Kurs o Cudima - Kompletno

1

O "KURSU O ÛDIMA" ZA[TO "KURS O ÛDIMA"? Da bismo videli {ta je dovelo do pojave KURSA O ÛDIMA, prethodno treba da pogledamo {ta je to {to ga je u~inilo neophodnim. Postoji jedan Ve~ni Zakon koji kaè da se potreba mora zadovoljiti. Tako i sam KURS nije ne{to hirovito {to je neko, eto, tek tako napisao. To je Boìji dar Svom Sinu. Mi moramo videti njegovu va`nost. Kad pristupi{ ne~emu {to je bezgrani~no, ti mu pristupa{ sa po{tovanjem - prijem~iv i smiren - a ne sa znanjem. Negde, duboko u svakom od nas, mora da se pojavio jedan ogroman vapaj za ne~im {to je izvan domena onoga {to je ve} napisano u svetim knjigama - za ne~im {to bi bilo direktno, tako da se odmah moè shvatiti. Najve}i deo svetih spisa u svetu prevo|en je i tuma~en. A kada do|e do tuma~enja, odmah se ume{a ljudska misao koja pripada relativnom znanju. A ipak u svakom od nas postoji ~e`nja da se spozna Bog, da se spozna istina, da se spozna mir, da se spozna ljubav - sve ono {to nije dostupno svesnom umu. Mi menjamo vezanost za ljubav, unapred stvoreno mi{ljenje i verovanje za istinu, zadovoljstvo za radost. I te{ko da je iko iza{ao izvan domena tih zamena. Svaki ~ovek misli da voli, da zna {ta je istina. Mi smo tako uvereni u vezi sa svojim unapred stvorenim mi{ljenjima i svojim ose}anjima - pa ~ak i u vezi sa svojim ograni~enjima. Ali mi kaèmo da izvan domena na{ih unapred stvorenih mi{ljenja i na{ih ose}anja postoji i ~e`nja da se spozna istina, da se spozna realno, da se spozna bezvremenost na{eg bi}a. Ta nas je ùdnja vodila vekovima. Ta je ~e`nja postojala i pre Bude, i pre Isusa, i pre Mojsija, i pre Muhameda. Ta se ~e`nja javlja u trenutku kad se odvajam od Boga. A to stanje odvojenosti je jedino stanje koje poznajem tokom celog svog ìvota. Odvojenost. To je razlog {to postoji ~e`nja za celovito{}u i sveto{}u. Ako sam celovit, sve su stvari re{ene, sve je re{eno. Odvojenost mora uvek imati potrebu za mirom, celovito{}u, za zadovoljstvom. Sve dok postoji odvojenost, postoja}e i ~e`nja. Ta ~e`nja u svakom od nas je ono {to je proizvelo KURS O ÛDIMA. Nikada se nije pojavio sveti spis ovakve vrste. On je na engleskom - na najrazvijenijem engleskom jeziku koji }ete bilo gde sresti. Pod ovim mislim da je taj engleski jezik precizan, ta~an. On defini{e svaku re~. On nije dvosmislen i ne upotrebljava ni jednu jedinu re~ koja nije ~injenica. Zato, on ne propoveda, on samo iznosi ~injenicu. KURS O ÛDIMA uspostavlja direktni kontakt sa ~ovekom. On se bavi pitanjima s kojima se moramo suo~iti u nama samima. A to je stvar koju je ~ove~anstvo dosledno izbegavalo vekovima. Moèmo uvek ~itati o ìvotima drugih ljudi. Ali nam ne treba Mojsije da do|e i da ponovo razdvoji more. Zato {to se KURS bavi na{im problemima, a ne pro{lo{}u, mi moramo tu pro{lost ukloniti. Ova jasno}a - ovo Apsolutno Boìje Znanje moè se primiti jedino u sada{njosti. Kad smo u sada{njosti, tad smo istiniti sami prema sebi i tek onda moèmo primiti ono {to nam dolazi od Apsoluta. Tada smo slobodni od svog na{eg znanja, zato {to onda pro{lost ne moè u}i. Kada pro{lost ne moè u}i, onda si svetlost samom sebi. A to je stanje koje se moè nazvati religioznim. Kad si u sada{njosti, {ta god da je neko rekao u pro{losti, sada vi{e ne vaì. Kada je Isus rekao "Ja i moj Otac smo jedno" (Jovan 10:30), to je bila Njegova istina u to vreme, a nije tvoja kad je ti sada izgovori{. Ako kaè{, "Ja i moj Otac smo jedno" - zar nije to la`? To su samo re~i ograni~ene na mozak. Neophodno nam je da razumemo {ta je ljudski mozak i {ta on radi. Ljudski mozak je fizi~ki. U njemu je zapisano sve {to se jednom pojedincu dogodilo, sve {to je taj pojedinac doìveo i nau~io. On je skladi{te. On ne zna ni{ta drugo, osim onoga {to je u njega bilo stavljeno. Tako je on ograni~en na ono {to zna. To je ono {to se zove ljudski mozak. On funkcioni{e sli~no kompjuteru - {ta se u njega stavi, to iz njega i iza|e. Kao {to je poznato, ljudsko bi}e je danas drugorazredni kompjuter, redukovan ni na {ta drugo do na zaposlenje. To je tragi~no.

2

Mi postavljamo osnovu, tako da zaista moè{ postati svestan ~e`nje unutar samog sebe za KURSOM O ÛDIMA, direktnom Boìjom re~ju. Moèmo li do}i do tok intenziteta, tako da postane{ svestan svoje èlje da se izvu~e{ iz ove zbrke zvane znanje, koja je zapravo predrasuda, da èli{ da se ponovo rodi{, da oìvi{, da vaskrsne{, da èli{ spoznati Apsolut - ne unapred stvorena mi{ljenja, ve} ba{ Apsolut. Ljubav je Apsolut. Mozak je ne moè spoznati i kompjuter je ne moè spoznati. Ti, kao pojedinac, ima{ odgovornost da bude{ mudar i da se ne da{ zavesti. Ti si Boìje dete, stvorenje koje je jasno}a stvorila. Nemoj nikada podcenjivati svoj potencijal. Sistemi se uvek raspadaju. Bilo da su rimski ili gr~ki ili britanski - sistemi nikada ne uspevaju. Napoleoni su dolazili i odlazili, a tako|e i Hitleri i carevi. Oni nisu trajni. Ali ljudsko bi}e jeste. Mudrac nikada ne gubi poverenje u ljudsko bi}e i nikada ne veruje sistemima. Nije bitno pod kakvim imenom sistem postoji - na kraju se svi oni pokvare. To je rezultat delovanja vremena na stvari - vreme korodira sve, obara sve i kvari sve. âk i ako sistem dobro zapo~ne, daj mu vremena i on }e po~eti da se raspada. Svugde je to tako. ôve~anstvo danas oboàva bespomo}nost. A u bespomo}nosti nema ni~ega religioznog. Reci mi ko danas nije bespomo}an i ko nije zavisan o nekom drugom. Gde postoji zavisnost, tu nema pravog odnosa. Odnos se nalazi na nivou samog ìvota, a ne na nivou koncepata i ideja. Dati va`nost sistemima, dogmama i ideologijama zna~i ignorisati vlastitu va`nost. Ti si daleko izvan domena svih njih i daleko si ve}i od svih njih. Ti si ve~an, a oni nisu. Kada ljudi zavaraju ljude i navedu ih da veruju u sistem, moè{ odmah da vidi{ kraj tog sistema. U svojoj 19 godini, Ralf Valdo Emerson, vide}i pronalazak lokomotive, rekao je da je seme razaranja uro|eno tom napretku. Da li smo sposobni da to uo~imo, ili }emo nastaviti da unapre|ujemo taj takozvani progres? I Linkoln nas je upozoravao. Rekao je da prosperitet pora|a tirane. Da li moèmo ovo ~uti? Ako bismo to mogli, to bi revolucionisalo na{e ìvote. Moramo do}i do mudrosti da bismo se izvukli iz zbrke u kojoj smo sada. Drogirani smo, ali jo{ uvek idemo dalje. Gde je na{a nezavisnost? Gde je na{a individualnost? Niko nije stvarna individua zato {to nama svima vladaju strah i nesigurnost. Imamo samo jedan mozak i svi smo objekti njegovog uslovljavanja. Strah nije kineski. Niti je bes indijski. Niti je nesigurnost ameri~ka. Iako ih je sve ~ovek napravio. Jednom kad si u strahu, bilo da si Indijac, Kinez ili Amerikanac, uvek }e{ se pona{ati na isti na~in. Da bi bio individua, mora{ se osloboditi straha. Mora{ imati druga~ije gledanje na ìvot. Kako moè{ re}i da si individua, kad si `rtva straha, nesigurnosti, besa, pohlepe, ljubomore i svega ostalog? Zavaravali smo se. Vreme je da se probudimo! Ali, da li si to moèmo priu{titi? Za to je potrebna mudrost. Mudrost je retka. Ona zahteva petlju. Ona zahteva ose}aj dostojanstva, odgovornosti. Mudrost je sposobnost da se kaè "ne", sposobnost da se ne reaguje. Mudrost je tvoja vlastita ljubav, tvoje vlastito bu|enje. Ona se rascvetava u tebi. Kada si sa mudro{}u, onda zna{ da si svet. A svetac ne pla{i svet. Sveci ni{ta ne organizuju, niti promovi{u bilo kakav sistem verovanja. Oni postaju ljudski i njihovu svetlost je nemogu}e sakriti. Uvek je novo {to oni rade, zato {to je to pro{irenje Izvora ìvota, a nije odvojeno od @ivota. Kada nisi povezan u odnos, onda si izolovan. Tada ti je potrebno zaposlenje da bi mogao ìveti i sve ostale vrste podraàja da bi mogao da ìvi{ sam sa sobom - pivo, cigarete, televizija, magazini. Sve. Da bi zaboravio na samog sebe. Samo da se ne bi slu~ajno suo~io sa samim sobom. Stalni nemir. Vekovima je ~ovek mislio da }e biti sretan ako ne bude siroma{an. A danas smo bogati, a uz to bogatstvo ide i vi{e psihosomatskih bolesti, vi{e silovanja, vi{e ubistava, vi{e samoubistava nego u bilo koje poznato nam vreme. Kud su brakovi oti{li? Kud je nestalo po{tovanje dece prema roditeljima? A mi jo{ i dalje verujemo u svoje iluzije? Mislimo da }e nam {kolovanje pobolj{ati sudbinu: mo`da se sva ìvotna beda i sastoji u tome {to nismo {kolovani. I tako se ~ovek {koluje. Ali jo{ uvek nema mudrosti. Postajemo bogati, jo{ uvek nema mudrosti. [kolovanost i bogatstvo postali su sredstva za dalje propadanje. Vidi{ li to? Vi{e ratova, vi{e mr`nje, vi{e propagande, vi{e nemira, vi{e smu{enosti. Nemir, rastre{enost. Smu{enost. @ivot je postao prepu{tanje uìcima: rad, sli~no ma{ini, od 9 do 17 za nekog drugog, sveden ni na {ta drugo osim navike i rutine. I planiramo pun udar, naglava~ke, totalno uni{tenje. To je ~injenica. [kolovanost bez mudrosti je samo-razorno. Postoji svet koji je stvorio ~ovek i svet koji je stvorio Bog. @ivimo u svetu koji je stvorio ~ovek. Svet koji je Bog stvorio zahteva mudrost. Nije bitno da li si filozof ili seljak. Mudrost je neophodna da bi se spoznao svet koji je Bog stvorio. Kad bude{ uspostavio odnos sa ovim svetom,

3

istovremeno time koristi{ i njegove energije i mudrost. A onda spoznaje{ i vlastito dostojanstvo i vlastitu svetost. A sada poznaje{ svoje ve{tine, svoju nesigurnost i svoj strah da ne izgubi{ zaposlenje. A onda pomislimo: "Hm, mo`da religije i mogu pomo}i". Ni religije ne pomaù - ni kabala, ni joga, ni BAGAVAD GITA, ni BIBLIJA. Zato {to mislimo da }emo u~enjem.... Hm, reci mi {ta si nau~io? Moè{ li nau~iti mudrost? Moè{ li nau~iti da se oslobodi{ straha? Moè{ pro~itati o Mojsiju sve {to èli{, o Iliji ili Danilu. Moè{ pro~itati KURAN i moè{ pro~itati VEDE ali tvoje ~itanje samo je aktivnost mozga. Moè{ ih nau~iti napamet, postati profesor, sve{tenik. A na kraju ne}e{ biti ni{ta drugo do profesionalac. Svetac nije profesionalac. Nikad on nije u svetili{tima u kojima ~oveka indoktriniraju jednim "izmom" za drugim. Kako moè{ ìveti u razdrobljenom svetu? Da li moè{ biti istovremeno i svetac i hri{}anin? Moè{ li biti svetac i istovremeno hinduist? Moè{ li biti svetac, a istovremeno ostati musliman? Zahvalan si da je tvoja dosada{nja konfesija posluìla svrsi. Iza{ao si iz nje. Postao si univerzalan. Tek tada moè{ osloba|ati ~oveka od njegovih predrasuda, od njegovih konflikata. Govori{ o celovitosti, zato {to si i sam postigao celovitost. I tako vidimo religije ne pomaù, bogatstvo ne pomaè, obrazovanje ne pomaè. Tako|e ni sve politi~ke dogme. ôvek je porobljeniji nego ikada ranije. Ali sada se ~udo dogodilo, posle tolikih vekova. Pravo ~udo. I nekako, moè{ li to i zamisliti, mi vi{e ne moèmo ni da prepoznamo ~udo. Toliko nas je rutina zamorila. Tako smo obrazovani - preko glave - da smo izgubili nevinost! Izgubili smo ti{inu! Ne poznajemo unutra{nju smirenost. Na{e tzv. znanje postalo je na{e ropstvo. I to znanje ne poznaje realnost. Ono zna imena zvezda, metala, drve}a i ìvotinja, ali ono ne poznaje ìvot. I tako se dogodi ~udo. Do|e KURS O ÛDIMA. On nam kaè da je u~enje neefikasno, i religije, i bogatstvo - ni jedna od tih stvari nije delotvorna. Za{to? Zato {to je jedina delotvorna stvar - primena onog {to se nau~ilo - ono {to nedostaje jeste primena. I tako politi~ar pri~a O ne~emu, ali niko to ne primenjuje. Politi~ari pri~aju o miru, a pripremaju rat. Reci mi koji od njih to ne radi. Da ne radi, ne bi bio u igri. Danas niko ne bi nominovao Linkolna za predsedni~kog kandidata. On bi odbio da potkre{e svoju bradu i da izglanca cipele i obu~e odelo koje mu preporu~i Medison Avenija. On bi bio ~ovek od uverenja koji ne pravi kompromise, koji ima svoj glas. I niko ga ne bi slu{ao. ôvek sli~an Linkolnu po~eo bi da ti uklanja iluzije. Da li bi? Da bi ti pomogao, po~eo bi da uklanja - da pravi malo prostora - da bi te oslobodio ropstva. Ali ti ne èli{ da se odrekne{ svog sistema verovanja. I to je svugde isto. Ne govorim o odre|enoj zemlji ili narodu. Govorim o tome kako je svugde u svetu. Govorim o ~oveku - ljudskom bi}u. Kako su ga indoktrinirali, bilo u îleu, Kini ili Indiji. Nije bitno gde. Ukoliko nisi deo klana, u nevolji si. A mase jednostavno slede, zato {to nemaju svog vlastitog uma. Da bi imao um, mora{ imati mudrost. Tada se ne uklapa{ u sistem. Ima{ svoje vlastite izvore i ono {to radi{ je novo. A onda }e{ ceniti KURS O ÛDIMA zato {to on po~inje sa uklanjanjem. On ni{ta ne promovi{e. KURS O ÛDIMA nam govori istinu. I ~ovek se pita za{to, posle toliko hiljada i hiljada godina, treba da do|e jedan KURS da bi nam rekao istinu. Jesi li ikada o tome mislio? Moè{ ~itati BIBLIJU, TALMUD, KURAN i [ASTRE. Svi ovi sveti spisi su vrlo inspirativni i vrlo istiniti, ali KURS je taj koji nam govori istinu tako da je razumemo. Prorok za prorokom je dolazio svetu. U~ili su velike stvari i mi ih oboàvamo, po{tujemo i odajemo im po~ast. Ali, oni su uvek ti koji ~ine te velike stvari, da tako kaèmo. Mi ostali ponovo se gubimo u potrazi za zadovoljenjem i sigurno{}u, uhva}eni u svoje predrasude i aktivnost fizi~kih ~ula. KURS O ÛDIMA n a m a daje klju~eve da prevladamo svet. On nema nikakve simbologije. To je fenomenalno. To je slede}i korak koji treba da se napravi. Onaj Koji je prevladao svet morao je da prona|e na~in da i nama pomogne da u~inimo to isto. To je sli~no drànju brata za ruku i njegovo vo|enje ka oslobo|enju od ovoga sveta. Kakva smo mi blagoslovena generacija. To se desilo u na{e vreme, a kako mi malo o tome znamo. U svim svojim eonima ìvota, izabrali smo da se ba{ sada rodimo da bismo bili u ovoj blagoslovenoj generaciji koja moè spoznati istinu. Samo ako imamo u{i da bismo ~uli. ûdo je da takva stvar moè postojati. Koliko samo sami sebe li{avamo zbog nedostatka sposobnosti da razlikujemo i da cenimo prave vrednosti. To li~i na neku vrstu paralize, ta ~injenica da se ne moèmo uzdi}i i ceniti ono {to je zaista vredno. Tako smo daleko od zahvalnosti. KURS O ÛDIMA nema imena autora. Neko nam je darovao KURS. Taj se neko izdigao do stanja na

4

kome se KURS nalazi - prevazi{ao je bezimena imena, postao je Jedno i zato nikada nije napisao svoje ime na KURSU, nikad nije rekao "To sam ja". Vrlo je interesantno da se iz, verovatno, najmaterijalisti~kije zemlje sveta pojavio najve}i dar koji je ~ove~anstvu ikada poklonjen. To prkosi svim zakonima, svim pretpostavkama, svom prosu|ivanju. To li~i na Mojsijevo osloba|anje robova, na ~in guru Nanaka koji je nedodirljive izvukao iz bede, dok nas KURS osloba|a materijalisti~kog mentaliteta. Dugo vremena niko nije prepoznao Isusa. Da bi se prepoznala, da bi se shvatila Isusova veli~ina u Njegovom vremenu, trebalo je posedovati ogroman ose}aj razlikovanja. Da bi se prepoznalo ono {to je ve~no mora se posedovati mudrost, o~i da se vidi. I zbog toga je malo njih prepoznalo Isusa, prepoznalo ko je On zaista bio. Pojava je varljiva. KURS O ÛDIMA do{ao je Novom Svetu da bi ga priveo novoj svesti. KURS nudi primenu. Pomaè nam primenom. Kaè nam: nije bitan sistem verovanja - da li si budist, hri{}anin, hindu, bilo {ta da si. To nije va`no. Moè{ ~itati KURS zato {to ~uda nisu sistem verovanja. ûdo je samo odnos tela prema onome {to ne pripada telu. Ispravka treba da se dogodi unutar tebe, a ne u sinagogi, crkvi ili hramu. Ti si hram Bo`ji, zato {to si ti mesto gde se doga|a preobraàj. Religije su se organizovale i propovedaju svoje dogme. Budisti podu~avaju budizam. Zar ne rade to? Izvestan ritual, izvestan oblik, izvesna procedura. I hinduizam i hri{}anstvo i tako dalje ~ine isto. Ali niko od njih ni{ta ne primenjuje, oni samo {ire svoje sisteme verovanja. Hri{}anski misionari idu unaokolo i islamski misionari idu unaokolo. Ti i ne zna{ koliko su i oni sami bili deo ratova koji su ih pratili. Kad pre|e{ iz jedne konfesije u drugu, na kraju, zavr{ava{ susretom sa tom silom. Razume{ li? One se sukobljavaju. Prevode}i ljude iz jedne veroispovesti u drugu, ti ih ne povezuje{ sa Izvorom, ti ih povezuje{ jednostavno sa svojim sistemom verovanja. A sistemi verovanja pripadaju mozgu, zemlji. Ono {to ne pripada zemlji daje ti se onda kad si smiren i kada, tako, pripada{ Boìjem Umu. Bez smirenosti nikad ne}e{ spoznati ono {to je ve~no, ono {to je realno. U svetu je sve manje smirenosti, a sve vi{e ùrbe i pritisaka. I tako nam dolazi KURS O ÛDIMA i kaè nam da ne moramo zavisiti o drugom smrtniku ili o drugom sistemu. KURS zapo~inje sa tobom. A ti to ne}e{ da veruje{ i to, zapravo, i nije ono {to mi zaista èlimo. Mi èlimo da se bavimo drugim ljudima, tamo, u svetu. Sve }emo u~initi samo da se ne moramo suo~iti sa samim sobom. Postoje dve vrste u~itelja. Jedna vrsta propoveda dogmu - budisti su tako sretni, oni pri~aju o Nirvani; a hri{}ani su sretni pri~aju}i o Boìjem Kraljevstvu. Hinduisti imaju svoje Bogove, a muslimani kaù da postoji sveti prorok Muhamed. Svaka to religija ima. One sve eksternalizuju. Ali da bi ne{to eksternalizovao, mora{ se koristiti mozgom, zato {to za Boìji Um ni{ta nije spolja{nje. Za prosvetljeno bi}e ni{ta nije spolja{nje. To je razlog za{to ono moè gledati u drvo i videti ve~nu, o~i{}avaju}u vitalnost vode i vazduha. Po{to je jedno sa Boìjim Umom, koji ni{ta ne smatra spolja{njim, prosvetljeno bi}e vidi la`nost onoga u {ta se ~ovek uhvatio. Zar ne vidi{? I ono poku{ava da obnovi to ve~no, govore}i: "Pogledaj! Ti si ve~an!" Ali prosvetljeno bi}e ne kaè da je to ve~no budisti~ko ili hinduisti~ko. Ono samo kaè - to si ti. Pa tako, i u KURSU O ÛDIMA ti si taj ko postaje vaàn. Po{to i ti sam nisi ni{ta manje vaàn od bilo kog proroka koji je ìveo bilo kada. Ti si isto toliko deo Boìjeg Uma, kao {to je to i takozvani prorok. Jedina stvar koja te razlikuje od proroka jeste da je prorok shvatio tu istinu. Shvata{ li? A prorok je to poku{ao da podeli sa drugim ljudima, govore}i im: "I vi to moète u~initi". "Zaista, zaista vam kaèm: Ko veruje u mene, dela koja ja ~inim i on }e ~initi, i ve}a od ovih ~initi; jer ja idem Ocu svome".(Jovan 14:12). A svetu je jako potrebno da mi to znamo. A onda }emo to mo}i s njim podeliti, automatski. Po~e}e{ {iriti celovitost, zato {to si i sam celovit. Ina~e }e{ {iriti neki sistem verovanja - bilo da je to hri{}anski ili hinduisti~ki, politi~ki ili ekonomski. [ta je to {to {iri{? Ako si sam zbrkan, izabra}e{ konfuznog predsednika. Zbrka mora projektovati zbrku. Konfuzni ljudi biraju konfuzne predsednike vlada. To je tako detinjasto i jednostavno. Za{to mora{ pripadati toj maniji? Za{to ne bi prona{ao svoju vlastitu realnost, svoje vlastite izvore? [ta misli{ gde bi KURS O ÛDIMA trebalo da zapo~ne? [ta bi trebalo da bude startna ta~ka Boìjeg Uma? Gde? On mora po~eti sa uklanjanjem. On to mora. Govorili smo o dve vrste u~itelja. Jedan u~itelj {iri sistem verovanja koji ga podràva. Taj u~itelj ne veruje u misao MENE PODR@AVA BO@ANSKA LJUBAV. On zna da ga podràva njegova crkva. I to je ono {to on nastoji da unapredi. Ja mogu biti vrlo uspe{an u {irenju hinduizma, ~ak i sa svom njegovom nedodirljivo{}u. Ja mogu re}i lepe stvari o karmi i reinkarnaciji i ti }e{ pomisliti : "Hri{}anstvo nema toga. To

