KVALITETNO OBRAZOVANJE ZA SVETLIJU BUDUCNOST

Kvalitetnoobrazovanje je…

KVALITETNO OBRAZOVANJE VODI KA KVALITETNOM ŽIVOTU I PROSPERITETNOM DRUŠTVU

Dragi ucenici, nastavnici, kolege,

Evropa oznacava kulturu i kultura je srž Evropske Unije. Bez sveobuhvatnog razumevanja kulture, mi, Evropljani, rizikujemo brisanje naše duge, zajednicke i cesto puta teške istorije. Rizikujemo gubitak identiteta obogacenog obimnim lingvistickim, umetnickim i kreativnim raznolikostima što naš kontinent cini jedinstvenim mestom. Obrazovanje je jedno od najbitnijih stavki evropske kulture. S obzirom da je Kosovo deo evropske porodice, od kljucne je važnosti da se bavi obrazovanje kao svojim strateškim prioritetom.

Obrazovanje je kljucno za uspeh i napredak. Samo društvo koje ulaže u obrazovanje može ici napred. Vlada, obrazovni strucnjaci i civilno društvo moraju da rade zajedno da bi kvalitet obrazovanja na Kosovu postao prioritet. Obrazovanje mora da ispunjava potrebe tržišta.

Kao što vec verovatno znate, kancelarija EU/Specijalnog predstavnika EU želi da vidi ogromna poboljšanja u obrazovanju na Kosovu. I dalje postoje mnogi zadaci koje treba ispuniti u narednim godinama. EU je odlucna da pomogne veštoj omladini Kosova da se dobro pripremi za ulazak na tržište rada. EU je takode odlucna da stvori više poslova za mlado stanovništvo. Nastavice sa izgradnjom modernih škola i pripremanju kvalitetnog nastavnog materijala.

EU ce pomoci vecoj inkluziji mladih koji su ugroženi i bez privilegija tako što ce im dati šansu da se osecaju kao jednak deo u kosovskom društvu.

Imajuci ovu cinjenicu na umu, ono što EU želi da vidi na Kosovu u narednim godinama je: obucena kosovska omladina, konkurentna na domacim i EU tržištima; popunjena praznina izmedu veština i potreba tržišta; veca inkluzija mladih koji su ugroženi i bez privilegija; i povecano ucešce manjinskih zajednica u kosovskom društvu.

Tokom narednih nekoliko godina, EU namerava da udvostruci svoju podršku kvalitetnom obrazovanju tako što ce raspodeliti 35 miliona evra u ovu svrhu.

Tako da vi, mladi sa Kosova, treba da gledate unapred, ne samo po pitanju kvaliteta vašeg obrazovanja, vec uglavnom po pitanju kvaliteta vašeg života što ce uciniti Kosovo prosperitetnim, uspešnim i miroljubivim.

Kvalitetno obrazovanje je neophodan korak na ovom putu.

Mi, EU, bicemo sa vama da vam pomognemo koliko god možemo

predgovorod ambasadora Nataliya Apostolova, Šef kancelarije EU na Kosovu / Specijalni predstavnik EU

KVALITETNO OBRAZOVANJE VODI KA KVALITETNOM ŽIVOTU I PROSPERITETNOM DRUŠTVU

Dragi ucenici, nastavnici, kolege,

Evropa oznacava kulturu i kultura je srž Evropske Unije. Bez sveobuhvatnog razumevanja kulture, mi, Evropljani, rizikujemo brisanje naše duge, zajednicke i cesto puta teške istorije. Rizikujemo gubitak identiteta obogacenog obimnim lingvistickim, umetnickim i kreativnim raznolikostima što naš kontinent cini jedinstvenim mestom. Obrazovanje je jedno od najbitnijih stavki evropske kulture. S obzirom da je Kosovo deo evropske porodice, od kljucne je važnosti da se bavi obrazovanje kao svojim strateškim prioritetom.

Obrazovanje je kljucno za uspeh i napredak. Samo društvo koje ulaže u obrazovanje može ici napred. Vlada, obrazovni strucnjaci i civilno društvo moraju da rade zajedno da bi kvalitet obrazovanja na Kosovu postao prioritet. Obrazovanje mora da ispunjava potrebe tržišta.

Kao što vec verovatno znate, kancelarija EU/Specijalnog predstavnika EU želi da vidi ogromna poboljšanja u obrazovanju na Kosovu. I dalje postoje mnogi zadaci koje treba ispuniti u narednim godinama. EU je odlucna da pomogne veštoj omladini Kosova da se dobro pripremi za ulazak na tržište rada. EU je takode odlucna da stvori više poslova za mlado stanovništvo. Nastavice sa izgradnjom modernih škola i pripremanju kvalitetnog nastavnog materijala.

EU ce pomoci vecoj inkluziji mladih koji su ugroženi i bez privilegija tako što ce im dati šansu da se osecaju kao jednak deo u kosovskom društvu.

Imajuci ovu cinjenicu na umu, ono što EU želi da vidi na Kosovu u narednim godinama je: obucena kosovska omladina, konkurentna na domacim i EU tržištima; popunjena praznina izmedu veština i potreba tržišta; veca inkluzija mladih koji su ugroženi i bez privilegija; i povecano ucešce manjinskih zajednica u kosovskom društvu.

Tokom narednih nekoliko godina, EU namerava da udvostruci svoju podršku kvalitetnom obrazovanju tako što ce raspodeliti 35 miliona evra u ovu svrhu.

Tako da vi, mladi sa Kosova, treba da gledate unapred, ne samo po pitanju kvaliteta vašeg obrazovanja, vec uglavnom po pitanju kvaliteta vašeg života što ce uciniti Kosovo prosperitetnim, uspešnim i miroljubivim.

Kvalitetno obrazovanje je neophodan korak na ovom putu.

Mi, EU, bicemo sa vama da vam pomognemo koliko god možemo

predgovorod ambasadora Nataliya Apostolova, Šef kancelarije EU na Kosovu / Specijalni predstavnik EU

Ulaganje u obrazovanje je definitivno ulaganje u buduænost. Ono je kljuèno za zapošljavanje i sveobuhvatan napredak društva. Kvalitetno obrazovanje i godine uèenja su od suštinske važnosti za produktivnu radnu snagu, što doprinosi ekonomskom rastu i nacionalnom razvoju.

Kosovo je na poslednjem mestu u regionu po broju upisa dece starosti od 0 do 6 godina u predškolske ustanove, što je posledica nedostatka infrastrukture i osoblja.

Osim toga, standardizovani PISA test je pokazao da je uspeh uèenika sa Kosova na srednjoškolskom nivou najniži u regionu. Uèenici sa Kosova su zauzeli jedno od tri poslednja mesta u matematici, èitanju i nauci nakon PISA ciklusa za 2015. godinu. Još treba videti da li su se rezultati PISA testova za ovu godinu poboljšali jer su uèenici i studenti razmišljali o oblastima u kojima nisu postigli uspeh na testovima prethodnih godina, te su imali priliku da rade na sebi u okviru jaèanja celokupnog procesa uèenja na Kosovu.

Kosovo se nalazi pri dnu u regionu u pogledu kvalifikovane radne snage, što je jedna od mnogih poteškoæa sa kojima se susreæu preduzeæa. Osnovni razlog za to je slab obrazovni sistem. Potrebne su reforme na svim nivoima u sistemu obrazovanja Kosova. Isto važi i za infrastrukturu u ovom sektoru.

EU pruža podršku kosovskim reformama u oblasti obrazovanja putem Instrumenta za pretpristupnu pomoæ (IPA), usavršavanja struènih veština u skladu sa potrebama tržišta rada i putem daljeg proširivanja stipendijskog fonda. Dodeljena pomoæ EU za period od 2014. do 2020. godine na Kosovu iznosi 645,5 miliona evra.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je usvojilo administrativno uputstvo o merama i kvotama za upis studenata iz manjinskih zajednica na državne univerzitete. Nakon prvog kruga upisa, 96 studenata iz manjinskih zajednica koji su uspešno položili prijemne ispite upisano je na šest državnih univerziteta, što je više nego u prethodnoj školskoj godini.

Evropska unija posebno se bavila zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana u pogledu poveæanja njihovih moguænosti u obrazovanju. U Prizrenu i Orahovcu, projekat je uspeo da unese ovu komponentu/pomoæ u dotiène državne škole, gde pomoæ ne dobijaju samo Romi, Aškalije i Egipæani, veæ i uèenici iz veæinske zajednice, što doprinosi meðuetnièkoj integraciji.

EU je odvojila dodatnih 3,8 miliona evra sa ciljem da ojaèa vezu izmeðu sektora obrazovanja i potreba tržišta rada, sa posebnim fokusom na struèno obrazovanje i obuku.

Preko tvining projekta sa Finskom i Austrijom u vrednosti od 3 miliona evra, EU je podržala preduniverzitetsko obrazovanje u oblastima nastavnih planova i usavršavanja nastavnika, garancije kvaliteta i procene potreba za nastavnim sredstvima. Pored tog iznosa, EU je dostavila opremu, projektore, laptop raèunare, opštu i sportsku opremu u više od 100 škola na celom Kosovu.

Rezime podrške EU obrazovanju na Kosovu

05 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Ulaganje u obrazovanje je definitivno ulaganje u buduænost. Ono je kljuèno za zapošljavanje i sveobuhvatan napredak društva. Kvalitetno obrazovanje i godine uèenja su od suštinske važnosti za produktivnu radnu snagu, što doprinosi ekonomskom rastu i nacionalnom razvoju.

Kosovo je na poslednjem mestu u regionu po broju upisa dece starosti od 0 do 6 godina u predškolske ustanove, što je posledica nedostatka infrastrukture i osoblja.

Osim toga, standardizovani PISA test je pokazao da je uspeh uèenika sa Kosova na srednjoškolskom nivou najniži u regionu. Uèenici sa Kosova su zauzeli jedno od tri poslednja mesta u matematici, èitanju i nauci nakon PISA ciklusa za 2015. godinu. Još treba videti da li su se rezultati PISA testova za ovu godinu poboljšali jer su uèenici i studenti razmišljali o oblastima u kojima nisu postigli uspeh na testovima prethodnih godina, te su imali priliku da rade na sebi u okviru jaèanja celokupnog procesa uèenja na Kosovu.

Kosovo se nalazi pri dnu u regionu u pogledu kvalifikovane radne snage, što je jedna od mnogih poteškoæa sa kojima se susreæu preduzeæa. Osnovni razlog za to je slab obrazovni sistem. Potrebne su reforme na svim nivoima u sistemu obrazovanja Kosova. Isto važi i za infrastrukturu u ovom sektoru.

EU pruža podršku kosovskim reformama u oblasti obrazovanja putem Instrumenta za pretpristupnu pomoæ (IPA), usavršavanja struènih veština u skladu sa potrebama tržišta rada i putem daljeg proširivanja stipendijskog fonda. Dodeljena pomoæ EU za period od 2014. do 2020. godine na Kosovu iznosi 645,5 miliona evra.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije je usvojilo administrativno uputstvo o merama i kvotama za upis studenata iz manjinskih zajednica na državne univerzitete. Nakon prvog kruga upisa, 96 studenata iz manjinskih zajednica koji su uspešno položili prijemne ispite upisano je na šest državnih univerziteta, što je više nego u prethodnoj školskoj godini.

Evropska unija posebno se bavila zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana u pogledu poveæanja njihovih moguænosti u obrazovanju. U Prizrenu i Orahovcu, projekat je uspeo da unese ovu komponentu/pomoæ u dotiène državne škole, gde pomoæ ne dobijaju samo Romi, Aškalije i Egipæani, veæ i uèenici iz veæinske zajednice, što doprinosi meðuetnièkoj integraciji.

EU je odvojila dodatnih 3,8 miliona evra sa ciljem da ojaèa vezu izmeðu sektora obrazovanja i potreba tržišta rada, sa posebnim fokusom na struèno obrazovanje i obuku.

Preko tvining projekta sa Finskom i Austrijom u vrednosti od 3 miliona evra, EU je podržala preduniverzitetsko obrazovanje u oblastima nastavnih planova i usavršavanja nastavnika, garancije kvaliteta i procene potreba za nastavnim sredstvima. Pored tog iznosa, EU je dostavila opremu, projektore, laptop raèunare, opštu i sportsku opremu u više od 100 škola na celom Kosovu.

Rezime podrške EU obrazovanju na Kosovu

05 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Osim toga, dok 70% ženske populacije na Kosovu ima samo osnovno obrazovanje ili ga nema uopšte, 38% muškaraca ima slièan nivo obrazovanja.

Nezaposlenost meðu ženama i slaba stopa participacije na tržištu rada su takoðe zabrinjavajuæe. Participacija žena na tržištu rada je 18%, dok stopa zaposlenosti za žene iznosi oko 11,5%. Još jedan problematièan aspekt predstavlja èinjenica da preko 70% nezaposlenih pripada grupi dugoroèno nezaposlenih.

Sa druge strane, fakultetska diploma ne garantuje posao sama po sebi. Oko 25% ljudi sa univerzitetskim obrazovanjem je bez posla, prema istoj anketi. Taj procenat se poveæava kod ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, tj. stopa nezaposlenosti kod osoba sa završenim srednjim obrazovanjem iznosi 28,3%, dok stopa nezaposlenosti kod osoba sa srednjim struènim obrazovanjem iznosi 33,5%. Trgovina, proizvodnja, graðevinarstvo i obrazovanje i dalje upošljavaju skoro polovinu zaposlenih.

U Izveštaju Evropske komisije za Kosovo za 2016. godinu se navodi da je utrošak Kosova po uèeniku u osnovnom i srednjem obrazovanju znatno manji nego u susednim zemljama - u 2015. godini, na obrazovanje je potrošeno 3,9% BDP-a. Štaviše, 75% ukupne potrošnje na obrazovanje predstavljaju plate, dok se poveæanja u potrošnji za obrazovanje skoro u potpunosti koriste za poveæanje plata, a ne za unapreðivanje kvaliteta obrazovanja ( samo 0,2% potrošnje za obrazovanje je namenjeno obuci nastavnog osoblja). Stope pohaðanja predškolskog obrazovanja i zabavišta su i dalje veoma niske (3,7%, odnosno 74%), što podriva napore da se stvore jednaki uslovi za poèetak osnovne škole.

