A mbasada Maroka u Srbiji, prve arapskezemlje koja }e se predstaviti kao po~asnigost Me|unarodnog sajama knjiga u Be-ogradu, najavila je da }e sto kvadratnih metara svog{tanda izgraditi u marokanskom arhitektonskom stilui ispuniti ga izdanjima najzna~ajnijih nacionalnih izda-va~a i institucija. [tand bi ve~eras, posle sve~anogotvaranja Sajma trebalo da otvore ministri kulture Ma-roka i Srbije Mohamed el Ara`an i Vladan Vukosavlje-vi}. Posle tog otvaranja u otvaranju u Hali 2, programzemlje po~asnog gosta - re~ je o ~etiri tematske tribi-ne - preseli}e se u salu Borislav Peki}. Na tribinama kaogosti iz Maroka najavljeni su pisac Tahar Ben @elun,istori~ar i generalni sekretar Marokanske zajednice udijaspori Abdela Busuf, knji`evnica i prevodilac Sana^airi i pesnikinja Safae Si`ilmasi Idrisi.

Prva tribina na temu Marokanski model religioznostiodr`a}e se u ponedeljak, 22. oktobra, i na njoj }e u~e-stvovati Abdulah Busuf. On je stru~njak za istoriju Me-diterana, jedno vreme bio je na ~elu Udru`enja d`ami-ja u Strazburu, a od 2006. ̀ ivi u Briselu i poslednjih de-setak godina zadu`en je za marokansku dijasporu. Au-

tor je autobiografske knjige na arapskom i francuskomjeziku Soba 305: poro|ajni bolovi drugog poro|aja i isto-rijskog dela Arapska opa`anja u istoriji o Emiru Nekor.Kako je najavljeno, ideja da se poka`e da marokanskiverski model, zasnovan na obredima, dogmama i su-nitskom sufizmu daje odgovore i na najkompleksnijapitanja na{eg vremena ne samo u Maroku, te da sezbog dokazane efikasnosti u stvaranju duhovnog i po-liti~kog mira u ovom arapskoj zemlji, ~ije je stanovni-{tvo ve}inski muslimansko i mo`e uspe{no prenijeti i uevropske zemlje u kojima `ive muslimani.

Nastavak na III strani

MAROKONA SAJMU KNJIGA U BEOGRADU nedel

ja, 2

1. o

ktob

ar 2

018.

Marokanska arhitektura i izdava~i na {tandu u Hali 2, tematske tribine u Sali „Borislav Peki}“

Religija, poezija, prevodila{tvo i literatura

2 MARNA SAJMU KNJIGnedelja, 21. oktobar 2018.

J edan od najpoznatijih i naj~itanijih pi-saca frankofonskog podru~ja, TaharBen @elun, bi}e gost 63. Me|unarod-

nog beogradskog sajma knjiga i, kako se najavlju-je, u~estvova}e u programima zemlje po~asnoggosta Sajma, Kraljevine Maroko.

Ben @elun u Beograd stì e 27. oktobra i ve} }e u16 sati na Sajmu odr`ati konferenciju za {tampu, apotom }e u 17.30 na {tandu izdava~ke ku}e Clio ~i-taocima potpisivati svoje knjige. Clio je, naime, upra-vo objavio Ben @elunov roman Brak iz zadovoljstvakoji je sa francuskog na srpski jezik prevela LjiljanaMirkovi}. U ovom delu pisac, ro|en 1944. u Fesu,govori o tragi~nim sudbinama ljudi u Maroku, kojesu odre|ene obi~ajima i predrasudama protiv ko-jih je borba ne samo neravnopravna ve} ~esto i iz-gubljena. Stoga su i retki oni koji se u tu borbu upu-{taju, koji se ne pla{e emocija, koji se iz petnih ìlabore za dostojanstvo na koje, kao na glavnu pret-postavku ljudskog, imaju potpuno pravo.

Tahar Ben @elun jedan je i od najpopularnijih pi-saca postkolonijalne Severne Afrike. U njegovoj bi-ografiji stoji zapisano da je zavr{io arapsko-francu-sku osnovnu {kolu, da je poha|ao francusku sred-nju {kolu u Tan`eru, a da je na Univerzitetu Moha-med V u Rabatu upisao studije filozofije. Sredinom1960-ih bio je u~esnik protesta protiv nasilnog po-na{anja marokanske policije; uhap{en je, i ka`njen.

