Magle Avalona ~ Merion Cimer Bredli

7/21/2019 Magle Avalona ~ Merion Cimer Bredli

1/653

Merion Cimer Bredli, MAGLE AVALONA (I)

Prevela Zvezdana elmi

PROLOG

Govori Morgana...

U svoje vreme nazivali su me mnogim imenima: sestrom, ljubavnicom, svetenicom, enom-mudracem, kraljicom. Sada sam zaista postala ena-mudrac, a moda e doi vreme kada e bitipotrebno da se o ovome zna. Ali, sasvim iskreno, mislim da e hriani priati poslednju priu. Jervilinski svet se sve vie udaljava od sveta u kome vlada Hrist. Nisam u svai sa Hristom, samo sanjegovim svetenicima, koji Veliku Boginju nazivaju demonom i odriu joj da je ikada imala monad ovim svetom. U najboljem sluaju, kau da su njene moi bile sotonske. Ili joj navlae plaviogrta Gospe od Nazareta - koja je takoe imala svoje moi - i kau da je bila veita devica. Ali tajedna devica moe znati o tugama i patnjama oveanstva?

A sada, kad se svet promenio, a Artur - moj brat, moj ljubavnik, kralj koji je bio i kralj koji e

biti - lei mrtav (obian svet kae da spava) na Svetom ostrvu Avalon, priu treba ispriati onakokakva je bila pre nego to su svetenici Belog Hrista doli da sve prekriju svojim svecima i

predanjima.

Jer, kao to rekoh, sam svet se izmenio. Postojalo je vreme u kome je putnik, ako bi imao volje ipoznavao samo nekoliko tajni, mogao da porine svoju lau u Letnje more i da stigne ne uGlastonberi sa svetenicima, nego na Sveto ostrvo Avalon; jer u to vreme kapije izmeu svetovalebdele su u maglama i bile su otvorene, jedna pred drugom, onako kako bi putnik pomislio i

poeleo. Jer to je velika tajna, koju su znali svi obrazovani mukarci u nae vreme: da onim toovek misli stvaramosvet oko sebe, svakoga dana nov.

A sada su svetenici, mislei da to ugroava mo njihovog Boga, koji je jednom stvorio svet dabude zauvek nepromenljiv, zatvorili te kapije (koje nikada i nisu bile kapije, osim u ljudskom umu)

te staza vodi jedino na Ostrvo svetenika, koje su osigurali zvucima svojih crkvenih zvona,odbijajui sve pomisli na drugi svet koji lei u tami. Jo kau je da taj svet, ako zaista postoji,vlasnitvo Sotonino, i ulaz u Pakao, ako ne i sam Pakao.

Ne znam ta je njihov Bog mogao i ta nije mogao da stvori. Uprkos priama koje se priaju,nikako nisam uspela da saznam mnogo o njihovim svetenicima i nikada nisam nosila crninunjihovih robinja-kaluerica. Ako su na Arturovom dvoru u Kamelotu tako mislili o meni kada sam

stigla tamo (poto sam uvek nosila tamne haljine Velike Majke, znamenje njene mudrosti), nisamih razuveravala. I zaista, krajem Arturove vladavine to je moglo biti i opasno, pa sam pognula

glavu pred neophodnou, to moja velika gospodarica nikako ne bi uinila: Vivijen, Gospa odJezera, nekada Arturov najbolji prijatelj, izuzev mene, a potom njegov najljui neprijatelj - opet,izuzev mene.

No, borba je sada zavrena; konano sam mogla da pozdravim Artura, kad je leao na samrti, nekao neprijatelja, mog i moje Boginje, nego samo kao brata, i kao umirueg kome je potrebnapomo Majke, to na kraju eka sve ljude. ak i svetenici to znaju, uprkos svojoj devici Mariji u


2/653

plavoj haljini; jer i ona postaje Majka Sveta u trenutku smrti.

I tako je Artur konano leao, sa glavom u mome krilu, ne videi u meni ni sestru ni ljubavnicuni neprijatelja, nego samo enu-mudraca, svetenicu, Gospu od Jezera; i stoga je poivao nagrudima Velike Majke od koje smo se rodili i kojoj je konano, kao i svi ljudi, moraoda se vrati. Imoda se - dok sam vodila barku koja ga je odnosila, ovog puta ne na Ostrvo Svetenika, nego napravo Sveto ostrvo u tamnom svetu iza naeg, na ono ostrvo Avalon gde, sada, samo retki mogu da

odu - pokajao zbog neprijateljstva koje je niklo meu nama.Dok budem priala ovu priu, povremeno u pominjati stvari koje su se zbile dok sam bila

suvie mlada da bih ih shvatila, ili stvari koje su se desile dok mene jo nije bilo; i moj slualac ese povui, moda, i rei:Ovo je njena magija.

Ali oduvek sam posedovala dar Vida i sagledavanja uma mukaraca i ena; i za sve ovo vremebila sam im svima bliska. A stoga, ponekad, sve to su mislili bilo mi je znano ovako ili onako. Izato u ispriati ovu priu.

Jer jednog dana, i svetenici e je priati, onako kako je oni znaju. Moda e izmeu te dve priemoi da se nazre svetlucanje istine.

Jer postoji neto to svetenici ne znaju, jer veruju u svog Jednog Boga i Jednu Istinu: da nepostoji istinita pria. Istina ima mnogo lica,i nalik je na stari put ka Avalonu; od nae sopstvenevolje, i od naih sopstvenih misli, zavisi kuda e nas put odvesti i da li emo, na kraju, stii naSveto ostrvo Avalon ili meu svetenike sa njihovim zvonima, smru, Sotonom, Paklom i

prokletstvom... ali moda sam nepravedna i prema njima. ak i Gospa od Jezera, koja je mrzelasveteniku odedu kao to bi mrzela otrovnu zmiju, i to sa dobrim razlogom, jednom me jeizgrdila to sam runo govorila o njihovom Bogu.

"Svi su bogovi jedan Bog", rekla mi je tada, kao to je rekla mnogo puta ranije, i kao to sam ja

mnogo puta ponovila svojim uenicama, i kao to e govoriti svaka svetenica koja bude postojalaposle mene, "i sve Boginje su jedna Boginja, i postoji samo jedan Tvorac. Svaki ovek ima svojuistinu, i Boga u njoj."

I stoga, moda, istina lebdi negde izmeu puta za Glastonberi, Ostrvo Svetenika i puta kaAvalonu, zauvek izgubljenom u maglama Letnjeg mora.

Ali ovo je moja istina: ja, koja sam Morgana, govorim vam ovo, Morgana koja je u kasnijem

dobu nazvana Morgana le Fej.

Knjiga prva

GOSPODARICA MAGIJE

1.

ak i usred leta, Tintagel je bio uklet; Igrena, Gospa vojvode Gorloasa, gledala je sa grudobranapreko otvorenog mora. Dok je zurila u magle i izmaglice, pitala se kako uopte da zna kada e no idan biti jednake duine, kako bi mogla da odri Svetkovinu Nove godine. Ove godine, proleneoluje bile su neobino divlje; danju i nou, morski talasi odjekivali su kroz zamak, sve dok vieniko nije mogao da spava, a ak su i psi alosno zavijali.


3/653

Tintagel... jo je bilo onih koji su verovali da je zamak podignut, na kolji isturenog rta,magijom drevnog naroda Isa. Vojvoda Gorloas smejao se tome i govorio kako bi, kad bi posedovao

ita od njihove magije, svakako to i upotrebio da sprei more koje, iz godine u godinu, polakopodlokava obalu. Tokom etiri godine od kako je postala Gorloasva nevesta, Igrena je gledalazemlju, dobru zemlju, kako se obruava u Kornsko more. Dugaki prsti od crnog kamena, otri inazubljeni, pruali su se sa obale u okean. Kada je sunce sijalo, moglo je biti vedro i blistavo, nebo

i voda su se sjajili kao dragulji kojima ju je Gorloas zatrpao onog dana kad mu je saoptila da nosinjegovo prvo dete. No, Igrena nije volela da ih nosi. Dragulj koji je sada nosila oko vrata dobila je

u Avalonu: opal koji je ponekad podraavao plavetnilo mora i neba; no, danas, po magli, ak idragulj je delovao sivkasto.

Zvuci su se zbog magle nadaleko pronosili. Igreni se inilo, dok je stajala i osvrtala se ka kopnu,da uje kopita konja i mazgi, kao i glasove, ljudske glasove, ovde u izdvojenom Tintagelu, gde suiveli samo koze i ovce, i pastiri i njihovi psi, kao i gospe iz zamka sa malobrojnim slukinjama inekolicinom staraca da ih tite.

Igrena se polako okrenula i pola natrag ka zamku. Kao i uvek, dok je stajala u njegovoj senci,

oseala se kao patuljak pred drevnim kamenjem na kraju dugakog zida koji se protezao sve domora. Pastiri su verovali da su zamak izgradili Drevni iz izgubljenih zemalja Lioneza i Isa; po

vedrom vremenu, govorili su ribari, duboko ispod vode mogu se videti njihovi zamkovi. Igreni su

pre izgledali kao kamene kule, drevne planine i bregovi potopljeni veitim podrivanjem mora kojeje ak i ovog asa nagrizalo kolje ispod zamka. Ovde, na kraju sveta, gde more veno gloe tle,bilo je lako poverovati u potopljene zemlje na zapadu; postojale su prie o ogromnoj plamenojplanini koja se rasprsla, daleko na jugu, i stvorila tamo ogromno ostrvo. Igrena nikada nije bila

sigurna veruje li u te prie ili ne.

Da; stvarno su se uli glasovi u magli. To nisu mogli biti divlji jahai sa druge strane mora, nitisa divljih obala Erina. Davno su prola vremena kada je trebalo trzati se na svaki neobian zvuk ilisenku. Ne zbog njenog mua, vojvode; on je bio daleko na severu, borei se sa Saksoncima, rameuz rame sa Ambrozijem Aurelijanusom, kraljem Britanije; da je nameravao da se vrati, poslao bi

glasnika.

A nije trebalo da se plai. Da su jahai neprijatelji, straa i vojnici u tvravi na bedemu, koje jevojvoda Gorloas postavio da mu uvaju enu i dete, ve bi ih zaustavili. Bila bi potrebna itavavojska da se probije kroz njih. A ko bi poslao vojsku na Tintagel?

Bilo je vreme - setila se Igrena bez gorine, polako ulazei u dvorite zamka - kada je mogla da

zna ko jae ka zamku. Sada je u toj misli bilo samo malo tuge. Od Morganinog roenja vie nijeplakala za domom. A Gorloas je bio dobar prema njoj. Ugaao joj je dok se u poetku plaila imrzela ga, poklanjao joj je dragulje i lepe stvari, ratni plen, i okruio ju je gospama da joj se nau, iuvek se ponaao prema njoj kao prema sebi ravnoj, osim na ratnim savetima. Nije ni mogla traitinita vie, osim da se udala za pripadnika Plemena. A tu nije imala nikakvog izbora. Ker Svetogostrva mora postupati onako kako je najbolje za njen narod, makar to znailo rtvovati ivot, ilipoloiti devianstvo u Svetom Braku, ili udati se za onoga sa kim je trebalo zapeatiti savez; iupravo to je Igrena uinila: udala se za rimskog vojvodu od Kornvola, oveka koji je, iako se Rim


4/653

povukao iz itave Britanije, iveo na rimljanski nain.Smaknula je ogrta sa ramena; u dvoritu je bilo toplije, jer je bilo u zavetrini. A tu se, u magli

koja se kovitlala i rastapala, za trenutak pred njom pojavila jedna prilika, otelotvorila se iz magle i

vlage: njena polusestra, Vivijen, Gospa od Jezera, Gospa od Svetog ostrva.

"Sestro!" Re se zanjihala, i Igrena je po tome znala da je nije glasno uzviknula, nego je samoapnula, prinevi ruke grudima. "Da li te zaista vidim pred sobom?"

Lice prilike bilo je puno prebacivanja, a rei kao da su dopirale iz vetra koji jeduvao iza zidova.Jesi li odustala od Vida, Igrena? I od svoje slobodne volje?

Povreena tolikom nepravdom, Igrena je uzvratila: "Ti si odredila da se moram udati zaGorloasa..." No, oblije njene sestre stopilo se sa senkama, nije bilo tamo, nikada nije ni bilo tamo.Igrena je mirkala; kratko privienje je nestalo. Umotala se vrsto u ogrta, jer bilo joj je hladno,veoma hladno; znala je da je vizija upila snagu iz topline i ivota njenog sopstvenog tela.Nisam

znala da i dalje mogu tako da vidim; bila sam sigurna da ne mogu...pomislila je. Potom je

uzdrhtala, znajui da bi otac Kolumba ovo smatrao delom avola, i da bi trebalo da mu se ispovedi.Istina, ovde na kraju sveta, svetenici su prilino aljkavi, ali neispoveena vizija svakako bi se

smatrala svetogrem.Namrtila se; zato bi posetu svoje sestre trebalo da smatra delom avola? Otac Kolumba neka

kae ta eli; moda je njegov Bog mudriji od njega. to ne bi bilo naroito teko, pomislila jeIgrena i jedva suzdrala kikot. Moda je otac Kolumba postao Hristov svetenik zato to nijednadruidska kola nije htela da primi toliko glupog oveka. Hristov bog nije, izgleda, mario je lisvetenik glup ili nije, samo ako ume da odmrmlja misu i da pomalo ita i pie. Ona, Igrena, bila jemnogo pismenija od oca Kolumbe i mogla je bolje da govori latinski ako bi poelela. Igrena nijesebe smatrala za naroito obrazovanu; nije imala upornosti potrebne za izuavanje dublje mudrosti

Stare Vere, niti za uputanje u Misterije dublje nego to je stvarno neophodno za jednu ker Svetogostrva. Ipak, mada bi u svakom Hramu Misterija bila smatrana za neupuenu, meu romanizovanimvarvarima mogla je proi kao dobro obrazovana gospa.

