TEHNOLOKA KOLA

TEHNOLOKA KOLA

PARAIN

PODRUJE RADA:POLJOPRIVREDA,

PROIZVODNJA I PRERADA HRANE

OBRAZOVANI PROFIL:PROIZVOA

PREHRAMBENIH PROIZVODA

MATURSKI RAD

TEMA: Proizvodnja KomprimataProfesor: uenik:

Prolost i sadanjost a.d Parainka-ParainA.D. Parainka vue korene od firme Braten brae Milojkovi. Formirana je 1924.god. kao zanatska radionica a onda kao fabrika bombona,okolade ,ratluka i biskvita.Radi sve do II svetskog rata. Proizvodnja u ovoj industriji obnovljena je tek posle osloboenja 1946.god. U posleratnim uslovima, u periodu obnove sa slabom tehniko-tehnolokom pripremljeniu ova a.d. beleila je znatne uspehe.Posle 1945.god. biva nacionalizovana i ona nastavlja delatnost pod nazivom Parainka.Linija za proizvodnju bombona i karamela je kupljena 1960.god.Od 1970.proiruje se asortiman kupovinom linije za vakae gume.

Pogon za proizvodnju okoladnih proizvoda otvoren je 1990.god,a aprila 1998. radi novi pogon za proizvodnju kukuruznog ipsa.

Proizvodni asortiman a.d. "Parainke""Parainka" u svom proizvodnom asortimanu ima:

Sve vrste punjenih i tvrdih bombona

Sve vrste karamela

Sve vrste ratluka

Sve vrste elea

Komprimate

Dra proizvode

Sve vrste vakaih guma

okoladne proizvode i okolane figure

PODELA KOMPRIMATA

Komprimati su proizvodi koji se dobijaju presovanjem eera kome se dodaju

Vezivno sredstvo

Klizno sredstvo

Arome

Boje

Kod nas se rade sledee vrste komprimata: Perpermint

Malina

Narana

Limun

SIROVINE ZA PROIZVODNJU KOMPRIMATA

Za proizvodnju komprimata potrebne su odrene sirovine:

eer(saharoza,glukoza)

Mg stearat

Arome

Voda

Boje

Limunska kiselina

EER

P ostoje vie vrsta eera, ali za komprimate imalju vanu ulogu dve vrste eera: saharoza i dekstroza

Saharoza

Saharoza je repin ili trani eer i rasprostranjen je u prirodi u biljnom svetu.Njena formula je C12H22O11.Saharoza u prometu se naziva konzumni beli i konzumni rafinisani eer. Saharoza sadri najmanje 99,6% iste saharoze,a ostali sastojci su voda,redukujui eer i mineralne materije.

Saharoza se kristalizuje u bezbojnim kristalima.ista saharoza nije hidroskopna i to je stepen istoe vei, to je ona hidroskopnija.Dobro se rastvara u vodi i njena rastvorljivost zavisi od porasta temperature rastvora.

Zagrevanjem saharoze se topi na 160 oC, a pri daljem zagrevanju dobijamo tamnu boju tako da na 200 oC prelazi u karamel eer uto-mrke boje sa svojstvenim mirisom.Na veoj temperaturi preko 200 oC eer se ugljenie.

GlukozaGlukoza(dextroza,groani eer) je monosaharid C6 H12 O6 Koji se industrijski dobija iz skroba(kukuruza,penice,krompira).Dextroza je prah bele boje.

Sadri sve materije minimalno 90%.Sadraj D glukoze minimalno 99,5%.

Sadraj sulfatnog pepela maksimalno 0,25%.Sadraj ukupnog sumpro-dioksida maksimalno 15 mg/kg.Kontrolie se boja prisustvo mehanikih neistoa struktura praha.

MAGNEZIJUM STERATMagnezijum stearat mora da ima sledee karakteristike:

Fini beli prah

Nerastvorljiv u vodi, alkoholu i etru Kiselinski broj masnih kiselina 195 -210

Hloridi ne vie od 0,025%

Teki metali ne vie od 20pmm

Gubitak suenjem ne vie od 60%

Ne manje od 3,8% i ne vie od 5% magnezijuma na suenu supstancu

Zapreminska masa oko 0,35g/mg

Veliina estica prosena veliina 20-80 mikrona

Kontroliu se:

Boja

Miris

Ukus

Finoa praha

Prisustvo mehanikih neistoa

AROME

Arome su dodaci u malim koliinama i slue za aromatizovanje komprimata. One doprinose da proizvod ima povoljna dejstva na organizam

Arome se dele na:

Prirodne

Vetake

Prirodne arome su: eterina ulja i esencije.Eterina ulja su sastave komponente nekih biljaka.Eterina ulja se nalaze u zainima ili mirisnim travama.Eterina ulja su laka isparljiva tena slabo rastvorljiva u vodi taka kljuanja se kree od

150 o-300 oC.Neka eterina ulja imaju baktericidna a neka lekovita dejsva.

Dobijaju se razliitim tehnolokim postupcima i to:

Izolovanjem

Destilacijom

Presovanjem

Ekstrakcijom

Esencije se izdvaju od eterinih ulja ili nekih komponenti eterinih ulja.Vetake arome se izrauju od sirovina koje potiu od prirodnih materija.Vetaka aroma moe da ima hemijski sastav kao i prirodna aroma ili da bude drugaijeg hemijskog sastava nego prirodna aroma ili da ima ista svojstva.