5

zvu~i sjajno!" Moèmo li se zaustaviti? Moè{ li otkriti svoje vlastito ja? To bi zahtevalo ne{to smirenosti, zar ne? KURS O ÛDIMA nema ni{ta za prodaju. On nije sistem verovanja. KURS je Boìja Misao. Kad on kaè MENE PODR@AVA BO@ANSKA LJUBAV, onda je to istina. Ako shvati{ tu istinu, onda je i zna{. Ako samo èli{ da je intelektualno poznaje{, onda ta istina nije delotvorna. Tako je odgovornost i tvoja i moja. KURS mora zapo~eti - Boìja Misao mora zapo~eti - sa uklanjanjem. Uklanjanje zna~i staviti u pitanje zavaravanja u koja smo upali. Da li sada shvata{ tu re~? Uklanjanje. Ne vi{e u~enja, ve} odu~avanja. Stavljanje pod znak pitanja svega {to smo nau~ili. Za{to bi KURS zapo~eo na ovaj na~in i za{to pravi u~itelj zapo~inje na ovaj na~in? Ovo je ~udesno pitanje, zar nije? Za{to pravi u~itelj, za{to Boìja Misao, za{to KURS O ÛDIMA zapo~inje sa uklanjanjem, za{to nam kaè: pogledajte sve te varke? Za{to? Zato {to je realan samo Jedan koji je shvatio istinu - da si ve} sada savr{en. Svaki onaj koji je shvatio istinu da si ti ve} sada savr{en, ne}e i}i da ti prodaje savr{enstvo ili {ta mora{ uraditi da bi stigao do njega. On }e ti re}i: "Pogledaj, ono {to mora{ uraditi jeste samo da ukloni{ sve one mnogobrojne slojeve uslovljavanja koji te ~ine slepim za svetlost". A onaj drugi koji do|e i koji prodaje sistem verovanja ni{ta ne zna o ~injenici da je ljudsko bi}e savr{eno. I tako KURS zapo~inje sa uklanjanjem. Kako on to uklanja? U prvoj se lekciji kaè SVE ONO [TO VIDIM...NE ZNAÎ NI[TA. To je pravi udar. Ukoliko ne dospe{ do skromnosti u vezi sa ovim, bi}e{ i dalje u ratu. Misli{ da sve zna{. KURS ti kaè da ne zna{. Slede}a lekcija je SVEMU [TO VIDIM DAO SAM...SVO ZNAÊNJE KOJE TO SVE IMA ZA MENE. A to je tako|e ta~no. Kad kupim stolicu, ja je {titim, drìm se nje i zovem policiju ako vidim da je ti uzima{. Tako ja toj stolici dajem zna~enje. Ali ideje nemaju zna~enja. Poznavanje misaonog sistema koji je ~ovek stvorio nije nikakvo znanje. Sli~no tome kao {to re~ stolica ne zna~i ni{ta - to je samo ime dato simbolu - tako su i ideje apstraktne. Me|u idejama, ovo je dobro, a ovo je lo{e, zato {to su one zasnovane na dvojnosti. KURS ne ulazi u dvojnost. Dvojnost je na{ sukob. Ovo li~i na ona dva zen - kalu|era. Trebalo je da pre|u reku. Videli su mladu ènu koja nije mogla da je pre|e. Jedan od dvojice kalu|era stavi je na le|a i prenese na drugu obalu. Posle nekog vremena onaj ga drugi izgrdi: "Ne mogu to razumeti. Nikad nisi ni pogledao ènsku. Nikad je nisi ni dodirnuo. [ta si sada uradio? Kako si to mogao uraditi? Pa ti si kalu|er!" A drugi re~e: "Hm, ja sam je tamo ostavio. A ti je jo{ uvek nosi{". KURS O ÛDIMA nas dovodi do zdravlja koje stavlja sve pod znak pitanja. A stavljanjem u pitanje na{eg sistema verovanja, mi ga time rastvaramo. To je Boìja Misao, zato {to Boìja Misao moè rastvoriti misao koju je ~ovek stvorio. A kada ona rastvori misao koju je ~ovek stvorio, onda si slobodan. Jedina sloboda, kao {to je Toro rekao, jeste sloboda od samog sebe. Kad sam, u pravom smislu, odgovoran za samog sebe, tada sam slobodan od aktivnosti vlastitog mozga i "zemaljske energije" sa svom njenom agresijom i instinktom za samoodrànje. Kada sam od toga slobodan, onda sam miran. Onda sam u onom stanju smirenosti. Tada ni{ta ne èli{, po{to nisi od ovoga sveta, jer onda pripada{ Boìjem Kraljevstvu. I ne mora{ ni{ta propovedati. Uvodi{ svoju bra}u u ve~nost, a to onda ne napla}uje{, zato {to si prevladao nesigurnost. Tada vi{e nisi deo ljudskog sistema za preìvljavanje koji te vodi ka pohlepi, lukavstvu i rutinskom ìvotu.Ti si slobodna li~nost, puna zahvalnosti u svom srcu za slavu stvaranja. âk i zemlja stvara najlep{e cve}e u svojoj radosti bitisanja. Sve {to postoji peva u samom stvaranju Bogu u ~ast, nikad ne èle}i da bude bilo {ta drugo osim onog {to ve} jeste. Drvo je drvo, a plod je plod. Postoji savr{enstvo u jednoj narandì. Postoji savr{enstvo ve} i u semenu narandè koje dalje moè proizvesti bezbrojne druge narandè, a u soku postoji izvanredna boja. Boja. Ko poznaje realnost boje? Moè{ le~iti ako samo gleda{ u boju samu, samo ako zna{ {ta je zapravo boja. Gledamo na svet o~ima koje ne mogu videti zato {to smo prezauzeti mozgom i mi{lju.

6

Vreme je da otvorimo o~i. O~i smirenog uma vide ~udo u samom drvetu, vide ~udo u detetu - vide savr{enstvo u svemu. Manifestovani svet moè te povezati sa onim {to je savr{eno, ali ti to mora{ videti u svojoj smirenosti. Svrha svega {to je ispoljeno u svetu jeste da te poveè sa svojim izvorom. A taj je izvor ve~an, sveobuhvatan. Cvet se ne moè ostvariti bez meseca, bez meseca on ne moè rasti. Cvet te povezuje sa svim {to postoji. Mozak sve razdvaja. Mozak sve odvaja od celine i sve secka. Akcija Boìje Misli jeste da sve to ponovo vrati celini. KURS O ÛDIMA zapo~inje uklanjanjem. On stavlja pod znak pitanja na{e sisteme verovanja, pa ~ak i na{e razumevanje. A ipak je njegov pristup milosrdan. KURS isti~e da, ~ak i ako u njega ne veruje{, ~ak i ako ga ne razume{ dobro, to je sve u redu - samo radi jednostavne ve`be i ne pravi od toga probleme. Kako bude{ napredovao po~e}e{ da uvi|a{ da ove jednostavne lekcije dovode do promena koje su sasvim nevoljne. Verovatno je u tim lekcijama vi{e nego {to to shvatamo. Svaki sveti spis ima svoju odre|enu vlastitu vitalnost. Po{to uradimo pribli`no deset lekcija, vidimo da se neke od njih ponavljaju u ne{to druga~ijem obliku. To je sli~no spirali. KURS O ÛDIMA nagla{ava da je to proces Atonementa. Atonement je re~ - religiozna re~ - prema kojoj neki ljudi reaguju. On jednostavno zna~i dokraj~enje odvajanja. KURS je proces dokraj~enja odvajanja. I kada se ista lekcija, manje ili vi{e, ponovo pojavljuje izgleda da je onda bolje razumemo. Izgleda nam kao da je mnogo smislenija nego kad smo je prvi put videli. OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA javljaju se drugi put kao MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Ako moè{ re}i po{teno MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA, prosvetli}e{ se. Sad moèmo videti da mi govorimo mnogo stvari, da moèmo izre}i re~i, pa moèmo ~ak i re}i da ih razumemo - da se s njima slaèmo - ali to u stvari ne zna~i bogzna {ta. Ono {to je istinito mora se ìveti. Po~injemo uvi|ati na vrlo blag na~in da problem ne leì u razumevanju stvari. Mi moèmo mnogo toga razumeti. Ustvari, dana{nji ~ovekov problem ne sastoji se u tome da on ne zna dovoljno, ve} da zna previ{e. A njegovo razumevanje nije uvek validno. Postoji ogromna provalija izme|u razumevanja i primene i potrebna je iskrenost da bi se premostila ta provalija. Ve}ina svetskih religija inspirisala je ~oveka da ìvi u skladu s Boìjim Zakonima ili da se drì puta vrline. I svaka religija kaè manje-vi{e istu stvar: voli svog suseda, budi istinit, spoznaj samog sebe i tako dalje. KURS O ÛDIMA ne zaustavlja se na ovome, vide}i da mi moèmo ponavljati re~i, a ipak ih ne ìveti. KURS nagla{ava da njega treba ìveti. Primena je ono {to je bitno. Na primer, jedna od lekcija jeste NE POSTOJI NI[TA ÊGA BI SE TREBALO BOJATI. Mi se sada moèmo svi s tim sloìti, moèmo ~ak re}i i da to ~inimo, ali ako je u nama strah jo{ uvek prisutan, to onda zna~i da se mi uistinu s tim zapravo ne slaèmo. KURS nas jako izaziva i jako nam se suprotstavlja. I mi onda, na ovaj ili onaj na~in, opravdavamo ~injenicu da ga ne primenjujemo. Ili kaèmo da smo umorni ili kada bi okolnosti bile druga~ije mi bismo voleli da ga prakti~no primenjujemo - i sve takve stvari. Jako, jako malo je onih koji primenjuju KURS. Vrlo je malo njih koji mogu re}i zaista NEMA NIÊGA ÊGA BI SE TREBALO BOJATI ili koji kaù bilo {ta {to zaista i misle. To je uistinu alarmantno - da govorimo stvari koje zapravo ne mislimo. MENE PODR@AVA BO@ANSKA LJUBAV. Ako to moè{ re}i i to zaista i misliti, a ne samo intelektualno razumevati, onda nema mesta nesigurnosti. To }e onda ~oveku izmeniti ìvot, izmeni}e mu vrednosti, odnose sa drugima, odnose sa svim stvarima. ôvek onda po~inje da vidi svu mudrost KURSA, po{to on zapo~inje uklanjanjem na{eg znanja koje zapravo uop{te ne poznaje realnost. Misao ne povezuje ~oveka sa realno{}u. A mi smo ti koji smo joj dali svu vlast nad samim sobom. Jedna od naj~udesnijih stvari u vezi sa KURSOM O ÛDIMA jeste ta da on ne propoveda. To je ne{to! Sve{tenstvo celog sveta, najve}im delom, nije ni{ta vi{e u~inilo nego propovedalo koncepte i verovanja, re~i i misli. Da je sve to primenjeno u ìvotu, da li bi onda bilo ratova u svetu? A mi se ose}amo lako i ugodno sa tim nedoslednostima u ìvotu. Hri{}anstvo, sli~no budizmu i hinduizmu i drugim religijama, kaè da TI NE]E[ UBIJATI. A sve{tenstvo na svim stranama je to previdelo. Potpuno je bezna~ajno samo verbalno razumevanje. Razumevanje postoji samo onda kad se ìvi, kad se primenjuje. KURS ne propoveda, ustvari on ~ak i ne podu~ava, ako se vrlo o{troumno u njega pogleda. Podu~avanje bi opet bilo samo verbalno zar ne? [ta se podu~ava, osim ideja i pojmova?

7

A najve}i deo nas nikada i nije doveo u pitanje svoju sposobnost da podu~ava. Uzimamo kao samo po sebi razumljivo da nas neko drugi moè ne~emu podu~avati. Naravno, ti moè{ nekoga podu~avati nekoj ve{tini, ali mi govorimo ovde o realnosti. Neko ti moè re}i kako da oguli{ krompir. Ali ukloniti psiholo{ke strahove koje projektujemo i koncepte koji nas dovode u sukobe s drugim ljudima, sasvim je druga stvar. Ako se konflikt nastavlja unutar samog ~oveka, tada je rat i nesloga samo spolja{nja manifestacija tog unutra{njeg konflikta. KURS nema ~emu da podu~ava, zato {to on ne podràva zavisnost. Treba staviti pod znak pitanja sva u~enja koja kaù: ja znam, a ti ne zna{, ili sve{tenik zna, a vernik ne zna, ili neki politi~ar zna, a ti ne zna{. Ako svi oni ne poseduju svoj unutra{nji mir i ako i ti ne poseduje{ svoj unutra{nji mir - onda se svi mi zajedno susre}emo na istom nivou. ôvek koji poseduje svoj unutra{nji mir nije ambiciozna osoba. Te{ko moèmo ~ak i da zamislimo na {ta bi taj ~ovek li~io, kakva bi mu bila funkcija u dru{tvu. Verovatno je jedna stvar sigurna, vrlo bi ga brzo strpali u zatvor. Ili mu ne bi dali vizu da do|e u zemlju. Isus bi doìvljavao te{ke trenutke. Poku{ao bi da nas podseti da kaèmo U BOGA MI VERUJEMO. Ko veruje u Boga? A ipak mi imamo tu frazu koja ve} vekovima cirkuli{e. Kad smo zapo~eli na{e seanse u Fondaciji obi~no smo mirno sedeli, ~esto oko 15 minuta. A tih 15 minuta bilo je vrlo intenzivno. ôvek po~inje da uvi|a vitalnu va`nost ti{ine, direktno je ose}a{. A to moè{ u~initi bilo gde da si, samo ako ti to dozvoli unutra{nje brbljanje, pritisak vremena ili unutra{nji konflikt. Postoje dve stvari na ovom svetu koje sebi ne moèmo priu{titi, a jedna od njih je ti{ina. Moramo toliko toga da uradimo, toliko smo zapleteni u poslove. Druga stvar je nevinost. Ti{ina ~oveka dovodi do nevinosti. Mo`da tek sada moèmo da shvatimo KURS O ÛDIMA - on ne podu~ava, ve} dovodi do ti{ine, do nevinosti. To i jeste razlog da se zove KURS O ÛDIMA. îtanje KURSA - svakog paragrafa, svake re~enice - privodi iluzije istini i rastvara ih. A onda se doga|a ~udo. Molim te, poku{aj da do|e{ do tog stanja u kome se doga|a ~udo. Moramo potpuno izmeniti svoj pristup ~itanju, a malo je ljudi u svetu koji znaju ~itati. îtanje zna~i uti{avanje uma, a ne gomilanje znanja. Nemamo ispravan odnos sa KURSOM ako gomilamo jo{ vi{e ideja, jo{ vi{e verovanja, jo{ vi{e znanja. KURS mora, pri svakoj re~enici, dovesti do ti{ine, a onda, na kraju, nalazi{ se u sasvim drugom prostoru. U tebi se javlja vitalnost koju nikad ranije nisi ose}ao. Najsna`nije iskustvo koje je ~ovek ikada imao na ovoj planeti jeste vitalnost ti{ine. Re~i ne mogu dodirnuti ti{inu. Ti{ina je stanje u kome se zavr{avaju suprotnosti i u kome dolazi do obnove. U tome nema ni~ega tajanstvenog, niti isto~nja~kog. Za to ne trebaju nikakva sredstva, nikakve tehnike, nikakve mantre. Ono {to zahteva neki metod, dovodi ponovo do preokupiranosti mislima. Sve ono {to upo{ljava um je u suprotnosti sa nevino{}u i ti{inom i samo rasipa energiju. Tako svaka re~enica KURSA O ÛDIMA nudi dar ti{ine i prostora u kome ne{to {to postoji unutar svakog od nas dolazi do celovitosti. To je ne{to {to direktno doìvljava{. To nije ne{to {to ti neko spolja kaè. A to je onda ~udesno. Tvoje vlastito direktno iskustvo izmeni}e kvalitet tvog ~itanja KURSA. Tada }e{, govore}i, MENE PODR@AVA BO@ANSKA LJUBAV, insistirati na istinitosti tih re~i. Mislimo da moèmo u svetu ìveti bez integriteta, bez uverenja, a konflikt se i dalje nastavlja. A dokle god se konflikt nastavlja, neizbe`na je i potreba za sigurnosnim ventilima. @ivot postaje sve vi{e i vi{e ve{ta~ki. I danas se ~ovek suo~ava sa problemom zaposlenja i nezaposlenosti. Za industrijsku ekonomiju i tako ljudsko bi}e nije vi{e va`no - nuklearne podmornice jesu. Ljudi mogu umreti od gladi i mi nemamo novca da ih nahranimo, ali imamo da {aljemo oru`je. Svakog se sata potro{e milioni dolara na oru`je od strane ljudske rase, a u svetu postoji glad, li{avanje. Sve je to suprotno ljubavi. îtaju}i KURS po~enje{ uvi|ati da je ìvot ve~an i da su i njegovi zakoni ve~ni. Ve~ni zakoni podràvaju ìvot. Ki{a pada hiljadama godina, svaki dan sunce sija. [ume preìvljavaju ve} milionima godina. One imaju svoju vlastitu vitalnost, zato {to im je ìvot uskla|en sa ve~nim zakonima. Njihov ìvot ima svoj vlastiti ritam, svoju vlastitu lepotu. Planete, godi{nja doba, sve je povezano. Ni{ta ne postoji izvan toga. @ivot je jedan. A ~ovek, u svojoj izolaciji, u svojoj odvojenosti, stvara svoj unutra{nji konflikt, koji ima za posledicu iskori{}avanje ~oveka. U celom svetu bogata{i postaju sve bogatiji, a na{ sistem vrednosti sve se vi{e kvari. Tako nas KURS po~inje povezivati s na{om ve~no{}u. Ve} smo ranije rekli da KURS ne propoveda, niti podu~ava, zato {to on stoji na premisi da je ~ovek ve} sada savr{en. A nama je tako te{ko da u to poverujemo. Ustvari, te{ko nam je da poverujemo da na{e misli ne zna~e ni{ta. Mislimo: "Boè moj, one ipak ne{to zna~e!"

