MagazIN 44

МАГАЗИНКраљевачки

Година I * Број 44 * 12. мај 2013 * Излази недељом www.art.rs * [email protected] ISS

N 2

334-

7678

(O

nlin

e)

Како се приближава јун, у коме сеочекује добијање датума за по-четак преговора о пуноправном

чланству у Европској унији у Србији јесве израженија нервоза, како оних

који подржавају придруживање ев-ропској породици народа тако и онихкоји се томе енергично противе. Ви-шедеценијски поремећени односицентралних власти са онима у јужној

покрајини створили су бројне про-блеме Србима на Косову и Метохији,али и Србији на путу опоравка из кризекоја траје деценијама. Преговори из-међу Београда и Приштине потиснули2

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

СРБИЈА КАО НОРЕвропа је заједница пет стотина милиона људи који су успели да строгимправилима направе заједнички именитељ вредности које бране, циљева

које постављају пред себе и механизама којима решавају међусобнепроблеме

Пред добијање датума за почетак преговора

су у други план и решавање веома зна-чајних проблема за опоравак земљешто је на изборној скупштини Градскогодбора у Краљеву потврдио и пред-седник Нове Србије и министар у ре-публичкој влади Велимир Илић.

Европа је заједница пет стотина ми-лиона људи који су успели да строгимправилима направе заједнички име-нитељ вредности које бране, циљевакоје постављају пред себе и механи-зама којима решавају међусобне про-

блеме, сматра први потпредседникВладе Србије Александар Вучић иистиче да Срби у то могу и морају да сеуклопе. Србија хоће напред и штитићеинтересе косовских Срба, али има својхоризонт и добар пут који неће напуш-тати и то нико не може да спречи ув-редама и тешким речима, изјавио је онповодом митинга „Остајмо у Србији“,који је против бриселског споразумаодржан у петак у Београду.

Митинг на Тргу Републике, са којег

су упућене критике државном руко-водству, завршен је захтевом да сеУставни суд Србије изјасни о брисел-ском споразуму, за који учесници про-теста сматрају да представља „предајуКосова“ и за 28.јуни најављују новоокупљање. Уставном суду је остављенонајвише месец дана да се изјасни пренего буде покренута свенародна ини-цијатива за расписивање референ-дума, закључак је митинга коме је,како се процењује, присуствовало не- 3

РМАЛНА ЗЕМЉА

колико хиљада грађана.Оцењујући неопходност да се у

мирној борби удруже све патриотскеорганизације председник општинеЗубин поток Славиша Ристић је пору-чио да са Србима са Косова може да серазговара само о одбрани Косова, а нео његовој предаји и издаји, а његов ко-лега из Штрпца Звонко Михајловић по-тврдио је да потпредседник Владенедавно није хтео да прими представ-нике Срба који живе јужно од Ибракада су хтели да му изнесу став о бри-селском споразуму. Потпредседник Ре-публике Српске Емил Влајки сматра даје илузија да ће „окупатор штитити“права Срба и упозорава да препуш-тање Косова може да води у распадСрбије. На скупу су, протестујући про-тив бриселског споразума и власти, го-ворили и уредник Нове српскеполитичке мисли Ђорђе Вукадиновић,као и академик Коста Чавошки.

Шеф Делегације Европске уније уБеограду Венсан Дежер верује да би,

уколико на техничком нивоу небуде постигнут договор о спровођењу

споразума о нормализацији односаСрбије и Косова, могло да дође до по-вратка на политички ниво разговора.Од председника влада не може се оче-кивати да реше све техничке детаље ораду судова и полиције, већ би тре-бало да их реше експерти, рекао јеДежер, изразивши наду да ускороможе почети примена споразума оразмени официра за везу Приштине иБеограда.

Споразум о нормализацији односапарафиран је 19. априла и важно је по-чети његову примену, иако у Бриселуније постигнут договор о томе како тоурадити.

Дежер је поновио да Европскаунија не прејудицира став да ли је Ко-сово независна држава или покрајина,а то решење треба да нађу две супро-стављене стране што би могло даутиче на изградњу поверења иако је запротекле три године, од почеткадијалога, дошло до решења значајнихпроблема. Поред тога што је у том пе-риоду остварено убрзање европскихинтеграција Србије она и даље мора

да спроведе реформе у судству, пра-восуђу, економији, борби против ко-рупције...

Суштина реформи мора да се до-годи и у опхођењу према грађанима, упромени политичког језика, промениодноса према обавезама, али и да серади више него до сада, брже и бољеучи и не показује ароганцију премасвему што је различито од нас, по-тврдио је бивши председник СрбијеБорис Тадић уз констатацију да нијенеко ко верује у безгрешност Европе,нити европски занесењак, али да јестеза европске интеграције током којихСрбија треба да задржи критички при-ступ према Европи.

Србији су потребне реформе здрав-ственог, образовног, пензионог си-стема, администрације, реформа удневном понашању и разумевањудужности и обавеза и повезаности смеђународном заједницом, али и ре-форма политичке филозофије, а те ре-форме сама не може да спроведе ниједна странка. Зато је, осим национа-лног консензуса о стратешким прав-

4

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

цима развоја земље који је остваренпоследњих година, потребан и консен-зус о начину спровођења реформи.

Да Србија може да постане нор-мална земља и, уз модернизацију, запет година стварни лидер у региону,потврдио је Александар Вучић. Србијаима шансу да постане део нормалногсвета и да, у складу са величином ибројношћу, буде велики и важан парт-нер и западним силама и Руској Феде-рацији и ту шансу не сме да пропусти.

- Ми Срби очигледно нисмо разу-мели шта се догодило падом Берлин-ског зида, нисмо схватили шта се збиваи даље смо живели у хладноратовскимподелама, нисмо разумели ни где јеснага, ни где је моћ, где је новац, нибило шта. На жалост, разумели смо 12,15 или 20 година касније. За озбиљненароде некада ни то није касно, зато јеважно да данас то разумемо - истакаоје он.

Да Влада Србије неће пристати наизмену бриселског споразума и да ће утоку имплементације инсистирати насвему ономе што је њиме предвиђено

потврдио је у Скупштини Србије по-сланик Српске напредне странкеМомир Стојановић и оценио да су при-сутне тешкоће око израде плана им-плементације споразума између ВладеСрбије и привремених косовских ин-ституција, као и да привремене косов-ске институције у Приштинипокушавају да кроз израду плана им-плементације постигну много боље ре-шење од претходно потписаногспоразума.

Разговори у Београду показали суда Приштина жели да кроз израдуплана имплементације побољша некарешења која су предвиђена у спора-зуму, а Република Србија ће се потру-дити да косовским Србима објасништа је њиме предвиђено и покуша даих приволи да га прихвате. Повод заовакав став је настојање привременихкосовских институција да се постиг-нути споразум примењује парцијално.Посланик Социјалистичке партијеСрбије Дејан Раденковић сматра даПриштини не одговара споразум па по-кушава да доведе до тога да се одужи

време за имплементацију и за тоокриви супротна страна. Зато на путуправљења плана, имплементације ињеговог спровођења треба очекиватипрепреке, неразумевања и несхва-тања.

Посланик Демократске странкеГоран Богдановић сматра да је брисел-ски споразум двосмислен и да некеставке нису јасно прецизиране, па такода долази до проблема када се разго-вара о његовој имплементацији. Раз-лог томе је што га свака од странаучесница у његовом доношењу тумачина свој начин, а страх и отпор косов-ских Срба условљени су непознава-њем свих детаља споразума и начинањегове имплементације. Зато, ма ко-лико болна, треба да им се саопштиистина која може да их натера да уче-ствују у процесу имплементације спо-разума. Да је бриселски споразумвише политичког него правног карак-тера, и да његова примена има про-блем пре свега са Уставом и са свимпозитивним законима државе Србије,сматра посланик Демократске странке

5

Србије Марко Јакшић уверен да ће сепримена споразума десити у три круга,тако да ће опет „наводно Београд да себори и опет ће бити онако како При-штина каже“.

Србија ће добити датум за почетакпреговора о чланству у Европскојунији, али само ако се потпише им-плементациони договор, потврдио јеАлександар Вучић.

- Сматрамо да морамо да прежи-вимо да бисмо могли да живимо запет или десет година, да је било достажртвовања народа, жртвовања туђедеце и других људи зарад личних по-литичких интереса. Одбијање бисел-ског споразума за Србију би значило

повратак назад и у то нема никаквесумње. Било би питање дана кад ћепоново да се уведе визни режим,одједном би био већи број оних лаж-них азиланата, поставило би се питањепрекограничних кредита – рекао је он.

Трочлана делегација Косова, којупредводи генерални директор Мини-старства иностраних послова СамиУкели, боравила је у Београду како биса српском страном разговарала о мо-далитетима споразума о размени офи-цира за везу.

Члан делегације је за приштинскилист Коха диторе изјавио да ће једноод питања бити и банковни рачунидипломатског особља, као и простор у

којима ће бити канцеларије официраза везу. Приштинска штампа је пре-нела став специјалног представникаЕвропске уније на Косову СамуелаЖбогара који је апеловао на власти уПриштини да успоставе комуникацијуса Србима на северу и не остављају савпосао примене бриселског споразумаСрбији, јер није само она та која требада их убеђује, већ и Приштина требада их охрабри и убеди да је споразум уњиховом интересу.

Српска делегација на разговоредошла спремна и са свеобухватнимпланом који осигурава да заједницасрпских општина има онаква правакаква су предвиђена споразумом, да6

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

би осигурала да примена споразумабуде у духу онога што је договорено.Од албанске стране се очекује да пре-говорима приступи конструктивно и дапокаже разум. Српска делегација је упреговорима са представницима Ев-ропске комисије предложила отпочи-њање дијалога на највишемполитичком нивоу о суштинским жи-вотним питањима која нису решенапривременим споразумом а односе сена питања имовине, положаја Српскеправославне цркве на Косову и Мето-хији и стварању услова за учешћепредставника српске заједнице у цен-тралним институцијама власти.

Да ће премијери Србије Ивица

Дачић и Косова Хашим Тачи да се са-стану у Бриселу 21. маја, када се оче-кује да ће потписати Први споразум оосновним принципима за нормализа-цију односа, пре кога се очекује дабуде договорен и план његове при-мене, потврдио је заменик премијераКосова Хајредин Кучи, не откривајућиразлоге за одлагање потписивања до-кумента који је добио подршку инсти-туција Србије и Косова. Неименованизваничник, који је укључен у дијалог,рекао је да време потписивања спора-зума, који је парафиран 19. априла, јошније договорено, али да разлоге одла-гања не треба тражити на косовскојстрани, а да одговорност за одлагање

треба да сносе Брисел и Београд,Да је Србија спремна да у наред-

ном периоду имплементира споразумпотврдио је и премијер Србије ИвицаДачић, али да кроз спровођење спора-зума не жели да намеће теме које нисубиле предмет разговора и договора уБриселу. Уједно од међународне зајед-нице очекује да испуни обећања иСрбији у јуну одреди датум за отпочи-њање преговора о чланству у Европ-ској унији. Интерес Србије је да да сесачува мир и стабилност у покрајини,створе и сачувају права и конституишезаједница српских општина.

Т. Радовановић 7

8

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

- Полагањем венаца испред

Споменика отпора и победепредставници града, војске, полиције, учесника ратова

и инвалида обележили 68. годишњицу победе над

фашизмом у Другом светском рату

9

Обележен Дан победе над фашизмом

ПОДСЕЋАЊЕ НАМРАЧНИ, АЛИ И

ПОНОСНИ,ПЕРИОД

ИСТОРИЈЕФ

ото:

М. Р

адов

анов

ић

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

10

Крајем 1944. године, после пет го-дина ратовања на фронтовимаширом Европе и Африке, Не-

мачка је остала усамљена и без савез-ника, а њена територија већ начета иса запада и са истока. У то време Хит-лер је и даље веровао у успешан зав-ршетак рата уздајући се у нова оружјапопут ракета Фау-2 и млазних ловацаМе-262. Како би стекао довољно вре-мена да их усаврши започео је великуофанзиву на западу против америчкихположаја у Арденима, а велика проти-вофанзива је у потпуности изненадилаАмериканце и нанела им тешке гу-битке. Након што су њихови положајиконсолидовани уз помоћ британскихсавезника потисли су Немце на по-лазне положаје. Губитке у Арденимавише ништа није могло надокнадити,па су то искористили Совјети и послепробијања немачких линија у Пољскојстигли надомак Берлина. У марту су и

западни савезници коначно прешлиРајну и почели продор у само срце Не-мачке, а покренуте су офанзиву у Ита-лији и Југославији.

Након више од пет година рато-вања Немачка је доживела потпунислом, па су многе јединице, поготовона западу, почеле да се предају безборбе. На истоку су се мање трудилида зауставе Совјете, а више да створеприлику за предају западним савезни-цима. Када су се 25. априла 1945. го-дине совјетске и америчке трупеспојиле код Торгауа, пресекавши Не-мачку на пола, отпочела је битка заБерлин у коме је Хитлер извршио са-моубиство, а главни град Немачке сепредао 2. маја. Нова немачка владапод адмиралом Деницом отпочела јепреговоре о капитулацији који су зав-ршени 7. маја да би већ следећег данабио објављен прекид непријатељ-става. Већ 9. маја совјетски маршал

Жуков ратификовао је испред Савез-ника споразум о немачкој капитула-цији, који је дан раније у име Трећеграјха потписао немачки фелдмаршалВилхелм Кајтел.

У неким деловима Европе, пого-тово источним, борбе су се водиле јошнеколико недеља, али се рачуна да јерат коначно завршен потписивњем ка-питулације Немачке.

Дан победе против фашизма слависе 9. маја иако је Други светски рат ко-начно завршен тек неколико месецикасније безусловном капитулацијомЈапана после употребе атомске бомбеу Хирошими и Нагасакију. Од зав-ршетка рата Дан победе се свечанообележава у великом броју земаљасвета, Русији, Јерменији, Азербејџану,Белорусији, Грузији, Казахстану, Кирги-стану, Молдавији, Таџикистану, Турк-менистану, Украјини, Узбекистану, а од2000. године и у Израелу. Као и сваке

11

године највећа парада одржава се уМоскви са великим мимоходом свихродова војске и прелета авијације. Напаради се сваки пут показују последњапостигнућа руске технологије, али иопрема из Другог светског рата.

Поводом Дана победе против фа-шизма венце на Споменик отпора ипобеде у парку поред железничке ста-нице положили су представнициграда, војске, полиције и удружењаграђана која негују традицију ослобо-дилачких ратова. Дан победе обеле-жила су и Удружења учесника ратова1991-1999. године и Општинско удру-жење ратних војних и мирнодопскихинвалида.

- Краљево има посебан разлог даобележи овај датум, јер је у току Дру-гог светског рата много пропатило.Стрељано је на хиљаде људи, а многепородице су остале без својих најми-лијих. Краљево памти злочин који је

учинила немачка фашистичка окупатр-ска војска, а многобројни споменици испоменична обележја на територијиграда подсећају на овај мрачни, али заКраљевчане и поносан, период исто-рије, у коме су многи родољуби сталиу прве редове за доношење слободе.У слободу су узидани животи многихКраљевчана и зато са поносом обеле-жавамо и овај 9. мај Међународнипразник победе над фашизмом –рекао је после полагања венаца дрМилан Матијевић.

Након што је у име Градске управеположио венац председник Скупштинеграда Томислав Илић је подсетио да сенавршило 68 година од дана када јеконачно капитулирала пошаст која јехарала Европом.

- Ми се сећамо тог дана са жељомда се та пошаст више никада не по-нови – рекао је Илић изразивши уве-рење да ће Србија, с обзиром да се

налази на прагу добијања датума започетак преговора о пуноправномчланству у Европској унији, ускоро овајдан прослављати и као Дан Европе.

Антифашистичке вредности ускладу са политичким програмом баш-тини и Покрет социјалиста. Зато се ње-гови чланови на Дан победе садужним пијететом и поштовањем се-ћају предака који су се жртвовали даби бројне генерације после рата жи-веле у слободи.

- Ми из Покрета социјалиста смопротив релативизовања жртава и до-приноса победи антифашистичке коа-лиције у Другом светском рату исматрамо да наша државна политикамора да се окрене традиционалнопријатељским народима и државамакако би сачували опстанак на овимпросторима – истакао је тим поводомпредседник градског одбора Покретасоцијалиста др Милош Чоловић. Т.Р.

Међу неколико стотина странихдржављана досељених у Краљево иоколину последњих година је и 25 по-родица са седамдесетак чланова којесу у Србију дошле из свих крајева Ру-сије. Већина њих учлањена је у Друш-тво српско-руског пријатељства којеброји око две стотине чланова, а начијем челу се налази краљевачки биз-нисмен Павле Тодоровић.

На Дан победе над фашизмом њихтридесетак окупило се у ресторану

„Сунце“ да прослави један он најзна-чајнијих руских празника. Са члано-вима друштва био је и генерал ОлегГрјазнов заменик атамана козачке ста-нице у Србији која постоји тек неко-лико месеци. Окупља више од стотинуљуди, а генерал Грјазнов верује да ћењихов број ускоро премашити хиљаду.