Nacionalna razvojna strategija od 2016. do 2021. godine predviða unapreðeno planiranje troškova u sistemu obrazovanja, ali je potrebno mnogo toga više uraditi u smislu poveæanja broja upisane dece u predškolske ustanove. Bolji kvalitet nastave u osnovnim i srednjim školama i bolja korelacija izmeðu veština koje se stièu u toku obrazovanja i potreba tržišta rada su neophodne za uspeh na višim nivoima obrazovanja.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije takoðe je izradilo dva sveobuhvatna strateška plana za razvoj obrazovanja na Kosovu za period od 2011. do 2016. i od 2017. do 2021. godine One za cilj imaju poboljšanje kvaliteta obrazovanja i inkluziju, ali i odgovornost za uspeh dece.

Uoèena su odreðena znaèajna poboljšanja u procesu izrade politika u predškolskom obrazovanju. Meðutim, nije registrovano poveæanje u upisu na predškolsku nastavu. Postignut je visok nivo upisa u preduniverzitetsko obrazovanje i skromno su poveæana dostignuæa uèenika na spoljašnjim ispitivanjima, ali to i dalje ostaje izazov u sistemu obrazovanja.

Iako skoro polovina uèenika u srednjem obrazovanju bira struèno obrazovanje, povezanost izmeðu struènog obrazovanja i tržišta rada i dalje ostaje izazov. Pristup informaciono-komunikacijskim tehnologijama (IKT) i dalje nije adekvatno integrisan u nastavni plan.

Rad na kljuènim sektorima obrazovanja i zapošljavanja je kljuèan za razvoj politike konkurentnosti na Kosovu. Ovi sektori su tesno meðusobno povezani i svaka mera koja æe biti realizovana u sektoru zapošljavanja bi

1trebalo takoðe da uzme u obzir i razvoj u obrazovnom sektoru i/ili sektoru konkurentnosti.

Putem razlièitih projekata, EU je pomogla izgradnju ili rekonstrukciju prostorija od znaèaja za obrazovanje, kao što su biblioteke, arhivi i školske zgrade. Na primer, u Lipljanu je donirano 740 000 evra za zgradu biblioteke i arhiva da bi se napravila nova, prostrana trospratna zgrada površine 1.500 m2 i velikom uèionicom za grupno uèenje i èitanje.

Kroz Projekat usklaðivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada u vrednosti od 2,8 miliona evra, EU je pomogla da se unaprede kvalitet i relevantnost obrazovnih programa.

EU je takoðe finansirala Kosovsku mrežu za obrazovanje i zapošljavanje (KEEN) u cilju promocije inkluzije ugroženih grupa na tržištu rada i u obrazovnom sistemu na Kosovu.

Kroz investiciju ukupne vrednosti od 17 miliona evra EU je podržala sprovoðenje mera energetske efikasnosti u 63 škole koje trenutno rade na podruèju razlièitih opština na Kosovu i u 2 bolnice u Prištini. Mere energetske efikasnosti, u cilju promovisanja racionalnije potrošnje energije, su usmerene na: unapreðivanje objekata (kao što je spoljašnja toplotna izolacija objekata, zamena spoljašnjih prozora i vrata, toplotne i hidro krovne izolacije, itd.); grejanje, elektriène i sisteme rasvete, sisteme za kontrolu ventilacije i uvoðenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarne ploèe za grejanje vode.

Zahvaljujuæi investiciji EU, brojne škole širom Kosova sada imaju pristup informaciono-komunikacionim tehnologijama i elektronskom uèenju.

EU takoðe pruža podršku privatnim visokoškolskim obrazovnim ustanovama, kao što je Meðunarodni poslovni koledž u Mitrovici (IBCM). Programi Erazmus+, Young Cell Scheme i Horizon 2020 takoðe pružaju podršku visokom obrazovanju na Kosovu.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji su potpisali Kosovo i EU 2015. godine predviða zajednièku saradnju u cilju podizanja nivoa opšteg i struènog obrazovanja, kao i programa obuke. Prioritet visokog obrazovanja je ostvarivanje standarda u skladu sa bolonjskim procesom.

Obrazovanje je postalo jedan od prioriteta EU u dijalogu o politikama sa Kosovom nakon potpisivanja SSP-a. Obrazovanje zauzima visoko mesto u Agendi za evropske reforme i Programu za ekonomske reforme koji predstavljaju alate u sprovoðenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Meðutim, u izveštajima Evropske komisije za Kosovo se stalno navodi da nema napretka u poboljšanju kvaliteta obrazovanja.

Kosovo ima jedan od najnižih BDP u odnosu na druge zemlje u Evropi, uz veoma mlado stanovništvo: 50% je mlaðe od 25 godina. Stopa nezaposlenosti iznosi 30% i najviša je meðu mladima. Prema rezultatima ankete o radnoj snazi, koja je sprovedena u drugom kvartalu 2017. godine, 51% ljudi starosti od 15 do 24 godine je nezaposleno. Preko 27% stanovništva te starosne grupe nije pohaðalo školu, nije bilo zaposleno, niti je prošlo obuku. Nezaposlenost je najveæa meðu ženama (60%).

Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 06 07 1. https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/ipa_2017_040505.10_ks_eu_support_for_aligning_education_and_training_with_labour_market.pdf

Osim toga, dok 70% ženske populacije na Kosovu ima samo osnovno obrazovanje ili ga nema uopšte, 38% muškaraca ima slièan nivo obrazovanja.

Nezaposlenost meðu ženama i slaba stopa participacije na tržištu rada su takoðe zabrinjavajuæe. Participacija žena na tržištu rada je 18%, dok stopa zaposlenosti za žene iznosi oko 11,5%. Još jedan problematièan aspekt predstavlja èinjenica da preko 70% nezaposlenih pripada grupi dugoroèno nezaposlenih.

Sa druge strane, fakultetska diploma ne garantuje posao sama po sebi. Oko 25% ljudi sa univerzitetskim obrazovanjem je bez posla, prema istoj anketi. Taj procenat se poveæava kod ljudi sa nižim stepenom obrazovanja, tj. stopa nezaposlenosti kod osoba sa završenim srednjim obrazovanjem iznosi 28,3%, dok stopa nezaposlenosti kod osoba sa srednjim struènim obrazovanjem iznosi 33,5%. Trgovina, proizvodnja, graðevinarstvo i obrazovanje i dalje upošljavaju skoro polovinu zaposlenih.

U Izveštaju Evropske komisije za Kosovo za 2016. godinu se navodi da je utrošak Kosova po uèeniku u osnovnom i srednjem obrazovanju znatno manji nego u susednim zemljama - u 2015. godini, na obrazovanje je potrošeno 3,9% BDP-a. Štaviše, 75% ukupne potrošnje na obrazovanje predstavljaju plate, dok se poveæanja u potrošnji za obrazovanje skoro u potpunosti koriste za poveæanje plata, a ne za unapreðivanje kvaliteta obrazovanja ( samo 0,2% potrošnje za obrazovanje je namenjeno obuci nastavnog osoblja). Stope pohaðanja predškolskog obrazovanja i zabavišta su i dalje veoma niske (3,7%, odnosno 74%), što podriva napore da se stvore jednaki uslovi za poèetak osnovne škole.

Nacionalna razvojna strategija od 2016. do 2021. godine predviða unapreðeno planiranje troškova u sistemu obrazovanja, ali je potrebno mnogo toga više uraditi u smislu poveæanja broja upisane dece u predškolske ustanove. Bolji kvalitet nastave u osnovnim i srednjim školama i bolja korelacija izmeðu veština koje se stièu u toku obrazovanja i potreba tržišta rada su neophodne za uspeh na višim nivoima obrazovanja.

Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije takoðe je izradilo dva sveobuhvatna strateška plana za razvoj obrazovanja na Kosovu za period od 2011. do 2016. i od 2017. do 2021. godine One za cilj imaju poboljšanje kvaliteta obrazovanja i inkluziju, ali i odgovornost za uspeh dece.

Uoèena su odreðena znaèajna poboljšanja u procesu izrade politika u predškolskom obrazovanju. Meðutim, nije registrovano poveæanje u upisu na predškolsku nastavu. Postignut je visok nivo upisa u preduniverzitetsko obrazovanje i skromno su poveæana dostignuæa uèenika na spoljašnjim ispitivanjima, ali to i dalje ostaje izazov u sistemu obrazovanja.

Iako skoro polovina uèenika u srednjem obrazovanju bira struèno obrazovanje, povezanost izmeðu struènog obrazovanja i tržišta rada i dalje ostaje izazov. Pristup informaciono-komunikacijskim tehnologijama (IKT) i dalje nije adekvatno integrisan u nastavni plan.

Rad na kljuènim sektorima obrazovanja i zapošljavanja je kljuèan za razvoj politike konkurentnosti na Kosovu. Ovi sektori su tesno meðusobno povezani i svaka mera koja æe biti realizovana u sektoru zapošljavanja bi

1trebalo takoðe da uzme u obzir i razvoj u obrazovnom sektoru i/ili sektoru konkurentnosti.

Putem razlièitih projekata, EU je pomogla izgradnju ili rekonstrukciju prostorija od znaèaja za obrazovanje, kao što su biblioteke, arhivi i školske zgrade. Na primer, u Lipljanu je donirano 740 000 evra za zgradu biblioteke i arhiva da bi se napravila nova, prostrana trospratna zgrada površine 1.500 m2 i velikom uèionicom za grupno uèenje i èitanje.

Kroz Projekat usklaðivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada u vrednosti od 2,8 miliona evra, EU je pomogla da se unaprede kvalitet i relevantnost obrazovnih programa.

EU je takoðe finansirala Kosovsku mrežu za obrazovanje i zapošljavanje (KEEN) u cilju promocije inkluzije ugroženih grupa na tržištu rada i u obrazovnom sistemu na Kosovu.

Kroz investiciju ukupne vrednosti od 17 miliona evra EU je podržala sprovoðenje mera energetske efikasnosti u 63 škole koje trenutno rade na podruèju razlièitih opština na Kosovu i u 2 bolnice u Prištini. Mere energetske efikasnosti, u cilju promovisanja racionalnije potrošnje energije, su usmerene na: unapreðivanje objekata (kao što je spoljašnja toplotna izolacija objekata, zamena spoljašnjih prozora i vrata, toplotne i hidro krovne izolacije, itd.); grejanje, elektriène i sisteme rasvete, sisteme za kontrolu ventilacije i uvoðenje obnovljivih izvora energije, kao što su solarne ploèe za grejanje vode.

Zahvaljujuæi investiciji EU, brojne škole širom Kosova sada imaju pristup informaciono-komunikacionim tehnologijama i elektronskom uèenju.

EU takoðe pruža podršku privatnim visokoškolskim obrazovnim ustanovama, kao što je Meðunarodni poslovni koledž u Mitrovici (IBCM). Programi Erazmus+, Young Cell Scheme i Horizon 2020 takoðe pružaju podršku visokom obrazovanju na Kosovu.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji su potpisali Kosovo i EU 2015. godine predviða zajednièku saradnju u cilju podizanja nivoa opšteg i struènog obrazovanja, kao i programa obuke. Prioritet visokog obrazovanja je ostvarivanje standarda u skladu sa bolonjskim procesom.

Obrazovanje je postalo jedan od prioriteta EU u dijalogu o politikama sa Kosovom nakon potpisivanja SSP-a. Obrazovanje zauzima visoko mesto u Agendi za evropske reforme i Programu za ekonomske reforme koji predstavljaju alate u sprovoðenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.

Meðutim, u izveštajima Evropske komisije za Kosovo se stalno navodi da nema napretka u poboljšanju kvaliteta obrazovanja.

Kosovo ima jedan od najnižih BDP u odnosu na druge zemlje u Evropi, uz veoma mlado stanovništvo: 50% je mlaðe od 25 godina. Stopa nezaposlenosti iznosi 30% i najviša je meðu mladima. Prema rezultatima ankete o radnoj snazi, koja je sprovedena u drugom kvartalu 2017. godine, 51% ljudi starosti od 15 do 24 godine je nezaposleno. Preko 27% stanovništva te starosne grupe nije pohaðalo školu, nije bilo zaposleno, niti je prošlo obuku. Nezaposlenost je najveæa meðu ženama (60%).

Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 06 07 1. https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/ipa_2017_040505.10_ks_eu_support_for_aligning_education_and_training_with_labour_market.pdf

UÈENJE POÈINJE RAÐANJEM Obrazovanje u ranom detinjstvu igra važnu ulogu u boljem uèinku dece kasnije, posebno kod dece koja dolaze iz okoline koja nudi manje prilika. Na Kosovu, upis dece starosti od 0 do 6 godina u programe obrazovanja je mnogo niži nego u regionu.

Državni sistem obrazovanja na Kosovu ima mrežu od 43 predškolske ustanove. Nedostatak fizièke infrastrukture i osoblja su jedan od uzroka slabog uèestvovanja dece u predškolskim aktivnostima. EU je podržala predškolsko obrazovanje na Kosovu sa ciljem da poveæa inkluziju dece na Kosovu u predškolsko obrazovanje.

Uz ukupan iznos od 5 miliona evra, EU je podržala izgradnju 5-6 vrtiæa širom Kosova i pripremu detaljnog nacrta, ukljuèujuæi i nadgledanje tokom izgradnje. Osim toga, u okviru IPA 2014, poèetak izgradnje novog vrtiæa u Prištini (Kalabrija) je predviðen za septembar 2018. godine. U toku je priprema detaljnog nacrta koji finansira EU.

Od 2016. godine, Uroševac ima potpuno novi objekat vrtiæa površine 1 983 m2 koji prima oko 190 dece. Taj objekat predstavlja deo programa EU za opštinsku, društvenu i ekonomsku infrastrukturu, što omoguæava ravnomeran regionalni razvoj na Kosovu. Državni vrtiæ ,,Naša buduænost" sada ima dva sprata i obuhvata prostorije za decu, toalete, kuhinju, upravu, prostoriju za vaspitaèe, ostave i vešernicu. Direktorka zabavišta, Zuhalj Avdulahu, kaže da su uslovi u prethodnom objektu, izgraðenom tokom 1960-ih, bili užasni i da je nova zgrada bila više nego potrebna.

