Lekcija br. 8

IZRAČUNAVANJE NATALNE KARTE

Da bismo izračunali jedan horoskop pre svega potrebni su nam što precizniji podaci rođenja: 1.DATUM 2.MESTO 3.VREME ROĐENJA Svaki od ovih podataka daje nam neku važnu informaciju u izračunavanju horoskopa. Od knjiga potrebne su nam: a. EFEMERIDE b. TABELE KUĆA c. GEOGRAFSKI ATLAS

Izrada horoskopa podrazumeva određivanje pozicije planeta i pozicije vrhova kuća. Da bismo to mogli da uradimo potrebno je da steknemo uvid u značenje nekih osnovnih pojmova koji su zajednički i astrologiji i astronomiji, kao i da imamo uvid u to da natalna karta predstavlja dvodimenzionalni prikaz pozicija planeta u trenutku nečijeg rođenja. Natalna karta je krug sačinjen od zodijačkih znakova u koje su ucrtane

planete i vrhovi kuća.

1

Šta je zodijački krug?

Sunce se prividno kreće oko Zemlje i ta prividna godišnja putanja Sunca oko Zemlje zove se ekliptika.

Pojas od po 8° s obe strane ekliptike naziva se Zodijak – zodijački krug. Ovaj zodijački krug možemo zamisliti kao traku oko Zemlje širine 16. stepeni koja je podeljena na 12 jednakih delova. Svaki taj deo, dakle, svaki odsečak od 30 stepeni (delovi kruga koji ima 360 stepeni) dodeljen je jednom zodijačkom znaku – 12 znakova. Ovaj krug (ova traka) ne postoji realno na nebu, ne možemo ga videti – samo ga zamišljamo, a ono što može da se vidi su prava zodijačka sazvežđa. Znakovi Zodijaka su, dakle, nematerijalni, ne postoje realno i predstavljaju odsečke ekliptike (koja je takođe nematerijalna i predstavlja prividnu putanju Sunca oko Zemlje), za razliku od zodijačkih sazvežđa koja su stvarna – sazvežđa oko ekliptike.

2

Ono što ih vezuje je samo isto ime jer su zodijački znaci dobili ime po sazvežđu sa kojim se prostorno poklapaju. Zodijak (zodijački krug, pojas) nam je bitan jer se u njemu prividno kreću sve planete osim Plutona (ima malo veći nagib).

Sve planete se prividno po zodijačkom krugu (po zamišljenoj traci oko Zemlje) kreću oko Zemlje.

Svaka planeta ima svoju određenu brzinu i svaka od njih određeno vreme boravi u jednom zodijačkom znaku. Mesec kao najbrža planeta u jednom znaku boravi 2,5 dana, a da bi prošao ceo zodijački krug, napravio krug (360Ò) oko Zemlje potrebno mu je dakle 12 znakova X 2,5 dana = 28 dana. Ostalim planetama potrebno je više: Suncu, Merkuru i Veneri otprilike godinu dana jer prelaze po 1Ò dnevno, Marsu oko 2 godine jer prelazi 0,5Ò dnevno, Jupiteru oko 12 godina jer kroz jedan znak ide godinu dana, a Saturnu oko 28 godina jer kroz jedan znak ide 2,5 godine. Na osnovu poznavanja brzine kretanja planeta i trenutne pozicije planete na nebu mi već unapred možemo pretpostaviti gde će planete biti narednog meseca, ili naredne godine (osim Meseca, naravno, koji se dosta brzo kreće). Pa, ukoliko, na primer, neka osoba očekuje ubrzo prinovu možemo pretpostaviti gde će bebine planete biti položene i bez tačnog sata rođenja, ali ono što ne možemo znati je pozicija Ascendenta i ostalih vrhova kuća koji su stoga i najličniji. Dakle, da bismo znali gde se nalaze vrhovi kuća potrebno nam je tačno vreme rođenja. Zašto? Zemlja se okreće oko svoje ose (rotacija) i ovo kretanje mi ne primećujemo, ali nam se u toku dana čini da se Sunce pomera, a noću ceo nebeski svod sa zvezdama. Tokom jednog dana Zemlja obrne jedan krug oko svoje ose (a imajući u vidu da je zodijački krug oko Zemlje) sa Zemlje posmatrano imamo privid da se ceo zodijački krug okrenuo i napravio pun krug. Ovo znači da se sve kuće u toku jednog dana okrenu i da se u određenom periodu dana određena kuća nalazi u određenom znaku. Ascendent je najistočnija tačka u trenutku rođenja – tačka u kojoj se u trenutku rođenja spajaju nebo i Zemlja. U zavisnosti od trenutka rođenja, dakle, zavisi i u kojoj kući se nalaze planete. Tako osobe rođene oko zore uvek imaju Sunce u blizini Ascendenta jer je Sunce u zoru na istoku. One koje su rođene oko podneva imaju Sunce u blizini vrha 10. kuće, one koje su rođene oko 18h imaju Sunce oko vrha 7.

