ULNI ORGANI

Sistem ulnih organa omoguava neprekidno obavetenje organizma o promenama u spoljanjoj i unutranjoj sredini, odnosno promenama koje se deavaju u samom organizmu, to je i osnovni preduslov za njegov opstanak.ulni organi (receptori) primaju raznovrsne drai, koje se kao nadraaji zatim prenose preko nervnog sistema do organa koji reaguju, tj. efektora (Slika 1). elije koje su sposobne za prijem drai nazivaju se ulne elije, i one su kod veine ivotinja grupisane u ulne epitele, a ulni epiteli, zajedno sa drugim tkivima, grade ulne organe.

Slika 1.

Evolutivno najstarije ulo je ulo dodira ili taktilno ulo. Ono je i najrasprostranjenije u ivotinjskom svetu. Njegove elije smetene su u koi ili neposredno ispod nje. Iako su rasporeene po itavoj telesnoj povrini, ulne elije za dodir su naroito mnogobrojne na isturenim delovima tela, kao to su na primer pipci crva, mekuaca, zglavkara i riba. Kod viih kimenjaka ovu funkciju obavljaju razliite tvorevine nazvane ulni pupoljci ili ulna telaca. Njih ima vie vrsta i smetena su uglavnom u koi i sluzokoi.Kod viih ivotinja i oveka postoje specijalni ulni organi ili ula. U njihov sastav ulaze receptori (ulne elije ili nervni zavreci) na koje deluju odreene drai, nervna vlakna preko kojih se nadraaji do centra i nervni centri, odnosno odgovarajue oblasti u kori velikog mozga u kojima se stvaraju oseaji vida, sluha, dodira i drugi. ulni organi su diferencirani prema specifinim funkcijama, to se ogleda ne samo u njihovoj prilagoenosti za prijem odreenih vrsta drai ve i u tome to se u nima javlja specifian nadraaj. ula su, kao posebni organi, katkad veoma sloene grae.

U ulima kimenjaka postoje tri tipa ulnih elija: primarne ulne elije, slobodni nervni zavreci odnosno ulno-nervne elije i sekundarne ulne elije. Primarne ulne elije su elije koje primaju dra preko jednog kraeg nastavka i istovremeno preko jednog drugog, dueg nastavka prenose nadraaj do nervnih elija. Kod kimenjaka, one se nalaze u organima ula vida i ula mirisa. (Slika 2.)Sekundarne ulne elije su ulne elije na povrini, bez nastavaka za prenoenje nadraaja. One prenose nadraaj neposredno odgovarajuim nastavcima nervnih elija. (Slika 2.)ulno-nervne elije predstavljaju elije koje lee dublje ispod povrine tela i s njom ostvaruju vezu preko duih nastavaka- slobodnih nervnih zavretaka. (Slika 3.)

Slika 2. Prikaz primarnih i sekundarnih ulnih elija.

Slika 3. Prikaz ulno-nervnih elijaPODELA ULNIH ORGANA

Prema prirodi drai koje primaju, ula ivotinja se mogu svrstati u tri grupe ulnih organa. Prvu grupu ine organi koji primaju mehanike drai mehanika ula i u njih spadaju taktilni organi, boni organi, infundibularni organ, statiki i sluni organi.Drugu grupu sainjavaju ulni organi koji primaju svetlosne drai optika ula i oni obuhvataju organe ula vida (parne i neparne oi kimenjaka).Treu grupu predstavljaju ulni organi koji primaju hemijske drai hemijska ula i u njih se ubrajaju olfaktivni organi (organi ula mirisa) i organi ula ukusa.