Ona se, meðutim, nadala da æe više dece pohaðati nastavu. ,,Ima prostora za više, a i oèekivala sam više dece. Meðutim, mnogo njih pohaða privatne ustanove. Ja sam otvorila naša vrata svoj deci i nijedno dete neæe biti vraæeno. Sada naša nova zgrada pruža sve što nam je potrebno" rekla je ona.

EU takoðe naglašava da je potrebno poboljšati pristup kvalitetnom obrazovanju za decu sa posebnim potrebama i iz manjinskih zajednica. Vrtiæi su takoðe graðeni i u okviru raznih drugih projekata koje je finansirala EU.

Podrška EU u sistemu predškolskog obrazovanja

09 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

UÈENJE POÈINJE RAÐANJEM Obrazovanje u ranom detinjstvu igra važnu ulogu u boljem uèinku dece kasnije, posebno kod dece koja dolaze iz okoline koja nudi manje prilika. Na Kosovu, upis dece starosti od 0 do 6 godina u programe obrazovanja je mnogo niži nego u regionu.

Državni sistem obrazovanja na Kosovu ima mrežu od 43 predškolske ustanove. Nedostatak fizièke infrastrukture i osoblja su jedan od uzroka slabog uèestvovanja dece u predškolskim aktivnostima. EU je podržala predškolsko obrazovanje na Kosovu sa ciljem da poveæa inkluziju dece na Kosovu u predškolsko obrazovanje.

Uz ukupan iznos od 5 miliona evra, EU je podržala izgradnju 5-6 vrtiæa širom Kosova i pripremu detaljnog nacrta, ukljuèujuæi i nadgledanje tokom izgradnje. Osim toga, u okviru IPA 2014, poèetak izgradnje novog vrtiæa u Prištini (Kalabrija) je predviðen za septembar 2018. godine. U toku je priprema detaljnog nacrta koji finansira EU.

Od 2016. godine, Uroševac ima potpuno novi objekat vrtiæa površine 1 983 m2 koji prima oko 190 dece. Taj objekat predstavlja deo programa EU za opštinsku, društvenu i ekonomsku infrastrukturu, što omoguæava ravnomeran regionalni razvoj na Kosovu. Državni vrtiæ ,,Naša buduænost" sada ima dva sprata i obuhvata prostorije za decu, toalete, kuhinju, upravu, prostoriju za vaspitaèe, ostave i vešernicu. Direktorka zabavišta, Zuhalj Avdulahu, kaže da su uslovi u prethodnom objektu, izgraðenom tokom 1960-ih, bili užasni i da je nova zgrada bila više nego potrebna.

Ona se, meðutim, nadala da æe više dece pohaðati nastavu. ,,Ima prostora za više, a i oèekivala sam više dece. Meðutim, mnogo njih pohaða privatne ustanove. Ja sam otvorila naša vrata svoj deci i nijedno dete neæe biti vraæeno. Sada naša nova zgrada pruža sve što nam je potrebno" rekla je ona.

EU takoðe naglašava da je potrebno poboljšati pristup kvalitetnom obrazovanju za decu sa posebnim potrebama i iz manjinskih zajednica. Vrtiæi su takoðe graðeni i u okviru raznih drugih projekata koje je finansirala EU.

Podrška EU u sistemu predškolskog obrazovanja

09 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

2016. godine, novi vrtiæ ukupne površine od 600 m2, dvorištem i igralištem je otvoren u Dragodanu u Prištini. Još jedan vrtiæ, èija je vrednost izgradnje skoro milion evra, je otvoren u Lešku u opštini Leposaviæ.

Podrška u ovom sektoru je kljuèna jer je stopa upisa i dalje zabrinjavajuæe niska , posebno za decu starosti do 4 godine, èije uèešæe u predškolskim ustanovama iznosi samo 2,8%. Procenat se poveæava na 29,6% za decu od 3 do 5 godina, dok oko 80% dece pohaða predškolsko obrazovanje. U okviru IPA 2017 planirano je da se potroši 7,2 miliona evra za pripremu detaljnog nacrta, izgradnju i nadzor izgradnje 3-4 škole. Evropski fondovi koristiæe se za nadzor, izgradnju i opremanje tri škole koje æe biti izgraðene. Ove škole æe pružati osnovno i niže srednje obrazovanje (od 1. do 9. razreda). EU je postavila cilj da do 2020. godine najmanje 95% dece predškolskog uzrasta starije od 4 godine uèestvuje u obrazovanju u ranom uzrastu.

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016 (KESP) imao je za cilj da do 2016. godine sva deca uzrasta 5 godina budu ukljuèena u predškolsko obrazovanje i da oko 50% dece do 5 godina budu ukljuèena u takvu vrstu obrazovanja. Plan je takoðe predviðao funkcionalni sistem za obuke vaspitaèa i novi nastavni plan. Iako je bilo odreðenih rezultata na polju nastavnog plana za predškolsko obrazovanje i obuke za vaspitaèe, nema napretka u poveæanju inkluzije u predškolsko obrazovanje za decu do 4 godine starosti. Postignut je viši nivo upisa za decu uzrasta 5 godina.

Nacionalna razvojna strategija Kosova za period od 2016. do 2021. ima za cilj da postigne univerzalno ukljuèivanje u predškolsko obrazovanje i poveæa broj dece koja pohaðaju predškolsko za 5 000 dece godišnje do 2021. godine. Ovo je planirano da se uradi poveæanjem broja državnih vrtiæa i poveæanjem inkluzije kroz privatne ustanove. 18 vrtiæa sa predškolskim obrazovanjem biæe izgraðeno na osnovu predloga opština. Finansijska pomoæ EU kroz razlièite budžetske linije je takoðe pomogla da nekoliko opština izgrade kapacitete i pojaèaju inkluziju u sistem osnovnog obrazovanja.

EU se, u saradnji sa Kosovskom fondacijom za otvoreno društvo (KFOS), Kosovskim centrom za obrazovanje (KEC), Balkan Sunflowers (BSF), Bethany Christian Services (BCS), Nevo Konceptima (NVK), SHL Kosova (SHL-K), Oèima vizije (SiV) i Romskim i aškalijskim centrom za dokumentaciju (RADC), udružila da pomogne romskoj, aškalijskoj i egipæanskoj zajednici u razlièitim aspektima obrazovanja. Poèevši od 2016. pa sve do marta 2019. godine, biæe potrošeno više od milion evra na obezbeðivanje jednakog uèešæa za romsku, aškalijsku i egipæansku decu u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju kroz unapreðivanje upisa, podršku ostanka u sistemu obrazovanja i poveæanje stope uèešæa dece uz podršku zajednice i finansijsku podršku.

Projekat je do sada navršio prvu godinu stipendiranja 67 romskih, aškalijskih i egipæanskih uèenika, ne raèunajuæi 130 stipendija koje je dodelilo Ministarstvo obrazovanja. Druga godina stipendiranja je u završnoj fazi.

Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 10

Štaviše, u okviru projekta koji finansira EU pod nazivom ,,Sprovoðenje mera energetske efikasnosti u školama i bolnicama na Kosovu'', uz 63 škole koje veæ dobijaju pomoæ u smislu mera energetske efikasnosti, dodatni cilj ovog projekta je bio merenje i praæenje tokom perioda od jedne godine realizacije EEM-a u školskim objektima. Proraèuni energetske revizije u 53 škole su pokazale da postoji konkretna ekonomska i ekološka korist, kao što je znaèajna godišnja ušteda energije u proseku od 62%, smanjenje emisije CO2 od 60%, što se sve postiže periodom vraæanja investicije (EPP) za mere energetske efikasnosti u periodu od 7,26 godina.

Prethodno su ove škole bile veliki potrošaèi energije i nedostajali su im osnovni uslovi komfora. Sprovoðenje mera energetske efikasnosti je znaèajno poboljšalo zdravlje, komfor i produktivnost u školama, kao i kvalitet vazduha unutar bolnica.

Smanjenje potrošnje energije i korišæenja fosilnih goriva u ovim objektima æe pružiti direktnu podršku Kosovu u sprovoðenju sveobuhvatne energetske strategije i poboljšanju politika koje se tièu obnovljivih izvora energije. Sprovoðenje navedenih mera pomaže vladi Kosova da ispuni svoj cilj od 9% uštede energije do 2018. godine.

Projekat pod nazivom ,,Razvoj kapaciteta u osnovnom obrazovanju (CDBE) na Kosovu'', koji pruža podršku Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije, ima za cilj poboljšanje kvaliteta obrazovanja na Kosovu. Projekat pomaže Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) da podstakne proces obrazovnih reformi putem ukljuèivanja raznih aktera na nacionalnom, opštinskom i lokalnom nivou. Ciljna grupa su zvaniène ustanove, nastavno osoblje, roditelji, deca i graðansko društvo u cilju aktivnog doprinošenja kvalitetu obrazovanja.

Preko 3 000 dece je uèestvovalo u vannastavnim obrazovnim aktivnostima, kao što su mentorstvo, pomoæ pri izradi domaæeg zadatka, interkulturalne aktivnosti koje su posebno zamišljene da podrže decu koja su se vratila iz inostranstva i decu iz etnièki manjinskih zajednica.

Putem ovog projekta koji je zapoèeo 2015. godine i koji æe se nastaviti do sledeæe godine, preko 2 000 dece je uèestvovalo u letnjim obrazovnim programima koji su trajali izmeðu 2 i 5 nedelja, kao i u letnjoj akademiji sa razlièitim kreativnim radionicama. Osim Prištine, i drugi gradovi, kao što su Mitrovica, Ðakovica, Podujevo, Uroševac, Peæ, Graèanica, Gnjilane, Kosovo Polje i Obiliæ su uzeli uèešæe. Preko 500 dece je videlo pedagoške filmove i uèestvovalo je u otvorenim diskusijama o obrazovnoj inkluziji, jednakim moguænostima i socijalnoj koheziji. Preko 2 000 roditelja i drugih èlanova porodice iz etnièkih manjina je uèestvovalo u aktivnostima podizanja svesti o obrazovanju i dobrobiti njihove dece.

11 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

2016. godine, novi vrtiæ ukupne površine od 600 m2, dvorištem i igralištem je otvoren u Dragodanu u Prištini. Još jedan vrtiæ, èija je vrednost izgradnje skoro milion evra, je otvoren u Lešku u opštini Leposaviæ.

Podrška u ovom sektoru je kljuèna jer je stopa upisa i dalje zabrinjavajuæe niska , posebno za decu starosti do 4 godine, èije uèešæe u predškolskim ustanovama iznosi samo 2,8%. Procenat se poveæava na 29,6% za decu od 3 do 5 godina, dok oko 80% dece pohaða predškolsko obrazovanje. U okviru IPA 2017 planirano je da se potroši 7,2 miliona evra za pripremu detaljnog nacrta, izgradnju i nadzor izgradnje 3-4 škole. Evropski fondovi koristiæe se za nadzor, izgradnju i opremanje tri škole koje æe biti izgraðene. Ove škole æe pružati osnovno i niže srednje obrazovanje (od 1. do 9. razreda). EU je postavila cilj da do 2020. godine najmanje 95% dece predškolskog uzrasta starije od 4 godine uèestvuje u obrazovanju u ranom uzrastu.

Strateški plan za obrazovanje na Kosovu 2011-2016 (KESP) imao je za cilj da do 2016. godine sva deca uzrasta 5 godina budu ukljuèena u predškolsko obrazovanje i da oko 50% dece do 5 godina budu ukljuèena u takvu vrstu obrazovanja. Plan je takoðe predviðao funkcionalni sistem za obuke vaspitaèa i novi nastavni plan. Iako je bilo odreðenih rezultata na polju nastavnog plana za predškolsko obrazovanje i obuke za vaspitaèe, nema napretka u poveæanju inkluzije u predškolsko obrazovanje za decu do 4 godine starosti. Postignut je viši nivo upisa za decu uzrasta 5 godina.

Nacionalna razvojna strategija Kosova za period od 2016. do 2021. ima za cilj da postigne univerzalno ukljuèivanje u predškolsko obrazovanje i poveæa broj dece koja pohaðaju predškolsko za 5 000 dece godišnje do 2021. godine. Ovo je planirano da se uradi poveæanjem broja državnih vrtiæa i poveæanjem inkluzije kroz privatne ustanove. 18 vrtiæa sa predškolskim obrazovanjem biæe izgraðeno na osnovu predloga opština. Finansijska pomoæ EU kroz razlièite budžetske linije je takoðe pomogla da nekoliko opština izgrade kapacitete i pojaèaju inkluziju u sistem osnovnog obrazovanja.

EU se, u saradnji sa Kosovskom fondacijom za otvoreno društvo (KFOS), Kosovskim centrom za obrazovanje (KEC), Balkan Sunflowers (BSF), Bethany Christian Services (BCS), Nevo Konceptima (NVK), SHL Kosova (SHL-K), Oèima vizije (SiV) i Romskim i aškalijskim centrom za dokumentaciju (RADC), udružila da pomogne romskoj, aškalijskoj i egipæanskoj zajednici u razlièitim aspektima obrazovanja. Poèevši od 2016. pa sve do marta 2019. godine, biæe potrošeno više od milion evra na obezbeðivanje jednakog uèešæa za romsku, aškalijsku i egipæansku decu u predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju kroz unapreðivanje upisa, podršku ostanka u sistemu obrazovanja i poveæanje stope uèešæa dece uz podršku zajednice i finansijsku podršku.

Projekat je do sada navršio prvu godinu stipendiranja 67 romskih, aškalijskih i egipæanskih uèenika, ne raèunajuæi 130 stipendija koje je dodelilo Ministarstvo obrazovanja. Druga godina stipendiranja je u završnoj fazi.

Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 10

Štaviše, u okviru projekta koji finansira EU pod nazivom ,,Sprovoðenje mera energetske efikasnosti u školama i bolnicama na Kosovu'', uz 63 škole koje veæ dobijaju pomoæ u smislu mera energetske efikasnosti, dodatni cilj ovog projekta je bio merenje i praæenje tokom perioda od jedne godine realizacije EEM-a u školskim objektima. Proraèuni energetske revizije u 53 škole su pokazale da postoji konkretna ekonomska i ekološka korist, kao što je znaèajna godišnja ušteda energije u proseku od 62%, smanjenje emisije CO2 od 60%, što se sve postiže periodom vraæanja investicije (EPP) za mere energetske efikasnosti u periodu od 7,26 godina.