3

kuće, a one rođene oko ponoći Sunce oko vrha 4. kuće. Stoga kažemo da dnevno rođenje podrazumeva Sunce iznad horizonta, a noćno ispod.

VREMENSKE ZONE U čovekovoj prirodi je da početak novog dana povezuje sa zorom i na taj način se vreme i računalo tokom istorije. Kada se pojavi Sunce na horizontu, tj. Sunce dođe u konjukciju sa Ascendentom, govorilo se da je počeo novi dan. No, kako je Zemlja okrugla svitanje se ne dešava svugde na planeti u isto vreme. U istom trenutku u Beogradu sviće, dok u Australiji pada mrak. Na manjoj teritoriji takođe postoji razlika u vremenu svitanja. Primera radi, ukoliko u Beogradu sviće u 6 sati ujutru po našem vremenu, Zagreb, koji je zapadnije, kasni za nama nekih 15 minuta. Uvođenjem železnice, stvorila se potreba da teritorije koje su blizu jedna drugoj budu povezane u jednu vremensku zonu, kako bi se izbeglo menjanje vremena prelaskom na primer iz Beograda u Zagreb. Tako su 1883. godine međunarodnim sporazumom ustanovljene vremenske zone - Zemlja je podeljena na 24 vremenske zone po 15°. Dogovoreno je da početna ili nulta vremenska zona bude u Griniču, u opservatoriji u blizini Londona (po 7,5° istočno i zapadno od nultog meridijana - nulta zona ili zapadnoevropska zona). Takvo vreme vidimo u ''Efemeridama'' ili astrološkom softveru kao GMT (Greenwich Mean Time) ili svetsko vreme UT (Universal Time). Druge zone imaju drugačije oznake. Mi se nalazimo u Centralno evropskom vremenu CET = GMT +1h. Rumunija, Bugarska, Turska itd. su u Istočno evropskoj zoni označenoj kao EET = GMT +2h. Odlazeći sve više na istok dodavaćemo sve veći broj sati na GMT zonu (+ 1h na zonu). Sa druge strane u Americi je na istočnoj obali Istočno standardno vreme EST =GMT-5h, dok je na zapadu Pacifičko standardno vreme PST = GMT – 8h. Istočno od nultog meridijana svetskom vremenu (GMT) se dodaje po jedan sat za svaku narednu zonu da bi se dobilo zonsko vreme, a zapadno od nultog meridijana vreme se u svakoj narednoj zoni smanjuje za po jedan sat.

4

Svi podaci u ''efemeridama'' dati su za griničko vreme (GMT).

Dakle vreme rođenja uvek mora biti izraženo u GMT, mora se prebaciti u griničko vreme što činimo oduzimanjem jednog sata od datog vremena rođenja ukoliko je osoba rođena u našoj vremenskoj zoni. PR1. Osoba je rođena u 14:15 CET minus 1:00 13:15 GMT i to je vreme koje se koristi u daljem računanju horoskopa. LETNJE VREME se ne računa svugde u svetu, ali u Evropi je uvedeno u drugoj polovini XX veka, ne bi li ''produžili'' dan. Ovo pomeranje vremena kod nas dešava se zadnje nedelje u mesecu martu, dodajući +1 sat . To se vreme obeležava za CDT = CET+1h = GMT + 2h. Povlačenje vremena za tzv. ZIMSKO dešava se u zadnjoj nedelji oktobra. Da bismo imali preciznu sliku o tome kada se promenilo vreme treba imati efemeride koje nude takve podatke. Letnje računanje vremena je kod nas uvedeno 1983. godine i trajalo je od poslednje nedelje u martu do poslednje nedelje u septembru. Od 1997. godine produženo je do poslednje nedelje u oktobru. PR2: Osoba je rođena 15. marta 1991. u 16:47. Kako je ovo datum koji podleže zimskom računanju vremena da bismo dobili GMT od 16:47 se oduzima samo jedan sat, dakle 15:47. PR3: Osoba je rođena 31. marta 1991. u 21:05 Gledajući u precizne podatke vidimo da je to bila poslednja sedmica u martu mesecu, te da je upravo te noći došlo do promene vremena na letnje, pa da bismo dobili GMT od 21:05 oduzimamo 2 sata, dakle 19:05. RATNO VREME Tokom II svetskog rata mi smo pripali grupi Istočno evropskog vremena. Promene nisu bile pravilne i zato treba imati precizne podatke o tome kako da vreme prevedete u griničko.