U sobici kraj dvorita, gde je po lepom vremenu dopiralo sunce, njena mlaa sestra, Morgoza,na pragu devojatva sa punih trinaest godina, obuena u komotnu kunu haljinu od nebojene vune isa starim kaputom preko ramena, bezvoljno je prela, namotavajui neravnomernu preu na vreteno.

Na podu kraj vatre, Morgana se igrala starom preslicom, gurajui je zdepastim prstiima tamo-amoi gledajui nepravilne tragove u pepelu.

"Jesam li sad dosta prela?" bunila se Morgoza. "Bole me prsti! Zato moram stalno da predem i

predem, kao da sam slukinja?""Svaka gospa mora nauiti da prede", odgovorila je Igrena onako kako je znala da treba, "a tvoje

predivo je prava sramota, as debelo, as tanko... prsti e ti se brzo navii na posao. Bolni prsti suznak da si bila lenja, poto se jo nisu izvetili." Uzela je od Morgoze preslicu i vreteno i salakoom, bez razmiljanja, iz neravne pree izvukla nit savreno jednake debljine. "Gledaj, nit semoe izvlaiti bez drmanja preslice..." Iznenda se umorila od uvek dolinog ponaanja. "Ali sadamoe da skloni preslicu; uskoro e namstii gosti."

Morgoza je piljila u nju. "Nisam nita ula", rekla je, "ni jahaa ni vesti!"


5/653

"To me nimalo ne udi", odgovorila je Igrena, "jer nije bilo jahaa. Bila je to Poruka. Vivijen jena putu ovamo, a sa njom je i Merlin." Ovo poslednje nije znala dok nije ula sopstvene rei. "Izato odnesi Morganu dadilji i poi da obue svoju prazninu haljinu, obojenu afranom."

Morgoza je urno sklonila preslicu, ali je ipak zastala da se zagleda u Igrenu. "Haljinu bojeafrana? Zbog sestre?"

Igrena ju je otro ispravila. "Ne zbog nae sestre, Morgoza, nego zbog Gospe od Svetog ostrva i

zbog Glasnika Bogova."Morgoza se zagledala u areni pod. Bila je to visoka devojka koja je tek poela da izrasta i

sazreva u enu; njena gusta kosa bila je crvenkasta kao i Igrenina, a na licu je imala puno pegica,ma koliko ih inae paljivo natapala mlekom i preklinjala travarku da joj donosi nove i nove kupkei masti za nju. Sa trinaest godina ve je bila visoka koliko i Igrena, a jednog dana bie i via.Zlovoljno je podigla Morganu i odnela je. Igrena je povikala za njom: "Reci dadilji da obue detetuprazninu haljinu, a onda je donesi dole; Vivijen je jo nije videla."

Morgoza je zlovoljno gunala neto u smislu da ne vidi zato bi velika svetenica elela da vidijedno derite, ali rekla je to poluglasno, pa je Igrena mogla da se pravi da je nije ula.

Kad se popela uz usko stepenite, obrela se u ledenim odajama; tu se nije palila vatra osim usredzime. Dok je Gorloas bio odsutan, delilaje krevet sa sluavkom, Gvenis, a njegovo produenoodsustvovanje dalo joj je izgovor da nou dovodi u krevet i Morganu. Ponekad je sa njima spavala iMorgoza, kako bi delili krznene pokrivae zbog velike hladnoe. Veliki brani krevet, sa

baldahinom i zavesama protiv promaje, bio je vie nego dovoljan za tri ene i dete.Gvenis, koja je bila stara, dremala je u uglu, i Igrena je reila da je ne budi, nego je svukla

svakodnevnu haljinu od nebojene vune i urno navukla sveanu odedu, optoenu oko vratasvilenom trakom koju joj je Gorloas kupio u Londinijumu. Stavila je na ruke srebrno prstenje koje

je imala jo od detinjstva... sada je mogla da ga stavi samo na mali i domali prst... a oko vrataogrlicu od ilibara koju je dobila od Gorloasa. Haljina jebila boje re, sa zelenim ogrtaem. Nalaje potom ealj od roga i poela da ga strpljivo provlai kroz kosu, sedei na klupi i paljivoispravljajui pramenje. Iz susedne sobe ula je glasnu dreku i zakljuila da dadilja elja Morganu,kojoj se to nimalo ne dopada. Dreka je naglo prestala, to je verovatno znailo da je dadilja ukomumirila Morganu; ili je, moda, to se deavalo ponekad kad bi Morgoza bila dobre volje, Morgozapreuzela eljanje, svojim vetim, strpljivim prstima. Igrena je upravo zato znala da e njena mlaasestra umeti lepo da prede kada se rei na to, jer bila je vrlo spretna u svemu ostalom - od eljanja,preko grebenanja vune do ukraavanja kolaa.

Igrena je uredila kosu, privrstila je na temenu zlatnom nalom i stavila stari zlatni bro u naborogrtaa. Pogledala se u starom bronzanom ogledalu koje joj je Vivijen poklonila za svadbu, a kojeje, kako se prialo, kupljeno ak u Rimu. Dok je nametala ogrta, utvrdila je da su joj grudi opetgotovo iste kao ranije; Morgana nije sisala ve godinu dana, i sada su bile samo neto meke i netotee nego pre. Znala je da je vratila staru liniju, jer u ovoj haljini se udala, a sada kope nisu bilenimalo zategnute.

Kada se Gorloas vrati, oekivae da mu ona ponovo doe u postelju. Poslednji put kad su sevideli, jo je dojila Morganu, i on je usliio njenu molbu da dopusti detetu da sisa dok ne proe leto,


6/653

kada tako mnogo dece umire. Znala je da je malo razoaran to nije dobio sina koga je eleo -Rimljani raunaju naslednikesamo po mukoj liniji, mada je razumnije raunati preko majke; to jebilo glupo, jer kako mukarac da bude siguran da je otac nekog deteta? Naravno, Rimljani su uveksilno brinuli o tome ko spava sa njihovim enama, i zakljuavali su ih i uhodili. No, to ne znai daje Igrenu trebalo nadgledati; bilo je dovoljno loe sa jednim mukarcem, pa ko bi onda poeleo jojednog, koji bi moda bio i gori?

Iako je eleo sina, Gorloas je bio uviavan i dopustio je da Morgana spava sa njom u krevetu ida sisa, i ak se drao dalje od nje i spavao sa sluavkom, Etar, kako Igrena ne bi ponovozatrudnela i izgubila mleko. I on je znao koliko dece umire ako se odbije pre nego to dovoljnoojaaju da jedu meso i tvrdi hleb. Deca hranjena kaom postaju boleljiva, a leti esto nema kozjegmleka, ak i ako pristaju da ga piju. Deca odgajena na kravljem ili kobiljem mleku esto povraajui umiru od toga, ili dobijaju groznicu koja ih opet odnosi. I zato je pustio da dalje doji Morganu,

odlaui time roenje sina koga je eleo za barem godinu i po dana. Bila mu je zahvalna na tome, inee gunati ma koliko brzo sada zatrudnela.

Etari je posle tih poseta ubrzo stao da raste stomak i ona je poela da se ponosi; pa, rodie sina

vojvodi od Kornvola! Igrena nije obraala panju na devojku; Gorloas je ve imao sinove-kopilane,od kojih je jedan i sada bio sa njim, u logoru vojskovoe Utera. No, Etar se razbolela i pobacila, aIgrena je bila dovoljno uviavna da se ne raspituje kod Gven koja je delovala vrlo zadovoljnarazvojem dogaaja. Stara Gven znala je o travama suvie mnogo za Igrenin ukus.Jednog dana,zakljuila je,naterau je da mi tano kae ta je ubacila u Etarino pivo.

Sila je u kuhinju, dok se dugaka suknja vukla za njom po stepenitu. Morgoza je ve bilatamo, u svojoj najlepoj haljini, a i Morgana je imala prazninu odoru, obojenu afranom, pa jeizgledala tamnoputa kao Pikt. Igrena ju je podigla i vrsto je zagrlila. Mala, tamnoputa, nena,

toliko sitnih kostiju da je izgledalo kao da dri kakvu sitnu pticu. Na koga li lii to dete? Ona iMorgoza bile su visoke i crvenokose, tena boje zemlje kao i sve pripadnice Plemena, a Gorloas,

iako crnokos, bio je Rimljanin, visok, vitak i orlovskog izgleda; ogrubeo od mnogih bitaka protiv

Saksonaca, suvie ispunjen rimljanskim dostojanstvom da bi bio nean prema svojoj mladoj eni, ipotpuno ravnoduan prema keri koja je dola umesto sina koga je trebalo da mu rodi.

No, teila se Igrena, svi Rimljani smatraju svojim svetim pravom da stiu mo nad ivotom ismru preko svoje dece. Ima ih mnogo, bili hriani ili ne, koji bi smesta pristali da se devojiceuopte ne raaju, kako bi ene mogle odmah da im rode sina. Gorloas je bio dobar prema njoj,pustio ju je da zadri ker. Mada nije imao mnogo mate, moda je shvatio ta ona, ena iz

Plemena, osea prema devojici.Dok je izdavala nareenja o ugoavanju, da se donese vino i ispee meso - ne zec, nego dobra

ovetina sa poslednjeg klanja - ula je kretanje i lepet krila uplaenih kokoi u dvoritu, po emuje znala da su stigli jahai. Sluge su delovale uplaeno, ali veina ih se ve pomirila sa saznanjemda njihova gospodarica ima Vid. Pretvarala se da ga ima, koristei se vetim nagaanjem i nekimsitnim trikovima; odgovaralo joj je da joj se dive.Moda je Vivijen u pravu, pomislila jesada, moda ga i dalje imam. Moda sam pogreno poverovala da sam ga izgubila - jer sammesecima posle Morganinog roenja bila tako slaba i nemona. Sada sam se sasvim povratila.


7/653

Moja majka je sve do smrti bila velika svetenica, mada je rodila nekoliko dece.No, um joj je odgovarao, majka je tu decu rodila u slobodi, kao pripadnica Plemena, oevima

koje je sama odabrala, a ne kao robinja nekog Rimljanina kome obiaji daju mo nad enama idecom. Nestrpljivo je odbacila takve misli; zar je vano da li ima Vid ili se samo pretvara da gaima, ako time uspeva da odri poslunost kod posluge?

Polako je izila u dvorite, koje je Gorloas voleo da naziva atrijumom, mada nije bilo ni nalik na

vilu u kojoj je iveo dok ga Ambrozije nije proglasio vojvodom od Kornvola. Zatekla je konjanikekako sjahuju, i smesta je potraila pogledom jedinu enu meu nijma, enu niu od nje i ne viemladu, odevenu u muku tuniku i vunene pantalone, umotanu u ogrtae i alove. Pogledi su im sesreli preko dvorita u znak dobrodolice, ali Igrena je ipak otila da se prvo pokloni pred visokim,vitkim starcem koji je sjahao sa koate mule. Nosio je plavi ogrta barda, a preko ramena je imaoharfu.

"elim vam dobrodolicu u Tintagel, gospodaru Glasnie; donosite blagoslov pod na krov ipoastvujete nas svojim prisustvom."

"Zahvaljujem ti, Igrena", odgovorio joj je zvuni glas, i Talesin, Merlin od Britanije, druid i

bard; potom je sklopio dlanove pred licem, pa ih pruio ka Igreni u znak blagoslova.Poto je obavila dunost, Igrena je pourila ka polusestri i poklonila bi se i pred njom traei

blagoslov; ali Vivijen se sagnula da je sprei u tome."Ne, nemoj, dete, ovo je porodina poseta, bie vremena da mi ukae poast kadabude

morala..." vrsto je zagrlila Igrenu i poljubila je u usta. "A ovo je beba? Odmah se vidi da u njojtee krv Drevnih; lii na nau majku, Igrena."

Vivijen, Gospa od Jezera i od Svetog ostrva, imala je preko trideset godina; najstairja ker staresvetenice sa Jezera, nasledila je dunost svoje majke. Podigla je Morganu u naruje i zanjihala je

sa spretnou ene navikle da dri decu."Lii na tebe", rekla je Igrena, iznenaena, tek sada shvativi da je to mogla da vidi i ranije. Aliprole su etiri godine otkako je poslednji put videla Vivijen, i to na venanju. Toliko se stvaridesilo, toliko se otada promenila. Tada je bila uplaena devojka od petnaest godina, predata u rukeoveku dvostruko starijem. "Ali uite u dvor, gospodaru Merline, sestro. Hodite u toplo."

