Ljiljana Aćimović Pogled Preko Reke

Збирке и легатиКаталог XXIX

Љиљана Аћимовић

ПОГЛЕД ПРЕКО РЕКЕФотографије Градског поглаварства Земуна тридесетих година 20. века

Одсек за историју Земуна од 1918. године

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДАB E L G R A D E C I T Y M U S E U M

БЕОГРАД 2010

ИЗДАВАЧ:

ЗА ИЗДАВАЧА:

УреДнИк

реЦенЗенТИ:

ГрАФИЧкИ ДИЗАЈн И ОБрАДА ФОТОГрАФИЈА:

ЛекТУрА И кОрекТУрА:

ПреВОД

ТИрАЖ:

ШТАМПА:

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА

ДАницА ЈОвОвић ПРОДАнОвић

БОДин ЈОвАнОвић

проф. др ЉУБОДРАГ ДиМић,

ниКОЛА ГРивцОв

МиЛЕнА БОГДАнОвић

МиЛицА ШЕвКУШић

500

виЗАРТиС

ЗЕмун тРиДЕсЕтих ГОДинА 20. вЕкА

кАтАлОГ

ФОтОГРАФијЕ

SUMMARY

иЗвОРи, ШтАмПА и литЕРАтуРА

007

027

051

157

159

САДРЖАЈ

Јуна 1981. године, за Музеј града Београда откупљене су 172 фотографске плоче из фототеке некадашњег Градског поглаварства у Земуну. Др Петар Марковић, земунски градоначелник од 17.4.1926. до 20.6.1930. године, донео је одлуку да се за потребе градске управе фотографишу и тако од забора-ва сачувају градске улице и тргови, центар и периферија, важнији догађаји и свакодневни живот. И после њега су градски челници допуњавали фонд Градског поглаварства. Нажалост, многе плоче су уништене током времена. Мотиве на онима које се чувају у Музеју града Београда углавном је иден-тификовао тадашњи кустос Миодраг Дабижић. Бројне фотографије из ове фототеке излагане су на изложбама, многе су и публиковане, али се сада први пут објављују у целини.

На овим плочама је представљен Земун 30-их година 20. века, у вре-ме пред припајање Општини града Београда 1934. године, и после тога, до почетка Другог светског рата. Спајање два града свакако је било један од најважнијих догађаја у историји и Земуна и Београда, иницирано обостра-ним интересима и политичким збивањима у држави.

По увођењу Шестојануарске диктатуре, 11.1.1929. године донет је Закон о изменама Закона о општинама, којим су разрешене све општинске упра-ве у држави, па су краљевским указом постављене нове. Изгубивши право на избор чиновника, општине су изгубиле самоуправна обележја. У Зему-ну није одмах дошло до таквих промена. Најпре је 3.10.1929. године донет Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја, тј. бановине. Пре-ма тој подели, 17 села Земунског среза, са укупно 35.458 становника, при-пало је Дунавској бановини. Београд, Земун (градско подручје) и Панчево нису прикључени ниједној бановини, већ су чинили засебну управну цели-ну. Тадашњи земунски градоначелник, др Петар Марковић разрешен је тек средином наредне године, а на његово место постављен је др Светислав Поповић. На свој захтев, Поповић се повукао децембра наредне године, а нови градоначелник постао је др Милош Ђорић. Извесну самоуправу Зе-

ЗЕМУН ТРИДЕСЕТИХ ГОДИНА 20. ВЕКА

ПОГЛЕД ПРЕКО РЕКЕ

8

1 Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, књ. II (Присутно ста-новништво по вероисповести), Београд 1938.

2 Кораћ Г., Џигурски Е., Земун 1941, Београд 1991, 5.

3 Илић Агапова М., Кратки пре-глед историје Земуна, Београдске општинске новине, јули-август 1937, 446–451.

мун је задржао све до 27.3.1934. године. На последњој седници самосталне градске власти у Земуну, одржаној после два одлагања и без довољно иза-браних грађана, градоначелник Ђорић обавестио је присутне о проширењу Београда на земунску страну. Та „земунска страна“ простирала се на 11 км2 и донела је Београду 28.074 становника.1 Подначелник Лав Спишић при том је указао да се морају поштовати интереси земунског дела престонице.2 За-тим је, на основу Уредбе о проширењу атара београдског од 29.3.1934, из-вршено спајање земунске општине са београдском, а свечани акт објављен је 10.8.1934. године.3 Овом Уредбом регулисани су спајање и устројство оп-штинских служби у новим условима. При Градском поглаварству Београ-да формиран је Одељак у Земуну, са др Николом Фугером на челу, а одлу-ком Министарства унутрашњих послова постављани су (и разрешавани) и градски већници – представници земунских грађана у Општини града Бе-ограда. Одељак у Земуну био је подељен на Управно (одсеци: ветеринарски, пољопривредни, старатељско-судијски, административни, одсек за радње, као и статистички, војни и просветни реферат), Техничко и Здравствено-социјално одељење (од 1940. проширено Одсеком за санитарну технику и Одељком градских јавних купатила).4 Градско начелство, Магистрат, Град-ски доходарински уред и Добровољно ватрогасно друштво налазили су се на Тргу победе 1 (Магистратском тргу), Срески суд и Катастарска пореска управа на Тргу победе 3, Државна пореска управа на Кеју ослобођења 35, а Среско начелство у Светосавској улици.

Земун је скоро два века тежио да сачува што ширу самоуправу, али су општинске власти биле свесне да је то готово немогуће у новонасталим околностима. Насупрот Земуну, растао је Београд као главни град једне ве-лике балканске земље, коме је било неопходно проширење ка северу, пре-ко Саве и Дунава, и то због чвршћег повезивања са остатком државе, због централизације управе, као и због јачања привреде. Близина Београда има-ла је предности за Земун јер је, од када више није био пограничан трговач-ки град, морао да развија друге гране привреде, пре свега индустрију. Развој индустрије у знатној мери је зависио и од мреже саобраћајница, а како је главни град морао да има добре везе са земљом и иностранством, то је ве-лике користи од близине престонице имао и Земун.

Повезивање Београда и Земуна изградњом на међупростору од леве обале Саве до Ћуковца и Гардоша било је још 1923. године предвиђено Гене-ралним регулационим планом града Београда, који је израдио инж. Ђорђе Ковалевски. План је прихваћен 1924, али се у Земуну све до почетка 30-их


9

4 Кораћ Г., Џигурски Е., op.cit., 6.

5 Ђорђе Шујица (1897–1982) се ослонио на другонаграђени рад арх. Радовановића и Јовановића, који је био допуна плана из 1924. године. То је био први рад Радовановића по његовом по-вратку са студија у Паризу, у коме је применио нове идеје, извршивши функционалну рас-поделу простора на улице са јавним и улице са стамбеним садржајем. Дабижић А., Модер-нистичка целина Земуна, Наслеђе VIII, Београд 2007, 61–70.

6 Још 1925. године земунска општи-на је понудила 150.000 динара, а остатак је требало да дају при-вредници за изградњу раднич-ких кућица и зграда код кланице и код Дома слепих. Тако је по-степено настајало насеље Ново село. Осим тога, земунска општи-на је 1927. дала Министарству саобраћаја 30.000 м2 за изградњу 140 мањих железничких станова поред станице Нови град, одно-сно за расељавање вагон-насеља са Кеја ослобођења, па је тако на-стала Железничка колонија.

7 Уз Брашована, у име Штаба ваз-духопловства на пројекту је ра-дио и арх. М. Јовановић. Зграда, којом доминира кула висока 36 м, има облик авиона скупљених крила. Коначан облик добила је 1938, када је на бочној страни према Главној улици постављена скулптура Икара, симбола ваз-духопловства, рад вајарке Злате Марков Барањи.

8 Тај зајам био је врло неповољан јер је узет у динарима, али је враћан у доларима.

година градило према плановима градског инжењера Павла Хорвата још из 1911. године. Највише се градило у Горњој вароши и Францталу, који су спојени са центром града, као и међусобно. Тако су 1933–1934. године улице Душанова и Краљице Марије (Првомајска) повезане Банатском ули-цом, а Вишњићева са Павловом улицом (Рада Кончара). Хорватовим пла-ном извршена је и регулација нових улица – Николаја Островског, Стевана Марковића, Морфијева (22. октобра) и Карађорђеве. Истовремено, Хорват је дефинисао и Карађорђев (Београдски) и Авијатичарски трг. Трасирање и стамбена изградња у овим улицама, као и у Тиршовој и Цесарчевој унутар њих, започети су 1926, а њихово калдрмисање 1934. године.

Градско заступство Земуна расписало је 1928. године општејугословенски конкурс за генерални регулациони план Земуна, и то за град површине од 1206 хектара, са највише 100.000 житеља, још увек не желећи потпуно спајање с Београдом. Како ниједан рад није био сасвим задовољавајући, припрема коначног решења поверена је градском инжењеру Ђорђу Шујици.5 Он је предвидео да старо језгро остане трговачко-занатски центар, да на Ћуковцу буду луксузне виле, да се на Бежанијској коси, на делу изнад То-шиног бунара, уреди шеталиште, а на Гардошу гробље-парк и, најзад, да се на потесу јужно од Главне железничке станице, као и од нове станице у Но-вом граду до Говеђег брода и речног пристаништа формира индустријска зона, а уз њу радничке стамбене четврти.6 Тако су индустријски објекти који не ометају становање смештени у само средиште четврти, а становање је повезано с радом. Такође је планирано даље уобличавање простора између Авијатичарског и Карађорђевог трга, који је коначан изглед добио подизањем зграде Команде ваздухопловства 1936. године, по пројекту арх. Драгише Брашована. На ово здање надограђена је зграда Команде морна-рице, чинећи јединствену целину.7 Планом је назначено и повезивање Зе-муна и Београда мостом, затим исушивање мочварног терена поред Саве и продужетак кеја до ушћа, као и организовање друмског саобраћаја око града.

Земунска општина је 1931. године продужила уговор са Штокхолмским акционарским друштвом Elektroinvest, на основу кога је 1900. добила елек-тричну централу, и то за 50 година. Швеђани су за узврат смањили цену струје, ослободили општину од плаћања уличног осветљења и одобрили ду-горочан инвестициони зајам од 350.000 долара за извођење свих потребних комуналних радова пре дефинитивног спајања с Београдом.8 Захваљујући том зајму, септембра 1932. започели су радови на подизању дунавског кеја,


10

9 Укупна дужина моста, са бе-тонским вијадуктима, износи-ла је 608 м, а тежина гвоздене конструкције 7.000.000 т. Прво-битно је планирано да се на почетку и крају моста поста-ве Мештровићеви бронзани Коњаници, али се од тога оду-стало. Рајчевић У., Коњаници за мост краља Александра - један неизведени пројекат Ивана Мештровића, Годишњак града Београда XXXIV, Београд 1987, 209–222.

10 Аноним, Свечан прелазак првог трамваја из Београда у Земун преко моста Витешког Краља Александра I Ујединитеља, Београдске општинске новине, де-цембар 1935, 698–701.

11 Капетана Павловића, изасла-ника Њ.В. Краља, Владу Илића, председника Београдске оп-штине, пензионисаног пуков-ника Радовановића, који је 1918. први ушао у Земун, дочекали су Н. Фугер, шеф Одељења погла-варства, вицеадмирал Полић, градски већници, маса грађана. Линија је имала 11 км колосека. Аноним, Свечан прелазак првог трамваја из Београда у Земун преко моста Витешког краља Александра I, Ујединитеља, Београдске општинске новине, де-цембар 1935, 698–791.

12 Године 1936. Београд је, заједно са Земуном, проглашен за тури-стичко место. Бура Н., Илустрована хронологија Београда, Нови Сад 2004, 99; Аноним, Београдска општина је наградила најбоље организоване ресторане, кафа-не и народне кухиње, Београдске општинске новине, мај 1940, 497–500: Београд је 1937. проглашен за туристичко место.

неопходни јер је исушивањем Панчевачког рита повећан водостај. Тим сред-ствима је 1936. отпочело и постављање далековода од Земуна до Панчева.

Први услов за повезивање Земуна и Београда био је постојање друмског моста. Градња ланчаног моста започела је 19.7.1930. са београдске стране, по пројекту арх. Николе Краснова. Средства је обезбедила Државна хипо-текарна банка, а радови су поверени иностраним фирмама: немачкој израда гвоздене конструкције, а француској прилаза и пилона. Од моста до земун-ске железничке станице подигнут је насип са модерним бетонским путем ширине 18 м.9 Израду регулационог плана за уређење земљишта на левој обали Саве, између железничког и ланчаног моста, површине од 157 хекта-ра, од чега је 71 хектар припадао земунској, а остало бежанијској општини, земунска општина је 1932. године поверила инж. Ковалевском. Требало је да се овај често плављен терен обезбеди насипом, да се истовремено повежу мостови и формира простор идеалан за ширење оба града и њихово стварно уједињење. Због градње моста, наредне године забрањен је рад купалишти-ма на левој обали Саве и порушено је око 1000 кабина. Мост витешког краља Александра свечано је отворио кнез Павле 16.12.1934. године, у присуству чланова Владе, Сената и Скупштине, представника војних и цивилних вла-сти и дипломатског кора, а потом га је прешло око 10.000 људи и неколико стотина аутомобила.10 Мост је требало да постане главна артерија будућег „Великог Београда“.

Исте године започето је калдрмисање улица од Авијатичарског (Југословенског) трга према железничкој станици, а истовремено су постављане и трамвајске шине. Већ у јануару 1935. године прорадио је ауто-буски саобраћај између Београда (Теразије/хотел „Москва“) и Земуна (пошта), а 10.11.1935. линија је продужена до Коњичке школе. Калдрма је постављена и у Првомајској улици, а потом, 1935–1937, и у Бежанијској и Караматиној. У овом периоду калдрмисано је укупно 40.196 м2. Јануара 1938. успостављена је кружна аутобуска линија бр. 3, од хотела „Москва“, преко земунске по-ште и Коњичке школе до Новог града, а затим Првомајском и Бежанијском улицом назад до „Централа“ и Теразија. Крајем 1938. отворена је још једна линија у Земуну, од поште до аеродрома. Последња линија уведена је 1940, од поште до трошаринске станице у Батајници. Посебан доживљај пружала је трамвајска линија бр. 14, од Теразија до земунске поште, која је свечано пуштена 5.11.1935. године,11 а касније је продужена до Народне скупштине. На основу Уредбе о финансирању јавних радова, а због смањења незапо-слености и унапређења туризма,12 1935. је започела изградња два државна


11

13 Осим агенције „Сава“, радило је и „Паробродарско друштво Блажек“ (власник Милан Блажек). Стевановић, Потпун адресар за управно подручје Управе града Београда, Београд 1935.

14 Аноним, Уговор са Данском гру-пом о делимичном насипању терена између Дунава и Саве и државног пута Београд-Земун, Београдске општинске новине, мај-јул 1938, 438–440.

15 У плану је била и асанација Вели-ког и Малог ратног острва, која би се финансирала продајом парцелисаних имања на асани-раном терену.

16 Веће Општине града Београ-да донело је 18.12.1935. одлу-ку да се ово земљиште бес-платно изда Београдском сајму на 50 година. Аутори планова за Сајмиште, арх. Рајко Татић, Миливој Тричковић и Ђорђе Лукић, одликовани су 1938. Ор-деном југословенске круне

17 Улице Сибињанин Јанка, Нова (између Душанове и Прегре-вице), Сенски трг, Славонска, Творничка, Дунавска, Истарска, Савићева (садашња М. Бандића), Клаоничка и Ковачићева (да-нас Шилерова). Аноним, Рад на калдрмисању београдских ули-ца, Београдске општинске новине, октобар 1940, 847–849.