STATOAKUSTIKI APARAT

ULO SLUHA

Za orjentaciju ivotinja u prostoru, naroito onih koje ive u vodenoj sredini, slue posebni statiki ili ravnoteni organi. Pomou ovih organa organizam se informie o poloaju svog tela u prostoru i o njegovim promenama. Mada se razlikuju po broju i poloaju u telu princip grae ovih organa u osnovi je isti kod razliitih grupa organizama: ini ih grupa ulnih elija snabdevenih ulnim dlaicama smetenih u posebnoj jamici ili zatvorenom mehuru (statocistu), na koje slobodno nalee vrsto telace (statolit) vrei pritisak na njih svojom teinom. Pri promeni poloaja tela menja se poloaj statolita koji pri tome nadrauje odreene ulne elije. Organizam tada reaguje kompenzacionim pokretima koji vraaju telo u normalan (fizioloki) ravnoteni poloaj. Kod beskimenjaka, ulo sluha je slabo razvijeno. Sloenou grae i funkcije ono se istie samo kod insekata, kod kojih ima vanu ulogu u prepoznavanju i meusobnom komuniciranju. Kod kimenjaka ulo sluha je tesno povezano sa statikim organima koji reguliu ravnoteu i poloaj tela u prostoru. Tada ine zajedniki skup organa oznaen kao statoakustiki aparat. (Slika 4.)

Slika 4. Statoakustiki aparat

Uvo je organ ula sluha. Uvo ima ulogu u detekciji zvune drai, odnosno u prikupljanju i preraivanju zvuka. U njegovoj grai razlikujemo spoljanje, srednje i unutranje uvo. (Slika 5.1. i 5.2.).

Slika 5.1. Spoljanje, srednje i unutranje uvo.

Slika 5.2. Graa uva

Spoljanje uvo (Slika 6.) predstavlja hrskaviava una koljka (auricula) i spoljanji sluni kanal (meatus acusticus externus). Spoljanji sluni kanal je blago vijugav, hrskavino-kotani kanal, duine oko 2,5 cm, koji se prua do srednjeg uha. Una koljka i spoljanji sluni kanal slue za prikupljanje zvune vibracije koje upravljaju prema srednjem uhu. U spoljanjem slunom kanalu nalaze se lezde, koje lue unu mast cerumen (Slika 7.) i mnotvo dlaica, koje tite uvo od praine, mikroorganizama i insekata. Na dnu spoljanjeg slunog kanala nalazi se bubna opna (membrana tympanica) koja predstavlja granicu izmeu spoljanjeg i srednjeg uva. Bubna opna ima vanu ulogu u prenoenju zvunih talasa.

Slika 6. Spoljanje uvo Slika 7. Una mast cerumen

Srednje uvo (Slika 8.) nalazi se u kotanoj upljini slepoone kosti i ispunjeno je vazduhom. Sve upljine srednjeg uha ispunjene su vazduhom. Sa spoljanjim uvom je u vezi preko bubne opne, a na unutranjoj strani, prema unutranjem uvu, nalazi se kotana pregrada sa dva otvora (okrugli i ovalni prozor). Srednje uvo je preko Eustahijeve trube u vezi sa nosno drelnom upljinom. Eustahijeva truba slui za izjednaavanje pritisaka sa spoljanje i unutranje strane bubne opne, to pri velikom pritisku ima ulogu zatitne opne od oteenja. U srednjem uvu nalaze se tri slune koice: eki, nakovanj i uzengija (Slika 9.). Prve dve koice vode poreklo od primarnog zgloba donje vilice , koji je dospeo u sluni region, pri emu je eki nastao od artikulare, a nakovanj od kvadratuma. Uzengija je homologna kolumeli vodozemaca, gmizavaca i ptica. eki (malleus) je jednim svojim krajem srastao sa bubnom opnom, a drugim krajem pokretno zglobljen sa nakovnjem (incus). Ovaj je, opet, zglobom povezan sa uzengijom (stapes), ija osnova nalee na ovalni otvor (prozor). Ovalno oko je otvor na zidu kotane ahure unutranjeg uha. Ono je zatvoreno jednom vezivnom, elastinom membranom. Ispod njega nalazi se jo jedan otvor - okruglo okno, takoe zatvoreno vezivnom membranom. Zvuni talasi preko elastine membrane ovalnog okna izazivaju treperenje perilimfe, najpre u gornjem a zatim u donjem kanalu pua prema okruglom oknu. Ovi pokreti se preko bazalne membrane, na kojoj lei Kortijev organ, prenose na dlaice ulnih elija, koje deluju kao rezonatori zvuka.