Osloboena silnih alova i ogrtaa, Vivijen, Gospa od Jezera, bila je neobino sitna ena, jedvavia od napredne devojiceod osam-deset godina. Odevena u komotnu tuniku stegnutu irokimpojasom, sa noem u kanijama, i u kabaste vunene pantalone, nogu umotanih u obojke, izgledala jesiuno kao dete obueno u odeu odraslih. Lice joj je bilo sitno, crmpurasto i trouglasto, ela

uskog ispod kose tamne kao senke pod tavanicom. Oi su joj bile crne i krupne na tako sitnom licu;Igrena dosad nije shvatila koliko joj je sestra sitna.

Sluavka je unela gostinski pehar; toplo vino, pomeano sa poslednjim zainima koje im jeGorloas poslao sa trnica Londinijuma. Vivijen ga je uzela meu dlanove, a Igrena je zamirkala unju; pokret kojim je uzela pehar uinio ju je iznenada visokom i upadljivom kao da je dralaposveeni sud Obreda. Drei ga meu dlanovima, polako ga je prinela usnama, mrmljajuiblagoslov. Otpila je, okrenula se i predala ga Merlinu. On ga je uzeo uz dubok naklon i prineo ga

usnama. Igrena, koja je bila jedva upuena u Misterije, nekako je osetila da je i sama deo ovog


8/653

divnog, ozbiljnog obreda kada je primila pehar od gostiju, otpila gutljaj i izgovorila zvanine reidobrodolice.

Potom je spustila pehar i neobino oseanje je nestalo; Vivijen je bila samo sitna, naizgledumorna ena, a Merlin samo pogrbljeni starac. Igrena ih je urno povela ka vatri.

"Dugo je putovanje od obala Letnjeg mora u ova vremena", rekla je, setivi se kako je ona tudaputovala, kao nevesta, uplaena i puna tihe mrnje, u koiji neobinog mua koji je, u tom asu, bio

samo glas i uas u noi. "ta te dovodi ovamo tokom prolenih oluja, sestro i gospo moja?"I zato nisi dola ranije, zato si me ostavila samu, da uim da budem ena, da nosim dete sama,

uplaena i eljna doma? I ako nisi mogla da doe ranije, zato uopte dolazi, sad kad je prekasnoi kad sam se ve pomirila sa pokoravanjem?

"Put je zaista dug", blago je rekla Vivijen, a Igrena je znala da je svetenica ula, kao to je uvekula, neizgovorene rei jednako dobro kao i ono to je bio izgovoreno. "A ovo su opasna vremena,dete. Ali ti si tokom ovih godina izrasla u enu, iako si bila usamljena, usamljena kao tokomvremena potrebnog da se postane bard - ili" dodala je, uz nagovetaj osmeha, "ili svetenica. Da sisama odabrala taj put, bila bi jednako usamljena, Igrena. Da, naravno", nastavila je, pruivi ruke

nanie, "moe da mi sedne u krilo, malena." Podigla je Morganu, a Igrena ju je iznenaenopogledala; Morgana je, obino, bila stidljiva kao divlji zec. Pomalo ljubomorna, pomalo opetzaarana, gledala je kako se dete gnezdi u Vivijeninom krilu. Vivijen je izgledala gotovo suviesiuna da bi je vrsto drala. Vilinska ena, stvarno; ena iz Starog Naroda. A Morgana e zaistamoda veoma liiti na nju.

"A Morgoza, kako je ona napredovala otkako sam ti je poslala, pre godinu dana?" upitala je

Vivijen, gledajui Morgozu u haljini boje afrana, kako nadureno stoji pozadi, u senkama vatre."Hodi i poljubi me, sestrice. Ah, bie visoka kao Igrena", rekla je, poduui ruke da zagrli

devojicu kad je izila iz senki, nadurena kao poludresirano kue. "Da, sedi mi na koleno ako eli,dete." Morgoza je sela na pod, poloila glavu u Vivijenino krilo, a Igrena je primetila da su jojnadurene oi pune suza.

Sve nas dri u aci. Kako moe imati toliku mo nad nama? Ili je to zato to je ona jedina majkakoju je Morgoza ikada znala? Vivijen je bila odrasla ena kad se Morgoza rodila, i oduvek je bilane samo sestra, nego i majka, nama obema.Njihova majka, zaista prestara za raanje, umrla jedajui ivot Morgozi. Vivijen je ranije te godine takoe rodila dete; njeno je umrlo, i Vivijen je

preuzela da neguje Morgozu.

Morgana se vrsto ugnezdila u Vivijeninom krilu; Morgoza je naslonila riu glavu na Vivijenino

koleno. Svetenica je jednom rukom drala bebu, a drugom je milovala devojinu dugaku, svilenukosu.

"Dola bih kod tebe kad se rodila Morgana", rekla je Vivijen, "ali i ja sam tada bila trudna. Tegodine sam rodila sina. Dala sam ga drugima na negu, i mislim da e ga usvojena majka modaposlati monasima. Ona je hrianka."

"I ne smeta ti to e biti podignut kao hrianin?" upitala je Morgoza. "Je li lep? Kako se zove?"Vivijen se nasmejala. "Nazvala sam ga Balan", rekla je, "a njegova usvojena majka je svog sina

nazvala Balin. Roeni su u razmaku od svega deset dana, pa e svakako odrasti kao blizanci. I ne,


9/653

ne smeta mi to to e odrasti kao hrianin. I njegov otac je to bio, a Priscila je dobra ena. Rekla sida je put dovde dug; veruj mi, dete, sada je dui nego onda kad si se udala za Gorloasa. Moda nijedui od Ostrva svetenika, gde raste njihov Sveti Trn, ali od Avalona je dui, mnogo dui..."

"I zato smo doli ovamo", iznenada se oglasio Merlin, a glas mu je bio nalik na zvonjavuvelikog zvona, pa se Morgana naglo uspravila i poela da uplaeno cvili.

"Ne razumem", rekla je Igrena, oseajui nelagodnost. "Ta dva ostrva lee tako blizu..."

"Ta dva ostrva sujedno", rekao je Merlin, sedei veoma uspravno, "ali sledbenici Hrista su reilida kau ne daoninee imati drugih bogova do svog Boga, nego danemadrugih Bogova semnjihovog; da je on sam stvorio svet, da on sam vlada njima, da je on sam nainio zvezde i itavo

postanje."

Igrena je brzo nainila sveti znak pred ovim svetogrem."Ali to ne moe biti", pobunila se. "Nijedan Bog ne vlada svim stvarima... i ta je sa Boginjom?

ta je sa Majkom...?""Oni veruju", rekla je Vivijen svojim mirnim, blagim glasom, "da nema Boginje; jer naelo

ene, kako oni kau, jeste naelo zla; kroz enu, kako oni kau, Zlo je ulo u ovaj svet; postoji nekafantastina jevrejska bajka o jabuci i zmiji."

"Boginja e ih kazniti", rekla je Igrena, potresena. "A mene si ipak udala za jednog takvog?""Nismo znali koliko je njihovo svetogre", rekao je Merlin, "jer u nae vreme bilo je

potovalaca drugih bogova. Ali oni su potovali i bogove drugih ljudi.""Ali kakve to veze ima sa duinom puta od Avalona?" upitala je Igrena."Sada stiemo do razloga nae posete", rekao je Merlin, "jer, kao to druidi znaju, vera

oveanstva uobliava svet i svu stvarnost. Jo vrlo davno, kada su Hristovi sledbenici tek stigli nanae ostrvo, znao sam da je to bio moan trenutak u vremenu, as promene sveta."

Morgoza je pogledala starca oima rairenim u udu."Zar si ti toliko star, Preasni?"Merlin joj se nasmeio. "Ne u svom telu. Ali mnogo sam itao u velikoj dvorani koja nije deo

ovog sveta i u kojoj se nalaze Zapisi o Svemu. A osim toga,jesamiveo tada. Oni koji su gospodariovog sveta dopustili su mi da se vratim, ali u drugom telu."

"Ta pria je suvie sloena za malenu, Preasni Oe", blago ga je prekinula Vivijen. "Ona nijesvetenica. Merlin hoe da kae, sestrice, da je iveo kada su hriani tek stigli ovamo, i da jeodabrao, i da mu je bilo doputeno da ponovo oivi, kako bi nastavio svoj rad. To su Misterije kojene treba da pokuava da razume. Nastavi, Oe."

"Znao sam da je to jedan od onih trenutaka kada se menja istorija itavog oveanstva", rekao jeMerlin. "Hriani ele da zbriu svu mudrost sem svoje; i u tojborbi unitavaju sve oblike misterijasem onih koji odgovaraju njihovoj veri. Proglasili su za jeres da ljudi ive vie od jednog ivota -to svaki seljak zna da je istina..."

"Ali ako ljudi ne veruju u vie od jednog ivota", pobunila se Igrena, potresena, "kakoizbegavaju oaj? Kakav bi to Bog stvorio neke ljude nesrenim, a druge srenim i bogatim, ako eimati pred sobom samo jedan ivot?"

"To ne znam", rekao je Merlin. "Moda ele da ljudi oajavaju nad svojom sudbinom, kako bi


10/653

pali na kolena pred Hristom koji e ih odneti u raj. Ne znam ta veruju Hristovi sledbenici, nitiemu se nadaju." Za trenutak je zatvorio oi, a lice mu je postalo puno gorine. "Ali u ta god daveruju, njihovo verovanje menja svet; ne samo u duhu, nego i materijalno. Poto poriu svet duha, i

postojanje prostranstava Avalona, ona prestaju da postoje za njih. Pri tom postoje i dalje, naravno;

ali ne u istom svetu sa Hristovim sledbenicima. Avalon, Sveto ostrvo, vie nije isto ostrvo kaoGlastonberi na kome smo mi, od Stare vere, nekada dozvolilli monasima da sagrade svoju kapelu i

manastir. Jer naa mudrost i njihova mudrost... koliko ti zna o prirodnoj filozofiji, Igrena?""Veoma malo", odgovorila je mlada ena, potresena, gledajui svetenicu i velikog druida.

"Nikada je nisam uila.""teta", rekao je Merlin, "jer ovo mora da razume, Igrena. Pokuau da ti kaem to

jednostavnije. Pogledaj ovo", rekao je, i uzeo jednom rukom svoj zlatni medaljon, a drugom bode."Mogu li da stavim ovu bronzu i ovo zlato na isto mesto u isto vreme?"

mirkala je i piljila u njega, ne shvatajui. "Ne, naravno da ne moe. Mogu stajati jedno krajdrugog, ali ne na istom mestu ukoliko prvo ne pomeri jedno."

"A tako je i sa Svetim ostrvom", rekao je Merlin. "Svetenici su nam se zavetovali, pre vie

stotina godina, pre nego to su Rimljani uopte doli ovamo i pokuali da nas pokore, da se nikadanee podii protiv nas niti dii oruje na nas; jer mi smo bili tu pre njih, a oni su bili izbeglice islabi. Potovali sutaj zavet - to im moram priznati. Ali u duhu, u svojim molitvama, nikada nisuproputali da nam se suprotstave, molei svog Boga da otera nae bogove, da njihova mudrostnadjaa nau. U naem svetu, Igrena, ima dovoljno prostora za mnogo bogova i mnogo boginja. Aliu hrianskoj vaseljeni - kako ovo da kaem? - nema mesta za na svet ni za nau mudrost. Unjihovom svetu postoji samo jedan Bog; on ne samo to mora da pokori sve ostale bogove, negomora tako uiniti da drugi bogovi nisu nikada ni postojali, da nikada nisu ni bili bogovi nego samo

lani idoli, delo njihovog avola. I tako, verujui u njega, svi ljudi bivaju spaseni u svom jedinomivotu. U to oni veruju. A kako ljudi veruju, tako svet dejstvuje. I stoga, svetovi koji su nekada bilijedno sada se polako razilaze.

Sada postoje dve Britanije, Igrena; njihov svet, pod njihovim jedinim Bogom i Hristom; i, pored

njega i iza njega, svet u kome i dalje vlada Velika Majka, svet u kome je Stari Narod odabran da

ivi i oboava je. To se desilo ranije. Bilo je vreme kada se vilinski narod, Svetlucavi, povukao iznaeg sveta, odlazei sve dalje i dalje u magle, tako da sada tek ponekad sluajni namernik moe daprovede no u vilinskim brdima, a ako to uini, vreme tee dalje bez njega, i moe da se vrati poslete jedne noi i da ustanovi da su mu svi srodnici mrtvi i da je prolo desetak godina. A sada, Igrena,

sada se to ponovo deava. Na svet - kojim vlada Boginja i Rogati, njen saputnik, svet kakav tipoznaje, svet mnogo istina - biva potisnut iz glavnog toka vremena. ak i sada, Igrena, ako seputnik otisne bez vodia ka Ostrvu Avalon, ako ne poznaje odlino put, nee moi da dospe donde,nego e nai samo Ostrvo Svetenika. Za veinu ljudi, na svet je sada izgubljen u maglamaLetnjeg mora. ak i pre nego to su Rimljani otili, ovo je poelo da se deava; sada, kad crkveprekrivaju itavu Britaniju, na svet se sve vie i vie udaljava. Zato nam je bilo potrebno tolikovremena da stignemo ovamo; sve manje i manje je gradova i puteva Starog Naroda da nas vode.