8

MOJE MI BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU BEZNAÂJAN SVET izgleda tako izaziva~ki. [okiran si i ne voli{ to, a onda po~inje{ uvi|ati istinitost ovih re~i. KURS O ÛDIMA dovodi u pitanje na{e zaklju~ke, na{e pretpostavke i na{a mi{ljenja u koja smo se uhvatili - u ropstvo znanja. Akcija Ljubavi zna~i - osloboditi ~oveka njegovih koncepata i njegovih verovanja. êga drugog tu moè biti? Ako si ve} sada savr{en, onda sve {to treba da zna{ jeste ko si ti. KURS potom poduzima drugi korak - budi te i dovodi do tvog vlastitog identiteta (istovetnosti). Ne{to se u tebi de{ava, a da ti to mo`da ~ak ni ne zna{. Po~inje{ uvi|ati: "Moj Boè, ovo je fantasti~no! KURS me ne podu~ava. On me ~ini svesnim". Zato {to je Akcija KURSA Akcija Ljubavi. Ona se ne ra|a iz misli, ona se ne ra|a na zemlji. Ona ne uti~e, zato {to je to bu|enje Ljubavi. Ljubav je nezavisna i Ona zato mora i dovesti do nezavisnosti. Podu~avaju}i, mnogi ljudi èle da se prilagodi{ njihovom sistemu verovanja. To ih jako te{i, oni privla~e pa`nju. Ali to njihovo podu~avanje ne moè da bude bez motiva. ôvekov misaoni sistem nikada ne funkcioni{e bez motiva, zato {to je on uvek nezadovoljan. Samo u Ljubavi nema nezadovoljenja. Jedino je Ljubav nezavisna, zato {to je jedino Ljubav od Boga. KURS O ÛDIMA nema skrivenih motiva ili interesa. On te povezuje s tvojim vlastitim Identitetom - ne samo sa Mojsijem, ili Isusom ili Budom, ili Amerikom ili ovim ili onim. Ti iskora~uje{ iz sveta zato {to ti i nisi od ovoga sveta. I ti prerasta{ sve {to je ro|eno u vremenu. ôvekov misaoni sistem pripada vremenu. Svo na{e mi{ljenje pripada vremenu. A, na neki na~in, i sam dodir svesnosti da smo ve~ni uklanja sve pritiske. I sve to se ne moè posti}i propovedanjem - ve} samo bu|enjem. A AKO TI TO POMA@E, ZAMISLI ME KAKO TE DR@IM ZA RUKU I KAKO TE VODIM. UVERAVAM TE DA TO NE]E BITI SAMO PUSTO MA[TANJE. To su Hristove re~i. A ovo obe}anje On izvr{ava u svakoj pojedina~noj dnevnoj lekciji. Svaka od tih lekcija posve}ena je i blagoslovena. Po~inje{ da menja{ stavove. Ja~a{ svoju snagu, samopouzdanje i veru. KURS govori pojedincu: ti to sve jo{ moè{ u~initi. Sistem to ne moè u~initi, ali ti moè{. Kakav Boìji dar! Za svakoga - ti to moè{ u~initi. KURS saop{tava Boìje Zakone koje moramo razumeti da bismo do{li do mira i do smirenosti. U uvodu Teksta se kaè da i ja i ti imamo jedan izbor, a taj je izbor - k a d a èlimo da nau~imo te Boìje Zakone. A sam KURS je {kolski program. On ne iznosi nikakvu dogmu. On govori o ve~nim zakonima koje smo izgubili iz vida. Uhva}eni smo u ideje. KURS nas uvodi u na{u vlastitu svetost, a bez te svetosti, ovaj je svet u haosu. KURS O ÛDIMA obuhvata sve religije. Ni{ta nije izvan njega, isto tako kao {to i ni{ta nije izvan tebe. KURS dokraj~uje izlomljenost i dvojnost izme|u tebe i Boga. On kaè da je Boìja Volja istovremeno i tvoja volja. KURS je Boìji dar Svom Sinu i on ti govori istinu. To nisu koncepti. To nisu teorije. To nisu ideje. A kada po~ne{ to da otkriva{, po~inje{ da se zaljubljuje{ u re~i istine. Menja nas i samo ~uvenje ovih re~i. ôvek se preobraàva i samim tim ~uvenjem. I zato KURS ~itaj srcem. Samo je jedna lekcija dnevno. Izjutra ~itaj lekciju. A onda se seti svoje vlastite Realnosti. To se}anje ne zna~i da svaki sat treba samo da misli{ o lekciji. To prise}anje stvarno zna~i da sve~ano izjavljuje{ da si oslobo|en vremena, spoljnih pritisaka i od sveta iluzija i nestvarnosti, zato {to se usu|uje{ da se priseti{ da si ve~an. A onda moè{ re}i MIR MOME UMU...I vreme te ne moè dota}i. Vreme ne moè dota}i mir. Nikakve okolnosti ne mogu napasti na NEKA SVE MOJE MISLI BUDU SMIRENE. Ni{ta ne moè napasti smirenost. A to je ne{to {to nam je uro|eno. Neophodno nam je da otkrijemo ono {to je ve~no. Upravo kao {to uspostavlja{ kontakt s KURSOM izjutra, koji oìvljava se}anje tokom dana, tako isto, pre nego {to ode{ u postelju, sedi tiho, mirno spokojno i ~itaj Tekst. Ako tako bude{ radio, u toku jedne godine prona}i }e{ svoju funkciju. Ono {to je nerealno ne}e te vi{e ugroàvati. Po{to otkrije{ svoju vlastitu realnost, onda }e{ nju i pro{irivati. I ne}e{ vi{e stvarati uzroke, ne}e{ morati da pripada{ ni~emu. Postaje{ svetlost. Postaje{ deo onoga {to je Univerzalno. Oslobo|eno bi}e donosi spasenje svim ljudima. A mi svi imamo taj potencijal. Tako, gde god da si, {ta god da radi{, po~ni da stvara{ malo prostora. I kako bude{ po~eo da budi{ vlastite potencijale, tako }e se menjati i spolja{nje okolnosti. Same od sebe. Tvoja vlastita mudrost zna}e {ta je ispravno. I bilo kada da se na|e{ pod kakvim pritiskom, moè{ re}i:

9

MIR MOME UMU. NEKA SE STI[AJU SVE MOJE MISLI. Jednom kad se misli uti{aju, onda nema ni problema, zato {to energija smirenosti sagoreva sve {to je nerealno. Sli~na je svetlosti koja rastapa tamu - raspr{uje je. Smireni um je Boìji Um. On je apsolutno nezavisan od suprotno-sti. Onda i jeste u miru. A svetu koji je u nevolji, vrlo je potreban smiren ~ovek. Moèmo li zapo~eti na ovakav na~in? Onda je gotovo s onim {to volimo i {to ne volimo. Ima li kakvih problema? Kako moè biti problema u ìvotu? Bilo kakvih pitanja? To je ista stvar. Mir i spokojstvo ne znaju za probleme, nemaju nikakvih pitanja i ne pirhvataju nikakve odgovore. Po{to su slobodni - od ideja. Tara Sing

PRISTUP ISTINI: KAKO ÎTATI "KURS O ÛDIMA" Kroz kakvu pripremu vi treba da pro|ete, prijatelji moji, da bi komunicirali s Boìjim Mislima? Kakvu iskrenost, kakvu ~isto}u treba da unesete u svoje vlastito ja, u svoje vlastito stanje svesti? Sa kakvim po{tovanjem treba da pristupite Boìjim Mislima? Sa kakvim stavom? Tako da biste do{li u potpuno razli~ito stanje bi}a, u poniznost koja moè re}i: "Do{ao sam da primim". [ta je poniznost? Uklanjanje svog vlastitog misaonog sistema, uklanjanje "mene i mog". Zar to nije tako? A onda si skoro u meditaciji, upravo zato {to pristupa{ Boìjoj Misli. TVOJ ME MIR OKRU@UJE, OÊ. GDE GOD DA IDEM, I TVOJ JE MIR SA MNOM. OVAJ MIR SVOJOM SVETLO[]U OBASJAVA SVAKOG KOGA SRETNEM. JA DONOSIM OVAJ MIR SAMOTNOME, USAMLJENOM I UPLA[ENOM. JA DAJEM TVOJ MIR ONIMA KOJI PATE ZBOG BOLA ILI TUGUJU ZBOG GUBITKA ILI MISLE DA SU LI[ENI NADE I SRE]E. PO[ALJI IH MENI, OÊ MOJ. DOZVOLI MI DA SA SOBOM DONESEM I TVOJ MIR. JA ]U SPASTI TVOG SINA, KAO [TO JE TVOJA VOLJA, KAKO BIH I SAM MOGAO PREPOZNATI VLASTITO PRAVO JA. I TAKO MI IDEMO U MIRU. CELOM SVETU PREDAJEMO PORUKU KOJU SMO PRIMILI. I TAKO MI DOLAZIMO DA ÛJEMO BO@IJI GLAS, KOJI NAM GOVORI DOK MI DALJE PRENOSIMO NJEGOVU RE^, ÎJU LJUBAV MI PREPOZNAJEMO ZATO [TO ME\USOBNO DELIMO RE^ KOJU NAM JE ON DAO. Hajdemo malo porazgovarati o KURSU O ÛDIMA i o ~itanju knjiga. Jedna lekcija iz Radne knjige kaè: VOLIM TE, OÊ, I VOLIM TVOG SINA. I svi mi mislimo da znamo {ta ovo zna~i. Ali - da li znamo? Da bi se spoznala istina neophodno je po{tenje. Pretpostavljam da bi se petogodi{nje ili {estogodi{nje dete moglo nau~iti da ovo pro~ita, i petogodi{nje i {estogodi{nje dete tako|e moè re}i "Ja te volim" i "Ja volim mog psi}a" i tako dalje. Sve dok se zadovoljavamo samo re~ima - a mnogi od nas to ~ine - nikada ne}emo znati {ta ovo stvarno zna~i. I kako se moglo desiti da mi nismo sami sebi postavili ovo pitanje? Tako ~esto koristimo re~ "ljubav", ali te{ko da imamo bilo kakav pojam {ta ova re~ stvarno zna~i. Pod ovim mislim na ono {to stoji iza re~i. Na aktuelno stanje ljubavi. Svako pojedina~no znanje zna~i ne{to spolja{nje u odnosu na ovo stanje. Svaka pojedina~na re~ - uklju~uju}i i samu re~ "ljubav" - ne{to je spolja{nje u odnosu na aktuelno stanje ljubavi. A to je upravo ono {to ljubav jeste. To je stanje koje nije zaraèno re~ima. Ovo stanje obnavlja samo sebe celo vreme, u svakom deli}u sekunde. U svakom deli}u sekunde planeta rotira. Ti zna{, energija. Da li je moè{ zamisliti? Koliko samo milijardi udisaja se udahne svake sekunde? Moè{ li videti energiju koja se nalazi iza tih udisaja? To je ono {to Ljubav jeste. Ova vrsta energije. Prvi udar ove energije rastapa sve re~i i dovodi do nevinosti, do sveta~ke ~isto}e. I mo`da samo svetac ima pravo da se koristi ovom re~ju i niko vi{e. Sve dok budemo i dalje koristili re~i, a bez znanja o realnosti koja se nalazi iza re~i, nikada ne}emo mo}i shvatiti {ta nam govori KURS O ÛDIMA. Na{e ~itanje nije uop{te ~itanje. Vekovima smo u~ili da u~imo sve vi{e. Ova manija da uvek èlimo vi{e jeste ono {to vlada na{im ìvotom. Uvek to èljenje da se ima vi{e i vi{e. Bilo da se radi o stvarima, bilo o prijateljima, bilo o imetku, bilo o tzv. znanju.

10

Svaka pojedina~na stvar - èlimo da je imamo {to vi{e. I tako smo postali `rtve te "vi{osti". Ali to je funkcija mozga! To je prva stvar koju }e ljubav otkriti. Mozak je gladan vi{osti da bi sa~uvao opstanak svoje preokupacije. On ~ak pretenduje da govori i o ljubavi, ne poznaju}i je. To je iluzorna ljubav. Ona nije realna. To je ljubav sastavljena od re~i. To je samo frazeologija. Mi ne moèmo ~itati KURS O ÛDIMA sve dok smo pod vla{}u ideja, zato {to Kurs nije ideja. On nije apstraktan. On ne govori o teorijama. On govori o aktuelnosti tog stanja svesti - to su re~i izre~ene iz te aktuelnosti, iz tog Stanja svesti. A svrha re~i koje su izre~ene iz tog Stanja svesti jeste da dovede i tebe i mene u to Stanje. Boìji ~ovek dolazi do smirenosti - do smirenog uma - zato {to je uspeo da svojim pogledom prodre kroz varke misli. A jedna od lukav{tina koje on vidi jeste da on nikada ne moè ne{to nau~iti. Ovo }e te malo {okirati. Prva stvar koju smirenost otkriva jeste da ~ovek ne moè ne{to nau~iti - da je takozvano u~enje samo manija ~ovekova za samo-popravljanjem. ôvek je ve} savr{en, ali on misli da nije. Pa je tako i svo njegovo u~enje samo prepu{tanje uìtcima. A mi ne volimo da nam se to oduzme. Postali smo ovisnici o svojoj preokupaciji da imamo sve vi{e i vi{e. Ova funkcija mo`dane aktivnosti, mozga-kompjutera jeste prva stvar koju Boìji ~ovek otkriva. Kakav iznena|uju}i fakt. Shvatanje ove ~injenice dovodi ga do smirenosti. Dodirnuo je istinu, do{ao je do otkri}a u svojoj nutrini, do{ao je do onoga "spoznaj samog sebe". Ovaj je trenutak, trenutak ve~nosti. [to god da ìvo bi}e iskaè u ovom trenutku smirenosti deo je ve~nosti. Um koji se oslobodi od svih iluzija i varki dolazi do smirenosti. On onda otkriva da su bezna~ajne sve one re~i koje pripadaju idejama. Te su re~i la`ne. Ideje nemaju nikakve vrednosti. Istina je ne{to potpuno razli~ito. Istina se izgovara stanjem bi}a. Bilo koja li~nost kojom vladaju ideje - a ve}ina nas spada u ovu kategoriju - ìvi nestabilnim i neispunjenim ìvotom. U dana{njem svetu mnogo je {kola - svugde postoje univerziteti. A ìvimo i u izobilju. Pogledajte kakve su posledice ovoga. ôvek na ovoj planeti nikada nije bio tako iscrpljen. Svoju nervnu energiju tro{imo na ispunjenje sve ve}ih i ve}ih èlja, na sve vi{e ideja i sukoba, na sve vi{e trvenja, dvojnosti, konflikta, frustracija. A i sama planeta je umorna. Otrcana. âk i seme gubi svoju vitalnost. A seme ne pripada vremenu. Seme je ve~no. Moè{ ga sa~uvati hiljadu godina i ono ne stari. Ali sada, sve je otrcano i umorno. I mi smo tako sretni kad sretnemo bilo koga ko nam prodaje mir i tamjan. A onda, jednog dana - dolazi do erupcije vulkana u tvojoj nutrini i ti pobesni{ i mira nema. Mir pripada jednoj drugoj vrsti ~isto}e koja ne zavisi od ideja. Govorimo o smirenom umu onoga ko je uvideo i koji zaista shvata da mozak èli sve vi{e i vi{e, da mozak misli da moè ne{to nau~iti. A danas smo zapali u te{ko}u da ~ak i ne znamo kako da se ne~ega odu~imo. Nestalo je spontanosti, nestalo je nevinosti. A "znanje" nam ne ostavlja nikakvog izbora. Ono samo ide sve dalje i dalje, ono je tako ubrzano. Moramo nau~iti da iskora~imo iz zamaha napetosti i aktivnosti. Napravite malo prostora u svom ìvotu. Zapo~nite jednostavno. Zapo~nite spolja - iako uistinu ne postoji ni spolja, ni iznutra. Tu zapo~nite. Ostavete na stranu malo vremena kad se moète opustiti. Dajte samom sebi pauzu, za ime Boìje. Dobro se odmorite. Moglo bi da bude te{ko dokraj~iti projekcije ili se ~ak samo i boriti s njima. Za to je potrebno po{tenje i hrabrost, ogromna mudrost i snaga. Tako je lako ~itati novine. Lako je re}i: "Dozvoli mi da telefoniram to i to". Tako je lako postati dobro~initelj. Moè{ li staviti sve svoje projekcije ustranu, bar za jedan sat? Spoznati sebe samo jedan sat? Ako moè{, onda }e{ ne{to prona}i u svojoj nutrini - kad se oporavi{, opusti{ i kada tvoj um ne bude projektovao. A ako zaspi{, zaspi. Ne brini o meditaciji. Kao prvo, budi dobrostiv prema samom sebi. Ne teì da radi{ meditaciju sve vi{e i vi{e. I tako je ne}e{ prona}i. Budi ljubazan sa samim sobom. Neka te neko dobro izmasira, a onda i ti njega izmasiraj. Potrebno nam je da iskora~imo iz iscrpljivanja i iz pritiska svojih vlastitih projekcija. Na|i izvesno vreme da se pozabavi{ Kursom iz relativno smirenog du{evnog stanja u kome ima{ dovoljno prostora. Ne ùri se da pro~ita{ slede}u re~enicu iz Kursa. Napravi dovoljno prostora ne samo da bi mogao da ~ita{ re~i, nego i da iskoristi{ energiju istine koja se nalazi iza tih re~i. A onda }e{ videti kako }e Kurs poja~ati tu smirenost. Mo}i }e{ spoznati realnost - a ne samo re~i. Ova }e realnost poja~ati mir i probuditi Boànske Sposobnosti. Probuditi tebe. A bu|enje ne èli vi{e bilo {ta da u~i. Ovo bu|enje je toliko

11

slatko, toliko divno, toliko puno energije. Ukoliko se ne probudimo za ovu stvarnu unutra{nju radost, nastavi}emo da traìmo, da èlimo i da ~eznemo za ne~im spolja{njim. Ali ova radost je u na{oj nutrini. Ovo {to je unutra nezavisno je od ideja. Ono je nezavisno od svih spolja{njih stvari zato {to je ljubav ne{to stvarno, a sve spolja{nje stvari su samo ideje. A onda, {ta god da uradi{ postaje izraz tvoje dobrote i smiruje drugu osobu. Ti shvata{ da je tvoja vlastita dobrota zapravo dobrota koju ti daju Boànske sile. Po~inje{ da shvata{ da nisi odvojen. A onda vi{e ne}e{ suditi drugima koji se od tebe razlikuju samo zato {to imaju neke druge ideje. Nikada ne stvara{ zaklju~ke, zato {to u trenutku kada ne{to zaklju~uje{, ti istovremeno i osu|uje{. U trenutku kada ne{to sudi{, istovremeno time vr{i{ nasilje. Upada{ u zamku znanja. Zadrì svoju nevinost. Nevinost moè slu{ati i moè voditi ra~una o mirnom tihom glasu iz nutrine. Nevinost moè slu{ati i voditi ra~una o KURSU O ÛDIMA. Kurs je svet. On je posve}en. Korak po korak on te dovodi do tvog vlastitog savr{enstva, tvoje vlastite svetosti. On te ne ~ini zavisnim od bilo koga. On te uvodi u samodovoljnost. A onda, {ta god da uradi{ bi}e pro{irenje Boga. U tome vi{e ne}e biti "tebe". I to }e biti ne{to najradosnije {to }e uticati na ovu planetu jo{ u vekovima koji dolaze. Zato {to trenutak istine ima mo} da zauvek vibrira na ovoj planeti. A time se KURS O ÛDIMA isklju~ivo i bavi. Svaka pojedina~na lekcija Kursa dovodi do tog stanja svesti, do Boìjeg Uma. Svaka pojedina~na lekcija. O~ito, postoji i druga~iji na~in da se Kurs ~ita i da mu se pri|e. Mi mu moramo pristupiti s po{tovanjem. To nije samo tek ne{to {to radi{ kao {to radi{ i ostale stvari. Kako bi pristupio Kursu? Naglo bi uzeo knjigu - bacao bi je tamo-amo - ~itao je - navukao cipele - "Treba da idem". Ako ovako postupa{, to zna~i da poku{ava{ Kurs smestiti u svoj model i na~in ìvota. Ako ima{ neki program i èli{ i Kurs u njega smestiti, ti onda nisi pogodan ni spreman da se podesi{ na Boìji Um. Ti mora{ uvideti sva ova zavaravanja. Da li si voljan da sve ovo susretljivo utvrdi{? Negde u dubini du{e, ne mislim da se mogu promeniti, ali ja èlim sebe popraviti. I sada smo dobili komplet knjiga koji se zove KURS O ÛDIMA i ja ga ~itam i imam neke ideje o njemu. Onog trenutka kada Kurs reduciram na puke ideje, on se onda vi{e ne razlikuje od bilo ~ega drugog. Da li si ikada i ~inio bilo {ta drugo? Bilo da se radi o BIBLIJI, o KURANU ili o VEDAMA ili VEDANTI, o bilo ~emu, zar nismo sve to reducirali na puke ideje? A ono {to sam ja, nastavlja se. Ni{ta ne prekida to. U dubini du{e moramo uvideti da moramo umreti za ego. Govorimo o tome kako pristupiti KURSU O ÛDIMA. Mnogo zavisi od toga kako ga ~itamo i te{ko da sam ikada sreo nekoga ko bi znao kako da ga ~ita. Mi ~itamo re~i, ali re~i nisu stvar koju predstavljaju. Re~i samo ne{to predstavljaju. Re~ "ljubav" nije ljubav. Re~ "Amerika" sama po sebi ni{ta ne zna~i. Re~i su apstraktne. Na{e re~i imaju zna~enje samo na nivou nerealnosti, na nivou stvari koje smo projektovali. Prema tome, mi nismo stvarno misle}i ljudi - ljudi koji mogu rastvoriti svoju apstraktnu misao. To zahteva jednu druga~iju vrstu ~itanja, jednu druga~iju vrstu mi{ljenja, jednu druga~iju vrstu svetlosti. Da li pristupa{ KURSU O ÛDIMA zato {to zaista èli{ iskora~iti iz ove stalne uùrbanosti koja ti ne dozvoljava da se smiri{? Da li zaista èli{ da uti{a{ mozak, da vidi{ njegove varke i iluzije i da ih dokraj~i{? Da li se moè{ dovoljno pobrinuti kako bi do{ao do druga~ijeg stanja svesti? Da li moè{ ~itati Kurs sa takvom bri`ljivo{}u ili sa takvim intenzitetom koji moè do}i do stanja tihog uma? Ti mora{ sebi postaviti neku vrstu izazova. A mi ne izgleda da to ~inimo. Ako postoji ovakva nasu{na potreba, onda tvoj odnos sa Kursom postaje druga~iji. Ali ako je taj odnos povr{an, onda ti Kurs moè{ ~itati, ~itati i ~itati. I ljudi ga ~itaju i opet ~itaju. Ti moè{ re}i da ili KURS O ÛDIMA nije efikasan, ili da ti sam radi{ ne{to {to nije dovoljno dosledno. Ali da bi rekao da Kurs nije efikasan, ti mora{ u samom sebi do}i do neke vrste celovitosti. Ti ne moè{ biti delimi~an i re}i da Kurs nije efikasan. Uop{teno govore}i, mi ostavljamo stvari na pola puta, ni ovde ni tamo. Pola mleko, pola voda. Da bismo izmenili svoj na~in ìvota, moramo do}i do toga da jako volimo ono {to radimo. Da budemo vrlo ozbiljni. To je ono {to nedostaje. Tamo gde nema ozbiljnosti, stvari postaju ritual, zato {to mozak voli naviku. Mozak funkcioni{e rutinski. On nije lenj, on voli rutinu, on nastavlja da misli i onda kad ne treba da misli. Mozak nije jako inteligentan. Da bismo se oslobodili povr{nosti, moramo svoju pa`nju ne~emu pokloniti. [ta je to {to voli{, za {ta se zaista brine{? Gde je to svojstvo po{tovanja, pri ~emu ne poku{avamo stalno da stvari prilagodimo svojoj rutini? Svaka re~enica Kursa suo~ava nas sa ovim izazovom. Ali ni ti, ni

