МАГАЗИНКраљевачки

Година I * Број 46 * 26. мај 2013 * Излази недељом www.art.rs * magazin@art.rs ISS

N 2

334-

7678

(O

nlin

e)

КУД ПЛОВИ ОУсаглашен тескт о примени спо

ОВАЈ БРОД?

- Делегације Београда и Приштине дошле до усаглашеног текста о примени споразума о коме ће се две владе изјаснити до краја

недеље. - Планом примене осигурано да неће бити празног хода ида неће бити укидане институције док не буду створене неке нове

разума Београда и Приштине

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

4

Текст о примени споразума који судва премијера усагласили у Бри-селу односи се на три групе пи-

тања. Прва је прилагођавање правнихоквира за чију ће примену бити фор-миране радне групе како би били утвр-ђени предлози нових законскихрешења. Друга се односи на Заједницусрпских општина, која би требало дабуде формирана после избора на Ко-сову уз помоћ ОЕБС, а трећи на начинпримене споразума у области поли-ције и правосуђа. Руководеће тело ћечинити представници четири српскеопштине са задатком да предложе Ста-тут Заједнице и команданта региона-лне полиције, а до краја годинетребало да буде познато колики ћеброј припадника полиције и правосуђабити уврштен у те структуре.

Влада Косова усвојила је план о им-плементацији споразума постигнутог19. априла, који ће проследити Скуп-штини Косова на усвајање. Косовскипремијер Хашим Тачи је на седнициВладе истакао да је овим планом Ко-сово по други пут извојевало најтежебитке у спровођењу споразума и да је

договорено да асоцијација општинабуде функционална само након одр-жавања локалних избора и пошто сеструктуре безбедности и правосуђабуду интегрисале у јединствени косов-ски систем што ће омогућити да се насеверу покрајине успостави уставнипоредак и поврати владавина закона.Договор у потпуности обухвата планпримене, временске рокове и актереспровођења споразума шест главнихелемената, регулисање законских ок-вира, асоцијација општина, полиције,правосуђа, локалних избора и општиходреби.

Напредак у дијалогу Београда иПриштине и постизање споразумадобар су разлог за оптимизам, паостаје да се крајем јуна сачека одлукаЕвропског савета.

Додељивање Србији датума за от-почињање преговора биће одлучујућикорак ка чланству у Европској унији, апреговори неће бити лаки. Важно је дапочну јер је у Србији пре само четиригодине било много дилема о томе дали је Европска унија уопште жели.

Премијер Србије Ивица Дачић

сматра да Срби са севера Косова могуда донесу одлуку да не учествују на ло-калним изборима у покрајини, који ћебити одржани на јесен, али треба дабуду свесни да ће онда Заједницусрпских општина чинити „ТачијевиСрби“.

- Ако је то у интересу српског на-рода, само напред. Мислим да јесвима јасно куда плови овај брод. Илићете бити у њему, или не постојимо.Зато је државна политика коју водимотаква да у овом тренутку нема ком-промиса - рекао је Дачић.

Од Владе Републике Србије очекујесе да на примени споразума са При-штином ради заједно са представни-цима Срба са Косова и да писменообавести посредника Европске уније упреговорима Кетрин Ештон да ли при-хвата оквирни план о примени спора-зума са Приштином. Усаглашени текстоквирног плана, који не улази у детаљенего само утврђује рокове и радњекоје треба да буду обаљене, састоји сеиз неколико поглавља од којих је прваобласт законодавства. Након форми-рања радне групе за спровођење

5

плана о примени споразума о областиполиције и правосуђа предвиђено једа се интеграција Срба у те институ-ције заврши до краја године, а у планујош једном је јасно потврђен принципда ће у полицији и правосуђу бити по-штована етничка структура становниш-тва у општинама, и да је логично да ћеСрбима бити понуђено да раде у ме-стима у којима живе.

Влади су достављени једногласнизахтеви политичких представника Србаса Косова да директор Канцеларије заКосово и Метохију Александар Вулин,који је поднео оставку после пости-зања споразума са Приштином, на-стави да обавља ту функцију.

Кад буде добијен датум, већ од јулаће почети активни преговори са Ев-ропском унијом за шта ће бити по-требно много стручних и искуснихљуди, експерата у различитим обла-стима, како би се што пре испунио циљи завршили преговори по свим погла-вљима.

Пре састанка у Бриселу у Београдуи Приштини боравио је немачки ми-нистар иностраних послова Гвидо Ве-

стервеле који је дошао да две делега-ције охрабри на путу евроинтеграцијаи пружи подршку ономе што су Владаи државни врх Србије урадили у про-теклих неколико месеци доносећи од-луке које су у највишем државном инационалном интересу. Након са-станка са министром Вестервелеомпредседник Владе Србије Ивица Дачићје најавио да ће Србија уложити ма-ксималне напоре да буде усвојен планпримене споразума о нормализацијиодноса Београда и Приштине каонужан предуслов за одлуку о добијањудатума за почетак преговора са Европ-ском унијом. Одлука о додељивањудатума за почетак преговора од жи-вотне је важност за Србију која немавремена за чекање, а свако одлагањеможе имати катастрофалне после-дице. Свест о важности плана за им-племнтацију споразума очекује се и одПриштине.

Савет Европске уније ће одлуку оСрбији донети 27. јуна, или следећегдана на Видовдан који се много путапоказао као тежак за Србе. Тога дана1389. године одиграо се Косовски бој,

1914. је у Сарајеву убијен аустроугар-ски престолонаследник Франц Ферди-нанд, а 2001. године Хашкомтрибуналу испоручен бивши председ-ник Слободан Милошевић. Од ового-дишњег Видовдана очекује се даСрбији донесе добре вести и да тогадана буде одобрен датум почетка пре-говора о чланству у Европској унији.

Да је Србија је посвећена реша-вању проблема Косова и Метохије, иреализацији плана имплементацијеспоразума од 19. априла, потврдио јеи председник Томислав Николић. Упр-кос томе неће прихватити имплемен-тацију било чега што не стоји упостигнутом споразуму и никада нећени отворено, ни прикривено, прихва-тити независност Косова и Метохије.Србији је веома важно да што пре до-бије датум за почетак приступних пре-говора са Европском унијом и затонеће обмањивати европске партнереобећавајући им оно што не може даучини.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

6

7

Настављени радови на изградњи моста преко Ибра

СРЦЕ ВРЕДНО

МИЛИОН ЕВРА

- Мост дужине 240 иширине 12 метара, са две

коловозне траке, два тротоара и бициклистичком стазом, који се

ослања на два бетонска стуба, на свакојстрани реке по један, биће завршен до по-

четка августа наредне године. – Иако су обезбеђена средства више него довољна заизградњу моста нису довољна и за његово

пуштање у саобраћај због трошкова приступних саобраћајница са обе

стране реке

Скопљанска улица у Краљеву, дугатек стотинак метара и са само не-колико кућа, иако у строгом цен-

тру града, доскора је била готовонепозната највећем броју Краљевчана.Тек од прошле године све више је при-влачила пажњу као место са кога по-чиње моста преко Ибра који би, осимрастерећења саобраћаја у центруграда требало да створи нову развојушансу Краљева на десној обали реке.Од самог почетка најављене изградњесукобљавала су се мишљења оних којису заступали ову идеју са другим, пресвега политичким неистомишљени-цима, који су је оспоравали. Када је 18.јула прошле године коначно озвани-чен почетак изградње обелодањено једа се мост гради по пројекту магистраМилорада Спасића из београдског

предузећа „Н-инг“, а да ће радови закоје је ангажован „Ју Кеопс“ из Адрана,према дозволи за градњу број 351-245/2012-06 од 10.7. 2012. године,бити завршени до 20. јула ове године.

Није на одмет истаћи да су одре-ђену сумњу у обећања изречена надесној страни Ибра тога дана искази-вали највише представници медија. Има колико да је власник „Ју Кеопса“Милан Мирковић у први план стављаореференце предузећа о двадесетак из-грађених мостова основу за сумњупредстављала је не тако давно иска-зана неспособност да се са успехомприведу крају радови на реконструк-цији камиџорског моста који су моралида завршавају ужички „Путеви“. Јединиразлог због кога би могао да буде од-ложен завршетак радова, говорио је

тада Мирковић који се тренутно на-лази у затвору под сумњом да је уче-ствовао у злоупотребама положајавезаним за трошење средстава наме-њених санацији последица земљо-треса, била би дуга и хладна зима.Испоставило се да зима није била нидуга ни хладна, а два месеца пре обе-ћаног завршетка радова нема ни на-знаке да је урађено оно што јеобећано. До почетка ове године, гово-рио је тада Мирковић, требало је дабуде завршено 160 метара моста сарибничке стране, а преосталих осам-десет преко реке до краја јула ове го-дине.

После мајских избора прошле го-дине у делу опозиције појавила сесумња да новоформирана власт имадовољно капацитета да заврши све за-

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

8

почете пројекте. Основ за њу су ин-формације да би можда требало из-вршити анализу приоритета за градњукапиталних објеката у светлу чиње-нице да инвестиција од 180 милионадинара није примерена датом тре-нутку. Тврдња нове власти да ће наста-вити све започете инвестиције додатноје оснаживана чињеницом да постојеконтакти са донатором који је спреманда у изградњу моста уложи милион ка-надских долара. И поред различитихинформација о уделу донатора састране представника власти која јепретходне четири године водила градстизале су информације да су средстваза изградњу обезбеђена, а да би евен-туалних милион евра донације могаода буде утрошено у неке друге зна-чајне инфраструктурне пројекте.

Бројне дилеме везане за реализа-цију моста преко Ибра откоњене супретходне недеље када је коначно по-тписан уговор између представникаграда и представника донатора Мило-мира Главчића који је на посебнирачун уплатио износ од милион и 400хиљада канадских долара што одго-вара противвредности од око милионевра.

Директор Дирекције за планирањеи изградњу „Краљево“ Ненад Нерићпотврђује да приликом утврђивања бу-џета за ову годину није било довољносредстава за завршетак моста, па јеПрограмом Дирекције планирано дасе утроши само 30 милиона динара. Утоку прошле године за радове намосту било је планирано 70 милионадинара, а Нерић верује да би, сада већ

бивша, власт буџетом за ову годинупредвидела знатнија средства која бимогла да достигну и 100 милионадинра.

- Међутим ова власт је мислила даје то преамбициозно, да треба и некидруги радови да се обаве, а да ће 30милиона динара бити довољно да серадови не заледе, да се одржавају панаставе у 2014. години са нових 30 до40 милиона и тако би можда градилимост неколико година. Гајили смо инаду да би могли да обезбедимо до-наторска средства и у томе смо успели.Са 30 милиона које смо имали у буџету110 милиона донаторских средставаомогућава нам да изградимо објекат.Иако је то више него што нам треба засам објекат још увек је недовољно дасе мост пусти у функцију, јер нам тре- 9

бају средства за саобраћајнице са обестране моста – каже Нерић.

Током претходне године реализо-вано је 69 милиона динара, а уз дона-цију од 110 милиона и 30 милионадинара из буџета за пуштање моста усаобраћај у овом тренутку недостајејош 20 до 30 милиона динара који ћебити обезбеђени буџетом за нареднугодину. Према уговору са донаторомград је обавезан да све послове зав-рши до 1. августа 2014. године, а пред-ставник донатора је приликомпотписивања уговора истакао жељу дабуде завршен и раније.

Почетак хапшења због сумњи намогуће злоупотребе трошења сред-става намењених санацији последицаземљотреса стављају пред градско ру-ководство обавезу да се добро орга-низује и не упадну у замку у коју јеупала претходна власт. Зато су све ак-

тивности усмерене да градилиштефункционише, а чињеница да се у за-твору већ налазе власник, директорпредузећа које изводи радове и над-зорни орган који је већ замењен, не битребало да утиче на даље одлагањерока за завршетак радова. Из Дирек-ције за планирање и изградњу стижуинформације да има довољно инже-њерског кадра, чак и више него што јепотребно.

- Што се тиче кадрова ништа нијеспорно, а мој задатак је да објекат зав-ршим без много дангубљења и састрогом транспарентношћу. Зато сепаре и налазе на рачуну под контро-лом донатора који мора да потпишерачуне по испостављеним ситуацијамаза плаћање – каже Нерић.

Уз квалитет радова који очекује до-натор кључно питање представља рокза завршетак радова. Нерић обећава

да ће на сајту Дирекције редовно свакенедеље бити објављиване фотогра-фије које сведоче о току радова тако даи донатор може да има увид у ситуа-цију на терену. Иако у предвиђеномпериоду није завршено обећаних 160метара моста Нерић тврди да немакашњења и да је урађено онолико ко-лико је дозвољавала количина распо-ложивих средстава. Уз то потврђује дасу урађени носећи стубови са деснестране реке. Остали су само још поједан са обе стране, а са извођачем ра-дова утврђена је динамика за оба-вљање послова. На левој страни Ибрапредстоји комплетна заштита шета-лишта поред реке како не би било ош-тећено због проласка тешкемеханизације неопходне за изливањеједног стуба и монтажу осталих елеме-ната. У Грађевинском предузећу „Ни-колић“ већ су изливена 54 елемента

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

10

носача, а монтажа са рибничке странетребало би да почне до половине јуна.Кад буду монтирани остаје само да сеизлије носећа плоча за коловозне, пе-шачке и бициклистичку стазу.

Информације да је предмет судскогспора експропријација земљишта неможе да утиче на ток радова, јер јеспоран само износ о коме коначну речтреба да донесе надлежни суд, а тонема никаве везе са Дирекцијом запланирање и изградњу. Сметњи немани са леве стране реке на којој је утвр-ђен статус пословних објеката са деснестране Скопљанске улице, па због јав-ног интереса следи њихово уклањање.

- Што се тиче Главчића он је изра-жавао сумњу да претходна власт можеда реализује пројекат, а такав утисакстворен је на основу односа према ње-говом представнику. На почетку разго-вора добили смо прилику да Главчићу

предочимо детаље изградње, докле сестигло и какве су нам намере, а ондасмо и његовог представника, који јеповеровао у то што причамо а у шта ве-рујемо, уверили у исто. Приступ Ди-рекције овом проблему, и жеља да сепројекат реализује, био је кључан даГлавчић настави преговоре – кажеНерић уз потврду да ни у једном тре-нутку није постојала дилема да мостпонесе име донатора.

Од зачетка идеје фигурира каотакав па постоји уверење да би то именосио и да нису стигле паре за његовуизградњу. То име носиће у жаргону сведок скупштинска Комисија за имено-вање улица и тргова не буде и зва-нично донела одлуку да се зовеГлавчићев мост.

- Овде се није радило о куповини ипродаји моста. Миломир Главчић језнао да ће мост да буде његов и ако не

би дао паре. Он је овде дао срце, а ми-лион евра које можемо да избројимосамо су најматеријализованији еле-мент који је могао да нам да - кажеНерић.

Донација је потврда поверења Ди-рекцији за планирање и изградњу,свима који су ангажовани на из-градњи, али и представницима власти,поготово у време када се поставља пи-тање како су, и на који начин, трошенасредства из неких ранијих донација.

