PSIHOLOGIJA, 1997, 4, 331-352

UDK 159.9.072

331

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

JOSIP BERGER Upitnik biosocijalnog modela TPQ je podvrgnut ispitivanju metodom kvalitativne kategorijalne klasifikacije. U tu svrhu korišćen je prevod i modifikacija sa 252 stavke (Kuzeljević, 1993). Ova analiza je potvrdila opravdanost da se model poziva na biološki i socijalni referentni okvir, jer je najveći broj stavki u svih dvanaest skala, raspoređen u te dve kategorije. Tri osnovne skale ovog upitnika, skala izbegavanja povrede, skala potrebe za novinama ili uzbuđenjima i skala zavisnosti od nagrade, nisu u ovoj analizi dobile potvrdu ili je nisu dobile u istoj meri. Dva su kriterijuma određivala vrednost analiziranih skala. Jedan je bio odnos homogenih, naspram heterogenih kategorija klasifikacije u procesu kvalitativne analize. Skale koje su imale više homogenih stavki su bile ocenjene kao bolje nego skale koje su imale više heterogenih stavki. Drugi kriterijum se odnosio na dimenzije i zastupljenost skala sa pozitivnim kvalitativnim koeficijentom. Pošto svaka od tri dimenzije TPQ ima po četiri skale, vrednost dimenzije je određivana prema bilansu ocenjenih skala. Prva dimenzija TPQ ili skala izbegavanja povrede je potvrđena kao biopsihološki konstrukt, koji je srodan skalama anksioznosti. Druga dimenzija, potraga za novinama ili uzbuđenjima je ocenjen kao biokognitivni konstrukt, znatno nepovoljnije određenosti i sporne argumentovanosti. Treća dimenzija, zavisnost od nagrade je ocenjena kao interpersonalni konstrukt, a ujedno i ubedljivo najslabija od tri analizirane. Ocenjeno je da TPQ nije u ovoj formi pogodan za procenu dvanaest hipotetično autonomnih biosocijalnih crta usled manjkavosti, koje su i teorijske i metrijske prirode. Ta ista sumnja se može iskazati i u odnosu na tri osnovne skale TPQ, mada u nejednakoj meri pri čemu je relativno najbolja skala dimenzije izbegavanja povrede a najslabija zavisnost od nagrade. Ključne reči: kvalitativna analiza, upitnik biosocijalnog modela TPQ, model BOL. Savremena psihologija nastavlja svoj istorijski određeni put, ka postizanju

punopravnog članstva u klubu nauka, uz istovremeno nastojanje da pronađe svoje mesto u svakodnevnom pragmatičkom životu ove civilizacije. Domen i domet savremene nauke dinamično se menja, a te promene kao okružje, utiču i na

J. Berger

332

psihologiju. Ona nastoji da prati i da učestvuje, da nauči i prihvati to što je novo i perspektivno.

Primetno je da se psihologija udaljava i distancira, od uticaja velikih sistema iz svoje istorije, a da se uporedo sa ovim otvara prema drugim idejama, uticajima i mogućnostima. Jedna od ideja koje su osamdesetih godina ovog veka počele da jačaju, je povratak "korenima" odnosno, rebiologizacija psihologije i psihijatrije. Ideja o biološkoj osnovi psihologije nije nikada u potpunosti napuštena ali nije ni postigla velike uspehe, usled toga što naučna saznanja nisu dozvoljavala neki ubedljivi prodor. Uspesi neuronauka dali su taj kritički impuls, pa su saznanja o neurotransmiterima potakla teoretičare i istraživače da pokrenu nov pohod i konačno osvoje psihologiju. Tome trendu u nauci dali su svoje priloge i domaći autori, Jakulić, Desimirović, Paunović, Ðurić i drugi. U mnogo većoj meri, ovaj se pravac nametnuo u svetskim centrima sa razvijenijom naučnom produkcijom.

Organizam čoveka je neosporno vrlo moćan i aktivan sistem, koji omogućava ne samo pojedine funkcije, već i ceo psihološki sistem koji nazivamo ličnost. Dok je ranije pažnja istraživača bila usmerena ka objašnjenjima filogenetskih i genskih uticaja, sada se traganje okreće i ka objašnjenjima varijacija i devijacija u sistemu ličnosti, uz pomoć saznanja o neurotransmiterima. Postavlja se pitanje da li su razlike u ličnosti objašnjive i onda ako nisu nađene biološke strukturalne razlike u sastavu moždane arhitekture. Na to pitanje je dat potvrdan odgovor. Razlike su moguće jer one potiču od programa emitovanja neurotransmitera, koji imaju specifično dejstvo na sistem koji reguliše ličnost i ponašanje. Određeni i vrlo uticajni subkortikalni centri opremljeni specifičnim receptorima bivaju aktivirani, kada do njih stignu specifične biohemijske supstance, prenosioci signala, neurotransmiteri. To je odgovor koji je nedostojao, a koji se sada proučava i "pro-mišlja".

Na ovim osnovama Klonindžer (Cloninger, 1987) konstruiše svoju bioso-cijalnu teoriju, uklapajući se u već zahuktali trend rebiologizacije psihijatrije i psihologije. Osnovnu tezu gradi na novim otkrićima neuronauke, u kojima vidi do sada nepoznatu mogućnost povezivanja biohemizma i ličnosti kao biosocijalnog i psihobiološkog sistema. On smatra da su neurotransmiteri znatno uverljiviji eks-planatori varijacija temperamenta i karaktera, dakle, ličnosti od ranijih bioloških objašnjenja, kao što su telesni sokovi, nedovoljno proučeni geni, telesna kon-stitucija i bioenergetske konstrukcije "telesnog oklopa". Uvažavajući saznanja do kojih je savremena nauka došla u proučavanju uticaja bioloških činilaca na pona-šanje, kako u laboratorijskim eksperimentima tako i psihofarmakološkim kliničkim studijama, Klonindžer je odredio pet temeljnih postulata svoje teorije:

1. Od mnoštva neurotransmitera poznatih savremenoj nauci, tri su od po-sebnog značaja za objašnjenje varijacija temperamenta i karaktera, odnosno lič-nosti. To su serotonin, dopamin i norepinefrin.

2. Svaki od ova tri neurotransmitera prenosi specifične signale koji preko specifičnih receptora iniciraju promene u subkortikalnim centrima. Serotonin pokreće inhibitorne procese, dopamin pokreće procese aktivacije, dok norepinefrin uslovljava i stabilizuje određena ponašanja.

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

333

3. Svaki od ova tri neurotransmitera posredno je povezan sa psihološki specifičnim obrascima ponašanja. Usled toga, promene u pojavi ovih neurotrans-mitera, povlače za sobom promene u ponašanju i ličnosti.

4. Ova tri neurotransmitera nemaju isti intezitet zastupljenosti, naprotiv, postoje individualne razlike u snazi ili dominaciji. Ustaljene razlike među njima, odnosno dominacija jednog i zaostajanje drugog rezultira u trajnim tipizacijama temperamenta i karaktera.

5. Paralelizam ili korelacija između neurotransmiterskog profila i psi-hološkog profila je univerzalan fenomen, koji se javlja i kod normalnih i kod psihopatološki markiranih osoba. U okviru psihopatologije, ova teorija posebno izdvaja grupu poremećaja ličnosti, kao eklatantan primer ispravnosti svojih teza.

Od teorije do merenja

U vreme stvaranja i pojave Klonindžerove biosocijalne teorije ličnosti, psihijatrija je bila zaokupljena dvema potenciranim temama. Jedna je opšta bioge-netska orijentacija, koja je nastala posle ništa manje opšte sociogenetske orijen-tacije. Novija naučna saznanja koja su pristizala, sa jakim porukama "povratka pravoj medicini" podstakla su očekivanja da je psihijatrija najzad našla svoje mesto u porodici medicine, nakon dugog perioda lutanja po psihologiji i sociologiji. Druga potencirana tema je, posebno u američkoj psihijatriji, problem kategorije poremećaja ličnosti. Posle mnogih hit tema, kao što su bile neuroze, a zatim shi-zofrenija, američka psihijatrija je našla novi izazov u sindromskoj grupi poremećaja ličnosti. Moguće je, da je Klonindžer krenuo da spoji ove dve teme i da ih objedini u svom biosocijalnom modelu. U tim nastojanjima on je branio tezu, da u okviru opšteg biosocijalnog profila poremećaja ličnosti postoje podvrste i da svaka podvrsta, a ima ih više, ima svoj specifičan neurotransmiterima uslovljeni profil "temperamenta i karaktera".