12

ja nemamo vremena. Nemamo prostora. I verovatno, pa makar i ne mario za ovo {to kaèm, mi ne ìvimo ispravno. I tako rasipamo svoje energije. Tako, kad nam se pojavi izazov, onda ga ili odga|amo ili po~injemo zevati: "Jednog }u dana to u~initi". To je sli~no onome {to kaè i Hemingvej: "Sutra ja mogu sve u~initi". To je pravo smetli{te. Da li si voljan da napusti{ kompromise? Ako jesi, onda postoji hitnost. Da li po~enje{ uvi|ati o ~emu ja govorim? Hitnost ~oveka dovodi do pa`nje. A mi ne moèmo do}i do pa`nje sve dok nema hitnosti. I tako moramo videti {ta je to {to nam donosi hitnost. Kad je pred tobom sve~arka, onda ti je hitno. Za{to pravimo kompromise? Ne moèmo ~itati Kurs ako ne budemo shvatili {ta je kompromis. Kompromis stvara suprotnosti. To je klju~. Ova vam mala pri~a moè preneti poentu. Ja sam do{ao iz jednog indijskog sela u kome nema ba{ mnogo ljudi koji su i{li u {kolu. Mi smo imali {kolu u selu, ali smo se radije igrali nego i{li u {kolu. Neki su roditelji, pak, bili vrlo osetljivi na to da njihovo dete ide u {kolu. Posle ovog stepena {kolovanja, ono bi i{lo u {kolu u malom gradu koja je bila udaljena 5-6 kilometara. A posle toga - gimnazija. Ako bi i{lo u koled`, bilo bi tri do ~etiri godine odsutno od ku}e i dolazilo bi ku}i tokom ferija. I bilo bi dobro obu~eno itd. Svako iz sela bi u njega gledao. Imao bi oko sebe druga~iju auru i, da tako kaèmo, ne bi bio vi{e seljak. Bio bi profinjeniji. I sa sobom bi dete onda donelo razne vrste engleskih re~i i pro~italo bi o ovoj ili onoj stvari i mi bismo se svemu tome jako ~udili. Ovaj {kolovani bi imao informacije o stvarima, ali nikad ne bi znao stvar. To je Gospodin Obrazovanje. Ljudi bi govorili: "Utro{io si 14 godina i jo{ uvek si sebi~an? [ta si onda nau~io?" îtavo bi selo bilo {okirano time da se on jo{ uvek mogao naljutiti i da je sebi~an. Seljaci su mislili da {kolovanje treba da te dovede do neke ~isto}e, do neke ispravnosti, do neke samo-spoznaje. [ok za ljude. Moè{ li shvatiti kako su nevini bili {okirani? Sada, ovo je podloga za ovu pri~u iz MAHABHARATE. Jednom je bio kralj u Indiji ~ije je ime bilo Judi{tira. Ova se pri~a doga|a kad je on bio mali de~ko. Imao je ~etvoro bra}e. Oni su bili prin~evi i i{li su u {kolu. A Judi{tira je bio vrlo bistar. Sve je znao, bio je vrlo pametno dete. I u~itelji su bili s njim vrlo sretni. Samo jedan nagove{taj i on bi razumeo princip. Mudri ne prolaze kroz napor u~enja, oni odmah shvate princip, a onda otkrivaju ostalo. Da li zna{ kako to oni otkrivaju? Tome ostalom naprave prostora u svojoj nutrini, a onda se istina u njima samima razotkriva. Oni ne u~e spolja, kroz ideje i re~i. Oni u~e kroz bu|enje u svojoj nutrini. U trenutku kada postave pitanje - "Ja ne znam {ta je ljubav, {ta je mir" - to postaje molitva, zato {to pitanje u sebi poseduje vitalnost. A pitanje je blagosloveno, zato {to ono sada ne prihvata re~i. Nema kompromisa. Vlastite su re~i ono {to te zavarava. Ako ne prihvati{ re~i, do}i }e{ do smirenosti i vide}e{ kako se ne{to drugo rascvetava. I tako Judi{tira nije u~io napreù}i se, uz pomo} ~ula. Samo jedan nagove{taj i on bi razumeo princip, razumeo bi Zakon. On bi razumeo {ta je ljubav, a onda bi uvideo: "Boè moj, Ljubav je sve stvorila". Ovo se trenutno razotkriva u njegovoj nutrini, zato {to je on za to ostavio prostora. Mi u sebi imamo populacionu eksploziju ideja. Moè{ li zamisliti nekoga ko poseduje taj prostor, koji moè dozvoliti da se cela stvar razotkrije, sva Boìja Slava? On onda vidi Kraljevstvo Boìje. Pa tako su i u~itelji bili vrlo sretni zato {to bi on mogao munjevito shvatiti stvari. Zato {to je bio potpuno prisutan, on je mogao do}i do svesnosti, pre nego do re~i. Svesnost zna sve, ali ona ne poti~e od re~i. Jednog ga je dana u~itelj podu~avao iz jedne male knjige, a knjiga je rekla: "Nikad se ne sme{ ljutiti i nikad ne sme{ lagati". Ova je knjiga li~ila na indijski bukvar, za prvi i drugi razred osnovne {kole. "Ne sme{ se nikad naljutiti i nikada ne sme{ lagati". Slede}eg je dana u~itelj drào drugo predavanje, a ovo briljantno bi}e nije ~italo ni{ta dalje. Jezik mu se zavezao. Nije mogao nastaviti. Reko{e: mo`da ga èludac boli ili ne{to sli~no. A to se nastavilo i slede}eg dana i slede}e nedelje. On je istrajavao u tome. Roditelji su se zabrinuli. U~itelji su se zabrinuli. U~enici su se zabrinuli. "[ta se to s njim dogodilo?" Na kraju, u~itelj je stvarno èleo da ga protrese, "Do|i sada. Svako prolazi pored tebe. [ta je to s tobom?" I u~itelj je tako poludeo da ga je o{amario. "Do|i! Ima ve} preko mesec dana da si u ovakvom stanju. Pro~itaj bar jedan red. Za{to ne moè{ u~iti? [ta ti se dogodilo?" Judi{tira re~e: "Nau~io sam jednu stvar: o{amario si me i ja nisam ljut. Ali ja jo{ uvek laèm". I nije hteo dalje ~itati. Da li }e{ ~itati Kurs na ovakav na~in - tako da ne zna{ {ta je to kompromis? KURS O ÛDIMA donosi akciju u tvoj ìvot kako bi dokraj~io sa idejama i otkrio svoju vlastitu svetost koja ne pravi

13

nikakve kompromise. Kurs dovodi ~oveka u stanje svesti i stanje bi}a koga ne moè dohvatiti kompromis. Ako se zadovoljava{ sa svojom vrstom ne-~itanja, to je tvoja stvar. Ako u tvom ìvotu postoji hitnost i ako si ozbiljan, onda moèmo ne{to u~initi. Nau~i se {ta zna~i ne praviti kompromise. Ina~e }emo znati mnogo re~i, ali one ne}e zna~iti i stvar koju predstavljaju. Vrlo lepa èna nedavno je razgovarala sa mnom. Rekla je: "Prou~avala sam ove knjige {est godina i jo{ uvek se mogu naljutiti. Danas pla~em. Ne mogu nau~iti Kurs. Mogu da ga razumem, a onda ga ne mogu u potpunosti nau~iti. Ne mogu postati Kurs. Ne mogu postati ono {to se pretpostavlja da bih mogla postati, uz pomo} knjige. Ja shvatam na~in na koji On podu~ava, kako um funkcioni{e, ili pre, kako ljudski ego funkcioni{e, pa iako mogu sve to shvatiti, ja ne mogu..." Na izvestan na~in, to je dilema u kojoj se svako nalazi, zar nije tako? Po~injemo tako uvi|anjem da je pitanje jedne osobe sva~ije pitanje. Svi smo u istom ~amcu. I uvi|amo da nam kompromis oduzima bolji deo nas samih, da nas ometa. A kompromis je tamo gde nema hitnosti. Hitnost nam je potrebna zato {to nas ona dovodi do ozbiljnosti, dovodi nas do toga da budemo vrlo pa`ljivi. Ako je to ono {to nas zanima, onda imamo izvrsnu osnovu od koje moèmo zapo~eti. Ako èli{ da do|e{ do ozbiljnosti, onda istovremeno i uvi|a{ da nas kompromis ne vodi nigde - tokom 6 godina, 60 godina ili 6000 godina. To je sli~no onome {to je rekao Karl Sandberg: "Postoji samo jedan ~ovek u svetu, a ime mu je svi ljudi. Postoji samo jedna èna na svetu, a ime joj je sve ène. Postoji samo jedno dete na svetu, a ime mu je sva deca". Svi se bavimo istim mozgom koji voli kompromise i koji voli da odga|a, koji ima svoje iluzije i koji je uhva}en u znanje koje ne zna. I da bismo razbili te okove, moramo do}i u stanje svesti koje ne poznaje kompromis. I to je na{a pote{ko}a. Suvi{e smo komotni, moèmo sami sebi dozvoliti da pravimo kompromise. I ako to mozak moè odloìti, to }e i u~initi. On je izmislio sutra, on }e i sedmi put pro~itati Kurs. Mozak }e u~initi sve, osim da zaustavi svoje brbljanje ili postavljanje pitanja. Ono o ~emu ovde govorimo jeste ozbiljnost. Ukoliko ~ovek nije ozbiljan, nikad ne}e iskora~iti iz onoga ~ime je mozak preokupiran. A mi smo bili zadovoljni svojim odgovorima. Ako ne moèmo na}i odgovore, onda pronalazimo gurua koji nam daje odgovor koji nas smiruje. To je ono {to zna~i kompromis. Kad se ne moè{ smiriti uz pomo} vlastitih zaklju~aka, onda }e{ preuzeti ne~ije tu|e zaklju~ke. Zaklju~ke nekoga koji je o{troumniji u toj stvari. Ali to nije religiozno, zato {to je religija stanje bi}a. Religija je nevina i tiha i ona zahteva razumevanje za{to pravimo kompromise. Moramo zapo~eti sa uvidom ~injenice da je i sam na{ ìvot serija kompromisa. Realna religija u~inila bi nas vrlo bednim. Moè{ li uvideti da smo deca kompromisa, da je to ono na {ta smo sami sebe reducirali? Bojimo se krize i èlimo da igramo nasigurno. Moramo videti ~injenicu kao ~injenicu: da pravimo kompromise, a religija nema ni~eg zajedni~kog sa kompromisima. Ali nemoj sebe osu|ivati. Budi samo svedok i posmatraj. A onda }e{ uvideti da mi ne èlimo da posmatramo sami sebe. Uvek èlimo da skrenemo u ne{to drugo. Moèmo li biti po{teni i samo posmatrati? Po~ni sa upoznavanjem samog sebe. Kako ubija{ vreme? Kud ti ide energija? Ustanovi da li stvarno èli{ religiozni ìvot koji je stanje svesti, a ne dogma. "Spoznaj samog sebe" po~etak je mudrosti. I to je sve {to treba da znamo. Svoj idealizam skloni u stranu. Spoznaj samog sebe - svoje motive, svoje doslednosti i nedoslednosti. I ne prikrivaj ih. Opravdanja nikada ne vrede. Posmatraj. Ne boj se i ne okrivljuj ili kudi. Samo posmatraj. Ti i ja moramo nau~iti jo{ jednu stvar - ne{to {to se zove po{tovanje. To je ne{to vrlo strano Zapadu, iako ni Istok nema na to monopol. Bez po{tovanja ne}emo sti}i do ti{ine. Ovo je vrlo va`no. Po{tovanje nije ni isto~no, ni zapadno, ni hri{}ansko, ni ne-hri{}ansko. Ono se ne uklapa ni u {ta. Po{tovanje je svojstvo. To je sli~no kao i blagost. Kad nekog voli{, zna{ li kako si samo blag prema njemu? Da li si to ikada primetio? Kad nekog voli{, onda si blag i onda si ljubazan. I ta blagost stvara atmosferu u kojoj svaka osoba moè da se otvori kako bi ne{to dala od sebe. Ti si onda promi{ljen i sam tvoj dodir govori ne{to. Tvoja briga o drugome te civilizuje. Stvara{ atmosferu u kojoj se moè onda me|usobno deliti ne{to {to je mnogo dublje. To je ne{to {to je vrlo lepo. I razli~ito. To je po{tovanje ìvota, uvaàvanje drugog, ljubav prema samom sebi. Zato {to je po{tovanje tamo gde ti èli{ da ne{to da{ od sebe. Bez po{tovanja, ti èli{ samo da uzme{. Ve}ina seksualnih odnosa su takvi da, uz njihovu pomo}, èli{ samo ne{to da uzme{, da se oslobodi{ napetosti, da upotrebi{ i zloupotrebi{ tela. A to nije to. Kad sam prvi put dodirnuo Kurs, on mi je pruìo ne{to {to je najvrednija stvar koju sam ikad poznavao. Dragocenija od mog vlastitog ìvota. Zato {to bez te stvari ja ne bih imao ni ìvot. I zato ja imam po{tovanje. Ako bih prelazio reku, nose}i sa sobom knjige Kursa, ne bih dozvolio da ih voda dotakne. A kada putujem, ja nosim Kurs u maloj torbi. Nikad ne gubim te knjige iz vida. Nikada ih ne dajem nekom drugom, niti ih stavljam na pod.

14

Za mene KURS O ÛDIMA zna~i Boìje Misli. On me civilizuje. On me podiè. Imati jedan uzvi{eni odnos zahteva ~isto}u sa moje strane. I ja Kurs ne mogu bacati unaokolo ili ga tretirati kao da se radi o pukim re~ima. Ako bih to ~inio, ne bih onda mogao uspostaviti odnos sa Kursom. Kada ~itam KURS O ÛDIMA, ja ~ujem Boga kako govori. To onda nisu re~i, to je ne{to drugo. To me vodi ka istini koju jedna lekcija u sebi sadrì, ka energiji te lekcije. To je izvanredno. Videti jednog dana da mi MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU BEZNAÂJAN SVET - i to sam otkriti - osloba|a te od sve svetske gungule i planova. Oni te onda ne mogu vi{e dirnuti. Moè{ biti u svetu, ali istovremeno ne dozvoliti da taj svet bude u tebi. Izmeni svoj odnos sa dnevnom lekcijom. Sedi mirno, ostavi prostora u svojoj nutrini, do|i do stanja zahvalnosti i po{tovanja, tako da moè{ primati. Kurs ti nudi Boìje Misli. I neophodno je da mu pri|emo s po{tovanjem. Religija kao celina, tokom vekova, posebno je stavljala naglasak na koncentraciju. Koncentracija zna~i negaciju svega drugog. Sama po sebi, koncentracija izoluje. Prema tome, koncentracija nije ono {to se ovde traì. Postizanjem koncentracije postaje{ usmeren na sebe i time samog sebe jo{ vi{e odvaja{ od celine Kosmosa. Moèmo li uvideti nesre}u koju stvara organizovana religija time {to poti~e odvajanje? Postoji razlika izme|u pa`nje i koncentracije. Kada si opu{ten, a ne koncentrisan, kada si svesniji, ti onda moè{ ~itati Kurs a da i ne izgovara{ re~i, zato {to si u svojoj nutrini oslobodio prostor. Prema tome, ovde nije naglasak na re~ima, ve} na onome {to te re~i prenose. Svaka re~ onda postaje zakon. A dubina svakog reda je otkrovenje. Kurs ~oveka prenosi izvan podru~ja razumevanja. Kurs prenosi ~oveka izvan podru~ja otkri}a. Prenosi ga i preko granica shvatanja. Kurs ga dovodi u aktuelno stanje svesti prepoznavanja. I ti onda prepoznaje{ da nisi vi{e odvojen. Kurs rastvara odvojenost. Svaka pojedina~na lekcija to ~ini. Svako pojedina~no ~itanje. Kakav je to samo blagoslov ìveti u skladu sa nastavnim programom KURSA O ÛDIMA, Boìjim nastavnim programom, jednu ~itavu godinu. Ali, ~ini to sa po{tovanjem i daj tome prostora u svojoj nutrini. Kada si u ùrbi, ti onda ne moè{ podesiti Kurs sa svojim ìvotom. T I se mora{ izmeniti. A promena je najteà stvar u ìvotu. To i jeste razlog {to pravi u~itelj ima tako malo u~enika. On insistira na menjanju, a oni insistiraju na u~enju. A ovo dvoje nemaju nikakve me|usobne veze. KURS O ÛDIMA se mora ìveti. Ina~e je on onda sli~an svemu ostalom ~ime se bavimo - preokupacija. I do sada je bilo mnogo religioznih spisa i svi su oni sveti. Ali nas ni jedan od njih nije doveo, korak po korak, do primene. Ti su spisi govorili o Mojsiju i Isusu, Rami i td. Ali, ~itaju}i ih, ~ovek ne zna odakle bi po~eo. A ovde je, kona~no, dato ne{to {to nas vodi, korak po korak, dat nam je jedan razvojni proces. Da li }emo onda uzeti samo da ~itamo Kurs, a da ga ne primenimo? [ta nam Kurs daje? Da li prima{ blagoslov koji daje svaka lekcija? Da li uvi|a{ kakve su to te{ko}e da se Kurs primeni u svakodnevnom ìvotu? Koliko daleko ide razumevanje? Da li postoji u ìvotu takva stvar kao {to je razumevanje? Nemoj prihvatati ni{ta kao razumljivo samo po sebi. Ti moè{ oti}i i druge podu~avati o Kursu, kao {to to ~ine ve} stotine njih, mo`da i hiljade, ali stvarno znati {ta je Kurs, znati istinu o njemu, je sasvim ne{to drugo. Kurs mora da pre|e granice tvog tuma~enja. Moè{ se koristiti Kursom kako bi zara|ivao sredstva za ìvot i moè{ tako|e misliti da pomaè{ ljudima. Sve dok postoji ta iluzija, da li je to eti~no? Kurs nije ne{to {to neko moè preuzeti kako bi druge u tome podu~avao. Kurs zahteva izvesnu etiku. ôvek ga mora primeniti u svemu {to ~ini. U drugim svetim spisima nikada nismo imali klju~ kako da primenimo ono {to je rekao Mojsije ili {to je rekao Nanak ili {to je rekao Rama ili {to je rekao Isus. Re~eno nam je kako je sve to dobro, ali nam nije ni{ta re~eno kako da sve to {to je re~eno i primenimo. Ja mislim, kad kaèm primenimo, kako da to primenimo na jedan sistemati~an na~in. A Kurs poseduje osnovnu, uro|enu vitalnost i blagoslov u tome {to nas vodi ka primenjivanju onoga {to se u njemu kaè. To je ono {to Kurs ~ini Boìjim Darom. 34.-ta lekcija nam kaè: UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR. Svi mi volimo da vidimo mir, zar ne? I {ta nas u tome spre~ava? Mi ~ak i ne znamo {ta je to mir? Te{ko nam je da to prihvatimo, da ne znamo. Ali, ako budemo po{teni, to }e revulucionirati

15

na{ ìvot. Kako? Iz jednostavnog razloga - ako bismo znali {ta je to mir, onda se ne bismo odlu~ili ni za {ta drugo. U miru ne postoje alternative. Mir je tako lep, tako potpun, tako celovit. Mir ~ini sve drugo sekundarnim i trivijalnim. U tom stanju svesti ti vidi{ sve drugo kao iluziju i ti vi{e ne moè{ postati deo te iluzije. Ti se vi{e ne moè{ ume{ati u tu iluziju. Ti onda ~vrsto veruje{ u Boànski red postojanja. I zato se dokraj~uje sve {to poti~e od odvojenosti: strahovi koje je ~ovek proizveo, pravila koja je ~ovek ustanovio, uslovljavanja koja je ~ovek postavio, ono {to se voli i ono {to se ne voli. I te{ko nam je da prihvatimo da mi sve to ne znamo. [ta sa~injava mir? Kakva bi bila akcija mira? O~igledno, akcija mira bila bi nezavisna od na{e li~nosti. To bi bila Akcija samog Stvaranja. Postoji samo jedna Realnost - to je Stvarala~ka Akcija @ivota. Biljke {ire tu Akciju. Ptice u letu ispoljavaju tu Akciju. Morski talasi, kretanje planeta - sve je to pro{irenje iste Stvarala~ke Sile. I tu ne postoji opasnost za jednu od tih ìvotnih pojava od druge ìvotne pojave zato {to u tome ne postoji onaj drugi. Prema tome, UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR, zna~i da mi vidimo mir, ili da vidimo Realnost, a ne ono {to projektuje na{a misao. Zar ne vidimo uvek samo ono {to projektuje na{a misao? To je verovatno jedino vi|enje za koje uop{te i znamo, zato {to mi mislimo svojim mislima i {to mi vidimo svojim mislima. Mi gledamo kroz misao. U vreme kad nam je do{la 34. lekcija KURSA O ÛDIMA, mi smo ve} videli ideju MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET. U to vreme smo ve} pro{li i kroz izazov ideje MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Ve} se dogodilo ovo oslobo|enje od iluzija i ovo prerastanje. A ako se to nije dogodilo, onda to nismo ispravno ~itali ili nismo tom ~itanju odali du`no po{tovanje, nismo mu poklonili du`nu pa`nju, nismo mu oslobodili prostor u svojoj nutrini koji mu je potreban. Zar mi, na neki na~in, ne daje poleta spoznaja da nikada nisam ni znao {ta je to mir? Ja sam znao {ta to zna~i zadovoljenje ~ula: kad sam bio sretan, onda sam dolazio do zadovoljenja. Za takve sam trenutke znao. Ali nikada nisam znao za mir - za jedno razumevanje koje prevazilazi ono {to se moè re~ima izre}i, za ono {to misao ne moè ni dota}i. To i mora biti izvan podru~ja re~i, ina~e bi ga na{a misao vrlo brzo preuzela stavljanjem u njega ne{to brige, ne{to teskobe. Misao bi se nesumnjivo za to pobrinula. Ne bi ostalo ni{ta od mira, ~ak i ako bismo se spotakli o taj mir. Kad treba da ~itam lekciju UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR, to zna~i da ja dopu{tam svemu drugome da ode. A ako ne mogu dozvoliti svemu ostalom da ode, to onda zna~i da }u radije videti to ostalo umesto mira. Mora do}i do izvesne akcije, izvesne odluke, izvesnog preobraàja. Ali mi ne dozvoljavamo da do toga do|e. I zato ne doseèmo do mira. Mir ostaje samo re~, politi~ari, oni su ti koji se igraju sa ovom re~ju. Ali re~ nikada nije ono stanje koje ona samo ozna~ava, ona nije nikada aktuelnost. [ta da se kaè o aktuelnom, onom {to stvarno jeste? Za{to ne èlimo mir? Mi smo od mira napravili neku vrstu u~enja. Kakva varljiva re~! Pitam se da li smo ikada i{ta nau~ili? Kakva je samo to iluzija, ta stvar koju zovemo "u~enjem". Ona mora da negde ima svoj kraj. Kakvo je to oslobo|enje samo osloboditi se re~i "u~enje". Neophodno je da do|emo do kraja u~enja da bismo spoznali {ta je to mir. Mir nije misao, a nije ni li~nost. Li~nost na neki na~in mora da stoji izvan mira, ali ne izgleda da smo spremni da joj dopustimo da ode. Pa tako, li~nost èli mir, a sprema rat - naoruànje, ~itava nacionalna politika, ekonomija - ni{ta od toga nije u saglasnosti sa mirom. I na neki na~in, veliko ~udo KURSA O ÛDIMA dolazi u na{e ruke i kaè: ti mir mora{ na}i u svojoj nutrini. Sve ono {to je spolja{nje ne}e ti dati taj mir - ni ono {to je trgova~ko, niti ono {to je religiozno, ni ono {to je politi~ko. Bilo ko ko je bar malo objektivan i svestan vidi degeneraciju Stvari su se izmakle kontroli, izmakle iz ruke, svugde u svetu. Obilje je najsiroma{nije stanje bi}a. Niko nema svoju vlastitu vodu. Sve je odvojeno, nema ~ak ni prirodnog odevanja. Nema morala. Nema etike. Ne postoje ve~ne re~i u ~ove~ijem ìvotu na koje ne mogu uticati okolnosti. Pogledaj kriminal, droge. Posmatraj porodi~nu situaciju, svaki pojedina~ni ìvot. A KURS O ÛDIMA ti kaè da umesto ovoga moè{ imati mir. A mi ne znamo {ta ovo zna~i. @ivimo ìvot koji je podvrgnut tako ogromnoj stimulaciji. No} nije no}. Sumrak nije sumrak. Samo idenje, idenje, idenje. Ne postoji pauza u na{em ìvotu kako bismo mogli iskora~iti iz tog zamaha i dràti se za ruke s Bogom. Po~ni da uvi|a{ siroma{tvo i napetost ovog zamaha, njegovo ubrzanje. Kuda odlazi ljudska energija? Ljudska energija, energija koju je Bog dao? Korporacije su bogate. A mi smo tako zaboravni. Svaka pojedina~na stvar protivre~i sama sebi. Kada su ljudi sli~ni Dèfersonu radili na Ustavu, to je onda bilo ne{to novo za svet, to je bio veliki dar. Oni su to zvali Demokratija. Koliko smo samo zastranili od toga. Oti{li smo potpuno suprotnim putem u odnosu na onaj koji je bio pred nas postavljen. U ono vreme glasali ste za ne{to {to ste poznavali. Znali ste sve o etici kandidata, znali ste ne{to o moralnim principima na osnovu kojih je on ìveo. A danas glasate za osobu koju niste nikada sreli ili o kojoj ne znate