Svetovi se i dalje dodiruju, i dalje lee jedan na drugom, bliski kao ljubavnici; ali se polako


11/653

udaljavaju, i ako se ne zaustave, jednog dana e moda postojati dva sveta, i niko nee moi daputuje izmeu njih..."

"I neka!" ljutito ga jeprekinula Vivijen. "I dalje mislim da treba da ih pustimo da odu! Ne elimda ivim u svetu hriana, koji poriu Majku..."

"Ali ta je sa svima ostalima, onima koji ive u oajanju?" Merlinov glas opet je zvuao kaoogromno zvono. "Ne, mora ostati staza, makar i tajna. Neki delovi sveta su i dalje jedno. Saksonci

se kreu kroz oba sveta, ali nai ratnici sve vie i vie postaju Hristovi sledbenici. Saksonci...""Saksonci su varvari i okrutni su", rekla je Vivijen. "Plemena ne mogu da ih sama oteraju sa

ovih obala, a Merlin i ja smo uvideli da Ambrozije nee dugo ostati na ovom svetu, i da e ganjegov vojskovoa, Pendragon - zovu li ga Uter? - naslediti. Ali u ovoj zemlji ima ih mnogo koji senee pokoriti Pendragonu. ta god zadesilo na svet u duhu, nijedan od naa dva sveta neepreiveti plamen i ma Saksonaca. Pre nego to povedemo duhovnu bitku koja e spreiti svetoveda se razdvoje, moramo spasiti srce Britanije od komadanja saksonskim orujem. Ne napadaju nassamo Saksonci, nego i Jute, koti, svi divlji narodi koji silaze sa Severa. Svi gradovi, ak i samRim, opsednuti su; toliko ih mnogo ima. Tvoj mu se borio itavog ivota. Ambrozije, vojvoda od

Britanije, dobar je ovek, ali moe oekivati vernost samo od onih koji su nekada bili verni Rimu;njegov otac je nosio purpur, pa je i Ambrozije eleo da postane car. A mi moramo imati vou kojie odgovarati itavom narodu Britanije."

"Ali Rim opstaje", pobunila se Igrena. "Gorloas mi je rekao da e Rim, kad savlada nevolje uVelikom gradu, poslati svoje legije nazad! Zar se ne moemo obratiti Rimu za pomo protiv divljihnaroda sa Severa? Rimljani su bili najvei ratnici sveta, izgradili su veliki zid na Severu kako bizadrali divlje jahae..."

Merlinov glas je zazvuao prazno, to ga je inilo slinim velikom zvonu. "Video sam to u

Svetom Bunaru", rekao je. "Orao je odleteo i vie se nee vratiti u Britaniju.""Rim nita ne moe", rekla je Vivijen. "Moramo nai svog vou, koji e moi da zapovedaitavoj Britaniji. Inae, kad se ujedine protiv nas, itava e Britanija pasti i stotinama i stotinamagodina leae u ruevinama pod saksonskim varvarima. Svetovi e se konano razdvojiti i seanjena Avalon nee ostati ak ni u predanjima, kako bi pruao oveanstvu nadu. Ne, moramo imativou koji e moi da zahteva vernost od svih naroda obe Britanije - Britanije svetenika i svetaizmaglice kojim vlada Avalon. Zaleen pojavom Vrhovnog Kralja", glas joj je postao jasan, sprizvukom proroanstva, "svetovi e se ponovo stopiti i postae jedan, svet u kome ima mesta i zaBoginju i za Hrista, i za pehar i za krst. A taj voa e nas ujediniti."

"Ali gde da naemo takvog kralja?" upitala je Igrena. "Ko e nam dati takvog vou?"A onda je iznenada osetila strah, kao da joj se led sliva niz lea, jer Merlin i svetenica su se

okrenuli i pogledali je, a od njihovog pogleda se ukoila kao ptiica u senci sokola, shvativi da seglasnik-prorok druida zove Merlin.

Ali kad je Vivijen progovorila, glas joj je bio veoma blag.

"Ti, Igrena", rekla je. "Ti e roditi tog Vrhovnog Kralja."

2.


12/653

U sobi je nastala tiina, prekidana samo tihim pucketanjem vatre. Konano je Igrena zaula sebekako duboko udie, kao da se upravo probudila iz sna. "ta mi to govorite? Znai li da e Gorloasbiti otac tog Vrhovnog Kralja?" ula je rei kako joj odjekuju i odzvanjaju u mislima, i upitala sekako to da nikada nije ni pomislila da Gorloasa eka tako velika sudbina. Videla je kako se njenasestra i Merlin zgledaju, a primetila je i sitan pokret kojim je svetenica naloila starcu da uti.

"Ne, gospodaru Merline, ovo mora ena da kae eni... Igrena, Gorloas je Rimljanin. Plemena

nee slediti oveka koji je roen kao sin Rima. Vrhovni Kralj koga e slediti mora biti dete Svetogostrva, pravi sin Boginje. Tvoj sin, Igrena, da. Ali nee samo Plemena moi da oteraju Saksonce idruge divlje narode sa Severa. Trebae nam podrka Rimljana, Kelta i Simrija, a oni e slediti samosvog vojskovou, svog Pendragona, sina oveka kome su verovali da ih vodi i vlada nad njima. AStari Narod, oni e traiti sina plemenite majke. Tvog sina, Igrena - ali otac e biti UterPendragon."

Igrena se upiljila u njih, polako shvatajui, sve dok se kroz otupelost nije probio gnev. Potom jeplanula. "Ne! Ja imam mua i rodila sam mu dete! Ne dozvoljavam da se ponovo igrate piljaka samojim ivotom! Udala sam se onako kako ste mi naredili - i nikada neete znati..." Rei su joj

zastale u grlu. Nikada nee imati naina da im kae kako je izgledala ta prva godina; ak ni Vivijennikada nee znati. Mogla je da kaebojala sam se, ili bila sam sama i uasnuta, ilisilovanje bi milake palo jer bih posle mogla da pobegnem i umrem, ali sve to bi bile samo rei koje bi sadraletek mali deo onoga to je oseala.

A ak i da je Vivijen znala sve, da joj je dodirnula um i saznala sve to nije mogla da joj kae,Vivijen bi je pogledala sa saoseanjem i ak sa malo saaljenja, ali ne bi se predomislila niti biimalo umanjila ono to je zahtevala od Igrene. Dovoljno esto je sluala sestru, dok je Vivijen joverovala da e Igrena postati svetenica Misterija:Ako eli da izbegne sudbinu ili da izbegne

patnju, to te samo osuuje da dvostruko propati u narednom ivotu.I zato nije nita rekla, samo jepogledala Vivijen sa priguenim otporom iz protekle etiri godine, kada je obavljala svoju dunost,odvano i usamljeno, podvrgavajui se sudbini i ne alei se vie nego to je doputeno enama.Ali zar opet?Nikada, nemo je rekla u sebi Igrena, nikada. Tvrdoglavo je odmahnula glavom.

"Sluaj me, Igrena", rekao je Merlin. "Ja sam ti otac, mada mi to ne prua nikakva prava; krvGospe prenosi plemstvo, a ti si potomak najstarije plemenite krvi, potomak kerinih keri sa Svetogostrva. Zapisano je u zvezdama, dete, da samo kralj koji potie od dve plemenite loze, jedne izPlemena koja potuju Boginju, a druge iz redova onih koji se ugledaju na Rim, moe zaleiti nauzemlju od svih ovih borbi. Mora nastati mir u kome e naa dva sveta opstajati rame uz rame, mir

takav da u njemu opstanu i krst i pehar. Ako budemo imali takvog vladara, Igrena, ak i oni kojislede krst imae svest o Misterijama da ih tei u njihovim praznim ivotima patnje i greha, unjihovom verovanju u jedan kratak ivot tokom koga se bira izmeu venog raja i venog pakla.Inae e na svet nestati u magli, i tokom stotina - moda i hiljada - godina Boginju i Sveto ostrvozaboravie itavo oveanstvo, osim onih malobrojnih koji e moi da se kreu izmeu svetova.Hoe li dozvoliti da Boginja i njena dela izblede sa ovog sveta, Igrena, ti koju su rodili Gospa odSvetog ostrva i Merlin od Britanije?"

Igrena je pognula glavu, podiui u umu zid pred nenou u starevom glasu. Oduvek je znala,


13/653

a da joj niko nije rekao, da je Talesin, Merlin od Britanije, stvorio sa njenom majkom iskru ivotaiz koje je ona nastala, ali ker Svetog ostrva ne govori o takvim stvarima. Ker Gospe pripadajedino Boginji i onom mukarcu u ije ruke Gospa odlui da je preda - najee bratu, a samo vrloretko mukarcu koji ju je zaeo. Postojao je razlog za to: nijedan poboan mukarac ne moe tvrditida je otac detetu Boginje, a sva deca koju rodi Gospa jesu deca Boginje. To to je Talesin pomenuoovu injenicu duboko ju je uznemirilo, ali ju je i dirnulo.

No, i dalje je bila tvrdoglava i odgovorila je ne pogledavi ga: "Gorloas je moda odabraoPendragona. Taj Uter svakako ne moe biti toliko iznad ostalih sinova oveanstva. Ako morate danaete takvog, zato ne upotrebite arolije, pa da Gorloas bude proglaen zavojskovou Britanije, iza Velikog Zmaja? Onda, kad nam se bude rodio sin, moete imati svog Vrhovnog Kralja..."

Merlin je odmahnuo glavom, ali opet je progovorila Vivijen, i to njihovo nemo razumevanje jovie je naljutilo Igrenu. Zato su se ovako ujedinili protiv nje?

"Nee poneti Gorloasovog sina, Igrena", blago je rekla Vivijen."Jesi li ti Boginja, kad udeljuje enama trudnou u njeno ime?" drsko je upitala Igrena, znajui

koliko je to detinjasto. "Gorloas je napravio sinove drugim enama; zato mu ne bih rodila jednog

zakonitog, kao to eli?"Vivijen nije odgovorila na to. Samo je pogledala pravo u Igrenu. "Voli li Gorloasa, Igrena?"

upitala je vrlo blagim glasom.

Igrena je oborila pogled. "To nema nikakve veze. To je pitanje asti. Bio je dobar prema meni..."prekinula je, ali misli su joj nastavile dalje: dobar prema meni kada nisam imala kome da se

obratim, kada sam bila sama i naputena, i kad si me ak i ti prepustila sudbini. Ima li u tomeljubavi?

"To je pitanje asti", ponovila je. "Dugujem mu to. Pustio me je da zadrim Morganu, jer bila je

sve to sam imala u svojoj usamljenosti. Bio je ljubazan i strpljiv, to za mukarca njegovih godinanije lako. eli sina, veruje da je to vano za njegov ivot i ast, i neu mu to uskratiti. Ako ponesemsina, to e biti sin vojvode Gorloasa, a ne nekog drugog mukarca. I u to se kunem, tako mi vatrei..."

"Tiina!" Vivijenin glas, nalik na monu zvonjavu, smesta je prekinuo Igrenu. "Nareujem ti,Igrena, ne polai zavet koga se ne moe pridravati doveka!"

"A zato misli da neu moi da ga odrim?" planula je Igrena. "Odrasla sam u istini! I ja samdete Svetog ostrva, Vivijen! Ti jesi moja starija sestra, moja svetenica i Gospa od Avalona, ali nemoe se ponaati prema meni kao da sam beslovesno dete poput moje Morgane, koje ne moe da

razume ni re to joj se kae, nitizna znaenje zaveta..."Kad je ula svoje ime, Morgana se naglo uspravila u Gospinom krilu. Gospa od Jezera se

nasmeila i pogladila je po tamnoj kosi. "Nemoj misliti da ovo maleno ne razume. Bebe znaju vienego to zamiljamo; ne mogu da govore, i zato smatramo da ni ne misle. A to se tie tvoje bebe -pa, to je u budunosti, i neu da govorim o tome pred njom; ali ko zna, jednog dana e moda i onabiti velika svetenica..."

"Nikada! Makar morala da postanem hrianka kako bih to spreila", besnela je Igrena. "Zarmisli da u te pustiti da pravi zavere oko ivota mog deteta kako si pravila oko moga?"


14/653

"Mir, Igrena", rekao je Merlin. "Ti si slobodna, kao to je slobodno svako dete bogova. Dolismo da te ubedimo, a ne da ti naredimo. Ne, Vivijen..." rekao je, podigavi ruku kada je Gospapokuala da ga prekine. "Igrena nije bespomona igraka sudbine. Ipak mislim da e, kada svebude znala, pravilno odabrati."