У време када град није имао до-вољно новца да у кратком року сам ин-вестира у завршетак радова донацијапредставља само пут ка бржем пре-мошћавању реке. Она би била пре-мошћена и без њега, али тек кроз двеили три године.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић 11

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

12

13

Неизвесна будућност пољопривредне производње

СУНОВРАТПОЉОПРИВРЕДЕ

- Средства за подстицај пољопривредне производње нису подељенани за прошлу годину, а иако се ова ближи половини још није расписан

ни конкурс за њихову расподелу. – Просечна старост механизације између 25 и 30 година, а потрошња евро дизела, који није погодан

за пољопривредне машине, већа од горива које се више непроизводи. – Више од 60 посто расних јуница које су прошле годинедобили сточари нису остале стеоне после првог тељења. – Проблем

поморавских повртара недостатак артерских бунара за заливање

Откад постоји пољопривреднапроизводња постоје и про-блеми везани за њу, али и неза-

довољство оних који се баве овомделатношћу. Појава глобалне економ-ске кризе није могла да заобиђе ни по-љопривреду, а опште осиромашењестановништа и смањење куповнемоћи неминовно су утицали на плас-ман пољопривредних производа. У на-стојањима да што лакше дођу до купцасукобљавају се интереси директнихпроизвођача са онима који се напијацама појављују само као препро-давци.

Очи пољопривредних произвођачасваке године се са све већим интензи-тетом упиру према држави чије инге-ренције на територији локалнихзаједница преузимају локални органивласти. Према њима је ових дана иупућено највише критика оних пољо-привредних произвођача који очекујупомоћ. Интересе велике групе њих ар-тикулише Мијат Лазовић, бивши од-борник и шеф одборничке групеСрпске радикалне странке у Скпштиниграда. Од прошлогодишњих избора,кад странка којој је припадао није ус-пела да обезбеди довољну подршкуграђана за место у локалном парла-менту, не бави се политиком, па кри-тику актуелне власти не сматра личномпромоцијом већ покушајем да њенимпредставницима укаже на прави пут, априлика за то пружена му је у Покретуза Краљево.

За нешто мање од године дана, от-како је конституисана нова локалнавласт у Краљеву, ништа се није проме-нило на боље кад је у питању односпрема пољопривредним произвођа-чима. Ситуација је, верује Лазовић, игора а разлог за то лежи у неажурностионих који су преузели одговорност дабрину о развоју пољопривреде.

Иако је пред крај претходне годинеформиран Фонд за подршку развојапољопривреде управни одбор се јошније састао да разматра расподелу 60милиона динара намењених пољо-привредницима. До половине ове го-дине остало је још само месец дана,пољопривредна сезона је у пуном јеку,а Градско веће још није усвојило про-

грам подршке развоју пољопривреде.Иако су стручне службе Градске управеурадиле програм рада и финансијскиплан председник одбора их још нијепроследио Градском већу на размат-рање.

Средства за подстицај пољопри-вредне производње користила су се,до формирања фонда, мањим деломза регресирање осигурања, а већим засубвенционисање камата на кредитекоје су пољопривредници добијали одкомерцијалних банака. У тренутку кадасу та средстава увећана и даље највећукорист имају банке којима је наме-њено десет милиона динара. Па иакоу Градској управи постоји Одељење запољопривреду чак два милиона ди-нара намењено је за подршку држав-ној саветодавној служби за стручнапредавања и семинаре на којима својепроизводе углавном рекламирају пре-дузећа која се баве производњом се-мена и средстава за заштиту биља. Свата, али и друга значајна средства на-мењена безначајним расходима,могла би боље да се искористе дирек-тним инвестирањем у пољопривреднупроизводњу.

И док добрим оцењује учешће ло-калне самоуправе у накнади трошковасадног материјала велике замерке упу-ћене су на начин којим се субвенцио-нише побољшање расног саставастоке.

- Предвиђено је да свако прво осе-мењавање квалитетних грла буде суб-венционисано са 1.500 динара. Да бисе побољшао расни састав стоке семекоје је иоле квалитетно кошта мини-мално 2.500 динара, а трошкови осе-мењавања увећани за вредност радаветеринара. Није прихваћен предлогиз ранијих година да град набавинајквалитетнија семена која би гаран-товала да ће осемењавање бити ура-ђено квалитетно. Овако сенеквалитетна семена која коштају 250до 300 динара субвенционишу са 1.500динара, а испада да град помаже по-бољшање расног састава – каже Лазо-вић.

Претходна година била је изузетнотешка за пољопривреднике због непо-вољних метеоролошких прилика, а по-

следице се, због смањене количинехране, осећају и ове године. Све то ути-цало је на смањење сточног фонда, по-готово његовог репродуктивног дела.Сточне хране нема довољно, првакошња је подбацила, а закаснила је исетва кукуруза. Није било кише, а оникоји су користили земљишне херби-циде морају поново да штите усеве узповећане трошкове. Када се има увиду чињеница да је тржиште све уже,а увоз пољопривредних производа светеже контролисан, незадовољство по-љопривредника усмерено је првен-ствено према држави од које сеочекивало проналажење алтернатив-них праваца у промени структуре про-изводње.

Краљевачки пољопривреднициуказују и на неравноправан положајприликом закупа простора на кван-ташкој пијаци на којој најбоља местадрже препродавци грчке, македонскеи турске робе.

- Ми на пијаци немамо проблемаса произвођачима, већ накупцима којипродају увозну робу, а сваке године сеувећава учешће матрапаза који суз-бијају промет домаћег производа.Кванташка пијаца не би требало даслужи за препродају увозне и неква-литетне робе из треће или четвртеруке, већ првенствено за произвођаче,а држава је дужна да води рачуна освојој производњи и домицилном про-извођачу. Већи нам је проблем да иза-ђемо из земље са робом него дауђемо у другу земљу, посебно кад је упитању сточарска производња. Људииз Шапца откупљују телад и плаћају 3,5евра по килограму, а ту телад некимканалима превозе преко Дрине у Ре-публику Српску. Држава их прогањаи спречава да продају, а кад их зау-стави цена са 3,5 спадне на 2,5евра – каже Јовановић.

На управо завршеном По-љопривредном сајму уНовом Саду грла из ИсточнеСрбије, која су по изгледу иквалитету надмашила ино-страна, продавана су по1800 евра. Одгајана уземљи и прилагођена усло-вима који владају у овом

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

14

15Мијат Лазовић

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

16

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

подручју далеко су јефтинија од онихкоја су подељена краљевачким од-гајивачима прошле године. Мијат Ла-зовић каже да је, поразније одчињенице да су плаћана по 2.500 евра,то што двадесетак посто њих због ано-малија нису погодна за даљу репро-дукцију. О томе њихови власниципоседују валидна уверења ветерина-рских служби која треба да послужекао основ да код одговарајућег осигу-равајућег друштва затраже надокнадуштете. И ма колико се говорило да јебило угинућа јуница, због стресних си-туација током карантина и транспорта,много више забрињава податак да јебило више угинућа телади.

- Преко 60 посто јуница нису осталестеоне после првог тељења, а ја саммоје четири пута осемењавао без ус-пеха. И поред оправдања да су лошехрањене има сточара који су их хра-нили боље него своју стоку, али резул-тата није било. Грла су биранапапиролошки, а не визуелно. Ангажо-

вали су неког доктора који их је, на ос-нову брда папира, бирао по генетици.Резултати су далеко од очекиваних,није погођена генетика, а ни визуелногрла нису онаква каква би требало дабуду. Логично је било да и ти произво-ђачи продају оно што је најгоре – ве-рује Лазовић.

Иако су усеви пшенице у добромстању прва половина године, због изо-станка обилнијих падавина, не даје до-вољно оптимизма за добар родкукуруза. И док у самом граду падакиша у Мрсаћу, Самаилима и Бапскомпољу није је било месец и по дана.Највише проблема имају повртариовог краја који је некада квалитетнимповрћем снабдевао добар део бившеЈугославије. И док они ближе Моравинекако успевају да одрже у животу по-вртарске културе они удаљенији збоглошег квалитета струје нису у ситуа-цији да користе ни пумпе за заливање.

У више наврата су повртари из по-моравских села тражили да се рас-

пише тендер за бушење одређениогброја нових бунара, или да се бар суб-венционише део трошкова. Као опцијапомињано је и електрифицирање по-вртарског дела у коме постоји вода,зато што је прескупа нафта коју кори-сте пумпе за заливање.

Високе температуре не погодују нивоћарима принуђеним да користебројне препарате за заштиту. Чиње-ница да се сваке две године појављујепо неки нов, а недовољно проверен,утиче на воћаре да са извесном резер-вом приступају њиховој примени, а свесе одражава на квалитет и количинупроизведеног воћа. Ако се томе додаи несигуран откуп, који често зависи иод тога да ли су дошли Руси, онда је бу-дућност узгајивача са ових просторасве неизвеснија. У вишим крајевима, укојима нема довољно воде, не би билозгорег ни постојање артерских бунарадо којих би произвођачи дошли узпомоћ новца који се банкама даје засубвенционисање камата на кредите.

17

- Генерално ситуација није ништабоља него што је била, са тенденцијомда буде још гора. Држава је са 25 на 20хиљада динара смањила регрес науматичена грла стоке, а куће које водематичну евиденцију нису смањилетрошкове па смо прошле године од 25хиљада динара добијали 21, док је 4ишло на администрацију. Тако ћемоове године од предвиђених 20 до-бијати само 16 хиљада динара. Иако сепремије за млеко исплаћују троме-сечно мали произвођачи дискримини-сани су у односу на велике – кажеЛазовић.

Низу проблема који их притискајупољопривредни произвођачи придру-жују и оне везане за набавку дизел го-рива неопходног за обављањепољопривредних радова. У ситуацијикада је у оптицају све мање новца при-морани су да улажу велика средства ускупо гориво, а онда чекају да им се,на основу рачуна, уплати део који суб-венционише држава. У таквој ситуа-

цији склони су веровању да би многобоље било када би добили бонове закуповину горива по повлашћеним це-нама како би остатак новца пласиралиу унапређење производње.

Мехнаизација у поседу пољопри-вредних произвођача са територијеграда Краљева у просеку је стара из-међу 25 и 30 година. Поред тога што сеналази у лошем стању њега посебноотежава чињеница о престанку произ-водње одговарајућег дизел горива. Натржишту га више неће бити а по-трошња евро дизела, који није пре-рдвиђен за коришћење упољопривредним машинама, далекоје већа него класичних горива која сукоришћена. И док у околним земљамапостоје специјална горива за пољо-привредне машине пољопривреднициу Србији су принуђени да у евро дизелдодају адитиве који само још више по-већавају цену.

И ма колико да су током мандатапретходне власти упућиване оштре за-

мерке на рад, првенствено председ-ника Скупштине града који је ограни-чавао рад комисије задужене за животна селу, постојала је могућност да се опроблемима бар разговара. У дана-шње време ни то није могуће, а по-себно поражавајуће делује податак даје у комисији чији је задатак унапре-ђење пољопривреде налази самоједан директни пољопривредни про-извођач. Он је, стицајем оконости, иједини одборник градског парламентаиз ове категорије становништва.

Средства за подстицај пољопри-вредне производње нису подељена низа прошлу годину, а иако се ова ближиполовини још није расписан ни кон-курс за њихову расподелу. На основусвега Мијат Лазовић изводи закључакда пољопривреда иде у суноврат, а акосе ништа не измени и макар за саветне буду питали они који се баве ди-ректном производњом тешко да семоже говорити о извеснијој перспек-тиви у овој области привређивања.

Т. Радовановић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

18

Производња органске хране у Србији

ШАНСА ЗАИЗЛАЗАКИЗ КРИЗЕ

- Девет милијарди становника планете, колико се очекује до 2050. године трошиће 70 посто више хране него у данашње време.

– Тек 0,15 процента површине Србије укључено у органску пољопривредну производњу. – Санкције међународне заједнице

очувале квалитет пољопривредног земљишта у Србији. – Србија имаприродне ресурсе, довољне количине воде и енергије, сељаке који

знају како се ради и законску регулативу усклађену са условима које јепоставила Европска унија. – Зарада по домаћинству 40 хиљада евра

годишње

19

Од како је ове године почела дасе води организованија акцијауказивања на све опасности од

генетски модификованих организамасве више се истиче потреба интензи-вирања органске производње која биу Србији, заједно са вишим облицимабезбедне хране, требало да постанедоминантна. На то упућују и размиш-љања која долазе из Европске уније, аодносе се на одрживост и очувањеприродне средине.

Србија има седам милиона станов-ника, што је приближно броју онихкоји живе у Лондону, и 4,8 милионахектара обрадивог земљишта које об-рађује милион и 700 хиљада пољопри-вредника. Пољопривредно земљиштеје прилично уситњено, а 93 одсто на-лази се у власништву оних који посе-дују мање од 4,5 хектара.

Историја Србије показује да је, акосе изузме територија Војводине,укрупњавање немогуће, јер се Србинретко одриче имања које задржава упоседу, а које се, из генерације у гене-рацију, још више уситњава. Са другестране број оних који насељавају зем-љину куглу из дана у дан је све већи,па се до 2050. године очекује да овајброј достигне пуних девет милијардишто упућује на размишљање да ће се,у односу на садашње време, по-трошња хране повећати за 70 проце-ната. Оваква размишљања потичупрвенствено са далеког истока који по-стаје све богатији, али и из осталих де-лова света, посебно оних богатих, гдесве више расте свест о потреби дасваки појединац, али и околина, требада буде здрави. Здраву средину, издравог појединца, може да обезбедиједино органска производња којом сештити окружење, производња без за-гађивача као што су тешки метали, хер-бициди, пестициди, микотоксини ирадијација.

Доказано је, посебно током по-следње деценије, да органска произ-водња може врло успешно да се бориса пестицидима, хербицидима и теш-ким металима, а уједно представљапочетак нечега што може да остваридобар приход за фармера. Разлике уцени конвенционалних и органских

производа, према подацима америч-ког Министарства пољопривреде,крећу се од 39% у случају шаргарепедо 195 код пилећег меса. Стручњаци уовоме виде шансу Србије која, за раз-лику од највећег броја других земаља,има знатно повољније услове за узгојпољопривредних производа са озна-ком органски.

И ма колико да су санкције међуна-родне заједнице, којима је земља билаизложена у последњим деценијамапрошлог века, биле погубне по еконо-мију, испоставило се да су биле добреза земљиште које у том периоду није

било загађивано. Сиромаштво које јеуследило после санкција, и велике по-вршине које због тога нису обрађи-ване, на најбољи начин је очувалосастав земљишта које није уништеновештачким ђубривима.

Повољност за размишљање о ин-тензивирању органске производњепредставља и правни оквир који је ус-клађен са Европском унијом у којој по-стоји потреба за овим производима,

првенствено код оних довољно бога-тих да могу да их купе и тако сачувајуздравље.

Због ниског стандарда становниш-тва, и чињенице да највећи број њих уСрбији тек преживљава, ови произ-води још извесно време треба да будунамењени само онима са дубљим џе-повима што наводи на размишљање опотенцијално извозном артиклу.

