1

MORIS NIKOL: O POGRENOM RADU CENTARA

Iz I toma knjige Psychological Commentaries on the Teachings of Gurdjieff and Ouspensky

Prevod: Jelena Thoughts are like birds and people are responsible for them only if they trapped them in the birdcage of their minds, instead of letting them fly away. Maurice Nicoll

2

Dr. Moris Nikol (1884. 1953.) Gentle genie, kako ga mnogi nazivaju, psihijatar po zanimanju, je svoju lekarsku karijeru zapoeo kao uenik i saradnik Dr. K. G. Junga i bio autor jedne od prvih knjiga o Jungovom tumaenju snova (Dream Psychology, 1917.). Godine 1921. sree Petra Uspenskog i biva toliko snano privuen idejama etvrtog puta, da to u potpunosti menja kurs njegovog ivota i rada. Naputa lekarsku praksu u Londonu i sledeu godinu provodi sa porodicom u Francuskoj, radei sa Gurijevim u njegovom Institutu za harmonini razvoj oveka. Kada je Gurijev 1922. zatvorio Institut i nastavio svoje poduavanje putujui po Evropi i Americi, Nikol se vraa u grupu Uspenskog, od koga je posle godina zajednikog rada 1931. dobio odobrenje da sam poduava. Sa Jungom ostaje dobar prijatelj do kraja ivota.

(Gurijev, Madam Uspenski, Katarina i Moris Nikol)

Nastavio je samostalni rad sa grupom uenika i snimci ovih predavanja su objedinjeni u njegovom najpoznatijem, monumentalnom delu u V tomova Psychological Commentaries on the Teachings of Gurdjieff and Ouspensky. (prva tri toma su dostupna na download-u u folderu "gnostika"). Naslovi Mark i New Man zaokruuju opus IV Puta.

3

O POGRENOM RADU CENTARA

DEO I Birdlip, 18. oktobar 1941.

Jedna od najinteresantnijih ideja u ovom sistemu uenja je da ovek ima nekoliko razliitih umova i da je intelekt samo jedan od umova koje on poseduje. Pogledajmo dijagram razliitih centara u oveku u skladu sa ovim uenjem: Intelektualni centar Emocionalni centar Motoriki centar Svaki od ovih centara je um. Svaki od njih reprezentuje razliitu vrstu uma.

Centri bi se mogli uporediti sa veoma delikatnim i sloenim mainama, od kojih je svaka dizajnirana za razliitu svrhu i upotrebu. Osim toga, svaka maina se sastoji od manjih maina ili maina unutar maina i one mogu samostalno delovati. To znai da moe raditi itav centar ili itava maina ili samo njen mali deo. Svako poseduje te izuzetno sloene i delikatne maine, ali ne znajui nita ili gotovo nita o njima, ljudi su skloni da ih koriste pogreno. U stvari, oni misle da imaju samo jedan um, da samo jedan um obavlja sve. A ideja o jednom umu je povezana sa iluzijom da je ovek jedno to znai, sa imaginacijom, koju svako nosi u sebi naime, da je iznutra jedno, jedinstvo, da poseduje jednu volju i jedno permanentno Ja, da poseduje punu svest i znanje o sebi i mo da ini. Veoma je neobina i interesantna stvar da niko ne moe da napravi dovoljno duboku refleksiju jer ona vodi do izvora ovekove bolesti da je potrebno toliko dugo, pre nego to ljudi mogu podneti shvatanje da nisu jedno, ve mnogi, da nisu jedinstvo i harmonija, ve mnotvo i disharmonija, da nemaju jedno permanentno i realno Ja, ve stotine razliitih i sasvim kontradiktornih Ja, koja u razliitim trenucima preuzimaju vlast nad njima, da nemaju pravu volju, ve roj promenljivih i konfliktnih volja, koje pripadaju tim razliitim Ja, da sasvim retko imaju trenutke svesnosti, ve se obino nalaze u neobinom stanju dnevnog sna, i da kao rezultat svega toga nemaju pravu mo da ine i tako ive u svetu u kome se sve deava i u kome niko ne moe da sprei da se neto dogodi. ak i ideja da ovek nema samo jedan um, ve razliite centre uma, moe biti odbaena ili posmatrana kao toliko fantastina, kao i ideja da ljudi ne poseduju svest. Niko u stvari ne eli da se suoi sa samim sobom i svojom realnom situacijom. ovek se tako dri onoga, to zamilja da jeste i prijanjajui uz ono to ne postoji, to je nerealno, onemoguava sebi da postoji i postane realan, tj. bude ono to moe da postane i za ta je stvoren da postane. Moda ste uli tezu u Radu da svako moe postati milioner, ali da bi postao milioner prvo mora shvatiti da nije milioner. U tom pogledu svako je nalik bogatom mladom oveku iz poznate parabole, oveku bogatom u oseaju svoje sopstvene vrednosti, koji sebi pripisuje dobrotu kao svoje sopstveno svojstvo i duboko je identifikovan sa svojim vrlinama.

4

Setiete se da mu je reeno da proda to sve i da podari siromanima to jest, istinskom ili sutinskom, nerazvijenom delu svog bia, izgladnelog od strane bogate linosti. ovek nije sklon da prihvati bilo ta reeno o pogrenom radu centara, dok ne dostigne taku, na kojoj e sam spoznati da razliiti centri zaista postoje u njemu. Morate razumeti da to nije nikakva fantastina ili samo teoretska ideja. To je injenica i to injenica od najvee vanosti za svakoga, ko eli da dobro upotrebi svoj ivot, a ne da od njega uini neto nejasno, neoblikovano i sasvim beznaajno. Iz tog razloga, prva stvar, za koju Vam je u vezi sa praktinim redom na sebi reeno da radite, je posmatranje koji centar ili koji centri rade u nekom odreenom trenutku. To jest, reeno Vam je da praktikujete samo-posmatranje-to je jedini put koji vodi ka promeni sebe - pre svega u vezi sa opaanjem razliitih centara u sebi. Ali ak i to je veoma teko i ljudi ak ni nakon dugog perioda ne vide istinski sami da ti centri postoje u njima. Ili pokuavaju da ih posmatraju na trenutak i misle da je to sve to je potrebno. Postoje tri razliita oveka u svakom, da ponemo sa time: Intelektualni ovek, Emocionalni ovek i Instinktivno-Motoriki ovek, koji korespondiraju sa ta tri centra ili uma. ovek misli jednu stvar, osea drugu i ulima doivljava (senses) treu. Njegove senzacije, koje pripadaju instinsktivnom centru, su drugaije od njegovih oseanja, koja pripadaju emocionalnom centru, i njegovih misli, koje pripadaju intelektualnom centru. Pretpostavimo da pokuavate da ostvarite neki cilj (zadavanje sebi odreenog cilja je vaan korak u etvrtom putu i re aim u ovom kontekstu se odnosi na tu aktivnost) i uloili ste trud da taj cilj sebi razjasnite. Pretpostavimo sada da Vas je neto oneraspoloilo: ta e se dogoditi, ako se to razmotri sa stanovita razliitih centara? Ukoliko ste neraspoloeni, to znai da je emocionalni centar postao negativan. Oseate se gnevno, ljutito, razoarano ili moda oseate da nita nije vredno. Ako pretpostavimo da sledite svoj um emocionalnog centra u trenutku, kada on postane negativan, da li ete biti u stanju da ispunite svoj cilj? Ne, naravno da ne. Ali ako preete u intelektualni centar ukoliko to moete i razmislite o svem cilju i zbog ega ste ga postavili, i dalje ete moi da ga odrite. Zato? Zato to koristite pravi centar za tu priliku. Ne koristite pogrean centar, jer korienje emocionalnog centra, kada je on negativan, uvek znai koristiti pogrean centar. Ali o svemu tome je ve dovoljno reeno. Danas treba da govorimo ne toliko o korienju pogrenog centra za neki odreeni zadatak, kao na primer o pokuaju da se razmilja kako da se brzo stri niz stepenice, ve o korienju pogrenog dela centra. Kao to znate, svaki centar je podeljen na tri dela i svaki od tih delova na tri dodatna dela. Sada neu govoriti o podeli centara na pozitivnu i negativnu stranu. Svaki centar reflektuje sebe samog i ostale kroz ta tri dela i tri daljnja dela. Na primer, intelektualni centar sadri jedinice, koje predstavljaju instinktivno-motoriki centar, emocionalni centar i sam intelektualni centar, ali na nioj skali. A oni su sa svoje strane podeljeni na isti nain na jo nioj skali.