Morgana je poela da se buni u Gospinom krilu. Vivijen joj je tiho tepala, gladei je po kosi, idete se umirilo, ali Igrena je ustala i uzela ga, ljuta i ljubomorna zbog Vivijenine gotovo magine

moi da umiri devojicu. U njenom naruju Morgana je delovala udno, tue, kao da ju je vremekoje je provela u Vivijeninom krilu izmenilo, uinilo nekako manje Igreninom. Igrena je osetila dajoj se oi pune suzama. Morgana joj je bila sve na svetu, a sada su joj i nju oduzeli; Morgana jepostala rtva, kao i svi drugi, Vivijenine arolije, arolije koja svakoga pretvara u bespomonuigraku njene volje.

Otro se obratila Morgozi, koja je jo drala glavu u Vivijeninom krilu. "Odmah ustani,Morgoza, i idi u svoju sobu; ti si gotovo ena, ne sme se ponaati kao razmaeno dete!"

Morgoza je podigla glavu, sklonivi zavesu rie kose sa lepog, nadurenog lica. "Zato siodabrala Igrenu za svoje planove, Vivijen?" upitala je. "Ona ne eli da uestvuje u tome. Ali i ja

sam ena, i ja sam ker Svetog ostrva. Zato nisi odabrala mene za Utera Pendragona? Zato ne bihja bila majka Vrhovnog Kralja?"

Merlin se nasmeio. "Hoe li tako spremno pouriti u susret svojoj sudbini, Morgoza?""Zato je odabrana Igrena, a ne ja? Ja nemam mua...""U tvojoj budunosti postoje kralj i mnogi sinovi; ali time se, Morgoza, mora zadovoljiti.

Nijedan mukarac ni ena ne mogu preuzeti tuu sudbinu. Tvoja sudbina, i sudbina tvojih sinova,zavise od ovog Vrhovnog Kralja. Vie od toga ne mogu da kaem", rekao je Merlin. "Dosta,Morgoza."

Igrena je, stojei sa Morganom u naruju, malo povratila kontrolu nad sobom. Progovorila jepraznim glasom. "Nisam dovoljno gostoljubiva, sestro, gospodaru Merline. Dozvolite da vas sluge

odvedu u gostinske odaje koje su spremne za vas, da vam donesu vino i vodu za umivanje, a u

sumrak e biti spreman obrok."Vivijen je ustala. Glas joj je bio zvanian, i Igrena je za trenutak osetila olakanje; opet je bila

gospodarica na svom ognjitu, ne pasivno dete nego ena Gorloasa, vojvode od Kornvola."Znai, u sumrak, sestro."Ali Igrena je primetila kako se zgledala sa Merlinom, i mogla je da rauzme taj pogled jasno kao

rei:Pusti to zasad. Savladau je, kao i uvek, kasnije.

Igrena je osetila da joj je lice ovrslo kao gvoe.Da, to je oduvek radila. Ali ovog puta neebiti tako. Jednom sam se pokorila njenoj volji, kada sam bila dete i kada nisam znala za bolje. Ali

sada sam odrasla, ena sam, i nije me lako navesti kao dete koje je dala za nevestu vojvodiGorloasu. Sada u uiniti po svojoj volji, a ne po volji Gospe od Jezera.

Sluge su odvele goste; Igrena se uputila u svoje odaje, spustila Morganu u krevet i nervozno se

pozabavila oko nje, misli punih onoga to je ula.Uter Pendragon. Nikada ga nije videla, ali Gorloas je bio pun pria o njegovim vrlinama. Bio je

blizak srodnik, sestri, Ambrozija Aurelijanusa, Velikog Kralja Britanije, ali za razliku od


15/653

Ambrozija, Uter je bio Brit iz Britanije, bez kapi rimske krvi, pa Simri i Plemena nisu okevali da ga

prate. Nije bilo sumnje da e jednog dana Uter biti izabran za Velikog Kralja.Ambrozije vie nijebio mlad: taj dan nije bio daleko.

A ja u biti kraljica... Kako to razmiljam? Zar da izdam Gorloasa i svoju ast?Kad je ponovo uzela ogledalo, iza sebe je na vratima ugledala sestru. Vivijen je skinula

pantalone koje je nosila zbog jahanja, i obukla je komotnu haljinu od nebojene vune; kosa joj je

bila rasputena, meka i tamna kao vuna crne ovce. Izgledala je mala, krhka i stara, a oi su joj bilekao oi svetenice u peini odrastanja, pre mnogo godina i u drugom svetu... Igrena je nestrpljivoodbacila takve misli.

Vivijen joj je prila i pruila ruku da joj dodirne kosu."Mala Igrena. Vie nisi tako mala", neno je rekla. "Zna li, malena, da sam ti ja dala ime:

Grena, po Boginji Beltanskih vatri... Koliko je prolo otkako si sluila Boginju u Beltanu, Igrena?"Igrena je tek malo pomerila usne; osmeh nije otiao dalje od zuba. "Gorloas je Rimljanin i

hrianin. Da li zaista veruje da njegovo domainstvo odrava obrede Beltana?""Ne, verovatno ne", rekla je vedro Vivijen. "Mada, da sam na tvom mestu, ne bih smela da se

zakunem kako se sluge ne iskradaju na dan dugodnevice da pale vatre i leu zajedno pod punimmesecom. Ali gospodar i gospa hrianskog domainstva ne mogu to da ine, bar ne pred oimasvojih svetenika i njihovog strogog i nepomirljivog Boga..."

Igrena ju je otro prekinula. "Ne govori tako o Bogu moga mua, koji je Bog ljubavi.""Ti tako kae. A ipak je poveo rat protiv ostalih bogova i ubija one koji ga ne oboavaju",

odgovorila je Vivijen. "Trebalo bi da se molimo da nas potedi takve ljubavi. Mogla bih ti seobratiti u ime zaveta koje si nekada poloila, da uini ono to sam te molila u ime Boginje i Svetogostrva..."

"Ma nemoj", sarkastino je rekla Igrena. "Sada moja Boginja zahteva od mene da postanemkurva, a Merlin od Britanije i Gospa od Jezera e mi drati sveu!"Vivjanin pogled je planuo; prila je za korak, i Igreni se za trenutak uinilo da e je svetenica

udariti. "Kako se usuuje!" rekla je Vivijen, i mada joj je glas bio tih, odjeknuo je u itavoj odaji,tako da je Morgana, koja je zaspala pod Igreninim vunenim pokrivaem, sela i zaplakala se odstraha.

"Eto, sad si mi probudila bebu..." rekla je Igrena i sela na ivicu kreveta, umirujui dete. SaVivijeninog lica postepeno je nestalo gnevnog rumenila. Sela je kraj Igrene. "Nisi me razumela,

Grena. Zar misli da je Gorloas besmrtan? Rei u ti, dete, pokuala sam da proitam u zvezdama

sudbinu onih koji su vani za jedinstvo Britanije u narednim godinama, i kaem ti, njegovo ime nijetamo zapisano."

Igrena je osetila da joj kolena klecaju i da joj poputaju svi zglobovi. "Hoe li ga Uter ubiti?""Kunem ti se: Uter nee imati udela u njegovoj smrti, i kada Gorloas umre, Uter e biti daleko

odatle. Ali razmisli, dete. Tintagel je veliki zamak; zar misli, kada Gorloas vie ne bude mogao daga brani, da Uter Pendragon nee pouriti da kae nekom svom ratniku:Uzmi taj zamak i enu koja

je u njemu? Bolje Uter nego neki njegov ratnik."

Morgana. ta e biti sa mojim detetom; ta e biti sa Morgozom, mojom malom sestrom?


16/653

Zaista, ena koja pripada nekom mukarcu mora se moliti da on poivi kako bi je titio."Zar ne mogu da se vratim na Sveto ostrvo i da poivim u Avalonu kao svetenica?""To nije tvoja sudbina, malena", rekla je Vivijen. Glas joj je opet bio nean. "Ne moe se

sakriti od svoje sudbine. Dato ti je da igra ulogu u spasenju ove zemlje, ali put ka Avalonu ti jezauvek zatvoren. Hoe li poi putem svoje sudbine, ili moraju bogovi da te vuku njime protivtvoje volje?"

Nije ekala da Igrena odgovori. "Nee dugo trajati. Ambrozije Aurelijanus umire; mnogo godinaje vodio Britance, a sada e se njegove vojvode sastati da izaberu Velikog Kralja. A ne moguverovati nikome do Uteru. I tako e Uter biti i vojskovoa i Veliki Kralj. I trebae mu sin."

Igrena je oseala da se klopka zatvara oko nje. "Ako ti je ve toliko vano, zato to sama neuradi? Ako ena britanskog vojskovoe i Velikog Kralja stie toliku mo, zato ne pokua daosvoji Utera svojim arolijama, i sama zane novog kralja?"

Vivijen ju je iznenadila dugom pauzom pre nego to je odgovorila. "Zar misli da nisampomislila na to? Ali zaboravlja koliko sam stara, Igrena. Starija sam od Utera, a on nije mlad zajednog ratnika. Imala sam dvadeset est godina kad se rodila Morgoza. Sada mi je trideset devet,

Igrena, i moje godine raanja su prole."U bronzanom ogledalu, koje joj je ostalo u ruci, Igrena je videla sestrin odraz, izmenjen i

izoblien, kako se talasa kao voda, zamagljujui se i bistrei. "Misli?" upitala je Igrena. "A ja tikaem da e zaeti jo jedno dete."

"Nadam se da neu", rekla je Vivijen. "Starija sam nego naa mati kada je umrla raajuiMorgozu, i ne mogu se nadati da bih izbegla takvoj sudbini. Ovo je poslednja godina u kojoj uuestvovati u obredima Beltana; potom u predati svoju dunost nekoj mlaoj eni i postau ena-mudrac, kao Drevni. Nadala sam se da u jednog dana predati mesto Boginje Morgozi..."

"Pa zato je onda nisi zadrala u Avalonu i obuila je da bude svetenica posle tebe?"Vivijen je izgledala veoma tuno. "Ona nije prikladna. Pod odedom Boginje vidi samo mo, ane beskonano rtvovanje i patnju. I stoga taj put nije za nju."

"Meni se ne ini da si patila", rekla je Igrena."Ne zna ti nita. Ni ti nisi odabrala da ide tim putem. Ja, koja sam tome posvetila itav ivot,

kaem da bi ipak bilo jednostavnije iveti ivotom seljanke, tovarne ivotinje preko godine irasplodne kada doe vreme. Vidi me obuenu i krunisanu kao Boginju, pobedonosnu kraj pehara;ne vidi tamu peine ni dubinu velikog mora... Tebi to nije sueno, dete, i treba da zahvali Boginjito je tvoja sudbina drugaija."

Misli da posle ove etiri godine ne znam nita o patnji i nemom trpljenju, pomislila je Igrena,ali nita nije rekla. Vivijen se naginjala nad Morganom, sa nenim izrazom lica, gladei detetovusvilastu, crnu kosu.

"Ah, Igrena, ne moe znati koliko ti zavidim - itavog ivota sam eznula za keri. Morgoza mije kao roeno dete, Boginja to zna, ali uvek mi je bila i strana kao da ju je rodila strankinja, a nemoja roena mati... eznula sam za keri u ije bih ruke predala slubu." Uzdahnula je. "Ali rodilasam samo jedno ensko dete, koje je umrlo, a moji sinovi su sada daleko." Stresla se. "Pa, takva mije sudbina, i treba da pokuam da se pomirim kao i ti sa tvojom. Samo to traim od tebe, Igrena, a


17/653

ostalo ostavljam onoj koja je gospodarica svih nas. Kada Gorloas stigne kui, spremae se zaLondinijum na izbor Velikog Kralja. Mora ga nekako ubediti da povede i tebe."

Igrena je prasnula u smeh. "Samo to trai, a to je najtee od svega! Zar zaista misli da eGorloas opteretiti svoje ljude vodei mladu enu u Londinijum? Stvarno bih volela da poem, aliGorloas e me povesti kada smokve i narande sa juga niknu u batama Tintagela!"

"Svejedno, mora ga nekako ubediti i mora potraiti Utera Pendragona."

Igrena se opet nasmejala. "I verovatno e mi dati neku aroliju, pa e se on beznadenozaljubiti u mene?"

Vivijen ju je pogladila po kovrdavoj, rioj kosi. "Mlada si, Igrena, i verovatno nema pojmakoliko si lepa. Mislim da Uteru nee trebati nikakve arolije."

Igrena je osetila da joj se telo iznenada gri od straha. "Moda bi mi ipak bila potrebna arolija,da ne pobegnem od njega!"

Vivijen je uzdahnula. Dodirnula je opal koji je Igrena nosila oko vrata. "Ovo ti nije poklonio

Gorloas..."

"Ne. Ti si mi ga dala na dan venanja, sea se? Rekla si da je pripadao majci."

"Daj mi ga." Vivijen je posegnula pod Igreninu bujnu kosu i otkopala lanac. "Kada ti se ovajdragulj vrati, Igrena, seti se ta sam ti rekla i uini ono to Boginja bude zahtevala od tebe."

Igrena je gledala u opal u rukama svetenice. Uzdahnula je, ali se nije bunila.Nita joj nisamobeala, ljutito je pomislila, ba nita.