Prethodno su ove škole bile veliki potrošaèi energije i nedostajali su im osnovni uslovi komfora. Sprovoðenje mera energetske efikasnosti je znaèajno poboljšalo zdravlje, komfor i produktivnost u školama, kao i kvalitet vazduha unutar bolnica.

Smanjenje potrošnje energije i korišæenja fosilnih goriva u ovim objektima æe pružiti direktnu podršku Kosovu u sprovoðenju sveobuhvatne energetske strategije i poboljšanju politika koje se tièu obnovljivih izvora energije. Sprovoðenje navedenih mera pomaže vladi Kosova da ispuni svoj cilj od 9% uštede energije do 2018. godine.

Projekat pod nazivom ,,Razvoj kapaciteta u osnovnom obrazovanju (CDBE) na Kosovu'', koji pruža podršku Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije, ima za cilj poboljšanje kvaliteta obrazovanja na Kosovu. Projekat pomaže Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) da podstakne proces obrazovnih reformi putem ukljuèivanja raznih aktera na nacionalnom, opštinskom i lokalnom nivou. Ciljna grupa su zvaniène ustanove, nastavno osoblje, roditelji, deca i graðansko društvo u cilju aktivnog doprinošenja kvalitetu obrazovanja.

Preko 3 000 dece je uèestvovalo u vannastavnim obrazovnim aktivnostima, kao što su mentorstvo, pomoæ pri izradi domaæeg zadatka, interkulturalne aktivnosti koje su posebno zamišljene da podrže decu koja su se vratila iz inostranstva i decu iz etnièki manjinskih zajednica.

Putem ovog projekta koji je zapoèeo 2015. godine i koji æe se nastaviti do sledeæe godine, preko 2 000 dece je uèestvovalo u letnjim obrazovnim programima koji su trajali izmeðu 2 i 5 nedelja, kao i u letnjoj akademiji sa razlièitim kreativnim radionicama. Osim Prištine, i drugi gradovi, kao što su Mitrovica, Ðakovica, Podujevo, Uroševac, Peæ, Graèanica, Gnjilane, Kosovo Polje i Obiliæ su uzeli uèešæe. Preko 500 dece je videlo pedagoške filmove i uèestvovalo je u otvorenim diskusijama o obrazovnoj inkluziji, jednakim moguænostima i socijalnoj koheziji. Preko 2 000 roditelja i drugih èlanova porodice iz etnièkih manjina je uèestvovalo u aktivnostima podizanja svesti o obrazovanju i dobrobiti njihove dece.

11 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

EU podrška za sistem srednjeg obrazovanja/novi nastavni plan

IZAZOVI U NOVOM NASTAVNOM PLANU Iako nivo inkluzije u preduniverzitetskom obrazovanju na Kosovu može da se poredi sa evropskim praksama, nezadovoljavajuæi rezultati uèenika u spoljašnjim testovima ostaju izazov. Mehanizmi za garanciju kvaliteta i odgovornost su i dalje nerazvijeni.

Rezultati Programa meðunarodne procene veština i znanja uèenika (PISA) objavljeni 2016. godine pokazuju da je Kosovo zauzelo jedno od tri poslednja mesta sa najmanjim uèinkom od 72 zemlje uèesnice. Ovi rezultati pokazuju uèinak uèenika koji pohaðaju srednje škole širom Kosova.

Ove godine, 12. aprila i ponovo 16. i 17. aprila, uèenici od 12 godina polagali su test ponovo u glavnom gradu, Prištini. Ispitivana su njihova znanja iz matematike, nauke i èitanja. Ovaj put je test sproveden putem raèunara, te nije bio pisani test. Test je takoðe uraðen u Prizrenu i drugim opštinama. Prvi krug testiranja se završava 26. aprila i rezultati Programa meðunarodne procene veština i znanja uèenika (PISA) za 2018. godinu biæe objavljeni u decembru 2019. godine.

Rezultati objavljeni 2016. godine su zabrinjavajuæi, te je EU pozvala da se sprovedu obrazovne reforme i omoguæe bolja transparentnost i odgovornost na svim nivoima. Novi školski udžbenici, obuka nastavnika i sprovoðenje novog nastavnog plana bili su neki od saveta koje su EU i drugi donatori dali Kosovu.

Došlo je do velike zabrinutosti i mnogobrojnih rasprava o razlièitim udžbenicima i njihovoj struènoj vrednosti. Mnoštvo udžbenika je zastarelo, uglavnom su objavljeni pre 90-ih i 80-ih godina dvadesetog veka i ne ukljuèuju najnovije èinjenice, dok su razlièiti udžbenici za razlièite stadijume obrazovanja na Kosovu imali

2homofobne, ksenofobne i rasistièke napomene. Prošle godine je izbio skandal gde su ljudi sa Daunovim sindromom u knjigama iz biologije bili opisani kao “idiotia mongoloide” – pogrdni izraz u tom smislu. EU i donatori su savetovali razlièite aktere i interesne strane da promene ovu praksu i da se prilagode novim saznanjima.

Kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) je 2011. godine izdalo novi okvir za nastavni plan za preduniverzitetsko obrazovanje. Uvelo je promenu od predavanja sa fokusom na nastavnika na predavanje sa fokusom na uèenika putem modernih metoda predavanja i uèenja na osnovu rezultata i razvoju veština uèenika. Cilj je bio da se pripreme mladi da se suoèe za izazovima 21. veka, da stvore nova konkurentna znanja za svetsko tržište rada i da se reguliše preduniverzitetski sistem obrazovanja. Ta promena nastavnog plana sa fokusom na sadržaj na onaj sa fokusom na veštine je kljuèna za bolja dostignuæa uèenika. Osim sedam oblasti uèenja - jezici i komunikacija, matematika, nauka, društvo i životna sredina, zdravlje i socijalna zaštita, život i životna sredina, osnovne kompetencije ukljuèuju i komunikaciju i izražavanje, mišljenje, uèenje, život, rad, liène i graðanske kompetencije. Ove reforme zahtevaju više materijala za uèenje, obuku nastavnika i nove procene.

Samo oko 10% škola na Kosovu trenutno sprovodi novi nastavni plan, dok je oko 30% nastavnog osoblja obuèeno za njegovu realizaciju. Sporo sprovoðenje je posledica malog broja trenera i njihovih neadekvatnih kvalifikacija da drže obuke.

13 2. https://telegrafi.com/skandaloze-ne-librat-e-biologjise-ne-kosove-personi-sindromen-cilesohet-idiot-mongoloid-qe-nuk-jeton-shume-se-15-vite/

EU podrška za sistem srednjeg obrazovanja/novi nastavni plan

IZAZOVI U NOVOM NASTAVNOM PLANU Iako nivo inkluzije u preduniverzitetskom obrazovanju na Kosovu može da se poredi sa evropskim praksama, nezadovoljavajuæi rezultati uèenika u spoljašnjim testovima ostaju izazov. Mehanizmi za garanciju kvaliteta i odgovornost su i dalje nerazvijeni.

Rezultati Programa meðunarodne procene veština i znanja uèenika (PISA) objavljeni 2016. godine pokazuju da je Kosovo zauzelo jedno od tri poslednja mesta sa najmanjim uèinkom od 72 zemlje uèesnice. Ovi rezultati pokazuju uèinak uèenika koji pohaðaju srednje škole širom Kosova.

Ove godine, 12. aprila i ponovo 16. i 17. aprila, uèenici od 12 godina polagali su test ponovo u glavnom gradu, Prištini. Ispitivana su njihova znanja iz matematike, nauke i èitanja. Ovaj put je test sproveden putem raèunara, te nije bio pisani test. Test je takoðe uraðen u Prizrenu i drugim opštinama. Prvi krug testiranja se završava 26. aprila i rezultati Programa meðunarodne procene veština i znanja uèenika (PISA) za 2018. godinu biæe objavljeni u decembru 2019. godine.

Rezultati objavljeni 2016. godine su zabrinjavajuæi, te je EU pozvala da se sprovedu obrazovne reforme i omoguæe bolja transparentnost i odgovornost na svim nivoima. Novi školski udžbenici, obuka nastavnika i sprovoðenje novog nastavnog plana bili su neki od saveta koje su EU i drugi donatori dali Kosovu.

Došlo je do velike zabrinutosti i mnogobrojnih rasprava o razlièitim udžbenicima i njihovoj struènoj vrednosti. Mnoštvo udžbenika je zastarelo, uglavnom su objavljeni pre 90-ih i 80-ih godina dvadesetog veka i ne ukljuèuju najnovije èinjenice, dok su razlièiti udžbenici za razlièite stadijume obrazovanja na Kosovu imali

2homofobne, ksenofobne i rasistièke napomene. Prošle godine je izbio skandal gde su ljudi sa Daunovim sindromom u knjigama iz biologije bili opisani kao “idiotia mongoloide” – pogrdni izraz u tom smislu. EU i donatori su savetovali razlièite aktere i interesne strane da promene ovu praksu i da se prilagode novim saznanjima.

Kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke i tehnologije (MONT) je 2011. godine izdalo novi okvir za nastavni plan za preduniverzitetsko obrazovanje. Uvelo je promenu od predavanja sa fokusom na nastavnika na predavanje sa fokusom na uèenika putem modernih metoda predavanja i uèenja na osnovu rezultata i razvoju veština uèenika. Cilj je bio da se pripreme mladi da se suoèe za izazovima 21. veka, da stvore nova konkurentna znanja za svetsko tržište rada i da se reguliše preduniverzitetski sistem obrazovanja. Ta promena nastavnog plana sa fokusom na sadržaj na onaj sa fokusom na veštine je kljuèna za bolja dostignuæa uèenika. Osim sedam oblasti uèenja - jezici i komunikacija, matematika, nauka, društvo i životna sredina, zdravlje i socijalna zaštita, život i životna sredina, osnovne kompetencije ukljuèuju i komunikaciju i izražavanje, mišljenje, uèenje, život, rad, liène i graðanske kompetencije. Ove reforme zahtevaju više materijala za uèenje, obuku nastavnika i nove procene.

Samo oko 10% škola na Kosovu trenutno sprovodi novi nastavni plan, dok je oko 30% nastavnog osoblja obuèeno za njegovu realizaciju. Sporo sprovoðenje je posledica malog broja trenera i njihovih neadekvatnih kvalifikacija da drže obuke.

13 2. https://telegrafi.com/skandaloze-ne-librat-e-biologjise-ne-kosove-personi-sindromen-cilesohet-idiot-mongoloid-qe-nuk-jeton-shume-se-15-vite/

Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 14

Takoðe, pripremljen je sveobuhvatni sistem garancije kvaliteta i uraðena je procena potreba za izradu izveštaja o neophodnim materijalima i tehnici u školama na Kosovu, a što zahteva novi nastavni plan. Tvining projekat je podržao inicijativu Ministarstva da razvije sveobuhvatnu strategiju za garanciju kvaliteta u cilju poboljšanja obrazovanja.

Analiza je pokazala da su slabe taèke u garanciji kvaliteta na Kosovu podela odgovornosti na tri nivoa obrazovnih institucija - Ministarstvo, opštine, škole - njihov kapacitet da upravljaju zadacima, nesistematski pristup procesu planiranja razvoja u školama i opštinskom nivou, ali i takoðe niska svest o problemu kvaliteta obrazovanja na Kosovu.

Iako je EU uložila mnogo u ovaj projekat, Kosovu je potrebna pomoæ u daljem sprovoðenju novog nastavnog plana sve do konaène državne evaluacije na proleæe 2021. godine.

Meðutim, potrebna je efektivnija obuka nastavnika za novi nastavni plan. Postoji približno 23.000 nastavnika koje treba obuèiti za novi nastavni plan u 1 200 škola u sklopu sistema preduniverzitetskog obrazovanja širom Kosova. Postoji potreba za javnim zagovaranjem i podizanjem svesti, s obzirom da æe sprovoðenje novog nastavnog plana na državnom nivou predstavljati izazov.

Od 2014. do 2016. godine, EU tvining projekat sa Finskom i Austrijom, u vrednosti od 3 miliona evra, pruža podršku Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije u sprovoðenju Strateškog plana obrazovanja na Kosovu (KESP) 2011-2016. Tvining je evropski instrument za saradnju izmeðu državnih uprava država EU i zemalja korisnika.

Tvining projekti spajaju ekspertizu javnog sektora iz država èlanica EU i zemlje korisnika u cilju dostizanja konkretnih obaveznih operativnih rezultata putem zajednièkih aktivnosti.

Glavni ciljevi projekta su bili realizacija novog nastavnog plana, razvoj nastavnog osoblja i izgradnja kapaciteta ustanove u skladu sa novim nastavnim planom, sistem garancije kvaliteta i osnova koja je neophodna za novi nastavni plan.

U okviru projekta pripremljeni su alati kao što su mapa puta za realizaciju novog nastavnog plana i inkluzije u obrazovanju, i mapa puta za IKT u predavanju i uèenju i strategija za procenu kvaliteta.

Kao rezultat toga, sve škole na Kosovu su obaveštene i upuæene u novi nastavni plan; razvijeni su relevantni silabusi i Ministarstvo je dobilo podršku u planiranju i razvoju programa za struèni razvoj nastavnog osoblja. Ukupno je 2 200 nastavnog osoblja obuèeno u pet oblasti: jezici i komunikacija, matematika, prirodne nauke, društvo i životna sredina, fizièko vaspitanje, zdravlje i socijalna zaštita.

15 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 14

Takoðe, pripremljen je sveobuhvatni sistem garancije kvaliteta i uraðena je procena potreba za izradu izveštaja o neophodnim materijalima i tehnici u školama na Kosovu, a što zahteva novi nastavni plan. Tvining projekat je podržao inicijativu Ministarstva da razvije sveobuhvatnu strategiju za garanciju kvaliteta u cilju poboljšanja obrazovanja.

Analiza je pokazala da su slabe taèke u garanciji kvaliteta na Kosovu podela odgovornosti na tri nivoa obrazovnih institucija - Ministarstvo, opštine, škole - njihov kapacitet da upravljaju zadacima, nesistematski pristup procesu planiranja razvoja u školama i opštinskom nivou, ali i takoðe niska svest o problemu kvaliteta obrazovanja na Kosovu.