VODA

U industriji voda ulazi u sastav proizvida kao sastojak,slui za proizvodnju kao prenosnik toplote.slui za rastvaranje odreenih materija i slui kao sredstvo za pranje i odravanje higijene

Voda mora da bude bakterijoloki i hemijski ista, da ne sari primese,stran ukus i miris,ne sme da bude zamuena ph treba da bude izmeu 6,5 i 9.Tvrdoa vode je najvaniji pokazatelj kvaliteta vode sa tehnolokog aspekta,jer sadrane soli mogu da reaguju sa sastojcima proizvoda naroito sa mastima i da tako vre autooksidaciju to utie na finalni proizvod i na njegovu stabilnost

Razlikuju se:

Prolazna(karbonatna,nepostojana)tvrdoa

Stalna(nekarbonatna,postojana)tvrdoa

Ukupna tvrdoa vode

Prolaznu tvrdou vode uslovljavaju Ca i Mg soli ugljene kiseline bikarbonati.Pri zagrevanju ove soli su nepostojane i prolazne i nerastvorene soli karbonata Ca(HCO3)2-CaCO3+H2O+CO2Prema ukupnoj tvrdoi vode se dele na: meke,srednje meke,tvrde i vrlo tvrde.Bakterioloka kontrola je obavezna.U cilju sigurnosti kvaliteta vode vri se dezinfekcija.Bistre i bezbojne vode dezinfikuju se kuvanjem,filtriranjem kroz specijalne filtere ili hlornim preparatima.Kao dezinfekciono sredstvo koristi se hlop koji se vodi dodaje kao elementarni hlor u vidu gasa ili kao rastvor hlornog krea(kalcijum hidroksida).

BOJE

Za bojenje prehrambenih proizvoda koriste se prirodne i sintetike boje koje moraju biti sintetiki iste.Bojenje prehrambenih proizvoda je dozvoljeno samo kada je to predvieno odgovarajuim propisima.Boje i razreivai za boje koji se koristi u prehrambenoj industriji ne smeju imati tetno fizioloko dejstvo na oveka i ne smeju sadrati nikakve otrovne materije. Prema poreklu sirovina od kojih su proizvedene i nainu dobijanja boje za bojenje dele se na:

Prirodne boje koje se dobijaju iz prirodnih materija,

Sintetike ili vetake koje se dobijau sintezom iz hemijskih jedinjenja.

Prirodne i sintetike boje imaju odrene karakteristike i odren hemijski sastav koji je sloen i obino nije naznaen na pakovanju.

Iste boje esto nose razliite trgovake nazive,nap:indigo nlufinska kiselina se pojavljuje pod nazivom: indigotip indigokarmin.

Iz ovih razloga uvedena je meunarodna klasifikacija boja koje slui za indikovanje boja proizvodena u razliitim zemljama.

U prirodne boje spadaju: karotin i karotinoip,hlorofil karminska kiselina,biljni ugalj,cvekla,crno groe, borovnica.Dozvoljene sintetike boje rastvorljive u vodi.One veoma dobro zamenjuju prirodne boje.Ravnomerno se rasporeuju.

LIMUNSKA(CITRONSKA) KISELINA

Limunska kiselina(C6H8O7) se proizvodi kao kristalna i kao anhrid limunska kiselin.

Kristalna limunska kiselina kristalizuje sa jednim molekulom vode u obliku bezbojnih prozirnih kristala romboidnog oblika.Poinje da se topi na

70 o -75oC.

Limunska kiselina nema miris i pseduje ist,kiseo osveavajui ukus.Kristalna limunska kiselina je hidroskopna a anhidrid limunske kiseline nije hidroskopna ali se tee rastvara. Koristi se kao zain za bombone,karamele,ele i druge mase, regulator ph vrednosti rastvora i dr.

Limunska kiselina je veoma rasprostranjena u prirodi,nalazi se u vou,povu mleku i mesu.

Limunska kiselina se dobija iz razreenog rastvora melase, fermentacijom saharoze pomu glivica(Aspergiluss niger).

TEHNOLOKI POSTUPAK

PROIZVODNJE KOMPRIMATA

Priprema ae vri u otvorenom bubnju gde se dodaje:eer, Mg- stearat i arome kod pepermita a kod maline je malo drugaije.U eer se dodaje boja,aroma i kiselina.Kad se masa izmea dodaje se Mg stearat i onda se celokupna masa ponovo izmea(15-20 min).

Granulacija kod ovih sirovina trebalo bi da bude ista.Izmeane sirovine se tablatiraju na maini za tablatiranje pod pritiskom(5-6t). Kao klizno sredstvo radi boljeg klizanja nejee se koriste soli stearinske kiseline,kalcijum i magnezijum stearat.

Pakovanje proizvoda se vri runo, a zatvaranje termiki.U jednom pakovanju ima 10 tableta a pakovanje je teko 30gr.

Komercijalna kutija sadei 100 pakivanja i teko je 3kg.

Papir kojim se pakuje po 10 tabletica zove se alufolija a kutije su od kartona.

Skladita ge se uvaju upakovani proizvodi moraju biti u besprekornoj istoi.

LITERATURA

1. Svetomirka Cvejanov,Borislava Toi,Smiljka Kaluerski Prehrambena tehnologija za II razred tehnolokih kola

2. Pripravniki radovi AD"Parainke"