"Hoe li i ti doi u Londinijum na izbor Velikog Kralja, Vivijen?"Svetenica je odmahnula glavom. "Idem u zemlju drugog kralja koji jo ne zna da se mora boriti

zajedno sa Uterom. Ban od Armorike, u Donjoj Britaniji, postao je Veliki Kralj svoje zemlje, i

njegovi druidi su mu rekli da mora izvriti Veliki obred. Ja sam odabrana da sluim u Svetom

Braku.""Mislila sam da je Bretanja hrianska zemlja.""Oh, i jeste", ravnoduno je odgovorila Vivijen, "i svetenici e zvoniti svojim zvonima, i polie

ga svojim svetim uljima, i rei e mu da se njegov Bog rtvovao za njega. Ali narod nee prihvatitikralja koji se nije i sam zakleo Velikoj rtvi."

Igrena je duboko uzdahnula. "Toliko malo znam..."

"U stara vremena, Igrena", rekla je Vivijen, "Veliki Kralj je svojim ivotom odgovarao za sreusvoje zemlje i zaklinjao se, kao to se zaklinje svaki Merlin od Britanije, da e - ukoliko zemljadoeu opasnost - umreti kako bi zemlja opstala. A ukoliko odbije tu rtvu, zemlja e nestati. Ja...

ne bi trebalo da ti govorim o tome, jer to je Misterija, ali i ti e, Igrena, na neki nain ponuditi svojivot radi isceljenja svoje zemlje. Nijedna ena ne zna, kada lee da rodi, hoe li Boginja zahtevatinjen ivot. I ja sam leala, vezana i bespomona, sa noem pod grlom, znajui da e, ukolikoumrem, moja krv iskupiti zemlju..." Glas joj je zamro u tiinu; i Igrena je utala, obuzeta udom.

"I deo Donje Britanije je nestao u maglama, a Veliki kameni oltar niko ne moe da nae. Putkoji vodi ka oltaru sada je prazan kamen, osim ako se zna put do Karnaka", rekla je Vivijen, "ali

kralj Ban se zarekao da odri svetove zajedno i da kapije budu otvorene pred Misterijama. I stogae sklopiti Sveti Brak sa zemljom, u znak da e njegova krv biti prolivena da nahrani useve ukoliko


18/653

zatreba. Prikladno je da moja poslednja sluba Majci, pre nego to se pridruim enama-mudracima, bude vezivanje njegove zemlje za Avalon, i stoga u u toj Misteriji biti njegovaBoginja."

Zautala je, ali Igrena je oseala kako je odaja puna odjeka njenog glasa. Vivijen se sagnula ipodigla usnulu Morganu, veoma neno je drei.

"Ona jo nije devojka, a ja jo nisam ena-mudrac", rekla je, "ali mi smo Trojstvo, Igrena.

Zajedno inimo Boginju, i ona je sada ovde, sa nama."Igrena se upitala zato nije pomenula njihovu sestru, Morgozu, a bile su toliko otvorene jedna

pred drugom da je Vivijen to ula kao da je izgovoreno naglas.Odgovorila je apatom, a Igrena je primetila da drhti. "Boginja ima etvrto lice, koje je tajna, i

treba da joj se moli, kao to se ja molim - a molim se, Igrena - da Morgoza nikada ne ponese tolice."

3.

Igreni se inilo da beskonano jau kroz kiu. Putovanje u Londinijum liilo je na putovanje nakraj sveta.

Ranije je veoma malo putovala, osim nekada davno iz Avalona u Tintagel. Danas se razlikovala

od uplaenog, oajnog deteta sa tog prvog putovanja. Sada je jahala uz Gorloasa, a on se udostojioda joj govori poneto o zemljama kroz koje u prolazili, a ona se smejala i bockala ga, a nou, uatoru, bila je spremna da mu ode u krevet. Povremeno bi joj nedostajala Morgana, i pitala se kako

je detetu - da li plae za majkom nou, da li jede dok je Morgoza hrani? Ali bilo je prijatno opet bitislobodna, jahati u velikoj grupi ljudi, svesna njihovih pogleda punih divljenja i njihove strepnje -

niko se ne bi usudio da prie Gorloasovoj gospi, osim povremenih pogleda iz daljine. Opet je bila

devojka, ali sada se nije plaila i ustezala od stranca koji joj je bio mu i kome je nekako morala daugodi. Sada je bila devojka bez detinjaste nespretnosti i uivala je u tome. ak joj nije smetala nineprekidna kia koja je zaklanjala daleke bregove, tako da su jahali u uskom krugu u magli.

Mogli bismo da se izgubimo u ovoj magli, da zalutamo u vilinske zemlje i da se nikada ne

vratimo u svoj svet, gde Ambrozije umire i gde ambiciozni Uter planira spas Britanije od divljih

plemena. Britanija bi mogla da potone kao Rim, da nestane pod varvarima, a mi nikada ne bismo

saznali i ne bismo marili...

"Jesi li umorna, Igrena?" Gorloasov glas bio je nean i zabrinut. Zaista nije bio ni nalik nazloduha kakvim joj se inio u prvim danima preetiri godine! Sada je bio samo sredovean

mukarac, kose i brade proarane sedim (mada se paljivo brijao, kao to je rimski obiaj),prekriven oiljcima od mnogih godina ratovanja i dirljivo eljan da joj udovolji. Ko zna, da nijebila onako uplaena i puna otpora u poetku, moda bi i tada primetila da je eleo da joj udovolji.Nije bio okrutan prema njoj, ili, ako je i bio, onda samo zato to je vrlo malo znao o enskom telu ikako se ono koristi. Sada joj se inilo da je bio samo nespretan, ne i okrutan; da mu je rekla da jeboli, milovao bi je nenije. Mlada Igrena smatrala je bol i uas neizbenim. Sada je znala ta treba.

Vedro mu se nasmeila. "Ne, nimalo; mogla bih beskrajno da jaem! Ali u ovolikoj magli, kakozna da se neemo izgubiti i nikada ne stii do Londinijuma?"


19/653

"Ne plai se toga", ozbiljno joj je odgovoiro. "Vodii su vrlo dobri i poznaju svaki pedalj puta.A pre veeri emo doi na stari rimski put koji vodi pravo u srce grada. Ove noi emo spavati podkrovom, u pravom krevetu."

"Bie mi drago da opet spavam u pravom krevetu", smerno je rekla Igrena i videla, kao to jeznala da e videti, kako mu se javlja nagli plamen na licu i u oima. Ali brzo je odvratio lice od nje;gotovo kao da je se plaio, a Igreni, koja je upravo otkrila tu svoju mo, stvar je godila.

Jahala je uz njega, uivajui u izmnenadnoj nenosti koju je osetila prema njemu, nenostipomeanoj sa aljenjem to joj je postao drag tek sada, kada zna da e morati da ga izgubi. Ovakoili onako, znala je da su njihovi zajendiki dani odbrojani; i setila se kako je prvi put saznala da eon umreti.

Doao je njegov glasnik, da je upozori da se pripremi za vojvodin povratak; poslao je jednog odsvojih ratnika, oveka sumnjiavih oiju koji je svuda zavirivao, govorei Igreni bez rei da bi on,da ima mladu enu, stizao kui bez najave, u nadi da e je uhvatiti u nedolinom ili preteranomponaanju. Znajui da je potpuno neduna, da joj je posluga sposobna i kuhinja u redu, Igrena ga jepustila da uhodi ipoelela mu dobrodolicu. Neka ispituje sluge koliko eli, saznae da je Igrena odgostiju primila samo svoju sestru i Merlina od Britanije.

Kada je glasnik otiao, Igrena se okrenula da pree preko dvorita i naglo se zaustavila. Prekonje je, uprkosjasnom suncu, pala senka i ispunila je bezrazlonim strahom. U tom trenutkuugledala je Gorloasa, pitajui se gde mu je konj, gde mu je pratnja? Izgledao je mraviji i stariji, uprvi mah ga je jedva prepoznala, toliko je bio izmoden i ispijen. Na obrazuje nosio oiljak odmaa, koga se nije seala.

"Muu moj!" uzviknula je. "Gorloase..." A onda, pogoena neoekivaonom tugom na njegovomlicu, zaboravila je strah od njega i godine gaenja, pritrala mu i obratila mu se kao detetu. "Oh,

mili, ta ti se desilo? Kako to da si ovako doao, sam, nenaoruan - jesi li bolestan? Jesi li..." I tu jeprekinula. Jer nije bilo nikoga pred njom, osim varljivih senki oblaka i odjeka njenog sopstvenog

glasa.

Tokom itavog dana je pokuavala da ubedi sebe kako je to bila samo Vest, kao ona koja ju jeupozorila na Vivijenin dolazak. Ali znala je da nije u pravu: Gorloas nije imao Vid, a i da ga je

imao ne bi ga koristio niti bi verovao u njega. Ono to je videla - a znala je mada nikad nita slinonije videla - bila je slika njenog mua, njegov dvojnik, senka i najava njegove smrti.

I kada je zaista stigao, zdrav i itav, pokuala je da zatomi seanje, govorila je sebi da je samozbog varke svetlosti videla iza njega onu senku, sa ranom od maa na obrazu i neizrecivim bolom u

oima. Jer Gorloas nije bio ni ranjen ni obeshrabren; naprotiv, bio je dobro raspoloen, doneo joj jepoklone, pa ak i nisku korala za Morganu. Potraio je po vreama plena od Saksonaca i poklonioMorgozi crveni ogrta.

"Svakako jepripadao nekoj saksonskoj kurvi koja prati logore, ili moda nekoj od onih vritavihena sa maem koje se bore rame uz rame sa mukarcima, polunage na bojnom polju", rekao je,smejui se i drei devojku pod bradom, "pa e sasvim lepo pristajati i jednojbritanskoj devojci.Boja ti odgovara, sestrice. Kada malo odraste, moda e biti lepa kao moja ena." Morgoza sepovlaila, kikotala se i obarala pogled, ali vrtela se u novom ogrtau. Kasnije, kad su se spremali za


20/653

krevet (Morgana je, vritei, bila odneta u Morgozinu sobu), Gorloas se otro obratio Igreni:"Moramo udati tu devojku im stignemo, Igrena. Ona je mala kuja koja se uspali na svakinagovetaj mukog; jesi li videla kako je gledala ne samo mene nego i mlae vojnike? Neudozvoliti da iko okalja moju porodicu, niti da utie na moju ker!"

Igrena mu je blago odgovorila. Nije mogla da zaboravi kako je videla njegovu smrt i nije htela

da se svaa sa osuenim ovekom. A i nju je pogodilo Morgozino ponaanje.

Znai, Gorloas e umreti. Pa, ne treba biti naroit prorok da bi se predvidelo kako ovek odetrdeset pet godina, koji je veim delom ivota ratovao protiv Saksonaca, nee doekati da mudeca odrastu. Ne smem dozvoliti da zbog toga poverujem u sve ostale gluposti koje mi je napriala,niti treba da oekujem kako e me Gorloas povesti u Londinijum!

Ali sutradan, dok su sedeli posle doruka i dok je ona krpila veliku poderotinu na njegovojnajboljoj tunici, Gorloas se iznenada oglasio.

"Zar se nisi upitala ta me je dovelo kui tako iznenada, Igrena?"Posle protekle noi, bila je dovoljno smaopouzdana da mu se nasmei. "Treba li da dovodim u

pitanje sreu koja mi je dovela mua posle godinu dana odsustva? Nadam se da to znai da su

Saksonci poraeni i da je obala ponovo slobodna i u britanskim rukama."Odustno je klimao glavom i smeio se. No, brzo se uozbiljio."Ambrozije Aurelijanus umire. Starog orla uskoro e nestati, a u njegovom gnezdu nema mladih

koji bi poleteli umesto njega. Kao da legije ponovo kreu; on je bio Veliki Kralj itavog mogivota, i to dobar kralj svima koji su se, kao ja, nadali da e se Rim jednog dana vratiti. Sada znamda taj dan nikada nee doi. Kraljevi Britanije, iz bliza i iz daleka, pozvani su da se okupe uLondinijumu i izaberu novog Velikog Kralja i vojskovou, i moram da odem i ja. Bio je dalek putza ovako kratak boravak, jer moram ponovo da poem za tri dana. Ali nisam mogao da proem

tako blizu, a da ne vidim tebe i dete. Bie to veliki skup, Igrena, i mnoge vojvode i kraljevi poveei svoje gospe; da li bi elela da poe sa mnom?""U Londinijum?"

"Da, ako hoe da putuje tako daleko", rekao je, "i ako pristane da ostavi dete. Mislim da bimirno mogla. Morgana je zdrava, a ovde ima dovoljno ena da se staraju o desetak takvih; a akosam uspeo da ti opet napravim dete" -pogledao ju je u oi sa osmehom koji doskora nije ni moglada zamisli na njegovom licu - "zasad ti jo nee smetati da jae." Kad je nastavio, u njegovomglasu bilo je nenosti kakvu ranije nije mogla ni da nasluti. "Radije se ne bih ponovo odvajao odtebe jo neko vreme. Hoe li da poe, eno moja?"