Slika 8. Srednje uvo Slika 9. Tri slune koice

Unutranje uvo (Slika 10.) je sloene grae, smeteno u dubini tj. u piramidi slepoone kosti. Zbog sloenosti izgleda Galen ga je nazvao labirint. Poinje od okruglog i ovalnog otvora (prozora) na granici izmeu srednjeg i unutranjeg uva. U njegovoj grai razlikujemo kotani i opnasti deo. Kotani deo se sastoji iz kanala i upljina kotani labirint (labyrinthus osseus) (Slika 11.). Opnasti deo predstavlja membranozni labirint (labyrinthus membranaceus) (Slika 11.) i sastoji se iz trema (vestibulum), pua (cochlea) i polukrunih kanalia (canales semicirculares ossei). Duplja unutranjeg uva ispunjena je tenou perilimfom. U njoj se nalazi membranozni labirint koji je takoe ispunjen tenou endolimfom. U grai membranoznog labirinta razlikujemo dva dela: pu koji pripada ulu sluha, i trem sa polukrunim kanaliima, koji pripadaju ulu ravnotee.

Slika 10. Unutranje uvo Slika 11. Membranozni i kotani labirint

Pu (cochlea) ima oblik ljuture sa dva i po uvojka, po emu je dobio ime. Unutranjost pua (Slika 12.) je podeljena jednom kotanom ploicom, koja se nastavlja u opnastu bazalnu membranu i deli duplju na dva kanala. Opnasti deo pregradnog zida razliite je irine: u bazi pua je najdui, a prema vrhu je sve iri. U jednom od kanala pua, na bazalnoj membrani, nalazi se Kortijev organ, koji je u stvari receptorni deo ula sluha.

Slika 12. Unutranja graa pua

Kortijev organ sastoji se iz potpornih i ulnih elija, koje su u vezi sa nervnim vlaknima slunog nerva. Te ulne elije su receptori za sluh, koje su snabdevene treplama i povezane nervnim vlaknima slunog nerva.ujemo tako to se vazdune vibracije prenose na bubnu opnu, a sa nje, preko slunih koica, na ovalni prozor koji zatreperi i pokrene perilimfu. Treperenje perilimfe, prenosi se na endolimfu i bazalnu membranu, na kojoj se nalazi Kortijev organ. Treperenje bazalne membrane dovodi do nadraivanja receptornih trepljastih elija i do stvaranja nervnog impulsa, koji se vlaknima slunog nerva prenosi do centralnog nervnog sistema tj. do centra za sluh.Zvuk se iz spoljanje sredine do unutranjeg uha prenosi preko spoljanjeg i srednjeg uha vazduna provodljivost zvuka. Takoe, zvuk se do unutranjeg uha moe preneti i preko kostiju glave kostna provodljivost. Kod zdravih osoba vazduna provodljivost zvuka je bolja od kostne. Poremeaj vazdune provodljivosti zvuka naziva se konduktivna nagluvost, dok poremeaji na unutranjem uhu i nervnim strukturama ukljuenim u prenos zvunih senzacija predstavljaju perceptivnu nagluvost. Kod konduktivne nagluvosti ne uju se dobro duboki, a kod perceptivne visoki tonovi.Kvantitativno ispitivanje sluha, tj. koliko je sluh oteen, vri se grubo apatom ili glasnim govorom, a precizno audiometrima. Kvalitativnim ispitivanjem sluha odreuje se mesto oteenja, a sprovodi se pomou zvunih viljuki.