16

ni{ta. Kako su ti ljudi zaradili sav taj novac koji im je potreban da bi se takmi~ili za neki poloàj? [ta }e ti ljudi da urade? Konflikt koji postoji u njihovoj vlastitoj nutrini ~ini ih nesposobnim za mir. A ti onda misli{ da }e nas oni dovesti do mira? Tu mora postojati neka vrsta pravednosti - tu, u ìvotu. Pa tako, u sred ove degeneracije dolazi nam KURS O ÛDIMA koji nam daje dnevnu lekciju koja kaè: umesto ove spoljne nevolje i iluzije, ti moè{ videti mir, u svetu nerealnosti u kome si bespomo}an i u kome nema ni~ega {to bi mogao u~initi. A Princ Mira nudi Svoju Ruku i kaè: AKO TI TO MO@E POMO]I, ZAMISLI KAKO TE DR@IM ZA RUKU I KAKO TE VODIM. I JA TE UVERAVAM DA TO NE]E BITI PRAZNA FANTAZIJA. Ima{ li bar jedan trenutak na raspolaganju da se uhvati{ za ruke? Kada se bude{ drào za ruke s Njim, tada }e{ iskora~iti iz vremena i u}i u ve~nost. I nikada se vi{e ne}e{ vratiti u vreme. Po{to postaje{ odgovoran u trenutku kada bude{ ~itao 34. lekciju. Onda dobija{ samo jednu funkciju - da dokraj~i{ sve svoje upletenosti i svu svoju zbrku Po~inje{ onda ispravno koristiti vreme, ìvot ti postaje produktivan. I nikada ne}e{ re{iti probleme time {to }e{ preterano gre{iti. Ti si promi{ljen, ti voli{, ti nisi nestrpljiv. Ti si preobrazio svoj ìvot, a tvoj je ìvot povezan sa ìvotom ostalih ljudi, zato {to mi postojimo u odnosu. Sada je tu dobrota i ljubaznost. Odmah sada dolazi do promene u tebi. I ne}e{ vi{e ni{ta u~initi {to ne bi bilo s tim u skladu. I vide}e{ da }e ti Stvarala~ka Akcija, koja je uvek savr{ena, pomo}i da dokraj~i{ svoje zamr{ene situacije i svoje obaveze. I onda }e{ re}i: "Moj Boè, nikad nisam do sada bio svestan Akcije Milosti". U svojoj }e{ nutrini biti tako zadovoljan, zadovoljan zato {to ti u svemu Kosmos pomaè da dokraj~i{ ono {to je la`no. [ta je to? Izgubljeni Sin se vratio svojoj ku}i. Zato {to sada gleda{ druga~ije na nestvarni svet. A kada si u miru, tako i vidi{ taj svet - druga~ije. Ti se vi{e ne sva|a{ sa tim svetom. Ne postaje{ reformator, ne bori{ se vi{e za neku posebnu stvar, ne me{a{ se vi{e u ìvote drugih ljudi. Mi se te{ko moèmo brinuti i za svoj vlastiti ìvot. Ali mi ipak mislimo da je nesigurnost va`nija od Boga i da je neposlu{nost u odnosu na Boànske Principe bolja od pravednosti. A postoji i druga~iji pristup @ivotu. A sada moèmo malo porazgovarati i o samoj re~i "pristup". [ta misli{ {ta ova re~ ozna~ava? Idemo da ~itamo KURS O ÛDIMA, pa se tako i sve mora menjati. Moramo znati ~injenicu i realnost onoga {to se ozna~ava re~ju "pristup". Moramo i}i dalje od zna~enja koje nalazimo u re~niku. Moramo ukloniti sve {to znamo o tome {ta zna~i pristup. I mi hodamo unaokolo misle}i da znamo ne{to, a u stvari to, zapravo, ne znamo. Da li znamo {ta to zna~i, ta re~ "pristup"? Pogledajmo {ta zna~i pristup. Kada pristupim 34. lekciji, ja to mogu u~initi tako kao da mi je du`nost da je pro~itam i onda knjigu vratim na mesto i nastavim da radim ono {to treba da uradim. Zamah onoga {to ozna~avamo kao "ja i moje" izgleda kao da nikada ne prestaje. Vidi{ li? Ja nastojim da Kurs smestim negde u taj zamah, da pro~itam svoju lekciju i da onda nastavim {to sam zapo~eo da radim. Zar to ne radim? Da li si po{ten sa samim sobom kada ~ita{ Kurs? Ako si ve} unapred napravio neke planove, ti onda vi{e ne misli{ da }e se ~udo dogoditi u tvom ìvotu. Ti ne misli{ da }e te 34. lekcija preobraziti, a ako to misli{, onda ne moè{ imati plan o tome {ta }e{ raditi po{to zavr{i{ sa ~itanjem lekcije. Da li si ikada ~itao KURS O ÛDIMA na ovakav na~in? Bez plana? Da si ~itao Kurs i da nisi planirao da uradi{ ovo ili da uradi{ ono. Zato {to ne zna{ {ta }e sam Kurs da uradi. Ako ima{ unapred stvoren plan {ta }e{ raditi posle ~itanja Kursa, to onda zna~i da zapravo ni nema{ nameru da ga ~ita{. Da li si zainteresovan da dokraj~i{ svoj ego, da dokraj~i{ "ja i moje"? Da li si ikada pristupio Kursu na druga~iji na~in? Kakav bi taj pristup morao biti? U trenutku kada se prihvati{ lekcije da ne projektuje{ bilo {ta u smislu {ta }e se dogoditi kao rezultat rada sa tom lekcijom. Ako ovako radi{ lekciju, onda to zna~i da ~ita{ druga~ije, zar ne? Da bih ovo razjasnio, koristi}u se dvema pri~ama. Bio jednom jedan veliki prorok po imenu Nanak. Izvanredno bi}e. @iveo je u Indiji, ali je mnogo putovao. Putovao je od Asama i Burme, pa sve do Meke. I uvek je osloba|ao ljude od njihovog sistema verovanja. Prorok nema ni~emu da nau~i ljude. On te samo osloba|a tvojih vlastitih

17

zavaravanja. To i jeste posao proroka, zar ne? On nije bio onaj ko bi ti dao nekakav drugi sistem verovanja. Verovanje je ropstvo. Nanak bi ljudima postavljao pitanja. I uvek bi ~inio stvari koje ne bi bile u skladu sa sistemima verovanja, sa ritualima. I zato je i zapadao u nevolje. Ali, u stvarnosti, drugi su ljudi zapadali u nevolje, zato {to im je on postavljao fundamentalna pitanja. I on bi pitao: "[ta podrazumeva{ pod re~ju "pristup?" Oh, Boè, oni to nikada nisu o~ekivali. Ako bi oti{ao u Meku, spavao bi sa stopalima usmerenim ka Meki. Oh, Muslimani bi umrli zbog takvog svetogr|a. âk i ako je na drugom nekom kontinentu, musliman }e se prethodno uveriti u kom se smeru nalazi Meka pre nego ode na spavanje. Nadam se da zna{, glava mora biti usmerena ka Meki. A Nanak je ~inio ba{ suprotno, a oni mu reko{e: "Pomakni svoje noge". Mo`da su mislili da je slep, star ili bilo {ta drugo. A on je po~eo da im pokazuje ko je slep kad je rekao da je Bog svugde, a ne samo u Meki. "Pokaì mi gde Boga nema, pa da tamo okrenem noge. Postoji li mesto gde Boga nema?", pitao je. Jednostavno pitanje. Mi moramo staviti pod znak pitanja sve stvari u svom ìvotu. Jednom je Nanak sreo sve{tenika i sve{tenik re~e: "@elim da sa mnom meditira{". Nanak je stajao na raspolaganju. To mu je bio posao. On bi razre{avao ljude od njihovog znanja. Predstavljao je Nepoznato, neograni~enu Slavu Boìju. On je glasnik Ljubavi i Svetlosti. ôvek mira koje je prerastao re~i i koncepte koje je ~ovek napravio. "Neka bude", re~e i sede. Sve{tenik se dugo molio, a onda kona~no sede da meditira. Pro|e neko vreme, sve{tenik ustade i re~e hvala. A Nanak re~e: "[ta podrazumeva{ pod tim "hvala"? Da li si meditirao? Celo si se vreme brinuo o `drebetu koje je upalo u rupu". Sve{tenik je imao `drebe i meditiraju}i je mislio:"Oh, Boè, zaboravio sam da ga priveèm. Pa{}e u rupu. Trebao sam re}i sinu". "Ti se brine{ o `drebetu koje upada u rupu. A ja sam mislio da }emo meditirati". Da li }e{ ~itati KURS O ÛDIMA a da ne{to ne dokraj~i{? Ako ne}e{, onda to uop{te i nije ~itanje. I staro se nastavlja. Da li ima{ ovakvo po{tovanje prema KURSU? @eli{ li da te Kurs dovede do ~uda sa svakom lekcijom, koja dokraj~uje pro{lost i dovodi te do mira i do bezvremenosti, do istine o tvom bi}u? Druga~iji pristup, zar ne? Kako pristupamo ~itanju jedne lekcije KURSA O ÛDIMA? Povr{no? Kao du`nosti? Kao rituali? Kao ne~em {to se ponavlja? U tom slu~aju, moèmo pro~itati celu knjigu, a da nismo pro~itali ni prvu lekciju. A hteo bih znati da li je upravo ista stvar i sa svim ostalim {to radimo. Da, ako tako ~inimo sa Kursom, ~inimo to isto i sa svim drugim stvarima. Polumere i polu-istine. Moète li mi navesti bar jednu stvar koju radite, a pri ~emu ste totalno prisutni? Recimo da postoje dva pristupa. Ima jedan pristup koji nastavlja sa starim, koji nastavlja sa "ja i moje", koji nastavlja sa pro{lo{}u. A postoji i drugi pristup koji to dokraj~uje, koji ~oveka dovodi do ne~eg novog. KURS O ÛDIMA je zami{ljena da, svakog dana, dokraj~i stari pristup, da dokraj~i - ritual, poluistinu, neprisustvo. Pogledajmo sada {ta to zaista zna~i. Li~nost ima svoj pristup sa svojim ciljevima i svojom aktivno{}u usmerenom ka samoodrànju: potraga za bezbedno{}u, za sigurno{}u, za zadovoljstvom - kako god da to nazovete - ti zna{, ova stvar se nastavlja i nastavlja. To je jedan pristup. Moè se nazvati pristup u vezi sa motivima koji se uvek kre}e prema li~noj koristi. I u tom svetu mi prodajemo svakojake vrste ve{tina i svakojake vrste lekova za sve, svakojake vrste religiozne frazeologije, jednu za drugom, kako bi sebe popravili. Zen, ekonomska sloboda, demokratije, komunizam, poduzetni{tvo - tako ih naziva{. Sve je to na prodaju, zar ne? Medicinski sistemi, istorija - mrtva pro{lost koja kopa grobove. Pa tako, postoji prvi pristup, pristup polu-istina i delimi~nog delovanja. Nazva}emo ga "aktivno{}u", a drugi }emo pristup nazvati "akcijom". Akcija pripada @ivotu, a aktivnost pripada li~nosti. Ako na{ vlastiti pristup spada u onu vrstu koja pripada li~nosti, onda se on kre}e ka postizanju li~ne koristi i tako stvara strah, sebi~nost, usmerenost na sebe, {to su sve samo razne vrste iluzija i odvojenosti. I tako nikada ne zakora~ujemo u ono {to je zaista novo - mir. Drugi pristup je ne{to {to li~i na molitvu. Molitva - to nisu re~i. To je jedna akcija koja prethodi misli - jedna druga~ija akcija koja se doga|a pre same molitve. "Oh, Gospode..." na na~in koji smo uve`bavali i u kome smo ve{ti. Zna{, na isti na~in bi mogao oti}i i voziti bicikl. To nije molitva. To je ritual. I mi se za to odlu~ujemo. "Molio sam se".

18

Nikada ne priznajemo da to nema nikakvog efekta. Moramo se suo~iti sa izvesnim izazovima, zar ne? "Nisam se ispravno molio". ili "Ja sam hipokrit ".(neko ko simulira da je ne{to {to nije, posebno da je poboàn, pun vrlina, a ustvari to nije) ili "Za{to ja ne mogu da se molim?" Mi ne èlimo do}i u ove krize. A onda se ponovo molimo - sutra. Ali, ako je to sve bez efekta, onda se ~ovek jednom mora upitati da to mo`da nije pogre{an pristup. Re}i }u ti {ta 34. lekcija zna~i. Koristili smo se pri~om o Nanaku i sve{teniku. Nanak je rekao: "Sedi tamo. Ti nisi meditirao. Bio si zabrinut za `drebe. Tvoj je mozak bio time zauzet". I tako je ovaj sve{tenik kao bajagi meditirao, a da nije uop{te ni znao {ta je to zapravo meditacija. Za{to sami sebe laèmo? Gde nam je energija da stavimo pod znak pitanja svoju la`nost, svoju bespomo}nost, svoju hipokriziju? To bi bila religiozna akcija, zar ne? Jedna akcija @ivota bez koje ne moèmo ìveti. Evo jo{ jedne pri~e koju bih èleo da sa vama podelim i koja je tako|e u skladu sa 34. lekcijom. Bio jednom jedan sve{tenik u Indiji i bio je tako|e i jedan mali hram o kome se on obi~no brinuo. On je bio profesionalni sve{tenik. Znate ve} takve - dobar, sa blagim re~ima, i sve to tako. Nikada ne zna{ kakva vatra gori u njemu, ali spolja - profesionalac. U hramu je bilo nekoliko slika bogova, a hinduski je obi~aj da sve{tenik priprema hranu i pre nego {to po~ne da jede, on bi posluàvnik stavio pred idole. Pa tako je u~inio isto i ovaj sve{tenik. Zatvorio bi o~i, molio se, ponudio hranu bogovima, uzeo posluàvnik natrag i jeo. Hrana je bila blagoslovljena, nahranio je bogove, a onda i samog sebe. Sve je bilo u redu. (Nikada nije bilo sistema u svetu koji ne bi radio stvari u svoju korist. Svaka poslovna politika, svaka politi~ka partija, svako religiozno pravilo - sve je to usmereno na korist datog sistema. Zar nije tako? Otvori o~i i vidi.) Jednog se dana ne{to desilo sve{tenikovom sinu koji je bio na izvesnoj udaljenosti od hrama. Sve{tenik se na{ao u krizi. Morao je i}i. Morao je i}i i nije mogao hraniti bogove. Razume{ li? Taj ritual. I nije znao {ta da radi. Pogledao je unaokolo i tu je bio ovaj glupan - selja~i} koji nikada nije video knjigu, nije znao da ~ita, nije znao da pi{e. Ime mu je bilo Dana. Ugleda de~aka u polju i re~e: "Zna{, moram i}i. Sine moj...moram i}i. Sad slu{aj. Operi se. Okupaj se. Brzo. A onda pripremi ne{to hrane i nahrani bogove. Ovaj put }e{ ti hraniti bogove". De~ko se jako upla{io. Ose}ao se tako nespretno, tako deplasirano, tako primitivno. Od straha se uko~io. Nikad sebe nije smatrao ~ak ni toliko vrednim da bi bar mogao i}I u hram. A popu se sada toliko ùri, u krizi je, tako da ne moè mnogo ni da obja{njava. Pop mu re~e: ovde je hrana, uradi to i tako dalje. "Nemoj mi re}i da ne moè{ to uraditi. Ja moram i}i." I ode. I tako se Dana okupa. A onda skuva ne{to hrane. Sve vreme se ose}ao nedoraslim tom poslu. Tresao se. Ipak nekako pripremi jelo i odnese ga bogovima u hram, zazvoni, zatvori o~i i izre~e svoju molitvu "Ram Ram" - bilo kakvu - otvori o~i, a hrana je jo{ uvek bila tu. Re~e:"Ja nisam niza{ta. Molim vas, molim vas, smilujte se. Pojedite hranu. Sutra }u opet do}i, ali sada samo uzmite hranu." Zna{, tako je lepo biti nevin. Hrana je jo{ uvek tu. A on je preklinjao. Molio je jo{ vi{e. Ovog puta sporije. Hrana je jo{ uvek tu Re~e: "Oh, Boè, ja sam tako primitivan". Vrati se i pripremi drugo jelo, ovog puta pa`ljivije. I celo se vreme molio. Sve {to je znao uloìo je u tu molitvu. Nespretna stvar, u Indiji mu{karci ne kuvaju. Ali ovde je on dobio jedan posao da obavi. I tako on pripremi hranu i vrati se. Re~e samom sebi: "Kasno je. Mora biti da su gladni." Stavio je opet hranu pred bogove, sede i stvarno se pomoli. Otvori o~i, a hrana je jo{ uvek tu. Re~e: "Boè sad te molim. Hrana nije tako ukusna, ali sad je kasno i ti mora da si gladan, a ja svemu tome nisam dorastao." Ali hrana je i dalje bila tu. Po~eo je da uvi|a da je primitivan. @eleo je da bude ose}ajniji. @eleo je da zna kuvati. @eleo je da moè u~initi razne stvari. A onda se pokloni i stavi ~elo na pod i pomoli se zaista {to je bolje mogao. "On }e se vratiti. Rekao mi je da }e se vratiti. Samo jedan obrok." I pogleda. Hrana je jo{ uvek bila tu. Sad vi{e nije znao {ta da radi. Ode i uze kuhinjski no`. I re~e: "Ja vi{e ne mogu ìveti ako sam tako r|av da vi ne}ete da prihvatite moju hranu. Ja ne mogu ìveti". Za njega se zavr{ila budu}nost. Nije imao nikakvih drugih planova, osim da bogovi pojedu tu hranu. Imaju na raspolaganju popa koji }e ga zameniti! Uze no` i re~e: "Ili }ete pojesti ovu hranu, ili }u se ja ubiti". I HRANE NESTADE. Dana postade svetac u jednom trenu zato {to je nestalo njegovog sutra. Do{ao je do novog pristupa. Celo svoje bi}e uloìo je u ovu stvar i otkrio da je iskrenost religiozna. Kada postavlja{ pitanja samom sebi da li ho}e{ ili ne}e{ zatraìti odgovor od svog kompjutera - mozga? Ako ne}e{, onda postoje re~i koje ne pripadaju kompjuteru - mozgu. I tako ovaj pristup nikada ne}e biti zavaran od strane vlastitog ego-znanja, ve} }e biti spreman da primi ono {to je Dato da se da. Svako seme proizvodi ono {to je i ono samo, zar ne? Kada primi{ ono {to je Dato da se da -

