavite se u poziciju te osobe i to će vam pomoći da bolje razumete kroz šta prolazi, a i pomoći će vama da reagujete na prirodan način. Budite pažljiv i nepristrasan slušalac. Ne kritikujte je, ne morališite, ne sažaljevajte i nemojte da joj govorite šta je najbolje za nju da uradi. To može da je zatvori i udalji od dalje komunikacije. Važno je da pokažete da osobu prihvatate takvu kakva jeste. Pokažite da saosećate sa njom, budite topli i strpljivi. Nemojte se ustručavati da postavite pitanje o samoubistvu. Ne možete joj „usaditi tu ideju u glavu”, a ukoliko zaista razmišlja o samoubistvu, osetiće olakšanje što sa nekim može da podeli teško breme - savetuju stručnjaci “Batuta”.

Ako osoba kaže da razmišlja o samoubistvu treba je shvatiti ozbiljno i ne treba je pokušavati „razveseliti”, ni utešite omalovažavajući problem, ne treba davati savete ili držati slovo o vrednosti života i pravu na samoubistvo.

Nacionalni SOS centar

Preporuka stručnjaka je osoba koa ima ovaj problem treba da razgovara sa nekim iz svoje okoline, kao i se obrati za pomoć svom izabranom lekaru. U našoj zemlji dostupno je besplatno savetovanje osoba u krizi u vidu telefonskog savetovališta u Nacionalnom SOS centru za prevenciju samoubistva, u Klinici za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević”, na telefon: 011/7777-000, svakog dana od 00 do 24 časa.

- Budite strpljivi; tolerišite tišinu. Osobi koja se bori sa suicidnim osećanjima ponekada je vrlo teško da o njima priča, pa joj treba dati vremena da objasni kako se oseća. Ako sumnjate ili utvrdite da je osoba suicidna, vrlo je važno da utvrdite da li ima plan samoubistva i da li ima sredstva da taj plan ostvari, jer to govori o visini suicidnog rizika. Ne ostavljajte je samu. Sklonite sve predmete kojima bi mogla sebe da povredi. Pomozite joj da shvati da su problemi „rešivi” i da postoje druge alternative osim samoubistva. Pomozite joj da shvati da nepodnošljivi unutrašnji doživljaj koji ima neće trajati večno, i da samoubistvo ne mora biti rešenje - ističu u “Batutu”.

Stigma, koja se posebno odnosi na mentalne poremećaje i samoubistvo, podrazumeva da mnogi ljudi koji razmišljaju o oduzimanju vlastitog života ili koji su pokušali samoubistvo ne traže pomoć i zato je ne dobijaju. Podizanje svesti zajednice i razbijanje tabua je važno kako bi se postigao napredak u sprečavanju samoubistva.

Petina građana Srbije gojazna, samo četiri odsto se hrani zdravo

Svaki peti stanovnik u Srbiji je gojazan, a još 35 odsto građana ima problema s viškom kilograma, pokazala su istraživanja Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.

Epidemija gojaznosti zahvatila je celu planetu, a ni Srbija nije pošteđena. Najviše raste broj gojaznih među decom. Nepravilna ishrana - brza hrana, slatkiši, gazirani sokovi, preskakanje obroka, ali i slaba

fizička aktivnost glavni su krivci za višak kilograma kod dece u školskom uzrastu. Šta ulazi u sastav proizvoda koje kupuju i jedu zna zanemarljiv broj građana Srbije. Istraživanje je pokazalo da samo 15 odsto ispitanika redovno čita deklaracije na proizvodima, a da 70 odsto ispitanika to čini povremeno.

Istraživanje o navikama stanovnika Srbije u ishrani pokazalo je da više od 75 odsto ispitanika smatra da je ishrana važna, ali manje od četiri odsto naglašava da se u praksi hrani zdravo. Glavni razlog zbog čega su naveli da se ne hrane zdravo jesu nedostatak vremena, novca, stres i uklapanje u socijalno okruženje. Ono što posebno zabrinjava jeste da skoro 25 odsto stanovnika preskače doručak u toku radne nedelje.