5

Instinktivno-motoriki deo svakog centra je najvie mehanian i u tim mehanikim jedinicama centara ljudi po pravilu provode svoj ivot. Pre nego to budemo u detalje govorili o podeli centara uopte, mora se shvatiti jedan princip u vezi sa njihovom podelom. Zato ljudi provode svoje vreme u mehanikim delovima centara? Odgovor je jednostavno da oni ne zahtevaju panju. Kada je panja praktino nula, ovek je u najniem, najvie mehanikom delu centra. Rezultat je taj da osoba govori i ini neke stvari bez ikakve ideje o tome ta radi. Drugi rezultat je da osoba ne moe da se prilagodi nijednoj promeni ili da upotrebi znanje, ve se ponaa apsolutno mehaniki u svim prilikama i ponavlja ono to zna kao maina. Uoiete koliko je za neke ljude teko da se prilagode novim idejama ili okolnostima i kako ponavljaju sve to su nauili kao kolarci. Da bismo uli u vie jedinice centara neophodan je napor panje. To je princip. Uzmimo sada mehaniki deo intelektualnog centra. Njegova funkcija je da radi na registraciji seanja i utisaka i asocijacija i to je sve to bi on trebalo da radi ukoliko se koristi ispravno. On nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja postavljena itavom centru. Pre svega, ne bi trebalo da odluuje ni o emu vanom. Ovde imamo prvi primer pogrenog rada centara u pogledu njihovih delova i jedinica. Mehaniki deo intelektualnog centra, koja se naziva formativni deo formativnog centra, neprestano odgovara na pitanja i neprestano donosi odluke. On odgovara bez reda, terminima iz slenga, tipinim frazama i argonima svake vrste. On odgovara automatski i govori ono to je najuobiajenije rei, kao maina. Ili na neto viem nivou, odgovara uvek na stereotipan nain, koristei dobro poznate reenice, konverzaciju sa urki, slogane, poslovice, mudre izreke i tako dalje. Neobina je stvar da mnogi ljudi uvek odgovaraju na ovaj nain i to nikada ne primeuju, bilo zbog toga, to ne mogu da razmiljaju ni o emu i borave u mehanikim ili ak automatskim izrazima intelektualnog centra, ili zbog toga to ne uviaju vanost razmiljanja i oslobaanja svojih misli od mehanikih rei i izraza, koje pripadaju najniim jedinicama centra. Sada dolazimo do panje. Panja nas prebacuje u bolje ili svesnije delove centara. Postoje tri vrste panje: (1.) nula panja, koja karakterie mehanike jedinice centara; (2.) panja, koja ne zahteva napor, ali je privuena i samo treba da se dri dalje od nebitnih stvari; (3.) panja, koja mora da bude upravljena naporom volje.

Kao to je reeno, prva vrsta panje, nula-panja, prati rad mehanikih jedinica centara; druga vrsta nas dovodi do emocionalnih delova centara, a trea do intelektualnih delova. Uzmimo na kratko ponovo intelektualni centar kao primer. Emocionalni deo intelektualnog centra se prvenstveno sastoji od elje da se zna, elje da se razume, da se traga za znanjem, da se otkriva, da se povea razumevanje, da se shvati i otkrije, da se ima satisfakcija saznanja, elje za istinom, zadovoljstva u uenju, nezadovoljstva zbog ignorantnosti, neinformisanosti itd. Rad na emocionalnom delu zahteva punu panju, ali u tom

6

delu panja ne zahteva nikakav napor. Ona je privuena i odrava se samim interesovanjem za taj predmet. Intelektualni deo itavog intelektualnog centra ukljuuje i kapacitet za kreiranje, konstrukciju, otkrie (pronalazaki dar), iznalaenje metoda, uvianje povezanosti i dovoenje naizgled odvojenih stvari u vezu ili jedinsvo ili formulacije, tako da vidimo istinu u neem do tada nejasnom. Ovaj deo ne moe raditi bez usmerene panje. Panja u tom delu nije privuena, ve mora da bude kontrolisana i odravana naporom volje; mi uglavnom izbegavamo rad, koji pripada ovom delu centra, zbog ega on ostaje neiskorien.

DEO II Birdlip, 23. oktobar 1941.

Prolog puta smo govorili o pogrenom radu centara sa stanovita korienja pogrenih delova centara i principa panje.

Kao to je reeno, ljudi borave ili ive u malim delovima centara to jest, u mehanikim delovima. Morate shvatiti da sva ta razliita Ja u nama ive u manjim ili veim jedinicama centara. Mi imamo manje mehanika i vie mehanika Ja. U malim jedinicama, u mehanikim ili ak automatskim delovima centara boravi veina Ja koja kontroliu na ivot. U tom smislu, moe se rei da ljudi naseljavaju ili ive u malim,

mehanikim jedinicama centara. To jest, na svakodnevni ivot je veinom kontrolisan veoma malim, mehanikim Ja, koja naseljavaju te male jedinice centara. Ona bi trebalo da budu sluge, a ne nai gospodari, jer mi posedujemo Ja razliite snage ili kvaliteta ili kapaciteta. Na primer, Ja koja ive u malim jedinicama centara nisu sposobna da shvate Rad. Ona su veoma ograniena. Ne mogu da se promene. Ona su nalik ariji, koja sumnja u sve novo. Ta mala Ja, koja koristite u svakodnevnom ivotu ta Ja koja se gloe i oseaju nepovezanost, ta Ja koja su preokupirana malim planovima, malim sumnjama, malim stvarima, malim interesima se nalaze u mehanikim delovima centara. Ona se veoma korisna za male stvari, ali ona ne mogu razumeti Rad. Ona pripadaju malim delovima centara. I ponekad nailazite na ljude, koji su toliko mnogo u tim malim, svakodnevnim Ja, da su potpuno nesposobni da shvate bilo ta osim onoga to pripada njihovim trenutnim malim interesima i stanovitima tih malih Ja, zaokupljenim samo malim stvarima svakodnevnog ivota, koje su veoma vane na tom nivou naime, na nivou malih stvari. To znai, da ta mala Ja imaju svoje pravo mesto i ukoliko se bave onim, to im pripada, ona obavljaju svoj posao pravilno; i svako mora posedovati istrenirana Ja ove vrste. Kao to znate, osoba mora da se razvije do nekog stepena u svim delovima centara, da bi postala ovek broj 4 ili balansirani ovek. Ali, kao to je reeno, ta