5

IZRAČUNAVANJE HOROSKOPA

Alat koji vam je potreban obuhvata ''Efemerid'' i ''Astrološke tabele kuća''. ''Efemerid'' su knjiga iz koje možete pročitati položaje planeta u ponoć za datum kada je osoba rođena. S obzirom da je većina ljudi koje poznajemo rođena u prošlom veku, najviše će nam koristiti ''Efemeride za 20. vek''. Postoji više različitih sistema kuća, ali kako se kod nas uglavnom koristi Placidus sistem, potrebne su nam ''Astrološke tabele kuća'' koje su uređene po Placidus sistemu, a naše potrebe će najčešće zadovoljavati one koje su napravljene za geografske širine stare Jugoslavije. Da bismo izradili horoskop, potrebno je da uradimo sledeće: - da izračunamo položaje planeta u znacima - da izračunamo položaje vrhova kuća u znacima - da sve to ucrtamo u zodijački krug

IZRAČUNAVANJE POLOŽAJA PLANETA Ovaj deo posla obuhvata sledeće korake: 1. Računanje vremena Griničkog meridijana (GMT) Prvo moramo ustanoviti vremensku zonu u kojoj je osoba rođena. Na ovim prostorima je na snazi srednje evropsko vreme (CET). Vreme griničkog meridijana dobijamo kada od srednjeg evropskog vremena oduzmemo 1 sat. Letnje računanje vremena je uvedeno 1983. godine i trajalo je od poslednje nedelje u martu do poslednje nedelje u septembru. Od 1997. godine produženo je do poslednje nedelje u oktobru. Zbog toga, u letnjem periodu oduzimamo dva sata od vremena rođenja da bismo dobili vreme griničkog meridijana. Potrebno je da obratimo pažnju da ako je osoba rođena negde posle ponoći, za vreme griničkog meridijana dobijamo neko vreme pre ponoći, a samim tim moramo i datum rođenja vratiti na prethodni dan! 2. Sledeći korak je da pronađemo u efemeridama datum rođenja i pročitamo položaj planeta za taj i za naredni dan. Ako prilikom preračunavanja vremena moramo da vratimo datum rođenja na prethodni dan, taj dan koristimo kao datum svog rođenja. Pozicije planeta predstavljaju

6

njihove longitude i date su u stepenima i lučnim minutama, a za Sunce i Mesec i u sekundama. Ako planeta nije tog dana menjala znak, onda se ona nalazi u znaku koji je najbliži iznad očitane pozicije. Na isti način određujemo i da li je planeta direktna ili retrogradna: pogledamo da li idući na gore od njene pozicije prvo nailazimo na D (direktno kretanje) ili R (retrogradno kretanje). 3. Računamo tačan položaj planeta za trenutak rođenja Položaji planeta u ''Efemeridama'' su dati za ponoć po griničkom vremenu. Da bismo dobili tačan položaj neke planete za naše vreme rođenja, potrebno je da:

• odredimo koliko je planeta prešla za 24 h, tako što ćemo od veće pozicije oduzeti manju. Ako se planeta kreće direktno, onda će veća pozicija biti za naredni dan, a ako se kreće retrogradno, onda će na daljoj poziciji biti na dan rođenja nego sledećeg dana.

• Dobijenu razliku ćemo podeliti sa 24, da bismo znali koliko je planeta

prešla za 1 sat. Onda ćemo tako dobijenu vrednost pomnožiti sa vremenom griničkog meridijana i na taj način ćemo ustanoviti koliko je planeta prešla od ponoći do trenutka rođenja.

• Na kraju ćemo taj pređeni put sabrati sa položajem planete u ponoć na dan rođenja i na taj način smo dobili tačnu poziciju planete u trenutku rođenja.