Klonindžer i saradnici (Cloninger, Švrakić i Przybeck, 1987) model su operacionalizovali i približili psihologiji. Oni su hipotetički odredili serije crta lič-nosti, koje karakterišu sva tri neurotransmitera i njihove varijacije u slučaju nor-malne, visoke i niske potenciranosti. Na isti način, određeni su mogući efekti kombinovanja parova neurotransmitera. Upitničko ispitivanje omogućava određi-vanje profila crta ličnosti pa i hipotetičnu vezu sa profilom neurotransmitera, ali za ovo drugo ne daje dokaze. Iz rezultata na upitniku TPQ ne možete saznati stvarno stanje vaših neurotransmitera.

Serotonin je agens ponašanja koje karakteriše izbegavanje neprijatnosti izazvane stvarnim ili zamišljenim opasnostima. Dopamin je agens ponašanja koje karakteriše težnja ka novim i uzbudljivim događajima i iskustvima. Norepinefrin je agens ponašanja koje karakteriše vezivanje, uslovljavanje i zavisnost od neke stvarne ili zamišljene pojave ili iskustva. Ovakva biopsihološka uzročna veza, prema

J. Berger

334

biosocijalnom modelu, objašnjava sve individualne razlike ličnosti, odnosno temperamenta i karaktera kao nadgradnje.

Prelazak iz spekulativne faze konstruisanja modela u fazu kliničkog i em-pirijsko-istraživačkog proučavanja, ostvaren je uz pomoć upitnika TPQ. Upitnik je doterivan i menjan više puta, što je uostalom uobičajeno. On je pobudio pažnju posebno zbog toga, što je predstavljen kao instrument sa potencijalom diferen-cijalne klasifikacije podvrsta sindroma poremećaja ličnosti. Ovde možemo dodati, da Klonindžer nije bio u tom pogledu jedini. Jedan od autora sličnog psiho-dijagnostičkog instrumenta je i Milon (Millon, 1985) koji je polazeći od istog pro-blema, diferencijalne dijagnostike sindroma poremećaja ličnosti, ponudio svoju upitničku bateriju MCMI (Millon Clinical Multiaxial Inventory). Upitnik TPQ dospeo je do nas, posredstvom bliskog saradnika Klonindžera, Dragana Švrakića, koji je i inicirao prvo istraživanje sprovedeno u našoj zemlji pomoću TPQ (Švrakić, Radojković, Bjelica, 1989).

U ovom našem radu analizirana je proširena verzija TPQ koja je korišćena u istraživanju Kuzeljevića (Kuzeljević, 1993). Na osnovu rezultata analize prevoda originala TPQ, Kuzeljević je izvršio određene izmene. On je zaključio da je originalna verzija sa 100 stavki nezadovoljavajuća, jer daje niske koeficijente pouzdanosti. Treba imati u vidu da je TPQ sastavljen od tri osnovne skale koje sadrže po četiri podskale. Naravno, u takvom ustrojstvu, broj stavki u tih 12 skala je isuviše mali. Kuzeljević je povećao broj stavki u svakoj skali i zaokružio svoju verziju TPQ sa 252 stavke, koja je dva i po puta duža od originalne. Pored toga, on je umesto binarnog načina odgovora (Da ili Ne) uveo petostepenu skalu odgovora. Takav, psihometrijski "uozbiljeni" TPQ primenjen je u jednom istraživanju pitomaca KP domova, obuhvativši 181 ispitanika, ali je nakon selekcije, taj broj spao na 120. Kuzeljević je kasnije napravio još jednu reviziju svoje prethodne revizije, skrativši "konačno"TPQ na 169 stavki (Kuzeljević, 1992).

Verzija TPQ sa 252 stavke, kao i ostale verzije, podeljana je na tri dimenzije, svaka od njih procenjuje intenzitet psiholoških korelata jednog od tri specifikovana neurotransmitera. Pra dimenzija, na bazi neurotransmitera serotonina, nazvana je HA (Harm Avoidance to jest IO izbegavanje oštećenja). Ova dimenzija se sastoji iz sledeće četiri podskale: skale pesimizma, skale straha od neizvesnosti, skale straha od nepoznatih ljudi i skale astenije. Druga dimenzija, na bazi neurotransmitera dopamina, nazvana je NS (Novelty Seeking, to jest, potraga za novim). Ova dimenzija se sastoji iz sledeće četiri podskale: skale potrage za novim i uzbudljivim, skale impulzivnosti, skale rasipništva i skale haotičnosti. Treća dimenzija, na bazi norepinefrina, nazvana je RD (Reward Dependence, to jest, zavisnost od nagrade ili potkrepljenja). Ova dimenzija se sastoji iz sledeće četiri podskale: skale sentimentalnosti, skale istrajnosti, skale privrženosti i skale zavisnosti. Dužina skala varira u opsegu od 80 do 89, a dužina podskala u opsegu od 17 do 25 stavki.

Zadatak ovog istraživanja je da utvrdi kakav je kvalitet sastava upitnika TPQ, odnosno njegovih skala i podskala. Ovo istraživanje treba da se sprovede na osnovu kvalitativne analize, dok je u prethodnim analizama ovog upitnika već urađena opsežna kvantitativna analiza.

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

335

Metod rada

Operacionalna forma trodimenzionalne biosocijalne teorije ličnosti Klo-nindžera, upitnik TPQ (252) odabran je za kvalitativnu analizu. Odabrali smo ovaj upitnik zato, jer je za specijalizovanim psihološkim instrumentima ove vrste, među istraživačima i psihodijagnostičarima, velika potreba, a ponuda mala. U radu smo primenili postupak kvalitativne kategorijalne klasifikacije (Berger, 1996) koji je i ranije bio upotrebljen kao tehnika kvalitativne analize upitnika. Kao konceptualni okvir kvalitativne analize poslužio je model bazičnih oslonaca ličnosti, koji definiše četiri psihološke kategorije u koje se raspoređuju stavke upitnika. Radi se tako što procenjivač, čita redom stavke odabranog upitnika, kodira stavku, odnosno klasifikuje u jednu od kategorija. Konceptualni model je dostupan preko nekolicine objavljenih tekstova (Berger, 1994, 1995, 1996). Model je zamišljen kao sistem koji čine četiri primarne psihološke kategorije, koje su definisane na sledeći način:

1. Telo (T) ili psihološka telesnost je koncept koji se odnosi na telo kon-kretne osobe u biografskom kontinuitetu, ali pre svega u vreme datog ispitivanja. Kao kategorija kvalitativne analize, ono uključuje telesni izgled, javni i privatni, sve telesne funkcije, stanje zdravlja, vitalnost, snagu i primarne afekte i potrebe.

2. Pripadanje (P) je koncept koji obuhvata kvalitet socijalnih i institu-cionalnih relacija, pri čemu je odlučujući kvalitet participacije u tim relacijama. Prilikom procene najvažnije je da imamo u vidu kako osoba određuje i konotira "Mi kvalitet" (prvo lice množine), dakle, uključenost, odanost, pripadanje i lo-jalnost.

3. Mišljenje (M) je koncept koji se odnosi na spremnost osobe da u različitim situacijama u svom životu, koristi na funkcionalan način svoje misaone potencijale, u nalaženju prihvatljivog rešenja. Prilikom procene tražimo potvrdu ili negaciju snalažljivosti, umešnosti, znatiželje i samokontrole.

4. Nada, vera i svrha (S) je koncept kompozitnog formata, koji objedinjuje one aspekte prethodne tri kategorije koji imaju svojstva proaktivnosti, koji nadilaze neposrednu konkretnost a raspoređuju se na biopolarnoj dimenziji optimizma ili pesimizma i traženja značaja i smisla "u sebi, u drugima i u svetu".

