7. ta pokazuje Leontijevljev paradoks? Teorija faktorskih proporcija je jedna od najuticajnijih ideja u meunarodnoj ekonomiji, pa je u vie navrata testirana. SAD je bila mnogo bogatija od ostalih zemalja sveta, radnici SAD su radili sa vie kapitala po osobi nego u drugim zemljama. ak i danas je SAD meu prvima rangirana po kapitalnoj opremljenosti. Stoga, bilo bi za oekivati da je SAD izvoznik kapitalno intenzivnih dobara, a uvoznik radno intenzivnih dobara. Meutim nije bilo tako, to je ustanovio ekonomista Vasilij Leontijev u svojoj studiji 1953g. Ovaj ishod je poznatiji kao Leontijevljev paradok i to je ujedno i najvedi dokaz protiv teorije faktorskih proporcija. U nie navedenoj tabeli ilustrovan je Leontijevljev paradoks. U tabeli su uporeeni faktori proizvodnje potrebni da se 1962g. proizvede ameriki izvoz vredan 1mln. dolara i ameriki uvoz iste vrednosti. Uvoz 2132000$ 119 17916$ 9,9 0,0189 Izvoz 1876000$ 131 14321$ 10,1 0,0255

Kapital po milionu dolara Radna snaga po milionu dolara(radnik/godina) Koeficijent kapitalne opremljenosti Prosek godina obrazovanja Udeo inenjera i naunika u ukupnoj radnoj snazi

Kao to vidimo u prva dva reda izvozna dobra proizvodila su se uz manji koeficijent kapitalne opremljenosti nego uvozna dobra, to potvruje Leontijevljev paradoks. Meutim SAD je izvozila proizvode tehnoloki intenzivne proizvode koji su zahtevali vie naunika i inenjera i intenzivnije koridenje kvalifikovane radne snage. Tako Leontijevljev paradoks moemo objasniti time to SAD ima prednost u proizvodnji novih proizvoda sa koridenjem inovativne tehnologije, napr. aviona ili kompjuterskih ipova. Takvi proizvodi mogu biti manje kapitalno intenzivni od proizvoda ija tehnologija ima masovnu proizvodnju. Dakle sad je izvozila dobra za koja se koriste vedinom kvalifikovana radna snaga i inovacije, a uvozi proizvode teke industrije za iju se proizvodnju koriste velike koliine kapitala. Kasnije studije ukazuju na nestanak Leontijevljevog paradoksa poetkom 70ih godina prolog veka.

03.04.2012. Nikola urovid