Ben @elun je iz Maroka oti{ao u Francusku, gdeìvi du`e od 40 godina. Autor je vi{e od dvadeset

romana i pesni~kih zbirki; iako mu je maternji jezikarapski, sva svoja dela napisao je isklju~ivo na fran-cuskom. Za roman Sveta no} dobio je Gonkurovunagradu; za roman To zaslepljuju}e odsustvo svetlo-sti primio je Me|unarodnu knjì evnu nagradu IM-

PAC Dablin; godine 2008. Nikola Sarkozi, tada{njipredsednik Francuske, dodelio mu je Krst velikogoficira Legije ~asti. Bio je i u naju`em izboru za No-belovu nagradu za knjì evnost.

Tahar Ben @elun poznat je na{im ~itaocima. Nje-gov roman Sveta no} objavljen je 2002. u izdanjuNarodne knjige / Alfa. Pored romana Brak iz zado-voljstva u izdanju Clio, izdava~ka ku}a Laguna uo~iovogodi{njeg Sajma knjiga ponovila je Svetu no}(prevela Nade`da Obradovi}), i objavila je Ben@elunov roman Dete od peska, u prevodu GordaneBreberine.

Tahar Ben @elun je izuzetno prijatan sagovornik.Iako je ovaj ekskluzivni intervju vo|en posred-stvom elektronske po{te, na molbu za razgovor zaDanas odgovorio je pozitivno u roku od desetakminuta. Zatim su, vrlo brzo, na pitanja usledili od-govori koji svedo~e ne samo o Ben @elunovom od-nosu prema knjì evnosti, ve} i o jednom vrsnom,anga`ovanom intelektualcu koji na lestvici vredno-sti kao najva`nije izdvaja slobodu, dijalog, po{to-vanje drugog... Jednom re~ju, sve {to na{e ìvote~ini vrednim ̀ ivljenja.

U romanu „Brak iz zadovoljstva“ otvaratemnogo veoma va`nih pitanja. Me|u njima je vi-dljivo, kao centralno, pitanje rasizma premacrncima u marokanskom dru{tvu. Kako se mo-`e objasniti ose}anje neprijateljstva? Odakle tamr`nja? ̂ ini mi se da je taj virus danas zahvatioceli svet...

- U XIX i na po~etku XX veka, ropstvo je postoja-lo u tradiciji nekih zemalja. Kad su marokanski tr-govci, beli i bogati, krenuli sa svojim poslovima uAfrici, smatrali su normalnim da afri~ke `ene isko-ri{}avaju do te mere da su ih odvodili sa sobom uMaroko, kako bi ih pretvorili u seksualne ropkinjeili u slu{kinje. To je bilo prirodno stanje stvari, jer ni-ko u to vreme ropstvo nije osporavao. Po~ev{i odtakvog ~injeni~nog stanja, rasizam se ustoli~io i ne-prekidno traje do ovih dana.

Ta mr̀ nja, stanje prezira prema bi}u koje se sma-tra nì im, nastavlja se i dalje. Zato moj roman Brakiz zadovoljstva podse}a na takvu nenormalnu situ-aciju i, koliko je meni poznato, ovo je prvi put da sejedan roman fikcija bavi tom temom i razvija je.

S druge strane, govorite o ljubavi. Koje su naj-lep{e re~i za ljubav? Da li je ljubav ose}anje ko-je se uvek ̀ eli, ali nikad ne ostvaruje?

- Brak iz zadovoljstva je, tako|e, roman o ljubavi.Beli trgovac je istinski zaljubljen u tu mladu `enukoju privremeno `eni dok je u Senegalu. U maro-

kanskoj tradiciji o ljubavi se ne govori, ne koriste sere~i. Iz stida. Ljubav ostaje ose}anje, zanos koji mo-`e biti proniknut, shva}en, ili ignorisan. O ljubavi seobi~no pri~a kad ljubavi nedostaje, kad se pati po-sle odbacivanja ili posle raskida.