Kvalitativna kategorijalna klasifikacija (KKK) je tehnika koja je proizašla iz

modela bazičnih oslonaca ličnosti (Berger, 1980, 1983, 1995, 1996). Ona može da se koristi u kvalitativnoj analizi teorijskih tekstova ali i upitnika i inventara, kao i bilo koje serije iskaza o ličnosti, ponašanju, relacijama, iskustvu i vrednostima. Kao materijal za analizu može da posluži formalizovani niz ili skup segmentiranih iskaza ili opisa. Takvi iskazi se tretiraju kao jedinice kvalitativno kategorijalne klasifikacije. U tom nazivu postupka, termin kvalitativni označava da je u proceni materijala kvalitet sadržaja primaran, dok je intenzitet sekundaran. Termin kategorijalni označava, povezanost ovog postupka sa modelom bazičnih oslonaca ličnosti (BOL), odnosno sa kategorijama tog modela. Termin klasifikacija označava da se procena iskazuje izborom klase koja najviše odgovara datom sadržaju jedinice

J. Berger

336

posmatranja. Klasifikaciju obavlja kompetentan procenjivač koji je stekao iskustvo u radu sa ovom tehnikom. Poželjno je da se kvalitativna kategorijalna klasifikacija radi paralelno, bilo sa dva ili više nezavisnih procenjivača ili da se postupak ponovi, nakon isteka razumno duge pauze, a nezavisno od prve procene. Kao rezultat klasifikacije nastaju sledeće vrste procena:

1. Homogene ili čiste kategorije obuhvataju sve one iskaze odnosno jedinice proučavanja, čiji je sadržaj jasan i potpuno podudaran sa definicijom jednog od četiri bazična oslonca ličnosti modela BOL.

2. Klasifikovani iskazi, odnosno jedinice proučavanja, dele se na pozitivno i negativno konotirane. Negativno konotirani iskazi ili stavke upitnika mahom su simptomi nekog poremećaja ili devijacije. Zato se kategorizacija ovakvih slučajeva vrši odvojeno, u dve paralelne kolone.

3. Mešani ili višeznačni sadržaji čine drugu kategoriju, različitu od homo-genih. Ima i takvih iskaza koji se ne mogu bez ostatka svrstati u samo jednu kategoriju. Oni se raspoređuju u kategoriju mešanih sadržaja, koji se prelivaju iz jedne u drugu vrstu. Mešani, dvoznačni iskazi ili stavke upitnika takođe se dele na pozitivno i negativno konotirane.

4. Neraspoređeni iskazi ili stavke upitnika su oni, koji se svojim sadržajem bitno razlikuju od sadržaja definicije, bilo koje od četiri kategorije modela BOL.

Tabela sa rezultatima kvalitativno kategorijalne klasifikacije predstavlja

nalaz. Tabelarni nalaz prikazuje učestalost zastupljenosti stavki analiziranog ma-terijala ili upitnika, u svim kategorijama ove tehnike kvalitativne analize, odnosno modela bazičnih oslonaca ličnosti BOL.

Pretpostavke

Ovo istraživanje je eksplorativnog karaktera. Ne polazimo od određene teorije niti dedukujemo specifična predviđanja, koja nameravamo da proverimo. Međutim, na osnovu prethodnih istraživanja istim postupkom kvalitativne analize, pretpostavljamo da je upitnik TPQ, prema merilima koja su ugrađena u kvalitativnu kategorijalnu klasifikaciju, neujednačene vrednosti. Na osnovu stečenih iskustava pretpostavljamo, da složeni upitnik kao TPQ, sa dvanaest podskala nosi u sebi dosta razlika i da se na osnovu tih razlika, skale dele na bolje i slabije. Koje su u jednoj a koje u drugoj vrsti, saznaćemo tek po završenoj analizi. Kriterijum koji određuje ove razlike je kategorijalna homogenost, odnosno heterogenost klasifikovanih sadržaja upitničkih stavki, svih dvanaest podskala upitnika TPQ. Smatramo da je veća koncentracija stavki u manji broj homogenih kategorija odlika dobrih skala, nasuprot lošim kod kojih se javlja rasipanje u veći broj homogenih kategorija, dok su najlošije one skale kod kojih se raspršenje proširuje i na mešane, višeznačne kategorije. Pretpostavljamo, da je učestalost svrstavanja stavki u kategoriju neraspoređenih, zanemarljiva. Ovo očekivanje se zasniva na tome što je

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

337

TPQ operacionalizacija biosocijalnog modela, koji bi po sadržaju logički koincidirao sa sadržajem dva bazična oslonca ličnosti, tela (T) i pripadanja (P). Ovo, naravno, mora biti provereno. Ukoliko bi najveći broj stavki upitnika TPQ bio raspoređen u dve navedene kategorije modela BOL, pretpostavka bi dobila podršku.

Rezultati

Kvalitativno kategorijalna analiza upitnika TPQ urađena je tako što su jedna za drugom analizirane tri kapitalne kategorije: dimenzija izbegavanja, dimenzija traženja uzbuđenja i dimenzija zavisnosti od potkrepljenja. Kako svaka od ovih dimenzija ima u svom sastavu po četiri podkategorije, odnosno četiri posebne skale, ova analiza obuhvata 12 različitih upitničkih skala sa ukupno 252 stavke. Naravno, analiza je sprovedena jednoobrazno ali su rezultati, kao što će se videti, različiti. Sledeći prikaz pruža mogućnosti vizuelnog sagledavanja strukture upitnika TPQ a time i strukture samog biosocijalnog modela Klonindžera i saradnika:

Dimenzija Naziv skale Broj stavki Izbegavanje (HA) Pesimizam 23

" Strah od neizvesnosti 20 " Strah od nepoznatih ljudi 17 " Astenija 20

Traženje uzbuđenja (NS) Traganje za novim 25 " Impulzivnost 22 " Rasipništvo 18 " Haotičnost 24

Zavisnost od nagrade (RD) Sentimentalnost 24 " Istrajnost 19 " Privrženost 21 " Zavisnost 19

Prva dimenzija Analiza skale 1. Pesimizam T = 2 T- P / S = 2 P P- M M- = 1 S = 12 S- = 6 * Napomena: U sledećim tabelama u prvoj koloni je broj stavki sa pozitivnim stavovima, u

drugoj koloni broj stavki sa negativnim stavovima, a u trećoj broj "mešovitih" stavki.

J. Berger

338

Skala pesimizma (naspram optimizma) ima 23 stavke. Sve su stavke našle svoje mesto u klasifikacionoj šemi modela BOL. Većina stavki je svrstana u ka-tegoriju S, koja je definisana kao proaktivni stav očekivanja (vera, nada i smisao ili srha). Po tome je ocenjana kao monoskala, sa dominacijom jedne kategorije. Prema sadržaju stavovi su podeljeni bipolarno na pozitivne, optimističke (12) i negativne, pesimističke (6), a prevaga je na strani optimizma. Udeo ostalih kate-gorija je minimalan. Na osnovu ovih činjenica zaključujemo, da u sastavu upitnika TPQ, skala pesimizma zahvata neku meru stava prema životu i uverenja o implicitnim vrednostima i izgledima. Psihometrijska analiza pokazuje (Kuzeljević, 1992) da skala pesimizma spada među najbolje skale u sklopu TPQ.

Analiza skale 2. Strah od neizvesnosti T = 9 T- = 6 T / M = 2 P P- M M- S S- T / S = 3 Skala straha od neizvesnosti ima 20 stavki. One su uglavnom raspoređene u

kategoriju T (telo, telesne funkcije, telesna stanja, primarne potrebe i afekti). Stavke su i pozitivno i negativno konotirane, prema tome ovo je bipolarna skala. Pošto su stavke uglavnom svrstane u jednu kategoriju (T), ovo je homogena monoskala koja samo parcijalno dotiče mišljenje i proaktivnost. U sklopu TPQ i dimenzije izbegavanja, ova skala daje neku meru somatizovane anksioznosti i straha. Međutim, sam naziv skale je nepodesan. Ova skala potencira strah ali zanemaruje "objekat" koji je označen kao neizvesnost. Strepnja je podesniji termin nego strah, mada bi oba bila svrstana u istu T kategoriju. Analiza je pokazala da je somatska strana potencirana a proaktivna zanemarena. Strah od neizvesnosti sa kvalitativnog stanovišta podrazumeva veću zastupljenost u kategoriji S. Skala straha od neizvesnosti je monoskala, koja ima homogeni, mada jednostrano definisani sadržaj pa zato njen doprinos ne može biti autonoman, već samo kroz efekat koji zajedno proizvode sve četiri skale dimenzije izbegavanja (Harm Avoidance).