асфалтна пута, једног ка Новом Саду и Суботици, од коњичког тркалишта преко Батајнице, а другог за тешки саобраћај од Београд а до аеродрома, као прве деонице будућег аутопута ка Загребу. Пут до аеродрома завршен је и пуштен у саобраћај на скромној свечаности 28.11.1938. године.

И поред развоја друмског саобраћаја, железница је остала главно сред-ство за превоз људи и робе. Осим локалног воза на релацији Београд–Земун (пристаниште) и локалног колосека дуж дунавске обале, за потребе индустријских предузећа 1931. године отворена је линија Главна железнич-ка станица – аеродром у Бежанији. До средине 30-их година био је развијен и речни саобраћај. У згради Земунске подкапетаније, у саставу Београдске капетаније, на Кеју ослобођења, налазила се филијала Југословенске речне пловидбе, затим представништва мађарског и аустријског паробродарског друштва и приватна агенција „Сава“ Тодоровића и Блажека (од 1935. влас-ници су били Тодоровић и Ђорић). Изградњом моста смањен је промет у речном саобраћају, па је 1936. укинута линија Београд–Земун, али су мо-торним чамцима и скелама приватници и даље превозили путнике и робу. Осим тога, саобраћала је и туристичка лађа на линији Земун–Панчево.13

Ради осигурања обале на потесу од Дунава и Саве до државног пута Београд–Земун, 31.1.1938, на седници Градског већа донета је одлука о потписивању уговора са тзв. Данском групом о делимичном насипању те-рена, са роком за завршетак радова до 1.10.1940. године. Трошкови су фи-нансирани из зајма од 30.000.000 динара, који је Општина града Београда закључила код Државне хипотекарне банке, са роком исплате од 10 година и каматом од 7% годишње.14 Радови су почели 20.5.1938, а прекинуо их је по-четак рата 1941. године.15

На левој обали Саве, на простору између железничког и ланчаног мо-ста, 6.6.1937. започела је изградња међународног сајмишта, које је требало да заинтересује привреднике из европских и ваневропских земаља. Подигнуто је на земљишту површине од 363.000 м2, које је Општина града Београда по-клонила Друштву за приређивање сајмова и изложби.16 Сајмиште је свечано отворено 11.9.1937. године. У плану је било и уређење зелених површина и подизање житне и сточне пијаце поред ових мостова јер су недостајале и у Београду и у Земуну, али је рат омео остварење ових замисли.

Општина града Београда је 1939. године закључила још један зајам, од 250.000.000 динара, са роком отплате од 40 година, како би финансирала калдрмисање 22 улице, од којих 10 у Земуну.17 Истовремено, на терет ба-новинске кулучарине, 1940. обављани су и радови на бановинском путу


12

18 Увођење канализације запо-чето је 1924–1931. и тада је постављено 2,2 км цеви.

19 Израда пројекта за повишење нивоа обалоутврде и за увођење водовода и канализације по-верена је 1931. године проф. В. Митровићу, ректору БУ. Пла-нирано је да се изградњом зе-мунског и панчевачког моста отклоне тешкоће у снабдевању водом јер су могли да приме не-колико цеви највећег промера за водовод. Аноним, Дискусија о буџету Градског поглаварства за 1935/36. годину, Београдске оп–штинске новине, март 1935, 178–196.

20 Пројекат је израдио инж. Нико-ла Цвијић (по методи Ј. Хорва-та), а рок за завршетак радова био је крај 1933. године. Пред-рачунска вредност износила је 370.438 динара. Нови дубоки бу-нари били су отворени на углу улица Творничке и Истарске, Орачке и Приморске, Карамати-не и Николајевске, Николајевске и Синђелићеве, Прегревице и Далматинске, Павлове (Р. Конча-ра) и Нове, Калварије и Војводе Мишића, уз поштовање важећег закона о водама, по коме се бу-нари не могу отварати без до-зволе, морају бити удаљени 40 м од зграда, а 100 м од пруга и путева. Најдубљи артешки бунар у земунској општини (250 м) ис-копан је 1936, на углу Душанове и Светотројичне улице, а земун-ски пољопривредници могли су да користе веће количине воде уз наплату. Нешто плићи артеш-ки бунари били су у Прогару, До-бановцима и Угриновцима.

Београд–Земун, према државном путу бр. 2 (Тошин бунар), а на терет оп-штинске кулучарине модернизација калдрме на општинском путу Земун–Добановци. Осим тога, Техничка дирекција предузела је и насипање терена „Нови Београд“, на коме ће бити изграђено ново насеље.

У комуналне радове неопходне за функционисање града и повезивање с Београдом спадало је и увођење водовода и канализације. Тако је 1934–1937. уведена канализација у Добановачку и Светотројичну, део Душанове и у Тршћанску улицу ка колектору на Дунаву, затим у Дубровачку и у нову четврт око Карађорђеве и, на крају, у Главну, Господску и Душанову ули-цу. Примењена је најмодернија и најскупља варијанта, тј. посебне цеви за нечистоћу, а посебне за кишницу.18

Средином 30-их година било је отворено 28 јавних бушених бунара на раскрсницама и седам у јавним установама, а у оквиру приватних кућа 120 плитко копаних бунара јер водовода није било. Коришћена је и дунавска вода, и то за потребе привреде, али и за пиће, па су градске власти често упозоравале грађане да је филтрирају. За поливање 37,5 км калдрмисаних улица требало је обезбедити 5500 литара воде. То је обављано из цистерни са коњском запрегом све до 1931. године, а тада је у Немачкој купљен танк и предат ватрогасној служби. Било је више пројеката за увођење водовода, али су сви одбачени, па га је Земун добио тек после Другог светског рата.19 Уместо тога, средином 1932. године Градско поглаварство је донело одлуку о копању девет нових бунара,20 док је 11 старих реконструисано. Од 1936. го-дине у пет бунара на раскрсницама и 22 у општинским зградама постављени су електромотори, што је олакшало поливање улица.

3емун је од почетка 20. века имао своју електричну централу, на Кеју 5. новембра (Кеј ослобођења). С пуштањем у рад модерне аутоматске трамвајске подстанице 1938. године, за чије је напајање постављен кабл преко ланчаног моста, земунска и београдска централа су повезане, па су у случају потребе могле једна другу да снабдевају електричном енергијом.

Када је 2.4.1938. године Земун добио аутоматску телефонску централу успостављена је директна веза са Београдом. Пред почетак Другог светског рата Земун је имао 741 телефонског претплатника. У јесен 1939, три године после Београда, на земунском пољу према Батајници пуштена је у рад крат-коталасна радио станица, као појачање оној у Макишу.

Присаједињењем београдској општини, Земун је новој заједници донео 40-ак предузећа, пре свега за производњу текстила, која је у том периоду и иначе била најразвијенија грана индустрије у земљи будући да за њу није била


13

21 Нпр. фабрика гуме „Југовулкан“ инж. Петровића и Штерића, осно-вана још 1923. године. Петровић Д., Историја индустрије Београда I, Београд 2006, 226.

22 Власници су били Јован Јанковић и браћа Тајтацек. Петровић Д., op.cit., 114–115.

23 АЈ, 17-71-14.

24 АЈ, 17-68-25; Graničar, Zemun, 29.8.1942, 6.

25 Основана 1929. Graničar, Zemun, 8. 8. 1942, 4.

потребна посебна локација, као ни велики простор, добро се уклапала у ур-бане делове града, није превише загађивала околину и није захтевала скупу опрему нити велику стручност радника. Карађорђева, као и околне улице које су јој гравитирале – Творничка, 22. октобра (некадашња Морфијева), Стевана Марковића, Радничка, па и Кеј 5. новембра, све близу Главне же-лезничке станице, пута Земун–Београд и дунавског пристаништа, због свог положаја, саобраћајних веза и близине електричне централе биле су погод-не за изградњу објеката не само текстилне већ и прехрамбене, хемијске и металопрерађивачке индустрије. Погодне локације могле су се наћи и дуж Тошиног бунара и у Францталу, док су погони за прераду коже, прераду меса (Градска кланица) и циглане смештени углавном у Горњем граду, у Улици цара Душана и око Прегревице, или на јужним ободима града, на мочвар-ним теренима према Бежанији,21 даље од урбаног језгра које би загађивали. Само врло мале фабрике, са највише 15-ак радника, могле су да раде у цен-тру града, који је према плану инж. Шујице (односно Радовановића) иона-ко био предвиђен за трговину и занатство. Земунска општина се труди-ла да бројним повластицама (уступањем терена за градњу индустријских објеката бесплатно или по ниским ценама, одређивањем ниже тарифе за воду и електричну струју, ослобађањем од плаћања општинског приреза и трошарина на неколико година и сл.) привуче индустријалце, очекујући да се захваљујући индустријској производњи све то убрзо надокнади. Осим тога, запошљавањем сиромашног градског становништва решавани су и социјални проблеми. У Краљевини се економска криза осетила тек од 1931. године. Поремећаји на светском тржишту лоше су се одражавали на банкар-ство, берзанско пословање и улагање у индустрију. У многим индустријским предузећима настали су губици, производња је смањивана, отпуштани су радници, што је негативно утицало на куповну моћ становништва, а тиме и на трговачко пословање. И поред тога, у Земуну је у овом периоду основано неколико нових фабрика, а неколико се преселило из Београда.

Привреда оживљава од 1934. године, и то најпре текстилна индустрија. Најважније фабрике биле су: фабрика вунених тканина „Живојин Вукојчић и синови“ (основана 1922, Творничка улица 14−16), фабрика трикотаже „Сава“ (осн. 1924, Гундулићева 10),22 фабрика плиша, кримера, росхара и пластике Светислава Митића (Творничка 3), Земунска текстилна индустрија а.д. – А. Дингарац, А. Стојановић, Д. Голочевац (осн. 1925, Творничка 18),23 фабрика вунених тканина „Текстил“ Милорада Стојадиновића (осн. 1927, Тошин бу-нар 142),24 ткачница „Алда“ а.д. (Тошин бунар 140),25 фабрика трикотаже и


14

26 Петровић Д., Историја инду с трије Београда I, Београд 2006, 115.

27 Ово предузеће запало је у фи нан-сијске потешкоће, те је средином 30-их година продато Фрањи Но-ваку, бившем власнику фабрике сирћета у Тошином бунару 5. Адресар Краљевине СХС, Београд 1927; Стевановић, Потпун адресар за управно подручје Управе града Београда, Београд 1935.

28 Ткачница у пролеће 1940. ме-ња име и власника: „Тибео-текстилна индустрија“ Виктора Бергера. Петровић Д., Историја индустрије Београда I, Београд 2006, 171, 208.

29 Основана је 1933. у Творничкој 5, а 1939. је пресељена у Улицу цара Душана. 100 година рада ДВД „Матица“ (18701970), Земун 1971, 90.

30 Graničar, Zemun, 29.8.1942, 6.

31 Основана 1931. у Београду. Пе-тровић Д., op.cit., 210.

32 АЈ, 17-69-28, 17-68-22, 17-71-13.

33 ИАБ, Фонд СО Земун, Управа државних добара 1945–1947, инв. бр. 705, Списак издатих пот-врда за оштећене зграде за рат-ну штету, стр. 33.

конфекције „Истра“ (осн. 1927, Цара Душана 212), фабрика трикотаже „Дри-на“ Антона Девалда (осн. 1919, Улица краљице Марије, односно Првомајска 57),26 фабрика штофова браће Кранго (Карађорђева 14).27 По завршетку кри-зе основане су: 1934. механичка ткачница Валтера Бахриха (Кеј ослобођења 17),28 1935. текстилна индустрија браће Хаџи-Бошковић (Савићева 16, данас Милоша Бандића), фабрика трикотаже и галантерије Рудолфа Клопфана (Творничка 5), фабрике трикотаже „Текстилинд“ (Цара Душана 184)29 и „Јола“ (Суботићева 8), фабрика свилених тканина „Авала“ Бешевића и Живковића (осн. 1938, Добановачка 50–52), текстилна индустрија „Данубиус“ а.д. (од 1938. у Творничкој 46–50),30 фабрика трикотаже „Париз“ Ђорђевића и Азрие-ла (пресељена 1937. у Земун, у Творничку 9),31 београдска ткачница „Пларос“ (осн. 1938, власници Поповић и Михајловић), са седиштем у Тошином буна-ру 27 и, на истој адреси, ткачница „Јавор“ (основана 1939, власници Бешевић, Вуковић и Стојковић), која је 1941. премештена у Београд. У веће објекте спа-да и предионица „Стела“ у Творничкој 72, а у мање ткачница „Алда“ Хајима Леона (Тошин бунар 140),32 фабрике платна Бранка Токина (Творничка 32) и „Јадран“ Виктора Левија Лазаревића (Виноградска 73).33 Текстилна индустрија чинила је 45% свих индустријских предузећа Земуна.


15

34 Пешмажу је био један од за-ступника француске фирме Enterpot Franco-Serbe, која је имала монопол на увоз чокола-де, ликера, вина, паста и води-ца за зубе, ималина итд. Седиш-те фирме (и његов стан) било је у Дубровачкој улици. Средином 30-их фабрику је преузео његов ортак Марсел Башелар. Фабрика је, по једној врсти лиценцних чо-колада, носила назив La sigogne (рода). Зграда фабрике страдала је у савезничком бомбардовању априла 1944. године.

35 Бруно Мозер био је власник више винограда, великог под-рума вина (имао је највећу посу-ду за вино у држави) и фабрике флашираних вина.

36 Петровић је фабрику основао 1931, да би 1937. постала акцио-нарско друштво, али је већ 1940. године ликвидирана. Петровић Д., Историја индустрије Београда I, Београд 2006, 177, 212.

37 Основана је 1925. године у Гундулићевој 2, где је исти влас-ник, са ортаком Гостовићем, држао и фабрику чарапа. Индустрија обуће била је слабо развијена у источним крајевима Краљевине, али је, упркос кризи и конкуренцији, ова фабрика оп-стала. Стевановић, Потпун адресар за управно подручје Управе града Београда, Београд 1935.

38 Штампарију, основану још 1893, наследила је његова кћерка Јелена Седлар. У њој се врши-ла и прерада хартије, а на истој адреси била је и књижара.

39 Oвај завод радио је од 1923. до 1940. Николић И., Радовановић С., Земунска штампа 18491989, Земун 1989, 22–23.

Друго место заузимала је прехрамбена индустрија: фабрика чоколаде Данијела Пешмажуа, основана 1924. на Кеју 5. новембра 1,34 затим фабрика шампањца Бруна Мозера35 и фабрика есенције „Дестилатерија д.д.“ у Сурчинској улици 5 (Марије Бурсаћ), обе у Францталу, индустријска кланица и предузеће за прераду меса Стевана Шварца, основана 1939. (Прегревица 2б, односно Макси-ма Горког), Београдски млекарски завод а.д. „Фаворит“ за производњу цигуре, инж. Јована Петровића (Суботићева 14),36 фабрике сода-воде и теста и сл. Било је и неколико млинова (у којима је Београд оскудевао), нпр. моторни млин Јакоба Фалкенбургера, основан 1935. у Првомајској 85 (Краљице Марије), власника так-вог млина и у Сурчину од 1930. године, или Адама Брашла, у истој улици.