Celi je svet svedok stra{ne imigracione dra-me. Siroti ljudi koji dolaze u druge zemlje prola-ze kroz specifi~nu fizi~ku i psihi~ku torturu. Po-sle svega toga, kako se mogu navi}i na novi ̀ i-vot? Izbeglice su traumatizovane i njihova jesudbina krik na uzbunu protiv ksenofobije u dr-`avama Zapada. Da li je migraciona politikaEvropske unije ve} do ìvela poraz?

- Imigracija je drama na{eg doba. Sve je vi{e lju-di koji su spremni i ̀ ele da poku{aju da odu u dru-ge zemlje kako bi spasili svoje ̀ ivote. Ali te zemlje,naro~ito Evropa, ne mo`e da primi ceo svet. Zbogtoga se re{enje nalazi u Africi, u kojoj bi Evropa mo-rala da izvr{i pritisak na vlade bogatih zemalja kao{to su Nigerija, Gabon, Al̀ ir, kako bi one osiguraleda njihovo stanovni{tvo ne po`eli da emigrira. Jer,~ak i kada su dobro prihva}eni, adaptacija imigra-nata jeste te{ka.

Slu~aj izbeglica je druga~iji. Ljudi i ̀ ene koji supobegli pred masakrima koje Ba{ar el Asad vr{inad svojim narodom zahtevaju da im se pomog-ne da se vrate svojim domovima, i to da bi se bo-rili protiv ubila~ke politike Ba{ara el Asada kako bipovratili svoja ognji{ta. Ali to se ne ~ini. Izgleda daje, uz pomo} Rusa i Iranaca, El Asad pobedio. Toje pobeda varvarstva nad civilizacijom. El Asad bimorao da bude uhap{en, i da mu me|unarodnitribunal sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti. Ali onje dobro za{ti}en.

Kako je mogu}e da se demokratska civilizaci-ja u 21. veku ponovo suo~ava sa radikalnom de-snicom? Gde su nestala ljudska prava? Savest?

- Plemenite socijalisti~ke ideje su propale. Poli-ti~ke partije levice nisu umele da prona|u odgo-vore na o~ekivanja naroda. Onda su se ljudi okre-nuli prema desni~arskim ekstremima, demago-{kim populistima, prema rasistima. Takvo je ljudskobi}e, kada se pla{i, spremno je sve da u~ini.

Zbog ~ega se kulturolo{ke razlike ne bi iskorstile da se bolje ~uje glas Drugog? Sigurna samda ve}ina ljudi misli da bi na taj na~in nestapredrasude i stereotipi?

- Kultura je najbolji na~in borbe protiv predrasude i glupih kli{ea. Ali kad desnica do|e na vlast, onkulturi ukida subvencije. Gra|ansko dru{tvo je tkoje je uvek veoma naklonjeno muzi~arima kodolaze iz dalekih zemalja, prevodnoj literaturi, pozori{tu, itd. Ali ono nije ve}ina.

S druge strane, te predrasude i stereotipi dolaze iz neznanja. Mislite li da u sada{njim globanim okolnostima obrazovanje nije toliko va`no? Da diktatorskim re ìmima, ali i zapadnimdemokratskim dru{tvima vi{e odgovara da ljudi budu neobrazovani jer je onda mnogo lak{zadr`ati vlast?

- Obrazovanje je klju~ celog sistema. Jer ono {tljude tera da glasaju za autoritarne partije jeste neznanje, pra}eno strahom.

Pogledajte, na primer, slu~aj Italije gde je jedndemokratsko glasanje dalo vlast u ruke Salvinijuprista{i zatvaranja granica koji predvodi nemilosrdnu borbu protiv migranata, i ponovo uvodi odre|ene musolinijevske teme. U ovakvom zajedn{tvu, Evropa je na putu da promeni svoj pravac i dzaokrene ka najja~oj desnici. Vide}ete da }e slede}i evropski izbori dati ve}inu partijama ekstremndesnice.

Verujete li da se svet suo~ava sa sukobom cvilizacija?

- Svet se oduvek suo~avao sa onim {to je uni{tavalo civilizaciju. Ali mi nismo u sukobu civilizacijmi smo u sukobu sa neznanjem i strahovima.

Vi ste pisac koji tra ì istinu. Va{a junakinja, Nabu, u romanu „Brak iz zadovoljstva“ ìvi u hamoniji sa prirodom, ona nije muslimanka, onne poznaje zakone vere, ona na ̀ ivot gleda kana lepi san. Ali ̀ ivot je, vide}e, okrutan?