Analiza skale 3. Strah od nepoznatih ljudi T T- T / P = 4 P = 6 P- = 5 P /M = 1 M M- P /M- = 1 S S-

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

339

Skala straha od nepoznatih ljudi ima 17 stavki. Stavke su koncentrisane u kategoriju P, koja uokviruje kvalitet pripadanja, uključenosti i lojalnosti. Jedna trećina je raspoređena u mešane oblike ali i u njima je P jedan od sastojaka. Skala straha od nepoznatih ljudi je monoskala koja daje neku meru strašljivog izbe-gavanja u odnosu na socijalnu, relacionu sferu. Skala uključuje stavke sa pozitivnom i negativnom konotacijom (bipolarnost). U nazivu skale se povezuje strah i socijalna situacija, međutim, kvalitativna analiza otkriva jednostranost sadržaja stavki jer je u njima zapostavljen sam strah. Takav sastav skale, zavisno od dobijenih odgovora, može da potvrdi ili ne potvrdi, da su kontakti sa nepoznatim osobama provokativni za pojavu strašljivih stanja i osećanja, ali gotovo ništa ne otkriva o samim tim stanjima i osećanjima. Možda je takva bila intencija kon-struktora, mada to ne mora biti jedini razlog stanja koje smo kvalitativnom analizom ustanovili. Dok je u prethodnoj skali apostrofiran strah, a zanemaren "objekat", u ovoj skali je obrnuto, apostrofiran je "objekat" a ispušten doživljaj straha. Iz naziva ove dve skale takva razlika nije nagoveštena.

Analiza skale 4. Astenija T = 10 T- = 10 P P- M M- S S- Skala astenije ima u svom sastavu 20 stavki. One su potpuno simetrično

bipolarno raspoređene, sa pozitivnom i negativnom konotacijom sadržaja. Pored ovakve bipolarnosti, skalu astenije odlikuje potpuna homogenost izražena kon-centracijom u kategoriji T, ovo je, dakle, monoskala. Malo šta ima da se doda ovim činjenicama. Astenija je u sklopu TPQ definisana kao telesno stanje slabosti i nemoći. Među skalama koje pokrivaju dimenziju izbegavanja, skala astenije je najbliža kriterijumu dobre skale u kojoj su sadržaj i formalne odlike u dobrom skladu. Postavlja se pitanje, zašto je lakše urediti jednu tipičnu skalu simptoma, kao što je astenija, a teško postići isti nivo sa skalama "temperamenta i karaktera"?

Druga dimenzija Druga dimenzija Klonindžerovog modela nazvana je potraga za novinama ili

potreba za uzbuđenjima (NS). I ova dimenzija je definisana u polaritetima, na jednom kraju je istraživačko uzbuđenje, a na drugom, kruta mirnoća. Ovu dimen-ziju operacionalno definišu četiri skale: traganje za novinama, impulzivnost, raspiništvo i haotičnost. U nastavku ćemo prikazati rezultate kvalitativne analize ovih skala pojedinačno i komparativno. Ova dimenzija je hipotetski dovedena u vezu sa funkcionisanjem neurotransmitera dopamina.

J. Berger

340

Analiza skale 5. Istraživačko uzbuđenje T T- T /M = 12 + 2 P P- M = 7 M- = 3 S S- Skalu istraživačkog uzbuđenja sačinjava 25 stavki. Ova skala predstavlja

poseban tip klasifikacione konfiguracije, čije je osnovna odlika koncentracija u mešanim kategorijama kvalitativne analize. Najveća koncentracija je registrovana u mešovitoj kategoriji tela i mišljenja (T /M) i kategoriji mišljenja (M). Takav raspored i odgovara nazivu ove skale. Konstruktori su odabrali i grupisali 25 iskaza koji logički i semantički pripadaju navedenim kategorijama i naslovljenom sadržaju skale. Skala je asimetrična, u tom smislu što je neuporedivo više stavki sa pozitivnom nego sa negativnom konotacijom. Po svemu sudeći ovo je "zdrava skala" koja određuje "meru" pozitivnog ponašanja, po shvatanju autora. Da li postignuti logički sklad na skali istraživačkog uzbuđenja doprinosi poverenju u hipotezu koja povezuje istraživačko uzbuđenje, šta god to značilo za razne ljude, sa funkcijom dopamina, to ne znamo. Trebalo bi da im verujemo da je porast dopamina u korelaciji sa istraživačkim nemirom, ali ne znamo da li je uticaj dvosmeran? Jer, istraživačko uzbuđenje ili radoznalost ne potiče samo od neurotransmitera, valjda. Uostalom, ako je dopamin nužan uslov javljanja radoznalosti, u jednoj fazi razvoja, radoznalosti uopšte ili samo za određene pojave, ne mora da znači da je isto toliko značajan i u svim drugim fazama, niti da je i dovoljan.

Analiza skale 6. Impulzivnost T = 1 T- T / M- = 2 P P- P /M = 1 + 1- M = 10 M- = 7 S S- Ova skala ima 22 stavke. Prema kvalitativnoj analizi stavke su po pola ras-

poređene u pozitivne i negativne kategorije, dakle bipolarno kao promišljenost spram impulzivnosti. Rezultat klasifikacije koji pokazuje da je, kao i kod prethodne skale, pretežna većina svrstana u kategoriju M nezavisno od predznaka i mešanja sa drugim kategorijama. Prema tome, ovo je još jedna kognitivna skala, koja bi trebalo da bude u korelaciji sa dopaminskom aktivnošću i da ima obeležje "nepromišljenosti", odnosno "impulzivnosti". Skala daje meru impulzivnosti koja je, sudeći po sadržaju stavki, kognitivna, a ne opšta impulzivnost ili samo impulzivno ponašanje. Sam pojam kognitivne impulzivnosti je podosta nejasan a i empirijski nepotvrđen kao poseban fenomen. Pretpostavljamo da je ovaj koncept impulzivnosti stvoren sa namerom da se dokaže dimenzija iz koje je izveden, kao i cela koncepcija biosocijalnog modela.

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

341

Analiza skale 7. Rasipništvo T T- T / M = 4 + 2- P P- M = 6 M- = 6 S S- Ova skala dimenzije potrage za novinama i uzbuđenjima spada među kraće,

ima svega 18 stavki. Karakteristična je sledeća stavka: "Nikada nisam vodio previše računa o novcu". Većina stavki je raspoređena u kategoriju M bilo sa pozitivnim, negativnim ili mešovitim obeležjem. Manifestno, stavke se bave odnosom prema novcu i trošenju dok je latentni sadržaj koji se opservira, ravnodušnost ili uzbuđenje u toj aktivnosti. Kao polaritet rasipništvu ponuđena je opreznost, koja svakako ima više srodnosti sa mišljenjem, predviđanjem i planiranjem, dok se rasipništvo može povezati sa nemišljenjem ("misliću sutra ili kad stigne račun"). Ova skala može da bude jedan od registratora impulzivnosti, nepromišljenosti pa i neke vrste spontanosti i uzbuđenja, koje koreliraju sa takvim rizičnim operacijama. Hipotetična dopaminska osnova tako raznovrsne i složene pojave tek treba da bude razjašnjena umesto da se predstavlja kao osnova ili uzrok.