Дан победе над фашизмом Русидоживљавају као један од највећихпразника, одмах после Божића иУскрса, а обележавају га у свим градо-

вима и селима широм земље. Колико је Дан победе значајан

празник руског, српског и осталог пра-вославног народа потврђује и генералГрјазнов, аутор тридесетак књига идобар познавалац Другог светског ратаи улоге Срба у њему. Иако у литера-тури о томе нема много података по-тврђује да су на простору бившеЈугославије једини прави борци противфашистичке војске били Срби.

12

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

- Дан победе над фашизмом поред Божића и ускрса највећи руски празник који се обележава у свим селима и градовима широм земље

ПРАЗНИК ПРАВОС

13

СЛАВНОГ НАРОДА

14

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

16

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

ДЕ

Владимир Павићевић

Увек када се формира нека новаполитичка странка поставља сеоправдано питање који су ос-

новни разлози за доношење одлуке ооснивању. Одговор на такво питањејош пре неколико месеци у Краљевупокушао је да да Владимир Павиће-вић, доцент на Факултету политичких

наука у то време само члан Ини-цијативног одбора за формирањеНове странке, а данас њен потпред-седник.

Након бројних окупљања око раз-личитих идеја током претходне две де-ценије указала се потреба заскупљањем енергије свих који су неза-

довољни постојећим стањем у земљиса циљем да се придобије довољанниво поверење грађана који би омогу-ћио да се кроз парламент и властСрбија мења на боље.

Полазна тачка за ново окупљање јечињеница да се Србији још почеткомоктобра 2000. године указала велика 17

Пропуштена шанса за напредак

ФАСАДНА ЕМОКРАТИЈА

- Све је у Србији претворено у једну врсту живота привида, сенки којегледамо, а да не знамо о чему се ради и шта се дешава . - Фасадна

демократија производи фасадну политику у оквиру које су се најбољесналазили фасадни политичари одржавајући ове фасадне институције. - Борбом против криминала и корупције не баве се институције које би

то требало да раде, него се то ради на волунтаристичкој основи, па онајко закључи да може да има највећу моћ, или је има, каже да ће тиме дасе бави без обзира где је смештена надлежност за ту врсту активности.

- Гола политичка моћ обезбеђује лидерима парламентарних политич-ких странака да је преточе у економску моћ, да организују за себе добарбизнис, и онда у дужем временском периоду одржавају стање привида

институција

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

шанса коју су покушали да искористепрво Зоран Ђинђић, а потом ЗоранЖивковић. Владимир Павићевићсматра да је шанса која је пружала мо-гућност напретка, неповратно несталаса последњим даном владе коју јепредводио управо Зоран Живковић.Од тог тренутка 2004. године нестала јемогућност да се реализује нова мисија,па се Србија вратила на неку врсту жи-вота привида, или фасадности.

- У периоду кад је Зоран Ђинђићбио председник Владе он је аутомат-ски пласирао две важне идеје које сунама у Србији недостајале у дугом вре-менском периоду до 5. октобра. Једнаидеја названа је брза европеизацијаСрбије, онолико брза колико то може,и модернизација, а тај оквир дат јекроз паролу „Србију у Европску унију2010. године.

Да бисмо могли да постанемо чла-ница Европске уније 2010. године узову следила је и друга порука, неоп-

ходност да за све грађане и грађанкекоји живе овде обезбедимо једнуврсту предвидљивости услова живота,неке извесности у економском смислу,али пре свега у смислу права. ЊеговуВладу пратио је имиџ владе која поку-шава да у Србију коначно уведе влада-вину права. Идеал владавине права,када се повеже са чланством Србије уЕвропској унији, је оно што чини про-цес европске интеграције Србије, а мисада можемо да погледамо где смо утом процесу данас – каже Павићевић.

Три године након тога десио се пре-кид, али је нова влада након Ђинђи-ћеве смрти наставила да реализујеидеале његове нове политике. Конти-нуитет политике коју је водио предста-вљала је изузетно храбра и снажнаборба против организованог крими-нала и корупције. Код људи окупљенихоко Нове странке преовладава уве-рење да би свако ко разумно прати де-шавања у овој области тешко по

квалитету могао да пореди резултате„Сабље“ из 2003. године и онога што сена пољу борбе против корупције и ор-ганизованог криминала ради у дана-шње време. Сабља је, кажу, била први,најхрабрији и најјачи такав подухват, ада би неко могао да води такву акцију,и ушао у борбу, потребно је било изу-зетно познавање ствари, али уз усме-реност ка једној идеји и храброст.

- За Зорана Живковића сам у другојполовини 2003. године везивао једандруги аспект важан за модернизацијуи европеизацију Србије и могућност дапостане чланица Европске уније, а тосу јаки резултати у економској сфери.Када се кумулативно узму резултати уекономској области Ђинђићеве и Жив-ковићеве владе може да се види, наоснову различитих перформанси, дасмо ми тада остваривали најбоље мо-гуће резултате и да све након тогапредставља једну врсту прво благог, аонда од 2008. године страшан пад. 18

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Ако су Ђинђић и Живковић ималиидеју Србије у Европској унији 2010. го-дине, Живковић је хтео да то још вишеубрза. Ако је то требало да почива напринципу владавине права, елимини-сања или страшног смањивања коруп-ције и криминалаца који су након тогазагосподарили Србијом, а плус даимамо неке резултате у економскојсфери, мени је то била пожељнаСрбија за живот. То је била једнаСрбија која је стварала реалну сликуживота и истовремено пружала шансуљудима свих старосних доби даостваре неке амбиције ма колико годгодина да имају – каже Павићевић узконстатацију да је Србија после Жив-ковићеве владе до данас посталаСрбија ничега.

Све је претворено у једну врсту жи-вота привида, сенки које гледамо, а дане знамо о чему се ради и шта се де-шава. Најбољи термин којим је моглода се илуструје како изгледа живот

привида, и живот у лажи, је термин фа-садности. У таквој ситуацији ништаније довољно чврсто, није ни демо-кратија која се претворила у фасадну.И док су иснтитуције лабаве полити-чари су се претворили у бизнисмене,па је створен још један привид, даимамо политичаре.

Фасадна демократија производифасадну политику у оквиру које су сенајбоље сналазили фасадни полити-чари одржавајући ове фасадне инсти-туције. Фасадна политика се везује затриумвират који постоји у Србији.Такву констатацију Павићевић објаш-њава чињеницом да је председник Ре-публике уочи прошлогодишњихизбора обећао да ће постати председ-ник свих грађана Србије. Фасадна по-рука је била да је сматрао да сепредседником свих грађана постајеоног момента кад се ослободи фун-кције председника у странци. Битипредседник свих грађана значи да га

грађани прихватају на читавој терито-рији земље као председника, а про-шлогодишњи избори су показали даактуелног председника не прихватаједан добар део Србије. Ову тезу Па-вићевић поткрепљује чињеницом да јеу другом кругу председничких изборана биралиште изашло мање од поло-вине грађана Србије који имају правогласа. Чињеница да је актуелни пред-седник победио гласовима који чимемање од 20 посто укупног бирачкогтела сведочи да огроман број људиније имао став о њему или су билипротив њега. Наступ на изборима, исве што је било после, каже Павиће-вић, потврђује прави пример фасаднеполитике.

- Шта би био пример фасадне ин-ституције у Србији? Могли би да ка-жемо свака, јер се борбом противкриминала и корупције не баве инсти-туције које би то требало да раде, негосе то ради на волунтаристичкој основи, 19

20

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

па онај ко закључи да може да има највећу моћ,или је има, каже ја ћу тиме да се бавим без обзирагде је смештена надлежност за ту врсту активности.

Очекујемо да Скупштину Србије води некичовек од ауторитета који нам је свима познат, а даму тај ауторитет не позајмљује функција на којој је.Онда ови који су постали моћни на ту најзначајнијуфункцију поставе младића кога ни и не знају, и којивеликим бројем својих потеза нарушава кредиби-литет и ауторите саме институције.

Ако није било могућности да на ту функцију по-ставе неког ко је био ауторитет, то нам говори да сепоигравају са институцијама ове државе. Њих тајинституционални формални аранжман не интере-сује, само их инетересује гола политичка моћ којаобезбеђује лидерима парламентарних политичкихстранака да ту врсту моћи преточе у економску моћ,да организују за себе добар бизнис, и да онда удужем временском периоду одржавају стање при-вида наших институција – каже Павићевић уверенда смо од октобра 2000. године имали Србију којаје живела животом истине и која се темељила наевропским вредностима.

Врло брзо је такву Србију заменила Србија ап-солутне фасаде која за грађане који не знају шта ћеса собом представља државу безнађа.

У постојећим политичким странкама доминираодушевљење фасадом, јер њихови лидери од тогаимају користи. Да би се живот привида променио унешто што пружа веће шансе за напредак потребноје веће ангажовање свих, у првом реду оних који сеи нису бавили политиком, а у којима лежи нагоми-лана огромна енергија. Они који ступају на поли-тичку сцену са новом визијом спремни су да насопственом примеру покажу шта је то ново на чемусе темељи Нова странка. Зато су још пре форми-рања на Иницијативном одбору договорени при-нципи на којима треба градити европску Србију.

- Први принцип који желимо и за Србију, а којиуносимо кроз деловање ове странке, јесте онај којиданас највише недостаје политичким странкама. Тоје учешће чланица и чланова странке у дефинисањупредлога за решење проблема са којима се суоча-вају грађани Краљева, Крушевца, Крагујевца, али ичитаве Србије. У оквиру наше странке покушаћемода се усмеримо ка пољу деловања које је у савре-меним политичким странкама у Европи давно по-стало стандард, а које у нашим политичкимстранкама не постоји. То је усмерење ка сталномразмишљању и припремању предлога како да сереши неки конкретни проблем. За решење про-блема није довољно да се окупимо у једној сали,потербно је да окупимо људе који су стручни заодређену област, па да они смишљају. Ми смо ос-мислили орган странке који се зове Савет странке.

Он ће да окупи стручњаке из свих градова у Србијикоји ће да припремају предлоге за решење про-блема и шаљу их свим одборима. Људи који сеокупљају на редовним састанцима читају то штопише, па шаљу назад амандмане на велику страна-чку конференцију која се организује два пута го-дишње и траје по три дана. Свако ко припремипредлог, или аманадман, добије право да га аргу-ментује, а конференција се изјашњава о томе.

Други принцип који преко Статута лансирамо јепринцип демократичности. У Статут смо унели даСавет странке има ексклузивно право да припремапредлоге решења, да сви чланови могу да утичу напромену тих предлога, а да се председник странке,потпредседници, и све остале личности у политич-ком и јавном деловању, руководе објашњењимакоја су дата у тим предлозима. Не чекамо овога наврху да нам каже шта да мислимо, него ми њемуобјаснимо како треба да се мисли, а онда он са тимаргументима одлази у јавност – објашњава Пави-ћевић уз напомену да ни људи из врха странке нећебити лишени могућности да искажу мишљење јед-нако важно као и мишљење сваког другог чланастранке.

Статут предвиђа и могућност формирања фрак-ција као разултата одређених несагласности око из-весних метода политичке борбе у покушају да сеоствари политички циљ. Преко фракција се уч-вршћује слобода и обезбеђује разноврсност миш-љења, али и могућност у одлучивању унутарстраначких органа. Ови принципи само су одговорна стање у коме се Србија налази, а требало би даобезбеде оговорност за политичко деловање којешироко утиче на судбине великог броја људи.

Друга ствар која је можда највише и занема-рена, каже Павићевић, је питање како да се по-крене економија државе и смањи велики проценатнезапослених људи, али и створе услови да сепосао нађе на релативно лак начин. Полазећи одконстатације да тренутни опис стања у земљи неодговара усвојеним принципима њих треба полакоуводити у политички живот како на почетку 21. векане би остали на зачељу и таворили у безнадежномстању.

- Овако размишљајући о Србији закључио самда је постојало много пропуштених шанси, али имного активности које су покретали неки људи којису Србију гурали напред. Идеја Нове странке тежиуправо томе, добијању или стварању основа занову шансу, да се Србија помери напред како бибила поштована у непосредном окружењу, па ишире – образлаже Павићевић неке од могућих од-говора на питање зашто је било потребно форми-рање Нове странке.


Када су почетком деведесетих го-дина прошлог века поново отво-рена врата вишестраначју у Србији

међу првима је рад обновила Демо-кратска странка. Након формирањаИницијативног одбора у кући ДрагутинаКостовића у Ратини убрзо је 19. феб-руара 1990. године формиран и Оп-штински одбор у Краљеву. Био је тотрећи одбор обновљене странке у

Србији, одмах после београдског и ниш-ког. Оснивачима обновљене странкепоред Драгутина Костовића, у чијој секући и данас чува елипсасти печатстранке из предратног периода, смат-рају се др Кокан Васиљевић и МихаилоЖутић Ленто.

Колико је краљевачки одбор Демо-кратске странке у то време био уважа-ван сведочи и податак да је управо из

дома Костовића кренула кампања заНикољданске изборе 1993. године којује предводио др Зоран Ђинђић.

Демократска странка у Краљевуданас окупља око 3.000 чланова, апредседник Градског одбора Иван Јова-новић истиче да се из ње често одла-зило, али и враћало. Тако је странкаувек доказивала да представља живиорганизам, а у данашње време и да је22

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

- У Краљеву фебруара 1990. године фодбор, одмах после београдског

освежена и спремн

Краљевачке демократе прославиле Ђурђевдан

ВЕСНИК ПРОМ

23

освежена спремна за нове изазове. Свеово чуло се на свечаности поводом обе-лежавање страначке славе Ђурђевданакада је уз честитке свим члановима, иосталим грађанима, поводом празникаупућена искрена жеља да долазећидани донесу благостање и напредак.

- У Краљеву је Демократска странкајош пре Другог светског рата обележа-вала своју славу, а елипсасти печат који

се користио пре Другог светског рата са-чувала је кућа Костовића и то говори отрадицији и блискости странке са гра-ђанима Краљева. Желимо да радимооно што смо и до сада радили на раз-воју помажући побољшању живота уКраљеву, да овај дан донесе свенајбоље нашим суграђанима, да сеживи још боље, да сви буду срећнијинего до сада, и да овај пролећни дан

буде весник промена на боље и унашем граду – истакао је Јовановић.

Страначку славу традиционалнообележавају сви градски и општинскиодбори Демократске странке, а цен-трална прослава ове године одржана јеу Косјерићу.

Т. РадовановићФото: М. Радовановић

формиран трећи по реду општинскии нишког. – Демократска странкана за нове изазове

МЕНА НА БОЉЕ

24

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

ЛЕГЕНДА О МАГ

25

Завршени двадесети „Дани јоргована“

ИЧНОЈ ЉУБАВИ

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Симболичним пуштањем голубоваотворена је овогодишња, дваде-сета по реду, манифестација

Дани јоргована коју уз покровитељ-ством града Краљева организује Друш-тво српско-француског пријатељства„Света Јелене Анжујска“.

Преносећи честитке и благословадминистратора Епархије жичке Јова-на протојереј ставрофор Љубинко Ко-стић је на почетку подсетио да је у пре-тходне две деценије ова манифеста-ција показала да није замрло сећањена славну историју и прошлост и да ор-ганизатори сваке године чине великитруд и напор да се освежи сећање напрошлост, историју, културу и духов-ност.

- Ви сте потврдили и осведочилиљубав према нашим светињама, До-лини векова, светородној лози дина-стије Немањића који су оставили

велико духовно културно благо у на-слеђе на чување, богаћење и креп-љење кроз тешке, али славне тренуткенаше историје и прошлости. Народкоји има славну прошлост треба да јепамти и оживљава непрестано, сва-кодневно у својим сећањима, да сањоме живи и траје и обезбеди сигурнубудућност онима који долазе посленас – рекао је Костић и подсетио надужност да се духовно и културноблаго умножи и преда млађим генера-цијама.

Двадесети „Дани јоргована“ отпо-чели су „Небесном литургијом“ вла-дике Николаја Велимировића коју је уманастиру Жичи говорио глумацМомир Брадић, а у програму су уче-ствовале ренесансна група „Златноруно“ и етно групе из Жиче, Рибнице иЧачка.

У сценско-музичком програму под

називома „Оставише спомен родусрпском“ на Тргу српских ратника уулози Великог жупана Стефана Не-мање појавио се Момир Брадић док суречи Јелене Анжујске и цара ДушанаСилног говорили Весна Павловић иГојко Балетић. Глумци Краљевачког по-зоришта Предраг Павловић, Миле Не-дељковић, Миле Цвијовић, ВладанСлавковић и Зоран Церовина појавилису се у улогама краља Уроша Првог,архиепископа Данила II, Стефана Де-чанског, краља Милутина и СтефанаПрвовенчаног. Сценариста програма јепредседник Друштва „Јелена Ан-жујска“ Милан Глишовић, док се засценографију побринуо Жељко Коша-нин. Према идеји Марије Пантовић ко-стиме је израдила краљевачкаконфекција „Елипса“.