19

pogledaj kako je to lepo - nikada onda nisi ograni~en. Izvori su ti onda bezgrani~ni. Ne moè{ vi{e prora~unavati. Tvoji su svi izvori Neba i kosmosa, kako bi ih dalje mogao dati, zato {to si nau~io da prima{ kako bi mogao dati. A onda otkriva{ {ta je to On podrazumevao pod onim "Volite jedan drugoga". Otkriva{ da je ljubav jedina stvar koju moèmo ja i ti me|usobno podeliti. Ne postoji drugo me|usobno deljenje u svetu osim deljenja ljubavi. I ona te inspiri{e. "Boè moj, mislio sam da postoji vi{e vrsta me|usobnog deljenja". U stvarnosti, jedina stvar koju Bog razdeljuje jeste Ljubav. I to je sve {to ti i ja moèmo me|usobno podeliti, me|usobnu ljubav. I ni{ta ne moè dirnuti u tu ljubav. Ni{ta je ne moè prestra{iti. Ni{ta je ne moè kupiti. Kada ~ovek poseduje ljubav koju moè razdeliti, on pripada Nebu. Bogat je. Ne treba mu obrazovanje. Ako je obrazovan, u redu. Ali, ni{ta mu drugo nije potrebno. Dana se nikada nije {kolovao. On je doslovno shvatio da bogovi treba da jedu. Tako je lepo biti nevin. Mi smo isuvi{e lukavi. Niko od nas nikada vi{e ne moè biti Dana. On jednostavno nije znao Pop je rekao: "Nahrani bogove". I on je to shvatio kao ne{to samo po sebi razumljivo. On je do{ao do celovitosti i oni su morali pojesti tu hranu. Postoji jedan pristup koji se zove iskrenost. Ako ne poseduje{ iskrenost koju }e{ ponuditi da bi primio ~uda jedne lekcije, istinu jedne lekcije, onda je to sve samo jedan ritual. Ali ako si iskren, toj se iskrenosti daje veli~anstvenost lekcije o kojoj se radi. Iskrenost }e primiti mir. Budi iskren u vezi sa lekcijom. Ne poznajem ni{ta drugo prema ~emu bismo mogli biti iskreni i {to bi nam moglo pruìti mir, umesto problema i preokupacija u koje smo uhva}eni. Teskoba, pritisak, stalno i stalno, aktivnost. Moramo se osloboditi sebe samih. Mir ~oveka osloba|a iz njegovog vlastitog ropstva. A to se ropstvo nikada ne moè popraviti uz pomo} politi~kih sistema, ili ekonomskih sistema ili organizovanih religija. Upoznali smo se sa delimi~nim akcijama u svom ìvotu, a sada nam KURS O ÛDIMA nudi Boìje Misli. Molim vas, da li moèmo biti iskreni? Jedina funkcija ~oveka na ovoj zemlji jeste da otkrije svoj vlastiti identitet - a to je da je bezvremen. Mi smo Boìja pro{irenja. I nismo pozvani da podrìmo bilo ~ije takozvano za ili protiv u odnosu na ta Boìja pro{irenja. Mi smo tu da volimo jedan drugoga. Zato {to je ljubav ne{to stvarno, a na{e ideje o pravom i krivom su la`ne, nudi nam se sistem Boìjih Misli kako bismo mogli prerasti misaoni sistem koji je ~ovek izgradio. ôvekov misaoni sistem zasnovan je na usredsre|enosti na samog sebe (na svoj ego) i na odvojenost. "Moram se brinuti o samom sebi, moram sebe popraviti". A Boìji Misaoni Sis- tem kaè: "Svi smo mi pro{irenje Jednog @ivota i moèmo videti mir, umesto odvojenosti". Potrebno nam je da izmenimo pristup. Potrebno nam je da do|emo do po{tovanja i da Kurs ~itamo tako da smo pri tome potpuno prisutni. A dar koji }emo pri tome primiti bi}e dar koji nam je ve} dat. I bi}emo najzahvalniji samo zato {to }emo spoznati da je taj dar oduvek bio tu, a da smo mi bili ti koji smo bili odsutni. Pristup koji odsutnoga dovodi natrag njegovom vlastitom identitetu (istovetnosti) jeste pristup iskrenosti. [ta god ovaj pristup ~inio, to }e biti pro{irenje pravednosti. I ni{ta {to je spolja{nje ne}e mo}i uticati na ovu pravednost. Ova pravednost dovodi do promene u samoj li~nosti. Ti si po{ten i ti ima{ svoje uverenje zato {to si pravedan. I ni{ta spolja{nje - ni atomske bombe, ni zemljotresi, ni ekonomske depresije, niti nezaposlenost, niti recesije - ne mogu dirnuti osobu koja poseduje tu pravednost. KURS O ÛDIMA dat je ~oveku u vreme kad smo postali tako zavisni, kad je ~ove~anstvo sa svojim militarizmom, svojom politikom i svojom komercijalizacijom pomahnitalo. Ti to moè{ videti. Moèmo li se okrenuti od onoga {to je spolja{nje prema unutra{njoj akciji Boga u svojoj nutrini? UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR. Mir je uro|en, a strepnju smo mi sami izgradili. Strepnja nije od Boga. Ljubav je od Boga, ali mi je sebi ne moèmo priu{titi. Oti{li smo u mr`nju i u strah i u ratove. Te{ko da ima ikakve nade u dru{tvu. Ovo su jake re~i. Ali postoji nada u pojedincu. I mi moramo preuzeti tu odgovornost - svaka osoba. Gde god da ste, to je mogu}e. Ko god da ste, to je mogu}e. To je mogu}e, zato {to, ko god da si, kada do|e{ do ovakvog pristupa, nisi vi{e ono {to si bio. Prestaju pore|enja i zavr{ava se "ja i moje". Kad do|e{ do mira, taj mir je onda ono {to pruà{ svom susedu, svom detetu, svojoj supruzi, svom muù. Mir koji je u tebi - ne onaj mir o kome se samo pri~a. Kad postigne{ taj mir, drve}e }e to ve} znati i zna}e to i zemlja po kojoj kora~a{. Svojim mirom uti~e{ na ~itavu atmosferu planete. Time samo jedan ~ovek menja sve u ~itavom stvaranju. Jedan Isus koji moè re}i: "Prevladao sam svet" nudi svoju ruku svakome da i on savlada svet. A ovaj mir

20

nudi svaka pojedina lekcija. Kako ti i ja moèmo ~itati tu lekciju s po{tovanjem ili joj dati prostora u vlastitoj nutrini? Ne mora{ biti zavistan o bilo kome. Tvoja dnevna lekcija je tvoj dnevni hleb - tvoj dnevni hleb Istine. Kad si u miru, ni{ta spolja{nje ne moè da te ugrozi. I u ovom grozni~avom svetu panike i straha i pritisaka i ti moè{ nekoga dràti za ruku. Ti onda u svojoj nutrini ima{ dovoljno prostora da ga ustupi{ nekoj osobi, da saslu{a{ njene probleme. Svi su se problemi rodili iz bespomo}- nosti i svi su oni samo iluzije. Oni nisu realni. I ti onda moè{ datoj osobi re}i: "Mi se moèmo nositi s tim problemima. Ja sam s tobom". Kad se dvoje sakupe u Njegovo Ime, Nebo je me|u njima. Jo{ nismo spoznali mo} i veli~anstvenost mira. Kad bi bio u miru, ~ovek nikada ne bi uzimao oru`je ili varao ili lagao. Mir donosi jednostavnost u ~ovekov ìvot, mir iskorenjuje sve {to nije bitno. Mir poseduje prostor i slobodu od vremena. Pa je tako i sam pristup razli~it. Svakog dana ti ùdno pristupa{ lekciji. Ti posmatra{ kako se lekcija pred tobom razotkriva, njeno veselje, pesmu radosti. Mirno sedi{. I gde god da ide{, to mesto postaje sveto. Odmah sobu time ~ini{ skladnom i jednostavno otmenom. Po~inje{ da uvi|a{:"Dobroto moja, ovo mi nije potrebno..." I soba ti je onakva kakav ti je i um - pretrpana! Nastoji{ da se oslobodi{ stvari. I ti ih ne izba- cuje{ jednostavno napolje. Gleda{ unaokolo da bi video kome su potrebne. Sve {to }e{ uraditi rodi}e se iz pravednosti zato {to vi{e nisi pod pritiskom. To je akcija brige i ljubavi. I tako ulazi jednostavnost u tvoj ìvot, a sa njom i Nebeska Svetlost. A ti tiho sedi{, u miru. I sama se soba menja. Sve blagosilja Boìji Mir, ~ovekov mir. Prema tome, kada ~ita{ Kurs onda nema nikakve ùrbe ni naglosti. Svaka pojedina~na re~ Kursa uvodi te u celovitost - u istinu celovitosti. KURS O ÛDIMA - to nisu re~i. To je stanje bi}a koje je preraslo re~i i koje je istovetno sa mirom o kome govori. Kursu je uro|en blagoslov da nas moè dovesti do ovog Stanja. To je najve}i dar. Pristupi Kursu sa ljubavlju i po{tovanjem. Daj mu svo svoje srce. KAKO UÎTI IZ "KURSA O ÛDIMA" KURS O ÛDIMA je sistematska boànska vrsta {kolovanja koja otkriva na{e uro|eno savr{enstvo. Kurs se sastoji od 3 dela: Teksta, Radne knjige za u~enike i Priru~nika za u~itelje. U njemu je 365 lekcija, za svaki dan u godini po jedna lekcija. îtanje Kursa priziva iz tvoje nutrine energije koje mo`da nikada ranije nisi osetio. Sva su tvoja pitanja dobila odgovore. Svrha Kursa jeste da ti omogu}i da bude{ dovoljan samom sebi i da ukloni la`nu pretpostavku o tvojoj bespomo}nosti. Prema tome, Kurs se mora ìveti, a ne samo ~itati. ZAR NE VIDI[ DA SVA TVOJA BEDA PROISTIÊ IZ TVOG ÛDNOVATOG VEROVANJA DA SI BESPOMO]AN? Mi ne moèmo primeniti KURS O ÛDIMA sve dok se budemo zadovoljavali idejama, zato {to Kurs nije ideja. On nije apstraktan. On ne govori o ne~emu. On govori iz aktuelnosti Same Istine. Ako si uvideo ograni~enja i la`nost ideja, onda dolazi{ do smirenosti i komunicira{ s ne~im {to se nalazi izvan podru~ja tvoje vlastite misli. A ovo i jeste svrha Kursa, da dokraj~i sa idejama koje ne poznaju Ljubav i Istinu. Da li moèmo ~itati Kurs na ovaj na~in? Po{tovanje je ono {to nam daje prostora da moèmo primiti ono {to ne pripada misli, ve} Milosti. Po{tovanje nas osloba|a misli i smiruje um. Po{tovanje aktivira srce. Kad ne{to voli{, onda je tu i po{tovanje, zato {to onda to ne{to postaje potpuno i celovito i poseduje svoju vlastitu atmosferu. Zato je va`no da se Kurs nau~i ~itati s po{tovanjem i prostorom. KURS O ÛDIMA nam je do{ao u vreme kad je ~ove~anstvu potreban sveti spis koji podu~ava primeni. Svi sveti spisi su vertikalne re~i. Sveti spis je samo onda sveti spis kada se ne ra|a iz odvojenosti od Boga. Svrha svetog spisa jeste da dokraj~i ~ovekovo ograni~enje i da ga dovede do celovitosti, {to ~ovek zapravo i jeste. U~enje, prema KURSU O ÛDIMA, jeste ~udo koje uklanja sistem verovanja u odvojenost. Tako, osnovno pitanje s kojim se suo~avamo jeste odvojenost u nama samima koja poti~e strah, usamljenost i nesigurnost, a ovi, sa svoje strane, poti~u opet èlje i "oskudicu" neispunjenosti. ûda nam nose jasno}u unutra{njeg bu|enja koje je direktno iskustvo onog: NE MO@E SE UGROZITI NI[TA [TO JE STVARNO. A ONO [TO NIJE STVARNO, NI NE POSTOJI.

21

ûdo Svetog Trenutka dove{}e te do objektivnosti i otkri}e ovu ~injenicu. To je razli~ita vrsta u~enja. Ste}i sposobnost da se la`no vidi kao la`no zna~i osloboditi se la`nog. Ovaj trenutak slobode je religiozan. To je prostor u kome se doga|a ûdo. Ali ako tome ne pokloni{ svu svoju pa`nju, onda prijanja{ za ideju, a ne za ~udo. ôvekov misaoni sistem poti~e odvojenost, bez obzira koliko njegove ideje izgledale osetljive i mudre i dobre. ûda ovo sve uklanjaju. ûdo nas osloba|a od pro{losti i budu}nosti. Jasno}a nas osloba|a od èlja, patnje i strepnje - njih smo sami proizveli zbog svog nepoznavanja Realnosti. Realnost je Boìja Volja, svetlost savr{enstva. To je Boànska Odluka. Mudrac po{to je uvideo la`nost li~ne odluke, donosi samo jednu odluku: da nikada ne odlu~uje nezavisno od Boìje Volje. U svojoj nesvesnosti donosimo odluke koje proisti~u iz na{e usamljenosti i nesigurnosti. Ali u @ivotu nema nesigurnosti, niti postoji zbrka tamo gde je Ljubav. Samo èlje, ambicije i potreba za aktivno{}u vode ka li~nim odlukama. Ako smo zahvalni i smireni, tada otkrivamo da je svim potrebama udovoljeno i da su te potrebe blagoslovene. STVARNOST JE JEDINA ODLUKA. Znaju}i ovo, ne}emo vi{e biti rob svoje bede koja projektuje èlje i "oskudicu" Ako Kurs ~itamo sa smirenim umom, onda }emo znati sigurno da se Bog savr{eno brine za nas. A kad ovo shvatimo, onda nema vi{e nikakve potrebe da strepimo ili da se brinemo. Za ~oveka je predvi|eno da bude u miru i u skladu sa @ivotom, po{to ONAKO KAKO VE] JESTE jeste zapravo savr{enstvo. Postavlja se samo pitanje da li mi to zaista i ZNAMO? Da li smo smireni ili smo deca nesigurnosti? Govorimo o KURSU O ÛDIMA i o tome kako da iz njega direktno u~imo. Svakog dana ~itamo lekciju iz Radne knjige. Na primer: LJUBAV ME JE STVORILA SLI^NIM SAMOJ SEBI. Mo`da mislimo da znamo {ta zna~i re~ "ljubav", ali - da li mi to zaista znamo? Da bi se spoznala istina o ovome, neophodno je po{tenje. Sve dok se budemo zadovoljavali praznim re~ima - a to ve}ina nas i ~ini - nikad ne}emo spoznati {ta stvarno zna~i ljubav. Za{to ve} nismo stavili pod upitnik re~ koju tako ~esto upotrebljavamo, kako bismo otkrili {ta je to aktuelno stanje Ljubavi? Ljubav, koja pripada Nebu, jeste jedino stanje bi}a koje se ne nalazi pod pritiskom vremena ili bilo ~ega spolja. Svako pojedina~no znanje je ne{to spolja{nje u odnosu na ovo stanje bi}a. Svaka pojedina~na re~, uklju~uju}i i samu re~ "ljubav", jeste ne{to spolja{nje u odnosu na aktuelno stanje Ljubavi. Ovo stanje nije zaraèno re~ima i ono se obnavlja svakog trenutka. Svaki od nas poti~e od tog autenti~nog stanja Ljubavi. Svakog trena planete rotiraju. Kakva je to samo energija! Moè{ li zamisliti koliko samo milijardi i mili jardi udaha se udahne svakog sekunda? I sve ono {to di{e istovremeno i raste. Moè{ li videti energiju koja stoji u pozadini @ivota? Ta energija je Ljubav i ~itavo stvaranje je njeno pro{irenje. Njen prvi udar rastvara sve re~i i dovodi ~oveka do nevinosti do ~isto}e jednog sveca. Stanje bi}a koje poznaje ono {to je Stvarno ima pravo da se koristi re~ju "Ljubav". Niko drugi to nema pravo. Akcija Kursa je akcija Ljubavi. Ova akcija ne vr{i uticaj, zato {to je to akcija bu|enja Ljubavi, koja je nezavisna, i zato mora pruìti oslobo|enje. Ova akcija obnavlja tvoju istovetnost sa tvojom realno{}u i sa ve~no{}u. Sve dok budemo nastavi li da se koristimo re~ima, ne znaju}i za realno:koje se nalazi iza re~i, ne}emo znati {ta nam daje KURS O ÛDIMA. Neophodno je da Kursu oslobodimo prostor u svojoj nutrini i da ga ~itamo sa smirenim umom koji se ne nalazi pod pritiskom. Ponudi svoju ti{inu i ona }e se ispuniti mirom. Neobi~no je va`no kako pristupamo u~enju iz KURSA O ÛDIMA, a isto je tako va`no i svojstvo po{tenja koje mu dajemo. Ne èlimo u~enja iz Kursa pretvoriti u jo{ jedno verovanje unutar ograni~enog ~ovekovog misaonog sistema, zato {to je KURS O ÛDIMA ne{to {to spada u Boìje Misli i {to ~oveka budi iz njegovih vlastitih misli i vodi ga ka njegovoj vlastitoj bezgrani~nosti. Radna knjiga za u~enike zapo~inje sa lekcijom: NI[TA [TO VIDIM U OVOJ SOBI (NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM MESTU) NE ZNAÎ NI[TA. Pa onda nastavlja i kaè: A SADA POLAKO POGLEDAJ OKO SEBE. Da li smo obratili bilo kakvu pa`nju na re~ "polako"? Da li smo to ikada u~inili? Verovatno ne. Uop{te nije tako lako

22

usporiti misaoni proces. To je sli~no kao kad se kaè "opusti se". Da li ti se puls usporio istog trena zato {to si upotrebio re~ "opustiti se"? Ali ako si u atmosferi po{tovanja, u kojoj voli{ ono {to }e{ ~itati i raditi, onda si ve} pripremljen. Ve} si onda iskora~io iz zamaha napetosti i aktivnosti i na{ao si nekoliko trenutaka samo da BUDE[. Akcija opu{tanja je ono {to pro{iruje pukotine me|u mislima. I onda, kad bude{ ~itao A SADA POLAKO POGLEDAJ OKO SEBE, dao si sebi slobodu i prostor da to zaista i u~ini{. U lekcijama Kursa postoje stalni podsetnici koji podvla~e da treba raditi "bez ùrbe" i "polako". Ovo mora da bude bitna stvar, zato {to prvi redak lekcije kaè: SADA POLAKO POGLEDAJ OKO SEBE I VE@BAJ PRIMENU IDEJE VRLO SPECIFI^NO NA SVE ONO [TO VIDI[: OVAJ STO NE ZNAÎ NI[TA, OVA STOLICA NE ZNAÎ NI[TA. Kurs insistira na tome da ovo ve`banje ne u~ini{ nekom vrstom rituala. Ritual zna~i ponavljanje ne~ega. Samo izgovaranje re~i lekcije ne zna~i ni{ta. Moè{ li stvarno gledati ruku pred sobom i re}i: OVA RUKA NE ZNAÎ NI[TA? Kurs zapo~inje sa uklanjanjem na{ih sistema verovanja i na{ih "znanja" - okova u koje smo uhva}eni. Na{i zaklju~ci su ono {to se dovodi u pitanje, a pitanje poseduje vitalnost koja se sastoji u tome da ne prihvata bilo koji od na{ih verbalnih odgovora. Bitno je uklanjanje zato {to smo uslovljeni u visokom stepenu. Ono {to mislimo da znamo retko je kada realno, zato {to je to samo na{e mi{ljenje. Mi ne doseèmo do realnosti, mi donosimo zaklju~ak i zato nikada ne vidimo celinu, totalitet. Po{to smo i sami u sebi razdvojeni, mi nastojimo da rascepimo i sve ostalo. Sve {to je izolovano, sve ono ~emu dajemo ime, jeste nerealno, zato {to je sve deo celine. A ukoliko ne budemo videli tu celinu, mi ne}emo uop{te ni{ta ni videti. Svaka lekcija Kursa privodi svesnosti na{u odvojenost i u jednom trenutku dolazi do bu|enja koje dokraj~uje ovu odvojenost. Spoznaja istine zna~i istovremeno i trenutnu primenu te istine. ISTINA JE ISTINITA. NI[TA DRUGO I NIJE VA@NO, NI[TA DRUGO I NIJE REALNO I NEMA NIÊG DRUGOG [TO BI POSTOJALO ISTOVREMENO SA OVIM. DOZVOLI MI DA ZA TEBE NAPRAVIM JEDNU RAZLIKU KOJU TI NE MO@E[ NAPRAVITI, A KOJU JE POTREBNO DA NAUÎ[. TEBE VARA TVOJA VERA U NI[TA. PONUDI SVOJU VERU MENI JA ]U JE SMESTITI NA SVETO MESTO, GDE I PRIPADA. TAMO NE]E[ NA]I NIKAKVU VARKU, VE] SAMO JEDNOSTAVNU ISTINU. I TI ]E[ JE ONDA ZAVOLETI ZATO [TO ]E[ JE RAZUMETI. U tom }e{ trenutku mo}i videti ve~nost. U tom }e{ se trenu osloboditi vremena i otkri}e{ svoju vlastitu realnost, svoju bezgrani~nost, njen sveti trenutak. To je trenutak u kome se doga|a ~udo. ûdo se de{ava onda kada vreme prestaje i kada ostaje samo ve~nost. Kurs ima mnogo toga da ti da {to je vi{e od pukog intelektualnog znanja. Kurs treba da dokraj~i ose}aj odvojenosti u ìvotu pojedinca i da ~oveka dovede do celovitosti vlastitog bi}a. ôvek se ~isti uz pomo} ~isto}e svoje vlastite Realnosti! JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JA SAM JO[ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO. Tamo gde postoji telo, postoji i misao. Oni nisu dve pojave. Ako ~ovek do|e do istine sadràne u re~enici JA NISAM TELO, onda moè re}i i re~enicu JA SAM SLOBODAN. I onda }e svaki pojedinac shvatiti JA SAM JO[ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO. Time se dokraj~uju pojmovi i koncepti kazne, karme i krivice. KURS O ÛDIMA zasnovan je na uro|enom savr{enstvu svake osobe i na{ pristup ~itanju Kursa tako|e treba da bude zasnovan na na{em savr{enstvu. Ako je bog koga traìmo bog koji se rodio iz na{e neispunjenosti, zavr{i}emo kao projekcija vlastite neispunjenosti. Projekcija je slika, a ne Istina. Kurs kaè: BOG JE SA MNOM. JA @IVIM I KRE]EM SE U NJEMU.