Analiza skale 8. Haotičnost T T- T /M = 2 P P- P/M = 2 + 2 M = 4 M- M /S = 4 + 3 S = 2 S Skala haotičnosti ima 23 stavke. Kao četvrta skala dimenzije potrage za

novinama ona završava operacionalizaciju koncepta dopaminske osovine modela. Za razliku od prethodne tri, u kojima je dominirala koncentracija u čistoj kategoriji mišljenja (M) u ovoj skali ta je čast pripala koloni mešovitih, dvojnih kategorija, u kojima je takođe M jedna od komponenti. Prema kriterijumu da su monokategorije kvalitetnije od mešanih, sledi da je ova skala haotičnosti najslabija, među skalama dimenzije potrebe za novinama i uzbuđenjima. Podvlačimo da je uzbuđenje i u ovoj skali više mentalno nego bihejvioralno koncipirano. Koliko je ova tendencija u okviru ove dimenzije izažena, vidimo i na primeru posebne skale impulzivnosti, koja bi trebalo da ispravi utisak centriranja na kogniciju, ali i u toj skali je kategorija M dominantna. Kvalitativna analiza, koju smo sproveli tehnikom kvalitativno kategorijalne klasifikacije, dozvoljava da zaključimo da je pristup Klonindžera izrazito mentalistički. Implikacije koje iz zaključka slede su brojne, ali i spekulativno riskantne. Na primer, da li je dimenzija potrebe za novinama ona osnovna odlika uma homo sapiensa koja nas je dovela od pračoveka do ove

J. Berger

342

civilizacije, a sve zahvaljujući transmiteru dopamina? To je na osnovu ove teorije moguće, a po svemu drugom je neverovatna simplifikacija.

Treća dimenzija Treća dimenzija biosocijalnog modela ličnosti je zavisnost od nagrade ili

potkrepljenja (RD, Revard Dependence ili ZN). Kao prethodne dve i ona je ope-racionalizovana preko četiri skale, koje su intervencijom naknadno proširene (Kuzeljević, 1993). U sastav ulaze sledeće skale: sentimentalnost, istrajnost, pri-vrženost i zavisnost. Prema Klonindžeru, osnovu ove grupe psiholoških svojstava čini neurotransmiter norepinefrin.

Analiza skale 9. Sentimentalnost T = 1 T- T/P = 3+4- P = 2 P- M M- T / M = 2 S S- T /S = 2+1- P /S = 2+1- Skala sentimentalnosti spada u kraće i ima 18 stavki. Sentimentalnost je

stavljena u okvire šireg pojma zavisnosti i funkcionalno uslovljena nekom vrstom nagrade ili potkrepljenja, mada nije specifikovano koje vrste, ni da li je pot-krepljenje spoljašnje ili unutrašnje, stvarno ili imaginarno, Takođe, nije razjašnjeno zašto je sentimentalnost primarna crta "temperamenta" a ne "karaktera". Kvalitativna analiza stavki upitnika pokazuje, da su stavke skoro u potpunosti svrstane u mešovite kategorije, da su raširene na sve četiri vrste kategorija sa lakom prevagom telesnih, emocionalnih stanja. Takođe je utvrđeno da je sadržaj stavki pretežno pozitivno konotiran, što može da se shvati kao pozitivno vrednovanje, koje autori skale imaju u odnosu na sentimentalnost kao "biosocijalnu" pojavu. U ovom modelu sentimentalnost je oblik pozitivne zavisnosti, verovatno u odnosu na prosocijalne, tradicionalne vrednosti. Sa stanovišta primenjenog kvalitativno kategorijalnog pristupa, ova skala je difuzna i samim tim slaba kao mera. Ne isključujemo mogućnost da je definicija sentimentalnosti autora skale primarni razlog njene difuznosti, što ne menja datu ocenu.

Analiza skale 10. Istrajnost T = 1 T- T / P = 1 P = 1 P- M / P = 1 M = 3 M- T / M = 3 S = 3 S- T / S = 2 M / S = 4

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

343

Skala istrajnosti ima svega 19 stavki. Karakteristika ove skale je potpuna prevaga pozitivno konotiranih stavki. To je saglasno sa vrednosnim stavom koji autori imaju prema istrajnosti kao crti ličnosti, ali je pitanje da li to doprinosi iskazivanju individualnih razlika. Pokušaj da se izbegne potpuna prozirnost skale, doveo je do uključenja mešovitih kategorija svih mogućih vrsta. Usled toga je skala postala, sa stanovišta modela bazičnih oslonaca, u znatnoj meri difuzna. Teško je poverovati da jedna ovako naivno smišljena skala, može da bude uverljiva i pouzdana mera istrajnosti, kao primarne osobine. Ovo je jedna jednostrana monopolarna i difuzna skala sporne vrednosti.

Analiza skale 11. Privrženost T T- T / P = 1 P = 20 P- M M- S S- Skala privrženosti ima 21 stavku. U odnosu na prethodne rasute skale iste

dimenzije, ona je sva smeštena u svega jednu kategoriju "pripadanja" P. To bi mo-glo da se protumači kao slaganje i podudarnost bliskih sadržaja. Takođe, prema kriterijumu kvalitativne kategorizacije ova bi skala dobila visoku ocenu u pogledu homogenosti. Ovo bi mogla biti odlična skala, da nije po sredi ponavljanje stavki, u desetak varijacija na istu temu, kao što je sledeći primer: "Čini mi se da bih mogao, da učinim sve za svoje prijatelje." U svakom slučaju, ova skala je formalno prema kvalitetu veoma različita, čak suprotna prethodnim iz iste dimenzije zavisnosti.

Analiza skale 12. Zavisnost T T- T / P = 4 P = 1 P- P / M = 1 + 11- M = 2 M- S S- Skala zavisnosti je poslednja u seriji skala kako dimenzije zavisnosti od

nagrade, tako i čitave baterije Klonindžerovog TPQ. Ona ima 19 stavki. Raspored stavki sledi obrazac visoke koncentracije u jednoj od kategorija mešanog tipa P / M, i to u varijanti sa negativnim (simptomskim) predznakom. Ova kategorija je kombinacija socijalnih relacija i mišljenja (ili nemišljenja, jer je kategorija bipolarna). Stavke su takve da ispituju sud ispitanika o zavisnom odnosu prema drugima. Zato tu skalu ne možemo smatrati merom zavisnosti uopšte, na primer od supstanci, već samo od drugih osoba. Primer: "Često sam radio nešto, protiv svoje volje, da bih ugodio prijateljima." Prema merilima kvalitativne analize, ovo je skala osrednje vrednosti sa nepodesnim nazivom.

J. Berger

344

Rekapitulacija i rasprava

Nakon završene kvalitativno kategorijalne klasifikacije svih 12 skala upitnika TPQ, prikazaćemo tabelarno kako su stavke ovih skala, za sve tri dimenzije modela i TPQ, raspoređene u kategorije modela bazičnih oslonaca ličnosti.

Bilansni pregled rasporeda skala dimenzije izbegavanja HA

Naziv skale T P M S

1. Pesimizam 2 2 1 18

2. Strah od neizvesnosti 15(5) - (2) (3)

3. Strah od nepoznatih ljudi (4) 11(6) (2) -

4. Astenija 20 - - -

37(9) 13(6) 1(4) 18(3)

Skala dimenzije izbegavanja (HA), sastavljena od četiri podskale, preva-

shodno sadrži stavke koje se svrstavaju u karakteristike telesnih stanja (T), stavove u vezi s proaktivnošću (S) i socijalnim relacijama (P). Udeo misaonih funkcija i refleksivnosti je zanemarljiv. Ovaj nalaz dozvoljava zaključak da je dimenzija izbegavanja sklop ili sindrom negativno konotiranih, simptomskih telesnih stanja nelagodnosti, teskobe i straha u kontekstu socijalnih i anticipatornih korelata. Možemo se saglasiti sa mišljenjem da je ova skala jedna iz grupe mera anksioznosti ili Momirovićeve "funkcije regulatora odbrane". U tom pogledu skala dimenzije HA nema ničeg originalnog, ako izuzmemo neurotransmitersku hipotezu, jer ima klasičnu upitničku formu za utvrđivanje poznatog konstrukta, koji se može terminološki odrediti kao strašljivost, anksioznost, teskobnost, delom egzistenci-jalna strepnja, pa i socijalna fobija. Iz ove analize se ne može sagledati opravdanost povezivanja rezultata na ovim skalama sa biohemijskim procesima u CNS a, pre svega, neurotransmitera serotonina. Takođe je ostao van domašaja ove analize odgovor na pitanje, da li ova skala meri anksioznost kao reaktivno stanje ili kao crtu ličnosti. Međutim, prema postavljenom kriterijumu, ova je skala najbolja među tri koje čine TPQ. Međutim, dužina ove skale je čini nepraktičnom, jer postoje i kraće i sa boljim psihometrijskim svojstvima. Brojevi u zagradi, označavaju frekvenciju u mešanim, kombinovanim kategorijama.

