Urednik Miroslav Niškanović

Recenzenti dr Senka Kovač dr Bojan Žikić

Uređivački odbor Prof. dr Mirjana Prošić-Dvornić (Northwood University Midlend, SAD), prof. dr Ivan Kovačević (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), prof. dr Dušan Drljača, Beograd, prof. dr Mladen Šu-kalo (Filozofski fakultet Univerziteta u Banja Luci, RS, BiH), do-cent dr Bojan Žikić (Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu), dr Petko Hristov (Etnografski institut s Muzej, BAN, Sofija, Bu-garska), dr Mladena Prelić (Etnografski institut SANU, Beograd)

Štampanje publikacije finansirano je iz sredstava Ministarstva nauke i zaštite životne sredine Republike Srbije

Lidija Radulović \

OKULTIZAM OVDE I SADA

Magija, religija i pomodni kultovi u Beogradu

Beograd 2007

Predgovor

Ova knjiga nastala je na osnovu prerađene i dopunjene ma-gistarske teze pod nazivom Revitalizacija okultizma u Beogra-du, odbranjene na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogra-du. Zahvaljujem se komisiji, profesoru dr Branku Ćupurdiji i docentu dr Milici Zivanović na korisnim sugestijama, a posebnu zahvalnost dugujem mom mentoru profesoru dr Dušanu Bandi-ću. Konstruktivni razgovori, usmerenja, kritičke primedbe i su-gestije samo su onaj glavni, ali ne i najvažniji deo mentorskog rada koji mi je profesor Bandić pružio u toku istraživanja i pisa-nja. Daleko važnija, za mene, bila je podrška, strpljenje i razu-mevanje koje je pokazao za sve moje profesionalne i privatne probleme koji su pratili istraživanje. Dopunskim istraživanjima, sređivanju, preradi i doradi rukopisa vratila sam se, između ostalog, kako bih i na ovaj način, ostavila trag dužnog poštova-nja i zahvalnosti prema profesoru Bandiću, sada kada više nije među nama.

U ovom periodu rada na knjizi imala sam podršku naučnoi-straživačkog projekta Kulturni identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije koji finansira Ministarstvo za nau-ku i životnu sredinu Republike Srbije. Ova knjiga je, pak, nasta-la zahvaljujući sufinansiranju programa izdavanja monografskih

dela Ministarstva nauke i zaštite životne sredine. Uredniku Et-nološke biblioteke Srpskog genealoškog centra, Miroslavu Ni-škanoviću zahvaljujem se na volšebnom rešavanju problema i razumevanju.

Mojim ispitanicima želim da zahvalim na strpljenju i vreme-nu koje su mi poklonili kako bih došla do neophodnog materija-la. Svim mojim koleginicama, prijateljicama i prijateljima koji su mi pomogli da izgradim "mrežu" ispitanika i ispitam potre-ban uzorak, zahvaljujem što su ponekad morali da obave i ulogu anketara, a pažnje vredan je i svaki njihov savet i komentar koji su mi uputili. Duboko sam zahvalna mojoj snaji, Vojislavi Ći-rić, koja mi je u pravom trenutku pružila konkretnu pomoć i tehničku podršku. Onu vrstu pomoći, koja mi je bila često i naj-potrebnija, pružile su mi moja majka i svekrva zbog čega im du-gujem neizmernu zahvalnost. Na kraju, ali i najvažnija, bila je podrška, razumevanje, odricanje i strpljenje mog supruga, Alek-sandra, i mojih sinova, Nikole i Luke.

Uvod1

To su naizgled zle sile, ali ti u stvari govore kako da ostvariš svoju Ličnu Legendu. One tipripremaju duh i volju, jer na ovoj planeti postoji jedna velika istina: bez obzira ko si i šta radiš, kada stvarno nešto želiš- to znači da je taželja nastala u Duši Vaseljene. To je tvoja misija na zemlji.

P. Koeljo, Alhemičar

1. Empirijsko istraživanje

1.1. O motivima: Naslov knjige, Okultizam ovde i sada, nije izabran samo kao efektan u nameri da privuče čitaoca, već ima svoje opravdanje, s jedne strane, u tome što upućuje na katego-rički imperativ novih oblika postmoderne religioznosti i duhov-nosti - postići trenutno zadovoljenje ovde i sada2, s druge stra-ne, upućuje i na vremensku i prostornu odrednicu istraživanja okultizma, u Beogradu devedesetih godina, sa presekom u godi-

1 Ova knjiga je rezultat rada na naučnoistraživačkom projektu Kultumi identiteti u procesima evropske integracije i regionalizacije br. 147035 koji finansira Ministarstvo za nauku i životnu sredinu Republike Srbije.

2 Američki duhovni učitelj Ram Das zagovarao je ideju "biti ovde i sada" koja je opšteprihvaćena u školama za duhovni razvoj. Enciklope-dija novih religija, nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, ur. Christopher Partridge, Zagreb: Naklada Ljevak, 2005, 311.

nama na početku novog milenijuma. Naslov je, na izvestan na-čin, svojevrstan omaž delu poznatog istoričara religije Mirči Elijadeu, Okultizam magija i pomodne kulture\ koje me je za-pravo i zainteresovalo za ovaj kulturni fenomen. U konvencio-nalnom govoru se pod okultizmom podrazumeva niz veoma različitih tajanstvenih pojava koje se ne mogu objasniti nama poznatim prirodnim zakonima. Tako se pod okultnim fenomeni-ma podrazumevaju: telepatija, vidovitost, astrologija, hiromatni-ja, tarot (i mnogi drugi načini proricanja budućnosti), alhemija, spiritizam, Kabala, magija, šamanizam, joga, sistemi spiritual-nog razvoja, neopaganizam, isceliteljska praksa i drugo. Okulti-zam, posmatran u širem kontekstu, iako marginalizovan od stra-ne društva, predstavlja značajan fenomen kulture. Svedoci smo da je okultizam izašao iz kruga pojedinačnog interesovanja i po-stao masovna pojava. Do revitalizacije okultizma na Zapadu do-lazi sredinom šezdesetih godina 20. veka4, naročito u toku se-damdesetih da bi svoj vrhunac dostigao danas kada deset milio-na Amerikanaca u toku svog života, bar jednom učestvuje u mi-stičnim ceremonijama, čarobnjaštvu, crnoj magiji.5 Oformljen je "Aquarian University" u Merilendu koji je nudio kompletan program ezoteričkih studija od alhemije do zen-budizma.6 Se-damdesetih godina, u Parizu, radio je "Spiritistički savez Fran-cuske" i "Dom spiritista" a registrovano je i 3700 ordinacija vi-

3 Elijade M., Okultizam, magija i pomodne kulture, Zagreb: GZH, 1981.

4 Ibid, 74. 5 Pamof J., Luciferov presto, ogledi o magiji i okultizmu, Beograd:

Novo delo, 1988, 30. Podsetiću da su okultne teme veoma eksploatisa-ne u raznim umetničkim žanrovima, počev od mjuzikla "Kosa" i čuve-ne pesme "Doba Akvarijusa", preko filma "Rozmarina beba" do novi-jih kao što je npr. "Đavolov advokat".

6 Tiryakian E. A., Toward the Sociology of Esoteric Culture, Ame-rican Journal ofSociology, vol. 78, n. 3, november 1972, 491.

dovnjaka. Veliku popularnost ima astrologija, pa čak i Ministar-stvo unutrašnjih poslova ima svog astrologa.7

Istraživanje okultizma u Beogradu započela sam krajem 1993. godine, u vremq kada su vidovnjaci imali medijsku popu-larnost ravnu modernim olimpijcima, estradnim zvezdama, a pro-mocije škola za duhovni samorazvoj bile posećenije od mnogih kulturnih manifestacija. Kontakt programi na televiziji i radiju, specijalizovani časopisi kao što su "Treće oko", "Tajne", "Zona sumraka", "Horoskop", "Šesto čulo", "Večiti fenomeni", Dosije X" promovisali su različite oblike okultizma i njihove protagoni-ste. Tržište je bilo preplavljeno okultnom literaturom različitog profila, između ostalog i onom koja upućuje "Kako se razvija vi-dovitost", "Kako se čita aura", "Praktični okultizam u svakodnev-nom životu". To su istovremeno godine ratova i krize koje su, ka-ko istorija pokazuje, uvek plodno tle za revitalizaciju i bujanje ne samo okultizma već i različitih religijskih oblika. Istovremeno, oficijelna religija i crkva nude spas u povratku "izvornoj" religiji i pravoslavlju dok, na drugoj strani, veliki broj, naročito mladih ljudi, odgovore traži u alternativnim oblicima religijskog života. Srbija u tome nimalo nije specifična. Slična situacija je u gotovo svim društvima u tranziciji koja su zahvaćena modernizacijskim procesima. Hiperprodukcija vidovnjaka, magičara, modernih vra-čara, spiritualnih učitelja, iscelitelja, astrologa, numerologa i dru-gih su obeležje zemalja u kojima je donedavno vladao oficijelni državni ateizam. U tom smislu, bivši Sovjetski Savez je paradig-matičan primer a poznato je da su njihovi "magovi" počev od Džune Davitašvili8, preko Čumaka, do Lava Geršmana isplativo tržište našli upravo u Beogradu, možda vođeni poslovicom "niko nije prorok u svom selu".

7 Moren E., Čovek i smrt, Beograd, 1967, 192. 8 Intervju s Jevgenijom Davitašvili Džunom objavljen je u listu

Tajne br. 9, godina II, 1988, 82.

Uopšteno, pomenute fenomene možemo tretirati kao nove oblike religioznosti i duhovnosti, na izvestan način, kao sastavni deo alternativnih religijskih pokreta i kultova. Međutim, njihova religijska pozadina je često u toj meri prikrivena da se obično go-vori o kvazireligijskim fenomenima. Velik broj naučnika društve-nih nauka i humanističkih disciplina pokušavao je da, i pored teo-rijske anomije koja vlada kada je u pitanju istraživanje religije, osmisli jednu novu teoriju koja bi obuhvatila kompleksnost savre-menih tendencija. Budući da se zalažem za pluralnost teorija i pri-stupa, jer smatram da kompleksni fenomeni ne mogu da se obja-sne velikom teorijom koja bi bila sveobuhvatna, u prvom pogla-vlju ukazujem na neke od teorijskih pristupa. Neminovno je osvr-nuti se i na niz problema do kojih su doveli novi religijski pokreti i kultovi, uopšte duhovnost novog doba koja više ne može da se vezuje isključivo za instituciju crkve jer ona više ne figurira kao jedini nosilac javne etike, niti se religioznost može izjednačavati s crkvenošću. Dakle, kako na neka pitanja odgovaraju teorije seku-larizacije, teorije revitalizacije i povratka svetog, teorije racional-nog izbora i komercijalizacije religijskog tržišta?

Mišljenja su podeljena a tumačenja različita što stvara veli-ku konfuziju u razumevanju uzroka i posledica ovako šarolike slike savremene religijske scene. Konfuziji posebno doprinosi pojačana antikultna kampanja nekih organizacija pa i same pra-voslavne crkve, vođena netaktički i pogrešno, a priori proglaša-vajući sve alternativne oblike religioznosti za destruktivne i sa-tanističke sekte, iako, na osnovu mnogo razloga većina i ne mo-že da se svrsta u ovu kategoriju. Okultni fenomeni se osuđuju od strane zvanične religije možda i zbog toga što preuzimaju uloge koje zvaničnoj religiji tradicionalno pripadaju. Stav Srpske pravo-slavne crkve je da se radi o "demonskoj demagogiji" i "sinhroni-zovanoj akciji potiskivanja pravoslavlja i hrišćanstva uopšte".9 Na

9 TVRevija, br. 13, april 1995.

drugoj strani, institucije sistema zakonski dozvoljavaju njihov rad (na primer, vidovnjaka pod okriljem agencija za astrologiju, du-hovnih škola kao udruženja građana), uz povremene osude preko medija, koristeći različite, izjave psihologa, sociologa i teologa. Mišljenja o ulozi i značaju ovih pokreta u modernom društvu su podeljena i često oprečna pa se tako ili negira njihov značaj i mogućnost uticaja na društvo, ili se pak ističu destruktivne i po psihološku stabilnost pojedinca opasne i manipulatorske ideje koje samim tim deluju destruktivno i na celu zajednicu i druš-tveni život. Paralelno s osnivanjem velikog broja "sekti" i kulto-va, najčešće pod pokroviteljstvom oficijelne crkve, osnivaju se i antikultne organizacije10 koje se bave "deprogramiranjem" biv-ših članova sekti, "edukovanjem" mladih i sistematskom "bor-bom" protiv kultova i sekti. Dakle, ovaj fenomen prate veoma kontradiktorni stavovi i delovanja, često agresivnija od delova-nja samih "destruktivnih sekti", stvarajući u javnosti konfuziju, uznemirenost ili paniku.'1 Na drugoj strani nedostaju objektivna istraživanja koja bi ustanovila počev od toga koje "sekte i kulto-vi", odnosno, alternativni pokreti zaista postoje kod nas, preko broja članova (njihov broj se obično precenjuje), do što objek-

10 U Beogradu je osnovana Jugoslovenska antikultna organizacija na čelu s psihijatrom "pravoslavne orijentacije" Vukadinom Cvetanovi-ćem. Pravoslavna misionarska škola pri hramu sv. Aleksandra Nevskog pokrenula je časopis Beogradski dijalog (od novembra 1997) koji se bavi "totalitarnim i destruktivnim verskim sektama, guru-pokretima, psiho-organizacijama i komercijalnim kultovima".

11 Videti: Barker A., "Odlike novih religioznih pokreta"; Jang Dž. L., i Grifit E. I.„ "Kultovi i vrbovanje članstva"; Stojković B.,"Žigosanje verskih sekti, moralna panika i mediji", u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998, 68-74;79-88;l 12-121; Đurđević-Stojko-vić B., Lovci na duše: verske sekte i pokreti, Beograd: izdanje autora, 1997.

tivnije procene o njihovom delovanju i mogućim uticajima na društvo. Svakako nedostaju istraživanja koja bi trebalo da se po-zabave načinima na koje "vernici" shvataju i tumače sopstvena verovanja, iskustva i ponašanja. Fenomenima okultizma ne mo-žemo pristupiti "za" i "protiv", već, neutralno i objektivno, u na-meri da ispitamo različite aspekte u socijalnom i kulturnom kon-tekstu. Naime, smatram da se trenutnim tretmanom u naučnim krugovima, društvenim institucijama i javnosti može samo dopri-neti njegovom većem zatvaranju u tajne krugove posvećenih ali ne i potpunom iščezavanju.

1.2. O etnografskoj evidenciji i građi: U takvoj klimi nimalo nije lako empirijski istraživati ovaj fenomen. Pre svega, bilo je znatno otežano uspostaviti kontakt i zadobiti poverenje ispitanika da pristanu na intervju, a posebno posmatrati njihove aktivnosti. Na drugoj strani, istraživanje je bilo otežano i specifičnostima sa-mog predmeta istraživanja. Religijski oblici života su u toj meri raznoliki da se može govoriti o velikoj konfuziji u koju zapadaju i sami ispitanici. U potrazi za novom duhovnošću ona postaje rela-tivizovana i rasplinuta. Na ponudi je veliki "supermarket" u ko-jem svako bira ono što mu odgovara i pravi najrazličitije kombi-nacije, počev od kombinovanja tradicionalne religije s elementi-ma drugih religija koje su percipirane na subjektivan način u po-trazi za svetim, usvajanja nekih terapeutskih tehnika psihoterapi-je, okultnih magijskih tehnika, do različitih elemenata New Age koji nudi novu paradigmu duhovnosti, pre svega, kult zdravlja koji karakteriše potraga za terapijama koje su efikasne i veoma brzo daju rezultate. U potrazi za srećom, zdravljem i boljim živo-tom, nužno se pojavljuju i oni koji do zadovoljenja ovih potreba mogu da dovedu bilo u ulozi učitelja ili vidovnjaka, iscelitelja, ekstrasensa. Razvila se veoma bogata terminologija kojoj su ku-movali sami praktičari okultnog, prosto se utrkujući za originalni-jim samozvanjem: ekstrasens, bioenergopsihoterapeut, beli mag,

magičar, duhovni učitelj, kosmološki terapeut, majstor (neke spi-ritualne tehnike), psihotroničar, energoterapeut, regresoterapeut itd. Da li je opravdano strpati u isti koš, na jednoj strani, vidovitu Zorku ili Kleopatru12, na drugoj, najpoznatije učitelje za duhovni samorazvoj, kao što je Živorad Mihajlović Slavinski? To su "eg-zemplarni" primeri dve nove paradigme, dve religijske tradicije koje zapravo i nisu nove ali se javljaju u novom kontekstu, s no-vim akterima i publikom. Jedno je sinkretizam tradicionalnog vračanja, proricanja i narodnog pravoslavlja a drugo alternativne religijske tradicije koje postoje na Zapadu još od XVI veka kao okultne i ezoterične eklektički kombinovane s psihološkim tehni-kama i elementima istočnjačkih religija.

U oba slučaja se, međutim, radi o religijskim iskustvima ko-je je veoma teško operacionalizovati standardnim istraživačkim metodama. U istraživanju sam koristila anketu kako bih obu-hvatila što veći broj ispitanika, ali ne u ciljii neke kvantifikacije i relevantnih statističkih podataka, već kao rekognoscirajući in-strument kojim bih skenirala popularnost alternativnih religij-skih kultova u praksi. Anketa je, takođe, omogućila diskreciju onima koji su smatrali da to nije u skladu s modernim pogledom na svet ili konformističkim pripadanjem pravoslavlju. Dubin-skim intervjuom, posmatranjem s učestvovanjem, neformalnim razgovorima ispitivala sam dva uzorka, s jedne strane, one koji navodno poseduju okultno znanje i veštine a to su vidovnjaci, duhovni učitelji i terapeuti, a s druge strane, ljude koji koriste njihove usluge (klijenti i učenici) ili imaju lično iskustvo prakse vezane za okultne fenomene. Budući da su okultni fenomeni

12 Kleopatra je, inače, najkontroverznija ličnost na vidovnjačkoj sceni. U štampanim medijima se njeno ime često navodi kao "Kleo Pa-tra", pretpostavljam zbog aluzija vezanih za promenu pola. Međutim, kako je u razgovoru koji sam vodila s njom, sama naglasila da je ona Kleopatra, u knjizi koristim ovaj oblik.

obavijeni velom tajanstvenosti bilo je potrebno primeniti i neke specifičnije metode. Najbolje rezultate u prikupljanu materijala dobila sam kombinovanjem posmatranja s učestvovanjem pri čemu okruženje ne bi bilo upoznato s mojim motivima. Tako sam izigravala zabrinutog klijenta koji je, iako zaokupljen svo-jim problemima ipak započinjao razgovor kako bi skratio sate čekanja ispred "kabineta" vidovnjaka ili i sama postajala klijent. Direktno posmatranje rada vidovnjaka s klijentom mi nije do-zvolio niko, često uz obrazloženje da je to nedopustivo zbog sa-mih klijenata. Osim iskustva ličnog učestvovanja u vidovnjač-kim "seansama" okušala sam se i u nekim spiritualnim tehnika-ma. Iskreno, nisam uspela da doživim specifična stanja svesti u koje je pokušao da me uvede Zivorad Mihajlović Slavinski jer je navodno potrebno da, pre svega, verujete u uspešnost tehnike. Moji pokušaji su ostali bezuspešni i prekinuti od strane učitelja pod izgovorom da isuviše racionalizujem i da je potrebno da očistim svoju svest od svih "predrasuda".

Empirijski materijal je prikupljen u periodu od kraja 1993. do 1997. godine s pauzom u toku 1995-1996. Istraživanjem je obuhvaćen uzorak od trideset vidovnjaka, od koji je petnaest is-pitano vođenjem dubinskog intervjua a tri vođenjem slobodnog razgovora. Obaveštenja o njima dopunila sam praćenjem dnev-ne i periodične štampe; televizijskih i radio emisija kao i razgo-vorima s klijentima. Obaveštenja o ostalih 12 vidovnjaka priku-pila sam samo na osnovu štampe, televizijskih i radio emisija kao i informacijama koje sam dobila od njihovih klijenata. Nai-me, oni su ili odbili intervjue, kao npr. vidovita Desa, Mila, vla-snik agencije Zoran Ramović13 ili su na razne načine odlagali susret, tako da nikad nije ni došlo do njegove realizacije. Pored vidovnjaka istraživanjem je obuhvaćeno i 70 klijenata. Ispitala

13 S izgovorom da u njegovoj agenciji već istražuju ljudi s Filozof-skog fakulteta, što je naravno bila netačna informacija.

sam i 15 spiritualnih učitelja škola za duhovni razvoj, kombino-vanjem vođenog intervjua na osnovu upitnika, dubinskog inter-vjua i slobodnim razgovorom. Na isti način ispitano je 15 učeni-ka dok je 50 ispitanika (tu ulaze i oni koji samostalno rade na svom duhovnom razvoju, znači nisu nikada bili učenici neke škole) ispitano pomoću pisanog upitnika.

Istraživački postupak podrazumevao je korišćenje različitih izvora: dnevne i periodične štampe, specijalizovanih časopisa, televizijskih i radio emisija, okultne literature, naučne literature. Istraživanjem su obuhvaćeni časopisi: Teozofija (1927) br. 1, 4, 6, (1929) br. 3. 4, (1932) b. b„ (1937) 1-6, "Upoznaj sebe" (1933) 1-12, "Život" (1936), "Novo sunce" (1905) br. 25, svi brojevi časopisa "Tajne" za 1990/91, '94, '95, '96 godinu, svi brojevi časopisa "Treće oko" za 1990/96/97/98. godinu i neki brojevi časopisa kao što su: "Horoskop", "Zona sumraka", "Še-sto čulo", "Večiti fenomeni", "Vidovnjaci" i drugi. Prilikom analize specijalizovanih časopisa, televizijskih i radio emisija, okultne literature, imala sam u vidu da oni, istovremeno, odra-žavaju interesovanja i potrebe savremenog čoveka ali i utiču na njihovo intenzivnije formiranje jer su u medijskoj promociji če-sto tretirani kao i svaka druga roba.

Podaci dobijeni analizom časopisa i televizijskih emisija često su mi koristili kao dopuna i provera podataka dobijenih pomoću intervjua i upitnika. Na primer, Kleopatra je u intervjuu vođenom januara 1995. godine izjavila da samo otkriva crnu magiju ali ne radi i na njenom uklanjanju, dok je u svojim emisijama na televi-ziji "Pink" reklamirala hamajlije protiv crne magije, a zatim, završila i na optuženičkoj klupi pod optužbom da je od khjenata uzela velike sume novca za "skidanje" crne magije. Bilo je i suprotnih primera: Predrag Nikić, energoterapeut, autor knjige "Tajne samousavršavanja", vodio je tzv. "Akademiju samousavr-šavanja" koja svoje polaznike, pomoću sedam tehnika, dovodi do "povezanosti sa suštinom u sebi što otvara vrata imaginacije, intu-

icije, vidovitosti, telepatije, dakle, otkrivanju različitih dimenzija postojanja"14. Predrag Nikić je, međutim, u razgovoru sa mnom, nekoliko godina posle prekida rada Akademije, gotovo sve podat-ke ovog tipa uporno negirao, navodeći da se radi o pogrešnoj in-terpretaciji novinara. Sve to ukazuje da je istraživanje bilo oteža-no, da su informacije kritički prihvatane i proveravane putem razhčitih izvora i na više načina.

U ovu knjigu je uključen i kraći istorijski pregled okultizma kao i pregled okultizma u našoj zemlji od početka XX veka do 1941. godine. Izvori za proučavanje okultizma u ovom periodu su oskudni ali dovoljni da se izvedu izvesni zaključci koji bi ukazali da se danas ne radi o potpuno novim fenomenima kod nas već, o njihovoj revitalizaciji. Analizirala sam pomenute ča-sopise koji su izlazili u našoj zemlji od početka XX veka kao i dnevni list "Vreme". Koristila sam i radove naših autora koji su se bavili ovom problematikom u predratnom periodu a koje bih ocenila kao popularnu literaturu.

1.3. O terminologiji i definisanju pojmova: Novi religijski pokreti i kultovi se obično smatraju modernom pojavom, ali su zapravo, iako se znatno razlikuju, nastavak okultnog misticizma krajem XIX i početkom XX veka i istočnjačkih ideja koje su revi-talizovane u šezdesetim i sedamdesetim godinama XX veka.15 U nauci ne postoji saglasnost u vezi s upotrebom jednog termina ko-jim bi se ovaj fenomen označio. Autori govore o para-religiji, im-plicitnoj, surogat, kvazi-religiji, nevidljivoj religiji, alternativnoj spiritualnosti, sektama, kultovima, graničnim religijama, alterna-

14 Tajne br. 6, Beograd, 1994,49. 15 Melton J. G., How new is new?: The flowering of the "new" religi-

ous consciousness since 1965, u: The Future ofthe New Religious Move-ments, (eds.) D. G. Bromley, P. Hammond, Macon, GA: Mercer Univer-sity Press, 1987,47-48. Navedeno prema Hamilton n. d., 417.

tivnim religijama.16 Svaki od navedenih termina opterećen je teo-rijskom ili negativnom konotacijom, dok termin alternativna vera smatram najmanje problematičnim iz više razloga. Pod pojmom alternativna vera podrazumevam religijske i nereligijske koncep-te koji se u određenom trenutku pojavljuju kao alternative zvanič-noj religiji ili "velikim religijama". Alternativan koristim u smislu izbora između dve mogućnosti, dakle, na jednoj strani - oficijelne religije, a na drugoj - alternativnih vera koje nemaju religijski ka-rakter ili alternativnih vera - religija. Upotreba ovog termina opravdana je u smislu u kojem se u logici koriste alternativni su-dovi; oni se jedni drugim mogu zameniti a da se ne izmeni smi-sao. Ako je pak smisao u posebnom obliku duhovnosti, osmišlja-vanju stvarnosti nevažno je da li se to ostvaruje putem oficijelne ili alternativne religije ili vere. Termin alternativna vera je pogo-dan jer uključuje i individualne neinstitucionalne oblike verova-nja i prakse koji se pre mogu definisati kao duhovnost ili netradi-cionalne religije kao što je pokret za ostvarivanje ljudskog poten-cijala ili ateizam. Duhovnost je veoma popularan termin ali se ko-risti u različitim značenjima i obično se u konvencionalnom go-voru upotrebljava kao sinonim za religioznost. Međutim, kada je reč o alternativnim duhovnim pokretima oni se ne vezuju isključi-vo za jednu religijsku tradiciju, već, eklektički kombinuju i inter-

16 Implicit religion (Bailey E., Implicit Religion in Contemporary Society, Kampen: Kok Pharos, 1997); surogate religion (Robertson R., The Sociological Interpretation of Religion, Oxford: Blackwell, 1970); quasi religion, parareligion (Greil A. L., Explorations along the Sacred Frontier: Notes on Para-religions, Quasi-religions and other Boundary Phenomena, In Bromley D. G. & Hadden J. K. (eds. ) Religion and the Social Order, Vol. 3, Part A. Greenwich, CT: JAI Press, 1993. 153-172); invisible religion (Lucmann T., Invisible Religion, New York: Macmillan, 1967). Navedeno prema: Hamilton M., Eating Ethically: 'Spiritual' and 'Quasi-religion' Aspects of Vegetarianism, Joumal of Contemporarj Religion, Vol. 15, No. 1. 2000, 65-66.

pretiraju elemente različitih religija pri čemu se nijedna ne posta-vlja na pijedestal vrhovnog autoriteta, već je "autoritet" okrenu-tost ka sebi i sebstvu.17

Alternativne religije, pokreti i kultovi oslanjaju se velikim delom na preradu elemenata okultnih tradicija, misticizma, is-točnjačkih religija, paganskih kultova, narodnih religija, psiho-terapija što se često podvodi pod paradigmu Novog doba (New Age). Tržište Novog doba karakteriše slobodna razmena već po-menutih verovanja i praksi, ali i sinkretizam koji obuhvata na-učna znanja i hrišćanska verovanja interpretirana u zavisnosti od kulturnog konteksta u kojem pojedinac živi. Postulati ideolo-gije Novog doba se tako mogu naći kod onih ljudi koji se izjaš-njavaju kao pravoslavni hrišćani ali i kod onih koji tvrde da su ateisti i agnostici.18 Novo doba je kulturni fenomen, odnosno supkulturna pojava koja zagovara novi pogled na svet, novog preobraženog čoveka u novom dobu Vodolije. Ideologija No-vog doba prisutna je i u alternativnim oblicima religijskog živo-ta u Srbiji devedesetih godina XX veka, pre svega u spiritual-nim sistemima ali i kod većine vidovnjaka, ekstrasensa često i u vulgarizovanoj varijanti. Dakle, revitalizacija okultizma kroz al-ternativne kultove je uticaj pomodne kulture koja nam stiže sa Zapada a koju usvajamo kao i sve druge instant produkte.

Trebalo bi pojasniti upotrebu pojma okultizam nakon što je već bilo reči o pojmu alternativni religijski kultovi. Termin okultizam (lat. occultus) doslovno znači tajni, sakriven, izvan kruga uobičajenih znanja. Postoje veoma različita mišljenja o to-me šta ovaj pojam obuhvata, kao i u čemu se sastoji njegova ta-janstvenost, sakrivenost. Kao što je već pomenuto, pod ovim poj-

17 Enciklopedija novih religija: nove religije, sekte i alternativni duhovni pokreti, (uvod) uredio Christopher Partridge, n. d., 17.

18 Đorđević J., Zapadna tradicija nastavlja traganja, pogovor u: La-kroa M., NewAge: ideologija novog doba, Beograd: Clio, 2001, 95.

mom se obično podrazumevaju "tajne nauke", fenomeni kao što su: alhemija, magija, šamanizam, spiritizam, tarot, Kabala, gno-sticizam, zen-budizam, spiritualni sistemi, tajna društva, mistici-zam, vidovnjaštvo, hiromantija, astrologija (i drugi načini prori-canja budućnosti),vračanje, veštice i drugo.

Postavlja se pitanje da li o savremenom okultizmu možemo govoriti u skladu s etimologijom kada su informacije o njemu dostupne javno, ne samo kroz bogatu izdavačku delatnost i u našoj zemlji već i putem medija, interneta. Još su prva velika okultna društva Teozofsko - madam Blavacke (1875), kasnije i Antopozofsko - Štajnera, bila javna i veoma popularna. Među-tim, svako okultističko znanje ima svoj egzoterični i ezoterični vid, prvi je dostupan javnosti dok drugi ostaje tajna za neupuće-ne. Tajna se ne može preneti, to je kako tvrde sami okultisti, in-timno unutrašnje iskustvo koje može biti jedino doživljeno, je-zik je siromašan da ga na pravi način obuhvati i opiše. Dok je tajnost srednjovekovnog okultizma poticala od samih okultista i bila u funkciji njihove zaštite, za savremeni okultizam karakteri-stično je još i to da tajnost nameće određeni društveni tretman. Naime, okultizam je tajanstven i zato što je većina nezaintereso-vana za njega i u skladu sa svojim pozitivističkim opredelje-njem ga smatra praznoverjem, dodeljujući mu marginalnu ulogu u kulturnom životu. Iako je okultizam sastavni deo mnogih reli-gija, poznato je da su kroz istoriju neke zvanične religije progo-nile sve što bi im iole ličilo na konkurentska verovanja i praksu.19 Na drugoj strani, suprotstavljanje nauke i okultizma je obostrano. Okultizam se prema zvaničnoj nauci postavio kao "tajna nauka". "Civilizacija neće biti u stanju da dalje uznapre-duje sve dok okultno ne bude prihvaćeno kao nešto samo po se-bi razumljivo - poput atomske energije", kaže Kolin Vilson, ne-

19 U tom smislu, istočnjačke religije su mnogo tolerantnije, naroči-to zen-budizam.

sumnjivo pobornik okultizma. Budući da su mnogi okultni fe-nomeni još uvek nerazjašnjeni i tajni, u bukvalnom smislu reči, čak i za savremena naučna dostignuća, smatram da je upotreba ovog termina opravdana.20

Definisati jedan pojam kao što je okultizam, pod kojim se podrazumeva niz različitih fenomena, pojava, učenja, sistema, ozbiljan je zadatak s obzirom da se često nakon kritičkog preispi-tivanja pokaže da je definicija uopštena, apstraktna, pretenciozna ili pak protivrečna svemu što se u konvencionalnom govoru pod ovim pojmom podrazumeva. U Leksikonu stranih reči i izraza M. Vujaklije, okultizam je "tajna nauka, nauka o okultnom (tj. mrač-nom, skrivenom, natčulnom) o 'mnogim stvarima između neba i zemlje, o kojima naša školska mudrost ne može ni da sanja', kako tvrde okultisti sa Hamletom; učenje o nekim pojavama koje se, kako kažu, ne mogu objasniti običnim putem, tj. na osnovu po-znatih prirodnih zakona. Ovde razlikuju: fizičke (parafizičke) i psihičke (parapsihičke) pojave. U one prve ubrajaju: kucanja, po-jave svetlosti, kretanja i Iebdenja bez dodira (telekineza i levitaci-ja), pojave telesnih likova koji se mogu čak i fotografisati (mate-rijalizacija)-, u ove druge: telepatiju i vidovitost". 1 Ovako shva-ćen okultizam isključuje veoma razvijene okultne sisteme, magi-ju, alhemiju, jogu, spiritualne sisteme i drugo i okultizam svodi iskijučivo na parapsihološke fenomene. Takođe Rečnik srpskohr-vatskog knjizevnog jezika okultizam tretira kao praznoverje koje se zasniva na "verovanju u natprirodne tajanstvene sile u prirodi i čoveku (tj. spiritizam, hiromantija, astrologija, teozofija)".22 Sma-tram da se negativna konotacija koja okultizam tretira kao pra-

20 Vilson K„ Okultizam, Beograd: Ateneum, 1997, 26. 21 Leksikon stranih reči i izraza, Vujaklija M., Prosveta: Beograd,

1972, s. v. okultizam. 22 Rečnik srpskohrvatskog književnog jezika, knj. IV, Novi Sad:

Matica srpska, 1971, s. v. okultizam.

znoverje ne može prihvatiti. Upotreba reči sujeverje, praznoveije u duhu prosvetiteljstva neprimerena je savremenom antropološ-kom shvatanju pojma verovanja (religije).

Neki autori, pobornici okultizma, govore o okultizmu23 ižbe-gavajući da ga eksplicitno i defmišu, ili ga definišu na taj način što fenomenima koji spadaju u okultizam pripisuju realno posto-janje. Petar Andervud smatra da se pod ovim terminom obično prikriva, misticizam, teozofija, spritizam, međutim, radi se više o specifičnom studiranju teorija i vežbi koje vode do postignuća vi-ših nivoa mozga i duha. Praktična upotreba ovih ideja ponekad stvara veoma značajne objektivne fenomene.24 Najčešće se i ne može govoriti o naučnoj definiciji već o deskriptivnim definicija-ma koje imaju promotivni karakter. Takve su definicije P. Petro-vića, M. Marjanovića, C. Zorina, A. Bazale, autora koji su među prvima kod nas, dvadesetih godina XX veka, pisali o okultizmu. Radi se naime, o svemu onome što je tajanstveno, sakriveno i "nadosjetilno" u čoveku i oko njega, kako kaže M. Marjanović.25

Zorin okultizam tretira kao psihičke pojave s posebnom energi-jom koja izlazi iz živčanog sistema čoveka26, dok Bazala27 smatra da je to nauka o tajnim silama, o izvoru gde se one stiču, o znanju koje se po njima dobija i o veštini koja se po njima vrši. Za Petro-vića28 okultizam je skup dogmi i doktrina koje doprinose da čo-vek upozna sebe, razvije posebne duhovne sposobnosti i moći ko-je zatim rezultiraju praktičnim uspehom u svakodnevnom životu.

23 Npr. Kolin Vilson, ibid. 24 Underwood P., Dictionary of the occult supernatural, Fontana,

Coolins, London, 1978, s. v. occultism. 25 Maijanović M., Okultizam i esoterija, (prema predavanjima u

Zagrebu 1921). 26 Zorin C., Problem psihičkih pojava, Zagreb 1939, 31. 27 Bazala A., Tajanstvene pojave (okultizam), Zagreb 1924, 4. 28 Petrović P., Okultistička enciklopedija (sve tajne nauke), Beo-

grad, s. a. 9.

U traganju za adekvatnim određenjem pojma, uzimajući u obzir i okultno obojena shvatanja okultista o tome šta pod ovim pojmom podrazumevaju, gotovo da nema sveobuhvatne definicije ovog fenomena. Elijade preuzima neodgovarajuću definiciju Edvarda Tiijakiana. Pod okultnim "podrazumevam namerne delatnosti, umijeća ili postupke koji se: a) bave sakrivenim ili tajnim snaga-ma u prirodi ili kosmosu što se ne mogu mjeriti ili utvrditi instru-mentima savremene znanosti i b) koje imaju za željene ili namje-ravane posledice, empirijske rezultate, kao što su saznavanje em-pirijskog tijeka događaja ili njegovo mijenjanje... Nadalje, ukoli-ko okultno djelovanje ne izvodi bilo tko, nego netko ko je stekao određeno znanje ili umijeće potrebno za obrede te ako ga prenosi na druge (ali nije i javno dostupno) organizovano, vješto i meto-dom obreda, možemo govoriti o tim djelatnostima kao okultnom znanju ili umijeću".29 Prvi deo definicije ne izdvaja okultizam kao nešto specifično u odnosu na magiju (iako je magija njegov sa-stavni deo), dok se u drugom delu naglašava organizovano preno-šenje "tajnog znanja" putem inicijacije, što jeste bitna odlika okultizma ali ne i specifičnost u odnosu na druge. Naime u goto-vo svim plemenskim inicijacijama se prenosi "tajno znanje" ali ono može biti vezano za mitologiju.

Budući da okultizam posmatram kao alternativni oblik reli-gijskog života, neophodno je vratiti se na početak jer je potreb-no definisati pojam "religije" i odrediti okvire istraživanja. Sma-tram to danas daleko težim poslom budući da su oblici u kojima se pojavljuje raznovrsni i da je, dakle, veoma teško povući jasnu granicu između religije i nereligije. Međutim, ova pitanja mogu biti predmet posebne rasprave. Jedan verski sistem smatram re-ligijskim ako, poslužiću se definicijom Đure Šušnjića, sadrži

29 Elijade M., Okultizam, magija i pomodne kuiture, GZH, Zagreb 1981, str. 66, preuzeta definicija iz Edvard Tiryakian, Prema sociologi-ji ezoteričke kulture, Američki časopis za sociologiju 78 (de. 1972)

verovanja, stavove i ponašanje u odnosu na apsolutnu i mističnu moć koja se u vremenu otkriva u raznovrsnim oblicima.30 Po-jam apsolutne i mistične moći, kao analitička kategorija, omo-gućava nam da uključimo najrazličitije oblike verskog ispolja-vanja uključujući i svetovne oblike, magiju, uopšte alternativne oblike koji dakle, postoje paralelno s konvencionalnim predsta-vama o bogu, natprirodnim ili onostranim.

Obično se u definisanju religije kao specifična razlika u odnosu na širi pojam, kulture, izdvajaju određene komponente, pa je tako religija "organizovani skup verovanja, osećanja, simbola, kultnih radnji i moralnih propisa vezanih za ideju ili zamisao o "onostranom biću".31 Okultizam ima gotovo sve ele-mente u većem ili manjem obimu, na primer, komponenta orga-nizacije nije uvek prisutna iako se često može govoriti da je u svom razvoju okultizam težio i teži organizovanju. Da li se tu radi o kultovima (kultovi nesvesnog, kako ih naziva Z. M. Sla-vinski)32, sektama (kako ih tretira Pravoslavna crkva33) ili čak crkvama, kako sebe često nazivaju (na primer, Bela Gnostička crkva34 ili Sajentološka crkva)? Tretirati neke duhovne škole kao sekte opravdano je ako se prihvati da je sekta grupa sledbe-nika nekog posebnog verskog mišljenja ili pravca (od lat. sequi - slediti, ići za nekim /nečemu/). Tretirati spiritualne sisteme

30 Šušnjić Đ., Religija I, Pojam, struktura, funkcije, Beograd: Či-goja štampa, 1998, 56. U tekstu je data uža definicija.

31 Pavićević V., Sociologija religije, sa elementima fdozofije religi-je, Beograd: BIGZ, 1988,17.

32 Slavinski M. Ž., Psihonauti unutrašnjih svetova, izdanje autora, Beograd, 1976, 7.

33 Časopis Beogradski dijalog, br. 1, 2, Beograd 1997/98. 34 Postojala je kod nas osamdesetih ali je prestala s radom

početkom devedesetih, kako kaže "patrijarh" te crkve, Ž. M. Slavinski. Međutim u časopisu "Beogradski dijalog", navodi se da još uvek posto-ji, što potkrepljuju adresom sajta na Internetu. lbid., 34.

kao sekte (lat. seco, secare - seći, odseći; odvajanje, cepanje) koje su se odvojile i otcepile, kako se obično sreće u teološkim tumačenjima, je netačno. Nisu se mogle otcepiti od Pravoslav-ne crkve kad nikad nisu ni bile njen sastavni deo. Ovo doktrinarno tumačenje se može odnositi samo na hrišćanske verske grupe iz doba Reformacije ali ne i na nove religijske pokrete i kultove. Ako se u ovom slučaju misli na "odvajanje" -preuzimanje vernika, mogu izneti samo jedno zapažanje. Nai-me, veliki broj ispitanika koji se bavi spiritualnim razvojem iz-jašnjava se kao pravoslavan, čak su neki izjavili da su počeli da odlaze i u crkvu, što ranije nisu činili.

Pod pojmom okultizam podrazumevaću skup fenomena koji se zasnivaju na uslovno rečeno religijskom shvatanju sveta, koje implicira postojanje dve realnosti: profane i sakralne, ovostrane i onostrane. Poznato je kakve terminološke nedoumice izaziva upotreba pojma "sveto". Uočena je suštinska razlika između svetog i profanog na osnovu njihove moći i vrednosti. Za ovaj rad relevantno je da sveto predstavlja samo jedan od "zname-nja" nesvesnih sadržaja koji podrazumevaju jednu "Višu real-nost". Ako pojedinac nastoji da uspostavi komunikaciju i "spo-zna" ove nesvesne sadržaje u tom smislu možemo govoriti i o jednom vidu religijskog iskustva. Suprotstavljenost svetog i profanog analogna je suprotstavljenosti nesvesnog i svesnog, to su dva odvojena sveta, dve realnosti. U tom smislu, dajem i operacionalnu defmiciju okultizma: okultne fenomene karakte-riše nastojanje pojedinca ili grupe ljudi da pređu granice ovo-strane realnosti i dopru do sfera koje su im u uobičajenim okol-nostima nedostupne. To postižu aktiviranjem naročitih latentnih sposobnosti ili moći, koristeći određene tehnike a na različite načine, dva su osnovna:

a) korišćenjem usluga osoba za koje se veruje da su te grani-ce već prešle,

b) razvijanjem sopstvenih spiritualnih sposobnosti.

Tako prvom načinu odgovara: astrologija, hiromantija, tarot, vidovitost, kristalomantija (i drugi načini proricanja), spiritizam, magija a drugom, alhemija, Kabala, joga, zen-budizam, sufi-zam, sistemi spiritualnog razvoja i drugo. Može se uočiti da prvi način preferira okultnu praksu dok je za drugi karakteristično da pored prakse imaju veoma razvijena učenja. U ovoj knjizi se ba-vim vidovnjaštvom i sistemima spiritualnog razvoja, prvi feno-men se može smatrati okultnom praksom, dok drugi ima razvi-jen i svoj teorijski deo. On podrazumeva da se do vidovitosti može doći razvijanjem latentnih sposobnosti putem određenih tehnika i celokupnog rada na sebi, zato su mnogi okultisti skloni da negiraju vidovitost "profesionalnih vidovnjaka" smatrajući ih šarlatanima. "Okultisti" su vidovnjaci, spiritualni učenici i učite-lji dok bi klijenti vidovnjaka bili samo korisnici okultnih usluga.

U ovom istraživanju pokazalo se korisnim razlikovati klasič-nu vidovitost i spiritualnu vidovitost. Klasična se odnosi na vi-dovnjačku praksu u Beogradu dok se spiritualna vidovitost od-nosi na spiritualne sisteme u kojima vidovitost nije cilj već pra-teća pojava sveopšteg duhovnog razvoja individue.

U skladu s gore pomenutom operacionalnom defmicijom okultizma, pod vidovitošću podrazumevam navodnu latentnu sposobnost vančulnog "gledanja" koja ukida prostorno vremen-ska ograničenja i omogućava komunikaciju s onostranim. Vido-vite osobe kroz vidovnjačku praksu omogućavaju da i klijent, preko posrednika, spozna ono što je u uobičajenim okolnostima nedostupno. Ovim terminom obuhvatila sam, između ostalog da ne bih nepotrebno nabrajala, sve one: proroke, ekstrasense, isce-litelje, bioenergetičare, bioenergopsihoterapeute, bele magove, čudotvorce, duhovne iscelitelje, šamane, hiromante, numerolo-ge, astrologe, duhovne lekare i druge koji u svojoj okultističkoj praksi koriste vidovitost. Pod sistemima spiritualnog razvoja podrazumevam one sisteme u kojima pojedinci nastoje da po-sebnim tehnikama i vežbama razviju latentne sposobnosti koje

će ih dovesti do dublje spoznaje, poniranja u suštinu bića i du-hovnu evoluciju ili samoisceljenje a sve to u cilju boljeg snala-ženja i ovladavanja svakodnevnim životom. Dakle, vidovnjaš-tvo i spiritualne sisteme posmatram kao socio-kulturne fenome-ne koji imaju religijske karakteristike te se, stoga, mogu smatra-ti i alternativnim religijama i kultovima.

2. O teorijskom okviru i pristupima

Veliki broj naučnika, različitog profila, pokušao je da obja-sni popularnost novih religijskih pokreta i kultova, ali ni jedna teorija ne pruža sveobuhvatan odgovor niti doprinosi razumeva-nju većine problema. Pre svega, mnoštvo je pokreta, grupa i kultova koji nisu empirijski proučeni a većina teorija se bazira na istraživanjima malog broja ili čak samo jednog primera, pri čemu se i ne koriste rezultati postojećih istraživanja. Problemi su znatno kompleksnije prirode, proishode iz različitih definici-ja religije kao i iz teorijskih pristupa proučavanju religije. U za-visnosti od toga postavlja se pitanje: da li možemo govoriti o New Age pokretima, ili o duhovnim pokretima koji su usredsre-deni na samousavršavanje pojedinca, kao religijskim pokretima. Ukoliko se složimo da jesu, u kojoj meri zahtevaju novu teorij-sku konceptualizaciju religije, ako su se sve dosadašnje pokaza-le na određene načine nedovoljnim ili čak netačnim. Teorijska anomija, kada je reč o istraživanjima religije, u odnosu na druge segmente kulture, mogla bi da se prevaziđe posmatranjem malih verskih zajednica i novih oblika religioznosti kao malih labora-torija. Jedna od teorija koja pokušava da objasni njihovu popu-larnost, baš u određenomperiodu, je teorija koja se poziva na krizu moderaog doba. Procesi industrijalizacije, urbanizacije, poljulja-

nih temeljnih vrednosti društva, slabljenje uticaja porodice, za-jedništva, nestabilna politička situacija, egzistencijalna ugrože-nost samo su neki od pokazatelja krize modernog i postmoder-nog društva koja doprinosi da se ljudi opredeljuju za kultove za koje veraju da mogu da im pruže sigurnost i reše njihove pro-bleme.

U ovoj knjizi korišćene su različite teorijske perspektive iz kojih su posredno tumačeni fenomeni, vidovnjaštvo kao magij-ski kult i fenomen duhovnih škola kao spiritualni kult. Primarno se oslanjam na neke od neofunkcionalističkih postavki koje u religiji vide draštveni i kulturni podsistem, koji i u savremenom društvu praža smislene odgovore na subjektivna pitanja o svetu i životu. Ova funkcija religije aktuelizira se posebno u uslovima povećane nesigurnosti i draštvenih kriza. U tom smislu, Jinge-rova definicija religije ističe sistem verovanja i prakse koje ljudi koriste u suočavanju sa suštinskim životnim problemima.35 Me-dutim, ovako široko shvatanje religije ne samo da pod pojam re-ligije svrstava i sve ideološke i verske prakse, već ne uzima u obzir kulturne i socijalne konstrukcije onoga što se u konkret-nom draštvu i kulturi smatra suštinskim problemima.36 Religija utiče na socijalne konstrukcije stvarnosti i legitimiše simbolički univerzum.37 Savremeni oblici religijskog života su toliko pro-menljivi i različiti jer nam moderno draštvo praža mogućnost da biramo različite mehanizme za prevazilaženje biološke dato-sti. U tako bogatoj ponudi znanja, iskustava, doživljaja biramo

35 Yinger M., Religion, Society and the Individual, New York: Mac-millan, 1957,9; YingerM.,TheScientificStudyof religion, London: Ro-utledge. 7.

3 Hamilton M., Sociologija religije: teorijski i uporedni pristup, Be-ograd: Clio, 2003,41.

37 Berger P. L., i Luckmann T., Socijalna konstrukcija zbilje, Za-greb: Naprijed, 1992.

obično ono što ima najblagotvorniji uticaj na naš privatni život. Lukman u teoriji nevidljive religije izdvaja nekoliko važnih pi-tanja koja upravo odražavaju preovlađujuće vrednosti modernog društva: samoostvarenje, samoiskazivanje, pokretljivost, seksu-alnost i porodica.38 To su upravo vrednosti koje Ieže u osnovi i spiritualnih i magijskih kultova u Beogradu kojima ljudi pribe-gavaju kako bi dali drugačiji smisao stvarnosti, ma koliko nama upravo njihovo "utočište" u kultovima izgledalo besmisleno, la-koverao i iracionalno. Pojedinac bira obrazac koji ne mora biti racionalan, dobija odgovore na pitanja koji ne moraju biti tačni, ali na taj način konstruiše stvarnost koja će uvesti red u haos, zadovoljiti određene potrebe i želje. Vera ljudi na primer, u spo-sobnost vidovnjaka, u mogućnosti koje pruža spiritualni razvoj, u astralna putovanja, dejstvo bele i crne magije ne može se oce-njivati kao istinita ili neistinita (u spoznajnom smislu), ako se oni koji veruju osećaju sigurnije, ispunjenije, ako smatraju da su postigli duševni mir, to je dovoljan dokaz da je ostvarena emo-cionalna funkcija i da je besmisleno uveravati ih racionalnim putem da se radi o iluziji. Pri utvrđivanju formalnih karakteristi-ka lokalnih verzija okultizma u Beogradu, polazna teza bila je da se jedan skup ideja, verovanja i prakse može javiti u religij-skom obliku, iako, naizgled, po svom sadržaju ne mora imati re-ligijske karakteristike.

Religijski oblici života postaju stvar privatnog izbora, a u tom smislu se i rađa nevidljiva religija koja izlazi na tržište na kojem vlada koncept pluralizma. Iako je Burdije umanjivao di-menziju transcendentnog i svetog, te koristeći ekonomski model proširio materijalističku kritiku na oblast religije, kako bi razot-krio specifične interese religijskih funkcionera, sveštenika, pro-roka i čarobnjaka, upravo bi i ovaj aspekt tebalo uzeti u obzir

38 Zrinščak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Prav-ni fakultet, 1999, 33-34.

kada je reč o alternativnim religijskim kultovima u Beogradu.39

Istoričari religije, poput Elijadea, svakako bi ovakav pokušaj ocenili kao ekonomski redukcionizam, jer, posmatraju religiju kao sui generis fenomen nesvodiv na ekonomsku dimenziju. Danas, međutim, neke od novijih teorija upravo akcentuju ko-mercijalizaciju religije kao bitan faktor u savremenom razume-vanju religijskih procesa.40 Komercijalizacija se posebno vezuje za religijske pokrete Novog doba koji nastoje da postignu što veću privlačnost na tržištu nudeći simbiotičku vezu s globalnim potrošačkim mentalitetom. Kao vrhunski oblik mistifikacije, re-ligija transformiše ovozemaljske političke i ekonomske interese u, navodno, ne-ovozemaljske ideale. Putem religijskih formi i simbola arbitrirane socijalne relacije transformisane su u natpri-rodne relacije. Političko uređenje i ekonomski sistem, na taj na-čin, kroz božansku potvrdu religije izgledaju naturalizovano.41

Proizvodnja religijske ideologije koristi princip "ideologijske al-hemije" po kojem je preobražavanje socijalnih odnosa u natpri-rodne, upisano u prirodu stvari.42 Religijsko polje je takmičar-sko i profitabibio tržište u kojem se ljudi bore za ostvarenje ma-terijalnih i simboličkih resursa vezanih za "sveti kapital". Osnovni religijski funkcioneri, sveštenici i proroci, bore se kako bi svoje potrošače laike snabdeli religijskim dobrima i uslugama (milost, oprost, spasenje). Smatram da kategoriju proroka, koju

39 Bourdieu P., In Other Words: Essays Toward a Reflexive Socio-logy. Matthew Adamson (trans.) Stanford: Stanford University Press. Navedeno prema: Hugh B. U., Sacred Capital: Pierre Bourdieu and the Study of Religion, Method and Theory in the Study ofReligion 15, Ko-ninklijke Brill NV, Leiden, 2003,355.

40 York M., New Age Commodification and Appropriation of Spiri-tualitv, Journal of Contemporary Religion, Vol. 16, No. 3,2001, 370.

4 Ibid. 362. 42 Bourdieu P., The genesis and structure of the religious field,

Comparative Social Research 13, 1991, 5.

koristi Burdije, možemo shvatiti nešto šire, odnosno, tu bi spa-dali svi alternativni religijski funkcioneri, u odnosu na funkcio-nere oficijelne religije, koji se ponašaju kao "nezavisni predu-zetnici", nudeći alternativne oblike spasenja ili nove, poboljšane spiritualne proizvode devalvirajući, na taj način, one koje pro-moviše tradicionalna crkva.43 U tom smislu, alternativne religij-sko-magijske funkcionere u savremenoj kulturi kao što su: vra-čare, vidovnjaci, proroci, ekstrasensi, psihoenergoterapeuti, ukratko, sve oni koji ne spadaju u funkcionere zvanične religije (sveštenike, monahe, teologe), kao i same sveštenike, odnosno, popove, posmatram kao one koji su na istom zadatku, manipuli-sanja svetim resursima u funkciji ostvarivanja političkih i soci-jalnih interesa.

Sirenju teorijske i metodološke perspektive u istraživanju reli-gije doprinela su upravo pitanja postavljana u vezi s alternativnim religijskim pokretima, spiritualnim kultovima, ritualnim lečenjem - kultom uma i tela, političkom upotrebom religije koje su posta-vili tvorci i zagovornici teorije racionalnog izbora Stark, Bejn-bridž i Janakon. Oni baštine rezultate mnogih prethodnih teorija koje su dalje razvijali i primenili na veliki broj konkretnih oblika religije. Posebno je primenjiva na tumačenje nastanka i razvoja sekti i kultova. Samo određenje religije koje daju ovi istraživači veoma odgovara tumačenju novih religijskih pokreta jer se poziva na pokušaj da se zadovolje želje, odnosno, da se dođe do adekvat-ne nagrade koja se ne može dobiti svetovnim sredstvima. Koriste-ći pojmove objašnjenje i kompenzatori, po njihovom shvatanju, religija pruža posebnu vrstu objašnjenja koja se odnose na natpri-rodno. Pošto nema stvarne nagrade religija nudi objašnjenje koje se poziva na natprirodne sile, a očekivane i željene nagrade smeš-ta u daleku budućnost ili neki drugi neproverljiv kontekst. Religi-ja nudi opšte kompenzatore dok magija sadrži specifične koji se

43 Bourdieu P„ op. cit., 22-24.

ne zasnivaju na konceptu natprirodnog.44 Ona se bavi ostvariva-njem konkretnih ciljeva te je podložna empirijskoj proveri, među-tim, u "magijske" tvrdnje se veruje bez obzira na to da li postoje empirijski dokazi za njihovu istinitost. One mogu da se pokažu i neuverljivim ako se na odgovarajući način provere. Magijski kul-tovi tako obezbeđuju kompenzatore za niz konkretnih želja.45

Istraživači često nove, alternativne oblike religijskog života smatraju religijama ili kvazi-religijama budućnosti, međutim, ima i onih koj i osporavaj u nj iho v religij ski karakter tvrdeći da se ti pokre-ti samo koriste "jezikom religije" a predstavljaju terapije ili tehni-ke 46 Budući da se u okviru spiritualnih sistema ističe duhovni raz-voj koji je po pravilu u vezi s verom u apsolutnu ili mističnu moć, ma kako se ona raznovrsno i različito shvatala, smatram da možemo govoriti o konceptima karakterističnim za alternativne religije i kul-tove. Mistički elementi, kao glavna odlika kultova, u kojima se po-tenciraverovanjeuduhovnojedinstvo svih stvari, duhovnu evolu-ciju, medijumska ili ekstatička iskustva i polimorfizam, jesu ka-rakteristika po kojoj se i "spiritualni sistemi" razlikuju od sekti47 i

44 Stark R., Reconceptualizing religion, magic, and science, Review of Religious Research, 2001. vol. 43:2. 110-113; Hamilton M„ op. cit. 352-370.

45 Objašnjavaju nastanak kultova kroz tri procesa: psihopatološki, preduzetnički i model razvoja potkultura. Videti više o tome: Hamilton M„ op. cit„ 407.

Hamilton M„ op. cit. 425. Nadrugoj strani, običnoseputemmedija oglašavaju antikultne organizacije koje upozoravaju da se iza tehnika i tera-pijakrijudestruktivnesatanističkesekte. Takvii slični stavovi samo zama-gljuju pravu sliku i otežavaju istraživanje ovih grupa koje se, usled ova-kve klime, zatvaraju i odbijaju mogućnost komunikacije s istraživačima.

47 Sekta - samo u smislu grupe sledbenika nekog verskog učenja koja se odvojila od crkve i koju je crkva odbacila ili osudila. Kultovi, za razliku od sekti, ne predstavljaju šizme utemeljenih verskih organi-zacija u jednom društvu.

oficijelne religije. Za određivanje kulta neki autori koriste i krite-rijume kao što su: individualnost, slaba organizovanost, devijant-nost verovanja i veroispovedne prakse, prolaznost, poreklo van okvira zvaničnih religija.48 Škole za duhovni samorazvoj ili spri-tualni sistemi mogu se smatrati kultovima jer su obično uvezeni, dakle, predstavljaju novinu u odnosu na vere u našem društvu ili su pak nastali "inovacijama" osnivača ili "uvoznika" kulta. Ka-rakteriše ih labava organizacija i članstvo koje često veoma lako prelazi iz jednog kultnog pokreta u drugi. Kultni pokreti kod nas imaju svoje pristalice i pripadnike. Pristalice se okupljaju oko osnivača kulta i obično su to u početku prijatelji, rođaci koji po-staju pripadnici kulta, a zatim, taj krug se širi popularizacijom u štampi, na radiju i televiziji, internetu ili organizovanjem preda-vanja i "škola". Razlika između pristalica i pripadnika kulta je značajna jer se kao relevantna grupa za istraživanje najčešće uzi-maju samo pripadnici. Mnogo veći broj je onih koje sam označila kao pristalice, koji obično posećuju predavanja, čitaju određenu literaturu i postaju "učenici" u školama za duhovni razvoj ali ne pristupaju kultnom pokretu kao članovi, već nastavljaju samostal-no da rade na svom "duhovnom razvoju". Stark i Bejnbrindž raz-likuju tri nivoa organizacije kulta: najslabije organizovana vrsta kulta ili publika, nešto organizovaniji tip su nazvali klijentelom i treći tip je kultni pokret koji podrazumeva i najviši stepen organi-zacije u odnosu na prethodna dva. Kultna publika najčešće pose-ćuje predavanja ili konzumira kultne doktrine posredstvom popu-larne literature, časopisa, novina, radija i televizije. Kultna klijen-tela koristi usluge koje pruža lider kulta ali više u formi odnosa terapeut i pacijent. Kultni pokret je jedini verski u pravom smislu reči jer nudi opšte kompenzatore i odgovore na pitanja o smislu života, dok kultovi publike i klijentele nude samo specifične kompenzatore koji mogu biti na nivou zabave u slučaju publike

48 Ibid., 437.

ili nešto vrednije kompenzatore u slučaju klijentele 49 Razlika ko-ju Stark i Bejnbridž prave između kulta klijentele i kultnog pokre-ta je zasnovana na pruženim kompenzatorima i oslanja se na raz-liku između magije i religije. Tvrdeći da je klijenteli ponuđen ma-gijski sistem a da su kultni pokreti religijski, ovi autori se drže dirkemovske ideje da nema religije bez religijske organizacije. Na taj način zanemaruju individualnu religioznost onih koji ne pripadaju ni jednom organizovanom tipu religije. U takvoj tipolo-giji je zanemarena grupa onih koji nakon faze u kojoj su tretirani kao publika i klijentela ne postaju pripadnici kultnog pokreta, iako i dalje samostalno nastavljaju da čitaju određenu literaturu, upražnjavaju metode, na primer, transcendentalne meditacije i iz-građuju jedan mistički pogled na svet.50 U tom smislu, možemo govoriti i o individualnoj religioznosti onih koji prevazilaze kon-ceptualne granice različitih religijskih (i magijskih) tradicija, i bez stega i ograničenja kombinuju različite ideje i prakse, što nudi osećanje postojanja hčnog sistema verovanja.51 Kao što sam već naglasila osnovna karakteristika novih alternativnih vera je holi-stički pristup i eklektičnost. Spiritualni kultovi u Beogradu takođe nastoje da objedine elemente okultnih sistema Zapada ili Istoka, neke elemente različitih najčešće istočnjačkih religijskih učenja, znanja iz zvaničnih naučnih disciplina, kao i onih alternativnih. Na taj način se stvara, ili bolje reći osnivač kulta stvara, sistem koji velikim delom predstavlja kompilaciju obogaćenu njegovim

49 Stark R., Bejnbridž V. S., O crkvama, sektama i kultovima: uvodni pojmovi za jednu teoriju verskih pokreta, u: Proroci, "nove isti-ne", sekte i kultovi (Šta treba da znamo o novim religioznim pokreti-ma?), priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998, 53.

50 Ibid., 112-121. 51 Videti: Bloh ističe individualizam u altemativnoj i kontrakultur-

noj spiritualnoj mreži (New Age, Neo-paganizam). Bloch J. P., Indivi-dualism and community in altemative spiritual magic, Journal for the Scientific Study ofReligion, jun 1998, Vol. 37, Issue 2,286-303.

"novim uvidima", kako bi bio prilagođen savremenom čoveku i "očišćen" od elemenata koji bi predstavljali balast, kao što su ritu-ali, potpuno posvećivanje spiritualnom životu u manastiru, dugo-trajno meditiranje koje zahteva posebne uslove. Za razliku od sekti, kultova i pokreta koje odbacuju svoje okruženje, spiritualni kultovi nude pre svega duhovni razvoj i otkrivanje i razvijanje sakrivenih potencijala koji bi bili u službi lične afirmacije i veće prilagođenosti životu u savremenom društvu. Otuda je i razumlji-vo da je ponuda na "spiritualnom tržištu" mnogo veća i raznovr-snija od same potražnje i da lideri ovih kultova produkuju nove tehnike preko noći kako bi bili konkurentni na komercijalizova-nom verskom tržištu.

Dakle, koristim termin spiritualni sistem ili duhovne škole, pre svega kao tehnički termin koji je korišćen od strane samih po-klonika i pripadnika. Usvojila sam ovaj termin ne samo u nedo-statku adekvatnijeg termina već i iz razloga što on odražava i na-stojanje samih pripadnika novih religijskih pokreta da "spiritual-no" suprotstave "religijskom" u konvencionalnom smislu reči. Međutim, istraživanje je pokazalo da možemo govoriti o kultovi-ma i kada je reč o spiritualnim sistemima ali i vidovnjacima gde su najprisutniji magijski kultovi. Za razliku od Starka i Bejnbri-dža koji smatraju da magijski kultovi nude posebne kompenzato-re koji nisu natprirodne vrste, što smatram uticajem onih teoreti-čara religije koji suprotstavljaju religiju magiji i obratno52, miš-ljenja sam da i magijski kultovi počivaju na obećanju nagrada ko-je se povezuju s nekim izvorom apsolutne ili mističke moći, ne-definisanim silama van prirode koje mogu biti u čoveku ili van njega. U tom smislu, vidovnjačku praksu kao oblik neokultizma u domaćoj varijanti možemo tretirati i kao religijsko-magijski kult. To su upravo koncepti na kojima počivaju verovanja u vidovnjaš-

52 Stark R., Bejnbridž s. v., O crkvama, sektama i kultovima.... op. cit., 52.

tvo, ili bolje rečeno, primarni koncepti koje je pokazalo istraživa-nje. Religija i magija su suštinski povezane i u praksi ih je teško razgraničiti. Savremeno vidovnjaštvo koncipirano je kao moć ko-ja se stiče pod kompeticijom Boga, sveca ili neke nedefinisane vi-še sile na koje se vidovnjaci neprestano pozivaju u proricanju bu-dućnosti. Magijska komponenta dolazi do izražaja kada navodno otkriju uticaj crne magije i pristupe ritualima bele magije kako bi je otklonili. Magijski kultovi nude specifične kompenzatore, na primer, lečenje neke bolesti lekovima zvanične medicine je na-grada, međutim, kao što pokazuju istraživanja kada zakaže zva-nična medicina pojedini ljudi pribegavaju alternativnoj medicini koristeći "čarobne napitke", nose amajlije i talismane ili otklanja-ju crnu magiju za koju veruju da je uzrok bolesti. Dakle, pribega-vaju specifičnim kompenzatorima, odnosno, obećana im je na-grada koja ne podleže verifikaciji. Kompenzatori se zasnivaju na veri i nadi a ne na znanju. Dešava se da se obećana nagrada dobi-je tj. nada ispuni čime se učvrsti vera u moć magijskog kulta ali u protivnom ne podleže verifikaciji jer uvek može da se pravda ja-čom magijom ili greškom u magijskom ritualu. Religijsko-magij-ski kultovi koje nude vidovnjaci u Beogradu su kultovi tipa kli-jentele, jer odnos između vidovnjaka ekstrasensa, energoterapeuta i drugih više ima odlike odnosa između terapeuta i pacijenta ili savetodavca i klijenta.53 Vidovnjaci nude opšte kompenzatore proricanjem (sreće, uspeha, rešenja problema) i na taj način obe-ćanu nagradu smeštaju u budućnost. Verovanja u budućne doga-đaje su konceptualno sinkretistička budući da uključuju različite koncepte, od fatalističkog odnosa prema sudbini do sudbine koju određuje Bog, s varijacijama mogućih uticaja i izbora sudbinskog puta. Međutim, vidovnjaci su profiteri u datom trenutku, profitira-ju na "viđenjima" sadašnjosti jer prethodno navedeni koncept bu-dućnosti koji nudi kompenzatore zasnovane na religiji biva dove-

53 Ibid.

den u pitanje konceptima crne magije koja utiče moćnije i od sa-mog Boga, budući da može da menja sudbinu koju je predodredio Bog. Ovaj odnos je, pre svega, hipotetički jer u praksi nije jasno izražen niti koncipiran. Ma koliko klijenti bili zainteresovani za budućnost ili pitanja o smislu života, sadašnjost je ono što većina njih želi da promeni, a upravo na tome profitiraju i magijski i spiritualni kultovi.

Veoma važno pitanje koje neke teorije uzimaju u razmatra-nje je pitanje konverzije, preobraćenja u nove religijske kultove i pokrete. Jedna od teorija je takozvana sekularizacijska teorija koja je doživela veliku kritiku budući da je u suprotnosti s em-pirijskim činjenicama. Naime, ova teorija zagovara ideju o sve manjem uticaju religije na svakodnevni život savremenog čove-ka koji se u donošenju odluka ne rukovodi više religijskim po-gledom na svet. Religija, u tom smislu, može da oživljava po-vremeno ali privremeno, ne može da ugrozi racionalistički po-gled na svet te gubi društvena značenja koja je nekada imala. Do konverzije, po mišljenju teoretičara sekularizacije dolazi pod uticajem nekih spoljašnjih faktora kao što su veze konverti-ta s članovima verskih organizacija čije uticaje prima pasivno, usvajajući verovanja koja zatim vode do korenite promene i u ponašanju konvertita.54 Teoriju sekularizacije zamenile su teori-je koje veću pažnju poklanjaju samom iskustvu preobraćenika, odnosno, njegovom aktivnom učestvovanju u procesu preobra-ćenja. Uglavnom se istražuju radikalni primeri preobraćenja jer svako članstvo u religijskim pokretima i kultovima ne znači automatski i preobraćenje. Članovi mogu u izvesnom stepenu da prihvataju ili izražavaju saglasnost s verovanjima ali ne mo-raju da se potpuno preobrate. Ovo je veoma čest slučaj i u našoj

54 Richardson J. T., Studies of Conversion: Secularization or Re-enchantment, u: P. E. Hammond (ed. ) The Sacred in a Secular Age, Berkeley: University of California Press., 1985, 105.

sredini, jer, mali broj onih koji se zainteresuju, prisustvuju sa-stancima na kojima se promoviše neki religijski kult, prođu i kroz proces preobraćenja. Mali broj njih ostane duže vreme pri-padnik kulta, obično ga većina napušta za nekoliko meseci do godinu dana. Preobraćenje je radikalna promena pogleda na svet koja podrazumeva da novi član potpuno internalizuje vrednosti i verovanja a do tog nivoa dospe zaista mali broj vernika. Među-tim, idealtipski model nam govori o tome da članovi svesno tra-že ili tragaju za smislom života i za novim načinima življenja. Dakle, potencijalno preobraćenje je podstaknuto aktivnom po-tragom za novim značenjima, novim vrednostima i pogledom na svet a ne nekim trenutnim događajem izvan kontrole vernika.55

Veliki broj radova na temu preobraćenja može se objasniti i po-sebnim interesovanjem za pitanja koja su pokrenuta unutar pro-blema konverzije a to su pitanje ispiranja mozga u novim, alter-nativnim pokretima i kultovima kao i ezoterični sadržaji koji privlače posebno mlade ljude.56 Teza o ispiranju mozga u sekta-ma i kultovima je možda i najprisutniji javni diskurs u mnogim zemljama podsticana od strane medija i antikultnih pokreta koji obično nastaju u situacijama povećanog interesovanja za alter-nativne religije i kultove. U tom smislu, čak i samo uvidom u medijske kampanje možemo govoriti o identičnoj situaciji u Sr-biji. Ova teza je međutim kritikovana od strane istraživača koji nisu našli empirijske dokaze koji govore u prilog tezi o ispiranju mozga.57 Optužbe za manipulaciju su, međutim, očekivani od-

55 Straus R., Religious Conversion as a Personal and Collective Ac-complishment, Sociological Analysis 40, 2,1979, 158-165.

Snow D. A., Machalek R., The Sociology of Conversion, Annual Review ofSociology 10, 1984, 67-190.

57 Barker E., Religious movements: cult and anti-cult since Jone-stown, Annual Review ofSociology 12. 1986, 329-346. Barker A., Novi religijski pokreti: praktičan uvod Niš: Zograf, 2004, 34-38.

govor kada se normalni pojedinci priključe religijskoj grupi ko-ju ostali pripadnici društva smatraju čudnom i nastranom. Priče o kontroli uma imaju za cilj da se pokreti diskvalifikuju i poten-cijalni članovi zastraše kao i da se opravdaju metode i potezi koje preduzimaju članovi porodice i antikultne organizacije koje se bave deprogamiranjem bivših članova.58 Istraživanja Elen Barker su pokazala, u nekim slučajevima, jačanje osečaja soli-darnosti u religijskoj grupi i čvršću povezanost između članova. Ona smatra da je teza o ispiranju mozga neprihvatljiva jer bi u protivnom trebalo da postoji mnogo veća stopa preobraćenja među onima koji su pristupali pokretima. Međutim, čak devet od deset osoba koje su prisustvovale dvodnevnoj radionici sekte nije ostalo u njenom članstvu. Broj onih koji neki pokret napuš-taju je u nekom periodu veći od broja onih koji mu pristupaju i obratno. Da su tehnike ispiranja mozga tako efikasne broj kon-vertita morao bi da bude znatno veći. Barker ukazuje na zloupo-trebu ideološkog modela ispiranja mozga koja oslobađa konver-tite odgovornosti.59 Sociološka i antropološka istraživanja s re-zervom govore o ispiranju mozga i daleko značajnijom smatraju teoriju društvenih mreža po kojoj ljudi imaju potrebu za stvara-njem dubokih i iskrenih prijateljskih veza.60 Krug prijatelja i rodbine je i najčešće mesto misonarske aktivnosti, a obasipanje

58 Richardson J. T., Kilboume B. K., Classical and contemporary ap-plications of brainwashingmodels: acomparison and critique', u: The Bra-inwashing-Deprogramming Controversy: Sociological, Psychological, Hi-storical and Legal Perspectives, D. G. Bromley i J. T. Richardson (eds. ), NewYork:EdwinMellen, 1983. Navedenoprema: HamiltonM.,n. d. 426.

59 Barker E., With enemies like that: some functions of deprogram-ming as an aid to sectarian membership', u Thc Brainwashing. . . . n. d. Navedeno prema: Hamilton M., n. d., 427.