Т. Радовановић

26

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Поштовани пријатељи, драгигости Краљева и суграђани, кадаје српски краљ Урош Први, из

љубави према француској принцезиЈелени Анжујској, средином 13. веказасадио Ибарску долину мириснимјоргованима, сигурно није могао ни дапретпостави да ће његов краљевскидар, кроз ову јединствену културну ма-нифестацију трајати вековима касније.

Кад процветају јорговани, тишинаДолине краљева, како је зову сви којије воле и из душе јој тепају, уступиместо романтичној легенди која по-стоји да читав свет подсети колика јебила љубав Уроша Немањића кад јеодлучио да падине дивље и голе кли-суре „обоји“ јоргованима који ће ње-гову драгу заувек подсећати на роднуПровансу.

Испод средњовековног Магличавијуга несташни Ибар. Ту, до реке, илидо друма којим се вековима прола-зило, одлазило или враћало, увек су сеспуштале безбројне стазе са висова,небу под облацима. Ко зна колико јеоних што су од давнина, баш поредједног од најстаријих путева који су

пресекли стари Римљани, сазнавалида ће „лепота спасити свет“ и да „оногачега ту нема, не може да буде, нити ћеикада бити“... Знала је, ваља веровати,и Јелена Анжујска, потоња српска кра-љица Јелена, док је први пут исподМаглича гледала јорговане посађене уњену част, да је богатство оно што но-симо у себи и што, док старимо, остајемладо и моћно.

Прошло је више од седам и по ве-кова откад су Немањићи, у долини укојој се стварала српска цивилизација,са свим почастима дочекивали Јелену,блиску рођаку краља Луја XIV, а већскоро две деценије легенда о магичнојљубави живи захваљујући српско-француској културно-еколошко-туристичкој манифестацији „Данијоргована“.

Пред први долазак Јелене Анжујскеу Србију, поданици краља Уроша I,сина Стефана Првовенчаног данима суна стрмим падинама Ибарске клисуресадили јорговане: љубичасте, који оз-начавају прву љубав и беле, који суодувек симбол младалачке невиности.

Било је то доба процвата Србије,

краљ Урош I је проширио границесвоје државе на југ, започета је екс-плоатација рудника, развили су се за-натство и трговина. Краљица Јелена јенепрестано бринула о томе да угодиБогу, поклањала храну и одећу сиро-тињи и удовицама, а у свом дому„окупљала кћерке сиромашних роди-теља, учила их побожности, писмено-сти и ручном раду и, уз поклоне,удавала.

Дефинитивно, Јелена је била првасрпска краљица која се није задовоља-вала само тиме да седи код куће ирађа краљу синове, па је својим учеш-ћем у политици и културним збива-њима и начином на који је задужилаправославни свет, заслужила угледкоји и данас ужива у српском народу.И данас можемо много да научимо изпримера жене која своја врата никаданије затворила за добра дела, а срце заљубав... Ко тој добробити служи, неприма ничију плату. Али, ми данашњиплаћамо јој онако како најлепшеумемо – поштовањем.

Нека нам трају „Дани јоргована“!

Градоначелник Краљева Драган Јовановић

РОМАНТИЧНА ЛЕГЕНДА

28

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

30

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Радни састанак директора 15 здравствених установа Рашког округа

БОЉЕ ФУНКЦИОНИСАЊЕ СИСТ- Министарство здравља обезбедило сто милиона динара за санацију

Интернистичке болнице Здравственог центра „Студеница“. - У Краљевутоком претходне године извршено милион и 200 хиљада прегледа и

7600 операција, а санитетска возила прешла преко милион и 300 хиљадакилометара. – Кадровским планом предвиђено усклађивање броја

медицинских и немедицинских радника. - Током првих месец и подана скрининга и мамографија у Краљеву откривено је десет карцинома

дојке од којих су неки прилично запуштени

Радни састанак министарке здра-вља проф. др Славице ЂукићДејановић са директорима петна-

ест здравствених установа са терито-рије Рашког управног округа био јеприлика за упознавање са њиховимпроблемима, а и за предочавањеновог кадровског плана министарствакоје настоји да побољша однос меди-цинског и немедицинског особља иструктуру здравствених радника.

Повод за састанак је сазнање да сео проблемима здравства Краљева,Врњачке Бање, Тутина Новог Пазара и

Рашке неупоредиво боље може разго-варати на терену, а теренски рад пред-ставља предуслов бољегфункционисања здравственог система,јер специфичности сваке здравственеустанове изискују посебан приступ ка-дровској структури, простору, опремии садржајима рада везаним за превен-цију и сарадњу здравствених установа.

Радни састанак је био и прилика дадиректори здравствених установакажу шта мисле о кадровском плану,побољшању примарне здравствене за-штите, палијативној нези и побољ-

шању сарадње болница и домоваздравља како би грађани добили штобољу здравствену услугу.

Последице катастрофалног земљо-треса који је погодио Краљево новем-бра 2010. године и даље се највишеосећају у Здравственом центру „Студе-ница“ јер Интернистички блок још нијесаниран. Иако Министарство здрављарасполаже скромним средствима засанацију ове зграде издвојено је стомилиона динара, а повод за стављањена листу приоритета је чињеница дауслуге болнице користе становници 31

ТЕМА ЗДРАВСТВЕНЕ ЗАШТИТЕ Ф

ото:

М. Р

адов

анов

ић

читавоинтерн

Здроко 17дерна дијагнким слвитиратоком и 200 хсанителион ије, наглновић,грамимСрбијеБалкантвера слично

Кра2006. гственаздрављ2009, аглашавнове у

Здрнутно одвијамора дциноми по давено јенеки п

Интлитетнје учистора осопствбројније санаболнинара одусловибити иструкцрока ззнаће словим

Иакнедоводобијапостојсредстред ма32

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Славица Ђукић Дејановић

ог Рашког округа, али и велики бројно расељених лица.равствени центар „Студеница“ је, са700 запослених, конципиран као мо-

здравствена установа са развијеномостичком и бројним специјалиситич-

лужбама коме са пуно поверења гра-а 300 хиљада становника. У њему јепретходне године извршено милион

хиљада прегледа и 7600 операција, аетеска возила прешла су преко ми-и 300 хиљада километара. Установаласио је директор др Звонко Весели-, учествовала у бројним пилот про-ма као што су Развој здравствае, Реформа примарног здравства нану, Изабрани лекар, Унапређење соф-за примарну здравствену заштиту ио.аљевачка Општа болница је још одгодине акредитована као прва здрав-а установа, док је то од 2008. и Домља. Два пута су Дом здравља, 2005. иа Општа болница 2006. године про-вани за најбоље здравствене уста-Републици Србији.

равствени центар „Студеница“ је тре-једина установа у Србији у којој се

ају сва три програма скрининга ту-дојке, колоректалног и тумора кар-

ма материце. Само током првих месецана скрининга и мамографија откри-е десет карцинома дојке од којих сурилично запуштени.тензиве активности у пружању ква-

них услуга успорио је земљотрес којинио неупотребљивим већину про-ове здравствене установе. Па иако јееним средствима санирана штета на

им објектима превелики залогај билаација 5.500 квадрата Интернистичкеце. Обезбеђењем 100 милиона ди-д Министарства здравља створени су

и за расписивање тендера на коме ћеизабран извођач радова на рекон-

цији зграде, а само два дана по истекуза подношење понуда већ 23. мајасе ко ће бити ангажован на овим по-ма који се очекују почетком јуна.ко се у Србији за здравство издвајаољна количина средстава грађани

ају квалитетне услуге, јер у установии дисциплина у трошењу буџетскихтава. Зато се краљевачки сврстава уалог броја центара који су, пошто је

држава преузела јавни дуг за набавку ле-кова и санитетског материјала, потрошилимного мање средстава од других.

У време експанзије развоја медицинскеопреме тешко је скромним средствимапратити корак са технолошким развојем.Новца никада није довољно па је тешкоприхваћена чињеница да нису могли битинабављени један ултразвучни и два ане-стезиолошка апарата. Др Веселиновић сапосебним нагласком истиче да је региона-лном центру као што је Краљево неопходнаи магнетна резонанца, а уз помоћ локалнесамоуправе, која је спремна да помогне уфинансирњу грађевинских радова, реалноје очекивати да и овај уређај ускоро стигнеу Краљево.

Велики проблем здравства у Краљеву јефинансирање специјализације лекара, аове године је сагласност добијена за њих11. Поред плате коју обезбеђује Репуб-лички фонд за здравствено осигурањесваки од њих годишње кошта између 800хиљада и милион динара. Како у буџетимаздравствених установа нема средстава заову врсту расхода очекује се помоћ од Ми-нистарства здравља. Да начин финанси-рања здравства треба да се мења доказујемноги апсурди који онемогућавају еконо-мичније пословање. Здравствени центар„Студеница“ троши око милион евра го-дишње за енергенте, а стручњаци кажу даби са минималним улагањем овај трошакмогао да се смањи за читавих 150 хиљада.Иако постоје и фирме које су спремне даураде пројекат и инвестирају у енергетскуефикасност сам центар нема правних мо-гућности да започне било какве разговорена ту тему.

- Целокупна територија Србије мора даима квалитетну здравствену заштиту, а уоквиру тога можемо да дамо шансу некомко има више мотива и могућности да се набило који начин мало одвоји. Ја сам за уме-рену, контролисану, али мало већу слободуод ове коју имамо, а прилика за то је пру-жена јер имамо бољу него икада сарадњуРепубличког фонда за здравствено осигу-рање и Министарства здравља и то је при-лика да се проблеми реше. До сада смо сенајчешће осећали као пинг-понг лоптица,јер су нас из фонда упућивали на мини-старство и обрнуто – каже др Веселиновић.

Највећа предност Краљева је изванре-дан кадар, али није добар однос медицин-

ских и немедицинских радника. Зато јенеопходно да се мења структура и местанемедицинских постепено попуњавају ме-дицински радници. Проблем треба дареши нови кадровски план Министарстваздравља који је очекиван још у новембрупрошле године, а представљен тек овихдана.

- Видећемо шта значи, а сигурно незначи горе него што јесте. Иако није добарда би све проблеме решили коначно ћемоимати стабилну ситуацију са кадровима исталну замену немедицинских радника ме-дицинским, јер смо затечени са далековећим процентом немедицинских радникаод оног који предвиђају стандарди – кажедр Веселиновић и тврди да пацијенти ни уједном тренутку нису осетили оно што оп-терећује запослене у Здравственом центру.

Кадровски план праве стручни тимовиМинистарства здравља на основу потребаодређене средине, броја постеља, иско-ришћености капацитета и кадрова којимарасполаже једна здравствена установа. Идок постојећи кадровски план није дозво-љавао могућност попуне радних места којасу због природног одлива била упражњенаод новог се очекује да отклони тај недоста-так како терет не би пао на леђа онихздравствених радника који остају да раде уустанови.

Одговорност за организацију посла уЗдравственом центру „Студеница“ сносипре свих менаџмент установе. Др Весели-новић указује на уска грла у систему пру-жања услуга, која су често последица малогброја ултразвучних апарата, па се на некепрегледе чека много дуже него на друге.Иако каже да томе доприноси и недовољанброј специјалиста за поједине области ка-тегоричан је у тврдњи да су ургентни и жи-вотно угрожени пацијенти збринутимаксимално квалитетно.

Смањењу броја немедицинских рад-ника требало би да допринесе увођењенових информационих технологија и си-стема умрежавања који би коначно водилика електронским картонима пацијената.

На крају посете Здравственом центру„Студеница“ министарка здравља СлавицаЂукић Дејановић је поручила Краљевча-нима да чувају своје здравље, да се одази-вају на скрининге како би у што ранијојфази биле откривене евентуалне тешке бо-лести. Т. Радовановић 33

34

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Међународни дан Црвеног крста

СТО ПЕДЕСЕТГОДИНАХУМАНИТАРНЕАКЦИЈЕ

35

- Поред здравствено превентивнихактивности Црвеног крста укључују

мотивацију добровољног давалаштва крви, прву помоћ и

реалистички приказ повреда, радса подмлатком и омладином,

ширење знања о Црвеном крсту,међународну и сарадњу са ме-

дијима. – Услуге Народне кухиње уКраљеву свакодневно користи 600суграђана. – Значајна улога у раду

са избеглицама и приликом отклањања последица земљотреса.

– Трансфузиолошка служба функционише без проблема и још

се није десило да пацијент чека крв

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Период између 8. и 15. маја испу-њен је многобројним активно-стима којима се у Краљеву

обележава 150. годишњица Црвеногкрста, хуманитарне организације којаје основана на иницијативу францускогтрговца Анри Динана. Непосреданповод била је битка код Солферинапосле које је на бојном пољу остао ве-лики број рањених са обе странекојима нико није пружао помоћ.Динан је успео да убеди НаполеонаБонапарту да формира независан тимкоји ће, уз помоћ мештана, са бојногпоља извлачити рањенике без обзиракојој од зараћених страна припадају.Под паролом „Сви смо браћа“ осно-вана је политички независна организа-ција која је овог 8. маја прославила 150година постојања. Основни задатак одсамог почетка био је пружање помоћљудима у невољи без обзира на вер-ску, националну и политичку припад-ност. Када је 6. фебруара 1876. годинеса 18 пододбора основан Црвени крстСрбије један од њих био је и краље-вачки који је ове године обележио 137.годишњицу постојања и успешнограда.

Мада се неупућенима чини да суактивности Црвеног крста везане самоза помоћ људима у стању социјалнепотребе спектар активности је многошири и поред здравствено превентив-них укључује мотивацију добровољногдавалаштва крви, прву помоћ и реали-стички приказ повреда, рад са под-млатком и омладином, ширење знањао Црвеном крсту, међународну и са-радњу са медијима. Волонтери Црве-ног крста пружају психосоцијалнуподршку деци ометеној у развоју иособама са инвалидитетом.

Црвени крст је масовна организа-ција са широком мрежом волонтера, ареагује након апела који свакој од 189националних организација упути Ме-ђународни комитет. У зависности одтипа и обима несреће траје прикуп-љање новчаних средстава која се упу-ћују локалној организацији за набавкунајнеопходнијих средстава потребнихза ублажавање њених последица.

Краљевачки Црвени крст је токомпоследњих деценија, у циљу ублажа-

вања последица ратних дејстава и зем-љотреса, остварио успешну сарадњу иса бројним другим хуманитарним ор-ганизацијама као што су шкотскаБлајтвуд кер, италијанска Ун ПонтеПер, организација Високи Дечани изБеча, црква Исуса Христа и друге.

Ун Понте Пер већ четрнаест годинаприкупља новчана средства у ита-лијанским породицама и два пута го-дишње уручује их расељеној деци безједног или оба родитеља. Поред по-моћи која се састоји од хране и разли-читих употребних предмета Блајтвудкер је донирао Краљеву једно ватро-гасно возило, а црква Исуса Христа 250нових инвалидских колица. На основуподатака са терена које су после зем-љотреса у Краљеву прикупили волон-тери Црвеног крста 1800 породица,чији су стамбени објекти сврстани утрећу и четврту категорију оштећења,добило је сетове за отклањање после-дица елементарне непогоде. Уз тоЦрвени крст је у три наврата обезбе-дио по две хиљаде пакета хране исредстава за хигијену.

Секретар краљевачке организацијеРадмила Добрић подсећа да су токомпротекле године уз помоћ АмбасадеЈапана у Србији створени изузетнодобри услови за рад подмлатка и во-лонтера Црвеног крста, али и окуп-љање старијих категоријастановништва. Донацијом која је пре-машила 40 хиљада евра адаптиран једео зграде у Улици цара Лазара у комеје, након земљотреса, редовне актив-ности обављало више десетина волон-тера.

-Урадили смо пројекат и чекалискоро годину дана на одговор. Дола-зила је ненајављено и контрола из ам-басаде и након провере у Токијуизмеђу више од сто пројеката подржанје наш тако да смо уредили зграду наначин да многи могу да нам завиде.Приликом посете Црвеном крсту та-дашњи амбасадор Јапана Тошио Цуно-заки био је до те мере одушевљен даје уместо једног код нас остао скорочетири сата – прича Добрић.

Међународна недеља Црвеногкрста ове године се обележава подмотом „Сто педесет година хумани-

ратне акције“. У Краљеву је отпочеласвечаном седницом Управног одборанакон чега је прослављен први рођен-дан беба рођених у Недељи Црвеногкрста претходне године. Од тридесетакпозваних из Краљева, Ушћа, ВрњачкеБање и Трстеника одазвало се њихшест, али је рођендан прослављен усвечаној атмосфери.

Уз „Медицинијаду“, која је пока-зала да је прва помоћ више од веш-тине, и обележавања Националногдана добровољних давалаца крвиекипе Црвеног крста за пружање првепомоћи извеле су показну вежбу у ок-виру Отвореног дана 98. ваздухоп-ловне бригаде у Лађевцима.