Načelnica Centra za higijenu i humanu ekologiju Instituta Batut Dragana Jovanović rekla je na panelu „Važno je da znamo šta jedemo” da je gojaznost rastući problem kod dece i da u prevenciji gojaznosti ključnu ulogu imaju roditelji. Ona je istakla da je pravilna ishrana važna od samog rođenja deteta, da za novorođenče majčino mleko ima značajnu ulogu sve do šestog meseca života, kao i da se kasnije prvo u ishranu uvodi povrće a zatim meso.

Nutricionistkinja Ana Todorović kaže da se polako menja svest kod građana u poslednje dve godine, da su počeli da čitaju deklaracije, koje su lična karta proizvoda, ali i da su sve više zainteresovani za pravilnu ishranu. „To što se samo četiri odsto građana hrani zdravo, krivci su nedostatak slobodnog vremena, stres, ekonomska situacija”, zaključila je ona.

„Tokom rasta i razvoja, koji je vrlo intenzivan kod dece, očekuje se da i energetski unos bude odgovarajući. Neophodno je da se unose sve vrste namirnica - žitarice, različite vrste hlebova, mleko i mlečni proizvodi, voće, povrće, kao i da se izbegavaju slatkiši”, pojasnila je Dragana Jovanović. Napominje da je jedan od kritičnih perioda, što se tiče pravilne ishrane, polazak dece u školu, kada mogu da se izgube zdrave navike zbog vršnjačkog uticaja. Presudnu ulogu u tom periodu imaju roditelji, ali i zrelost deteta. Sledeći važan period je adolescencija, kada može doći do oštećenja zdravlja raznim dijetama. Mladi samoinicijativno isključuju pojedine vrste namirnica, a da se pri tome ne konsultuju sa stručnjacima.

- I u odraslom dobu mora da se vodi računa o ishrani. Svi moramo da nađemo dovoljno vremena za naše zdravlje. Osim raznovrsne, zdrave ishrane, mora se voditi računa i o količini hrane koje unosimo, jer se menja hormonski status i kod muškaraca i kod žena - pojasnila je Jovanovićeva. Ističe da je gojaznost bolest i da može da bude uzrok različitih drugih bolesti poput dijabetesa, kardiovaskularnih oboljenja, karcinoma...

Objavljeni dobitnici Nobela za medicinu

Nagrada za otkriće "kako ćelije osećaju i prilagođavaju se dostupnosti kiseonika", saopšteno je u Stokholmu

Naučnici Vilijam Kelin, Piter Retklif i Greg Semenca osvojili su Nobelovu nagradu za medicinu za 2019. za otkriće "kako ćelije osećaju i prilagođavaju se dostupnosti kiseonika", saopšteno je u Stokholmu.

"Ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade otkrili su mehanizam jednog od najvažnijih životnih adaptivnih procesa", saopštio je Nobelov komitet.

Nagrada donosi i devet miliona švedskih kruna (913.000 dolara), prenosi Rojters.

Medicina je prva oblast za koju se dodeljuje Nobelova nagrada, a slede fizika i hemija.

Lauerati za nagradu za književnost, koja će ove godine biti doneta i za ovu i za prošlu godinu, biće objavljeni u četvrtak, a za mir biće saopšten u petak u Oslu.

Nagrade za dostignuća u nauci, književnosti i za mir dodeljuju se od 1901. godine na osnovu testamenta pronalazača dinamita i biznismena Alfreda Nobela.

Genetičar Oliver Stojković: Sad možemo da tražimo lek protiv umiranja ćelija

Profesor Oliver Stojković, na vest da je Nobelova nagrada za merdicinu dodeljena tročlanom timu za fenomen koji se izučava 20 godina

UTISAK je da se Nobelov komitet, pri dodeli nagrade za medicinu, ovoga puta opredelio za konzervativiju odluku - da nagradi nešto što je već dugo poznato, primenjivano i proveravano u praksi. Iako tema kojoj su Vilijam Kelin, ser Piter Retklif i Greg Semenza, koji su, kako je danas obelodanjeno, osvojili Nobelovu nagradu iz medicine, nije nova, i izučave se već dve decenije, pitanje razumevanja kako kako nivo kiseonika utiče na ćelije, jeste fundamentalno, i njegovim razjašnjavanjem sada dobijamo mogućnost da razvijamo terapije koje će prevenirati i lečiti posledice manjka kiseonika u tkivima.