Ako želimo da zaista dobijemo precizne podatke, ovaj postupak ćemo ponoviti za izračunavanje položaja Sunca, Meseca, Severnog Mesečevog čvora, Merkura, Venere, Marsa, Jupitera, Saturna, Urana, Neptuna i Plutona. Ipak, primetićemo da spore planete pređu veoma mali put za jedan dan. Zbog toga se bez griže savesti možemo zadovoljiti njihovom pozicijom za ponoć. Greška će biti izražena u minutima, nama će uštedeti dosta vremena, a neće uticati na tumačenje horoskopa. Izuzetak predstavljaju situacije kada planeta baš tog dana prelazi iz jednog znaka u drugi. U tom slučaju ćemo morati da računamo tačnu poziciju planete da bismo znali u kom znaku se nalazi. Mesec se najbrže kreće i njegova pozicija je data i za podne.

7

Primer Uzmimo primer osobe rođene 26.05.1984. u 20 h i 45 min. u Rijeci. 1. Vidimo da je rođena u zoni gde je na snazi srednje evropsko vreme. Znači da ćemo od vremena rođenja oduzeti dva sata jer je rođena u toku letnjeg računanja vremena. Tako dobijamo da je vreme griničkog meridijana 18 h i 45 min. 2. U ''Efemeridama'' smo našli da je 26.05.1984. Sunce bilo na 40 55’36” Blizanaca, a 27.05.1984. na 50 53’13” Blizanaca. 3. Oduzimanjem dobijamo da je Sunce za jedan dan prešlo 57’37”. Podsećamo se da jedan minut ima 60 sekundi, a jedan stepen 60 minuta. Kako ne možemo 36 oduzeti od 13, moramo jedan minut pretvoriti u sekunde. 13”+60”=73”, a 73”-36”=37”. Na isti način pretvaramo jedan stepen u 60’ i dodajemo ih na preostalih 52’ (1 smo “pozajmili” sekundama). Tako dobijamo 112’, oduzmemo 55’ i dobili smo 57’. Na kraju oduzimamo stepene. 40 – 40 = 0.

• Pretvorićemo minute u sekunde: 57x60+37=3457”.

• 18h i 45 min. ćemo pretvoriti u sate: 18h + 45/60 h = 18,75 h.

• 3457”/24h x 18,75h = 2701” = 45’1”

• Dobijenu vrednost ćemo dodati poziciji Sunca u ponoć na dan rođenja.

40 55’36” Blizanaca + 45’1” = 50 40’37” Blizanaca

U celom računu možemo zanemariti i sekunde i na taj način dodatno skratiti postupak.

8

Na isti način ćemo odrediti poziciju Meseca (200 5’) i Merkura 110 31’.

Interesantno je da Venera upravo tog dana menja znak. Da vidimo kako ćemo izračunati njenu poziciju. 26.05.1984. bila je na 290 15’ Bika, a 27.05.1984. na 00 28,7’ Blizanaca. Da bismo mogli da izvršimo oduzimanje, moramo poziciji u Blizancima da dodamo 30 stepeni.

300 28,7’ - 290 15’ = 10 13,7’ = 73,7’ 73,7’/24 x 18,75 = 57,58’ 290 15’ + 57,58’ = 290 72,58’ = 300 13’

Vidimo da je dobijena vrednost veća od 300, što znači da je Venera prešla u novi znak. Oduzećemo 300 i tako dobijamo da je pozicija Venere 00 13’ Blizanaca. Za ostale planete je dovoljno da očitamo pozicije za taj dan, bez preračunavanja tačne vrednosti.

IZRAČUNAVANJE ASCENDENTA I VRHOVA KUĆA Da bismo odredili na kojem stepenu kojeg znaka počinje neka kuća, na raspolaganju moramo imati “Astrološke tabele kuća” i geografski atlas. Da bismo nacrtali natalnu kartu nekoj osobi rođenoj na teritoriji stare Jugoslavije, potrebne tabele izrađene za geografske širine Jugoslavije po Placidus sistemu. Da bismo ih koristili potrebno je da znamo skraćenice latinskih naziva za zodijačke znake: Ovan (AR), Bik (TA), Blizanci (GE), Rak (CN), Lav (LE), Devica(VI), Vaga (LI), Škorpija (SC), Strelac (SA), Jarac (CP), Vodolija (AQ), Ribe (PI). Podela kuća se vrši na osnovu lokalnog sideralnog vremena (S.V.) koje ćemo dobiti tako što ćemo sabrati sledeća četiri podatka:

1) Vreme rođenja pretvoreno u vreme griničkog meridijana

9

To smo već uradili u prvom koraku kada smo računali položaje planeta. Od vremena rođenja na prostorima bivše Jugoslavije oduzimamo jedan sat, a tokom letnjeg računanja vremena dva sata, da bismo dobili vreme griničkog meridijana.