23

Istinski odnos postoji na ve~noj razini. Reka je povezana sa okeanom, sa nebom. Sve je me|usobno povezano. Ni{ta ne postoji samo za sebe. Odnos zna~i da si i ti sam povezan sa planetama, sa svetlo{}u, sa zemljom, sa svim. Ti ne moè{ postojati bez svega toga, zato {to ni{ta ne moè postojati izolovano. U odnosu ne postoji takva stvar kao {to je strah, nesigurnost ili neispunjenost. Cvet je cvet i on nije neispunjen. On je radost svog vlastitog savr{enstva. Cvet nema èlja. On ne èli da bude stolica ili lonac. Ako bude{ mogao da vidi{ cvet, on te moè dovesti do ti{ine. Tvoja rastre{enost i èljenje i nu`ne potrebe tako|e }e prestati. Zato {to si u tom trenutku povezan sa celinom. Pogledaj u zvezdu, i ona }e te uvesti u tvoju vlastitu ve~nost. Zvezda je od tebe udaljena mnogim svetlosnim godinama, ali ti ipak moè{ uspostaviti odnos sa njom. Ako si je istinski video, ona ti onda smiruje um. Ako si ne~im drugim zauzet dok gleda{ u zvezdu, ti onda samo gleda{, ali ne vidi{. Kurs nam kaè: ÛDA SE VIDE U SVETLOSTI. To nije fizi~ka svetlost sunca. Sunce je sitna stvar. Postoje druge sfere koje ne osvetljava ovo malo sunce. Ovo je Svetlost koja sadrì u sebi milion sunaca. To je Svetlost u kojoj je razumevanje n e ~ e g a. U tom slu~aju ta stvar bi bila tamo, a ti bi bio ovde. Da li sada uvi|a{ kakvo odvajanje stvara takozvano razumevanje? Za Svetlost svesnosti ni{ta ne postoji {to bi bilo izvan tebe. Mi ovde govorimo o stanju svesti u kome spoljni pojavni svet nestaje i u kome Jedna Realnost jeste. Na nesre}u, mi smo vekovima bili opsednuti gomilanjem sve vi{e i vi{e znanja. Ova manija koja nas je terala da sakupljamo sve vi{e i vi{e informacija jeste ono {to odraàva na ìvotu neispunjenost i {to upravlja na{im intelektualnim sposobnostima. Da li moèmo u~enju pristupiti s pozicije nove premise: ispunjenja? Mi govorimo o u~enju koje proisti~e iz namere da se oslobodimo preokupiranosti, a ne da gomilamo informacije. Na taj na~in mi ~itamo na druga~iji na~in. Isus stalno ponavlja u BIBLIJI: "ONAJ KO IMA U[I DA ÛJE, NEKA ÛJE". (Matej 11:15) Da li }e{ slu{ati? Mi obi~no ne slu{amo zato {to tuma~imo ono {to ~ujemo i zato {to ~itamo svojim vlastitim mislima. Mi slu{amo svoja vlastita tuma~enja, zar ne? Mi procenjujemo drugu osobu: "Ja volim ovo". "Ja ne volim ono". I brbljanje se nastavlja. U trenutku kad smo stvarno pa`ljivi, prestaje misaoni tok. Na primer: pa`ljivi smo ako nagazimo na zmiju zve~arku. Onda ne}emo razmi{ljati o tome da li smo nagazili na mu`jaka ili ènku. Mi moèmo postati pa`ljivi. Ali to ne}emo u~initi sve dok smo mlakonje. Kad smo mlaki, ponovo se vra}amo na misao koja nam kaè: "U~ini}u to sutra". Misli ìve uz pomo} odlaganja. Nikada ne vidimo da je odlaganje misaoni proces i da odlaganje nije realno. Odlaganje pripada svetu relativnih ideja. Odlaganje }e se polako drobiti zato {to ideje, sli~no emocijama, spla{njavaju, diù se i padaju. Kod ideja nema doslednosti. Ali doslednost postoji kad smo potpuno pa`ljivi, zato {to smo u tom trenutku oslobo|eni od aktivnosti mozga. Tada se otvara prostor koji je deo Boìjeg Uma, {to smo i mi sami. Boìji Um }emo spoznati kada se uti{a brbljanje mozga. Mozak ima svoja ~ula, mozak koristimo za preìvljavanje, mozak sakuplja se}anja. Ali um je Boìji Um ~iji smo mi svi deo. Kada se mozak ne me{a, tada nas ti{ina uvodi u Boìji Um. Otkrivamo da je svako pojedina~no bi}e blagosloveno, po{to je deo Boìjeg Uma. A onda nema vi{e nikakve odvojenosti izme|u tebe i mene. Na razini mozga, postoji odvojenost. Na razini Uma, svi smo mi Jedno. Boìji Um je taj koji je religiozan, mozak to nije. Mozak je hinduisti~ki, islamski ili hri{}anski Mozak je uslovljen, njega su uobli~ili okolina i li~no iskustvo. Ali Boìji Um nije uslovljen, niti je podloàn iskustvu. Jednom kad se shvati ova ~injenica, na{ odnos sa KURSOM O ÛDIMA podvrgava se promeni. Postajemo pa`ljiviji i ~itamo ga druga~ije. Moèmo ~itati lekciju iz Kursa, koja se koristi re~ima da bi se tako zapo~elo, ali nas svaka re~enica Kursa odvodi od na{eg misaonog toka i dovodi Boìjem Umu. Ovo je jedinstvena stvar u vezi sa Kursom. Oraganizovane religije nam govore {ta je uradio Isus, {ta je uradio Muhamed i {ta je Bog Rama uradio. KURS O ÛDIMA nam ne kaè {ta je neko drugi uradio. Kurs ne propoveda. On nas dovodi do ti{ine i do Boìjeg Uma. Sve to pak zavisi od toga koliko smo pri tome ozbiljni i sa kakvim svojstvom po{tovanja ~itamo Kurs. Ako smo zainteresovani za oslobo|enje od ega, onda pravilno procenjujemo da u Kursu ima ne{to {to u sebi nerazdvojivo nosi blagoslov koji nas odvodi od na{eg misaonog procesa - na{e

24

mozgovne preokupacije - i dovodi nas u druga~ije stanje svesti. Dok ~itamo Kurs, dolazi do stavljanja pod upitnik na{ih neshva}enih re~i i do otkri}a na{e vezanosti za na{e misli - {to zna~i da dolazimo do ne~eg novog {to se nalazi izvan podru~ja re~i. Ova se aktuelnost direktnog iskustva doga|a tokom ~itanja Kursa, ali samo ako ga pa`ljivo ~itamo. MOJ UM JE PREOKUPIRAN PRO[LIM MISLIMA. Ovo i jeste problem. Mi ne moèmo upregnuti energiju Sada{njeg Trenutka. Mi ne ìvimo iz trenutka u trenutak, da bismo primili ili da bismo zra~ili stvarala~ku energiju Sada{njeg Trenutka koja je tako potrebna ovoj planeti. ôvekova funkcija jeste da dovede Nebesko Kraljevstvo na zemlju. A mnogi od nas su se izgubili u pro{losti. Iz lekcije u lekciju, Kurs zapo~inje sa stavljanjem svega pod upitnik i sa uklanjanjem, da bi nas oslobodio od pro{losti. U jednoj od lekcija Kurs kaè: JA NI[TA NE VIDIM ONAKVIM KAKVO JE ONO SADA. Kako je to samo jednostavno re~eno! Kurs je zaista kurs o ~udima, tako da moè{ do}i do istine, do celovitosti i do ispravnog umovanja. ûda se doga|aju u ispravnom umovanju. Iskreno re}i: MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA zna~i u{tedeti jedan ~itav ìvot. To je 10. lekcija. Da li postoji i{ta u svetu {to moè osobu dovesti u ovo stanje svesti i u nevinost skromnosti tokom celih 10 dana? îtaju}i Kurs, po~injemo ceniti njegovu vrednost i u nama se poja~ava po{tovanje i ljubav za Kurs. Lekcija nastavlja: OVA SE IDEJA PRIMENJUJE NA SVE MISLI KOJIH SI SVESTAN ILI KOJIH POSTAJE[ SVESTAN TOKOM VE@BANJA. RAZLOG ZA[TO JE OVA IDEJA PRIMENLJIVA NA SVE NJIH LE@I U TOME DA TE MISLI NISU TVOJE PRAVE MISLI. Postoje prave misli kojih nismo svesni. To je zaista otkri}e! RANIJE SMO VE] NAPRAVILI OVU RAZLIKU I ÎNI]EMO TO PONOVO. TI JO[ NEMA[ OSNOVE ZA UPORE\I- VANJE. A KADA TO BUDE[ UÎNIO, ONDA VI[E NE]E[ SUMNJATI U TO DA ONO ZA [TA SI MISLIO DA SU TVOJE MISLI ZAISTA NE ZNAÎ NI[TA. Kakvo bu|enje! To je kao da nas Gospod drì za ruku i dovodi nas do preobraàja u ciglih deset dana. U Kursu ima mnogo radosti i uzbu|enja. Kurs dovodi ~oveka do strasti. Postoji interesovanje i mi se sve vi{e pribliàvamo Sada{njem Trenutku i svojoj vlastitoj svetosti. Postajemo svoje Pravo Ja. Doga|a se prerastanje. Ne{to novo se javlja. Po~injemo stavljati pod upitnik svoj vlastiti fanatizam, verovanja koja poznajemo. Sada smo spremni da vidimo - da umremo za pro{lost i za uslovljavanja. Vi{e nismo igra~ka pro{losti i dolazi do uskrsnu}a. A onda zna~ajna 11. lekcija: MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET. Samo videti bezna~ajan svet i sluìti mu, a potom umreti, zna~i nikada ne ìveti. Kurs nastavlja: BEZNAÂJAN SVET RA\A STRAH. Strah postoji zato {to je ono ~emu pridajemo vrednost zapravo bezna~ajno. Jedna zemlja ima jednu skalu vrednosti, a druga zemlja ima drugu skalu vrednosti. A po{to su te skale razli~ite, te se zemlje sukobljavaju. A obe skale su bezna~ajne. Ali: BOG NIJE STVORIO BEZNAÂJAN SVET.

25

Vidimo onda da postoje dva sveta: svet koji je Bog stvorio, bez kog ni{ta ne moè postojati, i bezna~ajan svet koji je ~ovek proizveo. Po~inju}i da se osloba|amo sveta koji je ~ovek proizveo, uvi|amo da je svet koji je Bog stvorio zapravo ona osnova koja sve podràva. ôvek nije stvorio vazduh koji di{emo, niti vodu koju pijemo, ni no}, ni nebo, niti hranu koju jedemo. Kako smo se samo odsekli od sveta koji je Bog stvorio kroz svoju strepnju i brigu. Toliki mnogi od nas tro{e svoje ìvote i energiju koju im je Bog dao podràvaju}i ono {to je bezna~ajno. MOJE MISLI SU SLIKE KOJE SAM SAM PROIZVEO. TO JE ZBOG TOGA [TO SE MISLI ZA KOJE SAMO MISLI[ DA IH TI MISLI[ POJAVLJUJU KAO SLIKE, A TI IH NE MO@E[ PREPOZNATI KAO NE[TO [TO JE ZAPRAVO NI[TAVNO. Uvidi da su ove misli za koje samo misli{ da ih misli{ samo tvoje slike. TI SAMO MISLI[ DA IH MISLI[ I TAKO TI MISLI[ DA IH VIDI[. OVO JE NAÎN KAKO JE IZGRA\ENO TVOJE "VI\ENJE". OVO JE FUNKCIJA KOJU SI DODELIO SVOJIM TELESNIM OÎMA. TO NIJE VI\ENJE. TO JE PROIZVODNJA SLIKA. OVA PROIZVO- DNJA SLIKA PREUZIMA MESTO VI\ENJA, ZAMENJUJU]I TAKO VI\ENJE ILUZIJAMA. Kurs dalje nastavlja: OVE TI VE@BE NE]E OTKRITI ZNANJE. ALI ]E ONE PRIPREMITI PUT KA NJEMU. îtalac po~inje uvi|ati kako je zapravo uhva}en u svojim vlastitim slikama. Vi|enje je na{e prirodno stanje, a mi smo ga zamenili iluzijama slika. A lekcija nam ute{no kaè da }e ove na{e slike biti zamenjene. Nerazdvojan od svake lekcije, od svakog retka Kursa je blagoslov koji ~itaoca vodi ka jasno}i istine. Boìja je Volja, Njegova Mo}, Njegov Blagoslov, da se cilj Kursa postigne u toku jedne godine. To moè u~initi bilo ko ko po{teno i posve}eno prou~ava Kurs. Molim te, shvati {ta zna~i ova izjava. [ta bi ti drugo ikada i mogao poèleti? Ako u bilo kojoj lekciji postoji potencijal da te dovede do celovitosti, kako }e{ ti pristupiti onda toj lekciji? Da li }e{ poku{avati da lekciju podesi{ svom modelu ìvota, svom programu? Ako je tako, ti onda nisi spreman da se uklopi{ u Boìji Um. Da li si voljan da se ljubazno ovoga drì{? Da li ~ita{ KURS O ÛDIMA kao ideju, kao jo{ jednu ideju o tome kako da sebe popravi{? U trenutku kada Kurs reducira{ na ideje, onda on ni na koji na~in vi{e nije razli~it od bilo ~ega drugog i ti nisi primio ~udo koje ti Kurs nudi. Za{to Kurs reduciramo na ideje? Da li smo ikada i ~inili bilo {ta drugo, bilo da se radi o BIBLIJI, KURANU ili VEDAMA? I nastavlja se ono {to "ja jesam". Ni{ta ne prekida ono staro. Ipak, negde jednom moramo videti da moramo prerasti ego. Mi govorimo ovoliko o pristupu Kursu zato {to mnogo toga zavisi o na~inu kako ~itamo Kurs. Retko sam sreo bilo koga ko zna kako da ga ~ita. Mi ~itamo re~i, ali re~i nisu stvar. Na{e re~i imaju zna~enje na nivou nerealnosti - na nivou stvari koje smo projektovali. A da bi se rastvorila misao, to zahteva druga~iju vrstu ~itanja, druga~ije svojstvo pa`nje. NE ZABORAVI DA JE MOTIVACIJA ZA RAD NA OVOM KURSU POSTIGNU]E I OÛVANJE STANJA MIRA. PO[TO POSTIGNE OVO STANJE, UM JE SMIREN, A ONDA SE POSTI@E STANJE SVESTI U KOME SE ÔVEK SE]A BOGA... UÊNJE OVOG KURSA ZAHTEVA VOLJNOST DA SE STAVI POD ZNAK PITANJA SVAKA VREDNOST KOJU CENI[. NI JEDNA SE OD OVIH VREDNOSTI NE MO@E ZADR@ATI SAKRIVENOM I NEJASNOM, PO[TO BI TO UGROZILO TVOJE UÊNJE. NI JEDNO VEROVANJE NIJE NEUTRALNO. Da li pristupa{ KURSU O ÛDIMA zato {to zaista èli{ da se oslobodi{ stalne preokupacije koja ti ne da mira? Da li èli{ da uti{a{ varke mozga? Ako postoji ova goru}a potreba, onda tvoj odnos sa Kursom postaje druga~iji. Ipak, ljudi Kurs ~itaju i ~itaju ne shvataju}i njegovu istinu. Da li moè{ ~itati Kurs sa tako jakim interesovanjem koje }e te dovesti do tog druga~ijeg Stanja svesti? Da bi to postigao, neophodno je da pred sobom postavi{ izazov. Po{to, bez ozbiljnosti, ~itanje postaje ritual. Mozak voli naviku, on funkcioni{e rutinski. Svaka nas re~enica iz Kursa suo~ava sa izazovom. Da li mi tom izazovu moèmo dati dovoljno prostora kako bi se razotkrio? Obi~no, kada se pojavi izazov, mi ga obeshrabrimo. Mi ne prepoznajemo uzrok nedoraslosti koja ne moè odgovoriti na izazov datog trenutka. Kuda odlazi energija? Kako je rasipamo? Postavljanje ovakvih pitanja i svesnost su oni ~inioci koji dovode do izmene na~ina ìvota. U ovom hitnom odgovoru ne

26

postoji pukotina, nema vremena da se prizna nedoraslost. Bespomo}nost je na{e verovanje. Ona nije realna. Akcaja bespomo}nosti je kompromis. Tokom ~itanja Kursa, da li si voljan da odmah odbaci{ sve kompromise? Ovo zna~i primeniti Kurs. Ovo je otkri}e. Moramo shvatiti va`nost namere. Tek onda moè postojati hitnost. Hitnost ~oveka dovodi do pa`nje. Jedino vitalna snaga hitnosti moè da se bori sa non{alantnim stavom kompromisa. Rade}i tako, dolazi se do strasti. Doga|a se preobraàj. Postaje se su-stvaralac. Da li ~ita{ Kurs kao su-stvaralac, tako da u vreme kad zavr{i{ sa ~itanjem, istovremeno zavr{ava{ i sa kompromisom i postaje{ totalno prisutan? To je vrlo razli~it na~in ~itanja. Sve ono {to stavlja pod znak pitanja misaoni sistem koji je ~ovek izgradio ve} je samim tim akcija Boìje Milosti. Kurs ti direktno daje novu voljnost da vidi{. JA SAM ODGOVORAN ZA ONO [TO VIDIM. JA BIRAM OSE]ANJA KOJA DO@IVLJAVAM I JA ODLUÛJEM O CILJU KOJI BIH DA POSTIGNEM. I SVE [TO SAMO IZGLEDA DA MI SE DOGA\A JA SAM TRA@IO, A ONDA I DOBIJAM ONO [TO SAM TRA@IO. KURS O ÛDIMA je radosna avantura. Ne treba ga pretvoriti u naviku. Dnevna lekcija celog dana nosi svoj blagoslov. Ve`banje lekcije postaje akcija koja se obavlja bez napora i velika radost. MOJA SADA[NJA SRE]A JE SVE [TO JA VIDIM. Nema potrebe da te ikad dotakne strah nesigurnosti, zato {to je on najve}im svojim delom psiholo{ki. Tako ti po~inje{ da {iri{ Boìji mir na zemlji: "DA DO\E CARSTVO TVOJE, DA BUDE VOLJA TVOJA I NA ZEMLJI KAO NA NEBU..." (Matej 6:10) I ovo je mesto gde se drìte za ruke, kao {to se to nudi u: A AKO TI TO POMA@E, ZAMISLI KAKO TE DR@IM ZA RUKU I KAKO TE VODIM. UVERAVAM TE DA TO NE]E BITI SAMO PUSTO MA[TANJE. Kakav je to samo blagoslov znati da nikada i nisi bio usamljen! Svetlost i Ljubav, ono {to je Dato, uvek te okruìvalo. Snaga jeste shvatiti da je ono {to je ve} Dato ujedno i dostupno. Kakav Boìji dar svakome od nas ko ima KURS O ÛDIMA! Kurs nam pomaè s primenom istine koju nam daje. A ipak mi to znamo intelektualno, kao {to znamo da ne treba da laèmo ili da treba da volimo svog suseda. Ali mi ne znamo kako sve to i da primenimo. Poznavanje ideja ne zna~i mnogo. Ideja je apstraktna zato {to je zasnovana na dvojstvu. Kurs rastvara dvojnost ~ak i izme|u tebe i Boga. Kurs kaè da je tvoja volja istovetna s Bo`jom. A Boìja Volja istovremeno je i tvoja. Postepeno, mi se na- vikavamo na Jedno radije nego na fragmentaciju i odvajanje. Kakvo ~udo! ôvek bi pomislio da }e neko sko~iti od radosti kad otkrije da jeste i da moè biti oslobo|en. Kurs kaè da smo postavli uslovljeni i da smo uhva}eni u zamku navike i gre{ke. On isti~e da se i navika i gre{ka mogu ispraviti. ISTINA ]E ISPRAVITI SVE GRE[KE U MOM UMU. Ispravljanje je tvoja funkcija. Izvr{avaju}i svoju funkciju, ti postaje{ pro{irenje Kursa. I po{to se gre{ke mogu ispraviti, ti ne moè{ biti ravnodu{an ni prema svojim, ni prema tu|im gre{kama. Kada tvoja funkcija postane: SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE, tada se konflikt zavr{ava i ti shvata{: JA ]U PRIHVATITI SVOJU ULOGU U BO@IJEM PLANU ZA SPASENJE. Od sada se mora{ nau~iti da pro{iruje{ ono {to si shvatio kao istinu. Kada po~ne{ {iriti istinu, onda postaje{ nosilac Svetlosti. Tako te kurs dovodi do tvoje funkcije. ZATO [TO GOD DA BOG DAJE MO@E BITI SAMO DOBRO. Moè{ li u to ~vrsto verovati?

27

I JA PRIHVATAM SAMO ONO [TO ON DAJE I [TO MI PRIPADA. Pogledaj samo kakvu ~ast Bog daje Svojoj Deci. Po{to nam je dao svo stvaranje, On onda kaè: "âk ni meni niste ni{ta du`ni. Ovo pripada vama". Od samog po~etka data nam je sloboda. Kako je samo sveta slava Boga, na{eg Oca! Ne postoji ni{ta {to bismo trebali èleti ili {to bi trebalo da nam skrene pa`nju. "RADNA KNJIGA ZA UÊNIKE" kaè: SVE SU STVARI LEKCIJE KOJE BOG @ELI DA MI NAUÎMO. LEKCIJA JE ÛDO KOJE MI BOG NUDI, UMESTO MISLI KOJE SAM SAM PROIZVEO I KOJE ME POVRE\UJU. Bez obzira kakve su i kako samo mogu izgledati dobre, sve misli koje sami proizvodimo obavezno nas povre|uju. ONO [TO OD NJEGA NAUÎM, POSTAJE NAÎN KAKO SE OSLOBA\AM. Ono {to od Njega u~im jeste ~udo, po{to je to trenutak jasno}e u kome vreme prestaje. Ono {to od Njega u~im osloba|a me od mojih vlastitih ograni~enih odluka. I TAKO JA BIRAM DA NAUÎM NJEGOVE LEKCIJE I DA ZABORAVIM SVOJE VLASTITE. Da li moè{ zaboraviti svoje vlastite lekcije? Mi smo pod pritiskom svojih potreba, svojih sutra, svojih ju~e i ~itavog predmeta rasprave o li~nosti. Na nivou ~uda, pak, nema li~nosti. Ti si u sada{njem trenutku i ni{ta drugo nije realno. Kurs sa nama deli i ovo: JA STAVLJAM BUDU]NOST U BO@IJE RUKE. Kakvo bezbri`no zadovoljstvo! Kurs tako|e kaè i: PRO[LOST JE OTI[LA, BUDU]NOST JO[ NIJE DO[LA. JA SAM OSLOBO\EN OD OBE. Kako je samo prostrano ve~no s a d a. Kurs je neposredan. Moè{ li odmah osetiti da si se oslobodio i pro{losti i budu}nosti? Zar ne}e{ vi{e boraviti u pro{losti? Budu}nosti jo{ nema, pa tako i ne treba da se o njoj brine{. Ako samo ~ita{ Kurs i ne dodirne{ ovo stanje svesti, onda znaj da sam sebe li{ava{. Sve dok bude pro{losti i budu}nosti, dotle ne}e biti mira. Gde nema vi{e pro{losti i budu}nosti, tu nema ni tela. I sama misao nestaje. Ako misao ostaje, onda to zna~i da nisi ni ~itao Kurs. MENE PODR@AVA BO@IJA LJUBAV. Ti ovo ne mora{ ~ak ni da traì{. Jedino mora{ shvatiti da je Ljubav ono {to si do{ao da daje{. Izbor je tvoj, s obzirom da ima{ slobodnu volju. OÊ, DANAS SAM SLOBODAN, ZATO [TO JE MOJA VOLJA ISTOVREMENO I TVOJA. Izbor je ili mir ili misao o pro{losti i budu}nosti, naseljena sa nestvarnim osobama. Ti èli{ Boìji Mir, ali tog Mira nema ako se ne dozvoli da odu iluzije o pro{lim i budu}im isku{enjima. Jedna neìvljena Istina ostaje neistinita. Spoznati Istinu zna~i odmah je i primeniti. U odsustvu primene, ìvot ostaje na nivou li~nosti. U odnosu na Hristovo Stanje Svesti, telo i misli su ne{to spoljnje, po{to oni pripadaju svetu odvojenosti. Misao je nastala tek onda po{to je ve} do{lo do odvajanja, dok je spasenje oslobo|enje od misli koje nas povre|uju. Jezik sustvaraoca je ne-li~ni, pa tako i razli~it. ZAR JE TO GUBITAK AKO SE UMESTO OVOGA PRONA\E SVET U KOME JE NEMOGU] GUBITAK, U KOME LJUBAV VE^NO TRAJE, U KOME MR@NJA NE MO@E POSTOJATI I U KOME OSVETA NEMA NIKAKVOG ZNAÊNJA? ZAR JE GUBITAK AKO SE PRONA\U STVARI KOJE STVARNO @ELI[ I AKO ZNA[ DA IM NEMA KRAJA I DA ]E ONE OSTATI UPRAVO ONAKVE KAO [TO I @ELI[ DA BUDU TOKOM VREMENA? ÂK ]E I ONE NA KRAJU BITI ZAMENJENE ZA NE[TO O ÊMU NE MO@EMO GOVORITI, PO[TO ONDA ODLAZI[ ODAVDE KA MESTU GDE REÎ POTPUNO POSTAJU BEZNAÂJNE, U TI[INU U KOJOJ SE KOMUNICIRA NEIZGOVORENIM JEZIKOM, ALI KOG SE IPAK SIGURNO RAZUME. KOMUNIKACIJA, NEDVOJBENA I JASNA KAO DAN, OSTAJE NEOGRANIÊNA ZA CELU VE^NOST. I SAM BOG GOVORI SVOM SINU, A NJEGOV SIN TAKO\E