7

mala Ja ne mogu da shvate Rad, ne mogu da prilagode sebe idejama Rada i ako ideje Rada padnu na ta mala, svakodnevna Ja, Rad ne moe biti primljen i ne moe zauzeti pravo mesto u biu oveka. Ukratko, ukoliko Rad bude prihvaen od ovih malih svakodnevnih Ja, zainteresovanih preteno za sebe, on e biti shvaen na njihovom malom nivou razumevanja na nivou bia tih malih Ja. Ovaj Rad moraju preuzeti vea Ja i nikada se ne sme dopustiti da padne do malih Ja. Ovo je veoma realan i vaan element rada na sebi to jest, da se ne sme dopustiti malim Ja, koja ive u malim delovima centara, da razmiljaju i odluuju o idejama Rada. Budui da je to tako vano i sa praktinog stanovita ini tako direktan primer pogrenog rada centara, moramo pokuati da bolje razumemo ta to znai. Jer, kao to je reeno, prouavanje pogrenog rada centara nije samo pitanje, koje se odnosi na korienje pogrenog centra, kao to je korienje centra za miljenje, da bi se stralo niz stepenice u kom sluaju bismo pali ve takoe i pitanje korienja pravog dela centra s obzirom na to ta treba da bude uraeno u nekom odreenom trenutku. Jer postoji veoma mnogo razliitih vrsta stvari, sa kojima treba da se pozabavimo, a mi ne posedujemo samo razliite centre ili umove intelektualni za sloena poreenja i razmiljanje, motoriki za kompleksne pokrete, mnogo bre od misli, emocionalni za uvianje kvaliteta stvari i relacija i znaenja skrivenih iza intelekta ve je svaki centar podeljen i dalje podeljen na delove, od kojih svaki ima svoje pravo mesto u emi stvari i svoju pravu funkciju. Vratimo se intelektualnom centru. Mehaniki deo obuhvata sav rad na registrovanju seanja, asocijacija i impresija i to je posao, koji bi on normalno trebalo da obavlja to jest, kada drugi centri i delovi centara obavljaju svoj pravi posao. On bi samo trebalo da obavlja posao registracije ili snimanja, nalik sekretarici, koja zapisuje i sreuje ono to je reeno. Kao to je ve spomenuto, on nikada ne bi trebalo da odgovara na pitanja, koja su upuena celom centru i ne bi nikada trebalo da odluuje ni o emu vanom; ali na alost, on uvek odluuje i uvek odgovara na svoj uzani, ogranieni nain, gotovim frazama, i nastavlja da govori i deluje na isti mehaniki nain u svim okolnostima. To je fiksirani deo u oveku i ako ovek intelektualno boravi u ovoj mehanikoj jedinici intelektualnog centra, on se nee promeniti i nita novo ne moe nastati u njemu, ve e uvek posmatrati ivot na odreeni nain i govoriti iste stvari, kao gramofon. Ali ako je drugi deo njega razvijen u veoj jedinici, stvar e biti sasvim drugaija. On e onda imati veoma mehaniku, besvesnu stranu, ali i drugaiju stranu, koja je mnogo svesnija i ivlja, koja boravi bilo u emocionalnom, bilo u intelektualnom delu. U stvari, balansiran ovek u smislu Rada je do izvesnog stepena razvijen u svim delovima mehanikom, emocionalnom i intelektualnom svih centara. To znai da je on reprezentovan u njima nekim Ja i oni nisu prazne sobe. To distribuira njegovu energiju i dovodi psihiki ivot u harmoniju, ali tek putem ideja, slinim onima, koje se odnose na Rad naime, idejama, koje dolaze od C uticaja, od svesnog kruga oveanstva, od onih koji su dostigli potpuni unutranji rast je mogu harmonian razvoj centara. ivotna interesovanja su sama po sebi omeena tako da vode do jednostranog razvitka; i nijedan ovek se

8

ne moe razviti samo interesovanjem za sebe, jer e tako razviti samo odreene delove emocionalnog centra. Ako Rad padne na mehaniku stranu intelektualnog centra, on e pasti meu Ja, koja se bave obinim, svakodnevnim ivotnim stvarima. Ta Ja se hrane A uticajima, deluju u svakodnevnom ivotu i ne mogu shvatiti o emu je re u Radu i zato je Rad neophodan. Za njih je samo ono to mogu da vide i dotaknu realno. Prema tome, tu nema plodnog tla za ideje Rada iz koga bi one rasle, jer se Rad ne bavi stvarima koje se mogu videti i dotai, ve poinje samo-posmatranjem to jest, onim to se ne moe videti i dotai. Razumeete koliko je opasno za one, kojima je data mogunost da prime Rad veim delovima centara, veim Ja, da dopuste njegovim idejama da padnu na mala, mehanika Ja, gde e biti izdeljene ili ak pocepane na komadie. To je istinski bazina ideja o skrnavljenju ili profanisanju. O Radu se uvek mora razmiljati sa panjom, jer ona pomera oveka u intelektualni deo centra. U pogledu toga da se ideje Rada uju uzanim, malim Ja, vi svi znate parabolu o Sejau i semenu. Osoba, koja ivi samo u malim delovima centara, u malim linim stvarima, e kada uje o Radu razumeti veoma malo. O toj situaciji se govori u paraboli. Seme oznaava ezoterine ideje, ideju Rada. Ukoliko ideje Rada, kao ivo seme, padnu na veoma male delove centara, to je kao kada seme padne pored puta (wayside). Izae sija da sije sjeme svoje; i kad sijae, jedno padne kraj puta i pogazi se i ptice nebeske pozobae ga. A drugo padne na kamen i iznikavi osui se, jer nemae vlage. I drugo padne me trnje i uzraste trnje i udavi ga. A drugo padne na zemlju dobru i iznikavi, donese rod sto puta onoliko. (Luka, VIII, 5-8).

Interpretirajui ovu parabolu svojim uenicima, Hrist kae: Sjeme je rije Boija. A koje je kraj puta, to su oni koji sluaju, ali potom dolazi avo i uzima rije iz srca njihovoga, da ne vjeruju i da se ne spasu. (Luka, VIII, 11-12). Da li razumete zato se to naziva wayside? To znai da ideje Rada padaju meu saobraaj ovekovog uma, meu obine misli ovekovog ivota i preuzima ih mehanika strana, koju Hrist naziva avo jer mehaninost jeste avo. U smislu Rada Vi svi znate da osoba moe razumeti samo na svom nivou bia. To znai da ako sretnete oveka sa viim nivoom bia nego to je vae, Vi ga neete razumeti. A ako ivite u veoma malim, veoma ogranienim, mehanikim Ja, onda to predstavlja Va nivo bia. Tada ete razumeti samo ono to je veoma malo, veoma lino, i ako centrirate sebe u tim malim Ja, koja se bave malim poslovima svakodnevnog ivota i vaim sitnim ljubomorama, mrnjama i eljama i pakostima, neete biti u stanju da se prilagodite niemu novom, tako da e ideje Rada pasti kraj puta i biti ili sasvim beznaajne za Vas ili ak apsurdne, smene, nepotrebne i fantastine. To znai da ete razumeti Rad na nivou svog bia. Ali

9

svako poseduje skalu bia. To znai da ovek, pod uslovom da poseduje magnetni centar, moe doi do boljeg nivoa i boljih Ja u sebi - ako pokua da ih pronae - putem kojih moe da razume Rad. A jedan znak toga je posedovanje magnetnog centra, koji moe da napravi razliku izmeu A i B uticaja.

DEO III Birdlip, 09. novembar 1941.

Mehaniki delovi centara treba da obavljaju odgovarajui posao i oni mogu da rade bez ikakve panje ili uz veoma malo panje. Kada hodate, ta aktivnost zahteva samo povremeno veoma malo panje i sve sloene pokrete, povezane sa aktivnou hodanja, mehaniki delovi motorikog centra izvode pravilno. Moete se uveriti da to izvode mehanike jedinice motorikog centra, jer dok hodate Vae ruke mogu biti zauzete pokretima, koji zahtevaju usmerenje svesti tj. panju kao na primer otrenje olovke ili zakopavanja dugmeta i tako dalje. Upravo zbog toga to mehaniki delovi centara mogu da rade sa nula-panjom ili sa veoma malom, povremenom panjom, oni esto deluju nezavisno na primer ovek se oblai za veeru dok istovremeno razmilja o nekom problemu ili moda zatie sebe kako ide u krevet. Svako e se setiti slinih primera. itava ljudska maina je napravljena na takav nain da neki deo u nudi moe da preuzme posao drugog na odreeno vreme. To se u ovom sistemu izraava reima da se centri do izvesnog stepena preklapaju u pogledu funkcije. Iako zbog preklapanja centara ljudska maina moe bolje da reaguje u nudi i zbog toga je pogodnija za podeavanje, upravo to preklapanje prua priliku za pogrean rad centara. Uzmimo jedan primer: svi znamo da se disanje moe obavljati bez nae panje. Ovde je motoriki centar, koji napree i otputa miie koji se koriste pri disanju, kontrolisan od strane instinktivnog centra, koji svakog trenutka procenjuje stanje krvi i u skladu sa time poveava i smanjuje brzinu respiracije. Ali mi to ne moemo posmatrati direktno. Mi ne moemo posmatrati instinktivni centar i njegov sloen zadatak odravanja unutranjeg rada organa. Ali moemo posmatrati rezultate njegovog rada na primer da posle tranja diemo dublje ili da ako smo uzbueni, diemo bre - i shvatamo da je to zbog toga to je instinktivnom centru potrebno vie kiseonika. Ali disanjem ne upravlja samo instinktivno-motoriki centar. Postoji preklapanje kontrole, jer moemo svesno kontrolisati disanje. ovek ne moe voljno zadriti dah iza odreene granice, jer e instinktivni centar preuzeti disanje umesto njega im bude poeo da gubi svest. Ali ovek moe upravljati svojim disanjem i voljno disati sporije ili dublje. To je opasno raditi, ali postoje neki trenuci kada to moe biti veoma vano i ak spasti oveku ivot. Meutim, ukoliko osoba pokuava da kontrolie svoje disanje bez razumevanja ta radi i bez znanja, ona se time mea u rad instinktivnog centra, koji postaje lenj. Seam se da je G. rekao vie nego jedanput da su ljudi, koji pokuavaju da steknu mo kontrolom disanja budale, osim ako nisu proli kroz dug pripremni trening sa uiteljem, koji ih je izabrao. Oni su budale jer se meaju u funkciju, iji se rad moe trajno poremetiti, ukoliko se jednom dovoljno dugo meamo u njegov rad.