Ovako za "Večernje novosti" genetičar dr Oliver Stojković, profesor na Medicinskom fakultetu i Fakultetu za fizičku hemiju u Beogradu, komentariše odluku Nobelovog komiteta da ove godine nagrada za medicinu ide u ruke tročlanom timu, koji uz priznanje dobija i devet miliona švedskih kruna.

-"Tipovalo" se na neka duga, i mnogo "svežija" otkrića u medicini, koja su još dosta kontroverzna, ali je ovakvim izborom laureata pokazano da se ceni dugotrajni rad, i kako nauka zapravo funkcioniše, da su značajna otkrića uvek proizvod dugog proučavanja - kaže profesor Stojković.

Trojica nagrađenih, kako je navedeno u obrazloženju Komiteta, otkrila su mehanizam jednog od najvažnijih životnih adaptivnih procesa. Oni su osnovali naše razumevanje kako nivo kiseonika utiče na ćelijski metabolizam i fiziološku funkciju.

Osnovni značaj kiseonika vekovima se razume, ali kako se ćelije prilagođavaju promenama nivoa kiseonika nije bilo poznato. To su otkrili ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. Ocenjeno je da su njihova otkrića otvorila put obećavajućim novim strategijama za borbu protiv anemije, raka i mnogih drugih bolesti.

-Ovo je fundamentalno istraživanje jer pokazuje na koji način pririsustvo i odsustvo ključnog gasa, odnosno kiseonika, reguliše naše gene i kako organizam reaguje na manju količinu kiseonika, recimo kada se popnemo na planinu, ili kada imate infarkt ili povreduz, pa dobijate manje kiseonika- objašnjava profesor Stojković.- Ako razumemo način kako smanjena količina kiseonika dovodi do programirane ćelijske smrti onda možemo da osmislimo lekove da sprečimo da ćelije, recimo, srčanog mišića ili neurona umiru tokom infarkta zbog manjka kiseonika.

-Nijedno naučno otkriće za koje je dodeljena Nobelova nagrada za medicinu nije, i zapravo i ne može biti takvo, da vi recimo 7. oktobra nešto otkrijete, a već sutradan rešite sve probleme - kaže dr Stojković.-Mi već jako dugo znamo da nam kiseonik treba, i da naša tkiva na neki način reaguju na kiseonik, a dobitnici ovogodišnje Nobelove nagrade za medicinu su opisali šta i kako se dešava u ćelijama pri vrlo malim promenama količine kiseonika. Sada kada su nam poznati ti fini molekularni mehanizmi,možemo da razvijamo terapju.

DOSAD VELIKA MISTERIJA

Eritropoetin, hormon koji kontroliše produkciju crvenih krvnih zrnaca, kregulisan je faktorima koji su otkrili ovogodišnji dobitnici Nobelove nagrade za medicinu. To su faktori inducirani hipoksijom ( HIF ), odnosno faktori transkripcije koji reaguju na smanjenje raspoloživog kiseonika u ćelijskoj sredini ili hipoksiju.Ključni fiziološki odgovor na hipoksiju je porast nivoa hormona eritropoetina (EPO), što dovodi do povećane proizvodnje crvenih krvnih zrnaca (eritropoeze). Važnost hormonske kontrole eritropoeze bila je poznata već na početku 20. veka, ali kako je taj proces sam O2 kontrolisao ostalo je misterija.