Индустрија коже била је слабо развијена, а фабрика обуће „Мира“, влас-ника Петра Божића,37 фабрике коже „Делфин“ Аврама Аце Крстића (Твор-ничка 16−20) и Јарослава Дохналека (основана 1935, Прегревица 118) или фабрика машинских кајишева „Хофер и Пелер“ а.д. (Суботићева 8) имале су локални карактер. То важи и за штампарије Димитрија Пуља (Главна ули-ца 45)38 и „Југославија“ браће Филипеску и Матије Вебера (основана 1933, Бежанијска 32), са само неколико радника, и много већи Типографски за-вод „Макарије“ на Кеју ослобођења 23.39


16

40 Петровић Д., Историја индустрије Београда I, Београд 2006, Београд 2006, 152, 144. Власници фабрике били су Јефта и Слав-ка Петровић и Флоријан Брезак, АЈ-17-37-16.

41 АЈ 17-37-10.

42 АЈ17-37-9.

43 Године 1931. аеродром је до-био хангар и пристанишну згра-ду, које је пројектовао Милутин Миланковић.

44 Прву српску индустрију ае-роплана „Икарус“ основао је 1923. Димитрије Коњовић у Но-вом Саду, а од 1924. је акцио-нарско друштво. Уз директора Коњовића, највећи акционар био је Ђока Ћурчин. Фабрика је већ 20.3.1924. испоручила први авион који је наручило Министарство војске и морнарице. По налогу Команде ваздухопловства, фа-брика је 1927−1932. пресељена у Земун, где је започета израда 200 наручених летилица. 50 година „Икаруса“ (19231973), Земун 1973, 9–16. Фабрика аероплана и хидроавиона „Змај“ инж. Јована Петровића (који је од свог таста, француског фабриканта авиона, добио капитал, машине и ли-ценцу за 10 школских авиона) и Драгољуба Штерића, поче-ла је рад 15.3.1927, у закупљеној бараци у Тошином бунару 27. По испоруци наручених авио-на, фабрика се осамостаљује, постаје једна од најјачих те врсте у земљи и 1928. сели се на локацију у Карађорђевој ули-ци. Јанић Ч., Авијација и ваз-духопловство у Краљевини Jугославији, Историја 20. века 2, Београд 2004, 189–195.

За потребе грађевинарства најважније су биле парна стругара Биндер–Полгар, у Морфијевој 1 (Улица 22. октобра), фабрика азбестних и цементних плоча „Етернит“ (Кеј 5. новембра), обе основане 1925, и нешто старија Земун-ска фабрика асфалта и кровне хартије а.д., у близини железничке станице (оснивачи Јосиф Хајман и друг, 1922), а било је и неколико циглана.

Као нова грана, хемијска индустрија била је мање развијена. Иако са ма-лим бројем радника, од 10 до 75, у Земуну су успешно, и пре и после економ-ске кризе, пословале Фабрика угљичне киселине Адама Филиповића (осно-вана 1925, Карађорђева 3), „Мунк“ а.д. за хемијску прераду животињских костију и отпадака (основана 1923, од 1925. у Творничкој 11) и фабрика угљичне киселине и оксигена „Унион“ (Радничка 1),40 а пред рат и хемијска индустрија „Хромос“ у Творничкој 34.41

Посебан значај имала је Фабрика серума и кланица Предовић а.д. (Ветсе-рум), основана 1936. у Прегревици, у којој су обављане бактериолошка ана-лиза и производња хемијско-фармацеутских препарата. Године 1939. пре-расла је у Државни ветсерум завод.

У Земун су се пред Други светски рат преселиле и Прва српска фа-брика асфалта и катранских производа „Срборит“ (у Земуну од 1936), хемијска индустрија „Фемос“ (од 1937, у Творничкој улици 60, власник Вилмош Шпицер и комп.),42 Прва југословенска производња из пла-стичних маса „Isomit“, основана 1935, у Морнарској улици 10 (власник Ото Мартиновић и комп.), док је београдско индустријско-трговачко предузеће „Стег“ а.д. од 1937. имало погоне за хемијско-фармацеутску производњу у Творничкој 44.

Две највеће и најзначајније фабрике, и то како за Земун и Београд тако и шире, за целу Краљевину, припадале су авиоиндустрији. Одбрана земље у случају рата, али и унапређење авиосаобраћаја у мирнодопским усло-вима налагали су развој домаће авиоиндустрије. На основу Конвенције о међународном ваздушном саобраћају из 1919. године, Југославија је била обавезна да у близини престонице сагради аеродром, што је и учињено, па је 25.3.1927. године Аеродром „Београд“ у Бежанији пуштен у рад.43 Поред њега су се 1927. године сместиле фабрике „Икарус“ (Авијатичарски пут 10, од земунске железничке станице до аеродрома) и „Змај“ (Карађорђева 18).44 Крајем 30-их година у њима је просечно било запослено по 250 радника. Као огромни потрошачи електричне енергије, горива и воде, „Икарус“ и „Змај“ су заузимали тако велики простор да су формирали индустријску зону гра-да. Авиоиндустрија још више добија на значају са приближавањем ратне


17

45 Основана је 1937, а пресељена 1939/1940. године.

46 Петровић Д., Историја инду стрије Београда I, Београд 2006, 189.

47 Прва југословенска фабрика за телефонију, оптику и прецизну механику „Телеоптик“ основана је 1935. у Београду.

48 Ово предузеће основали су Веселиновић и Богдановић, у Улици Стевана Марковића 13. Стевановић, Потпун адресар за управно подручје Управе града Београда, Београд 1940.

49 Ливницу је основао Ђорђе Пан телић још 1854. године, као „Звоноливницу и творни-цу торањских сатова“, у Гајевој 17; наследио га је син Павле, а њега синовац Тома 1924. године. Гордић М., Ливница Пантелић, Београд 1973, 5−6.

50 Леви је 1939. купио и зграду „Дестилаторије“ у Сурчинској 5. Петровић Д., Историја индустрије Београда I, Београд 2006, 198.

51 Петровић Д., op.cit., 226−227.

52 На иницијативу инж. Мило-ша Савчића, бившег председ-ника београдске општине, ми-нистра грађевина, генералног директора ЈДЖ, у Прометној бан-ци је 10.7.1936. донета одлука о оснивању Индустрије лима у Зе-муну, односно о подизању прве фабрике те врсте у Београду, и то на имању Банке на Малим ледина-ма, а по пројекту самог Савчића. 50 година рада инжењера Милоша Савчића 18891939, Београд 1939. Фабрика касније прераста у Ваљаоницу лима д.д.

53 Петровић Д., Историја индустрије Београда I, Београд 2006, 201.

опасности. Осим „Икаруса“ и „Змаја“, који су од 1937. преузели производњу за потребе Министарства војске и морнарице (први бомбардере, а други ловачке авионе), основана је још једна фабрика авиона, „Утва“, али је убрзо пресељена у Панчево.45 Прва српска фабрика авиона а.д. Живојина Рого-жарског, основана у Београду, 1939/1940. саградила је близу земунског ае-родрома велики хангар за монтажу и смештај авиоконструкција,46 а то је учинило и Југословенско друштво авионских мотора Хиспано-Суиса а.д. (осн. 1940. у Творничкој улици 28). Израдом авионских инструмената, по-дршку овој грани индустрије пружале су фабрика „Телеоптик“, од 1939. у Земуну, у Улици цара Душана 101,47 и фабрика металне галантерије „Пан-цир“, која је, осим основне делатности (метални намештај, шпорети, касе, трезорски уређаји), производила и авиоопрему, ватрогасне апарате и уређаје за склоништа.48

Тек од 1936. године почиње интензивније оснивање предузећа за об-раду метала, углавном средњих и ситних, што не чуди с обзиром на рела-тивно мали капацитет домаћег тржишта, либералну царинску политику и јаку инострану конкуренцију. До тада је обрада метала у Земуну углав-ном почивала на малим занатским радионицама, каква је била ливница „Пантелић“,49 а не много већих капацитета биле су „Фортуна – фабрика ме-талних артикала“ Арона Левија, основана 1935. у Масариковој улици 7,50 ра-дионица грађевинске браварије „Метализатор“ Фрање Перкла (Тошин бу-нар 27), машинско-браварска радионица за бродарство и грађевине Антона Доминковића, основана 1935. у близини железничког моста на бежанијској обали Саве,51 и већ поменути „Панцир“. Ниједна од њих није имала више од 50-ак запослених. Велико индустријско предузеће, са око 200 радника, била је Фабрика гвозденог и поцинкованог лима (касније Ваљаоница лима д.д.), подигнута 1936. године поред пута Београд − Нови Сад, на тзв. Ма-лим лединама.52

Уочи Другог светског рата, на територији Земуна (и Новог Београ-да) било је 65 предузећа, и то највише у текстилној индустрији (22), затим прехрамбеној, а само седам у металној.53 Према попису од 31.3.1931. године, град Земун имао је 28.074 становника, а земунски срез 35.458. Од укупно 63.532 становника, запослено је било 30.694, и то 14.359 у граду, а 16.335 на селу. У индустрији и занатству радило је 6360, а у пољопривреди 14.584 ста-новника среза, што је чинило готово половину свих запослених. У самом граду било је 4814 запослених у индустрији и занатству, тј. трећина свих за-послених грађана, 2694 у јавним службама, војсци и слободним занимањима,


18

54 Атанацковић Ж., Земун и околина у рату и револуцији, Београд 1962, 11.

55 Камен темељац симболично су положили управник Бан-ке В. Ђуричић и шеф земунске агенције, Ломић, у присуству представника Општине града Београда, градских већника др П. Марковића и др Л. Брандајса и шефа Одељка београдске оп-штине у Земуну, др Н. Фугера.

56 Српска народна штедионица се раније налазила у Главној 16. Не-мачка пучка штедионица д.д. је 20-их година носила назив Но-воградска немачка штедионица и налазила се у Сремској 40. Упо-редити: Адресар „Цео Београд“, Београд 1922; Стевановић, Пот–пун адресар за управно подручје Управе града Београда, Београд 1935; Стевановић, Потпун адресар за управно подручје Управе града Београда, Београд 1940.

57 Марковић М., Делатност јавне берзе рада у Београду, Београд–ске општинске новине, мај-јуни 1938, 370−373.

58 Ђуровић Ђ., Резултати зимске помоћи у прошлој сезони, Београдске општинске новине, мај-јуни 1938, 354−356.

2446 у трговини, банкарству и саобраћају, 1274 у пољопривреди итд.,54 што говори о постепеном, прилично опрезном развоју индустрије. Структура за-послених показује да се највећи број грађана бавио занатством, трговином и угоститељством. Према Стевановићевом Адресару из 1940, било је око 80 угоститељских објеката (од домаћих кујни до хотела), а трговина и више.

Банке и штедионице нису престајале с радом ни током економске кри-зе без обзира на смањена улагања, повлачење штедних улога и слабије бер-занско пословање. Кризу су превазишле Трговачка банка (Главна улица 12), Земунска штедионица а.д. (Главна 31), Прва хрватска штедионица (Господ-ска 7), Српска народна штедионица (Пашићев трг 12) и Немачка пучка ште-дионица д.д. (Првомајска 58). Ради пружања помоћи у превазилажењу кри-зе, у Земуну је 1933. године основана агенција Државне хипотекарне банке, чији је рад требало да се прошири на читав Срем. Ова банка је учествова-ла у изградњи Моста краља Александра и аеродрома, исушивању ритова, подизању тешке металне индустрије, а 3.10.1937. освећен је камен темељац за палату Банке у Главној улици.55 Крајем исте године, 22.12.1937, свечано је отворена филијала Поштанске штедионице у Господској улици 8,56 што је свакако допринело оживљавању привреде.

Законом о заштити радника од 22.2.1922. године створена је јединствена Државна берза рада, са седиштем у Београду. Истим Законом било је предвиђено њихово осигурање у случају незапослености. Јавној берзи рада у Београду се од 1.1.1928. до 1.11.1937. за помоћ обратило укупно 867.044 незапослених радника, од тога Одељку у Земуну 20.628. Београдска берза рада је само за 1935. годину дала 236.298 динара у оквиру зимске помоћи, не рачунајући храну коју је обезбедило Градско поглаварство, помоћ у огреву, одећи и обући за незапослене у Земуну.57

Нарочито је била тешка зима 1937/1938. године, када су у Београду ради-ла четири одбора за зимску помоћ. Док су београдски одбори радили преко Црвеног крста, у Земуну је формирана посебна комисија градских већника, која је водила рачуна о набавци и подели хране сиромашнима. Земунска општина је имала податке о 8717 сиромашних домаћинстава, са 27.846 чла-нова, али је храну могла да обезбеди само за 2833 породице са 8902 члана. Централни одбор за зимску помоћ, са седиштем у Бежанијској улици 52, преко сиротињских кухиња је делио храну током 77 радних дана, од 25.1. до 11.4.1938. године. Другу групу помоћи, пакете с намирницама, одећу, обућу и дрва за огрев, болеснима и породицама са малом децом делио је Акциони одбор за зимску помоћ.58 Децембра 1938. и земунски одељак Управе града


19

59 Аноним, Отварање кухиње за сиротињу, Београдске општинске новине, децембар 1938, 1011−1014; Аноним, Њ. Кр. Вис. Књегиња Олга обилази кухиње зимске помоћи, Београдске оп–штинске новине, јануар 1939, 68−70.

60 Први председник овог удружења био је угледни земунски трго-вац Јосип Кулунџић, а седиште Друштва било је у кафани „Златна круна“ у Бежанијској 15. Дабижић М., Даровано Завичајном музеју, Земунске новине бр. 85, Земун 4-18.9.1992.

61 Првобитно са седиштем у Бежанијској 9. Касније су про-сторије овог друштва пре се ље-не у Цара Душана 92а. Његова прва председница била је Божа-на Дукић.

62 Законом о сузбијању зараз-них болести од 10.1.1930. и За-коном о болницама од 27.2.1930, држава је требало бесплатно да лечи оболеле од ТБЦ-а. Пра-вилником о државним болница-ма од 16.4.1930. предвиђено је да свака болница мора да има просторије за изолацију оболе-лих од ТБЦ-а (у Земуну, то је Оп-шта јавна болница), а Уредбом о хигијенским заводима да до-мови здравља имају диспанзе-ре за ТБЦ, што је у Земуну било од 1923. године. Наведене уред-бе говоре о распрострањености овог обољења.

63 Градски физикат је до 1928. био смештен на Великом тргу бр. 4.

Београда организовао је кухињу са капацитетом од 800 оброка дневно, за коју су прилоге прикупљале чланице Акционог одбора за зимску помоћ,59 а акција је спроведена и наредне године.

У Земуну је постојала дуга традиција добротворних удружења која су по-магала невољницима. После Првог светског рата обновљен је рад Добротворне задруге Србкиња у Земуну (у Главној улици 33), затим Јеврејског женског до-бротворног друштва (Добротворне задруге Јеврејки) и Јеврејског госпојинског друштва, оба у Дубровачкој улици 15. Хумано друштво „Добра воља“ осно-вано је децембра 1928. ради помагања сиромашној деци без обзира на веру и националност.60 Наредне године основано је Хумано друштво „Сироче“ (у Угриновачкој улици 23), 1930. Хумано друштво „Добри пријатељи“, а Хумано друштво „Милосрђе“ основано је 1931. године.61 Са продубљивљњем економ-ске кризе растао је и број добротворних друштава: 1933. године основано је Земунско хумано друштво „Добротвор“, затим Руско женско добротворно друштво и Добротворно католичко госпојинско друштво. На иницијативу До-бротворне задруге Српкиња Земункиња и Хуманог друштва „Српска мајка“ из Београда, 27.5.1938. године у Земуну је основан пододбор ХД „Српска мајка“. Осим тога, почетком 30-их година започет је рад Заступства слепих девојака (у Главној улици 13), под руководством Зорке Јанковић.