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

345

Bilansni pregled rasporeda skala dimenzije uzbuđenja (istraživačkog)

Naziv skale T P M S

1. Istraživačko uzbuđenje 14 1 10(14) -

2. Impulzivnost 1(1) (2) 17 (4) -

3. Rasipništvo 6 - 12 -

4. Haotičnost 1(2) (7) 4 2(5)

22(3) 1(9) 43(18) 2(5) Skala istraživačkog uzbuđenja ili potrage za novinama je prema dobijenim

rezultatima kvalitativne analize, dvojna, kombinovana skala. Stavke u skalama koje operacionalno određuju ovu dimenziju, raspoređene su pretežno u dve kategorije. Većina stavki je svrstana u kategoriju mišljenja (M), a znatno manje u kategoriju telesnih stanja (T), dok su ostale dve kategorije klasifikacije gotovo zanemarene. Ovaj nalaz je u pogledu sadržaja saglasan sa izabranim nazivom istraživačko (M) uzbuđenje (T). Međutim, to nije dovoljan razlog da prihvatamo mišljenje da je ova skala dobra mera jedne od osnovnih urođenih dispozicija ličnosti. Klonindžerova teza je u svakom slučaju provokativna zato, jer se bavi pitanjem radoznalosti i uzbuđenja koje prati otkrivanje novog, a i zato što tu funkciju ne vezuje primarno za socijalne odnose, kao u klasičnim psihološkim teorijama, već za kognitivne procese. Ocenu da je ova skala mera impulzivnosti (Kuzeljević, 1992) uzimam sa rezervom, jer impulzivnost nije primarno suprotna mišljenju već kontroli. Sadržaj koji se ovde razmatra može se dovesti u vezu sa crtom, koja se spominje u "Big five" modelu, kao otvorenost, radoznalost, ukoliko se takva veza empirijski potvrdi. Zaključak je, da je sadržaj potrage za novinama u Klonindžerovom modelu psihološki složeni konstrukt, nepotpuno eksponiran i zato bi morao biti podvrgnut daljim ispitivanjima.

Bilansni pregled rasporeda skala zavisnosti od nagrade

Naziv skale T P M S

1. Sentimentalnost 1(12) 2(10) - (2) - (6)

2. Istrajnost 1 (6) 1(2) 3 (8) 3 (6)

3. Privrženost - (1) 20(1) - -

4. Zavisnost - (4) 1(15) 2(12) -

2(23) 24(28) 5(22) 3(12)

J. Berger

346

Skala dimenzije zavisnosti od nagrade, na osnovu rezultata kvalitativno kategorijalne klasifikacije, znatno se razlikuje od prethodne dve skale. Njena glavna karakteristika je da većina stavki spada u mešane, kombinovane kategorije (rezultati su u zagradama). Prema kriterijumu primenjene kvalitativne analize, ova činjenica povlači za sobom vrlo nepovoljan sud o vrednosti ove skale. Ostaje otvoreno pitanje, da li je razlog tome teorijski, dakle konstrukt zavisnosti od nagrade ili metodski, odnosno izvedba operacionalizacije. Naravno, ne isključujemo ni mogućnost da je ovaj efekat rezultat sadejstva oba navedena uzroka. Druga odlika ove skale je dominantna akumulacija stavki u kategoriji P (pripadanje, socijalne bliskosti, lojalnosti). Na osnovu ove dve istaknute karakteristike skale zavisnosti od nagrade smatramo, da ona može dati neku meru koja je najbliža nekoj opštoj, socijalnoj zavisnosti, ali ne zavisnosti u opštem smislu. Ukoliko ova skala daje neku koherentnu meru pojave zavisnosti, onda je to zavisnost od drugih osoba, ali ne i crta opšte sklonosti vezivanju, na primer, za supstance.

Povezivanjem rezultata kvalitativne analize za sve tri osnovne dimenzije TPQ, a time i biosocijalnog modela (BS), dolazimo do saznanja da svaka od njih ima svoj poseban kvalitativni profil i "priključak" na kategorije modela bazičnih oslonaca ličnosti. Tako je dimenzija izbegavanja (HA) najbliža telesnim stanjima (T), dimenzija istraživačkog uzbuđenja (NS) misaonim usmerenjima (M), a zavi-snost od nagrade (RD), socijalnim relacijama (P). Kao što se i moglo očekivati, u biosocijalnom modelu je najmanje zastupljen proaktivitet, dok su ostale tri kate-gorije modela BOL uverljivo evidentirane. Možda je tome razlog što je ovo model "temperamenta", a proaktivitet je u modelu "karaktera"? Opravdano je postaviti pitanje šta o ličnosti saznajemo ako u ispitivanju primenimo model sa ove tri dimenzije? Pre nego što damo odgovor na ovo suštinsko pitanje, upoznajmo se sa još nekim činjenicama iz sledeće tabele:

Odnos monoskala prema mešanim skalama

Naziv skale mono spram mešane

Izbegavanje Dominiraju mono-skale. 1. pesimizam 21 2 Odnos je 67 : 13 2. strah od neizvesnosti 15 5 Koeficijent prevage je 5,15 3. strah od nepoznatih ljudi 11 6 4. astenija 20 -

Potreba za uzbuđenjem Polovina je mono-skala. 5. istraživačko uzbuđenje 11 14* Odnos je 48 : 40 6. impulzivnost 18 4 Koeficijent prevage je 1,2 7. rasipništvo 12 6 8. haotičnost 7 16*

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

347

Zavisnost od potkrepljenja 9. sentimentalnost 3 15* Dominiraju mešane skale 10. istrajnost 8 11* Odnos je 35 : 42 11. privrženost 20 - Koeficijent prevage je 0.83 12. zavisnost 4 15*

I pored nastojanja Klonindžera i saradnika da teorijskom argumentacijom

stvore sistem, i opreme ga odgovarajućim skalama koje mere hipotetične sadržaje koje su konstruisali, oni nisu u potpunosti uspeli. Tri dimenzije ili generičke crte ličnosti, izbegavanje, uzbuđenje i zavisnost, odnosno skale po kojima se mere i po kojima su tehnički izjednačene, ostale su više različite nego jednake. Za takvo stanje razlozi mogu biti brojni i različiti. Jedan put objašnjenja takvog stanja, vodi do psihometrijskih karakteristika ponuđenih skala. Međutim, kvantitativna analiza koja je ranije urađena, pokazala je da psihometrijski kriterijumi nisu u dovoljnoj meri zadovoljeni (Kuzeljević, 1992, 1993). Mada uvažavamo takvu analizu i ocenu instrumenata i TPQ u celini koja je data, smatrali smo da takvu ekspertizu treba dopuniti. Zato je dodatno urađena kvalitativna analiza, čiji su rezultati izloženi u tabelama i komentarima ovog izveštaja. Oni potvrđuju da o uniformnosti merenja navedenih dimenzija i subdimenzija, ne može se dati pozitivan sud. No, tu već počinje drugi deo problema. Rezultati koje smo dobili kazuju da je prema kriterijumu primenjene analize, kvalitet Klonindžerovih dimenzija neujednačen i, šta više, da opada tako, da je kvalitet relativno najbolji u pogledu izbegavanja, da je slabiji za dimenziju uzbuđenja novinama a da je najslabiji za treću dimenziju zavisnosti od potkrepljenja. Opravdano se pitamo, da li je tome razlog u propustu psihometrijske strogosti, ili je možda razlog u temeljnim konstruktima modela? Uostalom, zlatno pravilo kaže, najlakše je izmisliti pojam (konstruisati "konstrukt"), malo je teže osmisliti ga i stvoriti pristojne instrumente za konstrukte (operacionalizovati konstrukt), ali je đavolski teško i najteže dokazati konstrukt.