60 Videti: Stark R„ Bainbridge W. S., The Future ofReligion. Secu-larization. Revival and Cult Formation, Los Angeles: University of Ca-lifornia Press.

novih članova pažnjom, brigom, predusretljivošću ali i konkret-nom materijalnom pomoći može biti privlačno naročito za one koji žive u osećanju uskraćenosti za ove vrednosti. Upravo ova-kva, sistematska istraživanja teorijski zasnovana nedostaju i u slučaju alternativnih oblika života u Srbiji, na osnovu kojih bi se utvrdili različiti motivi i značenja koja pridaju ljudi koji pri-stupaju kultovima i pokretima.

IZ ISTORIJE OKULTIZMA

1. Kratak pregled istorijskog razvoja

1.1. Okultizam u svetu: Prvi tragovi okultizma, kako smatra-ju neki autori, sežu u praistoriju i vode do crteža u paleolitu koji predstavlja čoveka s maskom. Na osnovu oskudnog arheološkog materijala Lisner je zaključio da se radi o šamanu koji vrši magij-ski obred. Tako su analogijom sa primitivnim plemenima i rezul-tatima do kojih su došli antropolozi, isuviše smelo izvršene re-konstrukcije verovanja paleolitskog čoveka. Šamanizam bi po nji-hovom mišljenju bio najstariji oblik okultizma1 a ako bi istraživač bio dovoljno maštovit mogao bi svoje ideje razvijati dalje i tako rekonstruisati celokupnu okultnu praksu paleolitskog čoveka. Smatram da je Leroa-Guran u pravu kada se distancira od takvih zaključaka (koji u crtežu paleolitskog čoveka sa maskom vide drevnog šamana).2 Arheološki materijali sami po sebi nisu dokaz pa se čine analogije s etnografskim materijalom. Sve analogije s etnografskim materijalom primitivnih plemena nisu nemoguće, ali su prosto nedokazive arheološkim nalazima kojima se raspola-že. U tom smislu, bilo bi smelo zaključiti da prve začetke okulti-zma nalazimo kod paleolitskih lovaca.

1 Ovo mišljenje zastupa i M. Elijade, Okultizam, op. cit., 76. 2 Leroa-Guran A., Religije prethistorije, XX vek, Beograd, 1991.

192-194.

Najstarija predanja o okultnim moćima potiču iz Egipta, Persije, Vavilona, među njima je svakako najpoznatije ono o li-dijskom kralju Krezu (VI vek p. n. e.). Kako nam saopštava He-rodot, Krez je u nameri da preispita sposobnosti grčkih proro-čišta poslao izaslanike da određenog dana pitaju šta on radi. Pi-tija, proročica iz Apolonovog hrama u Delfima jedina je uspela da "vidi" neobičnu aktivnost kralja: u bronzanom loncu kuvao je meso kornjače i jagnjeta.

Osvajanja Aleksandra Makedonskog omogućila su da se okult-na znanja magije i astrologije iz Egipta, Sirije, Mesopotamije i Per-sije prenesu na plodno tlo Zapada. Indikativno je što su Grci i Ri-mljani, iako i sami skloni magiji, još tada videli u njoj nešto nega-tivno i pre svega tuđinsko.3 U poslednjim vekovima p. n. e. nezado-voljni grčkim racionalizmom ljudi starog Rima okretali su se pred-skazivanju, duhovnom isceljenju, astrologiji, a kako Kevendiš kon-statuje,4 slično savremenom Zapadu i razvijanju sopstvenih spo-sobnosti pomoću razmišljanja, transa i izmenjenih stanja svesti.

Najpoznatiji Grk koji se bavio okultnim je Pitagora, pored već opšte poznate činjenice da se bavio matematikom, bio je i religiozni mistik. Osnovao je tajno društvo u kojem su se člano-vi bavili kritičkim preispitivanjem "samih sebe".5 Na putovanji-ma u Egipat, Mesopotamiju i Indiju proveo je tridesetak godina, bio veliki iscelitelj, proricao budućnost, verovao u reinkarnaci-ju. Postoje brojna predanja o Pitagorinoj okultnoj moći, počev od onih da je ukrotio divljeg medveda, sišao u donji svet kroz jednu pećinu na Kritu, a po izlasku znao šta se sve dogodilo u međuvremenu6, do njegove izvanredne sposobnosti bilokacije tj. da u isto vreme bude na dva mesta.

3 Grčki i latinski izrazi mageia i magia znače - tudinski. 4 Kevendiš R„ Istorija magije, Beograd: Zenit, 1979, 29. 5 Ibid., 34. 6 Vilson K„ op. cit„ 283.

Apolonije iz Tijane (prvi vek n. e.) bio je pitagorejski mudrac i "čarobnjak"o kojem je Filostrat, jedan vek kasnije, napisao bio-grafiju, s toga je razumljivo kao i u slučaju Pitagore, da ne može-mo govoriti o pouzdanim informacijama već o jednoj kombinaciji realnih događaja i mitskih priča. Apoloniju su se pripisivale izu-zetne medijumske moći, sposobnost bilokacije, vidovitost, optu-živan je da je mnogo čuda izveo koristeći crnu magiju a pitago-rejska filozofija mu je omogućila da "spozna samog sebe".7 Da li bi to moglo značiti da mu je upravo ovaj uvid omogućio i sve nat-prirodne sposobnosti? Malo je podataka da bi se to moglo zaklju-čiti, medutim, značajno je da se "spoznaja samog sebe" navodi kao mogućnost još u Filostratovoj biografiji Apolonija.

Religije misterija, najpoznatije eleuzinske misterije (do kraja IV veka n. e.), orfički pokret, gnostičke sekte, omogućavale su posvećenicima religijski ideal, poistovećivanja s božanstvom, mogućnost da i sam čovek postane božanstvo. Gnosticizam, verski pokret koji se javio početkom naše ere, kao osnovni cilj isticao je direktno postizanje znanja putem kontemplativnih vi-zija. To je znanje stečeno kroz lični mistični doživljaj a ne inte-lektom, tj. direktno iskustvo istine zasnovano na ličnom iskustvu. U savremnom oživljavanju okultizma tj. konkretno spiritualnih sistema uočljive su ove gnostičke koncepcije s početka naše ere, npr. ideja da posvećenome gnozu otkriva njegov lični anđeo ču-var, koji predstavlja ono božansko u čoveku.

Razni načini proricanja su kod Grka i Rimljana bili sastavni deo narodne religije, tako je u Platonovo vreme veliki broj medija predviđao buduće događaje što nije odgovaralo hrišćanstvu koje je bilo u napredovanju. Na drugoj strani veliki uspeh "hrišćana" koji su posedovali natprirodnu moć isceljenja i egzorcizma, pri-vlačio je veliki broj ljudi. Hristu su pripisivane čudotvorne moći

7 Kevendiš R., op. cit„ 36. 8 Ibid., 39.

vraćanja mrtvih u život, isceljenja, sposobnost da volšebno stvori velike količine hrane i pića, da istera davola i demone, da hoda po vodi, kontroliše astmosferske pojave, proriče budućnost, njegovo čudesno vaskrsenje, sve je ukazivalo na to da se radi ili o božanstvu ili o čarobnjaku. I za rano hrišćanstvo, kao i za gnostike, karakte-ristično je ekstatičko i vizionarsko iskustvo. Natprirodne sposob-nosti kao što su govor nepoznatim jezicima, izuzetne psihičke sposobnosti, padanje u trans, proricanje, isceljivanje rezultat su silaska Svetog duha na prvobitne hrišćane koji su na taj način po-primali božanske karakteristike. Vremenom kako se hrišćanstvo razvijalo u državnu religiju razvijao se i negativan stav prema ovim pojavama. Hrišćanskoj crkvi nisu odgovarali vernici koji na osnovu mističnog iskustva tvrde da je Bog u njima, nisu joj odgo-varale ni natprirodne magijske sposobnosti pa su svaki oblik ma-gije osuđivali kao delo đavola ili demona. Kontradiktorno je što su sveci često preuzimali uloge velikih magova, međutim, to nisu tretirali kao magiju već kao delo Gospodnje. U narodnom shvata-nju i sveštenicima je pripisivana sposobnost proricanja. Tako im je 506. god. na koncilu u Arlu zabranjeno da koriste Bibliju za proricanje budućnosti i da se bave astrologijom i izradom amajli-ja. Zanimljivo je da iz tog perioda datira i do danas zadržano ve-rovanje i u našem narodu da je znak nesreće sresti sveštenika.

Stari zavet je osuđivao ljude koji su se "amaterski " bavili magijom, to je bila povlastica samo velikih proroka, kakav je Mojsije, sveštenika ili "profesionalnih" proroka kroz čija čudo-tvorna dela sam Bog manifestuje svoje velike moći.

Kabala (starohebrejski - predanje) je termin kojim se ozna-čava srednjovekovni jevrejski misticizam. Ona predstavlja kom-pilaciju jevrejstva, gnosticizma, pitagorejske i neoplatonističke filozofije. ldeju da spoznaja Božjeg carstva predstavlja najviši oblik religijskog iskustva, kao i magijsku praksu preuzela je iz jevrejstva, ideju o emanaciji, čoveku kao mikrokosmosu iz na-vedenih filozofskih sistema. Kao veoma razrađen okultni sistem

Kabala ima svoju teorijsko-filozofsku i praktičnu stranu kojom teži da odgovori na iskonska pitanja čoveka Ko sam ja? Šta je vasiona? Kako je Bog stvorio svet? Kako se ostvaruje njihov međusobni odnos koji vodi do spoznaje božanske prirode čove-ka? Pretpostavlja se da je pre pojave prvog spisa Sefir Jetsira -Knjiga Postanja (Sepher Yetzirah) u II veku n. e.,9 prenošena usmenim putem, o čemu nam govori i sama reč Kabala-preda-nje. Druga knjiga Zohar - Knjiga Sjaja (Divota - kako je neki prevode), nastala je u Španiji u XIII veku, zapisao je kabalista Mojsije de Leon10. Kabala pretpostavlja jedinstvo makrokosmo-sa i mikrokosmosa, svaki čovek je univerzum u malom, "mali svet". On u sebi sadrži sve ono što postoji u "velikom svetu", celoj vasioni. U osnovi Kabale je ideja o četiri sveta, četiri ni-voa božanske egzistencije, četiri elementa što je izraženo kroz formulu tetragramatona JHVH, doslovno znači četvorostruko ime, sastoji se iz Jod, He, Vau, He, što se čita kao Jehova, Ja-hve. Božanska energija se ispoljava u četiri vida kako u vasioni tako i u samom čoveku, to su četiri vrste elemenata kao simboli preobražavanja božanskih sila iz jednog oblika u drugi: vatra, voda, vazduh i zemlja.11 Tako se formula Tetragramatona odno-si i na makrokosmos i na mikrokosmos. Jod, elemenat vatra -predstavljaju trenutak nastanka univerzuma, Jod je aktivan, po-kretač, otac, vatra je simbol snage energije, kretanja, toplote, svetlosti. Na mikrokosmičkom planu ona je mentalni nivo čove-ka, oličava psihičke osobine kao što su volja, akcija, intuicija. He. elemenat voda, predstavlja drugi vid ispoljavanja energije,

9 R. Kevendiš datira ovaj spis od II-VI v. n. e., op. cit., 93. 10 Vilson K, Okultizam, T.I., op.cit., 293. 11 Ove elemente ne smemo shvatiti u značenju koje im inače prida-

jemo, voda nije hemijsko jedinjenje već apstraktni pojam koji svuda postoji, na drugoj strani kad se kaže element ne misli se na hemiju, već je to skup pojmova.

He je pasivan i negativan princip, voda simbolički predstavlja, ženski princip, plodnost. U psihološkom smislu ona predstavlja čovekove emocije, a označava i astralni nivo čoveka. Treći vid ispoljavanja energije je Vau, element vazduh. On predstavlja spoj prethodnih vidova, ali ne mehanički, već spoj koji dobija novi kvalitet jer prevazilazi po svojim karakteristikama prethod-na dva. Vau je neutralan a u simboličkom smislu vazduh je duh, pokretljivost. U psihološkom smislu on predstavlja intelekt i um, i označava spiritualni nivo čoveka. He, elemenat zemlja, oličava spoj sva tri navedena vida ispoljavanja božanske energi-je. U psihološkom smislu on predstavlja čula i fizički nivo čo-veka. Svaki od ova četiri sveta u formuli Tertragramatona pose-duje specifične zakone, opšti za sve je da se božanski uticaj od-vija od višig ka nižem nivou. Duhovni svet znači vlada materi-jalnim svetom. Na primeru mikrokosmosa ili čoveka njegov spiritualni deo vlada fizičkim, s obzirom da čovek poseduje osobine ova četiri sveta u malom, on može njima (svetovima) da ovlada ako upozna okultne tehnike.

Drvo života je dijagram ili mapa univerzuma. simbolično to je desetostruko ispoljavanje boga, ono predstavlja jedinstvo makro-kosmosa i mikrokosmosa, vasione i čoveka. Sve što se događa gore, u vasioni događa se i dole u čoveku. Drvo života se sastoji iz deset sefirota, na vrhu je Keter (kruna), emanacija Vrhovne božanske suštine, nečeg neispoljenog, nezamislivog. Sve sefire se razvijaju jedna iz druge, tako se iz ove na vrhu razvijaju ostalih devet, znači ona sadrži i sve njihove potencije i tako redom. Od nje direktno na-stajuBinahiHokmah. Hokmahjedesno i onjebožanski otac, ozna-čava muški princip, mušku mudrost, levo je Binah, ženski princip, razumevanje. Radi se o muškom i ženskom arhetipu univerzuma. Ova vrhovna trijada, božanska trijada Keter, Hokmah i Binah12

12 Vrhovno trojstvo. Jedinstvo u trojstvu iznad bezdana, gde su su-protnosti prevaziđene. Najopasniji deo duhovnog puta predstavlja ovaj

predstavljanajuzvišenije ispoljavanje Boga i ne može biti spozna-ta uobičajenom svešću. Hesed (milost) nastaje iz Binaha usled sjedinjenja muškog i ženskog principa, on je ljubav i milosrđe. Geburan (strogost), nalazi se na levoj strani, nastaje iz Heseda a njegova uloga je da disciplinom kontroliše energije Heseda (to je zapravo čovekov super-ego ili nad-ja). Tifaret (lepota) na srednjem stubu čini s prethodna dva etičku trijadu. On predstavlja sina odno-sno Vau Tetragramatona, i čovekovo Ja (ego). Necah (pobeda) energija koja izvire iz Tifareta i kreće ka desnom delu drveta, i sve niže gde će biti ograničena i vezana. Predstavlja ljudske instinkte i osećanja. Hod (sjaj) simboliše čovekove intelektualne moći, um, Jesod (temelj) sjedinjava muški i ženski princip na trećem nivou, simbolički to je spoj intelekta i osećanja, to su čula i instinkti. Ne-cah, Hod i Jesod čine poslednju trijadu koja označava čovekovo ni-že ja, njegovu personalnost. Malkot (kraljevstvo) predstavlja ma-terijalni svet. Penjanje uz drvo života simbolički predstavlja pre-lazak iz jedne ontološke ravni na drugu, uzdizanje u duhovnom razvoju, postizanje okultnog, ezoteričnog znanja i gnoze. Zapadni okultizam koristi Drvo života kao model univerzuma i čoveka, kao pokazatelj spiritualne evolucije, i na osnovu njega je formira-na inicijacijska hijerarhija u mnogim okultnim organizacijama.

Alhemija je nastala negde oko 200 godine p. n. e. u Egiptu a "konstituisana" oko 300 godine n. e., takođe u Egiptu. Na osno-vu spisa Zoasima postojala je analogija između pravljenja zlata i duhovnog razvoja. Nakon helenističkog Egipta alhemija se raz-vijala kod Arapa i u srednjovekovnoj Evropi (grčko-egipatska i renesansna alhemija) povezana s gnozom i hermetikom, tj. s okultnom tradicijom13 a poznata je u taoizmu i tantrizmu. Alhe-

prelazak bezdana. U magijskom smislu prelazak bezdana znači da se transcendira svet subjekta i objekta, prevaziđu protivurečnosti svetovne svesti. Na ovom konceptu se zasnivaju i neki spiritualni sistemi.

13 Elijade M., op. cit., 76.

mija zapravo predstavlja sinkretizam religije, magije, metalurgi-je, filozofije, astrologije. Pod alhemijom se u konvencionalnom govoru najčešće podrazumeva pokušaj transformacije nepleme-nitih metala u zlato i neopravdano se zanemaruje ona simbolič-ka strana alhemije koja predstavlja duhovni preobražaj a koja je za razvoj okultizma najbitnija jer su mnoge alhemijske ideje kroz istoriju činile sastavni deo više spiritualnih sistema. Reč je o promeni stanja unutar same individue. Na drugoj strani cilj al-hemije bio je pronalaženje univerzalnog leka protiv svih bolesti, što bi rezultiralo dostizanjem ideala besmrtnosti.

Alhemijski duhovni preobražaj počinje zagrevanjem crne mase (ona simbolično predstavlja neorganski svet, kod Junga je to kolektivno nesvesno), koja se rastvara i stvara organsku ma-teriju. Daljim zagrevanjem nastaje razum (prosečan čovek), ovaj deo posla je prirodan proces, posle njega nastupa alhemičar koji nadoknađuje ono što priroda nije uspela da dovede do savr-šenstva ili ideala, a to je čista svest. Stanje u kojem se postiže misteriozna sjedinjenost, spajanje individualnog i božanskog.

Od XII veka revitalizuje se interesovanje za astrologiju, posta-la je sastavni deo života mnogih, pa su tako i sami kraljevi, ple-mići, pa i vlasti konsultovale astrologe ne samo u vezi privatnog života već i državničkih poslova. Postojale su i katedre za prouča-vanje astrologije na italijanskim i španskim univerzitetima.14

Zvanična crkva zauzela je veoma neodređen stav prema astro-logiji, nije joj odgovarala mogućnost da planete određuju sudbinu a ne Bog, na drugoj strani čak su i neke pape konsultovale astro-loge. Vremenom se taj stav iskristalisao, astrologija je povezana s magijom, zaključila je crkva, pa su astrolozi završavali na lomači kao i veštice. Tako je Čeko d'Askoli, držao katedru za astrologiju na Univerzitetu u Bolonji i 1327. god. bio spaljen na lomači.15

14 Kevendiš R., op. cit., 104. 15 Ibid., 106.

Srednji vek je karakterističan po velikom proganjanju vešti-ca koje su bile simbol bavljenja crnom magijom. Posebnu popu-larnost, kako ističe Elijade, doživela je Margaret Marej s knji-gom "Kult veštice u Zapadnoj Evropi", (1921). Iako, njena pret-postavka da su prežici pagansksg kulta plodnosti okarakterisani kao magija, nije nova, ona se vremenom pokazala kao prihva-tljiva. Elijade navodi primer rumunske narodne religije u kojoj paganski elementi ukazuju na postojanje kulta plodnosti, što je zapravo vid bele magije koji se sreće i u zapadnoj srednjove-kovnoj magiji.

U periodu renesanse dolazi do ponovne revitalizacije okulti-zma, naime ideje neoplatonizma, hermetizma, Kabale vraćaju čoveka u centar zbivanja. Paracelzus je isticao veliku mudrost čoveka koji je "ono što zamišlja da jeste: tako, prema principu podražajne magije, način za približavanje Bogu je taj da čovek o sebi misli kao o božanskom biću".16 Veliki broj dela koja su se pojavila u toku XV, XVI veka predstavljala su magijske pri-ručnike, nešto nalik današnjoj poplavi priručnika koji upućuju u magijsku praksu. Pomenuću samo delo Hajnriha Kornelijusa Agripe, "Okultna filozofija" (1533. god.) u kojem detaljno obra-đuje razne oblike magije i proricanja, astrologiju, demonologiju, doživljaj astralnog putovanja koji je bio poznat jevrejskim kaba-listima i srednjovekovnim hrišćanskim misticima. Za vreme u kojem je živeo Agripa, svakako je veoma napredno njegovo uočavanje psihološkog dejstva magije. Strasne emocije utiču ne samo na čarobnjaka već i na ljude u okruženju i magija često postiže efekat ako se u nju veruje.

Jedna od najpoznatijih ličnosti tog vremena je svakako Mi-šel de Notrdam, Nostradamus (1503-1566), lekar i astrolog, najpoznatiji vidovnjak svih vremena. Objavljivao je svoja pro-ročanstva a posthumna zbirka se pojavila 1568. godine. Dožive-

16 Ibid., 129.

la je veliku popularnost koja je trajala vekovima, razne interpre-tacije i tumačenja17 čak i pojavu mnogobrojnih falsifikata.

Okultizam zamire u XVII veku, alhemija je dostigla vrhunac svog razvoja i već tada pokazuje prve znake stagnacije i opada-nja. Počinje doba velikih naučnih otkrića u narednom veku, i kao po nekom nepisanom pravilu interesovanje za magiju i okultizam, uopšte za iracionalno, povlači se i ustupa mesto racionalnom.

Kad se govori o okultizmu neophodno je pomenuti i neke oblike organizovanja tajnih društava koja su negovala i prenosi-la okultnu tradiciju. Rozenkrojcersko bratstvo i pitanje njego-vog stvarnog postojanja u XIV ili XV veku je veoma diskutabil-no i teško odvojivo od legendi i mitova. Istorijski dokazi posto-je za prva takva društva tek u XVII veku. U Nemačkoj je usta-novljen Red Zlatnog Ružinog Krsta 1750. god. Interesovanja za okultno u to vreme uglavnom su bila individualna i ne tako zna-čajna, krajem XVIII i u XIX veku okultizam se revitalizuje kroz mnogobrojne magijske grupe i okultne organizacije od kojih je najznačajnija Zlatna zora.

Osnovanaje 1888. god. (mada se pominje i 1887) u Londonu, njeni osnivači su bili istovremeno i rozenkrojceri i masoni, pome-nuću samo Semjuel Lidel Mek Gregor Metersa dok su članovi bi-li ugledni književnici npr. Vilijem Batler Jejts, političari, kulturna elita uopšte. Gotovo za sve okultne sisteme karakteristično je da svoj sistem izgrađuju na osnovu preispitivanja postavki tradicio-nalnog okultizma. Metersu je uspelo da na taj način izgradi jedan celovit i jasno konstituisan sistem koji sintetiše kabalu, alhemiju, proricanje, astrologiju, tarot, vizionarska iskustva i ritualnu magi-ju (naročito magiju Elifasa Levija) u jedan nov kvalitet. Zadržaću se na strukturi ove okultne organizacije jer mnogi savremeni oku-ltni sistemi primenjuju upravo ovaj model. Pomenula sam već da

17 Nostradamus je svoja proročanstva zapisivao u simboličkim sti-hovima, tako da su postojala razna tumačenja istih stihova.

je Drvo života poslužilo kao model spiritualne evolucije, postoja-la su tri Reda. Prvi Red je imao pet stepena, prvi je stepen Iskuše-nika (ne vezuje se za Sefirote na Drvetu života), koji do tada nije ništa znao o postojanju viših nivoa egzistencije, uvođenje u prvi stepen je zapravo njegova inicijacija, dobija magijsko ime, koje mora biti za njega karakteristično, i simbolički označava njegov put kojim će ići u svom duhovnom preobražaju. Na tom putu pr-va stepenica bila bi savlađivanje teorijskog dela i psihomagijskih tehnika. Ostala četiri stepena, odgovaraju nižim Sefirotima na dr-vetu života i vezana su za četiri kabalistička elementa. Drugi Red je bio potpuno odvojen od Prvog tako da članovi Prvog reda nisu znali za njegovo postojanje. Nakon što prođe stepene Prvog reda mora da sačeka devet meseci da bi postao Adept. Za to vreme ra-dio je na svom usavršavanju kroz naporne meditacije, vizuelizaci-je, izgrađivanje samospoznaje. Uvođen je u Red kroz veoma komplikovan ritual koji kao i u drugim vrstama inicijacije pred-stavlja simbohčno umiranje i ponovno rađanje. Preispitivanje nje-govog nesvesnog dela trebalo je da dovede do velikih promena i na svesnom nivou, što znači u svakodnevnom životu, a što je cilj i mnogih spiritualnih sistema kojima će se ova knjiga baviti.

Druga polovina XIX veka obeležena je prevagom materijali-zma i pozitivizma, razvojem nauke koja je i ljudsku dušu sma-trala proizvodom materije. Spiritizam se javlja u Americi 1848. god. postaje veoma popularan i prerasta u pokret. Sve je počelo u kući porodice Foks. Maloletne ćerke čule su tajanstveno kuca-nje i uspostavile komunikaciju s duhom koji je tu živeo. Spiriti-zam je inače bio sastavni deo mnogih narodnih verovanja,18 me-đutim, spiritizam koji su inicirale devojčice Foks kao medijumi,

18 Mnogi su pokušali da uspostave komunikaciju s duhovima priziva-njem pomoću čaše koju duh pokreće u krug ispisujući reči od poredjanih slova. Spiritizam se održao i danas delimično modifikovan, na primer, verovanje da u nekim napuštenim kućama obitavaju duhovi itd.

upravo je pružio ono što je i bilo potrebno materijalističkom po-imanju sveta tog vremena, a to je "realna" potvrda: kucanje, po-meranje predmeta, ostavljanje poruka na razne načine. Manija prizivanja duhova proširila se Amerikom i Evropom. Tako je spiritizam trebao da potvrdi postojanje zagrobnog života i be-smrtnost duše a zapravo je potvrdio postojanje čovekove iskon-ske želje da prevlada najizvesniju činjenicu-smrt.

Teozofsko društvo nastalo je 17. novembra 1875. god. u Ame-rici na inicijativu Helene Petrovne Blavatske, kontroverzne i ne-sumnjivo harizmatske hčnosti. Posle četrdesete godine života ste-kla je slavu velikog medijuma koji komunicira sa kosmičkim in-teligencijama i poseduje izuzetne parapsihološke sposobnosti ko-je uspešno kontroliše. U to vreme spiritizam je doživeo vrhunac svoje popularnosti a ubrzo posle toga i tendenciju ka opadanju inte-resovanja ljudi u Americi. Bilo je pravo vreme a i plodno tlo za for-miranje novog okultnog pokreta. Budizam koji su propagirali Bla-vatska i Olkot, postao je novo "otkrivena" religija za Amerikance.

Teozofski sistem predstavlja spoj evropskog srednjovekov-nog okultizma i misticizma, židovske kabalistike, istočnjačkog misticizma, tibetanske "tajne doktrine" i spiritizma,19 pokušaj da se Istok i Zapad približe i razumeju. Teozofsko društvo postavi-lo je tri glavna cilja: 1) stvaranje jezgra univerzalnog bratstva ljudi bez obzira na veru, pol i rasu; 2) proučavanje komparativ-ne religije i filozofije; 3) istraživanje i proučavanje neobjašnje-nih zakona prirode i latentnih moći u čoveku.20

Preispitivanje i bratimljenje svih religija, s ciljem da se formi-ra jedna univerzalna religija na osnovu principa dotadašnjih veli-kih religija, zahtevalo je nov način rada, tako je Teozofsko druš-tvo prvi okultni pokret koji istupa javno, propagira svoje učenje

19 Vilson K„ op. cit., 43. 20 Marjanović M., op. cit., 47; časopis Teozofija. Zagreb, god. I, 1927.

br. 1.

kako bi stekao što više pristalica. Centar koji je 1882. god. pre-mešten u Indiju (Ajdar, Madras), posedovao je zgradu s velikom bibliotekom i dvoranu koja je simbolički prikazivala bratstvo hin-duizma, budizma, mazdaizma i hrišćanstva. Pretendujući da po-stane univerzalna religija, teozofsko učenje je isticalo čovekovu božansku prirodu koja mu omogućava neposredan odnos s Bo-gom tj. mogućnost spoznaje.

Pretpostavljam da su teozofi bili upoznati s delom Maksa Milera "Esej o komparativnoj mitologiji" (1856), koje predsta-vlja prvo značajnije delo iz oblasti komparativne religije, da im je ono dalo ideju za postavljanje drugog cilja Teozofskog druš-tva. Proučavanje komparativne religije je bilo u funkciji stvara-nja univerzalne religije.

Obnavljanje rituala misterija velikih religija podrazumevalo je slobodu misli i verovanja u svim dogmatskim pitanjima, jed-no širenje svesti i duhovno sazrevanje. Može se reći da je Bla-vatska svojim prvim velikim delom "Razotkrivena Izida" (Izida bez velova, kako je neki prevode), postavila temelj za ostvare-nje drugog cilja, proučavanje komparativne religije. Naime, u ovom delu opširno piše o dogmatizmu religija koje imaju jedno jedinstveno jezgro. "Sveta teozofska knjiga", kako je obično na-zivaju, predstavlja zapravo već pomenutu sintezu, pomalo čud-nu i originalnu, Kabale, budizma, taoizma, pitagorejskog uče-nja, Agripine i Paracelzusove filozofije.21 Najzanimljiviji deo ove dvotomne knjige je svakako učenje o rasama. Pomenuću sa-mo da je reč o sedam rasa, a za nas je najbitnija peta rasa tj. mi. Prema okultisti Luisu Spensu krećemo se u pravcu uništenja.22

21 Vilson K, op. cit., 43. 22 Znači čeka nas ista sudbina kao i četvrtu rasu koja je naseljavala

Atlantidu, hipotetični kontinent između Evrope i Amerike. Atlantiđani su bili daleko ispred nas u poznavanju elektriciteta, magnetizma i para-psiholoških fenomena a ipak ih je uništila crna magija.

Šestu rasu, tzv. korensku činiće preživeli pripadnici naše rase, znači odabrani, dok će pripadnici sedme rase živeti na Merkuru jer će na zemlji biti uništen svaki oblik života. Kroz celu knjigu provejava glavna ideja da čovek može pomoću duha i intelekta, tako da ovlada telom da mu ni mogućnost prelaska u božansko biće ne bude strana. Inače, Blavatska je svoje veliko delo pisala bukvalno u jednom dahu a kao objašnjenje svom prijatelju 01-kotu navela da: "čita akaša hroniku".23 Radi se znači o tome da -je Blavatska poslužila kao medij za prenos poruka od neke ko-smičke inteligencije.

Treći cilj Teozofskog društva je, kao što sam rekla, istraži-vanje latentnih moći u čoveku i prirodi. Verovalo se dakle da Blavatska poseduje neke natprirodne sposobnosti, pre svega: vi-dovitost (tako je i "čitala akaša hroniku"), sposobnost bilokaci-je, materijalizacije, još kao dete pokazivala je medijumske spo-sobnosti, komunicirala s anđelom čuvarem i drugo.

"Tajna doktrina", drugo veliko delo H. P. Blavatske, iznosi suštinske ideje Teozofskog društva koje se odnose na spiritual-nu evoluciju sveta i čoveka.

Pojednostaviću učenje teozofa o evoluciji ljudskog roda, koja je zabeležena u svakom čoveku, jer će o tome biti više re-či u toku samog rada u više navrata. Naime, ideja o reinkarna-ciji, analogno materijalnom svetu u kojem se svaki organizam ponovo razvija iz semena, povezana je s idejom o duhovnoj evoluciji, koja ide od prapočetaka do današnjeg čoveka, kroz hiljade i hiljade inkarnacija. Spiritualni deo čoveka "pamti" sva iskustva stečena u inkarnacijama. Duhovnim razvojem, naizgled običan čovek, sposoban je da u jednom trenutku svog samorazvoja sagleda prošlost i "vidi" svoje prošle živote. To

23 Akaša je kosmički etar, a u hronici se nalazi sva prošlost, sadaš-njost i budućnost ljudskog roda. Veruje se da je vidovitost pojedinih ljudi omogućena "čitanjem akaše".

je povlastica malog broja ljudi, ali latentna u svakom od nas i kako kažu okultisti budućnost Ijudskog roda ide tim putem, a u tome svakako ima udela teozofski pokret. Oni, doduše retki ljudi, koji su došli do tog stepena razvoja, prekidaju lanac in-karnacija, postaju slobodni duhovi čija je svest u višim sfera-ma. To su "Adepti" ili "Mahatme"(u okultizmu se nazivaju i učiteljima)24, od kojih neki ostaju u kontaktu sa ljudima da bi im pomogli u duhovnom razvoju. Blavatska je tako bila uče-nik, putem kojeg je Mahatma Kut Humi, himalajski učitelj, slao spiritualne poruke čovečanstvu.25 Na osnovu teozofskog učenja, majstor je ljudsko biće koje je dostiglo savršenstvo u intelektualnom, moralnom i duhovnom razvoju. Poseduje sva znanja i doživeo je sva iskustva, time počinje njegova nadljud-ska "egzistencija", ako odluči da se vrati na zemlju u ljudskom obliku, on gospodari poznatim i nepoznatim silama u prirodi i poseduje sposobnosti koje se ne mogu objasniti s naše tačke gledišta. Njegova misija na zemlji sastoji se u pronalaženju učenika koji žele da se duhovno razviju a njihovo prisustvo je naročito potrebno u kriznim i prelaznim periodima za čove-čanstvo. Ideje teozofskog učenja će kasnije doživeti brojne in-terpretacije i razrade u delima zapadnih okultista.

Rudolf Štajner (1861-1925), rođen u Kraljevici u Hrvatskoj, inače član teozofskog društva, nakon smrti madam Blavatske, usled velikih neslaganja s novim vođstvom (Ani Besant) osniva Antropozofsko društvo (1913). Reč antropozofija doslovno zna-

24 Inače spiritualne učitelje pominje još Elifas Levi, kao i srednjo-vekovni rozenkrojceri, tako da to i nisu nove ideje.

25 Te poruke su stizale putem pisama na volšeban način. Za njih se vezuje velika afera koju je iniciralo Društvo za psihička istraživanja, otkrivši da se radi o prevari Blavatske. Međutim, to nije ni malo uticalo na njenu sve veću popularnost. Pisma se danas čuvaju u više tomova u Britanskom muzeju u Londonu.

či, čovečanska mudrost, a glavni zadatak društva bilo je prouča-vanje spiritualne prirode čoveka i kosmosa s pretenzijama jedne naučne discipline. Rudolf Štajner je imao veoma širok krug in-teresovanja: filozofija, medicina, pedagogija, arhitektura, socio-logija, bio je dobar poznavalac književnosti naročito Geteovog opusa. Napisao je oko pedesetak knjiga i održao brojna predava-nja. Za sve to vreme bavljenja okultizmom bio je dobar teoreti-čar ali i praktičar, neumorno je primenjivao veoma naporne ve-žbe koncentracije i meditacije koje su ga dovodile do vidovitih uvida. "Tajna nauka u osnovama", nastala je, kao i u slučaju Blavatske, na osnovu vidovitog "čitanja akaša hronike". Spiritu-alne vizije viših svetova rezultirale su knjigom, "Kako se stiču saznanja viših svetova". Njegova metodologija okultnog trenin-ga upravo podrazumeva rad na razvijanju spiritualne percepcije koja se postiže posebnim vežbama čiji je cilj razvijanje psihič-kih centara, (to su zapravo čakre, preuzeto iz joge) kojima čo-vek komunicira s višim duhovnim svetovima i bićima, stičući na taj način objektivna znanja. Radi se zapravo o okultnom si-stemu koji je insistirao na spiritualnom buđenju koje dovodi do pozitivnih efekata u svakodnevnom životu, svestranost Štajnera je dobar primer kako se to sprovodi u praksi. Ovaj momenat is-tičem upravo zbog toga što će to biti i cilj mnogih spiritualnih sistema koje nalazim u Beogradu, danas.

Istorija okultizma je bogata ličnostima kao što su bili Bla-vatska i Štajner, s obzirom da zadatak ove knjige nije razvoj okultizma, dalje ću pomenuti samo najznačajnije ličnosti ili one koji su stekli svojim delom sledbenike u našoj sredini i danas.

Ideju o nastupanju Novog doba začetu još kod teozofa, detalj-no je razradio Alister Krouli (1875-1947) proglasivši sebe proro-kom Novog eona. Ova ideja vremenom se razvijala u okultnim sistemima Zapada tako da je i danas veoma aktuelna a pominjem je jer su gotovo svi ispitanici koji rade na duhovnom samorazvoju verovali da uskoro nastupa doba Vodolije. O tome će kasnije biti

više reči, vratila bih se sada razradi ove ideje od strane Kroulija. Alister Krouli26 je bio najkontroverzniji magičar ili čak po mišlje-nju nekih i crnomagičar XX veka. Primetila sam da je odlika mnogih okultista bila svestranost interesovanja i talenata, tako je Krouli istovremeno bio: pesnik, prozni pisac, slikar, šahista, pla-ninar, okultista, "najporočniji čovek na svetu"27 Ne bih ulazila u detalje iz njegove bogate i zanimljive biografije, zadržaću se na trenutku povratka s Dalekog istoka gde je upoznao jogu, tantru, budizam i istočnjačku magiju. Nalazio se u Kairu kada je od ko-smičke inteligencije zvane Aivas odabran da prenese poruku čo-večanstvu, što neodoljivo podseća na objavu boga Mojsiju i Mu-hamedu. Tri noći zaredom, u aprilu 1904. godine, u stanju transa zapisivao je rečenice koje mu je diktirao Aivas, tako je nastala pesma u prozi "Knjiga zakona" (Liber al).28 Krouli je tvrdio da je to božja objava novog zakona za čovečanstvo koje će ući u Novi eon, a on je proglašen njegovim prorokom. Knjiga je bila veoma konfuzna i velikim delom nejasna i samom Krouliju, narednih godina često se vraćao na njeno tumačenje. Magijska formula Za-kon Teleme29: "Radi šta ti je volja i to neka bude sav zakon", od-nosi se na preobražaj čoveka koji će nastupiti kada otkrije svoju pravu volju i ponaša se u skladu s njom, znači kada se vrati sa-mom sebi. U pozadini ove rečenice interpretirana je poznata ideja da je Bog u samom čoveku. Drugi deo formule glasi "Ljubav je Zakon, Ljubav pod kontrolom volje", tako da nije čudno što su

26 Crowley A„ Astrologija, Beograd: Esotheria, 1990. Knjiga Tota. kratak esej o egipatskom tarotu, (Majstor Terion A. Crowly), Esothe-ria, Beograd, 1996.

27 Ovu laskavu "titulu" dobio je u štampi 1920. god. Kevendiš R„ 216.

28 Crowley A„ Knjiga zakona, Beograd: Esotheria, 1990. 29 Reč telema (starogrčki) sredstvo koje daje magijsku moć, Krouli

je upotrebljava u smislu volje (kosmičke volje).

njegove ideje prihvatili pripadnici hipi pokreta u Americi, "deca cveća" čiji je moto bio "Peace & Love".

Zagovornici ideje o nastupajućoj eri Vodolije, Akvarijanskoj eri, Novom dobu, smatraju da će doći do potpunog preobražaja ljudske svesti, mira, ljubavi, blagostanja, samospoznaja će postati normalno postignuće svakog čoveka, takođe i vidovitost, telepatija, intuicija i drugo. Veliko neslaganje postoji oko izračunavanja kada će ta era zaista i nastupiti. U opticaju su: da je već nastupila 60-ih godina XX veka, i da će, s obzirom da se ne radi o naglom prelasku, poslednji ostaci uticaja ere Ribe nestati oko 2001-2010. Alister KroulitvrdiojedaNovodobapočinje 1904. god. (njegovim okult-nim iskustvom sa kosmičkom inteligencijom Aivas); Blavatska uzima 1911. po Krišnamurtijevim zapisima; K. G. Jungnajavioje dolazak Nove ere za 1997; Nostradamus 1999-2000. god. itd. Kontradiktorno je što neki proroci kao, na primer, Nostradamus ko-ji govori o sudnjem danu, istovremeno nagoveštavaju i veliku kata-strofu. Tako među zagovornicima dve okultne struje, prva najavlju-je kolektivni renovatio na svim poljima dok druga, s Rene Gio-nom na čelu, pesimistički najavljuje katastrofalni kraj posle kojeg će nastupiti obnova.30 Poznato je da čovek u svom strukturiranju vremena, prelaznim periodima pripisuje posebna krizna svojstva, tako su kod većine proroka sudbonosni događaji smešteni obično na prelazu vekova, milenijuma. Hrišćanski proroci najavljivali su drugi dolazak Hrista još za vreme prvih hrišćana, odložen je za-tim za kraj prvog milenijuma a kad se ni tada nije materijalizo-vao, prorekli su za kraj našeg milenijuma. Ostaje nam da se nada-mo da će i Apokalipsa biti odložena za kraj sledećeg milenijuma.

1.2. Domaći okultizam: Malo je izvora na osnovu kojih bi-smo rekonstruisali okultna verovanja i praksu u našem narodu. U etnografskim monografijama se uglavnom konstatuje da u na-

30 Elijade M., op. cit., 92.

rodu postoje vidoviti ljudi koji prorokuju. Zatim se to ilustruje nekim zanimljivim slučajem iz prakse dok, međutim, nedostaje kako je narod to prihvatao i kako se odražavalo na njegov sva-kodnevni život.

U našem narodu se verovalo i veruje da postoje ljudi koji svojom vidovitošću mogu preći prostorno vremenske granice. Vidovitost se pripisivala posebnim kategorijama ljudi kao što su: zduhaći, rusalje u severoistočnoj Srbiji. Nesvakidašnje rođe-nje deteta u košuljici, znak je da će u mladosti postati zduhać. Pored poznatih aktivnosti, zduhaći su nastupali u narodu i kao narodni iscelitelji i "Proricatelji". Najpoznatiji vidovnjak i zdu-hać je Mato Glušac (1781-1877), iz Korita kod Gacka. Rusalje su padanjem u ekstazu dobijale natprirodnu moć i sposobnost da komuniciraju s dušama umrlih predaka, svecima i Bogom. Ovakva iskustva omogućavala su padalicama s dužim stažom da se bave vračanjem i proricanjem. Subotić navodi primer Do-kije iz sela Voluje koja se od ranog detinjstva "zanosila" a ka-snije kao vračara na svim većim praznicima u stanju transa pro-ricala budućnost.31 Inače, same rusalje, kako kaže Kazimirović, smatraju da im je taj dar od Boga dat ili neke više sile.32 Vidovi-tost se pripisuje i nekim bićima kao što su vile, vilenjaci.

U našem narodu su zabeležena i brojna svedočanstva o vido-vitosti kod običnih ljudi. Radi se zapravo o nekim prekognitiv-nim snovima u kojima i sam sanjač ima osećaj da "vidi" zatim o predosećanju i iznenadnim slikama koje se pojave kao najava nekog budućeg događaja.

U etnografskoj građi zabeleženi su opisi vidovitosti ljudi ko-je je narod zvao: prozorljivci, tajnovici, proricatelji. Najpoznati-

31 Subotić V., Tri predavanja, Prvi kongres srpskih lekara i prirod-njaka u Beogradu, Beograd, 1905, 80.

32 Kazimirović R., Tajanstvene pojave u ruišem narodu, Kremansko proročanstvo, Beograd, 1940,118-119.

ji su Miloš (1809-1854) i Mitar (1829-1899) Tarabić iz Krem-ne. Njihova proročanstva su bila izuzetno precizna što se opisa i sleda samih događaja tiče ali im je nedostajala vremenska di-menzija. Već početkom XX veka strani časopisi nemački, grčki, francuski, ruski, pisali su o njihovim proročanstvima. Kazimiro-vić tvrdi da su postojali zapisi izvesnih ljudi o ovim proročan-stvima ali da su izgubljeni jer se vlast negativno odnosila prema "prozorljivcima". Sam Kazimirović je o njima zapisivao 1915. god. u razgovoru s protom Zarijem,33 kumom Tarabića, kojem su oni jedino i poveravali svoja proročanstva. O Milošu Tarabi-ću piše i M. Milićević, veoma kratko, čak i greši navodeći, da se radi o Lazaru Tarabiću,34 koji je proricao i o političkim događa-jima, što je stiglo do državnika u Beogradu. Miloš Tarabić je bio vidovitiji od sinovca Mitra koji je uglavnom dopunjavao Miloševa proročanstva, tako što mu se ovaj javljao nakon smrti. Inače, Miloš je bio nepismen, malo je govorio, bolovao je od epilepsije35 i bio pravi osobenjak. Okruženje ga je, što zbog prorokovanja, što zbog osobenog ponašanja (malo je kontakti-rao sa ljudima, vreme je uglavnom provodio čuvajući stoku u planini), smatralo ludim. Malo je podataka na osnovu kojih bi-smo zaključili kako se odvijala njihova aktivnost ali iz Kazimi-rovićevih zapisa zaključila sam da se oni nisu bavili prorica-njem sudbine već kako je i sam Mitar Tarabić rekao: "Ja, kume, nijesam gatar. Samo znam da pričam, što mi je kazato!"36 Zabe-

33 Kazimirović je nekoliko strana posvetio opisu prote Zarije, upore-đujući ga sa sv. Savom, verovatno da bi čitaoce ubedio da se radi o veo-ma poštovanoj i omiljenoj ličnosti kojoj se može verovati, s obzirom da su Tarabići svoja najznačajnija proročanstva jedino njemu poveravali.

34 Milićević M. Đ., Život Srba seljaka, Beograd: Prosveta, 1984. 80 (prvobitno objavljena kao prva knjiga SEZb, SKA, 1894).

351 savremeni vidovnjaci tvrde da su preživeli kliničku smrt ili ne-ku tešku bolest u detinjstvu.

36 Kazimirović R., op. cit., 504.

ležena proročanstva uglavnom su sudbonosni politički događaji ali ima i primera u kojima su saopštavali pojedincima ono što su videli, (uglavnom rođacima). Međutim, i tu se radi samo o odre-đenim podacima, jer i sam prota Zarija kaže da nisu znali da od-govore o sudbini nekih drugih stvari za koje je pitao. Tarabići su prosto imali neki neobjašnjivi nagon da saopšte "sve što im je kazato", ne prećutkujući čak ni veoma neprijatne događaje. Tako je Mitar na dan rođenja protinog sina Koste svoje "čestita-nje" počeo rečima "Kume, ovo dijete što ti se danas našlo, neće te nadživeti....". Miloš je s velikom preciznošću predvideo sle-deće političke događaje: smenu Aleksandra Karađorđevića i po-novni dolazak Miloša Obrenovića, iako se u narodu pričalo da je Miloš umro u Rumuniji; tako je prorekao smrt Mihajla Obre-novića, kralja Aleksandra i kraljice Drage37, Prvi i Drugi svetski rat i drugo. Saopštio je majci i sestri da će on umreti u 45 godini života i da će se zatim javljati jednom članu porodice. Bio je to Mitar Tarabić, kako svedoči prota Zarija, on je noću razgovarao sa Milošem. Kremansko proročanstvo poslednjih godina izazvalo je veliko interesovanje, doživelo čak i veoma sadržajno različita izdanja i postalo predmet manipulacije i izvor profita.

Narodno predanje prenosi da su i neki znameniti Ijudi bili vidoviti kao na primer: despot Stefan Lazarević, Petar II Petro-vić Njegoš, sv. Petar I Mitropolit crnogorski.

Najveći hercegovački vidovnjak je Mato Glušac (1774—1870), verovalo se da je zduhać. Lutao je od mesta do mesta noseći svoj čudotvorni štap u koji bi se zagledao kad je hteo da proriče. Po-znat po ostvarenim proročanstvima uživao je veliki ugled, tako da mu je i Njegoš dozvolio da gata, vrača i proriče. Za vreme vlade knjaza Danila doživeo je čak i batinjanje zbog svoje proročke de-latnosti, međutim, nakon što je ubedio u svoju vidovitost i samog

37 Proročanstvo je stiglo i do nje nekoliko dana pre ubistva.

knjaza ovaj mu "odredi godišnju platu od deset talira i dozvoli da "faleta" i radi šta hoće".

Milan Đ. Milićević i Kazimirović pominju medu velikim pro-rocima i starca Stanj Šćekića (1604) koji je živeo preko sto godina, osoben bio po tome što je uvek nosio praznu torbu i štap. Preda-nje kaže da je prorokovao na osnovu neke knjige, iako nepismen, dugo je gledao u knjigu i plakao ako je proročanstvo bilo negativno. Starac Stanj je prorekao ishode ratova s Turcima a zanimljiva su njegovaproročanstvada će "izaći žuto seme koje će zemlju nahra-niti", (kukuruz tada još nije stigao u naše krajeve),"izići će dimo-pije u narodu, i Ijudi će gutati dim od trave kao što gutaju vodu, vino i rakiju", "doći će vreme da se Srbi nepričešćuju" i drugo.

Poznati proroci XIX veka su Mileta Zivadinović, čiča Pro-kopije, Dimitrije Jovanović-Lular, Jovan Domanović i drugi. Kazimirović konstatuje da u njegovo vreme ima malo vidovitih ljudi koji idu po saborima i vašarima i proriču, često gonjeni od policijskih organa. Smatra da je "materijalističko doba ubilo ve-ru u Boga pa prema tome, i veru u mogućnost razvijanja pojave vidovitih ljudi".39 U Beogradu je bio poznat Siniša Hadži-Tonić, poštanski službenik i veliki bogomoljac koji je svoju vidovitost smatrao božjim darom. Milorad P. Živković, takođe beogradski vidovnjak (živeo i u Nišu), specifičan je po sposobnosti da pro-nikne u misao drugog čoveka. Na osnovu veoma nejasnih kazi-vanja Kazimirovića o njemu, pretpostavljam da se bavio duhov-nim samorazvojem jer je "našao sebe u samome sebi i poznao sebe".40 Prilično obrazovan za to vreme, pisao je pesme, čitao Dostojevskog, verovao u moć sugestije i telepatije.

Proricanjem sudbine u našem narodu bavile su se profesional-ne gatare i vračare koristeći pri tom već poznate tehnike: pasulj,

38 Kazimirović R„ op. cit„ 474. 39 Kazimirović R„ op. cit„ 527. 40 Ibid., 532.

karte, talog kafe, ugljevlje i drugo. Osim poznavanja tehnike koju su učile, gatare i vračare su imale prirodni dar za ovaj posao koji se sastojao u veoma veštom, pronicljivom posmatranju klijenta, njegovih pokreta, reči, ponašanja uopšte. Kazimirović tvrdi da su samo čuvene vračare imale i dar vidovitosti ali da je to bilo ret-ko.41 Takvi su bili: Marko Gatar iz Glasinca koji je unapred znao razlog dolaska ali i sumu novca u džepu klijenta; zatim, Suljo Aganović, musliman iz Foče, Janko Faletar koji je svojom vido-vitošću razrešio jedno ubistvo. Iako su vračare radile tajno u naro-du bi se to brzo pročulo ilustrovano upečatljivim opisom nekog zanimljivog slučaja iz prakse. Tako je Ilinka (1860-1868) Vlahi-nja u selu Sipu kod Kladova, inače slepa, imala klijente iz Srbije, Ugarske, Rumunije, Turske. Po rečima M. Đ. Milićevića može-mo zaključiti da je i u to vreme ovaj posao bio veoma unosan. "Takvim svojim radom Ilinka je bila stekla lepu kuću, nosila je na vratu nisku dukata i odevala se svilenim haljinama".42

Spiritizam je naročito bio popularan u krugovima intelektua-laca krajem XIX i u prvim decenijama XX veka. Branislav Petro-nijević je 1918. god. objavio knjigu "Spiritizam", izlazilo je i ne-koliko časopisa posvećenih ovom fenomenu. To su: "Novo sun-ce", mesečnik za znanstvena proučavanja spiritualnih psihičkih fenomena (1905-1913); "Život", časopis za naučno i popularno objavljivanje o metapsihologiji i eksperimentalnom spiritualizmu (1934-^1936); "Dva sveta", časopis za proučavanje spiritističkih pojava, (1903). Mada su i drugi časopisi objavljivali tekstove o spiritizmu, pomenuti časopisi uglavnom su posvećeni teorijskim pitanjima spiritizma i brojnim svedočenjima, koja su uostalom, kad je reč o drugim okultnim fenomenima, glavni argument za njihovu verodostojnost. Pobornici spiritizma su uglavnom inte-lektualci koji čitaju i prevode stranu okultnu literaturu a zatim

41 Ibid„ 259. 42 Milićević M. Đ„ op. cit„ 81.

tekstove objavljuju u već pomenutim časopisima. Spiritizam sma-traju naukom koja nastoji da eksperimentalnim putem transcendi-ra stvarnost i dokaže "činjenice" o postojanju besmrtne duše. Spi-ritisti veruju u postojanje astralnog tela koje se u somnabulnom stanju eksteriorizuje i nalazi izvan tela. Kako zapravo izgleda eksperiment kojim je Gustav Gaj ispitivao ovaj fenomen? Telo je za vreme astralnog putovanja ostajalo nepomično i pored veoma neprijatnih uboda iglom, dok je ubod na mesto na kojem se navodno nalazi duša, izazivao bolne uzvike. Astralno telo se, da-kle, po njihovom verovanju nalazi u fizičkom telu. Za fizičko telo vezane su fiziološke funkcije a za astralno duhovni misaoni život i emocije. Veoma senzibilne osobe mogu ga čak i videti, u obliku svetieće magle koja obavija telo a koja je različitih boja u zavi-snosti od psihičkog stanja osobe. Ovde se očigledno misli na auru, iako se taj termin ne upotrebljava.43 U svakodnevnom govo-ru astralno telo se naziva dušom a ona je besmrtna. Nakon smrti zbog nedostatka materijalne komponente, uništenja fizičkog tela, i ovo astralno telo postaje nevidljivo. Fenomen spiritizma i mo-gućnost da se duhovi čak i fotografišu, objašnjavaju pozajmljiva-njem materije od medijuma u stanju transa, koja doprinosi da telo postane potpuno ili delimično vidljivo. Eksperimentom su navod-no utvrdili da se telesna temperatura medijuma tada smanjuje. Gotovo svaki članak posvećen spiritizmu obiluje svedočenjima ljudi koji su imali spiritistička iskustva.

Napomenula sam da je spiritizam bio prihvaćen u intelektual-nim krugovima, znači u gradskoj sredini. Međutim, kao vid spiriti-zma možemo tretirati i sposobnost nekih vidovnj aka i vračara po se-lima, da komuniciraju s duhovima pokojnika. Tako je, na primer, Mitar Tarabić razgovarao sa stricem Milošem, i na osnovu tih razgovora opisivao kako je bio obučen, a i njegova žena je svedočila

43 Stanković P., Božanstvena medicina, Beograd, 1990, 93 (prvo iz-danje štampano 1941. godine, objavljeno 1945. godine).

da je videla priliku sa kojom je njen muž razgovarao. Znači, nije svaka komunikacija s duhovima pokojnika spiritizam, potrebna je neka materijalna potvrda da je kontakt ostvaren, to može osim pojavljivanja lika pokojnika biti i glas, kucanje, pomeranje ili ostavljanje nekih predmeta, kao potvrda da je duh "zakoračio" u ovaj svet.

Interesantna je "prepiska" putem medija između dr Branislava Krstića i dr Stanislava Župića u listu "Vreme" u toku aprila i maja 1929. god. Na osnovu nje zaključila sam da je postojala izvesna netrpeljivost podeljenih intelektualnih krugova u Beogradu. Na jednoj strani bili su pobornici spiritizma, na drugoj pripadnici teo-zofskog i antropozofskog društva i ljudi koji se bave individual-nim duhovnim razvojem, a na trećoj oni intelektualci koji su se čvrsto držali svog materijalističkog i pozitivističkog stanovišta. Tako je pomenuti dr Krstić, napisao članak u listu "Vreme", pro-tiv spiritizma, tvrdeći da su mediji koji "te aveti proizvode" vara-lice. Veoma nespretno, možda kao rezultat neupućenosti, naveo je izvesnoj* Rudija Šnajdera kao medija i varalicu. Usledio je od-govor dr Župića koji se dugo bavio proučavanjem antropozofske literature Rudolfa Štajnera.44 Naime, i sami antropozofi su na ne-ki način protiv spiritizma, oni smatraju da "aveti" postoje ali da nas ne mogu dovesti ni do kakvih vrednijih znanja o nevidljivom svetu. Na drugoj strani materijalistička predubeđenja su najveća kočnica da se do poimanja tog sveta dođe.

Kao izraz interesovanja za spiritualni razvoj45 tridesetih godi-na XX veka u našoj zemlji je i osnivanje Teozofskog društva 17. januara 1924. god. sa sedištem u Zagrebu (28 članova). Nakon tri godine društvo je imalo svoje ogranke u 23 mesta u zemlji a

44 Vreme, 12. maj 1929, 4. 45 U Engleskoj se za spiritizam upotrebljava i izraz spiritualizam,

što ne treba mešati sa spiritualnim razvojem pod kojim se podrazumeva duhovni razvoj.

1929. god. proširili su svoje delovanje na 43 mesta. Stereotip o "slovenskoj duši" koja je, između ostalih kvaliteta koje poseduje, "predestinirana po svojoj prirodi mističnom nagnuću" , obliko-vao se među pobornicima okultizma kod nas. Tako su Sloveni predstavljeni kao prirodni spoj između Istoka i Zapada.

U Beogradu se teozofski krug zvao "Istok" a predsednik je bio dr Vojislav Kujundžić.47 Rad društva se sastojao u organizovanju predavanja, održavanju skupština i učestvovanju na inostranim seminarima. Predavanje Ane Kamenskaje, osnivačice ruskog teo-zofskog društva i predsednice svih ruskih teozofskih loža van Ru-sije, organizovano je 1929. god. nakon povratka s teozofskog kongresa u Budimpešti. Ona je održala predavanje pod nazivom: "Slovenstvo i problem mira, Nova era i ideal teozofije" 48 Jugo-slovensko teozofsko društvo izdavalo je časopis "Teozofija" (1927-1937), koji je velikim delom objavljivao tekstove stranih autora s ciljem da prenese teorijsko učenje ovog pokreta. Kon-kretnijih podataka o radu društva i individualnom radu njenih čla-nova nema. U časopisu je objavljen članak "Upute mladim stu-dentima okultizma" 9, međutim, nema konkretnih opisa kako je to i u kojoj meri sprovođeno u praksi. Cilj spiritualnog rada je razvi-janje latentnih sposobnosti, proširivanjem svesti dovođenjem se-be u sklad s pulsiranjem svemira. To je proces oslobađanja samog sebe od prepreka koje nas odvajaju od kosmičkog života i dopri-nose da život teče mimo nas umesto kroz nas, kaže se u ovim uputstvima. Sticati spiritualno znanje i spiritualno napredovati podrazumeva da se ono preda drugima odnosno da se radi na omasovljenju pokreta. Tako je putem časopisa upućen poziv "... da se svima objavi vest, da svako onaj koji traži i strada može -

46 Teozofija, god. I, Zagreb, 1927, br. 1. 47 Teozofija, god. II Zagreb, 1929. br. 3-4. 48 Vreme, 15. maj 1929, 3. 49 Teozofija, god. II, Zagreb, 1929, Br. 5-6.

ako samo hoće - naći utehu... da svaki, koji traži istinu, može da ju nađe, i da se svakom koji čezne za plemenitim i nesebičnim ra-dom, ostvari široko polje neograničenih mogućnosti".50

Antropozofsko društvo imalo je sledbenike do II svetskog rata u Beogradu i Zagrebu. Njihova delatnost sastojala se u populari-sanju antropozofije i objavljivanju dela Rudolfa Štajnera. Kao i u teozofskom društvu, članovi antropozofskog društva u Beogradu bili su uglavnom intelektualci: dr Stanislav Župić i njegova su-pruga Klara, dr M. Radojčić, dr Kosta Todorović, Vitomir Karić. Postoje indicije da je i Vladimir Nazor bio član ah nisu provere-ne, najverovatnije da je bio samo pristalica i izučavao dela Štajne-ra. Društvo je izdavalo časopis "Upoznaj sebe", držalo predavanja i euritmičku školu. Imali su veoma negativan stav prema prorica-nju sudbine, pa tako Župić u jednom članku povodom knjige G. Smiljanića, "Kako se proriče budućnost", kaže da je savetovao autoru da to ne objavljuje. Pošto je ipak objavio, smatra neume-snim poglavlje o duhovnoj nauci, verovatno misleći na istu R. Štajnera. Smatraju da čovek može usavršavanjem svojeg mišlje-nja, osećanja i volje tako da izgradi sopstvene unutrašnje snage, da razvije čula i na taj način sam sazna razne tajne i nešto o svojoj sudbini. Na koricama časopisa nalazi se nešto što bi mogao biti moto ovog društva: "Časopis Upoznaj sebe, polazi od istine, da nema pravog saznanja o biću sveta, ni pravog stvaralačkog rada u životu, ako čovek ne poznaje dublje samog sebe. Ne radi se dakle o površnom ili jednostranom "poznavanju sebe", već o aktivnom i svestranom razvoju čovečje svesti, koja prodire postepeno u sve dublje, pre toga nepoznate oblasti čovečjeg bića. Na tom putu čo-vek upoznaje u sebi duh a preko duha u sebi, otkriva duh u svemu što postoji, u temeljima cele vasione. Religija dobiva izraz slo-bodne i žive veze duha u čoveku sa duhom u svemiru".51

50 Teozofija, Zagreb, 1927, br. 1,15. 51 Upoznaj sebe, III godište, Beograd, 1933, br. 11.

Pretpostavljam da ni u ovom periodu "okultne nauke" nisu bile masovno prihvaćene, već poznate samo užem krugu inte-lektualaca, koji je svakako bio malobrojan u odnosu na intelek-tualce koji su zagovarali materijalistički pogled na svet. RELIGIJSKO-MAGIJSKI KULT

VIDOVNJAŠTVA

Hoću da saznam svoju budućnost jer sam čovek - re-kao je kamilar Proroku. a Ijudi žive shodno svojoj buduć-nosti. . . Živim od toga što Ijudima proričem budućnost. Upućen sam u tajnu štapića i znam kako se koriste da bi se dospelo do onog prostora u kome je sve napisano. . . Kada Ijudi dođu do mene ja im ne čitam budućnost, ja nasluću-jem budućnost. Jer budućnost pripada Bogu i samo On ju je u izuzetnim okolnostima otkrio. A kako uspevam da po-godim budučnost? Po znakovima sadašnjosti. Tajna je u sadašnjosti, biće bolje i ono što će ti se kasnije dogoditi.

P. Koeljo, "Alhemičar"

1. Vidovnjaštvo u Beogradu: od vračare do ekstrasensa

Veoma retke sposobnosti pojedinih ljudi, kao što su vidovi-tost, telepatija i prekognicija, predmet su parapsiholoških istra-živanja. Zajednički naziv ovih fenomena, ekstra senzorna per-cepcija (E. S. P. Extra sensory perception), ukazuje da se radi o jednoj vanrednoj percepciji koja ne zavisi od naših pet čula. Zvanična nauka još uvek ne raspolaže dovoljnim znanjem na osnovu kojeg bi objasnila ove veoma retke fenomene. Na dru-goj strani sama parapsihologija veoma sporo napreduje i nije us-pela da konstituiše jednu opštu teoriju parapsiholoških fenome-

na koja bi mogla da korespondira sa opštom naučnom slikom sveta. U svetu postoje instituti za parapsihologiju oko kojih se pletu razne mistične priče o vladama najrazvijenijih zemalja koje finansiraju rad instituta radi razvijanja tajnog oružja. Iako su parapsihološka istraživanja veoma strukturirana i s razvije-nom specifičnom metodologijom koja ima naučne pretenzije, sama priroda fenomena otežava postizanje značajnijih rezultata. Naime, parapsihološki fenomeni su veoma retki a eksperimen-talne situacije često ne dovode do rezultata pošto ekstrasens nije u stanju da kontroliše svoje vanredne sposobnosti i izazove ih kada je to potrebno.1 Ovakvi zaključci parapsiholoških istraži-vanja ukazuju na razlike između okultizma i parapsihologije. Okultizam u svojoj teoriji zastupa ideju da su vanredne sposobno-sti urođene svakom čoveku, a da su tokom evolucije nestale. Vi-dovite osobe za koje se smatra da su nasledile ovaj "Božji dar", predstavljaju potvrdu ove teze. Na drugoj strani pošto svi pose-dujemo isti potencijal, duhovnim razvojem bi se ove latentne sposobnosti revitalizovale u svakom čoveku. I ne samo to, psi-hički trening omogućio bi da se uspostavi kontrola nad "X-mo-ćima", kako ih je nazvao Kolin Vilson.2 Uspostavljanjem kon-trole otvara se mogućnost za njihovo praktično korišćenje što je ideal svakog savremenog okultnog sistema.

Dovoljne su samo dve činjenice na osnovu kojih se može za-ključiti da je vidovnjaštvo u Beogradu okultni a ne parapsihološki fenomen. Prvo, "poplava" vidovnjaka, protivreči zaključku para-psihologije da se radi o vrlo retkim sposobnostima, drugo svako-dnevni tempo rada vidovnjaka s klijentima nije u skladu sa nave-

1 Rizly M., Parapsihologija, Zagreb: Prosvjeta, 1981,16. 2 Kolin Vilsonovaj termin uvodi kako bi označio psihičke mogućnosti

čoveka za koje veruje da predstavljaju sledeći stupanj ljudske evolucije. Videti: Vilson K, Okultizam I i II, Beograd: Ateneum, (Biblioteka Janus: okultno, magijsko i mitsko u prošlosti i danas), 1997.

denim zaključcima parapsihologije da ispitanici često nisu u mo-gućnosti da namerno izazovu svoje "viđenje". Mogućnost kontro-lisanja, u ovom slučaju vidovnjačke moći i njena praktična prime-na u ostvarivanju konkretnih ciljeva ukazuju da ih možemo treti-rati kao okultne moći, odnosno, da ga možemo posmatrati kao društveni i kulturni fenomen. Okultizam objašnjava vidovnjaštvo kao svojevrstan vid komunikacije u kojem je vidovnjak samo pri-jemnik informacija iz sfere koja se različito poima kao Bog, Ko-smička inteligencija, Viša svest, a koju možemo uslovno nazvati sfera onostranog. Hrišćanstvo odbacuje svaku mogućnost vidovitosti van božijeg uticaja, ali takođe odbacuje svaku okultnu praksu. Sveto pismo najavljuje lažne proroke, čudotvorce i mesije upravo u vreme pre drugog dolaska Isusa Hrista.3 Biblijski proroci, za razliku od lažnih, ne koriste pomoćna sredstva već govore u ime Boga i veličaju Isusa Hrista. Savremeni oblici vidovnjačke prakse u Beogradu se jednim delom oslanjaju na tra-dicionalno vračarstvo ali u velikoj meri poprimaju nove, specifič-ne karakteristike fenomena urbane kulture.

U skladu s operacionalnom defmicijom okultizma koju sam dala u uvodu, pod vidovitošću podrazumevam navodnu latentnu sposobnost vančulnog "gledanja" koja ukida prostorno vremen-ska ograničenja i omogućava komunikaciju s onostranim. Vido-vite osobe kroz vidovnjačku praksu omogućavaju da i klijent, preko posrednika spozna ono što je u uobičajenim okolnostima nedostupno. Vidovite osobe poseduju navodnu sposobnost pre-kognicije ili vančulnog gledanja u budućnost, sposobnost retro-kognicije ili vančulnog gledanja u prošlost, kao i mogućnost nadnormalnog opažanja prostorno udaljenih misli, predmeta i događaja, što se još naziva i telepatija, telestezija i teleskopija.

Istraživanju vidovitosti pristupila sam ne postavljajući pitanje njene dokazivosti ili nedokazivosti. Da li je jedna osoba koja radi

3 Marko 13 : 22.

kao vidovnjak zaista i vidovita nije relevantno za moje istraživanje. Poznat je metodološki ateizam u proučavanju religije, primenjiv u ovom slučaju, vidovite osobe tretiram kao da su vidovite, utoliko što postoje ljudi koji u to veruju i shodno tome se ponašaju.

Tačan broj osoba koje se bave ovim poslom4, teško je utvrditi iz više razloga: prvo, veliki broj radi ilegalno, nije registrovan, ne re-klamira se i dostupan je samo putem preporuke, drugo, teško je utvrditi i broj registrovanih vidovnjakajer Statistički zavod ne ras-polaže tim podatkom. Oni se registruju u opštinama a njihov tret-man je kao i tretman svakog drugog privatnog preduzeća, tako je čak i pomoću kompjutera nemoguće utvrditi njihov broj u svakoj opštini.

1.1. "Lična karta" vidovnjaka: Do neophodnih podataka koji bi činili "ličnu kartu" trebalo je doći na osnovu različitih iz-vora jer sami vidovnjaci veoma vode računa o tome kako će se predstaviti. Na primer, neke žene su odbile da kažu godinu rođe-nja, druge obrazovanje, prezime, muškarci obično zanimanje ko-jim su se bavili pre nego što su počeli vidovnjačku praksu. Goto-vo svi su se izjasnili kao pravoslavni i religiozni, s tim što su dve vidovite ženske osobe svoju veru definisale kao veru u "nešto ko-smičko". Na osnovu tako nepotpune i neproverene "lične karte" vidovnjaka pouzdano sam mogla zaključiti: da je većina ženskog pola, starosti od 30 do 55 godina, srednjeg ili nižeg obrazovanja, pravoslavne veroispovesti. Što se tiče zanimanja kojim su se rani-je bavili čest odgovor je bio: uobičajena, obična, nešto u admini-straciji, sve i svašta, ili pak neki zanat (dve frizerke). Vojvođan-ska proročica Vesna bavila se, kako kaže, modernim plesom i manekenstvom5 dok u štampi uglavnom piše da je bila trbušna

4 Prilog br. 4. 5 "I sami vidite da mi je fizički izgled kontradiktoran od zanima-

nja" kaže Vesna.

plesačica u noćnim klubovima. Za vidovitu Branku jedan od mo-jih ispitanika tvrdi da je radila godinama u KIuzu a zatim, nakon što je ostala bez posla, prodavala švercovanu garderobu na tezga-ma u Bulevaru Revolucije. Kieopatra je na moje pitanje vezano za stepen obrazovanja rekla da je klinički psiholog a u emisiji Ex-stravertno6 i u štampi7 tvrdila da je magistar psihologije. Magistrira-la je u Zagrebu sa temom "Nimfomanija, bolest XXI veka". Narav-no ovakve podatke je teško proveriti. Bilo je i nekoliko vidovnjaka koji su izjavili da imaju više ili visoko obrazovanje. To su uglavnom osobe koje navodno poseduju bioenergiju a vidovitost je prateća pojava8. MirjanaDamjanovićje radila, na primer, kao ekonomista u jednoj banci i sama napustila posao, neki od vidovnjaka su bez stalnog zaposlenja, pojedini su kao tehnološki višak na Birou rada a pojedini su iskreno priznali da im vidovnjačka praksa pruža ekonomsku sigurnost kakvu nije mogao da im pruži ni jedan po-sao do tada. Za sve je karakteristično da su se pre profesionalnog bavljenja vidovnjaštvom bavile kao hobijem. Kaže se "Niko nije prorok u svom selu". Nekoliko naših vidovnjaka, kao npr. Ruža, Venesa, Zagorka Jovanović-Maca9 rade u inostranstvu, na drugoj strani vidovita Bugarka Lila, mama Keti (Bugarska), Lav Gerš-man (Rusija), Bulgakov povremeno ili stalno rade u Beogradu. Nakon 2000. godine i inicijative za donošenje Zakona kojim bi se zabranila vidovnjačka praksa većina je, i pre donošenja Zakona napuštala Beograd i svoju praksu nastavljala u Republici Srpskoj. Kao vidovitu osobu koja se razlikuje od ostalih vidovnjaka a me-

6 Televizija Novi Sad, snimak emisije nalazi se u mojoj video do-kumentaciji.

7 Duga, br. 1616, Beograd, 1995, 78; Svet 17. februar 1995; Vreme , 8. maj 1995, godina VI br. 237.

8 Bioenergetičari su, na primer, Darko Jovanović, Dušan Morača, Milena Gligorin, Mirjana Damjanović i drugi.

9 Venesa radi u Parizu a Zagorka Jo vanović u Diseldorfu kao vračara.

đu prvima je stekla popularnost svakako bi trebalo izdvojiti Va-vu. Naime, ona je imala specifičnu medijsku vidovnjačku praksu i nikad nije radila s klijentima. Specijalizovani časopisi osim što reklamiraju i promovišu na različite načine vidovnjake koji imaju svoje "agencije" i rade s klijentima, lansiraju i "nevidljive" vidov-njake kao što je proročica Roksanda Lukas. Naravno, radi se o pseudonimu Beograđanke koja nije želela da otkrije svoj identi-tet, živi običnim životom, zaposlena je, ima porodicu i unučiće a najavila je pri tom da će redakciji otkriti svoj identitet kada ode u penziju. Ovo je posebno zanimljiv primer medijskog vidovnjaš-tva iza kojeg ne stoji profit kao motiv, osim ako se ne radi o po-većanju profita samog časopisa. Roksanda piše redakciji i prenosi vizije koje je imala u susretu sa prijateljima, rođacima, komšija-ma kao i vizije u vezi s ljudima koji su telefonirali redakciji sa že-ljom da kontaktiraju proročicu.10 Dakle, slike u "ličnim kartama" vidovnjaka su prilično šarolike ali mogu se izdvojiti tradicionalne vračare, "biblijski tipovi" koji se pozivaju na "Božiji dar" u vidu vidovitosti ili bioenergije, izmišljeni, nepostojeći proroci kao pro-dukt medija, izdavača ili samog režima Slobodana Miloševića.