2)Sideralno vreme za datum rođenja (očitavamo ga iz ''Efemerida'' za datum rođenja iz kolone Sid. Time) Zvezdano ili SIDERALNO vreme vidimo u prvoj koloni u efemeridama. Ono se promeni za 4 minuta u toku svakog dana, te u toj zavisnosti dodajemo 1' za 6h ujutru, 2' za podne, a 3' za 18h. Siderički dan je vreme rotacije Zemlje oko svoje ose u odnosu na neku zvezdu.

3)vremenska razlika od Griniča do mesta rođenja Nju izračunavamo tako što ćemo geografsku dužinu mesta pomnožiti sa četiri (jednom stepenu geografske dužine odgovaraju četiri minuta u vremenu, a jednom lučnom minutu geografske dužine odgovaraju četiri sekunde u vremenu).

4)korekcija sideralnog vremena Korekcija se vrši tako što se svakom satu vremena rođenja pretvorenom u vreme griničkog meridijana dodaje 9,86 s. S obzirom da lokalno sideralno vreme ima vrednost do 24 časa, ukoliko sabiranjem dobijemo veću vrednost, oduzećemo od nje 24 časa. Tada ćemo pronaći u “Astrološkim tabelama kuća” dve tabele čije je sideralno vreme najbliže lokalnom sideralnom vremenu koje smo izračunali. Prva će imati manje, a sledeća veće vreme od traženog. Postavljanjem odgovarajuće proporcije izračunaćemo tačne vrednosti vrhova kuća, što ćemo pokazati na našem primeru:

1) Vreme griničkog meridijana je 18 h i 45 min. Zbog letnjeg računanja vremena oduzeli smo dva sata od vremena rođenja.

2) U efemeridama nalazimo da Sid. Time za 26.05.1984. iznosi 16 h 14 min. 59 s 3) Geografsku dužinu Rijeke možemo pronaći u spisku geografskih

koordinata na kraju tabela kuća. Ona iznosi 140 26’. Pomnožićemo je sa 4 i dobiti 57 min. i 44 s. (140x4=56 min., 26’x4=104 s= 1 min. 44s)

4) Griničko vreme je 18 h i 45 min., odnosno 18,75 h (45:60+18=18,75). 18,75 X 9,86 s = 185 s = 3 min. 5 s

10

Sabiranjem ova četiri podatka dobićemo 36 h 00 min. 48 s. Oduzećemo od toga 24 časa i dobiti da je lokalno sideralno vreme 12 h 00 min. 48 s.

U ''Tabelama kuća'' pronađemo tabelu sa najbližim sideralnim vremenom (na svakoj strani imamo po 6 tabela u čijem gornjem levom uglu piše sideralno vreme (S.V.). Vidimo da je najbliže sideralno vreme za naš primer u tabelama kuća 12h00min.00s.

Pored sideralnog vremena pronalazimo podatak za položaj MC-a (vrha desete kuće). On se nalazi na 00 Vage. Odatle znamo da se vrh četvrte kuće (IC) nalazi tačno naspram MC-a, što znači da je on na 00 Ovna.

Da bismo odredili ostale vrhove kuća, moramo odabrati jedan grad od onih koji su nam ponuđeni u tabeli. Kako nam je izbor ograničen na svega devetnaest gradova, odabraćemo onaj čija je geografska širina najbliža širini mesta rođenja, u ovom slučaju Rijeke. Na početku ''Astroloških tabela kuća'' date su geografske širine svih devetnaest gradova. Tamo vidimo da je geografskoj širini Rijeke najbliža širina Novog Sada.

Sada se vraćamo na odabranu tabelu kuća. Za Novi Sad ćemo pročitati da se vrh 11. kuće nalazi na 280 27’ Vage. Na istom stepenu, ali u Ovnu, nalazi se vrh pete kuće.

Na isti način ćemo odrediti vrhove svih kuća horoskopa, a zatim u zodijački krug ucrtati položaje svih planeta i vrhova kuća. Tako dobijen horoskop možemo uporediti sa onim koji je izračunat uz pomoć astrološkog softvera. Postoje vrlo mala odstupanja,jer iz tabela kuća ipak očitavamo približne vrednosti. Domaći zadatak br. 08. Izračunati pozicije svih planeta i vrhova kuća za osobu rođenu 16.11.1958. u 16:15h u Beogradu.

11