Најважнија и најстарија здравствена установа у Земуну била је Општа јавна болница сестара милосрдница у Градском парку, саграђена још 1891, а дограђивана од 1927/1928. до 1931. године. Сестре су касније, 1937, сруши-ле Талерову вилу у парку, у којој су становали лекари и духовници, и поди-гле двоспратницу у коју су се преселиле 1939, ослободивши тако нове ка-пацитете за болницу. Од 1924. до рата 1941. управник ове болнице био је др Иван Бабоселац. Друга важна здравствена установа био је Антитуберкулоз-ни диспанзер, отворен 1923. године у Савској улици,62 чији је управник био др Димитрије Поповић.

Под надлежношћу Градског поглаварства, из чијег је буџета и финанси-ран, био је Градски физикат, који су чинили протофизик за градско подручје и два физика, за Францтал и Горњу варош. Физикат и градска амбуланта су се од 1928. године налазили у новосаграђеном Дому краља Петра за убо-ге и немоћне, у Гундулићевој улици 30.63 Санитетске послове обављали су и котарски (срески) лекари. Котарски физикат био је у Немањиној улици, у згради среске управе.

Године 1931. основано је Саветовалиште за матере и одојчад, са седиш-тем у Дому краља Петра, а 17.10.1938, под покровитељством земунског под-


20

64 Први управник Окружног уреда био је др Ернест Волф.

65 Стевановић Потпун адресар за управно подручје Управе града Београда, Београд 1940.

66 Ibid.

67 Корисници Дома до тада су ста-новали у старом Убошком дому на углу Бежанијске и Мајевичке улице. У складу са одредбама Закона о народном признању Владару Ослободиоцу (Петру I Карађорђевићу) од 15.6.1925, на четворогодишњицу краљеве смрти Градско заступство је до-нело одлуку о подизању Дома краља Петра за убоге и немоћне. Његова изградња започета је 12.5.1927. полагањем камена темељца и споменице у темеље здања. У присуству тадашњег зе-мунског градоначелника, др Пе-тра Марковића, Дом је свечано отворен 4.11.1928. године. Управа Дома поверена је сестрама ми-лосрдницама, чијим је средстви-ма и изграђен, а издржавање је преузела општина. Настојало се да здање новог Дома добије из-глед храма: на главној фасади је тимпанон са рељефом на коме је приказана алегорија Град-ске општине како пружа руку невољнима, а нешто ниже, у овалу је изведен рељефни пор-трет краља Петра I. Костић М., Посета Културног одбора гра-да Београда Земуну, Београдске општинске новине, јули-август 1937, 470−472.

68 Председница Одбора, др Ви-досава Поповић, лекар и зу-бар, изборила се да од општи-не добије на управу зграду са баштом у Улици цара Душана 43, у коју је смештен дечји дом, са управитељицом Ирином Гра-бовачки. Када је краљица при-хватила покровитељство над Домом, 5.2.1923. добио је на-зив Дечји дом краљице Марије. Илић Н., Земунска Горња варош, Земун 1999, 178−179.

одбора Добротворног друштва „Српска мајка“, отворен је Дечји диспанзер у Светосавској 30.

Поред нове зграде Окружног уреда за осигурање радника, на Југо-словенском тргу бр. 5 отворена је 1936. године амбуланта овог Уреда.64 При њему се налазило и парно купатило, уређено за хигијенске потребе радни-ка. Још једно је постојало на Кеју 5. новембра 67 и било је намењено свим грађанима који у својим становима нису имали купатила.

У згради некадашње Железничке школе (на углу Главне и Пантелићеве улице, данас Др Петра Марковића) налазила се железничка амбуланта.

На иницијативу Министарства здравља и социјалне политике, у дво-ришту гимназије су 1928. године подигнуте две бараке за смештај школске поликлинике, надлежне за све земунске средњошколце. Хигијенски стан-дарди у школама регулисани су Законом о здравственој заштити учени-ка од 30.8.1930. године, а већ 1.9.1930. основана је поликлиника за све зе-мунске основне школе. Била је смештена у Дечачкој школи (ОШ „Светозар Милетић“), а касније је пресељена у Градски парк, односно у Народни дом краља Александра.

Велики број лекара обављао је приватну праксу. Тако су 1921. године у Земуну била 23 лекара, од којих су три биле жене, а 1940. године регистро-вана су чак 44.65 Поједини лекари истовремено су били и стоматолози. По-сле Првог светског рата Земун је имао пет апотека, а у деценији пред Други светски рат биле су отворене још две.66

У надлежност Министарства здравља и социјалне политике спада-ло је старање о немоћним, трајно неизлечивим, а сиромашним особа-ма. Оне су углавном смештане у Дом краља Петра, који је 1928. отворен у Гундулићевој 30.67

Од 1.9.1920. године исто министарство било је надлежно и за Инвалид-ски завод (до тада у оквиру Фонда за издржавање ослепелих у рату), а када је Завод 1928. расформиран, на старој локацији остао је само Дом слепих краља Александра I, поред кога је управник Дома Вељко Рамадановић 1935. године подигао азил за доживотни смештај слепих.

Бригу о деци без родитељског старања из Земуна и околине водио је Од-бор месне заштите деце (основан 19.5.1920), са седиштем у Улици Стевана Марковића 1а (Ђуре Ђаковића).68

У Земуну је још од 1886. године постојала подружница Црвеног крста. Рад ове хуманитарне организације обновљен је 1918. године, у просторијама у Гајевој улици бр. 2, а касније је пресељена у Дом краља Александра. На


21

69 Шкаламера Ж., Старо језгро Земуна II, Београд 1967, 70−71.

њеном челу био је др Сава Недељковић. Од 1925. године социјално угроже-ним особама активно је помагао и Подмладак Црвеног крста.

По завршетку Првог светског рата обновљена је настава у основним и средњим школама у Земуну, које су враћене у зграде из којих су током рата биле измештене. Године 1925. објављен је нов, за целу државу јединствен план и програм за гимназије, који је постепено, од нижих ка вишим раз-редима, увођен до 1929/1930. године, чиме су уједначени школски пропи-си. Године 1930. земунске основне школе добиле су нове називе. Тако су се у Доњем граду налазиле Градска мушка основна школа (у Немањиној ули-ци), Државна основна школа „Краљевић Томислав“ (на Југословенском, тј. Авијатичарском тргу 7), ДОШ „Краљ Петар I“ (у Караматиној 36), ДОШ (у Светосавској улици 20) и ДОШ „Престолонаследник Петар“, касније „Краљ Петар II“ (у Бежанијској улици 7). У Горњем граду била је Државна основ-на школа „Краљевић Андреј“ (у Светотројичној улици 4), у којој су школ-ске 1930/1931. године формирани одељење за „слабомислећу децу“ и заба-виште, а под управом директора те школе, Душана Станића, у Железничкој колонији је 1931/1932. отворена и дворазредна школа „Ђура Јакшић“. Од 1933. и Ново село има школу − ДОШ „Краљ Александар I“. Осим тога, постојала је и школа у Францталу − ДОШ „Краљица Марија“, у Улици краљице Марије 75 (Првомајској). У Приморској 5 налазила се Израелска вероисповедна основна школа. Законом о основним школама од 5.12.1929. године, у јединствен школ-ски систем ушле су и „специјалне школе“, нашавши се тако под надлежношћу Министарства просвете и вера. То се односило и на одељења основне и за-натске школе при Дому слепих. У згради Српског дома 1929. године отворе-на су прва два одељења за ментално заосталу децу, која су касније прерасла у Државну помоћну школу.

Највећи углед међу средњошколским установама уживала је Градска ре-ална гимназија, смештена у Градском парку, у згради подигнутој 1879. годи-не, по плановима арх. Николе Колара, а проширеној и дограђеној 1912−1916. године.69 Њен директор је до пензионисања 1935. био Бранко Живковић. Од 1924−1932. постојала је и Женска реална гимназија, у згради Грађанске школе, такође у Парку. Њен директор Константин Теодоровић касније је био директор Државне мешовите непотпуне реалне гимназије, формиране 1937/1938. године због преоптерећености Реалке У истој згради налазила се и Државна трговачка академија, која је децембра 1924. године одвојена од Гимназије, са својим директором и колегијумом од 15 наставника, али је ту остала све до 1964. године, када је пресељена у зграду у Улици 22. октобра.


22

70 Иван Кон је пензионисан 1937. године. У знак поштовања пре-ма професору Кону, у школи је основан Фонд Ивана Кона, за помоћ сиромашним ученицима. Као Јеврејин, он је са својом по-родицом страдао у логору 1941. године. 100 година Економске школе у Земуну 18831983, Земун 1983, 14.

71 Градски парк бр. 7.

72 Адресар Краљевине СХС, Београд 1927. године.

73 Зграду су 1928. подигле својим средствима и формирале заба-виште за предшколску децу и домаћичку школу с интернатом, као и течајеве музике и страних језика.

74 Школа је имала 50 ученика и пет наставника на одсецима за клавир, виолину, виолончело и соло певање. Музичка школа „Коста Манојловић“ Земун. Годишњи извештај за школску 1983/84, посвећен 45годишњици школе, Београд 1984, 5−6.

75 Адресар „Цео Београд“, Београд 1922.

Њен први директор био је Иван Кон, дугогодишњи професор ове школе и Гимназије.70 У Градском парку су се налазиле и Грађанска, као и Занатско-трговачка школа, проистекла 1928. године из некадашње Шегртске школе.71 У згради раније „свиларе“ на углу Творничке и Улице 22. октобра, 1929. го-дине отворена је Централна полицијска школа.

Осим државних, постојале су и приватне школе. Још крајем 20-их годи-на радила је Нидермајерова музичка школа у Гундулићевој улици.72 Од 1931. девојчицама је музичко образовање пружао и Завод школских сестара у Карађорђевој 7.73 Тек 1939. отворена је Филијала Музичке школе „Станковић“ из Београда, и то као приватна школа која се издржавала захваљујући шко-ларинама. Била је смештена у једном приватном стану у Светосавској ули-ци 23.74

Иако у Земуну до тада није постојала одговарајућа школа, музички жи-вот у граду био је веома богат. Убрзо после Првог светског рата обновљен је рад Српске занатлијске певачке задруге у Николајевској цркви, затим Српске црквене певачке задруге при Богородичиној цркви и Српске ратар-ске певачке задруге (СРПЗ) при Светотројичној цркви.75 Рад су обновила и

хрватска певачка друштва „Родољуб“, са седиштем у Господској 1, и „Томис-лав“, у Змај Јовиној 1. СРПЗ и „Томислав“ више пута су гостовали на Радио Београду. При католичким црквама у Доњем граду и Францталу активни су били хорови Св. Цецилије. Постојало је и Немачко мушко певачко друштво,


23

76 Први концерт ЈАПД одржан је у сали хотела „Централ“ 5.5.1931. године и преносио га је Радио Београд. Маја 1935. Друштво је одржало концерт на „Коларцу“, а наредне је отишло на турнеју у Румунију.

77 Зачетници Земунске фил хар-моније су те 1925. године били др Арнолд Шен и др Иван Бабо-селац (виолина), апотекар Ла-дислав Михл (виолончело), Лујза Шен (клавир), Сергеј Давиденко (диригент), а с њима су наступи-ла и три војна музичара.

78 Радовановић С., Из културне историје Земуна, Земун 1970, 188; или Главна улица 60 (!) пре-ма Стевановићевом Потпуном адресару за управно подручје Управе града Београда, Београд 1935.

79 Ibid.

као и Занатско певачко друштво, а при Радничком дому хорска и тамбураш-ка секција, чија је активност зависила од политичких прилика. Наиме, још 1907. основано је Радничко наобразбено друштво, у коме се, око читаонице и бројних секција, окупљало земунско радништво, спроводећи истовреме-но политичко организовање и културно-просветно деловање. Рад Друштва је обновљен 1919. године, али на кратко време јер су 1924. године забрањена сва радничка удружења. Касније је обновило рад под именом „Јединство“. И том удружењу је 1937. забрањен рад, али је убрзо обновљено под именом „Слога“, у просторијама нове зграде Радничког дома, у улици Прилаз 61 (данашња Јакуба Кубуровића).

Земунски ђачки народни квинтет, основан 1929. године у Гимназији, на иницијативу гимназијалца Љубомира Станишића и под покровитељством директора Бранка Живковића, убрзо је прерастао аматерске оквире. Хоровођа и диригент био је професор музике Владимир Плештић. Већ на-редне године хор се осамосталио и од њега је настало Југословенско ака-демско певачко друштво.76

Концерти су најчешће извођени у салама хотела „Гранд“ и „Централ“. За „Гранд“ се везују први наступи будуће Земунске филхармоније. Успех на првом јавном наступу музичара аматера, на забави Друштва резерв-них официра 1925. године, у сали овог хотела, подстакао је извођаче да у просторијама Грађанске читаонице у Гајевој 2 убрзо оснују Музичко друшт-во, које је касније имало око 40 чланова.77

Земунци су радо слушали и војну музику, а Наредбом за глазбу ДВД гра-да Земуна, од 14.7.1931, обновљена је музичка секција Добровољног ватро-гасног друштва, која је две године раније била распуштена.

До изградње Народног дома краља Александра, Грађанска читаоница и хотели „Гранд“ и „Централ“ били су центри културног и забавног живота Земуна. У салама хотела, осим концерата, одржаване су и позоришне и био-скопске представе, као и плесне забаве. Земун није имао позориште, али је било разних аматерских дружина. Од 1925. године постојало је Позориш-но друштво у оквиру Грађанске читаонице у Главној улици 13,78 затим по-зоришна секција при Радничком дому итд.

Средином 30-их радила су чак три биоскопа, и то у Главној улици: у хо-телима „Централ“ и „Гранд“ и биоскоп Рудолфа Гатера (Главна улица 18).79 Године 1927. у Гимназији је основан биоскоп за средњошколце, „Просвета“, у коме су суботом приказиване филмске представе како би се контролиса-ли изласци ученика. „Просвета“ је 1933. године модернизована набавком


24

80 Земунска гимназија 19581983, Бе-оград 1983, 36.

81 Први шах-клуб отворен је 1925. године у Грађанској читаоници, на иницијативу потпуковника Евгенија Апостоловића, али није био превише активан. Нови клуб основан је 1929, у просторијама „Централа“, а 1931. примљен је у чланство Југословенског шахов-ског савеза.

тон-апаратуре.80 „Централ“ је био домаћин и Шах-клубу и Веслачком клубу „Галеб“, основаном 1925. године.81

Најмасовније спортско друштво било је Соколско друштво. У Земуну су се „соколи“ организовали још 1905. године, а 1919. су обновили рад, и то у оквиру Соколског савеза Краљевине СХС, основаног те године, са се-диштем у Београду. Соколска друштва су много допринела омасовљењу спорта и физичке културе уопште. Од 1930. године „соколи“ су били под покровитељством државе и добили су полувојнички карактер. Земун је имао два соколска друштва, „Земун–Матицу“, чији је старешина био Бран-ко Живковић, директор Реалке, и „Земун I“, од 1934, за чијег је старешину на годишњој скупштини соколских друштава Београда и Земуна, одржаној децембра 1936. − фебруара 1937, изабран Вељко Рамадановић, управник Дома слепих.