Terapija matičnim ćelijama može biti opasna

Lekari upozoravaju da bi jasna i stroga zakonska regulativa i dobra obaveštenost ljudi stale na put mnogim zloupotrebama

Mesec dana pošto su 1958. godine mladi naučnici koji su radili s reaktorom u Institutu za nuklearnu nauku „Vinča” bili izloženi prekomernom zračenju, u Parizu im je urađena transplantacija kostne srži. Dobrovoljni davaoci pronađeni su u Francuskoj, a profesor dr Žorž Mate im je priznao da ne sme da prognozira ishod lečenja. Naime, transplantacije su tada rađene samo na osnovu podudarnosti krvnih grupa primalaca i davalaca. Srećom, epilog je bio taj da su svi preživeli.

Nekoliko decenija kasnije, značaja koji imaju matične ćelije postali su svesni i oni koji nemaju previše veze s ovom granom medicine, ali i te kako imaju njuh za biznis. Širom planete predstavnici stranih kompanija roditeljima i sada objašnjavaju zbog čega je dobro da sačuvaju uzorak matičnih ćelija iz krvi pupčanika bebe, navodeći ih da poveruju kako su za nekoliko hiljada evra kupili svom detetu garanciju „večitog zdravlja”. Kako se širio taj biznis tako su rasla i obećanja, pa su pojedine privatne banke matičnih ćelija tvrdile da one pomažu i u otklanjanju stresa, bora, pa čak i sindroma sagorevanja na poslu…

– Primena matičnih ćelija nije bezopasna terapija. Prate je mnogobrojni rizici, poput opasnosti od malignih bolesti, postoji i opasnost da se date ćelije razviju u nepoželjne ćelije… Recimo, zabeležen je veliki broj smrtnih slučajeva kod onih ljudi koji su se podvrgavali podmlađivanju matičnim ćelijama. Uzrok je bio karcinom koji je karakterističan za decu u ranom periodu – objašnjava za „Politiku” prof. dr Dragana Vujić, načelnica Odeljenja za transplantaciju kostne srži beogradskog Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić”.

Naša sagovornica kaže da su u najširoj primeni krvotvorne matične ćelije i upozorava da se one ne mogu koristiti za sve bolesti, već samo za neke oblike leukemije, maligne tumore, urođene slabosti kostne srži…

– Verovatnoća da će krvotvorne matične ćelije iz krvi pupčanika ostavljene u privatnim bankama biti iskorišćene iznosi svega oko 0,04 procenata. Matične ćelije iz pupčanika su pre svega malobrojne i mogu da se koriste samo dok pacijent ne pređe težinu od 40 kilograma. Takođe, ukoliko pacijent ima leukemiju, on mora uzeti kostnu srž druge osobe. Neki će na ovu tvrdnju reći da je tu genska terapija, ali je ona skupa i neizvesna. Ni argument da je rešenje u umnožavanju ne stoji, jer ćelije menjaju ćud, mogu postati maligne, izgubiti funkciju… – dodaje naša sagovornica, inače profesor na beogradskom Medicinskom fakultetu.

Kako bi se ljudi snašli u moru informacija, od kojih su mnoge i netačne, ona upozorava da su medicinski jedino opravdane javne porodične banke i da je to naznačeno i u dokumentima Evropske unije. Za sada, u našoj zemlji postoji Nacionalni registar dobrovoljnih davalaca kostne srži i porodična banka krvi pupčanika koja se nalazi u okviru Instituta za majku i dete.

– U porodičnoj banci roditelje lečenje ne košta ni dinara, jer troškove pokriva Republički fond za zdravstveno osiguranje. Takođe, do kraja 2020. očekujemo da će početi da radi i javna banka. U ovim bankama je, za razliku od porodičnih, doniranje javno dostupno. Dakle, matične ćelije donatora se zamrznu i čuvaju dok ne budu potrebne nekom kome odgovaraju. Nadam se da će se otvaranjem javne banke uvećati broj donatora što će povećati šanse za nalaženje nesrodnog davaoca krvotvornih matičnih ćelija – pojašnjava prof. dr Dragana Vujić.