"Ordinacije" vidovnjaka su se mogle naći širom Beograda. U zavisnosti od popularnosti, statusa i navodne uspešnosti zavi-sio je izbor lokacije i ambijent. Oni "uspešniji" i popularniji iz-najmljivali su stanove ili hotelske sobe u centru grada, dok su manje uspešni obično ordinirali na periferiji u iznajmljenim ili svojim stanovima, lokalima različite namene, pa čak i prostori-jama mesne zajednice ili kućnog saveta. Nailazila sam na veo-ma šarolike scenske prostore od sterilnih hotelskih soba, oskud-no opremljenih iznajmljenih stanova, privatnih stanova nimalo prilagođenih novoj delatnosti do "raskošnih" ordinacija, pretrpa-nih religijskim pravoslavnim simbolima, statusnim simbolima i fotografijama vidovnjaka s poznatim ličnostima iz sveta estrade,

10 Čudo br. 24, godina II, 1. januar 1999, 6-7.

politike i umetnosti. Sve oko njih, pa i njihov kompletni image upućuje na nedvosmislene poruke o onima koji zarađuju napla-ćujući velike sume novca, do onih kojima je vidovnjaštvo način da prežive ili obezbede sebi posao s pristojnom zaradom.

1.2. Kako se postaje vidovnjak: Vidovnjaci najčešće izja-vljuju da su "dar" stekli rođenjem. Većina je, naime, odgovorila da se radi o urođenoj sposobnosti. Ona je ili nasledna11, često is-kazana u najranijem detinjstvu ili ranoj mladosti, ili neka predi-spozicija otkrivena kasnije sasvim slučajno. Luna je npr. regre-soterapijom saznala da je u jednom od prošlih života bila proro-čica, Lidiji je horoskop potvrdio vidovitost za koju je bilo indi-cija ali i otkrio posedovanje bioenergije. Većina je u detinjstvu ili bila bolesna ili doživela neku nesreću. Radi se obično o nekoj teškoj bolesti koju lekari nisu mogli da dijagnosticiraju, kao u slučaju Marine i Branke (klinička smrt u petoj godini ili u tre-ćem mesecu života). Branku Simić od sigurne smrti kako su le-kari tvrdili spasila je baka, inače i sama vidovita, govoreći da su u njenu bolest bili "umešani đavoli". Slučaj Kleopatre posebno je zanimljiv, nakon pada s jednog visokog drveta u detinjstvu postala je vidovita. Naravno toga nije bila svesna sve do jednog čudnog događaja u šumi. Naime, dok se igrala s decom, u jed-nom trenutku ostala je potpuno sama i videla-siluetu čoveka s bradom, misli da je to bio sv. Nikola.12 Saopštio joj je tom prili-kom da je predodređena da pomaže Ijudima tako što će videti

11 Kao, na primer, u slučaju Branke Simić, Irene Šuber koja je dar vidovitosti nasledila od svoje bake, čuvene beogradske predratne proroči-ce Ivone sa Vltave, čije je usluge navodno koristila i kraljevska porodi-ca Karađorđević. Branka Simić izdala je autobiografiju, Zvezdano oko, Beograd, 1994, 8.

12 Citat iz emisije u kojoj iznosi ovaj doživljaj i obraća mu se sa či-ka Nikola.

njihovu sudbinu. Članak povodom suđenja Kleopatri, međutim objavljuje njenu izjavu na sudu da je preživela kliničku smrt na-kon koje je usledila amnezija.13

Brojni su primeri iskazane vidovitosti u najranijem detinjstvu koja je zbunjivala a često i plašila okolinu.14 Vidovnjaci koji sma-traju da im je vidovitost data kao neki dar, često potenciraju da se odnose prema njemu kao što bi se, recimo, odnosili prema izuzet-nom talentu za slikarstvo, muziku i drugo. Uglavnom se veruje da je vidovitost "dar od Boga" koji se ne sme odbiti, u smislu "poziva" koji često ima mesijansku konotaciju. Pitala sam da li i "darodavac" postavlja neke posebne zahteve? Samo tri vidovnja-ka mi je odgovorilo da su jedini uslovi: da nikad ne gledaju sebi i da ne naplaćuju usluge. Zanimljivo je da ovi vidovnjaci nisu ima-li prijavljenu agenciju, znači, radili su ilegalno. Takođe nisu imali ni određenu tarifu već klijent sam određuje koliko će novaca osta-viti, po narodnom verovanju "valja se". Kada sam pitala naše naj-poznatije vidovnjake da li znaju za ovo pravilo, većina je odgovo-rila da je to moglo važiti ranije ali danas su veoma skupi troškovi rada agencije i marketinga i zato naplaćuju određeni iznos. Radi se očigledno o elementu preuzetom iz tradiconalnog vračarstva koji je doživeo, u većini slučajeva, potpunu modifikaciju u skladu sa tržišno-ekonomskim zakonima.

1.3. Tehnike: Vidovnjacima je bilo teško da mi opišu i obja-sne način na koji "vide". To je izuzetan doživljaj koji se ne može opisati i za njih je još uvek tajna. Odgovori bi se mogli svesti na dva tipa: 1) oni koji tvrde da vide u slikama, "kao kad ubaciš ka-setu u video, gledaš i prepričavaš film". Vidovnjaci koji govore o vizijama daju shčne opise s tim što naglašavaju da je potrebno te vizije tumačiti. 2) oni koji tvrde da se radi o informacijama koje

13 Duga, br. 1616, Beograd, 1995,78. 14 Simić B., Zvezdano oko, izdanje autora, Beograd, 1994, 8.

su njima upućene ali ne znaju njihovo poreklo. Mogućnosti su različite: iz astrala, od Boga, od neke Kosmičke inteligencije. Sa-mo uspostavljanje komunikacije je kontrolisano. Međutim, infor-macije stižu nekontrolisano, reprodukuju se spontano, bez raz-mišljanja, što je kontradiktorno sa tvrdnjom većine da vode raču-na o tome šta saopštavaju klijentima. Iako neki imaju i spontane vizije i "viđenja", to ne isključuje sposobnost da se one izazovu kad god se ukaže potreba. Spontane vizije se objašnjavaju kao trenuci u kojima sam "pošiljalac" informacija ima potrebu da je vanredno saopšti. Najčešći primeri su u sudbonosnim situacijama koje se tiču cele grupe, naroda ili čovečanstva. Većini vidovnjaka nije potrebna ni posebna koncentracija za uspostavljanje kontak-ta, niti posebni uslovi u okruženju. Vidovnjaci koji rade u agenci-ji Ramović, na primer, Marin Cvijović, Violeta koriste nekoliko sekundi koncentracije za uspostavljanje kontakta. Način na koji to radi Cvijović, teško je opisati, ne znam šta se dešava na men-talnom planu ali ono što su gledaoci mogli da primete na televizi-ji, može se ukratko opisati: sklopljene ruke kao prilikom molitve samo u položaju iznad glave i blago vibriranje tela.

Jedna grupa vidovnjaka kao što su Kleopatra, Ljubiša Tr-govčević, Vesna, Violeta Burić i Violeta Šarić rade najčešće pu-tem ličnog kontakta. Pri tom klijenti mogu dobiti i informacije o drugim osobama ako donesu fotografiju ili "beleg" osobe. Oni svoje sposobnosti javno demonstriraju na televiziji, radiju, u štampi i pritom uspostavljaju kontakt s klijentom telefonom ili koristeći pisma s fotografijama. Potrebno je da na fotografiji bu-du jasno istaknute oči. Većina, dakle veruje u svoju sposobnost prekognicije i na daljinu. Zoran Pakaški, na primer, utvrđuje i skida crnu magiju telefonskim pozivom.15 Emisija "Oko ogleda-la"16, omogućuje i lični ali i javni kontakt s vidovnjakom.

15 Tajne, br. 10, Beograd, 1994, 31. 16 Emisija je najpre prikazivana na TV Politici a zatim i na TV Pinku.

Druga grupa vidovnjaka koristi gledanje u karte, najčešće ta-rot, pasulj, talog kafe, znači klasične tehnike gatanja. Međutim, gotovo svi naglašavaju da im ova sredstva služe samo da bi se usredsredili. Ireni Šubert karte služe kao putokaz, ona navodno vidi energetski fluid klijenta i svojom nadarenošću taj fluid pre-tvara u slike i simbole. Određenim tehnikama intuitivnog navođe-nja otkriva šta je "nesvesno" u čoveku. "Karte su prenosioci inici-jativne energije koja se nalazi u duši klijenta i u mom oku", kaže Irena Šubert. Neki vidovnjaci koriste i kombinaciju različitih teh-nika kao što su: numerologija (procenjivanje na osnovu datuma rođenja, posebnim sistemom sabiranja brojeva), radiestezija i već pomenute tehnike koje su koristile i tradicionalne vračare: pasulj, karte, talog kafe, konac ili beleg u čaši vode i drugo. Vidovnjaci ne mogu ili ne žele da "vide", bilo je teško napraviti razliku, ljudi-ma koji imaju negativnu energiju, ljudima koji ne veruju u feno-men vidovitosti već dolaze iz radoznalosti da provere njihove sposobnosti. Postoje i takvi koji navodno imaju snažnu energiju, "zatvoreni" tipovi ljudi kojima oni ne mogu da "gledaju".

1.4. Praksa: Primarna delatnost vidovnjaka je proricanje bu-dućnosti. Pored često navođenog razloga postojanja problema, to je i najčešći razlog odlaska kod vidovnjaka koji klijenti navode. Upravo da bi saznali šta će se dogoditi čak i u veoma dalekoj bu-dućnosti ili ako je u pitanju konkretan problem, vidovnjak treba da kaže kako će se on razrešiti, da ponudi neko objašnjenje s ob-zirom da klijent često nema racionalno objašnjenje za svoje neda-će. U proricanju budućnosti vidovnjaci su vrlo obazrivi ali i kon-tradiktorni, nastoje istovremeno da otvoreno sve kažu klijentu, a na drugoj strani pokušavaju da prećute ili bar ublaže najtragičnije događaje. Mišljenja samih vidovnjaka su vrlo podeljena. Neki smatraju profesionalnom dužnošću da upozore klijenta na loše događaje u budućnosti jer, iako većina veruje u nepromenjivost sudbine, neki tvrde da uvek postoji otvorena mogućnost izbora,

ako klijent napravi pravi korak može i da izbegne nepoželjne do-gađaje. Samo proročanstva (misleći pri tom na proročanstva veli-kih proroka) ostaju nepromenjena, tvrdi Lav Geršman.17 Drugi pak smatraju da se sudbina ni na koji način ne može izbeći i loše stvari koje "vide" ne saopštavaju klijentu. Lidija je, na primer, prestala da se bavi proricanjem budućnosti jer smatra da su osobe koje dođu s namerom, da saznaju budućnost, unapred predispon-irane da se ponašaju u skladu sa proročanstvom. Navela je primer iz prakse čoveka kojem je saopštila da će se razvesti kada nije bi-lo nikakvih nagoveštaja o tome, doživela je čak i neprijatnu reak-ciju sa njegove strane, da bi posle nekoliko meseci došao da po-tvrdi proročanstvo.

Vidovnjaci sem "gledanja" u budućnost "gledaju " i u proš-lost i u sadašnjost. Naime, kako kaže Violeta, to je dobar način da klijentu pružite sigurnost da ako mu pogodite stvari iz pro-šlosti, naročito one neprijatae koje je pokušao da sakrije i od se-be, biće ubeđen i u ono što ćete mu reći o budućnosti.

Sem toga, na taj način mogu da nam razjasne i nama nejasne ili nepoznate događaje iz prošlosti i sadašnjosti. Pojedinci kao, na primer, Mirjana Damjanović, Ljubiša Trgovčević, Buba i Desa veoma uspešno pronalaze nestale stvari i lica18. Zahtevi za ova-kvim tipom vidovitih usluga su u toku rataih i poslerataih godina bili brojni. Ovo su veoma delikatai slučajevi u kojima je na vi-dovnjaku velika odgovornost kada često mora da saopšti da osoba za kojom se traga nije više živa. Mnogobrojni su i suprotai prime-ri, po rečima Mirjane Damjanović i Ljubiše Trgovčevića, kada je njihovom vidovitošću vraćena sreća i nada u mnoge porodice ko-je su verovale da nikada neće pronaći svoje najbliže.

17 Večitifenomeni br. 2 , 1998. 48 18 Buba je odgovarala na pitanja čitalaca u časopisu Treće oko u to-

ku 1992. godine Posebno u broju od 11. avgusta odgovara na pitanja o nestalim licima.

1.5. Crna magija: Gotovo svi vidovnjaci su izjavili da us-pešno otkrivaju uticaj crne magije19. Međutim, različito je shva-taju a većina je ne samo uočava već i otklanja njeno negativno dejstvo. Neki vidovnjaci su specijalizovani za tu vrstu delatnosti kao, na primer, Ljubomir Todorović, Lav Geršman, koji sebe naziva belim magom, zatim Marina, Branka i drugi.

Empirijski materijal koji se odnosi na crnu magiju veoma je neujednačen. Svi ispitanici, i vidovnjaci i klijenti, govore o to-me ali često veoma površno i nepotpuno. U takvim slučajevima ispitivač je prinuđen da uloži veliki napor kako bi razlučio u pri-či informatora slušano, viđeno i doživljeno. Pri tom je nepresta-no bila prisutna i kod vidovnjaka i kod klijenata izvesna doza mistifikacije. Prvi su, imala sam utisak, neke podatke prećutali, neke interpretirali pogrešno jer i sami malo znaju o tome, a neke (pod izgovorom da se radi o profesionalnoj tajni) izbegavali da ispričaju. Klijenti su pak, često odbijali da o tome govore napo-minjući da su to veoma opasne stvari, dok oni koji su imali is-kustva s tim, smatraju da ne treba odavati same postupke otkla-njanja crne magije jer bi se možda poništilo njihovo dejstvo.

Većina vidovnjaka veruje u postojanje i dejstvo crne magije. Samo tri vidovnjaka su se izjasnila da ne veruju u njeno moguće dej-stvo, da je to praznoverica "prostog naroda". Oni naime veruju u dejstvo neke nedefinisane negativne energije koja se može sresti kod svakog čoveka. Najslikovitiji primer za to je kad osetite nepri-jatnostunečijemprisustvua da to nema neko racionalno objašnje-nje. Međutim, i ovi vidovnjaci ističu da im veliki broj Ijudi dolazi s pitanjem da li su pod uticajem crne magije. Neke je teško ubediti u suprotno jer, kako obično kažu, imaju sve "simptome".

Naglašavam da sam do informacija o crnoj magiji dolazila putem intervjua sa vidovnjacima i klijentima, kao i putem štam-

19 Pisma čitalaca, prilog 3. Napisi o crnoj magiji u štampi, videti priloge: 1, 2, 3.

pe20. Sva moja nastojanja da dođem u kontakt s nekim crnoma-gičarem ostala su bez uspeha. Oni su još uvek, iz razumljivih razloga, u pravom smislu reči "okultni".

Vidovnjaci "vide" ne samo osobu koja je crnomagijski delo-vala već i samu tehniku. Potvrda njihove, vidovitosti je, kako obično kažu, kada klijentu tačno opišu mesto na kojem se nala-ze "nabačene čini" a oni to zaista i pronađu. Moram priznati da mi je ovu priču potvrdio mali broj klijenata, dok su ostali čuli slične priče (da se to dogodilo na primer prijatelju njihovih pri-jatelja itd). Češći su bili primeri da sami klijenti pronalaze "ne-ke čudne stvari tamo gde im nije mesto", nestaju im delovi gar-derobe itd. Kleopatra konstatuje da je danas pomodarstvo baviti se crnom magijom i da su na 90% njenih klijenata "nabačene neke čini". Na osnovu televizijskih i radio kontakt emisija21, pi-sama čitalaca u štampi22, stiče se utisak da je pitanje crne magi-je primarno pitanje koje često postaje bitnije od proricanja bu-dućnosti. U toku istraživanja često su, kao na primer, Branka Si-mić, sami vidovnjaci i pre nego što im postavim to pitanje poči-njali priču: "Znate danas je crna magija veliki problem". Pore-deći s rezultatima ispitivanja klijenata dobila sam nešto drugači-ju sliku. Naime, većina nije sigurna da li veruje u dejstvo crne magije, veliki broj veruje dok je najmanje onih koji ne veruju (tabela br. 1). Takođe, najmanji je broj onih koji su bili pod uti-cajem crne magije dok je broj onih koji ne znaju (znači ostavlja-ju mogućnost da možda jesu), kao i broj onih koji kategorično tvrde da nisu, isti (tabela br. 2).

20 Videti priloge 1, 2 i 3. 21 Video dokumentacija za potrebe magistarskog rada. 22 Tajne, br. 17, god. VI, Beograd, 1995. god. od 48 pisama, 28 je

dobilo odgovor Zorana Pakaškog da se radi o crnomagijskom delova-nju. Prilog u dokumentaciji br. 3.

Tab. 1 Da li verujete u dejstvo crne magije?

Da Ne nisam siguran 27 5 30

nije se izjasnilo 8 Tab.2 Da Ii ste nekad bili pod uticajem crne magije?

Da Ne Ne znam 10 20 20 nije se izjasnilo 10

Na osnovu objašnjenja ispitanika uočila sam postojanje dve koncepcije, koje nisu jasno razgraničene. 1) Crna magija je praktična aktivnost nabacivanja čini na različite načine, u name-ri da se izazovu negativni efekti. 2) Crnu magiju shvataju kao negativnu energiju koja može mentalnim putem biti usmerna ka određenoj osobi kojoj se želi naneti zlo.

Vidovnjaci obično pod crnom magijom podrazumevaju kom-binaciju ova dva koncepta dok bi se odgovori klijenata mogli sve-sti na tipičan odgovor ukratko formulisan kao veliko ljudsko zlo koje vodi do postizanja ličnih ciljeva. Jedan ispitanik, na primer, smatra da je crna magija "amalgam, algoritam ljudske muke i glu-posti. 'Brljanje' po dragocenim izvorima individualne i grupne energije. Dobrovoljno i zlonamerno zagađivanje lošim osećanji-ma, mislima i delima ljudskih raspoloženja, odnosa i sudbina."

Repertoar crnomagijskih delovanja je veoma raznovrstan, pomenuću samo najzastupljenije postupke. To su, pre svega, različiti slučajevi tzv. "nagazne magije" koja se sastoji u stavlja-nju određenih predmeta ili materija kao što su igla, krv neke ži-votinje (crni petao, pas, mačka), menstruaciona krv, na mesto na koje "žrtva" mora sigurno da nagazi (prag, kapija). Stavljanje ovih magijskih sredstava u jelo, piće ili na određeno mesto s ko-

jim je "žrtva" u neposrednom kontaktu. Spaljivanje kose, nokti-ju, delova garderobe, ostataka hrane, klasični su primeri crno-magijskog delovanja. Kao posebno efikasni koriste se predmeti koji su bili u vezi s pokojnikom. To su, pre svega, voda u kojoj je okupan umrli, prsten pokojnika, zemlja s groba, neki deo ode-će koji se koriste za "progledavanje" i "zatvaranje". Ovi postup-ci mogu biti kombinovani u jednom crnomagijskom ritualu a mogu se i samostalno izvoditi. Opisaću samo najtipičnije. Vidovnjacima je omiljena tema "Vudu magija" koja je kod nas zastupljena u više oblika. To nije samo bockanje lutkica iglama i pojava zombija. Može se manifestovati kao nagazna, takozva-na mrtva voda koja priziva negativnu energiju. Kada osoba na-gazi na tu vodu "energija se naljuti". Najtipičniji način je zako-pavanje predmeta u grob, pri kome se izgovaraju sledeće reči: "Kao što ovaj mrtvac ne može bez zemlje, tako taj i taj ne može bez mene". Jedna od vrsta crne magije je zaključavanje seksual-nog partnera, kaže specijalista za crnu magiju Đorđe Kaurin.23

Kao neka vrsta vudu magije, praktikuje se slanje žive. Osoba stavi živu ispred sebe i namenjuje je "žrtvi". Ovaj ritual ima za cilj da živa dođe do srca, kada po verovanju nastupa smrt.

"Progledavanje" se vrši tako što devojka kroz prsten koji je pripadao pokojniku ili donji veš pogleda željenu osobu. "Zatva-ranje" se najčešće vrši pomoću katanca, tako što se lik željene osobe, pri tom to može biti i fotografija, provuče kroz otvoreni katanac a zatim zatvori odnosno zaključa, zakatanči, uz izgova-ranje određenih rečenica, "da bude to i to", kojima se namenjuje dejstvo crne magije. U Zemunu, po rečima vidovite Lidije, radi žena koja obavlja ovaj crnomagijski ritual za potrebe klijenata. Lidija se sama uverila kada ju je ova osoba pozvala da dode i "očisti" je od negativne energije usled koje su njenoj porodici počele da se dešavaju nedaće. Međutim, nije želela da mi omo-

23 Metro, 27. decembar 1994, 9.

gući kontakt sa ovom ženom. Rekla mi je da se radi o mlađoj ženi, oko 35 god. koja radi na tzv. spajanju, zaključavanju, do-sta se reklamira i ima brojnu klijentelu. Primer je značajan jer ilustruje verovanje da crna magija ima "bumerang" efekat, nai-me, da se na određene načine vraća onome ko je izveo ili naru-čio ritual. Zatvaranje se vrši i pomoću dve polovine jednog predmeta. Najčešće su to glava i trup slepog miša, razdvojena detelina sa četiri lista, neki deo ili konac iz odeće, tako što se je-dan deo nad kojim je urađen ritual ušije u jastuk ili postavu gar-derobe koja pripada "žrtvi" a drugi deo čuva osoba koja želi da postigne crnomagijski cilj.

Stavljanjemagijskihsredstavakao što su najčešće menstrualna krv ili tri kapi krvi iz levog palca devojke, zatim prah spaljenih dlaka, noktiju, nečista voda, u jelo ili piće. U ljubavnoj magiji cilj je da se omađija izabranik ili izabranica, dok se na iste, navedene načine može izazvati i bolest ili neka nesreća. Spaljivanje kose, noktiju, delova odeće "žrtve" može imati različite ciljeve koji se formulišu a prilikom obavljanja rituala i namenjuju.

Prskanje magijskim tečnostima, najčešće se vrši korišćenjem nečiste vode u kojoj je okupan umrli, krv neke nečiste životinje, tako što se poprska ili sama "žrtva" kad ne vidi, ili neki deo njene odeće, vrata ili ulaz u kuću. Klijenti i neki vidovnjaci koji su se specijalizovali za pronalaženje crnomagijskih predmeta najčešće su navodili da su to igle, konci, kosa, crno peije, zakopani na ula-zu u dvorište ili ispod praga, zašiveni u garderobi, jastuku ili jed-nostavno ostavljeni na mestima u kući koje je teško otkriti.

Većina vidovnjaka navela je da su česti slučajevi ljubavne magije koja se može okarakterisati kao crna magija. Pri tom se koriste već navedeni rekviziti kao što su menstrualna krv, progle-davanje kroz prsten koji je pripadao pokojniku, vezivanje ili tzv. spajanje u kojem se pomoću konca, katanca, ili nekog drugog predmeta koji ima svojstvo da se otvara i zatvara, crnomagijski deluje na osobu suprotnog pola sa različitim ciljem u zavisnosti

od slučaja. Na primer, žena "veže" svog muža da ne bi mogao da čini preljubu, devojka učini da se mladić, koji naravno nije pre to-ga pokazivao nikakvo interesovanje za nju, zaljubi ili oženi s njom, ljubavnica istu tehniku primenjuje da bi rasturila neki brak i svog ljubavnika vezala samo za sebe itd. Većina vidovnjaka se slaže da nije toliko bitno šta se radi, već je bitna mentalna energi-ja koja se pri tom koncentriše na ono što se želi postići. Navedeni primeri se po pravilu najčešće odnose na ženski rod kao rezultat stereotipa da su žene "sujevernije" od muškaraca i da je magija njihova sfera. Uzimajući u obzir da vidovnjaci imaju najbolji "uvid", pokušala sam da saznam ko se najčešće bavi crnomagij-skom praksom, a zatim koliko se poštuju određena pravila u obavljanju rituala koja su bila poznata u tradicionalnoj kulturi. Konkretno, da li se poštuje određeno vreme kada se obavljaju a to je uglavnom "gluvo doba" noći, kao i mesto na kojem se izvode. Odgovori na prvo pitanje su bili neodređeni tipa, svi, svi zli ljudi, svi ljudi na neki način hendikepirani koji svoje ciljeve ne mogu da ostvare uobičajenim sredstvima, svi ljudi koji patološki zavide drugima na uspehu, novcu, lepoti, dobrom životu. Violeta Burić je npr. konstatovala, "ima mnogo ljudi koji se time bave. U Bibliji piše prepoznaćete ih po ožiljku na licu", smatra da se time ne bavi radnička klasa i srednji stalež, "samo ljudi koji nemaju ništa ili imaju previše su spremni na sve". Ima i onih, naročito među mla-dima, koji cmomagijskom delovanju pribegavaju iz radoznalosti i neznanja, smatraju vidovnjaci. Odgovor na drugo postavljeno pi-tanje, koji se tiče vremena i mesta izvođenja rituala, uglavnom je glasio da se ne bira vreme, važno je da se ritual obavi u potpunoj tajnosti a najpogodnije vreme za to je noć. Što se tiče mesta, tako-đe nema pravila koja bi se poštovala, važno je da se to obavi tajno da niko ne vidi.

Vidovnjaci koji pod crnom magijom podrazumevaju negativ-nu energiju smatraju da se mentalnim putem negativne misli uba-cuju u sferu nesvesnog ili podsvesnog žrtve. Cma magija se

usmerava na naše "nesvesno" biće i kao da se ubacuje neki pro-gram. Svesna intervencija, u takvim slučajevima, je otežana a če-sto i nemoguća. Paralisani su mehanizmi racionalnog promišlja-nja i pojavljuju se mnogi iracionalni strahovi. Rituali sami po sebi ne mogu imati nikakvog dejstva, važna je mentalna energija koja se usmerava i pogađa svoj cilj na taj način što oduzima energiju osobe. Postoje hipersenzibilne osobe koje su veoma podložne uti-cajima negativne energije. Kako smatraju neki vidovnjaci upravo je snaga koju poseduju misli i emocije ta nemerljiva energija koja ne "priznaje " prostorno-vremenske zakonitosti. Ovakvo shvata-nje crne magije tipično je za one koji se bave bioenergetskim tret-manima a vidovitost im je sporedna delatnost, kao što su Mirjana Damjanović, Dušan Morača, Lidija, Zoran Pakaški i drugi. U skladu s tim je i njihov specifičan način otklanjanja crnomagij-skog dejstva. Naime, koristeći svoju bioenergiju oni vrše obna-vljanje oštećene aure i vraćaju oduzetu energiju klijentu.

Kao poseban vid crne magije i vidovnjaci i klijenti pominju prokletstva. Uglavnom se govori o nasleđenom prokletstvu ne-koliko generacija unazad. Naime, neki predak je ili učinio loše delo koje je ostalo nekažnjeno pa generacije ispaštaju "okajava-jući grehe" ili je crnom magijom izazvana nesreća koja se zatim prenosi s kolena na koleno. Ako je crna magija veoma jaka, kao što se veruje za vlašku magiju, ona zahvata i sve sledeće gene-racije i prerasta u porodično prokletstvo. Klijent Jovica Maksi-mović, svedoči nakon evidentnih pokazatelja "shvatio sam da nešto nije u redu i da je to "onostrano", pročitao sam u "Trećem oku" članak o Ljubomiru Todoroviću.... "24 Nikad se ne zna tač-no kad će prokletstvo "oživeti", veruje se samo da ako se ne uradi nešto na otklanjanju zahvata i naredne generacije.

24 Posle uspešno obavljenog tretmana klijent izjavljuje da će spon-zorisati istraživanje crne magije i paranormalnih pojava, Treće oko, 4. septembar 1994, 54.

Prokletstvo, sem individualnog i porodičnog može biti i ko-lektivno, prokletstvo celokupnog naroda. Nedaće koje su zade-sile našu zemlju neki vidovnjaci "vide" kao prokletstvo srpskog naroda. Tako pored mita o naslednom kolektivnom grehu zbog kojeg je na ceo narod bačeno prokletstvo, paralelno postoji i mit 0 predačkom prokletstvu koje je rezultat crnomagijskog delova-nja.

Iako se verovanja u dejstvo crne magije revitalizuju, znatno je redukovana ritualna praksa uglavnom preuzeta iz naše tradi-cijske kulture.

Međutim, nekoliko vidovnjaka smatra da su savremene teh-nike "Silva metod" i "Ekskalibur" takođe neka vrsta crnomagij-skih tehnika jer se putem vizuelizacije, usmeravanjem mentalne energije proizvodi željeni efekat koji često može biti veoma ne-gativan za osobu koja se vizuelizira. Kao što sami "silvanci" tvrde da tehnikom vizuelizacije mogu da dijagnosticiraju bolest 1 da je zatim leče usmeravanjem mentalne energije, tako isto mogu, smatraju neki vidovnjaci, i da izazovu bolest, ili utiču da se osoba na određeni način ponaša. O tome će biti više reči u poglavlju posvećenom spiritualnim sistemima.

Postavlja se pitanje na koji način savremeni čovek u urbanoj kulturi saznaje za ove crnomagijske rituale? Najčešći odgovor je bio putem medija, zatim od starijih žena, neki klijenti su prvi put saznali od samih vidovnjaka koji su im navodno, "videli" i opisali uticaj crne magije. Sami vidovnjaci su pak navodili pri-mere da često mlade devojke nakon što pročitaju u štampi, iz ra-doznalosti isprobavaju razne metode crne magije. Vidovnjacima se obraćaju za pomoć navodno kad shvate da to nije igra i žele da anuliraju njeno dejstvo. Naišla sam na nekoliko takvih pri-mera priča o devojkama koje ne mogu da izdrže patološku op-sednutost mladića kojeg su same "omađijale".

Veruje se da osoba pod uticajem crne magije može da se raz-boli. Međutim, to je bolest koju lekari ne mogu da dijagnosticira-

ju jer je objektivno klinička slika dobra. Osoba se, naprotiv, fizič-ki oseća iscrpljeno, gubi na težini a ukoliko se crna magija ne ukloni nastupaju i veoma teška oboljenja.25 Često se bolovi ili ge-neralna fizička slabost dešavaju periodično uvek u isto vreme. To je znak da se radi o programiranoj magiji, kako kaže Darko Jova-nović.26 Klijent S. D. ispričao mi je slučaj svoje rođake koja je u toku trudnoće svake večeri posle 20 časova osećala užasna guše-nja iako su lekari tvrdili da je trudnica zdrava a trudnoća normalna. Rešenje problema nastupilo je posle posete hodži koji radi u Beogradu. Naime, hodža je otkrio da je na trudnicu bačena voda u kojoj je okupan pokojnik, navodno, od strane neke komši-nice. Vidovnjaci, iako znaju o kome se konkretno radi to ne go-vore ili nagoveste na osnovu nekog opisa o kojoj se osobi radi i ostave klijentu da sam zaključi. Brat i sestra iz Vršca s kojima sam razgovarala ispred "ordinacije" Branke Simić, kažu da je cela njihova porodica već godinama pod crnomagijskim delovanjem komšinice. Kod Branke dolaze godinu dana. Nisu ranije verovali u vidovnjake i crnu magiju. Sestra već sedam godina, jednom mesečno, uvek pre podne oseća bolove u nogama, rukama, vratu tako intenzivne da ne može da ustane iz kreveta. Išla je na sve moguće preglede i lekari su konstatovali da nema nikakvih organ-skih poremećaja. Branka im je pogodila da u kući živi njih troje, četvrti član je umro a da lekari nisu ustanovili uzrok smrti. Inače i majka se često oseća bolesno kao da joj je oduzeta snaga. Ispita-nik zaključuje da je veoma čudno i kod sestre i kod majke, da se bolest pojavi u isto vreme, da izvesno vreme traje i odjednom sa-ma od sebe prestane. Sestra sem toga ne može ni da se uda, izgu-bila je posao. Pre godinu dana Branka im je otkrila da se radi o crnoj magiji, da je sestri "urađeno" pomoću kose. Sami ispitanici

25 Da nastupaju veoma teška oboljenja tvrdi, na primer, vidovita Lila, časopis Vidovnjak, br. 2, Beograd: BISI, 1994, 20.

26 Treće oko, 19. april 1994,54.

tvrde da često nalaze ispod prozora neke krpe i sveće, Branka im, međutim, to nije pomenula. Dobili su hamajliju i zapis, primetili izvesno poboljšanje ali se posle izvesnog vremena sve vratilo na staro. Sličnim primerima obiluje praksa većine vidovnjaka.

Indikativno je ako se u kontinuitetu dešavaju negativne stvari na svim životnim poljima, ako osoba i pored uloženog napora i očiglednih sposobnosti ne uspeva da završi poslove, stagnira ili pak nazaduje. "Ako se za rođendan, slavu, svadbu neko iznenada razboli, ako ima izrazite bolove, tegobe, s velikim procentom se može tvrditi da je reč o crnoj magiji",27 kaže Darko Jovanović. Crna magija usmerena na jednu osobu odražava se na sve članove porodice. Počinju česte svađe, netrpeljivost u kući, rezultat su razvodi, ubistva nesrećni slučajevi, alkoholizam i drugo. "Simpto-mi" crne magije su neobjašnjivi gubitak novca, prijatelja, "crne misli" koje prodiru iz nesvesnog u svesni deo ličnosti bez moguć-nosti da se lako odagnaju a vremenom postanu stvarnost.

Klijenti koji su bili pod uticajem crne magije govore samo o posledicama. Realnog uzroka po pravilu nema, sve je počelo odjednom i ništa se ne može racionalno objasniti: "bili smo ide-alna porodica, imali po svemu idealan brak"; "sve nam je dobro išio poslednjih godina, sagradio sam kuću, posao je cvetao, a onda odjednom sve stalo, dete se rabolelo"; "divno smo živeli dok se nije oženio. To više nije bio naš sin. Potpuno je prome-nio ponašanje."; "muž me napustio iako me još uvek voli kao i ja njega, ali kad smo zajedno svađamo se, kad smo razdvojeni čeznemo jedno za drugim".

1.5.1. Otklanjanje crne magije: Brojne su reklame vidovnjaka u kojima se navodi da uspešno "skidaju" crnu magiju.28 Neki vidov-

27 Treće oko, 19. april 1994, 54. Slična navođenja mogu se naći na više mesta u pomenutim časopisima.

28 Treće oko, 19. april 1994, 54. Videti priloge 1, 7.

njaci su se uže specijalizovali kao npr. Đorđe Kaurin koji otklanja vudu magiju. Nakon što otkriju uticaj crne magije, glavni deo posla većine vidovnjaka je da otkloni njeno dejstvo. Kažem, glavni deo posla, jer obično, već u prvom susretu, vidovnjak otkrije njeno dej-stvo a zatim slede tretmani otklanjanja koji često traju i po godinu i više dana. Razlog koji navode vidovnjaci je verovanje, odnosno, njihova konstrukcija koncepta crne magije po kojem se crnoma-gijski rituali obnavljaju posle izvesnog vremena. Primer žene iz Višnjičke Banje koja kod Branke Simić dolazi često na "kontro-le", a kad je obavljen razgovor s njom došla je navodno zbog ob-novljenje crne magije. Opisaću ovaj slučaj iz prakse jer će biti ko-rišćen i u analizi. Naime, radi se o ženi preko 50 godina, njen sin je "doveo u kuću" neku devojku i od tada se ponaša "nenormal-no". Izbegava kontakt s roditeljima iako žive u istom stanu, a ka-da do njega dođe uvek se završi svađom, pretnjama, jednom čak i nasrtajem na oca. "Nije vid'o dalje od nosa, zbog nje je i na posao prestao da ide". Branka je otkrila da su devojka i njena majka "bacile" crnu magiju na njenog sina. Dobila je amajliju od Branke koju je ušila u sinovljev jastuk. Ubrzo posle toga devojka ga je napustila. Međutim, posle izvesnog vremena se vratila i stanje je bilo mnogo gore. Ispitanica mi je ispričala veoma detaljno sve porodične događaje, izdvojila sam samo detalje najbitnije za de-skripciju. Branka je inače tada otkrila da je crna magija obnovlje-na i da je imala jače dejstvo. Ovo je bio treći put da ispitanica do-lazi zbog toga i veoma ogorčeno tvrdi da će ići kod nekog "jačeg" ako sada ne uspe, jer mora da spasi sina koji propada i psihički i fizički. Dobar alibi za neuspešno otklanjanje cme magije je, zna-či, verovanje u mogućnost njenog stalnog obnavljanja. Tako se neuspeh jedne uvek pravda trenutno jačim dejstvom druge.29

29 Pitala sam se koliko dugo može trajati ova "borba" bele i cme magije: dok se klijent fmansijski ne iscrpi ili dok cmomagičara ne po-godi "bumerang" efekat?

Na koji način vidovnjaci otklanjaju crnu magiju, konkretniji opis je izostao jer se gotovo svi odgovori mogu svesti na "profesi-onalna tajna". Koriste amajlije, i zapise, osvećenu vodu, čitanje molitvi, bioenergetske tretmane. Amajlije izrađuju sami30. Svaka amajlija ima određenu namenu i vidovnjak je prilagođava speci-fičnosti slučaja. Amajlija ima najjače dejstvo ako se nosi do tela. Međutim, često osoba koja je pod neposrednim uticajem crne ma-gije, to ne zna ili ne želi da prizna, tada se amajlija ušiva u jastuk ili deo garderobe. Ako osoba ima amajliju crna magija ne može da se obnovi, smatraju neki vidovnjaci ali to praksa, kao u opisa-nom slučaju demantuje. Gordana tvrdi da su neki bioenergetičari pokušali da utiču na osobe koje nose njene amajlije ali bezuspeš-no. Zapis ima jače dejstvo od amajlije i on ne sme da se otvara jer gubi dejstvo. Moć amajlije potiče i od energetskog dejstva koje vidovnjaci usmere ka njoj. Inače, obično su osvećene u crkvi ili manastiru, "Sve ide preko Boga ", kako ističe Branka Simić. Osvećena voda koju koriste takođe je iz crkve i osoba je pije ili joj se poprska garderoba. Sam sadržaj "skidanja" crne magije, kao što sam rekla, ostaje strogo čuvana profesionalna tajna. Od speci-fičnih slučajeva na koje sam naišla opisaću dva. Marina u skladu sa svojim shvatanjem da se radi o negativnoj energiji koju treba "očistiti" kroz ritual, dovodi osobu u stanje prethodnog šoka, oso-ba se uplaši, "to je vođenje u svet mrtvih, duh se odvaja, nije ti svejedno, dovedeš osobu u stanje šoka da se ona bori protiv te ne-gativnosti. Tako radim sa crnom magijom, predočim im zlo, oni se bore, gledaju u to, ne mogu da veruju, vide kroz moje oči".

Vojvođanska proročica Vesna razlikuje se pak od većine vi-dovnjaka po tome što, najpre očisti od crne magiju kuću klijen-ta, zatim napravi amajlije. Kako Vesna kaže "to su zapisi, (egi-patska slova) koji su osveštani stajanjem u crkvi ili manastiru. Onda ih odnesem u Grčku, prođem kroz Akropolis gde su bogo-

30 Prilog 1.

vi prolazili, zatim meditiram sa tim talismanima, znate kad se duša odvaja od tela, ni san ni java, zatim očitam molitve".

Vidovnjaci pružaju i preventivnu zaštitu od crne magije i ne-gativne energije uopšte. To se postiže talismanima, amajlijama, i amuletima. Talismani se koriste u beloj magiji. To su sveti pred-meti koji imaju "programiran" specijalni cilj odnosno, zadatak koji treba da ispune u određenom roku. Amajlije su takođe sveti predmeti ali s jakom zaštitnom moći samo za osobu kojoj su na-menjeni, odnosno za koju su osveštani. Amuleti se pak od amajli-ja razlikuju po tome što nisu personalizovani tj. isti amulet ima moć da štiti svakog ko ga poseduje. Vidovnjaci, odnosno u ovom slučaju bioenergetičari, ukazuju na specifičnost "programa" crne magije koji je potrebno precizno otkriti da bi se pristupilo "men-talnom reprogramiranju". "Treba nepogrešivo utvrditi postupak koji je urađen, odgovara Jovanović, da bi se uradio sasvim supro-tan postupak.... Na primer, ne može se nešto zapaliti ako je pro-gramirano da paljenje izaziva jače dejstvo".31

Vidovnjaci tvrde kako uspešno dijagnosticiraju bolesti, me-đutimmanji broj u slučaju da nisu izazvane crnom magijom radi i na isceljivanju. To su uglavnom ljudi koju poseduju bioenergi-ju i vrše isceliteljske tretmane. Miijana Damjanović, na primer, ima uspešno rešenih 11 slučajeva steriliteta. U isceljivanju naj-više koristi bioenergiju i vidovitost ali i "nastojim da sva svoja znanja primenim i iskombinujem, često sam i neka vrsta psiho-loga, koristim i tradicionalna znanja".32 Bolesti koje su pak, re-

31 Treće oko, 19. 4. 1994, 54. 32 Miijana Damjanović je, na primer, ispričala slučaj u kojem je sa-

svim spontano iskoristila znanje koje joj je prenela baka. Naime, radilo se o bebi koja nije mogla da sisa i gubila je na težini, setila se priče svoje bake da spušteno nepce izaziva takve probleme. Podigla je bebu u vis tako što je stavila palac ispod njenog nepca, svi su bili začuđeni ali beba je posle toga normalno sisala.

zultat crne magije otklanjaju se u zavisnosti od slučaja do sluča-ja, na već opisane načine.

Neki vidovnjaci su na pitanje: Ko najviše dolazi na "tretma-ne"?; (njihova procena po polu, obrazovanju, starosti) uglavnom odgovarali: svi, bez obzira na obrazovanje i pol, Kleopatra na primer, kaže: "dolaze svi, od kriminalca do intelektualca, od mu-zičara do političara, od kuvarice do sobarice i predsednice". Me-đutim, većina tvrdi, što je moje istraživanje i pokazalo, da najviše dolaze žene i to žene srednjih godina (30-55), srednjoškolskog obrazovanja, veliki broj je s nižim obrazovanjem, dok ima i onih s fakultetskom diplomom. Obraćaju se vidovnjacima zbog teško rešivih porodičnih i egzistencijalnih problema. Najčešće su to raz-ličiti problemi s decom, mužem, međusobne nesuglasice, neplod-ni brakovi, zdravstveni problemi koji nisu otklonjeni u zdravstve-nim ustanovama, problem pronalaženjabračnog partnera, poslov-ni problemi, nezaposlenost (na primer, višegodišnja i pored fakul-tetske diplome) itd. Međutim, često i potreba za razgovorom s osobom koja može da savlada svakodnevna ograničenja kao i je-dan od načina da se smanji tenzija usled velikih životnih proble-ma. Očekuju da im vidovnjak razjasni razloge koji su izazvali probleme, predloži rešenja i pruži nadu u bolju budućnost. Istraži-vanje je pokazalo da se za vidovnjačke usluge u velikom broju in-teresuju i mlade devojke, "ima lepih devojaka a neudatih", kaže Branka Simić. To se naročito može uočiti analizom pisama upu-ćenih npr. Kleopatri u časopisu "Zona sumraka".33 Uglavnom se devojke od 16 do 25 godina interesuju da h će se njihova trenutna veza završiti brakom, kad će se udati, koliko će dece imati, da li su pod uticajem crne magije i drugo. Kleopatrini odgovori su vrlo direktni, često s komentarom: "taj mladić nije za tebe, on te ne za-služuje ili naprotiv, ti ne zaslužuješ njega, udaćeš se....

33 Zona sumraka, br . 6, 20. maj 1997, 14; br. 20, 2 decembar 1997,4; br. 22, 30. dec., 1997, 4; br. 29, 7. april 1998,4; br. 34, 16. jun 1998. 4.

Među klijentima je veoma mali broj muškaraca, tako na primer, od 53 analiziranih pisama upućenih Kleopatri34 samo pet pisama su napisali muškarci. Muškarci inače najčešće dola-ze zbog poslovnih i zdravstvenih problema, ljubavnih ili opšte stagnacije na svim životnim poljima. Klijenti često dolaze i zbog konkretnih problema nekog člana porodice, bez njegovog znanja, jer ta osoba obično ne veruje u vidovnjačke sposobnosti. Obično dolaze žene umesto muževa, majke umesto svoje dece.

Većina ispitanih klijenata se izjasnila da veruje u postojanje vidovitih osoba, samo 6 ne veruje (oni su otišli iz radoznalosti ili s predubeđenjem da se radi o šarlatanstvu što je i potvrdio rezultat da im nisu vidovnjaci pomogli), troje se izjasnilo da nisu razmiš-ljali o tome, dok dva ispitanika smatraju da osobe koje su oni konsultovali, a koje gledaju u talog kafe i karte, nisu vidovite već samo znaju zanat. Većina pokazuje interesovanje za ove fenome-ne ali samo povremeno čitaju časopise, i to najčešće, "Treće oko", "Tajne", "Horoskop". Povremeno gledaju emisije na televiziji u kojima vidovite osobe odgovaraju na pitanja gledalaca ali većina smatra da su to marketinški poduhvati i čak ne veruje u njihovu verodostojnost, neki čak smatraju da se radi o manipulaciji. Iako su ovakve emisije ili rubrike u štampi pretrpane pismima, od ispi-tanika samo četvoro je pokušalo da na ovaj način dobije odgovor od vidovnjaka. Intenzivna marketinška kampanja trebalo bi da obezbedi veći broj klijenata, međutim, većina ispitanika je odlazi-la kod vidovnjaka na osnovu preporuke a samo njih sedam nakon reklame u medijima. Jedan broj ispitanika karakterističan je po odlaženju kod 3-5 vidovnjaka. Uglavnom se radi o proveri i kako jodna ispitanica kaže," to je zarazno, jedan ti kaže nešto, što ti iz-gleda sumnjivo i neverovatno, onda trčiš kod drugog, trećeg, da to proveriš". Većina smatra da im je vidovnjak delimično pomo-guo time što im je ukazao na neke nejasne situacije, savetovao re-

34 Ibid.

šenje problema, pomogao da razreše dilemu ili ih je dobrim pro-ročanstvima privremeno utešio i pružio nadu. Bilo je slučajeva da klijenti smatraju kako im je vidovnjak pružio konkretnu pomoć, uglavnom u pronalaženju nestalih lica i stvari, skidanju crne ma-gije, poslovnom savetu vezanom za određena ulaganja u privatni biznis i drugo.

Zanimljivo je da klijenti zaista cene veoma mali broj vidov-njaka. Većina smatra da su pravi vidovnjaci retki, oni se po pra-vilu ne reklamiraju, do njih je teško doći, ne naplaćuju usluge ili naplaćuju simbolično. Često su navodili primer Vange iz Bugar-ske koja je i pored velike popularnosti živela u veoma skrom-nim uslovima, nasuprot Kleopatri koja javno potencira svoj imovinski status, nekoliko kuća od kojih je jedna na Floridi, mercedes itd. Kleopatra je, na primer, u emisiji Extravertno iz-javila "Moji honorari su bili enormno veliki do 1991,92, meseč-no od 60-90 hiljada maraka neto, a bruto od 200 do 250 hiljada maraka."35 Tretman je inače 1993-94. u vreme najveće eko-nomske krize koštao 100 maraka, a sama kaže da dnevno uradi i do 100-120 klijenata. "Moj najveći uspeh je što svaki klijent napravi reklamu meni i ta progresija je učinila svoje".36

Međutim, klijenti koji smatraju da im je određeni vidovnjak pomogao u rezrešenju nekog velikog životnog problema, osećaju i na razne načine iskazuju veliku zahvalnost vidovnjaku. Međusob-nakomunikacijasenastavlja i u velikom broju pozitivno rešenih slučajeva klijenti se po nekoliko puta obraćaju istom vidovnjaku za različite životne probleme. Vidovnjaci i klijenti, zadovoljni rezultatom tretmana u nekim slučajevima govorili su o usposta-vljanju gotovo prijateljskog odnosa. Vidovnjaci im kumuju na venčanjima (kao npr. Branka i Violeta) postaju počasni gosti na porodičnim svečanostima. Naravno da takvi klijenti ističu veli-

35 Emisija na TV Novi Sad, Extravertno, januar, 1995. 36 Ibid.

ku požrtvovanost i humanost vidovnjaka. Njima se pripisuje glavna zasluga za uspostavljanje ravnoteže i sreće u porodici koja se pre toga, usled velikih problema, nalazila u fazi raspada.

Inače, jedan broj klijenata opisao je vidovnjake kao osobe spremne da se s razumevanjem odnose prema njihovim problemi-ma, deluju smirujuće i mogu da uliju samopouzdanje navodeći mogućnosti razrešenja problema ili nekim proročanstvima o srećnoj budućnosti. Veoma mali broj ispitanika (samo 10), je ne-gativno okarakterisao delatnost vidovnjaka. Uglavnom se radi o lošem proročanstvu koje je izazvalo nespokojstvo klijenta.

U štampi je, međutim, bilo napisa o zloupotrebi poverenja kli-jenta, prevarama i nesrećama koje su proročanstva nekih vidovnja-ka izazvala. U toku 1995. god. mediji, kao npr. "Duga", "Politika ekspres", "Vreme", nadugačko su pisali o suđenju, balkanskoj pro-ročici, Kleopatri, optuženoj za niz prevara. Zanimljivo je da su ošte-ćeni klijenti inače po profesijama: neuropsihijatar, diplomirani in-ženjer u penziji i jedan pravnik. Dobrovoljno su dali velike sume novca (do 50.000 DM) da bi na kraju shvatili da su prevareni. Prav-nik Blagoje Cakić po preporuci urednice jednog časopisa, obratio se Kleopatri a ona navodno "videla", da je na kuću bačena "mrtvačka voda".37 Crnu magiju je trebalo neutralisati prskanjemposvećenom vodom koju bi dobili od hodže iz Mostara i jednog hodže iz Pariza. Suđenje, koje detaljno prenosi časopis Vreme zapalo je u ćorsokak jer se moglo suditi jedino na osnovu Zakona u kojem se, naravno, ne pominje crna magija već jedino dovođenje u zabludu i prevara. Međutim, sud je trebalo da ustanovi da li su svedoci i pre susreta s Kleopatrom verovali u cmu magiju ili ih je ona dovela u tu zabludu. Drugo izvršilac krivičnog dela prevare, u ovom slučaju, morao je da zna da cma magija ne postoji, niti da se može baciti ili skinuti, a daje oštećenima tvrdio suprotno kako bi došao do njihovih novaca 8.

37 Duga, br. 1616,1995,78. 38 Vreme, 8. maj 1995. godina VI, br. 237, 50-51.

Vidovita Zorka je jedna od retkih proročica koja je optužena i kažnjena kaznom zatvorom zbog prevare.

Profesor Policijske akademije Ostoja Krstić, bavi se prouča-vanjem sujevemih predstava koje utiču na izvršenje kriminalnih radnji. Iz razgovora s njim saznala sam da je u svojoj praksi is-pitanih oko 4000 ubistava, veliki broj bio je izvršen iz raznih sujevemih razloga, između ostalog, i kao osveta zbog navodne cme magije koju je otkrila neka vidovita osoba.39

2. Medijska promocija vidovnjaka Mediji su odigrali ako ne presudnu ono, pak, odlučujuću ulo-

gu u pomami za okultnim sadržajima. Medijska promocija vidov-njaka u toku devedesetih godina XX veka izašla je iz okvira spe-cijalizovanih časopisa i zahvatila sve vrste medija, posebno tele-viziju kao najmoćniji propagandni medij. Da li mediji koriste vi-dovnjake kako bi sami stekli popularnost i visoke zarade, jer su u pravom trenutku povukli prave poteze, ili pak, vidovnjaci koriste medije kao najpogodnije kanale za svoje promovisanje i marke-tinške programe kojima obezbeđuju veću popularnost, više klije-

39 Profesor Ostoja Krstić je o tome govorio i na tribini pod nazivom "Kriminal i sujeveije", kao i u intervjuu "Ubistvo zbog vučjeg zuba", koji je objavila "Naša borba", 31. mart 1995. 8; U štampi je februara 1997. godine, bila aktuelna neobična priča o razvodima četiri sestre Janković.

Naime, nakon razvoda sestre Dragice koja se potom udala za Kolju Maljma, Rusa, navodnog parapsihologa i crkvenjaka sve sestre su potpale pod njegov uticaj. Muževi svedoče o njihovom neobičnom ponašanju i okretanju molitvama, ikonama i religijskim ritualima, uspostavljanju tele-patske veze s Koljom itd. Kolja im je prorekao budućnost u kojoj nema me-sta za njihove muževejer su igrom sudbine sklopile pogrešne brakove. Mu-ževi sva dešavanja ocenjuju kao crnu magiju i čak da je "cilj aktera - ru-šenje pravoslavlja i otimanje imovine", Večernje novosti, 23. 2. 1997,12

nata, a samim tim i veće zarade, pitanje je na koje bi bilo teško naći jedan, adekvatan odgovor. U zavisnosti od ugla posmatranja motivacije su veoma slične. Međutim, ono što je relevantno za jedno istraživanje ovog tipa, to je na pojavnoj ravni veoma uočlji-va sveprisutnost vidovnjaka u gotovo svim štampanim i elektron-skim medijima, tokom devedesetih godina, naročito na privatnim TV i radio stanicama kao i u specijalizovanim časopisima.

Kao "preteču" ovakve vidovnjačke prakse možemo smatrati Vavu koja je osamdesetih godina jedina gostovala u specijalnim televizijskim i radio emisijama. Jedna takva emisija išla je na ra-dio Politici jednom nedeljno do 1995. s nazivom "Vavigrice". Sam naziv kaže se Vava "igrala" ili je smatrala da se igra sa slu-šaocima koji su znatiželjno putem telefona uspostavljali s njom kontakt koji je išao u etar. "Vavigrica" je često počinjala kao igra "pogađanja" šta slušalac trenutoo radi i kako se oseća a završava-la veoma intimnim razgovorom uz korisne savete i Vavino nasto-janje da pruži utehu. Vava je ovakvim načinom rada, naglašava-njem da je ona obična žena koja ima "neki dar", želi da zabavi a ako može i pomogne, stekla veliku popularnost. Za razliku od drugih vidovnjaka ona se ne poziva na Boga, što je i razumljivo, budući da je, što zbog optimističkih političkih i ekonomskih ko-mentara u vreme kad se navlačila siva zavesa nad našom ze-mljom, što zbog partizanske prošlosti, dobila etiketu "komunistič-ka proročica". Sve u svemu, Vava se od ostalih vidovnjaka izdva-jala po tome što nikad nije imala klijentelu kojoj naplaćuje uslu-ge, već se njen rad isključivo svodio na medijski. Krajem 80-ih ovaj medijski rad privremeno je zamenjen turističkim radom, nai-me organizovane su šoping ture na kojima je Vava bila domaćica. "Prva sam se pojavila u javnosti i pogrešila... Novinari su stvorili kojekakve "balkanske" proročice, glasovite sastavljače horosko-pa, čarobnjake koji leče sve i svašta. I ne samo to, neki novinari su pojedine proroke i izmislili", (kaže Vava verovatno misleći na deda Miloja). "Naravno nemam ništa protiv onih koji imaju neka-

kvu sposobnost koju većina ljudi nema. Sve to, međutim, mora da bude u duhu humanosti, da se koristi radi pomoći ljudima a ne da se zgrću pare. Zbog svega toga ozbiljno razmišljam da se povu-čem, da više javno ne nastupam, da "nestane" Vave."40 Krajem osamdesetih i početkom devedesetih slede televizijske emisije u kojima Čumak leči preko slike tj. fotografije i to svoje koja odjednom postaje bezmalo besplatna čudotvorna "novinska" tera-pija objavljivanjem u TV Reviji. Milja Vujanović je pak imala "specijalnu misiju" koja je i po vokaciji i po televizijskoj promo-ciji u udarnom terminu države televizije smešta u vrh najpoznati-jih proroka na zadatku i dosta se razlikuje od ostalih vidovnjaka koji će uslediti nesmanjenom žestinom u 1992. i 1993. godini.

Popularnost Vave i Milje jenjava upravo u vreme kada su Branka Simić, Kleopatra, Zorka, Marina, i razni Ramovićevi nameštenici, Ljubiša Trgovčević, Violeta, Nada i drugi, preuzi-mali medijske blagodeti. Napadna medijska kampanja ovih vi-dovnjaka je svakako specifičnost savremenog vidovnjaštva u Beogradu, intenzivirana poslednjih godina doprinela je njihovoj velikoj popularnosti. Tako je 1992. god. Radio-TV Revija dode-lila na osnovu glasanja čitalaca "Oskar popularnosti", agenciji Ramović koja je "trenutno najaktuelniji tim ljudi koji se bavi primenom graničnih područja nauke i natprirodne moći".41 Naj-popularniji u tom "popularnom" timu bio je Ljubiša Trgovčević, poznatiji po rečenici "javlja mi se", predstavljen kao naš najbo-lji parapsiholog, koji će kasnije početi samostalnu vidovnjačku praksu. Inače agencija Ramović predstavljala je odskočnu dasku za mnoge anonimne vidovnjake početkom devedesetih godina.

Analizu medijske kampanje vidovnjaka obavila sam na osno-vu obimnog materijala koji čine video snimci raznih emisija emi-tovanih devedesetih godina uglavnom na TV Pink i TV Politika,

40 Radio TVRevija, br. 1468,13. april 1995,49. 41 Prilog u dokumentaciji 4.

izvodima iz dnevne i periodične štampe. Televizijske emisije su zapravo kontakt programi u kojima vidovnjaci demonstriraju svoje "moći" tako što "gledaju" ljudima na daljinu na osnovu pisama s fo-tografijom ili putem telefonskog razgovora. Ne ulazeći u to koliko ovakve emisije verno odražavaju zainteresovanost ljudi za feno-men vidovitosti, pokušala sam da ukažem na poruke koje pošilja-oci, vidovnjaci, na taj način emituju. Što se tiče feed-back efekta, tj. reakcija primaoca poruka proizvoljno je izvoditi bilo kakve za-ključke, jer su koncepcija i sadržaj ovih emisija "osmišljeni"od strane samih vidovnjaka, budući da se u većini slučajeva, radi o iznajmljenim terminima. Kao što sam već pomenula moje istraži-vanje je pokazalo da klijenti povremeno gledaju emisije ovog ti-pa, uglavnom svesni da se radi o marketingu. Tako je samo četiri ispitanika na ovaj način pokušalo da dobije odgovore od vidov-njaka. Glavni razlog jebio mogućnost besplatnog "gledanja".

Malo je poznato da reč propaganda izvorno ima religijsko značenje. Naime, najpre je korišćena u kontekstu Kongregacije za širenje vere (Congregatio de propagandafide) osnovane od stra-ne crkve u vreme kontrareformacije. Daleko poznatija je uloga propagande u vreme Hitlera i Gebelsa koji su iskoristili vidovnja-ke u propagandi svojih ideja i ciljeva. Na kraju ovog poglavlja bi-će više reči o upotrebi proročanstava u Srbiji devedesetih godina u političke svrhe, međutim, ne može se govoriti o jednosmernoj manipulaciji alternativnim verovanjima. Interesi su svakako bili zajednički u onoj meri u kojoj je vlast koristila vidovnjake u istoj meri su i oni koristili "slobodan" medijski prostor za samopromo-ciju, ističući u prvi plan da su baš oni pozvani da "pomognu", tu-mače i predskažu buduće događaje. Medijska propaganda "magij-skog mišljenja" računa na iracionalnost mase, nudi verovanja i praksu koja je oslobođena dogme i teških teoloških pitanja ali može da izazove psihološki šok i strah.

Klasični tip propagandne reklame je oglas, kratka sadržajna informacija o pružanju određenih usluga. "Uspešno proriče bu-

dućnost, skida crnu magiju, vidovita XY, telefon..."; "Proniknite u tajnu vaše sudbine, vidovita"; "Otkrivaju uzroke problema i uspešno deluju na njih...", su tipizirani primeri ovakvih reklama. Medutim, česti su i oglasi u kojima se preciznije navodi delatnost kao na primer, oglas agencije "Eureka sreće", koja pod sloganom "parapsihologija u službi zdravlja" pruža usluge: "vidovitosti (re-šava sve životne probleme - da li Vam odgovara partner), Bele magije (skida crnu magiju trajno i pravi zaštitu s garancijom), le-čenje bioenergijom (glavobolju, nesanicu, noćno mokrenje kod dece, poremećaje na nervnoj bazi srca i organa za varenje, sterili-tet kod žena, nervna oboljenja i drugo), radiestezije (utvrđivanje štetnog zračenja u stanu i trajna neutralizacija sa garancijom). Pri-ma samo pacijente kojima može pomoći i slučajeve koje može re-šiti. Sve ovo radi kako u ličnom kontaktu, tako i na daljinu, bez obzira na udaljenost, s istom garancijom. Dovoljan je kontakt te-lefonom, ako niste u mogućnosti lično da dođete. Sve besplatne informacije možete dobiti preko telefona 011/ 465-865".42 Drugi tip reklamiranja su ekonomske reportaže43 u kojima se obično na-lazi: intervjui sa vidovnjakom; detaljnije se opisuje uspešna delat-nost vidovnjaka uz navođenje brojnih primera iz prakse; navode se svedočenja klijenata ili se biografski opisuje "život i delo" vidov-njaka. Cesto se na jednoj strani mogu naći svi navedeni primeri. Treći tip reklamiranja javna demonstracija vidovnjačkih sposobno-sti u radio i televizijskim kontakt-programima ili rubrikama u štampi u kojima vidovnjaci odgovaraju na pitanja čitalaca.

U pomenutim tipovima medijske promocije mogu se uočiti različiti obrasci, izdvojiću samo najprisutnije:

1) To je pre svega, javna demonstracija moći vidovnjaka. U pomenutim kontakt-programima imaju priliku da demonstriraju

42 Tajne br. 12,1994,12, prilog u dokumentaciji br. 5. 43 Ovakva reklamna forma se npr. može naći u časopisu Treće oko,

brojevi u toku 1994. godine.

uspešnost svojih moći, i to više na televiziji nego na radiju, jer se televiziji po pravilu više veruje, jači je doživljaj učestvovanja i neposrednosti nego u drugim medijima. Televizija, naime, omogućava gledaocu da prati ne samo demonstraciju "gledanja" vidovnjaka već i povratnu reakciju gledaoca (najčešće je to odo-bravanje) koji je uspostavio telefonski kontakt s vidovnjakom, Svoje "moći", na taj način, demonstrirali su Ljubiša Trgovčević, Kleopatra, Zorka, Branka Simić, vidovnjaci Agencije Ramović i drugi. Ne ulazeći u to koliko su ovakvi pozivi unapred naručeni i dogovoreni, iznenađuje često preciznost vidovnjačkih sposob-nosti kao i smelost vidovnjaka da "presuđuje" u stilu "Taj čovek nije za tebe on ima ljubavnicu...", kako je Kleopatra više puta odgovarala svojim gledaocima. U ovakvim slučajevima koristi se propagandna "tehnika" koja ima za cilj da šokira.

2) Obrazac svedočenja podrazumeva najčešće tri vrste svedo-čenja. a) Prvo je auto-svedočenje u kojem vidovnjak govori o svojoj uspešnoj praksi navodeći, na primer, eksplicitno broj klije-nata, ili implicitno "termini su zauzeti narednih 90 dana"44, poten-cira svoj altruizam i osnovni cilj, da pomogne ljudima, obezbeđu-je besplatne tretmane "težim" slučajevima koji se jave u emisiju ili pišu, često pominje kolektivna proročanstva koja su se ostvari-la. b) Drugo je svedočenje klijenta. Naime, lični primer, primer iz života može imati veliki propagandni efekat. Ovo je obrazac koji se najčešće primenjuje jer je klijent XY imao pozitivno iskustvo u rešavanju svog problema, na osnovu principa identifikacije poru-ka je: možete ga i vi imati, naročito ako se radi o istom problemu. Miodrag Miki Šestić svedoči u časopisu "Treće oko", o događaji-ma nakon raskida s devojkom iz Kladova. "Nisam mogao sa njom i raskinuo sam, priča Šestić, tada su međutim, počele nevo-lje. Noću sam se gušio i stalno mi se priviđalo da me moja bivša

44 Kleopatra npr. tvrdi u emisiji "Extravertno", januar 1995, TV Novi Sad.

doziva. Prosto nisam mogao da je izbacim iz glave. Gospodin To-dorović mi je sve razjasnio. Pitao me je da li se neko u njenoj po-rodici bavi vradžbinama. Prisetio sam se da njena majka često priča o tome. E, rekao mi je, tu smo! Objasnio mi je da sam ja po-pio na tone nekakvih "ljubavnih "napitaka sa ciljem da me to pot-puno zaludi i da oženim devojku koja mi nije ništa značila. Sre-ćom spasao sam se i sada se, po savetu gospodina Ljube, čuvam vračara. On mi je rekao kako da to najefikasnije činim".45 c) Sve-dočenje nekog autoriteta, najčešće je to neka javna ličnost koja je nakon ostvarenog proročanstva postala stalni klijent i prijatelj vi-dovnjaka. Na primer, Eleonora Barudžija (pevačica), u jednoj emisiji na TV Pinku hvali Kleopatru "svetu ženu", i koristi priliku da je dotakne naglašavajući da je ljudima potrebna ovakva osoba na zemlji koja daje pozitivnu energiju i kojoj treba verovati. Ruži-ca Sokić je poverila svoju najintimniju tajnu Zoranu Ramoviću, predsedniku Udruženja ekstrasensa Jugoslavije, "iz samo jednog razloga: da joj pomogne (jer on svima pomaže), da joj odstrani magije iz "duše i tela" u koje Ružica veruje".46 Nakon seanse Ru-žica je dobila i prvu pozorišnu ulogu posle višegodišnjeg odsu-stvovanja sa pozorišne scene. Inače, sami vidovnjaci se često po-zivaju na to da su njihovi klijenti poznate ličnosti iz estradnog sveta, političkog i kulturnog.

U promotivnim tekstovima insistira se na tome da vidovnja-ku treba verovati. Tako su novinski propagandni članci praćeni konstatacijama "Njoj se može verovati" , "Tara ne vara"48, "ni-je'se desilo da pogreši".49 Javno insistiranje na manifestacijama vidovnjačkih sposobnosti kroz čudotvoma isceljenja, otkrivanje

45 Treće oko, Čuvajte se vračara,. 20. septembar. 1944, 37. 46 Tajne, Tim uspešnih u sazvežđu zvezda. 47 Horoskop, br. 81, god. VII, 1998, 21. 48 Tajne, br. 11,1994, 37. 49 Treće oko, 15. decembar 1922, Oglas 158/1,53.

i otklanjanje crne magije, uspešna proricanja, moćno su propa-gandno sredstvo po sistemu "Ako meni ne verujete, delima mo-jim verujte".50 Po svojim delima oni su predstavljani ne samo kao vidovnjaci već i kao čudotvorci. Javno insistiranje na mani-festacijama vidovnjačkih sposobnosti kroz čudotvorna iscelje-nja, otkrivanje i otklanjanje crne magije, potvrda je toga.

Vidovnjaci vešto koriste propagandne tehnike kao što su: ja-sne, kratke i sažete poruke - "ključne reči" - nesreća, lakši ži-vot, otkriva tajne, ima nade, rešava problem, skida crnu magi-ju...; često se ponavljaju različita svedočenja ali iste ili slične priče, teme i sudbine kojima se postiže efekat identifikacije i projektovanja sopstvenih problema; potencira se poverenje, do-kazivanje moći, otkrivanje istine; preuveličava se značaj vidov-njaka, ranog otkrivanja crne magije, preventive i zaštite.

Primer agresivne medijske kampanje svakako je Kleopatra. U svom promovisanju koristi sve navedene tipove reklama. U stva-ranju, kako i sama kaže, "Jednog mita jedne, imperije Kleo Patre" velikim delom učestvovala je i štampa, kako s velikim brojem in-tervjua tako i sa senzacionalističkim komentarima o: njenom pri-vatnom životu (promeni pola), nedefmisanom bračnom stanju, njenom ponašanju na suđenjima51 i drugom. Štampa često poten-cira njena proročanstva vezana za politička i ekonomska zbiva-nja. Tako je 1994. godine prorekla da će Slobodan Milošević, inače, "živi svetac", vladati do 2000. godine, a posle njega će na vlast doći jedna žena. Slede zatim, proročanstva vezana za ratna područja, opozicione partije, ukidanje sankcija itd.52 "Grom udari na Svetoga Savu usred zime kad mu vreme nije" još daleke 1804. godine, kao predznak Prvog srpskog ustanka i prelomnih događa-

50 Ovim rečima obraća se Isus narodu, (Jovan, 10. 38) 51 Duga br. 1616, (str. 77-79) 1618, (str. 76-78) 1995, Vreme, 8

maj 1995, god. VI br. 237,50-51. 52 Telegraf, 28. decembar 1944, 40-41.

ja u zemlji. Da li se istorija i proročanstva ponavljaju i 1995. god. pitali su se svi a mediji angažovali vidovnjake da objasne poruku koju nam je uputio svetac. Između ostalih Kleopatra je izjavila da zna šta će se desiti ali ne želi da kaže jer je u njenoj prirodi da lju-de uteši. Međutim, posle ovakve izjave sledi i "utešni" komentar: "Sebi ne možemo pomoći. Pre svega, jer smo dosta grešni a dru-go, kod Srba je strašno prokletstvo. A to je duga priča". I pored svega ipak proriče da rata u Srbiji neće biti.53 Kleopatrina medij-ska karijera počinje 1985. godine kada je prema pisanju štampe prorekla smrt u automobilskoj nesreći, Draganu Manceu, fudbale-ru "Partizana". Krajem osamdesetih časopis "Nada" angažovao je Kleopatru da odgovara na pitanja čitalaca. Po svedočenju uredni-ce Dragane Vlahović u redakciju je svakodnevno stizalo i do 10 000 pisama.54 Agencijski rad počinje u hotelu "Taš", 1991. godine a u isto vreme na televiziji "Studio B" organizovani su i kontakt programi. Časopis "Arka" je zatim proglašava za "kruni-sanu kraljicu proroka". Najuočijivija je njena televizijska propa-ganda, jer se radi o najuticajnijem i najpristupačnijem mediju, na-ročito u vreme ekonomske krize kada se smatra gotovo "besplat-nim" i postaje za mnoge jedini način informisanja. Tokom 1995-1996. godine Kleopatra je svake nedelje u 12 sati na televiziji Pink imala svoju "emisiju", tipa kontakt-program koju je sama koncipirala i sadržajno osmišljavala. Navešću samo neke "impre-sije" takvih emisija.55 Prvi utisak je da su velikim delom emisije posvećene implicitnom izgrađivanju medijskog lika "krunisane balkanske proročice"56 Kleopatre. Nekoliko puta u tim emisijama pominje da je po mišljenju svojih klijenata, ona "sveta" osoba. U

53 Telegraf 1. februar 1995, 49 54 Duga, br. 1618, Beograd, 77. 55 Video snimci Kleopatrinih emisija, video dokumentacija br. 1-3. 56 Časopis "Arka", proglasio je 1987. godine Kleopatru za prvu

"krunisanu balkansku proročicu".

emisiji, "Nedelja kod Minimaksa", izjavljuje da njoj ljudi veruju: "Moji vernici kažu, Kleopatra vi ste sveta osoba". Često joj se u pismima obraćaju s "Vaša Visosti", "Vaša Svetosti" kao što doli-kuje jednoj "krunisanoj" glavi. Gotovo sve emisije usmerene su na to da prikažu Kleopatru kao dobru i humanu osobu. U nekoli-ko emisija vodi se cela afera, praćena i člancima u štampi oko in-validskih kolica koje je obećala jednom gledaocu. Kleopatra obe-ćava novac gledateljki koja je u teškoj materijalnoj situaciji i na-merava da izvrši samoubistvo. Kako sama tvrdi sprečila je, inače, mnoga samoubistva. Trenutno radi na epohalnom otkriću "spre-čavanja ljudskih tragedija. To će biti lansirano i svako će moći se-be naći u ovoj knjizi kad zapadne u krizu". Najčešći problemi ovih "medijskih" klijenata su "ljubavno-seksualne prirode", kako ih obično naziva proročica ili psihološki problemi. Ako "vidi" uti-caj crne magije klijente poziva u svoju ordinaciju a ostalima pre-poručuje psihijatre. Česta tema nekih emisija su i napadi "žute štampe" na njenu "svetost". Iz emisije u emisiju stižu pisma po-drške, poruke s pejdžera, telefonski razgovori u kojima "vernici" izražavaju svoju lojalnost.

"Krunisana kraljica proroka" je 1994. god. organizovala VII kongres proroka. Brojni proroci za koje je, kako sama kaže, uglavnom čula iz novina a većinu i ne poznaje, trudili su se da demonstriraju svoje sposobnosti. Kako to obično biva na kon-gresima povela se rasprava o njihovoj osnovnoj delatnosti, pro-ricanju budućnosti. Božidar Popović smatra da se budućnost može reprogramirati. To je izazvalo žučnu raspravu vidovnjaka koji su tu izjavu shvatili kao negiranje njihovog značaja. Među-tim, Božidar je objasnio da je njihov značaj upravo u tome da predvide događaje da bi se nepoželjni izbegli.58

57 TV Pink, Nedelja kod Minimaksa, 26. februar 1995. 58 Metro, 27. decembar 1994, 8-9; Telegraf, 28. decembar 1994,

40-41.