Mora ga nekako ubediti da te povede u Londinijum, rekla je Vivijen. A sada nije bilo potrebnoda ga uopte moli. Igrena je osetila nagli nalet panike - kao da se nalazi na podivljalom konju.Podigla je au piva i otpila malo, kako bi prikrila zbunjenost. "Svakako u poi ukoliko ti eli."Dva dana kasnije bili su na putu, jaui na istok, ka Londinijumu i logoru Utera Pendragona iumirueg Ambrozija, na izbor Velikog Kralja...

Sredinom popodneva izili su na rimski put i mogli su da jau bre; a pred vee su ugledalipredgrae Londinijuma i osetili miris renog ua. Igrena nikada nije ni pomislila da moe postojatitoliko kua na jednom mestu; za trenutak je osetila, posle ledenih prostora severnih movara, da ne


21/653

moe da die, da se kue zatvaraju oko nje. Jahala je kao u zanosu, oseajui da su je kamene kuei ulice odvojile od vazduha i svetla i samog ivota... Kako ljudi mogu ovako da ive?

"Noas emo spavati u kui jednog od mojih vojnika, koji ivi u gradu", rekao je Gorloas, "asutra emo se pojaviti na Ambrozijevom dvoru."

To vee, dok su sedeli kraj vatre (kakav luksuz, pomislila je, paliti vatru ovako blizuravnodnevice!), upitala ga je: "ta misli, ko e biti sledei Veliki Kralj?"

"Zato je to vano eni koja vlada zemljom?"Nasmeila mu se; bila je raspustila kosu pred spavanje i osetila je da se zagrejao od njenog

osmeha. "Iako sam ena, Gorloase, moram da ivim u ovoj zemlji i volela bih da znam kakvogoveka e moj mu morati da prati u miru i ratu."

"U miru! Nee biti mira, barem za moga ivota", rekao je Gorloas. "Bar ne dok ovoliko divljihnaroda dolazi na nae bogate obale; moramo se svim silama upinjati da se odbranimo. A ima ihmnogo koji bi eleli da ponesu Ambrozijev ogrta i da nas poveduu rat. Lot od Orknija, na primer.Grub ovek, ali pouzdan, odluan voa, vet u strategiji bitke. No, jo je neoenjen: nema dinastije.Mlad je za Velikog Kralja, ali ambiciozan; nikada nisam video toliko ambicije kod tako mladog

oveka. I Urijens od Severnog Velsa. Nema problema sa dinastijom, ve ima sinove. Ali on nemamate; hoe sve da uradi onako kako je oduvek raeno, kae da je jednom uspelo, pa e uspeti opet.A ini mi se da nije dobar hrianin."

"Koga bi ti odabrao?" upitala je Igrena.

Uzdahnuo je. "Nijednog. Pratio sam Ambrozija itavog ivota i pratio bih oveka kogaAmbrozije odabere; to je pitanje asti, a Ambrozijev ovek je Uter. To je jasno. Nije da volimUtera. On je razvratnik sa desetak kopiladi, nijedna ena nije sigurna u njegovoj blizini. Ide na misezato to to radi vojska i zato to je to red. Vie bih voleo da je iskreni paganin nego hrianin, zbog

koristi koju bismo mogli da izvuemo iz toga.""Ali ipak ga podrava...""Oh, da. On je dovoljno dobar vojnik i za Cezara; ljudi e ga pratiti i u pakao, ako uzmoraju. Ne

preza ni od ega da bi ostao na glasu u vojsci - zna kako to izgleda, obilazi logor i jede sa njima dabi se uverio kako je sledovanje dovoljno dobro, umesto da se odmara, kad moe provodi dan utabu da bi dobio povoljan otpust za starog, bezubog veterana, spava pred bitku sa vojskom, u

polju. Ljudi bi poginuli za njega - i to i rade. A ima i pamet i matu. Uspeo je da skopi mir sa nekimizdajnikim odredima i da ih povede sa sobom u bitku prolejeseni - za moj ukus suvie misli nasaksonski nain, naprosto zna kako im radi pamet. Da, podravam ga. Ali to ne znai da mi se

dopada kao ovek."Igrena je sluala i mislila kako je Gorloas upravo ispriao vie o sebi nego o kandidatima za

Velikog Kralja. "Jesi li ikada pomislio na to", upitala je, "da si ti vojvoda od Kornvola, i da te

Ambrozije ceni; da li bi ti mogao da postane Veliki Kralj?""Veruj mi, Igrena, ne elim krunu. Da li ti eli da bude kraljica?""Ne bih odbila", rekla je, setivi se Merlinovog proroanstva."Govori tako jer si suvie mlada da zna ta to znai", nasmeio se Gorloas. "Zar bi zaista

volela da vlada kraljevstvom onako kako mora da vlada svojom poslugom u Tintagelu, uvek da


22/653

ih nadzire i kontrolie? U svoje vreme, kad sam bio mlai... ali ne elim da provedem ostatakivota u ratovima. Ambrozije mi je dao Tintagel pre dosta godina, Igrena; do pre etiri godinenisam provodio u njemu dovoljno vremena ni da dovedem nevestu! Braniu ove obale dok god

budem mogao da drim ma, ali elim da imam sina koji e se igrati sa mojom keri i elim daprovodim vreme u miru, u pecanju sa stenja, u lovu, u sedenju na suncu i gledanju kako seljaci

donose svoje plodove, a moda i da se pomirim sa Bogom, kako bi mi moda oprostio za sve ono

to sam morao da uinim kao vojnik. Ali ak i kada u zemlji vlada mir, Veliki Kralj nema mira, jerkada neprijatelji napuste nae obale poee prijatelji da se meusobno bore, makar za njegovumilost. Ne, meni kruna ne treba, a kada doe u moje godine, razumee."

Igrena je osetila peckanje u oima dok je sluala Gorloasa. Znai, ovaj grubi vojnik, ozbiljanmukarac koga se plaila, sada se osea dovoljno oputeno kraj nje da bi joj otkrio deo svojih elja.Svim srcem je zaelela da mu prui poslednje godine na suncu kao to je poeleo, sa decom koja seigraju oko njega; ali ak i tu, pred svetlucavom vatrom, uinilo joj se da vidi zlokobnu senku usudakoji ga eka.

To je samo moja mata, poela sam da zbog Merlinovih rei umiljam gluposti, pomislila je, a

kad je Gorloas zevnuo i protegnuo se, rekavi da je umoran od jahanja, brzo je prila da mupomogne da se svue.

Jedva da je spavala u nepoznatom krevetu, mekoljei se i prevrui dok je sluala muevljevotiho disanje; povremeno bi, ne budei se, pruio ruku ka njoj, i tada ga je privijala na grudi iumirivala ga kao da joj je dete.Moda su Merlina i Gospu uplaile sopstvene senke, pomislila

je, moda e Gorloas ipak imati vremena da stari na suncu. Moda je zaistapre spavanja posadio unjenu matericu seme sina za koga su joj rekli da ga nikad nee zaeti. No, pred jutro je zapala unemiran san, i sanjala je svet u magli, i obalu Svetog ostrva kako u toj magli polako nestaje; inilo

joj se da vesla u barci, umorna i iscrpljena, tragajui za Ostrvom Avalon gde je Boginja, saVivijeninim licem, ekala da je upita je li dobro obavila ono to se od nje trailo. Ali iako joj jeobala bila poznata, sa jabuarima koji su tamo rasli blizu hrama, u snu je na hramu stajalo raspee,a hor hrianskih monahinja u crnim odorama pevao je neku njihovu alosnu himnu, a kada jepoela da tri, traei sestru, zvuk crkvenih zvona priguio je njene dozive. Probudila se uzpriguen jecaj, nalik na tihi krik, i sela u krevetu. Jo je odasvud ula crkvena zvona.

Gorloas je takoe sedeo u krevetu. "To je crkva gde e Ambrozije ii na misu. Pouri saoblaenjem, Igrena, pa emo poi zajedno."

Dok je nametala svileni ogrta preko lanene donje hajine, na vrata je zakucao nepoznati sluga i

zamolio da govori sa gospom Igrenom, enom vojvode od Kornvola. Igrena je otila na vrata iuinilo joj se da je prepoznala tog oveka. Naklonio joj se, i tada se setila gde ga je videla - premnogo godina, veslao je na Vivijeninoj barci. Stoga se setila sna i osetila je jezu iznutra.

"Vaa sestra vam alje ovo od Merlina", rekao je, "i obavezuje vas da ga nosite i da se seateobeanja, nita vie od toga." Predao joj je mali paket umotan u svilu.

"ta je to, Igrena?" upitao je Gorloas, mrtei se iza nje. "Ko ti alje poklone? Poznaje liglasnika?"

"On je jedan od slugu moje sestre, na Ostrvu Avalon", rekla je Igrena, odmotavajui paket; ali


23/653

Gorloas je bio strog. "Moja ena ne moe primati poklone od glasnika koje ja ne poznajem", rekaoje i grubo joj oduzeo paket. Igrena je zaustila da se pobuni, a sva novootkrivena nenost premanjemu nestala je u trenutku; kako se usuuje?

"Pa, to je onaj plavi dragulj koga si nosila kad smo se venali", namrtio se Gorloas. "Kakvo jeto obeanje? Ako ga stvarno alje tvoja sestra, kako je dola do njega?"

Igrena se brzo pribrala i prvi put u ivotu namerno je slagala mua. "Kada me je sestra posetila",

rekla je, "dala sam joj opal i lanac kome je trebalo zameniti kopu; ona zna zlatara u Avalonu kojije mnogo bolji od kornvolskih. A poziva se na obeanje da u bolje paziti na svoj nakit, jer sadasam odrasla ena, a ne nemarno dete koje ne ume da pazi na svoje dragocenosti. Mogu li sada dadobijem ogrlicu, muu moj?"

Predao joj je dragulj, i dalje se mrtei. "Moje zanatlije bi ti popravile to bez dranja pridika nakoje tvoja sestra vie nema prava. Vivijen previe umilja; jeste da ti je zamenila majku dok si biladete, ali sada vie nisi pod njenim staranjem. Mora se potruditi da bude odrasla ena i da manjezavisi od svog doma."

"Pa, sad sam dobila dve pridike", ljutito je rekla Igrena, stavljajui lanac oko vrata. "Jednu od

sestre i jednu od mua, kao da sam zaista nevaspitano dete."Iza njega kao da je opet naslutila onu senku smrti, stranu prikazu mrtvaca. Iznenada se

ponadala, duboko i strasno, da joj nije napravio dete, da nee poneti sina osuenog oveka... bilojoj je strano zima.

"Hajde, Igrena", umirivao ju je, pruivi ruku da je pogladi po kosi, "ne ljuti se na mene.Pokuau da zapamtim da si ti odrasla ena od devetnaest godina, a ne dete od petnaest! Hajde,moramo se spremiti za kraljevsku misu, a svetenici ne vole da se mnogo ulazi i izlazi potoponu."

Crkva je bila mala, nainjena od naboja i prua, a unutra su gorele svetiljke; Igreni je bilo miloto je ponela debeli vuneni ogrta. Gorloas joj je apnuo da je sedi svetenik, dostojanstven kaodruid, bio Ambrozijev lini svetenik koji je putovao sa vojskom, i da je ovo sluba zahvalnostizbog kraljevog povratka kui.

"Je li kralj ovde?"

"Upravo stie u crkvu, i eka ga sedite tamo, pred oltarom", promrmljao je Gorloas, pokazaviglavom.

Smesta ga je poznala po tamnocrvenom ogrtau, prebaenom preko crne, gusto izvezene tunike,i opasau za ma prekrivenom draguljima. Ambrozije Aurelijanus mora da je imao oko ezdeset

godina, pomislila je; bio je visok i mrav, obrijan po rimskim obiajima, ali pogrbljen, i koraao jepaljivo kao da ima neki unutranji bol. Nekada je moda bioi lep; sada mu je lice bilo izborano iuto, brci oboreni i gotovo sasvim sedi, a kosa proreena. Kraj njega se nalazilo nekoliko savetnikaili drugih kraljeva; poelela je da zna ko su, ali svetenik, kad je video kralja da ulazi, poeo je daita iz neke velike knjige, pa se ugrizla za usnu i zautala, sluajui slubu koju ni sada, posle etirigodine poduavanja kod oca Kolumbe, nije sasvim razumela, niti joj je do nje bilo stalo. Znala jeda je neutivo osvrtati se po crkvi, kao seoska prostakua, alije provirila ispod kapuljae iosmotrila ljude oko kralja; za jednog je pretpostavila da je Urijens od Severnog Velsa, a drugi je


24/653

bio bogato odeveni mukarac, vitak i lep, kratko podian u rimskom stilu, sa kosom do brade.Upitala se je li to Uter, Ambrozijev pratilac, a moda i naslednik. Tokom itave slube pajivo jestajao kraj Ambrozija, a kada se ostareli kralj zateturao, lepi mukarac mu je ponudio ruku. Paljivoje posmatrao svetenika; ali Igrena, nauena da na licima ljudi proita njihove misli,znala je da onne slua ni svetneika ni slubu, nego da se bavi svojim mislima. Podigao je glavu, jednom, iosmotrio pravo Gorloasa, za trenutak pogledavi u oi i Igrenu. Oi su mu bile crne, pod gustim,

tamnim veama, i Igrena je smesta osetila drhtaj gaenja. Ako je ovo Uter, pomislila je, neu daimam nita sa njim; kruna bi uz njega bila preskupo plaena. Mora da je stariji nego to izgleda, jerizgledao je kao da ima najvie dvadeset pet godina.