Dok je 1973. zabeleženo svega 16 transplantacija i to u samo pet zemalja, 2015. taj broj bio je znatno veći – 37.626 transplantacija urađeno je u 655 centara širom Evrope. Podaci govore i da je u 86 odsto slučajeva bila reč o odraslim osobama, a samo 14 odsto pacijenata su bila deca.

Naša sagovornica daje i recept kako da se stane na put zloupotrebama matičnih ćelija. Kaže:

– Jasna i stroga zakonska regulativa i dobra obaveštenost ljudi.

Obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja

„Zajedno u prevenciji samoubistva“

Svetska Federacija za mentalno zdravlje u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom od 1992. godine 10. oktobra obeležava Svetski dan mentalnog zdravlja, sa ciljem podsticanja ulaganja u sistem podrške mentalnom zdravlju i isticanja važnosti promocije mentalnog zdravlja.

Ove godine obeležavanje Svetskog dana mentalnog zdravlja posvećeno je prevenciji samoubistva, pod sloganom „Zajedno u prevenciji samoubistva“.

Kako bi se postigao napredak u prevenciji samoubistava, neophodno je povećati svest ljudi o značaju samoubistava i razbijanje tabua putem različitih aktivnosti u zajednici.

Tim povodom, 9. oktobra 2019. godine Dom zdravlja „Voždovac“ organizuje interaktivne radionice, koje će voditi spec. psihijatrije dr Larisa Mitrić, dr Bojana Žica Vidović i dr Tanja Petrović Hadžić na temu „Zajedno u prevenciji samoubistva“.

Napomena: obavezno zakazivanje na telefonske brojeve 011/ 244 33 44 i 011/ 30 80 576

• U SVETU

Svake godine blizu 800.000 ljudi sebi oduzme život, dok je broj pokušaja samoubistava još veći. Samoubistva se dešavaju tokom čitavog životnog veka i drugi su vodeći uzrok smrti među mladima od 15 do 29 godina na globalnom nivou.Najveća učestalost samoubistva tj. 79% samoubistava javlja se u zemljama sa niskim i srednjim prihodima.

Trovanje pesticidima, vešanje i upotreba vatrenog oružja su najčešće metodeizvršenja samoubistava širom sveta.

• U SRBIJI

U 2018. godini registrovano je 949 smrtnih slučajeva usled samoubistva, sa stopom od 13,6 na 100.000 stanovnika u Republici Srbiji (bez Kosova i Metohije). U periodu od poslednjih 10 godina (2009-2018), primećuje se trend opadanja stope samoubistva.Iako su ovi podaci ohrabrujući ne znači da je problem postao manje aktuelan.U posmatranom desetogodišnjem periodu oko 75% samoubistava su izvršili muškarci a oko 25% žene.

• U BEOGRADU

U 2018. godini bilo je ukupno 143 samoubistva stanovnika Beograda, od toga 101 samoubistvo muškaraca i 42 samoubistva kod žena. Stopa samoubistava kod muškaraca je bila 12,7, a kod žena 4,7 na 100.000 stanovnika, dok je ukupna stopa samoubistava iznosila 8,5 na 100.000 stanovnika Beograda. Prosečna starost muškaraca koji su izvršili samoubistvo iznosila je 54,2 godine , a žena 57,3.

Najčešći način izvršenja samoubistava u 2018. godini i kod muškaraca i kod žena je bio vešanje ili davljenje. Međutim, kod muškaraca su više zastupljena samoubistva opaljivanjem iz revolvera, a kod žena skakanje sa visine i trovanje hemikalijama i štetnim materijama.

Faktori rizika

Prethodni pokušaj samoubistva je najvažniji faktor rizika za realizaciju samoubistva u opštoj populaciji. Na svako izvršeno samoubistvo dolazi mnogo više pokušaja samoubistva svake godine.

Iako je povezanost između samoubistva i drugih mentalnih poremećaja (naročito depresije i zloupotrebe alkohola) dokazana u zemljama sa visokim prihodima, mnoga samoubistva se dešavaju impulsivno u kriznim trenucima kada osoba nije u stanju da se suoči sa stresom.