10

Pitanje pogrenog rada centara je predmet prouavanja itavog ivota putem samo-posmatranja. Da bi se razumelo bilo ta, morate razumeti njegovu prirodu, u suprotnom pristupiete tome pogreno ili zauzeti pogrean stav. Ne moete razumeti centre i njihov pravilan i pogrean rad za jedan trenutak. Ako mislite da moete, postavljaete pogrena pitanja i neete nikada nita istinski saznati o tom predmetu. Razmislite na trenutak. Sav Va ivot je funkcija centara ili upravljan je njima Vae misli, Vaa oseanja, Vae ideje, Vae nade, strahovi, ljubavi, mrnje, Vae aktivnosti, Vai oseti, Vaa zadovoljstva, Vaa udobnost i tako dalje. Kako onda moete oekivati da razumete sve o ispravnom i pogrenom radu centara za kratko vreme? initi tako je kao i oekivati da se razume sve o ivotu poto ujemo jedno ili dva predavanja o njemu. Ono to je do sada reeno treba samo da Vam prui nekoliko sugestija i da vas podstakne da prouavate taj predmet ali dok ga ne budete prouili samo-posmatranjem, moete uti i hiljadu i jedno predavanje o njemu, neete razumeti nita. Sada treba predstaviti podelu centara, da bi se dobilo neki opti prikaz, koji moe pomoi da se pronae sopstveni put kroz sistem i sa kojim se mogu povezati neka sopstvena opaanja o sebi i nai im mesto jer to oveku pomae da sebe vidi jasnije. Ja u sada pre svega podeliti centre na pozitivan i negativan deo i tada ih delimino popuniti, predstavljajui samo neke od njihovih delova uz priblinu definiciju njihove funkcije. Ponimo sa intelektualnim centrom: (veoma pregledni grafiki prikazi se nalaze u knjizi na strani 76)

FIGURA I INTELEKTUALNI CENTAR Pozitivni deo: - Motoriki deo: I Motoriki deo: ponavljanje rei i fraza, mehaniko razmiljanje; II Emocionalni deo: ljubopitljivost, radoznalost, odreena vrsta imaginacije o drugima III Intelektualni deo: otroumnost, vetina, lukavost, predostronost, mali planovi; - Emocionalni deo: elja da se zna i razume, potraga za znanjem, imaginacija vieg tipa; - Intelektualni deo: Intelektualne konstrukcije, kreativno razmiljanje i otkria; Negativni deo intelektualnog centra (na donjoj polovini crtea)

Napomena: na ovom dijagramu je samo Motoriki deo Intelektualnog centra detaljno predstavljen. Obratite panju na razliku izmeu emocionalnog dela

11

motorikog dela intelektualnog centra i emocionalnog dela intelektualnog centra. Uoite ta ona znai.

FIGURA II EMOCIONALNI CENTAR Pozitivni deo: - Motoriki deo: I Motoriki deo: Mehaniki izraz emocija II Emocionalni deo: sve emocije povezane sa linim dopadanjem i nedopadanjem. Line emocije; III Intelektualni deo: Rezultati malih elja, male svakodnevne volje - Emocionalni deo: Religiozna oseanja, estetika oseanja, moralna oseanja, mogu voditi do Savesti; - Intelektualni deo: Umetniko stvaranje (najvanije sedite magnetnog centra) Negativni deo emocionalnog centra (na donjoj polovini crtea)

FIGURA III MOTORIKI CENTAR Podeljen na tri osnovne celine: - Motoriki deo: I Motoriki deo: automatski refleksi i pokreti II Emocionalni deo: Zadovoljstvo kretanja, normalna ljubav prema igrama, via imitacija, bavljenje umetnou odreene vrste. III Intelektualni deo: izumeti stvari, maine, napraviti adaptacije (pronalazaki) um;

FIGURA IV INSTINKTIVNI CENTAR - Motoriki deo: I Intelektualni deo: (nepopunjeno polje); II Emocionalni deo: Prijatne senzacije III Instinktivno-motoriki deo: (nepopunjeno polje); - Negativni motoriki deo: I Intelektualni deo: (nepopunjeno polje); II Emocionalni deo: neprijatne senzacije; III Instinktivno-motoriki deo: (nepopunjeno polje); - Emocionalni deo: Slepa ljubav (majka) instinktivna ljubav animalna ljubomora - Negativni emocionalni deo: Animalni bes, elja da se ubije - Intelektualni deo:

12

Mnoge tzv. intuicije spadaju ovde i predstavljaju rad intelektualnog dela instinktivnog centra; - Negativni intelektualni deo: (nepopunjeno polje);

Kao to je reeno, na ovom dijagramu centara i njihove podele je predstavljeno samo nekoliko delova, da bi sluili kao vodi za posmatranje centara i njihovog rada. Deo naeg rada tokom nekoliko godina je bio da posmatramo delove centara i sakupimo i uporedimo opaanja. Sve to je do sada dato zahteva briljivo prouavanje. Prvo je neophodno registrovati ono to je reeno o centrima i delovima centara, kao to je dato, a zatim razmisliti o tome ta to znai i doi do individualnih ideja o tom predmetu jer nas to prebacuje u vie delove centara a zatim nai primere i pokuati da se za njih nae mesto. Molim vas, nemojte postavljati pitanja o delovima centara, koji nisu predstavljeni. To je uvek znak negativnog razmiljanja i automatskog postavljanja pitanja, koje je gore nego formatorno ispitivanje, pitati o Aziji, kada predavanje govori o Americi ili pitati za izuzetke kada se objanjava pravilo.

DEO IV Berdlip, 18.11.1941.

Podela intelektualnog centra na pozitivni i negativni deo

Ponimo sada sa prouavanjem negativnih delova centara i njihovog znaenja. U tu svrhu danas emo razgovarati o intelektualnom centru, koji je prirodno podeljen na pozitivnu stranu i negativnu stranu, i makar delimino o tome, ta je miljenje i kakav znaaj ima Rad za postizanje pravilnog rada intelektualnog centra.

Koja je funkcija negativnog dela intelektualnog centra? Govorei uopteno, njegova funkcija je da misli Ne, da negira. Funkcija pozitivnog dela intelektualnog centra je da misli Da, da afirmie.