Већ од понедељка следи наставакквалификација у оквиру Школице под-млатка Црвеног крста на тему „Штазнаш о Црвеном крсту“ и почетак про-грама „Промоција хуманих вредно-сти“. Након дружења активиста иволонтера са старима у просторијамаПрве месне заједнице обележавањеовогодишње Међународне недељеЦрвеног крста завршава се уручива-њем поклона бебама рођеним од 8.маја ове године.

Народна кухиња

Црвени крст Краљево већ десет го-дина у континуитету успешно органи-зује рад Народне кухиње. ЗахваљујућиЦрвеном крсту Србије и Министарствурада и социјалне политике, који обез-беђују средства за десет основних на-мирница, рад се у последње тригодине одвија без већих проблема.Првих година обезбеђиване су намир-нице за шест, а сада за девет месецигодишње, а остатак обезбеђује ло-кална организација уз помоћ локалнесамоуправе.

Услуге Народне кухиње свакодне-вно користи шест стотина Карљевчана,углавном из ужег градског језгра. Збогпотребе да се активност прошири пла-нира се отварање дистрибутивногместа у Рибници у просторијама меснезаједнице. И док је број корисникаконстантан њихова структура се мења,а више од половине су Роми каонајугроженија категорија становниш-36

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

37Радмила Добрић

тва.- У сарадњи са Центром за со-

цијални рад, представником локалнесамоуправе и нашим комисијама јед-ном годишње ревидирамо спискове, аако неко неколико пута у току годиненеоправдано не дође скида се са спи-ска на основу закључка да му храна ине треба. Сваком кориснику следујепола литра куваног оброка и векнахлеба дневно, а ако хране остане делисе онима са привременим боновима –каже Добрић.

Основу оброка чине макароне,пасуљ, ђувеч, грашак и у зимским ме-сецима купус, уз додатак месног наре-ска. У време када кухиња збогпразника, или других радзлога, неради корисници добијају хлеб и по-требне намирнице како би сами на-правили оброк.

Иако проблема у сарадњи са ло-калном самоуправом нема донекле јебила отежана пре три године када је,на основу Закона о удружењим гра-ђана, отпочело пројектно финанси-

рање. Упркос чињенице да Црвеникрст није удружење грађана у ову ка-тегорију је сврстано у евиденцији Аген-ције за привредне регистре након чегаје, после анализе представника ло-калне самоуправе и Одељења за при-вреду и финансије, а на основу Законао Црвеном крсту финансирање обез-беђено кроз дотације. Тако је за фун-кционисање у овој години из градскогбуџета за рад Црвеног крста обезбе-ђено шест милиона динара уз додат-них пет за функционисање Народнекухиње.

Добровољни даваоци крви

На основу Закона о јавним овлаш-ћењима Црвени крст ради мотивацијуи организовање акција доборовљногдавања крви у сарадњи са трансфу-зиолошким службама и друштвима да-валаца, а у зависности од типа акцијегодишње се прикупи око 3500 једи-ница крви. За потребе локалне тран-сфузије крв се обезбеђује у сарадњи са

друштвима по предузећима, а за ле-чење у Београду са Институтом затрансфузију, матурантима средњихшкола и Жандармеријом.

- Битно је да наша трансфузија фун-кционише без проблема и још нам сеније десило да пацијент чека крв. Штосе тиче Института за трансфузиологијуморам да похвалим сарадњу са њим,јер је довољно да пацијент из Краљевакоји се лечи у Београду само дође овдеса тачним подацима и тамо ће добитисве што му је потребно – каже Добрић.

Подмладак

У посебно важне активности убрајасе рад са подмлатком Црвеног крста иомладином у који је укључен великиброј едукованих волонтера. Они,након семинара и едукације, по шко-лама реализују здравствено превен-тивне радионице које се односе наболести зависности и борбу против пу-шења, а у последње време и врло ак-туелну тему у целом свету, борбу38

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

против трговине људима. У оквирупрограма Промоције хуманих вредно-сти, у који су укључени ученици четвр-тих и петих разреда основних школа,током године рализују се радионицена тему толеранције и ненасилног ре-шавања сукоба који су све присутнијии у нижим разредима. У квиз „Шко-лица Црвеног крста“ укључено је 20школа од чијих ученика се очекује дапокажу шта знају о здрављу и Црвеномкрсту. Када крајем овог месеца будузавршена квалификациона такмичењамеђу пет првопласираних школскихекипа тражиће се победник, а најбољитакмичари биће гости Црвеног крстаСрбије.

Трка за срећније детињство

Октобар месец је већ годинама ре-зервисан за такмичење које се одвијапод називом „Трка за срећније детињ-ство“. Број школа учесница се од самочетири првих година попео на дваде-сет, а после школских такмичења у

кросу финално се одржава на Атлет-ском стадиону. Радмила Добрићистиче да је прошле године продаточак 4.000 стартних бројева по симбо-личној цени од 50 динара, а од при-купљених средстава тридесеторосоцијално угрожене деце је могло дапроведе одмор на Гочу. Тако се крозпромоцију здравих стилова живота,укључивањем све већег броја деце,најмлађи уче хуманости и солидарно-сти.

Већ следеће недеље у Црвеномкрсту очекују посету породице Стани-шић која долази из Швајцарске, а већчетири пута је финансирала одлазактридесеторо деце на одмор, зими наТари а лети Митровом пољу.

- У мају очекујемо и донаторе изИталије који већ 14 година воде децуна одмор у ову земљу. Прошле годинеих је путовало петнаесторо, а ранијихје тај број достизао и 40. Увек су тобила деца из социјално угрожених по-родица, а углавном одлазила по по-зиву у исте породице које су за њих

биле посебно везане – каже РадмилаДобрић уз констатацију да у организа-цији увек има 100 до 150 активних ом-ладинаца.

Једини проблем је што са завршет-ком школовања одласком на студије,као и у другим местима, привременонапуштају рад у оквиру Црвеног крста.Али, има и оних који су у рад билиукључени од првих дана школовања, авратили се организацији и по зав-ршетку студија.

Црвени крст Краљево је дистрибу-тивни центар за 36 општинских орга-низација Рашког, Моравичког иРасинског округа из кога се токомдевет месеци дистрибуира око 350тона робе и 500 пакета хране и сред-става за хигијену за 50 најугорженијихопштина у Србији. Свих 25 општинскихорганизација из три округа користе ус-луге информативно-технолошког цен-тра, а из краљевљачког центра задифузију шири се знање о покретимаЦрвеног крста и Црвеног полумесеца.


40

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

КРАЉЕВЧАНКЕ ЛИДОбележен Међународни дан медицинских сестара

- Сестринство је готовопола века не само стручно и

практично већ и научно поље радамедицинских сестара које не траже привилегије и признања, већ више

уважавања кроз професију. - Новине уздравственој нези увели тимови Грудног

одељења са пнеумофизиолошком службом,Офталмолошка служба и Дечји дипанзер.

- Најбоља медицинска сестра ЈованкаЧоловић из Поливалентне

патронажне службе

41

ДЕРИ У СЕСТРИНСТВУ

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Дан посвећен медицинским се-страма и техничарима обеле-жава се у целом свету у знак

сећања на Флоренс Најтингејл, која јеотворила прву школу за болничарке исредином 19. века иницирала улазакпрофесионално образованих жена уздравствену негу болесника. У Крим-ском рату, половином 19. века, орга-низовала је болнице при британскомекспедиционом корпусу и знатно ре-формисала санитетску службу и негурањеника и болесника, а захваљујућитоме смртност у британским пољскимболницама смањена је са 40 на дваодсто. Флоренс Најтингејл је отворилапрву школу за медицинске сестре, а

њене ученице су после Првог светскограта лечиле српске војнике и помоглеоснивање школе у Београду из које јепрва генерација медицинских сестараизашла 1924. године.

Међународни дан медицинских се-стара обележен је свечаном акаде-мијом и у краљевачком Здравственомцентру „Студеница“. Председница кра-љевачке Подружнице Удружења ме-дицинских сестара и техничара СрбијеСтанимирка Васић је подсетила да ме-дицинске сестре и техничари у Кра-љеву, делећи судбину друштва, раде упосебно тешким условима. Нема ихдовољно у процесу рада, па су честопринуђене да раде и послове које им

по закону не припадају.- Изазов је данас ускладити савре-

мену медицинску технологију и ху-мани начин опхођења са пацијентима.Ниједан, ма колико савршен, апарат неможе заменити стручну негу, присандодир и саосећање медицинске сестреод које се захтева највећа озбиљност усавладавању знања и вештина, али илична надареност, интуиција и инвен-тивност. У време друштвене, моралнеи свакакве декаденције веома је тешкоодржати основне принципе на којимасе заснива наша професија, а којиимају за циљ да се медицинска сестраформира као емоционално зрелаособа, позитивна личност прожета42

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

природношћу, истинским хуманизмоми пуним разумевањем за здравље чо-века и болест болесног човека – иста-кла је Васић.

Медицинске сестре су распоређенена свим нивоима здравствене заштитепочев од примарне, секундарне дотерцијарне, а за њихово школовање јепотребно, поред свега што захтевајудруги профили, да поседују интуитив-ност, осећајност и хуманост. Да би одр-жале сестринску професију наодговарајућем нивоу кроз процес радауче се да граде те квалитете радом наперманентној едукацији и усаврша-вању кроз разне семинаре и дошколо-вавање. На свечаној академији се чуло

да међу краљевачким медицинскимсестрама има изузетних које могу битилидери у сестринству, а које наста-вљају стазама које су давно пре њихутабале оне које су већ отишле у пен-зију.

- Медицинске сестре данас желе дачују да је здравствена нега као стручнои научно поље рада аутономна наука.Та потреба се некад исказује несвесно,али се тај став мора разумети као низоперација када се о нечему правилнооствареном кроз школовање врло не-праведно суди. Сестринство је готовопола века не само стручно и практичновећ и научно поље рада медицинскихсестара које не траже привилегије и

признања, већ више уважавања крозпрофесију – истакла је Васић.

Међународни дан медицинских се-стара био је и повод да се уруче при-годне награде тимовима који суизмеђу два празника увели новине уздравственој нези. Ове године добит-ници су тимови Грудног одељења сапнеумофизиолошком службом Интер-нистичке болнице, Офталмолошкаслужба у оквиру Хируршке болнице иДечји диспанзер Дома здравља. Звањенајбоље медицинске сестре понела јеЈованка Чоловић, виша медицинска се-стра Поливалентне патронажнеслужбе.


44

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Дилеме везане за генетски модификоване орга-

ОПАСАНЕКСПЕРИМЕНТСА НЕИЗВЕСНИМПОСЛЕДИЦАМА?

- За само три месеца 48 локалних самоуправа у Србији изјаснило сепротив узгоја генетски модификованих организама на својим

територијама. – Контролом нафте контролишу се државе, а контроломхране људи. – После економске долази криза хране. - Генетски модификовани организми у исхрани узрок 65 најтежих обољења

Од 30. јануара ове године, када јеСкупштина града Чачка усвојиладекларацију о забрани узгоја ге-

нетски модификованих организама натериторији под ингеренцијом локалнесамоуправе, сличне документеусвојило је укупно 48 локалних парла-мената. Плебисцитарна подршка тре-ћине локалних самоуправа у Србији засамо три месеца, какву није добила ниједна политичка опција, довољан јеразлог да о овом проблему проговореи меродавне институције, пре свих по-љопривредни факултети, али и друге.То се до сада није десило иако су свегласнија упозорења да коришћење ге-нетски модификованих организама уисхрани може у негативном смислу даутиче на укупно становништво.

Иако се често поставља питање мо-ралности клиничких испитивања нијена одмет поменути да се она врше наболесницима по строго дефинисанимправилима и одлукама етичких коми-тета. У њих су укључене особе које бо-лују од неизлечивих болести и имајупрогнозу живота од највише годинуили две. Поједини стручњаци сматрајуда би коришћење генетски модифико-ваних организама у исхрани предста-вљало експеримент на читавојпопулацији чији ефекти не могу ни дасе назру, а на основу до сада познатихистраживања тешко да би се са сигур-ношћу могло тврдити да представљајуздраву храну. Напротив, све је увреже-није уверење да би њихово кориш-ћење могло да се окрене не самопротив читавог човечанства, већ и про-тив целокупног живог света на земљи.

Све је више оних који дижу глас иизричито се противе увозу ових орга-низама тим пре што су се од тога огра-диле и највеће земље Европске унијеФранцуска и Немачка. Управо због тогасе и захтева да се у процес доношењаконачне одлуке поред представникавласти укључи целокупно становниш-тво земље.

За коришћење генетски модифико-ваних организама у исхрани везане субројне дилеме, а прва је везана заздравствену безбедност потрошача.На негативне ефекте указују експери-менти које је у енглеским лаборато-

ријама вршио професор Пустахи којије, само пет дана након објављивањарезултата у репрезентативном часо-пису, изопштен из научне јавности иуништен као личност. Потврђују то ируски научници, али и резултати дво-годишњих експеримената на животи-њама у француским институтима подруководством професора Тералинијакоји указују на изузетно озбиљне про-блеме и последице коришћења произ-вода генетски модификованихорганизама.

Доказано је да се у првој генера-цији јављају алергије и други про-блеми, у другој промене наунутрашњим органима, а трећој раз-личите врсте тумора у далеко већојмери него што је то случај са животи-њама које нису користиле ову храну. Учетвртој генерацији јавља се неупоре-диво већи број бесплодних животињашто примењено на фертилно добаљудске популације показује да би теккроз 75 до 100 година видели правеефекте коришћења генетички моди-фикованих организама у пољопри-вреди, или исхрани.

Професор београдског Пољопри-вредног факултета др Миладин Ше-варлић подсећа на библијско правилопо коме ће оно што задеси биљке иживотиње кад тад на врху ланца исх-ране задесити и људе. Чак и у антич-ким еповима има стихова који говореда су подивљали коњи који су набојиштима јели друге мртве коње иљуде. Пре само двадесетак година сти-зале су бројне информације о томе дакоришћење конфиската кланичне ин-дустрије није штетно ако се додаје усточну храну. Није много времена про-шло до појаве лудих крава, а кориш-ћење њиховог меса одразило се и наљудску популацију.

Пресуда суда у Стразбуру противнемачке државе доказала је да у сло-бодном узгоју није могућа мирољу-бива коегзистенција генетскимодификованих и оних организамакоји то нису. Генетски модификованеорганизме у свету производе четиривелике компаније и док једна покривачак 90 одсто производње и остале триса њом су повезане на директан или

индиректан начин. Чак и ако се изузму проблеми који

се јављају у микрофлори и микро-фауни, загађење водотокова, по-вршинских и дубинских вода,здравствени и еколошки проблемикоји произилазе из коришћења гене-тски модификованих организаматешко да могу да се занемаре економ-ске последице тим пре што је еконо-мија на врху приоритета у временајжешће економске кризе после Дру-гог светског рата.

Добитник Нобелове награде за еко-номију у 2007. години је на почеткукризе упозорио да после светске еко-номска кризе долази криза хране и тосе, подесћа др Шеварлић, обистињује.

Они који владају тржиштем гене-тички модификованих организамажеле да владају елементарном и на-сушном потребом човечанства за одр-живошћу, а то је храна. Када су се 1996.године генетски модификовани орга-низми појавили у пољопривреднојпроизводњи њима је било засејаномилион хектара. Чињеница да седанас гаје на 160 милиона хектара до-казује да се до сада ни један другимодел пољопривредне производњеније развијао таквом прогресијом. Паиако би по законима економије тре-бало очекивати да са повећањемобима производње опада цена једи-ничног производа она код генетскимодификованих семена стално расте.Узрок томе је чињеница да се произ-вођачи не задовољавају само једномгенетичком манипулацијом, већ кори-сте и до четири, што знатно утиче наповећање цена.

Др Шеварлић је извео просту рачу-ницу о штети коју би Србија претрпелакада би био промењен Закон о гене-тички модификованим организмимакао предуслов за увоз семена. Прва сеодноси на дирекни трошак за увоз се-мена кукуруза, соје, уљане репице,кромпира и парадајза, а друга на раз-лику у цени ових и меркантилних про-извода.

За увоз генетски модификованихсемена везује се и уништавање дома-ћих института који су се бавили истра-живањима у овој области. Поред оног 45

у Зајечару уништени су центри за ше-ћерну репу у Алексинцу и кромпир уГучи док Министарство науке фина-нсира истраживање за добијање ге-нетски модификованог кромпираукрштањем са генима пиринча. У токује уништавање Центра за стрна жита уКрагујевцу, па остају само центри завоћарство у Чачку, повртарство у Сме-деревској Паланци и крмно биље уКрушевцу.

Доказано је да постоји јака спрегапредставника различитих структуракоји омогућавају или лобирају за ула-зак генетски модификованих органи-зама у Србију. Томе погодује иполитички систем у коме партије фун-кционишу по принципу акционарскихдруштава. Председник партије је,каже др Шеварлић,

власник златне акције, члановиглавног одбора мали акционари, ачланство у сиротиња раја која талам-баса од избора од избора. У таквој си-туацији посланици и одборницигласају онако како им наложе шефовипосланичких, односно одборничких,група.