Нешто мање присталица имали су скаути. Први скаутски стег у Земуну основао је 1922. године Филип Зорчић. Земунски стег „Лав“ освојио је по-бедничку заставу на смотри у Кошутњаку 1931, а била је врло запажена и прослава 10-годишњице његовог постојања.

Веома популарни били су спортски клубови ЗАСК (Земунски академ-ски спорт клуб), основан 1918/19, са седиштем у Цигланској улици 4, и Спорт клуб „Спарта“, основан 1919/20, са седиштем у Господској улици 15, а доцније су настали Спорт клуб „Витез“ у Добановачкој 46 и Грађански спорт клуб. Осим већ поменутог Веслачког клуба, младе је окупљао и Бокс-клуб „Демпсеј“, а с обзиром на близину аеродрома, не чуди што је било заинте-ресованих и за ваздушно једрење. Зачетник овог спорта било је Спортско друштво „Икарус“, основано 1928, чији су чланови користили фабричко узле-тиште. Ово друштво приступило је Аероклубу „Земун“ када је августа 1933. основао једриличарску секцију. Од 1934. Аероклуб је имао своју секцију и у Гимназији. Још једна једриличарска група, „Кондор“, основана је 1937. годи-не, у подруму куће проф. Милашиновића у Фрушкогорској 2. За љубитеље хидроавиона, на кеју је 1937. подигнута Хидробаза, аеродром на води. Сва-ке године одржавани су бројни аеромитинзи на Аеродрому „Београд“, који су привлачили не само Земунце већ и многе Београђане.

Већина удружења временом је пресељена у Народни дом краља Алексан-дра I. Решење о градњи Дома донело је Градско заступништво града Зему-на, на свечаној седници 19.8.1931. године, поводом 10-годишњице владавине краља Александра. У непосредној близини зграде Пољопривредног факул-тета, 25.9.1933. године постављен је камен темељац за нови Дом. Зграда је


25

82 Крстић М., Посета Културног од-бора града Београда Земуну, Београдске општинске новине, јули-август 1937, 470−472.

83 Клуб пријатеља Француске (Les Amis de France) основан је 1919. године у Гимназији, с циљем да шири француски језик и културу. Председник Клуба била је Јелена Николић, потпредседник др Ви-досава Поповић, благајник Бран-ко Живковић.

84 Зграда је првобитно имала два спрата, али је оштећена у савез-ничком бомбардовању Зему-на априла 1944, а после рата, 1947−1948. дозидан је трећи спрат.

85 Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931. године, књ. II (Присутно ста-новништво по вероисповести), Београд 1938. Према овом по-пису, у селима земунског сре-за било је 27.714 православних, 1679 католика, 5719 евангелика, 303 осталих хришћана, 34 мус-лимана, 9 Јевреја.

86 Почетком 20. века еванге-листи су на почетку Улице Јакуба Кубуровића саградили богомољу, а 1928−1930. подиг-ли су нову, у непосредној бли-зини старе, на углу улица Тошин бунар и Јакуба Кубуровића.

завршена исте године, а 1934. донет је Статут по коме је управљање Домом поверено посебном одбору, Кураторију, који су чиниле старешине Соколског друштва „Земун“, затим председник Месног школског одбора и пет пред-ставника земунских друштава.82 У Дом су постепено пресељене Грађанска читаоница, Соколана, Музичко и Певачко друштво, Француски клуб (Клуб пријатеља Француске),83 а пред рат и Црвени крст. Зграда Дома срушена је после рата и данас се на том простору налази Спортски центар „Пинки“.

Од 1932. године у Земуну је постојала и једна високошколска установа. Зграда Пољопривредно-шумарског факултета у Немањиној 6 грађена је од 1927. до 1932. године, по пројекту арх. Гојка Тадића. Факултет је основан 1919. у Београду, а у нову зграду у Земуну пресељен је 1932. године.84

Духовну бригу о становништву Земуна водиле су црквене општине. Пре-ма попису из 1931. године, од 28.074 грађана, православних је било 12.721, римокатолика 13.366, евангелика 1066, осталих хришћана 215, Јевреја 523, муслимана 180 итд.85 У граду су радиле четири православне цркве − Св. Бо-городице, Св. Николаја, Св. Тројице и црква Св. архангела Гаврила, коју је патријарх Димитрије 1920. године уступио руским избеглицама, затим чети-ри римокатоличке − Блажене девице Марије, Св. Венделина (у Францталу), капела Св. Рока и црква Св. Ивана Крститеља при фрањевачком самоста-ну, као и једна евангелистичка.86 Јевреји су имали две синагоге, сефардску и ашкенаску. О већим верским свечаностима, у Земун је долазило мноштво Београђана и сељана из читавог земунског среза.

Према истом попису, становништво јужнословенског порекла, неза-висно од националности, сматрано је Југословенима и они су у Земуну преовладавали. Уз 675 Руса (избеглих после Октобарске револуције), не-што Мађара, Словака, Чеха, Јевреја, после Југословена највише је било Не-маца. Иако је на изборима 1938. године (у фебруару за Сенат, у децембру за Народну скупштину) највише присталица и у Земуну имала провладина Југословенска радикална заједница, затим Хрватска сељачка странка, Удру-жена опозиција (Демократска, Земљорадничка и Радикална странка) и мно-го мање Хођерина Југословенска народна странка и Љотићев Југословенски народни покрет, у годинама пред Други светски рат појачала се активност симпатизера националсоцијализма, па је немачко становништво све више приступало Kulturbund-у, припремајући се за предстојећи сукоб. Истовре-мено, радничка и школска омладина се у знатној мери опредељивала за ко-мунистички покрет. Обе ове чињенице добиће на значају након избијања рата.


26

Та бурна дешавања још се не назиру на фотографијама које су пред нама. Оне нам причају о томе како се Земун припремао за прикључење Бе-ограду, према плану насталом још за време Великог рата 1914–1918. године, а чија је реализација започета после њега и који је коначно остварен крајем марта 1934. године. Показују нам градске улице и тргове, обалу Дунава и пут који води ка престоници. Видимо грађане одевене по тадашњој моди и сељаке из села у земунском срезу, на светковинама и сахранама, на плажа-ма или на улицама, поред трговина и занатских радњи. Има ту и старих и нових делова града, каљавих уличица и асфалтираних улица и тргова, пар-кова и дрвореда, али и градилишта. Град поред престонице, део Београда, а ипак свој.

КАТАЛОГ

28


1. Панорама Земуна, поглед са ГардошаУ првом плану је Светониколајевска црква (саграђена 1752, на ме-сту старије грађевине), најстарија православна црква у Земуну и на територији Београда. Од 1909. до 1941. и од 1944. до 1951. годи-не њен парох је био Бранко Пауновић. У позадини се виде црква Блажене девице Марије, пивара Соненфелд и Велико ратно острво. Земун, око 1935. године

стаклена плоча, негатив11,9 х 9 цм

ЗИ1/145

2 Земун посматран сa КалваријеУ првом плану виде се Градска болница и тек подигнута Еванге-листичка црква, а у позадини Гардош са Миленијумском кулом. Земун, око 1933. године


ЗИ1/148

3. Поглед на Земун са ћуковцаЛево су Српски дом (изграђен 1908−1909. године) и Богородичина црква (из 1780. године), а у даљини димњаци Соненфелдове пи-варе. Право је Команда ваздухопловства, а десно фрањевачки са-мостан са црквом.Земун, 1936/1937. године


ЗИ1/63

4. Поглед на Земун са железничке пругеУ првом плану су индустријски објекти и радничке кућице, од Карађорђеве и Радничке, преко Творничке улице ка Тошином бу-нару и аеродрому. Земун, 1936/1937. године

стаклена плоча, негатив9 х 11,9 цм

ЗИ1/166

5. Гардош и Доњи град, поглед са ћуковцаСасвим лево виде се Харишева капела и Миленијумска кула, у сре-дини је Богородичина и иза ње Николајевска црква, а мало удесно црква Блажене девице Марије. Земун, око 1935. године


ЗИ1/135

6. Брод „Краљица Марија“ пролази поред земунске обале У позадини се види банатска страна Дунава. Земун, око 1932. године


ЗИ1/117

7. изградња обалоутврде на десној обали Дунава, код Широке стазеЗемун, 1932. године


ЗИ1/27

8. Подзиђивање брега код Широке стазеЗемун, 1932. године


ЗИ1/649. „Природно хладно купатило“

Земун, око 1937. годинестаклена плоча, негатив

9 х 11,9 цмЗИ1/147

КАТАЛОГ

29

10. „Природно хладно купатило“Ово купалиште иза „Радецког“, тј. Веслачког клуба „Галеб“ и Ши-роке стазе, било је прво бесплатно јавно купалиште које је земун-ска општина уредила, оградивши простор за децу и непливаче на до тада дивљој плажи. Земун, око 1930. године


ЗИ1/112

11. Хладно купатило („швимшуле“) Драгутина Карла ХенигаХениг је држао два купалишта: „Лидо“ на земунској плажи и „Сунчано купатило“ код Морнарске улице.Земун, око 1935. године


ЗИ1/130

12. Брод „војвода Мишић“ плови поред ЗемунаЗемун, око 1935. године


ЗИ1/15013. Склониште за чамце на земунском кеју

У позадини се види Велико ратно острво.Земун, око 1934. године


ЗИ1/119

14. Пловећи хангар Краљевске речне морнарице на дунавском кеју код Електричне централеЗемун, око 1930. године


ЗИ1/115

15. Штег код ресторана „венеција“, на Кеју 5. новембра 43На штегу је аустријска застава, а виде се и мађарски теретни брод, мост за штег за „мале лађе“ и ресторан чији је власник у то време био Сима Иванов.Земун, око 1932. године


ЗИ1/116

16. Прилаз Мосту краља АлександраЗемун, после 1934. године


ЗИ1/6117. Прилаз Мосту краља Александра, са леве обале Саве

У позадини се види Београд. Земун, око 1934/1935. године


ЗИ1/49

18. Мост краља Александра I УјединитељаВиди се део београдског пристаништа с путничким бродићима, а у позадини сремска обала Саве и железнички мост.Земун, после 1934. године


ЗИ1/68

19. Ланчани Мост краља Александра, у изградњиЗемун, око 1933. године


ЗИ1/120

30


20. Пут Београд–Земун, поглед са земунске странеУпоредо са изградњом моста, која је почела 1930. године са бео-градске стране, грађен је и модерни бетонски пут са земунске стра-не, а 20.5.1938, на основу уговора са тзв. Данском групом, почело је насипање терена између Дунава и Саве.Земун, око 1934. године


ЗИ1/146

21. Долазак првог трамваја у Земун 5.11.1935. годинеТрамвај бр. 14 возио је од Теразија до поште у Земуну, где је свеча-но дочекан. Испред првих кола види се Влада Илић, председник Општине града Београда.Земун, 5.11.1935. године

стаклена плоча, негатив8,9 х 8,8 цм

ЗИ1/18

22. Пут Београд–Земун, од Моста краља Александра до Карађорђевог трга у ЗемунуТрамвајске шине су постављане 1934/1935. године, а 5. новембра 1935. свечано је пуштена у рад трамвајска линија бр. 14, од Теразија до земунске поште. Земун, 1935−1940. године


ЗИ1/84

23. невреме на ДунавуСнимак је начињен у близини некадашње кућице граничарске страже, на путу Земун–Београд, који је водио од ланчаног моста, преко железничке станице до Карађорђевог трга у Земуну и којим се одвијао трамвајски саобраћај између Београда и Земуна.Земун, 14.4.1937. године


ЗИ1/143

24. Поглед на тек изграђен пут Београд–Земун, Мост краља Алек-сандра и Београд, са десне, земунске обале ДунаваЗемун, око 1936. године


ЗИ1/69

25. Радови на путу Београд–аеродром Изградња овог пута за тешки саобраћај започета је 1935. године. Била је то прва деоница будућег аутопута Београд–Загреб. Пут је отворен 28.11.1938, на скромној свечаности код Сајмишта.Земун, септембар 1936. године


ЗИ1/57

26. изградња вишеспратнице у Карађорђевој улициЗграду у Карађорђевој 19 пројектовао је Фрањо Јенч. Није сасвим извесно да ли је у питању отац, тада директор Електричне центра-ле, или син, такође архитекта. Земун, 1934. године


ЗИ1/36

27. Уређивање Карађорђеве улицеНа левој страни је пословно-стамбена зграда Индустрије угљичне киселине Адама Филиповића, у Карађорђевој улици бр. 3.Земун, око 1933. године


ЗИ1/47

КАТАЛОГ

31

28. нове зграде у Карађорђевој улици, посматране са дворишне странеЗемун, око 1935. године


ЗИ1/38

29. Поплочавање Карађорђеве улицеИзградња у Карађорђевој улици интензивирана је 30-их годи-на: 1931. саграђена је стамбена зграда Осигуравајућег друштва „Кроација“ (Карађорђева 15), 1933. зграда Фонда краљице Марије (Карађорђева 17), 1934. зграда на бр. 19, а 1936, на самом углу са Ко-совчевом улицом (Николаја Островског), кућа Маргарите Мајер.Земун, 1936. године


ЗИ1/32

30. Радови на уређењу Карађорђевог тргаУ позадини се виде фабрика угљене киселине Адама Филиповића, основана 1925. године, и зграда Команде ваздухопловства.Земун, око 1935. године


ЗИ1/33

31. Радови на раскрсници Карађорђевог тргаУ даљини се бели зграда Команде ваздухопловства, у изградњи, а виде се и прве вишеспратнице у Карађорђевој улици.Земун, 1935. године


ЗИ1/17

32. Фабрика авиона и хидроавиона „Змај“Фабрику су 1927. године основали Петровић и Штерић у Тошином бунару 27, одакле је убрзо пресељена у Карађорђеву 18. Десно од ње види се игралиште ФК „Спарта“, а лево, у позадини, димњак фабрике штофова браће Кранго (Карађорђева 14).Земун, око 1933. године


ЗИ1/149

33. непарна страна Карађорђеве улицеУ позадини се види недовршена зграда Команде ваздухоплов-ства.Земун, 1935. године


ЗИ1/152

34. Калдрмисање Главне улице код Команде ваздухопловстваНа парној страни Главне улице, у бр. 4, била је апотека Ђорђа Ивковића, једног од оснивача Апотекарске задруге у Београду.Земун, око 1935. године


ЗИ1/106

35. Карађорђева улицаУ првом плану је зграда Индустрије угљичне киселине Адама Филиповића (Карађорђева бр. 3), следе стамбене зграде, а у поза-дини се види зграда Команде ваздухопловства током изградње.Земун, око 1935. године


ЗИ1/48

32


36. Улица николаја Островског, тадашња КосовчеваВећину зграда у овој, као и у околним улицама, изградила је зе-мунска грађевинска фирма „Краус, Катинчић и комп.“.Земун, око 1938/1939. године


ЗИ1/13

37. Академска улица и зграда Команде ваздухопловства у изградњи Земун, 1935. године


ЗИ1/95

38. Уређивање терена за градњу зграде Команде ваздухопловстваРашчишћен је терен уз стару једноспратну зграду Војне команде у Главној улици, подигнуту 1783, у којој се између два рата налазила Команда морнарице. Земун, 1935. године


ЗИ1/98

39. Корзо у Главној улициВиди се парна страна улице, од хотела „Централ“. Хотел је поди-гао Фрањо Јенч 1894. године, за познатог земунског угоститеља Фрању Штрајхера. Фрањин наследник, Ђуро Штрајхер продао је хотел браћи Кронштајн; они су 1912. године у хотелу направили биоскопску салу, која је служила и за позоришне представе.Земун, око 1930. године


ЗИ1/81

40. Раскрсница улица Мирослава Тирша, николаја Островског и немањине Лево је нова зграда Окружног уреда, десно су изграђене само две зграде, док су на почетку Улице Мирослава Тирша радови у току.Земун, око 1937. године


ЗИ1/59

41. Парк на Југословенском тргу, код ОШ „Краљевић Томислав“ (некадашње Дечачке школе, данас ОШ „Светозар Милетић“)На углу улица Главне и Др Петра Марковића виде се Железничка школа из 1906. године (лево) и зграда Водне заједнице, којој је 1928. дограђен мансардни спрат (десно).Земун, око 1930. године


ЗИ1/104

42. Контумацке цркве у снегуЛево је црква Св. Рока, саграђена 1836. на месту пређашње, по пла-ну земунског градитеља Јосипа Фелбера. У међуратном периоду миса је служена само четири пута годишње. Десно је црква Св. архангела Гаврила, саграђена око 1780. године, на месту старије дрвене капеле.Земун, 1935. године


ЗИ1/66

КАТАЛОГ

33

43. Градски парк у снежној олујиВиде се цркве Св. архангела Гаврила и Св.Рока.Земун, око 1935. године


ЗИ1/138

44. Кућица чувара парка, постављена 1906. године на улазу у Градски парк Земун, око 1930. године


ЗИ1/79

45. Метеоролошки стуб у Градском паркуОд средстава која је градској општини завештао Паул Фисин-гер, комунитетски хирург, члан и доцније потпредседник За-друге за неговање парка и садова у Земуну (основане 1886), набављен је 1898. метеоролошки стуб. Оштећен је у борбама за ослобођење града октобра 1944. године, па је убрзо уклоњен.Земун, око 1935. године


ЗИ1/86

46. Метеоролошки стуб под снегомМерење температуре, ваздушног притиска и водостаја Дунава обављано је свакодневно од 6. октобра 1898. године.Земун, око 1937. године


ЗИ1/131

47. Пољопривредно-шумарски факултет и дечје игралиштеФакултет је основан 1919. године, а у Земун је пресељен 1932, по изградњи наменски подигнуте зграде. Од 1930–1940. носи назив Пољопривредно-шумарски факултет.Земун, после 1932. године


ЗИ1/132

48. источна страна зграде Пољопривредно-шумарског факул-тетаЗемун, 1932/1933. године


ЗИ1/44

49. Пољопривредно-шумарски факултет, немањина бр. 6Репрезентативну двоспратну зграду пројектовао је арх. Гојко Тадић. Подигнута је 1932. године, а 1947/48. дограђен је трећи спрат. У позадини десно види се зграда Команде ваздухоплов-ства у изградњи.Земун, око 1934. године


ЗИ1/43

50. Поглед на Градски парк и контумацке цркве са терасе на-родног дома краља АлександраЗемун, око 1935. године


ЗИ1/89

34


51. Градски парк под снегомНа оснивачкој скупштини Задруге за неговање парка и садова у Земуну (9.5.1886. године) донета је одлука да се на запуште-ном земљишту некадашњег контумца подигне парк.Земун, око 1935. године


ЗИ1/87

52. Мали парк, тј. дечје игралиштеЗграде у Немањиној улици и Команда ваздухопловства иза њих.Земун, око 1937. године


ЗИ1/110

53. Контумацке цркве у Градском паркуУ првом плану је црква Св. архангела Гаврила, коју је 1920. го-дине патријарх Димитрије уступио колонији руских емигра-ната избеглих током Октобарске револуције. Старешина цркве био је прота Иван Гончаровски. Лево су капела Св. Рока и Ве-лика реалка. Земун, око 1935. године


ЗИ1/88

54. Зграда Окружног уреда за осигурање радника у Улици николаја Островског, саграђена 1936. године, поред које је отворена амбуланта УредаЗемун, 1936. године


ЗИ1/109

55. Зграде на Југословенском тргуУ првом плану су две истоветне спојене куће, грађене по пла-новима београдског архитекте Стојана Тителбаха. Једна је по-дигнута 1911. године за Б. Голдштајна (Југословенски трг бр. 6), а друга 1912. године за др Стојаковића (Југословенски трг бр. 4). Лево од њих је кућа земунског градитеља Јосипа Крауса, саграђена 1909. године по плановима бечког архитекте Фри-дриха Омана. Земун, око 1934. године


ЗИ1/93

56. Косовчева улица (николаја Островског)Поглед на Пољопривредно-шумарски факултет и паркЗемун, око 1938. године


ЗИ1/160

57. народни дом краља Александра под снегом Земун, после 1934. године


ЗИ1/122

КАТАЛОГ

35

58. народни дом краља АлександраНа ванредној скупштини 16.8.1931. године, Градско заступство донело је одлуку о подизању здања у коме би се окупиле све културно-просветне организације у граду. За прикупљање сред-става основан је фонд за подизање Народног дома краља Алек-сандра I Ујединитеља.Земун, 1934. године


ЗИ1/28

59. народни дом краља АлександраГрадња Дома поверена је земунској грађевинској фирми „Краус & Катинчић“. Камен темељац постављен је 22.5.1933, између Реалке и факултета у Градском парку. Изградња је завршена исте године. Земун, око 1934. године


ЗИ1/90

60. Главни улаз у народни дом краља АлександраУ просторијама Народног дома сместиле су се Градска читаоница, Музичко и Певачко друштво, Клуб пријатеља Француске (основан 1919), Црвени крст (обновљен 1918), Соколана (рад соколског друшт-ва „Земун–Матица“ обновљен је 1919. године). Земун, око 1934. године


ЗИ1/91

61. на улазу у народни дом краља АлександраЗемун, после 1934. године


ЗИ1/128

62. Концерт Земунске филхармоније у народном дому краља Алек-сандраОснивачи Филхармоније били су музичари-аматери, који су после првих успешних јавних наступа 1925. основали Музичко друшт-во у просторијама Грађанске читаонице (Гајева 2), а касније су се преселили у Народни дом.Земун, око 1936. године


ЗИ1/92

63. Сечење славског колача у Официрском дому (Краља Петра, тј. Главна улица 1)Обред обавља Владимир Милутиновић, парох Богородичине цркве, уз помоћ црквењака Радивоја Ћурчића, а учествује и хор Државне трговачке академије, са хоровођом Петром Албанезеом на челу.Земун, 1936–1940. године


ЗИ1/65

64. Комеморација поводом убиства краља Александра у Марсеју Комеморација је одржана у дворани Народног дома краља Алек-сандра, саграђеног годину дана раније.Земун, октобар 1934. године


ЗИ1/16

36


65. Сала у народном дому краља АлександраЗемун, после 1934. године


ЗИ1/129

66. Са изложбе у народном дому краља АлександраПроизводи земунских привредника: трговине гвожђарском ро-бом браће Стакић, трговине слаткишима Илије Хинића и фабри-ке шампањца Бруна Мозера.Земун, око 1938. године


ЗИ1/158

67. изложба у народном дому краља АлександраШтанд Бруна Мозера, фабриканта и винарског трговца. Мозеро-ва вила, имање, подруми и погони за флаширање вина налазили су се у Францталу.Земун, око 1938. године


ЗИ1/168

68. Продајна изложба у народном дому краља АлександраУ првом плану је штанд са гвожђарском робом браће Стакић, чија се радња налазила у Бежанијској улици, иза њега је своје бомбоњере и слаткише изложио Илија Хинић, власник трговине у Главној улици бр. 12, а сасвим позади је чувени винарски трго-вац и фабрикант Бруно Мозер.Земун, око 1938. године


ЗИ1/82

69. Уређење парка испред Дечачке школе и Команде ваздухопловства Градска дечачка школа изграђена је 1913/14. године у Немањиној 25 (Југословенски трг 7). Спајањем Дечачке и Девојачке школе (Градски парк 9) образована је Државна основна обосполна шко-ла II, од 1930. године ОШ „Краљевић Томислав“, данас ОШ „Све-тозар Милетић“.Земун, 1936. године


ЗИ1/96

70. изградња Команде ваздухопловстваИзградња је почела 1935. године, по плановима арх. Драгише Бра-шована, а на пројекту и изградњи радио је и арх. М. Јовановић, у име Штаба ваздухопловства. По пројекту, зграда Команде ваздухо-пловства надовезује се на зграду Команде морнарице (старе Војне команде), чинећи с њом јединствену целину.Земун, 1935. године


ЗИ1/94

71. Северно прочеље Команде ваздухопловства, у пролазу између Главне и Академске улицеЗемун, 1936/1937. године


ЗИ1/97

КАТАЛОГ

37

72. немањина улица и Команда ваздухопловства у изградњи Земун, 1935. године


ЗИ1/105

73. изградња зграде Команде ваздухопловстваВелелепно здање са око 300 просторија завршено је априла 1936. године. На слици је део Академске улице и ОШ „Краљевић Томи-слав“ (данас „Светозар Милетић“). Земун, 1935/1936. године


ЗИ1/100

74. Команда ваздухопловства у изградњиРадови на Официрском дому, на углу Штросмајерове и Академ-ске улицеЗемун, 1935. године


ЗИ1/99

75. Уређење Главне улицеЗграда Команде ваздухопловства у изградњиЗемун, 1935/1936. године


ЗИ1/171

76. Радови на Југословенском тргуЗемун, око 1935. године


ЗИ1/34

77. Команда ваздухопловства ноћуПоводом рођендана краља Петра II, многа здања у целом граду била су украшена рефлекторима – у Земуну Дом ваздухопловства, Богородичина црква и Мост краља Александра.Земун, 6.9.1940. године


ЗИ1/170

78. Део Прерадовићеве улицеУ дну је кућа адвоката Александра Бадаја, саграђена 1892. године на углу улица Петра Зрињског и Косовске. Бадај је кућу купио од познатог земунског адвоката Живка Бертића. Лево је зграда Оп-штине. Земун, око 1930. године


ЗИ1/167

79. нове стамбене зграде у Улици Мирослава Тирша, поглед из Улице 22. октобраИзграђене су зграде бр. 17, 15, 13, до угла Улице Аугуста Цесарца. На самом углу је кућа Јулијуса Берковића, подигнута 1939. године, по пројекту арх. Миловановића и Живојиновића. Земун, око 1935. године


ЗИ1/15

38


80. Улица Аугуста цесарца, са кућом професора Градојевића (Ми-рослава Тирша 14) у средини Кућу је пројектовао арх. Светомир Лукић, за угледног професора Пољопривредно-шумарског факултета. Градња је завршена 1936. године.Земун, после 1936. године


ЗИ1/37

81. Парна страна Улице Мирослава ТиршаНа куће приказане на фотографији надовезују се кућа Александра Јарошенка у Тиршовој 8, пројекат арх. Макшејева, и кућа Kарпат у Тиршовој 6, пројекат арх. Т. Жикића, обе саграђене 1938. године. У позадини се види зграда Пољопривредно-шумарског факултета.Земун, око 1938. године


ЗИ1/22

82. нове стамбене зграде у Улици Мирослава Тирша, од Августа цесарца ка згради Окружног уреда у николаја ОстровскогАрх. Леонид Макшејев пројектовао је 1936. године кућу погинулог пилота Виктора Никитина (Мирослава Тирша 9) и кућу породи-це Станковић (Мирослава Тирша 7), а 1937. земунска грађевинска фирма „Краус, Катинчић и комп.” изградила је стамбену зграду SUZOR у Мирослава Тирша 3.Земун, око 1937. године


ЗИ1/133

83. Зграда среске управеИза приземне куће у којој је била смештена управа Земунског сре-за види се зграда касарне.Земун, око 1930. године


ЗИ1/142

84. Кућа инжењера Душана ивошевића, у Косовској улици 9Земун, 1935–1940. године


ЗИ1/10385. Кућа инжењера ивошевића

Кућа је 1941. године продата хрватској Инвестиционој банци, а по-сле рата у њу се сместио Општински комитет.Земун, после 1935. године


ЗИ1/107

86. Радови на уређењу Карађорђевог трга Улица је већ трасирана, постављене су даске. Десно су два фабрич-ка димњака. Земун, око 1933. године


ЗИ1/4

87. Асфалтирање Главне улицеКазан за топљење асфалта налази се код ординације др Светозара Гарића у Главној улици 35.Земун, 1936–1940. године


ЗИ1/111

КАТАЛОГ

39

88. Господска улица од Трга победе до Главне улицеДесно су трговина мануфактурне робе браће Петровић и тргови-на стакла и порцелана Ђорђа Зрнића (Господска 17), продавница обуће „Бата“ и гвожђара „Радовић & Јовановић“ (бр. 15), као и ма-нуфактурна радња Петра Поповића „Код црвене руже“, а види се и зграда Прве хрватске штедионице, подигнута у сецесијском стилу, срушена приликом савезничког бомбардовања 17.4.1944. године. Лево су биле трафика Маријане Сасон (бр. 18), обућарска радња Стевана Радојчића и млекара Катарине Зиме (бр. 14), а даље про-давница београдске фабрике обуће „Бостон“.Земун, око 1935. године


ЗИ1/58

89. Прокопавање канализације при дну Господске улицеЛево се види зграда Соларе (некада у саставу аустроугарског Краљевског финансијског ерара), по којој се раније тај део улице звао Соларска, а десно пивара Соненфелд и ресторан „Венеција“, којим је тада управљао Сима Иванов.Земун, 1937. године


ЗИ1/53

90. Уређивање Бежанијске улицеСнимак из правца гвожђарске радње браће Стакић (Бежанијска 42) према Дому Српске православне црквене општине.Земун, 1935–1937. године


ЗИ1/14

91. Уређивање Бежанијске улице, поглед према Српском домуДесно су кројачка радња, месара Мите Салаћанина (Бежанијска 23), гостионица „Код Пипе“, фризерска радња Петра Чакована и трговина мануфактурном робом Еманиела Самлаића (бр. 21). Лево су цимери мушког фризерског салона и гостионице „Код Панте Галаме“.Земун, 1935–1937. године


ЗИ1/62

92. Радови на Тргу Бранка РадичевићаУ првом плану је стамбено-пословна једноспратница у којој је 1848. године становао Бранко Радичевић. Срушена је јула 1937. го-дине. До ње су приземна кућа с радњом и једноспратна стамбено-пословна зграда браће Мухар, из 1909. године.Земун, око 1933. године


ЗИ1/85

93. Уређивање Караматине улицеДесно је крчма Милислава Микића, а лево обућарска радња Јеврема Килибарде (Караматина 13).Земун, око 1937. године


ЗИ1/144

40


94. Радови на углу Студеничке (владимира Мајаковског) и Бежанијске улицеУ згради на углу (Бежанијска 47), саграђеној још 1775. године, све до краја 19. века била је смештена Градска болница, а касније је ту, до изградње Дома краља Петра, био Убошки дом.Земун, 1932–1940. године


ЗИ1/123

95. Увођење канализације на углу Рајачићеве и Гундулићеве улице Од 1934. до 1937. године увођена је канализација, и то најпре на периферији, у Горњем граду и око Карађорђеве улице, а затим ка центру.Земун, око 1935. године


ЗИ1/121

96. Градска амбулантаОд 1928. године Градска амбуланта и Физикат налазе се у новосаграђеном Дому краља Петра I за убоге и немоћне, у Гундулићевој 30.Земун, око 1935. године