- U Braku iz zadovoljstva Nabu je lik koji ja mnogo volim. Ona jeste u slozi sa prirodom, ona nemrasisti~ke i seksualne predrasude, ona se voljno predaje bez neke zadnje misli. Ali ona ne zna da li }

Jedan od najpopularnijih pisaca postkolonijalne Severne Afrike govori ekskluzivno za Danas

TAHAR BEN @ELUN: Mo}nici su na putu da uprljaju i uni{te planetuAn|elka Cviji}

EKSKLUZIVNO

Plemenite socijalisti~ke idejesu propale. Politi~ke partijelevice nisu umele da prona|uodgovore na o~ekivanjanaroda. Onda su se ljudiokrenuli prema desni~arskimekstremima, demago{kimpopulistima, prema rasistima.Takvo je ljudsko bi}e, kada sepla{i, spremno je sve da u~ini

Mi nismo u sukobu civilizacija, mi smo u sukobusa neznanjem i strahovima: Tahar Ben @alun

3OKO GA U BEOGRADU nedelja, 21. oktobar 2018.

ri-mali

u-natoojio-

o-al-a-mu-{e

toe-

ou,d-e-

ni-dae-

ne

ci-

a-a,

a-r-

nao

o-ma

e-}e

ljubav na koju joj se zavetovao njen privremeni mu`biti ja~a od ljudske okrutnosti. Ipak, ima dovoljnodostojanstva i inteligencije da se odupre zlu.

Pro{lo je dvadeset godina otkako ste objavi-li knjigu „Kako sam mojoj }erki objasnio rasi-zam“. Da li se mladi danas manje boje islama?

- U Evropi se danas islam o~ituje kao potpunistranac u odnosu na zapadnja~ki ìvot. Terorizamje u ime te religije zaista iskrivio sliku islama; stvo-ren je amalgam, i sada je tu situaciju te{ko prome-niti. Islamofobija progradira u celome svetu.

Teroristi~ki islamisti~ki napadi su glavni od-bojni faktor kada se govori o migrantima i izbe-glicama. Da li mediji - i vi pi{ete za dnevne listo-ve (Mond je jedan od njih...) mogu da izmenejavno mnjenje, da objasne da ti napadi nemajuni{ta sa islamom kao religijom? Religije nisu ra-sisti~ke?

- ̂ ovek je toliko ratova zapo~eo u ime religija!Tekstovi i mi{ljenja koja obja{njavaju stvari suneophodni, ali ne i dovoljni. Treba krenuti po {ko-lama, pri~ati sa decom, i utuviti im u glave {ta surasisti~ka mr`nja i neznanje. Pogre{no shva}ene,religije podsti~u ljude na rasizam. To nije novost.Islam slavi iste ljudske vrednosti kao i druge dvemonoteisti~ke religije. Ali ~ovek u to ne `eli dapoveruje.

Jednom ste rekli „Zahtevam da se D`ord`uBu{u sudi pred me|unarodnim tribunalom zazlo~ine protiv ~ove~nosti. On je vodio ilegalnirat... On je odgovoran za stotine hiljada mr-tvih...“ Da li je Bu{ jedini krivac?

- Suditi D`. V. Bu{u bila bi normalna stvar, aliAmerika je mo}na i zato izmi~e pravdi. Su|eno jeafri~kim i jugoslovenskim krivcima, ali se nikad nijeniko setio da oformi sud za onoga koji je zapo~eonepravedni rat, ilegalni rat, zasnovan na la ì, i kojije prouzrokovao smrt i nesre}u miliona Ira~ana. Ni-je on jedini krivac; Sadam je uhap{en, poni`en iobe{en! Iako je i Bu{ kriv, kao on.

Kritikujete radikalni islam ali, u isto vreme, ipolitiku Zapada. Kako vidite budu}nost sveta?

- Budu}nost sveta nije u verskom i politi~kom ra-dikalizmu. Budu}nost je u razumu, sporazumeva-nju, u dijalogu; pogledajte, na primer, {ta se de{a-va u slu~aju klime. Tramp odbija da se povinujepreporukama stotina dr`ava za spas planete. Bra-zilska ekstremna desnica, za koju postoji rizik dabude izabrana, protivi se borbi za ~istu planetu. Da-kle, mo}nici su na putu da uprljaju i uni{te planetu.