Поједине европске земље су се наразличите начине штитиле од нега-тивног ефекта коришћења генетскимодификованих организама. Иако јенемачким законом у ову земљу до-звољен увоз прописане су и бројнепроцедуре истраживања и евалуацијетаквих производа које трају и по десетгодина, па се тако онемогућава њи-хова примена у пракси. Није малиброј оних који верују да то у нашемслучају није оствариво због високогнивоа корупције. Француски моделпотврђује да се међународни уговорикоји дефинишу обавезе државе не од-носе на локалне самоуправе, па онемогу да доносе другачије прописе.Тако је у Европи већ више од 5.000јединица локалне самоуправе онемо-гућило глобалну употребу производаод генетски модификованих органи-зама.

Законом који је у СкупштиниСрбије усвојен 2009. године забрањенје узгој, трговина и промет генетскимодификоване хране и производакоји садрже генетски модификоване

организме. Усвојен је након притискатада опозиционих парламентарнихстранака које су поднеле више од 200амандмана на његов текст. Непо-средно по усвајању отправница по-слова Амбасаде САД у СрбијиЏенифер Браш је, у поверљивој де-пеши упућеној Влади Србије, нагла-сила да је реч о неправедном законукоји се мора укинути, јер ће се одра-зити на преговоре Србије са Светскомтрговинском организацијом. На сед-ници Владе 23. јуна исте године про-тив закона се изјаснио и министарМлађан Динкић, а само три дана кас-није аташе америчке амбасаде је упу-тио демарш министру пољопривредеСаши Драгину. Демарш је био поводда Млађан Динкић 30. јуна потврдиамеричком аташеу да ће се заложитиза укидање закона, а организовао мује и састанак са председником ВладеМирком Цветковићем. Незадовољ-ство законом изразио је и америчкипотпредседник Џозеф Бајден прили-ком посете Београду 2009. године.

Сарадница компаније Монсанто,која је највећи произвођач генетскимодификованих семана, и бивша ми-нистарка пољопривреде Ивана ДулићМарковић званично је признала да сегенетски модификована сојина сачмаконтинуирано увози у Србију још до1997. године када је, као донацијаамеричке владе од 50 тона, бесплатнодељена за сетву у Војводини и источ-ним деловима земље. При томе јесрпским сељацима речено да је тонормална, а не генетски модифико-вана соја.

Увоз је настављен и поред законакоји то забрањује, па су у Србију при-стигле генетски модификоване сад-нице са туморима корена, а МК групаје на Пољопривредном сајму у НовомСаду потписла уговор о увозу генетскимодификованих семена и хербицида.У Србији се генетски модификованасоја гаји на више од 5.000 хектара, аистраживање директора Завода за за-штиту биља др Јана Бочанског пока-зује да је 92 посто површина подсојом било посејано семеном гене-тски модификованог порекла. Гене-тски модификована соја садржи

опасан хербицид који спречава био-синтезу протеина, а делимично се до-бија и убацивањем у семе генабубашваба.

Руска асоцијација за генетску без-бедност организовала је октобра2005. године конференцију о генетскимодификованим организмима накојој је др Ирина Емакова предста-вила резултате истраживања на екс-перименталним мишевима. Они којису храњени модификованом сојомимали су 20 посто мањи мозак иостале органе, а смртност је била 50посто већа него у контролној групимишева која није храњена на истиначин. Више од половине мишева уги-нуло је у року од три седмице. Истра-живања на хрчцима показала су да суове животиње постајале стерилне утрећој генерацији, а да су и у устимапочеле да им расту длаке.

Још давне 1970. године америчкидржавни секретар Хенри Кисинџеризјавио је да се контролом нафте кон-тролишу државе, а контролом хранељуди. Тако се контролом семена ихране задире у националну безбед-ност државе, а легализацијом гене-тски модификованих семенаомогућило би Монсанту да одлучи дали ће уопште једној држави продатисеме.

Истраживања су показала да гене-тски модификована храна изазива 65најтежих болести, од рака до дијабе-теса. И поред тога Борис Тадић се упредизборној кампањи прошле го-дине залагао за генетски модифико-вану храну зато што је јефтина. Садруге стране руски поредседник Вла-димир Путин реформисао је пољо-привреду Русије на тај начин што јебесплатно доделио земљу сеоскимпородицама и забранио мешетаримада купују обрадиво земљиште. Притоме се земља која остаје необрађенавише од три године од власника оду-зима без накнаде. Чињеница да уСрбији има више од 600 хиљада хек-тара земљишта које се не обрађује на-води на размишљање о прихватањуруског модела у обнови српског селаи српске пољопривреде.

Т. Радовановић46

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

47Др Миладин Шеварлић

Фот

о: М

едиј

а це

нтар

Вест дана у Краљеву у суботу билаје информација да су у наставкуакције на сузбијању корупције

припадници Радне групе Управе кри-миналистичке полиције, Министарстваунутрашњих послова РепубликеСрбије, у сарадњи са Вишим јавним ту-жилаштвом у Краљеву, лишили сло-боде шеснаест особа под сумњом дасу злоупотребили положај у време от-клањања последица земљотреса којије овај град погодио у новембру 2010.године.

На челу листе налази се бивши гра-доначелник Краљева Љубиша Симо-вић, у време земљотреса командантГрадског штаба за ванредне ситуације.Одмах иза њега су оснивач и власникпредузећа „ЈУ Кеопс“ д.о.о. из Кра-љева, одговорни извођач радова наизградњи монтажних кућа М.М и над-зорни орган над извођењем радова наизградњи монтажних кућа Б.Ђ.

Следе директори грађевинскихпредузећа и власници занатскихрадњи који су учествовали у изградњитемеља за постављање монтажнихкућа, директори предузећа „ЈУ Кеопс“,„Винг“, „Технопрофил“, „Лешевић“,СЗГР „Стандард“, „Бетон инжењеринг“,СГЗР, „Ребриновић Милутин“, СГЗР„Дрвотерм“, ЗР „Алфа и омега“, ЗР„Ибар“, СГЗР „Грађевинарство 2007“ и

„СГЗР Дончић“, сви из Краљева. Ухап-шен је и директор предузећа „Павло-вић МВ“ из Чачка, сви због постојањаоснова сумње да су извршили вишекривичних дела злоупотреба службе-ног положаја и злоупотреба положајаодговорног лица.

У саопштењу Полицијске управеКраљево наводи се да је осумњиченибивши градоначелник Краљева, какосе сумња, након разорног земљотресакоји је задесио Краљево 3.новембра2010. године, спровео поступак јавненабавке за извођење радова на из-ради темеља и свих осталих занатскихрадова на изградњи монтажних кућа изакључио уговор са конзорцијумом оизвођењу наведених радова. Конзор-цијум су чинила предузећа ДОО „ЈУКеопс“ , ОД „Винг“ , ОД „Технопрофил“,а њихови подизвођачи били ДОО „Ле-шевић“ , СГЗР „Стандард“, ДОО „БетонИнжењеринг“,СГЗР „Павловић МВ“,СГЗР „Дрвотерм“, ЗР„Алфа и Омега“,ЗР„Ибар“,СГЗР „Грађевинарство 2007“ иСГЗР„Дончић“.

Бивши градоначелник се терети даје, након закључења уговора о изво-ђењу радова са конзорцијумом, одоб-рио уклањање појединих уговоренихрадова, а да уговорену цену радованије умањио за њихову вредност. Такоје конзорцијуму, чији је представник

предузеће „Ју Кеопс“, омогућио имо-винску корист која премашује износ од44 милиона динара.

Након што је са предузећем „Пу-теви АД“ из Ужица закључио уговор одонацији арматурног гвожђа за по-требе града Краљева, оно је без на-докнаде преузето и уграђено умонтажне куће. Конзорцијум је уз саг-ласност Љубише Симовића наплатиоод града Краљева износ од1.724.471,26 динара колико износивредност донираног арматурноггвожђа.

Грађевинска предузећа - члановиконзорцијума, чији је представникбило предузеће „ЈУ Кеопс“ из Краљеваи подизвођачи који су учествовали уизградњи монтажних кућа, на основууговора о извођењу грађевинских ра-дова на изради темеља, свих занатскихрадова и спољне столарије закључе-ним са градом Краљевом, испоста-вљали привремене ситуације у којимасу приказивали да су извели у целостисве радове предвиђене уговором на465 монтажних кућа и исте у целостинаплатили.

Постоји и сумња да је надзорниорган овером грађевинских дневникаи привремених ситуација омогућиоконзорцијуму имовинску корист већуод 56 милиона динара иако сви ра-48

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Хапшења због злоупотребе положаја

ПРИСВОЈЕНО М- Због сумње да су оштетили буџет за више од милион евра ухапшени

бивши градоначелник Краљева Љубиша Симовић и још петнаест директора предузећа и власника занатских радњи који су учествовали усанирању последица земљотреса од 3. новембра 2010. године. - Рад наоткривању и расветљавању свих кривичних дела се наставља, а предметпровере су хуманитарне акције и новац који је уплаћиван путем разних

донација у материјалу и другим облицима

49

МИЛИОН ЕВРА

дови или нису били изведени или суизведени у обиму мањем од уговоре-ног.

Осумњичени се терете да су наштету буџета града Краљева приба-вили корист у износу од око 102 ми-лиона динара.

Сва лица лишена слободе за-држана су у од стране Полицијскеуправе у Краљеву, односно од радникаКриминалистичке полиције, и у закон-ском року су спроведена истражномсудији Вишег суда у Краљеву накончега је почело саслушање

Вест о хапшењу потврдио је и ди-ректор полиције Милорад Вељовић иистакао да се ради о новцу за санацијустамбених објеката најугроженијих по-родица који је Влада Републике Србијеуплатила на посебан рачун општинеКраљево.

Вељовић је истакао да је за поли-цију фрапантно да су неки људи до-зволили себи да се на тај начинокористе на рачун туђе несреће.Истрага је трајала неколико месеци, априпадници Министарства унутраш-њих послова Републике Србије наста-вљају рад на откривању и

расветљавању свих кривичних дела из-вршених приликом отклањања после-дица разорног земљотреса. Предметпровере су хуманитарне акције иновац који је уплаћиван путем разнихдонација у материјалу и другим обли-цима, а коначан износ ће ускоро битиобјављен јавности.

Реаговања

После објављивања информације охапшењима на програмима Радио те-левизије Србије на сајту јавног сервисаобјављени су бројни коментари углав-ном анонимних грађана.

Борба и само борба

Апсолутна подршка Александру Ву-чићу у борби против корупције и кри-минала. Честитам на поштеном раду инапредњацима у Краљеву који су одизбора инсистирали да се испитају свезлоупотребе у санацији последицаземљотреса у Краљеву. Акција мораићи до врха, јер су осумњичени Кра-љевчани имали подршку међу некимминистрима бивше Владе.

До краја...

Нико не сме бити поштеђен ко јекрив, а криваца у Краљеву је много. Ниони из других партија које су са ДСбиле у власти у време и после земљо-треса не смеју бити поштеђени. Свесам веровао у што је више од две го-дине причала портпарол СНС у Кра-љеву Маја Даниловић. Била је упорнакао и руководство странке у Краљеву иданас могу рећи да су обећања испу-нили. Но, сачекајмо да се истрага спро-веде до краја. Као правник залажем сена непристрасној истрази без прити-сака и уплива политика.

Коначно

Срамота! А људи остали без свега уземљотресу!

***Зар ишта више може некога да из-

ненади. Овај начин то је неприхват-љиво. Срамота!

***Градити богатство на туђој несрећи

је дно људског бића. Ако се докаже

50

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

треба их затворити до краја животакако би имали времена да размисле освему што су урадили.

***Тако, тако, само хапси, има њих још

не само у Краљеву...***Какав неморал

Какав је то неморал завладао кодљуди да се богате на туђој несрећи. Тоје изгледа традиција код Срба, јер је ибогати трговац продавао за време по-влачења српке војске преко Албанијепомешано брашно и песак војсци. Оп-тужен је и осуђен на 10 година робијеи када је изашао опет је био угледанграђанин. Како то да се код нас вишецени новац него морал. Време је да сепрекине са том несрећом која обогаљисрпску државу и народ.

Срамота

Било је питање времена када ћенеко потегнути причу о крађи не једногнего више милиона евра . Ово је сра-мота да се на несрећи људи стиче про-тивправна корист.

***Добро урађено... кад завршите са

земљотресом, преиспитајте мало иприватизације највећих краљевачкихфабрика... некада најуспешније у свомраду на територији бивше Југосла-вије...

Савет

Свака част, наставите даље јер ћејош много тога испливати на видело.Проширити капацитете у затвору. Днодна је користити туђу несрећу за бога-ћење. И обавезно одузети имовину,јер без тога и други ће наставити дакраду јер ће одлежати 2-3 године ипосле тога уживати у украденом новцу,зато одузети имовину.

Позив

Славољуб Николић, представникпокрета Националног Спаса, више путаје на конференцијама за новинаре ука-зивао на злоупотребе власти у сана-цији последица земљотреса. Деловалоје као борба против ветрењача, али из-

гледа да је актуелна власт ипак ималаслуха и хвала јој на томе. Сад конфи-скујте имовину и свима вишедеце-нијске затворске казне, јер очигледноје реч о криминалном удруживању сациљем богаћења на народној муци инесрећи.

Монтажна власт

Добре вести после земљотреса по-тресају Краљево. Када видим шта сучелници града радили срамота ме јешто живим овде. А радује ме то, дасвакога ко ради лоше и сумљиверадње правда стиже кад тад. Подржа-вам власт у својој одлучности у борбипротив криминала и корупције.

Ко води наш град

Јесу ли то људи које је Краљевоизабрало, какви смо то људи! Истре-бити се од оваквих је тек започетпосао!

Земљотрес, па предузећа

Наравно да је ова акција полиције у

51

Краљеву добра ствар јер је билокрајње време да се пред лице правдеизведу сви они који су се парама гра-ђана Србије, а који су помогли грађа-нима Краљева да превазиђу тешкепоследице земљотреса, богатили!Кажу, има још посла у вези са тим!Нека се тај посао доведе до краја, азатим да се озбиљно преиспита радјавних предузећа и установа!

Лично из Краљева

Напокон је и Краљеву почело дасвањава, хтели су да се овајде о туђојнесрећи, али заборавили да СНС самовреба и скупља доказе. Тако да моралису једном да одговарају за оно што суурадили.

***Апсолутно се слажем. Има још пуно

шта да се испита и објасни у Краљеву,а и ред је био да се већ једном почне.

Браво !!!!

Ипак напредњаци ћуте и раде.Свака част Александру Вучићу, истрајтедо краја и напокон да неко погледакрад Краљево. Када сте ово започели,очистите град од лоповлука и коруп-ције из корена. Још једном подршкаАгенцији за корупцију и криминал инаравно човеку који нам је дао некунову наду за бољи живот АлександруВучићу, у овом пропалом и тмурномКраљеву !!!!!

Нису ухапшени прави људи

Добро одрађен посао. Али некељуде су изоставили, а неке погрешноухапсили. После веће и даље истрагесве ће бити јасније.

Конфисковати отимачима имовину

Због свега учињеног и што се ма-совно чини и злоупотребавља на свимнивоима нашег друштва, а не санкцио-нише се, поново вратити у наш правнисистем термине непријатељ државе инепријатељ народа и адекватно судскиказнити и конфисковати им имовинустечену доласком на власт, па да ви-димо да ли ће други да се гурају на ви-

52

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

соке позиције са истим нечасним мо-тивима.

Хапшења

Ако се овако настави ја мислим даће пола Србије бити у затвору.

Ержика

И треба! Овакви су нам ојадилипола државе!

Краљево

Понекад се запитам где ће намдуша када у оваквим ситуацијама по-ткрадамо оне који су остали на улици,изгубивши све оно што су деценијамастварали. Злочини ове врсте морали

би бити далеко оштрије кажњени одостале врсте пљачке, јер имају посебнуморалну тежину.

Све у затвор !!

Ми смо рекордери по лоповлуку,немамо ни једну поштену државнуфирму или организацију. Мислим данам ни Обама не би помогао. Све самилопови и преваранти. Страшно !!!

Само оштро

Немачка где живим већ 20 годинасе радује оваквим деликтима ево изашто. Оптужени уз велику затворскуказну мора вратити сав новац који јепокупио уз то казна огромна за злоу-потребу службеног положаја тако и

држава има шта од тога, а он неће усвом животу више красти... Такав законтреба се поставити у Србију никоме небрани да краде, а када му докажешкрађу има да роди младог мајмуна. Тоје политика запада.

То сам дуго чекала

Када смо отишли у Кризни штаб дакажемо да код нас у стан у коме жи-вимо није ни изашла комисија за про-цену штете од земљотреса, добилисмо одговор да смо закасили и да је сатим завршено! Дуго ме је занимало гдели је отишсо тај новац који смо тре-бали да добијемо као помоћ од града?И данас је стигао тај дуго очекиваниодговор!