Bez negativnog dela intelektualnog centra, on ne bi mogao da misli. ta je miljenje? Prva definicija, koju ovaj sistem daje, je da je miljenje poreenje. Miljenje je poreenje jedne stvari sa drugom, jedne ponude sa drugom itd. Ali ako oveku na raspolaganju stoji samo afirmacija, samo Da kao instrument za miljenje, poreenje nee biti mogue. Poreenje zahteva kvalitet ili izbor izmeu dve stvari, od kojih se jednoj kae Da, a drugoj Ne. Sva pitanja, koja poinju sa zato (za razliku od onih koja poinju sa kako) znae da traimo razlog za neto; a sve prosuivanje ukljuuje poreenje i izbor tj. biranje ovog i odbacivanje onog. Ne bi bilo mogue odabrati ili odbaciti kada ne bi postojao intelektualni centar kao dvostruka sila sila afirmacije i sila negacije. Ta dva dela centra bi trebalo da budu u stanju da rade zajedno, kao dve otrice makaza, delujui jedan protiv drugog. O emu god da razmilja, ovek bi trebalo da bude u stanju da vidi ono

13

to potvruje kao i ono to negira i da izmeu ta dva puta pronae stazu za svoje misli, jer svo istinsko miljenje vodi u nekom pravcu u umu (i treba da vodi do novog mesta u umu, a ne du starih staza i do starih mesta, gde je ranije bio i do kojih se stie bez razmiljanja, ve jednostavno putem asocijacija stvorenih navikom). Govorim o istinskom razmiljanju, koje zahteva napor i predstavlja neto to ljudi retko ine.

Kako ste bez sumnje uli, svakome u ovome radu se savetuje da pokrene svoj mozak jednom svakoga dana, a to znai uiniti istinski napor razmiljanja. Ono to uobiajeno nazivamo razmiljanjem, predstavlja jednostavno automatski tok asocijacija, sled nejasnih ideja i seanja i fraza prekinut povremenim neznatnim naporom da setimo neega, kao na primer, ta treba da kupimo i kuda treba da odemo danas. Kada intelektualni centar radi kao celina, svi njegovi razliiti delovi i podele zauzimaju svoje pravilno mesto i preuzimaju svoje funkcije, ali to se retko dogaa. itav centar je retko osvetljen. Po pravilu rade samo delovi i podele tj. on radi pod malim pritiskom sa samo malo svetlosti i u malim delovima i ne moe se baviti mislima i idejama, koje zahtevaju aktivnost centra kao celine. I ponovo, po pravilu ljudi ne znaju o emu bi mislili. Ovaj sistem, sa svim svojim mislima i idejama, sa svojom ogromnom podlogom i svojim praktinim detaljima u stvari itavo uenje je povezani organski sistem, konstruisan da oveka dovede do razmiljanja, i ui ga kako da misli i prua mu neto, putem ega moe razviti svoje sopstveno miljenje. Jer neke od ovih ideja su lako shvatljive i na niem nivou, druge su mnogo tee i na viem stepenu, a veza izmeu njih se ne mora videti tokom dugo vremena, ali itav intelektualni centar, sa svim svojim delovima, malim i velikim, je potreban da na pravilan nain objedini sistem, tako da on moe raditi pravilno i prenositi snagu kao organizovana i iva celina. To nije samo pitanje memorije, jer memorija je pre svega funkcija mehanikog ili formatornog dela intelektualnog centra, koji registruje, i taj deo nije dovoljan da u potpunosti shvati ideje uenja. To je, dakle, pitanje evaluacije i vienja i kuanja njegove istine. Istovremeno, dok ovaj sistem nije pravilno registrovan u oveku, on se ne moe razvijati i rasti ispravno u njemu da primi i transmituje vibracije iz viih centara. Morate razumeti da se snaga sistema ne sadri u sistemu samom, shvaenom kao rei i dijagrami, ve u onome to Rad transmituje preko svog bia, kada dobrovoljno radimo na njegovom razumevanju. Jer kada je rad shvaen, on onda oblikuje neto u oveku, to on ranije nije posedovao, i taj instrument, da tako kaemo, na ovaj nain formiran u njemu, moe da odgovori na uticaje, kojih on nije u potpunosti svestan. I ti uticaji su oni, koji modifikuju, menjaju, moda i transformiu oveka. Videete, zbog toga, koliko je vano odrati Rad ivim u sebi i sluati njegove ideje iznova i iznova i razmiljati o njima i iznova i iznova pokuavati da se deluje u skladu sa njima. Jer ako Rad umre o osobi zbog prevladavajueg pritiska ivota i njegovih dnevnih zahteva, moe biti teko ponovo ga probuditi. Ljudi lako padaju u san; i potrebno je veoma mnogo vremena, prouavanja i rtvi, pre nego to se rad obrazuje dovoljno snano u u oveku, da bi ostao iv u njemu, tako da ljudi moraju ostati u kontaktu sa onima, koji ga odravaju ivim i iji je zadatak da to ine.

14

Napravio sam ovu digresiju, da bih pokazao kako je neophodan rad intelektualnog centra kao celine, da bi se u potpunosti shvatio ovaj sistem i kako je taj sistem oformljen za ovu svrhu i moe pravilno organizovati itav intelektualni centar u instrument, koji moe poeti da odgovara na uticaje, koji dolaze iz viih centara. Meutim, kako ovaj predmet spada u realtivno miljenje (koje samo po sebi dovodi intelektualni centar u pravilnu akciju), sada emo se vratiti na podelu centra na pozitivnu i negativnu stranu i razmotriti ih s obzirom na pogrean rad centara (i delova centara).

Uzmimo negativno razmiljanje. Negativno razmiljanje nastaje kada ovek razmilja samo negativnom stranom intelektualnog centra. On koristi negativnu stranu da bi razmiljao. Kao to je reeno, te dve strane, pozitivna i negativna, treba da sarauju i da proveravaju jedna drugu. Ako ovek pone da razmilja, recimo o Radu, negativnom stranom i dopusti da ta strana nastavi svoje aktivnosti bez provere, on e neizbeno odbaciti Rad, jer negativna strana povezuje stvari samo u obliku rastueg negiranja. Krajnji rezultat e tako biti Ne. Takvo negativno razmiljanje u vezi sa temama kao to su one, kojima se bavi Rad, je danas veoma esto i da bi trijumfovalo, ono mora da odbaci ili porekne ili omalovai sve sa ime se ne slae.

Negativno razmiljanje poprima mnoge oblike kod razliitih ljudi. Neki ljudi imaju dobro razvijen sistem potpuno neproverenog negativnog razmiljanja o razliitim stvarima o samima sebi, o drugima, o ivotu, o svetu, Univerzumu itd. Ti sistemi su se formirali nezavisno od pozitivne strane intelektualnog centra i jednostrani su, neprovereni, nisu izloeni nikakvom izazovu od strane suprotnog miljenja i esto predstavljaju izvor bolesti.

Jedan od najlakih naina je neslaganje. Neslaganje po navici znai korienje negativne strane intelektualnog centra. Neslaganje po navici, pronalaenje pogreaka, traenje dlake u jajetu itd. predstavlja korienje negativnog dela centra bez provere: negativni mislilac je ovek, koga po pravilu treba izbegavati, jer to god da mu kaete, on e to pokuati da uniti. On ne moe spreiti da se, inei tako, intelektualno kree unazad. Sve to je pogrena upotreba centara. Sa druge strane, osoba, koja misli, recimo ponovo o ovom sistemu, samo u vidu afirmacije, ga nikada nee shvatiti. On nikada nee postati realan za nju, jer ona nije prola ni kroz kakvo iskuenje u vezi sa njime, nije se borila i radom ga osvojila za sebe do nekog stepena.

U Radu postoji pria da je nekada davno ovek bio savren. ovek je bio u kontaktu sa viim centrima. U stvari, kae se da je razgovarao sa bogovima. Ali on je bio veoma slab, jer kako nikada nije poricao i uvek je afirmisao, nije znao kako da se nosi sa poricanjem. Tako je lako pao sa svog poloaja, jer nije imao snage za samostalno razmiljanje i razumevanje. Sada on treba da nae svoj put nazad do mesta gde je jednom bio, sa snagom poricanja da mu u tome pomogne.

Dodatna napomena:

15

Mnogo zanimljivih stvari se moe rei o ta dva dela intelektualnog centra, pozitivnom i negativnom, ako ih posmatramo u vezi sa drugim centrima, kao to je emocionalni. Na primer, ovek moe imati negativno razmiljanje i pozitivno oseanje ili volju u vezi sa nekom stvari. Ili obrnuto, moe imati pozitivno razmiljanje i negativno oseanje ili volju. Da bismo to ilustrovali, korisno je razmisliti o citatu iz Jevanelja:

"ovek neki imae dva sina i doavi k prvome ree: sine! Idi i radi danas u vinogradu mome. A on odgovarajui ree: neu; a poslije se raskaja i otide. I pristupivi drugome ree tako. A on odgovarajui ree: Hou, gospodaru; i ne otide. Koji je od ove dvojice ispunio volju oevu?" (Matej, XXI/ 28 - 31).