„Hiljadu i jedna no}“ i „[eherezada“... One vasinspiri{u, zar ne?

- Hiljadu i jedna no} za mene su bili referentnodelo za pisanje i pri~anje o Maroku. To je pripove-da~ka tehnika koja je veoma va`na.

Suprotstavljate se tradicionalnim idejama ka-da je re~ o polo`aju ̀ ene u muslimanskom dru-{tvu. Vidite li da se ne{to u tome promenilo?

- Polo`aj ̀ ena u muslimanskim zemljama je vr-lo zabrinjavaju}i. Stvari se menjaju polako. U Maro-ku je promenjen zakon o li~nom statusu, ali ne do-voljno da bi ̀ ena dobila sva prava koja joj pripada-ju.

Pi{ete prozu, ali i poeziju. Koje je od ta dva te-`e pisati?

- Poezija je glavna; to je moj omiljeni knjì evni iz-raz. Poezija (lepota) je ta koja }e spasiti svet.

Jedan asteroid u glavnom asteroidnom poja-su je dobio ime po vama. Kako se ose}ate? Po-malo astralno? Bo`anski?

- Ose}am se dobro, i istovremeno zabrinutozbog budu}nosti sveta. Pisac koji je zadovoljan je-ste pisac koji je proma{io svoju vokaciju. Pisac nijenikad zadovoljan, nikad u slozi sa autoritarnom po-liti~kom mo}i.

Kultura je najbolji na~inborbe protiv predrasude iglupih kli{ea. Ali kad desnicado|e na vlast, ona kulturiukida subvencije

Nastavak sa I strane

U okviru predstavljanja Maroka na Sajmuknjiga, u ponedeljak u Domu omladine na-stupi}e marokanska muzi~ka zvezda FaridGanam, pobednik arapske verzije me|una-rodnog TV peva~kog takmi~enja Glas. Ro|enje na jugu Maroka u porodici muzi~ara. Kaoafirmisani basista marokanskog muzi~kogandergraunda 2006. osnovao je grupu Maia-ra Bend koja neguje moderan marokanskizvuk pod uticajem fanka, regea i ska muzike.

U utorak svoju poeziju na Sajmu knjiga~ita}e Safae Si`ilmasi Idrisi. Ona }e predsta-viti svoju poslednju zbirku pesama Moj `i-vot, jedno putovanje, objavljenu u Francu-skoj, sa kojom se ove godine vratila poezijii sa kojom je gostovala i na Sajmu knjiga i iz-

dava~a u Kazablanki. Ro|ena je u Rabatu,odrasla u Briselu, zavr{ila je studije informa-tike, kulture i medija u Rabatu i Bristolu uVelikoj Britaniji. Radila je za marokanske dr-`ave agencije i ministarstva, a njena prvazbirka Mediteran, objavljena 2002. u Fran-cuskoj, imala je odjeka ne samo u francu-skim ve} i u poetskim krugovima Maroka,Velike Britanije i Ma|arske.

Gost tre}e marokanske tribine bi}e Sana^airi. Tema je Literarni prevod kao most izme-|u kultura i naroda. Sana ^airi je profesor naUniverzitetu Hasan Drugi - na Odseku {pan-skih studija na Visokoj {koli za umetnost i hu-manistiku. Doktorirala je u Rabatu na temupolo`aja `ena Andaluzije u vreme kraljevaTaifa. Ono {to je ~ini idealnim govornikom nazadatu temu jeste Marokanska nagrada za2018. koju je dobila za prevod romana Izaba-le Aljende Japanski ljubavnik na arapski jezik.Bavi se i knji`evnom teorijom i kritikom. Ova

tribina trebalo bi da poka`e da je „prevodkao drevna aktivnost u svim svojim aspekti-ma kroz vekove igrao va`nu ulogu u kultur-noj saradnji me|u narodima“ i da je „istorijasjajan svedok da je knji`evni prevod zna~aj-no doprineo brisanju geografskih granica ismanjenju razdaljina izme|u dr`ava“.