ULO RAVNOTEE

Receptori ula za ravnoteu se nalaze na tremu i polukrunim kanaliima. Trem ine dva mehurasta tela ispunjena endolimfom i meusobno povezana jednim kanalom. Vee od njih koje je u neposrednoj vezi sa polukrunim kanaliima, uestvuje u odravanju ravnotee tela. U njemu se nalaze receptorne elije izduenog oblika koje na slobodnim krajevima imaju treplje, koje su uronjene u pihtijastu supstancu u kojoj se nalaze sitni kristali. Receptorne elije povezane su sa ograncima slunog nerva, koji provode impulse u centralni nervni sistem.Pri promeni poloaja glave napred, nazad i u stranu, sitna kristalna telaca svojom teinom pritiskaju trepljaste zavretke ulnih elija i tako stvoren nadraaj prenosi se do centra. Kao posledica toga nastaje refleksna reakcija miia koji odravaju ravnoteu tela. Polukrunih kanalia ima tri (semicirkularni kanali) u njihovim ampulastim proirenjima nalaze se receptorne elije, uz koje su potporne elije. Pri pokretanju glave pokree se i tenost u polukrunim kanaliima i time nadrauje receptore,gde nadraaji preko slunih nerava odlaze u centralni nervni sistem. Povrede trema i polukrunih kanalia izazivaju teke poremeaje ravnotee.

ZAKLJUAK

Ljudsko uvo je jedno od najosetljivijih ula iza ije sloene funkcije stoji komplikovana anatomska graa. Ovo je potvreno i injenicom da do sada nije konstruisan nijedan aparat koji moe da bude toliko efikasan u analizi zvuka kao ljudsko uvo. Pretpostavlja se da ono moe razlikovati vie od 400 000 razliitih zvukova, ak i one koji su toliko slabi da izazivaju minimalno pokretanje bubne opne koje odgovara jednoj desetini prenika vodonikovog molekula. Ovu sloenu funkciju ljudskog uva i dalje pokuavaju da objasne mnogobrojne teorije, bez zadovoljavajueg objanjenja.Organu ula sluha pridodat je u unutranjem uvu i organ ravnotee. Njihova anatomska blizina moe objasniti i meusobnu funkcionalnu povezanost kao to se vidi u sluaju kada neposredno po prijemu zvunog impulsa koji upozorava na opasnost dolazi do postavljanja tela u poloaj koji omoguava bekstvo ili napad.Putem ula sluha ne samo da uspostavljamo audioverbalnu komunikaciju sa sagovornikom, ve istovremeno vrimo i kontrolu sopstvenog govora.Tehnoloki razvoj, a posebno pojava digitalne tehnologije, sigurno predstavlja vaan korak u eksperimentalnom istraivanju u cilju definitivnog objanjenja funkcionisanja ula sluha. S druge strane, primena digitalnog ipa u slunim aparatima i kohlearnim implantatima ide u pravcu formiranja modela vetakog akustikog aparata. Meutim, jo uvek savremene tehnoloke inovacije ne mogu da zamene prirodu, ve samo da je u izvesnom stepenu imitiraju.

LITERATURA

Anelkovi I., Stajkovac A., Ili A. Anatomija i fiziologija za I razred medicinske i zubotehnike kole. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2012. Kruni M., Savi I. Biologija za drugi razred srednje kole. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996. Kruni M., Savi I., uri B. Biologija II za drugi ili prvi razred medicinske kole. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1997.Ognjanovi B., orevi N. Praktikum iz opte fiziologije sa radnom sveskom. Prirodno matematiki fakultet, Kragujevac, 2010.Petrovi V., Pai M., ulafi Lj., Cviji G. Biologija za trei razred gimnazije. Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd.tajn A., iki R. Vebe iz fiziologije ivotinja. Prirodno matematiki fakultet, Kragujevac 1990.

12