Osoba, koja gaji suvie mehaniku afirmaciju u intelektualnom centru, e rei Da, ali to pripada njenim mislima ne njenoj volji. Tako ona kae da u svojim mislima, ali moda ne svojim emocionalnim centrom. ovek sa negativnim razmiljanjem i pozitivnim oseanjem e rei ne u svom umu, ali e njegova oseanja kasnije rei da. Parabola ili psiholoka definicija se moe razliito razumeti. Ali ona znai da ovek nije jedno i ima dve razliite strane koje ne moraju obavezno da budu saglasne.

Druga stvar, koja se moe rei, je da ako ovek nema magnetni centar (koji prihvata postojanje dve vrste uticaja u vrtlogu miljenja A i B uticaja), moe poeti samo sa negativne strane miljenja, kada se susretne sa radom ove vrste, i tako provesti sve svoje vreme u pobijanju. Oseanje podstie odreenu vrstu miljenja. Na intelektualni aparat, takav kakav je, podeljen na negativan i pozitivan deo, moe doi do bilo kakvog rezultata, bilo da je pokrenuta jedna ili druga strana. On moe potvrditi ili odbaciti bilo ta. Procena emocionalni centar - je ta koja je presudna. Posmatrana samo kao maina, ta dva dela intelektualnog centra su uzajamno destruktivna. To je razlog zato se kae da je trei faktor neophodan za ispravan rad centara.

DEO V Emocionalni centar

U ovom delu, poslednjem u seriji o pogrenom radu centara, poeemo sa emocionalnim centrom s obzirom na njegovu negativnu stranu, ali u napraviti digresiju u vezi sa samim negativnim emocijama.

U poslednjem delu je reeno da intelektualni centar prirodno poseduje negativan deo. Ali to nije sluaj sa emocionalnim centrom. Negativan deo emocionalnog centra je sedite negativnih emocija. Ali prirodno ne postoji takav deo u centru: on je steen. Moe se slobodno rei da kad god je aktivan taj steeni, negativni deo emocionalnog centra, to znai pogrean rad tog centra. Nije preterano rei da emocionalni centar veoma retko radi na ispravan nain, usled aktivnosti tog steenog negativnog dela, kojim se inficirao kroz kontakt sa ivotom. Jer negativne emocije upravljaju ivotom, moda posebno danas, i ljudi su privreni svojim negativnim emocijama vie nego bilo emu drugom. Infekcija negativnim

16

emocijama (kao i infekcija negativnim razmiljanjem) se postepeno uvlai u dete, koje raste, jer dete je roeno budno (na svom sopstvenom stepenu) u svetu uspavanih ljudi i, imitirajui ih, ui da padne u san: pored mnogih drugih stvari ono imitira i negativne emocije tj. izraze lica, intonaciju, rei i fraze, koje proizilaze iz negativnih stanja njihovih predstavnika. Dete to sve imitira i postepeno poinje da osea ono to oni predstavljaju. Na taj se nain negativna oseanja odraslih prenose na dete i posle nekog vremena ono poinje da pokazuje negativne emocije i da bude mrzovoljno, da prigovara i osea saaljenje prema sebi i tako dalje. Najzad, ta dete drugo moe da uini? I opet, ta oni, koji su ve inficirani negativnim emocijama, drugo mogu da uine, budui da su potpuno nesvesni da su negativni i nikada nisu uli o toj ideji, a ako je i uju, po pravilu su sigurni da oni nikada nisu negativni. Vidite kako je teko prekinuti taj lanac stalnog ponavljanja, uzroka i posledice, tu neizbenu infekciju i re-infekciju, koja je gora od bilo koje druge infekcije, fizike ili moralne. Ko e je prekinuti? Ili ko moe da je prekine? Jedina stvar, koja je moe prekinuti, je ovek koji uje, vidi, razume i shvata ta su negativne emocije i poinje sa samim sobom. Jer ako makar jedna osoba promeni svoj poloaj u toj mrei ivota, u tom tekom jarmu za ljudska bia, ona e otvoriti prostor i za druge. Ali to e biti sluaj samo onda, ako on radi na negativnim emocijama iz najdubljeg, unutranjeg, individualnog uvianja istine o uasu i beskorisnosti negativnih emocija, jer to je taka, na kojoj istinski Rad poinje, u toj unutranjoj viziji. Morate razumeti da moete raditi sa razliitih mesta, ili kakvi jeste, dubina u sebi. Moete raditi iz povrnih i dubljih razloga. Kada ovek radi na sebi zbog nagrade ili pohvale, pozicije ili iz dunosti, ili iz neke vrste uobraenja, ili ponosa ili zbog zasluga, zbog asti ili elje da se zadovolji, ili u vidu imitacije, straha i tako dalje, - svi ti motivi ili izvori njegove volje (neki bolji, neki loiji) jo uvek nisu ovek sam koji radi na sebi samom. Ti motivi su serija surogata za pravo Ja u oveku zamenska Ja, od kojih neka obrazuju zamenika nadzornika i, kao to je reeno, neka su bolja, neka loija, neka su korisna, neka smetnja tj. neka su u veoj meri unutranja i tako okrenuta sutini, neka su u veoj meri spoljanja i tako okrenuta ka lanoj linosti ili zamiljenoj osobi, za koju smatramo da jesmo i na koju troimo toliko mnogo snage, misli, vremena i novca, da bismo je odrali, okruenu oblacima negativnih emocija i sukoba.

Jedino e istinski Rad na linim negativnim emocijama , a ne imaginarni Rad, omoguiti da se promeni poloaj. U suprotnom e negativne emocije ostati tamo gde jesu, u drugom obliku, jer one nalikuju Proteju, (gr. , Prtes je morski bog u grkoj mitologiji. Ima proroke sposobnosti, ali menja svoj oblik da bi izbegao da nekome otkrije sudbinu; odgovorie samo onome ko uspe da ga uhvati. prim. prev.), koji neprestano menja svoj oblik i pretvara se u neto drugo. Ali to je neophodan deo Rada, koji svako mora proi, da kroz iskreno posmatranje vidi koliko je privren negativnim emocijama sa jedne strane i kako pokuava da ih se oslobodi sa druge. Rad neizbeno svakoga vodi do istog mesta i istih iskustava. ovek mora dostii taku uvianja svoje sopstvene bespomonosti shvatanja svoje mehaninosti. A to e ga, ukoliko to nije negativno iskustvo, dovesti u stanje pamenja sebe. Time to vidi svoju bespomonost, on privlai

17

pomo. Jer shvatanje svoje bespomonosti dovodi oveka u Tree stanje svesti, gde pomo moe stii do nas.

Cilj ovog Rada je da probudi zakopanu savest- ne govorim o steenoj savesti, koja je razliita kod svake rase i predstavlja pitanje obiaja, treninga, klase ili nacije. Zakopana savest je ista u svim ljudima, ali lei van domaaja. Da ta zatrpana savest nije u nama, Rad bi bio beskoristan nita vie do nova, luda moda, novi argon. Kada bismo mogli da dotaknemo tu zakopanu, pravu savest, u istom trenutku bismo znali da su sva negativna stanja pogrena u stvari da su otrov za nas. Upravo preko unutranjeg ukusa, kako se to naziva u Radu, spoznajemo to za sebe. Unutranji ukus omoguava oveku da uvidi kada je negativan. I tada poinje bitka. On eli da neto kae i ne moe. Kada se to dogodi, kada ga Rad dovede do te take, Rad onda radi na njemu. To nije vie neto to on prihvata, ve neto za ta se on mora boriti u sebi. Tada poinje da uvia da mora raditi na svojim negativnim emocijama na nivou, koji lei na dubljoj taki u unutranjosti i tada e mu savest pomoi. Ako radi na negativnim emocijama, jer mu je tako reeno, ili zato to se stidi pred drugima zato to ih ima itd. tada radi spolja na njima, a ne istinski iz sebe samog. Ali bez maglovitih nagovetaja prave savesti, koje Rad poinje da budi u ljudima, i njene unutranje pomoi, bitka sa negativnim emocijama bi bila nemogua. To znai, da negde u nama ne postoji savest, negativne emocije bi bile nesavladive. ivot bi bio suvie jak. No, na sreu po nas, koji ivimo na Zemlji, mestu smetenom toliko daleko u Zraku Kreacije, da je za samo jedan stepen udaljeno od najgoreg mogueg mesta u Univerzumu na sreu po nas, mi u sebi imamo sredstvo za buenje, iako zatrpano, i izvan sebe imamo uenja o buenju, prenoena kroz vekove naporom svesnog oveanstva izvan ivota, koja nas mogu podstai da se probudimo.