Iako je EU uložila mnogo u ovaj projekat, Kosovu je potrebna pomoæ u daljem sprovoðenju novog nastavnog plana sve do konaène državne evaluacije na proleæe 2021. godine.

Meðutim, potrebna je efektivnija obuka nastavnika za novi nastavni plan. Postoji približno 23.000 nastavnika koje treba obuèiti za novi nastavni plan u 1 200 škola u sklopu sistema preduniverzitetskog obrazovanja širom Kosova. Postoji potreba za javnim zagovaranjem i podizanjem svesti, s obzirom da æe sprovoðenje novog nastavnog plana na državnom nivou predstavljati izazov.

Od 2014. do 2016. godine, EU tvining projekat sa Finskom i Austrijom, u vrednosti od 3 miliona evra, pruža podršku Ministarstvu obrazovanja, nauke i tehnologije u sprovoðenju Strateškog plana obrazovanja na Kosovu (KESP) 2011-2016. Tvining je evropski instrument za saradnju izmeðu državnih uprava država EU i zemalja korisnika.

Tvining projekti spajaju ekspertizu javnog sektora iz država èlanica EU i zemlje korisnika u cilju dostizanja konkretnih obaveznih operativnih rezultata putem zajednièkih aktivnosti.

Glavni ciljevi projekta su bili realizacija novog nastavnog plana, razvoj nastavnog osoblja i izgradnja kapaciteta ustanove u skladu sa novim nastavnim planom, sistem garancije kvaliteta i osnova koja je neophodna za novi nastavni plan.

U okviru projekta pripremljeni su alati kao što su mapa puta za realizaciju novog nastavnog plana i inkluzije u obrazovanju, i mapa puta za IKT u predavanju i uèenju i strategija za procenu kvaliteta.

Kao rezultat toga, sve škole na Kosovu su obaveštene i upuæene u novi nastavni plan; razvijeni su relevantni silabusi i Ministarstvo je dobilo podršku u planiranju i razvoju programa za struèni razvoj nastavnog osoblja. Ukupno je 2 200 nastavnog osoblja obuèeno u pet oblasti: jezici i komunikacija, matematika, prirodne nauke, društvo i životna sredina, fizièko vaspitanje, zdravlje i socijalna zaštita.

15 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Osnovne informacije: Podrška Evropske unije obrazovanju

Obrazovanje je bilo i još uvek je jedan od prioriteta u podršci koju EU daje Kosovu. Ulaganje u obrazovanje je ulaganje u buduænost i to najbitnije za radna mesta i opšti napredak društva. Kvalitetno obrazovanje i godine uèenja su od suštinske važnosti za produktivnu radnu snagu koja æe da doprinese ekonomskom rastu i razvoju.

EU podržava Kosovo u unapreðenju kvaliteta obrazovanja. Poèev od strateškog planiranja, infrastrukture, tehnologije, obuke nastavnog kadra i uprave, do stipendije na evropskim univerzitetima i uèešæa u unapreðenim programima.

Iz IPA fondova za 2014. godinu Evropska unija posebno se bavila zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana u smislu uveæanja njihovih prilika za obrazovanje.

Od 2007. do 2013. godine, podrška EU obrazovnom sektoru iznosila je oko 35 miliona evra. Ukupna procena IPA fonda za period 2014-2020. godine na Kosovu je 645,5 miliona evra. Iz IPA fondova za 2017. godinu, izdvojeno je još 3,8 miliona evra za jaèanje veza izmeðu sektora obrazovanja i potreba tržišta rada, uz fokus na struènom usavršavanju i obuci (VET).

Preko tvining projekta sa Finskom i Austrijom vrednog 3 miliona evra, EU je podržala preduniverzitetsko obrazovanje u oblastima nastavnih planova i usavršavanja nastavnika, garancije kvaliteta i procene potreba za školskim materijalom. Pored tog iznosa, EU je dostavila opremu, projektore za prenos podataka, laptop raèunare, opštu i sportsku opremu u više od 100 škola na celom Kosovu.

Kroz Projekat usklaðivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada (ALLED) vrednog 2,8 miliona evra, EU je pomogla da se unapredi kvalitet i relevantnost obrazovnih programa.

Zahvaljujuæi investiciji EU, brojne škole širom Kosova sad imaju pristup informaciono komunikacionim tehnologijama i elektronskom uèenju.

EU je postavila cilj da do 2020. godine najmanje 95% dece predškolskog uzrasta od 4 godine i starije dece uèestvuje u obrazovanju u ranom uzrastu.

Više od 2.000 dece iz raznih gradova na Kosovu ostvaruje korist od letnjih obrazovnih programa.

EU je podržala akciju MONT-a pod nazivom "IKT i elektronsko uèenje u obrazovanju", a ukupan iznos koji je EU uložila u ovu oblast je 4,5 miliona evra. Uz dodatna sredstva od EU, ukupno 134 škola je dobilo opremu za IKT, od kojih su 75 osnovne i niže srednje škole, 29 su gimnazije, 25 struène škole a 5 su resursni centri.

EU je pomogla unapreðenje visokog obrazovanja na Kosovu preko projekta inter-kulturalizma i Bolonjskog procesa, vrednog 1,4 miliona evra. Poboljšanje voðenja sistema opšteg obrazovanja i njegovog kvaliteta kroz opštesektorski pristup u obrazovnom projektu vrednom 3 miliona evra.

EU je sa 1,6 miliona evra podržala Meðunarodni poslovni koledž u Mitrovici (IBCM), multietnièki koledž otvoren 2010. godine. Pored toga, EU æe još da finansira rad IBCM u akademskoj 2017/2018. godini.

Zatim, EU podržava visoko obrazovanje na Kosovu kroz programe TEMPUS, Program mladih nada, ERASMUS MUNDUS i Horizon 2020.

EU aktivno podržava obrazovanje na Kosovu uz blisku saradnju sa drugim donatorima: (USAID, GIZ, Svetska banka, UNICEF, Austrijska razvojna agencija (ADA), LuxDev, Ambasada Nemaèke, Švajcarska saradnja, SIDA) i izuzetno se fokusira na uvoðenju procesa zasnovanih na zaslugama na svim obrazovnim nivoima a time i na promociji izvrsnosti koja æe se preneti na ceo sistem.

Osnovne informacije: Podrška Evropske unije obrazovanju

Obrazovanje je bilo i još uvek je jedan od prioriteta u podršci koju EU daje Kosovu. Ulaganje u obrazovanje je ulaganje u buduænost i to najbitnije za radna mesta i opšti napredak društva. Kvalitetno obrazovanje i godine uèenja su od suštinske važnosti za produktivnu radnu snagu koja æe da doprinese ekonomskom rastu i razvoju.

EU podržava Kosovo u unapreðenju kvaliteta obrazovanja. Poèev od strateškog planiranja, infrastrukture, tehnologije, obuke nastavnog kadra i uprave, do stipendije na evropskim univerzitetima i uèešæa u unapreðenim programima.

Iz IPA fondova za 2014. godinu Evropska unija posebno se bavila zajednicama Roma, Aškalija i Egipæana u smislu uveæanja njihovih prilika za obrazovanje.

Od 2007. do 2013. godine, podrška EU obrazovnom sektoru iznosila je oko 35 miliona evra. Ukupna procena IPA fonda za period 2014-2020. godine na Kosovu je 645,5 miliona evra. Iz IPA fondova za 2017. godinu, izdvojeno je još 3,8 miliona evra za jaèanje veza izmeðu sektora obrazovanja i potreba tržišta rada, uz fokus na struènom usavršavanju i obuci (VET).

Preko tvining projekta sa Finskom i Austrijom vrednog 3 miliona evra, EU je podržala preduniverzitetsko obrazovanje u oblastima nastavnih planova i usavršavanja nastavnika, garancije kvaliteta i procene potreba za školskim materijalom. Pored tog iznosa, EU je dostavila opremu, projektore za prenos podataka, laptop raèunare, opštu i sportsku opremu u više od 100 škola na celom Kosovu.

Kroz Projekat usklaðivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada (ALLED) vrednog 2,8 miliona evra, EU je pomogla da se unapredi kvalitet i relevantnost obrazovnih programa.

Zahvaljujuæi investiciji EU, brojne škole širom Kosova sad imaju pristup informaciono komunikacionim tehnologijama i elektronskom uèenju.

EU je postavila cilj da do 2020. godine najmanje 95% dece predškolskog uzrasta od 4 godine i starije dece uèestvuje u obrazovanju u ranom uzrastu.

Više od 2.000 dece iz raznih gradova na Kosovu ostvaruje korist od letnjih obrazovnih programa.

EU je podržala akciju MONT-a pod nazivom "IKT i elektronsko uèenje u obrazovanju", a ukupan iznos koji je EU uložila u ovu oblast je 4,5 miliona evra. Uz dodatna sredstva od EU, ukupno 134 škola je dobilo opremu za IKT, od kojih su 75 osnovne i niže srednje škole, 29 su gimnazije, 25 struène škole a 5 su resursni centri.

EU je pomogla unapreðenje visokog obrazovanja na Kosovu preko projekta inter-kulturalizma i Bolonjskog procesa, vrednog 1,4 miliona evra. Poboljšanje voðenja sistema opšteg obrazovanja i njegovog kvaliteta kroz opštesektorski pristup u obrazovnom projektu vrednom 3 miliona evra.

EU je sa 1,6 miliona evra podržala Meðunarodni poslovni koledž u Mitrovici (IBCM), multietnièki koledž otvoren 2010. godine. Pored toga, EU æe još da finansira rad IBCM u akademskoj 2017/2018. godini.

Zatim, EU podržava visoko obrazovanje na Kosovu kroz programe TEMPUS, Program mladih nada, ERASMUS MUNDUS i Horizon 2020.

EU aktivno podržava obrazovanje na Kosovu uz blisku saradnju sa drugim donatorima: (USAID, GIZ, Svetska banka, UNICEF, Austrijska razvojna agencija (ADA), LuxDev, Ambasada Nemaèke, Švajcarska saradnja, SIDA) i izuzetno se fokusira na uvoðenju procesa zasnovanih na zaslugama na svim obrazovnim nivoima a time i na promociji izvrsnosti koja æe se preneti na ceo sistem.

Podrška za ICT i elektronsko uèenje

U KORAK SA TEHNOLOGIJOM Integrisanje informaciono-komunikacijskih tehnologija (ICT) u uèenje i nastavu je neizbežno, ukoliko škole žele da održe pažnju uèenika i pripreme ih za buduænost. Iako je Kosovo zemlja sa visokom stopom korišèenja ICT-a - procenjuje se da 76,6% stanovništva Kosova koristi internet - škole na Kosovu imaju jedan raèunar na 46 uèenika. U EU, u proseku jedan raèunar ide na 3-7 uèenika.

EU podržava elektronsko uèenje u školama na Kosovu putem projekta kojim je opremljeno oko 57 škola ICT infrastrukturom u vrednosti od 25 000 evra po školi. Škole koje imaju uèenike iz manjinskih zajednica i uèenike sa posebnim potrebama su takoðe korisnici ovog projekta.

Resursni centar ,,Napredak” u Prištini koji pruža obrazovne usluge za nekih 113 uèenika sa posebnim potrebama je bio jedna od škola koje su dobile podršku u vidu ICT infrastrukture, kao što su video projektori, laptop raèunari, iPad tableti i televizori.

19 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Podrška za ICT i elektronsko uèenje

U KORAK SA TEHNOLOGIJOM Integrisanje informaciono-komunikacijskih tehnologija (ICT) u uèenje i nastavu je neizbežno, ukoliko škole žele da održe pažnju uèenika i pripreme ih za buduænost. Iako je Kosovo zemlja sa visokom stopom korišèenja ICT-a - procenjuje se da 76,6% stanovništva Kosova koristi internet - škole na Kosovu imaju jedan raèunar na 46 uèenika. U EU, u proseku jedan raèunar ide na 3-7 uèenika.

EU podržava elektronsko uèenje u školama na Kosovu putem projekta kojim je opremljeno oko 57 škola ICT infrastrukturom u vrednosti od 25 000 evra po školi. Škole koje imaju uèenike iz manjinskih zajednica i uèenike sa posebnim potrebama su takoðe korisnici ovog projekta.

Resursni centar ,,Napredak” u Prištini koji pruža obrazovne usluge za nekih 113 uèenika sa posebnim potrebama je bio jedna od škola koje su dobile podršku u vidu ICT infrastrukture, kao što su video projektori, laptop raèunari, iPad tableti i televizori.

19 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Igbale Potera, direktorka centra ,,Napredak”, izrazila je svoju zahvalnost za infrastrukturu koju je EU dala ovom centru, koji je jedinstven i koji ima veoma osetljivu misiju.

,,Ova oprema je u mnogome pomogla našem procesu nastave. U ovim vrstama škola, mi stalno moramo da modifikujemo ili prilagodimo naš obrazovni sistem u skladu sa sposobnostima uèenika. Ova tehnologija nam pruža mnoštvo moguænosti da dobro obavljamo svoj posao. Naši nastavnici su vrlo zadovoljni ovom investicijom, a posao im je postao znatno lakši. Štaviše, to takoðe predstavlja moralni podsticaj jer oni primeæuju da i drugi takoðe misle o njihovoj deci'' - rekla je direktorka centra ,,Napredak”- Igbale Potera.

Projekat takoðe obuhvata obuku nastavnika i uèenika kako da koriste elektronski sadržaj za nastavu i uèenje.

Osim toga, EU je podržala akciju MONT pod nazivom ,,IKT i elektronsko uèenje u obrazovanju" (informaciono-komunikacijske tehnologije), a ukupan iznos koji je EU uložila u ovu oblast je 4,5 miliona evra.

IKT mapa puta je saèinjena u saradnji sa MONT da bi se pružila podrška nastavi i uèenju. Uz dodatna sredstva EU, ukupno 134 škole su dobile opremu za IKT, od kojih su 75 osnovne i niže srednje škole, 29 su gimnazije, 25 struène škole, a 5 su resursni centri.

Projekat je zapoèet 2015, a završen 2017. godine. U ovim školama su se održaleobuke za nastavno osoblje, razredne starešine, ministarstvo i opštinske predstavnike.

21 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 20

Igbale Potera, direktorka centra ,,Napredak”, izrazila je svoju zahvalnost za infrastrukturu koju je EU dala ovom centru, koji je jedinstven i koji ima veoma osetljivu misiju.