53

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

54

МАГ

АЗИН

12.5.2013. ЈАСЕНОВАЦ

ПРЕЋУТНИГЕНОЦИД

Трибина Двери у Краљеву

(1)

55

Систем концентрационих логораЈасеновац водиле су усташке властиНезависне Државе Хрватске 1.337

дана од 1941. до 1945. године, непосредно пред пропаст НДХ.

У логору су били заточени и ликвидирани припадници

непожељних етничких група као штосу Срби, Јевреји и Роми, али

и политички противници усташкогрежима као комунисти, левичари и

други антифашисти. У разоренилогор, 2. односно 3. маја 1945.

године, прве су ушле стрељачкечете 1. батаљона 4. српске бригадеXXI народно-ослободилачке ударне

дивизије Југославенске армије. Батаљону је добио задатак да

сачува трагове до доласка државнекомисије за утврђивање злочина

окупатора. Први увиђај о затеченомстању у Сабирном логору Јасеновац

III Циглана, у Градини и Уштици,обавила је Окружна комисија заутврђивање злочина окупатора и

њихових помагача из Нове Градишке, 11. мај 1945. године

Иако је прошло више од седамде-сет година од почетка Другогсветског рата, у коме је српски

народ доживео изузетно великежртве, највише на територији Хрватскеу злогласном комплексу логора Јасе-новац, Двери сматрају да је ова темаизузетно значајна. То је био и повод дасе у Краљеву организује трибина подназивим „Јасеновац – прећутни гено-цид“ на којој је говорио професор упензији и редовни члан Међународнесловенске академије наука СрбољубЖивановић, светски признати и по-знати антрополог и палеопатолог. Жи-вановић је био професор Лондонскогуниверзитета, члан Краљевског антро-полошког института при Краљевскоммедицинском институту у Лондону, ди-ректор Европског института за изуча-вање историје древних Словена уЛондону, председник Међународнекомисије за утврђивање истине о Јасе-новцу, председник Фонда за истражи-вање геноцида и члан Међународнесловенске академије наука и уметно-сти, па се сматра једном од најкомпе-тентнијих личности за овупроблематику.

Полазећи од чињенице да онај коне извлачи поуке из своје историјеплаћа високу цену у будућности до-лази се до поразне чињенице да је не-потребно високу цену платио и српскинарод. Доказ томе је читав двадесетивек прожет геноцидом над Србима.

Широј јавности је мало познат по-датак да је још током Првог светскограта на територији Хрватске почињенгеноцид над Србима. О томе се нијесмело говорити ни у уједињеној кра-љевини после рата. Двери сматрају дасе због тога, само нешто више од дведеценије касније, десио Јасеновац укоме је страдало преко 700 хиљадаСрба, 80 хиљада Рома и 23 хиљаде Јев-реја. У логору је убијено и 110 хиљададеце, а многобројни злочини почи-њени у Јасеновцу нису до тада билипознати у историји човечанства.

Деведесетих година прошлог века,после акција хрватске војске „Бљесак“и „Олуја“, са простора Хрватске проте-рано је 340 хиљада, а по званичнимподацима убијено преко 2500 Срба. И

поред свега Срби су проглашавани каогеноцидни народ.

Норвешки редитељ Олаф Плум сни-мио је филм који се приказиван свудау свету, осим у Србији. У њему мусли-мански војни заповедници, који сутада били у Сребреници, говоре какоје злочин у овом месту договорен из-међу Алије Изтетбеговића и међуна-родне заједнице. Бивши америчкипредседник Бил Клинтон је од Изетбе-говића тражио пет хиљада жртава какоби муслимани добили државу. Овихдана актуелна је и изјава једног од ос-нивача СДА, и дугогодишњег члана Ор-ганизационог одбора за обележавањедогађаја у Сребреници, који је изјавиода су муслиманске снаге Насера Орићаубиле између 500 и 1000 Бошњака, ида је постојао списак неподобних мус-лимана који нису смели да се дочепајуслободе. Касније су убиства приписанаСрбима, а то је потврдио и Међуна-родни суд у Хагу, што је био основ заетикетирање српског народа као гено-цидног.

Због тога, и бројних других неи-стина, трибине сличне овој у Краљевујош једна су, верују Двери, оазе сло-бодне мисли у којима гости попут про-фесора Живановића расветљавајузамагљене путеве.

Ток српске историје одредио јепрви велики црквено народни скуп уисторији хришћанства када је СветиСава у Жичи са главе свога брата Сте-фана скинуо јеретичку папску круну ивенчао га на православно краљевство.Католичанство то никада није опро-стило Србима, а кроз историју се самомењала форма, док је суштинаостајала иста било да се радило о Мле-тачкој републици, аустроугарској мо-нархији, Независној држави Хрватској,или савременим нацистима које про-фесор Живановић препознаје у аме-ричким председницима Клинтону,Обами и Бушу.

Свети Сава је у Жичи трасираојединствени пут и одредио да Србибуду стуб православља на Балкану.Заорао је дубоку бразду и доказао даје народ који заборавља, и не извлачипоуке из историје, осуђен на пона-вљање историје. Кад год су се Срби

приближавали Христу доживљавали сунепревазиђену славу, а кад су се уда-љавали од њега падали у разна роп-ства.

Професор Србољуб Живановић јепосле завршеног основног у Краљевузапочео и гимназијско школовање, атоком Другог светског рата преживеоосам савезничких бомбардовањаграда. И док су се преживели са Со-лунског фронта окупљали у кући њего-вих родитеља, и причали о бици наКајмакчалану, деца су се увек смејала,чак и комшији који је сваке годинепоред бадњака стављао и као релик-вију поштовао шлем.

Иако је после догађаја у Јасеновцурођено нових седамдесет генерацијазастрашујуће делује податак да се опочињеним злочинима зна врло мало.Омладина о томе не зна ништа, јер сео томе и не учи у школи, а Србија јеједина земља која нема ниједан спо-меник посвећен јасеновачкимжртвама, иако су Сава и Дунав наобале избацивали велики број њихчија су тела пловила од Јасеновца, азавршавале на оближњим гробљимагде их је сахрањивало локално станов-ништво.

Геноцид над Србима је почеодавно, још за време првог мађарскогкраља Стефана Првог. Кад га је папакрунисао написао му је писмо и пору-чио да је постао краљ, добио круну, патреба да зна да на територији краљев-ства постоје 42 православна мана-стира, и ниједан католички, а да јењегова дужност да нешто учини дастање поправи.

- Од тада до сада много чине про-тив Срба. Крсташки ратови нису во-ђени да се ослободи Христов гроб,него да се уништи православна Виза-нтија, јер им је то био циљ. Нису ште-дели средства да то ураде, борили сусе огњем и мачем, пером и речју, а учетвртом по реду крсташком ратужртвовали су и своју децу. Жртвовалису 40 хиљада дечака из Западне Ев-ропе који су изгубили главе борећи сена истоку против Византије. У времеСветог Саве организовали су фрање-вачки и бенедиктански ред да се борепротив православља. Свети Сава им је56

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

57Србољуб Живановић

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

сметао нарочито због законоправила,најнапреднијег законика тог времена,који се упоређује са Магном картомлибертатум на којој почива британски,али и многи други, устави у запад-ноевропским земљама. Све им је тосметало, а посебно је аустроугарскамонархија у име католичке цркве, исвоје политике, водила непрекиднуборбу против српског народа. Прогла-сили су Србију и Србе кривцима за по-четак Првог светског рата, азаборављају да је Гаврило Принципбио аустроугарски држављанин, синпрефекта аустроугарске полиције којисе борио против те монархије. Српскинарод је био због тога оптужен, аСрбима постављен ултиматум – кажеЖивановић.

Мало је познато да је после окупа-ције Београда 1915. године командантграда био аустроугарски официр Хрват,а у топовским шупама окупационилогор за српске дечаке. Кад је избиорат сви римокатолички надбискупи ибискупи тога времена у Босни и Херце-

говини, Хрватској и целој Аустроугар-ској наводили су народ да изврши ге-ноцид против Срба. Уконцентрационом логору у Добоју је завреме Првог светског рата убијено 12хиљада Срба, а Араду у Румунији 50 хи-љада. Само током прва два данаумрло је 30 одсто заточеника, а живису завидели мртвима. Током прве ноћирата из Сплита су протерани сви Срби,а о убиствима која су се дешаваласвуда није смело да се говори ни у пе-риоду између два светска рата да се неувреди једно племе јединственог троп-леменог народа Краљевине Срба,Хрвата и Словенаца. Један од оних којије изричито забрањивао да се о томеговори био је краљ Александар.

- Зато што смо о томе ћутали до-били смо, Јасеновац. Ни о Јасеновцуније смело да се говори и пише, а ниданас не сме, па смо добили „Бљесак“и „Олују“. Поред тога било је и на де-сетине других офанзива где су нагрозне начине страдали Срби. Скоросвака парохија у западној Европи до-

била је задатак да се стара о српскојсирочади. Лондон се старао о сиро-чади из Брчког. Ми смо се старали одеци без родитеља, а та деца нисузнала ко им шаље помоћ, јер ми тонисмо хтели. Добијали смо писма којасу нам стизала преко цркве, а у једнојод књига објавио сам писмо девојчицекоја описује како су јој Хрвати мучили иубили оца. И данас ми са хрватскестране, а и Хелсиншки одбори Србијеи Хрватске, замерају зато што говоримда су Хрвати чинили злочине, а некажем да су злочине чинили фашистипротива антифашиста. У Хрватској нијебило фашиста, сем у деловима које суокупирали Италијани. Нациста је билоу Србији, јер је Србија била окупирана,па су овде правили нереде. У Хрватскојсу били Хрвати. Зато и не кажемо да сузлочине у Немачкој чинили Хитлер иГестапо, него кажемо да су то чинилиНемци.

Питали су ме као антрополога да лимислим да су Хрвати геноцидан народ.Ја кажем нису, јер нико се не рађа као

58

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

криминалац. Али, римокатоличкацрква је преко свешетеника, вероучи-теља и мајки католкиња, припремалаХрвате да чине геноцид против свихкоји нису римокатолици, у првом редупротив православаца, Јевреја илиРома које су скоро искоренили – по-тврђује професор Живановић уз напо-мену да их у Хрватској и Босни иХерцеговини има само по 850.

У Независној држави ХрватскојРоме нису сматрали за људе, већгамад коју треба уништити. У присуствуратног злочинца надбискупа АлојзијаСтепинца у хрватском Сабору су до-нети најгори расистички закони покојима је Србима и Јеврејима забра-њено да иду тротоаром. Морали су даиду средином улице као стока, аСрбима и Јеврејима и псима је био за-брањен и улазак у кафане. Дневнициримокатоличких свештеника потврђујубројна злодела која су чињена, а хва-лисали су се и у писмима која су слалипојединим министрима у хрватскојвлади не би ли добили од Павелића по

који орден. Све то изашло је на виделопо завршетку рата, јер су велики бројдокумената узели Американци, који судограбили немачке архиве, па ихобјавили по пребацивању у Америку.

За српску историју и страдњасрпског народа после Другог светскограта посебно се интересовао Влади-мир Дедијер који је као члан Српскеакадемије наука у њој организоваоОдбор за Јасеновац са задатком да себави истраживањем злодела и да Ра-селов суд правде одржи суђење збоггеоцида над српским народом.

- Самном је радио професор Род-влат, један од оних који су учествовалиу прављењу атомске бомбе. Касније једобио Нобелову награду зато што себорио против употребе атомске енер-гије у ратне сврхе, а напустио Америкукад је видео да ће Американци да јекористе за то. Био је велики пријатељса Владимиром Дедијером, а ја сам имслужио као нека врста курира и прено-сио вести из Лондона у Београд и об-ратно. Кад је умро Дедијер наши

академици су растурали његови лите-ратуру, и тај одбор, и уништавали до-кумента која је скупио. Зато се никаданије ни састао Раселов суд, јер вишеније имало ко да настави оно што је за-почео Дедијер – каже Живановић.

У време организовања Прве међу-народне конференције о Јасеновцу уЊујорку је формирана и међународнакомисија на чијем се челу нашаоњујоршки професор Бернард Клајн.После његове смрти председник ко-мисије постао је Србољуб Живановић,а комисија састављена од независнихчланова састајала се у различитим гра-довима. Професор Живановиће тврдида, пошто чланови нису потицали сатериторије Балкана, нико није ни имаопотребе да лаже. Било је у то времејош доста преживелих логораша којису могли да кажу оно што знају, а инаучних радника који су писали разли-чите радове.

- наставиће се -


59

Субота, 10. април 1999. Дан осамнаести

Већ сам био будан када су се у 7,15огласиле сирене. Опет се лакше дише.Ноћ је иначе протекла мирно. Да којимслучајем не спавамо у оделима и нафотељама тешко да би се могло за-кључити да је стање ванредно. У Бео-граду се на 1121 табли играсимултанка под називом Мат рату.Иако је ноћ била мирна било је пре-лета авиона у реону Београда, а про-тивваздушна одбрана је деловалаинтензивно. У вестима у 3,0, или 4,00,кроз полусан као да сам чуо тврдњуМирослава Лазанског да су оборенејош два авиона. Пре два дана у Бео-граду је одржан камерни концерт заамбасадоре земаља који су остали уБеограду у овим тешким временима.Наступили су Гудачи Светог Ђорђа, Ан-самбл „Коло“ и Олга Савић, првакињаНародног позоришта. На Тргу Репуб-лике због Велике суботе неће битиконцерта, али ће се протести наста-вити. Наступиће београдски глумциодломцима из говора владике Нико-лаја Велимировића.

Никада нисам читао часописе типаТреће око, Зона сумрака и слично.Јутрос сам случајно, сређујући кућупронашао 53. број Зоне сумрака од 9.марта ове године. Преко читаве првестране великим словима наслов „Про-клетство египатског фараона Тутанка-мона лебди над Београдом“. Уподнаслову на деветој страни пише

„Поред свих недаћа које су нас у по-следње време задесиле на помолу јејош једна, можда највећа од свих!Главни град Југославије од прошле не-деље се уврстио на листу градова надкојима лебди проклетство египатскогфараона Тутанкамона. Шта се заправозбива?“ На трећој страни, у антрфилеуиспод фотографије Тонија Блера, стоји„Крајем марта доћиће до необјашњи-вих поремећаја основних природнихпроцеса.“ Је ли то можда ово што седешава?

Уопште нисам чуо сирене које су сеогласиле у 9,30. У једном тренутку самна ТВ програму видео да је дат знак започетак ваздушне опасности. Трајалаје до 10,40. У току преподнева је јав-љено да је погођен телевизијски пре-дајник на брду Голеш на Космету такода становници овог дела земље нећемоћи да прате програм РТС-а. Токомдана биће објављени алтернативни ка-нали преко којих ће грађани овог делаземље ипак бити у ситуацији да се упо-знају шта се дешава у њиховом окру-жењу.

Услови за почетак опасности стеклису се поново у 15,50. Све је трајалосамо до 16,40. Први пут од почетка ваз-душних удара гађана је једна желез-ничка станица, овога пута то је КосовоПоље.

У понедељак ће се одржати зајед-ничка седница оба већа Скупштине СРЈповодом ступања Југославије у Савезнезависних држава Русије и Белору-сије. НАТО појачава нападе на Космету

како би спречио повратак избеглица,јављају руски извори. Сто четрдесетнемачких новинара тражи да се ударина Југославију одмах прекину. У уторакће се у Ослу састати Мадлен Олбрајт иИгор Иванов да би размотрили новемировне иницијативе које бе евенту-ално могле да зауставе даље бомбар-довање. У Брислу се у понедељакочекује одржавање ванредног са-станка НАТО алијансе на нивоу мини-стара.

Кипријану није успео да убеди југо-словенске власти да ослободе тројицуамеричких војника. Самит НАТО-а по-водом педесете годишњице постојањабиће одржан 23.-25. априла. Јељцин јеподржао иницијативу југословенскогпредседника о савезништву са увере-њем да ће ова иницијатива променитиоднос снага како у Европи тако и усвету. Сада је, како тврди, на пробиистрајност и вредност западне демо-кратије.

Косово се не може ставити на истиниво као бивше колоније, тврди ИгорИванов, а Јељцин још једном тражипрекид агресије на СРЈ која само оте-жава и удаљује политичко решење.Дозволу за пролаз кроз Босфор добилоосам бродова руске црноморске флотекоји одлазе у Јадран у склопу мера Ру-сије о заштити своје безбедности. Чујусе гласови да је у НАТО снагама у Ма-кедонији све мање војника. Док се уАлбанији већ налази неколико стотинамуџахедина и један турски батаљонлондонска штампа тврди да Јељцин60

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Сведочанство о НАТО бомбардовању

ЗАПИС ОНЕМОГУЋЕМ

(7)

никоме не прети већ само указује нареалност.

Рат у Југославији је крах европскеполитике, тврде у Грчкој, а Тиранајавно прети Македонији због ставапрема избеглицама. Стање у западнојМакедонији, коју углавном насељавајуШиптари, горе је него у Југославији,али власти о томе ништа не говоре,пише македонска штампа. Напади изАлбаније се настављају, а у склопу одб-рамбених дејстава оборен је још једанавион у реону Суве Реке.