Takođe, doživljaj sukoba, katastrofe, nasilja, zlostavljanja, gubitka i osećaj izolacije snažno su povezani sa samoubilačkim ponašanjem.

Stopa samoubistava je visoka među osobama koje pripadaju vulnerabilnim grupama a koje su često izložene diskriminaciji, kao što su izbeglice ili migranti, osobe LGBTI populacije i zatvorenici.

Prevencija i kontrola

Samoubistva se mogu sprečiti. Postoji niz mera koje se mogu preduzeti na nivou populacije, grupe i pojedinca sa ciljem sprečavanja samoubistva i pokušaja samoubistva.

Prevencija i kontrola uključuju sledeće mere:

• smanjenje pristupa sredstvima koja se koriste za samoubistvo (npr. pesticidima, vatrenom oružju, određenim lekovima),

• odgovorno medijsko izveštavanje, • implementacija strateških dokumenata sa ciljem smanjenja štetne upotrebe alkohola,

• rana identifikacija, lečenje i nega ljudi sa mentalnim poremećajima izloupotrebom

psihoaktivnih supstanci, simptomima hroničnog bola i sa akutnim emocionalnim tegobama,

• obuka zdravstvenih radnika o procenirizika za samoubistvo,

• briga o ljudima koji su pokušali samoubistvo i pružanje podrške u zajednici.

OBELEŽAVANJE MESECA PRAVILNE ISHRANE

Oktobar, kao mesec pravilne ishrane, obeležava se na teritoriji Republike Srbije od 2001. godine, uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije. Mnogobrojne predškolske ustanove, škole, deca predškolskog i školskog uzrasta i njihovi roditelji, vaspitači, nastavnici, profesori, zdravstveni radnici i saradnici dali su veliki doprinos uspehu dosadašnjih kampanja. Ciljevi kampanje su usmereni na informisanje i sticanje znanja, formiranje ispravnih stavova i ponašanja u vezi sa zdravljem i pravilnim navikama u ishrani.

Ove školske 2019/2020. godine, tim Savetovališta za mlade obeležava Oktobar – mesec pravilne ishrane grupnim zdravstveno vaspitnim radom u sledećim osnovnim i srednjim školama: OŠ“Кosta Trifković“, „Jovan Popović“, „Branko Radičević“, „Jovan Dučić“, „Ivan Gundulić“ , „Đorđe Natošević“, „Đura Daničić“,“Mihajlo Pupin“ Veternik, „Dositej Obradović“,Računarska gimnazija“Smart“, EŠ“Svetozar Miletić“, MŠ“ Dositej Obradović“, „ETŠ“ Mihajlo Pupin“.

Ishrana je deo celokupnog zdravlja svakoga od nas. U određenim periodima života potrebna je posebna pažnja vezana za ishranu, kao u periodu Vašeg života koji nazivamo ADOLESCENCIJA ili ODRASTANJE. Rezultati sistematskih pregleda učenika osnovnih i srednjih škola – praćenja rasta i razvoja, uhranjenosti i zdravstvenog stanja kao i ranog otkrivanja poremećaja zdravlja školske dece koje nažalost dovodi i do porasta hroničnih nezaraznih bolesti kao što su: gojaznost, šećerna bolest (diabetes mellitus tipa II), povišen krvni pritisak, karijes, alergije,anemije i psihosocijalni problemi.

Zbog svih navedenih razloga bilo bi poželjno pridržavati se osnovnih pravila u ishrani:

• doručak je najvažniji obrok u toku dana

• hranu pripremati što kraćom termičkom obradom, kako bi se što više sačuvali vitamini

• izbegavati dodavanje masnoća i jakih začina, ne treba ih potpuno isključiti jer je veoma važno da ukus hrane bude zadovoljavajući

• hranu uzimati sveže pripremljenu, bolje kuvanu nego prženu

• broj obroka je obično 5 -6, najbolje je da su obroci uvek u isto vreme.