Kvalitativnom analizom TPQ smo otkrili da su tri osnovna pojma bio-socijalnog modela Klonindžera, psihološki veoma različita. Te razlike se nisu mogle eliminisati, postupkom koji su autori sproveli. Pojam izbegavanje (štete, nevolje, gubitka), a koji se manifestuje povlačenjem, skupljanjem, zatvaranjem i odgovarajućim emocijama i doživljajem, uspešnije je operacionalizovan od ostala dva pojma. Izbegavanje, kao i oblici izbegavanja koji su pobrojani u stavkama četiri podskale, imaju homogenije značenje nego ostale dve, prema kriterijumu koji smo primenili u kvalitativnoj analizi. Homogenost je određena koeficijentom broja stavki raspoređenih u čiste kvalitativne kategorije u odnosu na mešovite kategorije. Pretpostavljamo da su razlozi nađenih razlika u samoj prirodi pojave izbegavanja. Mada to može da zazvuči naivno, rekao bih da postoji prirodan, univerzalan i opšte razumljiv obrazac ponašanja izbegavanja. Zato je spontano postignuta visoka kohezija unutar skala i između skala iste dimenzije. Postoji još jedan način, kojim se može objasniti nalaz o crti ili dimenziji izbegavajućeg ponašanja. Izbegavajuće

J. Berger

348

ponašanje se, uglavnom, negativno konotira i vrlo lako stiče svojstvo simptoma. Kao simptom, izjednačava se sa ekstremom i preko toga postaje prepoznatljivo, vrednovano i definisano. Simptomska ponašanja imaju veću kohezivnost u opažanju i kategorijalnom klasifikovanju.

Pojam uzbuđenja (novinama, senzacijom, zbivanjima, susretima), uprkos tome što je formalizovan isto kao i prethodni pojam i ponuđen kao njegov anta-gonist, nema istu semantičku koherenciju. Klonindžer je pojam uzbuđenja definisao kao potragu za novinama ili potrebu za novostima. Međutim, uzbuđenja ima različitih, dok je uzbuđenje u vezi sa otkrićem i traganjem za novinama, samo jedna vrsta. Rezultat je veća specifičnost uslova i vrste uzbuđenja, ali niži stepen slaganja korelata, odnosno izvedenih podskala. Klonindžer nije uspeo da tako specifikovanu težnju za uzbuđenjima raščlanjeno operacionalizuje, što, verovatno, ima veze sa našim dosta ograničenim znanjima o strukturi crta ličnosti, uključujući i crtu uzbuđivanja.

Silazni trend se produžava i do trećeg po redu pojma, zavisnosti od nagrade (potkrepljenja). Zavisnost je osnovna pojava egzistencije čoveka koja se javlja i oblikuje na početku života, podržava prosocijalne relacije i ispoljava se u bezbroj oblika u životu odraslih kao normalna i kao patološka varijanta. Zavisnost je urođeni oblik težnje i ponašanja izuzetno raznovrsna u pogledu promene forme i individualnih varijacija. Klonindžerov pokušaj da ovu, psihološki veoma intrigantnu pojavu definiše i prilagodi upitničkim pravilima i psihometrijskim zahtevima, zaslužuje pažnju, ali ne i pohvalu. Od četiri skale koje je namenio da njima zaokruži koncept zavisnosti od nagrade, samo je jedna, skala privrženosti zadovoljavajuća, dok su ostale tri, sentimentalnost, istrajnost i zavisnost slabe. Ukupni bilans kvalitativne analize pokazuje, da je ova dimenzija najslabija po kvalitetu u sklopu TPQ. Naše je mišljenje, da psihometrijski propusti nisu primarni ni jedini razlozi opadanja pojmovnog trijasa, već da je razlog nađenim slabostima u prirodi psiholoških pojava, u načinu kako je konstruisanje pojmova sprovedeno i u zabludi koju je biosocijalna teorija pogrešno predstavila kao uspešno "formalno izravnanje" konstrukata.

Da privedemo kraju započeto kometarisanje. Ako je od tri osnovna koncepta modela BS, izbegavanje relativno najbolji deo TPQ, zašto je zavisnost od nagrade relativno naslabiji? Istakli smo da je razlog tih razlika u strukturi samih konstrukata, koji su uvršteni u model BS, u njihovoj psihološkoj merljivosti. Ako se svaki psihološki pojam može formalizovati kao upitnik, a može, to ne znači da se svaki takav pojam može i potvrditi i postati realno merljiv. Transformacija pojma u upitničku formu nije dokaz valjanosti takvog pojma i date definicije.

Skala koja je najsrodnija upitnicima anksioznosti, dakle, klasici kvanti-tativnog ispitivanja u psihologiji, pokazala se kao najbolja. Naravno, to je bacilo senku na naziv konstrukta koji je Klonindžer odredio kao izbegavanje, jer je srodnost izbegavanja i anksioznosti prilična. Druge dve dimenzije modela BS sa novim nazivima, koji ne korespondiraju sa tradicijom psihologije crta, potraga za uzbuđenjima i izbegavanje štete, već teže prolaze. Obe imaju svoju argumentaciju, ali im je prolaz kroz staze i bogaze psihologije crta, znatno otežan. Njihova kon-ceptualna struktura nema potrebnu artikulaciju, i one se zapliću u niz mešanih

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

349

kategorija kvalitativne analize. To, naročito, važi za konstrukt zavisnosti od nagrade. Ova dva konstrukta nisu besmislena. Njih je Klonindžer odabrao da bi razjasnio diferencijaciju u kategoriji poremećaja ličnosti i u tom kontekstu, te su dimenzije opravdane. Međutim, to opravdanje ne donosi prednost u rešavanju iskrslog problema. Teškoće potiču od pojmova BS modela, koji su pretočeni u upitnički oblik, a da pre toga nisu adekvatno proučeni i doterani. Ti pojmovi i termini imaju logičku, ali nemaju potvrđenu empirijsku argumentaciju. Psiholozi crta u čiji se klub Klonindžer nameračio, imaju svoja merila i znanja, koja, očigledno autor biosocijalnog modela, u vreme stvaranja TPQ još nije usvojio.

Najimpresivniji argumenti BS modela su neurotransmiteri. Međutim, pri-roda koja je stvorila antropoide, koji imaju transmiterski sistem i ostalu aparaturu, delovala je po nama nepoznatom planu i pravilima. Mi ta pravila još nismo otkrili, mada se na tome puno radi. To što je uradio Klonindžer, izgleda kao intuitivna dosetka. U želji da pomeri granicu znanja, pribegao je načinu maštovitog i arbitrarnog kreiranja neke celine, od delova koji nisu lego kockice. To jeste kreacija, ali proizvod nije ono pravo. Klonindžer može da kaže, znam da je TPQ zastareo, već sam stvorio noviji i bolji upitnik TCI. Kada TCI postane popularan i kod nas, biće takođe uključen u kvalitativnu analizu.

Nameće se pitanje, zašto je pojava mešanih kategorija nepovoljna kao merilo vrednosti stavki nekog upitnika ili inventara? Ovaj kriterijum je usvojen na osnovu sprege koja je uspostavljena između modela bazičnih oslonaca ličnosti i tehnike kvalitativne analize, koja je primenjena u ovoj raspravi. Postavili smo princip, po kome je valjanost stavki neke serije segmentiranih iskaza i opisa ličnosti, srazmerna određenosti sadržaja koji se ispituje. Kada takvu meru nemamo, pribegavamo pomoćnoj meri u odnosu na četiri bazična okvira na kojima se ličnost konstruiše: telu, pripadanju, mišljenju i proakciji. Ako su kriterijumi ovih kategorija fleksibilno određeni, oni dozvoljavaju da se najveći deo iskaza o ličnosti, u formi stavki, uvrsti u ove kategorije, bez ostatka. Takvi mogu biti strukturalno jasno artikulisani iskazi i oni predstavljaju većinu. Međutim, jedan manji procenat iskaza je složene strukture, koje povezuju dve, ili nekad i više kategorija. Sadržaj tih iskaza može da bude realan ali spada u red složenih pojava, koje imaju neku niže postavljenu osnovu, koja može da ostane latentna.