,,Ova oprema je u mnogome pomogla našem procesu nastave. U ovim vrstama škola, mi stalno moramo da modifikujemo ili prilagodimo naš obrazovni sistem u skladu sa sposobnostima uèenika. Ova tehnologija nam pruža mnoštvo moguænosti da dobro obavljamo svoj posao. Naši nastavnici su vrlo zadovoljni ovom investicijom, a posao im je postao znatno lakši. Štaviše, to takoðe predstavlja moralni podsticaj jer oni primeæuju da i drugi takoðe misle o njihovoj deci'' - rekla je direktorka centra ,,Napredak”- Igbale Potera.

Projekat takoðe obuhvata obuku nastavnika i uèenika kako da koriste elektronski sadržaj za nastavu i uèenje.

Osim toga, EU je podržala akciju MONT pod nazivom ,,IKT i elektronsko uèenje u obrazovanju" (informaciono-komunikacijske tehnologije), a ukupan iznos koji je EU uložila u ovu oblast je 4,5 miliona evra.

IKT mapa puta je saèinjena u saradnji sa MONT da bi se pružila podrška nastavi i uèenju. Uz dodatna sredstva EU, ukupno 134 škole su dobile opremu za IKT, od kojih su 75 osnovne i niže srednje škole, 29 su gimnazije, 25 struène škole, a 5 su resursni centri.

Projekat je zapoèet 2015, a završen 2017. godine. U ovim školama su se održaleobuke za nastavno osoblje, razredne starešine, ministarstvo i opštinske predstavnike.

21 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 20

Podrška za obuke u struènom obrazovanju

USKLAÐIVANJE VEŠTINA SA POTREBAMA TRŽIŠTA RADAOko polovina uèenika u srednjem obrazovanju na Kosovu pohaða struène škole, iako one nisu usklaðene sa potrebama tržišta rada.

EU podržava razvoj struènog znanja putem nekoliko projekata i time usklaðuje obrazovanje sa potrebama tržišta rada, unapreðujuæi na taj naèin kvalitet praktiène i primenjene nastave i uèenja.

Struène srednje škole na Kosovu pružaju dve glavne vrste radnih programa - uèenje kroz rad u okviru zanatskih profila i u sopstvenim radionicama i kroz struène prakse u preduzeæima. Postoji 59 opštih struènih škola u 26 gradskih centara koje rade pod okriljem MONT-a. One su podeljene na tehnièke, mešovite, ekonomske, medicinske, umetnièke, poljoprivredne, turistièke, teološke škole i centre za kompetencije - privreda, uprava i trgovina.

Usklaðivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada, koje finansira EU (ALLED - projekat "Usklaðeno 3obrazovanje sa tržištem rada"), fokusira se na tri sektora: poljoprivredu, mašinstvo i preradu hrane.

U okviru ALLED-a, razvijena su i realizovana èetiri studijska programa u osam struènih škola na Kosovu. Ovi programi su se ticali poljoprivrede, prerade hrane, mašinstva i rada u proizvodnji. Predavaèi su takoðe obuèeni za ove programe.

Srednja struèna škola ,,Jonuz Zejnulahu'' u Vitini je jedna od osam struènih škola koje su otvorene u septembru 2017. godine, a kojima je obezbeðena laboratorijska oprema za realizaciju novih programa u okviru prerade hrane. Uèenici su bili veoma zainteresovani za ovaj program - 59 uèenika se prijavilo za prvi krug konkursa.

23 3. http://www.alledkosovo.com/

Podrška za obuke u struènom obrazovanju

USKLAÐIVANJE VEŠTINA SA POTREBAMA TRŽIŠTA RADAOko polovina uèenika u srednjem obrazovanju na Kosovu pohaða struène škole, iako one nisu usklaðene sa potrebama tržišta rada.

EU podržava razvoj struènog znanja putem nekoliko projekata i time usklaðuje obrazovanje sa potrebama tržišta rada, unapreðujuæi na taj naèin kvalitet praktiène i primenjene nastave i uèenja.

Struène srednje škole na Kosovu pružaju dve glavne vrste radnih programa - uèenje kroz rad u okviru zanatskih profila i u sopstvenim radionicama i kroz struène prakse u preduzeæima. Postoji 59 opštih struènih škola u 26 gradskih centara koje rade pod okriljem MONT-a. One su podeljene na tehnièke, mešovite, ekonomske, medicinske, umetnièke, poljoprivredne, turistièke, teološke škole i centre za kompetencije - privreda, uprava i trgovina.

Usklaðivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada, koje finansira EU (ALLED - projekat "Usklaðeno 3obrazovanje sa tržištem rada"), fokusira se na tri sektora: poljoprivredu, mašinstvo i preradu hrane.

U okviru ALLED-a, razvijena su i realizovana èetiri studijska programa u osam struènih škola na Kosovu. Ovi programi su se ticali poljoprivrede, prerade hrane, mašinstva i rada u proizvodnji. Predavaèi su takoðe obuèeni za ove programe.

Srednja struèna škola ,,Jonuz Zejnulahu'' u Vitini je jedna od osam struènih škola koje su otvorene u septembru 2017. godine, a kojima je obezbeðena laboratorijska oprema za realizaciju novih programa u okviru prerade hrane. Uèenici su bili veoma zainteresovani za ovaj program - 59 uèenika se prijavilo za prvi krug konkursa.

23 3. http://www.alledkosovo.com/

Direktor škole, Nijazi Ljutfiju, rekao je da je ovaj projekat bio veoma uspešan i da je pomogao da škola ispuni svoju misiju. Uz pomoæ novog kabineta i laboratorije za analizu prehrambenih proizvoda, škola sada preraðuje meso, proizvodi mleko, voæne proizvode, a od nedavno i testenine.

Nijazi Ljutfiju je naziva mini fabrikom i dodaje da je ovo najveæi projekat koji je do sada sproveden u školi.

,,Naši uèenici sada mogu da ispune module struène prakse na najbolji moguæi naèin. Oni se uèe u praksi i pripremaju za tržište rada. Vitina je poznata po poljoprivredi i imamo nekoliko udruženja koja su ukljuèena u preradu proizvoda od brašna. Ovo znaèi da æe tržište Vitine moæi delimièno da prihvati naše uèenike" - rekao je Ljutfiju.

On veruje da Kosovo treba da poveæa budžet za struène škole, da one ostvaruju pravo na proizvodnju i prodaju da bi mogle da se same izdržavaju.

Izveštaj EK za Kosovo iz 2016. godine napominje slabu vezu izmeðu struènih škola i preduzeæa na tržištu. Oko 40 posto diplomaca sa struènom diplomom ne poseduje neophodne kvalifikacije koje se traže na tržištu rada. Struèno obrazovanje i programi obuke su loše koordinisani i ne doprinose jaèanju ekonomske razvojne strategije Kosova. Nacionalna razvojna strategija govori o neusklaðenosti izmeðu tržišta rada i struènog obrazovanja kao jednoj od glavnih prepreka ka veæim stopama zaposlenosti. Ovo se dešava zbog èinjenice da ne postoji sistem kojim bi se odredile potrebne kvalifikacije za tržište rada na Kosovu. Javna potrošnja za takve škole je veoma niska i školama nedostaju moguænosti za praktièni rad.

Interesantna mreža je Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje (KEEN). KEEN je strateška koalicija èetiri organizacije civilnog društva sa Kosova koje su fokusirane na obrazovanje, zapošljavanje i socijalne politike. KEEN je projekat koji finansira EU sa ciljem da poboljša zaposlenost ugroženih grupa na Kosovu i njihovu inkluziju na tržište rada, kao i obrazovni sektor kroz uèestvovanje u donošenju odluka, razvoj i nadzor realizacije politika i organizovanje dijaloga izmeðu obrazovnih,odnosno ustanova za obuku i preduzeæa. Taènije, KEEN ima za cilj da sinhronizuje obrazovanje i programe obuke sa potrebama tržišta rada.

Strategije koje KEEN razvija kako bi ostvario svoje ciljeve su usmerene na poboljšanje kapaciteta organizacija civilnog društva u uèestvovanju, razvoju i nadzoru realizacije politika na centralnom i lokalnom nivou. Aktivnosti razvoja kapaciteta podrazumevaju programe obuke, struèno savetovanje, uèenje od kolega i razmenu iskustava.

Projekat KEEN sprovodi se u okviru koalicije koju vodi Kosovski centar za obrazovanje (KEC) u saradnji sa Balkan Sunflowers Kosova (BSFK), Kosovskom agencijom za promociju zapošljavanja (APPK), Akademijom za obuku i tehnièku podršku (ATTA) i Fondacijom SPARK.

25 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 24

Direktor škole, Nijazi Ljutfiju, rekao je da je ovaj projekat bio veoma uspešan i da je pomogao da škola ispuni svoju misiju. Uz pomoæ novog kabineta i laboratorije za analizu prehrambenih proizvoda, škola sada preraðuje meso, proizvodi mleko, voæne proizvode, a od nedavno i testenine.

Nijazi Ljutfiju je naziva mini fabrikom i dodaje da je ovo najveæi projekat koji je do sada sproveden u školi.

,,Naši uèenici sada mogu da ispune module struène prakse na najbolji moguæi naèin. Oni se uèe u praksi i pripremaju za tržište rada. Vitina je poznata po poljoprivredi i imamo nekoliko udruženja koja su ukljuèena u preradu proizvoda od brašna. Ovo znaèi da æe tržište Vitine moæi delimièno da prihvati naše uèenike" - rekao je Ljutfiju.

On veruje da Kosovo treba da poveæa budžet za struène škole, da one ostvaruju pravo na proizvodnju i prodaju da bi mogle da se same izdržavaju.

Izveštaj EK za Kosovo iz 2016. godine napominje slabu vezu izmeðu struènih škola i preduzeæa na tržištu. Oko 40 posto diplomaca sa struènom diplomom ne poseduje neophodne kvalifikacije koje se traže na tržištu rada. Struèno obrazovanje i programi obuke su loše koordinisani i ne doprinose jaèanju ekonomske razvojne strategije Kosova. Nacionalna razvojna strategija govori o neusklaðenosti izmeðu tržišta rada i struènog obrazovanja kao jednoj od glavnih prepreka ka veæim stopama zaposlenosti. Ovo se dešava zbog èinjenice da ne postoji sistem kojim bi se odredile potrebne kvalifikacije za tržište rada na Kosovu. Javna potrošnja za takve škole je veoma niska i školama nedostaju moguænosti za praktièni rad.

Interesantna mreža je Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje (KEEN). KEEN je strateška koalicija èetiri organizacije civilnog društva sa Kosova koje su fokusirane na obrazovanje, zapošljavanje i socijalne politike. KEEN je projekat koji finansira EU sa ciljem da poboljša zaposlenost ugroženih grupa na Kosovu i njihovu inkluziju na tržište rada, kao i obrazovni sektor kroz uèestvovanje u donošenju odluka, razvoj i nadzor realizacije politika i organizovanje dijaloga izmeðu obrazovnih,odnosno ustanova za obuku i preduzeæa. Taènije, KEEN ima za cilj da sinhronizuje obrazovanje i programe obuke sa potrebama tržišta rada.

Strategije koje KEEN razvija kako bi ostvario svoje ciljeve su usmerene na poboljšanje kapaciteta organizacija civilnog društva u uèestvovanju, razvoju i nadzoru realizacije politika na centralnom i lokalnom nivou. Aktivnosti razvoja kapaciteta podrazumevaju programe obuke, struèno savetovanje, uèenje od kolega i razmenu iskustava.

Projekat KEEN sprovodi se u okviru koalicije koju vodi Kosovski centar za obrazovanje (KEC) u saradnji sa Balkan Sunflowers Kosova (BSFK), Kosovskom agencijom za promociju zapošljavanja (APPK), Akademijom za obuku i tehnièku podršku (ATTA) i Fondacijom SPARK.

25 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 24

ZA KVALITETNIJE VISOKO OBRAZOVANJE NA KOSOVUKosovo ima najveæi broj visokoškolskih ustanova i studenata po glavi stanovnika u Evropi. Trenutno postoji 39 akreditovanih visokoškolskih ustanova. Devet ustanova su državne, dok su 30 privatne. Broj studenata se poveæao sa 40 000 u 2004. godini na 122 000 u školskoj 2015/2016. godini. Nagli rast u broju upisanih studenata je doprineo potrebi za otvaranjem novih državnih univerziteta.

Osim Univerziteta u Prištini, postoji još pet državnih univerziteta u Prizrenu, Ðakovici, Gnjilanu, Mitrovici i Uroševcu. 2014. godine Kosovo je trošilo 703 evra po glavi stanovnika (ili 23,8% BDP-a po glavi stanovnika) na visoko obrazovanje. Iako je javna potrošnja poveæana, potrošnja po studentu je u padu zbog poveæanog broja studenata.

Kosovo se suoèava sa najveæom stopom nezaposlenosti u Evropi. Poslodaci navode kvalitetno obrazovanje kao jedan od glavnih izazova. Diploma univerziteta ne garantuje neophodno posao, s obzirom da je oko 25 posto ljudi sa univerzitetskom diplomom bez posla.

EU preporuèuje kvalitetnije obrazovanje na svim nivoima, nezavisno funkcionisanje visokoškolskih ustanova, novi zakon o visokom obrazovanju koji bi ispunjavao meðunarodne standarde i veæi stepen ulaganja u istraživanja i inovacije na državnom nivou kako bi se poveæali konkurentnost i integracija u Evropsku istraživaèku oblast.

Kosovo nije zvanièan èlan bolonjskog procesa, ali otkad je Univerzitet u Prištini uveo bolonjske reforme 2001/2002, Kosovo nastoji da prilagodi državno zakonodavstvo i uskladi studijske programe sa bolonjskim smernicama.

Ciljevi strateških planova z obrazovanje na Kosovu naglašavaju poboljšanje kvaliteta putem promocije izuzetnosti u predavanju, nauènom istraživanju, inovacijama i jaèanju meðunarodne saradnje. Jedan od ciljeva je takoðe i mobilnost akademskog osoblja i studenata.