Rezultati istraživanja pokazuju da ljudi odlaze kod vidovnja-ka najčešće na osnovu preporuke59 a u manjem broju pod utica-jem reklame. Međutim, oni ne dovode u pitanje veliki uticaj medijske kampanje. Psihološke studije reklame pokazale su da ljudi svesno racionalizuju zašto su recimo kupili baš taj proiz-vod. Međutim, "smatra se da su "nesvesni", nepristupačni moti-vi ti koji zapravo utiču".60 Da bi se došlo do adekvatnih rezulta-ta o uticaju medijske propagande vidovnjaka potrebna su psiho-loška istraživanja, na primer, putem projektivnih tehnika, crteža, što nije u domenu mog istraživanja. Preporuka nekog kome ve-rujemo može doći kao potkrepljenje za, recimo, reklamu koju smo do tada možda i ne usredsređujući pažnju slušali. Mnogi podaci koje prikupljamo u svakodnevnom životu opažanjem, ostaju pohranjeni negde u podsvesnom ili nesvesnom nivou. Ovaj vid interpersonalne komunikacije ima najviše propagand-nih efekata jer se uspostavlja neposredna veza s osobom čije se pozitivno iskustvo uzima kao garancija uspešnosti.

Iz navedenog se može zaključiti da zapravo nije reč samo o reklamiranju kojem je osnovni cilj da proda robu, odnosno nave-de ljude da koriste njihove usluge već, o jednoj vrsti propagande koja nastoji da ubedi i deluje na svest ljudi a zatim na verovanje i ponašanje, koristeći pomenute obrasce. Formira se jedan model po kojem verovanje u vidovnjaštvo i korišćenje njihovih usluga nije strvar praznoverice, sujeverja savremenog čoveka koji mu pribegava usled neznanja, nesigurnosti ili naizgled nerešivih ži-votnih problema već, navodno, rezultat manifestacije stvarne nat-prirodne moći "nadarenih" pojedinaca, koja je dovela do otklanja-nja problema ili tačno ukazala na buduće događaje.

59 Kleopatra često izjavljuje da je najbolji vid reklame za nju pre-poruka njenih "zadovoljnih klijenata", Tajne br. 16, 1995, 53.

60 Tak M., Kako biramol Studija o ponašanju potrošača, Beograd: Nolit, 1979, 43.

Početak Novog milenijuma se bar na izvesno vreme razli-kovao od perioda devedesetih godina u Srbiji. Vidovnjaci su se postepeno povlačili u ilegalu i pre donošenja Krivičnog zakoni-ka Republike Srbije61 "masovno" iseljavali u Republiku Srpsku. Međutim, poslednjih nekoliko godina neodoljivo podseća na početak devedesetih. Samozvani astrolozi, numerolozi i tarot majstori preplavili su mnogobrojne privatne televizije, moderna tehnologija omogućila je nove oblike komunikacije putem Inter-neta, SMS poruka i mobilnih telefona, kao i nove oblike komer-cijalizacije okultizma.62 Medijski prostor vidovnjaka je sužen na specijalizovane časopise koji kontinuirano izlaze od devedesetih ali su se pojavili i novi kao što su Astro, Astrotajne, Iscelitelj. Specijalizovani časopisi kao što su, na primer, Zona sumraka, Čudo, Treće oko u toku 2005. i 2007. godine prate trendove zdrave ishrane, zdravog načina života ali ukazuju i na pojavu, veoma važnu i zanimljivu, za buduća istraživanja. Naime, časo-pis Zona sumraka daleko veći broj stranica posvećuje propagan-di vidovnjaka, u proseku se u svakom broju nalazi više od 50 ra-znih vidovnjaka kako sam ih obuhvatila jednim imenom, među-tim, terminologija je znatno bogatija u odnosu na devedesete63.

61 Krivičnim zakonom se sankcioniše prevara i iznuđivanje, nadrile-karstvo, međutim, prevara mora da bude prijavljena i dokazana kako bi neki vidovnjak za to i krivično odgovarao. Krivično delo vračanja ne po-stoji kao što i ne postoji pravni stav po kojem vračanje može da se pod-vedejjod prevaru.

62 Mnogi vidovnjaci imaju svoje Intemet stranice, o njima se raspravlja na forumima a reklamiraju se i na stranicama posvećenim magiji, vidov-njaštvu, astrologiji i drugim "okultnim disciplinama". Videti: http://www. vidovitabranka.com/indexlJitml; http://www.vidovnjakigor.com/magia. htm: http://vidovitadžamila.com: http://www.mayspace.com/kraljica kleopatra

63 Videti prilog 7. Za razliku od devedesetih godina XX veka kad je većina vidovnjaka radila u Beogradu, u novom milenijumu većina radi u unutrašnjosti Srbiji i Republici Srpskoj.

Pored onih koji ostaju verni klasičnom terminu kao "vidovnjak Daliborka Borota Dada iz Inđije" ništa manje nisu "vidoviti" ni bionergetičari i iscelitelji, fitoterapeuti, narodni lekari, duhovni iscelitelji kao što je Hadži ef. Hasan, vidoviti šaman Draginja, čudotvorac Dali, isceliteljka Nizami Al-Raissi, "starinska" pro-ročica Gordana; vidovnjakinja i isceliteljka bulhanuma Lutvija Babajić, vidovita Radica, Coja, "Prvi evropski duhovni iscelitelj derviš Enver Imamović", ekstrasens Sonja, Desa i vidovita Kle-opatra64. Ako je reč o istoj proročici sudeći po oglasu više nije "krunisanabalkanskaproročica" već "renomiranaproročicaširom Zemlj ine kugle", ukoliko prva nije dobila konkurenciju. Sudeći po šarolikoj slici alternativni oblici verovanja i prakse ujedinili su prostorebivše Jugoslavijea"mekazaproroke" se preselila iz Be-ograda u gradove Republike Srpske. Propagandne strategije su gotovo identične, i dalje kao glavna tema dominira crna magija: postoji spas od svake magije, čuvajte se urokljivih očiju, istinite životne priče o crnoj magiji uz obavezna svedočenja, bulhanu-ma skida najteže oblike crne magije, samo su neki od naslova u protekloj godini ali i izvori za neka buduća istraživanja.

3. Formalne karakteristike savremenog vidovnjaštva

Vidovnjačka praksa u Srbiji nije ni u periodu posle Drugog svetskog rata prestala u potpunosti. Održavala se, naime, iako mar-ginalizovana, više u seoskim sredinama. Uglavnom tretirana kao sujeveije, opstajala je ilegalno kao vračarska delatnost. Revitaliza-cija vidovnjaštva danas poprima neke nove karakteristike ali u izve-snoj meri predstavlja i kontinuitet tradicionalne vračarske delatno-

64 Zona sumraka u toku 2005. i 2007. godine "reklame" vidovnjaka se ponavljaju, na primer, od broja 200 do 225.

sti. Mnogi vidovnjaci koriste koncepte tradicionalne narodne religi-je, najčešće u slučajevima kada se pozivaju na sposobnosti, umeća i znanja preneta putem nasleđa, obično po ženskoj liniji.

Osnovna "inovacija" je, pre svega, javnost i legalizacija ra-da što omogućava otvaranje agencija, marketinšku kampanju i veći broj klijenata. Osim osnovnog rada s klijentima (individu-alna proročanstva), veliki broj njih javno, putem medija, tumači i predskazuje društvena zbivanja (kolektivna proročanstva). To im posebno omogućava marketinška kampanja koja potencira potrebu za takvim načinom saznavanja budućnosti.

Primarna delatnost vidovnjaka je individualni rad s klijenti-ma. Osnovni zadatak vidovnjaka je da proriče budućnost. Me-đutim, kao što se može uočiti i u deskripciji, ovaj cilj vidovnjač-ke prakse je gotovo u senci a potencira se rešenje problema. Najčešće se klijentu kao uzrok problema navodi crnomagijski uticaj. Vidovnjak znači akcenat stavlja na trenutno stanje poje-dinca, nastoji da navodno reši problem ili bar ukaže na njegovo prisustvo i razrešenje u budućnosti. Neki smatraju da je najva-žnije da klijentu naznače probleme koji ga čekaju u budućnosti kako bi ovaj pokušao da ih izbegne. Radi se znači, o različitim konceptima sudbine i razhčitim interpretacijama tih koncepata.

Mogu se uočiti dva modela na osnovu kojih su formirane sa-vremene predstave o sudbini. Prvi model se može odrediti kao tradicionalni jer predstavlja kontinuitet shvatanja sudbine koji srećemo u našoj narodnoj religiji. Radi se o"fatalističkom"65 vero-vanju u sudbinsku predodređenost koja je nepromenjiva. Drugi, sa-vremeni model, nazvala sam alternativnim jer govori o eventual-no potencijalnim sudbinskim scenarijima i pruža pojedincu mo-gućnost izbora. U savremenoj kulturi, dakle, ne postoji jasan i ko-

65Empirijsko istraživanjeŽ. Trebješaninau okolini Svetozareva poka-zalo je da 60% ispitanika ima visok stepen fatalizma. Trebješanin Ž, Po-litika i duša: psihopatologija nesvakidašnjeg iivota, Beograd, 1995,29.

herentan koncept verovanja u sudbinu66, već različite predstave koje bi se mogle podvesti pod navedene modele. Naravno, u praksi mogu se sresti varijacije i međusobne kombinacije ova dva modela kao i mogućnost mnogobrojnih interpretacija. Vidovnja-ku se pripisuju zasluge ne samo za otkrivanje već i menjanje sud-bine. Na primer, veruje se da je nasledno prokletstvo sudbinski predodređeno i prenosi se s generacije na generaciju, a kao što smo videli, vidovnjak može da otkloni njegovo negativno dejstvo.

Na osnovu deskripcije mogu se identifikovati dva osnovna tipa vidovnjaka. 1) klasičan tip vidovnjaka proroka, 2) vidov-njak tipa iscelitelja. Primarna delatnost prvog tipa je daproriče bu-dućnost dok je drugi tip, pre svega, usled posedovanja bioener-gije, sposoban i da isceljuje. Vidovitost je kod izvesnog broja bioenergetičara prateća pojava koju koristi u bioenergetskim tretmanima ali i u proricanju budućnosti. Pojedini se deklarišu kao bioenergetičari ali najčešće nastupaju kao vidovnjaci. Akce-nat je zapravo na načinu na koji su dobili ove moći tj. sposobno-sti. Time što im je "neka viša sila" podarila veliku količinu bio-energije koja u "njihovim rukama" ima lekovitu moć. Inače vi-dovnjaci drugog tipa sebe smatraju superiornijim u odnosu na prve i ne cene način na koji većina njih radi ocenjujući ga kao šarlatanstvo. Neki bioenergetičari navodno imaju sertifikat, o posedovanju izuzetne količine bioenergije, izdat od strane neke zvanične institucije (na primer, Institut u Vinči), što im daje za pravo da sebe smatraju moćnijima od vidovnjaka prvog tipa.

U svojoj praksi koriste različite tehnike. Izdvojiću dva tipa gledanja:

66 Obično se tek naknadno nešto identifikuje kao sudbinsko. Nai-me, obično se događaji koje smo želeli da promenimo a pored svih nastojanja nismo uspeli ili nemamo racionalno objašnjenje za neki sled događaja, u kolokvijalnom govoru objašnjavaju kao sudbinski predodređeni.

1) neposredno "gledanje" - direktnim kontaktom s klijentom (ili putem telefona) pri čemu ne koriste pomoćna sredstva. Usmeravanjem na kontakt s određenom osobom bilo njenim prisustvom, bilo putem fotografije ili telefona, vidovnjak preno-si vizije i informacije koje dobija;

2) posredno "gledanje" pri čemu koriste određene a) tradicio-nalne tehnike i pomoćna sredstva preuzeta iz tradicionalnog gatanja (pasulj, karte, talog kafe, konac ili beleg osobe stavljen u čašu vode, hiromantija); b) savremene tehnike (koriste fotografiju, radiestezi-ju, numerologiju). Neki seopredeljuju za jedno pomoćno sredstvo, dok neki koriste kombinacije tehnika u zavisnosti od slučaja. Za sve njih je karakteristično da im ta sredstva pomažu da se usred-srede na vizije i informacije, znači kao neki vid koncentracije.

Vidovnjak veruje u svoju moć, mada sebe smatra običnim čove-kom (sem Kleopatre koja je kraljica i "sveta" osoba a ne običan smrtnik67) što većina njih često naglašava u razgovoru. Izvor moći je božanske prirode.68 Glavni motiv vidovnjaka je da svoju moć is-koriste u praktične svrhe, pružanje pomoći ljudima. U komunikaciji s klijentom nastoji da iskoristi i neke svoje intuitivne sposobnosti kao što su psihološka procena klijenta. Shodno tome katkad nastupa i kao psihoterapeut amater. Glavni preduslov uspešnosti tretmana je da klijent veraje u vidovnjakove sposobnosti. Većina klijenata tvrdi da se vidovnjaci po fizičkom izgledu ne izdvajaju od ostalih ljudi69, osim što kod nekih uočavaju specifične oči ili pogled.70

67 Izjava koju obično više puta ponavlja u svakoj televizijskoj emisiji.

68 Napomenula sam da "božansko" vidovnjaci različito poimaju. 69 Mada neki ispitanici naglašavaju neobičan izgled Trgovčevića,

Kleopatrinu navodnu promenu pola, neobičnu izražajnost očiju kod ne-kih vidovnjaka ili u dva slučaja neki fizički nedostatak.

70 Sami vidovnjaci nastoje da naglase specifičnost svog pogleda. Karakteristične su fotografije nekih vidovnjaka u časopisima.

Na osnovu deskripcije mogu se izdvojiti dve grape klijenata. Prvoj pripadaju oni koji dolaze kod vidovnjaka usled nekog ži-votnog problema, u tom smislu ih interesuju i budući događaji. Drugoj grapi pripadaju oni koji dolaze iz radoznalosti. Prva gra-pa je daleko brojnija, naročito u vreme veće ekonomske krize 1992-1994. godine. Naime, bilo je malo onih koji bi iz čiste ra-doznalosti platili tretman koji se kretao i do 100 DM, dok je za otklanjanje crne magije kod nekih trebalo izdvojiti i do 1000 DM. Podsetiću samo da su u vreme najveće inflacije plate bile manje i od 10 DM.

3.1. Bela i crna magija: Delatnost vidovnjaka neodvojivo je povezana s predstavama o magijskom dejstvu. Verovanje u ma-gijsko dejstvo budi neku latentnu želju za tajanstvenim sposobno-stima, oživljava potrebu za čudotvornim.71 U svakodnevnom govo-ra za fascinantne, lepe stvari obično kažemo da su magične, nešto ili neko nas opčinjava. U zavisnosti od konteksta ovi pojmovi imaju različito ali slično značenje: privlačnost, opijenost, zalju-bljenost, uglavnom pozitivnu konotaciju. Sama reč magija, na dragoj strani, izaziva često nespokojstvo i asocira na crnu magiju.

U našoj narodnoj religiji za magijsko delovanje se koristi termin vračanje. Verovalo se da vračanjem, navodno, čovek može da utiče na atmosferske pojave (da zaustavi gradonosne oblake), raši mostove, povampiri mrtvaca, usmrti čoveka i drago. U narodu se koristi i termin "vražati" koji označava ovu delatnost vražjim (đavoljim) poslom.72

Podela prema karaktera cilja koji se želi postići na belu i cr-nu magiju postala je opšte prihvaćena u konvencionalnom go-vora i uglavnom prihvaćena u nauci. Bela se tako vezuje za sve

71 Malinovski, B., Magija, nauka i religija, Prosveta. Beograd, 1971,72.

72 Srpski mitološki rečnik, Beograd: Nolit 1970. s. v. vračanje.

ono što je dobro, crna za zlo. Jedna je javna, druga je tajna, "okultna". Bela se najčešće izvodi i za potrebe celokupne zajed-nice ili grupe, kao što je to slučaj i u našoj tradicionalnoj kultu-ri, dok se crna izvodi uglavnom za potrebe pojedinca. Razliko-vanje bele i crne magije nije uvek eksplicitno izraženo. Naime, sa stanovišta pojedinca koji obavlja jedan magijski ritual, ona može biti bela, dok sa stanovišta "žrtve" ona je svakako crna. Naizgled, ljubavna magija trebalo bi da predstavlja oblik bele magije. Međutim, samo sa stanovišta devojke i mladića (koja iz-vodi određenu magijsku radnju da bi se muškarac ili devojka, koji inače ne pokazuje interes za nju, zaljubio/la) to bi bila bela magija. Veruje se da takva zaljubljenost nije obična već dobija simptome patološke zaljubljenosti. Muškarac u nekim slučajevi-ma može i da poludi. Svakako da je s njegovog stanovišta ovo vid crne magije. Veoma je teško u praksi razlikovati belu i crnu magiju. Teorijski se može odrediti razlika u odnosu na cilj koji se želi postići, generalizacijom da neka magijska radnja ima po-zitivan ili negativan efekat tj. da izaziva dobro ili zlo. Ako na primer, devojka primeni neku magijsku radnju da bi ubrzala venčanje s mladićem s kojim se već dugo zabavlja, a koji okle-va da joj ponudi brak, da li je to bela ili crna magija?

Vidovnjaci sebe često smatraju belim magovima, čak se ne-ki i javno deklarišu kao takvi: Lav Geršman73, Darko Jovano-vić, 4 Ljubiša Todorović.75 Lav Geršman svoju "magijsku pri-padnost" simbolički izražava nošenjem isključivo belog odela. Sebe smatraju belim magovima jer se "bore" protiv crne magije ne samo direktnim otklanjanjem njenog negativnog dejstva već i preventivom. Naime, ako klijent i nije pod uticajem crne magi-je često procene da je njegova energija slaba i tako podložna

73 Večitifenomeni, br. 1, april 1998,12. 74Na više mesta ali pogledati, Radio TVRevija, br. 1468,13.4.1995. 75 Svet, 27.4.1998.

uticajima negativne energije, te mu je potrebna izvesna zaštita u vidu talismana, zapisa. "Preventiva" je kod nas veoma razvije-na. O tome svedoče brojne agencije koje reklamiraju svoje tali-smane, amajlije i razne vidove zaštite.76

Bela i crna magija su međusobno suprotstavljene, pa se neu-speh jedne pravda upotrebljenim moćnijim sredstvom druge. Ta-ko vidovnjak za neuspeh svog belomagijskog dejstva u otklanja-nju cme magije, po pravilu opravdanje nalazi u jače obnovljenoj cmoj magiji. Neuspeh cme magije tj. efekat koji je po pravilu iz-vestan, pravda se greškom u magičnom postupku ili upotreblje-nim moćnijim sredstvom u suprotnom, tj. belomagijskom smeru.

Veću pažnju posvetiću problemima čiji je uzrok navodno cr-nomagijsko delovanje. Uočila sam dva koncepta predstava o cr-noj magiji:

1. Tradicionalni koncept po kojem se pod cmom magijom podrazumevajudelatnostiunarodupoznate kao "nabacivanje čini" i uroci.

2. Savremeno shvatanje po kojem se cma magija određuje kao dejstvo negativne energije koja se izražava na različite načine:

a) mentalnim putem negativne misli mogu da proizvedu efek-te, čak i bez jasne namere, odnosno nesvesno;

b) svesno usmeravanje negativnih misli na željeni objekat; c) preuzimanje konkretnih akcija koje se podvode pod prvi

model "nabacivanje čini", s tim što se ovo ponašanje "obogaćuje" verovanjem da je za delotvornost rituala neophodno usmeriti ne-gativnu energiju.

Prvi model je najvećim delom preuzet iz tradicionalne kultu-re, ali znatno redukovan, dok se drugi model može smatrati naj-većim delom produktom savremene kulture ali s izvesnim ele-mentima preuzetim iz tradicionalne (2c).

76 Videti prilog u dokumentaciji 1.

Prvi tradicionalni model podrazumeva postojanje "edukova-nog" magijskog funkcionera koji se angažuje za potrebe klijenta ali i prigodne crnomagičare koji primenjuju poznate "recepte". Drugi model implicira da se crnom magijom mogu baviti svi: jer ko je taj izuzetak bez i jedne negativne misli u svom životu, bila ona na svesnom ili nesvesnom nivou?

Na osnovu deskripcije zaključila sam da su predstave o crnoj magiji velikim delom kontradiktorne i da je tradicionalan crno-magijski čin znatno redukovan, odnosno, sveden na tehničku rad-nju koju crnomagičar može da proprati prigodnim rečima jedno-stavno namenjujući je određenoj osobi, s formulacijom cilja koji želi da ostvari. Radi se o improvizacijama tradicionalnog "nabaci-vanja čini" koje su prilagođene urbanoj kulturi. Naime, redukova-nje se odnosi kako na sredstva koja se koriste, tako i na neke tra-dicionalne propise vezane za vreme i mesto obavljanja rituala.

4. Značenja i funkcije savremenog vidovnjaštva

Vidovnjaštvo sam definisala kao latentnu sposobnost van-čulnog "gledanja" koja ukida prostorno-vremenska ograničenja i omogućava komunikaciju s onostranim. Rezultat su informaci-je koje mogu imati određeni efekat na ovostrani život a koje po-jedinac i delimično, zajednica smatraju korisnim.

Poći ću od Ličovog razlikovanja ljudskih akcija (ponašanja) na: prirodne, biološke aktivnosti tela, tehničke radnje (dalje ću upotrebljavati termin instrumentalne) i ekspresivne radnje.77 In-strumentalne radnje su one radnje koje utiču da se izmeni fizič-ko stanje spoljnog sveta, dakle, utiču i na promene u životu po-

77 Lič E., Kultura i komunikacija, Beograd: Prosveta, 1983, 16.

jedinca, društva; ekspresivne radnje su one koje o nečemu i neš-to govore. Lič je napomenuo da se ne može povući jasna linija razdvajanja i da na primer jedna instrumentalna radnja može imati ekspresivne implikacije. Međusobna isprepletanost instru-mentalnih i ekspresivnih radnji je naša svakodnevica koju naj-češće nesvesno proživljavamo. Ekspresivne radnje omogućava-ju interpersonalnu komunikaciju. I one mogu imati svoje ekspli-citno i implicitno značenje.

Vidovnjačku praksu u Beogradu tretiraću kao ekspresivan čin u kojem glavni akteri, vidovnjaci i klijenti stupaju u simbo-ličku interakciju. Vidovnjaštvo je fenomen koji nam simbolično "govori" najviše o pojedincu i njegovom shvatanju sveta i živo-ta. Korišćenje vidovnjakovih usluga je po pravilu individualni, intimni doživljaj. Nastojaću da ustanovim koja eksplicitna i im-plicitna značenja ima ovaj fenomen pre svega na nivou pojedin-ca - vidovnjaka i klijenta.

Polazeći od funkcionalne teorije pokušaću da pokažem kako čovek današnjice nastoji da nesvakidašnju moć vidovnjaka iskori-sti za zadovoljenje svojih potreba.78 S obzirom da moj cilj nije to-liko da objasnim koliko da razumem: zašto urbani čovek pribega-va zadovoljenju izvesnih potreba odlaskom kod vidovnjaka?; čine mi se plodotvornije ideje Malinovskog koji zagovara unutrašnji uvid u motive, subjektivna značenja, ostvarene i neostvarene želje jednog subjekta. Nastojaću tako da, ovaj fenomen posmatram pre svega u kontekstu individue, delimično u kontekstu grupe (u ovom slučaju porodice). Marginalizovan od strane društva ovaj fenomen ipak ostvaruje izvesne pozitivne i negativne funkcije i na određene društvene segmente, kao i društvo u celini. Delimič-no će biti uočene i društvene implikacije.

78 Malinovski B., Naučna teorija kulture, Beograd: Zodijak, Vuk Karadžić, 1970.

Aktivnost koju individua preuzima ima određeno značenje za nju, značenje kojeg je ona svesna. To su zapravo neki motivi, su-bjektivne namere koje pokreću na određenu aktivnost radi ostva-rivanja konkretnog cilja. Svakako da u takvoj aktivnosti subjekat može da izazove i neke nenameravane posledice79 kojih nije sve-stan. Za Mertona su upravo latentne funkcije one objektivne po-sledice koje nisu ni nameravane ni prepoznate.80 Međutim, sma-tram da je osnovna odredba ove teorije primenjivija na primitivna društva. Kada su savremena društva u pitanju često ne možemo sa sigurnošću tvrditi da subjekat nije svestan posledica svoje akci-je. Možda je on preuzeo određenu aktivnost a da pri tom nije imao jasno pretpostavljene i nameravane posledice, ali one se vremenom mogu iskristalisati tako da ih i pojedinac, nosilac akci-je, postane svestan. Tada one mogu zapravo preći iz svoje latent-ne funkcionalnosti u manifestnu. I sam Merton u kasnijim radovima ne isključuje mogućnost da "latentne funkcije postanu opšte priznate (pa tako nisu više latentne)",81 ali napominje da se o ovom važnom problemu neće diskutovati u navedenoj publika-ciji. Tako često isticana integrativna funkcija sakralnih i sekular-nih rituala, koja se po pravilu smatra latentnom i neprepoznatom (nesvesnom) od strane samih učesnika, ne važi uvek za savreme-na društva. Naime, svi imamo veoma jak emocionalni doživljaj zajedništva prilikom ceremonija, implicitno mi smo deo grupe, zajednice i često smo toga svesni. Znači, smatram da u slučaju la-tentnih funkcija ne bismo smeli biti tako isključivi kad ih prime-njujemo na savremena društva. Uputnije je govoriti o implicitnim funkcijama i posledicama kojih subjekat može ali ne mora da bude svestan, što ću ja dalje i činiti. Posledice zatim, mogu imati

79 Merton R., O teorijskoj sociologiji, Zagreb: CDD Savez socijali-stičke omladine Hrvatske, 1979,115-116.

80 Ibid., 116, Merton je uočio manifestne i latentne funkcije. 81 Ibid., 137.

određene pozitivne i negativne implikacije po druge, odnosno po društveno i kulturno okruženje. U tom smislu, znači, mogu biti i funkcionalne ali i disfunkcionalne istovremeno u zavisnosti od ugla iz kojeg se posmatraju. Naime, one mogu biti za pojedinca funkcionalne dok za društvo ili neki njegov segment disfunkcio-nalne. Tako npr. fenomen vidovnjaštva ostvaruje izvesne pozitiv-ne funkcije za vidovnjake i klijente ali za pravoslavnu crkvu mo-že biti disfunkcionalan jer doprinosi slabljenu autoriteta crkve i osipanju njenih vernika. Na nivou pojedinca jedna aktivnost mo-že biti i funkcionalna i disfunkcionalna, što ću pokazati u analizi.

Pretpostavljena sposobnost vidovnjaka da "vidi" izvan pro-storno-vremenskih ograničenja, oduvek je tretirana kao izuzetna moć. Neophodno je, stoga, početi od analize osnovnih predstava o ovoj moći.

Na osnovu deskripcije može se zaključiti, iako često nije eksplicitno izraženo, da vidovnjaci svoju moć vidovitosti shva-taju kao nadarenost koja im je data. Većina smatra da je "daro-davac" sam Bog ili njegov "poslanik" kao npr. u slučaju Kleo-patre sv. Nikola. Vidovnjaci koji poseduju bioenergiju uglav-nom svoj talenat smatraju rezultatom veze sa nekom astralnom, kosmičkom inteligencijom. Ima i onih koji smatraju da je u pi-tanju nešto neobjašnjivo, neka "viša sila" za koju nemaju niti adekvatan termin niti adekvatno objašnjenje. Povremeno insisti-ranje vidodnjaka da sve ono što rade "ide preko Boga" ili "od Boga" zatim, isticanje povezanosti sa pravoslavnom crkvom kroz korišćenje nekih posvećenih relikvija i odlaženje u crkvu, govore o određenom nastojanju: prvo, da ukažu na izvor njiho-ve moći i komunikaciju s onostranim, da predstave sebe kao božjeg eksponenta i drugo, da prikažu kako se ne radi o verova-nju i ponašanju koje je u suprotnosti s pravoslavljem.

Šta znači za vidovnjaka posedovanje natprirodne moći i kako je on stiče? Videli smo, mogućnost da je iskoristi u praktične svr-he pružanja pomoći i obezbedi sebi relativno stabilnu profesiju i

dobar izvor prihoda. Moć mu je navodno data nezavisno od nje-gove volje, ako je nasledna - dopunjena je tajnim znanjem. Data mu je i sposobnost da kontroliše svoje moći i izaziva kad god je to potrebno. U toku istraživanja nastojala sam da utvrdim trenu-tak u kojem vidovnjak stiče moć. Odgovori su uglavnom bili -rođenjem. Međutim, nema indicija koje bi navele na zaključak, odnosno potvrdile da se to "događa" baš u tom trenutku. Niko od njih nije pokazao ili imao neki znak koji bi upućivao da je rođena beba, budući vidovnjak.82 Pokazala sam u deskripciji da je većina preživela neku tešku bolest ili kliničku smrt, kao i doživela neku tešku nesreću. Takve bolesti i rezultati nesreća su enigme za ofi-cijelnu medicinu, ne mogu da ih dijagnosticiraju, a u narodu se obično kaže za nekog da je "zamro". Bolest se javlja iznenada, spontano i manifestao predstavlja zdravstvenu krizu kao i u živo-tu bilo kojeg pojedinca. Ovaj "neobjašnjiv" događaj u životu vi-dovnjaka tretiraću kao oblik simbohčke predstave smrti i ponov-nog rađanja koji je neophodan da bi se pojedinac uveo u novi sta-tus. Bolest i klinička smrt su na granici ovostranog i onostranog, potrebno je, kao vid inicijacije da vidovnjak pređe granicu i okuša svet iz kojeg će kasnije izvirati informacije i vizije, odnosno, nje-gova moć. Ne postoji, znači, društveno organizovana inicijacija koja će uvesti posvećenika u novi status i pružiti mu legitimitet za njegove do tada latentne sposobnosti. Pre bi se moglo reći da su samozvani proroci legitimitet stekli putem drugih mehanizama propagande, a jedan segment te propagande je konstrukcija urodene ili stečene moći.

Posmatrano u religijskom kodu koji se iskazuje u odnosu iz-među onostranog i ovostranog, između svete i profane realnosti, implicitaa poruka verovanja je da njegova moć potiče iz oblasti

82 U tradicionalnoj kulturi se obično natprirodne sposobnosti iska-zuju kroz neki poseban znak prlikom rođenja, na primer, zduhać i veštica se rađaju u košuljici.

svetog. Svako "gledanje" vidovnjaka predstavlja prevođenje "jezika" svetog na profani "jezik". On znači svaki put prelazi granicu između ove dve realnosti i uspostavlja komunikaciju s realnošću u kojoj su pohranjene sve informacije vezane za ovo-strani svet, u kojoj ne važe principi profanog vremena, pa se ta-ko prošlost, sadašnjost i budućnost odvijaju istovremeno. Na-vodna prirodna, profana obdarenost, kako je neki shvataju, na taj način dobija religijsku potvrdu. Neki od njih su, zatim, eks-plicitao imali različite vizije i ukazanja kroz koja im je moć sa-mo potvrđena. Vremenom dobijena moć počinje da se ispoljava na različite načine. Po rečima vidovnjaka, sredina ih još u toku detinjstva tretira kao čudnu i neobičnu decu.

Smatram da se u kontekstu religijskog "jezika"83 inicijacijska bolest može tretirati kao trenutak u kojem vidovnjak dobija moć od neke "više sile". Prevedeno na naučni "jezik", akcenat na volji neke " Više sile" je iracionalno opravdanje za moć koju divinator sebi pri-pisuje. Zatim se njegova moć na razne načine potvrđuje i nadogra-duje. Pre svega medijskom promocijom a zatim i glasinama. "Slika o čarobnjaku se stvara izvan magije. Nju stvara bezbroj glasina, ča-robnjak jedino treba da liči na svoj portret".84 Lična svedočenja i glasine o čudesnim isceljenjima, ostvarenim proročanstvima, ot-klonjenoj crnoj magiji, imaju najviše efekta ne samo u medijima već i u interpersonalnoj komunikaciji manjih grupa. Veliki broj pri-jemnika informacije postaje dalji "relej" za emitovanje glasina. Ta-ko se stvara jedna mitologija koja predstavlja glavni oslonac za ve-rovanje a koja u manjoj ili većoj meri prati svakog vidovnjaka, bilo da se mit o njemu prenosi javno, putem medija ili putem preporuke. Uloga ovih mitova je da posvedoče i pruže poverenje u moć i delo-tvornost vidovnjaka. Javno mnjenje stvara i vidovnjaka i njegov uti-

83 Bandić D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, (II dopunjeno izdanje), Beograd: XX vek, 1997,13.

M Mos M., Sociologija iantropologija 1, Beograd: Prosveta, 1982, 91.

caj.85 Udeo u izgradnji vidovnjakove moći najviše imaju klijenti a zatim, nosioci vlasti i javno mnjenje, time što omogućavaju ili čak kreiraju nesmetanu medijsku kampanju.

To nam govori da su vidovnjaci svoju moć zapravo "stekli" zahvaljujući sposobnosti da ostvare komunikaciju86 u profanoj sferi a ne u sakralnoj. Tačnije manipulišući svetim manipulišu potrebama klijenata. Kako smatraju teoretičari racionalnog iz-vora, kao što je Janakon, ljudi žele obično iste stvari: sigurnost, materijalno blagostanje, utehu, razonodu, sreću. Kako će zado-voljiti te potrebe zavisi, pre svega, od ponude. Finke i Janakon ističu da se religija ne menja u zavisnosti od promena u željama i potrebama potrošača, već u zavisnosti od ponude religijskih proizvoda.87 Međutim, svakako ne bi trebalo zanemariti druš-tvene, političke i istorijske okolnosti koje pogoduju da se u jed-nom trenutku plasiraju alternativna verovanja koja će se namet-nuti kao kompetentna za zadovoljenje navedenih potreba.

Osnovni motiv vidovnjaka je da pruži pomoć klijentu u reša-vanju problema i da mu predoči buduće događaje, odnosno sud-binu. Vidovnjak sebi pripisuje veoma važnu ulogu divinatora-humaniste. Implicitno ova delatnost znači za njega veoma dobar izvor prihoda. Ako je verovati Kleopatrinim astronomskim ci-frama divinacija je postala prava "Meka za trgovce".

Moćni vidovnjak implicira nemoćnog klijenta. Njihov među-sobni odnos prećutno je obojen ovim osećajem. Većina klijenata ima nelagodan osećaj i kada odluči da poseti vidovnjaka. Motiv

85 Ibid., 101. 86 U odeljku "medijska promocija vidovnjaka", može se videti na

koji način oni to ostvaruju. 87 Finke R., i Iannaccone L. R., The illusion of shifting demand: sup-

play-side explanations for trend and change in the American religious mar-ket place, Annals of the American Association of political and Social Scien-ce 527, may 1993,27-39. Navedeno prema: Hamilton M., op. cit., 372.

klijenta, eksplicitno izražen je da sazna buduće događaje i reši svoje probleme. Međutim, on ne zna rezultat akcije unapred. Neizvesnost vezana za sadržaj proročanstva povećava osećaj nesigurnosti, nape-tosti koja se zadržava i u toku samog kontakta s vidovnjakom. Je-dan od razloga tome je što vidovnjak vlada situacijom. Nemoćni klijent, zaokupljen željom da sazna budućnost ili nekim proble-mom, nesiguran, uplašen očekuje pozitivno razrešenje. Otuda latentni strah i od samog vidovnjaka. Upravo zbog njegove moći u koju veruje i sam klijent, on oseća neprijatnost jer nikad ne može biti siguran da li će moć biti usmerena na njegovu korist ili štetu.

Istraživanje je pokazalo da većina klijenata zaboravi ono što im vidovnjak ispriča. Zapamti samo veoma upečatljive momen-te i generalno proročanstvo da ga očekuje "dobra" budućnost ili neki neprijatan događaj, a i tada uglavnom to ne utiče bitno na njegovo ponašanje.88 To nam govori da bismo mogli da posum-njamo u njegov primaran motiv da sazna budućnost. Zašto bi se tako odnosio prema pruženom saznanju ako ga ne koristi u kon-kretnim životnim situacijama? Verovanje klijenta u mogućnost proricanja budućnosti dakle, ima neko implicitno značenje. Ono je povezano sa predstavom o ljudskoj sudbini. Neophodno je bi-lo utvrditi, na osnovu istraživanja, kakva su savremena shvata-nja sudbine, što je i učinjeno u deskripciji i formalnoj analizi.

Najpre ću se osvrnuti na tradicionalno shvatanje sudbine u našem narodu. Napomenula sam da se radi o jednom konceptu koji nije do kraja osmišljen i stoga obiluje izvesnim kontradik-cijama. Verovanje u sudbinu svoj izraz nalazi u predanjima, mi-tovima, magijskim radnjama.89 U tradicionalnoj kulturi poznat

88 Naravno, ima izuzetaka u slučajevima kada je u pitanju želja za rešenjem nekog problema ili kada je proročanstvo "loše".

89 0 tomenavišemesta. Srpskimitološkirečnik, Nolit, Beograd, 1970, s. v. sudbina, suđenice, usud., Zečević S., Mitska bića srpskih predanja, Beograd: "Vuk Karadžić", Etnografski muzej, 1981.

je fatalistički odnos prema sudbini. Naime, veruje se da je sud-bina unapred određena i nepromenjljiva, da je u krajnjoj instan-ci90 propisuje sam Bog. Razumljivo je da će upravo preko njega izvesni pojedinci nastojati da tu sudbinu i saznaju.

Kao što se vidi u formalnoj analizi91 postoje dva modela shva-tanja sudbine. Nisam uspela da utvrdim da li postoji korelacija iz-među onih koji veruju u sudbinu po prvom modelu i onih klijena-ta koji svoje saznanje upravo zbog toga i ne koriste u praktične svrhe, (da izbegnu neželjene situacije). Oni znači odlaze kod vi-dovnjaka samo da bi saznali šta mogu da očekuju iako veruju da se to ne može promeniti. Na drugoj strani su oni vidovnjaci i kli-jenti koji veruju u "alternativnu" sudbinu. Pruženi su alternativni putevi sudbine, od pojedinca zavisi kojim će putem krenuti. Mo-žemo samo da pretpostavimo da oni koji veruju u ovakav model sudbine preduzimaju određene aktivnosti kako bi izbegli negativ-no proročanstvo. U istraživanju je to potvrdio mali broj primera. Nemoguće je tačno utvrditi koji koncept preovlađuje u savreme-noj kulturi. Iskazi ispitanika su često bili kontradiktorni. Utisak je da je još uvek prisutnije verovanje u nepromenjljivost sudbine sa tendencijom ka alternativnom modelu.

90 O tome svedoče i narodne izreke koje su još uvek u upotrebi, "Nije komeje rečeno nego od Boga suđeno", "Božja volja"; "Tako jeste od Boga suđeno"; "Nekom sejajapeku, anekom suzeteku", "Muka dušu ne vadi, nego suđen dan" ili savremenije "onaj "inženjer"gore je već sve odredio".

91 Dva modela po kojima savremeni čovek gradi svoju predstavu o sudbini: 1) sudbina je nepromenljiva; 2) sudbina je altemativna.

1. Vidovnjaci i klijenti smatraju da ipak treba saznati sudbinu da bi čovek mogao da se psihološki pripremi i lakše podnese, (primer klijenta koji to potvrđuje: doživeo je saobraćajnu nesreću, operaciju, razvod braka. Podneo je sve lakše, kako sam kaže jer se "pomirio sa sudbinom. Vidovnjaci, br. 2, Beograd, 1994, 21.

2. Zadatak vidovnjaka je da ukaže na moguće puteve sudbine i šta oni donose. Klijent sam bira kojim će putem krenuti.

U konvencionalnom govoru budućnost i sudbina često se upo-trebljavaju kao sinonimi. U svakodnevnom životu neprestano smo izloženi situacijama u kojima nam je, smatramo, pružena sloboda izbora. Biramo prostor u kojem ćemo živeti, obrazovanje koje će-mo steći, profesiju kojom ćemo se baviti, bračnog partnera i drugo. Ovaj privid slobode izbora tek u vanrednim situacijama se ruši i ve-ćina je sklona da neke događaje ipak interpretira kao sudbinu koja ne zavisi od njihovog izbora, želja, ponašanja. Čovek je sklon da -tek naknadnim iznalaženjem razloga za neočekivane događaje, neispunjene želje, utešno sve pripisuje sudbinskom predodređe-nju. Često čujemo ono "pomirio se sa sudbinom". To nam govori da verovanje čoveka u sudbinu ima smisla tek kada se nešto vanredno doživi. Većina klijenata tvrdi da je tek nakon proživljenih situacija konstatovala da se radi o proročanstvu vidovnjaka. Mirenje sa sudbinom za pojedinca ima psihološki efekat, omogućava mu da proživljeno lakše prihvati bez preispitivanja stvarnih uzroka. Ostvarena proročanstva postaju, prema modelu verovanja u ne-promenljivost sudbine, upravo potvrda one sfere realnosti koja utiče na profanu a koja je neupitna. Deo "sudbine" je da traga za tom višom realnošću.

Zašto je čoveku potrebno da sazna budućnost? Većina antro-pologa se slaže da čovek neprestano teži da stvori iole organizo-vanu sliku sveta koja će mu poslužiti u svakodnevnom životu. Teži da u određenim okvirima osmisli svoje mesto u svetu, svoju egzistenciju. Kada je budućnost u pitanju takve intervencije su najmanje moguće. Ona nosi neizvesnost, rada nesigurnost. Slažu se gotovo svi da "sva ljudska bića imaju duboku psihološku po-trebu za osećanjem sigumosti koje potiče od saznanja gde se čo-vek nalazi".92 Ista tvrdnja važi ne samo za prostornu, o kojoj Lič u ovom slučaju govori, već i za vremensku orijentaciju. Čoveku smeta neodređenost i neprestano očekivanje onog sutra.

92 Lič E., op. cit., 80.

Na nivou klijenta verovanje u moć vidovnjaka, da predvidi budućnost i pomogne u rešavanju problema, govori o njegovoj nemoći da za određene životne situacije iznađe racionalna reše-nja te pribegava iracionalnim. Čovekovu nesigurnost i nespo-kojstvo ne izaziva samo nemoć da "zaviri" u budućnost, moje istraživanje je pokazalo da čovek tu nesigurnost i nemir sve više oseća kada je u pitanju prošlost a što je još važnije ni sadašnjost nije više u njegovim rukama. To je naročito naglašeno kod nas koji živimo u kriznim vremenima i prostorima. Revitalizacija verovanja u vidovnjačke sposobnosti i moći, naročito njihova ekspanzija karakteristična za naše vreme, upravo nam govori da je ta nesigurnost dostigla visok stepen.

Rezultati istraži vanj a izneti u deskripciji pokazuju da većina kli-jenataodlazi kod vidovnjaka radi nekog problema. Ako ne očeku-ju konkretno rešenje problema, kao motiv navode i saznanje kako će se problem dalje razvijati i očekivanje da će saznati način i vreme njegovog razrešenja. Na osnovu onoga što sam do sada re-kla, može se zaključiti da je važan, znači, sam čin "gledanja" u budućnost, kao takav. Čovek na taj način pridaje značaj i osmiš-ljava jedan segment koji ne može spoznati na uobičajen način.93

Nakon što čovek sazna svoju sudbinu od vidovnjaka on je potiskuje u nesvesno. U protivnom to saznanje bi bilo preveliko opterećenje za funkcionisanje u profanoj realnosti u kojoj vlada-ju racionalni principi. Tretirala sam vidovnjake kao medijume koji omogućavaju prelaz iz jedne profane sfere u sferu svetog.

Kada budućnost postane sadašnjost javlja se deja vu isku-stvo. Time ne želim da kažem da su vidovnjaci zaista vidoviti, već da su nekim klijentima pogodili buduće događaje. Poznato je naime, da u gotovo svim vrstama gatanja onaj kome se gata dobija najčešće uopštene odgovore. Vidovnjak na taj način sa-

93 Redklif-Braun A. R., Struktura ifunkcija u primitivnom društvu, Beograd: Prosveta, 1982,210.

mo navodi klijenta da svoj problem sagleda iz drugačijeg ugla. Od klijenta zavisi koliko je sposoban da tako uopštene iskaze primeni na svoju situaciju. Koliko su ostvarena proročanstva re-zultat stvarne vidovitosti, slučajnosti94 ili nečeg trećeg, kao što sam napomenula u uvodu, nije predmet niti jedno od pitanja na koja pokušavam da odgovorim.

Birajući iracionalan način dolaženja do određenih saznanja, ni vidovnjak ni klijent u velikom broju slučajeva, se ne ponaša-ju do kraja iracionalno, Naime, "gledanje" u budućnost se pre-tvara u međusobni razgovor u kojem, po opisu klijenata, vidov-njak često nastupa kao psihoterapeut-amater a klijent kao paci-jent. Poznato je da psihološko olakšanje za pojedinca predsta-vlja mogućnost da svoj problem ispriča makar i licu koje zato nema profesionalnu kompetentnost. Sve je više ljudi koji takvu osobu ne nalaze u svom okruženju. Vidovnjak za njih znači jed-nog "slušaoca" koji je često sposoban i spreman za empatiju.

Eksplicitna funkcija vidovnjaka je da proriču budućnost i re-šavaju probleme klijenata. Istraživanje je pokazalo da ova druga uloga sve češće postaje primarna za klijente. Na nivou pojedin-ca, u ovom slučaju vidovnjaka, implicitna funkcija verovanja u moć i delatnost koju obavlja je veći društveni ugled i status u društvu, bolji materijalni položaj. Ona predstavlja kanal verti-kalne društvene mobilnosti sa stanovišta jedne velike grupe lju-di, samog vidovnjaka i onih koji mu veruju. Tako Kleopatra is-tiče svoj status imanentne "kraljice proroka" koju konsultuju i

94 U tom smislu, zanimljiva je Jungova teorija "sinhroniciteta" zbog koje je naj više kritikovan. Radi se zapravo o jednom od osnovnih pojmo-va koje je Jung koristio u proučavanju onostranog. Sinhronicitet, što bi značilo "značajna slučajnost" je fenomen koji se dešava kad se dva ili vi-še događaja, sami sa svojom sopstvenom uzročnošću, dese istoviemeno bez vidljivog razloga i stvore značajan rezultat. Kod nas prevedeno delo i interesantna interpretacija ove Jungove teorije je: Progof A., Sinhronici-tet i Ijudska sudbina, Beograd: Esotheria: Atos, 1994.

političari. Na drugoj strani veliki je broj onih koji i javno vidov-njake ocenjuju kao prevarante i šarlatane.

Implicitna funkcija na nivou pojedinca-klijenta je zapravo psihološka funkcija, zadovoljena emocionalna potreba za pruža-njem samopouzdanja i sigurnosti. Proricanje često samo oprav-dava naša očekivanja i pruža nadu da će zaista tako i biti.

Naizgled postoji velika kontradikcija između naučno-tehnič-kih postignuća čoveka i ponašanja onih koji veruju u maglovita predskazanja vidovnjaka. U svetu a i kod nas postoje brojna socio-loška istraživanja promena i posledica koje izaziva ovaj vrtoglavi razvoj. Savremeni čovek je prinuđen da se neprekidno prilagođa-va promenama bombardovan velikim brojem inovacija i informa-cija. Često čujemo komentare "brže se živi", "sve je bilo jedno-stavnije do pre desetak godina" i tome slično. Velika psihološka i intelektualna opterećenost zahteva maksimalnu psihološku fleksi-bilnost. Činjenica je da smo neprekidno suočeni s potrebom da menjamo stereotipna ponašanja, da donosimo važne odluke. Vi-dovnjaci, takođe, svojim proricanjem pomažu u donošenju odluka tako što odluci dodeljuju jednu nadmoćnu legitimnost.95

Vidovito "gledanje" takođe osmišljava iskonsku potrebu čo-veka da prevaziđe ograničenja ljudske prirode, svedena na pozna-tih pet čula. Pripisujući određenim pojedincima moći koje bi že-leo da sam poseduje čovek nesvesnom projekcijom uspostavlja komunikaciju putem posrednika s onostranim svetom koji smatra izvorom moći. Negde u nesvesnom pohranjena je želja da se na-pravi radikalan iskorak iz konvencionalnog doživljavanja sveta u jedan alternativni. Vidovnjak nije samo eksponent Boga, kako se-be prikazuje, već i eksponent čovekove želje za posedovanjem natprirodne moći, želje za višom realnošću. Naime, klijent nesve-sno projektuje tj. pripisuje vidovnjaku moći koje bi želeo da sam poseduje. Posredstvom ovog fenomena se, znači, ostvaruje jedna

95 Enciklopedija iivih religija, Beograd, 1990, s. v. gatanje.

kompenzacijska funkcija, tj. zadovoljava potreba da se anulira osećaj uskraćenosti koji nastaje u raskoraku između želje za pose-dovanjem natprirodne moći i realnog iskustva.

Na drugoj strani, može se govoriti i o negativnim posledica-ma, odnosno, verovanje u predskazanje budućih događaja može biti implicitno disfunkcionalno. Pojedinac može podleći jakom uti-caju sugestije, pa se i "mirenje sa sudbinom" ili pasivizira potrebu za preduzimanjem akcije ili okreće akciju u pogrešnom pravcu.

Istakla sam da čovek teži da zadovolji potrebu za celovitom slikom sveta, ta celovita slika podrazumeva i oblasti koje su mu nedostupne kao što je znanje o budućim događajima. lznalaže-nje posrednika-vidovnjaka koji mu omogućava takvu spoznaju, odnosno doprinosi osmišljavanju celine postojanja, jedan je od mogućih načina da čovek zadovolji primarnu potrebu, što je za-pravo osnovna funkcija religije uopšte.

Naglašavam još jednom, da je pogrešno odbaciti verovanja vezana za vidovnjačku praksu kao šarlatanstvo i praznoverje. Na taj način ne osporavam da se u nekim slučajevima radi o šarlatan-stvu. Međutim, veliki broj ljudi koji i pored toga posećuje vidov-njake svakako se ne može okarakterisati kao sujeveran, praznove-ran. Umerenija konstatacija bila bi da se radi o ljudima sklonim iracionalnom. Već sam naglasila da se iracionalnom najčešće pri-begava u kriznim situacijama, kada se nagomilaju na izgled nere-šivi problemi a racionalne tačke oslonca izmiču pod nogama. Svaka kriza bila ona individualna ili društvena se teško podnosi. Međusobno uslovljene često rezultiraju sveopštom krizom koja zahvata sve segmente života. Svima dobro poznat sled zbivanja u našoj zemlji: teška privredna situacija, rat, međunarodne sankcije, hiperinflacija i drugo, dovele su do toga da "svakodnevica" Srbije danas vodi porazu individue kao individue. Mada ta "svakodnevi-ca" uspostavlja, na jedan izrazito regresivan način, nekanalisani bezobzirni individualizam kao tipičan obrazac "kulture preživlja-vanja", kada ljudi prestaju biti obzirni ne samo prema "ostalima"

u svojoj okolini već i prema svojim dojučerašnjim saradnicima, susedima, prijateljima, pa i prema svojim "rođenima".96 Gotovo ni jedan pojedinac u našem društvu nije ostao pošteđen, svi ose-ćamo različite posledice refleksije sveopštih društvenih zbivanja. Pojedinac sve više oseća posledice svoje "(u)bačenosti u svet" krize. Pokazala sam u komunikacijskoj analizi da nam ekspanzija verovanja u vidovnjaštvo govori da je egzistencijalna nesigurnost današnjice toliko realna da čovek i nesvesno pribegava irealnom. Veliko interesovanje za vidovnjake i alternativne religijske oblike jednim delom je determinisano takvim stanjem u zemlji. Kažem samo jednim delom, odnosno delimično jer poznato je da vidov-njaštvo kao biznis cveta i u visoko razvijenim zemljama.97 Tako bi još jedna psihološka funkcija na nivou pojedinca bila da u vre-me sveopšte krize pruži nadu na taj način što će vremenski odre-diti trenutak i način izlaska iz nje.98

Kao što sam pomenula, problem jednog člana porodice reflek-tuje se i na celu porodicu. Preti joj unutrašnji nesklad, sukobi, dezintegracija. Ona nije u stanju da samostalno iznađe rešenje i prevaziđe sukob. Vidovnjak je taj koji svojim proročanstvom ili bar prividnim rešenjem problema doprinosi uspostavljanju inte-gracije. Na nivou porodice možemo, znači, govoriti i o integrativ-noj funkciji.

Sveopšta kriza se odražava i na institucije društva legitimne za pružanje pomoći pojedincu, u takvoj siutaciji one naprosto ne funkcionišu. Ako i prevaziđemo predrasude svojstvene našem okruženju, da odlazak kod psihijatra znači da vas sredina a priori

96 Bolčić S., O "svakodnevici" razorenog društva Srbije početkom devedesetih - iz sociološke perspektive, Kulture u tranziciji (zbomik radova), Beograd, 1994, 144.

97 Tajne, br. 18, 1995, 63; Na Internetu mogu se naći i sajtovi vi-dovnjaka, medija, proroka itd.

9 Vidovnjaci, br. 2, Beograd: BISI, 1994. na više mesta.

proglašava ludim, ili odlazak kod socijalnog radnika, socijalnim slučajem, ostaje utisak da državne institucije nisu u stanju da nam pruže adekvatnu pomoć. Vidovnjak tako postaje na implicitnom nivou, "legitimni" funkcionalni ekvivalent9 koji će odigrati ulogu psihijatra, psihologa, lekara, socijalnog radnika, a kao što smo vi-deli, i kuma ako zatreba. Vidovnjaštvo, u našem društvu ostvaruje funkciju supstitucije. U tom smislu, razumljiva je tolerancija društva, tačnije, vlasti koja dozvoljava legalizovanje delatnosti i svoje angažovanje svodi na delimične osude u medijima.100

Na nivou društva fenomen vidovnjaštva se javno tretira kao disfunkcionalan od strane navedenih institucija koje su kompe-tentne da pruže pomoć, kao i Srpske pravoslavne crkve.

Konkretne akcije, više kada su u pitanju spiritualni sistemi ne-go vidovnjaštvo, preuzima Srpska pravoslavna crkva."" Glavni argument protiv današnjih "lažnih" proroka i vidovnjaka je svaka-ko proročanstvo samog Isusa Hrista: "I tada ako vam ko reče: Evo ovdje je Hristos; ili: Evo ondje, ne verujte. Jer će se pojaviti lažni Hristosi i lažni proroci, i pokazaće znake i čudesa da bi, ako je moguće, prevarili i izabrane. Ali vi se čuvajte; evo sve sam vam kazao unaprijed" (Mk 13, 21-23). Istinsko proricanje dolazi jedino od Boga. Kao što sam već rekla, vidovnjaci to ne ospora-vaju, oni upravo "preko Boga" i "od Boga" i saznaju proročan-stva. Predstavnici Srpske pravoslavne crkve ističu da je reč o "de-monskoj demagogiji" i zaluđivanju naroda. Crkva priznaje dej-stvo zlih sila a vidovnjaci su njihovi eksponenti. Na drugoj strani ne osporavaju postojanje sila dobra koje se mogu ukazati izabra-

99 Milić V., Sociološki metod, Beograd: Nolit, 1978, 668. 100 U odnosu nabroj promotivnih tekstova u medijima, kritički su jedva

primetni. Jedan od takvih "studioznih" tekstova je i "Zloupotreba lakover-nosti i brige zabudućnost", Radio TVRevija, br. 1468, 13.4.1995,48^19.

101 O čemu će biti više reči u narednom poglavlju. Ovde ću se zadr-žati samo na odnosu prema vidovnjaštvu.

nima. Međutim, takvi ljudi, koji i danas postoje su retki, žive jed-nim "podvižničkim duhovnim životom" svoje viđenje budućnosti ne prikazuju javno, ne reklamiraju se i ne naplaćuju usluge.102

Poznato je da su Hrišćanska crkva i Laodikejski sinod (343-381) proglasili svako gatanje "nezakonitim". Dihotomija dobra i zla u hrišćanskoj interpretaciji je zapravo suprotstavljanje Hrista Satani. Svako gatanje, pa i vidovitost koja nije od priznatih pro-roka, se smatra satanističkim vračanjem.103 Ovaj koncept su na sebi svojstven način usvojili i sami vidovnjaci. Naime većina is-pitanih sebe i svoju delatnost smatra belomagijskom, ističe po-vezanost s Bogom i crkvom, dok crnomagičare tretiraju kao ot-padnike, a neki čak (kao npr. Marina) govore o satanističkim sektama. Srpska pravoslavna crkva, kao što sam rekla, govori o pogubnom dejstvu vidovnjaka. Eksplicitna disfunkcija ovog fe-nomena sa njenog stanovišta je: Velika materijalna korist "sa-mozvanih vidovnjaka" na štetu klijenata.

Implicitno ovaj fenomen je disfunkcionalan jer odvlači ver-nike od pravoslavne crkve. Vidovnjaci kao funkcionalni ekviva-lenti pružaju prividno razrešenje problema koji inače pripada domenu crkve s obzirom da su u pitanju njeni vernici.

Ne bih se upuštala u pitanja međusobnog odnosa i zavisno-sti. Izneću ukratko neka svoja zapažanja. Gotovo svi vidovnjaci i klijenti izjasnili su se kao pravoslavni prema religijskoj pripad-nosti. Vidovnjaci, kao što sam rekla, često potenciraju svoju ve-ru i rad "preko Boga", ističu svoje zasluge za povratak mnogih ljudi u crkve. Zapazila sam da ni kod vidovnjaka ni kod klijena-ta ne postoji utisak kolizije s pravoslavljem.

Medijska kampanja omogućava ne samo popularnost "novo-komponovanih vidovnjaka" i brojniju klijentelu, već kroz "kolek-

102 Na osnovu izjave dr Dragana Protića, docenta na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, Radio TV Revija, br. 1468, 13. 4.1995, 49.

103 Enciklopedija iivih religija, op. cit., s. v. gatanje.

tivna proročanstva" ostvaruje i jednu značajnu funkciju na druš-tvenom nivou. Naime, svi veliki proroci u istoriji pročuli su se upravo po tome što su (pred)"videli" društvena zbivanja. Iako je primarna delatnost vidovnjaka pružanje individualnih "gledanja", pokazala sam da vidovnjaci i javno proriču društvene događaje, za nas trenutno najbitnije, političke i ekonomske104. To što im vlast i javno mnjenje omogućavaju legalizaciju delatnosti, nesme-tano pojavljivanje u medijima, govori da njihov tolerantni stav (pored ne tako česte javne osude), implicitno znači da ga smatraju marginalnim fenomenom koji može biti i funkcionalan. Naime, od kolektivnih proročanstava koja se odnose na okončanje rata u Bosni, ukidanje sankcija, ekonomsku i političku situaciju, očeku-je se da pruže nadu i obezbede društveni mir. Mnogi veruju a vi-dovnjaku se na taj način pripisuje značaj.

Uočila sam da eksplicitna fiinkcija, rešenje problemaklijenta, po-staje sveprimarnija. Vratiću se na "problematične slučajeve" da bih uočila na koji način vidovnjak to postiže, kao i implicitne funkcije.

On to postiže na različite načine u zavisnosti od problema ali i od procene klijenta. Često je to samo utešno predskazanje o tome kako će se problem rešiti.105 Tako prividno stvara utisak da je problem već počeo da se razrešava a klijentu samo preostaje da strpljivo dočeka taj trenutak.106 Nekad su to veoma kratki saveti kako postupiti u datoj situaciji i tu se vidovnjak postavlja kao ne-ko ko veoma uspešno zna da "odigra" ulogu "drage Savete" i psi-hologa amatera. On se ponaša krajnje racionalno. Kroz razgovor s

104 Videti prilog 6. 105 Zorka npr. u svojim radio emisijama najpre pita sagovomika da li

veruje u cmu magiju i zatim odgovara u zavisnosti od toga. 106 Tako Ljubiša Trgovčević u emisiji "Oko ogledala", april 1998.

godine zabrinutoj majci koja kaže da ima problema sa sinovima odgova-ra: "Nema magije, nema prokletstava, dočekaćete tri unučića, od vaših si-nova vas glava neće više boleti."

klijentom nastoji da upozna posledice, izvede moguće zaključke o uzroku, pruži objašnjenje i racionalno razrešenje.

Sam čin "gledanja" se veoma razlikuje kad "uoči" crnomagij-sko dejstvo. Videli smo da nosioci pozitivne i negativne energije mogu biti, prema shvatanju ispitanika, ne samo ljudi - njihove akcije, misli, reči, već i predmeti, materije. I sami ispitanici ističu da nije bitno toliko šta i kako se radi već energija koja se u to ula-že. Kada se izvodi jedan crnomagijski ritual najbitnije je preneti energiju snažne emocije mržnje i želje da se ostvari negativan efekat. I Malinovski u opisu standarnog čina crne magije ističe emocionalni naboj kao suštinu.107 Same emocije su nosioci ener-gije koja je dramatično iskazana kroz misli, izgovorene reči ili formule (koje nose informacionu energiju) i određene radnje. I sami predmeti, materije, magijski rekviziti koji se koriste u magiji su, kako kaže Malinovski, povezani s ciljem odgovarajuće magi-je, pre svega s emocijama a ne s idejama.108 Predmeti i materije dobijaju odredena svojstva magijskom infekcijom (prsten koji je pripadao pokojniku, menstrualna krv109) ah pre svega, čovek od-nosno, njegove emocije su te koje imaju moć. Otuda je dovoljno imati i negativne misli pa da se mentalnim putem postigne željeni cilj. Čovek, na drugoj strani, može svojim negativnim mislima da proizvodi negativne efekte i nesvesno. Tako je prema savreme-nom shvatanju crne magije kod nas svaki čovek latentni crnoma-gičar a istovremeno i potencijalna žrtva.

Analogija u tradicionalnoj kulturi može se naći u Đorđeviće-vom opisu zlih očiju. Naime ljudi koji imaju moć da naškode svo-j im očima mogu da uriču svesno i nesvesno. Dok se svesno uricanje vezuje za zle ljude, nesvesno uricanje se shvata kao moć koju sud-

107 Malinovski B., Magija, nauka i religija, Beograd, 1971,73. 108 Ibid., 73. 109 Biraju se predmeti, materije za koje se veruje da nose neku ne-

gativnu energiju.

bina može da dodeli i dobrim ljudima. Đorđević napominje da su u našem narodu svesna uricanja retka, većina je nenamerna i ne-svesna.110 Međutim, za razliku od uročnika koje on pominje, vi-dovnjaci tvrde da se danas uglavnom svesno deluje crnom magi-jom. Odnosno, najčešće se deluje mentalnim putem svesno ili se korišćenjem tradicionalnih "nabacivanja čini" usmerava negativ-na energija. Kao što sam pomenula, moj utisak je, s obzirom da se do pouzdanih podataka ne može doći, da priče o crnoj magiji postaju deo urbanog folklora u istoj meri u kojoj su donedavno više vezivane za ruralnu kulturu. Priče o crnoj magiji prerastaju u "priče za odrasle" u kojima se personifikuje zlo, analogne priča-ma o zloj veštici koje se nameću deci. Tako su mi ispitanici, kli-jenti više pričali o nesvesnom i svesnom mentalnom crnomagij-skom delovanju nego što su sebe smatrali "žrtvama" takvog dej-stva. Vidovnjaci, naprotiv, stvaraju sasvim drugu sliku, govore o pomodarstvubavljenjacrnom magijom, preko medija gotovo ape-luju "čuvajte se vračara"111 i crne magije, ukazuju kako da je pre-poznate jer najvažnije je preuzeti na vreme otklanjanje u protiv-nom posledice su katastrofalne. Dakle, upravo su sami vidovnjaci konstruktori i promoteri savremenog koncepta crne magije.

Priče o crnomagijskom uticaju imaju tipski scenario: "žrtva", nesvesno prima uticaj koji se zatim odražava na njen svesni nivo života. Ona može da racionalno sagledava posledice ali ne uviđa uzrok. Sve izgleda kao da se dešava iznenada: bolest za koju ne-ma dijagnostičkih potvrda, nesklad u braku, porodične razmirice, finansijski gubitak. Obraća se vidovnjaku koji otkriva uzrok: crna magija. Slično lekaru, daje dijagnozu i konstatuje: javili ste se na vreme može da se otkloni. Čovek usvaja jedno verovanje kao isti-nito kad se uveri da ono ima blagotvorne posledice po njegov ži-

110 Đorđević T., Zle oči u verovanju srpskog naroda, Beograd: Pro-sveta, 1985, 28.

111 Treće oko, 23. 8. 1994.

vot. Teško je utvrditi da li su ispitanici uopšte čuli za crnu magiju pre nego što su posledice postale očigledne, ima i onih koji tvrde da su za to prvi put čuli od vidovnjaka, ili da su čuli ali nisu vero-vali u njeno moguće dejstvo.

Savremena saznanja o psihosomatskim bolestima na izvestan načinobjašnjavajuone slučajeveukojimasu verovanja u crnu ma-giju prouzrokovala bolest. Antropolozi se slažu da čovek ne može umreti od vradžbine ali može umreti ako veruje u moć vradžbine. Brojni primeri iz etnografije primitivnih naroda to i potvrđuju. Iz-jave mojih ispitanika ne dozvoljavaju ovakve zaključke112, stoga ću se zadržati na analizi kad individualna ili porodična drama do-žive razrešenje u otkrivanju crnomagijskog uticaja.

Eksplicitno za pojedinca ovo znači: pruženo mu je objašnje-nje za njegove nedaće, pokazan je uzrok koji se zatim otklanja jednim dugotrajnijim postupkom čiji se efekti naziru na samom početku. Vidovnjak obavlja svoj deo posla koji je tajna i za kli-jenta. Zatim, klijent preuzima najčešće amajliju koju nosi do te-la, ako je u pitanju član porodice koji ne sme da zna za tretman amajlija se ušiva u jastuk ili garderobu, prska se kuća posveće-nom vodom itd. Za klijenta preuzimanje određene akcije znači vraćanje u stanje stabilnosti, mira, ozdravljenja i pređašnji život. Zajednička akcija postaje psihosomatski delotvorna.

Na implicitnom nivou crnomagijski uticaj je iracionalno opravdanje za realne životne nedaće. Opravdanje za lične nespo-sobnosti, neuspeh, i lični udeo u preuzimanju određenih akcija koje su izazvale negativne posledice. Tako bi njena funkcija bila

112 Naime, teško je utvrditi da li i koliko ispitanik veruje u moguće dej-stvo cme magije. Kao što sam već rekla, neki tvrde da su za to čuli prvi put od vidovnjaka. Da li se radi o kriptomneziji ili naprosto o neiskrenosti is-pitanika, teško je utvrditi. Mora se uzeti u obzir da su neki ispitanici tvr-dili da ne veruju u cmu magiju, jer im nije prijatno da neko pomisli da su sujevemi, dok je u daljem razgovoru bilo indicija da zaključim suprotno.

legitimacijska, da opravda osećaj uskraćenosti kod pojedinca. Obično ono što se zove "nezasluženim nesrećama", opravdava nesklad između idealnog modela u kojem pojedinac vidi sebe, svoje mogućnosti, svoju porodicu i stvarnog stanja. "Ja sam obra-zovan, sposoban, osećajan, lep a nemam posao, nisam ostvario emocionalnuvezu" i slično. Uzrok sveg zla, nesreće koja se srušila na pojedinca tako biva projektovan na nekog drugog i trećeg. Cr-na magija je model kojim se obuhvata zlo uopšte.

Navodno saznanje o crnomagijskom uticaju može imati po-zitivan psihološki efekat na pojedinca. Radi se zapravo o jed-nom osećaju rasterećenosti i povraćenoj sigurnosti jer klijent prihvata objašnjenje, nalazi iracionalno opravdanje i biva ube-den u moć vidovnjaka da belomagijskim dejstvom vrati klijenta u prvobitno stanje a istovremeno ga i zaštiti. Neki vidovnjaci garantuju trajnu zaštitu.113 Međutim, moguć je i suprotan psiho-loški efekat. Klijent koji saznaje da je pod uticajem navodne cr-ne magije može postati još nesigurniji, jer sama mogućnost da neko može delovati na vas na taj način i kad god to poželi, uliva strah. Kao da ste neprestano na nišanu. Pomenula sam u uvodu reakcije ispitanika kada se postavi pitanje o crnoj magiji, i oni koji navodno ne veruju u njeno dejstvo, primetila sam, osećaju neprijatnost i ne žele o tome da razgovaraju.

Ko je najčešći objekat i koji je tipičan motiv crnomagijskog dejstva? "Crnomagičari" naime, nastoje da uklone osobe koje im na bilo koji način predstavljaju prepreku u životu. To su, za-

113 Predstave o cmoj magiji su često kontradiktome. Dihotomiju bele i cme magije vidovnjaci koriste da bi opravdali neuspeh svog belomagij-skog dejstva otklanjanja cme magije. Naime, kako oni tvrde, uvek postoji mogućnost da se ona obnovi ili primeni jače dejstvo određenog cmoma-gijskog postupka. Na drugoj strani, postoje vidovnjaci koji to implicitno negiraju ističući trajnu zaštitu sprovedenog otklanjanja. Najčešće su to hamajlije koje trajno štite vlasnika od svih negativnih oblika magije.

tim i svi oni koji izazivaju zavist i Ijubomoru: uspešni, lepi, bo-gati srećni. Naravno, oni to ne moraju i objektivno biti, već sa stanovišta onog kod kojeg izazivaju zavist jer se nalazi u podre-đenoj poziciji tj. on sve to nema ili ima u mnogo manjoj meri. Time sam, u ovom slučaju, odredila i subjekt crnomagijskog dejstva. Motiv je neravnopravnost statusa i implicitne društvene moći. Potrebno je bliže odrediti međusobni odnos, subjekta i objekta crne magije. Najčešće su u bližoj međusobnoj komuni-kaciji: komšije, rođaci, kolege, ljubavni par i drugi. Budući objekat izaziva zavist, ljubomoru jer se subjekat oseća inferior-nim, nezadovoljnim i besnim zbog neravnopravnosti tj. uskraće-nosti. On ne pronalazi načine da napredovanje objekata i uspon na društvenoj lestvici uravnoteži sa svojim stagniranjem legal-nim i racionalnim sredstvima, te stoga pribegava nelegalnim i iracionalnim.114 Tako bi crnomagijsko delovanje sa stanovišta subjekta trebalo da ispuni implicitnu funkciju društvenog regu-latora koji uspostavlja prividnu društvenu jednakost i ravnotežu. Nesreća koja zadesi objekat crne magije je kompenzacija za osećaj uskraćenosti subjekta. Istovremeno, ona je kompenzacija za stvarnu nemoć subjekta da legitimno deluje i promeni svoj status. Obavljanje crnomagijskih čini ili pak verovanje da men-talnom snagom svoje misli može da izazove željeni cilj, stvaraju osećaj moći.

114 Poslednjih godina u našem društvu uočljivo je ekstremno boga-ćenje pojedinaca. Oni se "preko noći" izdvajaju iz sredine kojoj su do tada pripadali i izazivaju zavist. Pejorativno ih nazivaju "novokompo-novani bogataši". Njihov uspeh je nezaslužen jer se obično smatra da su iskoristili nefunkcionisanje pravne države u kojoj su "legitimni" na-čini za postizanje ciljeva postali, najblaže rečeno, razni vidovi krimi-nalnog ponašanja koje se i njima pripisuje. Kao objekat crnomagijskog delovanja, kako sam saznala od vidovnjaka, oni često postaju njihovi klijenti.

Neki autori, (Maret i Firkant) smatraju da se ceo čin obavlja u afektu. Elementarni afekt podstiče čoveka da učini nešto što nema racionalnog opravdanja.115 Pomenula sam da je Malinovski isti-cao emocionalni naboj kao suštinu crnomagijskog čina. Smatram da je implicitna funkcija crne magije da subjekat kanališe svoje emocionalno-afektivno stanje. Crna magija je tako kanal za izra-žavanje neprijateljstava, negativnih emocija koje je prethodno usled moralnih normi pojedinac nastojao da potisne.116 Otvoreno iskazivanje neprijateljstva i nanošenje zla se ne toleriše u društvu. Pojedinac takve sadržaje, zbog njihove inkonpatibilne prirode, potiskuje i priklanja se konformističkom ponašanju.

Videli smo da ispitanici veruju u moć negativne energije mi-sli i dok se nalazi u nesvesnom. Tako pojedinac može negativ-nim mislima prizvati nesreću i nenamerno. Međutim, kada se ta-kvi sadržaji osveste tj. kad pređu iz nesvesnog u svesni deo, on preuzima određenu akciju namerno prizivajući kroz magijske reči i formule ispunjenje cilja. Pojedinac je tako, naizgled, ne-moćan da se odupre zlu i na svesnom i na nesvesnom nivou. Zlo je ipak u njemu i rađa "žrtve".117

Konceptualizacija crnomagijskog dejstva na objekat od strane vidovnjaka sadrži i neka pseudo naučna objašnjenja. Veruje se da crna magija ostvaruje svoje ciljeve delujući na nesvesni nivo objekta. Neki vidovnjaci su u "osmišljavanju" principa crnoma-gijskog dejstva skloni da govore i o programiranju nesvesnog u

115 Navedeno prema S. A. Tokarjev, Rani oblici religije i njihov raz-voj, Sarajevo, 1978, 89.

116 Frojd, u okviru teorije potiskivanja, ovo naziva cenzurom - svi oni neprikladni sadržaji koji su u neskladu s moralnim normama bivaju potisnuti u nesvesno. Jung preuzima ovo mišljenje Frojda. Jung K. G., Dinamika nesvesnog, Novi Sad: Matica srpska, 1996, 283.

117 Spiritualni sistemi, o čemu će biti reči u narednom poglavlju, kao jedan od ciljeva postavljaju upravo ovladavanje nesvesnim sadrža-jima svesti i pretvaranje negativne energije u pozitivnu.

čoveku (npr. Marin Cvijović). Međutim, ovaj koncept craomagij-skog delovanja na nesvesni nivo nije do kraja osmišljen. Neizve-sno je kako se to "programiranje" obavlja. Verovanje da se crnom magijom deluje na nesvesni nivo implicitno nam govori da bi za-datak vidovnjaka bio da prodre u nesvesno kako bi izvršio "de-programiranje". Objekat crnomagijskog delovanja, odnosno kli-jent, nije u stanju da svesno reaguje i racionalno sagleda situaciju. Znači on sam proizvodi posledice po već utvrđenom "programu" nesvesno. To nam govori da se veraje u veliku senzibilnost ne-svesnog dela ličnosti nad kojim ne može da uspostavi kontrolu.

U tradicijskoj kulturi postoje analogne predstave implicitno izražene, na primer, kroz verovanje da je čovek naročito podlo-žan negativnom dejstvu zlih sila, uroka, crne magije, dok spava, odnosno sanja. Narod je san shvatio kao trenutak "odsustva sve-sti". Nesvesni deo je van naše kontrole, ne znamo njegov sadr-žaj, verovatno je zato najpogodniji da se baš tu deluje crnom magijom. Frojd san tumači kao trenutak u kojem sadržaji iz ne-svesnog u čoveku, pretvoreni u simbolične slike, prenose neku poraku onome koji sanja. Frojd tvrdi da se u nesvesno potiskuju svi oni sadržaji iz svesnog života ličnosti koji su nepoželjni. Oni povremeno, kao putem snova, isplivavaju i "govore" nešto o onome koji sanja. Vidovnjak bi trebalo da otkriva i prevodi ne-svesne sadržaje u svest klijenta. Na taj način bi zajedno prelazili još jednu granicu, pored prostornih i vremenskih, prelazili bi i psiho-granicu. Klijent to postiže, naravno, preko posrednika, vi-dovnjaka.

Šta se zapravo nalazi u nesvesnom klijenta? Potisnuti sadr-žaji koji ne odgovaraju svesnom delu ličnosti a to su: lična od-govornost, osećaj krivice, stav o realnim uzrocima problema. Crnomagijski sadržaj koji "prevodi" vidovnjak samo je simboli-čan izraz navedenog potisnutog sadržaja. Vidovnjak, slično jun-govski orijentisanom psihoanalitičara, pomaže klijentu da spoji svest i nesvesno i da na taj način ostvari "transcendentnu funk-

ciju". Jung ovo naziva transcendentnom funkcijom zato što or-ganski omogućuje prelazak iz jednog stava u dragi. "To se ne može postići time što će se sadržaji nesvesnog osuditi jednostra-no i pomoću svesne procene, već naprotiv na taj način što će se njihov smisao prepoznati kao kompenzacija jednostranosti sve-sti i staviti joj i to na račun".118

Verovanje da crnomagijsko dejstvo izaziva probleme, zapra-vo je kompenzacija za ličnu (ne)odgovornost u kreiranju profa-ne stvarnosti. Verovanje u crau magiju je preuzeto iz tradicio-nalne kulture ali i izraz potreba savremenog čoveka. Kao što sam rekla, psihološka funkcija crne i bele magije je da otkloni emocionalnu nesigurnost i napetost pojedinca. Ritualima crne i bele magije on se oslobađa napetosti jer veraje da su pretposta-vljeni efekti ostvareni.

Za razliku od bele magije koja je legalna i draštvo je impli-citno toleriše, crna magija se eksplicitno osuđuje. Da li je delo-vanje crnomagičara sankcionisano? Naš pravni sistem i zakon ne priznaje dejstvo crne magije, pa tako nema ni odrednice koje se eksplicitno odnose na vračanje i koje ga sankcionišu.119

Sankcije su međutim, ugrađene u predstave o crnoj magiji. Nai-me, veraje se da ona ima "bumerang" efekat. Nisam uspela da otkrijem, čini mi se da nije ni konceptualizovan u celini, kon-trolni mehanizam po kojem se ostvaraje ovaj povratni efekat. Da li to radi vidovnjak 20 ili sama negativna energija ima to

118 Jung K. G., Dinamika nesvesnog, op. cit., 155. 119 Suđenje Kleopatri, između ostalog, zapalo je u ćorsokak i zbog

toga što je sudsko veće suočeno s nesvakidašnjim procesom. Kleopatru su, naime, tužili klijenti da je za otklanjanje cme magije uzela velike sume novca. Duga, br. 1616,1618, Beograd, 1995.

120 Vidovnjaci nisu želeli da odgovore na ovo pitanje. Razumljivo jer i njihov čin bi se mogao okarakterisati kao cma magija. Potvrdu sam našla jedino u opisu slučaja novinara Tome Todorovića. Naime, vidovnjak Miki iz Vranja otkrio je klijentu crnomagijsko delovanje

svojstvo da se vraća pošiljaocu. Verovanje u "bumerang" efekat crne magije je višefunkcionalno. Prvo, sankcioniše određeno negativno ponašanje; drugo, otklanja mogućnost direktnog su-koba i osvete objekata, jer služi kao kompenzacija objektu za nesreću koja ga je zadesila; treće, istovremeno može da deluje i na potencijalnog crnomagičara upozoravajući ga na posledice takvog dejstva. Dobar pokazatelj kako jedan sistem verovanja i ponašanja samostalno reguliše prividnu ravnotežu dobra i zla.

Vidovnjaštvo je religijska pojava koja u savremenom dru-štvu ne pripada nijednom religijskom sistemu. Smatram je alter-nativnim religijskim fenomenom zato što osmišljava ljudsku potrebu za jednom transcendentnom stvarnošću ali odudara od glavnog toka religijske misli kod nas (u tom smislu se može reći da je alternativan). Prelaženjem prostorno - vremenskih i psiho granica pojedinac zadovoljava svoje imanentne potrebe. Alter-nativni svet doživljava kao svet iz kojeg potiču tajne, latentne sposobnosti i moći koje koristi u praktične svrhe obezbeđivanja egzistencije u realnom svetu. Vidovnjaštvo ili divinacija je okultni fenomen koji ima neke karakteristike koje se mogu sma-trati religijskim kao što i neke religijske organizacije imaju okultne elemente. To su sve one organizacije koje pored svojih religijskih učenja i dogmi praktikuju i neke okultne tehnike.

komšinice koja je njihovu kuću "zaključala" sa pustinjskim katancem kako bi ostala pusta. Nakon što je posle tri tretmana otklonio dejstvo na kraju je izveo ritual s katancem u vodi koji je okretao nožem, zaključa-vao i otključavao nekoliko puta, uz izgovaranje nekog nerazumljivog teksta. Klijent je zatim katanac bacio u reku. Vidovnjak je prorekao šta će se sve dogoditi. Tako je i bilo na dan venčanja sina, za kojeg su mi-slili da će ostati neženja (dejstvo c. m.), komšinici koja je "nabacila či-ni" umire snaja a posle 40 dana se i sin obesio. Komšinica je umrla po-sle nepunih godinu dana. Očigledan primer potpuno i doslovno ostva-renog "bumerang" efekta. Kuća komšinice ostala je pusta. Todorović T„ Vidovnjaci, Kragujevac, 1993,49-51.

5. Politička upotreba alternativnih religijskih verovanja i prakse

Odnos između države, crkve i novih religij skih pokreta i kultova je česta tema naučnih rasprava. Ovaj veoma složeni odnos zavisi od nizapolitičkih, socijalnih, ekonomskihpa i kulturnih činilaca. Iako razvijenija društva, kao što je Amerika, imaju veoma tolerantan stav prema novim religijama, sektama i kultovima u mnogim dr-žavama ovaj odnos je veoma zaoštren. Nijednoj oficijelnoj crkvi neće odgovarati da u svom okruženju ima alternativne religije ko-jima mogu da se okrenu njihovi vernici. To posebno važi za hriš-ćanstvo koje u svojoj ideologiji i eshatologiji nastupa kao kosmo-politsko, vaseljensko i pravoverno na osnovu učenja po kojem je-dino ono ima odgovore na ovozemaljska pitanja i patnje. Ovakvo gledište implicira da su sve druge religije, religije nevernika, jere-tika i sektaša. Poznati su mnogobrojni primeri kroz istoriju da su crkve i države ujedinjene zarad zajedničkih interesa i ciljeva pro-gonile jeretike, spaljivale veštice na lomači i vodile ratove.

U Srbiji devedesetih godina XX veka, iako se za režim Slobo-dana Miloševića ne bi moglo reći da je posebno ili javno podržavao crkvu, neki zajednički interesi vodili su do politizacije religije. Od-nos Miloševića prema pravoslavnoj crkvi ostao je nedefmisan. Ka-ko neki analitičari smatraju nakon posete Hilandaru Milošević se našao "između dve vatre", s jedne strane, bio je pod uticajem kon-zervativnog "desnog" krila socijalističke partije oličenog u ministru vera, Dragojloviću, "preobraćeniku u pravoslavnu veru i etnonacio-nalističku ideologiju", s druge strane, levičarsko krilo nacionalsoci-jalista na čelu s njegovom suprugom Mirom Marković.121 Ako je suditi prema nekim njenim izjavama daleko su joj bili bliži alterna-tivni kultovi nego pravoslavna crkva. Porodično interesovanje za

121 Perica V, Balkanski idoli: religija i nacionalizam u balkanskim državama II, Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug, 2006. 20-21.

astrologiju i njena sklonost ka verovanjima u natprirodne sile i moći izgleda da nisu u koliziji s njenim ateističkim samodeklarisa-

122

njem. Veliki broj socioloških istraživanja statistički svedoče o pove-

ćanju broja religioznih. Međutim, u ovim istraživanjima zanema-reni su uglavnom alternativni religijski oblici, te se ne dobija pra-va slika nekoga ko se izjašnjava kao pravoslavac, krsti se počet-kom devedesetih ali pritom veruje i praktikuje neke segmente iz istočnjačkih religija, čita okultnu literaturu i posećuje kurseve za razne spiritualne tehnike. U mojem istraživanju bilo je više od 50% ispitanika koji bar u nekom segmentu nalikuju ovom ideal-tipskom modelu.123 U tom smislu, trebalo bi dovesti u pitanje re-zultate koji pokazuju veoma mali procenat alternativnih oblika re-ligijskog života i pored velike medijske popularnosti, zapravo problem leži i u terminologiji jer se uglavnom ispituje pripadnost malim verskim zajednicama. Kuburić je opravdano postavila pi-tanje zašto se pripadnici malih verskih zajednica nerado tako i iz-jašnjavaju. U njenom istraživanju samo 0,01% se izjasnilo da pri-pada proorijentalnim kultovima.124 Istina, alternativni oblici reli-gijskog života u Srbiji nisu imali snagu religijskog pokreta nalik

122 Đukić S., On, Ona i Mi: kraj srpske bajke, Samizdat Free B92, Beograd 1999, 289.

Izuzetno veliki procenat krštenih u nekim pravoslavnim crkva-ma u Beogradu (82,8% u toku 1992. u odnosu na 1981. godinu) nije dovoljan podatak ukoliko se ne ispita motivisanost i različita značenja koja ljudi pridaju ovom činu. Naime, značenja mogu biti sasvim nereli-gijske prirode a motivi bez sakralne konotacije. Videti: Radulović L., Crkveni rituali živomog ciklusa: krštenje i venčanje, u: Običaji život-nog ciklusa u gradskoj sredini, posebna izdanja knj. 48, Etnografski in-stitut SANU, Beograd 2002, 77-93.

124 Kuburić Z., Verske zajednice u Srbiji i verska distanca, u: Reli-gija i tolerancija br. 5, Novi Sad: Žumal centra za empirijska istraživa-nja religije, 2006, 54-55.

pokretima u zemljama u kojima su nastajali. Pre bi se moglo go-voriti o kultovima koji se stihijski javljaju i na isti način nestaju ili bivaju zamenjeni drugim. Međutim, da li bi alternativni pokreti i kultovi u Srbiji devedesetih godina, na inače plodnom tlu potre-be za revitalizacijom religije, uhvatili i dublje korene da nije bilo sprege između crkve i nacionalne politike u konstrukciji nacional-nih identiteta i pospešivanju antagonističkih odnosa na temelju verskih različitosti? Ovo je, naravno, pitanje na koje teško mogu da daju odgovor sociološka i antropološka istraživanja religije post factum, budući da je bilo malo interesovanja za istraživanja u toku devedesetih godina. Mobilizacija etičkog i verskog naciona-lizma u njegovoj ekstremnoj varijanti, kao i podrška konzervativ-nim politikama od strane crkve i države zamagljuju sliku o revita-lizaciji religije i autentičnoj religioznosti. Iznenadna revitalizacija religije u modernim društvima, kako smatra Berger, povezana je sa političkim pokretima koji religiju koriste u cilju legitimizacije političkih programa zasnovanih na nereligijskim interesima.125 U takvoj klimi, na jednoj strani, država prećutno toleriše alternativ-ne kultove dok, na drugoj strani, crkva otvoreno i javno izražava svoju netrpeljivost kroz javno žigosanje i antikultne kampanje u kojima se proglašavaju satanističkim sektama. Istovremeno, cr-kva vidovnjaštvu, prorokovanju pridaje konotaciju "sujeverja" i "praznoverja" koje nije u skladu s modernim pogledima na svet i istinskom pravoslavnom verom.

Dva fenomena koja sam istraživala imali su različit tretman ali na kraju istu ili sličnu sudbinu koju im je definisala nova vlast, novim zakonom, u novom milenijumu. Vidovnjaštvo ili tačnije magijski kultovi i spiritualni kultovi bujali su u Srbiji de-vedesetih godina ne samo iz razloga što je tradicionalna religija imala slab uticaj u društvu i nije zadovoljavala potrebe vernika,

125 Berger P., Securalism in retreat, National Interest, 1996-1997, 3-12. Navedeno prema: Perica V, n. d,. 203.

niti što je misionarska aktivnost koja je dolazila sa Zapada bila dobro organizovana i posebno uspešna, već, pre svega, zato što su imali naizgled tolerantnu državnu vlast. Naime, u nedostatku pravnih i zakonskih regulativa i slabosti državnih institucija rad vidovnjaka, ekstrasensa, iscelitelja, spiritualnih učitelja, energo-pishoterapeutabio je dozvoljen i legalan. Međutim, i pored velike popularnosti alternativni kultovi nisu izazvali korenite promene u verskom životu. Kako pokazuje studija Sabrine Ramet misionare-nje i netradicionalni kultovi cvetali su u postkomunističkim ze-mljama Istočne Evrope i u bivšem SSSR-u, međutim, nisu mo-gli da ugroze konsolidaciju tradicionalnih vera koje su se poka-zale kao protivnici liberalizacije i podstrekači nacionalizma.126

Prve agencije koje su se bavile proricanjem sudbine registrova-ne su u opštinama kao i bilo koje drugo privatno preduzeće. Po naju-čestalijim nazivima ovih agencija može se zaključiti da su se ne sa-mo deklarisale kao astrološke agencije već su i taktički birale imena koja upućuju na astrologiju: "Zvezdano oko", "Zvezdane staze". Razlog tome je u velikoj popularnosti koju astrologija ima ali i u preovlađujućem mišljenju daje ona nauka a ne "sujeverje" ili "pra-znoverje", konotaciju kakvu obično imaju drugi, shčni oblici prori-canja. Jednom rečju, rad astrologa se nije dovodio u pitanje što važi i danas kada i pored zakona o zabrani mnoge televizije emituju kon-takt programe s astrolozima, tarot majstorima, numerolozima. Tek nedavno je usledila "preporuka" Saveta Republičke radiodifuzne agencije da se "uzdrže" od emitovanja, nekategorizovanih progra-ma kao što su programi zasnovani na proricanju sudbine, tumačenju horoskopa i sličnim sadržajima. "Budući da postoje osnovne indici-je da se ova vrsta programa zasniva na zloupotrebi lakovernosti gle-

126 Videti: Ramet S„ Nibil Obstat: Religion, Politics, and Social Change in East-Central Europe and Russia, Durham, NC: Duke Univer-sity Press, 1998, poglavlje 13. Navedeno prema: Perica V., Balkanski idoli 2, op. cit., 206.

dalaca i na određenoj vrsti finansijske zloupotrebe nastale zbog neobaveštenosti gledalaca (što je regulisano članom 68, stav 6 Zakona o radiodifuziji), Savet preporučuje emiterima da ovu vr-stu programa izbace iz programske šeme"127, kaže se u preporuci. Nažalost malo televizijskih stanica je preporuku sprovelo u delo.

Sredinom devedesetih godina vidovnjacima i raznim religij-skim alternativcima koji su podsticali magijske kultove obezbe-đen je veliki medijski prostor i propaganda. Na drugoj strani spi-ritualni kultovi imaju takođe slobodu rada ali ne tako veliku me-dijsku popularnost jer su i od strane države, a pre svega od strane crkve, tretirani kao sekte. Zaista je simptomatična ova strategija duplog aršina ali postaje jasnija kada se analiziraju neke izjave vi-dovnjaka date u medijima, njihove emisije, ili "kolumne" u speci-jalizovanim časopisima. Većina vidovnjaka otvoreno podržava režim Miloševića i svojim proročanstvima najavljuje njegovu vla-davinu, po nekima, čak do 2010. godine. Na drugoj strani spiritu-alni kultovi su apolitični i po defmiciji okrenuti pojedincu koji je isključivo zainteresovan za razvoj i integritet sopstvene hčnosti. Podršku režimskom prorokovanju pružale su televizije kojima su rukovodili aktivni članovi Jula ili čak visoki funkcioneri ove par-tije. U tome su prednjačile TV Politika i TV Pink ali i državna te-levizija koja je najpre, od januara 1993. godine angažovala Milju Vujanović da u svojim emisijama na državnoj televiziji (RTS), u udarnom terminu u 20h, sistematski i promišljeno brani nacional-ne interese. U to vreme lansiran je i deda Miloje, s eksplicitnim aluzijama na najveće proroke tradicijske kulture braću Tarabiće, kao prethodnica modernim vidovnjacima.128 Deda Miloje je jedan od prvih proroka-simpatizera Miloševića koji mu upućuje nedvo-

127 http://www. rra. org. vu/srpski/preporuka-eticki. htm 128 Matić P., Deda Miloje prorok iz Pomoravlja: Biće tumbanje po

celom svetu, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: M&S, 1993; Matić P., Tajne proroka, Beograd: Dereta, 1987.

smislenu podršku u apokaliptičnoj viziji Srbije ukoliko mu odu-zmu vlast budući da je on jedini, kako smatra deda Miloje, koji može da se nosi sa đavolom.129 Možda je preterano reći da iza "velikih" proroka stoji lična manipulatorska politika Miloševića ali je nesumnjivo da ništa nije urađeno da se spreči širenje velike "pandemije" vidovnjaštva i magijskih kultova. Miloševićevi naj-bliži saradnici svedočili su da je on posebnu pažnju posvećivao sredstvima informisanja i kontrolisao sve što se u toj sferi doga-đa.'30 Malo je verovatno da nije bio upoznat s poplavom proroka u medijima. Naprotiv, naročito je medijsko prorokovanje imalo svoju ulogu u smirivanju naroda predviđajući svetlu budućnost Srbije kao male Švajcarske. Ako je verovati izjavama jedne pro-ročice vlast je od vidovnjaka tražila da ne govore ništa ružno o njoj i da šire pozitivnu energiju.131 Proročanstva s "pozitivnom energijom" započinju odmah nakon izbijanja sukoba u bivšoj Ju-goslaviji serijom utešnih proročanstava kao što su predviđanja vi-dovite Vave o ekonomskom oporavku zemlje u listu Politika,132

Kleopatra je u intervjuu za Telegraf nakon VII kongresu proroka u hotelu "Prag" u decembru 1994. izjavila da je Milošević živi svetac i prorekla mu vladavinu do 2000. godine133. Ovo proročan-stvo se, kao što znamo, pokazalo tačnim, međutim, tome dodaje

129 Isto., 154. 130 Jović B., Knjiga o Miloševiću, Beograd: IKP "Nikola Pašić",

2001, 15. 131 Grujić J., Milosevic wields psychic weapon, The institute for

War Peace Reporting, 6. jun 2000. 132 Politika, 4. septembar 1995, 13. Vava je jedna od prvih medij-

skih proročica početkom devedesetih godina s kojom sam razgovarala neposredno pre emisije emitovane u redovnom terminu na radiju Politi-ka. Inače, Vava je "zaslužna" za razvoj tzv. proročkog turizma jer su početkom devedesetih organizovane šoping ture, naročito za 8. mart, na kojima je Vava proricala sudbinu turistima.

133 Videti prilog 6.

da će posle Miloševića moći da vlada samo žena a ona je svima već poznata. Daleko važnija je njena izjava, da ne samo što joj veruje narod, već i visoke državne ustanove. "Ja sam dobila zlat-nu i srebmu plaketu od grada i republike za svoju humanost".134

Pored toga, kako tvrdi proročica, mnogi političari ne donose od-luke bez konsultacija s njom. Astrolozi, vidovnjaci, astronumero-lozi, proroci obično su najangažovaniji pred nastupajuću godinu kada mediji vrve od raznih proročanstava. Većina se "trudi" da umiri i uteši javnost donoseći često i proročanstva koja u Miloše-viću i dalje vide jedinog lidera koji može da donese prosperitet. Tako Milena Timić Stojanović, astrolog, u decembru 1999. godi-ne predviđa da će se održati izbori na kojima će Milošević još jednom izboriti pobedu. Kako će to nezadovoljni narod u prvim trenucima izbora preokrenuti događaje u svoju korist, astrolog ne navodi ali tvrdi da će se održati novi izbori na kojima će trijumfo-vati ponovo Milošević, međutim, mnogo toga će preokrenuti na bolje, smiriće gnev naroda i ostati na vlasti.1 5 Posebno utešna su predviđanja u kojima Srbi figuriraju kao narod koji poseduje izu-zetnost u duhovnom smislu pa će se tako u 2000. godini duhov-nost popeti na petu kosmičku ravan, a Srbi će to uraditi prvi u svetu jer je istorija pokazala da su njihove sposobnosti za to najjače.136

Verovanja u superiornost Miloševića podstiču i neki članci u toku 2002. godine u kojima se navodi da je u toku boravka u haškom zatvoru ovladao okultnim moćima. Izvor informacija su opet domaći ali ovog puta i svetski astrolozi, ekstrasensi kao što je ukrajinski beli mag Oskar Potapenko. On donosi informacije iz "prve ruke" lično od svojeg prijatelja poznatog ruskog okulti-

134 Telegraf, 28. decembar 1994, 41. 135 Šta nas čeka, kako nam se piše, u: Čudo, 31. decembar 1999, br.

43 godina II. 5. 136 Predviđanja Stanislave Škorić u: Čudo, 31. decembar 1999, br.

43, godinall, 6.

ste koji je obučavao Miloševića i izjavio da je on jedan od nje-govih najtalenotovanijih učenika. Ukrajinski beli mag otkriva da smo svi mogli da se uverimo u moć koju ima nad svedocima, sudijama i televizijskim gledaocima zahvaljujući nekim telepat-skim sposobnostima ali i magijskim obredima.137

Godine u kojima su deo svakodnevog života postali ratovi, egzistencijalna nesigurnost, izbeglištvo, bombardovanje, inflaci-ja, nezaposlednost ili gubitak zaposlenja ostavile su ozbiljne po-sledice i na psihičko i fizičko zdravlje stanovništva Srbije. Istra-živanje mentalnog zdravlja koje je Dragan Popadić sa grupom saradnika obavio u Beogradu 2000. godine pokazuje da su naj-češća osećanja strah, strepnja i razočaranost. Kod većine građa-na su prisutni različiti oblici depresivnog i anksioznog stanja. Ono što međutim, iznenađuje je veliki procenat verovanja u ne-gativnu energiju znaka target (40%), prokletstvo koje će sustići zemlje NATO zbog bombardovanja Srbije (50%)138 i razne ob-like "sujeverja".139 Pravi izvor ovakvih verovanja nemoguće je utvrditi ali na osnovu analize štampanih medija izvesno je da su mnogima kumovali proroci i vidovnjaci.140 Psiholozi, između ostalog, potrebu da se unapred sazna i umilostivi sudbina objaš-njavaju upravo navedenim dominantnim osećanjima nesigurno-

137 Sloba u zatvoru ovladao parapsihološkim moćima, Zona sumraka, 5. mart 2002,. br. 130, 5-6.

138 Istraživanje je na primer pokazalo da među ispitanicima sa završenom osnovnom školom 60% veruje da će NATO zemlje is-paštati, dok je među visokoobrazovanim 30%.

139 Popadić D., O mentalnom zdravlju naroda, u : Republika 233, Beograd, 2000. http://www.yourope.com/zines/republika/arhiva/2000/ 233/23326.html

140 Beli mag Lav Geršman na primer tvrdi kako se nesreća koja je snašla srpski narod prenela i na zemlje koje su nam nanele zlo preko velikog broja emigranata koji su im preneli svoju negativnu energiju. Zona sumraka, 11. januar 2000, 5.

sti, brige, straha. Popadić smatra da autoritarna klima posebno po-goduje "sujeverju" koje se smatra jednom od devet komponenti autoritarne ličnosti a "proističe iz sklonosti pojedinca da odgovor-nost pripisuje spoljašnjim silama van vlastite kontrole".1 1 Pri-jemčivost za alternativna verovanja i praksu, jednim delom, se može objasniti navedenim razlozima. Međutim, ovakvo stanje korišćeno je i za ostvarenje političkih ciljeva vladajućeg režima.

Spiritualni kultovi su pre svega komercijalni kultovi, po de-finiciji apolitični, međutim, nekoliko organizacija pod velom spiritualnosti ili duhovnosti organizuje susrete koji imaju za cilj, pre svega, odbranu od neprijatelja i preusmerenje negativnih energija koje stižu iz zapadne kulture. Jedna od tih grupa je i udruženje građana "Univerzalni duhovni preporod". U toku 1993. i 1994. godine u nekoliko navrata ova grupa je uspostavljala te-lepatski most s grupom u Londonu. U pozivu upućenom građa-nima najavljen je kratki program duhovne muzike nakon kojeg grupa ulazi u vođenu meditaciju, prihvata duhovne energije i sprovodi ih, izgrađenom svetlosnom mrežom, u sva krizna me-sta bivše Jugoslavije.142 Mediji su obznanili i navodno postoja-nje tima srpskih vojnih eksperata u oblasti parapsihologije, koji otkriva negativnu energiju na ratnim prostorima bivše SFRJ. Takozvana "grupa 69" trebalo bi da nas odbrani od negativnih energija bez oružja, tako što ih po principu ogledala vraća poši-ljaocu. Postupak tzv. "srpskog ogledala" zasnovan je na tajnim otkrićima Nikole Tesle. Tokom višegodišnjih istraživanja "ot-krili" su da negativna energija ima svojstvo samouništenja. Nai-me, njihova "teorija" se zasniva na ideji da je osnov kosmosa energija a da reči i misli nose informacionu energiju koju eks-trasensi navodno mogu da "uhvate" i prepolarizuju. Ovoj grupi se, inače, pripisuje obaranje nekoliko aviona NATO samo s

141 Ibid. 142 Tajne, br. 9. 1994,47.

usmerenom mentalnom energijom.143 "Grupa 69", međutim, ni-je impresivna samo po svojim natprirodnim moćima, već i po sastavu eksperata različite provenijencije, od intelektualaca, po-litičara, proroka, astrologa, do vojnih lica nekoliko specijalnosti.

Medijska propaganda na različite načine revitalizuje mitove i koristi ih za pospešivanje nacionalističkih osećanja. Proročan-stva ili tačnije priče koje pričaju vidovnjaci, podstiču i učestvu-ju u konstrukciji i rekonstrukciji mitologije srpskog naroda u novim istorijskim okolnostima. U njihovim pričama preovlađu-je diskurs o srpskom narodu kao žrtvi i sudbini mučenika koji je uvek žrtvovan pa i sada kada velike sile crtaju novu kartu Evro-pe. U proročanstvima dominira diskurs o posebnosti nacije koja upravo odigrava važnu istorijsku ulogu na tako geografski i po-litički važnom delu Balkana, čime se zapravo anulira inferiorni položaj u odnosu na druge razvijenije države Evrope. Proročan-stva o "zlatnom dobu" u najvećem broju slučajeva se povezuju s vladavinom Miloševića kao jedino sposobnim da nas u to doba i odvede. Proročanstva, dakle, legitimišu postojeće odnose vlasti i dominacije jedne političke partije i jednog, jedino mogućeg vođe. Proročanstva iz forme običnih priča dobijaju na važnosti, postaju popularna i podižu se na nivo mita jer ih pričaju "autori-teti" koji imaju vanredne sposobnosti viđenja budućnosti. Na taj način, konstruišu nove mitove ili reinterpretiraju stare dajući im nove funkcije političkih mitova koji predstavljaju deo važne na-cionalne "mitologije opstanka i identiteta".

Posebno su instrumentalizovani mitovi o narodu "žrtvi i ve-likom mučeniku" kojima su kompatibilne priče vidovnjaka o narodu na koji je bačeno prokletstvo. Dakle, verovanje u kolek-

143 Na više mesta, videti na primer: Duga, br. 521, 19, 2-4. mart 1994,55-56; DosijeX br. 31, god. II, 15. oktobar 1998. Pitanje koje bi-smo mogli postaviti je: da li bi se dejstvo ove grupe moglo podvesti pod belu ili cmu magiju.

tivno prokletsvo koje se sugeriše, nešto što je izvan naših moći, može da bude dobar alibi za ličnu odgovornost. Klasične meto-de propagande kroz proročanske poruke vidovnjaka trebalo je da pažnju javnog mnjenja odvrate od pravih krivaca za krizu de-vedesetih godina XX veka..

SPIRITUALNI KULTOVI

Postoje tri vrste Alhemičara - reče moj učitelj - oni ko-ji su neodređeni zato što ne znaju o čemu govore; oni koji su neodređeni zato što znaju o čemu govore, ali takođe znaju da je jezik Alhemije jezik upućen srcu, a ne razumu. -A treća vrsta, upitah. - To su oni koji nikada nisu čuli za Alhemiju, ali koji su uspeli da samim svojim životom otkri-ju Kamen Mudrosti.

P. Koeljo, Alhemičar

1. Spiritualni kultovi u Beogradu: laboratorije sopstvenog života

Jedan vid revitalizovanog okultizma kod nas je veliki broj različitih duhovnih škola, metoda za duhovni razvoj, kurseva koji razvijaju posebne sposobnosti pojačane koncentracije, pam-ćenja, samoisceljenja kako psihološkog (odnosno duhovnog ka-ko obično kažu) tako i fiziološkog. Svima je zajednička karakte-ristika i osnovni cilj da tzv. "radom na sebi", (često se govori o samousavršavanju, samospoznaji, samorealizaciji), pojedinac reši svoje životne probleme, odnosno omogući bolje snalaženje u svakodnevnom životu na svim poljima.

Ne može se govoriti o okultnim organizacijama u pravom smislu reči, mada neke od njih teže ka tome, niti o alternativnim pokretima budući da nisu imali snagu religijskog pokreta. Radi se više o organizovanoj grupi ljudi sa istim ili sličnim ciljem i interesovanjima koju sam uslovno odredila kao kult.

Dakle, kultovi za spiritualni razvoj, odnosno, spiritualni kultovi obično imajusvogosnivača, čoveka koji je osmislio program i rad škole. U osnovi svake škole je odredena teorijska osnova i jedan ili više spiritualnih sistema, odnosno metoda. Svaki sistem koristi određene tehnike ili vežbe kojima učitelj obučava svoje polaznike ili učenike. Pod kultovima spiritualnog razvoja podrazumevaću one sisteme u kojima pojedinci nastoje da posebnim tehnikama i vežbama razviju latentne sposobnosti koje će ih dovesti do dublje spoznaje,poniranjausuštinubićaiduhovnuevoluciju ili samoisce-ljenje a sve to u cilju boljeg snalaženja i ovladavanja svakodnev-nim životom. Uglavnom se veruje da su te latentne sposobnosti ab eterno u čoveku i da ih je potrebno revitalizovati. To se posti-že određenim tehnikama i istrajnom vežbom koja dovodi do glav-nog cilja, samorealizacije, sebe-realizacije, samospoznaje ili sa-moisceljenja (duhovnog i fizičkog). Krajnji cilj samospoznaje je zapravo stanje analogno nirvani, prosvetljenju, samadi, satori ko-je bi trebalo da bude vrhunac u spiritualnoj evoluciji.1

Pojedinci koji osmišljavaju ove sisteme ili koriste već postoje-će sisteme smatraju sebe učiteljima, predavačima ili naprosto lju-dima koji poseduju izvesno znanje koje nastoje da prenesu zainte-resovanima organizujući škole, kurseve, predavanja i seminare. Uglavnom su to kursevi koji podrazumevaju izvesnu obuku od nekoliko dana. Negde je to samo jedan dan (npr. aspektika, Eks-kalibur 2 traju jedan dan od 10 do 17 h). Na kursu učitelj2 pruži, odnosno prenese potrebno znanje za ovladavanje određenim teh-nikama. Od samih polaznika, zatim, zavisi koliko će dalje vežbati i koliko će ugrađivati stečeno znanje u svoj sveopšti duhovni raz-voj. Učitelj može da prenese i teorijski okvir, odnosno "učenje",

1 Ovo su, kao što je poznato, glavni ciljevi odnosno stanja koja tre-ba postići u toku života kako uče istočnjačke religije.

2 Koristiću termin učitelj da bih objedinila sve one koji sebe sma-traju učiteljima, instruktorima, majstorima, predavačima, guruima.

međutim, to nije uslov za ovladavanje tehnikama. Na primer, ne-ke polaznike kurseva Transcendentalne meditacije, Aspektike, Ekskalibura, uglavnom zanima ova tehnika kao sredstvo za posti-zanje nekih praktičnih ciljeva kao što su: bolje zdravlje, koncen-tracija, uklanjanje fobija, postizanje samopouzdanja, efikasnije učenje, kreativnost ili kreiranje sopstvene realnosti i drugo, a ne teorijske postavke i poreklo tehnike. Isključivo od ličnog oprede-ljenja samog praktikanta zavisi da h će se i koliko upustiti u spiri-tualnu evoluciju. Samo manji broj polaznika ostane u kontaktu s učiteljem, odlazi na više kurseve ili druge tehnike i povremeno dolazi na sastanke gde razmenjuje iskustva sa drugim polaznici-ma i učiteljima. Jedan broj upornih i uspešnih zvanično ili nezva-nično, nakon završenih viših kurseva i obuka stiče zvanje učitelja, majstora3 ili predavača i samostalno organizuje škole ili kurseve. Neki učitelji ističu da ima dosta "samozvanih" učitelja, tj. ljudi koji nakon obuke smatraju sebe dovoljno kompetentnim da mogu sami da prenose tehnike a da pri tom nemaju nikakvu dozvolu ili sposobnosti za to. Međutim, postoje i zvanični seminari na koji-ma se stiče određeno zvanje. Često su to ovlašćeni učitelji iz ino-stranstva koji organizuju seminare u našoj zemlji i osposobljavaju učitelje za određene sisteme. Zagrebačka škola za duhovni razvoj je tako organizovala seminar u Subotici (1990). Riz Sigel je kao ovlašćeni instruktor B. Džejmisona održao dvodnevni seminar re-gresoterapije. Od 60 polaznika, po rečima Stanislave Škorić, sa-mo troje je nastavilo da se bavi ovim poslom.

1.1. Osnovne karakteristike: Karakteristika gotovo svih spi-ritualnih sistema je eklektičnost. Oni često sadrže i nastoje da ob-jedine elemente nekoliko okultnih sistema, što tradicionalnih što savremenih, neke elemente religijskih učenja, znanje iz psihologi-

3 Upotreba imenice majstor u duhovnim školama (master -gospo-dar) ima značenje ovladati sobom ili gospodariti sopstvenim umom.

je, filozofije i drugog. Rade na teorijskom preispitivanju njihovih postavki koje kritički prihvataju ili odbacuju. Svojim različitim interpretacijama često demistifikuju i prilagođavaju okultne siste-me savremenim uslovima života, naročito kad je u pitanju njihov praktični deo. Savremene tehnike spiritualnog razvoja su brže, efikasnije, obuka traje samo nekoliko dana, koriste znanje i rezul-tate moderne tehnologije.4 (npr., elektrometar). Učitelji su često izjavljivali da se radi o novim tehnikama, novim sistemima koje su osmislili posle dugog istraživačkog rada. Zapravo se radi o već poznatim okultnim sistemima, psihološkim teorijama iz kojih su prihvatili neke elemente, na određeni način ih interpretirah, po-tom ih razradili i napravili "kreativnu" kompilaciju. Ne namera-vam da detaljnije ulazim u to pitanje. Konstatovaću samo da se u školama za duhovni razvoj u Beogradu mogu prepoznati elementi Kabale, zena, sufizma, antropozofije, teozofije, učenje, A. Krouli-ja, elementi dijenetike i sajentologije R. Habarda, neki teorijski stavovi K. G. Junga, kao i elementi različitih spiritualnih sistema zapadne Evrope i Amerike. Spiritualni sistemi su se razvijali po-čev od teozofije (božanske mudrosti), preko antropozofije (čove-čanska mudrost) do Alistera Kroulija, proroka Novog eona koji zagovara da "nema Boga osim čoveka". Savremeni spiritualni si-stemi upravo ističu "božansku prirodu" kao neodvojivu suštinu čoveka. Bog je u čoveku i sam čovek je bog. Tako su moji ispita-nici skloni da govore o jednoj "individualnoj religiji" koja nagla-šava "bog je u meni, osećam ga kao neodvojivi deo svoje suštine, svog bića". Tradiconalni okultni sistemi su uglavnom bili ezote-rični i dostupni odabranom krugu posvećenih. Napomenula sam, da su od Teozofskog društva okultne organizacije postale javne i dostupne većem broju ljudi. Osnivanje duhovnih škola u Beogra-

4 Živorad M. Slavinski kaže da niko danas ne želi da provede neko-liko meseci u nekom udaljenom ašramu u Indiji, Ekskalibur je kompju-ter nove generacije koji brže dejstvuje.

du je legalno. Međutim, iako su početkom 90-ih godina mnoge registrovane kao: škole5, akademije6, centri7, udruženja građana8, u toku 1997-1998 godine neke ili prestaju s radom ili prelaze u ilegalu. Razlog tome je nezvanična ali javna kampanja koju uglavnom, pored medija, vodi i JAKI.9 Naime oni govore o sekta-ma, psihološkim grupama, psiho-organizacijama, guru-pokreti-ma, komercijalnim kultovima s različitom, uglavnom negativnom konotacijom proglašavajući ih destruktivnim sektama koje se bave ispiranjem mozga ili satanističkim organizacijama. U javnom diskursu ne izostaju ni procene o zaveri Novog svetskog poretka čiji su produkt i alternativni rehgijski pokreti i kultovi.10

Da li iza njihovog rada stoji, po principu "teorije zavere" Novi

5 Biharska škola joge, Škola istine - Stanislava Škorić, Dopisna škola samousavršavanja - Predrag i Gordana Nikić.

6 Akademija za samousavršavanje - Predrag Nikić. 7 Karma centar - Mića Jovanović BER centar. 8 Udruženje građana - univerzalni duhovni preporod. 9 JAKI - Jugoslovenska antikultna institucija na čelu sa psihijatrom

"pravoslavne orijentacije" Vukadinom Cvetanovićem. 10 Knjige koje bi pripadale kategoriji antikultne literature objavljene

su i od strane domaćih autora. Slažem se s konstatacijom Dragoljuba Dordevića da bi ih trebalo uvrstiti u knjige pod etiketom "nikako pročita-ti", bar za one koji nisu upoznati s relevantnom sociološkom, antropološ-kom i politikološkom literaturom. Dakle, ne samo da su jednostrano i pri-strasno pristupali problemu već su generalizovalo, proizvoljno i netačno pisali o mnogim kultovima koje sam lično istraživala intervjuišući njiho-vc pristalice i članove, što oni nisu imali prilike kako su mi ispitanici sa-ini potvrdili. Knjige tog tipa su, na primer, Stojković Đurđević B., Lovci na duše, Beograd: izdanje autora, 1997; Milošević Z., Religija novog svetskog poretka, Šabac: Pravoslavna knjižara "Beli anđeo", 1999; Džo-mić V. M. Sekte, satanizam i lažni proroci, Kraljevo: EUO Eparhije žič-ke, 1994; Dimitrijević V., Pravoslavlje i sekte knj. 4,5, Zlostavljanje uma: nasilje nad ličnošću i sredstva zaštite, Cetinje: Svetigora, 1998.

svetski poredak koji vodi "okultni rat"11 programira ljudske duše i "ispira" već "isprane" srpske mozgove, trebalo bi da ispitaju struč-njaci različitog profila u organizovanom i dobro koncipiranom, si-stematskom istraživanju.12 Mogu samo da konstatujem da je više-godišnja tendencija da okultni sistemi postanu pristupačni velikom broju Ijudi prerasla u tendenciju vraćanja u ezoterične okvire.

Znači škole za duhovni razvoj i u okviru njih, spiritualni siste-mi imaju svoj teorijski okvir, uslovno rečeno "učenje", svoju me-todologiju, odnosno tehnike spiritualnog treninga i određeni vid i niži stepen organizovanja, u odnosu na sekte, denominacije i cr-kve. Teorijsko učenje spiritualnih sistema uglavnom je sinkreti-stičkog karaktera. Napomenula sam već, da se radi o jednom vidu kompilacije koji je karakterističan i za starije okultne forme: me-šanje različitih okultnih sistema, mitologije, religije, magije i drugog. To sve ukazuje na činjenicu da je veoma teško proučavati teorijsku osnovu duhovnih škola i njihovih spiritualnih sistema, pa će u knjizi biti obrađena samo delimično. Akcenat će biti na tehnikama odnosno metodologiji spiritualnog treninga.

U Beogradu se mogu uočiti dva tipa spiritualnih sistema. Uslovno rečeno, tipologija je izvršena u odnosu na cilj koji žele da postignu. Sistemi prvog tipa su:

1. spritualni sistemi koji teže ovladavanju okultnim moćima bilo da se one koriste u pozitivne ili negativne svrhe: od fizičkih i du-hovnih samoisceljenja, kreiranjaživotnih situacija (kao što rade Silva metod i Ekskalibur), postizanja različitih hčnih ciljeva korišćenjem okultne moći do, na primer, crnomagijskih.13

11 Duga, br. 528,28. 5-10. 6.1994,36. 12 Napominjem da mi je ovakva atmosfera velikim delom otežala

istraživanje, usporila i onemogućila kontakt sa nekim učiteljima. 13 Naravno da je teško utvrditi da li je neko imao "crnomagijski cilj".

Naizgled kreiranje koje praktikanti Silva metoda sprovode za ostvarenje

2. spiritualni sistemi koji vode duhovnom razvoju - samospo-znaji, sebe-realizaciji, prosvetljenju koje ne isključuje ovla-davanje okultnim moćima ali ih smatra nusproduktima sve-opšteg razvoja individue i ne koriste ih za postizanje određe-nih profanih ciljeva. Ovi sistemi obećavaju potpuni preobra-žaj ličnosti i ističu "posle ovoga više nećete biti isti".

Šire posmatrano ova distinkcija je analogna distinkciji izme-đu obične i visoke magije ili pak crne i bele magije. Visoka ma-gija potiče s Istoka. To je "pokušaj da se postigne tako savršeno razumevanje samog sebe i ovladavanje sobom i svojom okoli-nom da se mogu prevazići sva ljudska ograničenja i postati nad-čovek ili božanstvo".14 Obična magija je usmerena na svetovnu dobit i postizanje ciljeva kao što su: osveta neprijatelju, uspeh u Ijubavi, poslu, novcu i drugo. Jasna linija razdvajanja svakako se ne može povući. Naime, teško je ustanoviti da li se jedan praktikant zaista držao proklamovanog cilja, dostizanja spiritu-alnog razvoja, ili je neku od tehnika iskoristio u vlastite svrhe postizanja lične koristi čak i na štetu drugih. Takođe nije isklju-čeno da ima i onih koji se ne zadovoljavaju postignućima koja im pružaju okultne moći već vremenom požele da porade i na svojoj duhovnoj evoluciji. Okultne moći kao što su: telekineza, levitacija, vidovitost, vizije, bioenergija, spiritizam, vudu magi-ja, fakirizam, i druge, smatraju se, sa stanovišta zagovornika drugog tipa, bezvrednim za duhovni razvoj, nepoželjnim čak i štetnim. Meher Baba, na primer, smatra da ih treba koristiti bez

cilja "pronalaženje bračnog partnera" može se smatrati crnomagijskim ako je usmereno ka osobi koja to ne želi. Međutim, "silvanci" osporavaju tu mogućnost i ističu da je to nemoguće uraditi jer se kreira samo da to hude idealni partner koji bi znači to uradio dobrovoljno.

14 Kevendiš R., n. d., 33; Marjanović M„ Okultizam i ezoterija, Za-greb, 1923,15-16.

sebičnih pobuda, štedljivo i mudro ali je ipak najbolje kloniti se okultnih moći.15

Okultna iskustva, natčulna i mistična, nisu tako retka, po kazi-vanju učitelja i u savremenim spiritualnim sistemima. Važnoje pre-poznati ih, razlikovati prava iskustva od halucinacija i običnih maš-tarija i ne pridavati im prevelik značaj. Takva iskustva, smatraju ne-ki učitelji, su prolazna i ne utiču na duhovni razvoj. Ispravnijeje tra-gati za trajnijim stanjem tj. iskustvom prosvetljenja, nego se zado-voljiti trenutnim efektima. Ovakva "skretanja sa staze" su veoma česta. Naime, za dostizanje samospoznaje potrebno je mnogo od-ricanja, upornosti i vežbanja. Dešava se da ljudi ne mogu da izdr-že taj tempo i ispune zahteve, pa se okreću paranormalnim i mi-stičnim iskustvima. Razumljiva je prijemčivost i potreba za ova-kvom vrstom iskustva. Neki ih pogrešno shvataju pokazateljem uspeha u duhovnom razvoju pa nastoje da ih sve češće izazivaju.

Znači iskustva kao što su vizije, vidovitost, astralna putova-nja, neobični snovi, prizori drugih svetova (čak i prošlih kao u regresiji), mogu se pojaviti kod učenika i prvog i drugog tipa spiritualnog razvoja. Za učenike prvog tipa karakteristično je da takva iskustva smatraju najvažnijim postignućem koje će imati pozitivnu praktičnu primenu u svakodnevnom životu, po njiho-vim rečima, isključivo u pozitivne svrhe. Učenici i učitelji dru-gog tipa takva iskustva smatraju bezvrednim.

Sistemi prvog tipa uvode učenika u jedan svet iz kojeg će on direktno učestvovati u modeliranju svoje životne stvarnosti. To su sistemi koji pružaju individui mogućnost da obavi nekoliko obli-ka samoisceljenja tj. da pomogne sebi u slučaju psihosomatskih bolesti, poboljšanju zdravstvenog stanja, većoj sigurnosti na svim životnim poljima, da smanji ili čak potpuno otkloni neizvesnost

15 Meher Baba, Savršenstvo svesti, (uvod i vodičza praktični misti-cizam i metode spiritualnog razvoja), sakupio i priredio Alen Koen iz radova Meher Babe, Beograd: Esotheria, 1994, 84.

kada je u pitanju preduzimanje izvesnih akcija, tako što će ih okrenuti u svoju korist. Koliko je to na štetu drugih i koliko može da se zloupotrebi? Silava metod, na primer, kako tvrde predavači, iina ugrađen mehanizam tako da je nemoguće nanositi zlo dok se učenik nalazi u Alfi.16 Ako uđemo u Alfu i vizueliziramo da odre-dena osoba dobije glavobolju, dogodiće se bumerang efekat ili ćemo izaći iz Alfe17, dakle, identično verovanjima vezanim za crnu magiju. S većinom učenika učitelji ne kontaktiraju nakon za-vršenog kursa, seminara. Obično kažu da oni obave svoj deo po-sla prenesu tehniku i otkriju njene mogućnosti, a od samog učeni-ka dalje zavisi koliko će i u koje svrhe koristiti svoje latentne spo-sobnosti. Ž. M. Slavinski npr. kaže da neki njegovi učenici u Za-^rebu rade neke stvari koje on nikad nije ni pokušavao, s nekom ž.enom su uspeli da Ekskaliburom spreče rast sede kose, skidaju celulit, otklanjaju velike dioptrije, isceljuju i drugo.

Sistemi drugog tipa nude pojedincu sveopšti duhovni razvoj koji vodi do samorealizacije i prosvetljenja a podrazumeva da će tako integrisana osoba ostvariti i bolje snalaženje u svako-dnevnim životnim situacijama. Izvesni sistemi se mogu odrediti kao prelazni s obzirom da imaju karakteristike i jednog i drugog tipa kao na primer, Ekskalibur.

1.2. Učitelj: Ukratko ću opisati profil i razvojni spiritualni put učitelja. Osnivači duhovnih škola su pojedinci koji su se još u mladosti zainteresovali za okultizam, alternativne psihološke ili medicinske metode. Osim čitanja literature iz ovih oblasti eduko-vali su se na seminarima u inostranstvu i u našoj zemlji, uglav-nom u bivšim republikama SFRJ, Hrvatskoj i Sloveniji, a kasnije

16 Alfa stanje je stanje u kojem su moždane frekvencije usporene kao za vreme sna (o tome nešto više kasnije).

17 Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, izdanje Silva metod, Beograd, 1994, str. 40.

i u Beogradu. Prošli su kroz nekoliko različitih škola i spiritualnih sistema. Većina je savladala nekoliko sistema: T. M., Intenziv prosvetljenja, Regresiju, Biharsku školu joge. Svi su dostigli od-ređeni nivo u individualnoj i spiritualnoj evoluciji, znači svi su prošli taj put neumornog traganja i vežbanja koji vodi do samoo-stvarenja i samospoznaje. Prepoznatljiva je analogija s psihotera-peutima. Poznato je Frojdovo i Jungovo insistiranje da svaki psi-hoterapeut treba da bude podvrgnut dubinskoj psihoterapiji.18 Ta-ko je neophodno i da učitelj doživi lično iskustvo spiritualnog razvoja i u većini slučajeva prosvetljenje. (Model po kojem bi i učitelji drugog tipa spiritualnih sistema trebali da dožive prosve-tljenje da bi uopšte mogli da vode svoje učenike putem duhovnog razvoja). Međutim, većina učitelja je vrlo obazriva kada govori o ličnom prosvetljenju. Mada ima i onih (naročito u sistemima pr-vog tipa) koji se "prosvetljuju" svakodnevno. Nakon istraživanja i praktikovanja različitih tehnika osmislili su sistem koji smatra-ju svojom kreacijom a zatim u krugu svoje porodice19 i prijatel-ja stekli pristalice.

Sebe implicitno smatraju intelektualcima i većina je fakul-tetski obrazovana. Uglavnom su muškarci srednje životne dobi. Žene su zastupljene u manjem broju i uglavnom su starosti od 30 do 50 godina.

Njihovo prvo spiritualno iskustvo se može smatrati inicijacijom koja ih uvodi u određeno pre svega promenjeno shvatanje sveta i života. S obzirom da je većina obrazovana i u početku racionali-stički orijentisana njihov spiritualni put počinje preispitivanjem sebe i poznatih naučnih postavki. Ističu kontradikciju između ma-terijalističkog shvatanja sveta i života i osećaja da postoji nešto drugo, više, sadržajnije što je, zatim, svoju potvrdu nalazilo u is-

18 Leksikon psihoanalize, Žarko Trebješanin, Matica srpska, Novi Sad, 1996, s. v. samoanaliza

19 U rad nekoliko škola su uključeni i članovi porodice i prijatelji.

kustvima koja su defmitivno poljuljala uobičajeni pogled na svet. Poznata je nemogućnost da se takva iskustva opišu i izraze reči-ma. Neka bi se mogla smatrati vizijama a neka ukazanjima kao na primer, u slučaju Miće Jovanovića koji komunicira s Kosmičkim razumom, Hristom. "Sve školjke imaju nameru da stvaraju biser, a neke to čine tek kad budu povređene. Bio sam neko vreme u ulozi takve školjke i imao sam njenu nameru",20 kaže Mića Jovanović. Jedanodnjegovih puteva "stvaranja bisera" započeo je alternativ-nom medicinom-bioterapijom, psihoterapijom, regresijom.... Neki su, navodno, doživeli astralnu projekciju a da nisu ni znali o čemu se zapravo radi. Sličan put znači, imali su i ostali učitelji, put preispiti-vanja "teorijskih" postavki, put praktične provere kroz lično isku-stvo.

U spiritualnu evoluciju "rad na sebi", učitelji se upuštaju iz različitih razloga. Uopšteno bi se moglo reći da razlozi idu od opšteg nezadovoljstva do primarne potrebe za suštinskim upozna-vanjem sopstvenog bića. Jedan učitelj-ispitanik je to objasnio kao "glad za sobom, neka vrsta neodložnog, jakog i akutnog nezado-voljstva, kontinuirana kriza identiteta koja se namerno i svesno održava da bi se došlo do integriteta." Otvaranjem škole za du-hovni razvoj njihov put traganja se nastavlja, ne samo kroz indivi-dualni rad, već i kroz rad, komunikaciju s učenicima.

1.3. Učenik: Učenike21, "tragaoce" u "radu na sebi", koje sam obuhvatila istraživanjem veoma je teško opisati. Prvi utisak je da su to izraziti individualci već dovoljno sigurni u sebe da bi se upustili u "rad na sebi". Drugi utisak je da se iza toga krije, često nesigurnost i opšte nezadovoljstvo sobom i okruženjem. Uglav-

20 Seme kosmičkog znanja - Hristove poruke, zapisivali Milovan-Mića Jovanović, Marija Reić, Beograd: Stručna knjiga, 1993, str. VIII.

21 U nedostatku adekvatnijeg termina, koristiću termin "učenici" da bih obuhvatila sve one koji na bilo koji način "rade na sebi".

nom su obrazovani, većina sa fakultetskim obrazovanjem, starosti od 25 do 45 godina. Razlozi zbog kojih se upuštaju u spiritualni razvoj su veoma individualni. Međutim, moglo bi se reći da je kod većine u pitanju postojanje izvesnog problema, egzistencijal-na nesigurnost. Ima i onih koji naizgled imaju rešena sva egzi-stencijalna pitanja: posao, stan, porodicu a ipak osećaju hronično nezadovoljstvo sobom, životom i teže promeni. Osnovni motiv svih je da "upoznaju sebe", da sami sebi pomognu i razreše situa-ciju u kojoj se nalaze.

Uočila sam da su najprisutnija tri tipa učenika. Ovi tipovi se u izvesnom smislu i u izvesnom broju slučajeva mogu shvatiti i kao tri etape ili faze kroz koje može da prođe jedan učenik.

1) Učenik - laik, koji bi se mogao nazvati i "pomodni" uče-nik. To su svi oni oduševljeni privlačnošću okultizma, naročito okultnim moćima, prijemčivi za "egzot(er)ični" miris okultnog za koje će "ezoterični" ukus zauvek ostati tajna. Oni uglavnom nekritički upijaju i "gutaju" svu moguću, opet nekritički obja-vljenu, okultnu literaturu. Skloni su da poveruju opisima astral-nih putovanja i levitacije, doživljajima drugih svetova, Kastane-di, njegovom Don Huanu i njihovim iskustvima verujući da či-taju o autentičnom, izvornom šamanizmu Jaki-indijanaca. Za ta-kve "tragaoce" najpristupačnije "delo" zapravo je knjižica "Foli-rajte se okultizam".22 Radi se o priručniku namenjenom "čoveku u trendu" koji teži za novim imidžom. "Okultizam je kao stvo-ren za foliranje. Prvo, devedeset posto "stručnjaka" za ovu oblast uglavnom folira ceo život,"23 kaže Aleksander Re. Ova vrsta učenika teži za ovladavanjem okultnim moćima ali se za-dovoljava i privremenim, često slučajnim, efektima koje, na primer, može da pruži neka od tehnika Silva metoda za kreira-

22 Aleksander Re, Folirajte se ... okultizam, Manana press, Beo-grad, 1997.

23 Ibid.

nje i ostvarenje ciljeva. Tehnike koje iziskuju dugotrajno i mu-kotrpno vežbanje, a često ni tada ne donose rezultate, smatraju nepotrebnim jer im ne pružaju "opipljive" rezultate "sada i od-mah". Ovakvi učenici brzo se preobrate u zaljubljenike novog "pomodnog" hobija. Oni uporniji vremenom i izvesnim prome-nama u odnosu prema spiritualnim sistemima mogu da pređu u drugi tip učenika.

2) Drugi tip učenika je tip duhovnog tragaoca. Obično od slu-čajno pročitane knjige iz okultne oblasti počinje da traga za litera-turom koja će pružiti odgovore na njegova pitanja. Kako mu pre-lazi u naviku karakteristika istinskog učenika, da postavlja pitanja i traži odgovore kreće u potragu za pravim spiritualnim sistemom i pravim učiteljem. Obično nije siguran šta traži ali vodi se intui-cijom i potrebom da "pronađe sebe" ili traga za sistemom koji će uopšteno rečeno imati blagotvorne efekte na njegov celokupan ži-vot. Tako je većina ispitanika isprobala nekoliko sistema od Tran-scendentalne meditacije, preko regresije, do Intenziva prosvetlje-nja, Joge, Autogenih treninga i drugih.24 Iako postigne izvesne re-zultate, nezadovoljstvo ostaje ili iskrsnu novi životni problemi imuni na ostvareno "postignuće". Tada se obično, traganje za no-vim sistemom nastavlja ili potpuno napušta. U slučaju da pronađe sebe u određenom spiritualnom sistemu, istovremeno traga i za pravim učiteljem ili je najpre pronašao odgovarajućeg učitelja ko-ji mu je svoj sistem predstavio kao onaj koji upravo odgovara njemu. U zavisnosti od krajnjeg cilja koji je sebi postavio, od ulo-ženog truda, upornosti i rezultata on ostaje na toj "stazi". U pro-tivnom traži sebe u novoj ili se vraća "profanoj" stvarnosti.

3) Treći tip učenika je tip koji je pronašao sebe na pravoj "stazi" i teži ka vrhuncu duhovne evolucije. Tip "ostvarenog" učenika, odgovara opisu idealnog modela spiritualnog učenika

24 Buda je u svom traganju godinama išao od sistema do sistema i od učitelja do učitelja.

"posvećenika" koji doživljava postignuća opisana i karakteri-stična za drugi tip spiritualnih sistema.

Većina učenika ističe delotvornost sistema i blagotvoran upliv na njihov svakodnevni život. Generalno rečeno osećaju veću sigurnost, smireniji su, tolerantaiji u međuljudskim odno-sima, spremniji u preuzimanju konkretnih akcija i drugo.

1.4. Odnos učenik-učitelj: "Kad je učenik spreman učitelj se pojavljuje", kaže prvo pravilo poznato u okultnim krugovi-ma. Drugo pravilo kaže da je mnogo više pravih učitelja ali da su pravi učenici retki. Postoje dva tipa prenošenja znanja spiri-tualnim učenicima: grupni rad i individualni rad s učenicima. Sistemi koji favorizuju grupni rad ističu kao bitan činilac pozi-tivnu energiju koja se stvara i kruži u ovakvoj grupi.25

Spiritualni sistemi se prenose putem kurseva i seminara, koji za naše ekonomske prilike nisu baš pristupačni od 50 do 100 DM (valuta u vreme istraživanja) (jedan ili dva dana) po 8-10 sati. In-dividualni rad s učenicima je znatno skuplji od 20 do 50 DM za jedan školski čas ili za nekoliko sati 50 DM. U sistemima koji zahtevaju isključivo grupni rad uglavnom se ne može govoriti o uspostavljanju spiritualne veze između učenika i učitelja. Većina polaznika kursa, kao što sam već rekla, nakon što primi i ovlada tehnikama nema više kontakte s učiteljem. Oni predstavljaju pu-bliku spiritualnog kulta po određenju Starka i Bejnbridža, koji su pomenuti u prvom poglavlju. Veoma mali broj, izuzetao zaintere-sovanih, dolazeći na konsultacije eventualno dobija mogućnost da ostvari spiritualnu vezu. O nekom značajnijem odnosu učenik-učitelj znači, možemo govoriti samo kada je u pitanju individual-ni rad. Istinski učenici su učenici drugog i trećeg tipa. Učenik pr-vog tipa najčešće smatra da je veoma IN imati svog gurua, tako da je nepotrebno govoriti o njemu u deskripciji i razmatranju od-

25 To su naročito oni sistemi u kojima je za neke vežbe potreban "drugi".

nosa učenik-učitelj. Učenik koji dolazi jedno vreme na individu-nlne tehnike može se smatrati kultnom klijentelom.

Spiritualna veza koja se uspostavlja između učenika i učitelja obično počinje od uzajamnih simpatija na prvi pogled. Većina is-pitanika mi je prve susrete opisivala kao veoma uzbudljive, često slučajne, ali po pravilu uvek s ambivalentnim osećanjem. Pored pomenute uzajamne simpatije učenici su često isticali da su se u periodu upoznavanja s učiteljem osećali veoma čudno. To se od-nosi na neki nedefinisani doživljaj koji verovatao potiče od ambi-valentnog osećanja: učitelju su se divili ali istovremeno i osećali strah. Strah od njegovih spiritualnih postignuća i okultnih moći za koje se implicitao pretpostavlja da ih ima svaki pravi učitelj. Je-dan ispitanik kaže "došao sam kod njega iscrpljen i emotivno ne-sređen. Prvi utisak, pojavio se strah jer sam osetio kao da je spre-nian na sve." U toku razgovora koji su vodili o zajedničkim inte-resovanjima "sve vreme sam osećao jak energetski upliv, osećao sam jak pritisak između očiju (čakra). Bio sam u čudnom stanju. Teško mi je da opišem. Trebalo je da prođe izvesno vreme da se odlučim da pođem na njegove časove". Ostvarenu spiritualnu (po)vezanost učenik najčešće opisuje "individualni susreti su energetski burni. Može da se ne dešava baš ništa. Sedimo i ćuti-mo. Učitelj je uvek tu i njegovo prisustvo stalno osećam."

Namera mi je bila da prikažem odnos učenika i učitelja ka-kav se sreće u spiritualnoj praksi kod nas. Međutim, to je teško iz više razloga: prvo, ispitanici govore uglavnom o idealnom obrascu spiritualne veze, koliko je taj obrazac ostvaren često ni sami nisu sigurni; drugo u odnosu na broj ljudi koji je prošao kroz neki kurs neznatan procenat ostvari spiritualnu vezu s uči-teljem; treće, veoma često je smatraju intimnim doživljajem i ne žele o tome da pričaju.

1.5. Rad škole: U Beogradu se mogu sresti škole u kojima preovlađuje uticaj zapadnog okultizma kao i škole pod uticajem

istočnog okultizma. Videli smo, u istorijskom delu, da je zapad-ni okultizam bio dugo pod uticajem istočnog, tako da o nekoj velikoj i jasnoj podeli, u teorijskom smislu, ne možemo ni go-voriti. Uglavnom se smatra da je zapadni okultizam više orijen-tisan magijski dok je istočni okrenut misticizmu. Duhovne škole u Beogradu se najčešće, kao što sam već rekla, odlikuju sinkre-tizmom. Tako se, na primer, u sistemima Ž. M. Slavinskog mo-gu prepoznati neki elementi dijenetike, sajentologije, uporedo s nekim elementima zen-učenja ili idejama koje potiču iz antro-pozofije, psihotronike i drugog.

Rad sa učenicima je individualan ili rad u grupi. Neke škole kao, na primer, "Silva metod" preferiraju grupni rad dok, na primer, Slobodan Vekić (tantra) uglavnom radi individualno. Ž. M. Slavinski, pak u zavisnosti od potreba učenika i zahteva spiritualnog sistema uglavnom kombinuje individualni i grupni rad.26 Individualni rad se praktikuje kada su u pitanju neki siste-mi koji pre svega imaju za cilj duhovno isceljenje, uklanjanje nekih fobija i individualnih problema. Individualni rad takođe, zahtevaju sistemi u kojima je neophodno da učitelj, u ovom slu-čaju neka vrsta alternativnog prihoterapeuta, usmerava i prati poniranje učenika u druga stanja svesti kao što je to slučaj u re-gresiji. Napominjem da to ne isključuje i klijente koji su zainte-resovani da se upuste u spiritualni razvoj, naprotiv, ovakva du-hovna isceljenja smatraju se neophodnim i prvom stepenicom u daljem "radu na sebi". Naime, polazi se od toga da kad indivi-dua upozna sebe i prepozna neke svoje strahove, nedostatke, fo-bije nauči da ih odstrani ili prihvati kao takve, može da krene u druge vidove rada na integraciji svoje ličnosti. Većina spiritual-nih sistema u kojima se praktikuje individualni rad uglavnom ima za cilj duhovno isceljenje i možemo ih smatrati alternativ-

26 Njegov sistem "Memento - regresivna integracija prošlih života" se isključivo radi individualno.

nim psihoterapijama. Na drugoj strani neki sistemi zahtevaju is-ključivo grupni rad koji omogućava interpersonalnu komunika-ciju, kao na primer, Intenziv Gnoze (Intenziv prosvetljenja).

Nakon završene škole, kao što sam već rekla, isključivo od učenika zavisi koliko će vežbati i primenjivati tehnike u svako-dnevnom životu, kao i da li će ih i na koji način integrisati u svoj duhovni razvoj. Savladane tehnike, na primer, u okviru Transcendentalne meditacije (T. M.) se mogu koristiti samo za otklanjanje glavobolje, bolju koncentraciju, pritom pojedinac ne mora uopšte raditi na svom spiritualnom razvoju. Neki sistemi imaju isključivo terapeutsko dejstvo, na primer, sistem Slavin-skog za uklanjanje fobija ili regresija. Međutim, regresiji se ipak najviše podvrgavaju oni koji rade na svom duhovnom razvoju.

Grupni rad pruža osećaj zajedništva ljudima koji imaju sli-čan ili isti pogled na svet. Polazna osnova je da suštinu ljudskih hića čini sposobnost i potreba za verbalnom i neverbalnom ko-munikacijom. Nakon završenog kursa veoma mali broj učenika ostaje u međusobnom kontaktu. Međutim, većina ističe da "ne-ka povezanost" ipak postoji i kada se slučajno sretnu ponašaju se kao "pravi dugogodišnji prijatelji". Radi se zapravo o pove-zanosti koja je karakteristična za veoma jaka zajednički doži-vljena iskustva kao, na primer, zajednička iskustva u toku služe-nja vojnog roka.

Stvoriti idealne uslove za rad jedne škole duhovnog razvoja u gradskoj sredini je veoma teško. Neki učitelji, kad god je to moguće organizuju škole u prirodi. Naime, bira se neka kuća, inotel koji je izolovan u "netaknutoj prirodi". Grupa se nekoliko dana podvrgava specifičnom načinu života. Poštuju se neki "ta-hui" i zahtevi koje postavlja učitelj. Zabranjeno je: pušenje, al-kohol, upražnjavanje seksa, međusobni razgovor učenika (osim za vreme vežbi - ako to zahteva određena tehnika), čitanje, pi-sanje, slušanje muzike. Ustaje se rano ujutru ( 4-5h) vežba ceo dan s pauzama za vegetarijansku ishranu i samostalne šetnje u

prirodi. Sve je usmereno ka tome da se sačuva pozitivna energi-ja koju inače u svakodnevnom životu najviše trošimo upravo na navedene aktivnosti i "poroke". Kroz spiritualni trening energija se istovremeno i osiobađa tj. izbacuje se negativna energija a prima i obnavlja pozitivna. Ovakve škole u prirodi organizova-ne su za Intenziv prosvetljenja, T. M., Vipasana meditaciju. Me-đutim, škole svoje seminare uglavnom organizuju u privatnim stanovima, a neke i u sportskim centrima.

Što se tiče medijske zastupljenosti i promocije, ona je veo-ma umerena. Osim reklama i oglasa u štampi, retkih emisija na televiziji, nešto više ima tekstova u specijalizovanim časopisi-ma, "Tajne", "Treće oka". U toku 1997-1998. godine nešto više se medijski promoviše T. M. U umerenoj marketinškoj kampa-nji koristi se najviše mehanizam svedočenja. Uglavnom učenici svedoče o postignutim uspesima i blagodetima koje im pruža korišćenje određenih tehnika i duhovni razvoj. Često sami učite-lji predstavljaju svoje škole ili se koristi neki autoritet, kao što je to Jara Ribnikar u promovisanju Transcendentalne meditaci-je. Na drugoj strani prisutna je i medijska antikampanja u kojoj se ističe negativno dejstvo na uglavnom psihičku stabilnost čo-veka. Tako se kao odgovor mogu videti i emisije u kojima uči-telj uz podršku nekog zdravstvenog autoriteta - lekara govori o prednostima i negira mogućnost negativnog dejstva na psihičku stabilnost pojedinca. Najviše polaznika, učenika, ove škole stiču putem preporuke.

1.6. Inicijacija: U istraživanju spiritualnih sistema pokazalo se da je najteže doći do pravih informacija o inicijaciji, tako da su one u pravom smislu reči "okultne".27 Mogu se uočiti različiti

27 Neke inicijacije, kako su ih opisali učenici, po formi bi se mogle odrediti kao religijske. Pretpostavljam da učitelji izbegavaju da govore o takvim inicijacijama jer bi ih po tome javnost automatski okarakteri-

koncepti inicijacije. Naime, većina ispitanika je tvrdila da nema prave inicijacije, misleći pri tom na ritual. U nekim sistemima inicijaciju treba zaslužiti, odnosno samo mali broj učenika posle određene obuke i rada na svom spiritualnom razvoju dobije mantru i spiritualno ime tj. bude iniciran. Na drugoj strani neki sistemi, bilo koje i bilo kakvo ali pre svega prvo, doživljeno spi-ritualno iskustvo ili uvid, smatraju inicijacijom. Sistemi, kao što su sistemi Slavinskog, trenutak kada učenik doživi iskustvo pro-svetljenja smatraju inicijacijom.

Okultna inicijacija, kao i druge inicijacije, predstavlja sim-boličko umiranje i ponovno rađanje. Učenik umire u profanoj sferi da bi se rodio u sferi svetog u koju, po mišljenju nekih, prelazi na vrhuncu duhovne evolucije dostizanjem prosvetljenja. Mirča Elijade, takođe, prosvetljenje tretira kao inicijaciju.

Smatram da možemo govoriti o okultnoj inicijaciji, uzimajući u obzir da se trenutak inicijacije različito određuje u pojedinim si-slemima. Počev od onih u kojima prvi sastanak s učiteljem i opre-deljivanje za spiritualni rad na sebi znači inicijaciju preko onih si-stema u kojima se učenik smatra iniciranim kada doživi spiritua-Ino iskustvo i prvi pomak u samorazvoju, do onih koji prosvetlje-nje smatraju jedinom pravom inicijacijom. U tom smislu inicija-i ija se u okultizmu shvata kao unutrašnji, individualni doživljaj svesti o sebi i stepenu postignuća na spiritualnoj stazi koji može dovesti do prosvetljenja (u nekim spirimalnim sistemima). Pro-svetljena osoba doživljava potpuni preobražaj koji se manifestuje na svetovni život. "Smrt ega" znači smrt uobičajenih idealizova-nih predstava o sebi i rađanje spoznaje koja predstavlja odgovor na pitanje "Ko sam ja?", kako kaže jedan ispitanik, "od te tačke nc postoji nikakva dalja evolucija, nikakva involucija, mogu slo-

sala kao destruktivne sekte. Napomenula sam da u javnom diskursu pieovladava ovakva kvalifikacija spiritualnih kultova.

28 M. Elijade, Joga, besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984,173.

bodno da kažem da su svi psihološki procesi do tada postojali ali su se tada zaustavili. Ne u smislu konačne retardacije nego kao da bilo koja vrsta dotadašnjeg iskustva nije imala više nikakvog im-pakta, nikakvog snažnog uticaja na mene".

Sve što je do sada rečeno o inicijaciji odnosi se na II tip spiritual-nih sistema. U pojedinim savremenim spiritualnim sistemima pr-vog tipa inicijacija može predstavljati prelaz s nižeg na viši kurs, seminar kao u slučaju Silva metoda. Inače okultna inicijacija u nekim starijim sistemimazapadnog okultizma, kao na primer, Zlat-na zora, podrazumevala je potvrdu da je učenik savladao određeni deo spiritualnog razvoja, tako bi prvi red - nulti stepen-neofit, značio da je učenik savladao predviđene vežbe za taj stepen.

1.7. Spiritualne tehnike: Duhovne škole, kao što je rečeno, u okviru svojih spiritualnih sistema, obučavaju učenike kroz semi-nare, kurseve, izvesnim tehnikama. To su različite vrste psiho-fi-zičkih aktivnosti koje imaju različite ciljeve: razvijanjem poseb-nih fizičkih, astralnih, duhovnih, mentalnih sposobnosti, dovode do izmenjenih stanja svesti i pojačane percepcije, postignuća sa-morealizacije, samospoznaje ili samo (do) praktičnih efekata na svakodnevni život. Sve tehnike uglavnom nisu izvorno okultne, naime, većina je nastala u okviru nekih religijskih sistema i alte-rnativne psihologije (na primer, psihotronike). Broj tehnika je zai-sta veliki i nemoguće ih je obuhvatiti u jednoj ovakvoj knjizi. Na-pravila sam izbor, a osnovni kriterijum je da ih koristi većina ispi-tanih spiritualnih sistema. Opis tehnika koji sledi je idealtipski. U praksi postoje izvesna odstupanja i razlike od učitelja do učitelja, kao i od sistema do sistema. Dalje, od praktikanta zavisi koliko će vežbati, koliko i na koji način će vežbe prilagoditi svojim afinite-tima i na kraju kakva će postignuća ostvariti. Većina, uopšteno rečeno, vodi ka individualizaciji i samoostvarenju. One uče disci-plini i kontroli, same po sebi nemaju efekta, već su tu da latentne potencijale praktikanta izvuku na površinu.

Najveća prepreka je naš "neobuzdani" um, tako da su mnoge tehnike usmerene na svesno usmeravanje i kontolisanje mental-nog procesa. Ispitanici ističu da su početni napori uglavnom uzaludni i na prvi pogled "igre" koje obično preduzima naš um izgledaju kao da se ne mogu obuzdati.

a) Koncentracija: Spiritualni sistemi koriste i različite tehnike koncentracije. Najčešće su, kao i druge tehnike, prvobitno preu-zete iz indijske tradicije. Ona (dharana) se postiže nakon vežbi di-sanja, koje naime, omogućavaju uspostavljanje koncentracije. I'ratjahara, sposobnost da se čula oslobode zavisnosti od spoljaš-njih objekata, značajno je postignuće koje prethodi koncentraciji. I'retpostavljam da je ovaj zahtev veoma teško ispuniti. Naime, znamo koliko je čovek zavisan od svojih čula. I u toku spavanja primamo čulne utiske, tako da se neke draži koje registruju naša čula, pretaču u snove29. Koncentracija je usredsređenost uma na "jednu tačku", odnosno neki fizički objekat ili neku misao u cilju razumevanja. Najčešće se uzima vrh olovke, vrh nosa, tačka kore-na nosa (između obrva), glava čiode.

Razliku između usredsređenosti pažnje, odnosno vežbi za svesnu pažnju, koncentracije i meditacije nije lako uočiti. Njihova međusobna povezanost u praksi znači da je za meditaciju neop-liodno uspostaviti koncentrisanost, da bismo mogli da postigne-ino koncentrisanost treba prvo vežbati pratjaharu (pratyahara), odnosno zaustavljanje toka misli "uvlačenje čula". Kada dostig-nemo koncentrisanost i održimo je dovoljno dugo pred samim so-hom u obliku predmeta meditacije, bez prekida, dostigli smo (dhyana) jogističku meditaciju30. U savremenim spiritualnim si-slemima koje sam ispitivala, neke tehnike se kombinuju, istovre-

29 Obično se u narodu kaže da, kada nam je u toku sna hladno sanja-ino zmije.

30 M. Elijade, Joga.... op. cit., 87.

meno primenjuju ili sukcesivno smenjuju. Tako, na primer, nakon asana i vežbi disanja pristupa se obično relaksaciji. Relaksacija tela se vrši tako što se mentalno "komanduje" različitim delovima tela da se opuste. Vežbe relaksacije su veoma korisne u sistemi-ma koji se zasnivaju na autosugestiji i sugestiji kao što je to slučaj s Autogenim treningom, Ekskaliburom i Silva metodom.

Iako neke vežbe potiču iz indijske tradicije vremenom su u savremenim spiritualnim sistemima poprimile jedan univerzalni oblik koji se ne vezuje za indijsku tradiciju niti religiju.

b) Tehnike osvešćivanja: Tehnike osvešćivanja svakodnev-nog života su posebno razvijene u savremenim spiritualnim si-stemima. One se odnose, kao što i sam naziv kaže na svako-dnevno usmeravanje pune pažnje na pojedinosti i delanje. To su vežbe koje ne zahtevaju posebno vreme i mesto da bi se izvodi-le. Naime, izvode se svakodnevno uz obavljanje "normalnih" poslova u toku dana. Tako se jedna od vežbi sastoji u koncentri-sanoj pažnji na svaki detalj u obavljanju nekog posla. Poznato je da mnoge aktivnosti u toku dana obavljamo mehanički, tako što nam misli lutaju s teme na temu. Često se vraćamo u kuću da bismo proverili da li smo isključili šporet, zatvorili slavinu, uga-sili svetlo ili zaključali vrata. Vežbe usmeravanja pažnje na sva-kodnevne aktivnosti podrazumevaju da sve radimo tako što će-mo misli usmeriti na postupno obavljanje radnji. Znači dok za-ključavamo vrata stana, razmišljamo i koncentrišemo se na va-denje ključeva, biranje pravog ključa, stavljanje u bravu, okreta-nje ključa u bravi, tako što ćemo recimo svaku aktivnost postup-no pratiti misaonim formulisanjem rečenica.

Sličnu vežbu možemo upražnjavati uveče pred spavanje. Ona se sastoji u vizuelizaciji proteklog dana od trenutka odlaska na spavanje (znači postupno do buđenja) ili suprotno (od buđe-nja do trenutka odlaska na spavanje). Pri tom je najvažnije da prelazimo postupno preko različitih aktivnosti koje smo obavili

II toku dana. Vizueliziramo događaje nastojeći da vizuelizacija luide ispunjena i detaljima kao i doživljajem. Međutim, bitno je da pri tom nastojimo da zadržimo objektivan odnos, kao da se to događalo nekom drugom, kako prema samim događajima ta-ko i prema doživljajima koje smo imali. Zanimljivo je da neki ispitanici tvrde da putem ove vežbe uspevaju da uoče i neke sa-držaje koje u toku samog dana nisu svesno registrovali. Dužim vcžbanjem se razvijaju posebne sposobnosti naknadnog uočava-nja i sticanja nekih novih saznanja kojih u toku dana nismo bili svesni. Uporniji praktikanti, na primer, postižu veoma intere-santne rezultate u prisećanju zaboravljenih snova. Tehniku osvešćivanja sadržaja koriste neki sistemi u praktične svrhe tj. postizanje određenih ciljeva. Naime, ona se koristi u Ekskalibu-ru kada vizuelizacijom nekog neprijatnog događaja nastojimo cia ga diskreiramo kako ne bi ostavio posledice.

c) Osvešćivanje i svesna pažnja: Ove i slične vežbe kojima se osvešćuju određeni segmenti života, omogućuju, pre svega, da pojedinac bude svestan samog sebe u svakom trenutku živo-ta. Radi se upravo o razvijanju sposobnosti kontrole. Dužim ve-žbanjem učenik će razviti sposobnost da kontroliše svoje emoci-onalne reakcije, svoj govor, biće spremniji ili odlučniji u dono-šenju odluka.

Svesnom pažnjom stavljamo misli pod kontrolu volje. Isku-stvo nam je pokazalo da često nismo u stanju da tok misli kon-trolišemo. One prelaze s teme na temu, bez ikakvog reda i smi-sla. Kako kaže Svami Vivekananda, um se ponaša kao radoznali majmun koji skače okolo. Imamo utisak da su nam misli često nametnute i nismo u mogućnosti da ih odagnamo. Vežbe svesne pažnje imaju upravo za cilj uspostavljanje kontrole nad misili-nia. Upornim vežbanjem učenik će postići da broj misli smanji i da ih kontroliše, tj. izbaci one koje ga ometaju i koje su nepo-Jeljne. Da bismo to postigli prvo moramo upoznati šta nam um

zapravo radi. Vežba se obično sastoji u samoposmatranju sadr-žaja koji se pojavljuju, tako što se nećemo vezivati za njih, objektivno kao da se pojavljuju nekom drugom. Ako se prema njima odnosimo svesno registrujući svaku misao ponaosob, ve-žbanjem ćemo uspostaviti veću sređenost misli. Upornim ve-žbanjem dostiže se trenutak u kojem učenik postaje svestan sa-mo svoje pažnje. A kao vrhunac usmerene pažnje na svoju svest, postaje svestan sebe. Većina vežbi ovog tipa potiče zapra-vo iz Radža joge, to je joga kontemplacija i meditacija kojom se postiže duhovna harmonija. Vežbe samoposmatranja imaju za cilj da učenik upozna sopstveno biće i sve ono što se događa u njemu na mentalnom i fizičkom planu.

Zagovornici duhovnog razvoja tvrde da je teško razumeti okultna postignuća, ona se mogu samo iskustveno pojmiti. Mo-ram priznati da su moji pokušaji da ovladam nekom od tehnika ostali bez rezultata. Objašnjeno mi je, od strane učitelja, da je osnovna prepreka moja nesposobnost da učinim prvi korak, tj. da svoj um oslobodim svih misli i prethodnog znanja. Potreba da sve što radim i doživljavam istovremeno i racionalno preispi-tujem bila je, po njegovom mišljenju, presudna za moj neuspeh.

d) Vizuelizacija: U okviru nekih prethodno opisanih tehnika pomenula sam i vežbu vizuelizacije. Ona se koristi kao što sam rekla u okviru neke tehnike ali može da se koristi i samostal-no.31 Procesom kreativne vizuelizacije stvara se mentalna slika koja se zatim ispoljava u realnosti. U svakodnevnom životu smo iskusili trenutke kada su se naše "crne misli", slutnje i strahovi o negativnom ishodu nekog događaja, zaista i ostvarili. To je do-kaz za mnoge zagovornike vizuelizacije da treba uspostaviti svesnu kontrolu ovakvih misli, preobraziti ih u pozitivne, uneti

31 Tehnika vizuelizacije ima široku primenu i u alternativnoj psiho-Iogiji kao i u parapsihologiji.

potrebnu emocionalnu energiju u stvaranje pozitivne slike i oče-kivati rezultate.

Tehnika vizuelizacije podrazumeva stvaranje mentalnih • krana u Alfa stanju, koji se projektuju izvan nas, kao da za-Ivorenih očiju posmatramo ono što se događa na ekranu koji /atim razmeštamo u prostoru. Tako neki sistemi u vežbi vizue-li/acije mentalne ekrane koji imaju pozitivan sadržaj, smeštaju na desnu stranu dok one s negativnim na levu. Slično se odno-se i s vizueliziranjem prošlih ili budućih događaja. Koristi se najčešće u sistemima "mentalne dinamike" kao što su Ekskali-hur i Silva metod. Učenik sebe dovede u alfa stanje (to je sta-iijc u kojem su moždane frekvencije usporene kao prilikom sna) u kojem je opušten, koncentrisan i istovremeno može da l'.a svesno kontroliše. Najčešće se koristi za svesno vizuelizira-nje željenih ciljeva.

Uočila sam da učitelji koriste ovu tehniku i u psiho-isceli-idjskim tretmanima. U tom slučaju možemo govoriti o "vođe-noj vizuelizaciji". Učenici koji nauče ovu tehniku u "duhovnoj školi", osposobljavaju se da je samostalno praktično koriste u svakodnevnom životu.

e) Joga vežbe: Joga vežbe podrazumevaju rad na celokupnom duhovnom razvoju čoveka, a ne kao što se to pogrešno prihvata, -cgzotične gimnastičke vežbe i vežbe disanja.

Postoje različiti celoviti joga sistemi i u okviru njih različite |oga vežbe (tehnike) koje obrađuju pojedinačne segmente kao, na pi iiner, asana (položaji tela - fizičke vežbe), pranajama (kontrola disanja, odnosno vežbe kojima se podiže energetski nivo na nivo celine organa i organizma). "Klasične" joga vežbe se koriste u innogim spiritualnim sistemima, gde poprimaju izvestan "popula-I IUI" oblik prilagođen potrebama savremenog čoveka.

To su vežbe koje se obično izvode jedna za drugom. Deta-Ijan opis asane ne može se naći pošto se on uči direktno od gu-

raa. Cilj zauzimanja određenih jogističkih položaja je da pruži uravnoteženost i fizički napor smanji na minimum. Praksom se postiže otklanjanje osećaja zamora, nervne napetosti, fiziološki procesi se regulišu i usredsređuje pažnja.32 Asana položaje je veoma teško savladati ali upornim vežbanjem se eliminiše tele-sni napor koji je u početku velika prepreka i ostvaraje se "neu-tralost" čula, postignuće koje dovodi do toga da svest više ne bude opterećena "prisustvom tela".33

Pranajama su vežbe disanja koje se praktikuju nakon asane. Podrazumevaju specifičan način disanja. Poznato je da većina nas nepravilno diše. Proces je toliko automatizovan da ne pri-mećujemo da mnoge fiziološke promene u organizmu dolaze upravo kao posledica nepravilnog disanja. Na dragoj strani, ne možemo da kontrolišemo povezanost disanja i mentalnih stanja, tako da često dišemo neravnomerno: kad smo nervozni, uzbuđe-ni to disanje je ubrzano, kad smo uplašeni, ljuti ono je neravno-merno itd. Nepravilno disanje je jedan od uzroka neusredsređe-ne i nestabilne pažnje. Poznato nam je, iskustveno, da u trenuci-ma koncentrisanosti postižemo jedno umereno i ujednačeno di-sanje. Idealno disanje čovek postiže dok spava. Ono je mnogo usporenije i prirodnije. Pranajama vežbe upravo nastoje da ostvare takvo disanje. 4 Vežbanjem se ovakvo disanje automati-zuje.35 Jogin zatim, usporenim i ujednačenim disanjem uspeva da svesno dopre do stanja svesti koja su svojstvena spavanju.

32 Mirča Elijade, Joga.... op. cit.,str., 70. 33 Ibid., str. 70. 34 Inače postoj e i druge vežbe disanj a slične ovoj, na primer, embrional-

no disanje u taoizmu. Međutim, to se vezuje za "mističnu filozofiju" a cilj muje beskonačno produženje (materijalnog) tela. Vežbe disanja i položa-ji tela koje praktikuju isihasti imaju za cilj da pripreme mentalnu molitvu.

35 Na početku vežbanja učenicima se obično dogodi da zaista pređu u san, međutim, vremenom se postiže budnost svesti u toku vežbanja. Cilj je da takvo disanje postane svakodnevno.

Tradiconalna joga je ovim vežbama pripisivala postizanje izme-njenih stanja svesti. Međutim, u okvira spiritualnih sitema kod nas ove vežbe se koriste u sklopu dragih tehnika i ne pripisuje im se mogućnost izmenjenog stanja svesti. Joga vežbe disanja sc praktikuju sa različitim ciljem. To može biti postizanje fizič-kog efekta: pročišćenje pluća, odklanjanje nekih zdravstvenih tegoba vezanih, na primer, za visinu krvnog pritiska; Emocio-nalnog efekta: opuštenost, smirenost, rasterećenost, uopšte psi-hička stabilnost; mentalnog efekta: veća koncentracija, koja vo-di do meditacije i određenog (izmenjenog) stanja svesti.

Pored ovih, osnovnih, joga vežbi neki joga sistemi kao npr. Hata joga36 (ona se bavi fizičkim telom, brigom o njemu i svim onim što vodi do održavanja zdravog stanja) sadrže i drage ve-žbe. Hata joga praktikuje 6 grapa vežbi, neke imaju za cilj pro-čišćenje organizma od otrovnih materija, tako, na primer, prva vežba nazvana Neti služi za pročišćenje nosa. Hata joga je pri-prema za Radža (raja) jogu (kraljevski put joge).37

f) Meditacija: Gotovo svi sistemi koriste u svom radu razli-čite vrste meditacije. Pod meditacijom se podrazumevaju razli-čite stvari i različito se definiše. Vodi poreklo od latinske reči

36 Kineski sistem T'ai chi je tehnika pažnje praćena pokretima tela koji su slični onim u istočnjačkim borilačkim veštinama a na izvestan način i asanama Hata joge.

37 Poznato je da radža joga ima osam etapa: YAMA - podrazumeva usvajanje pravila ispravnog ponašanja, NIYAMA - odnosi se na usvaja-nje jogističkih vrlina kao što su, samodisciplina, prihvatanje sveta ona-kvim kakav zapravo jeste, učenje tradicionalnih tekstova itd. ASANE -/.auzimanje stabilnog i mimog položaja tela, upražnjavanje hata joge. PRANAYAMA - kontrola disanja, PRATYAHARA - eliminisanje ometajućih podražaja odvajanjem od čula. DHARANA - koncentracija, DHYANA - meditacija, SAMADHI - predstavlja krajnji cilj, sjedinjava-nje s kosmičkom svešću, postignuće stanja čiste svesti (prosvetljenja).

meditatio -što znači razmišljanje, misaono posmatranje. Među-tim, ne radi se o običnom, svakodnevnom razmišljanju, mada mnogi u nekim trenucima razmišljanja meditiraju a da i ne zna-ju da se radi o meditaciji. Naime, pod meditacijom se podrazu-meva usmeravanje pažnje, misli na jedan simbol ili jednu temu. Sposobnost da se udubimo u jednu ideju, to može biti samo jed-na reč, vizija i da ne dozvolimo mislima da lutaju tako što ćemo se potpuno identifikovati s pomenutim sadržajem meditacije.

Većina meditativnih metoda ima religijsku pozadinu. Pozna-te su budističke, hinduističke, zen meditacije. Savremeni spiri-tualni sistemi preuzimaju izvesne elemente iz ovih religijskih tradicija. Naime, mnogi sistemi koriste mantru koja potiče iz hinduizma. Iako ima tipično hindu-mantri koriste se i mantre koje nemaju religijsku konotaciju. Takođe se i neke tipično hin-du-mantre koriste istrgnute iz svog religijskog konteksta.

Među savremenim spiritualnim sistemima u Beogradu sve prisutnija su dva trenda: 1) profanizacija inače religijske medi-tacije i 2) alternativne religijske meditacije.

1) Prvi nudi savremenom čoveku mogućnost da upražnjava-njem tehnike postigne relaksaciju, obnovi pozitivnu životnu energiju, stekne unutrašnji mir i sigurnost, na širem planu veću sposobnost savladavanja životnih problema. Osim toga pruža i mogućnost da se zaviri u "avanturistički duh", odno-sno otkrije ono što je unutar nas, i na taj način upoznaju la-tentne sposobnosti.

2) Religijske meditacije preuzete kao inspiracija za osmišljavanje jedne nove alternativne i univerzalne religije koja pretpostavlja komunikaciju s univerzumom, kosmičkom inteligencijom. Al-ternativne religijske meditacije, kako sam ih uslovno nazvala, imaju za cilj da dubljim poniranjem u nesvesno, arhetipsko ko-lektivno nesvesno, omoguće oslobađanje ličnosti, pre svega oslobađanje od ograničenja koja nose profana razmišljanja i ra-

cionalističko poimanje sveta, da bi čovek uspostavio komuni-kaciju sa makrokosmosom i doveo sebe u stanje ravnoteže, spo-znaje nedeljivog jedinstva makrokosmosa i mikrokosmosa.

Za sve vrste meditacije karakteristično je znači, da pomoću određenog sadržaja naša svesna pažnja prodre do dubljih slojeva ncsvesne aktivnosti uma. Za savremene meditacije karakteristična |c velika sloboda meditanta u izboru sadržaja. To mogu biti počev ihI različitih mantri38 preko nekih sasvim profanih reči koje ne-inaju konkretno značenje, stihova, proznih književnih tekstova, muzičkih tema do zamišljenih prizora koje priželjkujemo u živo-lu. U meditaciji se najčešće koriste mantre. Kada su u pitanju mantre preuzete iz religijske tradicije veruje se u njenu moć. Nai-nie, sama po sebi, određena mantra postiže željene efekte. Među-tim savremeni spiritualni sistemi ističu važnost izbora mantre. Na primer, Slobodan Vekić39 - učitelj, nakon što upozna osobu koja *eli da "radi na sebi" određuje koja joj mantra najviše odgovara.

Pomenula sam različite vrste meditacije. Spiritualni sistemi kod nas, najčešće koriste Transcendentalnu meditaciju, jogističku i budističku meditaciju. Jogistička meditacija (dhyana) se razliku-je od drugih meditacija po tome što omogućava da se prodre u predmet meditacije - da se on na magičan način "asimiluje".40

Itudistička meditacija počinje izborom jednog određenog mirnog niesta i zauzimanjem neke od asana. Za meditaciju je neophodno da se odagnaju: požuda, mržnja, lenjost, oholost i kolebljivost, a razviju ljubav i saosećajnost.41 Naime, znamo koliko je čovek za-

38 U savremenim spiritualnim sistemima za sve reči koje se koriste u meditaciji upotrebljava se termin mantra iako nemaju religijsku konotaciju.

39 Dalje u tekstu ću za neke učitelje koristiti samo inicijale jer su to sami zahtevali.

40 Elijade M„ Joga ... op. cit., 87. 41 Pavićević V., op. cit., 226.

visan od svojih čula. Iako su to psihološko-moralni zahtevi, medi-tacija nema etički karakter. Cilj joj je da proširi svest i pripremi je za viša duhovna iskustva koja vode do nirvane.

1.8. Spiritualni kultovi

1.8.1. Joga : Neću opisivati mnogobrojne oblike koje joga ima u različitim indijskim duhovnim strujama i pokretima. Za-držaću se na "klasičnoj" jogi koju je kao "filozofski sistem" iz-ložio veliki riši Patanđali u Joga-sutrama. On definiše jogu kao: "ukidanje stanja svesti". Radi se zapravo, o jogi kao sistemu po-moću kojeg ostvarujemo kompletnu kontrolu nad svim oblicima svesti. Idealni model je da se postigne individualna svesnost i u nesvesnom stanju, na primer, da se i u toku spavanja razvije svesnost procesa sanjanja. To bi se postiglo tako što se u toku spavanja razvije jedan deo svesti koji ostaje budan. Ovakva "svesnost" se razvija i realizuje kroz dugotrajno vežbanje medi-tacije i različite tehnike jačanja volje.

U Beogradu se mogu sresti poklonici različitih joga sistema, kao što su: Kundalini-joga, Karma-joga, Samadi-joga, Krija-jo-ga. Uglavnom se upražnjavaju, već pomenute, vežbe Hata-joge i Radža-joge ili se određene vežbe ugrađuju i prilagođavaju indi-vidualnom "radu na sebi". Indijski joga sistemi nastoje da se prilagode i približe savremenom čoveku Zapada. Većina ima veoma dobro organizovan i razvijen rad kroz ašrame42 u najve-ćim evropskim i američkim centrima. Jedan takav ašram Bihar-ske škole joge nalazi se u Atini. Predstavnik ove škole za Evro-

42 Ašram - "šumsko boravište", to su zapravo duhovni centri, male "oaze" u kojima borave učitelji i učenici joge. Oni izvesno vreme, naj-češće mesec dana, žive u zajednici i pored bavljenja jogom obavljaju razne delatnosti neophodne za organizovanje života u jednoj takvoj za-jednici.

l>u je Svami Šivamurti koja je poslednjih godina nekoliko puta boravilau Beogradu i Budvi. Nakonpredavanja zainteresovani su pohađali dvodnevni kurs joge. Inače postoji izvestan broj Beo-l'rađana tzv. biharaca koji su ovu škoiu pohađali u Atini i Mun-geru (Indija). Nakon toga nekolicina je osnovala škole joge u Iteogradu.

Biharsku školu joge osnovao je 1965. godine Svami Satja-nanda Sarasvati. Pored ašrama ova škola ima moderan istraži-vački centar u čiji su rad uključeni naučnici i lekari sa zadatkom dit naučno dokažu blagotvorno dejstvo joge. To je još jedan do-kaz da je savremenom, naročito zapadnom čoveku potrebno da sc naučno dokažu neka okultna postignuća da bi mogao u njih i da poveruje. Uglavnom je prihvaćeno da se joga vežbama i me-ditacijom: normalizuje krvni pritisak i nivo holesterola u krvi, |ača imunološki sistem, razvija koncentracija i memorija, poma->.e da dublje sagledamo sebe, svoje mogućnosti i steknemo si-gurnost. Svami Šivamurti ističe nastojanje da se joga približi potrebama savremenog čoveka. Tako se u okviru ašrama u Atini organizuju kursevi za otklanjanje i izbegavanje stresa, kursevi /.a poslovne Ijude na kojima uče kako da razviju organizacione sposobnosti, komunikacija43 u poslovanju i koncentracija. Joga svoje korene ima u tantri, ona je zapravo samo jedna od tehnika koje pripadaju tantri, kaže Svami Šivamurti.44 Za zapadnog čo-vcka je veoma prijemčiva jer ne zagovara konfrontaciju i ne obavezuje ni na kakva ograničenja. Nije obavezno postati vege-larijanac, odreći se nekih navika koje su sastavni deo ličnosti (na primer, pušenja). Ona ne zagovara potpunu posvećenost, ce-lodnevnu predanost ili odavanje asketizmu. Nastoji da je uklopi

43 Npr. uči se tehnika tišine - ona podrazumeva obuku u kojoj uče-ii ik nauči kako, kad i zbog čega da pusti sagovomika da govori i kako i kad da ga prekine.

44 Tajne, br. 20, 1989, 60

u svakodnevne aktivnosti jednog poslovnog, porodičnog čove-ka. Dovoljno je dva puta dnevno, preporučuje se ujutru i uveče, praktikovati jogu da bismo kompletno fizičko i mentalno zdra-vlje bilo bolje, da bi proširili naše horizonte i postali tolerantni-ji, kao i u pozitivnom smislu preobrazili sebe.

Beogradski "posvećenici" u tantrički sistem uslovno rečeno organizovani su u nekoliko manjih grupa koje se okupljaju uglavnom po privatnim stanovima ili na organizovanim preda-vanjima kao što su ona kada dolazi Svami Šivamurti. Do opisa rituala i ponašanja koje bi se moglo oceniti kao ritualno u okvi-ru spiritualnih sistema bilo je veoma teško doći jer učitelji uglavnom izbegavaju odgovore navodeći da rituala nema. Od nekih učenika i sledbenika tantre dobila sam detaljnije opise nji-hovih sastanaka koji imaju ritualne elemente. Zapravo ovde se radi o jednom vidu druženja ljudi koji imaju slična interesova-nja i koji kroz ove rituale doživljavaju različite stvari. Naime, za jedne oni mogu značiti duboku posvećenost u tantru, za druge samo jedan vid rada na sebi koji se ne vezuje isključivo za ovaj sistem, za treće samo kao vid druženja i jednog osmišljenog za-bavljanja koje vodi do doživljaja prijatnosti i zajedništva bez nekih religijskih, mističnih ili bilo kakvih "viših" konotacija. Okupljanja ovih manjih tantrističkih grupa45 obično je u nekom od privatnih stanova njenih članova, jednom nedeljno. Uglav-nom se napravi jedna "mistična" atmosfera uz ikonografiju koja potiče iz indijske tradicije: sveće, mirišljavi štapići, slike duhov-nih učitelja. Jedan od članova vodi pevanje mantri i kirtana tako što na početku kaže kome namenjuju mantru. Obično se mantra

45 Moram napomenuti da se moj ispitanik npr. ne oseća kao pripad-nik jedne tantrističke grupe već jednostavno kao čovek koji pokušava da pomogne sebi i da na razne načine osmisli svoj život tako da je to samo jedan od mnogih načina dolaženja do sebe i nekih prijatnosti koje nose ti doživljaji.

namenjuje tj. posvećuje zdravlju i dobrobiti prvo učitelja (Sva-mi Satjanandi Sarasvatiju, Sivamurti, Nirandžaru), zatim svim mđacima, prijateljima, svim ljudima uopšte. Svaki učesnik mo-že zatim da javno i pojedinačno nameni mantru (ili nekad ispišu na ceduljicama kome namenjuju). Jedan ispitanik je tako opisao ritual pevanja kirtana i mantri koji je bio posvećen zdravlju de-teta obolelog od raka. Uz već opisan ambijent dodaću da se u centru kruga koji je grupa formirala nalazila posuda s voćem i slatkišima iznad koje se pevalo a koju je zatim majka odnela de-tetu u bolnicu. Ispitanik koji je učestvovao u ovom ritualu kon-statuje da je to bio način da se pozitivna akumulirana energija u grupi, time što su duboko osećali i želeli dobro obolelom detetu, nekako usmeri ka njemu i dovede do ozdravljenja.

Inače joga je 80-ih i 90-ih godina XX veka bila najpopular-niji spiritualni sistem u Beogradu. Velikoj popularnosti je sva-kako doprinela i dobro organizovana kampanja Biharske škole joge koja omogućava učenicima (često i besplatno) školovanje, uopšte boravak u ašramu u Atini ili Indiji. Tako je izvestan broj diplomaca u Beogradu pokrenuo samostalne škole joge.

1.8.2. Spiritualni sistemi Živorada M. Slavinskog: Ž. M. Slavinski je svakako najpoznatiji u krugovima "spiritualaca". Slavinski je krajem 70-ih godina vodio "Udruženje psihotroni-čara Beograda" koje je okupljalo ljude zainteresovane za granič-na područja nauke, istočnjačku religiju i filozofiju i praktične si-steme spiritualnog razvoja. Od 1978. godine, nakon inicijacije čiji je cilj bio da Slavinski postane prenosilac gnostičkih poraka za Slovene, imenovan je za patrijarha Bele gnostičke crkve46 da

46 Bela gnostička crkva je nakon fizičkog uništenja njenih članova obnovljena sredinom 70-ih godina Mihael Bertio, vođa Katoličke gno-stičke crkve je navodno ostvario komunikaciju s višim duhovnim inte-ligencijama, od kojih je bila glavna Ajvaz (setimo se da je od Ajvaza i

bi posle dve godine osnovao i gnostičku zajednicu u Jugoslaviji. Bela gnostička crkva se ne zasniva na veri već na direktnom uvidu u istinu. Njihov cilj je da ponovo povežu čoveka s njego-vom istinskom prirodom koja je bog ili istina. Slavinski je, kako sam kaže, zajednicu, koja je u početku imala 80 ljudi, raspustio i trenutno radi samo sa svojom porodicom i nekim ljudima iz inostranstva.47

On je prvi čovek u Beogradu koji je mnoge sisteme sam is-probao i "doneo" sa Zapada. Njegov spiritualni put je na izvestan način prikazan kroz idealtipski model učitelja koji je već dat u knjizi. U vreme istraživanja, devedesetih, bili su aktuelni sledeći sistemi koje je on razvio: Integralni Ekskalibur, Ekskalibur 2, Kreaton: majstor igre stvaranja, Sunjata48 ili Božanska praznina, Aspektika, Memento: regresivna integracija prošlih života, Inten-ziv gnoze (prosvetljenja), Lečenje (uklanjanje) fobija. Ove spiri-tualne tehnike Slavinski je razvio do 1997. godine, međutim, Sla-vinski već nekoliko godina živi i radi u inostranstvu a na sajtu http://spiritual-technology.com/srp/index2.php može se saznati sve o njegovim, kako ih sada naziva, spiritualnim tehnologijama. Sudeći po sajtu "oblast" kojom se sada bavi spada u domen "Energetske Psihologije", tako da je njegova nova tehnika PEAT predstavljena na Konferenciji Energetske Psihologije u Torontu 2000-te godine. Putem pomenutog sajta publika iz Starkove i

A. Krouli primio "Knjigu zakona"), Bertio je primio niz poruka. "Nji-hov sadržaj su bili okultni metodi najdublje gnostičke inicijacije kroz koju je Bertio trebalo da pripremi nekoliko Adepta za širenje nove gno-stičke svesti." Tekst skinut s Intemeta, "Beogradski dijalog", br. 2, go-dina II mart, 1998, 34. (Videti o spiritualnim sistemima u prilogu 5)

47 Kako je objavio časopis "Dijalog" propagandni tekst skinut s Inteme-ta o Beloj Gnostičkoj crkvi, mogu samo da konstatujem da je izjava Slavin-skog kontradiktorna. Da li gnostička crkva kod nas još uvek postoji ni-sam uspela da proverim. Upućeniji tvrde, kao i Slavinski da je ukinuta.

48 http://www.stella-gp.si/ekp-suniata.html

Bejnbridžove tipologije kultnog organizovanja, ima prilike da uđe u viriuelno predstavljen svet spiritualnih tehnologija kroz linkove posvećene tehnikama, knjigama koje je napisao Slavinski; iskustva učenika sa kurseva; algolijanski rečnik koji su stvorili učitelj i sami učenici; posetilac može videti raspored gostovanja Slavinskog širom Evrope49 na koje može da se prijavi kao i link za privatne procese i treninge u Beogradu. Poslednjih godina razvio je i niz novih sistema kao što je PEAT50, izdao i nekoliko knjiga koje su prevedene na nekoliko jezika. Uopšteno, sve spiritualne tehnike Slavinskog vode, kako piše na sajtu, glavnom cilju ovih tehnologija a to je "možete promeniti svoju ličnost, svoj život, i svoju sudbinu". Gnostičkim intenzivom se postiže direktno iskustvo istine; aspektikom se efektno transformišu emocionalna i psihološka neželjena stanja; kreaton je pak zbir tehnika kojima se aktivira kreativni nesvesni duh, uče se formule za oslobađanje blokirane pažnje, kreiranje idealnih odnosa. Novi sistemi koriste kompjutersku terminologiju tako da se govori o efikasnom "procesovanju" bilo da se radi o psihoterapeutskom, spiritualnom ili psihološkom. U vreme istraživanja najpopularnija su bila dva spiritualna sistema: Intenziv prosvetljenja i Ekskalibur, koje najveći broj ispitanika smatra veoma plodotvornim.

Intenziv prosvetljenja: Ž. M. Slavinskizavršiojekursintenzi-va koji je vodio Džek Laf u Londonu. Međutim, na ovom kursu nije doživeo prosvetljenje, zato odlazi u ašram u Americi prolazi ponovo kurs i biva prosvetljen. "Znao sam da sam majstor", kaze

49 http://spritual-technologv-association. com/events. php 50 Slavinski Ž. M., PEAT i neutralizacija praiskonskih polariteta -

teorija i praksa, Zagreb: Matrix, MGV, 2003; Peat: Primordial Energy Activation and Transcendence and the Neutralization of Polarities, /.ivorad Slavinski, Trish Noe an Judith, Danieu, http://amazon. com/Peat-Primordial-Activation-Transcendence-Nctitralization/dp/097779170x

Slavinski. Sledili su desetodevni kursevi za majstore i 1980. godine počinje sa intenzivima prosvetljenja u Jugoslaviji. Obučio je veliki broj polaznika koji su postali "majstori" i nastavili da dr-že "prosvetljujuće" kurseve širom zemlje.

S obzirom da intenziv prosvetljenja nastaje kao rezultat uvida, njenog tvorca Čarls Bernera, o neophodnoj kombinaciji zen-budi-zma s tehnikama komunikacije koje je razvio Lafajet Ron Habard, potrebnojepojasniti "korene" ovetehnike. Timpre štojeovaj kon-troverznisajentologznatnouticaoina samogŽ. M. Slavinskog."

L. Ron Habard je 1950. god. objavio knjigu "Dijenetika: sa-vremena nauka o mentalnom zdravlju". Radi se o jednom vidu psihoterapeutske prakse čišćenja uma ("clear") od psihofizičkih opterećenja potisnutih traumatskih doživljaja. Kasnije je prome-nio naziv sistema u Sajentologija i osnovao crkvu. Prvobitno neki vid psiho-organizacije sajentologija prerasta u veliku reli-gijsku organizaciju s ograncima širom Evrope i Amerike. Sajen-tologija ima veoma razradenu praksu, koja treba da razvije la-tentne individualne sposobnosti a akcenat je velikim delom na okultnim moćima.52

U Dijenetici Habard uvodi pojmove: analitički, reaktivni i te-lesni um. Analitički um je onaj aspekt uma koji je svestan, opaža, pamti i rešava probleme. On je savršen kompjuter koji ima svoj "monitor". To je centar svesnosti osobe, to je naše "JA".53 Anali-

51 Slavinski je u razgovoru koji sam vodila s njim, isticao veliku genijalnost ali i paranoičnost Habarda. "On je bio klasičan medij dobi-jao je podatke sa viših planova svesti, to je očigledno. On je veliki kre-ativac. Aksiomi koje je postavio potpuno su nepoznati u psihologiji." Slavinski će mnoge postavke i tehnike sajentologije ugrađivati u svoje spiritualne sisteme.

52 Sajentološka organizacija je proglašena sektom i zabranjena u Ne-mačkoj gde je i najaktivnija. Nedeljni telegraf, 3.12.1997. Beograd, 21.

53 L. Ron Hubbard, DIANETICS, the modern science of mental he-ailth, New Era, Publications International Nvvi, 1993,65.

lički um ima svoje banke podataka. Različiti senzori primaju in-formacije koje zatim skladište u banke podataka54. To izuzetno liinkcioniše sve do trenutka kada se pojavi bolno iskustvo. Tada sc analitički um povlači i ono biva prepušteno reaktivnoj banci podataka, reaktivnom umu. Ovako uskladišten negativan naboj koji nosi bolno iskustvo nastavlja da utiče na analitički um i na ponašanje pojedinca tokom celog života. Porazna odluka rezultat nekog negativnog doživljaja koji može da preraste i u fobiju, (ne smem raditi ništa shčno što bi izazvalo isti događaj i doživljaj) prenosi se na opšti stav o životu. Tehnika kojom se takav sadržaj hriše ("returning") sastoji se u sledećem: pojedinac se pod vođ-stvom učitelja-terapeuta vraća u trenutke tog traumatskog doži-vljaja, ponovo ga proživljava sve dok se taj akumulirani naboj ne izbriše, dok ne donese pozitivnu odluku, zaključak, jedan čvrst mentalni stav koji će uticati da negativni doživljaj odnosno, dok fobija nestane. Pored ove Habard koristi i niz drugih tehnika, po-menuću npr. tehniku promene identiteta. Naime, tehnika se sas-toji u tome da klijent preuzima i proživljava uloge drugih osoba -koje su bile prisutne u dogadaju na kojem se radi.55

Habardovu Sajentologiju opisala sam, između ostalog, zato što se sistemi Slavinskog: Uklanjanje fobija, Ekskalibur, Inten-ziv prosvetljenja, velikim delom zasnivaju na sajentološkoj praksi na osnovu koje je opet Berner izgradio svoj sistem Di-rektnog iskustva istine. 6

54 Ibid, 67. 55 Habardove tehnike su uticale na mnoge spiritualne sisteme i al-

ternativne psihoterapijske metode u svetu. Nekoliko njegovih učenika sajentologa se odvojilo od njegove organizacije i osnovalo samostalne sisteme. Međutim, uticaj Habarda je bio primetan. Kod nas, sem u si-stemima Slavinskog opisane tehnike možemo prepoznati i npr. u tehni-ci "preporađanja" koju u Beogradu vodi Marina Pješčić.

56 Tvorac intenziva, Čarls Berner je nakon upoznavanja s jednim indijskim joginom, promenio svoje ime u Yogeshwar, stvorio nov si-

Vratiću se na opis Intenziva Prosvetljenja (direktno iskustvo istine) koje u Beogradu vodi Slavinski. Pomenula sam da ga je kreirao Čarls Berner inače sajentolog, koji je nastojao da sajen-tološku metodologiju upotrebi za dublji spiritualni razvoj a ne samo za psiho-isceliteljske efekte.

Slavinskijeod 1980. god. sedam godina držao kurseve Beme-rovog intenziva ne dozvoljavajući da se bilo šta promeni. Međutim, "podaci su polako pristizali i vremenom sam uvideo da ovaj sistem može da se usavrši. Izmenio sam neke komande i malo po malo to je postalo nešto drugo. Postao je Intenziv Gnoze". Intenziv prosve-tljenja je vremenom pretrpeo izvesne izmene da bi 1997. godine Slavinski skratio kurs na jedan dan, (od 10 do 17 časova) tako da učenik može da doživi prosvetljenje već do popodneva. Posma-trajući grupe učenika Slavinski je uvideo što je grupa emociona-lnija, otvorenija treba ići više na emocije, "da čovek oseti objekat, ako je on, ko je on, sebe ako je drugo ljudsko biće, ko je drugo bi-će itd." Veoma je teško objasniti tehnike intenziva, kao i druge spiritualne tehnike, da bi se razumela treba je doživeti, kako smatra Slavinski. Intenziv prosvetljenja je spiritualni sistem koji daje direktno iskustvo istine, ostvaruje mistično transcendentno stanje u kojem se subjekat i objekat stapaju - postaju jedno. Doži-vljaji tipa, astralne projekcije, vizije Hrista, telepatije, vidovitosti plave svetlosti mogu biti prisutni, ljudi često doživljavaju različite fenomene, ali oni su sporedni, važno je direktno iskustvo istine, prosvetljenje, nestanak razlike između subjekta i objekta."Ako ja pokušam da doživim drugo Ijudsko biće u jednom trenutku doži-vim da smo ja i drugo ljudsko biće isto, ako gledam na život da nema njega da smo ja i on jedno te isto, to isto možemo doživeti i ako idemo na Boga", kaže Slavinski. Intenziv prosvetljenja treba

stem "holističke joge" i osnovao "Dijadnu školu prosvetljenja". Po in-strukcijama ove škole kod nas radi Desimir Ivanović iz Zaječara u okviru svoje agencije za lični razvoj i komunikaciju "Dijada".

ila izazove korenite promene u pojedincu, potpuni preobražaj lič-nosti. On pruža jedno težište u čoveku da spozna odgovor na vcčno pitanje "Ko sam ja?"

Osnovna tehnika intenziva izgleda ovako: radi se u parovima, f.rupno. Parovi sede okrenuti jedan ka drugom i naizmenično je-ilan drugom postavljaju pitanje "Reci mi ko si ti?". Učenik pono-vi sebi pitanje stvarajući mentalnu sliku na kojoj "vidi" sadržaje svog nesvesnog i nastoji da doživi ko je on zapravo, sada i ovde. /utim otvara oči i priča partneru otvoreno o svemu što je doživeo. Na drugoj strani, od partnera se očekuje da doživi potpunu empa-11ju, da razume svog partnera ali da pri tom ništa ne komentariše i ne pokazuje reakcije. Ova vežba komunikacije traje 40 minuta. I'raktikuje se nakon meditacije i omogućava da učenik mnogo br-f.c isprazni sadržaje svoje svesti koji ga inače u svakodnevnom ži-votu ometaju da direktno iskusi istinu o sebi, svom okruženju (so-cijalnom), uopšte o životu i na kraju iskustvo prosvetljenja. Me-dutim, iskustvo prosvetljenja se ne mora doživeti na svakom in-lenzivu, ni sam Slavinski ga nije odmah doživeo. "Odete na kurs od jednog dana i doživite ili ne doživite prosvetljenje, idete na dmgi." Emocionalni doživljaji koji prate ovu vežbu su veoma in-lcnzivni. Učenici plaču, smeju se, vrište, pevaju. Sam doživljaj is-pitanicima je bilo veoma teško da opišu, uglavnom opisuju oseća-nja i krizu kroz koju su prošli da bi došli do čudnog osećaja olak-šanja da je sve prošlo i da je ono za čim su tragali, svest o SEBI, /upravo oduvek bila sastavni deo njih, samo je nisu "znali".

Prednosti ovog i drugih novih spiritualnih sistema su u tome što se prilagođavaju potrebama savremenog čoveka, pre svega nustoje da se usaglase sa svakodnevnim "normalnim" poslov-nim, porodičnim, društvenim životom. "U eri tehnologije i kom-pjutera i spiritualni sistemi se razvijaju, svakih šest meseci ima-lc novi sistem, mnogo brži. Klasična joga je mrtva, to ne postoji više nigde, sama stvar se ubrzala, izmenila se ljudska svest. Me-ditacija je drugačija, čovek više ne meditira kao Buda o smislu

života uopšte, nego uzima segment života. Zen-budizam je uveo to probojno iskustvo" kao što kaže Slavinski. Njegov najnoviji sistem Sunjata ili Božanska praznina, predstavlja razrađenu va-rijantu Intenziva prosvetljenja odnosno gnoze.57

Ekskalibur: Ekskalibur je nastao među beogradskim gnostici-ma kao rezultat višegodišnjeg bavljenja različitim spiritualnim i gnostičkim sistemima.58 Predstavlja originalnu sintezu nekih komponenti različitih sistema, tehnika i nov način primene. "Na-glašavajući doslednost prethodnim metodama spiritualnog traga-laštva, i istovremeno potrebu za obogaćenjima ovaj sistem obje-dinjuje obeležja svih prethodnih: Gnostičke formule za napušta-nje ove planete iz Hristovog doba, shvatanje suštine alhemijskog procesa, neostvarena a uvek živa očekivanja Kroulijeve magije i elegantnu brzinu i lakoću kompjuterske informacije".59 Na jed-nom gnostičkom seminaru od mesec dana 1990. godine grupa gnostika je stupila u stabilno stanje svesti (koje se u nekim okult-nim školama naziva Tajno prosvetljenje) a potom su mediji te grupe ostvarili komunikaciju s kosmičkom inteligencijom. Poru-ka je bila da će preko "čistih ekrana" ova grupa dobiti nov efika-san metod za spiritualni razvoj i za rešavanje konkretnih životnih problema, veću kontrolu nad sopstvenim životom uopšte.60 Eks-

57 Slavinski nije držao kurseve Intenziva u vreme kada sam ga inter-vjuisala, 1997. Medutim, danas se na njegovom sajtu nalaze i informacije vezani za Gnostički Intenziv.

58 Pretpostavljam da je na osmišljavanje Ekskalibura kod nas uticao i već formirani Avatar sistem, Hari Palmera (1987). On obuhvata seriju vežbi koje utiču na razvoj svesti. Zasniva se na ideji da čovekova sve-snost upravlja njegovom egzistencijom na taj način što ima sposobnost da kreira i diskreira (rastvara kao u alhemijskom procesu).

59 Citat iz teksta Ž. M. Slavinskog objavljenog u Tajne, br. 39, Be-ograd, 1991.

60 Ibid.

kalibur ide na to da preko subjektivnog sveta učenika, menjajući ga promeni njegove odnose s objektivnim svetom. Međutim, to isto rade i mnogi drugi sistemi i psihoterapijske metode, novina je način primene i efikasnost. "To je kompjuter nove generacije, ko-ji brže deluje", kaže njegov glavni autor.

Integralni Ekskalibur, kao što i sam naziv kaže, treba da za-hvati celokupno biće: telesne osećaje, osećanja, verovanja, sta-vove, sadašnjost, prošlost i budućnost. Osnovna karakteristika tnu je da kao operativni sistem radi na stvaranju i rastvaranju is-kustava i individualne stvarnosti. Prednost sistema je što ne po-stavlja posebne zahteve, ne ograničava učenika, nema zabrana niti zavisnosti od učitelja. Učenik može brzo da ovlada tehnika-ma, sam postavlja ciljeve, sam stvara iskustva i utiče na sled do-gađaja. U slučaju da mu se nešto ne dopada može da to diskreira u svesti, a zatim, da stvori željeni cilj u realnosti.

Ekskalibur je primenjiv na sve životne situacije. On obećava kreiranje sopstvene realnosti i to: uklanjanje nepoželjnih psihič-kih stanja, telesnih stanja (gojaznost, bolovi, hronična oboljenja i drugo), nepoželjnih događaja i kreiranje poželjnih; zatim, ski-danje nepoželjnih identiteta - osoba s kojom smo u svađi odjed-nom nam postaje prijatelj, promena sopstvenih identiteta s kom-pletnim stanjem u praktičnom životu, uklanjanje hroničnih pro-blema, doživljaj stanja praznine i drugo.61

Vežbe Ekskalibura su jednostavne i dostupne svim ljudima. Nisu potrebne posebne predispozicije sem dobre volje da se ve-žba i želje da se čovek izleči ili stekne iskustvo. Najpre idu ve-žbe kojima se uči formula spiritualne alhemije62, formula stva-

61 Kako stoji u reklamnom materijalu jednog od učitelja Ekskalibu-ra, Gunić Nikole. Prilog u dokumentaciji br. 8.

62 Reklama za kurs Ekskalibura u časopisu Tajne br. 1, mart 1994. god. "Obuka i inicijacija uEkskalibur, Alhemijsko magijski sistem Ž. M. Sla-vinskog, kreirajte svoju realnost i život u skladu sa svojim željama".

ranja i rastvaranja. U toku kursa ona se primenjuje na različite situacije i duševna stanja čiji efekti, u nekim slučajevima, mogu odmah i da se provere.

Zatim slede vežbe kojima se ukidaju barijere i ograničenja kao i vežbe stvaranja posebnih identiteta. "Identiteti su vrsta pri-vremenog ja preko kojih opštimo sa drugim ljudima i kosmo-som. Oni sadrže tačku gledišta, pogled na svet ali i ciljeve koje hoćemo da ostvarimo, emocije, želje, vrednosti".63 Ove vežbe na izvestan način predstavljaju i faze kroz koje mora da prođe učenik. Poslednja faza je zapravo inicijacija u Ekskalibur, u ko-joj dolazi do sagledavanja izvorne suštine bića kao apsolutne praznine. Doživljaj praznine je jedna potpuno nova spoznaja za učenika. On je prazan i može da kreira svoje misli, osećanja, cr-te ličnosti. Naizgled ni to nije ništa novo. Mnogi sistemi posta-vljaju ovaj doživljaj kao krajni cilj s tim što ga različito naziva-ju. Prednost Ekskalibura je, kako kaže Slavinski, u tome što on trajno rešava probleme. Fobije i probleme koje čovek "gaji" go-dinama ovaj sistem otklanja za najviše od 30 minuta i ne samo to, kreira po želji nova pozitivna stanja.

1.8.3. Silva metod - kontrole uma64: Prvi utisak, pored onog koji se odnosi na sam metod, u istraživanju ovog sistema je potenciranje ili "kult Hose Silve" tvorca ovog sistema. Insisti-ranje na ličnom primeru kreatora metoda je najbolji propagand-ni potez. Kuriozitet Silva metoda je da njegov tvorac nema ni dan formalnog obrazovanja u svom životu. Hose Silva je rođen 1914. u Laredu (Teksas, SAD).65 Priča o njegovom životnom

63 Tajne br. 39, Beograd, 1991. 64 Silva metod je pun naziv ovog sistema, to napominjem da ne bi

došlo do zabune oko upotrebe termina sistem i metod. 65 Dr Robert B. Stoun, Hose Silva, biografija (čovek koji je otkrio

tajne ljudskog uma), Silva metod, Beograd 1995.

putu, među poklonicima Silve prerasta u mitski američki san o vi-likom bogatstvu koje se stiče na temelju jednog jedinog dola-ra. Usled teške materijalne situacije mali Hose Silva sa šest go-dina počinje da radi kao čistač cipela i prodavac novina koji za-i ađuje jedan dolar dnevno. Nakon dopisnog kursa za popravlja-n je radio prijemnika, zainteresovao se za psihologiju, samostal-no proučavao dela Frojda, Junga i Adlera i proširivao svoje zna-nje iz elektronike. Eksperimentisao je s hipnozom i to na svojoj dcci i došao do zanimljivih rezultata. Naime, obučio je decu da svesno funkcionišu na Alfa i Teta nivou. Najviše uspeha posti-)',la je njegova ćerka. Ona je naime, u jednom takvom eksperi-mentu počela da primenjuje ESP66, konkretno telepatiju.

Tako je Silva od potpunog analfabete postao uspešan bizni-smen, pronalazač i stručnjak u oblasti elektronike. Nakon što je postavio ovaj metod finansirao je veliki projekat u okviru kojeg je interdisciplinarna ekipa ispitivala metod i dalje radila u for-mulisanju škole.

Silva metod kao i većina spiritualnih sistema, predstavlja kompilaciju metode kontrole uma, metode autosugestije Emila Kuea, Transcendentalne meditacije, samoisceljenja Marfija Gardnera. To je univerzalan sistem, namenjen svim ljudima bez obzira na obrazovanje, pol, religijsku ili nacionalnu pripadnost, što izmedu ostalog važi i za sve spiritualne sisteme. Potrebna je samo vera, upornost, marljivost u vežbanju i kako obećavaju predavači, rezultati neće izostati.

Silva metod se zasniva na nekoliko različitih vežbi kojima učenici ovladaju na kursu Silve. Nakon uvodnog predavanja pre-lazi se na prvu vežbu, (koja je na izvestan način i osnov za sve ostale) jednu vrstu meditacije koja dovodi do izmenjenog stanja svesti. Za razliku od pasivne meditacije, kojom treba na početku ovladati, aktivna ili dinamička meditacija omogućava da učenik

66 Ekstra senzorna percepcija.

samostalno rešava probleme, što je osnovni cilj ovog metoda. Meditiranje se sastoji u tzv. penjanju na alfa nivo. Alfa stanje mo-zga se najednostavnije opisuje kao stanje neposredno pred spava-nje tj. utonuće u san, ili neposredno pre buđenja.67 Mozak dece, smatraju oni, neprestano funkcioniše u alfa stanju, zato su deca sposobnija za učenje. Jedna od blagodeti alfe i za odrasle je upra-vo mogućnost bržeg i efikasnijeg učenja. H. Silva je preuzeo iz Transcendentalne meditacije "teorijski okvir" vezan za alfa nivo uma. Međutim, za razliku od T. M. gde je postizanje ovog nivoa samo sebi svrha i omogućava izuzetnu smirenost, jača imunološki sistem, reguliše krvni pritisak, anulira stres itd. Silva obećava da se uvežbavanjem (svesne) kontrole uma na Alfa nivou mogu isko-ristiti latentne sposobnosti, "funkcionisaćete jasnovido68 kad god to poželite, stupajući u dodir sa Višom inteligencijom".69 Latentne sposobnosti podrazumevaju razvijanje posebnih čula ili moći koje su nekad bile poznate samo posvećenima. Programiranje funkcio-nisanja na Alfa nivou se obavi na seminaru. Polaznik ili učenik nauči da kasnije mentalno funkcioniše na Alfi i otvorenih očiju kad god se za to ukaže potreba. Nakon perioda vežbanja stiče sposobnost da npr. tehnikom tri prsta odmah pređe u alfa stanje.

Meditacija je prvi korak u kontroli uma. Tehnika meditacije (dostizanje meditativnog nivoa uma) u okviru Silva metoda izgleda ovako: Zauzeti odgovarajući položaj (stvar izbora, va-žno da je udoban i opuštajući). Zatvoriti oči i usmeriti pogled

67 Naučno su ustanovljene promene u aktivnosti mozga koje se mogu registrovati elektroencefalografom. Na primer, mozak vibrira, kad smo budni i u svakodnevnoj aktivnosti oko 20 puta u sekundi (frekvencij a od 20 herca), kad smo opušteni i pospani vibracije su od 7 do 14 ciklusa u se-kundi (alfa stanje). Teta i delta nivo dostižemo u trenucima dubokog sna.

68 Jasnovidost definišu kao sposobnost da se u subjektivnoj dimen-ziji otkrije i ispravi neki problem.

69 Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, Silva metod, Beograd, 1994, str. 21.

pod uglom od 20 stepeni naviše.70 Zatim polako, odbrojavati od 100 unazad prema 1, koncentrisano. Metod za izlazak iz nivoa

je mentalna formulacija: "Dok odbrojavam od 1 do 5 polako ću izlaziti, biću potpuno budan i osećaću se bolje nego ranije...."

Dok borave na meditativnom nivou učenici u početku vežbaju vizuelizaciju. Ona je osnov Kontrole uma, osnov za mnoge tehnike koje će učenik kasnije koristiti. Potrebno je najpre "konstruisati" (zamisliti) mentalni ekran kao veliko bioskopsko platno locirano is-pred učenika...71 Na mentalnom ekranu će se pojavljivati sve ono što učenik vizuelizira, tj. stvara mentalnu sliku "već viđenog" ili u imaginaciji stvara sliku željenog. Potrebno je samo da imaginacija bude podstaknuta verovanjem, željom i očekivanjem i da se ciljevi tako vizueliziraju kao da ih praktikant trenutno doživljava. tj. proži-vljava, čuje oseća, dodiruje. Može se uočiti sličnost s nastojanjem da se kreiranjem i diskreiranjem u Ekskalibur tehnici utiče na stvar-nost. "Silvanci" veruju daje moguće reprogramirati neželjene navi-ke jer su u Alfi dostupni podsvesni programi ponašanja, koji se ovommetodommogu izbrisati i preobraziti u pozitivne programe.

Neću ulaziti u opise detalja raznih silva tehnika jer ovo nije priručnik za Silva metod, stoga ću ukratko opisati tehnike koje su moji ispitanici najčešće koristili. Inače Silva metod sadrži 14 mentalnih tehnika: tehnika kontrole snova, kontrole buđenja, kontrole budnosti, kontrole glavobolje, snova, tehnika mental-nog ekrana, memorijskih kuka, tehnika tri prsta, ogledalo uma, levitacija ruke, tehnika anestezije rukavice, tehnika čaše vode, kontrole navika, tehnika laboratorije.

Tehnika tri prsta, kao što sam već rekla, programira učenika da brzo uđe u Alfa nivo kad god je to potrebno, samo spajanjem

70 "Iz nedovoljno poznatih razloga i sama ova pozicija očiju će pod-staći mozak da stvori Alfu", ibid., 32.

71 Mentalni ekran se locira otprilike dvadeset stepeni iznad hori-zontalne ravni vida.

tri prsta. Verovatno se bazira na nekoj vrsti uslovnog refleksa. Koristi se u različite svrhe najčešće: za brzo učenje i postizanje bolje koncentracije kao i prisećanje informacija. Ispitanici je ko-riste i u svim situacijama koje su napete, izazivaju strah, nela-godnost, odnosno u svim situacijama u kojima je potrebno da kontrolišu svoje emocije.

Tehnika kontrole snova, omogućava praktikantu da nauči da pamti svoje snove, analizira ih i koristi u rešavanju problema. Dok je učenik na meditativnom nivoujire odlaska na spavanje, ponavlja mentalnu formulaciju tipa: "Zelim da zapamtim jedan san. Zapamtiću ga". San je potrebno zapisati ili u toku noći, (ako se probudi) ili ujutru nakon buđenja. Vežbanjem posle iz-vesnog vremena ova tehnika omogućava i rešenje problema u toku sna. Potrebno je da praktikant na meditativnom nivou, pre spavanja, razmotri problem i mentalnom formulacijom ga pro-gramira: "Zelim da imam san koji će sadržati informaciju kako da rešim problem koji imam na umu. Sanjaću takav san zapam-titi i razumeti".72 Ujutru ispita san i potraži njegovo značenje, "Ako se valjano samoprogramirate da razumete vaše snove, na-slutićete njihovo značenje. Slutnja je obično način na koji naša bezglasna podsvest komunicira sa nama."

Tehnika ogledalo uma, se najčešće koristi za rešavanje pro-blema i postizanje ciljeva onda kada je poznata trenutna situacija i cilj koji žele da postignu. Može da se koristi za sve vrste proble-ma i ciljeve bili oni emotivne, poslovne, ekonomske prirode. Mentalno se stvori ogledalo koje ima različite okvire: plavi okvir koji označava neželjenu situaciju ili neki problem, beli okvir ko-jim se označava željeno rešenje ili cilj (s tim što se zamišlja kao već ostvaren). Najpre se posmatra problem u plavom okviru ogle-

72 Hose Silva, Filip Mil, Silva metod kontrole uma, Silva metod, Beograd, 1994, 60.

dala, zatim se izbriše slika problema, pomeri okvir ulevo73, zame-ni okvir belim okvirom i posmatra rešenje ili ostvaren cilj.

Tehniku čaše vode, koriste obično u slučajevima kada ne znaju rešenje problema, kada su u dilemi kako da reše problem ili nemaju jasno definisan cilj (znači kada je učenik u dilemi, kada treba da neku situaciju bolje razume ili pak npr. pronađe izgubljen predmet). Potrebno je popiti pola čaše vode pre spava-nja, zatvoriti oči i mentalno formulisati: "Ovo je sve što treba da uradim da bih rešio problem koji imam na umu". Odgovor može stići ili putem sna ili nakon što ujutru popije ostatak vode uče-nik treba da obrati pažnju odgovor je uvek tu. On može biti sim-bolično izražen u npr. nakoj pesmi koju čuje ujutru, neki ko-mentar u autobusu itd. Robert Stoun pomalo volšebnu moguć-nost, za naše pojmove, objašnjava "Zato što ste vi sedamdeset do osamdeset procenata voda i zato što je ona programirana da pomogne ljudskoj inteligenciji".74

Viši seminari Silva metoda namenjeni diplomcima pružaju još "volšebnija" postignuća. Radi se o DČP, promenjen termin za ono što se obično u parapsihologiji naziva ESP (extra senzorna percepcija). U kontroli uma se zapravo radi o projektovanju sve-snosti tamo gde je željena informacija, DČP (delotvorna čulna projekcija - Effective Sensory Projection). Naime, desna hemis-fera ljudskog mozga, koja se inače veoma malo koristi odgovorna je za kreativnost, intuiciju. Silva metod treba da nauči polaznike da sinhrono koriste obe sfere mozga a posebno da ovu, desnu he-misferu maksimalno iskoriste i postanu jasnovidi tj. intuitivni. Na taj način, vežbanjem, polaznici se osposobljavaju da detektuju, tj. dijagnosticiraju bolesti i ljudima koje nikada nisu videli a koji su pri

73 Hose Silva je zaključio na osnovu istraživanja da na dubljim nivoi-ma svesti protok vremena se oseća kao kretanje s leve na desnu stranu. liudućnost, tako opažamo sa leve strane a prošlost s desne strane.

74 Robert B. Stoun, op. cit., 237.

tom veoma udaljeni. Međutim, ispitanici su uglavnom iskazivali iz-vesnurezervisanostpremaovom metodu, tj. ne koriste ga baš često u svakodnevnom životu. Silva metod ispitanici najčešće koriste u svakodnevnim, običnim situacijama: tehnikom tri prsta "prizovu" autobus GSB da što pre dođe, otklanjaju glavobolju uopšte svoje zdravstvene probleme, bolje se koncentrišu, brže i uspešnije uče (postoje posebne obuke za učenje stranih jezika), zatim za rešenje svakodnevnih životnih problema, poslovnih (na primer, za prona-laženje posla), emotivnih (programiranje za brak), i drugo.

Dragan Vujović, direktor Silva metoda za Jugoslaviju, osnovao je 1990. godine ogranak u Beogradu. Seminari se održavaju, pored Beograda u još nekoliko gradova: Subotici, Nišu, Novom Sadu. Sil-va metod, kod nas potpuno je identičan seminarima koj i se održava-ju u još 107 gradova širom sveta. Svaki diplomac može da obnovi svoje znanje na seminarima u bilo kojem gradu, besplatno. Za raz-liku od većine spiritualnih sistema u Beogradu koji su nastali kao rezultat rada naših učitelja, Silva je na neki način "dogmatska" onako kako ju je postavio njen tvorac bez izmena održava se svu-da u svetu. U tom smislu, predavači (učitelji) Silve su osobe koje moraju da zadovolje poznavanje ne toliko teorijske strane siste-ma, već pre svega prakse. Predavač znači mora da praktično kori-sti tehniku u svakodnevnom životu veoma često. Osim toga mora da položi psihotest i ima fakultetsko obrazovanje (kod nas su to uglavnom lekari, psihijatri). Predavači se obično regrutuju iz redo-va najzainteresovanijih polaznika. "Silva metod" organizuje razli-čite seminare, semosnovnog tu su i seminari za: odnose među lju-dima, za menadžere, sportiste, učenje stranih jezika i drugo. Veli-ki broj polaznika koji je završio ove seminare je veoma različite starosne strukture, dolaze uglavnom žene, različitog obrazovanja, međutim, preovlađuju oni sa srednjim i visokim obrazovanjem.

Silva metod je zapravo jedan od mnogobrojnih metoda koji stižu iz Amerike na Zapad a obećavaju praktikantu kontrolu nad sopstvenim životom. Oni predstavljaju jednu od varijanti popu-

larnih sistema "Samopomoći" i autogenog treninga po sistemu kako da budite sebi psihoterapeut, lekar, da budete uspešni, si-gurni, da kreirate svoj život.75.

1.8.4. Regresija u prošle živote: nije u pravom smislu reči spiritualni sistem. Ona se pre može tretirati kao jedna od tehnika u okviru sistema ili kao kvazi terapijska metoda. Deja vu isku-stva koja smo gotovo svi bar jednom imali u životu vezana za mesta na kojima nikada nismo bili, događaje, ljude, tumače se upravo kao iskustva koja nosimo iz prošlih života. Regresija u prošle živote temelji se na istočnjačkom verovanju u reinkarna-ciju i karmičku predodređenost. Veći broj ispitanika se izjasnilo da više veruje u reinkarnaciju nego u hrišćanski koncept "života na onom svetu". Jedan broj ispitanika je prošao kroz regresote-rapiju smatarajući da je to neophodno u istinskom "radu na se-bi", da bi se čovek "očistio" od problema koje nosi iz prošlih ži-vota ili da bi ih spoznao. Večna pitanja: Ko sam ja?; Odakle do-lazim?; Zašto sam ovde? postavlja svaki istinski duhovni traga-oc, a kako sami kažu, jedan od mogućih odgovora nalazi se upravo u regresiji. Postoji nekoliko metoda regresije: hipnotička regresija, vođena meditacija, tehnika "hodanje po putu", Kristos tehnika, nehipnotička regresija, memento-regresivna integracija prošlih života.

Metod memento osmislio je Ž. Slavinski. On ističe njegovu egzaktnost i preciznost. Naime, terapeut koristi elektronske apa-rate kojima usmerava klijenta od jednog događaja do drugog, tragajući za događajima ili "odlukama" iz prošlih života koji se

75 Zapadno tržište a poslednjih godina i naše preplavljeno je knjiga-ma "kako": L. Hej, Kako isceliti duh i telo; E. Kue, Kako gospodariti sabom; B. de Anđelis, Kako voleti neprestano; Grinburg & Džekobs, Kako upropastiti sopstveni život-, Dr. D. Chopra, Savršeno zdravlje', L. Hej, Volite sebe, iscelite svoj život itd.

najviše reflektuju na sadašnji život klijenta. Memento dalje pru-ža mogućnost da se te negativne "odlike" prošlih života zamene novim i pozitivnim.

Kod nas se najčešće primenjuje nehipnotička regresija koja stiže iz Amerike oko 1990. god. Inače, ova metoda je nastala u periodu 1920-1930. god. kada je i priznata kao zvanična psiho-terapeutska tehnika. Tvorac Brajan Džeminson nehipnotičku re-gresiju u prošle živote razvija na osnovu hipnotičke regresije koju je, kao neuropsihijatar, primenjivao na svojim pacijentima.

Nakon seminara 1990. god. S. T.7 6 i S. Škorić počinju sa re-gresoterapijama u Beogradu. Uslov da klijent prođe kroz ovu te-rapiju je da veruje u besmrtnost i da oseća istinsku potrebu za saznanjima iz prošlih života a ne, na primer, samo radoznalost. Ispitanici se podvrgavaju regresiji najčešće usled nekog proble-ma i to pre svega, da bi stekli uvid u izvor problema koji je obično u nekom od prošlih života a ako je moguće i da bi prona-šli put ka eventualnom rešenju.

Terapeut mora i sam da prođe kroz niz regresija pre nego što se upusti u profesionalni rad. S. T se ne seća svih prošlih života koje je "videla" u regresiji. Smatra nebitnim šta ili ko smo bili u prošlom životu, važno je da u tom trenutku pomognu da shva-timo događaje u svom sadašnjem životu. "U međuvremenu sam naučila da gledam na svoje prošle živote kao na niz identiteta, to su neki određeni delovi čoveka. Bitno je zašto ti je potrebno to iskustvo, zašto si kreirao takav identitet. Upravo vezivanje tvog identiteta sa tobom je ono najbitnije".

Regresijom se klijent uvede tačno u onaj pređašnji život u kojem je nastao problem koji ga zatim prati kroz sve živote. Najčešće se klijenti spontano vrate u trenutak rođenja ili smrti. Prvi traumatski događaj u životu je rođenje. Klijenti ga obično

76 Za neke učitelje biće navođeni samo inicijali jer su oni na tome in-sistirali.

opisuju kao šokantan doživljaj, veoma bolan i hladan, osećaj odbačenosti. U trenutku rođenja se, kako obično tumače zago-vornici regresije, formira (ugrađuje) prvi podsvesni sadržaj u sa-dašnjem životu. Opisani doživljaj većine klijenata, regresija ob-jašnjava kao najbitniji za funkcionisanje u toku života. Na primer, svaki put kada doživimo slična osećanja, osećamo bol u stomaku, a to se povezuje sa bolom koji imamo nakon rođenja kad organi za varenje počinju svoju funkciju. Stanislava Škorić nastoji da klijente obavezno "provede" kroz trenutak i doživljaj smrti - napuštanja tela jer smatra da je oslobađanje straha od smrti uslov za oslobađanje od mnogih drugih strahova koji prate čoveka tokom života.

Spiritualni sistem koji razvija S. T. mogao bi se nazvati i re-gresijom u sadašnji život. U kreiranju ovog sistema iskoristila je neka znanja i iskustva iz nehipnotičke regresije, neka znanja iz tehnike meditacije, metode preporađanja, neke ideje od dijeneti-čara i sajentologa. Nastoji da formira jedan celovit metod u ko-jem postoji komunikacija s događajem. Osnovni cilj je "biti u kontaktu sa sobom" ostvariti integraciju, osećati se dobro "sa so-bom, u svom telu, životu". Osnovna tehnika je da osoba u udobnom položaju, držeći zatvorene oči, jednostavno posmatra šta se doga-đa u njenom telu. Šta se događa s emocijama, s mislima koje su fizičke reakcije tela. Većina spiritualnih metoda zanemaruje telo a favorizuje duh dok S. T. smatra to pogrešnim jer telo je tu, ono je naše realno ispoljavanje i treba ostvariti komunikaciju s njim.

S. Škorić pored regresije vodi i "Školu istine". Radi se za-pravo o jednoj psihoterapiji, koja je kako kaže osnivač škole, neograničena klasičnom formom i prilagođena uslovima i potre-bama vremena. Osmišljena kao škola razumevanja, podrazume-va pre svega razumevanje nas samih, naše materijalne i emotiv-ne strukture. S. Škorić nastoji da s učenicima ostvari jedan dru-gačiji pristup čoveku, njegovim potrebama, ciljevima. "Prilazi-mo sa sasvim drugog aspekta nama kao bićima, imamo druge

kriterijume šta je nama potrebno za naš razvoj, šta je prirodno stanje i prirodno pravo svakog čoveka. Pogrešno se misli da je normalno i čovečno biti nekad depresivan, patiti, biti bolestan. To nikako ne može biti prirodno. Moja škola upravo radi na tom kompletnom preobražaju. Kroz vežbe i praktičan rad učimo ka-ko da uzimamo emotivnu hranu tako da se najviše baziramo na svesnom udisanju i izdisanju kojim pomeramo svoj vibratorni nivo, dovodimo sebe u jedno kvalitetnije vibratorno stanje. Ako pravilno dišemo, znači pravilno uzimamo utiske, znači nema ru-žnih utisaka, nema ružnih reči, misli depresije, tuge, agresije." U okviru kursa učenici prođu i kroz grupnu regresoterapiju kao potvrdu večnog postojanja. Primenjuju se i već poznate tehnike meditacije, joge, ide se na otvaranje svesne svesti koja je u po-četku mala ali vremenom se pretvara u kvalitetniju svest koja postaje aktivna i u svakodnevnom životu.

Grupa učenika se spontano formira, uglavnom putem prepo-ruke. Svako radi konkretno na svom problemu, svi pričaju otvo-reno o sebi pred svima, stvaraju se prijateljstva. Kod učenika se razvijaju i neke latentne sposobnosti intuicija, vidovitost, otva-raju se neki do tada skriveni talenti. Neki učenici su počeli da slikaju, sviraju, promenili su zanimanje iako nisu imali prethod-no formalno obrazovanje.

1.8.5. Spiritualni sistem Milovana Miće Jovanovića: Na vi-zit karti ovog spiritualnog učitelja piše da je iscelitelj, bioener-goterapeut, radiestezista, psihoterapeut, kosmološki terapeut, učitelj duhovnog razvoja, čovek koji uspostavlja vezu s duhov-nim vodičem. U vreme kada je obavljeno istraživanje M. Jova-nović je svoju svestranost koncentrisao najviše na duhovni raz-voj učenika u školi koju je nazvao "Karma centar". Neću se ba-viti detaljnim opisom ove škole zato što je to urađeno u opštem delu o spiritualnim sistemima, izneću samo specifičnost ovog sistema. Akcenat obuke učenika je na uspostavljanju veze s du-

hovnim vodičem. On može da se "javi" kroz slike, glas, mental-ni šapat. Radi se zapravo o kontaktu sa svojim višim JA koje se različito naziva: anđeo čuvar, vodič, kosmički razum, kolektiv-no nesvesno. Više JA ili kolektivno nesvesno se nalazi u nesve-snom čoveka i to (pošto se nesvesno sastoji iz nadsvesti i pod-svesti) u nadsvesnoj zoni. Svaki učenik može da nakon obuke uspostavi ovu vezu a potrebno je da to želi, veruje i voli. Nasto-janja ove škole se temelje na verovanju u svemoć čoveka i neo-)',raničene mogućnosti njegove spoznaje". Ovladavanje tehni-kama ima za cilj da nesvesne sadržaje u kojima su koncentri-sune ove moći osvesti i prevede na svesni nivo čoveka.

Učenici su različitog obrazovanja "od nepismenih i polupi-sinenih do akademika i profesora univerziteta. Neki su čak tvrdili da oni to ne mogu, pa su ipak uspeli da čuju glas svog "Anđela fuvara". Pod vođstvom tog svog nesvesnog JA, neki od njih pišu ncki, slikaju.... Ulaze u neke druge realnosti", kaže Jovanović.77

1.8.6. Sistemi Slobodana Vekića: Spiritualni sistem Vekića |(i kako sam kaže alternativni način življenja koji je adekvatan m sve slojeve bića. To je spoj samorealizacije uz razvitak svih psiholoških potencijala. Nekoliko godina, do 1996. radio je u l'.rupi koja bi se uslovno mogla okarakterisati kao tantrički ori-jcntisana. "Ja nisam religiozan, niti joga ima veze sa religijom. Tnntra je amoralna. Ona je kod nas pogrešno shvaćena, obavije-na slojem mistifikacije da je u jednom trenutku proglašena kao individualna religija koja spaja boga i genitalije",78 Škola je do iiula imala 12 predavača, među njima je bilo psihologa i socio-loga. Na grupnim sastancima su razgovarali o veoma različitim

77 Tajne, br. 10, 1994, 13. S. Vekićje posle jednog napisau časopisu "Duga" imao problema

'' duljim radom jer je u javnosti bilo raznih priča o njegovom "tantrizmu". I)uga br. 1606, januar 1995,40.

pitanjima, vežbali tehnike, držali seanse kirtane79 i drugo. Do razlaza i prelaska na samostalni rad došlo je oko 1996. godine. Razlozi su višeslojni ali glavni razlog je neslaganje oko promo-tivnog ispoljavanja u javnosti. S. Vekić nikad nije želeo da ško-la izađe u javnost i da se omasovi.80 Već nekoliko godina radi potpuno samostalno isključivo individualno sa učenicima. Rad, časove i tehnike prilagođava od individue do individue. Na ča-sovima sa učenikom nastoji da artikuliše najbrži put kojim će učenik doći do sebe, pri tom je i to veoma individualno, ne po-stoji jendoobrazni model za sve koji se pokazao opravdanim, da bi mogao da ga primenjuje na sve učenike.81 Većina ljudi nije sposobna za duhovni rad na sebi, oni ne mogu da se promene i takve S. Vekić naziva "Dr" (doživotni rob). O tome svedoči i podatak da nedeljno upozna osam novih učenika a godišnje u proseku inicira samo pet. Inače inicijacija se sastoji u davanju spiritualnog imena i mantre. U početku je to bila ritualizovana inicijacija.

Učenici su uglavnom intelektualci, muzičari, slikari, vajari, fotografi. U početku rada njegovu grupu je činilo 69 žena i 5 muškaraca, trenutno radi s 35 muškaraca i 25 žena.

Razlozi zbog kojih se učenici upuštaju u spiritualni "rad na sebi" su veoma različiti, individualni. Bilo je primera da su ljudi prišli duhovnosti iz najprozaičnijih razloga, kao što su bolovi u kičmi, bubrezima. Veliki je broj onih koji imaju neke životne probleme kao i onih koji dođu samo iz radoznalosti. "Ja sam na-učio da otkrijem njihove motive, onda mogu da u nekom dru-gom vidu pomognem, da ga ta nova dimenzija razvoja ispuni vi-

79 Gmpno pevanje mantri i kirtana - tekstova pesama na sanskritu. 80 Njegov prijatelj je npr. osnovao društvo za svetost življenja ali on

nikada nije postao njegov član jer je protiv bilo kakvog sledbeništva. 81 S. Vekić ne smatra sebe ni učiteljem ali složili smo se da ga u ne-

dostatku adekvatnijeg termina odredim kao takvog.

še nego što je on tražio i očekivao," kaže učitelj S. Vekić. Način svog rada je osmislio nakon dugogodišnjeg proučavanja zapad-nog, a zatim, isključivo istočnog okultizma. Izbacio je sve ritua-lizovane aspekte, one koji nude isključivo efekte, kao i ostale elemente koji ne mogu da se prilagode našim uslovima života. Učenik ne mora da potpuno promeni svoj ustaljeni način života, treba da promeni sebe, u okvirima u kojima je i do tada živeo. To znači ne mora da, na primer, postane vegetarijanac, ostavi pušenje ili meditira u tačno određeno vreme.

Svoj spiritualni odnos s učenicima S. Vekić procenjuje kao spiritualno prijateljstvo. Ljudi dolaze godinama, nema autorite-ta, nema sledbeništva ni hijerarhije. Ravnopravnost se ogleda i u ravnopravnom dijalogu koji učitelj često vodi sa svojim učenici-ma. Bitna odlika dobrog učenika je da postavlja pitanja. Kao re-zultat zanimljivih razgovora s učenicima nastala je knjiga "Ži-vot je sada, razgovori sa Sahom".82

Učenici uspevaju da razviju i latentne sposobnosti ali nakon inicijacije od njih se očekuje odgovornost. Onog trenutka kad učenik proba da iskoristi okultne sposobnosti koje je stekao preko učitelja, on ima prava da mu ih oduzme. Moja znatiželja oko de-taljnijeg opisa samih sposobnosti, naročito moći učitelja da ih oduzme ostala je nezadovoljena, samo na odgovoru "Ne mogu da ti to kažem i objasnim. Reč je o dobrom tajmingu između ener-getskog dejstva i vremena kad se radi i psihološkog stanja čove-ka. Zato sam, između ostalog i proglašen za crnomagičara".83

82 Privatno izdanje, Beograd, 1996. 83 S. Vekić sve informacije o sebi u štampi ocenjuje kao potpuno

netačne. Ne bih se upuštala u pitanja da li se radi o tantrističkoj sekti i koji su motivi ovog učitelja jer to nije relevantno za moju knjigu. Ne-gativna ocena rada škola za duhovni razvoj koja se može sresti u medi-jima gotovo uvek se zasniva na svedočenju "žrtve". Tako je i u ovom slučaju jedini argument svedočenje devojke koja je bila njegov učenik. Duga, br. 1606,7-20. januar 1995, Beograd, 40.

1.8.7. Tarot Maja Mandić (diplomirani psiholog) je jedan od poznatijih

učitelja u krugovima koji se interesuju i bave okultizmom u Beogradu. Vodi seminare iz nekoliko oblasti spiritualnog raz-voja, to su pre svega: Tarot kursevi (početni, viši permanentni) zatim, kurseve regresije i astralne projekcije, rad sa snovima84, redove ljubavi.85 Radi i kao supervizor za individualni rad s tarotom. Put njenog duhovnog samorazvoja ne odudara od ide-altipskog opisa učitelja koji sam već dala. Interesovanje u mla-dosti za sve okultno i mistično zadovoljavala je čitanjem lite-rature: knjige Slavinskog, Kastanede. Kao i svi budući spiritu-alni učitelji i većina učenika Maja Mandić se upušta u traganje preko astrologije, parapsihologije, magije, analize snova, astralne projekcije, joge, zena, bogate okultne literature iz ovih oblasti, uglavnom primenjujući pročitano na sebi. U svo-joj knjizi "Ključevi Arkana", upravo govori o svojim prvim koracima u okultizmu, strastima, euforičnom oduševljenju, pr-vim uspesima i još većim razočarenjima nakon neuspeha. "Shvatila sam gde sam grešila i kako sam postala hodajući zbornik konfuznih i površnih delova raznih okultnih sistema, od kojih ni jednim ne vladam, a ni jedan ne poznajem dovolj-no dobro". Poučena lošim iskustvom savetuje "Odaberite je-dan sistem i držite se samo njega kao "pijan plota", sve dok ne budete sigurni da ste potpuno usvojili teorijske postavke i po-

84 Ova tehnika koristi rezultate geštalt-terapije, jungovske analitič-ke psihologije i nekih novih pravaca. Cilj je da se snovi iskoriste kao izvor samoposmatranja vođstva i ličnog preobražavanja.

85 Polazna teza je da moć ljubavi, kreativnost, životna energija, tre-ba da teku od predaka. Ovaj univerzalni tok je prekinut usled bolesti, nesreća, porodičnih tajni. U reklami za ovu isceliteljsku tehniku (kata-Iog "Esotheria" za leto 1998) navodi se njen cilj: da pomogne poveća-nju ljudskih sposobnosti u otklanjanju barijera koje stvaraju problemi u ličnosti, porodici i duhovnom razvoju.

stigli napredne praktične rezultate".86 Od slučajno pročitane knjige Petra Vasiljevića, Tahutijeve tajne, inače knjige o Kro-ulijevom Tarotu, počinje traganje u ovoj oblasti. Maja Mandić je jedan od retkih okultnih tragalaca koji je uspeo da ne samo ovlada Kroulijevom knjigom Tota, priručnikom za teorijsko upoznavanje sa TOT, tarot špilom već i svojom okultnom ima-ginacijom i kreativnom sintezom Kabale postane jedan od ret-kih pravih učitelja ovog zaokruženog sistema za duhovni sa-morazvoj. Razvila je nekoliko tehnika samostalno kao što su "Strela", "Hram", kreirala je i ritual ceremonijalne magije "Se-dam zvezda".

Tarot je inače, naziv za evropski špil karata, izuzetne sim-bolike, kako smatra K. G. Jung, predstavlja arhetipske simbole preobražaja.87 Poreklo Tarota nije poznato88, prvi špilovi poti-ču iz XIV veka. Cigani su ga od XV veka koristili u proricanju sudbine tako da i danas, nedovoljno upućeni, vezuju tarot is-ključivo za vračanje i proricanje. Oduševljenje Tarotom karak-teristično je za hermetičare XIX veka koji su tarot karte kori-stili i kao predmet meditacije. Za tarot je kao i za mnoge okultne sisteme, karakterističan sinkretizam. Naime, polazeći od Kabale tarot kompilira ideje i teorijske postavke gnostici-zma, staroegipatsku mudrost, hermetiku, alhemiju i drugo.

Špil Tarot karata se sastoji od 78 karata i to Velike arkane čine 22 karte a male arkane 56 karata, razvrstane u četiri boje.89

Postoje veoma različiti špilovi tarot karata. Razumljivo je da se

86 Maja Mandić, Ključevi Arkana, praktični priručnik za Kroulijev Tarot, Esotheria, Beograd, 1994, 18.

87 Neki psiholozi smatraju da su slike Tarota zapravo odraz arhetip-skog kolektivno nesvesnog.

88 Poreklo Tarota vezuje se za: drevni Egipat, E. Levi smatra da je hebrejskog porekla, neki ga vezuju za paganske tradicije, zatim, da je na-stao u Italiji u XV veku itd.

89 Od malih arkana verovatno potiče i špil savremenih karata za igru.

tokom istorije tarot menjao ne samo u svom dizajnu već i u sim-boličkim tumačenjima. Okultni špilovi nastaju u okviru herme-tizma u doba renesanse. Važe za najlepše dizajnirane i jedine pružaju komentare i uputstvo za upotrebu. Brojna tumačenja ta-rot karata, naročito okultista, se veoma razlikuju, tako da jednu te istu kartu, na primer, Mesec tumače: označava pad duha u svet matrije (kako tumači Papus), karta osećaja i intuicije (B. Batler) ali i našu sklonost da se predajemo iluzijama, snovima i predrasudama. Sunce je simbol radosti buđenja duše (Papus), svesti (A. E. Vajt), simbol uspeha, može da znači i prosvetlje-nje-neposrednu spoznaju istine. Pomenula sam da se tarot kori-sti i kao predmet meditacije odnosno kao sistem za duhovni sa-morazvoj, međutim, najširu primenu i danas ima u proricanju sudbine. 0 Neke metode Maja Mandić opisuje u svojoj knjizi a koriste se na primer: za dobijanje odgovora na konkretna pitanja (otvaranje "tri karte"), odnosno saveti za rešenje određenog pro-blema (otvaranje "15 karata" ili otvaranje "rešenje problema"), određene karte simbolički govore o našim emocijama, druge o materijalnoj strani - posao, novac, o našim impulsivnim reakci-jama, otvaranje srodne duše pokazuje kakav je odnos s osobom suprotnog pola; otvaranje "naredni životni cikius" ima za cilj da otkrije buduće događaje. Svaka od Velikih arkana u toku prak-tične obuke povezana je s nekim praktičnim tehnikama i s po-menutim otvaranjem. Praktikuju se i rituali kao veoma moćna tehnika koja omogućava razvijanje i kanalisanje kreativne ener-gije i imaginacije u grupi. Kao što sam napomenula Maja Man-dić je sama osmislila i kreirala neke rituale. "Ritual obuhvata re-či, magijske formule, igru, simboličke pokrete i radnje. Učenik na ovaj način stupa u kontakt sa odabranim energijama i simbo-

90 Neki poznavaoci ga ne prepomčuju jer veruju da je veoma mo-ćan pa može i uticati na sudbinu, naročito se ne preporučuje gledanje drugome.

lima. Stoga ritual nije samo drama, već utiče na veoma dublje nesvesne slojeve ličnosti".91

Pomenute Arkane u Tarotu simbolički predstavljaju arhetipo-ve, znači pretpostavljeno iskustvo celog ljudskog roda koje se na-lazi sakriveno u nesvesnom, zato se koriste za buđenje duhovnih uvida kao jedna od tehnika u spiritualnom razvoju individue. Pro-laz kroz određene arkane takođe predstavlja mogućnost da se pro-širivanjem svesti, uz oslobađanje energije različitih arhetipova, učenik oslobodi nesvesnih iracionalnih sila i lažnih iluzija o sebi. To je jedan od puteva, već pomenutog procesa individuacije koji vodi do samospoznaje (dostizanja Jastva).

Pomenuću još nekoliko škola i sistema u Beogradu ali se ne-ću detaljnije baviti njihovim radom. Namera mi je, naime, samo da ukažem na njihovo postojanje.

SAI Centar za univerzalni duhovni razvoj i obrazovanje je kao ciljeve postavio: uspostavljanje duhovnog jedinstva svih jugoslovenskih naroda i naroda sveta, približavanje duhovne nauke čoveku, izgradnja društvenih odnosa na principima mi-ra, ljubavi, poštovanja itd.92

Udruženje građana za univerzalni duhovni preporod je zapra-vo ogranak Nacionalne federacije duhovnih iscelitelja (NFSH) s kojom su uspostavljali "duhovni most" u oktobru 1994. Pod nazi-vom "Duhovno ujedinjenje nacije za mir i samo mir u Jugoslavi-ji", sa ciljem da zajedničkom pozitivnom energijom utiču na rat u bivšoj Jugoslaviji. Praktično su sprovodili vođenu meditaciju/ molitvu, navodno prihvatali duhovne energije i sprovodili ih u sva krizna mesta bivše Jugoslavije izgrađenom svetlosnom mre-žom, kako stoji u programu ove "manifestacije".93

91 Maja Mandić, op. cit. 237. 92 B. Đurđević Stojković, Lovci na duše, izdanje autora, Beograd,

1997. 100. 93 Tajne, br. 9,1994, Beograd, 47.

U Beogradu je registrovano i "Udruženje za proučavanje i primenu puta potpune duhovne samorealizacije sistemom "prak-sa istrajne molitve", zatim "Akademija za duhovni samorazvoj" ili samousavršavanje, (aktivno je radila od 1991-1995). Iako sam obavila intervju s Predragom Nikićem - energoterapeutom, inače osnivačem ove Akademije, s obzirom da je "njegova pri-ča" bila potpuno kontradiktorna informacijama koje sam priku-pila o radu ove škole u raznim časopisima, neću se detaljnije upuštati u rad "Akademije". Na osnovu informacija koje sam dobila od P. Nikića, napomenuću samo da rad ove škole podse-ća na rad "Instituta za harmonični razvoj čoveka", Georgija Iva-noviča Gurđijeva.94 Naime, u okviru Akademije organizovana su predavanja iz različitih oblasti: kultura govora, joga vežbe, predavanja o večnim pitanjima Ijubavi i istine, međusobnih od-nosa ljudi i drugog.

2. Etnografija neuobičajenog

Popularna okultna i parapsihološka literatura obiluje svedoče-njima o paranormalnim iskustvima. Zanimljiva za čitanje ona "hrani" one koji su prijemčivi za čudno, magično ili koji intuitiv-no osećaju postojanje druge realnosti iako se iskustveno nikada nisu uverili u to. Međutim, nisu se uverili ni u suprotno.

Parapsihologija nije uspela da pokaže i dokaže postojanje ovih fenomena osim da ukaže na njihov statistički značaj. Neki autori, kao npr. biolog Lajl Votson zagovaraju paraantropologi-ju. Šta bi paraantropologija trebalo da pruži osim da prikupi, opiše, katalogizuje i klasifikuje neobične događaje u različitim kulturama, što bi se moglo podvesti pod etnografiju neuobičaje-

94 U Beogradu postoji izvestan broj sledbenika ili "simpatizera" uče-nja Gurđijeva.

nog, autor nije nagovestio. Da li je antropolog Karlos Kastaneda zapravo savremeni paraantropolog? Da li bi nedoumice oko autentičnosti njegovih dela time bile razrešene?

Suočiti se s ljudima koji su imali ovakva iskustva veoma je neobično i otvara niz pitanja: Kako se odnositi prema iskustvima astralnih putovanja, pisanja po diktatu kosmičke inteligencije, do-življajima drugih svetova, materijalizaciji, doživljajima prosve-tljenja?; Da li ipak postoji neki neotkriveni način da se naučno potvrde svedočenja koja su toliko shčna kako u različitim vreme-nima tako i na različitim prostorima?; Šta je to što ih toliko održa-va da i danas postaju aktuelni u našoj sredini? Da li su svedočenja ljudi koji su imali ovakva iskustva jedina i doslovna potvrda da čovek poseduje neku latentnu želju da prekorači granice uobičaje-nog poimanja vremena i prostora ili su u pitanju latentne sposob-nosti koje zaista "spavaju" u nama a nauka nije još uvek iznašla načine da ih potvrdi ili defmitivno opovrgne? Kako ostati u okvi-rima jednog očekivanog naučnog, antropološkog konteksta, i ne zakoračiti u onaj primamljivi paraantropološki?

Iskazi ispitanika su najveća vrednost za jednog antropologa. Polazeći od ovog stava nastojala sam da ovakvim iskazima pri-stupim s razumevanjem i poverenjem ali i s potrebnom dozom kritičnosti i analitičnosti prema značenjima koja sami ispitanici pridaju tim iskustvima, kao i prema društvenim i kulturnim konstrukcijama.

Neki ispitanici su ova neuobičajena iskustva imali pre nego što su počeli da se interesuju za okultno i mistično.95 Naime, ta is-kustva su bila inicijalna kapisla za otiskivanje u nepoznato i okultno. Potreba da objasne doživljaje, pre svega sebi, navela ih je da dalje tragaju i rade na svom duhovnom razvoju. Konkretno

95 Dva ispitanika s iskustvom astralne projekcije, pre toga nikada ni-su čuli za taj pojam dok je jedan izjavio da js čuo za astralnu projekciju ali da je za njega to bio "mutan pojam kao vanmaterična trudnoća".

radilo se o iskustvima astralne projekcije, vizijama, telepatiji, vi-dovitosti. Mada bi bilo veoma zanimljivo opisati svaki pojedinač-ni slučaj, iz razumljivih razloga, zadržaću se samo na opisu zajed-ničkih karakteristika (uz opis najinteresantnijeg slučaja) više isku-stava astralne projekcije, prijema poruka i prosvetljenju.

Doživljaj astralne projekcije: Doživljaj astralne projekcije nije izazvan nekim posebnim okolnostima, prethodila mu je obično neka duža zaokupljenost mislima, u jednom slučaju de-sio se u toku seksualnog odnosa. Svi se slažu da ga je teško opi-sati. Naime, u jednom trenutku osoba konstatuje osećaj kao da lebdi a zatim ugleda svoje telo u situaciji u kojoj se nalazilo na početku doživljaja. Oseća zbunjenost i strah i kako doživljaji putovanja počinju da se nižu to se pretvara u jedan veoma lep i izuzetan osećaj. Nakon povratka u fizičko telo svestan da se do-godilo nešto neobično pokušava da nađe objašnjenje. Opisi sa-mih putovanja su potpuno različiti i individualni, od putovanja kroz vreme i prostor sve do trenutka stvaranja planete i prvih tragova života, do nekih nepoznatih događaja za koje ispitanici kažu da su se zaista i dogodili kasnije. U jednom slučaju ispita-nik je u toku doživljaja imao pored sebe "svedoka" koji je opi-sao šta se za to vreme događalo s njim tj. njegovim telom. Nai-me, "rekla mi je da sam se ja u jednom trenutku ohladio i pričao jedno deset minuta jezikom koji ona ne razume a i ja ga u nor-malnom stanju nisam znao".96

Iskustva astralne projekcije, "poznavaoci" paranormalnih fe-nomena i okultisti objašnjavaju posebnom šemom strukture uni-verzuma pa samim tim i čovekove strukture. Postoje planovi eg-

96 Radi se o slučaju, kako bi parapsiholozi rekli, ksenoglosije tj. sposob-nosti da osoba nesvesno koristi jezik koji ne zna u uobičajenim okolno-stima. Jedan od mnogobrojnih primera opisan je u, Lajl Votson, Iza su-perprirode, novi naučnipogled na natprirodno, Beograd, 1996, 195.

/.istencije, odnosno planovi svesti, tj. nivoi na kojima svest lunkcioniše. To su: materijalni (fizički-ftzičko telo), astralni (ustralno telo), mentalni (duša), spiritualni (duhovno telo). Astralni plan je iznad fizičkog i tu "vlada" čista energija. Pripa-daju mu emocije, imaginacija, psihičke slike. Sve što se događa nu višim planovima prethodno se uobliči na astralnom s kojeg prelazi na materijalni, ftzički plan tj. ostvaruje se. Na temelju ove ideje "logički" su zasnovani magijski rituali i spiritualne tehnike. Naime, one se sastoje u ulivanju određene količine psi-hičke energije u astralne forme koje se zatim ostvaruju na fizič-kom planu. Na taj način se objašnjavaju svi navedeni fenomeni. Na primer, vidovitost se zasniva na prodoru u astralni plan s ko-jeg se dobijaju sve informacije nedostupne našim čulima. Astralno telo se prožima sa fizičkim telom, ono je samo od mnogo suptilnije materije i u normalnom, budnom stanju ono se ne može videti. Do prirodnog razdvajanja dolazi u periodu sna kada astralno telo lebdi nešto malo iznad fizičkog.97 Do razdva-janja može doći i u slučajevima bolesti, alkoholisanog stanja ili pod uticajem nekih droga.98 Okultni sistemi nastoje da različi-lim tehnikama izazovu i kontrolišu ovo vantelesno iskustvo. Is-pitanici tvrde da su radom na svom spiritualnom razvoju to us-peli da postignu. Sada ga smatraju jednim "normalnim" isku-stvom koje su "spoznali" i kojem ne treba pripisivati prevelik značaj na putu duhovnog razvoja.

97 Doživljaj astralnog tela, putovanja možda govori o želji za živo-tom na "onom svetu."

98 Prim. Dr Tihomir Jovanović, nekoliko godina direktor urgentne psihijatrije "F"odeljenja u bolnici "Laza Lazarević", ispitivao je sluča-jeve paranormalnih iskustava. "Moj stil rada je da ih sve pažljivo saslu-šam, a onda na osnovu pojedinih parametara zaključim da li govore istinu ili ne, da li je ono o čemu pričaju realnost ili mašta ili plod bole-snog uma". Pored pacijenata s paranoidnim psihozama ova iskustva su imali i potpuno normalni ljudi. Tajne, br. 10, Beograd, 1994,47.

Prijem poruka iz viših dimenzija: Mića Jovanović je, zajedno s koleginicom Marijom Reić, kao rezultat komunikacije s Ko-smičkim razumom, Hristom, (za)pisao i izdao četiri knjige." U knjizi Seme kosmičkog znanja navodi da je primio Hristove poru-ke, "Dana 22. 02. 1992. god. oko 22 sata i 50 minuta, telepatski sam primio sledeće sadržaje "Ja sam Isus Hrist, sin božji, želim da prenesem čovečanstvu neke poruke od opšteg značaja".

Telepatski prijem poruka, prijem poruke slušanjem glasa, putem vizije, automatsko pisanje (božanska objava)100 poznati su načini za uspostavljanje komunikacije s višim bićima (jed-nom nefizičkom realnošću koja se različito naziva ali uvek od-nosi na jedno te isto): Bogom, Apsolutom, Kosmičkim razu-mom ili inteligencijom, Prvobitnom prazninom, kako u religiji tako i u okultizmu. Naime, Mojsije i Muhamed su primili bo-žansku objavu, pomenula sam da je Alister Krouli (1904) po di-ktatu kosmičke inteligencije Aivaz (Aiwass) napisao "Knjigu zakona", Majkl Bertio (Gnostička crkva) od iste kosmičke inte-ligencije primio je okultni tekst "Knjigu Neona".

Na sličan ili isti način (za)pisan je veliki broj knjiga u Americi, pomenuću: klinički psiholog Helena Šekmen "Kurs čuda" u tri to-ma - izdiktirao glas koji je tvrdio da je Isus Hrist; Džejn Robert, 20 knjiga po nalogu bestelesne inteligencije Set.101 Osim bogate izda-vačke delatnosti komunikacija sa višim inteligencijama ili kako se popularno naziva čeneliranje102 u Americi prerasta u pravi medijski

99 Seme Kosmičkog znanja. I i II - Hristove poruke, zapisivali M. Jovanović i M. Rejić, Stručna knjiga, Beograd, 1993.

100 Često je to kombinacija navedenih načina. 101 Tajne, br. 32,1990, 18-19. 102 Čeneliranje (channeler - čeneler) je primanje spiritualnih poru-

ka, obično, mada ne mora biti u izmenjenom stanju svesti. Razlika iz-među medijuma i čenelera je često nejasna. Medijum bi trebalo da bu-de posrednik između ljudi i duhova, dok čeneler ostvaruje vezu i prima

doživljaj pred mnogobrojnim auditorijumom.103 U bivšoj Jugosla-viji 1980. godine majstor Leo (pseudonim) iz Banja Luke nakon intenzivne meditacije na stihove "Knjige zakona" uspostavio je medijumski kontakt s Ajvazom i primio okultni tekst H-l.104

Psihologija ovaj fenomen objašnjava kao jedan od načina da se nesvesno oslobodi nagomilanih sadržaja i psihičke energije vezane za određenu temu ili problem.

Moderna YU verzija čenelera je, već pomenuti, Milovan Mi-ća Jovanović. Kao što sam već rekla, (za)pisao je nekoliko knji-ga telepatski ili slušanjem glasa "u kontaktu sa Kosmičkim ra-zumom, Svetlošću ... sa Hristom".105 Autor napominje da iako zapisi liče na mnoga religiozna učenja treba ih shvatiti kao pod-sticaj za duhovni razvoj i samospoznaju. O kakvim porukama se zapravo radi? Prva poruka upućena je svim Srbima: "Dragi mo-ji, u vama klija seme naroda koji može biti izabran. Božjom vo-ljom i ljubavlju, ta vam je uloga planom odavno poverena. U ci-lju ostvarenja ove uloge morate imati ispravan odnos prema tvorcu i njegovim zakonima. Treba da popravite svoje među-sobne odnose, da se više volite i pomažete jedni drugima".106

Ovu Hristovu poruku zapisivač u predgovoru tumači da nismo izabrani zato što smo više voljeni od drugih, već zato što Bož-jom voljom i planom imamo odgovorne i važne zadatke koje moramo da izvršimo na prelasku u Novo doba.107

preko kanala i to s višim spiritualnim bićima. Bitno je da su informaci-je koje on prenosi od opšteg značaja za čovečanstvo.

Džek Parsel npr. nastupa uživo pred mnogobrojnim gledaocima i stupajući u trans iz njega progovara Lazaris.

104 Salihović E., Staza gnostičke svetlosti, Beograd: Esotheria, 1994,40. Seme Kosmičkog znanja, Hristove poruke, knj. 1, zapisivali Milo-

van Mića Jovanović, Marija Reić, Beograd: Stručna knjiga, 1993. XVII. 106Ibid„ 5. 107 lbid., 18 , "O knjizi".

Pomenuću ukratko tematski okvir poruka koje nam upućuje Hrist kroz komunikaciju s M. Jovanovićem: zašto i kada su stvorena nefizička tela, o ishrani, kako komuniciramo, priče o savesti, kosmički zakoni, o modelu zla, grehu i odgovornosti, o lečenju, život i smrt, moj život i zadaci, na zemlji, o magiji, sti-mulativna sredstva za duhovni razvoj i drugo. Primetiću da se radi uglavnom o iskonskim pitanjima, s tim što su interpretirana u savremenijoj pristupačnijoj formi.

Nakon što je čuo glas "duhovnog vođstva" i pesme "odo-zgo", "Ljubav Kosmosa", drugi važan događaj u njegovom ži-votu odigrao se jedne noći kada je na slici Deve Marije video li-kove svetaca i Hrista. Vizije su predskazale, između ostalog, i brojne događaje koji su usledili u našoj zemlji.108

Prosvetljenje: Pojam, iskustvo, prosvetljenja109 kojem teže i neki savremeni spiritualni kultovi oduvek je bilo teško opisati i definisati. Poznato je da Buda nirvanu određuje kao "izbavljenje", krajnji cilj i oslobađanje od patnje. Prevazići nivo uobičajenog is-kustva, prevazići svetovni život ograničen iluzijom (maya) i do-stići par excellence apsolut, nivo neuslovljenosti, blaženstva, slo-bode. Dostići nirvanu može značiti umiranje za profani život i ra-đanje u jednom drugom svetu koji je teško defmisati.

Pitanje prosvetljenja za neke ispitanike se pokazalo kao najte-že, ne u smislu da nisu znali čemu teže, već da je to bilo teško formulisati i izreći. Jedan učitelj spiritualnog sistema (istočnjačke tradicije) kod nas S. Vekić definiše prosvetljenje kao "iskustvo nedostatka iskustvenika". Pored svih ograda o neiskazivosti isku-stva prosvetljenja, ukratko ću opisati doživljaj ovog ispitanika kao najsadržajniji i najzanimljiviji od svih koje sam prilikom ispi-

108 Tajne br. 10, 1994, 12. 109 Sama reč asocira na postojanje mraka koji treba osvetliti, čime

bi se omogućilo i njegovo bolje "sagledavanje".

tivanja dobila. "Četiri meseca sam radio Sadanu. To je spiritualna disciplina koja se svakodnevno sprovodi, povezana po slojevima na koju oblast deluje. Tako neke tehnike deluju na telo, čula, energetski kvantum, zatim tehnike koje otvaraju nesvesno. Tehni-ke koje su vrlo rizične stoga što stvarnost koju tada percipiraš nije stvarnost na koju si navikao. Efekti su bili: prestao sam da jedem, spavam, svakog dana sam se pitao da li je sve to stvarnost, i to sve na osnovu svakodnevnih situacija koje su apsolutno iracional-ne. To je trajalo 71 dan, završio sam sa 48 kg. Na primer, kad bih sedeo pored nekog u autobusu dolazilo je do provale osećanja čo-veka pored mene. Gavrani, veverice su mi prilazili. Vidovitost. Najteže je opisati iskustvo: da vidiš sve u vidu tačaka kao poenti-listi.110 Posle četiri meseca jednog jutra desilo mi se nešto što podseća na opis prosvetljenja." Moje pitanje je bilo kako to da ni-je siguran da se radilo o prosvetljenju? "Zato što mi nije bitno. Nakon iskustva probuđenja skroz si dezorijentisan kao da ti je psihološki koren isčupan iz sredine. Ja znam ko je probuđen. Ono što sam tad pokušavao, ja sam imao 4 puta to iskustvo, iskustvo nedostatka iskustvenika, to je prosvetljenje, tako sam ga deftni-sao. Osećao sam se kao satelit, ni tamo ni ovamo trebalo mi je ne-ko uzemljenje. To je bila psihička samoća, sve tehnike sam odba-cio." Kako ispitanik kaže, teško je opisati sam trenutak, sve je in-dividualni doživljaj. Vivekananda je doživeo prosvetljenje tri da-na pre smrti, znači sve je napisao neprobuđen.

Kao što ni ovaj ispitanik nije siguran da se radilo o prosve-tljenju, to se može reći i za većinu učenika orijentisanih ka is-točnjačkoj tradiciji. Naime, neki smatraju da su određena isku-stva imala elemente kojima se obično opisuje prosvetljenje ali

110 Poentilizam - pravac u novijem slikarstvu koji teži da očuva prvobit-nu jasnoću i čistotu boja, i zbog togane stavlja na platno mešane, nego čiste boje u odvojenim tačkama ili crticama, tako da se, gledane sa izvesnog odstojanja u mrežnjači oka same mešaju u tonove koji se žele stvoriti.

da je preterano nazvati ih pravim prosvetljenjem. U traganju za idealnim opisom prosvetljenja, preostaje mi da iz "slušanog" za-ključim da je: iskustvo prosvetljenja ono koje se dešava bez ika-kvih posrednika. U uobičajenim svakodnevnim doživljajima mi koristimo pre svega svojačula, zatim i drugeposrednike, emocije, misli, svetlost, materije, energije i drugo. U prosvetljenju nema tih posrednika sve se dešava direktno, onaj ko spoznaje i ono što se spoznaje postaju jedno (subjekat i objekat postaju - JEDNO).

Na drugoj strani Ž. M. Slavinski govori o prosvetljenju kao doživljaju ka kojem treba težiti, a koji nije teško dostići (za sa-mo nekoliko sati), naravno u slučaju njegovih sistema spiritual-nog razvoja. U shvatanju prosvetljenja Slavinskog može se uočiti uticaj zena. Naime, jedan pravac zena zagovara "naglo prosvetljenje".111 Interpretacija Slavinskog ugrađena u njegov sistem Intenziv prosvetljenja, o kojem je bilo reči, a koji nudi prosvetljenje već posle nekoliko sati prakse na Intenzivu. To je potpuni preobražaj ličnosti. To je direktno, kako kaže Slavinski, iskustvo istine, transcendentno stanje u kojem nestaju razlike iz-među subjekta i objekta.

3. Etnografija roda u spiritualnim kultovima

Istraživanje spiritualnih kultova, devedesetih godina, poka-zalo je veću prisutnost žena u većini spiritualnih grupa. Na izve-stan način predstavlja potvrdu teze o većoj religioznosti žena koja je dokazana u mnogim sociološkim i antropološkim istraži-vanjima. Zašto žene prednjače po brojnosti kada je u pitanju pri-padnost oficijelnoj religiji ali i kada je u pitanju alternativna ve-ra? U čemu je njihova privlačnost, i koji su to "ženski" elementi

111 Isticanje da se radi o "naglom" prosvetljenju" je suvišno jer sva-ko prosvetljenje je naglo.

prepoznatljivi u novim religijskim pokretima i kultovima? Da li možemo da prihvatimo objašnjenje da je veća oficijelna religio-znost žena u odnosu na "mušku pastvu" kompenzacija za prikraće-nostipotčinjenost112, a paradoksalno, istovremeno to može biti i razlog za beg u alternativna verovanja? Odnosno, da su koreni veće religioznosti u različitim socijalnim ulogama muškaraca i že-na.I13Malojeonih istraživanja, kao što je istraživanje de Vausa i Mekalistera u Australiji, koja empirijski proveravaju "sociološ-ku univerzaliju" o mestu žene u društvenoj strukturi kao glav-nom izvoru njene veće religioznosti.114 U društvenim naukama preovlađuju tri objašnjenja: prvo se oslanja na psihološke teorije koje tvrde da se žene okreću religiji kako bi se oslobodile oseća-ja krivice koji je kod njih izraženiji nego kod muškaraca115, kao i da je kod njih veća identifikacija s likom oca.116 Drugo tuma-

112 Jorgan M., Družbena konstrukcija hierarhije med spoloma, Fa-kulteta za sociologijo, politične vede in novinarstvo, Ljubljana 1990,82.

113 Warburg M., P. Luchau, P. B. Andersen, "Gender, Profession, and Non-Conformal Religiosity", Journal of Contemporary Religion, Col. 14, No. 2,1999,277.

114 De Vaus D., McAllister I., Gender Differences in Religion: A Test of the Structural Location Theory, American Sociological Review, Vol. 52, No. 4, Aug., 1987, 472-481. Videti: Francis L„ Religiosity and femini-nity: do women really hold a more positive attitude toward Christianity?, Joumalfor the Scientific Study ofReligion, 37, 1998. 462-470; Thomp-son E. H. Jr„ Beneath the Status Characteristic: Gender Variations in Re-ligiousness, Journalfor the Scientific Study ofReligion 7,1991, 67-86.

115 Gray J. A„ Sex Differences in Emotional Behaviour in Mam-mals including Man Endocrine Basis, Acta Psychologica 35, 1971, 29-48; Suziedelis A. and R. H. Potvin, Sex Differences in Factors Affec-ting Religiousness Among Catholic Adolescents, Journalfor the Scien-tific Study ofReligion 20, 1981: 38-51.

116 Argyle, Michael and B. Beit-Hallahmi, The Social Psychology of Religon, London: Routledge and Kegan Paul, 1975, 77. Navedeno prema: David de Vaus, Ian McAllister, op. cit„ 472.

čenje se oslanja na teoriju koja ističe da se žene socijalizuju za mirno rešenje konflikta, potčinjenost, nežnost i gajenje i da na taj način stvaraju predispozicije ka verskim vrednostima117 Tre-će tumačenje ističe važnost strukturalne lokacije u društvu osla-njajući se na tri bazične teze: da reproduktivna uloga žene uzro-kuje veću posvećenost religiji, stavovi i odnos koji žene imaju prema radu i njegovoj povezanosti s porodičnim vrednostima i kao veoma važno, niži nivo učešća ženske radne snage. Istraži-vači, de Vaus i Mekalister, došli su do zaključka da reproduk-tivna funkcija žena i odgajanje dece ne utiče bitno na stepen re-ligioznosti, već se kao značajniji kauzalni faktor pojavljuju raz-ličite faze životnog ciklusa. Kako Ijudi prolaze kroz različite fa-ze tako se smanjuju rodne razlike u pogledu religijskih orijenta-cija. Najznačajniji faktor u strukturalnoj lokaciji je angažova-nost žena kao radne snage o čemu su dobili veoma zanimljive podatke. Naime, žene koje su zaposlene puno radno vreme su manje religiozne od domaćica, one istovremeno manje posećuju crkvu od zaposlenih muškaraca; nezaposlene žene su religiozni-je i od nezaposlenih muškaraca i od zaposlenih žena, dok su ne-zaposleni muškarci najmanje religiozni od svih. Nažalost, autori ne objašnjavaju ovu "anomaliju" osim što uvode mogućnost da su nezaposlene žene konvencionalnije u prihvatanju tipičnog ponašanja propisanog za njihov rod nego što su to nezaposleni muškarci. Na pitanje zašto zaposlenost žena utiče na religijsku orijentaciju, autori nude dva spekulativna odgovora: prvi, anga-žovanje na poslu obezbeduje zamenu za sociopsihološke koristi koje pojedinac nalazi u religiji, istovremeno, obezbeđuje i odre-đene vrednosti, društvene odnose i identitete. Naime, društvo koje visoko vrednuje ljude u skladu s tim da li su zaposleni, za-

117 Ibid., D'Andrade R. G., Sex Differences and Ciltural Instituti-ons, in The Development of Sex Differences, (ed.) E. E. Maccoby. Lon-don: Tavistock, 1967,173-203.

poslenost može biti važan izvor identiteta, dok je religija manje /načajna i relevantna. Drugi, potčinjene grupe identifikuju se često s dominantnom grupom i prihvataju njihove vrednosti, bu-dući da učešće žena u radnoj snazi ne znači i njihovu jednakost, moguće je da će zaposlene žene modifikovati svoje ponašanje i uskladiti ga sa standardima koje propisuju nerelegiozni muškar-ci koji čine značajnu većinu.

U ovo istraživanje, kao što to obično biva, nisu bile uključe-ne žene pripadnice različitih alternativnih religijskih pokreta, inače mali je broj istraživanja koja se bave problemom uloge ro-cla u ovim pokretima i kultovima. Jedan od pokušaja da objasni njihova privlačnost učinila je Suzan Palmer a rezultate iznela u mdu Žensko "preobraćenje" u novim religijskim pokretima: sek-sualni eksperimenti i ženski obredi prelaza.Ui Palmer ističe da novi religijski pokreti i kultovi nude, pre svega, raznovrsnost rodnih uloga, fleksibilnost i posvećenost eksperimentima u reli-l'.ijskim iskustvima, uključujući i eksperimente u seksualnim ulogama i iskustvima. Istovremeno predstavljaju i ideološki od-govor, kako smatraju neke autorke, na nesigurnost i konfuziju todnih identiteta u sekularnom društvu.119 Za razliku od Aidale koja ističe univerzalni patrijarhalni karakter života u komuna-mii, gde se čak promoviše tradicionalna nejednakost, Palmer, na osnovu svojih rezultata, negira takve tvrdnje, naglašavajući da NII razlike između pokreta i kultova često veoma velike ili dija-im-lralno suprotne. Na primer, Realijski pokret podstiče homo-'.cksualna i biseksualna ponašanja, Radneš i Brahmakumari vo-(1c su pretežno žene a u literaturi nekih novih religijskih pokreta

''8 Palmer S., Womens 'Cocoon Work' in New Religious movements: Ncxual experimentation and feminine rites of passage, u: Journalfor the Srientific Study ofReligion, dec. 1993, Vol. 32, Issue 4.

119 Ibid., 343-353; Aidala A., Social change, gender roles, and new m ligious movements, u: Socioiogical Analysis 46,1985, 287-314.

ističe se da su muškarci zlo u društvu dok se žena veliča kao spasilac. Svakako, naglašava ona, da ima i onih pokreta s izra-ženijim ili, čak, prenaglašenim patrijarhalnim nazorima nego što je to u klasičnim religijama, ali bilo da je uloga žene "osnažena" ili podređena, te pokrete karakterišu jasno konceptualizovane rodne uloge.120

Kada je reč o spiritualnim kultovima u Srbiji preterano bi bilo govoriti o preobraćenju bez obzira na pol/rod, ali svakako bi tre-balo objasniti veću privlačnost spiritualnih kultova. Na osnovu socioloških istraživanja, može se zaključiti da religijski sistemi istovremeno reflektuju i postavljaju kulturne norme i pravce orga-nizacije društva, pa je i položaj žene u pravoslavnoj religiji zapra-vo odraz njenog društvenog statusa. Ako prihvatimo tezu da žene čine većinu religioznih u našem društvu ne zato što "po prirodi" poseduju religijski osećaj121 već je to pokazatelj njihove parcijal-ne i na određeni način definisane uloge, mogli bismo dalje razviti tezu da je "preobraćenje" ili prihvatanje alternativnih religijskih koncepata strategija otpora prema normama i vrednostima koje postavlja oficijelna religija. Implicitno su uključene i one vredno-sti koje se odnose na rod, muški i ženski aspekt u njihovoj relaci-onoj strukturi. U tom smislu, i onda kada sam u empirijskom is-traživanju insistirala na ženskom iskustvu neminovno sam ga po-smatrala u odnosu na muško iskustvo. Često je moje insistiranje nekim ispitanicima izgledalo bespredmetno jer idealni model al-ternativnih kultova zagovara potpuno egalitarne odnose kada su u pitanju razlike uopšte pa i polne razlike. I kada je reč o samom

120 Ibid., 343-355. U Internacionalnom društvu Krišnine svesti (kod nas Hare Krišna) žene su titulom definisane kao majke iako mogu biti neudate ili bez dece; žene u Realijskom pokretu su seksualno probuđene, imaju ljubavnike i odbijaju brak u korist "slobodne ljubavi", odbijaju da rađaju decu u iščekivanju da budu klonirane ili da ih oplode vanzemaljci.

Eb;iokhmob n„ Mena u cnacetbe ceema, IfeTHH>e 2001, 259.

.piritualnom iskustvu ono je individualno ali ne i rodno konotira-IIO. Brzina napredovanja na spiritualnoj stazi i postignuće ne zavi-sc od pripadnosti polu/rodu, osim kod pripadnika kulta Hare Kriš-I I I I koji zagovaraju rodnu nejednakost i različite nivoe spasenja za imiškarce i žene. Ideacijski je, dakle, propagirana rodna jednakost nli je ipak veći broj učitelja i gurua muškog pola dok je istovre-incno veći broj pripadnika ženskog pola. U proseku od deset uči-ic-lja samo tri su ženskog pola a u većini kultova pripadnici i pri-•.iiilice kulta - muškarci su neznatna manjina. Zene kao vođe kul-in ne prednjače ni u onim kultnim gupama (npr. tantrističke gru-pe) koje zagovaraju "božansku" prirodu žene, naprotiv i tu su "duhovni učitelji" po pravilu muškarci.122 Ispitanice ovu činjenicu lumače konceptom o različitim ali nehijerarhizovanim energijama

muškoj i ženskoj - ali pod uticajem stereotipa iz zapadne kultu-re. "Muška" energija predstavlja akciju, vođstvo i mišljenje a "žcnska" emocije i intuiciju. Usled toga žene imaju veće predi-s|K)zicije za spiritualni razvoj jer muškarce u tome sprečava ener-l'ija koja se bazira na mišljenju, racionalističkim stereotipima o l'.ranicama saznanja i čulnog poimanja sveta. Vođe muškarci su '.iiino pravilno usmerili i iskoristili ovu energiju za akciju, u smi-slu organizovanog vođstva kulta, dok se prepuštaju "ženskoj" • nergiji kada je u pitanju njihova spiritualna evolucija.

Razlozi koje ispitanici navode za prihvatanje kultnih ideja i l>raktikovanje spiritualnih tehnika uglavnom se ne bi mogli iodno/polno specifikovati. Većina razloge prozaično formuliše

122 U Americi je, na primer, Institut za primenjenu metafiziku u po-iVlku imao žene kao vođe da bi pod uticajem taoističkog koncepta Jina i lunga uveli timski pristup - muž i žena kao podjednake polovine jed-ne osobe. Vođe Radžneš pokreta u svetu su nakon osnivanja uglavnom hilc žene da bi u periodu od 1985. godine širom sveta počeli da biraju inuškarce. Radžneš pokret (Ošo Radžneš) kod nas je propagirao i vodio Svami Devenanda (S. Vekić ispitanik, učitelj tantre).

kao potrebu za "radom na sebi" ili kao način da reše neke životne probleme tako da njih zanima pre svega praktična strana koju neki kultovi nude kroz spiritualne tehnike.

Alternativne kultove u Beogradu odlikuje fleksibilnost i razli-čite forme maskulinosti i femininosti. U tom smislu oni su alter-nativa ne samo vrednostima i normama koje propagira pravoslav-na crkva, već i konvencionalnim predstavama o muškosti i žen-skosti u savremenom društvu. Naime, posmatram ih kao primer kulturnog fenomena ili dela kulture koji nudi različite obrasce maskulinosti i femininosti pa bi bilo čak i opravdano ove termine koristiti u množini. Fleksibilnost se ogleda i u mogućnosti da in-dividua koja "radi na sebi" u tom procesu otkriva i različite forme rodnih identiteta, da ih menja ili da odlike recimo maskulinosti ne budu usklađene sa stereotipima o "muškom karakteru" u našoj kulturi. To ne znači da, između ostalog, želim da kažem da je u alternativnim kultovima veliki broj "samospoznatih" individua homoseksualne orijentacije, već da je takav rodni identitet mogu-će "otkriti" upravo jer je u skladu s principima koje neki kultovi podržavaju, nasuprot prinudnoj heteroseksualnosti koju propagira pravoslavna crkva. Dakle, većina alternativnih kultova, između ostalog, nudi velike mogućnosti eksperimentisanja ne samo kada su u pitanju religijska iskustva već paralelno i seksualna, odno-sno, uopšte istraživanja i eksperimenti u spoznaji "muškosti" i "ženskosti". U tom smislu, smatram da možemo govoriti i o ten-denciji da se u alternativnim kultovima ruši ova binarna opozicija kao osnovno "oružje" ideologije patrijarhata. Kultovi često eks-plicitno obećavaju radikalnu promenu identiteta koja se postiže određenim spiritualnim tehnikama kao što su Ekskalibur, Intenziv prosvetljenja. Osim toga, gotovo svi kultovi implicitno podrazu-mevaju preobraćenje, promenu religijskog identiteta iako do nje praktično ne dolazi u slučaju većine pristalica ili pripadnika kulta. Kao što sam već naglasila ispitanici se, većinom, izjašnjavaju kao pravoslavci iako su pripadnici kulta i ne vide nikakvu koliziju u

imnc. Naprotiv, jedan ispitanik koji je sebe smatrao tantristom iz-liišnjava se i kao pravoslavac i pri tom tvrdi da je tek tada, na nov niičin, sagledavao i razumeo pravoslavlje. I kada je reč o religij-kom identitetu i kadaje reč o rodnom identitetu kod jednog bro-

|n ispitanika je primetna konfuzija identiteta i sklonost da se na iinii polju eksperimentiše. Predstave o "ženskom" i "muškom" u kiiliovima su na različite načine interiorizovane. Tako se u tan-lnfkim kultovima ističe da je seksualna energija ženskog roda a M-ksualni odnos ima značenje religijskog obreda u kojem dolazi do oslobađanja energija (Kundalini) i dostizanja viših nivoa svesti I li iinscendentalnog blaženstva. Zena se smatra najvišim otelotvo-ii njem božanstva i kako kaže jedna ispitanica (25 godina) "doži-vcla sam sebe kao ženu na drugačiji način, ne stidim se više svog lcla i ne smatram da je seks nešto sramotno i nužno samo da bi l'i odužili vrstu". Odrasla je u patrijarhalnoj porodici, pored religi-n/.ne majke koja ju je sputavala u svemu pa i u ispoljavanju žen-'.i vcnosti. Druga ispitanica (51 godina), inače član tantričke gupe ii kojoj članovi uglavnom imaju preko četrdeset godina, navodi iln joj "prija" iskustvo koje je doživela jer sebe vidi drugim očima i kI kada "radi" u grupi, oseća se mlađom i fizička privlačnost koja NC gubi s godinama, postala je nebima. Naime, kako sama kaže: "lcško je to objasniti, ali kao da su ženi u mojim godinama uskra-('ena sva prava na uživanje, provod, seks, da se posveti sebi". I Hoge koje su joj dodeljene kao ženi u porodici, na poslu, uopšte ii društvu nisu promenjene ali je uspela da promeni sebe, pre sve-(iii jer se ne oseća više "neupotrebljivo i istrošeno" kao njene pri-inicljice. Članovi tantričkih grupa osim individualnih i kolektiv-nlh meditacija, joge, i seansi na kojima pevaju kirtane i upražnja-vnnje seksualnih odnosa shvataju kao deo "rada na sebi".123 Pro-

121 Radžneš pokret (Ošo Radžneš), koji je kod nas propagirao i vo-dio Slobodan Vekić, izazvao je i najveću buru u javnosti zbog navodne •.rksualne "zloupotrebe" ženskih članova u tantričkim ritualima o čemu

miskuitetni odnosi se opravdavaju potrebom za jačanjem seksual-nih energija kroz međusobnu ljubav, razmenu energija, pri čemu se ne radi o "seksu radi seksa" već tehnici pomoću koje se reguli-še protok energija i postiže dugovečnost. Posebne tehnike podra-zumevaju između ostalog i da muškarac kontroliše, odnosno, spreči ejakulaciju u trenutku kada doživljava orgazam.124 Dakle, za razliku od kultova u kojima je pol irelevantan u tantričkom i taoističkom ili, bolje reći, onima koji su nastali kod nas pod utica-jem ovih religijskih tradicija, prihvata se ili čak naglašava polari-tet, primordijalna seksualna polarnost koja je u osnovi celokup-nog makro i mikrokosmosa. Koncepti o polarnosti roda preuzeti iz istočnjačkih tradicija (hinduizma, taoizma, tantrizma), interiori-zovani u uloge i odnose u spiritualnoj (tantričkoj) grupi uzdižu ženu i "ženski" princip na pijedestal božanskog, pa joj u skladu sa tim i dodeljuju status u grupi. Malo ispitanika uopšte ima predsta-vu o tome da simbohčko uzdizanje "ženskog" u hinduizmu ne znači isti takav status i u svakodnevnom životu. Međutim, svaka-ko da eksperimentisanje i "igranje" rodnih uloga, drugačijih od onih koje su kulturno i socijalno definisane, može biti za neke po-jedince vrlo privlačno.

Pol/rod individue za pripadnike i pristalice kultova može biti: 1) irelevantan, 2) ističu se razlike125,3) ili se polne/rodne razlike do-punjuju što vodi duhovnomjedinstvu. Rodnapolarizacijaje dakle, prisutna ali se različito interpretira. Kada je reč o trećem modelu ova tendencija se konceptualizuje preko predstava o odnosu su-

govori tekst objavljen u časopisu Duga: "Bog kreće prečicom za Srbi-ju", Duga br. 1606, 7-20. 01. 1995, 36-40.

124 U tantrizmu i taoizmu se smatra da gubitak semene tečnosti slabi or-ganizam. Hatajogini su tako gubitak semena sprečavali strogim celibatom.

125 Kod nas se ova konstatacija odnosi na Hare Krišna pokret, dok, na primer, u Americi, ovakav stav imaju i pripadnici kultova koji se ba-ziraju na islamskoj tradiciji kao što je Ansara Alahova Zajednica.

bjekta i objekta u većini teorijskih i praktičnih eksplikacija spiri-tualnih tehnika. Moto "subjekt i objekt su jedno" osmišljava se i primenjuje na različitim poljima. Preko subjektivnog sveta učeni-ka, menjajući ga, menja se i njegov odnos s objektivnim svetom i na taj način se uspostavlja ravnoteža i integrisanost. U tom smi-slu, integrisana hčnost podrazumeva ličnost koja je "pomirila" su-protnost između spoljašnjeg i unutrašnjeg života individue. Kada je reč o religijskom nivou to znači uspostavljanje takvog odnosa s nadempirijskom stvarnošću - bilo da je reč o bogu, kosmičkoj in-teligenciji, nekoj nedefinisanoj sili ili energiji, kako ispitanici obično određuju apsolutnu moć ili natprirodno - u kojoj nema po-srednika već dolazi do mističkog doživljaja stapanja i jedinstve-nosti pa tako ispitanici izjavljuju: "bog je u meni, osećam ga kao neodvojivi deo svoje suštine, svog bića". Osmišljavanje muško-ženskih odnosa zasniva se na principu jednakosti i jedinstva gde se briše granica između subjekta-muškarca i objekta-žene. Za ve-ćinu novih kultova karakteristično je da ne postavljaju pitanje pre svega pola, zatim, religijske pripadnosti, nacionalnosti, rase, uzra-sla, klase, stepena obrazovanja. Nijedna od ovih razlika, pa ni polne razlike među pristalicama kulta, ne uzimaju se kao organi-/acioni princip religijskog života. Eventualno, postoje predstave o lome da su žene intuitivnije, odnosno poseduju veće predispozicije m dostizanje određenih nivoa svesti i duhovni samorazvoj. Među-111 n, na teorij skom ni vou obično se zago vara idej a o postoj anj u muš-kc i ženske energije, polaritetu Jin i Jang, Jungovom konceptu o iinimi i animusu, i cilju da se u idealnom modelu duhovnog sa-morazvojadostignestepenna kojem se muški i ženski aspekt unu-iiu sebe prepoznaju i razvijaju, da bi se na kraju uspostavila rav-noteža ovih energija. Koncept polarnosti muškog-ženskog, Jin-l .ing ne shvata se kao suprotstavljenost i antagonizam u kojem muš-ko dominira nad ženskim kao u konceptima zapadne kulture, već knokomplementarnost i savršena ravnoteža u kojoj se ističe esen-i ijulna androgenost svake individue. Preuzet iz istočnjačkih reli-

gija, odnosno taoizma, ovaj koncept pripadnici kultova inkorpori-raju u segmente svakodnevnog života: ishranu, stanovanje, fizič-ke i duhovne vežbe, isceliteljske terapije, seksualne odnose.

Kroz ove segmente takođe možemo pratiti i koncept odnosa duha i tela. Ukida se dualistička podela na duh i telo i ovaj odnos se osmišljava kao jedinstvo i međuzavisnost telesnog i duhovnog aspekta. U tom smislu se i eklektički praktikuju elementi istoč-njačkih religija i tehnika (joga, meditacija), paganističke tj. neo-paganističke ideje o jedinstvu i povezanosti čoveka i prirode, du-hovnog i telesnog itd. Religija inače ima veoma značajnu ulogu u oblikovanju stavova prema telu. Potraga za svetim kroz alterna-tivne koncepte kao što je Joga omogućava da postanemo svesni svojih tela, osetimo delove tela koje nikada ranije nismo osetili i kao sve inicijacije, zapravo oponaša smrt i ponovno rađanje u no-vom telu. Međutim, ova mistička i filozofska strana joge gotovo da je zanemarena kod pripadnika kulta. Joga inače važi za "žen-sku disciplinu", što reflektuje svetovne stereotipe.

Smatram da se ne može dati jednostavan i jednoznačan odgovor na pitanje: u čemu je privlačnost alternativnih kultova, naročito za žene. Da li u njima vide šansu za veću ravnopravnost, jer se božansko različito poima i uključuje različite vidove ispoljavanja ali uglavnom ne implicira rodnu nejednakost? Da li u tome što im spiritualni kultovi nude jednake mogućnosti u pristupu svetom ili u eksperimentisanju s rodnim i seksualnim identitetima?

4. Formalne karakteristike spiritualnih sistema

Spiritualni sistemi u Beogradu su nedovoljno organizovane grupe ljudi koje nastoje da "radom na sebi" razviju, neke latent-ne sposobnosti, koje će im omogućiti, generalno rečeno, bolje i uspešnije snalaženje u svakodnevnom životu, počev od usposta-vljanja kontrole nad svojim emotivnim, mentalnim reakcijama,

preko psihičkog i fizičkog samoisceljenja, do opšte duhovne evolucije i samospoznaje.

Osnovna karakteristika spiritualnih sistema je da predstavljaju kompilacije različitih učenja Zapadnog i Istočnog okultizma, ka-ko tradicionalnih tako i savremenih, zatim neke religijske ele-mente, znanje iz zvaničnih naučnih disciplina (psihologije, filozo-lije, medicine, biologije) i onih alternativnih kao što su psihotro-nika'26, parapsihologija, alternativna medicina i druge. Prilično raznoliki, savremeni okultni sistemi generalno vode istim ili shč-nim ciljevima i nastoje da ostvare maksimalnu prilagođenost uslovima života i potrebama savremenog čoveka. Tako su i sami sistemi tj. njihove tehnike i zahtevi koji se postavljaju pred učeni-kc prilagođeni savremenom čoveku i "očišćeni" od elemenata ko-ji bi predstavljali balast, kao što su, na primer, rituali127, potpuno posvećivanje jednom spiritualnom životu u nekom manastiru, du-gotrajno meditiranje koje zahteva posebne uslove. Savremeni spi-i itualni kultovi teže ka univerzalnosti tako što potenciraju latent-ne sposobnosti koje su oduvek u svakom od nas128, bez obzira na

126 Termin - psihotronika upotrebljava se za pojave i procese mišlje-ii|« koje prati energija. Psiho (duša), tron (vlada), znači shvatanje snage dtišc, kontrola nad sobom s pozicija nalaženja ispravnog mesta i pozicije II Jivotu.

127 U slučaju da se ritual ipakpreuzima iz npr. istočnjačke religije i tradi-(i|o on je u izvesnoj meri redukovan. Zadržava religijsku ikonografiju ali ('iibi religijsku konotaciju, kao u slučaju inicijacijskog rituala u Transcen-ilcntalnoj meditaciji. Naime, ispitanici ovaj ritual uglavnomne doživljavaju k iio religijski već kao način da dobiju mantm i pristupe obuci za T. M.

128 To znači da nisu potrebne neke predispozicije, važno je biti nivoren, osloboditi se predubeđenja i racionalističkih stereotipa o gra-nlaima saznanja i čulnog poimanja sveta. Međutim, ima i onih sistema, (iii su naročito sistemi nastali pod uticajem istočnjačkih religija ili pod micajem Jungovih shvatanja), koji zagovaraju izabranost. Naime, put '.nmospoznaje i samoostvarenja nije svakome dat niti dostupan.

polne razlike, sistemi prilagođeni svim generacijama129, religij-skim i profesionalnim opredeljenjima, svim kulturama. Kao jedan univerzalni kalup koji je toliko rastegljiv da se prilagođava i obli-kuje prema pojedincu, njegovim problemima, željama, ciljevima.

U odnosu na cilj koji žele da postignu mogu se uočiti dva ti-pa spiritualnih sistema u Beogradu: 1) to su svi oni sistemi koji obećavaju pojedincu "samopomoć" tj. sticanje ili razvijanje od-ređenih (skrivenih) sposobnosti na osnovu kojih će kreirati svo-je životne situacije ili se samoisceljivati (fizički ili duhovno); 2) sistemi koji obećavaju "samospoznaju" tj. duhovnu evoluciju koja može dovesti do vrhunca sveopšteg razvoja individue.

Tipovima sistema odgovara uslovno izvedena tipologija uče-nika. Tako bi sistemima prvog tipa odgovarao učenik-laik ili po-modni učenik, dok bi sistemima drugog tipa odgovarao "ostvare-ni" učenik (treći tip učenika). Opisani učenik- "tragalac" (drugi tip učenika) mogao bi se sresti u spiritualnim sistemima prvog i drugog tipa. U sistemima prvog tipa učenik - tragaoc obično ne teži za prosvetljenjem, već se kao njegov polazni motiv može uočiti želja da čestim preispitivanjem i određenim tehnikama "upozna sebe" i ostvari konkretne rezultate a time i svoj život učini boljim i us-pešnijim u fizičkom, emocionalnom i intelektualnom pogledu. Kao što je istraživanje pokazalo većina ispitanika se upušta u ove tokove posle 25-30 godine života. To bi odgovaralo Jungovom stavu o procesu individuacije vezanom za drugo veliko razdoblje u životu kada se pojedinac, nakon što je "iniciran u spoljašnju stvarnost", okreće ka "inicijaciji u unutrašnju stvarnost".130 Neki od spiritualnih kultova ističu i neguju elitizam i potrebu da se raz-likuju od drugih što se izražava i kroz formiranje posebnog žargo-

129 Silva metod i Pokret (društvo) za transcendentalnu meditaciju organizuju i posebne seminare i kurseve za decu.

130 Jung K. G., Lavirint u čoveku, priredio Vladeta Jerotić, Beo-grad: ARS LIBRI, 1995, 20.

na grupe ili čak posebnog jezika. Tako su članovi Gnostičkog In-tenziva počev još osamdesetih godina u Beogradu stvarali, sa-svim spontano, poseban jezik. Lider kulta Slavinski započeo je praksu izmišljanja novih reči kao što je "arelena" kojoj pripisuje značenje: ljubav i zauvek. Nije reč o ljubavi zauvek već o dubo-koj veziizmeđudvojeljudigdejedanvidisebeu drugome.131 Nove reči ne moraju da budu samo znak elitizma već upućuju jasnu po-ruku da ne žele da komuniciraju s onima izvan grupe. Spiritualni kultovi, međutim, nisu nalik grupama koje se izoluju geografski i socijalno kao što je to slučaj s nekim pokretima i kultovima u Americi. Razlog tome, između ostalog, leži u činjenici da je reč o komercijalnim kultovima koji nastoje da privuku veliki broj čla-nova. Najekstremniji u tome su Silva metod i Transcendentalna meditacija čije članstvo uglavnom čini privremena kultna publi-ka. T. M. ipak više odgovara kultu klijentele, dok spiritualni siste-mi Slavinskog iako su u velikoj meri takođe kult klijentele, na po-četku formiranja osamdesetih godina u vreme postojanja Bele gnostičke crkve imali su karakteristike kultnog pokreta. Spiritual-ni kultovi u Beogradu, bar u momentima najveće popularnosti, postaju privlačni svojim egzotičnim poreklom, drugačijom kultu-rom života, relativno mladim članstvom i harizmatskim lider-stvom.132

Privlačnost spiritualnih kultova posebno za mlade ljude po-čiva na uverenju da pružaju slobodu, mogućnost izbora i osećaj da preuzimaju kontrolu nad sopstvenim životom. Većina svedo-či o veoma značajnim promenama po zdravlje, emocionalnu sta-bilnost, religiozna iskustva, uspostavljanje društvenih veza, oslobađanje od stega koje su postojale u prošlosti kao i od nekih

131 Videti link "algolijanski rečnik" na sajtu: http://spiritual-technoloav. com/srp/index2. php

132 Đorđević D., Tri stanovišta o novim religioznim pokretima, pogovoru: Barker A., op. cit., 355.

vrednosti i normi koje nameće društvo. Medutim, to ne znači da su odbacili svoje okruženje, većina ispitanika je čak naglašavala veću prilagođenost sredini u kojoj su nastavili da žive, iako se dešava da socijalno okruženje promeni odnos prema njima jer ne razume njihovo "preobraćenje".

Spiritualni kultovi se mogu smatrati religoznim jer u većoj ili manjoj meri nude religiozni i filozofski pogled na svet, veći-na pruža mogućnosti da se dostigne transcendentalno saznanje ili duhovno preobraćenje. Međutim, karakteristika spiritualnih kultova je njihova veza sa psihičkim životom pojedinaca i u tom smislu predstavljaju i psihološke kultove. Psihički život čoveka je velika nepoznanica i još neistraženo područje i kao takav otvara mogućnosti za različite teorije i tumačenja. "Naša psiha je deo prirode i njena zagonetka je podjednako bezgranična", kaže K. G. Jung.13 Okultni sistemi prihvataju podelu na različi-te nivoe ili stanja svesti, podelu na sferu nesvesnog i svesnog u čoveku. Nesvesno zatim obično dele na "podsvest" i "nad-svest".134 "Podsvesni" nivo bi zapravo odgovarao individualno nesvesnom S. Frojda, a "nadsvesni" nivo bi odgovarao kolektiv-no nesvesnom K. G. Junga.135 U osnovi mnogih okultnih siste-

133 Jung K. G., Čovek i njegovi simboli, Beograd: Narodna knjiga, 1996,18.

134 Često se u popularnoj okultnoj i parapsihološkoj literaturi pogrešno koristiterminpodsvesno pri čemu se misli na nesvesno. Frojd je upotrebu ovog termina svojevremeno kritikovao kao neadekvatnu i nejasnu, pošto implicira ekvivalentnost svesnog i psihičkog. Svest kako ju je definisao Frojd kao "čulni organ" za "opažanje psihičkog kvaliteta" podrazumeva sve mentalne aktivnosti i doživljaje koji se mogu samoposmatrati. On go-vori o svesnom, predsvesnom i nesvesnom u čoveku. Leksikon psihoana-lize, Žarko Trebješanin, Novi Sad: Matica srpska, 1996. s. v. podsvesno.

135 Jungov konstrukt nesvesnog, kao što je poznato, prihvata koncep-ciju psihe koju daje Frojd ali pravi i jedan korak napred, uvodeći kolek-tivno nesvesno kao jedan dublji sloj koji je dat pre svakog ličnog iskustva

ma je teza da našim životima ne vladamo svesno već da je ne-svesno u nama naša "sudbina". Nesvesno izgleda "vodi" mnogo burniji život od svesnog dela. Neki pretpostavljaju da onih 90% neiskorišćene moždane mase itekako koristi nesvesno.

Okultni sistemi preuzimaju od psihoanalitičke terapije ideju da se nesvesni sadržaji mogu otkriti i protumačiti, znači mogu se prevesti na "jezik" svesti. Gotovo svi sistemi "rade" na nesvesnim sadržajima, tako što njihovim osvešćivanjem i poniranjem u ne-svesno, raznim tehnikama nastoje da kontrolišu ovu veliku nepo-znanicu čovekovog uma. Prevođenjem nesvesnih sadržaja u sve-sni deo ličnosti i on dobija jednu drugačiju, kvalitetniju dimenziju koja zatim ostvaruje blagotvorno dejstvo na jednu celovitu, inte-grisanu ličnost i njen život. Ova misaona konstrukcija okultizma ide dalje nastojeći da ostvari bar delimično svestan upliv u nesve-sno, i ne samo to, već da i nesvesne sadržaje koriguje i kontroliše bolje reći, manipuliše sadržajima nesvesnog.

Poređenje koje Elijade pravi između joge i psihoanalize može se proširiti i na sve spiritualne sisteme. Naime, on smatra daje joga uočila veliku ulogu podsvesti pre psihoanalize. Dinamika nesve-snog (Elijade koristi termin - podsvesnog) je prepreka koju jo-gin teži da savlada. Latentne predispozicije nesvesnog nastoje da se aktuelizuju i pređu u stanje svesti. Nije redak slučaj da lju-di podsvesno ulažu napor joga tehnikom iz straha da latentne predispozicije neće uspeti da se realizuju u svesti jer će biti unište-

i koji zapravo sadrži arhetipove (kolektivno iskustvo celog ljudskog roda od početka postojanja utisnuto u određene forme opažanja i razumevanja koje se nasleđuju). Nesvesni sadržaji se mogu podeliti u tri grupe: tempo-ralno sublimirane, tj. hotimične koji se mogu voljno prevesti u svesni ni-vo i reprodukovati (pamćenje), zatim nesvesni sadržaji koji se ne mogu voljno reprodukovati već povremenim spontanim prodiranjem u svest postaju upoznati (kao npr. u snovima), i treći su sadržaji potpuno nedo-stupni svesti. Ova treća grupa je hipotetična.

ne, još u nesvesnom.136 Ako posmatramo šire, kao što je već reče-no, gotovo svi spiritualni sistemi "rade" upravo na tome.

Konstrukt nesvesnog u čoveku, spiritualni sistemi znači na iz-vestan način reinterpretiraju. Polazeći od velike uloge koju nesve-sni sadržaji imaju u koordinaciji naših svesnih aktivnosti, okultni sistemi nastoje da na "izvoru" u nesvesnom, okrenu tok u korist čoveka. Izvesni nesvesni sadržaji se ispoljavaju spontano, putem snova. To je osnovni materijal na kojem radi psihoanaliza, dok ostali sadržaji nesvesnog ostaju nedokučivi. Upravo bi zadatak jednog spiritualca bio ne samo da ih spozna već i da ta saznanja koristi u svakodnevnom životu. On to postiže na različite načine ali suština gotovo svih je da upravo sebe dovede u stanje opušte-nosti (slično snu), koje nesvesno inače koristi kada želi da nam nešto simbolički saopšti. To je izmenjeno stanje svesti, ali stanje koje će on svesno kontrolisati naučivši određene tehnike.

Svaki put kada ulazi u izmenjeno stanje svesti, znači kada upražnjava određene tehnike koje zahtevaju potpuno opuštanje i smirivanje tela, praktikant na izvestan način simbolički "umire". To je najuočljivije u joga vežbama i meditaciji kada jogin svoje telo dovodi u stanje (položaj) potpune nepokretnosti zauzimajući određene asane, on zatim menja uobičajeni tok disanja, od ritmi-zacije do potpunog napuštanja daha, uspostavlja kontrolu nad mi-slima do nepokretnosti misli. Iako joga vežbe predstavljaju antici-paciju smrti, kako Elijade kaže, one su nešto više od puke po-grebne simbolike.137 Znači svako stanje izmenjene svesti moguće je tretirati kao simboličko umiranje i ponovno rađanje. "Smrt za profanu ljudsku egzistenciju, novo rađanje za transcendentni na-činpostojanja".138

136 Elijade, Joga ..., op. cit., 62-63. 137 Elijade, Joga .., op. cit., 353. 138 Ibid.

U psihoanalizi se terapeut odnosi prema sadržajima nesve-snog pacijenta neutralno, uzdržavajući se od kritika i moralnih ocena. Zadatak terapeuta je da "osvesti", otkrije, savlada otpor pa-cijenta prema tim sadržajima kako bi pacijent uspeo da sagleda sadržaj sopstvenog nesvesnog i prihvati ponuđeno tumačenje. Uloga učitelja u nekim spiritualnim sistemima je identična ulozi psihoterapeuta. Međutim, u većini spiritualnih sistema učitelj sa-mo obučava učenike koji će kasnije biti sopstveni psihoterapeuti.

Poznato je da su ovu metodu samoanalize, uglavnom analize snova, koristili Frojd i Jung i došli do veoma značajnih zaključaka. Spiritualni sistemi obećavaju mnogo više. Naime, ako je jedan praktikant u stanju da određenim tehnikama ovlada ne samo boljim pamćenjem snova, njihovom simboličnom analizom, već i da kon-struiše san, zatim ga "naruči", odnosno sugeriše nesvesnom, može-mo govoriti o okultnoj kontroli nesvesnog. To mogu biti, na primer, snovi koji će mu pružiti odgovore na određena pitanja kao u tehni-kama: kontrola snova, tehnika čaše vode Silva metoda. Kontrola snova podrazumeva svesnost onog koji sanja o tome da sanja139 i njegovu voljnu kontrolu ponašanja i događaja. Mehanizam prema kojem funkcioniše nesvesno, naravno nije poznat. Samim tim i mogućnost njegove kontrole je hipotetična ali sa stanovišta okult-nih sistema ona se uzima kao značajno postignuće okultizma.140

Verovanje da se "čistim" mislima može uticati na tok doga-daja ili na druge ljude, bilo pozitivno bilo negativno, relikt je "magijskog mišljenja". Kako bi psihoanalitičari rekli, radi se o

139 Zanimljivo je uporediti sa zaključkom na osnovu terenskog is-iinživanja snova kod nas, da je onaj koji sanja često svestan u toku sa-mog sna posledica koje može da izazove određeno ponašanje, tj. u sam ••iidržaj sna koji je u toku, on unosi tumačenje. Radulović L., San i rnrt, Etnoantropološki problemi, br. 10,1995. 18.