Већ треће вече Новосађани долазеда својим телима бране трећи мост.Одржавају се протести у Аустрији и Не-мачкој, Бољевцу, Гроцкој, Новом Бе-чеју, Сомбору...

Галски петао је нестао. Сада Фран-сцуска нема петлова (нема своју поли-тику) тврди Владимир Волков,француски књижевник. И док гледамДневник на телевизији поново се огла-шавају сирене у 20,35. У поподневнимчасовима чула се грмљавина. Није тоништа необично за ово доба године. Упрвом тренутку, међутим, нисам могаодобро да разлучим је ли то грмљавинаили детонације. Почела је и слаба

киша која се ускоро претворила у јакпљусак. Већ је 21,00 а киша и даљепада без изгледа да скоро престане.Грми негде у даљини. Закључујем да једоста далеко, јер после јаког бљескапрође доста времена док се не зачујепрасак. Хоће ли овакво време бармало умањити интензитет напада.

Данас сам направио једну фотогра-фију храброг браниоца Косова. Момакје из Ратине. Не знам како се зове, алими се лик чини познатим. Звали су меи неки људи из Рашке. И њима су засутра потребне фотографије двојицебранилаца Косова који су положилиживот за одбрану ове свете земље.Имамо ли право да посустанемо?

Киша и даље пада. Хоћемо ли одударања капи по крову и олуцима уоп-ште чути авионе? Хоћемо ли стићи дасе склонимо на време? Слика Телеви-зије Краљево је нестала. Десетак ми-нута после поноћи срушен је, премаизјавама очевидаца, још један не-пријатељски авион у реону БанатскогБрестовца. У 4,00 буди ме детонација.Чекам. У 4,10 чује се поново. Љиљакаже да је прва била још у 3,00. Пре-бацили смо децу у приземље. Спавају.

Сазнајем да је Весли Кларк лично на-редио да се гађају радио и ТВ дифузнисистеми. Све је већа неслога измеђуњега и Хавијара Солане. О свему ћебити речи на састанку у Брислу у поне-дељек.

Између два блока информацијаодзвањају стихови „Југославијо наноге, певај нек те чују, ко не слушапесму слушаће олују...“ Деца су још уприземљу. У 4,30 поново се чује дето-нација, али слабија од ранијих. И Рексје немиран, гребе шапама по улазнимваратима. На свим каналима које јошможемо да гледамо, приказују се фил-мови. Пронашао сам сигнал ТВ Кра-љево на другом месту.

Недеља, 11. април 1999. Дан деветнаести

Рано јутро на Ускрс 1999. године,4,40. Седим за столом, јер не могу даспавам. Деца су у приземљу. Миро-слав Илић, Цуне Гојковић и Тозовац пе-вају „О соле мио“. Прошло је десетакминута од последње детонације. ТВКраљево прекида програм и емитује

62

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

вести. Шетајући са канала на каналуспео сам да видим само одјаву. По-чиње филм „Сјај“. И даље не знам штаје то гађано у последњем сату. Да ли дајош чекамо или да вратимо децу наспрат. Рекс и даље цвили пред вра-тима. Мирно је. У 4,55 чујем и првепетлове. У 5,11 враћамо децу. Заспаосам.

У 7,17 буди ме звоњава телефона.Јављају ми из Рашке да сачекам ауто-бус по коме ми шаљу фотографије заповећавање. Стићиће између 8,15-8,30. Поново ме савладава сан. Будимсе коначно у 7,45. Већ је престала опас-ност од удара из ваздуха. Сазнајем дасу у току ноћи са два пројектила гађанаСамаила. Кажу да су ракетирана јед-ним пројектилом и претходне ноћи.

Иако је Ускрс и лепо време, немауобичајене живости. Нисмо већ неко-лико дана нигде одлазили. Иако смопланирали да вечерас одемо мало доДрагане, нисмо отишли. Током пре-поднева урадио сам оне фотографијеза двојицу од седам Рашчана коликоје настрадало у оклопном транспор-теру. И Мико је дошао кући да одмори.Разговарали смо мало. Ништа се ново

не дешава. Први пут је, каже, видеоФренкијевце. Од различитих људистижу различите информације.

Руски генерал који командује са1500 интерконтиненталних ракета са6000 нуклеарних глава тврди да му језа идентификацију циљева и ниша-њење потребно 8 минута. Ракете доТурске путују 5 минута, до Немачке 7,а до Енглеске 12. На Мађарској гра-ници је заустављен конвој са хумани-тарном помоћи из Русије.

У Југославији је прекинут ланацагентуре који је организовао аустра-лијски држављанин, мајор (не сећамсе имена) који је за ове послове, каопараван, користио хуманитарну орга-низацију Брига (Care). По сопственимречима злоупотребљавао је људе којису са њим радили и потребне податкеслао агресору. Од 20,00 опет је наснази знак за опасност из ваздуха.

У реону караула Морина и Кошаре,већ трећи дан узастопно поновљеннапад са територије Албаније. На про-тестном митингу у Лондону говорилии неки чланови британског Парла-мента, међу њима и члан владајуће,Лабуристичке партије, Тони Бен. На-

стављени су протести у Штипу, Лон-дону, Риму, Штутгарту, Хамбургу,Стразбуру, Билбаоу, Паризу, Риму(Једина ингеренција НАТО-а је светскапрепотенција, чуло се на скупу). Напротесту у Авијану први ексцеси. Иакоје све уредно пријављено властима по-лиција је бацила сузавац. Протести уПриштини, Призрену, Сремској Ми-тровици, Смедереву, Врању, ГорњојГрабовици, Ваљеву, Београду... На да-нашњи дан 1945. године савезничкаавијација је бомбардовала и Краљево.

Славица је претходну ноћ провелау Самаилима. Пошто је дежурала ушколи остала је да преноћи у кући уСамаилима. Ту су били и Микица и Не-мања. У време ракетирања били су настотинак метара од места где је паопројектил. Кућа им је оштећена од де-тонације. Ноћ је протекла мирно. За-хладнело је тако да сам се неколикопута у току ноћи будио због хладноће.У тихој ноћи споља је допирало саморавномерно ударање капљица кишепо олуцима. Поново су гађани погони„Заставе“ у Крагујевцу, „14. октобра“ уКрушевцу, Рафинерије нафте у НовомСаду... Т. Радовановић

63

64

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

65

Министарство одбране Војске Србије и 98. ваздухоп-ловна бригада Копнене војске организовали суданас традиционални „Отворени дан“ на аеро-

дрому Лађевци.За неколико хиљада посетилаца, међу којима су у дру-

жењу са војницима традиционално најбројнија деца, при-ређен је богат летачки програм и изложба наоружања иопреме те бригаде и 2. бригде Копнене војске. Посетиоци сумогли да виде налет авиона „орао“ и хеликоптера „газела“и „гама“.

У статичком делу програма били су изложени авиони„супергалеб“ Г-4 и „орао“, хеликоптер „гама“, противавион-ски топ „бофорс“, тенк М-84, борбено возило пешадије, са-моходна хаубицу 122 мм, као и наоружање и опремаизвиђачких јединица. ФоНет

Фот

о: Г

. Шљ

ивић

ОТВОРЕНИДАН

66

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Скупштина Удружења новинара Србије

ПРОТИВ ПОМОРАЛОКАЛНИХМЕДИЈА

67

На Изборној скупштини Удружењановинара Србије (УНС) која је одржанау суботу 11. маја 2013. године на Зла-тибору за председника УНС-а поновоје, тајним гласањем, изабрана ЉиљанаСмајловић. Она је била једини канди-дат и добила је 124 од 140 гласова чла-нова Скупштине. Изабрани су новаУправа која броји 40 чланова, Над-зорни одбор и Суд части.

Обраћајући се Скупштини након из-бора Љиљана Смајловић је рекла да сеслобода изражавања не сме трампитиза радна места јер то изазива аутоцен-зуру која узрокује неповерење јавно-сти у слободу штампе. Она је додала

да ће се УНС енергично борити противпомора локалних медија и да када је упитању доношење Закона о јавном ин-формисању и медијима последња ли-нија одбране УНС-а је захтев далокалне самоуправе издвајају мини-мално 2 одсто буџета за независнопројектно финансирање медија.

Љиљана Смајловић рођена је у Са-рајеву 1956. године, а 1977. дипломи-рала је новинарство на Факултетуполитичких наука Универзитета у Са-рајеву.

Од 1978. до 1992. године била је за-послена у сарајевском Ослобођењу напословима скупштинског извештача,

уредника Политичке рубрике и допис-ника из Брисела.

У јануару 1993, по пресељењу уБеоград, запошљава се у листу Време,а 1997. постаје спољнополитички уред-ник магазина Европљанин, да би 1999.године прешла у НИН, где ради до2005, када је именована за главну и од-говорну уредницу листа Политика(смењена у октобру 2008. године).

Члан је саморегулаторног Савета заштампу и Комисије Владе Србије заразматрање чињеница у истрагама оубиствима новинара у Србији.

Добитница је награде УНС-а Дими-трије Давидовић за 2007.годину.

Фот

о: Г.

Шљ

ивић

68

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

ТАКМИЧЕЊЕ СА НАЈД- Четрдесет девето републичк

174 ученика и

Српско хемијско друштво и Ми-нистарство науке, просвете итехнолошког развоја организа-

тори су такмичења из хемије за уче-нике основих школа, а они који супоказали најбоље резултате на школ-ским, општинским и окружним так-мичењима окупили су се овогвикенда у Краљеву на републичкомтакмичењу да би показали ко јенајбољи у једној од три категорије.Домаћин четрдесет деветог по редутакмичења, које је иначе надметањеу знању са најдужом традицијом уземљи, била је Основна школа „Све-тозар Марковић“. Најбољих 174 уче-ника са нижих нивоа такмичења из56 градова Србије и више од сто ос-новних школа окупили су се у Кра-љеву још у петак када је на пригоднојсвечаности у сали Краљевачког позо-ришта републичко такмичење про-глашено отвореним. Поред МиланаНиколића, председника републичкекомисије ученицима су се, испред

домаћина, обратили директоркашколе „Светозар Марковић“ ДрагицаСпајић, члан Градског већа Бојан Ра-дибратовић и начелник Школскеуправе Жарко Милосављевић.

Тесту који обухвата решавањепроблемских задатака знања присту-пају ученици који су се пласирали натакмичење према критеријуму сапретходног нивоа, а од њих се оче-кује познавање и разумевање гра-дива по програму одговарајућегразреда за редовну и додатну на-ставу. Током 120 минута, колико трајеизрада теста, ученик на републичкомтакмичењу може да освоји највише70 бодова, а право да учествује упрактичном делу има 30 одстонајбоље пласираних из сваког раз-реда који су приступили изради тестазнања. Практични део обухвата про-блемски практични задатак постав-љен у виду експерименталне вежбе,на основу садржаја наставног про-грама одговарајућег разреда. Траје

60 минута и оцењује се са највише 30бодова. Тему за истраживачки радученик, у сарадњи са наставникомхемије, може да изабере и изванпрограма редовне и додатне на-ставе, а један рад припремајунајвише два ученика. Експеримен-тални део рада требало би да будена нивоу могућности боље опре-мљене школске лабораторије и кон-ципиран тако да ученик може даприкаже део експерименталнихрадњи приликом представљањарада на такмичењу.

- Не дешава се тако често да Кра-љево буде организатор такмичењаовако високог ранга, па нам је тимпре већа част и задовољство да тобуде баш наша школа – каже ДрагицаСпајић и најављује долазак у Кра-љево председника Српског хемијскогдруштва који ће доделити наградепрвопласираним такмичарима у светри категорије.


Најбољи млади хемичари у Краљеву

ДУЖОМ ТРАДИЦИЈОМко такмичење из хемије за ученике основних школа окупило у Краљеву из 56 градова и више од сто школа са територије Србије

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

70

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

СЕ

Слободан Николић

71

Краљевачка рок сцена

ЗЛАТНЕЕДАМДЕСЕТЕ

- Краљевачка група„Зелени план“ је међу првима у

свету, још седамдесетих година про-шлог века, свирала нешто што ће почетком осамдесетих бити познато као панк музика.Међу краљевачким рок бендовима с краја

седамдесетих година прошлог века владало је ривалство, никако мржња или љубомора. - Група

„Лукс“ је током лета сваке године под обалом организовала наступе пред пет хиљада људи.

- Иако се „Безимени“ сматрају једним одпрвих бендова из тог периода поред

снимака који су остали у архиви РадиоБеограда никада нису успели да

сниме плочу

(1)

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

Шездесете године прошлог векадонеле су младима у Србији,а и Краљеву, много новог, по-

себно кад је забава у питању. Садаљуди у зрелим годинама још увек сесећају незаборавних игранки у великојсали на последњем спрату Електро-комбината поред данашње аутобускестанице. У време када је четвртком, су-ботом и недељом наступала Група 3+3није било неуобичајено да се прода идо хиљаду улазница. Они мало млађи,међу којима је и Слободан НиколићБобан, сећају се само прича о том вре-мену запамћеном по првом интересо-вању за музику која ће врло брзопостати његова професија.

Суботом и недељом су, сећа сеБобан, у Дому ЈНА свирале тада малопопуларне рок групе Смак, Безимени имноге друге све док интересовање заову музику није превазишло капаци-

тете постојеће сале, па су се младипреселили на тада још отворен кошар-кашки стадион у центру града. Нањему су гостовали Смак, Силуете,Корни група... Игранке су повременоодржаване и у великој сали Домадруштвених организација, а најновијихитови могли су да се чују само у еми-сији „Вече уз радио“ Радио Београда.Све је неминовно утицало на опреде-љивање тинејџера за бављење музи-ком, а до тада најпопуларнијахармоника постепено је губила коракса електричном гитаром. Сви су, причаБобан, у улици Цара Лазара почињалида свирају гитару, међу њима и он.Пажњу тинејџера највише су привла-чиле две бљештаве дречаво обојенеелектричне гитаре у излогу продав-нице „Радиотон“ пред којом су их за-мишљали у својим рукама.

Пут од зграде број 13 у улици Цара

Лазара до продавнице „Радиотон“водио је поред радионице за израдукорнета кроз двориште и пролаз су-седне зграде до излаза у главну улицуу којој се налазио „Радиотон“. Цене ги-тара у то време биле су далеко изнадмогућности родитеља који и нисуимали неко велико разумевање занови инструмент.

Иако му никада није било јаснозашто га је у то време нова музика то-лико привлачила већ од десете годинеживота је некако успевао да се, уз ста-рије другове, прошлепује на игранкуили неки од концерата. А онда је на 14.рођендан стигла и толико жељена ги-тара коју му је поклонила баба.

Два блока зграда низ улицу ЦараЛазара у то време се налазила музичкашкола из које су допирали звукови раз-личитих инструмената. Мамило је топажљу тинејџера до те мере да се ни72

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Бобан Николић није устручавао да сеповремено попне до прозора и про-вири унутра све док није добио шамардиректора школе кога ће се дуго се-ћати.

Бобанови родитељи су гајили по-тајну наду да ће њихов син, који је већпоказивао довољно интересовање замузику, засвирати хармонику, па су гаупутили на пријемни испит за упис унижу музичку школу. Онај шамар јејош до те мере био у свежем сећању даје изазвао довољно велику дозу страхада побегне са испита.

- Онда је почело спонтано од ги-таре коју ми је купила баба. Нисамзнао ништа о инструменту па су ми игитару штимовали други. Било је у товреме популарно свирање у парку кодмузеја. Слушам како свирају старији,хватам акорде и почињем да их опо-нашам. Било је то незаборавно дру-

жење уз хитове Битлса, мање домаћепоп рок ствари, јер је ретко ко могао даскида оно што су свирали Индекси,Корни група, Ју група. Био је међу ста-ријима Брацо који је касније свираосамном у „Силуетама“, Драган изулице, Шицко и Вучко који су певали –прича Бобан.

На формирање музичког укуса не-миновно је утицао Радио Луксембург,а интензивно вежбање уз нову елек-тричну гитару са довољно високим жи-цама које су секле прсте утицало је насавладавање основних музичких еле-мената. Брзина на грамофону је успо-равана до мере препознатљивостикако би се што верније савладала ме-лодија. Они мало старији који су у ме-ђувремену већ стасали за војску послегодину дана одсуства из града били супријатно изненађени успехом младогновајлије на музичкој сцени.

- Кад су се вратили из војске нисуверовали да сам толико напредовао,да већ успешно скидам „Дип парпл“,„Блек сабат“ и све остало. Већ сам биоу средњој школи и тежио да направимнеки бенд, а никако да нађем људекоји имају опрему, па се све сводилона двоје или троје нас који смо веж-бали у мојој соби. Кад смо направилибенд који се звао „Наша ствар“ побе-ђивали смо на такмичењима средњихшкола и учествовали на култном Фе-стивалу младих у Књажевцу полови-ном седамдесетих година. Од свих којису у то време свирали самном самосам ја наставио да се бавим музиком –каже Бобан.