Visoko obrazovanje, meðutim, se i dalje suoèava sa neusklaðenim standardima kvaliteta, studijskim programima koji ne odražavaju potrebe tržšta rada, dok u isto vreme nema dovoljno nauèno-istraživaèkog rada. U skladu sa primenom novog Zakona o visokom obrazovanju, sve visokoškolske ustanova moraju uskladiti svoje statute i propise .

EU je pružila pomoæ visokom obrazovanju kroz razlièite projekte. Jedan od njih je unapreðivanje obrazovanja na Kosovu: projekat o interkulturalizmu i bolonjskom procesu u vrednosti od 1,4 miliona evra. Projekat ukljuèuje podršku reformama u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju kako bi se poboljšali svest i razumevanje drugih kultura. Drugi cilj su dalje integracije Kosova u bolonjski proces. Projekat poboljšanja upravljanja i kvaliteta sistema opšteg obrazovanja kroz sektorski pristup u obrazovanju, vrednosti 3 miliona evra. Ovaj projekat je takoðe predvodio izradu sveobuhvatne strategije obrazovanja zajedno sa MONT-om.

27 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Podrška za visoko obrazovanje

ZA KVALITETNIJE VISOKO OBRAZOVANJE NA KOSOVUKosovo ima najveæi broj visokoškolskih ustanova i studenata po glavi stanovnika u Evropi. Trenutno postoji 39 akreditovanih visokoškolskih ustanova. Devet ustanova su državne, dok su 30 privatne. Broj studenata se poveæao sa 40 000 u 2004. godini na 122 000 u školskoj 2015/2016. godini. Nagli rast u broju upisanih studenata je doprineo potrebi za otvaranjem novih državnih univerziteta.

Osim Univerziteta u Prištini, postoji još pet državnih univerziteta u Prizrenu, Ðakovici, Gnjilanu, Mitrovici i Uroševcu. 2014. godine Kosovo je trošilo 703 evra po glavi stanovnika (ili 23,8% BDP-a po glavi stanovnika) na visoko obrazovanje. Iako je javna potrošnja poveæana, potrošnja po studentu je u padu zbog poveæanog broja studenata.

Kosovo se suoèava sa najveæom stopom nezaposlenosti u Evropi. Poslodaci navode kvalitetno obrazovanje kao jedan od glavnih izazova. Diploma univerziteta ne garantuje neophodno posao, s obzirom da je oko 25 posto ljudi sa univerzitetskom diplomom bez posla.

EU preporuèuje kvalitetnije obrazovanje na svim nivoima, nezavisno funkcionisanje visokoškolskih ustanova, novi zakon o visokom obrazovanju koji bi ispunjavao meðunarodne standarde i veæi stepen ulaganja u istraživanja i inovacije na državnom nivou kako bi se poveæali konkurentnost i integracija u Evropsku istraživaèku oblast.

Kosovo nije zvanièan èlan bolonjskog procesa, ali otkad je Univerzitet u Prištini uveo bolonjske reforme 2001/2002, Kosovo nastoji da prilagodi državno zakonodavstvo i uskladi studijske programe sa bolonjskim smernicama.

Ciljevi strateških planova z obrazovanje na Kosovu naglašavaju poboljšanje kvaliteta putem promocije izuzetnosti u predavanju, nauènom istraživanju, inovacijama i jaèanju meðunarodne saradnje. Jedan od ciljeva je takoðe i mobilnost akademskog osoblja i studenata.

Visoko obrazovanje, meðutim, se i dalje suoèava sa neusklaðenim standardima kvaliteta, studijskim programima koji ne odražavaju potrebe tržšta rada, dok u isto vreme nema dovoljno nauèno-istraživaèkog rada. U skladu sa primenom novog Zakona o visokom obrazovanju, sve visokoškolske ustanova moraju uskladiti svoje statute i propise .

EU je pružila pomoæ visokom obrazovanju kroz razlièite projekte. Jedan od njih je unapreðivanje obrazovanja na Kosovu: projekat o interkulturalizmu i bolonjskom procesu u vrednosti od 1,4 miliona evra. Projekat ukljuèuje podršku reformama u osnovnom, srednjem i visokom obrazovanju kako bi se poboljšali svest i razumevanje drugih kultura. Drugi cilj su dalje integracije Kosova u bolonjski proces. Projekat poboljšanja upravljanja i kvaliteta sistema opšteg obrazovanja kroz sektorski pristup u obrazovanju, vrednosti 3 miliona evra. Ovaj projekat je takoðe predvodio izradu sveobuhvatne strategije obrazovanja zajedno sa MONT-om.

27 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost

Podrška za visoko obrazovanje

Kroz ALLED projekat u vrednosti od 3 miliona evra (Usklaðivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada), EU ima za cilj da ojaèa kvalitet i relevantnost obrazovnih programa i vezu izmeðu visokog obrazovanja i potreba tržišta rada putem razvoja, modernizacije i kvalitetne reforme u programima visokog obrazovanja. Još jedan slièan projekat u vrednosti od 3,8 miliona evra biæe fokusiran na jaèanje kvaliteta i relevantnosti uèenja tokom celog života i studijskih programa, sa naglaskom na struènu obuku.

EU takoðe pruža podršku Meðunarodnom poslovnom koledžu u Mitrovici (IBCM), koji predstavlja multietnièki koledž otvoren 2010. godine pod pokroviteljstvom holandske nevladine organizacije SPARK. EU je finansirala koledž sa 1,6 miliona evra. Koledž je trebalo da se zatvori 2017. godine zbog nedostatka sredstava, ali je EU odluèila da finansira funkcionisanje IBCM-a još jednu akademsku godinu, 2017-2018.

Direktor koledža, Brajan Stejns, kaže da je podrška EU bila kljuèna jer je zatvaranje IBCM-a bilo najavljeno za jul 2017. godine. Meðutim, zbog èinjenice da su sredstva obezbeðena za još samo jednu godinu, koledž je morao da zamrzne upis. U meðuvremenu, Stejns dodaje da je IBCM napravio biznis plan kojim se predviða da koledž ostvari samoodrživost do 2022. godine.

IBCM æe postati samoodrživa ustanova za visoko struèno obrazovanje koja pruža visokokvalitetno meðunarodno obrazovanje po pristupaènoj ceni. Kroz pružanje izvrsnog obrazovanja i obuke, mladima i starijima u regionu Mitrovice æe omoguæiti ekonomske prilike i podržaæe ekonomski razvoj u regionu. Primenom mota IBCM-a, ,,Od teorije do prakse'', studenti dobijaju savremen paket kvalifikacija, što im omoguæava da razviju struène karijere. (Dodao Arber imajuæi u vidu važnost IBCM-a). EU takoðe podržava visoko obrazovanje na Kosovu kroz TEMPUS, Young Cell Scheme, ERASMUS MUNDUS i Horizon 2020 programe.

TEMPUS je program EU dizajniran da pomogne u procesu reformi visokog obrazovanja u partnerskim zemljama, modernizaciji i stvaranju zajednièkog uèenja izmeðu regiona i ljudi. TEMPUS je uveden na Kosovo 2000. godine, a svoju kancelariju na Kosovu je otvorio 2003. godine. Od tada, državne i privatne obrazovne institucije sa Kosova su uèestvovale ukupno na 78 Tempus i Erazmus+ projekata, što je omoguæilo institucionalnu saradnju sa zemljama EU.

Kosovo je partnerska zemlja u Erazmus+ od 2015. godine putem svoje kancelarije Erazmus+ Kosovo u Prištini i filijali u Severnoj Mitrovici. Erazmus+ pruža moguænost da pojedinci provedu period mobilnosti ili volontiranja u inostranstvu, dok organizacijama nudi moguænost saradnje na projektima u oblastima akademske i struène obuke, školstva, uèenju za odrasle i evropskim sportskim dogaðajima. Program takoðe predviða saradnju sa partnerskim zemljama u oblasti visokog obrazovanja i omladinske politike. Program pruža podršku organizacijama, ustanovama i grupama koje, zauzvrat, pružaju podršku širokom spektru pojedinaca - studentima, pripravnicima, uèenicima, volonterima, nastavnicima, profesorima, itd.

Danas Kosovo može da iskoristi prednosti èetiri Erazmus+ komponente: Meðunarodna kreditna mobilnost za studente i akademsko osoblje; Stipendije za Erasmus Mundus zajednièke master programe; Izgradnja kapaciteta i ,,Žan Mone'' aktivnosti u promovisanju izuzetnosti u predavanju i istraživanju u oblasti evropskih studija širom sveta.

Visokoškolske ustanove na Kosovu su veoma aktivne u meðunarodnoj kreditnoj mobilnosti i postoji veliki interes mladih da iskoriste ove prilike.

Na primer, Univerzitet u Prištini je partner sa univerzitetima širom Evrope, kaže Ljumnije Bajrami, direktorka kancelarije za meðunarodne odnose na UP. ,,U ovom programu može da uèestvuje i akademsko osoblje, ne samo studenti. Broj sporazuma sa partnerskim univerzitetima se poveæava svakog dana, kao i broj uèesnika. Naši studenti sa razlièitih akademskih nivoa mogu da provedu semestar ili dva u inostranstvu i dobiju bodove za to, a naše akademsko osoblje može da provede nedelju dana predavajuæi na jednom od naših partnerskih univerziteta. To je šansa da se putuje, uèi, vežba jezik i doživi pozitivno iskustvo'' - rekla je Bajrami.

Do sada je uèestvoalo 1 341 ljudi sa Kosova u meðunarodnoj kreditnoj mobilnosti, dok je 647 uèesnika iz Evrope došlo na Kosovo.

29 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 28

Kroz ALLED projekat u vrednosti od 3 miliona evra (Usklaðivanje obrazovanja sa potrebama tržišta rada), EU ima za cilj da ojaèa kvalitet i relevantnost obrazovnih programa i vezu izmeðu visokog obrazovanja i potreba tržišta rada putem razvoja, modernizacije i kvalitetne reforme u programima visokog obrazovanja. Još jedan slièan projekat u vrednosti od 3,8 miliona evra biæe fokusiran na jaèanje kvaliteta i relevantnosti uèenja tokom celog života i studijskih programa, sa naglaskom na struènu obuku.

EU takoðe pruža podršku Meðunarodnom poslovnom koledžu u Mitrovici (IBCM), koji predstavlja multietnièki koledž otvoren 2010. godine pod pokroviteljstvom holandske nevladine organizacije SPARK. EU je finansirala koledž sa 1,6 miliona evra. Koledž je trebalo da se zatvori 2017. godine zbog nedostatka sredstava, ali je EU odluèila da finansira funkcionisanje IBCM-a još jednu akademsku godinu, 2017-2018.

Direktor koledža, Brajan Stejns, kaže da je podrška EU bila kljuèna jer je zatvaranje IBCM-a bilo najavljeno za jul 2017. godine. Meðutim, zbog èinjenice da su sredstva obezbeðena za još samo jednu godinu, koledž je morao da zamrzne upis. U meðuvremenu, Stejns dodaje da je IBCM napravio biznis plan kojim se predviða da koledž ostvari samoodrživost do 2022. godine.

IBCM æe postati samoodrživa ustanova za visoko struèno obrazovanje koja pruža visokokvalitetno meðunarodno obrazovanje po pristupaènoj ceni. Kroz pružanje izvrsnog obrazovanja i obuke, mladima i starijima u regionu Mitrovice æe omoguæiti ekonomske prilike i podržaæe ekonomski razvoj u regionu. Primenom mota IBCM-a, ,,Od teorije do prakse'', studenti dobijaju savremen paket kvalifikacija, što im omoguæava da razviju struène karijere. (Dodao Arber imajuæi u vidu važnost IBCM-a). EU takoðe podržava visoko obrazovanje na Kosovu kroz TEMPUS, Young Cell Scheme, ERASMUS MUNDUS i Horizon 2020 programe.

TEMPUS je program EU dizajniran da pomogne u procesu reformi visokog obrazovanja u partnerskim zemljama, modernizaciji i stvaranju zajednièkog uèenja izmeðu regiona i ljudi. TEMPUS je uveden na Kosovo 2000. godine, a svoju kancelariju na Kosovu je otvorio 2003. godine. Od tada, državne i privatne obrazovne institucije sa Kosova su uèestvovale ukupno na 78 Tempus i Erazmus+ projekata, što je omoguæilo institucionalnu saradnju sa zemljama EU.

Kosovo je partnerska zemlja u Erazmus+ od 2015. godine putem svoje kancelarije Erazmus+ Kosovo u Prištini i filijali u Severnoj Mitrovici. Erazmus+ pruža moguænost da pojedinci provedu period mobilnosti ili volontiranja u inostranstvu, dok organizacijama nudi moguænost saradnje na projektima u oblastima akademske i struène obuke, školstva, uèenju za odrasle i evropskim sportskim dogaðajima. Program takoðe predviða saradnju sa partnerskim zemljama u oblasti visokog obrazovanja i omladinske politike. Program pruža podršku organizacijama, ustanovama i grupama koje, zauzvrat, pružaju podršku širokom spektru pojedinaca - studentima, pripravnicima, uèenicima, volonterima, nastavnicima, profesorima, itd.

Danas Kosovo može da iskoristi prednosti èetiri Erazmus+ komponente: Meðunarodna kreditna mobilnost za studente i akademsko osoblje; Stipendije za Erasmus Mundus zajednièke master programe; Izgradnja kapaciteta i ,,Žan Mone'' aktivnosti u promovisanju izuzetnosti u predavanju i istraživanju u oblasti evropskih studija širom sveta.

Visokoškolske ustanove na Kosovu su veoma aktivne u meðunarodnoj kreditnoj mobilnosti i postoji veliki interes mladih da iskoriste ove prilike.

Na primer, Univerzitet u Prištini je partner sa univerzitetima širom Evrope, kaže Ljumnije Bajrami, direktorka kancelarije za meðunarodne odnose na UP. ,,U ovom programu može da uèestvuje i akademsko osoblje, ne samo studenti. Broj sporazuma sa partnerskim univerzitetima se poveæava svakog dana, kao i broj uèesnika. Naši studenti sa razlièitih akademskih nivoa mogu da provedu semestar ili dva u inostranstvu i dobiju bodove za to, a naše akademsko osoblje može da provede nedelju dana predavajuæi na jednom od naših partnerskih univerziteta. To je šansa da se putuje, uèi, vežba jezik i doživi pozitivno iskustvo'' - rekla je Bajrami.