140 U okviru Biharske škole joge, Svami Satjananda Sarasvati je razvio metod jogističkog treninga u snu - joga nidra.

regresiji sekundarnih procesa (mišljenja, rasuđivanja, odlučiva-nja) na arhaični nivo mišljenja.141 Verovanje u moć reči i misli svojstveno je i našem narodu o čemu svedoče brojni primeri u našoj narodnoj religiji (bajalice, crna i bela magija, "magično" ime itd.). Verovanje u moć misli u okultizmu međutim, ima svoju teorijsku kvazi-naučnu potporu. Naime, reči i misli nema-ju moć same po sebi, već u zavisnosti od količine pozitivne i ne-gativne energije koja se u njih ugrađuje.

Na osnovu deskripcije se, dakle, može zaključiti da većina tehnika praktikovanih u okviru spiritualnih sistema ima magijske, mistične i psihoanalitičke karakteristike. Magijske karakteristike se ogledaju u tome što se želje, ciljevi mentalno formulišu i vizuelizi-raju u posebnom stanju svesti nazvanom alfa stanje, koje zapravo predstavljamostizmeđu svesnog i nesvesnog, Zabeležila sam čak i verovanje u "materijalizaciju" određenih lica i objekata, čak i celog događaja vezanog za toliko željene ciljeve. U nekim tehnika-ma učenici nastoje da sublimiranom energijom kreiraju ciljeve u nesvesnom a zatim ih ostvare. Mistične karakteristike se mogu od-rediti upravo kao onaj momenat u kojem praktikant neposredno do-življava, (ako doživljava), susret i stapanje s božanskim. U tom smislu, moguće je govoriti o elementima religijskog misticizma u spiritualnim sitemimajer se ukida posrednik i "posvećenik" može sam doći do "Boga". Spiritualni sistemi kao i psihoanaliza ulaze u dubine čovekove psihe. Međutim, nude i nešto više, jedan meta-forički diskurs zaodenut kvazi-naučnim okvirima, odgovor na ono što je tajanstveno u njemu samom njegovom poreklu, identi-tetu, sudbini uopšte, njegovoj antropo-kosmičkoj dimenziji.

Spiritualne sisteme, odnosno, njihove tehnike i učenja, ono što okultisti zovu "podsvesnim opažanjem", moguće je posmatrati

141 Rečnik psihoanalize. Trebješanin Ž., op. cit., s. v. magijsko miš-Ijenje; s. v. magija reči. Za Frojda je ovo, precenjivanje sopstvenih mo-ći, jedan oblik intelektualnog narcizma.

kao neku vrstu simbohčnih "opažanja" jedne posebne dimenzije stvarnosti koja se pretpostavlja a do koje se na uobičajen način ne može dopreti. Obično "neuhvatljiva" dimenzija ljudskog iskustva je u podjednakoj meri "u čoveku" koji predstavlja mikrokosmos kao i u makrokosmosu. Nastojanjem da dopre do te metaforičke suštine u sebi čovek zapravo nastoji da simbolički "opaža" makro-kosmos koji je na isti način struktuiran. Spiritualni kultovi u Beo-gradupredstavljajuoblikosavremenog okultizma i način da se do-kuči, slično snovima i mitovima, sopstvenim moćima, jednu ina-če neuhvatljivu i transparentnu dimenziju univerzuma.1 2

Apstraktnost okultizma za mnoge ostaje nedokučiva pa otu-da i veliko nerazumevanje ne samo od strane "neupućenih", već i onih koji sebe smatraju "posvećenima" u okultno a čvrsto ve-ruju i shvataju ga samo doslovno. To potiče otuda što su različi-te interpretativne forme okultizma u okviru spiritualnih sistema često rezultat teorijske razrade i osmišljavanja ali i prilagođava-nja svojim potrebama i željama grupe najzainteresovanijih spiri-tualaca (učitelja i učenika) - istraživanje je pokazalo da se uglavnom radi o fakultetski obrazovanim pojedincima ili veoma obrazovanim ali, bez formalnog višeg obrazovanja.

Neki spiritualni sistemi, kao što se u deskripciji moglo videti, na-stali su kao rezultat komunikacije učitelja sa višim nivoima kao npr. Ekskalibur, sistem Milovana Miće Jovanovića i Branka S. Marko-vića. "U skladu sa mojom karmom i predispozicijama do sada sam ostvario direktnu komunikaciju a preko nje stekao i specifične spo-znaje u oblasti radiestezije; dobio sam neke tehnike energoterapije, tehnike uklanjanja negativnih entiteta, spoljašnje i unutrašnje zašti-te, tehnike regresije, uz tehnike isceljivanja na astralnom nivou i duhovnog podizanja druge osobe," kaže Branko S. Marković.143

142 Ajra Progof, Jung, sinhronicitet i Ijudska sudbina, (neuzročne dimenzije Ijudskog postojanja, Beograd: Esotheria, 1994, 19.

143 Tajne, br. 4,1994, str. 36.

Škole za duhovni razvoj u Beogradu su na najnižem stepenu organizacije s malim brojem stalnih članova mada neke od njih potiču od velikih organizacija u svetu. Duhovne škole su psiho-loške grupe a spiritualne sisteme možemo tretirati kao psihološ-ke kultove. Slična tumačenja mogu se sresti i kod nekih naših učitelja spiritualnih sistema kao, na primer, Ž. M. Slavinskog144

koji ih naziva "hermetički kultovi" odnosno kultovi nesvesnog. S obzirom da se ne radi samo o ličnom, individualnom "otkriću" nesvesnog i pripisivanju velikog značaja njegovom udelu u ži-votu svakog pojedinca, već upravo o nastojanju da se "otkrive-no" nesvesno prevede u svesni nivo, znači, istovremeno se "ot-kriva" jedna kvalitetnija svest, kvalitetnije iskustvo aktuelnog psihičkog života koje ima psihološku funkciju, opravdano je vezivati ih za psihološke kultove ili psiho-kultove. Deskripcija je pokazala da se radi o meditativnim neformalnim verskim gru-pama koje nisu čvrsto organizovane i nemaju uobičajeni kruti sistem religijskih verovanja kao sekta ili crkva, pa se stoga ade-kvatnije mogu odrediti kao kultovi.145

5. Značenja i funkcije spiritualnih sistema

Spiritualne sisteme je moguće posmatrati kao svojevrstan iz-raz komunikacije koja se ostvaruje na više različitih nivoa. Po-smatrano u okviru okultnog "jezika" spiritualni sistemi nam go-vore o postojanju latentnih moći u čoveku na osnovu kojih on, kao deo makrokosmosa, otkriva nepoznatu dimenziju mikroko-smosa tj. sebe samog. Otkrivši svoju unutrašnju strukturiranost on komunicira sa do tad nespoznatljivim sadržajima nesvesnog pri-

144 Slavinski Ž. M., Psihonauti unutrašnjih svetova, izdanje autora, Beograd, 1976, 7.

45 Sociološki leksikon, op. cit., s. v. kult.

bližavajući se na taj način ne samo sebi već i kroz spoznaju sadr-žaja kolektivno nesvesnog približavajući se krajnjoj stvarnosti ko-ja se poima kao Kosmička inteligencija, Univerzalni razum, Bog. Tako spoznaje i način na koji je strukturiran univerzum.

Analogno alhemijskom procesu transformacije, preobražaja običnih metala u zlato, traganju za kamenom mudrosti i eliksi-rom života koji simbolično izražavaju želju za postizanjem be-smrtnosti i spiritualni kultovi, na izvestan način, sadrže tehnike transformacije koje vode osvešćivanju nesvesnog u čoveku.146

Materijal za obradu u ovom slučaju je duhovni nivo čoveka koji se ubrzava i "kali" određenim tehnikama da bi dostigao vrhunac duhovne evolucije147 potpuni preobražaj u božansko (sistemi drugog tipa). Tako su alhemijske premise ugrađene u spiritualne sisteme, kao što je rečeno drugog tipa, a najočiglednije su za-pravo u nekim sistemima (odnosno njihovim tehnikama) prvog tipa kao što je Silva metod ili prelaznom sistemu kao što je Eks-kalibur. Konkretno Ekskalibur preuzima alhemijsku formulu rastvaranja i stvaranja, kao formulu diskreiranja i kreiranja, svih mogućih (i nemogućih) stanja. Sopstvenim radom, ali ovog puta na sebi, čovek nastoji odnosno želi da ubrza i menja ono što je priroda, da ukine vremensku dimenziju i postigne jednu atem-poralnu egzistenciju. Kako kaže M. Elijade alhemija je moder-nom čoveku ostavila u nasleđe "svoju veru u transmutaciju Pri-rode i svoju težnju da zagospodari Vremenom".148

Savremeni "alhemičar" se okreće upoznavanju samog sebe, ot-krivanju onog što Paulo Koeljo zove "LičnomLegendom", koja je u ovom slučaju višeznačna. Jung je taj proces nazvao stazom indivi-

146 Jung je u proučavanju alhemije našao istorijski duplikat svoje psihologije nesvesnog.

147 Ono što teozofija naziva psihičkom evolucijom, Jung procesom individuacije a Joga hermetičkim sistemom staza.

148 Elijade M„ Kovači i alhemičari, Zagreb: GZH, 1982, 201.

duacije, ona podrazumeva individualni proces razvoja ličnosti koji vodi do samoostvarenja-dostizanja das selbst, (Jastvo, Sopstvo).1

Proces "rada na sebi" ide kroz sukobljavanje, preispitivanje sopstvenih sposobnosti, mana, nesklada izmedu usvojenih mo-ralnih normi i svega negativnog: mržnje, zavisti, zla uopšte. Ova faza procesa samorazvoja, u nekim spiritualnim kultovima, podrazumeva da učenik prihvati postojanje ovakvog dela svog bića i da ga posmatra s distance, da prevaziđe ovu unutrašnju borbu suprotnosti (kao u Jungovom procesu individuacije gde razlikuje sebe od arhetipa Senke-tamne strane ličnosti). U ne-kim sistemima se pak, direktno kao u alhemijskom procesu, ras-tvaraju nepoželjna stanja ličnosti i kreiraju željena. Ovde se krug ponovo zatvara i dolazimo do već pominjane ravnoteže ko-ja se uspostavlja spiritualnim razvojem, naime, do harmonije u sebi nakon što smo "uvideli", preradili sadržaje nesvesnog,

S obzirom da ego razvija snagu kojom ne dozvoljava da se nesvesni sadržaji približe svesti , razumljivo je što model ide-alne spiritualne staze zagovara "smrt ega," tj. "smrt" svih ego konstrukcija, odnosno, predstava, koje pojedinac ima o sebi. Ego je racionalan, on se rukovodi principima realnosti i nastoji da istovremeno obavi više zadataka: da zadovolji želje i potrebe organizma, da organizuje i integriše psihičke procese i tako do-prinese integraciji ličnosti u jednu skladnu celinu. On je znači zadužen za formiranje jednog racionalističkog stava kojeg se treba osloboditi ako pojedinac želi da zapliva u okultne vode.151

149 Jung K. G., Lavirint u čoveku, (Prilozi simbolici Jastva), op. cit., 111-129.

150 Geza Roheim, Magija i šizofrenija, Zagreb: Avgust Cesarec, 1990, 419.

151 Podsetiću da i Jung govori o ljudima duhovnog i onima materi-jalističkog stava. Međutim, često se iza ubeđenog racionalizma (mate-rijalizma) krije jedan religiozni temperament K. G. Jung, Lavirint u čo-veku, priredio Vladeta Jerotić, Beograd: ARS LIBRI, 1995, 135.

Okultni uvidi za mnoge nisu čiste slučajnosti niti simbolički či-novi komunikacije, već trenutak u kojem postaju izuzetno osetljivi za nepoznate vibracije i komuniciraju sa Kosmičkom inteligenci-jom. U nekim slučajevima veruje se da inteligentna vaseljena šalje vibracije i bira svoje prijemnike. Tada se radi o iznenadnim, neoče-kivanimuvidima,152vidovitosti. Nadrugoj straniokultnimtehnika-ma "posvećenik" nastoji da ostvari željenu komunikaciju.

Prevedeno na "jezik" religije,153 to je traganje za višim di-menzijama, za ukidanjem vremensko-prostornih granica i prela-skom u neke druge sfere, sfere "onostranog". Upuštajući se u spiritualni razvoj čovek nastoji da prevaziđe onu "sudbinsku" ruzapetost između želje za apsolutom i sopstvene ograničenosti. U psihološkom kodu, zapravo se radi samo o traganju za onim sadržajima koji su oduvek sakriveni u čoveku (pretpostavka da se nalaze u arhetipovima hipotetičkog, kolektivno nesvesnog).

Spiritualni kultovi insistiraju na ličnom iskustvu i ličnom tlolaženju u kontakt s krajnjom stvarnošću, znači bez posredni-ka. Stari zahtev iz hrama u Delfima "upoznaj samog sebe" izra-žava osnovnu težnju spiritualnih sistema. Naravno da duhovni sistemi nemaju monopol nad ovom suštinskom potrebom. U pi-tanju je samo drugačiji način dolaženja do spoznaje. Naime, kao što je rečeno, nema posrednika. Pojedinac je taj od kojeg zavisi da li će upomim radom na sebi uspeti da pređe granice uobiča-jenog iskustva i zaviri u drugu stranu pojavnog.

Jedan od "stubova" koji odražava različite forme religije je že-Ija da se ukine najizvesniji događaj u životu - smrt. Hrišćanska religija ukida defmitivni kraj postojanja (smrt) i uvodi veru u pro-

152 Kao rezultat ovako ostvarene komunikacije pomenula sam pi-sanje po diktatu Kosmičke inteligencije, Boga ali tu su i sve one infor-macije koje nam šalje u presudnim momentima kako za pojedinca tako i za čovečanstvo.

153 Bandić D„ op. cit., 7.

menu egzistencijalne ravni154, "život na onom svetu". Okultizam, naime, verovanje u mogućnost stapanja s apsolutom, prelaženje prostornih i vremenskih granica nakon smrti koje obećava hriš-ćanska religija, doslovno postiže za života. Uslov za bavljenje du-hovnim razvojem je pre svega veoma jaka želja, daleko jača volja i spremnost da se napuste sva predubeđenja i (po)veruje, znači, potpuna otvorenost za nepoznato i numinozno.

Opšte je prihvaćeno shvatanje da život modernog čoveka u urbanoj sredini neminovno vodi do otuđenosti, usamljenosti, psi-hološke i socijalne nesigurnosti, hroničnog nezadovoljstva, krize identiteta. Ljudi koji ne uspevaju da prevaziđu ovakve uslove ži-vota neminovno zapadaju u psihološke i socijalne krize. Spiritual-ni sistemi obećavaju univezalna rešenja, nude odgovore na sva pi-tanja, te su veoma privlačni, naročito u sredinama kao što je naša, u kojima zvanične institucije imaju veoma siromašnu "ponudu". Pojedinac koji teško podnosi ne samo nedaće koje život inače do-nosi, već i nedaće sveopšte društvene, ekonomske, političke krize u našoj zemlji postaje posebno prijemčiv za sisteme koji će ga na-učiti, na primer, tehnici nevezivanja za sadržaje koji mu se nude u okruženju. Nakon svih događanja poslednjih godina, naročito u toku 1998. godine mnogi su bili u situaciji ne samo da se pitaju, već i da osete da njihov život gubi ih je već izgubio smisao. U po-remećenom sistemu vrednosti i život postaje obezvređen. Spiritu-alni kultovi koji zadovolje potrebu za osmišljavanjem života ostvarili su svoju možda najznačajniju funkciju.

Spiritualni sistemi su pre svega usmereni na pojedinca. "Ra-diti na sebi", sintagma tako česta u spiritualnim krugovima u Beogradu, govori da pojedinac sebe stavlja u prvi plan. Okreće se ka unutrašnjosti svog bića, veruje da će razvijanjem sopstve-nih latentnih sposobnosti uspeti da pomogne sebi. Nesiguran

154 Bandić D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, (drugo dopu-njeno izdanje), Beograd: Biblioteka XX vek, 1997, 75 i dalje.

pojedinac na različite načine rešava svoj psihički problem. Je-dan od načina je i "posvećivanje" u neki spiritualni sistem, gde isključivo od njegovih sposobnosti, istrajnosti, vere i želje za postignućem zavisi da li će ostvariti ciljeve, samoisceljenje; ko-liko će napredovati na duhovnoj lestvici i da li će ostvariti onaj zamišljeni idealni kontakt samospoznaje i spoznaje Boga, Apso-luta, Kosmičke inteligencije. Pod pretpostavkom da je ispunio postavljeni uslov sigurnost mu ulivaju i ostvareni rezultati. Ka-ko objasniti veliki procenat delotvornosti, koji se pominje u okultnoj literaturi a čije sam potvrde nalazila u izjavama o isku-stvu ispitanika u neočekivanom broju slučajeva?155

Veoma inspirativne ideje Junga o "arhetipu magijskog dej-stva" navele su me na jedno moguće rešenje. Naime, isticanje da samo uporni, istrajni dolaze do rezultata u svom spiritualnom razvoju i konkretnih rezultata samopomoći govori nam da je po-Irebna velika motivisanost i vera u delotvornost takvih akcija. Ako učenik veruje da tehnike vode do zadovoljenja određenih po-treba i postizanja ciljeva, nada se uspehu, javljaju se obrasci vero-vanjakoje Jung naziva "arhetip magijskog dejstva" ili "arhetip ču-

155 Jung je pojam sinhroniciteta definisao u predgovoru engleskog i/danja verzije prevoda Ji Đinga (1950). Radi se, znači, o poklapanju dešavanja dva odvojena zbivanja koja nisu međusobno uzročno pove-/una. iako se dešavaju istovremeno, ne deluju jedno na drugo, ipak su /načenjski povezana. Navedeno prema A. Progof, op. cit., 27. Moguća objašnjenja teško bi se mogla dovesti na jedan nivo na kojem bi pretr-pcla strogi sud nauke. Jung bi se verovatno okrenuo teoriji sinhronici-irlu koju je razradio u poslednjoj deceniji života. Načela sinhroniciteta Miiatrao je ključem za intuitivnu mudrost ezoteričkih tekstova i okulti-/ma, naročito za tumačenje prirode ljudske sudbine. Pojam sinhronici-lcta suprotan je načelu uzročnosti. To je radna hipoteza po kojoj "podu-ilaranje zbivanja u prostoru i vremenu znači nešto više od puke slučaj-nosti, a to je osobita međuzavisnost objektivnih zbivanja između sebe kao i sa subjektivnim (psihičkim) stanjima jednog ili više posmatrača".

da"156 - veliko iščekivanje kada ljudska bića intuitivno osećaju moć arhetipske snage da na taj anstvene načine utiču na život.157 Verova-nje u takvu moć prosto opčinjava čoveka tako da on zamrzava svoju svest, što vodi dalje verovanjima velikog psihičkog naboja koji su simbohčki izraženi i u religijama i mitologijama mnogih naroda.

Činjenica je da u izvesnim slučajevima spiritualni sistemi vo-de do ostvarenja određenih ciljeva koje je pojedinac sebi posta-vio, što pospešuje verovanje u sopstvenu moć koje ga zatim vodi do uspostavljanja veće psihičke sigurnosti. Sistemi ostvaruju eks-plicitnu funkciju jer spiritualcu katkad pružaju mo(gu)ć(nost) da sam reši problem i stekne sigurnost.

Želja pojedinca da stvori organizovanu i celovitu sliku sveta (pre svega sebe u tom svetu) nagoni čoveka da potraži neki alter-nativni oblik života koji će mu to pružiti. Eksplicitna funkcija ko-ju proklamuju sistemi (proširenje područja svesti, samospoznaja, samoisceljenje) može biti pozitivna jer pruža pojedincu smisao koji mu je nedostajao i mogućnost da obogati svoj odnos ne samo prema sebi već i prema svim segmentima života. U slučaju da po-jedinac uspešno "primeni" svoje novo preobraženo stanje, svoje potencijale na svakodnevni život, što je videli smo i cilj savreme-nih spiritualnih sistema, svakako se može govoriti o pozitivnoj funkciji. Nama mogu tehnike spiritualnih sistema izgledati nere-ahio. Međutim, ako se oni koji ih upražnjavaju osećaju sigurnije, ispunjenije, lepše, znači da su ostvarile psihološku funkciju. U slučaju da se zadovolji samo prividnim efektima koje pružaju ne-ka meditativna iskustva: da se zadovolji samo rezultatima u posti-zanju bizarnih ciljeva158 ili u osećaju koji mu pruža sama činjeni-

156 Arhetipovi nisu apstraktne univerzalne slike, već manje delotvorni činioci koji dovode do procesa promene na dubljim psihičkim nivoima.

157 Progof A., op. cit.,98. 158 Praktikanti Silva metoda npr. ističu da uspešno koriste tehniku

tri prsta da bi stigao autobus (naročito u vreme štrajka GSP-a).

ca da poseduje moć da diskreira i kreira realnost po svojoj volji, on svesno ili nesvesno falsifikuje stvarnost i živi u jednoj ideali-zovanoj, može se čak reći i iracionalnoj stvarnosti iz koje ne mo-že da prosuđuje kritički. U tom smislu, ovi sistemi su disfunkcio-nalni i za pojedinca i za društvo. To se naročito odnosi na drugi tip spiritualnog učenika - laika, koji se najčešće povodi za efekt-nim rezultatima, razmeće svojim moćima i nastoji da u svemu bu-de in. Među ispitanicima je bilo onih koji "nesebično" nude po-moć kao specijalisti za razne oblasti, spremni da dijagnosticiraju zdravstveno i psihičko stanje, iscele po potrebi, "vide" budućnost ili vas nauče nekoj od efikasnih spiritualnih tehnika.

Spiritualni kultovi ostvaruju različite funkcije na nivou poje-dinca i u zavisnosti od tipa učenika. Za spiritualnog učenika-lai-ka (pomodni tip) eksplicitna funkcija nije doživljaj istinske sa-mospoznaje već da njega drugi ljudi dožive kao nekog ko je ostvario samospoznaju. U tom smislu, opravdana bi bila analo-gija s tzv. obrednim vernicima. Njegov akcenat je na određe-nom ponašanju koje je trenutno in. Može se pretpostaviti da i učenik-laik polazi od istih potreba: za sigurnošću, pripadnošću, za rešenjem konkretnih životnih problema ali kao što se površno odnosi prema zahtevima za vežbanjem i istinskim angažova-njem, tako se površno zadovoljava samo prividnim efektima. Ovu površnost moguće je pripisati ambivalentnom odnosu pre-ma zahtevima i mogućnostima spiritualnog razvoja. Njega pri-vlači mogućnost duhovnog preobražaja i samospoznaje, među-tim, istovremeno oseća kako strah od nepoznatog tako i strah od gubitka svog "ega". Privid moći za njega je dovoljan da mu obezbedi i prividni društveni status. On može čak biti teorijski potkovan a da je okultna iskustva doživeo samo preko identifi-kacije s posvećenicima u okultnoj literaturi, a ne u praksi. Im-plicitna funkcija za učenika prvog tipa je društveni status i iden-tifikacija s grupom. Njemu je neophodno vezivanje za grupu, tj. neophodni su mu "drugi" koji bi potvrdili njegov status. Istovre-

meno potrebno mu je da se, usled nesposobnosti da stekne sop-stveni identitet, veže za grupni identitet. Učenici "tragaoci" (II tip) i naročito "ostvareni" učenici (III tip) imaju potrebu za sop-stvenom integracijom, te možemo govoriti o integrativnoj funk-ciji na nivou pojedinca. Kod njih najčešće ne postoji velika ve-zanost za spiritualnu grupu kao u prvom slučaju.

Duhovne škole u svom promotivnom nastupu ističu univer-zalnost i pristupačnost sistema. Svi smo sazdani od istog "mate-rijala" koji uz pomoć duhovnog razvoja možemo da transformi-šemo po svojoj volji. To je i razumljivo s obzirom da duhovne škole vode pojedinci kojima je to, često, jedini izvor prihoda. Osnovni motiv je da privuku što veći broj učenika, pored onog proklamovanog da pomognu ljudima. Međutim, u toku samog rada na duhovnom razvoju, među najistrajnijim učenicima stva-ra se atmosfera odabranih jer su na duhovnoj lestvici odmakli od ljudi u svom okruženju. Na taj način, "posvećenici" u spiritu-alne sisteme-zadovoljavaju i potrebu za pripadnošću "duhovnoj eliti". U slučajevima učenika koji ostaju na "stazi", znači, može-mo govoriti i o jednoj ostvarenoj legitimacijskoj funkciji koja opravdava određeni društveni status i pripadnost eliti.

Često pominjanu krizu identiteta moguće je posmatrati kao jedan od uzroka bega u "rad na sebi". Uopšteno rečeno kriza identiteta se manifestuje kao otežano snalaženje u svakodnev-nom životu i nametanje identiteta koji bi u odgovoru na suštin-sko pitanje "Šta (ko) sam ja? sadržali negaciju. Takvi pojedinci obično znaju šta nisu ali ne i ko su zapravo. Potpuni preobražaj i samospoznaja koju obećavaju spiritualni sistemi je individualni doživljaj kojem teže pojedinci u želji da se izdvoje iz kolektiva, iz "sive mase" koja mu nameće određene uloge-identitete u ko-jima se oseća kao u "tuđoj koži".

Postoje brojna tumačenja i definicije identiteta kao i šta se podrazumeva pod "krizom identiteta." Poznata studija Erika H. Eriksona, "Omladina, kriza identifikacija" bavi se upravo ovim

problemima. Svesno osećanje ličnog identiteta bazirano je na istovremenim opažanjima:l) percepcija samoistovetnosti i kon-tinuiteta čovekove egzistencije u vremenu i prostoru; 2) na opa-žanju činjenice da drugi Ijudi priznaju ovu činjenicu (čovekovu istovetnost i kontinuitet).159 Pojedinac koji je stekao sopstveni identitet ima doživljaj celovitosti, samosvojnosti bitnih osobina svoje ličnosti svojeg JA i njihovog kontinuiteta tokom vremena. Taj pojedinac je izgradio sopstveni pogled na svet i došao do od-govora na iskonska pitanja: "Ko sam ja?", "Odakle dolazim"?, "Kuda idem?" i "Kome pripadam"? On se znači, može smatrati in-tegrisanim. Proces traganja za identitetom je dugotrajan i praćen krizama u raznim etapama razvoja. Kroz te etape pojedinac ima svesne i nesvesne doživljaje identiteta. Najsvesniji je identiteta u trenutku kada ga stiče i upoznaje ili kada je na pragu krize u kojoj se javlja konfuzija identiteta.160 "Optimalni osjećaj identi-teta se, s druge strane, doživljava prosto kao osjećanje psiho-društvenog blagostanja. Najočiglednije prateće okolnosti ovog osjećanja su osjećanje da ste kao kod kuće u sopstvenom telu, osjećanje da "znate kuda idete", i unutarnje uvijerenje anticipi-ranog priznanja od strane onih do kojih vam je stalo".161

Pretpostavlja se da bi jedna osoba morala da prođe pojedinač-ne krize identiteta kao što su, na primer, kriza profesionalnog identiteta, do svoje 25-30 god. i da ostvari očekivanu reproduk-tivnu funkciju. Erikson govori o psihološkom moratorijumu u slučaju kad je zrela jedinka zaostala u psihosocijalnoj sposobnosti za intimnost i psihodruštvenoj spremnosti za postajanjem rodite-ljem. Uvodi se jedan period vremena koji ostavlja pojedincu da prođe kroz ovu zakasnelu krizu. Naravno da tu postoje ne samo individualne već i kulturne i društvene razlike. Ovo "zakašnjenje

159 Erikson K. H., Omladina, kriza, identifikacija, Titograd, 1976,42 160 Ibid., 139. 161 Ibid., 139.

obavezaodraslih" zahteva određenu selektivnu popustljivost druš-tva koje je različito ne samo u različitim društvima, već se može vezati i za različite vremenske periode u istom društvu. Naime, kriterijum za "pogodno vreme" ili "krajnje vreme" za stupanje u brak je u našoj sredini doživeo promene pa sa stanovišta opštepri-hvaćenog mišljenja danas, na primer, devojke preko 25 godina se više ne procenjuju kao buduće "baba devojke".162 Kompleksno pitanje "krize identiteta" će ovde biti delimično izloženo, u svom najočiglednijem ispoljavanju, kada je u pitanju naša sredina.

Ovde se neću baviti statističkim analizama, zato što je dovolj-no pomenuti opšte poznate činjenice da je u Beogradu veliki broj nezaposlenih upravo iz one populacije (u starosnoj dobi od 30 do 40 godina). Pomenula sam da se odatle "regrutuje" najveći broj "posvećenih" u duhovni razvoj. Znači, oni koji bi po nekom ide-alnom modelu trebalo da budu blizu vrhunca svoje profesionalne karijere i produktivnosti. Zatim, u istoj populaciji zabrinjavajući je broj neudatih i neoženjenih, kao i onih koji nisu ostvarili emo-cionalnu vezu, mladih ljudi koji još uvek žive sa svojim roditelji-ma. Veliki je broj i onih koji su ostvariii porodice ali nemaju reše-no stambeno pitanje. Pogrešno bi bilo generalizovati da se kod svih radi o krizi identiteta, međutim, ona je potencijalna. Kriza identiteta je kriza savremenog čoveka. On teži da napravi radika-lan iskorak ne samo u alternativni svet, kao što je pokazano, već i u alternativni identitet. Na drugoj strani, mora se uzeti u obzir da lični razvoj nikada nije odvojen od društvenih promena kao i od aktuelnih kriza u istorijskom razvoju. Sve to u jednoj YU-verziji dobija karakter hiperbohčnosti. Pitanje koje se može postaviti glasilo bi: Koliko je naša kriza identiteta specifična kad smo u si-tuaciji da neprestano osećamo egzistencijalnu nesigurnost?

162 U pitanju je jedna namenska generalizacija. Naime, i ovaj krite-rijum je i danas veoma različit u našem društvu i uslovljen je socijal-nom i nacionalnom pripadnošću, gradskom i seoskom sredinom itd.

Osoba koja nije integrisana, koja podleže različitim "pospe-šivačima" krize identiteta u svom okruženju i u sebi, nije u sta-nju da izdrži pritisak raznih životnih nedaća, oseća hronično ne-zadovoljstvo koje se u najgorem slučaju manifestuje kao prezre-nje prema samom sebi. Jedan od izlaza je potraga za alternativ-nim putevima163 ka identitetu, a jedan od tih puteva su zapravo spiritualni sistemi i tzv. "rad na sebi". Pojedinci koji se upuštaju u spiritualnu evoluciju vremenom osećaju integrisanost koja može biti stvarna ili prividna. U tom smislu može se govoriti o integrativnoj funkciji spiritualnih sistema. Integrativna funkcija na nivou pojedinca se odnosi na učenike drugog i trećeg tipa. Može se pretpostaviti da je za učenike drugog tipa ona često pri-vidna dok bi za učenike trećeg tipa trebalo da bude stvarna a integrisane ličnosti bi po idealnom modelu morali biti i sami učitelji.

Isticanje ove pozitivne integrativne funkcije spiritualnih siste-ma ne isključuje nnogućnost da u izvesnim slučajevima imaju i suprotan efekat - gubljenje identiteta i dezintegraciju pojedinca. Do ovakvog efekta obično dolazi ako su sistemi čvrsto organizo-vani i ako iza proklamovanih ciljeva prikrivaju i neke ideološke i ekstremne. U tom slučaju, pojedinac je podređen interesima gru-pe naročito vođe, i usled potpune identifikacije s grupom gubi svoj identitet i preuzima tzv. grupni identitet, koji je u ovom slu-čaju, po mišljenju mnogih negativan. Međutim, istraživanje je po-kazalo da: spiritualni sistemi u Beogradu nisu koherentne grupe, većina učenika nakon završenog seminara ili kursa nastavlja samostalno bavljenje duhovnim razvojem tako da možemo govo-riti o veoma malim grupama od 10 do 20 članova.

Da li se integrisani pojedinac odvaja od svoje zajednice? Da li više integrisanih pojedinaca na ovaj način može da rezultira

163 Altemativni putevi su za mnoge i "beg" u alkoholizam, narko-maniju, kriminal, psihoze i drugo.

većom integracijom u porodici, u radnoj organizaciji, društvu uopšte? Idealni promotivni model nekih spiritualnih sistema kao, na primer, T. M. upravo zagovara tu mogućnost. Tako bi više po-jedinaca koji meditiraju u jednoj sredini doveli do uspostavljanja boljih odnosa, većoj produktivnosti, uopšte kruženju pozitivne energije koja ima blagotvoran upliv i na one koji ne meditiraju. Koliko su ovaj i slični modeli ostvareni u praksi, teško je utvrditi.

Jedno buduće istraživanje moglo bi se usmeriti ka kontinui-ranom posmatranju uklapanja određenih spiritualnih grupa i po-jedinaca u njihovu socijalnu sredinu. Govorim o uklapanju jer većina tvrdi da je osetila izvesne promene i pozitivno dejstvo svojeg "rada na sebi". Njihova sredina, u slučaju da je upoznata s novim interesovanjima pojedinca odnosi se, prema njihovim rečima, trojako: 1) nema stav o tome i ne menja svoj odnos pre-ma "spiritualcima"; 2) uviđa pozitivne promene i interesuje se za spiritualne sisteme; 3) osuđuje ih kao ljude sklone "zaluđiva-nju", "gubljenju vremena", "čudne", pa čak i "nenormalne".

Kakav je stav društva prema spiritualnim sistemima? Opšti utisak je da se radi o jednom odnosu namernog "neprimećiva-nja", koji podseća na odnos i stav izvesnih roditelja sina koji ra-di na svom spiritualnom razvoju: "Proći će ga, kao i sve čime se bavio pre toga". U tom smislu, na nivou društva ovaj fenomen je, uslovno rečeno, nefunkcionalan.

Pored već pomenute JAKl organizacije, neka sredstva jav-nog informisanja a naročito pojedini novinari preuzeli su ulogu "lovca na veštice", a priori procenjujući i sve duhovne škole kao destruktivne sekte.164 Napomenula sam da se radi o veoma

164 Tretiraju ih kao "destruktivne" zbog jakog razomog delovanja na psihu ljudi, kako oni smatraju. Neki od tekstova koji se mogu sresti u na-šoj štampi: Turbo rajevi i nirvane, Duga, br. 1613,1995; Srbi protiv sata-ne, Duga, br. 528, 1994; Bog kreće prečicom za Srbiju, "Duga", br. 1606, 1995; Feljton u dnevnom listu Glas, mart 1998. Svi učitelji duhov-

kompleksnom problemu koji zahteva organizovano sistematsko naučno istraživanje koje do sada, koliko je meni poznato, nije obavljeno.165 Pravoslavna crkva i JAKl organizacija se otvoreno "bore" protiv duhovnih škola apelujući na vlast da ih zabrani.166

Tako je s aspekta određenih segmenata društvenog sistema, sva-ko ispoljavanje okultizma pa i ovo u spiritualnim sistemima, disfunkcionalno. Teza o mentalnom programiranju koje stvara veliku vezanost za ideologiju grupe postala je preovlađujuća u javnom diskursu devedesetih godina. Osnovni zadatak JAKI or-ganizacije je da obavlja neku vrstu uslovno rečeno "Deprogra-miranja" i vodi kampanju protiv sekti.167

Spiritualni sistemi se u izvesnim slučajevima mogu pokazati kao disfunkcionalni i za same pojedince. Idealni model za mnoge učenike je još uvek Isusovo povlačenje ili Budin boravak pod bod-hi drvetom. Povlačenje iz realnog svakodnevnog života praktiko-vano je ne samo u istočnjačkoj tradiciji već i u zapadnom okul-tizmu: to su magijska povlačenja u kojima se nekoliko puta na dan rade magijske invokacije. Savremeni čovek se danas teško osami i u sopstvenom domu, tako da su ispitanici svesni nedo-stižnosti ovog ideala. Iako spiritualni sistemi nastoje da duhovni razvoj usklade sa svakodnevnim životom, da bi osobe koje su na taj način rešile svoje probleme i došle do samospoznaje bolje "ftmkcionisale" i u socijalnoj sredini, mora se uzeti u obzir da je

nih škola s kojima sam razgovarala tvrde da ni jedan predstavnik JAKI organizacije nije došao da vidi šta oni to zapravo rade.

165 Smatram da tek na osnovu rezultata kompleksnog istraživanja zvanične institucije mogu da odrede repernu tačku na kojoj, mogući, manipulativni pokušaji određenih pojedinaca, "učitelja" i "gurua", po-staju štetni i društveno nepoželjni.

166 Beogradski dijalog, br. 2 , god II, 1998,47. 167 Srbi protiv satane, Duga, br. 528, jun 1994, 36; Beogradski dija-

log, br. 2, god II mart 1998,41-43.

to najčešće stvar individue i da ima suprotnih "postignuća", ne uklapanja u socijalnu sredinu. Okrenutost pre svega "radu na se-bi" može da dovede do toga da se pojedinci ponašaju asocijalno kao da su izbačeni iz realnog vremenskog i prostornog kolose-ka, pojedinci koji stupaju u dobrovoljnu izolaciju. Ukoliko ta izolacija vodi do prekida emocionalnih veza s okolinom može imati negativnu funkciju.

Delimična izolacija iz profanog života prouzrokuje druge probleme u trenutku kada je osoba primorana da mu se vrati, što je čest slučaj. Čini mi se da je zaboravljena iskustvena činjenica da se sam život često pokaže kao najbolji "sistem" za duhovni razvoj. Pojavljuju se novi problemi integracije tako "promenje-ne" osobe u svakodnevni život uz ponovno suočavanje sa nere-šenim problemima koji su najčešće samo prividno bili rešeni otiskivanjem u duhovni razvoj. Na osnovu "svedočenja", mo-ram priznati veoma malog broja ispitanika, može se govoriti i o kontraproduktivnosti spiritualnih sistema u izvesnim slučajevi-ma. Naime, nakon što odluče da napuste svoju spiritualnu stazu javljaju se suprotstavljene emocije i često suočavanje s oseća-jem da su "izgubili najlepše godine života". O disfunkcionalno-sti nekih spiritualnih sistema možemo govoriti i zbog toga što, iako teorijski teže da objedine i rade na svim aspektima fizič-kim, emocionalnim, duhovnim, intelektualnim, oni u praksi to ipak ne postižu.

Duhovne škole i njihovi spiritualni sistemi mogu, u izvesnim slučajevima, imati i negativnu ulogu, jer vode do potpuno suprotnih efekata od proklamovanih: umesto u psihičku stabilnost u psihičku poremećenost, psihozu, asocijalno ponašanje, uopšte psihičku dez-integraciju. Pitanje je, međutim, s koliko tačnosti se može tvrditi da su spiritualni kultovi uzrok. Niko ne upoređuje broj ovakvih sluča-jeva kod pripadnika drugih religija, pogotovo, pravoslavne religije. Većina psihologa se slaže da tehnike koje se primenjuju u spiritual-nim sistemima ne mogu da izazovu negativne efekte kod psihički

zdravog pojedinca. Međutim, kako kažu i sami učitelji, spiritualni sistemi su veoma privlačni za psihički nestabilne ličnosti, naroči-to za patološke slučajeve, koji smatraju da će na taj način doći do ozdravljenja. Pitanje je koliko su učitelji sposobni da takve prepo-znaju i na vreme isključe iz obuke? Istraživanja u drugim zemlja-ma su pokazala da učenici spiritualnih kultova mogu da zapadnu i u stanje anksioznosti, najčešće ako su razapeti između "starih i novih vrednosti, suprotnih tvrđenja i sukobljenih lojalnosti".168

Barker upozorava na opasnosti diskursa kojim se članstvo u no-vim religioznim pokretima i kultovima povezuje s narušavanjem mentalnog zdravlja. To se obično događa kada osobe govore o svojim religioznim iskustvima koja drugima izgledaju neverovat-no. Međutim, istraživanja Medicinskog centra Univerziteta Kali-fornije i istraživanja novih religioznih pokreta koje je preuzela holandska vlada pokazuju da oni nisu "stvarna pretnja javnom mentalnom zdravlju".169 Najčešći argument za osudu se vezuje za izmenjena stanja svesti koja mogu da dovedu do mentalnih ošte-ćenja. U tom smislu, veoma su važna istraživanja antropologa ko-ja pokazuju da su različite forme izmenjenih stanja svesti integri-sana u verske institucije većine društava ali da bi trebalo uzeti u obzir socijalna i kulturna tumačenja.170 Jedno je, na primer, objektivno stanje svesti kao što je trans u koje može da zapadne pojedinac, a drugo uverenje po kojem je ono rezultat zaposednu-tosti zlim duhovima. Tumačenja i značenja su socijalno i kulturno konstruisana te vode do različitog tretmana pojedinaca koji imaju sposobnosti izazivanja izmenjenih stanja svesti.

168 Barker A„ Novi religiozni pokreti: praktičan uvod, Niš: Zograf, 2004, 87.

169 Ibid., 84-76. 170 Videti: Bourguignon E., Cross-Cultural Perspectives on the Re-

ligious Uses of Altered States of Consciousness, Zaretsky & Leone, 1974, 230-231. Navedeno prema: Barker E„ op. cit., 41.

Spiritualni kultovi, dakle, obećavaju korenitu promenu ličnosti, života i rešenja za životne nedaće i probleme, međutim, oni često vode samo do prividnog rešenja problema. Problem se inače poti-skuje ili se na izvestan način negira (kao u slučaju Silva metoda i Ekskalibura koji nastoje da određenim tehnikama diskreiraju pro-blem), dok se suočavanje s problemom u stvari izbegava. Učenja nekih sistema (na primer, regresije) polaze od pretpostavke da je problem u čoveku, da ga je on sam kreirao ili izazvao, ali ne real-nim ponašanjem u realnim životnim situacijama, već, na primer, ponašanjem u nekom od prethodnih života. Na taj način se, zapra-vo, vrši projekcija, u ovom slučaju u irealno vreme i irealan život. Psihološka funkcija ovakvih projekcija poznata je u psihologiji i psihoanalizi, na taj način čovek prividno razrešava konflikt koji izaziva problem izbegavajući ličnu odgovornost a na drugoj stra-ni, pripisujući sebi samom moć da se duhovno "samoisceli".

Većina učenika naglašava da se radi o traganju za duhovnim is-kustvima a ne religijskim, međutim, jedan broj je upravo pristupio nekom od spiritualnih kulto va nakon verskog doži vlj aj a, na primer, nekih "živih" vizija. Povezanost s religijskim ciljevima često se na-lazi na nekim višim fazama traganja za spiritualnim razvojem kada pojedinac traga za značenjima smisla života u svetu koji će biti mnogo bolji od postojećeg. Pol Hilas je upotrebio termin "samo-religija" za pokrete koji oličavaju vezu između istraživanja bića i traganja za značenjem.171 Istina, većina ne uočava religioznu pri-rodu spiritualnih kultova što se jasno potvrđuje u izjavama da im je prevashodni cilj da poboljšaju sopstveni život, zdravlje, upo-znaju sebe ili ostvare veći uspeh u postizanju svojih ciljeva.

171 Heelas P., Californian Self-Religions and Socialising the Subjecti-ve, u: Barker E., Kingdoms of Heaven on Earth: New Religious Move-ments and Political Orders, Centre for the Study of Religion and Society, University of Kent at Canterbury, Pamphlet Library, No. 15, 1987, 69. Navedeno prema: Barker A., Novi religiozni op. cit., 48.

Zaključak

Savremeni okultizam predstavlja sinkretizam tema istrgnutih iz religije, mitologije, naučnih disciplina kao što su psihologija, fizika, medicina, filozofija, zatim parapsihologije, "graničnih područja nauke" inkorporiranih u jedan, uslovno rečeno, okultni pogled na svet savremenog čoveka koji je spreman da poveruje u sve što je tajanstveno, alternativno, novo i nedokučivo, sve ono što će mu omogućiti, makar i prividno, da prekorači granice uobi-čajenog iskustva i spozna nepojamno. Iako učitelji spiritualnih si-stema nastoje da se oslobode etikete "okultno" ovaj termin je još uvek najpogodniji da objedini ovo šaroliko nastojanje savreme-nog čoveka. Termin okultizam je i najadekvatniji stoga što obu-hvata sinkretizam različitih verovanja i prakse vezane za vidovi-tost, astrologiju, alhemiju, spiritualne sisteme, neopaganizam, ša-manizam, spiritizam koji su samo naizgled čamili u underground-u okultizma a sada izlaze u novom ruhu. U tom smislu, odgova-rao bi i termin neokultizam ili modernije postokultizam. Edgar Moren s istom konotacijom opravdano to naziva "nova gnosa".1

Ona i sama obuhvata "čežnju za izgubljenom istinom, apokalip-tično proročanstvo, nadanja u novi svet". Navedene sinkretističke teme, kako smatra Moren, "plivaju u moru religioznosti, tajan-stva, rasplinutog misticizma, a zajednička im je crta da ne odvaja-

1 Moren E„ Duh vremena, knj. 2, Beograd: BIGZ, 1979,147.

ju subjekt od kosmosa".2 Novi oblici religijskog života počivaju na neokultizmu koji, na izvestan način, predstavlja alternativnu kulturu koja se razvija i širi negde u "procepu između visoke kul-ture i masovne kulture" zalazeći na obe strane.

Iako izvestan broj ispitanika nije znao šta se pod "Novim dobom"3 tačno podrazumeva većina veruje u neminovnost radi-kalnih promena i mogućnost da će se u novom milenijumu "po-novo roditi i novi čovek".4 Mit o "Novom dobu" istovremeno najavljuje dolazak mira, opšteg blagostanja dok, na drugoj stra-ni, proroci nagoveštavaju smak sveta, apokaliptična vremena. Ispitanici su često isticali da na predznake i jednog i drugog ne-prestano nailaze u svakodnevnim događanjima danas. U tom smislu, može se govoriti i o primamljivosti okultnih fenomena kao jednom od načina da se prevaziđe sveopšta napetost koju donosi ovaj zajednički rite de passage. I ne samo to, okultni fe-nomeni, naročito spiritualni sistemi, su samo jedan od mogućih odgovora na trend opšte "globalizacije" i "univerzalizacije" mo-dernog čoveka. Oni sadrže elemente jedne nove univerzalne re-ligije koja, prema mišljenju ispitanika, nije u koliziji s već po-

2 lbid., 146. 3 Ovde se ne misli na religijski karakter pokreta "Novo doba" (The

New Age) već na doba Vodolije, novo doba koje je po nekim proraču-nima počelo 60-ih godina ili će početi posle 2000. god. Postoji niz raz-ličitih proračuna, videti: "Doba Vodolije", Tajne, br. 14, 1995.

4 Doba Vodolije, o čemu je već bilo reči, veruje se da donosi doba u kojem će pojave kao što su vidovitost, telepatija, neverbalna komuni-kacija, uopšte komunikacija sa drugim svetovima biti normalna pojava dostupna svima. U prilog ovoj tezi pominju se upravo pojave o kojima se u ovoj knjizi govori, o sve češćoj pojavi vidovitih ljudi, Ijudi koji su uspeli da latentne sposobnosti na različite načine izvedu na površinu. Kao što je rečeno još uvek se ne zna tačno kada će ovo doba početi, po-stoje različite interpretacije ali uglavnom se vezuje za kraj prošlog i po-četak ovog milenijuma (period do 2010. godine).

stojećim, ali koja ne sadrži obavezujuće i striktno propisane ri-tuale i svetkovine, niti je institucija ta koja ih okuplja i ujedinju-je već, kao što je pomenuto, najrazličitija verovanja i diskursi. U tom smislu mnogi govore o nevidljivoj religiji ili kao Elijade o parareligiji. Smatra je posebno primamljivom zbog "unapređi-vanja na poštovani položaj", na taj način što na primer, astrolo-gija nudi povezanost s božanskim svetom i jednu od uloga u ko-smičkoj drami a, ujedno ne nameće teške teološke probleme.5

Vidovnjaštvo u Beogradu, na izvestan način, predstavlja kon-tinuitet tradicionalne vračarske prakse u Srbiji. Naravno, u skladu sa zahtevima vremena, proroci, ekstrasensi, vidovnjaci, bioener-getičari i mnogobrojni drugi, reinterpretiraju tradicionalnu praksu i verovanja, ali eklektički kombinuju i druga znanja i umeća.

Spiritualni kultovi su jedan od vidova ispoljavanja savremenog okultizma koj i se ogleda u načinu da se dokuči, slično snovima i mi-tovima, sopstvenim latentnim moćima, jedna inače neuhvatljiva i transparentna dimenzija univerzuma, da spoznajom mikrokosmosa tj. sebe samog, čovek spozna makrokosmos. Najuočljivija religij-ska karakteristika škola za duhovni razvoj, na funkcionalnom ni-vou, je obuka učenika dabez posrednika, direktnim iskustvom, uki-nu vremensko prostorne granice i dođu u kontakt s višim duhov-nim i božanskim sferama. Smatram da se oživljavanje okultnog može posmatrati kao neosakralni pokret6 u savremenoj kulturi.

Vidovnjaštvo i spiritualni sistemi, odnosno, škole za duhov-ni razvoj dva su, naizgled, veoma različita vida u kojima se is-poljava okultizam. Zapravo, radi se samo o različitim načinima da se, aktiviranjem latentnih sposobnosti i moći pređu granice ovostrane realnosti a zatim to iskustvo i saznanja iskoriste u svakodnevnom životu. Isti cilj pojedinac okrenut vidovnjaštvu

5 Elijade M., Okultizam.... op. cit., 83. 6 Tiryakian E„ Toward the Sociology of Esotheric Culture, Ameri-

can Joumal of Sociology, vol. 78, n. 3. November 1972, 493.

postiže preko posrednika vidovnjaka, dok u spiritualnim siste-mima neposredno koristi određene tehnike i razvija latentne sposobnosti. Učitelji sistema su samo duhovni "treneri". I kli-jenti vidovnjaka i učenici duhovnih škola "regrutuju" se iz iste starosne populacije, s istim ili sličnim razlozima za okretanjem ka okultističkim rešenjima. Uopšteno rečeno, uglavnom se radi o problemu koji nisu u mogućnosti da razreše samostalno. Naravno, ovakvom načinu razrešenja problema pristupa samo ona kategorija ljudi koja je sklona da različitim dešavanjima u svom životu pripisuje religijska značenja.

Vidovnjastvo i spirituaini sistemi, posvećeni pre svega poje-dincu, predstavljaju jedan od pokušaja čoveka da iznađe alterna-tivne puteve dolaženja do individualne, lične sreće. Bilo da nasto-ji da se oslobodi neizvesnosti tako što mu vidovnjak proriče sud-binu, bilo da sam koristeći određene tehnike kreira željeno ili na-stoji da dođe do samospoznaje, presudna je ova psihološka moti-visanost utkana u želju da predvidi, donese adekvatne odluke, preuzme plodotvorne akcije i izbegne slučajnost. Okultizam u različitim oblicima izražava simbohčno negiranje prošlosti i bu-dućnosti i ističe sadašnjost, trenutak u kojem bi trebalo ostvariti ljudsku sreću, živeti i disati "punim plućima", OVDE i SADA.7

Na kraju ostaje otvoreno pitanje: kako je moguće da ono što se mnogima čini kao besmislica lišena racionalnog i materijal-nih dokaza poprimi takve razmere i postane deo kulture? Da li je oslabila zvanična religija, nada u nauku, strah od tehnološkog napretka? Jedno je sasvim sigurno, sredstva masovne komuni-kacije doprinela su da fenomen vidovnjaštva postane predmet masovne potrošnje i iskoristila revitalizaciju "magijskog mišlje-nja" za povećanje tiraža i popularnost.

7 To je naročito karakteristično za zen-budizam odnosno za spiritu-alne sisteme koji su pod uticajem zen-budizma kao npr. sistemi Ž. M. Slavinskog.

Ostaje, takođe, otvoreno i pitanje da li magijsko-religijski i spiritualni kultovi doprinose religijskom pluralizmu u Srbiji? Konstatovala sam da oni nemaju snagu na osnovu koje bi u konkurentskim odnosima s pravoslavnom religijom doveli do većih i značajnijih promena u religijskom životu jer oficijelna religija ima religijski monopol. Medutim, istraživanje magij-sko-religijskih i spiritualnih kultova je pokazalo da bi u savre-menoj kulturi svakako trebalo razlikovati individualnu religio-znost i subjektivni doživljaj religije od crkvenosti i institucio-nalne religije. Na drugoj strani u praksi se mogu naći primeri da one ne moraju biti u koliziji. Istraživanje je pokazalo da je religijski pluralizam, ma u kojem obliku i stepenu postojao u Srbiji, omogućio izbor između različitih alternativnih kultova a da, pri tome, jedan značajan broj ispitanika ne napušta pra-voslavlje ili bar mogućnost da se konfesionalno opredeli za njega.

Okultni fenomeni doživljavali su tokom svoje istorije tre-nutke ekspanzije, zatišja i, kao u naše vreme, trenutke oživlja-vanja. Shodno čovekovoj prirodi da uvek teži za onim "izvan" i "posle", želji da prekorači granice uobičajenog iskustva, mo-že se pretpostaviti da će u manjoj ili većoj meri okultizam uvek postojati i da će se rađati novi oblici religije. Vremenom su se promenile forme ispoljavanja okultizma i religije, "priro-da" samih granica koje čovek treba da prevaziđe, kao i ciljevi kojima teži savremeni čovek. Potraga za smislom života u postmodernoj eri je sve više sociološki, politički i kulturni a ne istinski religijski fenomen. Pred naukom je da, upravo ono što joj je do skora izgledalo kao marginalno i plod sekulariza-cije, ili što joj sada izgleda kao revitalizacija religije (ali ne sa-mo pravoslavlja), učini važnim predmetom istraživanja: nove oblike u tradicionalnim i novim religijama, karakteristike no-vih oblika religijskog života, rodni aspekt nove spiritualnosti i nlternativnih religija, religijsko iskustvo moderne i postmoder-

ne.8 Kako smatra Jukić, "uostalom sva je religioznost postmo-derne u znaku svetoga, ali jednako i njezina nekršćanska tradi-cija koja ide od egipatskog ozirizma, grčkog orfizma, plotini-zma, gnosticizma, hermetizma, okultizma, astrologije, alkemi-je i moderne magije preko teozofije, spiritizma i parapsiholo-gije pa sve do New Agea".9

8 Zrinščak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Prav-ni fakultet, 1999, 203.

9 Jukić J., Značenje pojma svetoga u savremenoj religiologiji, u: Josipović, M., Zovkić, M. (prir. ) Crtajte granice ne precrtavajte Ijude, Sarajevo-Bol: Vrhbosanska visoka teološka škola, 1995, 420. Ovaj citat, iz teksta hrvatskog katolika laika i sociologa religije Željka Mardušića (pseudonim Jakov Jukić), navodim kao primer "širokih shvatanja" kakva se kod nas ne mogu naći u jednom teološkom časopisu.

Literatura

Aidala A., Social change, gender roles, and new religious movements, u: Sociological Analysis 46,1985.

Andrejević S., Do nedokučivog, Beograd: Sfairos, 1997. Bandić D., Carstvo zemaljsko i carstvo nebesko, II dopunjeno izdanje,

Beograd: Biblioteka XX vek, 1997. Bardon F., Inicijacija u hermetizam (kurs uputstava magijske teorije i

prakse), Beograd: Esotheria, 1996. Barker A., Odlike novih religioznih pokreta, u: Proroci "nove istine",

sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998.

Barker E., Religious movements: cult and anti-cult since Jonestown, An-nual Revievv of Sociology 12. 1986.

Bazala A., Tajanstvene pojave (okultizam), Zagreb, 1924. Berger P. L., i Luckmann T., Socijalna konstrukcija zbilje, Zagreb: Na-

prijed, 1992. Bloch Jon P., Individualism and community in alternative spiritual magic,

Journalforthe Scientific Study ofReligion, jun 1998, Vol. 37, Issue 2. Bolčić S., O "svakodnevici" razorenog društva Srbije početkom 90-ih -

iz sociološke perspektive u: Kulture u tranziciji (zbornik radova), Beograd, 1994.

Bourdieu P., The genesis and structure of the religious field, Comparati-ve Social Research 13, 1991.

Bulgakov S., Hrišćanstvo i šta jnerijanstvo, u: Vaskrsenje i reinkarnacija (problem besmrtnosti u Hrišćanstvu i okultizmu) Zbomik radova, Beograd: Logos, 1996.

Butler W. E., Kako se razvija vidovitost, Beograd, 1989.

Crowley A„ Astrologija, Beograd: Esotheria, 1990. Crowley A„ Knjiga zakona, Beograd: Esotheria, 1990. D'Andrade R. G., Sex Differences and Cultural Institutions, in The Develop-

ment ofSexDijferences, (ed.) E. E. Maccoby. London: Tavistock, 1967. De Vaus D„ McAllister I„ Gender Differences in Religion: A Test of the

Structural Location Theory, American Sociological Review, Vol. 52, No. 4, Aug„ 1987.

Dirkem E„ Elementarni oblici religijskog života, Beograd: Prosveta, 1982. Dictionary ofthe occult supernatural, Underwood P. Fontana, London, 1978. Đorđević J„ Zapadna tradicija nastavlja traganja, pogovor u: Lakroa M„

NewAge: ideologija novog doba, Beograd: Clio, 2001. ĐukićS.,On, OnaiMi: kraj srpskebajke,SamizdatFreeB92,Beograd 1999. Dordević T„ Zle oči u verovanju srpskog naroda, Beograd: Prosveta,

1985. Đurđević-Stojković B„ Lovci na duše, izdanje autora, Beograd, 1997. Elijade M„ Joga, besmrtnost i sloboda, Beograd: BIGZ, 1984. Elijade M„ Kovači i alkemičari, Zagreb: GZH, 1982. Elijade M„ Istorija-verovanja i religijskih ideja I, Beograd: Prosveta, 1991. Elijade M„ Mefistofeles iAndrogin, Čačak: Gradac, 1996. Elijade M„ Okultizam, magija ipomodne kulture, Zagreb: GZH, 1981. Elijade M„ Traganje za "izvorima" religije, Kultura br. 65-66-67, Te-

matski broj "Religija, društvo, kultura", Beograd, 1984. Enciklopedija živih religija, Beograd, 1990. Enciklopedija novih religija, nove religije, sekte i alternativni duhovni

pokreti, ur. Christopher Partridge, Zagreb: Naklada Ljevak, 2005. Feraroti F„ Religija i haos, masovno ubistvo "Hrama naroda", Kultura

br. 65-67, Beograd, 1984. Fortune D„ Praktični okultizam u svakodnevnom životu, Beograd, 1989. Giro P„ Semiologija, Beograd: Prosveta, XX vek, 1983. Grant K„ Magijski preporod, Beograd: Esotheria, 1997. Gray J. A„ Sex Differences in Emotional Behaviour in Mammals inclu-

ding Man Endocrine Basis, Acta Psychologica 35, 1971. Hamilton M„ Eating Ethically: 'Spiritual' and 'Quasi-religion' Aspects of

Vegetarianism, Journal of Contemporary Religion, Vol. 15,No. 1,2000. Hamilton M„ Sociologija religije: teorijski i uporedni pristup, Beograd:

Clio, 2003.

I lubbard R„ Dianetics, the modern science of menthal health, New Era, Publications International NVVItd., 1993.

Ilugh B. U„ Sacred Capital: Pierre Bourdieu and the Study of Religion, Method and Theory in the Study of Religion 15, Koninklijke Brill NV, Leiden, 2003.

Jumbor D„ Novi oblici (pseudo) religioznosti orijentalnog porijekla me-đu mladima, Pitanja br. 3/4 godina VI, 1984.

Jung Dž. L„ i Grifit E. I„ Kultovi i vrbovanje članstva, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998.

Jorgan M„ Družbena konstrukcija hierarhije med spoloma, Fakulteta za sociologijo, politične vede in novinarstvo, Ljubljana 1990.

Jukić J„ Značenje pojma svetoga u savremenoj religiologiji, u: Josipović, M„ Zovkić, M. (prir.) Crtajte granice ne precrtavajte Ijude, Saraje-vo-Bol: Vrhbosanska visoka teološka škola, 1995.

Jung K. G„ Čovek i njegovi simboli, Beograd: Narodna knjiga, 1996. Jung K. G„ Dinamika nesvesnog, Novi Sad: Matica srpska, 1996. Jung K. G„ Psihologija alhemije, Zagreb: Naprijed, 1984. Kazimirović R, Tajanstvene pojave u našem narodu, Kremansko proro-

čanstvo, Beograd, 1940. Kcller W„ Parapsihološkifenomeni, Zagreb: Prosvjeta, 1988. Kevendiš R„ Istorija magije, Beograd, 1979. Knjiga Tota, kratak esej o egipatskom Tarotu (Majstor Terion A. Krouli). Kuburić Z„ Verske zajednice u Srbiji i verska distanca, u: Religija i

Tolerancija br. 5, Novi Sad: Žurnal centra za empirijska istraživanja religije, 2006.

I.eksikon stranih reči i izraza, M. Vujaklija, Beograd: Prosveta, 1972. Ijeksikon srpsko-hrvatskog književnog jezika, knj. IV. Matica srpska, No-

vi Sad, 1971. I -eroa-Guran A„ Religije pethistorije, Beograd, 1991. Levi E„ Transcendentalna magija (doktrina i rituali vioske magije),

Beograd: Esotheria, 1990. Lič E„ Klod Levi-Stros, Beograd: Prosveta (XXvek), 1982. Lič E„ Kultura i komunikacija, Beograd: Prosveta (XX vek), 1983. Malinovski B„ Magija, nauka i religija, Prosveta, Beograd, 1971. Malinovski B„ Naučna teorija kulture, Beograd, 1970.

Mandić M., Ključevi Arkana, praktičnipriručnikza Kroulijev Tarot, Beo-grad: Esotheria, 1994.

Marfi Dž., Moć podsvesti, Beograd, 1990. Maijanović M., Okultizam i esoterija, Zagreb, 1921. Marković N., Bioenergija moć iscelivanja, Beograd: Akvarijus, 1997. Matić P., Deda Miloje prorok iz Pomoravlja: Biće tumbanje po celom

svetu, drugo dopunjeno izdanje, Beograd: M&S, 1993. Matić P., Tajne proroka, Beograd: Dereta, 1987. Meher Baba, Savršenstvo svesti (uvod i vodič za praktični misticizam i

metode spiritualnog razvoja), sakupio i priredio Alen Koen iz radova Meher Babe, Beograd: Esotheria, 1994.

Melton J. G., How new is new?: The flowering of the "new" religious con-sciousness since 1965, u: The Future of theNew Religious Movements, (eds.) D. G. Bromley, P. Hammond, Macon, GA: Mercer University Press, 1987,47-48.

Mewrton R., O teorijskoj sociologiji, CDD Savez Socijalističke omladine Hrvatske, Zagreb, 1979.

Milić V„ Sociološki metod, Beograd: Nolit, 1979. Milićević M. Đ., Život Srba seljaka, Beograd: Prosveta, 1984. Moren E., Čovek i smrt, Beograd, 1967. Moren E„ Duh vremena, knj. 2, Beograd: BIGZ,1979. Mos M„ Sociologija i antropologija, Beograd: Prosveta (XX vek), 1982. Ontološke priče sa putovanja u onostrano, zapisivači Marija Rejić i Mi-

lovan Jovanović, Beograd, 1995. Palmer S„ Womens 'Cocoon Work' in New Religious movements: Se-

xual experimentation and feminine rites of passage, u: Journal for the Scientific Study ofReligion, dec. 1993, Vol. 32, Issue 4.

Parnof J„ Luciferov presto, ogledi o magiji i okultizmu, Beograd: Novo delo, 1988.

Pavićević V„ Sociologija religije, sa elementima filozofije religije, Beo-grad: BIGZ, 1988.

Pekard V., Industrija svesti — skriveni ubeđivači — sedma sila, Beo-grad, 1967.

Perica V„ Balkanski idoli: religija i nacionalizam u balkanskim država-ma II, Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug, 2006.

Petrović P„ Okultistička enciklopedija (sve tajne nauke), Beograd, s. a.

Petrović S„ Popularna psihologija, Sarajevo: Svetlost, 1992. Popadić D„ O mentalnom zdravlju naroda, u: Republika 233, Beograd,

2000. Progof A„ Sinhronicitet i Ijudska sudbina, Beograd: Esotheria, Atos, 1994. Radulović L„ Crkveni rituali životnog ciklusa: krštenje i venčanje, u:

Običaji životnog ciklusa u gradskoj sredini, posebna izdanja knj. 48, Etnografski institut SANU, Beograd 2002.

Re A„ Folirajte se... okultizam, Beograd: Manana press, 1997. Redklif-Braun R„ Struktura ifunkcija u primitivnom društvu, Beograd:

Prosveta, XX vek, 1982. Regardije I„ Drvo života (studija o magiji), Beograd: Esotheria, 1997. Rhine J. B„ Novi svijet duha, Zagreb: Prosvjeta i Globus, 1989. Richardson J. T„ Studies of Conversion: Secularization or Re-enchant-

ment, u: P. E. Hammond (ed.) The Sacred in a SecularAge, Berkeley: University of California Press., 1985.

RožnovV. E„ Proroci i čudotvorci, Novi Beograd: Grafopublik, 1990. Ryzl M„ Parapsihologija, Zagreb: Prosvjeta, 1981. Salihović E„ Staza gnostičke svetlosti, Beograd: Esotheria, 1994. Seme kosmičkog znanja I i II- Hristove poruke, zapisivali M. Jovanović

i M. Rejić, Stručna knjiga, Beograd, 1993. Silva H.,Mil F„ Silva metodkontrole uma, izdavač Silva metod, Beograd,

1994. Simić B„ Zvezdano oko, Izdanje autora, Beograd, 1994. Slavinski Ž. M„ Psihonauti unutrašnjih svetova, izdanje autora, Beograd,

1976. Slavujević Z„ Biblijska koncepcija propagande, Povod, Beograd, 1993. Snow D. A„ Machalek R„ The Sociology of Conversion, Annual Review

ofSociology 10, 1984. Srpski mitološki rečnik, Š. Kulišić, P. Ž. Petrović, N. Pantelić, Beograd:

Nolit, 1970. Stanković P„ Božanstvena medicina, Beograd, 1990. Stark R„ Bejnbridž V. S„ O crkvama, sektama i kultovima: uvodni poj-

movi za jednu teoriju verskih pokreta, u: Proroci, "nove istine", sekte i kultovi (Šta treba da znamo o novim religioznim pokretima?), prire-dio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998.

Literatura

Stark R„ Reconceptualizing religion, magic, and science, Review ofReli-gious Research, 2001.

Stojković B., Žigosanje verskih sekti, moralna panika i mediji, u: Proroci "nove istine", sekte i kultovi, (Šta treba da znamo o novim religio-znim pokretima?) priredio D. B. Đorđević, Niš: JUNIR, 1998.

Stoun R. B., Hose Silva biografija (čovek koji je otkrio tajne ljudskog uma), izdavač Silva metod, Beograd, 1995.

Straus R., Religious Conversion as a Personal and Collective Accomplis-hment, Sociological Analysis 40,2. 1979.

Subotić V„ Tri predavanja, Prvi kongres srpskih lekara i prirodnjaka u Beogradu, Beograd, 1905.

Suziedelis A. and R. H. Potvin, Sex Differences in Factors Affecting Re-ligiousness Among Catholic Adolescents, Journal for the Scientific Study ofReligion 20,1981.

Škorić S., Šarena igra senki, izdanje autora, Beograd, 1996. Šušnjić Đ., Religija I, Pojam, struktura, funkcije, Beograd: Čigoja štam-

pa, 1998,56. Tak M., Kako biramo (studija o ponašanju potrošača), Beograd: Nolit,

1979. Thompson E. H. Jr., Beneath the Status Characteristic: Gender Variations

in Religiousness, Journalfor the Scientific Study ofReligion 7,1991. Tiryakian E. A., Toward the Sociology og Esotheric Culture, American

Journal of Sociology, vol. 78, n. 3, November 1972. Todorović T., Vidovnjaci, Kragujevac, 1993. Tokaijev S. A., Rani oblici religije i njihov razvoj, Sarajevo, 1978. Trebješanin Ž., Politika i duša, psihopatologija nesvakidašnjeg života,

Beograd, 1995. Vilson K., Okultizam, Beograd: Ateneum, 1997. Votson L., Iza super prirode (novi naučni pogled na natprirodno), Beo-

grad, 1996. Warburg M., P. Luchau, P. B. Andersen, "Gender, Profession, and Non-

Conformal Religiosity", Journal of Contemporary Religion, Col. 14, No. 2, 1999.

Yinger M., Religion, Society and the Individual, New York: Macmillan, 1957, 9; Yinger M., The Scientific Study of religion, London: Routledge.

York M., New Age Commodification and Appropriation of Spirituality, Journal of Contemporary Religion, Vol. 16, No. 3, 2001.

Zečević S., Mitska bića srpskih predanja, Beograd, 1980. Zrinščak S., Sociologija religije: hrvatsko iskustvo, Zagreb: Pravni

fakultet, 1999. Евдокимов П., Жена u спасење света, Цетиње 2001.

Dnevna i periodična štampa, časopisi

"Beogradski dijalog", br. 1, 2„ Beograd, 1997, 1998. "Dosije X", br. 31, god. 11,15. oktobar 1998. "Duga", br. 528 (1994), 1606 (1995. ), 1616,1618. (1995). "Metro", 27. decembar 1944. Beograd. "Nedeljni telegraf' br. 312, Beograd, 1997. "Novo sunce" (1905) br. 25, Zagreb. "Svet", 27. april 1998. Beograd. "Telegraf' 1 feb. 1995, 28. dec. 1944. Beograd. "Teozofija" (1927) br. 1,4,6, (1929) br. 3-4, (1932) b. b, (1937) 1-6, Za-

greb. "Tajne" za 1990/91, '94/95, '96., Beograd. "Treće oko" za 1990/96/97/98. Beograd. "TV Revija", br. 1468. Beograd, april 1995. "Večiti fenomeni", br. 1,2., Beograd, 1998. "Vidovnjak", br. 2, BISI, Beograd, 1994. "Vreme", 12 maj 1929,15. maj 1929. "Horoskop", br. 81, god. VH, 1998., Beograd. "Upoznaj sebe" god. 111(1933) 1-12. "Zona sumraka", brojevi za 1997,1998., Beograd. "Život" (1936).

Sadržaj

PREDGOVOR 5 UVOD 7

1. Empirijsko istraživanje 7 1. 1. O motivima 7 1.2.0 etnografskoj evidenciji i građi 12 1.3.0 terminologiji i definisanju pojmova 16

2.0 teorijskom okviru i pristupima 26

I I Z I S T O R I J E OKULTIZMA 41 1 .Kratak pregled istorijskog razvoja 41 1.1 .Okultizam u svetu 41 1,2.Domaći okultizam 58

I IRELIGUSKO-MAGUSKIKULT VIDOVNJAŠTVA 69 l.Vidovnjaštvo u Beogradu: od vračare do ekstrasensa 69

1.1. "Lična karta" vidovnj aka 72 1.2. Kako se postaje vidovnjak 75 1.3. Tehnike 76 1.4. Praksa 78 1.5. Crna magija 80

2.Medijska promocija vidovnjaka 97 3.Formalne karakteristike savremenog vidovnjaštva 109 4.Značenja i funkcije savremenog vidovnjaštva 116 5.Politička upotreba alternativnih religijskih verovanja

prakse 143

III SPIRITUALNIKULTOVI 155 1 .Spiritualni kultovi u Beogradu: laboratorije

sopstvenog života ...., 155 l.l.Osnovne karakteristike 157

1.2.Učitel j 163 1.3.Učeni k 165 1.4.0dnos učenik-učitelj 168 1.5.Rad škole 169 1.6.Inicijacija 172 1.7.Spiritualne tehnike 174 1.8.Spiritualni kultovi 184

1.8.1. Joga 184 1.8.2.Spiritualni sistemi Živorada M. Slavinskog ... 187 1.8.3.Silva metod - kontrole uma 196 1.8.4.Regresija u prošle živote 203 1.8.5.Spiritualni sistem Milovana Miće Jovanovića.. 206 1.8.6.Sistemi Slobodana Vekića 207 1.8.7.Tarot 210

2.Etnografija neuobičajenog 214 3.Etnografija roda u spiritualnim kultovima 222 4.Formalne karakteristike spiritualnih sistema 232 5.Značenja i funkcije spiritualnih sistema 242

Zakijučak 259 Literatura 265 Prilozi 273

Izdavač: "Srpski genealoški centar", Radnička 50, Beograd. Za izdavača: Filip Niškanović. Urednik: Miroslav Niškanović. Lek-tor i korektor: Slobodanka Marković. Saradnik na bibliografiji: Biljana Vuković-Milenković. Korice: Dušan Đurica. Štampa: Či-goja štampa, Beograd. Tiraž: 500 primeraka. Beograd 2007.

133.3/.4(497.П)" 1994/1997" : 39

РАДУЛОВИЋ Лидија Okultizam ovde i sada : magija, religija i

pomodni kultovi u Beogradu / Lidija Radulović, - Beograd : Srpski genealoški centar : Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta, 2007 (Beograd : Čigoja štampa). -284 str. : ilustr.; 17 cm.- (Etnološka biblioteka / [Srpski genealoški centar] ; knj. 29)

Tiraž 500,- Napomene i bibliografske reference uz tekst, - Bibliografija: str. 265-270.

ISBN 978-86-83679-38-6 (SGC) a) Окултизам b) Видовњаштво - Етнолошка истраживања - Београд - 1994-1997 COBTSS.SR-JD 143768844