Све више присутна прича способ-них трговаца да изван земље могу дапродају све, уколико постоје довољнеколичине и континуитет, упућују натежњу за проналажење начина да се

органска производња укрупњује. До-казано је да Србија има могућности,природне ресурсе, сељаке који знајукако се ради и законску регулативу ус-клађену са условима које је поставилаЕвропска унија, а има и довољне коли-чине воде, хране и енергије. Све вишесе доказује чињеница да се и геополи-тички ратови воде због њих, а мањезбог нафте и метала.

Испоставило се да недостаје до-

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

20

вољна свест о могућностима којепружа органска производња и начинорганизовања пољопривредника какоби обезбедили довољне количине иконтинуитет у снабдевању тржиштаовим производима.

Доказано је да органска пољопри-вреда може успешно да санира пести-циде, хербициде и вештачка ђубривакао главне троваче, али изостаје успеху борби са микотоксинима и ра-дијацијом. И док је радијација у окви-рима који су далеко нижи оддозвољених у земљама Европске унијеостаје проблем микотоксина који је

прошле године девастирао произ-водњу кукуруза као једног од главнихизвозних артикала Србије.

Решење ипак постоји, кажу струч-њаци, овога пута у апсорберима којичисте воду и земљиште и тако спреча-вају могућност појаве гљивица које уз-рокују појаву ових токсина. И маколико да су они канцерогени нису то-лико опасни у том колико у смислу дасу имуносупресори који спречавају ре-

цепторе да указују колико је болестприсутна у организму. Организам за-сићен овим токсинима не реагује нањих, човек се најчешће разболи и не-ретко заврши живот.

Бројни стручњаци слажу се са миш-љењем да је производња органскехране један од потенцијалних излазаСрбије из немаштине и услов за јачањеиндивидуалног домаћинства што бидовело и до јачања земље. Истражи-вања показују да би свака од педесетфарми на девастираном подручју, сапочетним улагањем од шест милионаевра, у току само једне године могла

да оствари чисту зараду од 40 хиљадаевра. После био енергије, као најпро-фитабилнија, органска производањадонела би десетине милиона евраприхода чак и ако се занемари непро-цењива вредност доприноса укупномздрављу становништва. Стручњаци по-ручују да би извозни артикал без пре-мца, уз очување здравља нације,омогућио бржи развој сеоског и здрав-ственог туризма. Све наводи и на раз-

мишљање о растерећењу градова укоје се слива превелики број станов-ника.

У свету по површинама под орган-ским културама предњачи Аустралијау којој је органском производњомобухваћено 12 милиона хектара зем-љишта. Континент је океанима одвојенод остатка света и представља ауто-нонмно и аутохтоно стециште разли-читих биљних и животињских врста.Чињеница да су у Аустралији великеповршине стављене у функцију орган-ске производње може да буде примердругим земљама у којима је конвен-ционална производња утицала на не-станак многих биолошких врста.Разлог томе су настојања за повећањепроизводње елиминисањем што већегброја штеточина што је, уз употребучесто веома ризичних заштитних сред-става, довело до девастирања окру-жења које не оставља довољно местаза живот будућих генерација.

Америка, у којој је органска произ-водња организована на око два ми-лиона хектара, је тек на трећем местудок у Европи по површини предњачиШведска.

Стручњаци подсећају на често иска-зан став српских политичара да градеземљу по шведском моделу.

На листи земаља које се баве ор-ганском производњом најниже су Хо-ландија, Француска и ВеликаБританија. И док се у Чешкој органскапроизводња обавља на десет проце-ната обрадиве површине у Србији сеодвија на тек шест до осам хиљада хек-тара што представља око 0,15 постоповршине земље.

Органска производња представљаискорак у односу на традиционалнупољопоривредну производњу какву суспроводили наши преци. На традицијуконвенционалне производње, која јебила у садејству са природом, додатасу начела органске унете у законе свихземаља света које је промовишу.Главни принцип је одрживи пољопри-вредни развој, пољопривреда за себе,породицу државу и будуће генерације.Тако одрживост и очување планетеземље, и свих њених ресурса, предста-вља главни принцип органске произ- 21

водње. Очување биолошке разноврсности,спречавање употребе штетних материја испречавање производње генетски модифико-ваних организама су принципи који су ушли узаконске оквире, а помињу се и други као штоје равномерно коришћење необновљивих из-вора енергије и све већа употреба обновљи-вих.

Истраживања показују да се највише купујујаја, свеже млеко, качкаваљ, маслац, воћнијогурт, кромпир, све оно што представља вишиниво пољопоривредне производње. Наша

земља, верују стколичине и контових производа невропско тржишт

Мотиви за копшти и лични. Оје свако мотивисвље, а допуњаваплате ове произвсима, јер органсукус традициона

Општи мотивздрављу породицтомства, одговоници и држави.

Модерни стилкао велики изазџепа, а органскитаквих купаца до

Србија углавнпривредне проиали имају нижу цпроизведених пнајвише се извозпине боровницеи кукуруз, али у зодносу на статис

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

22

тручњаци, може да обезбедиинуитет за извоз и стављањена веома захтевно и незаситоте.

куповину органске хране суОпшти су они који сведоче дасан да побољша и очува здра-а их жеља оних који могу даводе да уживају у новим уку-ка храна задржава природнилно произведене хране.ви су и одговорност премаце, обезбеђивање здравог по-рност према локалној зајед-

л живота се често представљазов, посебно за оне дубљеги производ је нешто што кодводи до великог одобравања. ном извози примарне пољо-

изводе који се у свету траже,цену од готових. Од органскипољопривредних производазе малине, вишње, јагоде, ку-, сокови, житарице, пшеницазанемарљивим количинама у

стичке показатеље о трговини

тим производима у свету. Као и сви други про-изводи тако се и органски у највећем обимуизвозе у Немачку уз продор до Канаде и у САД.Потражња за овом врстом хране је велика, аСрбија има капацитете да је производи умного већим количинама него што је по-тражња у тим државама.

Уз поразну чињеницу да са богатим и ин-дустријски развијеним земљама не можемо дасе такмичимо на пољу конвенционалне про-изводње долази и она мало светлија да у ор-ганској можемо. Потребно је само дапостанемо свесни колико је то добро запојединца и државу.

У Србији има преко 780 хиљада сеоских до-маћинстава од којих је 650 хиљада регистро-авно као такво. Држава има одаређенеподстицајне програме, законодавне и другеоквире, да се организовано покрене органскапроизводња, а један од услова да се средствадобију је регистрација домаћинства. Поред чи-њенице да нерегистровани за државу не по-стоје, и не могу да користе подстицаје заразвој, не могу да добију ни одговарајући сер-тификат као услов да се појаве на тржишту. Заорганизовану органску производњу мора дапостоји уређен систем и обавеза да се поштује.

Иако до сада није довољно изграђен за његаипак постоје добре основе.

На просечно 4,5 хектара по домаћинству уСрбији је веома развијена традиционална про-изводња. На југу и југоистоку земље пољопри-вредни произвођачи немају довољносредстава да купују скупа заштитна средства, ани она за прихрану усева, а то значи да језемља на којој их гаје здрава и испуњава ос-новни услов. Закон дефинише да за органскупроизводњу земљиште најмање три године несме да буде третирано пестицидима и херби-цидама, а то власник мора да докаже анали-зама. Сертификат могу да добију самопроизводи који потичу са оваквог земљишта.Уз квалитетну земљу и добру климу у Србији јена снази и закон о забрани узгоја генетски мо-дификованих организама као један од при-нципа уграђених у законе који се односе наорганску производњу. Генетски модификованиорганизми се у органском производу, као са-ставни део, састојак или део примарног про-извода, не смеју наћи ни у траговима

Од 2010. године сваки од три закона који сеодносе на ову материју бивао је све бољи и усебе уграђивао принципе органске произ-водње који важе у земљама Европске унијекоје представљају главно тржиште за нашепроизводе. Услов за улазак на то тржиште је за-довољавање прописа који важе на том под-ручју. Поред знатно више цене органскихпроизвода при опредељивању за нови типпроизводње мотивишући треба да буду по-стојећи Закон о подстицајним средствима у по-љопривреди и Правилник о подстицајнимсредствима у органској производњи. Акциониплан за развој органске производње до 2016.године оставља доста простора за привлачењесредстава из европских фондова, а пет регио-налних центара географски правилно распо-ређених на територји Србије могу да пружекваклитетну стручну саветодавну помоћ.

У Србији постоје и овлашћене организацијекоје врше сертификацију производа, а серти-фикат као законска обавеза чува поверење уквалитет и органско порекло производа, али иповерење између произвођача и купца. Важ-ност му је ограничена на годину дана, а онај козапочне органску производњу са тежњом дазатражи сертификат који отвара врата свихтржишта, мора у континуитету да примењујеправила органске производње и сваке годинеиспоштује оно због чега зарађује сертификат.

Т. Радовановић 23

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

24

ПРЕПОЗНАТИИ РАТНИВЕТЕРАНИ

Пред доношење Закона о борачко-инвалидској заштити

- Најкасније до почетка следеће године очекује сеусвајање Закона о борачко-инвалидској заштити.

- Бројна борачка удружења сугестијама настоје да утичуна побољшање закона. – Прављење спискова за исплату

ратних дневница превара

25

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Од тренутка када су на просто-рима бивше Југославије отпо-челе прве ратне операције

прошло је више од две деценије, абројни проблеми и даље оптерећујувелики број учесника ратова. Свевреме држава покушава да убрза ре-шавање спорних питања, а посетадржавног секретара Министарстварада, запошљавања и социјалне поли-тике Негована Станковића Краљевуимала је за циљ убрзање тих процеса.

На територији Краљева живи ве-лики број ратних ветерана, и оних којису у рату постали инвалиди, а који одповратка са ратишта повремено изра-жавају незадовољство чињеницом дасу стављени у неравноправни положају односу не неке друге категорије ста-новништва.

У оквиру Сектора борачко-инва-лидске заштите Министарства рада,запошљавања и социјалне политикесвакодневно се тежи успостављањубоље сарадње са локалним заједни-

цама од којих се очекује да, након саг-ледавања ситуације на терену, по-могну што лакшем остваривању правастановништва.

Уз напомену да је сарадња са пред-ставницима локалне самоуправе и бо-рачким удружењима назадовољавајућем нивоу Станковићподсећа да је један од циљева посетеКарљеву и увид у реализацијупројеката за које је краљевачким рат-ним ветеранима средства обезбедиломинистарство. То се пре свега односина изградњу спортског центра у Адра-нима и психосоцијалну заштиту и уна-пређење положаја ратних ветерана,породица погинулих и инвалида рата.

Краљевачко Удружење учесникаратова 1991-1999. године једно је одводећих у Србији, а у комуникацији саресорним министарством у досадаш-њем раду није било значајнијих про-блема.

Јединствен закључак је да се правадобро и редовно остварују, али да има

места за побољшања која треба да до-несе нови Закон о борачко-инвалид-ској заштити чије се усвајање очекујенајкасније до почетка наредне године.Закон доноси бројне новине, а првапредвиђа могућност да сви учеснициратова буду препознати од странедржаве и признати као борци. Уједнопредвиђа и ревизију бројних посту-пака из претходних година у светлу чи-њенице да су овом процесу чак у тринаврата до 1991. године били под-вргнути учесници Другог светског рата.

На бројна обољевања и повећанусмртност учесника ратова у последњојдеценији прошлог века у више навратаје указивао председник Удружења Сре-тен Лазовић. Ветерани већ дуже времеочекују и решавање бројних егзистен-цијалних проблема, а Министарстворада, запошљавања и социјалне поли-тике обезбедило је средства за реали-зацију два од три предложена пројектакраљевачког удружења.

У првој половини године за реха-

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

26

билитацију и побољшање социјалногположаја ветерана обезбеђено је 700хиљада динара што је било довољнода њих 35 буде обухваћено пројектом,док је у последње две године исту по-вољност користило више од сто људи.Удружењу се, подсетио је Лазовић, об-раћа и велики број корисника Народнекухиње који нису у могућност сами дареше све егзистенцијалне проблеме.Бројне од њих не може да реши ниУдружење које од новог закона очекујеконачно дефинисање статуса ратнихветерана. Док не буде усвојен остаје дасе амандманима изврше корекцијекако би ефекти примене закона билишто адекватнији исказаним потре-бама. У том смислу очекује се актив-није учешће у расправи и краљевачкихпосланика у Скупштини Србије.

Због тешке економске ситуације ус-порен је завршетак радова на из-градњи спортских терена који су,поред бораца, намењени и другим ко-рисницима, омладини, ђацима, сту-

дентима, синдикатима, па ветераниочекују да ће, уз помоћ Министарстваи овај проблем ускоро бити решен.

Пред Међународним судом уСтразбуру половином месеца одржанаје расправа по жалби Србије, а рок задоношење коначне одлуке истиче за90 дана. Непосредно након НАТО агре-сије 1999. године држава је изложенапритиску да термин ратне дневницезамени новим. Термин се у новијевреме поново актуелизује без обзирашто се у првостепеној одлуци суда на-води да Влада треба у одређеном рокуда направи план и програм доношењазаконских и других аката којима ћебити елиминисана дискриминација.Станковић сматра да захтев за испла-том ратних дневница наноси штету пресвега онима који то траже због све из-раженијег незадовољства дела ста-новништва изложеног негативнимефектима агресије. Међу њима су ониу чијој су близини падале бомбе, којису у то време радили као полицајци и

припадници Цивилне заштите.- Ово је озбиљна прича, а код људи

који су се појавили пред судом невидим искреност, право родољубље ипатриотизам према држави. Свакотреба да оствари права, али треба даводи више рачуна кад вуче неке потезе– каже Станковић уз потврду дадржава по овом питању још није ра-дила ништа, јер очекује коначну од-луку суда.

Активности борачких удружења ипојединци који наплаћују чланарину иправе спискове за ислату ратних днев-ница државни секретар сматра прева-ром и обећава да ће Влада упрописаном року ускладити законо-давство уколико жалба упућена судубуде одбијена.

Државни секреатар Негован Стан-ковић, оредставници локалне самоу-праве и Удружења учесника ратова1991-1999. године положили су венацна споменик изгинулим у ратовимакоји се налази на Тргу Јована Сарића.

27

Т. Радовановић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

28- Поред рада на уређењу простора у СОС дечјем селу и здравственимстаницама Витановца и Самаила амерички студенти одржали концерт

којим су домаћине упознали са једном новом културом

ХУМАНИТАРНИ РАДУЗ ЗВУКЕ КАРИБА

Студенти са Хаваја у Краљеву

29Група од 11 америчких студената са

Хаваја боравила је у Краљеву 10дана током којих су са играчима

локалног клуба америчког фудбала„Краљевске круне“ волонтирали и по-магали локалној заједници. Студентикомуникација, машинства и филмскережије са Универзитета из главногграда Хаваја Хонолулуа радили су напоправци ограде око Дечјег села на Бе-рановцу и чишћењу и уређењу про-

стора испред здравствених станица уСамаилима и Витановцу.

На позив ученика Музичке школе„Стеван Мокрањац“ одржали су кон-церт традиционалне музике и ха-вајског плеса којим су у Краљеводонели звуке Пацифика и Кариба, а до-маћине упознали са једном новом кул-туром. Последњег дана боравкапримили су их помоћник градоначел-ника за социјалну политику и спорт

Раде Јовановић и помоћник за питањамладих Вукман Ракочевић.

Током десетодневног боравка уКраљеву студенти са Хаваја су обишлисредњовековни град Маглич, мана-стире Жичу и Студеницу, а пацијен-тима Одељења дечје хирургијеЗдравственог центра „Студеница“ уру-чили пригодне поклоне.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

ДВАДЕСЕТГОДИНАВЕРНОСТИ

Необична љубав краљевачке пензионерке

30

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

- Двадесет година је Боса Жегарацмеђу ретким Краљевчанима који

редовно воде рачуна о псима луталицама. – И псима

луталицама је потребна здравахрана, а не отпаци који се бацају у

контејнере. - Пас никад не уједачовека сем из страха и кад се

брани од малтретирања

31

Пси луталице, као пси без влас-ника, лутају по урбаним или ру-ралним подручјима, обично

живе у чопорима, а највећим делом сунекадашњи кућни љубимци које субивши власници напустили и оставилина улици. Онима који доспеју у азилпонекад проналази нови власник, а унеким земљама често бивају убијени инеколико дана након што су ухваћени.У већем или мањем броју, у зависно-сти од годишњег доба, шетају и ули-цама Краљева, а међу реткимсуграђанима који су спремни да сањима поделе извесну количину хране,и укажу им колико толико пажње,најдаље је отишла Босиљка Жегарац.

Љубав према псима посебно серазвила после трагичне смрти кћериСнежане која је као велики љубитељживотиња једном приликом у мајчинстан довела свог шнауцера.

Читавог живота је Босу пратила тра-гична судбина. Након ослобођењаземље њен отац Живко Кекерић изГокчанице, који је за време рата пред-водио комунисте овог краја, док сењегов брат Александар налазио начелу четничких јединица, постао јепредседник општине Ушће. Након од-ликовања којим га је за заслуге одли-ковао председник Југославије предњим је била успешна каријера која ћега довести у Жичу надомак Краљева.Само неколико година трајао је бракнакон кога је Босина мајка Добрилабила принуђена да напусти заједницуи преуда се за човека који је већ имаошесторо деце. Маћеха није ималамного разумевања за пасторку, па јеБоса са 12 година одлучила да напустиоца и крене према Вршцу у коме је жи-вела Добрила са новом породицом.Кратко је трајала авантура након којеје била принуђена да се врати оцу иускоро започне школовање у Трговач-кој школи. Никада Боса није успела даоствари довољан ниво разумевањамаћехе па је, као средњошколка, по-ново одлучила да напусти породичнузаједницу и крене ни сама не зна куда.

- Побегла сам од маћехе и дошладо моста преко Ибра где ме је препо-знала Љубинка Видојевић, жена прво-борац која је познавала мог оца. Кад је

сазнала да сам побегла од куће поведеме са собом до самачке зграде кодгимназије у којој је становала и позовемог оца. Цели Ковачи су већ чули дасам побегла од куће, а и директор„Стотеска“ где сам била на пракси –прича Боса.

Водило се у то време рачуна о деционих који су учествовали у рату, па је„Стотекс“ преузео бригу о даљем шко-ловању након што је Боса смештена уДом ученика при Шумарској школи. Узплаћене трошкове смештаја и исхранедо завршетка школовања, након чегају је чекао сигуран посао у овом пре-дузећу, обезбеђен је и новчани износ увисини радничке плате уз посебан до-датак за књиге и гардеробу.

Долазила је из Гокчанице у посетубаба Крстина са цегером пуним сира,кајмака, ракије и тортом за унуку.Више него код кћери Катарине уСијаћем пољу волела је да, пре по-вратка кући, преспава у интернату. Каонајмлађи радник „Стотекса“, послесамо три године радног стажа, добилаје Боса од предузећа гарсоњеру од 30квадрата, завршила Вишу комер-цијалну школу и догурала до руково-дећег радног места. У то време једноод највећих југословенских трговин-ских предузећа које се бавило веле-продајом свих врста метражне робе,свиле, сомота, шифона, дамаста, „Сто-текс“ је био у сталној експанзији, аБоси пружена прилика да, као комер-цијалиста, посећује сајмове моде уСловенији, Француској, Бугарској, Тур-ској...

У Краљеву се након рата, као ратносироче, обрео Мирко Жегарац из Ба-њалуке који је почетком седамдесетихгодина, кад је упознао Босу, био по-словођа једне крушевачке продав-нице. Познанство је прерасло у љубавкрунисану браком у коме је рођенакћи Снежана. Имала је тек две годинекад је Боса у понашању мужа приме-тила прве знаке потиштености.

- Кад се једног дана није на времевратио са посла оставила сам Снежанукод кућне помоћнице и потрчала дорадње где сам сазнала да није нидошао на посао. Стигао је кући теккасно увече сав мокар. Каже да је

након завршеног посла отишао да по-пије пиво и прошета поред Ибра где сеоклизнуо и пао. Било ми је то сумњивопа сам га, након разговора са коле-гама, седам дана узастопно пратиласвако вече. Ставим дете у колица ичекам пред радњом. Седмог дана уподне нашли су га обешеног у радњи– прича Боса.

Мирко је био поштован човек и уг-ледан радник, па су у његовом преду-зећу понудили Боси руководеће место.Због обавезе према „Стотексу“ одлу-чила је да остане и настави да одгајакћи која је израстала у праву лепотицу.Доказала је то кад је у 22. години жи-вота изабрана за Мис Србије. Ишла је уМузичку школу, свирала клавир испремала се да отпочне музичку ка-ријеру. За дебитантску плочу већ јеснимила половину песама кад је упо-знала доста старијег глумца каскадераи, пре него је завршила школу, пошласа њим у Италију. Мајци је оставиласамо писмо у коме је обавештава освојој одлуци.

Живели су у Монте Карлу и Грацу,повремено се растајали и настављалида живе заједно. Када је коначно схва-тила да ствари не иду жељеним токомнапустила га је и удала се за другог чо-века. Са једног пута из Италије, наконсаобраћајне несреће код Брна, нису севратили ни она са нерођеним дететомни њена кћи Јована. Две године наконтога Боса је покушавала да се вратинормалном животу. Када то није ус-пела затражила је да, после 29 годинарадног стажа, оде у пензију.

Случајни сусрет са псом комеје била сломљена нога повра-тио је сећање на Снежануи њеног шнауцера.

- Одведем га кодветеринара и из-лечим, при-

32

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

Боса Жегарац 33

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

34

државам, храним, па се појави љубави према осталим псима. Прођем крозград и приметим да ме гледају тужнојер су гладни, па им купим бурек и по-делим. Сад ми је жао све кучиће, а по-чнем да храним и неке мачке,мачиће, стављам их у корпу па у ку-патило. Кад су почели да излазе на-поље дам их на усвајање, а једну кујуодведем код сестре у Јарчујак. Кадсам се преселила у нови стан станариме туже. Кажу да купам кучиће улифту и ко зна шта још. Долазила јеинспекција и утврдила да мој пасживи у хигијенским условима бољимод прописаних, а за оне на улицинисам крива. Пријављивали су ме идаље, а судија за прекршаје ме саче-кивао на улици да види да ли у кесиносим гранулице или коске – причаБоса.

Иако је од 60 станара само шестпотписом стављало примедбе нањено понашање десет година је Босабила под сталним притисцима и ин-тервенцијама инспекција и суда.Данас је регистровани члан друштваза заштиту животиња и, како каже, ве-лики борац за њихова права.

Редован је посетилац азила за псекојима редовно носи месо, баренекокошије ноге и пилећа леђа. На ра-зумевање наилази и код продавацаове врсте робе који поклањају добардео хране, а има и суграђана који фи-нансијски помажу одлазак до азила.Иако пси у азилу добијају потребнуколичину хране Боса настоји да имомогући да она буде што разноврс-

35

нија. Али, осим хране, псима је по-требно мало дружења и нежности.

- Недељом остајем у азилу скороцео дан. Радници ми скувају кафу, а јапустим псе који воле да се играју сам-ном. Ту је било и суђење Зорану којије пре смештаја у азил ујео тридесе-так људи. Дође једном приликомчовек са пиштољем да га убије, амене моле да га доведем у азил, јерсамо ја могу да му приђем. СтавимЗокија у кола па у азил где је добиопосебан бокс. Одлазим да га шетам,он иде поред мене на ланцу, а занама сви остали кучићи – прича задо-вољно Боса и каже да је комисијаутврдила да као алфа пас не сме дабуде убијен ни стерилисан.

После седам година најстарији јеу азилу, а друштво му прави супругаЖујка којој је име, као и другима,дала баш Боса. Кумовала је Зорану,Жујки, Белки, Жућу и бројним другимпсима пуних двадесет година токомкојих је добар део средстава и сло-бодног времена посветила лутали-цама.

Изградњом азила на градској де-понији није решен проблем паса лу-талица у Краљеву, јер места има запедесет, а у азилу их има 200. Зато јепотребно проширење капацитета, јерсе број луталица повећава, а доско-рашњи власници доводе их и из дру-гих градова.

Осим оних кад су јој бројни пси, изразличитих разлога, издисали у на-ручју најтежи су тренуци кад тешкооболе и постану беспомоћни.

- Једној куји је израстао тумор ве-личине лопте, па није могла да хода. Уазилу се плаћа само стерилизација,не и лечење, па питам ветеринара даје оперише. Он каже да операцијакошта сто евра, али да ће да уради за70. И Зоран је имао израслину, па самплатила 50 евра за операцију.Јованка, Милка и ја смо скупљалепаре и плаћале инјекције протившуге, а мазале их и мастима које намнаправе у апотеци. Остајала сам сањима и по киши, па иако ми пригова-рају што са псима проводим многовремена чувари то толеришу јер видеда радим – прича Боса.

Псима је потребна здрава храна, ане отпаци који се бацају у контејнере.Зато и купује месо и храни луталицебез страха од уједа. Пас никад неуједа човека, каже, сем из страха икад се брани од малтретирања.

- Често кажем да не могу више, аопет настављам. Многи су ме питалиоткуд ми толика љубав, а ја не умемда одговорим. Уместо тога препору-чујем им да ако имају нешто од хранеоставе то поред контејнера у некисуд, а не у прљаве кесе. Морала самна контејнеру да напишем обавеш-тење да не бацају такву храну, да псинису свиње. Они који не воле псе неморају да их дирају и малтретирају.Ко их воли треба да помогне да сепрошири азил, а људи добре воље даусвајају псе – каже на крају Боса Же-гарац.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

36

- На Другом конгресу Коминтерне 1925. године донета је одлукада се уништи српски народ и Српска православна црква, јер докгод на Балкану постоје Срби Аустро-Угарска и запад неће моћи дасе шире према истоку, нити да комунизам пусти корене у овомделу света. На основу те одлуке КПЈ је касније направила уговор саусташким покретом о уништењу Српске православне цркве исрпског народа. У њено име тај уговор је потписао Моша Пијаде,а у име усташког покрета Миле Будак који је био десна рука АнтеПавелића

37

ЈАСЕНОВАЦПРЕЋУТНИ

ГЕНОЦИД

Трибина Двери у Краљеву

(2)

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

38 Др Србољуб Живановић

39

На извесном броју скелета иско-паних у Јасеновцу није могао дасе утврди узрок смрти што ни-

како није могла бити потврда да је доње дошло природним путем. И ма ко-лико се са стране оних који су на-стојали да минимизирају злочин уЈасеновцу то узимало као олакша-вајућа околност узрок смрти је, кажедр Живановић, могла бити зима,глад, могућност да су живи закопани,скувани у казанима за прављење са-пуна, или бачени у Пачилијеве пећи.За бројне друге тачно је утврђено дасу убијени маљем, метком или за-клани ножем.

О томе какав је био однос југосло-венских власти према Јасеновцу позавршетку Другог светског рата све-дочи чињеница да онима који суистраживали злочине није дозвољенода било шта снимају. На основубројних показатеља стварао се утисакда је комисија за истраживање зло-чина направљена тако да се не докаженишта, иако су они који су је чинилижелели да се докажу у струци па супосао урадили до краја. Када је у сеп-тембру 1964. године завршено ископа-вање др Живановић је у једноминтервјуу потврдио налазе комисије,али се текст никада није појавио уштампи.

- У „Политици“ су ми рекли да вишеникад не питам, јер има да ме нема.Све је скривено, а ја сам на једној кон-ференцији рекао да не могу да пока-жем дијапозитиве, јер нам нису далида снимамо. Извео сам жену која је уто време имала осам година, предчијим је очима заклана цела њена по-родица. Изјавила је да ју је часна се-стра вукла за косу да истакне врат какоби је кољач лакше заклао. Кад га јепреплашена директно погледала у очизадрхтала му је рука, па је почео да јекоље а онда живу бацио у раку. Токомноћи искобељала се и остала жива, а уболници смо снимили и другеожиљке. Један високи усташки званич-ник ју је иузео да од ње направи ка-толкињу, а покрстио ју је личноСтепинац – говори о резултатимаистраживања у Јасеновцу др Живано-вић.

О криминалним активностима ка-толичке цркве током Другог светскограта на територији Хрватске, и грознимзлочинима, писао је у књизи Магнумкримен Виктор Новак, брат председ-ника Југословенске академије наука иуметности Грге Новака. Књиге које суговориле о Јасеновцу уклањане су избиблиотека и спаљиване, а документауништавана тако да новије генерацијенемају много сазнања о дешавањимана овим просторима.

Једна посета изложби дечјих ра-дова о Јасеновцу, која је организованау Бањалуци, показала је колико судеца правилно схватала улогу јасено-вачких логора у уништавању Јевреја,Срба и Рома. Познавање су показали инајмлађи посетиоци изложбе самозбог тога што се о Јасеновцу у Репуб-лици Српској говори на довољно упе-чатљив начин. И ма колико да јеобавеза свих који имају податке да го-воре истину у Србији се, каже др Жи-вановић, и даље ћути. Генерацијамамладих у Србији пропаганда је годи-нама наметала „наопаке и погибељнествари“ и тако стварала слику која нијеодговарала истини.

- На Другом конгресу Коминтерне1925. године донета је одлука да сеуништи српски народ и Српска правос-лавна црква, јер док год на Балкану по-стоје Срби Аустро-Угарска и запад неће

моћи да се шире према истоку, нити дакомунизам пусти корене у овом делусвета. На основу те одлуке КПЈ је кас-није направила уговор са усташким по-кретом о уништењу Српскеправославне цркве и српског народа. Уњено име тај уговор је потписао МошаПијаде, а у име усташког покрета МилеБудак који је био десна рука Анте Па-велића. Захваљујући томе ЦК КПХ завреме рата није дозволио никоме дасе ослободи Јасеновац и спречиубијање Срба. У Карловцу је 1942. го-дине мала партизанска јединицаштампала билтен у коме је један одуредника објавио чланак о убијањуСрба у Јасеновцу. По наређењу Цен-тралног комитета целокупно уредниш-тво је следећег дана изведено предпреки суд и стрељано. То је само једнаепизода која говори о томе шта се сведешавало тако да се о томе није моглоговорити – сведочи др Живановић.

