Видео рад“Погледи”

Маје Бегановићи

серија слика“Машине”

Дарка Трајановића

подстицај језа заједнички пројекат

“ П е р ц е п ц и ј е ”

реализован у

Уметничком центруУниверзитетске библиотеке“Светозар Марковић”

у Београдуод 15. априла до 8. маја 2013.

Куратори изложбе: Наташа Матовић и Селман Тртовац

Савет галерије: Селман Тртовац, Ана Адамовић, Милан Блануша и Маријана Цветковић

Видео рад младе уметнице, Маје Бегановић, под сугестивним називом Погледи, сублимира најједноставнију

људску представу о реалности и поставља је као један од фундаменталних елемената самоспознаје, кључног питања којим се бави уметнички рад ауторке.

Маја Бегановић

Погледи

Уметница инспирацију за овај рад прона-лази у сопственој интими, у свом окружењу, свом детету чиме се недвосмислено поставља у индивидуалистички контекст постмодер-низма. Видео рад Погледи заузима нешто другачији угао гледања, јер се уметница поставља у улогу малог детета, бебе, која интензивно учи о свету и о себи визуелно учитавајући чак и најједноставније визу-елне надражаје. Премда се ауторка наи-зглед измешта из сопственог микрокос-моса, она ипак не прекида са анализом сопственог бића, и повезивањем, а можда чак и супротстављањем две стране своје личности – улоге уметнице и улоге мајке. Посматрајући свет кроз отворене очи де-тета, уметницаприказује референце из сопствених дела, које се нижу као елемен-ти свакодневног окружења: крупан кадар траве каоједан од лајт мотива рада Маје Бегановић, апстрактне слике уметнице… И све се завршава задржавањем погледа на две пчеле, дечје играчке које су, за раз-лику од претходних сцена у видео раду, праћене звуком.

Уметница тежи да нам представи чисту свест, без страхова, без укаљаности и усађених социјалних норми, како упија и схвата реалност, а као реалност представља и једном таквом најискернијм погледу из-лаже сопствени рад. Овим чином она себе разоткрива и дефинише као уметницу и повезује то са чињеницом да је постала мајка. Дечји поглед се задржава на играчки, која није случајно у облику пчеле. Пчеле су симбол новог поретка у њеном животу, али и симбол уређења свести одрасле индиви-дуе. Људска свест се формира од најранијег детињства, на њу утичу бројни фактори везани за одрастање и она се више никада

не може вратити у своје првобитно стање. Надражаји које човек прима у детињству, сугерише нам овај рад, се складиште ду-боко у подсвести, и премда их се нећемо сећати, “причаће нам о томе”, а они ће из дубине бића управљати нашим одлукама. Ова апрстрактна идеја Маје Бегановић по-тиче од промишљања о веома материјаном концепту дишановског ready-made-a – наша подсвест је дата, она је ready-made. А уко-лико је ready-made есенцијално, прото-кон-цептуално уметничко дело, онда је можда наша подсвест направљена као прото-кон-ституент појединца.

Ликовна обрада видео рада је сасвим једноставна, премда не и небитна. Та једноставност, јасни и сведени облици у кадру кореспондирају са идејом основног погледа и првих читања реалности. Музика на крају рада има значај музичке коде, која композиционо заокружује дело.

Видео рад Погледи се може посматрати као продужетак концептуалног опуса Маје Бегановић и као увод у ново поглавље њеног стваралаштва. Кроз ово дело она успева да апсорбује нову улогу мајке у већ изграђену свест о себи као о уметници, док истовре-мено обрађује тему упознавања себе која је константно заокупља и инспирише.

Ана Бамбић Костов

Погледи је видео рад који говори о мојој фасцинацији погледима бебе.

Када се родимо не треба нико ничему да нас учи, све је ту око нас само треба посматрати, што ми када смо тако мали и радимо. На тај начин ми упијамо све из средине или оно што на нас оставља највећи утисак. На тај пери-од углавном немамо сећање, о томе нам углавном само причају.

Касније долази свест о себи и губљење или смањење могућности упијања. Долазе страхови и човек се труди да све то надомести радом.

Овим видеом сведочим о погледима једног малог човека коме ћу касније о свему томе причати.

Сведочење других нас суочава са друштвом. Постојимо у односу на некога, у односу на нешто. Човек не може постојати сам. Јединка сама не би преживела.

Маја Бегановић

Серија радова Дарка Трајановића под називом Машинеприказује уметни-кова промишљања о технолошком

аспекту доба у коме живимо. Аутор своју пажњу усмерава у правцу идеје Луиса Мам-форда, да су машине одувек биле пратилац човека, и да машина није нужно комплико-вани апарат каквим је данас замишљамо.