Usvojili smo princip, po kome je kriterijum proporcija između homogenih, čistih klasifikacija i mešanih klasifikacija. Prevaga čistih klasifikacija je poželjna i ona potvrđuje strukturalnu i semantičku određenost, testirane serije iskaza. Pridržavajući se ovih metodskih načela, procenili smo TPQ i ustanovili što smo našli.

Podsećamo da je skala privrženosti (11) jedna od četiri na dimenziji zavisnosti od nagrade, jedna od najboljih. Čak je i skala 12 koja nosi naziv kao i cela dimenzija, zavisnost, slaba. Razlog može biti taj, što je logika konstruktora mimoišla logiku pojava koje je nameravao da oponaša svojom konceptualizacijom. Postigao je pun pogodak sa skalom 11 (privrženost), ali je potpuno omanuo u ostale tri (9, 10 i 12). Imamo na umu mišljenje koje je zastupao Katel (Cattell, 1966) da znanje o predmetu merenja treba da prethodi merenju. Ovo načelo nije moguće uvek sprovesti u delo u celini, ali je dobro imati na umu, pogotovo ako nam preti da odemo u suprotnu krajnost.

J. Berger

350

Spekulacija o povezanosti zavisnog ponašanja ili crte zavisnosti i norepi-nefrina je moguća. Ali, takva mogućnost ostaje hipotetička sve dok se ne pronađu jaki dokazi u njenu korist. Apsolutno je nedovoljno da se smisli pojam o pove-zanosti koji se sklapa iz tri široka konstrukta (dimenzije) sa po četiri uža pojma, i napravi za njih upitnik koji se proglasi merom te hipotetičke vezne pojave. Bilo ko da tako postupi, mora imati dokaze da su sve tri velike skale i svih dvanaest užih skala konvergentno delovale u nastanku skupne mere imenovane pojave. Tu Klonindžer nije uspeo i sav naum je ostao hipotetičan. Čak i kod manje spornih delova projekta, kao što je, na primer, pojava i pojam zavisnosti od nagrade, koji odavno postoji u psihologiji i izvan nje, Klonindžer nije uspeo sa sintetizuje i operacionalizuje meru takve pojave. Možda i zato, što je ta pojava drugačije strukture i formule od one koju je autor imao u glavi i koju je pretočio u svoj kon-cept i instrument. Takođe je moguće, da i pored prividne jednostavnosti pojave zavisnosti, kao i njene rasprostranjenosti u populaciji ljudskih osobina, ona je faktički vrlo složena a ta složenost se ne može "otključati" biohemijskim ključem neurotransmitera ili ne može sasvim i do kraja. Klonindžera je zavarala impre-sivnost neurotransmitera i on je precenio uticaj koji biohemizam ima na mentalni sklop ličnosti.

Ova kvalitativna analiza nije rađena na osnovu empirijskih rezultata TPQ postignutih u ispitivanju određenog uzorka. Takve analize daju podatke o in-terakciji instrumenata i ispitanika. Metod kvalitativne analize i tehnika koju smo primenili u ovom istraživanju, ne zahteva prikupljanje podataka od uzorka ispi-tanika, jer se analizi podvrgavaju samo stavke određenog upitnika, u ovom slučaju TPQ. Za razliku od psihometrijskog načina proveravanja upitnika, posredstvom ispitanika, kvalitativna kategorijalna klasifikacija se obavlja neposredno sa elementima koji grade dati upitnik. Ta dva načina korišćenja upitnika se znatno razlikuju. Dok psihometrijski postupak nastoji da utvrdi šta su "imali u glavi" ispitanici, dotle se kvalitativna analiza bavi time šta su konstruktori "imali u glavi", o čemu se, naravno, izjašnjava na osnovu toga šta su istraživači "imali u glavi".

Na kraju, da kažemo i nešto pohvalno o biosocijalnom modelu. Ustanovili smo da su stavke TPQ najvećim delom grupisane u dve kvalitativne kategorije, čime je potvrđen sintagmatski naziv biosocijalnog modela. Najviše stavki u kategoriji telesnosti (T), dakle, biološkom subsistemu, zatim u kategoriji pripadanja (P), dakle, socijalnih relacija. Znatno je manje zastupljena kategorija (M), a gotovo da je otpisan proaktivitet (S).

Reference

Berger, J. (1983) Test nedovršenih rečenica, Monografija i priručnik, Beograd, Savez društava psihologa Srbije.

Berger, J. (1994) Psihološki potporni sistem, Časopis za kliničku psihologiju i socijalnu patologiju, 1, 1-2, 85-103.

Kvalitativna analiza upitnika biosocijalnog modela TPQ

351

Berger, J. (1995) Psihološki potporni sistem - Model bazičnih oslonaca ličnosti, Beograd, Prometej.

Berger, J. (1996) Empirijska validacija modela bazičnih oslonaca ličnosti, Časopis za kliničku psihologiju i socijalnu patologiju, 3, 1-2, 102-120.

Cloninger, C. R. (1987) A Systematic Method from Clinical Description and Classification of Personality Variants, Arch. of Gen. Psychiatry, 44, June.

Cloninger, C. R.; Švrakić, D. M.; Przybeck, T. R. (1993) A Psychological model of temperament and character, Archives of General Psychiatry, 50, 975-990.

Digman, J. (1990) Peronality structure: Emergence of the five factor model, Annu. Rev. of Psychology, 41, 417-440.

Jakulić, S. i Desimirović, V. (1990) Biološke osnove psihijatrije, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Kuzeljević, B. (1993) Empirijska provera jednog biosocijalnog modela ličnosti, Neobjavljena magistarska teza, Univerzitet u Beogradu.

Kuzeljević, B. (1992) Upitnik TPQ i neke njegove metrijske karakteristike, Zbornik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, 21, 1-2, 271-292.

Millon, T. (1983) Millon Clinical Multiaxial Inventory, Mineapolis, M. N. Interpretive Scoring Systems.

Švrakić, D.; Radojković, D.; Bjelica, V. (1989) Trodimenzionalno određivanje ličnosti - koncept R. C. Cloningera, ENGRAMI, 11, 1-2, 119-138.

Qualitative analysis of biosocial model questionnaire (TPQ)

JOSIP BERGER

Biosocial model questionnaire TPQ was analysed by the method of qualitative categorical classification. Its translation and modification consisting of 252 items was used (Kuzeljevic, 1993). The analysis confirmed justifiability of biological and social frame of reference used in the model since the majority of items in all twelve scales is divided into these two categories. Three basic questionnaire scales: hurt avoidance scale, the need for novelties or excitements scale and dependence on reward scale were not confirmed or were not confirmed to the same extent by this analysis. Two criteria were used to determine the validity of analysed scales. One was the relation of homogenous versus heterogeneous categories in the qualitative analysis process. The scales having more homogenous items were rated better than the scales having more heterogeneous items. The second criterion considers dimensions and the representation of scales having positive qualitative coefficient. Since each of three TPQ dimensions has four scales, the dimension value was determined by the balance of the rated scales. The first TPQ dimension of the hurt avoidance scale was confirmed as biopsychological construct that is related to the anxiety scales. The

J. Berger

352

second dimension, search for novelties or excitements was rated as biocognitive construct being far less specified and having dubious argumentation. The third dimension, dependence on rewards was rated as an interpersonal construct and convincingly the weakest of the three analysed ones. It was assessed that this form of TPQ is not suitable for evaluation of twelve hypothetically autonomous biosocial traits due to the deficiencies of both theoretical and metric nature. The same doubt could be expressed regarding three basic TPQ scales but not equally for all of them. Relatively best one is the scale of hurt avoidance dimension and the weakest one the dependence on the rewards. Key words: qualitative analysis, Bio-social model questionnaire TPQ, BOL model.