Број жртава у јасеновачким лого-рима никада није тачно утврђен, анајвероватније неће ни бити поготовокад се зна да су бројне спаљене у Па-чилијевим пећима. Као противникАнте Павелића професор судске меди-цине, и декан Медицинског факултетау Загребу, Анте Премер провео је читаврат у Јасеновцу. Терали су га да иско-пава масовне гробнице и спаљујежртве, а колико је ископано и колико

Др Србољуб Живановић је био професорЛондонског универзитета, члан Краљевскогантрополошког института при Краљевскоммедицинском институту у Лондону, директорЕвропског института за изучавање историједревних Словена у Лондону, председник Међународне комисије за утврђивање истине оЈасеновцу, председник Фонда за истраживањегеноцида и члан Међународне словенске академије наука и уметности, па се сматра једном од најкомпетентнијих личности за овупроблематику.

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

40

жртава спаљено нико не зна. Месе-цима су лешеви пловили низ Саву иДунав, а о постојању злочина се идаље говори само у случају да је по-знато име злочинца и име жртве. Јошкао мали Живановић је постао сведокзлочина приликом кога је убијено 14мушкараца из породице његове бабе,а којима се не сећа ни имена.

- Болесни мозгови који постоје уврховима цркве мисле да је мањи зло-чин убити 70 наместо 700 хиљадаљуди, а не схватају да је злочин и акоубијете једну једину жртву. Не може даим се да опроштај греха док се не по-кају, а нема покајања без признањагреха. Римокатоличка црква неће ни дапризна ни да се покаје, а настављаисти посао и данас, јер десетине хи-љада омладине у Хрватској још вичеСрбе на врбе, Босанце у ланце. У истовреме медији у Србији дају приликеразним поп певачима и глумцима изХрватске, и других република, а у Из-раелу много више знају о нашим стра-дањима. Много сам више о њимасазнао тамо него у Србији – тврди дрЖивановић.

Као добар познавалац прилика у

Великој Британији, у којој је провео ве-лики део живота, др Живановић го-вори о расположењу становника којисве више изражавају незадовољствопрема чланству у Европској унији. Ос-нову за такво размишљање предста-вља чињеница да на њу гледају каопропали савез који представља новуХитлерову Немачку. И док Британци,који су то схватили, желе да се повукуСрбија настоји, упркос бројним про-тивљењима, да што пре уђе у Европскуунију. Професор Живановић потврђуједа се у Немачкој добро зна шта сетоком Другог светског рата дешавало уХрватској, па се скорашњи пријем у пу-ноправно чланство Европске унијечини као својеврсна награда за то. Садруге стране Србији се и даље поста-вљају увек нови услови. У исто времеогроман бирократски апарат Европскеуније троши хиљаде милијарди еврана пројекте који промовишу антих-ришћанске ствари док их домаћи по-литичари прихватају погнуте главе.

- Председник Србије ишао је даопрашта злочинцима клања које сувршили у Јасеновцу. Ко има право даопрашта било шта у име 110 хиљада

деце и других жртава? Римске папе судолазиле на пушкомет од Јасеновца, аникад нико није отишао да очита једнумолитву на тим силним стратиштима.Знали смо да се масовне гробнице на-лазе на територији која је била дугачка12,5 а широка 4,5 километра. Сад сезна да је та територија далеко већа –каже др Живановић и сведочи да јеиме Словен први пут употребљено у 6.веку.

Пре тога или нису постојали, или сенису звали тако. Антрополошка истра-живања показују да у гробовима којеје испитивао леже такозвани Илири,иако су њихови скелети исти као ске-лети народа који живи на територијиСрбије. О пореклу народа сведоче имногобројне гробнице римских вели-кодостојника у околини Ђердапа којепотврђују сличност са становницимаовог дела Србије. Простор око Дунава,као главне артерије Европе, био је ко-левка аутохтоног палеоевропског ста-новништва, а најстарије лобањепронађене су у Банатском Петровцу.Најстарији скелети сачувани су првен-ствено захваљујући муљу који је прео-владавао овим просторима.

41

Иако се још од почетка првог векаговорило да у Тракији живе Трачани, уДакији Дачани, Илирији Илири, док сусви остали ван граница Римске импе-рије Варвари, Плиније старији је 79. го-дине пронашао да на територијиданашње Македоније живи чак 150народа.

- Наше становништво је аутохтоно инисмо се овде досељавали, а све вишеруских научника говори да и Руси водепорекло од нас. Ми смо исти народ, ајезик нам је невероватно сличан самасом истих речи. Зашто је неком палона памет да толико пута бомбардујеКраљево? Зато што је Краљево преДругог светског рата одређено да будеглавни индустријски град тадашњеСрбије. Овде је изграђивана идустрија,Фабрика вагона, Фабрика локомотивакоју су Немци комплетно 1941. годинеодвукли у Чешку, а раднике стрељалипошто им нису требали. Зато је бом-бардовано Краљево.

Комунисти нису имали упориште уСрбији и да би се лакше учврстила ко-мунистичка власт, на захтев маршалаТита, бомбардовани су српски градови

и настао велики покољ Срба. Парти-зани су побили 2.000 Шапчана и ба-цили их у Саву, а у логору у Шапцупобили 30 до 40 хиљада људи. У Земунсу дошли са списковима људи које јетребало убити, убијали их на кућномпрагу јер је петина територије Земунабила његово власништво, па су билипотенцијални непријатељи. Иако се незна колико је Београђана убијено го-вори се о 40 хиљада већ првих данарата. На Авали и данас постоје бројнилагуми пуни лешева, у једнима суНемци који су ту побијени, а у другимаБеограђани – тврди др Живановић узнапомену да се и о томе у Србији го-тово ништа не зна.

Хрватска је једина земља на светукоја је имала концентрационе логореза уништење мале деце, а многа одњих су била подељена по усташкимпородицама и васпитавана у усташкомдуху.

Огранак крагујевачког музеја по-свећен геноциду на просторима бившеЈугославије, који има документацију,држава не признаје. На основу тра-љаве анкете и упитника објављеног у

„Политици“ сакупљено је, тврди он,око 70 хиљада имена жртава. Музеј ге-ноцида у Београду располаже са 80 хи-љада, а објављена су и имена 20хиљада деце са Козаре која су била улогору. И у старој феничанској луциАка у Израелу, која је постојала многопре Римљана и у којој је Свети Сава от-купио цркву Светог Ђорђа, постојимузеј холокауста са документима острадањима деце у Хрватској за времеДругог светског рата.

- Имају педагошко одељење и до-воде децу да сазнају нешто о томе. По-деле им папире да нешто напишу на тутему да би деца сазнала како су људистрадали. На једном папиру видео самопис случаја девојчице из Бјеловара.Имала је пет година кад јој је поро-дица убијена. У Израелу уче шта јебило у Бјеловару у време НДХ, а ми отоме појма немамо – каже др Живано-вић уз подсећање да је Међународнакомисија за истину о Јасеновцу штам-пала зборнике радова са свих пет кон-ференција на енглеском и српскомјезику које ће послати у све водећебиблиотеке света. Т. Радовановић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

42

43

Људи из медија: Србо Трифуновић

НОВИНАРСТВОНИЈЕ ЗАНИМАЊЕ,НОВИНАРСТВО ЈЕНАЧИН ЖИВОТА

- За дописника из провинције била је увреда кад му у помоћ пошаљуновинара који је наводно бољи од њега. - Данас уместо једног имамодевет централних комитета па новинари, који покушавају да преживе,не могу да постигну да полижу толико руку или пољубе толико...

- Комплетна новинарска екипа Радио Политике доживела је неславнусудбину најмасовнијег отпуштања у историји српског новинарства збогпреноса дешавања везаних за деветомартовске догађаје који су ока-рактерисани као покушај демократске револуције

(1)

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

44 Србо Трифуновић

Одувек се у дому Радмиле Трифу-новић неговала књига. Иако по-тиче из сељачке породице жена

чију је младост обележио рат умела једа, док преко дана оре, на плугу држикњигу. Увече је додатна знања стицалау вечерњој школи, а жељу за њима кас-није преносила на синове Срба и Спа-соја. Њена кућа увек је била пунакњига чији се фонд повећавао свакипут кад се вратила из куповине. Неза-мисливо је, прича данас Србо Трифу-новић, отићи у тек отворену робнукућу, а не купити ни једну књигу.

Имала је Радмила обичај да сешали и тврди да ће дете по занимањубити оно што мајка сања ноћ пре по-рођаја. Запослена у правној служби„Крушика“ пре него је у краљевачкомпородилишту родила првог сина целуноћ је сањала да тражи неки правниакт. Логичан закључак био је да одсина не може очекивати ништа сем дабуде нека мастиљара.

Жеља да Србо Трифуновић постанетехничар није се реализовала, јер сеуписао у гимназију са намером да по-стане новинар. Било је то некако увреме толико критикованог усмереногобразовања које је Краљеву подариловрсне новинаре, Радмилу Весковић,Драгана Хамовића, Драгана Павло-вића... Најзаслужнија за то била је про-фесор српскохрватског језика РужицаЛазаревић постављајући током гимна-зијског школовања чврсте темеље којеје требало надограђивати током даљегшколовања на факултету.

- Током школовања нисмо изла-зили из Радио Краљева. Пре поднедођеш да омиришеш редакцију, илида свратиш до „Ибарских новости“само да се поздравиш, јавиш да си ту,да те виде, питаш да ли треба шта дасе пропрати. Слали су нас на спореднезадатке као што је пријем младих уСавез социјалистичке омладине.Сећам се да сам једном приликом биоу Спомен парку и из радија понео Ухер.Прошетао сам га неколико пута крозград да ме виде да сам новинар. Однас се тражила врхунска одговорност,па сам по петнаест пута провераваооно што је снимљено. Сећам се и првенајаве програма који је почињао у

подне. Мени срце хоће да искочи изгруди, само што се нисам онесвестио.Некако изгурам најаву, изађем из сту-дија и питам се да ли је неко уопштечуо – сећа се почетака новинарскограда Трифуновић.

Толико жељене студије новина-рства на Факултету политичких наукапрекинула је наизглед банална ствар,гамад у студентској соби. Бубашвабе усоби број 22 првог блока Студентскогграда нису могле да опстану због другегамади која се врло успешно размно-жавала. Информација да је добионајгору собу у најгорем блоку најгорегстудентског дома у Београду натералаје мамину мазу, а Србо признаје да јето био, да се врати у Краљево. Тек сле-деће године покушаће поново дастекне диплому академског грађа-нина, овога пута на Филозофском фа-култету.

Први кораци у озбиљном новина-рству направљени су у „Политици Екс-прес“, а чињеница да је дошао напрепоруку рођака само је отежаваларад читаве три године. Са поприличневременске дистанце склон је веровањуда би онима који нису задовољаваливисоке критеријуме мало помогло и даим је Бог ујак. Обавеза сваког нови-нара, понајвише новајлије, била је дасе доказује сталним радом у настојањуда бар једном у три дана „ископа“ темукоја носи неку од страница у то времеједног од најтиражнијих дневних ли-стова у земљи.

Дописници београдских дневнихлистова уживали су знатно већи угледнего данас када се њихови потписи настраницама листова појављу само услучају хапшења, већих заплена дрогеили убистава. Чак и тада се, каже Три-фуновић, шаљу екипе из Београда.

- Ми смо слали екипу из Београдада помогне дописнику само када онпочиње због неког догађаја, несрећеили трагедије, да пада на нос. За до-писника из провинције била је увредакад му у помоћ пошаљу новинара којије наводно бољи од њега. Поштовалису се тих осамдесетих година прошлогвека новинари све док „Експрес“, по-четком ратних збивања на територијибивше Југославије, није постао једна

од главних хушкашких новина. Исто-рија ће показати да то и није билоништа лоше са аспекта народа, мада је„Ескпрес“ мало претерао – каже Три-фуновић.

Редакција београдске рубрике санешто више од двадесет новинара, укојој је добио прво задужење, хранилаје целу новину. Била је то машина заправљење добрих новина, а већинановинара и уредника данас водећихлистова прошла је баш кроз ову, илисличну, редакцију. Много година кас-није српско новинарство се претво-рило у колумнизам, а и данас тоне утом блату.

У популарном „Експресу“ посебнеекипе новинара пратиле су снабде-вање, саобраћај, образовање, радградске скупштине. Сектор саобраћајабио је златни рудник за младог нови-нара, пун дешавања и интересантнихтема куд год да се окрене. Зато је,ваљда, сваког месеца и имао између90 и 150 објављених текстова. Чиње-ница да су бар трећину представљалевести и кратки извештају упућује на за-кључак да су остали били озбиљнианалитички текстови са доста саговор-ника. Својеврсни новинарски пул чи-ниле су колеге из других редакција сакојима су се размењивале информа-ције што у време које се оцењује каосрећно никоме није сметало.

Једноумље каквим је окарактери-сано време пре 2000. године у некимаспектима, верује Трифуновић, карак-терише и данашњу медијску сценуСрбије. Новинарство је, каже, ослобо-ђено само пара, па они који се њимебаве једва преживљавају.

- У оно време могао си да дираш игазиш све, само не Централни комитетпартије на власти. Сећам се да су самоједном интервенисали због објавље-ног текста, па сам морао да идем уСкупштину града. На основу скупштин-ског материјала објавим да је поскуп-љење градског превоза од 33,3 постонови намет на џепове осиромашенихграђана, па су милиони принуђени дасе шверцују. Наведем пример Енглескекоја из државне касе дотира превоз, аод мене траже да откријем извор ин-формација. 45

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Данас уместо једног имамо деветцентралних комитета па новинари,који покушавају да преживе, не могуда постигну да полижу толико руку илипољубе толико ... Ко је хтео да љубируку он је и онда љубио руку. Ко је хтеода се бави новинарством, а да то неради, могао је да пише и да га нико недира. Био сам један од таквих скоро 12година, од 1989. до после рата – кажеТрифуновић који је у међувремену по-стао уредник градске рубрике.

Све се у то време могло, ако сехтело и увек је спретан уредник могаода пласира толико различитих инфор-мација, чак и оних о раду опозиције уповоју, које нису сметале никоме.

Градски одбор Демократске страневршио је тих година анализу заступље-ности у медијима и дошао до интере-сантног закључка да је током три

узастопна месеца, иако опозициона,странка била најзаступљенија баш наградским странама „Политике Екс-прес“. Био је то добар повод да пред-седник одбора Срђа Поповић затражиобјашњење како је то могуће.

-Дошле су те губаве и тужне годинесанкција које су, као и сада, убиле но-вину која, док сви грцају, треба даживи од тиража и рекламе. У инфла-торно време нисмо примали плату, пасам био принуђен да шверцујем робуиз Бугарске. Иако целе недеље нисамимао слободан дан одем у петак вече,накупујем кошуља, јакни, гаћа, па ондато продајем пре подне на Булевару.Касније трчим са оном торбом дарадим, а пред вече се враћам на Буле-вар. Прве паре смо добили од неке пе-каре тек кад је уведен нови динар.Добили смо сви по пет динара, а пре

тога је било време кад нисам знао штаћу са парама. „Експрес“ је у једномтренутку продао 300 хиљада приме-рака, а тиражнији у Југославији био јесамо загребачки „Вечерњи лист“ –каже Трифуновић.