Na poslednjoj marokanskoj tribini pod na-slovom [ta mo`e knji`evnost u ovom vreme-nu?, u subotu 27. oktobra, govori}e pisac, pe-snik i slikar Tahar Ben @elun, ~ije su tri knjigeobjavljene na srpskom jeziku uo~i ovog go-stovanja - Brak iz zadovoljstva (Clio), Sveta no}i Dete od peska (Laguna). @elunov zadatak bi-}e da uka`e na polo`aj pisca koji dolazi izmarokanskog dru{tva, ulogu romana i knji-`evnosti u savremenom ubrzanom svetu, te

da upozori na zapostavljanje ~itanja od ~eganije imuno ni Maroko.

Tahar Ben @elun jedan je od najpopular-nijih pisaca postkolonijalne Severne Afrikei svakako je najve}a zvezda marokanskognastupa na 63. Sajmu knjiga u Beogradu.Uprkos ~injenici da mu je maternji jezikarapski, celokupno knji`evno delo napisa-no je na francuskom. Ro|en je 1944. u Fesu.Zavr{io je arapsko-francusku osnovnu {ko-lu i poha|ao francuski srednju {kolu u Tan-`eru. Kasnije se preselio u Rabat na studijefilozofije. Emigrirao iz Maroka u Francuskui upisao Univerzitet u Parizu. Sara|ivao uknji`evnom ~asopisu Svet. Doktorirao je uoblasti psihijatrije i socijalnog rada. Iskustvopsihoterapeuta koristio je u svom umetni~-kom plodnom stvarala{tvu. Autor je vi{e oddvadeset romana i pesni~kih zbirki. Za svoj{esti roman Sveta no} dobio je Gonkurovunagradu 1987. godine.

Marokanska arhitektura i izdava~i na {tandu u Hali 2, tematske tribine u Sali „Borislav Peki}“

Religija, poezija, prevodila{tvo i literatura

Farid Ganam

Neke od knjiga marokanskih autora prevedene na srpski

4 nedelja, 21. oktobar 2018.MAROKO NA SAJMU KNJIGA U BEOGRADU

N ije Kazablanka samo mestogde se Ingrid Bergman i Hem-fri Bogart nikada nisu sreli, ne-go je tu i Rikov bar koji nikada nije postojao.Filmski mit i danas privla~i turiste u zanimljivambijent koji vodi preduzimljiva Amerikan-ka. Ali, nedaleko od d`amije Hasana II, jedneod dve najve}e na svetu, nalazi se jo{ jednaznamenitost Kazablanke...

Sajam knjiga u Kazablanki! Malo re~i,mnogo o~ekivanih uzbu|enja! Dvadeset~e-tvorogodi{njak, jo{ uvek u sopstvenom mla-dala~kom tra`enju, dinami~an, neizbru{en iotvoren za novi `ivot. Preko tri stotine pisa-ca, pesnika, autora iz stru~nih i nau~nih obla-

sti. Egipat je bio po~asni gost, me|u kakodoma}ini ka`u, sedam stotina izlaga~a. A po-red brojnih promocija knjiga organizovanoje i nekoliko zanimljivih foruma kao {to suFilm i knji`evnost, Knji`evnost i fotografija iKnji`evnost i televizijske serije.

Kraljevina Maroko po~asni je gost pred-stoje}eg Beogradskog sajma knjiga. Prvaafri~ka i arapska zemlja koja u Beograd pri-sti`e kao izlaga~ sa ̀ eljom da temeljnije upu-ti srpsku kulturnu javnost u svoje savreme-

no stvarala{tvo i kulturno nasle|e. Jedan od~lanova delegacije bi}e i slavni frankofoni pi-sac Tahar Ben @elun, poreklom iz Maroka. Bioje jedan od brojnih u~esnika i na forumima ipromocijama pod velikim belim {atorima uKazablanki na sajmu knjiga februara ove go-dine. Imao sam zadovoljstvo da se tamo na-|em kao gost Marokanskog ministarstvakulture i Ambasade Maroka u Srbiji, u tro~la-noj delegaciji koja je predstavljala Beograd-ski sajam knjiga i srpske izdava~e.

Uznemirenje pred sve~ano otvaranje, ne-izvesnost, postrojena po~asna garda u crve-nim mundirima, neko va`an je pristizao, alise ne zna ta~no kada... Mladi princ Mulaj elHasan otvara sajam i sa pratnjom obilazi{tandove. Okupljen diplomatski kor na prije-mu u ~ast otvaranja sajma. U velikoj hali me-{avina savremenih i tradicionalnih odora, lju-bazan, nasmejan svet koji se tiska pored i na{tandovima.