Tokom slube pojavilo se komeanje na ulazu, i visok, otresit mukarac, irokih ramna, ali vitaku debelom, tkanom ogrtau kao to ih nose severnjavci, uao je u crkvu, u pratnji pet-est vojnika.Svetenik je nastavio dalje, ne uznemirivi se, ali akon koji je stajao kraj njega podigao je glavu saknjige himni i namrtio se. Dugajlija je skinuo kapu, otkrivi svetlu kosu, ve prilino proreenu natemenu. Poao je kroz okupljenu pastvu, svetenik je rekaoPomolimo se, i Igrena je kleknula. Pritom je primetila da je visoki, plavokosi mukarac stigao blizu njih. Njegovi ljudi su kleknuli oko

vojvodinih, a dugajlija se naao kraj nje. Kada se spustio na kolena, brzo se osvrnuo da vidi gde muse nalaze ljudi, a onda je pokorno pognuo glavu da saslua molitvu.

Tokom itave duge slube nije nijednom podigao glavu; ak i kada je pastva poela da sepribliava oltaru kako bi primili posveeni hleb i vino, on nije poao tamo. Gorloas je dodirnuaoIgrenu po ramenu, i ona je pola za njim - hriani su smatrali da ena treba da potuje muevljevuveru, pa bi Bog okrivio samo Gorloasa ako bi se ona neim obrukala. Otac Kolumba je mnogoraspravljao sa njom o pristojnim molitvama i pripremama, i Igrena je zakljuila da nikada nee bitivaljano pripremljena. Ali Gorloas bi se ljutio na nju, i na kraju krajeva nije mogla da prekine slubu

svaom sa njim, ak ni apatom.Kada se vratila na mesto, usta punih mrvica od tvrdog hleba i sa kiselim vinom u praznom

stomaku, primetila je da je dugajlija podigao glavu. Gorloas mu je kruto klimnuo glavom i proao.ovek je pogledao Igrenu, i za trenutak joj se uinilo da joj se osmehuje, kao i njenom muu;osetila je da se i sama smei. Na vojvodino ljutito mrtenje pola je za njim i krotko kleknula krajnjega. Ali videla je da je plavuan i dalje pomatra. Po severnjakomogrtau pretpostavila je da jeto Lot od Orknija, onaj koga je Gorloas nazvao mladim i ambicioznim. Neki severnjaci su plavi kao

i Saksonci.

Poeo je zavrni psalm; sluala je rei, ne obraajui mnogo panje na njih.

Poslao je spasenje svom narodu, u skladu sa svojim venim zavetom...Njegovo je ime sveto i strano; strah od Gospoda je poetak mudrosti.Gorloas je pognuo glavu da primi blagoslov. Toliko je nauila o svom muu za ovih nekoliko

dana. Kada se udala za njega, znala je da je hrianin; danas je ionako veina sveta pripadalahrianima, a ako i nisu, zadravali su to za sebe, osim u blizini Svetog ostrva gde je vladala StaraVera, ili meu severnjakim varvarima, ili meu Saksoncima. Ali nije znala koliko je on zaistapoboan.


25/653

Blagoslov se zavrio; svetenik i akoni su otili, nosei svoj dugaki krst i Svetu Knjigu. Igrenaje pogledala prema kralju. Izgledao je ut i umoran, a kada se okrenuo da izie iz crkve, teko seoslonio o ruku tamnokosog mladia koji je stajao kraj njega i pridravao ga tokom itave slube.

"Lot od Orknija ne gubi vreme, zar ne, gospodaru Kornvola", rekao je visok, plavokos mukaracu severnjakom ogrtau. "Ovih dana je stalno uz Ambrozija, i uvek je tako usluan!"

Aha, pomislila je Igrena, ovo nije vojvoda od Orknija kao to sam mislila.

Gorloas se sloio gunanjem."Je li ovo tvoja gospa, Gorloase?"

Gorloas je odgovorio oklevajui i dangrizavo. "Igrena, draga, ovo je na vojskovoa: Uter,koga Plemena zovu Pendragonom, po njegovom grbu."

Lako se naklonila, iznenaeno mirkajui. Uter Pendragon, ovaj nezgrapan ovek, plav kaoSaksonci? Je li ovo velikodostojnik koji treba da nasledi Ambrozija - ovaj skitnica koji je ulaskom

prekinuo misu? Uter je piljio - ne u njeno lice, shvatila je Igrena, nego u neto nie, i Igrena,pitajui se nije li prosula priesno vino na haljinu, primetila je da on zuri u opal koji je nosila nagrudima. Smesta se upitala je li mogue da jo nije video tako neto.

I Gorloas je primetio kuda Uter gleda. "Voleo bih da predstavim svoju gospu kralju", rekao je.

"Budi pozdravljen, vojskovoo moj." I otiao je, ne saekavi Uterov odgovor. "Ne svia mi sekako te gleda, Igrena", rekao je kada su se nali van dometa sluha. "On nije ovek koga bi pristojnaena trebalo da poznaje. Izbegavaj ga."

"Nije gledao u mene, muu moj", odgovorila je Igrena. "Gledao je moj dragulj. Je li on pohlepanna dragulje?"

"Pohlepan je na sve", kratko je odgovorio Gorloas. Koraao je tako brzo da se Igrena spoticalapo kamenoj ulici, pa su sustigli kraljevu pratnju.

Okruen svetenicima i savetnicima, Ambrozije je izgledao kao svaki bolesni starac koji jegladan otiao na misu, pa sad jedva eka da dorukuje i sedne. Hodao je drei se jednom rukom zabok, kao da osea bol. Ali nasmeio se vojvodi od Korvola zaista prijateljski, i Igrena je shvatilazato itava Britanija zaboravlja meusobne svae kako bi sluila pod ovim ovekom i teralaSaksonce sa svojih obala.

"Pa, Gorloase, tako brzo si se vratio iz Kornvola? Nisam se nadao da u te videti pred Veem,niti uopte na ovom svetu", rekao je. Glas mu je bio tanak, zadihan, ali pruio je ruku, a Gorloas jepaljivo zagrlio starca. "Bolesni ste, gospodaru, i trebalo bida ostanete u krevetu!"

Ambrozije se nasmeio. "Nai u se u njemu vrlo brzo i ostau vrlo dugo, bojim se. Biskup mi

je to rekao i doneo bi mi svetinje u krevet da sam poeleo, ali hteo sam da se jo jednom pojavim.Hodi da dorukuje sa mnom, Gorloase, pa e mi priati kako stoje stvari u tvom mirnom kraju."

Njih dvojica su nastavili zajedno, a Igrena je ila iza mua. Sa druge kraljeve strane nalazio sevitak, tamnokos mukarac, obuen u skerlet: Lot od Orknija, setila se. Kada su stigli u kraljevukuu i kad je Ambrozije smeten u udobnu stolicu, Veliki Kralj joj je dao znak da se priblii.

"Dobro dola na moj dvor, gospo Igrena. Tvoj mu mi kae da si ker Svetog ostrva.""Jesam, ser", stidljivo je odgovorila.

"Neki tvoji sunarodnici su savetnici na mom dvoru; moji svetenici ne vole to su druidi


26/653

ravnopravni sa njima, ali ja im kaem da i jedni i drugi slue Velike nad nama, ma kako da se zvali.A mudrost je mudrost, ma odakle poticala. Ponekad mislim da vai bogovi trae za sluge mudrijeljude nego na Bog", govorio je Ambrozije, smeei se. "Hodi, Gorloase, sedi za sto kraj mene."

Igreni, koja je sela na meku klupu, inilo se da je Lot od Orknija vrebao u blizini kao pas koji jeutnut, ali eli da dopuzi natrag do gospodara. Ako Ambrozije ima oko sebe ljude koji ga vole, to jedobro. Ali da li Lot voli svog kralja, ili samo eli da bude blizu prestola ija mo bi se mogla

preneti i na njega? Primetila je da Ambrozije, iako je utivo nudio goste da jedu penini hleb,mleko i sveu ribu iznete na sto, sam jede samo mrvice hleba natopljene mlekom. Takoe jeprimetila da su mu beonjae obojene ukasto.Ambrozije umire, rekao je Gorloas. Do sada jevidela dovoljno samrtnika i znala je da je to tano, a Ambrozije je, po onom to je rekao, to takoeznao.

"Stigle su mi vesti da su Saksonci obavili nekakve pregovore, da su zaklali konja, ili ve netoslino tome, i nad njegovom krvlju se zarekli na savez sa Severnjacima", rekao je Ambrozije."Ovog puta bi borbe mogle da seprenesu u Kornvol. Urijense, moda bi trebalo da povede nauvojsku ka zapadu; ti i Uter, koji poznaje velke bregove kao to poznaje balak sopstvenog maa.

Rat e moda zahvatiti i tvoju mirnu oblast, Gorloase.""Ali zatieni ste, kao i mi na severu, obalama i grebenima koji okruuju naezemlje", odvratio

je Lot od Orknija uglaenim glasom. "Ne verujem da e horda divljaka doi pod Tintagel, osim akopoznaje stenje i luke. A to se tie kopnene strane, Tintagel se moe braniti, poto ima dugaakprilazni put."

"Istina", rekao je Gorloas, "ali ostaju luke i obale na kojima se moe nasukati amac, i ak i akone mogu da stignu do dvorca, ostaju im imanja, bogata zemlja i usevi. Mogu da branim zamak, ali

ta u sa zemljom? Ja sam njihov vojvoda zato to mogu da ih branim."

"Meni se ini da bi vojvoda, ili kralj, trebalo da bude neto vie od toga", rekao je Ambrozije,"ali ne znam ta. Nikada nisam imao dovoljno mira da smislim. Moda e ga nai sinovi imati.Moda u tvoje vreme, Lote, jer ti si najmlai od nas."

U susednoj prostoriji javilo se komeanje, a onda je uao visoki, plavokosi Uter. Vodio je napovocu dva psa, i povoci su se prepleli jer su se psi kokali i kevtali. Zastao je na vratima, mirno ihrazmrsujui, a onda je predao povoce slugi i uao u sobu.

"Uznemiruje nas itavo jutro, Utere", otrovno je rekao Lot, "prvo svetenika na misi, a ondakralja za dorukom."

"Jesam li vas uznemirio? Molim za oprotaj, gospodaru", rekao je Uter, smeei se, a kralj je

ispruio ruku, smeei mu se kao mezimcu."Oproteno ti je, Utere, ali skloni pse odavde, molim te. E, ui i sedi sa nama, deae", rekao je

Ambrozije, nespretno ustajui, a Uter je priao da ga zagrli; Igrena je primetila da je to uinioveoma paljivo i oprezno.Pa Uter voli kralja!pomislila je. Ovo nije samo ambicija ili ulagivanje!

Gorloas je ustao kako bi oslobodio mesto kraj kralja, ali Ambrozije ga je zaustavio pokretom

ruke. Uter je prebacio dugake noge preko klupe i prekoraio je, pa je seo kraj Igrene. Ona jeprikupila suknju, oseajui se udno zbog njegove nespretnosti.Kako je trapav! Kao veliko,umiljato kue!Morao je da prui ruke kako ne bi pao pravo preko Igrene.


27/653

"Izvinite me zbog nespretnosti, gospo", rekao je, smeei joj se. "Zaista sam suvie veliki davam sedim u krilu!"

Nehotice mu je uzvratila osmeh. "ak i vai psi su suvie veliki za to, gospodaru Utere!"Posluio se hlebom i ribom, i ponudio i njoj med dok ga je vadio iz vra. Utivo je odbila."Ne volim slatkie", rekla je."I nisu vam potrebni, gospo", rekao je, a ona je primetila da joj opet gleda grudi. Zar nikada

ranije nije video opal? Ili gleda u njene dojke? Iznenada je postala bolno svesna da joj grudi vienisu vrste i visoke kao pre nego to je dojila Morganu. Osetila je da joj se lice ari, pa je brzootpila gutljaj sveeg, hladnog mleka.

Uter je bio visok i svetle puti, vrste i nenaborane koe. Mogla je da oseti njegov znoj, ist isve kao deiji. Pa ipak, nije bio suvie mlad, jer plava kosa mu se ve poprilino proredila natemenu. Osetila je neobinu nelagodnost, kakvu nikada ranije nije iskusila; butina mu se nalazila naklupi tik uz njenu i bila je strano svesna toga. Oborila je pogled i gricnula hleb namazanmaslacem, sluajui kako Gorloas i Lot raspravljaju ta e se desiti ako rat stigne do zapadnihzemalja.

"Saksonci su borci, tano", pridruio im se Uter, "ali oni se ipak donekle civilizovano bore.Severnjaci, koti, divlji narodi iz zemalja iza njih - to su ludaci, juriaju goli i vritei, i vano jeobuiti trupe da ih vrsto doekaju, a ne da se razbee u strahu pred takvim juriem."

"Zato su legije b

Magle Avalona ~ Merion Cimer Bredli

Documents

Transcript of Magle Avalona ~ Merion Cimer Bredli