Некако у то време почела је сарадом Радио Политика, а Србо Трифу-новић је оно мало радијског искуствапонесеног из Краљева настојао да ва-лоризује у великом граду. Нешто вишеод годину и по дана радио је пара-лелно у два медија, радију и нови-нама. Трајало је то све дообележавања прве годишњице позна-тих деветомартовских демонстрацијау Београду, после чега је комплетнановинарска екипа Радио Политике до-живела неславну судбину најмасов-нијег отпуштања у историји српскогновинарства. Повод за то био је пренос

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

46

свих дешавања везаних за деветомар-товске догађаје који су окарактерисаникао покушај некакве демократске ре-волуције у згради „Политике“.

После бомбардовања 1999. годинекриза се продубила и достигланајнижи могући ниво.

- Промена власти довела је до за-тварања фондова. И тиражни „Блиц“се финансијски суновратио, а да изањега није стајала страна компанијаугасио би се после избора. Два месецасам зајмио паре да платим кирију, пасам био принуђен да се вратим у Кра-љево. Имао сам срећу да сам позна-вао доста људи из „Франкфуртскихвести“, па одем тамо. Био сам ослобо-ђен онога што је била највећа мука но-винара у тадашње време, а то јеполитика која њих није занимала.Срећа је била и да, на препоруку БоркаГвозденовића, почнем да радим на

краљевачкој ТВ „Десетка“, за коју дотада нисам знао ни да постоји. Телеви-зија „Десетка“ није била само редак-ција већ породица у којој смо свиживели као један и није могло да десида било ко слави било шта а да не бу-демо сви заједно, тако да смо живеликао једно биће – прича Трифуновић.

Био је у то време Србо Трифуновићаутор чак пет различитих телеви-зијских емисија. Поред свакодневногангажовања у информативном про-граму и „Ретровизору“ водио је „Биз-нис клуб“ и „Тип топ“, али и прискакаоу помоћ осталим колегама кад год је тобило потребно. Тако су се понашали иостали који су радили у складном ивеома добро организованом колек-тиву. Плате су биле солидне а по њимаје, каже Трифуновић, мога да се навијасат. Исплаћиване су на време, никад сазакашњењем.

Али, ништа добро не може да трајевечито што су сви запослени врло брзоосетили на својој кожи у тренутку кадје популарна „Десетка“ променилавласника.

- Кад је Раденковић преузео теле-визију дошао је мали Перица у видурођаке која је умислила како треба дасе ради телевизија. Убили су телеви-зију, а ми смо се посвађали и разишлина врло ружан начин. Још ружнијабила је, уз претње, наплата заосталихдуговања – каже Трифуновић.

Све до тада постојала је новина-рска слобода и пролаз код свих ко-минтената. Сваки саговорник јемаксимално уважаван, а они који су тозаслуживали били критиковани. Ни уједном тренутку, каже још, није билополитикантства, вређања или омало-важавања. Т.Р.

- наставиће се - 47

Да организација једног значајногтакмичења није нимало лакпосао показало је прошле не-

деље одржано надметања 174 ученикаседмих и осмих разреда основнихшкола који су у Краљево дошли да по-кажу колико добро познају хемију. Одчињенице да је такмичење окупиловелики број основаца разврстаних утри категорије значајнији је одговор напитање зашто је хемија толико битнада побуђује велико интересовање уче-ника који показују изузетно добре ре-зултате у познавању материје.Председник републичке комисије затакмичење ученика основних и сред-њих школа у овој области за 2013. го-дину Милан Николић склон јеверовању да је то зато што је хемијасвуда око нас, проучава супстанцу ионо из чега је изграђен свемир, али исве друге ствари које окружују човека

као и оно што је у њему.Међу хиљадама ђака који су се

током 49 година, колико се организујутакмичења из ове области, надметалиу познавању хемијских законитостибројни су научници запослени унајпрестижнијим домаћим и иностра-ним институтима, али и они који супрофесионални ангажман нашли удругим областима. Заједничко за свењих је што увек са поносом истичу дасу били учесници ове манифестације.

Милан Николић потврђује да се хе-мија као експериментална наука рзли-кује од већине других научнихдисциплина. У њој се све може прове-рити експериментом, а код најмлађихутиче на формирање личности и по-гледа на свет јер их тера да размиш-љају, повезују ствари и појаве,хемијске и физичке промене, и све оношто могу да осете чулима или виде у

лабораторији извођењем хемијскихреакција различитог типа. Подсећајућида је опсервационо запажање кра-љица свих метода у хемији Николићоне који још нису закорачили у свет хе-мијских реакција и објашњења многихнепознатих појава, упућује на веб сајтwww. mojahemija.org на коме сеобјављују комплетни стручни мате-ријали са такмичења. Тако и они којијош нису заволели хемију могу да видекако су изгледали тестови знања и екс-перименталне вежбе са свих такми-чења основаца и средњошколаца.

Иако је хемија прилично популарнанаука добар начин за њену промоцијусу, сведочи Николић, и бројне крими-налистичке серије које се приказују напрограмима различитих телевизијскихстаница. Уједно потвђује да више немаидеалног злочина, а главни кривац зато је управо хемија која помаже да се у

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

48

Чаробни свет хемије

ИЗМЕЂУМАГИЈЕИ ХЕМИЈЕ

- У хемији се све може проверити експериментом, а она код најмлађихутиче на формирање личности и погледа на свет јер их тера

да размишљају, повезују ствари и појаве, хемијске и физичке промене,и све оно што могу да осете чулима или виде у лабораторији

49

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

50 Милан Николић

релативно кратком временском пе-риоду дође до починилаца.

- Ако нека особа ради нешто неле-гално немогуће је да не остави некихемијски траг. Не мора то да буде самоотисак прста, који се лако прикрива на-влачењем рукавица, може бити капзноја, суза, или влас косе која је ис-пала. На основу њих експерименталнахемија има могућност да рекон-струише комплетан ДНК профил, онопо чему се свака особа разликује оддругих људи – каже наш саговорник.

Колико је то тачно потврђује чиње-ница да се скоро половина сваке епи-зоде крминалистичке серије одвијауправо у хемијским лабораторијама.Модерни детективи, потврђује Нико-лић, нису више они са пиштољима којијуре криминалце, већ хемијски обу-чени истраживачи који на месту некогзлочина сакупљају трагове, а ондавредним и обимним истраживачкимрадом уз помоћ најсавременијих ме-тода, техника и апаратура откривају хе-мијске трагове који им омогућују даухвате кривца.

Хемија је наука тешка за савлађи-вање и једна од ретких чије ком-плексно градиво инкорпорира знањеиз математике, физике и биологије, паје зато многи и називају центромнауке. Она користи знање математикеи математичким симболима и изра-зима описује оно што се дешава у телу,а са друге стране све што се дешава утелу одвија се пре свега према физич-ким законима.

Пред хемичарима је увек многорада, па су зато они који се одлуче даизучавају ову област најбољи од најбо-љих, јер је за успех и добре резултатенеопходно да се стално учи. Наукабрзо напредује, па су хемичари прину-ђени да стално прате нову научну ли-тературу, али и да буду у току са новимизумима на пољу савремених апара-тура и технологија. Због брзог развојазнања брзо застаревају што изискујесталну едукацију кроз праћење лите-ратуре која се бави теоријским, али ипрактичним, аспектима науке. Великупредност у новије време пружа интер-нет који обилује литературом из свих

крајева света која је само деценију илидве раније била готово недоступна.

Милан Николић потврђује да се итамо где не постоји хемијски кабинет, укућним условима и без иједне епру-вете, може извести низ интересантнихексперимената који најмлађим остајуу сећању целог живота.

Хемија даје одговоре на бројна пи-тања, између осталих и на оно заштоколач није увек добар иако домаћицасве уради на исти начин. Кад би по-звала у помоћ науку схватила би да ко-начни производ зависи и од квалитетаполазног материјала који није увек од-говарајући. У случају колача то су све-жина јаја, стање у коме се налазиквасац, квалитет брашна или темпе-ратура воде. У откривању разлогазашто нешто није успело састоји се исва лепота хемије са којом се срећу идомаћице мада најчешће нису нисвесне тога.

- Има једноставних експерименататакозване кућне хемије при чемумноге хемикалије као што су кухињскасо, сахароза, натријум бикарбонат,сирће, можете наћи у свакој продав-ници. Хемија је толико лепа јер проу-чава све што је око нас и у нама, стене,минерале, живо и неживо. Увек је уприроди и може на нивоу опсервациједа приближи деци и оно што је рела-тивно компликовано.

Математика може да буде досадна,али хемија и биологија као природненауке које проучавају живи свет и оношто се у њему дешава, то никако нису.Кажемо да је хемија централна наукајер прожима знања свих осталих фун-даменталних научних дисциплина. Хе-мијски закони су стални и одувек важе.Кад нешто откријете, ако урадите подконтролисаним условима, увек до-бијете исте резултате. Лепота хемије јеи у томе што све може да се провери,па ученици не морају да уче ништа на-памет и без разумевања – објашњаваНиколић.

Основна школа, потврђује наш са-говорник, не покрива фундаменталноградиво већ даје основна знања којасе надограђују даљим школовањем.Београдски хемијски факултет врши

перманентну промоцију хемије, а свиучесници овогодишњег републичкогтакмичења добили су пропагандни ма-теријал који садржи и диск „Измеђумагије и хемије“ у коме су током самоједног сата презентирани веома ефек-тни експерименти.

Обичан човек се врло често плашихемије из разлога што је не познаје до-вољно. Промоције коју врше Хемијскодруштво Србије и Хемијски факултетимају за циљ да ову науку приближешто већем броју грађана, па се при-годна предавања организују у свимсрединама које за њих покажу интере-совање, а од наставника, асистената ипрофесора очекује се да објасне хе-мију повезивањем са свакодневнимживотом.

- Кажу да су две најважније ствариу животу да живите са оним кога во-лите и да радите оно што волите. Јакоје битно да се бавите оним што волите,а хемија је наука која много даје, али итражи ангажовање за које је, ако хо-ћете да останете актуелни, потребностално унутрашње усавршавање. Хе-мија пружа и прилику за одлазак настручно усавршавање у иностранству,сарадњу са колегама, научне конфе-ренције, размењивање искустава ипријатељстава. Отуда и порука свимада раде оно што воле и не одустају одтога – каже Николић уз потврду да натржишту рада има незапослених хе-мичара, али не у значајној мери у по-ређењу са другим занимањима.

Иако су два основна стуба друштваздравство и образовање у нашојземљи се ни једно ни друго никаданије претерано ценило. И док се у со-цијалистичком систему тежило све-страном образовању, које је стваралошироки опсег интересовања, младимљудима то данас недостаје, па су честосувише апатични и недовољно моти-висани за рад. И поред свега истражи-вања међу ученицима београдскихшкола показала су да је хемија увексврставана у три најомиљенија пред-мета.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

51

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

52

Сведочанство далеке историје краљевачког краја

- У Народном музеју први пут изложени фосилни остаци сурлаша којису у околини Краљева живели пре 16 милиона година. - Зуби сурлаша

који су припадали различитим геолошким периодима налажени нанеколико локација надомак Краљева, у Годачици, Раваници,

Милочају, Адранима, Богутовцу. – Научници сматрају да су појединипримерци били тешки и до 15 тона

ДИВОВИКРАЉЕВА

Прошле суботе организована Ноћмузеја пружила је посетиоцимаприлику да, у оквиру изложбе

„Дивови Краљева“, по први пут видеретке фосилне остатке сурлаша, давнонесталих рођака данашњих слонова,који представљају део Природњачкезбирке Народног музеја у Краљеву.Фосилизовани зуби и делови скелетапружају јединствени увид у живи светтоком далеке геолошке прошлости натериторији на којој је идентификовановише врста сурлаша од којих неке спа-дају међу највеће копнене сисаре којису икада ходали земљом.

Аутор изложбе биоархеолог Пред-раг Радовић, кустос краљевачког На-родног музеја, подсећа да је ово текдруга изложба овог музеја која се бавиприродним наслеђем до сада недо-вољно афирмисаним на нашој терито-рији. Поред фосилизованих остатакасурлаша, давно изумрлих сродника да-нашњих слонова, пред посетиоцима сусе нашле фотографије, панои са тек-стовима и скицама који се генералноодносе на ове врсте у еволуцији сур-лаша.

- У питању су четири врсте које сесврставају у три биолошке фамилије

изумрлих сурлаша са више локација натериторији Краљева. Оно због чега сеизложба зове „Дивови Краљева“ супропорције сисара који спадају унајмасивније који су икада ходализемљом. Једну од врста, која је иден-тификована пре пар година у близиниКраљева, открио је фосил поред За-падне Мораве. Та врста је други по ве-личини копнени сисар који је икадпостојао, а чија је просечна тежинапрелaзила десет тона. Неки научницисматрају да поједини примерци теже12 до 15 тона – каже Радовић.

53

Давно изумрли сурлаши хранили сусе, као и данашњи слонови, огромнимколичинама биљне хране, а потичу издавних геолошких епоха много препојаве човека. У то време је у басенуКраљева постојао огроман језерски си-стем испресецан острвима на којимасу живели сурлаши чији фосилниостаци потичу из језерских седиме-ната.

Осим ових, новије налазе предста-вљају фрагменти мамута који се везујуза каснију епоху када су наши преци,палеолитски људи, ловили мамуте иживели заједно са њима, а по хроно-логији се поклапају са неандертал-цима и модерним људима. Једининалаз који указује на ову врсту потичеиз Студенице и индицира на постојањенајскорије групе сурлаша са ових про-стора.

Посетиоци изложбе у прилици суда се упознају са делом прошлостикоји никад није био потенциран, а иакосу поједини фосилни фрагменти умузеј доспели у првој половини 20.века никада до сада нису били изло-жени. Иако овог материјала немамного, сваки изузеtно редак налаз јеважан јер документује постојање једнезанимљиве врсте давно нeсталих сур-лаша. Фосилизовани зуби и део ске-лета представљају скромни део збиркекоја отвара прозор у непознати периодпрошлости Краљева и околине.

Предраг Радовић потврђује да судавно изумрли сурлаши насељавалитериторију данашње Србије пре 17 ми-лиона година, а да су фосилни остацикоји се налазе у краљевачком музејустари и до 16 милиона година. Овеврсте су идентификоване и на брoјнимдругим локалитетима на којима јетачно дефинисан геолошки слој.

- Геолошки слојеви су, према мето-дама геологије, јасно датовани усмислу временског опсега у коме суове врсте постојале. Постоје и апсо-лутне методе датовања које се одре-ђују на основу радиоактивног распадаизотопа елемената који постоје. Засваки елемент постоји фиксан периодполураспада, а хемичари и физичаризнају колико траје период полураспада

једног тежег изотопа, који садрживише електрона, до лакшег. Кад уз-мемо узорак измери се пропорцијадва изотопа и на основу њихове про-порције зна тачно време и немогуће једа буде другачије – објашњава Радо-вић уз потврду да фосил није кост већстена.