Уметник разрађује ову идеју и смешта је у савремени контекст. Он апстрахује технич-ке елементе спајајући их у ликовну сугестију о неодвојивости данашњег човека од ма-шине. Полазећи од премисе да је човек од свог постанка био везан за различита оруђа, уметник констатује интензитет те везе у садашњости и фокусира се на неизбежно, али и неопходно, присуство машина.

Хладним и тамним колоритом Трајановић сугерише елементе кабастих металних де-лова тешке машинерије, фабричке хале, металне ограде, који у коегзистенцији стварају једну тмурну, апокалиптичну атмосферу дела. Акценти црвене боје су

Дарко Трајановић

Машине

ретки, али упечатљиви, и могу се читати као симбол присуства органског насупрот машини, постојања човека у симулакруму технологије. Мешањем алузивних техника и приступа, коришћењем провидне фолије и синтетичких боја, уметник подвлачи слојевитост проблематике којом се бави и истиче њену актуелност.

Уметник контемплира о улози и развоју машина у контексту данашњице, а пара-лелно преиспитује ролу човека у таквој ква-зи бионичкој симбиози. Шта би било када бисмо раздвојили машину и човека? Да ли је то уопште могуће? Ово су само нека од питања на која инспирише серија радова Дарка Трајановића.

Ана Бамбић Костов

Серијал радова “Машине” тематизује компјутерску технологију и индустријски напредак. Наука је

развојем информационих технологија створила могућност уласка у сајбер-свет кибернетике. То је паралелни свет онога што називамо реалношћу стварног света. Према Вирилиу, онај моменат када виртуална реалност надвлада праву биће катастрофалан по човечанство.

Даркоа Трајановић

Дарко Трајановић

је визуелни уметник који креира радове у разноврсним медијима као што су: слике, објекти, инсталације, перформанси и видео радови.

Дипломирао (2005), магистрирао (2008) и докторирао (2012) на Факултету ликовних уметности у Београду на сликарском одсеку.

Излагао на преко 30 колективних и 15 самосталних изложби у земљи и иностранству. Члан УЛУС-а од 2006.

Маја Бегановићmaja_beganovic@yahoo.com

1980. Сарајево, БИХ2007. Дипломирала на Факултету ликовних уметности у Београду2008. Члан УЛУС – а у секцији проширених медија

Б и о г р а ф и ј е

СамоСталне изложбе:07.12.2012.-31.01.2013. „Уметничке интервенције“, кустос Зара Аудиелло, Беопројект, Београд23.10.-30.10.2011. Ништа, кустос Биљана Томић, Магацин у Краљевића Марка, Београд27.04.-30.04.2011.„Артикулатор“, видео рад и дигитални принтови, кустос Биљана Томић, Магацин у Краљевића Марка, Београд. Пројекат рађен са Дарком Трајановићем.01.12.-07.12.2009. Оријентација, видео рад, кустос Биљана Томић, Магацин у Краљевића Марка, Београд04.08.-09.08.2009. Субјект који спознаје себе, видео инсталација, Ања Обрадовић, Дом омладине, Београд, СрбијаГрупне изложбе:07.10. 2011.-29.01.2012. Кућа, кустос Aurora Fonda и Zara Audiello, Galeria d’Arte Moderna Palazzo Forti, Верона, Италија27.08. 2011. (А)ФЕВ-Фестивал експерименталног филма и видеа, кустос Лена Франолић, Трг Кмплин, Крк, Хрватска30.08.-07.09. 2010. Real Presence, кустос Биљана Томић и Добрила Денегри, Rеx, Београд02.07.-05.08. 2009. Терарорија, кустос Марко Лађушић, БЕЛЕФ, Београд, Србија16.05. Ноћ Музеја, кустос Биљана Томић, Кућа Боре Станковића, Врање, Србија15.05.-22.05. 2007. Inbetweenes, Балкан: метафора промене, кустос Ludoviko Pratezi и Добрила Денегри, Compleso di San Michele a Ripa Rim, Италија30.09.-07.10.2006. Беле ноћи, Културно информативни центар, Скопље, Македонија21.09. 2006. Тражење праве мере, „У време невидљивости“, кустос Биљана Томић, БИТЕФ, Београд, Србија18.09. – 29.09. 2006. Медитерански уметнички скуп „Бомбарт“, кустос Паола Адризола и Хела Бонаћи, Језеро Бомба, Абруцо, Италија11. 07. – 30.07. 2006. Изложба догађај „Прогресивне наде“, кустос Биљана Томић, Галерија Хаос, Београд

“Перцепције”

Мајa Бегановићи

Даркo Трајановић

ТекстовиАна Бамбић Костов,Мајa Бегановић иДаркo Трајановић

ДизајнНаташа Матовић