Sajam knjiga u Kazablanki svrstava se ured zna~ajnijih sajmova pre svega u Africi alii u svetu kad je re~ o posebnom kulturnomambijentu u kome zajedno ̀ ive arapski, fran-cuski engleski i berberski jezik. Primetni sufrancuski {tandovi sa velikim brojem izdanjarazli~itih ud`benika stru~nih knjiga, zna~aj-nih autora prevedenih na francuski ili arap-ski. Nezaobilazni Karl Marks i ovde se vra}apobedni~ki, intelektualno intrigantno, kaozvezda prognanih ali dolaze}ih vremena, jersu oko njegovih dela okupljeni mladi i obrija-ni ljudi. S druge strane, nekoliko je dobro po-se}enih mesta sa islamskom verskom litera-turom, na kojima tako|e ima posetilaca ali sagalabijama, dugim bradama i fesovima naglavi. Veliki broj {tandova sa literaturom za

mlade na francuskom, arapskom a ponegdei berberskom jeziku. Pored frankofone, naj-zastupljenije knji`evnosti, esejistike, publici-stike... kod profilisanijih izdava~a vidljiv je pri-li~an broj naslova posve}enih kulturnoj ba-

{tini. Najimpresivnije deluje izbor knjiga na{tandu Izdava~ke ku}e Raskr{}a. Osniva~ Ab-dulkader Retnani ka`e da je preduze}eosnovao 1993. i dosad objavio vi{e od 600naslova. Sa svojim saradnicima ukazuje nasli~ne probleme s kojima se susre}e kao i ve-}ina izdava~kih ku}a u svetu, umanjeno in-teresovanje kod mladih za ~itanje i kupovi-nu knjiga, piraterija u nekim arapskim ze-mljama (Ibn Haldun ili Andre Menar, Muha-med Nurudin i mnogi drugi)... Posebno va-`an deo produkcije su velike monografijekulturnog nasle|a Maroka. Takva reprezen-tativna izdanja svoje mesto na{la su i na{tandu Ministarstva kulture Maroka.

Od stranih zemalja koje izla`u na nacio-nalnim {tandovima treba spomenuti Fran-cusku, Kinu, Italiju i [paniju kao i arapske go-ste Saudijsku Arabiju, Egipat i druge.

Pa`nju privla~e Afri~ki Orijent i Pustinjskalisica. To su nazivi dve veoma zanimljivemarokanske izdava~ke ku}e. Kod Pustinj-ske lisice re~ je delima pisaca koja su pre-vo|ena i ~itana izvan granica Maroka, ilikoja su prevedeni sa drugih jezika, zna~aj-ne teme izvan knji`evnosti, poseban seg-ment literature za decu na arapskom ifrancuskom jeziku. Jedna od autorki je ve-oma omiljena marokanska spisateljica Lej-la Slimani, nagra|ena pre tri godine Gon-kurovom nagadom. Afri~ki Orijent objavlju-je veliki broj politikolo{kih, ekonomskih,sociolo{kih, istorijskih i kulturolo{kih stu-dija marokanskih stru~njaka.

Tekst i fotografije: Zoran Hamovi}

Po~etak jednog velikog prijateljstva...

Marokanski ministar kulture u BeograduNastup Maroka na Beogradskom sajmu knjiga predvodi}e marokanski ministar kulture Mohamed el Aaraj. Bi-lo bi dobro kada bi na sajmu u Beogradu bila i na{a ambasadorka Sla|ana Prica sa svojim saradnicima, koji sus mnogo pa`nje i truda uspevali da usmeravaju sve aktivnosti u organizaciji Sajma u Beogradu. Onda bi svi u~e-snici s marokanske i srpske strane mogli da ka`u da je ovo samo po~etak jednog velikog prijateljstva!

Uznemirenje pred sve~ano otvaranje,neizvesnost, postrojena po~asnagarda u crvenim mundirima...

Moderno doba ne bira prostor

Nezaobilazni Karl Marks vra}a sepobedni~ki, intelektualno intrigantno, kao

zvezda prognanih ali dolaze}ih vremena