Фосили су доста ретки, а њиховопостојање зависи од специфичнихуслова полагања у седимент како би сеочували. Ако се створе погодни условиу језерским глинама, и ако се прекријујезерским муљем, долази до распадамеких делова скелета при чему остајуголе кости. Око њих се таложе слојевимуља, а кроз воду постепено на микронивоу у унутрашњост кости продирусоли и растворени минерали који за-мењују органски део. Тако жива костбива замењена минералом, па послемного милиона година имамо окаме-њене остатке које ископавају палеон-толози. Предраг Радовић потврђује дасе на одређени локалитет одлази санамером дефинисаном научним иску-ством о томе где би шта могло да сеналази.

На присуство сурлаша у околиниКраљева указују огромне кости и зубидо којих се у највећем броју долазилослучајно када би локално становниш-тво приметило нешто чудно у седи-ментним стенама. Фосилни остацииспадају из геолошких слојева углав-ном поред потока који их пресецају итако долазе у посед случајних налазачакоји их доносе у музеј не знајући шта уствари представљају. Када се препо-знају, научно обраде и опишу, сви еск-понати се депонују и чекају погодноврема за појављивање пред посматра-чима.

Аутор изложбе „Дивови Краљева“сведочи о томе да је једна кост одрас-лог мамута пронађена у Студеници, ада су зуби сурлаша налажени на неко-лико локација надомак Краљева, у Го-дачици, Раваници, Милочају,Адранима, Богутовцу и да припадајуразличитим геолошким периодима.

На развој палеонтологије, каонауке која се бави изучавањем изум-рлих организама, у Србији неминовноутиче осиромашена економија, па се

још увек сврстава у ред перифернихствари. Бројни проблеми везани заобезбеђивања довољне количинесредстава потребне за озбиљнијаистраживања оптерећују готово свеобласти науке, палеонтологију по-себно. Тако палентолошких истражи-вања готово и да нема, уколико сеизузму она која врше стручњаци бео-градског Природњачког музеја и Ру-дарско-геолошког факултета.

Предраг Радовић потврђује да јеСрбија земља богата фосилним фон-дом о чему сведочи и део вилице хомоеректуса, човековог претка од препола милиона година, који је пронађену малој Баланици код Сићева. За изу-чавање еволуције човека изузетно језанимљив готово неистражен просторБалкана, јер се зна да су га насеља-вале, још пре неандерталца, појединеврсте човеколиких бића које су живелепре пола милиона година.

Претпоставља се да су на овим про-сторима пре сто и више милиона го-дина живели диносауруси иако је у товреме велики део простора данашњеСрбије био под морем.

- Геолошке епохе из којих потичуови сурлаши су миоцен, плиоцен иплеситоцен. Миоцен је геолошкаепоха нешто топлија од данашње, а Ев-ропа је у то време била прекривена ве-ликим језерима и шумским пространствима. У време кад су ти сло-нови живели у Европи су живели и чо-веколики мајмуни, а најранијипредставници људске линије појављујусе у Африци пре шест милиона година.Први прави људи појавили су се пре2,5 милиона година кад настају и првеалатке – каже Радовић уз напомену даје изложбом „Дивови Краљева“ желеоширој јавности, а поготово деци, даскрене пажњу на постојање сурлаша уоколини данашњег Краљева.

Тек последњих година интензиви-рана су палеонтолошка истраживањаи трагање за фосилним остацима уразличитим деловима Србије, а у њихсу укључени и стручњаци из иностран-ства.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

54

55Предраг Радовић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

56 Драган Јањић Кики

Када се после Другог светског ратаЈугославија двоумила измеђуистока и запада њене границе су

биле готово подједнако отворене заутицаје са обе стране. Знатно више

него становницима земаља којесу припадале Источном блоку

Југословенима су били до-ступни утицаји запада у

различитим сферамаживота, музике по-

себно. Почетак друге

половине дваде-сетог века обе-лежен јес т в а р а њ е муслова да се, у

оквиру могућности, слободно путујеван граница земље, а највећи број ста-новника први сусрет са западним зем-љама доживео је у Трсту. У нештоповољнијем положају од осталих гра-ђана били су они у којима је бар једанод чланова породице радио на желез-ници која је пружала могућност по-влашћене вожње и једно бесплатнопутовање до било које дестинације уземљи.

Некако у то време почеле су уземљу да пристижу и прве грамофон-ске плоче од рођака у иностранству, аекспанзија нове врсте музике у Ев-ропи, донела је и на подручје Краљевапрве информације о данас већ леген-дарним Битлсима и Ролингстоунсима.

Све што је ново најбрже су прихваталимлади, а италијански шлагери и фран-цуске шансоне полако су почели да по-сустају пред најездом новог правца.

Половином шездесетих година,сада већ један од најстаријих краље-вачких рокера Драган Јањић Кики биоје тек ученик седмог разреда Основнешколе „Јово Курсула“ која се налазилау згради данашње школе „ДимитријеТуцовић“. До школског дворишта де-лило га је тек стотинак метара одродне куће, а у школи сваког дана оче-кивала другарица из разреда СузанаСпасић која је уживала у песмама тадапопуларног америчког дуета Сони иШер. И док је са још дечјим заносомпокушавала да што верније отпева по 57

Краљевачке рок легенде

КИКИ И„БЕЗИМЕНИ“

- Краљевачку рок сцену с краја шездесетих до половине седамдесетихгодина прошлог века обележили „Безимени“, једина група са ових

простора која је направила трајне снимке за Радио Београд. – Краткотрајну каријеру обележили бројни наступи широм земље.

– Од првог дана стандардни члан Лаза Ристовски један од најбољих југословенских клавијатуриста, члан познатих група „Смак“ и „Бијело

дугме“

Фот

о. М

. Рад

ован

овић

који део песме Кики је ударањем о сто,замишљајући да је бубњар, пратиодругарицу. Осталима није преостајалоништа друго до да их прозову краље-вачки Сони и Шер.

Старији брат Миле, који је већрадио на железници, користио је по-вољност да путује и једном приликомиз Трста донео последњи хит Ролин-гстоунса „19. нервни слом“ који Кики иданас љубоморно чува у својој колек-цији.

Стидљиво су се у то време појављи-вале групице Краљевчана са скромнимпознавањем музике и великом жељомда имитирају познате светске ансам-бле. Група гимназијалаца познати као„Вршњаци“ већ су увелико свирали наигранкама у Дому ЈНА и Електроком-бинату. У јесен 1965. године у краље-вачку гимназију кренула је првагенерација свршених основаца који суучили енглески језик. Била је то по-себна повољност кад се има у виду

експанзија музичке понуде са овог го-ворног подручја. Новопечени гимна-зијалци Ранко Тодоровић иАлександар Гајовић почели су стид-љиво да наступају као „Добри дру-гови“ а старији Јањић, пожелевши дасе прикључи групи једног дана, донеокући добош који је негде пронашао.Много више обрадовао му се Кикикоји читавих седам дана није пропуш-тао прилику да удара у њега кад год биму се за то пружила прилика. Када јеМиле, кога је врло брзо прошла жељаза музицирањем, схватио да млађибрат има добар осећај за ритам и по-казује велику љубав према новом ин-струменту није пропустио прилику дато саопшти оцу.

Бубњеве је у „Вршњацима“ у товреме свирао Куки, брат Кикијевогшколског друга, а пробе су одржаванеу породичној кући непосредно уззграду тадашње школе „Димитрије Ту-цовић“ сада Музичке школе „Стеван

Мокрањац“. Познанство са бубњаре-вим братом била је довољна пропус-ница знатижељном тинејџеру даприсуствује пробама „Вршњака“ чијије певач био данас познати глумацМарко Николић. На концерт„Вршњака“ у великој сали Дома друш-твених организација Кики је могао дауђе само са старијим братом, никакосам.

Када су само годину дана касније„Вршњаци“ свирали у једном одврњачких хотела Кикију није прео-стало ништа друго до да аутобусом от-путује и из прикрајка посматрамузичаре који су после блока инстру-менталне анимир музике настављалиса староградским и забавним песмамауз врло мало народних.

Последњи аутобус из ВрњачкеБање враћао се у Краљеву само сатпре поноћи, а на седишту до Кикијанашао се до тада непознати, годинудана млађи, момак који се представио

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

58

као Зоран Милојчевић.- Почнемо да причамо, а ја кажем

да сам бубњар иако нисам ни имаобубњеве. Он каже да је гитариста, пасе договоримо да следећих дана, саЗораном Пантовићем који свира басгитару, одемо на пробу „Вршњака“ уДому друштвених организација. Дола-зили смо касније ту да вежбамо увреме кад је просторија била слободнаи полако почели да привлачимопажњу. Једне зимске вечери свратенешто старији Руле и Вецко и кажу дапознају једног дечкића који свира кла-вијатуре. Био је то Лаза Ристовски, текдванаестогодишњак са клавијатуромкоја је имала распон тонова од самоједне октаве. Кад је сео за клавсен којису користили „Вршњаци“ и почео дасвира само смо се згледали измеђусебе. Лаза је већ ишао у музичку школуи свирао саксофон – прича о почецимабављења музиком Кики Јањић.

Скромни инструменти нису ства-

рали довољно простора за озбиљанрад и напредовање. И ма колико дабројни родитељи краљевачких ти-нејџера нису имали довољно разуме-вања за нови правац у музици Кики идругари имају сасвим супротно иску-ство. Сакупила су се четворица строгихочева и одлучили да синовима купеинструменте. До тада готово недо-ступна продавница Росини у Трстубила је адреса на коју се први упутиоКикијев отац. Искористио је као же-лезничар повољност са почетка овеприче и са 230 хиљада ондашњих ди-нара упутио се пут Трста из кога се вра-тио са новим Бубњевима марке„Холивуд Меаци“. Мало је речи коједанас може да изабере наш саговор-ник како би описао одушевљење у тре-нутку кад их је угледао. Још више јебио одушевљен четири године млађиРистовски кад је угледао клавијатурецрвене боје марке „Вокс коринтијан“,исте онакве на каквима је свирао Алан

Прајс из надалеко чувених „Енималса“.Власници две гитаре марке „Реисон“,и појачала „Даволи“ са два улаза, по-стали су два Зорана, Милојчевић иПантовић.

- Чује се по Краљеву да Кики имабубњеве, а ја не смем ни кожу да за-тегнем, јер се плашим да би могла дапукне. Први сам у Краљеву имао правебубњеве, па једног дана дође да ихвиди Слободан Стојановић Кепо, кас-није члан познате групе „Смак“. У товреме је већ свирао по хотелима сасвојом мајком и ујаком.

Панто је становао у пролазу изапродавнице „Црвена звезда“, па устану ослободи једну собицу у којој по-ставимо инструменте. Ја сам већ ими-тирао различите ритмове на столу, каошто је звук локомотиве и слично, а иони су знали нешто да свирају. Кад смосе учланили у „Абрашевић“ почелисмо да вежбамо у њиховим просто-ријама у Улици цара Лазара, непо- 59

средно поред комитета омладине –сећа се Кики.

Међу првих пет песама које суувежбали нашле су се „Трла баба лан“тада изузетно популарне Корни групе,инструментал „Албатрос“ групе Фли-твуд Мек и „Прауд Мери“ коју је изво-дио Соломон Барк. На првопојављивање у јавности није се чекалодуго.

На игранкама у Дому ЈНА свиралесу „Пурпурне дуге“. Чинили су их гим-назијалци гитариста Зоран звани„Чомбе“, бас гитариста Ратко Грубор ипевач Борис Цвиташ којима је ритамна бубњевима давао Шишинац. Пе-вали су још Славомир БрајковићШицко и Драгослав Вучковић Вучко.Негде током 1969. године свратио јеКики са другарима уз молбу старијимколегама да у паузи одсвирају оних петкомпозиција.

- Питају за име бенда, а ми кажемода немамо, па нас Шицко најави као

групу „Безимени“. Начелник Дома ЈНАбио је артиљеријски мајор Пејић којинам је са инструмената скинуо чак иенглеску заставу, а морали смо даучимо и партизанске песме како би на-ступали на игранкама. Научили смопрво песму „Иво Лола“ и наставили дасвирамо док су наши родитељи насмену продавали улазнице за игранке.Плаћали смо закуп сале, таксу за за-штиту музичких права, а полако су по-чели да пристижу и први хонорари –каже Кики.

И док су се током зимских месециигранке одржавале у Дому ЈНА токомлета су се млади селили на отвореникошаркашки стадион у центру града.Три наступа недељно у дому, четврт-ком, суботом и недељом, учвршћи-вали су самопоуздање пред посебаннаступ у великој сали поводом Данарепублике 29. новембра.

Мај сваке године обележаван је уКраљеву бројним манифестацијама у

којима су учествовали млади, а врху-нац је представљало финале такми-чења средњих школа током кога су„Безимени“ пратили певаче аматере.Није било много квалитетних бендовани у окружењу па су „Безимени“ по-времено наступали и на игранкама уГорњем Милановцу и Трстенику, асвоје музичко умеће доказивали и надве гитаријаде. Прва је била у најве-ћем војвођанском селу Санаду у бли-зини Сенте, а друга у Трстенику одаклесу се вратили овенчани титулом по-бедника. У Санаду су освојили другоместо, одмах иза групе Смак која јекретала пут славе.

Успех није могао остати неприме-ћен, а потврду је добио кад им је уред-ник емисија „Вече уз радио“ и „Студиошест вам пружа шансу“ Никола Кара-клајић упутио позив да у студијимаРадио Београда направе прве трајнеснимке. Биле су то композиције „Маш-тарење“ и „Сувише мален“ Лазе Ри-

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

60

Зоран Милојчевић, Драган Јањић, Лаза Ристовски, Драгослав Вучковић и Зоран Пантовић

стовског.На надалеко чувеним игранкама у

сали краљевачког Електрокомбинатанаступали су наизменично „Вршњаци“и „Безимени“ све до тренутка кад КепоСтојановић није, по повратку из војске,врбовао и одвео три члана бенда.Нови ансамбл „Краљеви ритма“ имаоје само један наступ на популарномКошу, а уз двојицу гитариста и већафирмисаног бубњара као вокални со-листа појавио се Миодраг ПетровићКими.

Лазо Ристовски се убрзо вратио, аместа гитариста попунили нови чла-нови. Један од њих био је Ђорђе Па-вловић који је имао рођаке уСокобањи. Била је то прилика за до-бијање првог једномесечног ангаж-мана на летњој позорници Баште„Врело“.

- Свирали смо инструменталну хо-телску музику, а на репертоару ималијош староградске песме и романсе.