***

Vratimo se sada kratkom razmatranju emocionalnog centra u njegovom negativnom delu. On moe biti predstavljen, iako ne sasvim ispravno, na isti nain kao i kod intelektualnog centra.

To je emocionalni centar, poto je stekao negativni deo putem kontakta sa ivotom. Na ovom stepenu neu govoriti o razliitim delovima negativnog aspekta emocionalnog centra, uz napomenu, kao poetnu taku za vae samostalno razmatranje ovog predmeta, da sve u negativnom delu radi pogreno. Uzmimo sumnju. Sumnja je emocionalno stanje, koje brzo ukljuuje negativni deo intelektualnog centra i vodi ga do zakljuaka negativne vrste. Rekao sam proli put da svaka strana pozitivna ili negativna strana ako rade nezavisno jedna od druge, mogu doi do bilo kakvog zakljuka. To mora biti veoma jasno shvaeno. Ako se u negativnom delu emocionalnog centra rodi sumnja, jer sumnja je pre svega emocija, tada e ona pokrenuti negativnu stranu, i samo negativnu stranu, intelektualnog centra, u kom sluaju e sve potvrivati da je vaa sumnja tana. Pretpostavite sada da se vaa sumnja iznenada promenila u pozitivniju emociju, jer ste uli neto to niste znali. ta se dogaa? Tada e poeti da radi pozitivni ili afirmativni deo intelektualnog centra i vai zakljuci e

18

biti potpuno razliiti. Poznata vam je izreka: elja je otac misli. Ali to nije dostatna formulacija. Bilo koje vae emocionalno stanje tei da upravlja vaim razmiljanjem. To je primer kako jedan centar hipnotie drugi i tako pogrenog rada centara. Moramo pokuati da oslobodimo svoje misli emocija, ako su one negativne. Ali sve to je predmet posmatranja i detaljniji razgovor o tome bi zahtevao mnogo vremena.

Dodau jo par stvari o negativnim emocijama. One su veoma mone. Mogu inficirati svakoga. Jedan od razloga zato su tako nadmone i zato ljudi vole da budu negativni je da tako lako povrediti drugoga. Takoe u vas podsetiti da je jedna od osnovnih karakteristika negativnih emocija ta da se one nastavljaju i nastavljaju, stvarajui uvek iznova svee negativne emocije, mnogo poto je uzrok uklonjen. One oduzimaju toliko mnogo energije i troe je uzaludno, da esto prouzrokuju bolesti. Dobro trasirano negativno razmiljanje i negativne emocije je opasno stanje za oveka. Ukolik ovek radi na svojoj percepciji emocionalnog centra uoie da itav njegov ivot dobija novo znaenje i doivee trenutke buenja, koje nikada nee zaboraviti, i odbleske uvida u to kako je kada emocionalni centar radi na pravilan nain. Ali sam on to ne moe uiniti. Tek preko nove snage i novih ideja i novog naina gledanja na sebe to moe postati mogue. Svi napori, o kojima Rad govori, su neophodni, posebno pamenje sebe.

Psiholoki komentari Birdlip, 18.05.1942.

Danas emo govoriti o posmatranju veza izmeu centara preko Ja. Kao to znate, ovaj Rad poinje samo-posmatranjem, jer je njegov predmet nevidljiva stvar, nazvana sopstvo, koju veinom posmatramo kao datu i koju samo svako individualno moe posmatrati. Prva stvar, koju treba shvatiti, je da vi niste jedna i ista osoba niti u razliitim trenucima, niti u istom trenutku. U prvim pokuajima samo-posmatranja treba uoiti da imate sasvim razliite centre ili umove u sebi, koji deluju simultano. Imate misli, emocije i pokrete, ako uzmemo samo ta tri centra, naime, intelektualni centar, emocionalni centar i motoriki centar. To su tri potpuno razliite stvari. Svaka osoba je sastajalite vie Ja. Razliita Ja u vama imaju svoje predstavnike u svim tim centrima u veoj ili manjoj meri. To znai, svako Ja u vama ima svog predstavnika u ta tri razliita uma ili centra i tako se javlja sasvim drugaije u svakom centru u stvari, toliko razliito, da je potrebno mnogo vremena, pre nego to budemo u stanju da trasiramo manifestaciju nekog Ja u sva tri oblika.

U pokuaju da kontroliete posmatrano Ja, morate zapamtiti da je to neto to misli, osea i kree se to jest, svaka reprezentacija u svakom centru je drugaija. Kontrola ljudske maine je teka, jer sve to se u njoj formira psiholoki naime, kao jedno Ja je reprezentovano na tri sasvim razliita naina, tako da na prvi pogled izgleda nepovezano. Na primer, vae mrtenje. Ono je u motorikom centru. Ali to mrtenje je reprezentovano u emocionalnom centru kao oseanje i u intelektualnom centru kao misao ili gramofonska ploa tj. serija misli koje se

19

mehaniki obru. Puno posmatranje nekog ja je njegovo simultano posmatranje u sva tri centra njegovog porekla.

Pronaimo sada primer za generalnu diskusiju. Uzmimo brigu.

Briga je oblik identifikacije. Bukvalno, ta re ima znaenje cepanja, uvijanja ili davljenja; prvobitno je bila povezana sa reju wringing ones hands, jedan od spoljnih znakova brige. Setiete se da svako psiholoko ili unutranje stanje nalazi neku spoljnu manifestaciju preko motorikog centra to znai, ono je reprezentovano nekim odreenim miinim pokretom ili kontrakcijom itd. Moete uoiti da je stanje brige esto reflektovano nabiranjem ela ili uvijanjem aka. Stanja radosti nikada nemaju tu manifestaciju. Negativna stanja, stanja brige, ili straha, ili anksioznosti, ili depresije se manifestuju u miiima putem kontrakcije, savijanjem, pognutim hodom itd. (i esto slabou u miiima), dok se suprotna emocioanlna stanja reflektuju kao ekspanzija, uspravan hod, ispruanje udova, osloboenih svake tenzije i obino kao oseaj snage. Da bi zaustavili brigu, ljudi, koji brinu i zbog toga se mnogo mrte, nabiru elo, gre prste, gotovo zaustavljaju disanje, treba da ponu ovde oputanjem miia, koji izraavaju emocionalno stanje i oslobaanjem daha. U pozadini relaksacije u ezoterijskom smislu stoji spreavanje negativnih stanja. Negativna stanja se tee mogu ispoljiti, ako je osoba u stanju relaksacije. To je razlog zato je reeno da treba praktikovati relaksaciju svakoga dana, usmeravajui panju du tela i promiljeno oputajui sve napete miie.