ЗИ1/159

97. Општа јавна болница сестара милосрдница Подигнута је 1891. године на некадашњем војном вежбалишту у близини градског парка. Њена чеона страна дозидана је 1905. го-дине, а 1927–1930. назидани су спратови и на бочним странама. Пројектант и извођач радова био је познати земунски градитељ Фрања Јенч. Свечано освећење поводом проширења болничких капацитета и 40-годишњице оснивања обављено је 10.12.1931. го-дине.Земун, после 1930. године


ЗИ1/23

98. Операциона сала Опште јавне болницеБолница је после доградње добила савремено опремљену опера-циону салу, централно грејање, канализацију и водовод.Земун, 1931. године


ЗИ1/161

99. Приземне породичне куће Према плановима градског инжењера Хорвата из 1911. године, између два рата највише је грађено у Горњој вароши и у Франц-талу.Земун, око 1935. године


ЗИ1/54

100. Једноспратна вила на ћуковцуГрадски инжењер Ђорђе Шујица предвидео је 1928. године да се на Ћуковцу подигну луксузне виле. Земун, 1935–1940. године


ЗИ1/3

КАТАЛОГ

41

101. Стрводерница на Авијатичарском путу бр. 5Земун, око 1935. године


ЗИ1/55

102. Бикара у Сремској улици у Францталу Земун, око 1934. године

стаклена плоча, негатив 11,9 х 9 цм

ЗИ1/7

103. Коњичка полицијска патрола у Прерадовићевој улици Земун, око 1932. године


ЗИ1/118

104. Градска комисија на терену Земун, око 1933. године


ЗИ1/136

105. Краљ Петар II поздравља народ на земунској железничкој станици по повратку у земљу са школовања у Енглеској, због марсејских догађајаЗемун, 13.10.1934. године


ЗИ1/137

106. Кућа наде Јовановић у виноградској улици 22 (данас Радоја Дакића 24)Због мањих трошкова, многи чиновници градили су куће у индустријској зони града. Ова зграда саграђена је 1931. као при-земна, а власница је потом доградила спрат.Земун, око 1936. године


ЗИ1/50

107. Магистратски трг (Трг победе) на раскрсници са улицама Пе-тра Зрињског и КосовскомДесно је зграда Градског поглаварства (Трг победе бр. 1) из 1886. године, грађена по плановима градског инжењера Драгутина Ка-пуса. На углу улица Косовске и Петра Зрињског је једноспратна стамбено-пословна кућа адвоката Бадаја, подигнута 1892. године по плановима загребачког архитекте Мартина Пилара.Земун, око 1934. године


ЗИ1/102

108. Канцеларија Грађевинског одсека Градског поглаварстваЗемун, око 1934. године


ЗИ1/60

109. Градско поглаварство: ентеријер, први спратУ предсобљу седи општински послужитељ Винко Петричек. Земун, око 1935. године


ЗИ1/56

42


110. Двориште између зграда у „Старом језгру Земуна“Земун, око 1935. године


ЗИ1/21

111. Двориште Градског поглаварстваНа врху зграде је електрична ватрогасна сирена јер се спремиш-те Добровољне ватрогасне чете „Матица“ у Земуну налазило у просторијама општине. Чета је основана 12.11.1933. године и ушла је у састав новоформиране Ватрогасне жупе Београд–Земун–Панчево.Земун, око 1937. године


ЗИ1/52

112. Општински фијакер на углу Главне и Господске улице, код парфимеријско-галантеријске трговине Јакоба Клопфера (Глав-на 22)Земун, око 1934. године


ЗИ1/101

113. Главна улица, горњи деоНа слици је трговина мешовитом робом Мила Иванчевића, пре пресељења из Главне улице 71 у Главну 30.Земун, око 1933/1934. године


ЗИ1/114

114. Улица Јована Суботића, од броја 7 до броја 11, према Улици Сте-вана Марковића Земун, 1937. године


ЗИ1/19

115. Зграда на углу Штросмајерове и немањине улицеЗемун, око 1935. године


ЗИ1/35116. Улица др Петра Марковића (тада Ђорђа Пантелића)

У првом плану су Биндерова кућа, подигнута 1911. године у стилу сецесије, по плановима Фрање Јенча и лево од ње Кајмарева кућа, коју је 1912. године саградило грађевинско предузеће Краус & Ци-мерман. С обе стране улице је дрворед.Земун, око 1935. године


ЗИ1/20

117. Саобраћајац на раскрсници Главне и Господске (Краља Алек-сандра) улицеЛокали у Улици краља Александра: десно су трговина платном А. Видаковића и трговина базарском робом „Код роде“ Јохана Кле-менса (Господска 4), а лево трговина конфекцијском и мануфактур-ном робом „Тивар“ Обренића и Радовановића (Господска 1), бифе-посластичарница Павла Беледија, реклама кројача Милана Томића на фасади зграде и трговина мушком конфекцијом „Соко одела“ Матије Мартоњија (са којим је радио кројач Кристијан Лојтшпрах), све у Господској 3, и тапетарска радња Антуна Каруса.Земун, око 1940. године


ЗИ1/46

КАТАЛОГ

43

118. Три даме на улазу у зграду водне заједнице на Југословенском тргу бр. 10 Зграду је 1908/1909. године подигла Задруга за исушење Југоисточног Срема, као прво здање на проширеном градском терену добијеном по уклањању спољних одбрамбених шанчева. Радови су поверени грађевинској фирми Фрање Јенча и Јосипа Катинчића. Задругу је 1902. године основао Стеван Поповић (1845–1918). Земун, око 1935. године


ЗИ1/10

119. испред зграде водне заједницеЗемун, око 1938. године


ЗИ1/172

120. Двоспратна зграда на углу улица Стевана Марковића (Ђуре Ђаковића) и Јована СуботићаЗемун, око 1934. године


ЗИ1/76

121. Горњи део Краља Петра (Главне) улицеПарна страна улице, на којој се виде велетрговина Ђуре Жигића (Главна бр. 54) и крзнарска радња Јелисавете Шукопарије (бр. 56).Земун, око 1940. године


ЗИ1/11

122. Змај Јовина улицаЛево је кројачки салон Маријанa Блажевићa (бр. 1), а следе обућарска радња Стевана Николчића, берберско-фризерска радња Фридман и друг (бр. 3), шеширџијска радња Јакова Ајзенлефела и кројачка радња Чедомира Бекташа (бр. 5). Десно је „Неготинска крчма – Код три друга“ Цветка Стајковића.Земун, око 1935. године


ЗИ1/126

123. Крст Лазара Урошевића, на углу Господске улице и Трга победеКрст од белог мермера био је постављен 1863, уклоњен 1954. и враћен 1992. године. С леве стране је колонијална радња Ивана Јеремића (Господска 25) и, нешто даље, католичка црква Блажене девице Марије.Земун, 1935. године


ЗИ1/70

124. Кафана „Код плавог грозда“ у Светосавској улици бр. 2Ова једноспратница спада у најстарије земунске грађевине јер је подигнута око 1800. године. Око 1932. кафану је држао Живан Димитријевић. Земун, 1930–1932. године


ЗИ1/26

44


125. „Свратиште код Краљевића Марка“, Бежанијска 18Једна од најстаријих сачуваних кућа у Земуну, позната као Ич-кова кућа јер је у њој боравио Петар Ичко, српски дипломата из Првог српског устанка, подигнута је 1793. године. Око 1932. ка-фану у приземљу држала је Рада Јефтић, а спрат је коришћен за становање.Земун, после 1932. године


ЗИ1/125

126. Кафана „Бели медвед“ у Улици василија василијевића 10Грађена је у бондруку и представља настарију очувану кућу у Ста-ром језгру Земуна. Потиче из турског периода. У њој је 1717. од-сео Еуген Савојски. Испод куће је двокраки лагум. Тридесетих година 20. века власник кафане са летњом баштом био је Марко Теодоровић.Земун, око 1934. године


ЗИ1/72

127. Приземна стамбена зграда са асиметрично постављеним кол-ским улазом, широм страном постављена према улици Земун, око 1935. године


ЗИ1/24

128. Куће у Студеничкој улици (данас владимира Мајаковског), предвиђене за експропријацијуЗемун, пре 1930. године

стаклена плоча, негатив11,9 х 9 цм ЗИ1/134

129. Гундулићева улица пре изградње Дома краља Петра за убоге и немоћнеЗемун, пре 1928. године


ЗИ1/165

130. Караматина улица у сумракЗемун, пре 1930. године


ЗИ1/155

131. Караматина улица пре асфалтирањаОд 1935–1937. вршено је интензивно калдрмисање Бежанијске и Kараматине улице и делимично заливање асфалтом.Земун, пре 1930. године


ЗИ1/156

132. Караматина улица Види се кафана „Босна“. Око 1922. године, у Караматиној 27–29 на-лазио се хотел „Босна“, а 1935. кафана коју је држао исти власник, Васа Стјепановић. Године 1940. истоимена кафана била је на броју 48, а држао ју је Ђока Марјановић.Земун, око 1930. године


ЗИ1/153

КАТАЛОГ

45

133. Гостионица „илија Бирчанин“ у Улици цара Душана 1Земун, око 1935. године


ЗИ1/39

134. Кућа тесарског мајстора Лазара Буровца, у Добановачкој 59Власник је испред куће, са супругом и децом. Земун, око 1935. године


ЗИ1/25

135. Приземна кућа и остаци североисточне куле средњовековног утврђења на ГардошуЗемун, око 1933. године


ЗИ1/124

136. Одроњен зид на ћуковцуГардош и Ћуковац су настали на лесном терену који је био прокопан лагумима, па се лако обрушавао. Тако се 17.7.1934. у Ћуковачкој 10 одронио брег, затрпавши једног човека, троја кола и шест коња.Земун, 1934. године


ЗИ1/154

137. ватрогасна кола у дворишту Градског поглаварстваМодернизација Добровољног ватрогасног друштва започета је 1929. године: прво је набављен ватрогасни аутомобил с пумпом, а касније два аутотанка са моторним пумпама, справе за гашење ваздушном пеном и друга модернија опрема.Земун, око 1935. године


ЗИ1/141

138. вежбе ватрогасног друштва у дворишту Градског поглаварства (у позадини су ватрогасни депо и кула за осматрање)Ватрогасна жупа у Земуну формирана је 8.6.1930. године, а 1933, на основу Закона о организовању ватрогаства, ушла је у састав Ва-трогасне жупе Београд–Земун–Панчево, основане те године, са седиштем у Земуну. Старешина Жупе био је Стеван Марковић.Земун, око 1935. године


ЗИ1/45

139. Јавна ватрогасна вежба на дечјем игралишту испред народног дома краља АлександраЗемун, 1939. године


ЗИ1/169

140. Јавна вежба ДвД „Матица“ на дечјем игралишту између ОШ „Краљевић Томислав“ (данас „Светозар Милетић“) и Пољопривредно-шумарског факултетаЈавна вежба приређена је поводом освећења савремених аутомеха-ничких лестви Merzedes Benz, дужине 32,4 м, које су омогућавале интервенције на високим зградама. Биле су то прве лестве те врсте на Балкану.Земун, 1939. године


ЗИ1/127

46


141. Крстовдански вашарВашар је трајао три дана, од 25. до 27. септембра, на некадашњем војном вежбалишту између улица Николићеве и Ђорђа Пантелића (данас Др Петра Марковића), на простору према Кеју.Земун, 27.9.1937. године


ЗИ1/74

142. Прослава Крстовдана у ЗемунуЗемун, 27.9.1937. године

стаклена плоча, негатив 9 х 11,9 цм

ЗИ1/151

143. Крстовдански вашарНа познати крстовдански вашар долазили су и Београђани, трамвајем или лађама. Маса народа по завршетку вашара чека превоз на кеју.Земун, 27.9.1937. године


ЗИ1/139

144. ношење бадњака кроз Главну улицуУ првом плану су три аутомобила, следе фијакери, затим грађани. Снимљено је код бурегџинице Ћире Николића (Главна 47), тако да се на левој, парној страни виде мануфактурна трговина Ни-коле Мусулина (бр. 44), трговина стаклом и порцеланом Вилхел-ма Керна, дуванџиница Веселина Ђорђевића и воскарска радња Славка Влашића, трговине стаклом и порцеланом Михајла Фоге-ла, парфимерија Карла Стефана и опет трговина стаклом и пор-целаном, али Антона Бусије (бр. 34). Куће на бројевима 34, 36 и 42 срушене су приликом савезничког бомбардовања Земуна 17.4.1944. године. Земун, 1935. године


ЗИ1/2

145. Католичка процесија у Господској улициЧланови мешовитог Хрватског певачког друштва „Томислав“ (ди-ригент Алексеј Тринков) носе заставу Друштва. На десној, непарној страни улице виде се кројачка радња Светислава Петровића (бр. 25), посластичарница „Елита“ Јордана Ставровића (бр. 23), трго-вина стаклом и порцеланом Јосипа Водопије (бр. 21) и гвожђара Радовића и Јовановића (бр. 19). Земун, око 1940. године


ЗИ1/73

146. Процесија од цркве Блажене девице Марије до Змај Јовине улицеО важнијим католичким празницима и догађајима (нпр. унапређење жупника Ивана Шулца у ранг протонотара 1934. или обред кризме католичке омладине Земуна 1935. године) мноштво верника преплавило би и околне улице. Деца с родитељима стоје код фризерске радње Петра Филипа у Змај Јовиној 18.Земун, око 1935. године


ЗИ1/164

КАТАЛОГ

47

147. Прослава врбице: поворка деце у Главној улици На десној, непарној страни улице, од броја 49 до 41 налазе се обућарска радња Славка Живића и бурегџијска радња „Вардар“ Ћире Николића, гвожђара Лазе Путниковића, ужарска радња Мар-ка Андрића, књижара са штампаријом Димитрија Пуља, односно његове кћерке Јелене Седлар, и трговина мушким оделима Мастер-ман & Божовић. Следе воскарска радња Савете Ковачевић и „Прво погребно предузеће“ М. Тодоровића, кожарска трговина „Херман Соненберг и син“ и завод за прање и пеглање Богољуба Цветковића. Нешто ниже су галантеријско-конфекцијска радња Александра Аце Живковића и посластичарница Јордана Ставровића (бр. 37), а види се и цимер бифеа „Корзо“ Жике Бошњаковића (бр. 33).Земун, 1935. године


ЗИ1/1

148. врбица у Главној улици: поворку деце посматра официр с врбо-вим прутићем Виде се локали с десне стране улице, од броја 49 до броја 47. Земун, око 1935. године


ЗИ1/67

149. испраћај Бранка Живковића, старешине земунских „сокола“Погребна поворка приликом сахране дугогодишњег директора Мушке реалне гимназије (1919–1935) кретала се од Гимназије ка Југословенском тргу, затим Главном улицом према православном гробљу.Земун, 1937. године


ЗИ1/113

150. Погребна поворка у Главној улици: последњи испраћај Бранка Живковића Бранко Живковић (1876, Јарак – 1937, Земун) био је директор Земун-ске гимназије од 1919. до 1935. године, старешина соколског друшт-ва „Земун–Матица“, члан Југословенског професорског друштва и истакнути члан многих земунских и београдских удружења. Земун, 1937. године