Целог лета је међу посетиоцима билодоста омладине тако да смо били пре-задовољни. Једног дана дођу у Соко-бању Панто и Чомбе и питају да лимогу да се врате у „Безимене“. Вратилису се и свирали до 1972. године кадсмо преко крагујевачког Феријалногсавеза добили ангажман у Зеленикикод Херцег Новог са новим гитаристомРацом Мијатовићем. Поред музичкогзнања, јер је у музичкој школи већ сви-рао трубу, имао је и појачало „Меаци666“. Група „Смак“ је већ била форми-рана и тог лета наступала на Бабиномкуку код Дубровника, а Радомир Ми-хајловић Точак и Кепо дођу до Зеле-нике да по други пут врбују Лаза данапусти „Безимене“ – прича Кики.

На велику турнеју по Србији крајем1972. године „Безимени“ крећу у ста-ром саставу. Након наступа у Краљеву,Горњем Милановцу, Ужицу, Пожа-ревцу трајаће све до 1974. године кадаоснивач Драган Јањић одлази на одс-

лужење војног рока. Исте године ЛазаРистовски ће се придружити оркеструБокија Милошевића на вишемесечнојјадранској турнеји да би по повратку,после трећег покушаја, коначно пре-шао у крагујевачки „Смак“. После не-колико безуспешних покушаја даконсолидују редове „Безимени“ су зау-век нестали са краљевачке музичкесцене.

По повратку из војске 1975. годинеКики ће прихватити позив Свете То-мића Каубоја да приступи групи „Лукс“коју су чинили још клавијатуристаМиле Врндић, и бас гитариста РаткоГрубор. Почиње нова епизода у ка-ријери једног од најдуготрајнијих кра-љевачких бубњара и у то времедостиже врхунац учешћем на пожаре-вачкој Гитаријади која, уз бројне тран-сформације, траје и до данашњихдана.

- наставиће се -Т. Радовановић 61

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

62

63

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

64

Педесет година уметничког рада Драгољуба Босића

НАДРЕАЛНО ИФАНТАСТИЧНО- Ликовни критичари поједине слике из опуса од 2118 дела сврставају уврх српског, али и европског, сликарства. - Приликом сликања Босића

води божја рука. - Последњих година у креативној игри слика са лакоћомуз помоћ чудне унутрашње енергије. - Главни покретач при стварању

апстрактних дела Драгољуба Босића је подсвест. - У Галерији Удружењаликовних уметника „Владислав Маржик“ изложена 21 слика великог

формата које предстваљју најбоље радове настале последњих година

65

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

66 Драгољуб Босић

Увреме када се радни век човекаограничава на четрдесет годинаимпозантно делује податак о

пуних педесет година уметничкограда. Још импозантније делује чиње-ница да је краљевачки сликар Драго-љуб Босић у том периоду урадио вишеод две хиљаде слика и цртежа које јељубитељима ликовне уметности пону-дио на увид на 40 самосталних и вишегрупних изложби. Последња од њихотворена је, поводом обележавањапедесете годишњице уметничког рада,пре само неколико дана у Галеријикраљевачког Удружења ликовнихуметника „Владислав Маржик“. Изло-жена је 21 слика јер галеријски про-стор није био довољно велики да уњега буде смештено више.

А све је почело пре више од шезде-сет година када је у родним Стани-шинцима код Врњачке Бање направиопрве цртеже фасаде старих зграда. По-себну пажњу привлачила му јецрквена зграда у родном селу опле-тена прућем и облепљена блатом.Дуго је врњачки основац посматраоцртеже изузетног цртача Љубе Ивано-вића и покушавао да савлада по којипотез све док у завршном разреду ос-новне школе наставник ликовног вас-питања није потврдио таленатпрепоруком да се упише у Уметничкушколу у Нишу.

Отац Милун није био посебно оду-шевљен одлуком најмлађег од трисина од кога је очекивао да после зав-ршеног заната потражи сигурно запо-слење у трстеничкој „ПрвојПетолетци“.

Тог лета 1953. године чувао је Дра-гољуб, као и обично, овце негде у пла-нини, док је другар за ужину вадиокомад сира из посуде увијене у комадновинске хартије. Летимичан погледна новину већ подобро натопљену су-рутком био је довољан да стекне првасазнања о пријављивању за упис уУметничку школу.

Са мало пара у џепу, тек колико јеотац успео да одвоји, кренуо је Драго-љуб возом преко Сталаћа према Нишу,а из страха да не заспи и отпутује даљезамолио старију сапутницу да га про-буди кад ћира стигне у Алексинац. Тре-бало му је, по доласку, доста времена

да нађе тврђаву у центру града у којојсе полагао пријемни испит.

Сјатили су се у Нишу те годинесвршени основци из свих делова Југо-славије, а тек на крају првог дана, кадасу кандидати завршили цртеже поживом моделу, сазнао је Драгољуб дасе полагање наставља и следећег. По-четак јуна те године карактерисале сувисоке температуре уз повремене јакепљускове, а како није претпостављаода ће морати да преспава у Нишу, чи-таву ноћ провео је шћућурен под јед-ном стрехом.

Иако је у Ниш допутовао у најбо-љем оделу које је у кући могло да сенађе опанчићи на кљунчиће, који су напрви поглед изгледали солидно, одо-здо су били поцепани и пропушталиводу. Када су ноге постале поприличнонатопљене водом, и са мало блата,није Драгољубу преостало ништа семда их са чарпама баци у Нишаву и наиспит крене бос са шајкачом на глави ибриџ пнталонама које му је позајмиосредњи брат Добривоје.

Годинама уназад је Драгољуб уселу, кад се за то укаже прилика, пра-вио различите играчке од глине. Томало искуства било је довољно да сауспехом другог дана испита направимаску са људским ликом. И ма коликобио задовољан оним што је постигаовелико узменирење представљала јечињеница да пријемни испит траје јошједан дан. Требало је преспавати јошједну ноћ, а на почетку дана ништаније указивало да би то могло да будеу Хотелу „Србија“. Још на измаку ве-чери онако омален заспао је у углу ре-сторана, а конобари то нису ниприметили све док следећег јутра нисупоново дошли да раде. Тек пошто суустановили да ништа не недостаје пу-стили су га да оде и полаже трећи деопријемног испита, овога пута сликањемртве природе. Са потврдом о поло-женом пријемном испиту, босоног ибез динара у џепу, појавио се испредотправника возова на нишкој желез-ничкој станици.

- Објасним да сам полагао испит уУметничкој школи, да немам пара дасе вратим кући, а ни да останем уНишу. Он ме упути на милиционеракоји прати воз да ме спроведе до Ста-

лаћа, а од Сталаћа да се сналазим какознам. Тако и урадим. Из Сталаћа ћираполази рано, а ја и даље бос и безпара. Објасним ложачу на локомотивиу кавој сам ситуацији, а он каже да имакћерку у уметничкој школи, погледа мебосог па каже да седнем иза њега и дасе не померам да не бих испао из воза.Тако дођем до Врњачке Баље, изађеми напијем се воде на Снежнику, па јошвише огладним – прича Драгољуб.

До куће у Станишинцима остало јејош 17 километара пешачења. Добропознатим путем, којим је годинама двапута дневно ишао до школе у Бању инатраг, кренуо је изгладнео и пресре-ћан кад би пронашао по који лист ди-вљег лука сремуша и по коју бобицутрњина која је презимила. Мајка Ми-љојка умрла је у најгоре време, башкад је Драгољуб завршио основнушколу, и оставила иза себе три сина икћи Љубинку, а отац Милун није биопретерано одушевљен кад је сазнао даје Драгољуб положио пријемни испит.Знао је да за школовање треба достановца које он из најсиромашније по-родице у селу тешко може да обез-беди.

Прве месеце школовања у Нишу,поред носталгије за Станишинцима,обележиле су и лоше оцене из цртањаи сликања, а само великим радом и за-лагањем Драгољуб је до краја полуго-дишта успео да се избори за петице.Од будућих уметника се у то времеочекивало много више од пукогцртања, да свирају, рецитују, пишупесме. Срећи није било краја кад је,током прве године школовања, од изу-зетног педагога Чедомира Крстићадобио похвалу да добро свира фрулу.Био је то, каже данас, пресудан моме-нат у школовању и подстрек да јошвише и упорније ради.

Када је после пет година школе,1958. године стигао у Краљево измеђуКонарева и Рибнице, у којима је биломеста за наставника ликовног васпи-тања, изабрао је ово друго и школу„Вук Караџић“.

- Већ следеће године почиње мојауметничка каријера, а почео сам одреализма. Професоре је највише инте-ресовао лик, а ја сам често оловком,тушем, кредом, бајцом и другим 67

цртачким техникама креирао ликоведеце, да бих касније и сликао порт-рете. Били су ту и мотиви мртве при-роде, све у реалистичном,реноаровском, сезановском и импре-сионистичком стилу – прича Босићприсећајући се почетака када је у Кра-љеву било тешко набавити и платно засликање, па је од жена из околнихсела, које су ткале, куповао врло ква-литетно ланено платно широко тек се-дамдесетак сантиметара.

Вест да је добио награду на првојгрупној изложби сазнао је ДрагољубБосић у време кад се налазио на одс-лужењу војног рока, а паре које су мупослали добро су послужиле војникупразних џепова. Прву самосталну из-ложбу организоваће по повратку у јошнезавршеној згради у центру града,баш на месту на коме се данас налазиапотека.

- Хотел „Турист“ још није био зав-ршен, нема ни прозора ни врата. Људипролазе и гледају, а ја седим и неустајем. Чујем коментар да ћу бити ве-лики уметник чим само ћутим и седим– каже Босић.

Сликарско умеће усавршава серадом, али и посетама музејима укојима се налазе дела великих

мајстора. Зато се и Драгољуб упутиопрема великим центрима и обишаодобар део света. Након најближе Ита-лије и галерија у Венецији и Риму путоко света водио је према Техерану, ЊуДелхију и Агри у којој га је одушевља-вао Таџ Махал, а у незаборавном се-ћању остала су по три дана у Токију,Кјоту, Хонолулуу на Хавајима, ЛосАнђелесу. За сликара су ипак најзна-чајније посете музејима земљама Бе-нелукса, Француској и Шпанији, музејиса делима Ван Гога и Рембранта у Ам-стердаму, Веласкеза у Мадриду.

- Сви су ми били драги, почев одЛеонарда до Ботичелија, ренесанснихмајстора и Микеланђела. Од новијихто су апстрактни уметници и експре-сионисти који су из Европе пребегли уАмерику – каже Босић у чијем атељеувише готово да и нема места за новеслике.

Током полувековног стварања изањега је остало 2118 слика и цртежа одкојих су бројни у приватним колек-цијама, музејима и галеријама уземљи и иностранству. Чувени крити-чар Срето Бошњак запазио је у Боси-ћевом стваралачком опусу слике којеспадају у сам врх српског, али и европ-ског, сликарства. И док је Никола Кусо-

вац хвалио последње радове ДушанЂокић је склон веровању да приликомсликања Босића води божја рука. По-следњих година, каже сликар, слика салакоћом као да му помаже нека унут-рашња енергија која чини да се осећакао да је у некој креативној игри. Саискуством повећавали су се форматислика са јаким колоритом, а темпера-ментни потези постајали све шири иснажнији.

- Кад имам идеју направим скицу и,ако је у питању већи формат, положимплатно на ливадче. Сликам широкимпотезима, гледам ону скицу, а додајемнешто из главе. Неки пут испадне ибоље него што сам хтео, а некад, мадаређе, и нисам задовољан. Велике фор-мате платна поставим хоризонтално, акад је лепо време сликам напољу.Уљана боја се брзо осуши тако да могубрзо да сликам једном преко друге –објашњава Босић.

У Удружење ликовних уметникаСрбије примљен је тек после трећегпокушаја када је уместо реалистичнихпредставио најновије апстрактне ра-дове. Током уметничке каријере,поред 40 самосталних, учествовао јена бројним групним изложбама уземљи и иностранству, Мађарској, Бу-

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

68

гарској, Француској... Ретроспективнуизложбу 2002. године у Народном му-зеју као пресек стваралаштва чиниласу реалистичка дела. Четрдесету, кажесликар, чини оно најбоље што је на-сликао током неколико последњих го-дина.

- Овде је све апстрактно, надреалнои фантастично. То значи да је главнипокретач геста и покрета подсвест, асликање је тотално ирационално.Слика без фигуре је тотална апстрак-ција. Међутим, код мене се фигураипак назире, јер не могу без фигуреасоцијативног карактера. Мало се при-мећује па посматрач мора добро дапогледа слику, али и назив дела, да бисхватио шта сам желео да кажем и штасам урадио. Изложба која има посебнутежину врхуни најзрелијој фази ства-ралаштва – каже Босић чији потез у 76.години живота полако губи енергију истишава се.

Иако пре почетка већ има концептније необично да се он током рада ипромени. Посебна стваралачка снагаисказана кроз игру руке и срца, инспи-рација и воља за радом не долазисваки дан. Кад дође, поређа у хори-зонталу по неколико платана формата1,3х1,5 метар и уз јаку концентрацију

брзим прелазима са једног на друго,без понављања, кад у организму заи-гра нешто као порок, заврши за окодва сата. Сваки човек има особеносткоју уметник, тражећи у њој суштину,настоји да посебно истакне у стварањупортрета, а оно што је природа запо-чела настоји да оплоди избегавајућифотографски псриступ.

У време када је Драгољуб Босић за-почињао уметничку каријеру у Кра-љеву су већ навелико радилигимназијски професор Павловић по-знат као Кориже, Оља Симић, СтеванАрсић Стив, Милорад Маравић, ЂорђеСимић, Раша Дугалић... Био је тосвојеврсни лоби сликара које су свимазили и пазили, па је новајлија мораода се бори за своје место међу њима.

Након 35 година рада у просветиДрагољуб Босић се повукао у залуженупензију. Његовим путем кренуо је синБобан, магистар сликарства који пре-даје у краљевачкој Уметничкој школи.Током радног века добио је Драгољубсве награде које може да добије једанпросветни радник. Сећање на данекада је као основац свакодневно пе-шачио по 34 километра до школе иназад била је повод да се новца од Но-вембарске награде одрекне у корист

ђака пешака. Витрине породичне кућекрасе сведочанства о многобројнимнаградама, дипломе и захвалнице,међу њима и она која сведочи о најбо-љем раду на прошлогодишњем Окто-барском салону.

Уверен да нико не може да будедобар сликар уколико није добарчовек млађима поручује да таленат на-допуњују радом, па успех неће изо-стати.

Уметност је Драгољуба до те мерепривлачила да је постао њен зависник.Све време рада изузетну подршку пру-жала му је супруга која се одрицаламногих задовољстава како би он могаода обезбеди средства за куповину ма-теријала потребног за рад. На крајукруга који се затвара четрдесетом са-мосталном изложбом гаји потајну надуда би локална заједница, у случају дапронађе средства, могла да направигалерију којој би оставио све својеслике. Сликаће, каже на крају, док годбуде могао да помера руке, а можда ипосле тога. На такву помисао упућује гасазнање о тешко болесном сликарукоји је четкицама везаним за руке на-стављао да ради.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић 69

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

70

71

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

МАГ

АЗИН

26.5.2013.

72

73

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Краљевачки МАГАЗИНISSN 2334-7678 (Online)

Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић

Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19Уређује: Редакцијски колегијум

Излази недељом. Рукописи се не враћајуE-mail: magazin@art.rs, www.art.rs