Do sada je uèestvoalo 1 341 ljudi sa Kosova u meðunarodnoj kreditnoj mobilnosti, dok je 647 uèesnika iz Evrope došlo na Kosovo.

29 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 28

31 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 30

Granit Brajshori, kosovski Albanac Diplomirani politikolog, trenutno na master studijama za evropske integracije i državnu upravu na Univerzitetu u Prištini

Ja sam uèestvovao u Erazmus+ programu kao student na razmeni na Univerzitetu u Vilnjusu u Litvaniji i pohaðao sam èetiri predmeta na razlièitim fakultetima. Jedan od predmeta iliti kurseva je bio na Pravnom fakultetu, jedan sam završio na Ekonomskom fakultetu, dok su poslednja dva bila u okviru nastavnog plana Instituta za meðunarodne odnose i politièke nauke Univerziteta u Vilnjusu. Ti kursevi su bili najprikladniji i to je bio razlog moje prijave, iako nisu bili taèno u vezi sa studijama na mom Univerzitetu.

Moje iskustvo u inostranstvu je dodatna i vredna moguænost da steknem nova znanja i nova iskustva. To je bilo dobro iskustvo, uprkos èinjenici da nisam uskladio predmete izmeðu dva univerziteta. Meðutim, imao sam šansu da upoznam nove kulture, radim i studiram u multikulturalnoj sredini, što bez sumnje dodaje kreativnost i stvara nove izazove.

Kao što sam veæ prethodno napomenuo , ovo iskustvo je dodatak u mojoj akademskoj karijeri i nadam se da æe mi pružiti prednost u razlièitim oblastima liènih inicijativa u pogledu izazova i u pogledu suživota i deljenja svojih ideja i pogleda sa razlièitim ljudima iz razlièitih sredina i zemalja.

Edis Galushi, kosovski Rom iz PrizrenaMaster diploma za predavanje engleskog kao stranog jezika - steèena na Univerzitetu u Zagrebu

Ja sam uèestvovao u ERASMUS MUNDUS programu jer mi je pružio najbolje uslove i neprevaziðenu podršku koja mi je omoguæila da napredujem na liènom i akademskom nivou. Stekao sam master diplomu na Univerzitetu u Zagrebu, nakon što sam diplomirao na Univerzitetu u Prištini. Tokom mojih diplomskih studija, putem Erasmus Mundusa sam takoðe bio na programu razmene u trajanju od jedne akademske godine u Litvaniji na Univerzitetu u Vilnjusu.

Imajuæi u vidu da je Kosovo jedna od najizolovanijih zemalja u Evropi, moguænost da putujem i studiram van zemlje mi je definitivno proširila vidike i pomogla da proširim svoje struèno znanje i iskustvo. Ono što mi se svidelo je što sam uz pomoæ programa shvatio društvenu i kulturnu raznolikost Evrope. Video sam svet iz jedne druge perspektive, koju nažalost veæina ljudi sa Kosova nema prilike da iskusi.

S obzirom da sam diplomirao na univerzitetu koji tradicionalno stvara dobro pripremljeno i struèno osoblje, znanje i iskustvo koje sam stekao nakon završetka programa su me naèinili kvalitetnim konkurentom na tržištu rada, dok su se moje šanse da dobijem pristojan i dobro plaæen posao definitivno poveæale.

U KOJIM STE PROGRAMIMA VI UÈESTOVALI I ZAŠTO?

KAKO BISTE OPISALI SVOJE ISKUSTVO U INOSTRANSTVU? ŠTA VAM SE SVIDELO U VEZI SA TIM?

KOLIKO JE KORISNO ISKUSTVO I ZNANJE KOJE STE DOBILI NAKON ZAVRŠETKA PROGRAMA ZA VAŠE BUDUÆE PLANOVE?

U KOM STE PROGRAMU UÈESTVOVALI I ZAŠTO?

KAKO BISTE OPISALI SVOJE ISKUSTVO U INOSTRANSTVU? ŠTA VAM SE SVIDELO U VEZI SA TIM?

KOLIKO JE KORISNO ISKUSTVO I ZNANJE KOJE STE DOBILI NAKON ZAVRŠETKA PROGRAMA ZA VAŠE BUDUÆE PLANOVE?

ERASMUS +

YOUNG CELL SCHEME Od 2004. godine, studenti sa Kosova su uèesvovali u Young Cell programu, postdiplomskom programu stipendiranja EU za Kosovo, koji ima za cilj da doprinese efektivnoj i efikasnoj državnoj upravi na Kosovu na svim nivoima kroz izgradnju struène i apolitiène državne službe koja dobija moguænost školovanja. Projekat koji finansira EU je omoguæio da graðani Kosova koji imaju diplomu osnovnih studija pohaðaju studije na jednom od univerziteta EU. Nakon završetka programa, oni imaju ugovornu obavezu da se vrate na Kosovo i rade kao zaposleni u državnoj upravi Kosova najmanje tri godine.

Stipendija pokriva troškove studija, džeparac, troškove vize, zdravstveno osiguranje i avionske karte. Preko 250 studenata je uèestvovalo u ovom programu i oko 80% radi za državne institucije. Od 2014. godine, Young Cell Scheme je proširen na severno Kosovo sa ciljem da podrži reformu lokalne samouprave.

Sanja Mrkiæ iz Severne Mitrovice je bila jedan od uèesnika. Ona ima master diplomu u meðunarodnim odnosima sa Instituta meðunarodnih odnosa u Barseloni (IBEI) u okviru Young Cell Scheme (YCS) programa stipendiranja.

Studiranje i život u inostranstvu, pogotovo u metropoli kao što je Barselona mi je pružilo uvid u drugaèiji obrazovni sistem, novu kulturu i jezik. S obzirom da sam diplomirala u okviru zastarelog obrazovnog programa, ovo iskustvo mi je pružilo korisna saznanja o naprednijim sistemima u obrazovanju.

Ovo iskustvo i znanje koje sam dobila se pokazalo kao neverovatno korisno za moj profesionalni rast, imajuæi u vidu moje lièno interesovanje za spoljne poslove i geopolitièka pitanja. Štaviše, ovo iskustvo je takoðe potvrdilo moju posveæenost u ohrabrivanju èlanova iz manjinskih zajednica da iskoriste ovu priliku i poboljšaju svoje živote.

KAKO BISTE OPISALI SVOJE ISKUSTVO U INOSTRANSTVU? ŠTA VAM SE SVIDELO U VEZI SA TIM?

KOLIKO JE KORISNO ISKUSTVO I ZNANJE KOJE STE DOBILI NAKON ZAVRŠETKA PROGRAMA ZA VAŠE BUDUÆE PLANOVE?

31 Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost Kvalitetno obrazovanje za svetliju buduænost 30

Granit Brajshori, kosovski Albanac Diplomirani politikolog, trenutno na master studijama za evropske integracije i državnu upravu na Univerzitetu u Prištini

Ja sam uèestvovao u Erazmus+ programu kao student na razmeni na Univerzitetu u Vilnjusu u Litvaniji i pohaðao sam èetiri predmeta na razlièitim fakultetima. Jedan od predmeta iliti kurseva je bio na Pravnom fakultetu, jedan sam završio na Ekonomskom fakultetu, dok su poslednja dva bila u okviru nastavnog plana Instituta za meðunarodne odnose i politièke nauke Univerziteta u Vilnjusu. Ti kursevi su bili najprikladniji i to je bio razlog moje prijave, iako nisu bili taèno u vezi sa studijama na mom Univerzitetu.

Moje iskustvo u inostranstvu je dodatna i vredna moguænost da steknem nova znanja i nova iskustva. To je bilo dobro iskustvo, uprkos èinjenici da nisam uskladio predmete izmeðu dva univerziteta. Meðutim, imao sam šansu da upoznam nove kulture, radim i studiram u multikulturalnoj sredini, što bez sumnje dodaje kreativnost i stvara nove izazove.

Kao što sam veæ prethodno napomenuo , ovo iskustvo je dodatak u mojoj akademskoj karijeri i nadam se da æe mi pružiti prednost u razlièitim oblastima liènih inicijativa u pogledu izazova i u pogledu suživota i deljenja svojih ideja i pogleda sa razlièitim ljudima iz razlièitih sredina i zemalja.

Edis Galushi, kosovski Rom iz PrizrenaMaster diploma za predavanje engleskog kao stranog jezika - steèena na Univerzitetu u Zagrebu

Ja sam uèestvovao u ERASMUS MUNDUS programu jer mi je pružio najbolje uslove i neprevaziðenu podršku koja mi je omoguæila da napredujem na liènom i akademskom nivou. Stekao sam master diplomu na Univerzitetu u Zagrebu, nakon što sam diplomirao na Univerzitetu u Prištini. Tokom mojih diplomskih studija, putem Erasmus Mundusa sam takoðe bio na programu razmene u trajanju od jedne akademske godine u Litvaniji na Univerzitetu u Vilnjusu.

Imajuæi u vidu da je Kosovo jedna od najizolovanijih zemalja u Evropi, moguænost da putujem i studiram van zemlje mi je definitivno proširila vidike i pomogla da proširim svoje struèno znanje i iskustvo. Ono što mi se svidelo je što sam uz pomoæ programa shvatio društvenu i kulturnu raznolikost Evrope. Video sam svet iz jedne druge perspektive, koju nažalost veæina ljudi sa Kosova nema prilike da iskusi.

S obzirom da sam diplomirao na univerzitetu koji tradicionalno stvara dobro pripremljeno i struèno osoblje, znanje i iskustvo koje sam stekao nakon završetka programa su me naèinili kvalitetnim konkurentom na tržištu rada, dok su se moje šanse da dobijem pristojan i dobro plaæen posao definitivno poveæale.

U KOJIM STE PROGRAMIMA VI UÈESTOVALI I ZAŠTO?

KAKO BISTE OPISALI SVOJE ISKUSTVO U INOSTRANSTVU? ŠTA VAM SE SVIDELO U VEZI SA TIM?

KOLIKO JE KORISNO ISKUSTVO I ZNANJE KOJE STE DOBILI NAKON ZAVRŠETKA PROGRAMA ZA VAŠE BUDUÆE PLANOVE?

U KOM STE PROGRAMU UÈESTVOVALI I ZAŠTO?

KAKO BISTE OPISALI SVOJE ISKUSTVO U INOSTRANSTVU? ŠTA VAM SE SVIDELO U VEZI SA TIM?

KOLIKO JE KORISNO ISKUSTVO I ZNANJE KOJE STE DOBILI NAKON ZAVRŠETKA PROGRAMA ZA VAŠE BUDUÆE PLANOVE?

ERASMUS +

YOUNG CELL SCHEME Od 2004. godine, studenti sa Kosova su uèesvovali u Young Cell programu, postdiplomskom programu stipendiranja EU za Kosovo, koji ima za cilj da doprinese efektivnoj i efikasnoj državnoj upravi na Kosovu na svim nivoima kroz izgradnju struène i apolitiène državne službe koja dobija moguænost školovanja. Projekat koji finansira EU je omoguæio da graðani Kosova koji imaju diplomu osnovnih studija pohaðaju studije na jednom od univerziteta EU. Nakon završetka programa, oni imaju ugovornu obavezu da se vrate na Kosovo i rade kao zaposleni u državnoj upravi Kosova najmanje tri godine.

Stipendija pokriva troškove studija, džeparac, troškove vize, zdravstveno osiguranje i avionske karte. Preko 250 studenata je uèestvovalo u ovom programu i oko 80% radi za državne institucije. Od 2014. godine, Young Cell Scheme je proširen na severno Kosovo sa ciljem da podrži reformu lokalne samouprave.

Sanja Mrkiæ iz Severne Mitrovice je bila jedan od uèesnika. Ona ima master diplomu u meðunarodnim odnosima sa Instituta meðunarodnih odnosa u Barseloni (IBEI) u okviru Young Cell Scheme (YCS) programa stipendiranja.

Studiranje i život u inostranstvu, pogotovo u metropoli kao što je Barselona mi je pružilo uvid u drugaèiji obrazovni sistem, novu kulturu i jezik. S obzirom da sam diplomirala u okviru zastarelog obrazovnog programa, ovo iskustvo mi je pružilo korisna saznanja o naprednijim sistemima u obrazovanju.

Ovo iskustvo i znanje koje sam dobila se pokazalo kao neverovatno korisno za moj profesionalni rast, imajuæi u vidu moje lièno interesovanje za spoljne poslove i geopolitièka pitanja. Štaviše, ovo iskustvo je takoðe potvrdilo moju posveæenost u ohrabrivanju èlanova iz manjinskih zajednica da iskoriste ovu priliku i poboljšaju svoje živote.

KAKO BISTE OPISALI SVOJE ISKUSTVO U INOSTRANSTVU? ŠTA VAM SE SVIDELO U VEZI SA TIM?

KOLIKO JE KORISNO ISKUSTVO I ZNANJE KOJE STE DOBILI NAKON ZAVRŠETKA PROGRAMA ZA VAŠE BUDUÆE PLANOVE?

PRIŠTINAUl. Majke Tereze br. 63 10000 Priština, KosovoTelefon: +381 (0) 38 25 99 99E-mail: info@euicc-ks.com

SEVERNA MITROVICAUl. Kralja Petra I b.b.Severna Mitrovica 40000, KosovoTelefon: +381 (0) 649097882E-mail: mmilosavljevic@euicc-ks.com

KANCELARIJA EU NA KOSOVU/SPECIJALNI PREDSTAVNIK EU

ŠTAMPANO NA KOSOVU, 2018.

© KANCELARIJA EU NA KOSOVU / REPRODUKCIJA JE DOZVOLJENA UKOLIKO SU NAVEDENE INFORMACIJE O IZVORU PODATAKA

TEKST: AMRA ZEJNELJI LJODŽA, ARBËR SELJMANI

DIZAJN I IZGLED: SAMIR HALJITI

FOTOGRAFIJE: SAMIR KARAHODA, DIMITRIOS MAHERIDIS

UREDNICI: FJOLA ÈEKU SULJEJMANI, DIMITRIOS MAHERIDIS, KANCELARIJA EU NA KOSOVU

www.euicc-ks.EU

POSETITE NAS U INFORMATIVNIM I KULTURNIM CENTRIMA EVROPSKE UNIJE: