Liberation of Belgrade - October 1944

8/20/2019 Liberation of Belgrade - October 1944

1/435

1

OSLOBOĐENJEBeograd, 20. oktobar 1944.


2/435

2

IZDAVAČ

Rosa Luxemburg StifungRegionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu

Gospodar Jevremova 47, Beograd, Srbija

UREDNIK

Krunoslav Stojaković

Lektura i Korektura: Dragomir Olujić i Krunoslav Stojaković

Izvori:

Dokumentacioni centar Muzeja grada Beograda - otografije na stranama

82-83,125, 360-361 i 362-363

Muzej istorije Jugoslavije - akvareli Aleksandra Deroka,

strane 86-87, 94-95, 227, 263, 301, 303, 321

www.znaci.net - otografije na stranama 56, 101, 110, 158-159, 169, 194,

227, 237, 258-259, 308, 353, 354, 355, 356, 357, 358, 359, 379

Dizajn: шкарт

Štampa: Standard 2, Beograd, oktobar 2014.

Tiraž: 600

Supported by Rosa Luxemburg Stifung Southeast Europe with unds o the GermanFederal Ministry or Economic Cooperation and Development


3/435

3


4/435

4

Sadržaj

Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6NOB u raljamahistorijskog revizionizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7

Neki aspekti historijskog revizionizma . . . . . . . . . . . 14

Totalitaristički diskurskao antikomunistički čin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19

Što je nama naša borba dal a ? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 6Post scriptum . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .32

BEOGRADSKA OPERACIJA . . . . . . . . . . . . . . . . .48

Vojno-strateški značaj Beogradske operaci je . . . . . . 49

Osnova jugoslovensko-sovjetskevojne saradn j e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 5

Oslobođenje zapadne Srbi je. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Napredovanje Crvene armi jeu istočnoj Srbi ji i oslobođenje Banata . . . . . . . . . . . . . 86

Snage kvislinštva i kolaboraci jeu Srbi ji početkom jeseni 1944. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Oslobođenje severnih delova Šumadi jei proboj prema Beogradu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102

ULIČNE BORBE U BEOGRADU . . . . . . . . . . . . . .124

Proboj spoljnje lini je nemačke odbraneu Beogradu, 13-14. oktob r a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 2 5

Proboj unutrašnje lini je nemačke odbraneu Beogradu, 14. oktobra . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

Borbe oko Slavi je. Prodorprema „Londonu” i Narodnoj skupštin i . . . . . . . . . . 1 6 1

Borbe u bloku zgrada ministarstavai okolnim ulicam a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 7 7

Borbe na Čukaric i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1 9 2

Borbe na Zvezdari i Palilul i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 0 2


5/435

5

Prodor prema Terazi jama i Trgu republike.Borbe u Kosovskoj i Dečans k o j . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 1 1

Borbe oko Trga Republike.Zauzimanje Narodnog pozorišta . . . . . . . . . . . . . . . . 236

Borbe na Dorćolu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 242

Razbi janje Korpusne grupe „Štetner”na prilazima Beograda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 256

Zauzimanje palate „Albani ja”,

19-20. oktobra 1944. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 287Zauzimanje Kalemegdanske tvrđavei poslednje borbe na Čukaric i . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2 9 6

Borbe za zemunski mostobrani oslobođenje Zemun a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 0 5

Zločini nemačkog okupatoranad civilnim stanovništvom Beograda

poslednjih dana okupaci je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312Sabiranje mrt v i h . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 2 1

„’ZLOČINI OSLOBODILACA’ – ZADATAK SRPSKEISTORIOGRAFIJE VISOKOG PRIORITETA” . . . . . .350

Promena istorijske paradigme:oslobođenje kao nova okupaci ja. . . . . . . . . . . . . . . . . 351

Procene i kvantifikaci ja bro ja stradalihna područ ju grada Beogradanakon oslobođen j a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 5 3

Odnos prema zarobljenim pripadnicimakvislinških snaga . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 362

Analiza „registra žrtava” za grad Beograd Državne ko-misi je za tajne grobnice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 384

IZVORI I LITERATURA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .400

I. ARHIVSKA GRAĐA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 401

II. OBJAVLJENI ARHIVSKI IZVORI I DNEVNIC I . . . . . 4 0 1

III. RASPRAVE I ČLANCI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 403

IV. STUDIJE, MONOGRAFIJE I MEMOARI . . . . . . . . . 414


6/435

6


7/435

7

SKRAĆENICE

AJ – Arhiv Jugoslavi je, Beograd

DK – Državna komisi ja za utvrđivanje zločina okupato-ra i njihovih pomagača

AVNOJ – Antifašističko v(ij)eće narodnog oslobođenja Ju-

goslavi jeJVuO – Jugoslovenska vojska u otadžbini, četnici generala

Dragoljuba Draže Mihailovića

KNOJ – Korpus narodne odbrane Jugoslavi je

KPJ – Komunistička parti ja Jugoslavi je

NKOJ – Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavi je, iz-

vršni organ (’vlada’) AVNOJ-a

NOF – Nemačka oružana formaci ja

NOP – Narodno-oslobodilački pokret (u Jugoslavi ji)

NOVJ – Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavi je

OZN-a – Odeljenje za zaštitu naroda

SDS – Srpska državna straža, jedinice Ministarstva unu-trašnjih poslova u Vladi Milana Nedića

SGS – Srpska granična straža, ’granične’ jedinice VladeMilana Nedića

SKOJ – Savez komunističke omladine Jugoslavi je

SUK – Srpski udarni korpus

UGB – Uprava Grada Beograda

VA – Vojni arhiv, Beograd


8/435

8

Predgovor


9/435

9

NOB u raljama

historijskog revizionizma

Kada su 20. oktobra 1944. godine snage Narodnooslo-bodilačke vojske Jugoslavi je i Crvene armi je napokonoslobodile Beograd, stanovnici grada su, po ri ječimali ječnika i referenta saniteta Vrhovnog štaba NOVJ-a

Gojka Nikoliša,„nagrnul[i] iz svih predgrađa, od Narodnogpozorišta pa do Slavi je plela su se kozaračkakola, harmonike krasnoarme jaca pozivale suna kazačok, a orkestri naših Cigana kao danisu dopuštali nikome da bude ispred njih,

ni bučni ji, ni prvak u veselju.“1

Iako tog dana borbe za oslobođenje ci jele zemlje nisuokončane, navedena opaska svjedoči ne samo o oduše-vljenju građana grada oslobođenog od fašizma, nego jošviše o dočeku osloboditelja Partizana i vojnika Crvenearmi je. Usporedbe radi, zagrebački novinar i publicist

Josip Horvat, ideološki zasigurno suzdržan kad je ri- ječ o simpati jama prema komunizmu, bilježi 8. svibanj1945., dan oslobođenja Zagreba od fašističke „Nezavi-sne države Hrvatske“, na sljedeći način:

„Prošetao kroz Tuškanac. Putem sam sesmi jao kao di jete - četiri godine i mjesec da-na nisi onuda smio prolaziti. Na toj sitniciosjetio sam da je doš la sloboda, da ulazimou nov život. Tako je čudno kod srca, mo-

1 Citirano po navodima autora Milana Radanovića, str. ??


10/435

10

zgom čovjek ne kapira da je nestalo stra-ha...“2

Danas, sedamdeset godina posli je oslobođenja i dva-deset i pet godina nakon nasilnog razaranja za jedničkedržave, Narodnooslobodilačka borba se u mnogo če-mu ocjenju je drugači je, da ne kažemo protivno naraci jioslobođenja. Ri ječ je o amalgamu nekoliko ideologema

ko ji se međusobno upotpunju ju i po jačava ju, od ne-gaci je opće jugoslavenske karakteristike i idejne suštinepartizanskog pokreta, rehabilitaci je raznih domaćih ko-laboracionističkih snaga, do osporavanja samog oslobo-dilačkog čina u znaku recentne antikomunističke ideo-logi je totalitarizma.

No, glavni spor svakako ni je problematizaci ja četiri go-dine NOB-a, kritička historiografi ja je dužna pružiti štopotpuni ju sliku tog vremenskog razdoblja, uz sve po-sljedice ko je sli jede za samu tradici ju ljevice i komuni-stičkog pokreta na prostoru bivše Jugoslavi je. Tvrdnjeda nema spornih točaka, da je NOB bio „kao suza čist“pod jednako se treba ju ispitati kao i pokuša ji revizi je ukorist nacionalnih mitologi ja i antikomunističke ideo-logi je. Naime, ni je samo po sebi problematično kriti-zirati društvena uređenja ko ja su se legitimirala komu-nističkom ide jom i ljevičarskim rječnikom. Isto tako,kao što ni je sporno kritizirati zloupotrebe državne moćinakon oslobođenja Jugoslavi je od fašističke okupaci je,

upitno je kršiti osnovna pravila historiografske znanosti

2 Citirano po navodima u Historijska čitanka, sv.4: Drugi svjet ski rat. Na-

stava moderne hi stori je jugoi stočne Evro pe. Dodatni na stavni materi jal,

Sara jevo, 2007, str. 114. Original Josip Horvat, Pre živjeti u Zagrebu. Dnev-

nik 1943.-1945., Zagreb, 1989.


11/435

11

i metodologi je u korist dnevnopolitičke denunci jaci jepolitičkih neistomišljenika. Problem svakako posta jeozbiljni ji kada nisu u pitanju po jedinci nego državneznanstvene instituci je i akademi je. Zašto? Zato što teiste instituci je predstavlja ju državu, u instituci jama slu-že državni službenici, a službenik, po svo joj profesio-nalnoj karakteristici unutar državne strukture, „govoriu korist i umjesto grupe ko joj se obraća, on govori za

sve zastupa jući sve, on govori kao predstavnik Općeg.“Izrečeni službenički stavovi predstavlja ju, dakle, stavoveOpćeg, to jeste vladara, „a istina vladara posta je istinaza sve“, kako piše francuski sociolog Pierre Bourdieu usvo joj knjizi „O državi“.3 U ovom se kontekstu možeegzemplarno navesti nasto janje suštinskog brisanja i/

ili kriminaliziranja komunizma kao nečega „stranog“,štetnog za „nacionalno biće“. Primjerice, prof. MomčiloPavlović, direktor Instituta za savremenu istori ju u Beo-gradu, u svome članku „’Zločini oslobodioca’ - Zadataksrpske istoriografi je visokog prioriteta“ u prvoj rečeniciteksta problematizira dolazak komunista na vlast kroz

prizmu „nacionalne prirodnosti“ toga događa ja, od-nosno, da je komunistička vlast naročito u Srbi ji pro-blematična pošto je Srbi ja „i 1944. bila listom protivkomunista“.4 Izvor autorove tvrdnje je iz java WinstonaChurchilla, dakle osobe ko ja o Narodnooslobodilačkojvojsci i njezinom Vrhovnom komandantu Josipu BrozuTitu u kolovozu 1944. godine iznosi sli jedeće mišljenje:

3 Vidi Pierre Bourdieu, Über den Staat. Vorle sungen am Collège de Fran-

ce, 1989-1992 [O državi. Predavanja na Collège de France, 1989-1992],

Frankurt/Main, 2014, str. 119-120 (prvi citat) i str. 123 (drugi citat).

4 Momčilo Pavlović, „’Zločini oslobodioca’ - Zadatak srpske istoriografi je

visokog prioriteta“, Istori ja 20. veka, 3/2010., str. 9-22, ovdje str. 9.


12/435

12

„Razlog zašto smo prestali pomagati DražuMihailovića i njegove četnike je jednosta-van. On se ni je borio protiv Hitlera. Odluč-no smo na strani Tita, zbog njegove velike ihrabre borbe protiv njemačke armi je. Par-tizani su sada gospodari situaci je i predsta-vlja ju smrtnu opasnost za Ni jemce…”5

Isti je Winston Churchill hvalio tali janskog fašističkogvođu Benita Mussolini ja kao „najvećeg zakonodavcameđu živima“, a fašizmu pridodao nemjerivu zaslugu„ci jelome svi jetu“ u borbi protiv boljševizma.6 Ko ja jeChurchillova iz java, na kra ju, mjerodavna?

Izvlačiti citate iz konteksta i manipulirati brojkama stra-

dalih kako bi se opravdao i potkri jepio unapri jed zadaniideološki sud sasvim je providna rabota, a predstavljagotovo oličenje revizionističke historiografi je, i to ne sa-mo u bivšoj Jugoslavi ji. Dakako, Pavlovićev uvod ni jepuka slučajnost ili neopreznost, već je ri ječ o orkestri-ranom pohodu, o ideološkoj matrici ko ja komunizamnasto ji istri jebiti iz kolektivnog sjećanja kao nešto ne-prirodno i suprotno određenom „nacionalnom biću“,ko ja bro ji žrtve i učešće u Narodnooslobodilačkom ratupo nacionalnom ključu, a sam NOB promatra iz nacio-nalističkog ugla, te ko ja svaki antikapitalistički preokreta priori nasto ji prikazati kao neopravdano nasilje.7 Spo-

5 Citirano po http://www.lu piga.com/vi je sti/uz-obljetnicu-smrti-sto-su- sve-svjet ski-du zno snici-generali-knji zevnici-glumci-i-sporta si-rekli-o-

jo si pu-bro zu-titu Zadnji pristup 19.9.2014.

6 Citirano po navodima u Ishay Landa, The Ap prentice`s Sorcerer. Liberal

Tradition and Fa scism, Chicago, 2012, str. 321.

7 Egzemplarno Kosta Nikolić, Obračun Titova režima s jugoslavenskim

monarhističkim protukomunističkim snagama na kra ju Drugog svjet-


13/435

13

menuti članak državnog službenika prof.Momčila Pa-vlovića itekako je postao službena istina, istina vladaraRepublike Srbi je ko ji su na osnovu u tekstu iznesenihstavova u srpnju 2009. formirali Državnu komisi ju za

pronalaženje i obeležavanje svih tajnih grobnica u ko jima

se nalaze posmrtni ostaci streljanih posle oslobođenja 1944. na či je je čelo postavljen državni službenik prof. Slobo-dan Marković s Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Slične komisi je su već rani je osnovane u Sloveni ji (Ko-misi ja Vlade Re publike Sloveni je za rješavanje pitanja pri-

krivenih grobnica 1990. godine) i u Hrvatskoj (Komisi jaza utvrđivanje ratnih i poratnih žrtava , 1991. godine).8

Slovenski filozof Rastko Močnik s pravom piše da se ju-goslavenski narodi nisu borili samo protiv fašizma, „veći za drugači ju vrstu države“, za demokraci ju i društvolišeno eksploataci je. Što su to na kra ju dobili već je dru-go i komplicirano pitanje. No jasno je da demokraci jai revoluci ja idu za jedno, da ima ju „za jednički izvor“ ida je „volja za radikalnu promjenu posto jećega neraz-dvo jivo povezana s voljom za demokraci jom“.9 Ospo-

skog rata, Ča so pis za suvremenu povi jest , 3/2012 god., str. 631-650;

Срђан Цветковић, Политичка репреси ја у Срби ји и Југослави ји 1944-

1985, Исто ри ја 20. века, 2/2008., стр. 272-315; Srđan Cvetković, Izme-

đu sr pa i čekića. Re pre si ja u Srbi ji 1944-1953, Beograd, 2006.

8 Milan Radanović, Otkopavanje istine ili normalizovanje kolaboracioni-

zma? O ormiranju i delovanjudve revizionističke komisi je pod okriljem

Vlade Republike Srbi je, Prei spitivanje prošlo sti i istorij ski revi zioni zam

(ur. Milo Petrović), Beograd, 2014, str. 143-174.9 Rastko Močnik, Koliko a ši zma? , Zagreb, 1998, str. 25-26 (prvi citat);

Boris Buden, Zone des Übergangs. Vom Ende des Postkommuni smus,

Frankurt/Main, 2009, str. 30-31 (drugi citat). Srpski pri jevod knjige je

2012. godine ob javljen pod naslovom „ Zona prela ska. O kra ju postkomu-

ni zma“ u beogradskoj izdavačkoj kući Fabrika knjiga; svi daljnji navodi iz

knjige sli jede njemačko, prvobitno izdanje.


14/435

14

ravanje demokratskog karaktera oslobođenja i denunci- jaci ja Komunističke parti je Jugoslavi je važna su mjestai za jedničke točke svih vrsta historijskog revizionizma ubivšim jugoslavenskim republikama. U međunarodnimrazmjerima takav je postupak uvjetovan dvjema tenden-ci jama unutar revizionističke historiografi je: pokuša jukriminalizaci je jakobinskog tipa revoluci je od 1789., pasve do Oktobra 1918., kako iscrpno analizira Domeni-

co Losurdo10, te analizi zasnovanoj na tezi o „ideokrat-skim“ režimima, dakle sustavima lišenim društva. „Svitakvi pristupi“, piše francuski filozof EnzoTraverso,

„svode centralno jezgro revolucionarniheksperimenata na teror (jakobinsku dikta-turu godine I, diktaturu boljševika za vri-

jeme ruskog građanskog rata) ko ji onda,uglavnom, ako ne čak isključivo, ob jašnja-va ju kategori jama psihoze, strasti, ideologi-

je, nasilja i fanatizma.“11

U jugoslavenskom sluča ju pristup oslonjen ili blizaknavedenim analitičkim tendenci jama revizionističkehistoriografi je prešuću je utvrđene empirijske činjenice

jugoslavenske revoluci je, njezin izravno plebejsko-de-mokratski karakter. Sli jedeći tezu Darka Suvina o po-sebnostima jugoslavenske revoluci je možemo navesti tri

10 Navod po Domenico Losurdo, Kamp um die Geschichte. Der hi storische

Revi sioni smus und seine Mythen [Bitka za povi jest. Historijski revizioni-

zam i njegovi mitovi], Köln, 2009, str. 7-44.

11 Citat po EnzoTraverso, Geschichte als Schlachteld. ZurInter pretation der

Gewalt im 20. Jahrhundert [Povi jest kao bojno polje. O interpretaci ji nasi-

lja u 20. stoljeću], Köln/Karlsruhe, 2014, str. 63.


15/435

15

specifičnosti ko je naznaču ju kompleksnost, ali i visokistupanj društvenosti soci jalističke Jugoslavi je:

„Prva je jugoslavenska posebnost što je revoluci ja od1941.-45. vođena kao antiimperi jalistički rat za narod-no oslobođenje i društvenu pravednost. Iako su borbupotaknula fašistička ubojstva i ugnjetavanje, a predvo-dila ju je hi jerarhijska mreža Parti je, ona se vodila odo-

zdo prema gore… a iz nje je proizišao narod (ili grupanaroda) ko ji je vlastitim snagama oslobodio samog sebe.Druga posebnost nastupila je oko 1948. kad su Tito ivelika većina Parti je odbili Staljinov pokušaj da namet-ne svo ju vlast. Treća revolucionarna posebnost ocrtala jenesigurnu cestu ka stvarnoj soci jalističkoj demokraci ji isamoupravljanju odozdo.“12

Revizionisti u osnovi izbjegava ju istraživanje histori je„odozdo“, društvo u njihovom pristupu osta je sa stra-ne kao amorfna masa bez prava na glas, a is tražu ju seuglavnom veliki „vođe“ i politički zapleti. Otud proiz-lazi i opsesivno bavljenje Josipom Brozom Titom prekoko jega se prelama „početak, kraj i suština“ soci jalističke

Jugoslavi je.

12 Citat po Darko Suvin, Samo jednom se ljubi. Radiografi ja SFR Jugo slavi je

1945.-72., uz hi pote zu o početku, kra ju i suštini , Beograd, 2014, str. 172.

Podvlake u originalu.


16/435

16

Neki aspekti historijskog revizionizma

Misaoni razvoj historijskog revizionizma na područ jubivše Jugoslavi je svakako ne počinje tek s razaranjemdržave i pada društvenih ustro ja pod vlašću SovjetskogSaveza. Od, u hrvatskim emigracijskim krugovima Ju-žne Amerike, proslavljenih historiografskih napisa Fra-nje Tuđmana, preko Memoranduma Srpske akademi je

nauka i umetnosti, „Knjige o Milutinu“ Danka Popo-vića iz 1985., pa sve do rodoljubnog govora SlobodanaMiloševića na Gazimestanu 1989. i historijske shizo-freni je Stjepana Mesića pred financijski dobrosto jećimhrvatskim iseljenicima u Australi ji 1992. – pokuša jakonstrukci je povi jesti po nacionalističkim potrebama

bilo je, dakle, i za vri jeme jugoslavenskog soci jalizma.Za jednička crta svih revizionističkih tretmana povi jesti

je, manje više, pokušaj potpune diskreditaci je druge, tj.soci jalističke Jugoslavi je.

Milan Ristović, redovni profesor na Filozofskom fakul-tetu u Beogradu, opisu je zborno mjesto post jugoslaven-

skog revizionizma sljedećim ri ječima:

„Ako se pažljivo analizira pisanje znatnogbro ja istoričara, ko ji su se u svo jim sada ‚ne-zavisnim‘ nacionalnim istoriografi jama ba-vili jugoslovenskom, posebno savremenom,istori jom, čitalac se suočava sa tiradama omukama svakog po jedinačnog naciona po-sebno u ‚jugoslovenskoj tamnici naroda‘.“13

13 Милан Ристовић, Коме припада истори ја Југослави је? Годишњак за

друштвену исто ри ју , 1/2013., стр. 133-143, овдје стр. 134.


17/435

17

Pažnje vri jedna je činjenica da Ristović u citiranom dje-lu teksta „nezavisnost“ nacionalnih historiografi ja stavljapod navodnike, što, naravno, treba sugerirati da dotičnehistoriografi je vrše intelektualne usluge u ime određenenaci je, odnosno u službi duhovnog pro jekta nacionali-stičke rekonstrukci je histori je u ko jem su Jugoslavi ja isuživot s ostalim jugoslavenskim narodima trajna mrljana inače blistavom putu nacionalnog uspona.

Koliko god je ova opaska realna, opisana intelektualnaovisnost historijskih revizionista je ipak dvostruko uvje-tovana. Naime s jedne strane prema unutrašnjim po-trebama novih elita ko je zahtjeva ju novu legitimaci ju uokviru ekskluzivno-nacionalnih država, a s druge premavanjskim potrebama „integraci je“ u međunarodni ustr-oj pod ideološkom plaštom „antitotalitarizma“, tj. anti-komunizma. Obje uvjetovanosti historijskog revizioni-zma su međusobno usko povezane i tek u za jedničkomsagledavanju kulturno-povi jesne i političko-ekonomskestrukturiranosti se upotpunju je suština ideologi je ko jasto ji u zaleđu ovoga preokreta, naime „antitotalitarna“

naraci ja o konačnosti vlada jućeg liberalno-kapitalistič-kog poretka.

Ostanemo li još trenutak na domaćoj sceni, možemo sesložiti sa beogradskim sociologom Todorom Kuljićemko ji je, uz gore spomenutog Milana Ristovića jedan odri jetkih primjera dosto janstvenog znanstvenog rada na

temu suvremene povi jesti Jugoslavi je i njenih bivših re-publika. Pišući o restituci ji nacionalnih historiografi ja,Kuljić zaključu je da je na djelu pokušaj invenci je naci-onalne „povi jesne istine“, a jugoslavenski period se, nu-žno, tumači kao „nasilni i ‚pogrešni‘ prekid autentične


18/435

18

i kontinuirane nacionalne povi jesti“.14 U „autentičnoj ikontinuiranoj nacionalnoj povi jesti“ jasno je ko je mje-sto neminovno pripada višenacionalnoj Jugoslavi ji, Na-rodnooslobodilačkoj borbi, partizanima, antifašizmu,Komunističkoj parti ji Jugoslavi je i svima onima ko ji sene žele uklopiti u kalup nacionalnog autizma – to jestsmetište povi jesti:

„Soci jalizam se izdva ja iz nacionalne histo-ri je te se briše iz kolektivnogsjećanja državanasljednica. Ni je više organski dio povi jestinego totalitarni, od strane vanjskih sila na-metnuti i nasilno održavan režim. Komuni-stičko rukovodstvo je od jedanput sačinjenood stranaca ko ji su se terorom, parti jom ipomoću nadmoćnog Sovjetskog Saveza dr-žali na vlašću. 1945. je godina, u narativu

Jugoslavi je godina oslobođenja od fašistič-ke okupaci je, nasilno prekinula nacionalne(hrvatske, srpske itd.) povi jesti.“15

Primjera ko ji potkri jeplju ju gore navedene stavove imabezbroj, od rušenja spomenika NOB-u, preimenovanjaulica i trgova, neri jetko zami jenjenih imenima istaknu-tih fašističkih zločinaca i kolaboracionista, do skurilnihnapisa o pori jeklu i „pravim“ namjerama vodećih parti-zana i oslobodilaca.16

14 Todor Kuljić, Umkämpfe Vergangenheiten. Die Kultur der Erinnerungim post jugo slawischen Raum [Kultura sjećanja na post jugoslavenskom

prostoru], Berlin, 2010, str. 73;Vidi na srpskom jeziku Todor Kuljić, Kultu-

ra sećanja. Teorijska ob jašnjenja upotrebe prošlosti, Beograd, 2006.

15 Isto, str. 75.

16 Iz rapantno velikog bro ja revizionističkih napisa i ispada izdvo jit ćemo

samo nekoliko recentnih: Vladan Dinić, Tito (ni)je Tito. Konačna istina, Be-


19/435

19

Ozbiljni, kritički osvrti na dotični dirljivi žanr povi- jesno-nacionalne mitologi je uživa ju, međutim, jedvanešto veći status od onog marginaliziranih nacionalnihnevjernika, te ne dopiru u širu raspravu o Oslobođenjui Drugom svjetskom ratu.17

Ovom prilikom ću se, što zbog egzemplifikaci je, štozbog stupnja medijske i financijske podrške ko ju je taj

državni pro jekt pridobio, osvrnuti samo na slavno pro-pali televizijski podvig „Ravna gora“ režisera RadošaBa jića.

ograd, 2012; Pero Simić, Broz protiv Tita, Beograd, 2014; William Klinger/

Denis Kuljiš , Tito. Neispričane priče, Banja Luka/Zagreb, 2013. Publici-

stički zapisi su doista nepregledni, primjera radi navodim Ratko Dmitro-vić, Sedlo belog konja, Večernje novo sti, 19.9.2014; o iz javama predsjed-

nika HDZ-a Tomislava Karamarka vidi Marinko Čulić, Opasno blefiranje,

Novo sti , 15.9.2014; o nevjero jatnim nastupima Splitskog gradonačelnika

vidi Viktor Ivančić, Mr. Kompromis, Novo sti , 8.9.2014., te Dragan Mar-

kovina, Baldasar.Tuđmanov učenik ili kako se briše povi jest na splitski

način, dostupno na http://tacno.net /novo sti/dragan-markovina-balda-

sar-tudmanov-ucenik-ili-kako-se-bri se-povi jest-na-split ski-nacin/. Zad-

nji pri stup 7.10.2014.17 Тодор Куљић, Анти-антифашизам, Годишњак за друштвену исто-

ри ју , 1-3/2005, стр. 171-184; Срђан Милошевић, Извештавање ме-

ди ја о рехабилитаци ји кнеза Павла Карађорђевића: промоци ја

идеологизованог погледа на прошлост, Годишњак за друштвену

исто ри ју , 2/2012, стр. 33-47; Олга Манојловић-Пинтар, О ревизи ја-

ма, ди јалозима и култури сећања, Токови исто ри је, 1-2/2009, стр.

207-213; Олга Манојловић-Пинтар, Ар хео логи ја сећања. Споменици

и идентитети у Срби ји 1918-1989, Београд, 2014; Jovo Bakić, Ju-goslavi ja. Razaranje i njegovi tumači, Beograd, 2012; Milan Radanović,

Kontroverze oko kvantifikovanja i strukturisanja stradalih u Srbi ji nakon

oslobođenja 1944-1945, Politička upotreba prošlo sti. O istorij skom revi zi-

oni zmu na post jugo sloven skom pro storu (ur: Milivoj Bešlin/Srđan Milo-

šević/Momir Samardžić), Novi Sad, 2013, str. 157-220; Tvrtko Jakovina,

Povi jest u eteru, Hi storij ski zbornik , 53/2000., str. 185-194.


20/435

20

U koprodukci ji s Radio-televizi jom Srbi je, i uz finan-cijsku podršku poduzeća Swisslion-Takovo, prošle jegodine snimljena seri ja „Ravna Gora“ ko ja je, prema ri-

ječima samog režisera, trebala predstavljati „civilizacijskiiskorak srpskog društva u celini“.18 Ideološko podzemljecivilizacijskog iskoraka, međutim, po jašnjava NebojšaGlogovac. Isti u dotičnoj seri ji tumači Dragoljuba Dra-žu Mihailovića, načelnika štaba Vrhovne komande rav-

nogorskog četničkog pokreta, glavnog optuženika Na-rodne vlasti 1946. godine za ratne zločine i kolaboraci jus okupacijskim snagama ti jekom Drugog svjetskog rata.Dosadašnja slika četničkih formaci ja i po jedinaca u (ju-goslavenskoj) kinematografi ji, ali i cjelokupnom druš-tvu, prema glumčevim ri ječima, previše je zlonamjerna:

„To je igra komunističkog režima i pobednika iz Dru-gog svetskog rata, ko ji su se trudili da ocrne drugu stra-nu“, ‚analizira‘ Glogovac u razgovoru s beogradskim Ve-černjim novostima , no „napokon je došlo do preokreta“,izašlo se iz doba „masovne hipnoze“ što je bilo „poniža-va juće po inteligenci ju“, ali „sada možemo da pričamo i

istinu“, zaključu je Nebojša Glogovac.19

Uvažavanje inteligenci je i dizanje civilizacijskog stup-nja za Glogovca i Ba jića se, dakle, očitava ju u četniš-tvu, u pokretu ko ji je po svim svo jim karakteristikamabio represivan, a ideološku retrogardnost nadgrađivao jekolaboraci jom s ustašama, izda jom i suradnjom s oku-

patorima te masovnim nasiljem nad civilima i ubojstvi-18 http://www.blic.rs/Kultura/Ve sti/418815/Rados-Ba jic-Komuni zam-se--

nigde-ni je-primio-kao-kod--nas-u-Srbi ji . Zadnji pristup 7.10.2014.

19 http://www.novo sti.rs /ve sti/kultura.71.html:461229-Neboj sa-Glogovac-

Trudio-sam-se-da-ozivim-Dra zu-Mihailovica-u-pravom-svetlu. Zadnji

pristup 7.10.2014.


21/435

21

ma svi ju onih ko ji se nisu uklapali u velikosrpsko-mo-narhističke ciljeve.20 Četnička se politika već od kra ja1941. godine svodila uglavnom na borbu protiv Narod-nooslobodilačke vojske, a pokuša ji rehabilitaci je, kao uovom prozirnom sluča ju, otvara ju pitanja ko ja svakakonadmašu ju priču „pomirenja“ srpskog naroda. Ovomprilikom nema potrebe za opširnim obrazloženjem ide-ološke defektnosti takve pozici je, nego možemo ukrat-

ko zaključiti da se pristaše dotičnog narativa, svjesno ilinesvjesno, svrstava ju u monarhističko-nacionalističku ivelikosrpsku ideologi ju, dakle u jednu društvenu zami-sao ko ja bi, da je pobi jedila, jugoslavenskim narodimanametnula kraljevsku diktaturu po uzoru na međuratnuvladavinu Karađorđevića. Putu ka slobodnoj i liberalnoj

Europi, možemo zaključiti, prepreku ne predstavlja mo-narhistička diktatura (ili u sluča ju Hrvatske ustaštvo)nego isključivo komunistička prošlost.21

Totalitaristički diskurs

kao antikomunistički čin

Ideološko pokriće svim nasto janjima delegitimaci je ikriminalizaci je NOB-a te doprinosa Komunističke par-ti je Jugoslavi je u oslobođenju zemlje od fašizma pruža

20 Vri jedna je u ovom kontekstu historiograska studi ja Fikrete Jelić-Butić,Četnici u Hrvat skoj 1941.-1945., Zagreb, 1986.

21 Vidi i nedavno otkrivanje spomenika ruskom caru Nikola ju Romanovu

II. u Banja Luci uz prisustvovanje ruskog ambasadora u BiH Aleksan-

dra Bocan-Harčenkog i Milorada Dodika, ob javljeno na http://www.rts.

rs/page/stories/sr/story/11/Region/1629377/Spomenik+caru+Nikola-

ju+u+Banjaluci.html . Zadnji pristup 7.10.2014.


22/435

22

teori ja totalitarizma. Nekoć glavno intelektualno oruž- je u razračunjavanju liberalno-kapitalističkog Zapadas etatističko-soci jalističkim, uglavnom staljinističkimIstokom, totalitarizam je u ideološku borbu recentnogneoliberalnog poretka ponovno ušao na velika vra-ta. Premda se uglavnom uopće ne ulazi u znanstvenudebatu o samom nastanku i svrsi teorema 22, pristaliceistoga užareno se služe njime u političkom obračunu

sa soci jalističkim nasljeđem – kako ekonomsko-soci- jalnim tako i kulturno-spomeničkim. Uvažimo li iz ja-vu novosadskog filozofa i ekonomiste Alpara Lošonca,možemo konstatirati da teori ja totalitarizma promovira„apstraktnu Drugost liberalne demokrati je“ u ko joj se„otelovljava figura Protivnika“, u ko joj se brišu „spojni-

ce između ‚dželata‘ i ‚žrtve‘“. Na koncu, ideološka mo-tivaci ja je jasna: „U teori jama o totalitarizmu marksi-zam je leglo pragreha, a Marksov opus je koren iz ko jegizrasta ju totalitarni narašta ji.“23 Suočeni smo, dakle, saantikomunističkim valom u interpretaci ji histori je, a natemeljima totalitarizma nasto ji se legitimirati nacional-

na, liberalno-kapitalistička država pomoću potpune ne-gaci je legitimiteta soci jalističke prošlosti.

Na područ ju teorijskog diskursa, recentni totalitaristič-ki narativ kolokvi jalno podrazumi jeva iz jednačenje ko-munizma s fašizmom kao u biti srodnim ideologi jamakarakterističnim po „[državnoj] ideologi ji, jednopartij-

skom sistemu (tipično predvođenim jednim liderom),22 Todor Kuljić, Teori je o totalitari zmu, Beograd, 1983; novi jeg datuma je

Aleksandar Molnar, Ras prava o demokrat skoj ustavnoj dr žavi, 3. tom:

Moderne revoluci je: Francu ska – Ru si ja – Nemačka, Beograd, 2002.

23 Alpar Lošonc, Totalitet i totalitarizam - O Lukaču i Merlo-Ponti ju, Arhe,

7/2006, str. 147-162, ovdje str. 148.


23/435

23

terorističkom polici jom, monopolom nad komunikaci- jom i naoružanjem, te centralno-diktiranom ekonomi- jom […]“, a za austrijskog ekonomistu i jednog od za-četnika neoliberalizma, Friedricha Augusta von Hayeka,naročito je „ekonomska kontrola“ karakterističan žig to-talitarizma.24 Nasuprot tome, liberalizam se karakterizi-ra kao suprotno usmjereni poredak, kao poredak zasno-van na odsustvu ideologi je, višestranač ju, demokratskoj

polici ji, komunikacijskom polipolu i, nadasve, tržišnojekonomi ji. Iz toga proizlazi da su svi društveni sustaviko ji odstupa ju od gore navedenih liberalnih karakteri-stika, a naročito ako je u pitanju kontrola ekonomi je,totalitarni i nasilni. Dakle, jedini legitimni poredak, ja-sno je, predstavlja trenutačna neoliberalna vladavina.25

Na djelu je, dakako, epohalni historijski redukcioni-zam ko ji se na međunarodnom planu očitava u rezo-luci ji „Organizaci je za europsku sigurnost i suradnju“,donesenoj u lipnju 2009. u Litvi, u ko joj je 23. kolovozodređen kao Europski spomen-dan svim žrtvama tota-litarnih režima, odnosno dan sporazuma „Ribbentrop-

Molotov“ između nacističke Njemačke i SovjetskogSaveza o međusobnoj neutralnosti. Koliko god se o spo-razumu može i treba kritički raspravljati, a ljevica je sna-žno kritizirala taj sporazum od samog potpisivanja, ipak

je Sovjetski Savez najviše stradao od njemačkog naci-zma, a najviše doprini jeo međunarodnoj antifašističkoj

borbi. Ta vrsta „egzorcizma“, kako francuski politolog24 Domenico Lasurdo, Towards a Critique o the Category o Totalitaria-

nism, Hi storical Materialism, 2/ 2004, str. 25-55, ovdje str. 42 (prvi citat) i

str. 27 (drugi citat).

25 Buden, Zone des Übergangs, str. 17-33, 74-99, 161-200; Močnik, Koliko

a ši zma? , str. 59-62.


24/435

24

Enzo Traverso imenu je istjerivanje komunizma iz sfere javno-historijskog sjećanja, služi povi jesnoj apsolutiza-ci ji liberalizma kao trećeg puta, ko ji ni je ukaljan „stolje-ćem ekstrema“, a pritom je sustavni dio povi jesti dvade-setog stoljeća i njegovih političkih preokreta.

Pogledamo li historijski kontekst i ideološko-teorijskerasprave ko je su vođene u liberalnim krugovima 20. sto-

ljeća, vidimo u ko joj je mjeri liberalna misao upletenau sam uspon fašističkih ide ja i njih pratećih pokreta, akoliko se ustrajno borila protiv svih oblika soci jalistič-kih i komunističkih alternativa. Srodnost ko ja je odre-dila stav vodećih teoretičara i zagovornika liberalizmaprema fašizmu leži u instrumentalnom odnosu premademokraci ji, tj. ideološkom suprotstavljanju širenja de-mokraci je na sve razine društvenih odnosa. U duhu većspomenute Hayekove iz jave, trn u oku ob jema ideolo-gi jama je nadasve soci jalističko nasto janje struktural-ne promjene vlasništva nad sredstvima proizvodnje temasovna demokratizaci ja ekonomskih struktura. Kakoizraelski povjesničar Ishay Landa u svo joj temeljnoj stu-

di ji o liberalnoj tradici ji i fašizmu na bezbroj primjeradokazu je, glavna oštrica ideološke borbe vodila je se okopitanja ekonomske demokratizaci je i dokidanja kapita-lizma. U tom pogledu ilustrativan je stav Oswalda Spen-glera, filozofa ko ji slovi za jednog od glavnih ideološkihprednjaka njemačkog naci-fašizma. U knjizi „Godine

odluke“, ob javljenoj 1933., Spengler argumentira u kla-sičnom liberalnom maniru protiv svih oblika društvenesolidarnosti te zagovara potpunu odgovornost individuau svim životnim prilikama:


25/435

25

„Svako ljudsko biće, kao i svaka životinja,ima potrebu da se brani od neprocjenjivogdjelovanja sudbine - ili da joj se pre da. Sva-ko ima svo je vlastite brige, potpunu vlastituodgovornost. Svakom čovjeku neizbježno jeda donosi vlastite odluke bilo da je ugroženon ili njegovi ciljevi.“26

Na drugom mjestu iste knjige Spengler se konkretnoosvrće na ekonomi ju, pa sa izravno liberalnog sta jalištakritizira državne intervenci je u privredi ko je su usli jedilepo završetku Prvog svjetskog rata:

„Vlade svugdje u svi jetu, još od 1916. svebrže su postale ovisne od njih [lidera rad-

ničkih pokreta, napomena K.S.] i dužne daispunjava ju naredbe ako ne žele biti svrgnu-te. Takve brutalne intervenci je na strukturei samo značenje ekonomskog života ih tje-ra ju da ili prihvate ili da podnesu ostavku...Prirodni težišni centar ekonomskog tjela,ekonomska procjena pravih stručnjaka,zamjenjena je artifici jelnim, partijsko-po-litičkim nestručnjacima... Zar nisu ljudi skreativnim ekonomskim talentima, oni ko jiodržava ju privatne ekonomske poduhvate,žrtvovani toj diktaturi...?“27

Srodnost s iz javama suvremenih ideologa neoliberali-zma i političkih pobornika teori je totalitarizma su ite-kako očite. Skoro pa identične stavove možemo naći

26 Landa, Ap prentice`s Sorcerer , str. 63.

27 Isto, str. 61.


26/435

26

i u iz javama mnogih liberalnih intelektualaca. Domi-nantna misaona matrica liberalizma je sumnja, oprez iodbacivanje masovnog, društvenog angažiranja u jav-nim poslovima. Zagovara se elitistička vladavina ko jademokraci ju uglavnom prihvata u razmjeri privatnogvlasništva nad sredstvima za proizvodnju i „stručnog“upravljanja. Alexis de Tocqueville, poznati francuskifilozof, pravda svo ju podršku konzervativno-monarhi-

stičkoj stru ji za vri jeme februarske revoluci je 1848. go-dine u Francuskoj kao svo jevrsni doprinos borbi protivsoci jalizma:

„Bio sam, prizna jem, mnogo više zauzet sbrzim ustoličenjem snažnog lidera na čelorepublike nego s izradom savršenog republi-kanskog ustava. U to vri jeme smo bili podpodi jeljenoj i kolebljivoj vladavini Izvršnogkomiteta, soci jalizam je bio na pragu našihvrata...“28

Tocqueville, dakle, „prizna je“ da je zarad borbe protivsoci jalizma i legitimne demokratske vlasti izdao republi-kanska načela i potpomogao ustoličenje monarhističke,antidemokratske vladavine Louisa-Napoleona.

„Bez želje da me monarhističke parti je zane-su, nisam se dvo jio da s njima glasam za svemjere skro jene za ponovnu uspostavu reda i

discipline u društvu i da suzbi jemo revolu-cionarnu Soci jalističku parti ju.“29

28 Isto, str. 226.

29 Isto, str. 229.


27/435

27

Alexis de Tocqueville pripada svakako kanonu liberalnetradici je, kao i Ludwig von Mises, austrijsko-američkiekonomist ko ji potkraj dvadesetih godina 20. stoljeća„fašizmu i sličnim pokretima“ pridoda je „najbolje na-mjere i da su njihove intervenci je, u trenutnoj situaci ji,spasile Evropsku civilizaci ju.“ Mises zaključu je kako ćefašistička zasluga, čime, naravno, aludira na suzbi janjesoci jalizma, „zauvi jek živjeti u histori ji.“30

No, daleko od toga da su samo mnogi liberalni teore-tičari u fašizmu vidjeli saveznika i zgodnu mogućnostsuzbi janja soci jalističkih i komunističkih pokreta; nivisoki dužnosnici i čimbenici „velikih demokratskihdržava“ se nimalo oprezni je nisu iz jašnjavali. Za našeprilike indikativan je naročito stav Nevilla Hendersona,između 1929.-1935. godine poslanika britanske vlade uKraljevini Jugoslavi ji, ko ji svoj žestoki antikomunizamnadograđu je s rasističkim stereotipima ko ji su, vice ver-sa , neodvo jivo povezani s figurom naprednog, kapitali-stičkog Zapada i nerazvi jenog, komunističkog Istoka.31 Glavna opasnost za Veliku Britani ju, po Hendersonu,

su necivilizirani Slaveni iza ko jih, ni je teško pretpostavi-ti, sto ji Sovjetski Savez: „Da kažem otvoreno… Ni jemcisu zasigurno civilizirani ji od Slavena i, na kra ju, ako seprimjereno upravlja, potenci jalno manje opasni za bri-tanske interese.“32

Recentni apologeti teori je totalitarizma odbacu ju histo-

rizaci ju vlastite, svakako problematične ideološke proš-

30 Isto, str. 237.

31 Vidi teorijski razrađeni ju raspravu u Buden, Zone des Übergangs, str.

17-33.

32 Landa, Ap prentice`s Sorcerer , str. 326.


28/435

28

losti ko ja je dobrim di jelom, ne odgovorna, ali svakakosuodgovorna za uspon fašizma. Kao što je suodgovornai staljinistička ljevica odbi janjem stvaranja jedinstvenefronte soci jaldemokratskih i komunističkih snaga zago-vara jući tezu o „soci jal-fašizmu“.

Što je nama naša borba dala?

Dakle, novi val revizionističkih nasto janja ne samo da seuklapa, već je sastavni dio ideološke ofanzive protiv sva-kog oblika suštinske društvene kritike. A domaći revizi-onisti ne samo da propagira ju rehabilitaci ju zločinačkihpokreta, već su dio globalne antikomunističke hajke u

korist obrane posto jećeg društvenog sustava.Studi ja „Oslobođenje. Beograd, oktobar 1944.“ beo-gradskog istraživača Milana Radanovića predstavlja ri-

jetki primjer znanstveno osnovane sinteze Beo gradskeoperaci je . Analizom velikog bro ja primarnih i sekun-darnih izvora te opsežne literature pisane na ovu te-

mu, autor koncizno opisu je događa je, borbe i učesniketog značajnog i za jedničkog podviga NOVJ-a i Crvenearmi je. Detaljno opisivanje uličnih borbi i krutog su-protstavljanja njemačkih formaci ja, kolaboracionista ikvislinga sve do kra ja čitatelju pruža neposredni uvidu herojstvo i veličinu tog događa ja. Učešće stanovnika

Beograda i ostalih građana Srbi je (ali i građana iz svihrepublika Jugoslavi je) u oslobođenju mnogo govori oraspoloženju toga vremena, o otvaranju političkog ho-rizonta za bolju, pravedni ju budućnost svim Jugoslave-nima zahvalju jući pobjedi NOV-a nad fašizmom i do-


29/435

29

maćim kolaboracionistima. Borba protiv fašizma bila jei osta je, dakako, borba za opću demokratizaci ju društva.

Braniti dosljedno tekovine antifašističke borbe jugosla-venskih naroda nužno znači biti kritičar suvremenogneoliberalnog, antidemokratskog poretka. Revizioni-stička historiografi ja, u svome naporu da demantiraprogresivnost i emancipacijsku suštinu antifašističke

borbe i da je svrsta u teorijski oklop totalitarizma, za-pravo odbacu je svaku mogućnost društvenog napretka.U ime stabilizaci je i legitimizaci je recentne vladavinekapitalizma i neoliberalne ideologi je, kor jenita kritikapolitičko-ekonomskog sustava se nužno predstavlja kaototalitaristička, kao napad na demokratska dostignu-ća liberalizma. No, što je manji legitimitet suvremeneneoliberalne ideologi je, sve je veća potreba dokazivanjaneophodnosti određenih ekonomskih i soci jalnih mjera(npr. nedavno doneseni Zakoni o radu u Hrvatskoj i Sr-bi ji) – a neophodnost se kreira difamiranjem političkihi ekonomskih alternativa.

Rosa Luxemburg Stiftung za jugoistočnu Evropu, s to-ga, pozdravlja sve napore historiografsko-kritičkog pre-ispitivanja povi jesti kako bi se progresivne idejno-po-litičke opci je zasnovane na principima demokratskogsoci jalizma održale i primi jenile za analizu današnjice.


30/435

30

Post scriptum

U trenutku pisanja ovoga teksta Komisi ja za imenova-nje ulica i trgova Skupštine grada Beograda doni jela jeodluku o imenovanju dva ju ulica po Peki Dapčeviću iKoči Popoviću, partizanskim komandantima i oslobo-diteljima Beograda 1944. godine. Napokon, moglo bise zaključiti, je politička elita priznala dvi je istaknute

ličnosti antifašističkog pokreta i druge, soci jalističke Ju-goslavi je te im zaslužno dodi jelila ulice u gradu ko jegsu oslobodili i u ko jem su većinu svoga života živjeli.Kako se, dakle, dotična odluka uklapa u ovdje iznese-nu naraci ju o antikomunistički ustro jenom politikomsjećanja? Kako detektirati političku pozadinu odluke

uzima jući u obzir opću ori jentaci ju Skupštine grada Be-ograda i Republike Srbi je? Dotična odluka dio je slu-žbenih manifestaci ja povodom proslave sedamdeseto-godišnjice oslobođenja grada Beograda, ko ja obuhvaćačitav niz događa ja, od raznih izložbi preko vojne paradedo središnje proslave u Beogradskoj areni 20. listopada

u reži ji glumca i redatelja Dragana Bjelogrlića. Na voj-noj paradi, ko joj treba prisustvovati ruski predsjednikVladimir Putin, prema iz javi ministra obrane RepublikeSrbi je Bratislava Gašića od 1. listopada, neće biti četnič-kih obiljež ja, jer:

„Četnici nisu učestvovali u oslobađanju Be-

ograda u Drugom svetskom ratu i zato nećebiti nikakvih četničkih obelež ja i simbola


31/435

31

tokom niza svečanosti obeležavanja 70 go-dina od tog događa ja.“33

Međutim, savjetnik predsjednika Srbije Oliver Antić seu vezi učešća okušava u teoriji relativiteta, pa u razgo-voru s Blicom iznosi antologijsku tvrdnju historijskogrevizionizma da su, „posmatrano sa makro stanovišta, ičetnici i partizani, i Ukra jinci i Rusi bili na istoj strani“,

te da neće biti ničega kontradiktornog ukoliko se odapočast i četnicima:

„Učešće jednih ne isključu je učešće drugih.Nema ničeg kontradiktornog u tome da svibudu zastupljeni. Ova vojna parada treba dapredstavlja veliki događaj svih saveznika.“34

U ko jem su savezništvu bili pripadnici Crvene armi jekao osloboditelji i četnici, zanimljivo je pitanje za psi-hoanalitičko istraživanje historijske amnezi je, a surad-nja partizana s četnicima uglavnom je okončana većpokraj 1941. godine kada je bilo izvjesno da četničkipokret Draže Mihailovića a.) primarno teži borbi pro-

tiv komunizma, b.) da je u biti zasnovan na fašističkimnačelima, c.) da izravno surađu je s okupatorom i do-maćim kolaboracionistima i, d.) da je u svo joj idejnojsuštini usmjeren protiv bratstva i jedinstva jugoslaven-skih naroda zagovara jući velikosrpsko-monarhističkuideologi ju.35

33 Citat po navodima na portalu http://www.021.rs/In o/Srbi ja/Vojna-para-

da-u-Beogradu-be z-cetnickih-obele zja.html. Zadnji pristup 3.10.2014.

34 http://www.blic.rs/Ve sti/Dru stvo/499610/Oliver-Antic-Cetnicka-obele zja-

za slu zu ju-me sto-na-vojnoj-paradi . Zadnji pristup 3.10.2014.

35 Vidi Instrukci ja Draže Mihailovića od 20. decembra 1941. komandantu

četničkih odreda u Crnoj Gori i komandantu Limskih četničkih odreda o


32/435

32

Imenovanje ulica po hero jima antifašističke borbe udoba politike ko ju nagovještava gornji citat Olivera

Antića, u konačnici liči više na uvredu lika i djela Pe-ke Dapčevića i Koče Popovića nego li na odlikovanje.Uostalom, čak ako se i zanemari istup predsjednikovogsavjetnika, postavlja se pitanje primjerenosti proslaveako na njoj ne učestvu ju doista svi osloboditelji gradaili organizaci je ko je čuva ju baštinu jugoslavenskog par-

tizanskog pokreta – npr. Savez antifašističkih boraca iantifašista Republike Hrvatske, Savez udruženja bora-ca Narodnooslobodilačkog rata Bosne i Hercegovine iliSavez udruženja boraca Narodnooslobodilačkog rata iantifašista Crne Gore. U „najboljem“ sluča ju, ri ječ jeo pokuša ju nacionizaci je srpskog doprinosa Narodnoo-

slobodilačkoj borbi, kao što se lani imalo prilike vidjetiu Hrvatskoj na primjeru spora oko dana ustanka protivfašizma, naime je li ustanak, i s time i dan službene pro-slave borbe protiv fašizma u Republici Hrvatskoj, 27.srpanj 1941. (ustanak u Srbu) ili 22. lipanj, dakle danosnivanja Sisačkog partizanskog odreda.36 Prisustvo ru-

skog predsjednika Vladimira Putina, ko jemu u domaćojpolitici veličanje Crvene armi je služi u ambici ji stvara-nja novog, velikoruskog senzibiliteta, protežiralo je za-sigurno političku odluku o imenovanju ulica po dvo jici

organizaci ji, ciljevima i upotrebi četničkih odreda. Među ostalom se pod

točki broj dva navodi „Stvoriti veliku Jugoslavi ju i u njoj veliku Srbi ju,

etnički čistu u granicama Srbi je — Crne Gore — Bosne i Hercegovine —

Srema — Banata i Bačke.“; pod točkom broj četiri se navodi „Čišćenje

državne teritori je od svih narodnih manjina i nenacionalnih elemenata“,

a točka pet upuću je „Stvoriti neposredne za jedničke granice između Sr-

bi je i Crne Gore, kao i Srbi je i Slovenačke čišćenjem Sandžaka od Musli-

manskog življa i Bosne od Muslimanskog i Hrvatskog življa.“ Dokument

je ob javljen na http://www.znaci.net /zb/4_14_1_34.htm. Zadnji pristup

7.10.2014.

36 Vidi komentar Josipa Jagića, Tko je ustao 27. jula 1941. i protiv koga?,

Bilten. Regionalni portal, 25.7.2014., tekst je dostupan na http://www.bil-

ten.org /?p=1863 . Zadnji pristup 3.10.2014.


33/435

33

istaknutih suboraca Crvene armi je ti jekom oslobođenjaBeograda i načelnog odsustva četničkih obiljež ja na pa-radi, jer četničkog učešća bilo je isključivo na drugojstrani barikade. Dodatni političko-memori jalni kurio-zitet, svakako u vezi s političko-ekonomskim odnosi-ma Srbi je s Rusi jom, je na java otkrivanja spomenikaruskom caru Nikola ju Romanovu II usred Beograda –vladaru ko ji je nemilosrdno postupao protiv svih opozi-

cijskih stru ja unutar ruskog carstva, a naročito se isticaougnjetavanjem nacionalnih manjina i otporu svakomobliku demokratizaci je zemlje.37

U mjeri u ko joj bi četnička obiljež ja na paradi predsjed-nika Putina iritirala, spomenik Nikola ju Romanovu IIsigurno će zadovoljiti njegove velikoruske ambici je – aPeko Dapčević, Koča Popović i njihovi suborci iz Crve-ne armi je (vojska ko ja je upravo stvorena u borbi protivkontrarevolucionarnih bjelogardijsko-monarhističkihformaci ja), ostat će tek spomenička fusnota histori jeko ju se nadasve pokušava lišiti svakog političkog sadr-ža ja i znača ja.

Krunoslav Sto jaković,Beograd, 7.10.2014.

37 Vidi Mark D. Steinberg, Russias fin de siècle, 1900-1914, The Cambridge

Hi story o Rus sia, vol. 3: The Twentieth Century (ur. Ronald Grigor Suny),

str. 65-93.


34/435

34

UVOD


35/435

35

Borbe za oslobođenje Beograda, 14-20. oktobra 1944,kao sastavni deo Beogradske operaci je1, spada ju u naj-značajni je događa je ko ji su se odigrali na tlu Jugoslavi jetokom Drugog svetskog rata. Značaj oslobođenja glav-nog grada Jugoslavi je ne leži samo u činjenici proteriva-nja nacističkog okupatora ko ji je odgovoran za smrt iz-uzetno velikog bro ja stanovnika Beograda, ali i brojnihdrugih žrtava fašističkog terora sa šireg područ ja Srbi je

i Jugoslavi je, ko ji su skončali u beogradskim logorima ina stratištima u okolini grada. Nakon oslobođenja Beo-grada postalo je očigledno da je moguće očekivati sko-rašnji poraz nemačkog okupatora i njegovih saradnikana jugoslovenskom tlu. Ni jedan prethodni događaj to-kom Drugog svetskog rata na područ ju Jugoslavi je ni je

tako snažno nagovestio ovakav ishod.Kada govorimo o lokalnoj istori ji, događa ji 1941-1944,svakako podrazumeva ju ogromna stradanja lokalnog

1 Beogradska operaci ja, kao po jam u domaćoj istoriografi ji, podrazumeva

borbena dejstva jedinica 1. armijske grupe NOVJ i dela jedinica 3. ukra- jinskog ronta i manjeg dela jedinica 2. ukra jinskog ronta Crvene armi-

je, angažovanih septembra i oktobra u operaci ji za oslobođenje Srbi je

i Beograda. Vremenski, Beogradska operaci ja, uključu jući i pripremnu

azu, počinje 21. septembra (prelazak jugoslovensko-rumunske granice

na Dunavu od strane Crvene armi je) i tra je do 22. oktobra 1944 (i oslo-

bođenje Zemuna, odnosno zauzimanje lini je u Sremu od ko je je Beograd

ostao van dometa nemačke teške artiljeri je). Prostorno, reč je o borba-

ma vođenim sa lini je Loznica-Valjevo-Aranđelovac, pa preko borbi na ši-rim prilazima gradu i važnim komunikaci jama prema Šumadi ji, do lini je

Obrenovac-Topola-Smederevska Palanka), dejstvima na neposrednim

prilazima gradu i u samom gradu, razbi janju Armijske grupe „Štetner” u

re jonu Avale, prelasku preko Save, zauzimanju Zemuna i istočnog dela

Srema. („Osnovni podaci o Beogradskoj operaci ji”, Beograd ska operaci-

ja. Uče snici govore, (ur. Ivan Matović), Beograd, 1985, str. 77).


36/435

36

stanovništva.2 Sem toga, nikako ne treba zanemariti ve-like vojne gubitke zaraćenih strana u borbama za oslo-bođenje Beograda. Nemačka vojska je i pre 20. oktobra1944. trpela poraze na jugoslovenskom ratištu, ali visokigubici u ljudstvu i tehnici označili su Bitku za Beo grad kao najteži poraz nemačkog oruž ja na tlu Jugoslavi je udotadašnjem toku rata. Sem toga, visoki gubici Narod-nooslobodilačke vojske Jugoslavi je – blizu tri hiljade po-

ginulih i preko tri hiljade ranjenih (ne računa jući blizuhiljadu poginulih sovjetskih vojnika) – predstavljali sunajveće gubitke partizanskih snaga u dotadašnjem tokurata, ako izuzmemo Bitku na Sutjesci. Međutim, NOVJ

je nakon oslobođenja Beograda, Vojvodine i Srbi je zna-čajno uvećala vlastite snage i, zahvalju jući sovjetskoj po-

moći i zaplenjenom nemačkom naoružanju, kvalitetnonaoružala jedinice. Zapravo, NOVJ je uoči, tokom i na-kon pobede u Beogradskoj operaci ji prerasla iz gerilskevojske u modernu oružanu silu sposobnu za izvođenjeoperativno-taktičkih dejstava u uslovima frontalnog ra-tovanja. Izvođenjem ove vojne operaci je NOVJ se ne-

posredno povezala sa savezničkim antifašističkim fron-tom. Okončanjem vojne operaci je stvorena je do tadnajveća slobodna teritori ja u Jugoslavi ji od okupaci je1941, ko ja je pružila mogućnost kvalitetni jeg snabdeva-nja i preoružavanja snaga NOVJ, time i prelaz na nove,više forme organizaci je oružanih snaga. Uspešno izvo-đenje Beogradske operaci je, sem proterivanja nemač-kog okupatora iz Srbi je, značilo je i nanošenje ključnogvojnog poraza snagama kolaboraci je u Srbi ji i njihovo

2 Domaća istoriografi ja još uvek ni je kvantifikovala ukupne gubitke sta-

novništva Beograda 1941-1945.


37/435

37

političko neutralisanje. O ovome, između ostalog, sve-doči i govor kralja Petra II Karađorđevića, održan 21.oktobra 1944, u kome je pozdravljeno oslobođenje Be-ograda kao „simbol naše pobede nad nepri jateljem, tri-

jumf junaštva i patriotizma”. U ovom govoru Petar II je još jednom pozvao narode Jugoslavi je da se ujedine uokviru NOVJ.3

U međuvremenu, u poslednjih četvrt veka, u kolek-tivnoj memori ji i dominantnom narativu o Drugomsvetskom ratu i posleratnim događa jima na tlu Srbi je,potisnuta je predstava o intenzitetu borbi za oslobođe-nje Beograda, o visokom bro ju žrtava jugoslovenskih isovjetskih oslobodilaca, o većinskom raspoloženju sta-novnika prema oslobodiocima, ali i o tome da se ne-mački okupator ni je „povlačio” već je energično, čestoiznad mogućnosti raspoloživih snaga, nasto jao da posvaku cenu zadrži delove teritori je Jugoslavi je, o čemusvedoči činjenica da je nemačka vojska uoči otpočinja-nja Bitke za Berlin držala pod kontrolom znatne delo-ve jugoslovenske teritori je. Umesto toga, nametnuta je

medijska predstava o apokaliptičnim prilikama nakonoslobođenja Beograda, o stradanju velikog bro ja imuć-nih i obrazovanih stanovnika glavnog grada navodnoisključivo „iz ideoloških i političkih razloga” (pri čemuse najčešće ističu fabulozne brojke od 10.000, ali i do30.000 „žrtava komunističkog terora”), dok je predstava

o Sremskom frontu, čak i u delu istoriografi je, tumače-na u svetlu navodnog kažnjavanja građanske omladine i sumnjivog strateškog znača ja, pri čemu takođe do-minira ju višestruko uveličane brojke poginulih boraca

3 Zbornik NOR-a, XIV/4, Beograd, 1985, str. 1046.


38/435

38

NOVJ na ovom ratištu.4 Ako uporedimo sledeće datu-me dolazimo do zanimljivog zaključka: Sremski front jeprobi jen 12. aprila 1944, Beč je oslobođen 13. aprila,dok su nemačke snage potisnute iz Osi jeka sutradan,14. aprila, a Slavonski Brod je oslobođen prisustva us-taško-nemačkih snaga tek 20. aprila 1944. Ako su senemačke snage samo povlačile, kako je moguće da je ugradovima u Slavoni ji prisustvo nemačke vojske duže

tra jalo u odnosu na delove Austri je?

Jedan od primera zamagljivanja i potiskivanja važnihčinjenica vezanih za Beo gradski oktobar jeste i neposto-

janje predstave u domaćoj javnosti o znača ju prodora 3.

4 Uporediti: „Srpska omladina masovno je mobilisana i upućena na Srem-

ski ront, u vojvođansku ravnicu, gde je u strateški nepotrebnim jurišimana utvrđene nemačke položa je izginulo preko deset hiljada mladića iz

uglednih i zato sumnjivih građanskih porodica.” (Нова исто ри ја срп-

ског на рода, (пр. Душан Т. Батаковић), Београд, 2000, стр. 349). „Je-

dan od načina na ko ji su se mogli isku piti gre si bio je odlazak na Srem-

ski ront, ko ji je u nekim sluča jevima bio utešna nagrada i način da se

izbegne revolucionarni sud. U isto vreme bio je to indirektan put da se

novi režim oslobodi onih ko ji ga nisu miri sali . Posle prisilne mobilizaci-

je i dvodnevne obuke omladina, uglavnom iz Srbi je, u oskudnoj opremii slabo naoružana našla se u prvim borbenim redovima kao topovsko

meso. Na taj način više hiljada mladih ljudi (između 10.000 i 30.000), do-

brim delom iz građanskih porodica, ni je imalo veće šanse da se vrati sa

ronta.” (Srđan Cvetković, Između sr pa i čekića. Re pre si ja u Srbi ji 1944-

1953, Beograd, 2006, str. 179-180). U ovim stereotipiziranim tumačenji-

ma Sremskog ronta, ignoriše se nužnost suprotstavljanja okupatoru na

Sremskom rontu, velik priliv dobrovoljaca, stvaran broj poginulih (iako

o tome posto je podaci u domaćoj literaturi) i realna soci jalna strukturapoginulih pripadnika NOVJ na ovom ratištu (ubedljivo najveći broj pogi-

nulih poticao je iz seljačkih i radničkih porodica), kao što se pokušava

sugerisati da je posto jala nekakva namera režima da se slanjem na ront

„oslobodi” neistomišljenika. Naravno, ovakva tumačenje nisu potkre-

pljena relevantnim izvorima i naučnim istraživanjem.


39/435

39

ukra jinskog fronta na Balkan i srednje Podunavlje. Jedi-nice 3. ukra jinskog fronta započele su prelazak Dunavana rumunsko-bugarskoj granici 8-9. septembra 1944.Mostobran kod Batine uspostavljen je već 11. novem-bra. Uspešno i brzo okončanje Beogradske operaci je ioslobođenje Srema, omogućili su izvođenje Batinskebitke, odnosno uspostavljanje dobrih polaznih pozici jaza uspešno izvođenje Budimpeštanske operaci je. Ovo je

bio kolosalan vojni uspeh postignut za relativno krat-ko vreme, uz angažovanje mnogo manjih snaga negou prethodnoj (Jaško-kišinjevskoj) operaci ji i potonjoj(Budimpeštanskoj) operaci ji, i uz značajno manje gu-bitke po Crvenu armi ju u odnosu na prethodne i poto-nje vojne operaci je.

Bez preterivanja možemo kazati da u bogatoj ratnojprošlosti Beograda njegove ulice nikad nisu bile svedocitoliko dramatičnih događa ja, kao u sedam oktobarskihdana 1944, i pored činjenice da su stanovnici Beogra-da u toj deceni ji iskusili mnogo tragični je događa je. Ia-ko su još uvek živi po jedini savremenici ovih događa ja,

događa ji o ko jima govorimo, naročito ulične borbe usvim delovima centralne gradske zone, o ko jima i danassvedoče rupe od metaka i gelera na po jedinim zdanji-ma, potpuno su potisnuti iz društvenog pamćenja i nanjih se sporadično podseća samo povodom decenijskihgodišnjica. U razmaku od dve dekade, značaj borbi za

oslobođenje Beograda po pravilu se ignoriše ili degradi-ra, a po jedini aspekti ovog istorijskog događa ja se mi-stifiku ju i interpretira ju van istorijskog konteksta, pričemu se neretko koriste neprovereni i netačni podaci,od čega ni je imuna ni akademska istoriografi ja.


40/435

40

Revizionistička istorijska publicistika prećutku je činje-nicu da je većina boraca 1. armijske grupe NOVJ, ko jisu uzeli učešća u Beogradskoj operaci ji, poticala sa te-ritori je Srbi je (akademska revizionistička istoriografi jaignoriše ovu temu, stoga se ne može reći da namernoprećutku je navedenu činjenicu, ali se može kazati da

je ne konstatu je jer bi jedna ovakva konstataci ja bila ukolizi ji sa revizionističkom tezom ko ja podrazumeva da

je stanovništva Srbi je navodno bilo najviše naklonjenočetničkom pokretu). Omladina Srbi je, odnosno najbor-beni ji i vojno najspremni ji deo stanovništvo, u leto i

jesen 1944, masovno je dobrovoljno pristupala jedinica-ma NOVJ. Ova po java je prisutna i nakon oslobođenjaBeograda kada se u jedinice NOVJ dobrovoljno pri javio

velik broj omladinaca. Međutim, dominantna medijskapredstava o ovim događa jima isključivo podrazumevaprisilne mobilizaci je nakon oslobođenja glavnog grada,navodno u cilju kažnjavanja srpske omladine i njenomsmišljenom desetkovanju na Sremskom frontu.

Uprošćen dominantni narativ o navedenim istorijskim

događa jima mogao bi se svesti na nekoliko rečenica:Nemci bi se ionako povukli iz Beograda, time gubiciNOVJ i Crvene armi je u borbama za oslobođenje Beo-grada ne zavređu ju pažnju, pogotovo što je ulazak par-tizanskih snaga podrazumevao „nasilno preuzimanjevlasti”. S druge strane, mnogo su važni je „nevine žrtve

komunističkog terora” ko jih je navodno bilo najmanje10.000, a možda i do 30.000, kako tvrde ljubitelji isto-ri je i potomci i poštovaoci žrtava, ili kako tvrde po jediniistoričari – „ne manje od 5.000 i ne više od 10.000”.


41/435

41

Partizani i crvenoarmejci u Beogradu, u jesen 1944, za-pravo su nepriželjkivani navodni oslobodioci.

Revizionistička interpretaci ja oslobođenja Beograda,kao istorijskog fenomena, ignoriše prethodne istorijskedogađa je i stradanje stanovništva glavnog grada tokomvladavine nemačkog okupatora i kvislinškog režima, pričemu se protivnici oslobodilačkog pokreta ko ji su stra-

dali nakon oslobođenja po pravilu viktimizira ju. Zva-nična politika sećanja poslednjih desetak godina pružila je podršku revizionističkim subjektima, prvenstvenopredstavnicima akademskog istorijskog revizionizma, unasto janju da apsolutizu ju događa je nakon oslobođenjaBeograda u navodnom cilju osvetljavanja „zatamljeneprošlosti”. Istraživanja zločina oslobodilaca nametnutasu u delu akademske istoriografi je kao „zadatak srpskeistoriografi je visokog prioriteta”. Junaci i žrtve borbi zaoslobođenje Beograda opsta ju u zvaničnoj politici se-ćanja onoliko koliko odavanje pi jeteta oslobodiocimane podrazumeva reafirmaci ju ideološkog i političkogpokreta ko ji je zaslužan za oslobođenje glavnog grada,

i onoliko koliko je to oportuno i korisno u odnosi-ma prema zvaničnoj politici Moskve. Ipak, u ovakvimokolnostima, obletnice Beo gradskog oktobra i zvaničnakomemorativna praksa podrazumeva ju potiskivanje izkolektivne memori je ime, ličnost i dela maršala Josi-pa Broza Tita kao vrhovnog komandanta vojske ko ja

je oslobodila Beograd, od strane zvaničnika, državnihinstituci ja i režimskih medi ja. S druge strane, nedavna(2011) institucionalna i medijska potraga za grobomgenerala Dragoljuba Mihailovića, jasno oda ju istorijske


42/435

42

favorite predstavnika vlada juće ideologi je i nosilaca ofi-ci jelne politike sećanja.

Svođenje tumačenja Beo gradskog oktobra prvenstvenona dokazivanje činjenice da je reč o oslobođenju, a neo „novoj okupaci ji”, donekle bi dodatno trivi jalizovaloznačaj ovog istorijskog događa ja i još jednom zamaglilobrojne činjenice vezane za učešće snaga NOVJ i Crvene

armi je u Beogradskoj operaci ji i borbama za oslobođe-nje Beograda, naročito kada je reč o rezultatima bor-bi jugoslovenskih partizana u ovom segmentu Drugogsvetskog rata na tlu Srbi je i Beograda. Stoga je jednaod glavnih intenci ja ove publikaci je podrazumevala po-novno podsećanje, u što zaokruženi jem obliku, na tokborbi za oslobođenje grada, budući da je njihov celovit,iscrpan i detaljan prikaz izosta jao u svim ili skoro svimdosadašnjim publikaci jama na ovu temu. Ovo je raz-log zbog čega smo u rekonstrukci ji navedenih događa janajobilni je koristili građu jugoslovenske proveni jenci je,odnosno dokumentaci ju jedinica NOVJ i sećanja savre-menika i učesnika borbi za oslobođenje Beograda, na-

sto jeći da ne zaobiđemo ni jedan važan izvor jugosloven-ske proveni jenci je. Ustalom, najbrojni ji i najdragoceni jiistorijski izvori o borbama za oslobođenje Beogradaupravo su izvori jugoslovenskog porekla.

Kada govorimo o primarnim istorijskim izvorima (iz-vešta ji i operacijski dnevnici jedinica ko je su učestvovale

u borbama), najznačajni ji korpus izvora pohranjen je uVojnom arhivu u Beogradu. Znača jan deo ovih izvo-ra publikovan je u seri ji štampanih arhivskih izvora oDrugom svetskom ratu na tlu Jugoslavi je u izdanju ne-kadašnjeg Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, u 173


43/435

43

toma Zbornika dokumenata i podataka o Narodnooslo-bodilačkom ratu naroda Ju goslavi je , što je u godinama ideceni jama nakon Drugog svetskog rata bio jedinstvenizdavački poduhvat u Jugoslavi ji, a verovatno i u sve-tu, kada je reč o ob javljivanju najvažni je ratne doku-mentaci je.5 Većina najznačajni jih primarnih izvora nanaslovnu temu, publikovani su još 1956-1957, a jedandeo ob javljen je 1979.6 Reč je o dokumentima jedinica

NOVJ i jedinica Nemačkog Rajha. Jedan deo dokume-nata jedinica NOVJ, ko je su učestvovale u Beogradskojoperaci ji, pohranjenih u Vojnom arhivu, ni je publiko-van.

Depeše, izvešta ji i operacijski dnevnici štabova parti-zanskih jedinica ko je su učestvovale u borbama za oslo-bođenje grada odliku ju se lapidarnošću i neizraženomnarativnošću. Isto se odnosi i na vojna dokumenta ne-mačkog i sovjetskog porekla. U operacijskom izvešta juŠtaba 1. proleterske brigade Štabu 1. proleterske divizi je(31. oktobar 1944) navodi se jedna zanimljiva rečenica:„Opis borbi vođenih u Beogradu ni je prost i jednosta-

van posao, detalje borbe, podvige jedinica i po jedinacateško bi čovjek opisao, a da prikaže pravu sliku tih bor-bi.”7 Na osnovu izvešta ja i operacijskih dnevnika jedi-nica ko je su učestvovale u ovim događa jima nemoguće

je sagledati celokupnu sliku događa ja i izvršiti njihovurekonstrukci ju. Međutim, ovi dokumenti dragoceni

5 Mladenko Colić, „Osnovne inormaci je o Zborniku dokumenata i podata-

ka o NOR-u jugoslovenskih naroda”, Vojno delo, 4/1982, Beograd, 1982,

str. 141-157.

6 Izdva jamo: Зборник НОР-а, I/13, Београд, 1956; Зборник НОР-а, I/14,

Београд, 1957; Zbornik NOR-a, XII/4, Beograd, 1979.

7 Зборник НОР-а, I/14, Београд, 1979, стр. 422.


44/435

44

su zbog sagledavanja hronologi je događa ja. Malobroj-ni ob javljeni dnevnici učesnika borbi u Beogradu, negovore mnogo o važni jim događa jima, budući da su ihpo pravilu pisali borci ko ji su se nalazili u pozadini, od-nosno oni ko ji su imali mogućnosti da se posvete bele-ženju kratkih dnevničkih zapisa. Ovo najbolje ilustru jerečenica iz dnevnika Vlade Potočnjaka, borca 17. sla-vonske brigade, zabeležena u danima borbi za Beograd:

„Pišem navike radi, ali se uopće ne mogu snaći u tojopćoj gužvi.”8

Srećom, ob javljen je velik broj svedočenja neposrednihučesnika borbi, u mnogobrojnim publikaci jama ob ja-vljivanim naročito tokom osme i devete deceni je proš-log veka. Iako je reč o sekundarnim izvorima, ovo su nesamo najznačajni ji narativni izvori već, ukupno gleda-no, najdragoceni ji izvori za rekonstrukci ju uličnih borbiu Beogradu, 14-20. oktobra 1944. Budući da su opisiistorijskih događa ja u ovim izvorima stvarani nekolikodeceni ja nakon samih događa ja, nužan je kritički pri-stup izvorima. Dokumenta formaci ja ko je su učestvo-

vale u borbama, sa obe strane, dragocena su radi utvr-đivanja okvirne slike, a sećanja učesnika i savremenikaradi sagledavanja mnogobrojnih zanimljivih detalja,ko ji nisu pomenuti u dokumentima. Najveći broj mo-nografi ja i zbornika sećanja jedinica ko je su učestvovaleu ovim događa jima, ob javljen je u okviru edici je „Rat-

na prošlost naroda i narodnosti Jugoslavi je”, u izdanju

8 Vlado Potočnjak, „Izvod iz dnevnika”, 17. slavon ska NO udarna brigada u

dokumentima, za pi sima i otografi jama, (ur. Miodrag Živković), Grubišno

Polje-Beograd, 1983, str. 171.


45/435

45

Vojnoizdavačkog zavoda iz Beograda (edici ja je ukupnobro jala blizu 400 knjiga). Srećnu okolnost predstavljačinjenica da je gotovo o svim brigadama i divizi jamaNOVJ (u sluča ju 1. proleterske brigade suočavamo seposto janjem zbornika sećanja pripadnika bataljona ove

jedinice) ko je su učestvovale u borbama za Beograd ob- javljena monografi ja ili zbornik sećanja boraca. Reč je onekoliko desetina knjiga. Prvi narativni zapisi učesnika

borbi, ob javljivani mahom u štampi i periodici u prvedve deceni je nakon oslobođenja, karakteristični su popokuša jima beletrizaci je i transponovanja proživljenihdogađa ja u dokumentarnu prozu. U listovima partizan-skih jedinica iz 1944-1945, vrlo su retki prilozi značajniza rekonstrukci ju događa ja o ko jima je reč.

Domaći medi ji i izdavači naročitu pažnju Beo gradskomoktobru posvetili su oktobra 1964, kada je ob javljen či-tav niz tekstova i nekoliko feljtona u domaćoj, naročitobeogradskoj, štampi, dok je u publikaci ji Grad borbe i slobode. Beo grad 1941-1944 , oko polovine priloga po-svećeno borbama za oslobođenje grada. Svi beogradski

listovi ko ji su se bavili društvenim i vojnim temama,oktobra ove godine, ob javili su sećanja savremenika iučesnika. Primera radi, časopis Beo gradska nedelja ob-

javio je speci jalni broj posvećen obletnici oslobođenjagrada. Iste godine, u izdanju Instituta za vojnu istori juMinistarstva odbrane SSSR-a i Vojnoistorijskog institu-

ta iz Beograda, ob javljena je najznačajni ja monografi jana temu oslobođenja Beograda: Beo gradska operaci ja. 20. oktobar 1944, da bi 1989. bilo ob javljeno dopu-njeno izdanje ove knjige pisane na osnovu dokumena-ta jugoslovenskih, sovjetskih i nemačkih jedinica. Neki


46/435


47/435

47

predstavlja ju zbornici sećanja boraca 1. proleterske i 8.crnogorske udarne brigade.12

U Beogradu je 18. oktobra 1984, u organizaci ji Vojno-istorijskog instituta, upriličen okrugli sto pod nazivom„Beogradska operaci ja: učesnici govore”. Organizator jepozvao komandante i političke komesare korpusa, divi-zi ja i brigada NOVJ ko je su učestvovale u borbama za

oslobođenje grada. Pozivu su se odazvala 32 učesnikaove operaci je, a u raspravi je učestvovalo, ili priložiloradove, 23 učesnika. Okrugli sto bavio se isključivo voj-nim aspektom ovog istorijskog događa ja. Zanimljivo jeda akademski istoričari nisu uzeli učešća u radu okru-glog stola, što sugeriše da istoričarima ova tema ni je bi-la naročito inspirativna, budući da se smatralo da je oovim događa jima manje-više sve poznato i raz jašnjeno.Interesovanje domaćih medi ja za rad okruglog stola bilo

je izuzetno, prvenstveno zbog toga što su među izlaga-čima bili najistaknuti ji jugoslovenski protagonisti ovogdogađa ja. „Trideset šest redakci ja akreditovalo je i upu-tilo svo je izveštače o ovom događa ju... ’Filmske novosti’

su pripremile poseban prilog ko ji je emitovan više putai u toku više dana u bioskopskoj mreži Jugoslavi je (oko600 bioskopa).”13

12 Први црногорски бата љон Прве про летерске НОУ бригаде, (ур.

Шпиро Лагатор), Београд, 1977; Осма црногорска НОУ бригада.

Зборник сјећања, (ур. Момчило Калем), Београд, 1978; Други цр-ногорски бата љон Прве про летерске бригаде, (ур. Зоран Лакић),

Титоград, 1984; Прва про летерска бригада. Сећања бо раца, III, (ур.

Вељко Миладиновић), Београд, 1986; Кра љевачки бата љон, II, (ур.

Благо је Богавац), Краљево, 1986.

13 Beograd ska operaci ja. Uče snici govore, (ur. Ivan Matović), Beograd, 1984,

str. 10, 459-460.


48/435

48

Institut za novi ju istori ju Srbi je ob javio je 2010. zbor-nik radova na temu oslobođenja Beograda. Zanimljivo

je da u zborniku nisu zastupljeni prilozi sa vojnoistorij-skom tematikom, dok je u nekoliko radova kritički pro-govoreno o „promeni istorijske paradigme” u konteksturevizionističkih tumačenja oslobođenja Beograda.14

Vredi pomenuti još dve knjige ob javljene povodom 40, odnosno 50 godi-

na od oslobođenja. U dvotomnoj publikaci ji Београд у рату и рево лу-

ци ји, I-II (Београд, 1984), borbama za oslobođenje grada posvećena je

značajna pažnja. Petar Višnjić, učesnik borbi za oslobođenje, posle rata

vojni istoričar, povodom 50-godišnjice oslobođenja ob javio je knjigu Бе-

оградски октобар 1944. (Београд, 1994). Nažalost, prva publikaci ja jepisana bez kritičkog aparata, dok je u drugoj navođenje izvora u odre-

đenim segmentima manjkavo, pri čemu je najveći deo knjige posvećen

pripremnim borbama za oslobođenje grada, budući da je autor bio naj-

bolji poznavalac ove teme.

