Лудошко језеро

О језеру

Лудошко језеро је природно језеро и налази се на крајњем северу Војводине,у Бачкој. Дугачко је 4 km. Користи се за излетнички туризам, лов и риболов.

Настанак

Лудошко језеро је природно језеро и настало је у

удубљењу источно од Палића и јужно од насеља Хајдуково. Језерско окно формирало се веома давно тако што га је издубио ветар, а даље отицање воде зауставиле су пешчане

дине. Дно језера чини бела, непропусна глина преко које се у већем делу наталожио

муљ.

Биљке

Негдашњу лепоту обалског растиња чува ушће Киреша, где шашеви обрубљују језеро, у пролеће блиставо жута перуника, а лети шарене врбичице и конопљуше. Овде цвета заштићени велики каћунак, док је највећа вредност приобалних слатина ненаметљиви зелени морски трозубац, уписан у Црвену књигу флоре Србије.

Рибе Влажне поплављене ливаде и само језеро на

пролеће су место размножавања бројних водоземаца, као што су: мали и велики мрмољак, барска жаба, обична чешљарка, зелене жабе и заштићена барска корњача. Најпознатија риба Лудашког језера била је златни караш, кога је данас скоро потпуно потиснуо са истока донесен блиски рођак сребрни караш, најпопуларнији плен међу спортским риболовцима. Овде живи око 20 врста риба од којих је и заштићени чиков.

Животиње Најпознатији представници птичјег света

Лудошког језера су птице мочварце, због чијег присуства је ово подручје уписано на листу мочварних подручја од међународног значаја. Међу њима издвајају се: риђа и жута чапља, букавац, барски петлован, мали барски петлић, водомар, модровољка, бела и брката сеница и шеварски цврчић који се гнезди у тршћацима језера. Најпознатији сисари су зец, срна, дивља свиња и видра.

Историјске вредности

Археолошка истраживања показују да је на обали Лудошког језера било најстарије насеље у овом крају која потичу из периода бакарног доба. Сеоске куће Лудоша су из најстаријег салашарског насеља у околини језера.

Питања

1. Да ли је Лудошко језеро природно или вештачко језеро?

2. Како је настало Лудошко језеро?3. За шта се користи Лудошко језеро?

Григорије Остојић

ХВАЛА НА ПАЖЊИ