стаклена плоча, негатив11,9 х 9 цм ЗИ1/140

151. Погребна поворка у Главној улици: спровод директора Реалке Бранка Живковића Снимљено код „Далматинске винарије“ Анте Матковића (Глав-на улица 49), тако да се на парној страни виде трговина стаклом и порцеланом Вилхелма Керна (бр. 42), мануфактурна трговина Николе Мусулина (бр. 44) и део цимера кафане „Србијанац“, коју је тих година водио Сава Петровић Геја (бр. 46).Земун, 1937. године


ЗИ1/12

48


152. Трг Бранка Радичевића: последњи испраћај Бранка Жив-ковића Десно је стамбено-пословна зграда браће Мухар, Главна улица 59, а право „Српска кафана“ Славка Панића, Главна улица 62.Земун, 1937. године


ЗИ1/162

153. Фрањевачки самостан са црквом Св. ивана КрститељаСамостан и црква у Светосавској 2 изграђени су 1830, на месту старог самостана, изгорелог 1790. године, и то је једини преостали католички манастир на подручју Београда и Земуна.Земун, око 1932. године


ЗИ1/108

154. Ашкенаска синагога у Улици рабина Алкалаја (Приморској улици)Синагога је подигнута 1850, на месту старије из 1755. године. Уз синагогу су биле и просторије јеврејске црквене општине и двогодишње школе која је 1933/34. припојена ОШ „Краљевић То-мислав“. Земун, око 1935. године


ЗИ1/71

155. Контумацке цркве: капела Св. Рока и црква Св. архангела Гав-рила под снегомЗемун, око 1936. године


ЗИ1/83

156. Светотројичина црква, на углу Светотројичине и Добановачке улице Црква у Горњој вароши подигнута је тек 1839–1842. године, а гра-дио је земунски грађевинар Јосип Фелбер. Од 1919. у цркви је слу-жио Стеван Шуваковић.Земун, око 1935. године


ЗИ1/80

157. Сефардска синагога на углу Дубровачке и Приморске улицеХрам је подигнут 1871. године, по плановима Јосипа Маркса, земун-ског градитеља. Погођен је приликом савезничког бомбардовања 17. априла 1944. године и касније је порушен.Земун, око 1930. године


ЗИ1/78

158. црква Св. венделина у ФранцталуСаграђена је 1888. године. Незнатно је оштећена приликом англо-америчког бомбардовања 21. или 24. априла 1944. године, а после рата, кад су се из Францтала одселили Немци староседеоци и до-селили колонисти из разних крајева Југославије, црква је запуш-тена и потом срушена.Земун, око 1934. године


ЗИ1/51

КАТАЛОГ

49

159. Олтар цркве Св. венделина у Францталу Земун, око 1934. године


ЗИ1/75160. црква Св. венделина у Францталу

Земун, око 1930. годинестаклена плоча, негатив

9 х 11,9 цмЗИ1/163

161. Харишева капела на православном гробљуЦркву Св. Димитрија подигао је, као породичну капелу, земунски трговац Димитрије Петровић Хариш. По плановима арх. Све-тозара Ивачковића, капелу је 1874/1875. године саградио земун-ски градитељ Јозеф Маркс. Испод храма је породична гробница Харишевих. На Велику госпојину 28.8.1931. године, прота Душан Марковић осветио је капелу обновљену после оштећења током Првог светског рата.Земун, око 1933. године


ЗИ1/77

162. Споменик српским борцима палим у Првом светском рату на земунском православном гробљуПоводом 10-годишњице ослобођења Земуна, 1928. године градска управа, с градоначелником Петром Марковићем на челу, подигла је спомен-обележје српским војницима и интернирцима умрлим 1915–1916. у заробљеничком логору у Земуну. Споменик је оштећен у савезничком бомбардовању 17.4.1944. и касније је, не баш успешно, поправљен. Његова темељита обнова извршена је 2002. године.Земун, око 1935. године


ЗИ1/40

163. Францталско гробље са капеломНа гробљу, уређеном око 1840. године на Бежанијској коси, 1926. је саграђена мала гробљанска капела посвећена житељима Франц-тала погинулим или умрлим у Првом светском рату.Земун, после 1926. године


ЗИ1/29

164. Споменик палима у Првом светском рату на католичком гробљу у ЗемунуСпоменик је 1928. године подигла Општина града Земуна, поводом прославе 10-годишњице завршетка рата. Исте године подигнуто је спомен-обележје борцима палим за ослобођење и уједињење 1914–1918. и на православном гробљу.Земун, после 1928. године


ЗИ1/5

165. Освећење споменика пилоту виктору никитинуВиктор Никитин, ветеран из Првог светског рата и пилот Југословенског ваздухопловства, сахрањен је 15.9.1933. године на земунском православном гробљу. На погребу Никитина и Тркуље говорио је Тадија Сонденмајер, директор „Аеропута“.Земун, 1934. године


ЗИ1/8

50


166. Освећење споменика пилоту виктору никитину Никитин, механичар Шпиро Тркуља и шест путника погинули су приликом полетања са аеродрома у Љубљани 12.9.1933. године.Земун, 1934. године


ЗИ1/7

167. Споменик настрадалом пилоту, руском емигранту виктору ни-китину, на земунском православном гробљуСпоменик је у виду стуба са орлом, симболом неба и ваздухоплов-ства, на врху.Земун, после 1934. године


ЗИ1/9

168. надгробни споменик на земунском православном гробљу На споменику су уклесана имена умрлих чланова породице Николић: Светозара, Стеве, Јована, Светозара, Филипа и Софије.Земун, после 1930. године


ЗИ1/30

169. Католичко и православно гробљеКатоличко гробље, лево од капије, настало је средином 18. века на ивици лесног брега изнад Трга Бранка Радичевића, када је дотадашње гробље измештено изван градских зидина. Десно од капије смештено је православно гробље.Земун, око 1935. године


ЗИ1/31

170. Католичко гробљеЗемун, око 1930. године


ЗИ1/42

171. Католичко гробљеЗемун, око 1930. године


ЗИ1/41

172. надгробни споменикОд 1925. године, када су на иницијативу др Петра Марковића, тадашњег земунског градоначелника, обновљени гробови виђенијих Земунаца, сваке године се за митровданске задушни-це врше помени.Земун, око 1930. године


ЗИ1/6

ФОТОГРАФИЈЕ

51



52

3 2


53

4


54

65


55

7


56

8


57

10 9


58

1211


59

1413


60

16

15


61

17


62

19 18


63

21

20


64

22

23


65

24

25


66

26


67

27

28


68

29

30


69

31

32


70

33


71

34

35


72

36

37


73

38

39


74

41

40


75

42


76

43

44


77

45


78

46

47


79

48


80

49

50


81

51

52


82

53

54


83

55

56


84

57

58


85

59

60


86

61

62


87

63

64


88

65

66


89

67

68


90

69

70


91

71


92

72

73


93

74

75


94

76


95

77


96

78


97

79


98

80

81


99

82

83


100

84


101

85


102

86


103

87


104

89

88


105

90


106

91

92


107

93

94


108

95


109

96


110

97


111

98

99


112

100


113

101


114

102

103


115

104

105


116

106

107


117

108

109


118

110

111


119

112

113


120

114

115


121

116

117


122

118


123

119


124

120

121


125

122


126

123


127

124

125


128

126

127


129

128

129


130

130

131


131

132

133


132

134

135


133

136


134

137


135

138

139


136

140

141


137

142


138

143

144


139

145

146


140

147

148


141

149

150


142

151

152


143

153

154


144

155


145

156


146

157


147

158


148

159

160


149

161


150

162


151

164

163


152

165

166


153

167

168


154

169

170


155

172

171

157

SUMMARY

In June 1981, the Belgrade City Museum purchased 172 photographic plates from the holdings of the former Zemun City Government. Dr. Petar Marković, the Mayor of Zemun between April 17, 1926, and June 6, 1930, promulgated the decision to have the photos of city streets and squares, central and peripheral quarters and significant events and everyday life made for the use by the City Government in order to save them from oblivion. His successors as Mayor also strived to enrich the photographic collection of the City Government. Unfortunately, a great number of the photographic plates were destroyed over time. Numerous photos from the collection were presented at various exhibitions or published. However, this is the first time that the collection is published in full extent.

The photographs show the Zemun of the 1930s, about the time when it was integrated into the Belgrade Municipality, and later, until the beginning of World War II. According to the 1929 Law on the Name and the Division of the Kingdom into Administrative Territories, Zemun, Belgrade and Pančevo made an administrative unit. However, the official integration was carried out a few years later by the Decree of March 29, 1934, after which the Zemun Department was established within the Belgrade City Government. The decision to administratively integrate Belgrade and Zemun, motivated by political and economic interests of the two cities, emerged as a plan a dozen years earlier. According to the 1924 General Urban Plan of Belgrade, the two cities should have been connected by building a linking area between the left bank of the Sava River and Gardoš and Ćukovac. In 1928, the plan was further amended by architect Radovanović and elaborated by architect Šujica, a citizen of Zemun. It was due to this plan and loans obtained for the purpose of connecting Zemun and Belgrade that the city was divided into the industrial zone and residential quarters, that the old nucleus of Zemun preserved its craft-oriented and commercial character, that the streets were traced out and paved, that the sewage system was built, that Zemun was

A View over the River

158


connected with the capital city via an asphalt-paved road and a chain bridge, that river banks were shaped and protected, and that two squares were built: Karađorđev Trg and Avijatičarski Trg.

The increase in territory and population was not the only gain for the capital city: the integration between Zemun and Belgrade brought to the latter about 40 industrial companies and the opportunity to develop new industrial facilities. The majority of the Zemun companies were involved in textile industry and, to a lesser degree, in food industry, whereas only a few of them were specialized in chemical industry, civil engineering and leather industry. Until the beginning of World War II, civil servants and clerks, freelance professionals, tradesmen and artisans prevailed in the occupational structure. After the crisis had ended, in 1935, metals and chemical industries gained importance due to the emerging war fervour.

Zemun already had a developed health and social insurance network before the integration with Belgrade. However, in the period following the integration it was broadened and modernized. The same applies to education, whereas cultural and sport activities increased in scope and number.

159

ИЗВОРИ, ШТАМПА И ЛИТЕРАТУРА

иЗвОРи

• Дефинитивнипописистановништваод31.марта1931.године, књ. II (Присутно становништво по вероисповести), Београд 1938.

ШТАМПА

• Општинскеновине. Службени орган Општине града Београда, за 1930, 1931, 1932, 1933, 1934. годину.

• Београдскеопштинскеновине, за 1935, 1936, 1937, 1938, 1939, 1940. годину.• Graničar, tjednikzaZemuniSriem, Zemun 1942–1944. godine.

ЛиТЕРАТУРА

• АдресарКраљевинеСХС, Београд 1927.• Адресар„ЦеоБеоград“, Београд 1922. • Атанацковић Жарко, Земуниоколинауратуиреволуцији, Београд 1962.• Бура Никола, ИлустрованахронологијаБеограда, Нови Сад 2004. • Гордић Милојко, ЛивницаПантелић, Београд 1973.• Дабижић Александра,СпоменичконаслеђеСтарогјезграЗемуна (CD-ROM), Београд 2006.• Дабижић Александра, Модернистичка целина Земуна, Наслеђе VIII, Београд 2007, 61–70.• Дабижић Миодраг, Земунско гробље на брду Гардош, ГодишњакградаБеограда XXIII, Београд

1976, 59–81.• Дабижић Миодраг, Први хоспитали и рад Градске болнице од 1784. до 1941. године, у: Земунска

болница1784-1984, Београд 1985, непагинирано.• Дабижић Миодраг, Хирург и друштвено-политички радник др Иван Бабоселац 1885-1949,

ГодишњакградаБеограда XXXV, Београд 1988, 147–156.• Дабижић Миодраг, Даровано Завичајном музеју, Земунскеновине 85, 4–18.9. 1992.• Дабижић Миодраг, Прилог биографији Стевана В. Поповића, ГодишњакградаБеограда XLVI–

XLVII, Београд 1998–1999, 63–69.• Дабижић Миодраг, Земунско гробље на брду Гардош (II), Наслеђе VIII, Београд 2007, 179–195.• Жутић Никола, „Икарус“- прва српска фабрика авиона 1923-35, Војно-историјскигласник 1–2,

Београд 1998, 54–73.• Земун, Земун 1987.

иЗвОРи, ШТАМПА и ЛиТЕРАТУРА

160


• Земунскагимназија, 1853-1983, Београд 1983.• Илић Никола, ЗемунскаГорњаварош, Земун 1999.• ИсторијаБеограда III, Београд 1974. • Јанић Чедомир, Авијација и ваздухопловство у Краљевини Југославији, Историја20.века 2,

Београд 2004, 189–195.• Јанц Наталија, Метеоролошки стуб у Земуну с краја XIX века,ГодишњакградаБеограда XXXV,

Београд 1988, 139–146.• Кораћ Гордана, Џигурски Емил, Земун1941, Београд 1991, 5–15.• Лабан Радмила, Савић Љубомир, Рукамадосветлости, Земун 2007.• Марковић А.М., АдресарседиштаДунавскебановинеНовогСадасанашомпрестоницом

Београдом,ЗемуномиПанчевом, Нови Сад 1932.• Музичкашкола„КостаМанојловић“Земун. Годишњиизвештајзашколску 1983/84посвећен

45-годишњицишколе, Београд 1984.• Најхолд Бранко, Земункогавишенема, Земун 1981.• Најхолд Бранко, Земун,данидавни,данисадашњи, Београд 1986.• Николић Илија, Радовановић Стеван, Земунскаштампа1849-1989, Земун 1989.• 50годинаИкаруса (1923-1973), Земун 1973. • 50годинарадаинжењераМилошаСавчића1889-1939, Београд 1939.• Петровић Драган, ИсторијаиндустријеБеограда 1–2, Београд 2006.• Радовановић Стеван, ИзкултурнеисторијеЗемуна, Земун 1970.• Рајчевић Угљеша, Коњаници за мост краља Александра, један неизведени пројекат Ивана

Мештровића, ГодишњакградаБеограда XXXIV, Београд 1987, 209–222.• Стевановић В. Мил., Потпунадресарјавнихустанова,трговинскихрадњиипредузећау

Београду, Београд 1930. • Стевановић, ПотпунадресарзауправноподручјеУправеградаБеограда, Београд 1935.• Стевановић, ПотпунадресарзауправноподручјеУправеградаБеограда, Београд 1940.• СтогодинаЕкономскешколеуЗемуну1883-1983, Земун 1983.• 100годинарадаДВД„Матица“(1870-1970), Земун 1971.• УлицеитрговиБеограда1–2, Београд 2005.• Универзалниалманах-АдресарБеоград–Земун–Панчевозаиндустрију,трговину,занатство

икућевласнике, Београд 1929.• Шкаламера Жељко, СтаројезгроЗемуна I–II, Београд 1967.

CIP - каталогизација у публикацијинародна библиотека србије, Београд

94(497.11)(083.824)

АЋимОвиЋ, Љиљана, 1956-Поглед преко реке : фотографије Градског поглаварства Земуна 30-их година XX века : збирка Одсека за историју Земуна од 1918. године / Љиљана Аћимовић. - Београд : музејграда Београда, 2010 (Београд : визартис). - 160 стр. : илустр. ; 24 cm. - (#серија #Збирке и легати / музеј града Београда. каталог ; 29)

тираж 500. - напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 157-158. - Summary: A View over the River.

ISBN 978-86-80619-58-3

a) музеј града Београда. Одсек за историју Земуна од 1918. г. - изложбени каталозиCOBISS.SR-ID 177150732

Ljiljana Aćimović Pogled Preko Reke

Documents

Transcript of Ljiljana Aćimović Pogled Preko Reke