Kontrolu emocionalnog centra je teko sprovesti direktno, delimino zbog toga to on radi suvie brzo 30.000 bre nego formatorni deo intelektualnog centra, tako da ovek zapada u negativno stanje ili brigu pre nego to to sazna. Ali emocionalni centar se u Radu ponekad poredi sa nekontrolisanim slonom, vragolanom, sa dva kontrolisana slona sa obe strane naime, intelektualnim i motorikim centrom. Pogrena emocionalna stanja, loa stanja iz navike brige, mrzovolje itd. moraju se prvo registrovati kao neto to postoji. Po pravilu ljudi ne vide svoja stanja, ve se nalaze u njima. Zatim, mora se upotrebiti jedan od kontrolisanih slonova. Razmotrimo ta znai upotrebiti intelektualni centar u tom pogledu. To znai da morate uoiti misli, koje se odvijaju u vama, kada brinete. Imamo odreenu koliinu volje nad intelektualnim centrom moemo kontrolisati misli, iako do malog stepena. Zaustavljajui, ili ne nastavljajui, ne verujui u njih, ne odobravajui misaoni deo brige, jedan slon je tako rei postavljen uz nekontrolisanog emocionalnog centra. Drugi kontrolisani slon je motoriki centar, koji se povinuje naoj volji, ako usmerimo panju na njega. Moemo opustiti miie itd. Kao to znate, u uputstvima, datim u Radu o relaksaciji, se kae da se mali miii moraju opustiti mali miii na licu, miii koji daju izraz lica, posebno. To ukljuuje i miie oko oka, oko usta i brade, miie jezika, grla, dela glave pod kosom itd.

Vratimo se brizi. Briga predstavlja pogrean rad centara. Ona je oblik unutranjeg pridavanja znaaja tj. identifikacija. Ona je neprestano meanje negativne imaginacije sa nekoliko injenica, koja dovodi do uspostavljanja pogrenih veza u

20

centrima. To je vrsta laganja, pored mnogih drugih vrsta laganja, koja se odvijaju u nama i rasprostiru po centrima. Uvek je lako brinuti, jer to donosi olakanje i predstavlja, kakvo jeste, oblik pravdanja sebe. Ona je bliska samo-saaljenju i nasilju. Briga nije razmiljanje. Um je voen brigom, emocionalnim stanjem, i zamraen. Panja usmerena na neto uvek pomae, jer nas usmerena panja prebacuje u svesnije delove centara. Briga nije razmiljanje o drugima. Ona nije spoljno pridavanje znaaja. Dok uimo kako da ivimo sa stanovita Rada, tako da ivimo svesnije u ivotu a ne samo u ivotu bez iega izmeu sebe i rada, briga je jedna od stvari, koja nam pokazuje neto o nama samima, ukoliko je posmatramo bez kritike i tokom dugog vremenskog perioda. Ne smete misliti da je suprotnost brizi ravnodunost. Vi moete i treba da osetite strah zbog druge osobe u opasnosti meavinu nade i straha ali briga je sasvim drugaija, jer se tada ukljuuje imaginacija. Ona postaje navika, kao i mnoga druga negativna stanja, a ljudi ak zamiljaju da su bolji od drugih, jer ih imaju i gaje oseanje zasluge zbog svoje brige. Ljudi esto ak misle da je opravdano brinuti zbog svega, zbog prolosti i budunosti, zbog samih sebe, zbog drugih itd. To jednostavno nije nita drugo do ozbiljna bolest negativnosti, teko izleiva, jer jednom kada osoba postane obrtna maina za brigu, uspostavljaju se sve vrste pogrenih veza i sve radi na pogrean nain i budui da je jedina stvar, u kojoj uiva, briga, osloboditi je nje, kada bi to bilo mogue, bi znailo unititi njeno glavno zanimanje. U vezi sa time, setiete se jedne od izreka u Radu da vam je zatraeno da uinite samo jednu stvar, da se odreknete svoje posebne vrste patnje. To zvui lako. Pokuajte. Razlog zato je to tako teko je to bi to znailo razoriti itav sistem Ja u vama, koja uivaju da uine da patite i za koja smatrate da ste to vi.

Vratimo se pitanju: ta je to briga? Budui da je ona oblik identifikacije, to znai da dovodi do konstantnog gubitka snage. Ljudi koji brinu u velikoj meri iscrpljuju same sebe, cede svoju ivotnu snagu. Ako posmatrate sebe dok brinete, videete da je to zaista nalik cepanju i uvijanju i davljenju sebe iznutra, kombinovano sa spoljnim miinim pokretima, koji su ve opisani. Tu nema centra gravitacije. Nema pravca, nikakvog jasnog cilja; sve je u neredu; sve se u oveku kree u svim moguim pravcima. To je kao da se sva ta razliita Ja u nama podignu i jure, uvijajui ruke i ne izgovarajui nita do negativnu imaginaciju, koja dominira scenom. Ne kaem da je mogue nikada ne brinuti. Postoje situacije, posebno danas, kada je potpuno nemogue zaustaviti je na vreme. Govorim vie o tendenciji po navici da se brine o svemu i da se svaki dogaaj uzima kao izvor brige.

Da jasno formuliemo ta treba uiniti imati neki pravac pomae da se sprei ovo stanje nereda, koje, kao to je reeno, predstavlja oblik unutranjeg pridavanja znaaja i nije spoljno pridavanje znaaja. Unutranje pridavanje znaaja je uvek mehaniko. Spoljno pridavanje znaaja je uvek svesno to je svesno postavljanje sebe u poziciju drugog bia i, budui da to zahteva usmerenu panju, ono vas oslobaa brige. Ako obratite panju, videete da ti mali oblici brige poinju veoma rano ujutru. Veoma je dobro i vredno napora poeti sa radom na sebi rano ujutru, pre nego to se ue u ivot i dunosti. Malo svesnog

21

rada u to vreme, uoiti male zaetke brige ili negativnih emocija ili samo-saaljenja itd. i rei im ne uzdizanje iznad njih ne smatrajui da su oni vi sav taj rad na ne-identifikaciji sa odreenim mainama, odreenim Ja, u rano jutro, moe promeniti itav dan. U to spada i ideja o otpisivanju dugova, odbacivanja svih unutranjih rauna ako je mogue. Tada neto svee i novo zapoinje dan i prekida se ustajalost ivota, koja u stvari predstavlja ustajalost samog sebe, koje uvek na isti nain reaguje na sve, imajui uvek iste poglede na stvari, posmatrajui druge uvek na isti nain itd.

Rad na sebi moe dati velianstvene rezultate ako se setite da ste u ivotu u Radu, a ne u ivotu bez iega izmeu sebe i njega. Raditi znai transformisati svoj odnos prema ivotu. Sve praktine stvari u njemu imaju svoj cilj. To je rad na sebi. To jest, to je biti u Radu u ivotu ne u ivotu. ta je va zadatak? Zato ste ovde? ta je to to treba da promenite? ta je to to treba da nauite o sebi, toj stvari koju uzimate kao datu, tu stvar, koja je va aparat za ivot? Da li vam va aparat za ivot daje rezultate koje elite? Vi sami, vaa linost, je aparat, koji koristite da biste iveli ivot. Dobro je postepeno videti da je va nain kako uzimate ivot, va ivot i da moete poeti da radite na svom nainu kako ga uzimate a to znai, radom na sebi i vaim mehanikim reakcijama na sve to se dogaa. Jer vae mehanike reakcije na ivot jeste vi i to stvara vae nesree i sree i ta stvar pod nazivom vi sami je va aparat za ivot, koju ste sami napravili i koja je napravljena u vama iz hiljadu zaboravljenih razloga. To je stvar, koju odvijamo svakoga jutra, da bismo se suoili sa danom. I to je stvar, o kojoj Rad govori na svim stepenima stvar na kojoj moete raditi i koju moete promeniti. Pokuajte da razmiljate o tome da nije ivot taj koga moete promeniti, ve samo sebe same u svojim reakcijama na ivot. Jednom kada sagledate tu ideju, tada, kakve god da su okolnosti ivota, imaete u svom domaaju snagu, ija je vrednost neprocenjiva.

Tokom dugo vremena mi apsorbujemo sve vrste negativnih emocija, identifikujui se sa njima i posmatrajui ih kao sebe same, kao neophodne, kao istinite, i pokuavajui da radimo na njima. Efekat toga da ne idemo za nekim mehanikim reakcijama u sebi i da se osetimo slobodnim u odnosu na njih je magian. Uoiete kada se to dogodi. Veoma je interesantno, ali je pitanje vaeg sopstvenog iskustva.

Moda ete shvatiti da Rad nije prosto dosadan trud. To je samo-osloboenje putem odreenog unutranjeg napora, koji se naziva rad na sebi.