14 Ослобођење Београда 1944, Зборник радова, (ур. Александар Живо-

тић), Београд, 2010.


49/435

49


50/435

50

BEOGRADSKAOPERACIJA


51/435

51

Vojno-strateški značajBeogradske operaci je

Jedinice 2. i 3. ukra jinskog fronta Crvene armi je, 20-29.avgusta 1944, nanele su težak poraz grupaci ji nemačko-rumunskih snaga „Južna Ukra jina” (24. nemačke i 23.rumunske divizi je) na područ ju Moldavi je. Ovaj doga-đaj u vojnoj istoriografi ji poznat je pod nazivom Jaško-kišinjevska operaci ja .

U ovoj vojnoj operaci ji učestvovalo je 1.314.000 sovjet-skih vojnika, a poginulo je, prema zvaničnim podacima,13.197 crvenoarme jaca (1%).15 Upadljivo je da su bes-povratni ljudski gubici Crvene armi je u Jaško-kišinjev-skoj operaci ji, poput gubitaka u Beo gradskoj operaci ji ,procentualno i brojčano znatno manji od gubitaka uBudim peštanskoj operaci ji i Bečkoj operaci ji . U Jaško-ki-šinjevskoj operaci ji zabeleženi su visoki gubici nemač-kih i rumunskih snaga: 135.000 poginulih, ranjenih inestalih i 208.600 zarobljenih vojnika.

Ubedljivi poraz nemačko-rumunskih snaga, oslobađa-nje Moldavi je i jugozapadne Ukra jine i prodor Crvenearmi je zapadno od reke Prut, odnosno zauzimanje ru-munske teritori je, ubrzali su izbi janje oružanog ustankau Rumuni ji, pod vodstvom Komunističke parti je Ru-muni je (23. avgust 1944) i državni prevrat u ovoj ze-mlji, kada je zbačen fašistički režim Jona Antoneskua(Ion Antonescu). Narednog dana (24. avgust) novou-

15 Велика Отечествена без грифа секретности. Книга потер (пр.

Григорий Федотович Кривошеев и др.), Москва, 2009, стр. 150.


52/435

52

spostavljena rumunska vlada sastavljena od nacional-demokrata i levičara, uključu jući komuniste, uz podrš-ku kralja Miha ja I Rumunskog (Mihai I al României),proklamovala je izlazak Rumuni je iz savezništva sa Ne-mačkom i ob javila rat Nemačkoj i Mađarskoj. Vlada

je uspostavila kontrolu nad rumunskom vojskom ko ja je već 25. avgusta, uz pomoć Crvene armi je, započeladejstva protiv nemačkih snaga. Jedinice 2. ukra jinskog

fronta 31. avgusta ušle su u Bukurešt.

Nastavlja jući nastupanje, jedinice 2. ukra jinskog fronta,pod komandom generala Radiona Malinovskog (Роди-он Яковлевич Ма линовский), krenule su u dva pravcaka zapadnom delu rumunske teritori je, potisku jući ne-mačke snage: ka Transilvani ji (Erdelj) i prema Đerda-pu. Jedinice 3. ukra jinskog fronta, pod komandom ge-nerala Fedora Tolbuhina (Фёдор Иванович Толбу хин)izbile su na rumunsko-bugarsku granicu 3. septembra,da bi granicu prešle 8. septembra. U međuvremenu, 5.septembra, vlada Sovjetskog Saveza je ob javila rat Bu-garskoj zbog nespremnosti bugarske vlade da napusti

savezništvo sa Nemačkom. Crvena armi ja je u Bugar-sku prodrla bez ometanja od strane bugarske armi je, a unoći između 8. i 9. septembra izbio je opšti ustanak bu-garskih antifašista, pod vođstvom komunista (Bugarskaradnička parti ja [komunista]), nakon čega je obrazova-na vlada Otečestvenog fronta ko ja je ob javila rat Ne-

mačkoj. Jedinice Crvene armi je, pozdravljene od stranelokalnog stanovništva, ušle su u Sofi ju 15. septembra,da bi u drugoj polovini septembra izbile na jugosloven-sko-bugarsku granicu. Pobedom septembarske revolu-ci je i legitimizaci jom vlade Otačestvenog fronta, omo-


53/435

53

gućeno je reorganizovanje bugarske ro jalističke vojske uNarodnu armi ju, pod kontrolom bugarskih antifašista iCrvene armi je.16

Napredovanje Crvene armi je ka zapadu Rumuni je, od-nosno izbi janje na Đerdap i potonji prodor u Banat, kaoi izbi janje na jugoslovensko-bugarsku granicu, omogu-ćili su sprovođenje Beogradske operaci je, odnosno oslo-

bođenje velikih delova istočne, severne i centralne Srbi- je, uključu jući i glavni grad Jugoslavi je, kao i ubrzanooslobođenje Vojvodine, što je omogućilo sprovođenjeBudimpeštanske operaci je (29. oktobar 1944. - 13. fe-bruar 1945). Ovakav sled događa ja, odnosno promenapolitičke i strategijske situaci je na Balkanu, omogućen

je pobedom Crvene armi je nad združenim nemačko-rumunskim snagama u Jaško-kišinjevskoj operaci ji, kaošto je pobeda Crvene armi je i Narodnooslobodilačkevojske Jugoslavi je (NOVJ) nad vojskom Trećeg Rajha useveroistočnoj Jugoslavi ji (Beogradska operaci ja) omo-gućila kapitulaci ju fašističke Mađarske, poslednje save-znice Trećeg Rajha u Evropi (ako izuzmemo Nezavisnu

državu Hrvatsku).

Prelazak Crvene armi je na desnu obalu Dunava, kapi-tulaci ja fašističke Bugarske i proboj Crvene armi je kadolini Velike Morave prisilio je mnogobrojne nemačkesnage u Grčkoj (Armijska grupa „E”) da se probi ja ju kacentralnom Balkanu, trpeći velike poteškoće u probo ju

zahvalju jući dejstvu NOVJ. Ove snage su se tokom je-seni našle ugrožene u balkanskim planinama, mena jući

16 Beograd ska operaci ja. 20. oktobar 1944, (pr. Dimitrij Antonovič Volkogo-

nov, Sekula Joksimović), Beograd, 1989², str. 86-92.


54/435

54

planirani pravac evakuaci je, umesto da uzmu učešća ukonsolidovanju nemačke odbrane u Srbi ji i Podunavlju.

Prema podacima ko je je koristila jugoslovenska vojnaistoriografi ja, uoči otpočinjanja Beogradske operaci je,kra jem septembra 1944, odnosno uoči prodora Cr-vene armi je u Jugoslavi ju i u vreme prodora i ofanzi-ve NOVJ u Srbi ji, na tlu Jugoslavi je nalazilo se oko

430.000 okupatorskih vojnika, pri čemu su nemačkesnage (14 kompletnih i osam nepotpunih divizi ja) bro- jale oko 400.000 vojnika, a mađarske snage ostatak.Nemačke snage su imale podršku operativne grupe va-zduhoplovstva „Jugoistok”, u či jem sastavu se nalazilooko 200 aviona. Pored snaga okupatora, u Jugoslavi ji subili aktivne i brojne formaci je domaćih saradnika oku-patora, pri čemu je Jugoslavi ja bila zemlja sa najviše kvi-slinških formaci ja u okupiranoj Evropi. U jugosloven-skoj istoriografi ji broj kvislinških i kolaboracionističkihsnaga u Jugoslavi ji, u leto 1944, procenjivan je na oko270.000.17 Najbrojni je snage kvislinštva i kolaboraci jeu okupiranoj Srbi ji odnosile su se na formaci ju pod ko-

mandom generala Dragoljuba Mihailovića JVuO, ko ja je prema nemačkim izvorima sredinom 1944. bro jala25.000 boraca (pri čemu se ovaj broj od sredine 1944.konstantno osipao) i SDS, formaci ja pod ingerenci jomkvislinškog Ministarstva unutrašnjih poslova (vlada Mi-lana Nedića) i kontrolom nemačkog okupatora. Jedini-

ce SDS i SGS, ob jedinjene u SUK, bro jale su 6. ok tobra1944, kako se najčešće ističe u literaturi oko 6.800 ljudi(što je ve rovatno uvećan broj u odnosu na re alan brojpripadnika SUK), ali borbena snaga SUK, zbog demo-

17 Isto, str. 107, 138.


55/435

55

ralizaci je ljudstva, ni je bila od velikog znača ja u nastu-pa jućim događa jima.18 Snage pod komandom generalaMihailovića aktivno su sarađivale sa nemačkim okupa-torom u vremenu ko je prethodi oslobođenju Srbi je, što

je nastavljeno sve do kra ja rata.19

Prema sovjetskim podacima, u Beogradskoj operaci ji je učestvovalo oko 300.000 vojnika Crvene armi je, od-

nosno oko 200.000 vojnika 3. ukra jinskog fronta, oko93.500 vojnika 2. ukra jinskog fronta i oko 6.500 voj ni-ka Dunavske ratne flote,20 pri čemu treba napomenutida su u borbama za oslobođenje Srbi je južno od Du-nava, odnosno u borbama ko je neposredno prethodeoslobođenju Beograda, kao i u borbama za oslobođenjegrada, uglavnom učestvovali borci 3. ukra jinskog fron-ta, dok su vojnici 2. ukra jinskog fronta pretežno bili an-gažovani u borbama za oslobođenje Banata i, potom, uborbama za oslobođenje Bačke. Jedinice 2. ukra jinskogfronta odigrale su ključnu ulogu prilikom forsiranjaDunava kod Kladova i Brze Palanke (22-23. septem-bar), forsiranja Dunava između Beograda i Grocke (8.

oktobar), forsiranja Tise kod Ade i Sente (8. oktobar),a najznačajni ji rečni desant Crvene armi je (jedinice 3.ukra jinskog fronta) na jugoslovenskom tlu bio je forsi-ranje Dunava kod Batine (uvod u Batinsku bitku, 11.

18 Vojni arhiv (dalje: VA), NAW-T-311-195-983; Zbornik NOR-a, XIV/4, Beo-

grad, 1985, str. 211-212; Milan Borković, Kontrarevoluci ja u Srbi ji: Kvi slin-

ška uprava 1941-1944, I-II, Beograd, 1979, str. 355-359; Бо јан Б. Дими-три јевић, Војска Недићеве Срби је 1941-1945, Београд, 2014², стр. 508.

19 Zbornik NOR-a, XII/4, Beograd, 1979, v.m; Zbornik NOR-a, XIV/4, Be o-

grad, 1985, v.m.

20 Григорий Федотович Кривошеев (под редакцией), Россия и СССР в

войнах XX века: Поте ри воо ру женных сил. Статистическое иссле-

дование, Москва, 2001, стр. 300.


56/435

56

novembra 1944). Navedene brojke o učešću pripadni-ka Crvene armi je u Beogradskoj operaci ji odnose se narazdoblje od 28. septembra do 20. oktobra 1944, uznapomenu da je prisustvo pripadnika Crvene armi jenakon ovog razdoblja dodatno uvećano. Vredi napome-nuti da nisu sve snage 3. ukra jinskog fronta, ko je su bile

angažovane u Srbi ji u navedenom razdoblju, odnosnoupotrebljene u Beogradskoj operaci ji, bile angažovaneu borbama za oslobođenje Beograda, budući da su isto-vremeno ove jedinice učestvovale u borbama u Poduna-vlju, niškom regionu, delovima Šumadi�

Liberation of Belgrade - October 1944

Documents

Transcript of Liberation of Belgrade - October 1944