Поред композиција са репертоара„Дип парпл“, „Тешке индустрије“, „Југрупе“ и „Тајм“ биле су ту и четири ау-торске композиције, међу њима и ин-струментал „Чувар плаже у зимском 73

периоду“.Међу краљевачким рок бендо-

вима с краја седамдесетих годинапрошлог века владало је ривалство,никако мржња или љубомора. Међуњима се по авангардности, каже Ни-колић, највише истицала група „Зе-лени план“, која је међу првима усвету свирала нешто што ће почеткомосамдесетих година прошлог векабити познато као панк музика. Поредизузетно провокативних текстова нијебило неуобичајено да се на сценипојави и по која домаћа животиња,пиле или кокошка.

- Ми смо били репродуктивци инисмо гањали своје ствари. Плашилисмо се јер нам се чинило да свака којунаправимо личи на неку која већ по-стоји. Иако је у Краљеву постојало не-колико локалних бендова нисмоучествовали на гитаријадама, јер смомислили да нам ту није место и увектежили да одсвирамо двосатни кон-церт. Група „Лукс“ је током лета свакегодине под обалом организовала на-ступе пред пет хиљада људи. Иако субили народњаци свирали су и фанки,а ми гостовали са три до четири ну-мере. Друг из улице нам је направиодимну завесу од фосфора која данасизгледа смешно. Знали смо да купимодве сијалице, ставимо фолију у боји одцелофана и замишљамо да смо наконцерту – сећа се почетака наестради Бобан Николић.

Гостовали су у Краљеву „Тајм“,„Корни група“, „Индекси“, ЗдравкоЧолић, „Тешка индустрија“, „Леб исол“. Са нестрпљењем су млади оче-кивали свако гостовање и месец данаунапред припремали за концерт упрепуној хали спортова. Онима који сувећ загазили у музичке воде, и билинешто више од обичних љубитеља му-зике, у незаборавном сећању остајуповремена снимања емисије „Вече узрадио“. И док су „Безимени“ по неко-лико сати снимали само једну компо-зицију Бобан је са пажњом мирноседео у углу и слушао. Није у то времебило технике која је битније могла даутиче на квалитет извођења, па се сви-рало из почетка све док сваки тон небуде на свом месту. Иако се „Бези-

мени“ сматрају једним од првих по-знатијих бендова из тог периодапоред снимака који су остали у архивиРадио Београда никада нису успели дасниме плочу. Њихова композиција„Маштарење“ појавила се касније накомпилацији плоче Зорана Модлија,али је приписана Лази Ристовском.

Па, иако је забавни живот младих уто време био прилично сиромашанвећина је била задовољна.

- Све што се сад одиграва у фолко-текама постојало је и у време док самја био млад, само што смо слушаликвалитетнију музику. Било је скученогпростора за вежбе, а крили смо се поподрумима док станари не позову ми-лицију. Било је интересантно, али безнеких последица, дођу опомену нас иоду. Млади су излазили у парк где сепевало уз гитару док је у Ибар баштисвирала народна музика. Ми нисмобили љубитељи кафана, а кафићи у товреме још нису постојали – причаБобан.

Прве студентске дане 1976. годинеобележило је дружење са београд-ским музичарима у „Шуматовцу“,„Под липом“, у „Униону“, познанствоса Златком Манојловићем из групеДах и сада већ легендарним БоромЂорђевићем.

- У групи „Заједно“ наступао јеврсни вокални солиста КраљевчанинДрагослав Вучковић Вучко, а Бора Ђо-ђевић нешто певушио и пребирао погитари. Некако у то време већ је оку-пио двојицу гитариста и бубњара и са„Рибљом чорбом“ издао сингл „Луткаса насловне стране“. Позвао ме је напробу, на неки начин сам му се допаои навијао је за мене, али је кандидатбио и Бајага који је имао бољу гитару„Гибсон Лес Пол“. Ја се разболим ивратим у Краљево, а у листу „Здраво“прочитам да је нови члан „Рибљечорбе“ Бајага, иако мислим да самтада имао много више знања од њега– прича Бобан.

Повод за повратак у Београд био јепозив Зорана Мишчевића за наступ у„Силуетама“ које су до седамдесетихгодина, како каже, биле популарнијенего „Бијело дугме“. Са новим гитари-стом и бубњарем засвирале су „Си-

луете“ у Зрењанину док је Бобан Ни-колић пропадао у земљу због тремеизазване чињеницом да није имаониједну пробу са бендом, иако је претога, каже, свирао и пред двадесет хи-љада људи и није имао трему од пуб-лике. Врло брзо се уклопио у бенд икренуо на туренеју по Југославији. Ре-пертоар на коме су биле песме Битлса,Елвиса Прислија, евергрин хитови ииталијанска музика изазивао је пажњугостију многобројних хотела

- У току тог септембра рекламираМарко Јанковић концерт „Бијелог дуг-мета“ на Стадиону ЈНА који је трајао 24сата. Концерт је почео у десет преподне, а наша опрема још није стигла.Ту су већ били „Партибрејкерси“,„Прљаво казалиште“, „Галија“, „Гене-рација пет“, „Ју група“, „Метак“, „Ре-волвер“ из Трста. Док смо чекалинаступ гледали смо како према бинилете комади хлеба и јогурти у тетра-паку којим су посматрачи гађалимање омиљене бендове. У једномтренутку поподне Марко Јанковићнајављује велико изненађење кон-церта, југословенску рок легенду бројједан Зорана Мишчевића и „Силуете“.Кад смо излетели на бину само самочекивао шта ће да ме погоди, јер јебило много оних који никад нису слу-шали нашу музику.

Свирало смо „Кад су биле Силуетедугмићи су били мало дете, хеј малахеј, да сам Силуете“. Настао је тоталниделиријум, вриска публике од које мепролази трема и концентришем сесамо на свирку. Ја на коленима, пла-чем и размажем гитару, а на бинунико ништа не баца. Зоран је бациомајицу у публику, а доле се бију окоње. Свирамо „Глорију“ и одједном седешава нешто фрапантно што никаданећу да заборавим. Све су руке подиг-нуте и сви певају са нама – прича саодушевљењем Бобан Николић и под-сећа да је то био највећи концертпосле оног код Хајдучке чесме. Великаствар је, подсећа још, да је исте вечериу ударном термину у вечерњем Днев-нику објављена репортажа са кон-церта илустрована наступом„Силуета“.

Т. Радовановић74

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Од 1974. до 1982. године коликоје играо у Звезди освајао јењегов тим и првенство и Куп

Југославије. Најлепше године животаипак су обележили наступи за репре-зентацију, финале Купа УЕФА и две се-зоне које је завршио као најуспешнијистрелац лиге.

Није тајна да је Душан Савић бионајпопуларнији фудбалер у Југосла-вији, а то је успео понашањем и голо-вима који су одлучивали победуЦрвене звезде на значајним међуна-родним утакмицама. Заљубљеници уфудбал долазе на утакмице због го-лова, а голгетери су одувек били увекони којима се приписивала посебна за-слуга. Душан Савић је био један однајуспешнијих, па је било и логично дадоживи велику популарност у времеекспанзије југословенског фудбала.

У периоду између 1965. до 1980. го-

дине у Југославији се, каже Савић, жи-вело добро.

- Било је то дивно време. Ималисмо срећу да смо живели у то време неулазећи у политичке аспекте како је изашто то било тако. Говорим о периодуод неких 15 година у коме сам првобио клинац који је навијао за Звезду идоживео многе лепоте, јер је често узграду у којој су живели његови роди-тељи Џаја долазио са колегама изЗвезде. Ми смо као клинци имали при-вилегију да се знамо са Џајом и њего-вом породицом, јер су стално онибили код нас, или ми код њих. Ималисмо прилику да виђамо све те играчесве док нисам заиграо за први тим саЏајом, Кулетом, Павиком и другима, снекима мање, а некима више. Био је тодиван период живота који никада нећузаборавити и кога се увек радо сећам.Трагедија за ову децу данас је да неће

никад имати тако јако такмичењекакво смо ми имали. Више не можетеникада да направите лигу и могућностда играчи остану дуже на окупу у јед-ном клубу, а без тога не може да се на-прави ни добар играч ни добар тим –каже Савић.

Црвена звезда је као једини тим саових простора више од педесет годинанепрекидно сваке године била при-сутна на неком од међународних так-мичења. За само неколико година којеје провео у овом тиму и Душан Савићје играо једно полуфинале Купа куповаи финале Купа УЕФА, велике утакмицеу Купу шампиона које су окупљалебројне љубитеље фудбала. Квалитетфудбала и велика европска имена до-водила су на стадионе толико гледа-лаца да се на свакој следећој говорилоо новом рекорду. У аналима југосло-венског фудбала, Црвене звезде по-76

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Душан Дуле Савић некадашњи југословенски и српски фудбалер,данас фудбалски тренер

МОМАКИЗЏАЈИНОГДВОРИШТА

(2)

77Душан Савић

Фот

о: М

. Рад

ован

овић

себно, остаће занавек забележено даје за утакмицу против Ференцварошау полуфиналу Купа купова продато ре-кординих 96.070 улазница. Поред тогадесетинама других присуствовало јеизмеђу 70 и 80 хиљада посетилаца.Данас је то и физички немогуће јер супостављене столице, па највећисрпски стадион може да прими једва55 хиљада гледалаца. Када се наонима које се прогласе за утакмице ви-соког ризика постави тампон зона којупопуне полицајци долази се до пора-жавајућег закључка да ни фудбалери,а ни публика, не могу да уживају у ам-бијенту препуних трибина.

Звезда је годинама постизаладобре резултате у домаћим такмиче-њима, али и у Европи, а круна дугого-дишњег озбиљног рада је освајање

титуле шампиона континента. Пехаркоји се налази у просторијама ста-диона резултат је вишедеценијскограда и максималног напора свих уклубу да се направи добар резултат.Од оснивања клуба 1945. године доостварења најбољег резултата у исто-рији генерације људи посветиле суЗвезди део свог живота. Душан Савићпотврђује да је Звезда била узор и дру-гим клубовима у Југославији и Балкану,али и широм Европе, јер је показала даи у комунистичкој држави, која је ва-жила за отворенију од других комуни-стичких земаља, може да се радиквалитетно, да се стварају асови иосвајају европски трофеји.

Тадашњи прописи Фудбалског са-веза Југославије дозвољавали су фуд-балерима одлазак у иностранство у

календарској години у којој наврша-вају 28 година живота. То време је санестрпљењем очекивао Душан Савић,али и његови вршњаци и клупски дру-гови Владимир Петровић Пижон за од-лазак у лондонски Арсенал и СеадСушић кога су очекивали у Паризу.

Тренер Спортинга из Хихона био јеу то време Вујадин Бошков који је већбацио око на Савића и само чекао по-годан тренутка да се створе законскиуслови. Тако је већ почетком јануара1983. године стигао толико жељенипозив за одлазак у иностранство.

У Фудбалском савезу Југославијебило је уобичајено да се мало про-гледа кроз прсте, па су фудбалери наизмаку каријере у земљи добијали саг-ласност и шест месеци раније. Вођенитаквим искуством тројица Звездиних

78

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

фудбалера већ су потписали уговоре иотишли на припреме са новим клубо-вима. Али, догодио се преседан каоникада до тада. Репрезентација Југо-славије није се прославила на управозавршеном првенству света у Шпанији,па је неко из савеза одлучио да сестриктно поштују прописи. Цену при-нципијелности платили су управотројица Звездиних фудбалера, па суморали да сачекају још шест месеци.

То је Пижону покварило уговор саАрсеналом и уместо да у Лондонуостане три године, и заради великиновац, потписао је уговор на само шестмесеци после чега се обрео у Белгији,а затим у Француској. Савићу је доистека уговора у Хихону преостало двеи по године, али је и он после само

шест месеци напустио Шпанију на за-хтев тренера француског прволигашаЛила који се о томе већ договорио саШпанцима. И Вујадин Бошков се спре-мао да из овог клуба оде у Спортинг изЛисабона тако да Савића више ништаније везивало за Хихон.

Много година касније признаје дасе није превише двоумио. Као веомакомуникативна личност са способ-ношћу да брзо учи језике врло брзо сеуклопио у нову средину и у Лилу остаопуне две године. Био је свестан да је уклуб дошао због тога што је до таданешто добро радио, вероватно многобоље од других. Зато је ваљда послесамо месец дана у клубу добио капи-тенску траку, а поверену улогу вођетима успешно обављао до одласка из

клуба. Ниједног тренутку се, каже, ни уШпанији ни у Француској није осећаостранцем. Све време је уважаван и по-штован у складу са оним што је пружаоклубу. По истеку уговора прећићеДушан Савић на Азурну обалу, у Кан, иту након четири следеће године зав-ршити фудбалску каријеру.

- Завршио сам каријеру са пуне 34године што је било за то време доста собзиром да сам отишао из Звездепосле осам, девет првенстава напор-ног рада. Овде се тада много више инапорније радило него у иностранству.Имао сам у Француској за годину данавише одмора него у Звезди за десет го-дина. Мислим да су играчи у ино-странству играли дуже јер имају бољирежим и однос рада и опоравка. Код

79

нас је било такво време, само тренинги утакмица, тако да смо били доброисцеђени као лимун. Зато су нам ка-ријере биле краће, а многи су сеиграчи тешко повређивали. Као после-дицу врло напорног рада и организманеспремног за тако велики напор у томтренутку имао сам само операцијупрепона још у 21. години живота. Сведруге повреде биле су само последицеудараца. Био сам увек спреман, волеода тренирам и имао физичке предис-позиције не превише брзог, али снаж-ног играча. Имао сам великуиздржљивост, али и велику љубав даиграм и тренирам и зато сам за товреме доста дуго трајао – каже Савић.

Сплет околности учинио је да сеједна изузетно успешна каријера зав-рши пре него што је морала. Могао јеСавић, каже, да игра сигурно још двегодине, али се мало умешала поли-тика. Градоначелница Кана, која је пофункцији и председник истоименогфудбалског клуба већ је искусном про-фесионалцу, коме је истицао уговор,наменила место председника. Од тогтренутка у његовој глави су почеле дасе дешавају чудне ствари. Почео је свевише да размишља о новом послу, асве мање о активном игрању.

Превремени априлски избори тегодине довели су до промене односаполитичких снага у овом граду, а начело локалне управе, уједно и фудбал-ског клуба, неке друге људе. ДушанСавић је већ донео одлуку да престанеса активним играњем. Такву одлукунису могле да промене ни многоб-ројне понуде француских прволигашаи оних који су били на прагу лиге. Маколико биле интересантне и примам-љиве остале су само понуде.

Након годину дана Савићи ће се,бројнији за још једног члана, вратити уБеоград вођени жељом да поделе суд-бину сународника у земљи која је по-чела да се распада.

И док је Душан Савић правио ус-пешну фудбалску каријеру брат близа-нац је после убског „Јединства“ играо у„Радничком“ из Пирота, након чега јеотишао да студира. На одлуку да пре-стане бављење фудбалом утицало је издравствено стање које га је на годину

дана одвојило од спорта што је у томпериоду било изузетно дуг периоднакон кога је било тешко наставити ак-тивно бављење спортом.

Све време фудбалске каријеребраћа Савићи били су свесни колико јевелику улогу у развоју љубави премафудбалу имао њихов отац.

- За њега је постојао само фудбал.Он није могао да види ни један другиспорт сем фудбала и да се питао угасиоби све спортове сем фудбала. Зато нас

је стално мотивисаио да у двориштутренирамо што више. Од њега смо нау-чили игру главом, пошто је и он играодобро главом, и разне основне ствариу периоду кад се оне најбоље уче. Укаснијем периоду највише дугујемсеби и љубави према фудбалу, јер самволео фудбал и уживао и у тренингу иутакмицама, а пријало ми је да трчимјер сам стално желео све више – кажеСавић.

Некадашњи момци из Џајиног дво-ришта, и Звездаши и Партизановци, иданас су најбољи другови који су сеувек радовали свих успеха најбољегмеђу њима. Партизановци су били помало љути у ситуацијама када је њиховклуб губио од Звезде, а њихов другдавао по два гола. Али, нису му заме-рали због тога јер су знали колико јебио посвећен фудбалу.

Није имао проблем са њим ни увреме када се играло и средом и не-дељом, а знатан део времена прово-дио у карантину. Уживао је у фудбалуи једва чекао да оде на тренинг, бар дасе презноји.

Са ове дистанце каже да је могаода игра до четрдесете године живота.Тако би највероватније и било да ниједавно у глави завршио због оног дого-вора, али је тако, каже још, морало дабуде.


80

МАГ

АЗИН

12.5.2013.

Краљевачки МАГАЗИНISSN 2334-7678 (Online)

Издавач: Агенција за визуелне комуникације „АРТ“, 36000 Краљево, Пионирска 19Главни и одговорни уредник: Томислав Радовановић

Адреса редакције: 36000 Краљево, Пионирска 19Уређује: Редакцијски колегијум

Излази недељом. Рукописи се не враћајуE-mail: [email protected], www.art.rs

MagazIN 44

Documents

Transcript of MagazIN 44