28

GOVORI NJEMU. NJIHOV JEZIK NEMA REÎ, ZATO [TO ONO [TO ONI KA@U NE MO@E DA SE SIMBOLIZIRA. NJIHOVO JE ZNANJE DIREKTNO I POTPUNO ME\USOBNO DELJIVO I POTPUNO JEDINSTVENO. KOLIKO SI SAMO DALEKO OD OVOGA TI, KOJI OSTAJE[ VEZAN ZA OVAJ SVET. A IPAK, KOLIKO SI BLIZU, KADA OVAJ SVET ZAMENI[ SVETOM KOJI @ELI[. SADA JE POSLEDNJI KORAK IZVESTAN, SADA STOJI[ UDALJEN OD BEZVREMENOSTI SAMO ZA PROSTOR JEDNOG TRENUTKA. Re~i KURSA O ÛDIMA inspiri{u te da do|e{ u stanje smirenosti. Kurs sa sobom nosi ve~ni mir i budi Svetlost u tebi. Kad pro~ita{ tri ~etvrtine Teksta i Radnu knjigu, onda ti Kurs kaè: pro{ao si dug put i sada ne moè{ natrag. Zar to nije lepo? Ne{to se dogodilo {to je fundamentalno izmenilo tvoj ìvot. Zar to nije blagoslov? UVO\ENJE RAZUMA U EGOV MISAONI SISTEM JESTE POÊTAK NJEGOVOG UKLANJANJA ZATO [TO SU RAZUM I EGO PROTIVRE^NI JEDAN DRUGOME. NIJE MOGU]E NI DA NJIH OBOJE KOEGZISTIRAJU U TVOJOJ SVESNOSTI. CILJ RAZUMA JESTE DA UÎNI JASNIM, PA TAKO I OÎGLEDNIM. TI MO@E[ VIDETI RAZUM..... KADA DO\E[ NA MESTO NA KOME SE JASNO VIDI DA SE PUT RAZDVAJA, NE MO@E[ DALJE I]I. MORA[ KRENUTI ILI JEDNIM ILI DRUGIM OD DVA PUTA NA KOJA SE RAZDVOJIO PRVOBITNI PUT...KO GOD STIGNE TAKO DALEKO NE MO@E DONETI POGRE[NU ODLUKU, IAKO MO@E ODLAGATI. I NEMA DELA PUTOVA- NJA KOJI BI IZGLEDAO BEZNADNIJE I JALOVIJE NEGO [TO JE STAJANJE NA MESTU NA KOME SE PUT GRANA I RAZDVAJA I NE ODLUÎTI SA KOJIM OD PUTEVA DALJE NASTAVITI....SAMO TI PRVIH NEKOLIKO KORAKA DU@ ISPRAVNOG PUTA IZGLEDAJU TE[KI, PO[TO SI IH ODABRAO, IAKO JO[ UVEK MO@E[ MISLITI DA SE MO@E[ VRATITI I NAPRAVITI DRUGI IZBOR. TO NIJE TAKO. NE MO@E SE UKLONITI IZBOR KOJI JE NAÎNJEN UZ POMO] NEBESKE MO]I. TVOJ PUT JE ODLUÊN. NE]E BITI NIÊGA [TO TI SE NE]E RE]I, SAMO AKO OVO PRIMI[ K ZNANJU. Mora{ napraviti jo{ jedan korak. Kurs kaè da si izabrao da napreduje{, ali ne moè{ izabrati da se vrati{. Onda Kurs dalje kaè: OVAJ JE KURS LAGAN BA[ ZATO [TO NE PRAVI NIKAKVOG KOMPROMISA. ALI ON JO[ UVEK IZGLEDA TE@AK ONIMA KOJI JO[ UVEK VERUJU DA JE MOGU] KOMPROMIS. Ako dalje zakora~i{, oseti}e{ novi blagoslov, napon vitalnosti, ìvi ose}aj Njegovog Prisustva. OTI[AO SI VE] DALEKO PUTEM KOJI VODI ISTINI, ISUVI[E DALEKO DA BI SADA POSRNUO. JO[ SAMO JEDAN KORAK I U LJUBAVI ]E SE RASTOPITI I POSLEDNJI OSTATAK STRAHA OD BOGA. Jedini odgovor koji mora{ shvatiti jeste da si i ti i tvoj brat pro{irenje Jednog @ivota. Ti vi{e ne gleda{ {ta on ~ini u telu, ve} vidi{ njegovu svetost. TI BI DA SE PROTIVI[ OVOM KURSU ZATO [TO TE ON PODUÂVA DA SI SLIÂN SVOME BRATU. VI NEMATE NIKAKVE SVRHE KOJA NE BI BILA ISTA I NIKAKVE DRUGE SVRHE KOJU VA[ OTAC NE BI S VAMA DELIO, ZATO [TO JE VA[ ODNOS OÎ[]EN OD POSEBNIH CILJEVA. I DA LI BI TI SADA HTEO DA PORAZI[ CILJ SVETOSTI KOJI JE NEBO DALO VA[EM ODNOSU? ONDA IZABERI [TA @ELI[ VIDETI: BRATOVO TELO ILI NJEGOVU SVETOST, A ONO [TO BUDE[ IZABRAO U TO ]E[ I GLEDATI. A ONDA ]E[ IZABRATI U BEZBROJNIM SITUACIJAMA I KROZ VREME KOJE IZGLEDA BESKRAJNO SVE DOK ISTINA NE BUDE TVOJA ODLUKA. VE^NOST SE NE MO@E PONOVO ZADOBITI JO[ JEDNOM NEGACIJOM HRISTA U SVOM BRATU. A GDE JE ONDA TVOJE SPASENJE AKO JE TVOJ BRAT SAMO TELO? GDE BI TVOJ MIR DRUGO MOGAO BITI AKO NE U NJEGOVOJ SVETOSTI? A GDE JE ONDA I SAM BOG AKO NE U ONOM NJEGOVOM DELU KOJI JE ON ZAUVEK OSTAVIO U SVETOSTI

29

TVOGA BRATA, TAKO DA U TOJ SVETOSTI MO@E[ VIDETI I ISTINU O SAMOM SEBI KOJA JE KONA^NO OBJA[NJENA POJMOVIMA KOJE SI PREPOZNAO I RAZUMEO? SVETOST TVOGA BRATA JE SVETINJA I BLAGOSLOV ZA TEBE. NJEGOVE GRE[KE NE MOGU ZADR@ATI BO@IJI BLAGOSLOV KOJI MU BOG DAJE, A TE NJEGOVE GRE[KE NE MOGU ZADR@ATI NI BO@IJI BLAGOSLOV TEBI, AKO SVOGA BRATA ISTINSKI VIDI[. NJEGOVE GRE[KE MOGU PROUZROKOVATI ODLAGANJE, A TEBI JE DATO DA TO ODLAGANJE OD NJEGA PREUZME[, KAKO BISTE OBOJICA MOGLI ZAVR[ITI PUTOVANJE KOJE NIKADA I NIJE ZAPOÊLO I KOME NE TREBA NIKAKAV KRAJ. ONO ÊGA NIKADA I NIJE BILO I NIJE DEO TEBE. ALI ]E[ TI MISLITI DA JESTE SVE DOK NE SHVATI[ DA TO NIJE DEO NI ONOGA KOJI STOJI PORED TEBE. TAJ KOJI STOJI PORED TEBE TVOJE JE OGLEDALO U KOME VIDI[ PRESUDU KOJU SI DONEO O VAMA OBOJICI. HRIST U TEBI VIDI SVOJU SVETOST. Ovo je kraj sveta - kraj iluzije pojavnosti. Ovde ~ovek shvata istinu i vrednost izreke: "VOLITE JEDAN DRUGOGA". (Jovan 13:34) A onda dolazi mir na zemlju. Gde god postoji ovakvo probu|eno bi}e, tu postoji i zra~enje, postoji mir. âk se ni ptice, ni ostale ìvotinje vi{e ne pla{e, zato {to ovakvo bi}e oduzima atmosferi svu histeriju i svu napetost. I kada ovakvo bi}e kora~a kroz {ume ili kroz grad, ono za sobom ostavlja mir. Sve postaje posve}eno i blagosloveno, po{to se re~i ne doti~u ovakvog bi}a. Molim vas nemojte sebe potcenjivati. Vi sa sobom nosite blagoslov. Budite u miru i znajte da ste deo Ve~nosti. ONAJ KO JE SIGURAN, SAVR[ENO JE MIRAN, ZATO [TO NEMA SUMNJI. SIGURNI NE POSTAVLJAJU PITANJA, ZATO [TO NI[TA NE ULAZI U NJIHOVE UMOVE [TO JE POD ZNAKOM PITANJA. OVO IH DR@I U SAVR[ENOM SPOKOJSTVU, ZATO [TO JE SPOKOJSTVO TO [TO ONI DELE S DRUGIMA. ZNAJU]I [TA SU I SAMI. PRVIH ÊTRDESET LEKCIJA Kako je samo dragocena ti{ina. Ona je potpuna. U ti{ini mozak se obnavlja i to uti~e na svaku }eliju tela. Ti{ina i mir toliko se poja~avaju da ~ak nisi ni svestan da si telo. Nema boljeg leka od posedovanja smirenog uma. U ti{ini i miru nema dvojnosti ve} postoji samo svesnost koja posmatra. Ova svesnost je vrlo inteligentna. Problemi i uverenja - koji su zapravo la`ni - rastva- raju se. Smireni um je svestan dolaska i nestanka zvukova koji dolaze spolja, ali ovi zvukovi ne remete mir zato {to o tim zvukovima u smirenom umu nema nikakvih sudova ni uverenja. Dobrota smirenog uma apsorbuje sve i blagosilja sve. Kada ti{ina ili mir u|e u ne~iji ìvot, onda ova ti{ina u~ini da osoba postane svesna svega {to je nebitno, svega {to je ro|eno iz ideja. A onda ova ti{ina po~inje to da uklanja. Ovaj mir po~inje da prerasta - verovanja, koncepte, psiholo{ke povrede - sli~no detetu koje prerasta svoje igra~ke i lutke. [ta misli{ {ta bi ta ti{ina drugo i mogla otkriti? Ona po~inje da otkriva: NI[TA OD ONOGA [TO VIDIM.....NE ZNAÎ NI[TA. SVEMU [TO VIDIM DAO SAM SVO ZNAÊNJE KOJE ONO IMA ZA MENE. Vidi istinu ovih iskaza, a ne samo re~i. To postaje jednostavno i direktno. NI[TA OD ONOGA [TO VIDIM NE ZNAÎ NI[TA. Kada bude{ uvideo istinu ovih iskaza, taj }e uvid dovesti tvoj um do mira, do opu{tenosti. To je ono {to daje energiju bu|enju koje se odvija u na{oj nutrini. Nemoj aktivirati druge misli. Neka ovo bude otkri}e, blagoslov, SVEMU [TO VIDIM DAO SAM SVO ZNAÊNJE KOJE ONO

30

IMA ZA MENE! Nemoj poku{avati da se oslobodi{ ovoga. Da bi se ovoga oslobodio, zapo~e}e{ akciju kroz samu misao. Ve} je dovoljno ako uvidi{ istinu ovog iskaza. Vi|enje je akcija, "poku{avanje" nije akcija, ve} reakcija. Akcija uklanja, ono {to "poku{ava" jeste napor i ~ini ìvot li~nim. Ono prvo je dato, a ovo drugo zna~i nastojanje. Mudrost zna~i biti opu{ten i prisutan s lekcijom. Ti lekciju nisi zaista pro~itao ako si ostao uhva}en u zamci svog "znanja" i nagomilanih informacija. Ako jo{ uvek svoje aktivnosti smatra{ zna~ajnim, ti onda nisi stvarno pro~itao lekciju. Ako nisi uspostavio odnos sa procesom Atounmenta (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost), onda si se izgubio u svom vlastitom delovanju, zauzet svojim vlastitim preìvljavanjem. SVEMU [TO VIDIM DAO SAM SVO ZNAÊNJE KOJE ONO IMA ZA MENE. Ove lekcije imaju mnogo dublje zna~enje nego {to to mi shvatamo. Zato vas molim da ih s po{tovanjem ve`bate. Ovo je bitno zato {to bez po{tovanja ne moèmo ni{ta primati. Sve {to je ~oveku potrebno da zna moè na}i u KURSU O ÛDIMA. Koliko samo zahvalnosti ~ovek duguje Kursu! Svo bogatstvo sveta ne moè kupiti ono {to Kurs ~ini za pojedinca. Svaki od nas poseduje potencijal da spozna Kurs. [ta ja podrazumevam pod "potencijalom"? Potencijal zna~i da imamo sposobnost da primimo ono {to je od Boga. Bez ovog potencijala, mi to ne bismo mogli primiti. Kad posedujemo ovaj potencijal? Mi sami j e s m o taj potencijal - ali jo{ toga nismo svesni. Religije i gurui poku{avaju da nas zaposle da radimo razne stvari: mantre, jogu, sve vrste razli~itih tehnika itd. Ali osoba koja zaista zna {ta jeste potencijal prerasla je sve ovo. Ova je osoba otkrila da je "ja i moje" apstrakcija, da to nije realno. Ova osoba uvi|a: "Kao potencijal, ja sam slobodan i od svoje vlastite li~nosti"! Prema tome, potencijal prerasta ego. Prva lekcija potencijala jeste da smiri mozak. Mi posedujemo potencijal da sebe potpuno uti{amo. Jednom kad smo uti{ani, onda vi{e nema ni sutra, ni ju~e. Potencijal poseduje sposobnost da bude vrlo pa`ljiv. U ovoj pa`nji um stiè do ti{ine. Pa`nja rastvara sve re~i i sve "preke potrebe". To je stanje ispunjenosti. A onda smirenost po~inje da ti daje svoju istinu: NE RAZUMEM NI[TA OD ONOGA [TO VIDIM. Po~inje{ postavljati pitanje: "Kako ja to vidim? Da li je istina da ne razumem ni{ta od onoga {to vidim?" Kako bi to potencijal video? Potencijal bi to video smirenim umom. Pogledaj da li moè{ do}i do ovog smirenog uma. Za trenutak odbaci sve. A onda - u {ta god gledao, ti to vi{e ne deli{. Onda smireni um gleda na stvari, a da ih ne lomi, a da im ne daje imena. U trenutku kada nekoj stvari dajemo ime, mi joj istovremeno dajemo i zna~enje. Pogledaj samo kako se proces fragmentacije odvijao u na{oj nutrini. Ova tendencija da se prave razlike jeste ono {to odvaja. A mi to zovemo "znanjem". [to se vi{e hvatamo u zamku fragmentacije - a to je separacija koja razdvaja stvari - to ta fragmentacija sve vi{e i vi{e spre~ava da se shvati ono {to je ve~no. Jedino stvarno "znanje" jeste direktno iskustvo u kome se u tebi zavr{ava odvojenost. JA NI[TA NE RAZUMEM - pa ~ak ni to {ta je cvet. Da li mi razumemo {ta je cvet, izuzev {to smo mu dali ime? Da li moè{ odvojiti cvet od tla na kome raste? Da li ga moè{ odvojiti od sunca, od godi{njih doba? Gde bi to zavr{ilo? Cvet pro{iruje celo stvaranje. Ne moè se izolovati. Kada to shvati{ na ovaj na~in, dokraj~uje{ tako|e i svoju izolaciju, svoju odvojenost. [ta bi trebalo da se dogodi da se vi{e ne bi pravile razlike? Ti bi trebalo da posmatra{ sa smirenim umom, zar ne? Kad je um smiren, onda nema prosu|ivanja. Poku{aj gledati oko sebe sa ovim smirenim umom, a da ni{ta ne imenuje{ - da gleda{ iz puke radosti, bez bilo kakvog stvaranja vlastitog mi{ljenja o vi|enim stvarima bez prosu|ivanja. Kada si smiren, to je ono {to se de{ava. A onda otkriva{: OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Da li istinski moè{ ovo re}i? êmu misao pridaje va`nost? Zar je ne pridaje svojim vlastitim vezanostima? Mi malo {ta drugo znamo osim svog li~nog, ograni~enog sveta "ja i mene". OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA zato {to su li~ne. A {ta je onda misao? Sva misao je samo reakcija i prema tome je bezna~ajna. Misao je verovanje koje nije zasnovano na pozitivnom znanju, ve} na

31

onome {to se na{em umu ~ini verovatnim, misao je li~na, pa prema tome, ona ~oveka ograni~ava. Ako to bude{ celog dana otkrivao - o svojoj vlastitoj misli - {ta }e se dogoditi? Ti se onda ne}e{ uklopiti u ovaj svet. I kakva }e to samo dobra stvar biti! Onda ne}e biti vi{e straha - da }e{ izgubiti posao ili bilo {ta drugo. Sve }e postati sekundarno. Ima}e{ funkciju koja }e se o svemu brinuti. Posta}e{ zakon samom sebi i blagosilja}e{ svo stvaranje. Ne}e{ vi{e biti pot~injen grubosti i prostoti. Te{ko}a nastupa onda kada kaè{: "Ja sada u to verujem, ali ja moram od ne~ega ìveti. Ja to ne mogu primeniti." Treba staviti pod upitnik ovo verovanje da ne moèmo istinu primeniti. Da li si dovoljno hrabar da stavi{ pod znak pitanja ovo verovanje? Postoji izazov koji misao uvek izbegava - izazov akcije. Akcija ima mo} i vitalnost da rastvori misao. Akcija nas ~isti od misli koje su bezna~ajne. Ako sami sebi budemo mogli darovati dar ti{ine, onda }emo znati {ta je akcija. Da li ose}a{ kakav izazov ovo postavlja? Pri bavljenju sa izazovom mi moramo da se nosimo sa svojim ose}anjem nedovoljnosti i nedoraslosti. [ta ~inimo sa svojim ose}anjem nedoraslosti? Ignori{emo ga? Postajemo zbog njega deprimirani? Ovo su sve dobri na~ini bekstva kao i svi ostali. Odlaganje nije nikakvo re{enje, a mi jo{ uvek izgleda da ne moèmo spre~iti odlaganje: "Nadam se da }u to mo}i uraditi sutra". I tako su na{e nedoraslosti izumele sutra. Na neki na~in mi uvek mislimo: "Ja sada to ne mogu potpuno uraditi". Kako se zove nedoraslost? Sutra. A to smo radili ~itavog svog ìvota. Izazov nas dovodi u krizu. Ose}amo se nedorasli izazovu, odlaèmo. A onda ìvimo ìvot poraènog - poraènog od strane vlastitog pronalaska koji se zove vreme, od strane vlastite pretpostavke o nedoraslosti. [ta je stvorilo sve ovo? Misao, zar ne? Misao }e tako|e re}i: "Ja mogu ponoviti re~i iz lekcije, ali ja ih ne mogu primeniti". Ali ovo je laàn iskaz. Mi smo toliko leèrni da ne èlimo da idemo dalje. U stvarnosti, mi se ne èlimo menjati. "Ja èlim da u r a d i m stvari. @elim da budem aktivan. @elim popraviti sebe". Ali ovde nedostaje strasti da bi se bilo {ta od toga moglo primeniti. Kada iskoristi{ pogonsku snagu istine, u istom tom trenutku dolazi do primene te energije do kraja tvog ìvota. Prema tome, mi ` e l i m o istinu, ali ne èlimo da se promenimo. A to jeste razlog za{to nikada nemamo istinu. Svaka osoba mora ovo otkriti. A onda - za{to sebe ne~im zapo{ljava{? Za{to zapo~inje{ konflikt u svojoj nutrini? Najmanje {to moè{ u~initi to je da postane{ svestan ove varke. VI\ENJE LA@NOG KAO LA@NOG JESTE ONO [TO TE OSLOBA\A OD LA@NOG. Ovo vi|enje u nama budi svesnost o varci u koju smo se uhvatili. Nemoj se osetiti bespomo}nim i re}i: "[ta treba da uradim?" To zvu~i sli~no onome kako misao govori. Da li ti jo{ uvek slu{a{ misli? Upravo si rekao OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA! Pa tako, mi nismo ni tamo, ni ovamo. Ali bi}emo. Budi zbog toga zadovoljan. I samo uvi|anje la`nog kao la`nog poseduje u sebi svoju vlastitu akciju. Akcija svesnosti mnogo je ja~a od akcije misli. Na{a jedina odgovornost jeste da budemo po{teni. [ta misli{ da }e svesnost u~initi? Kad kaè{: "Slaèm se da OVE MISLI NE ZNAÊ NI[TA, ali ja imam odgovornosti, ja ne mogu napustiti svoj posao" - svesnost }e ti re}i da su to upravo one misli koje te drè u ropstvu. A onda }e svesnost nastaviti da sve vi{e i vi{e rastvara misli i da te ~ini svesnim da i ove misli tako|e ni{ta ne zna~e. Kad kaè{: "[ta mogu u~initi?" svesnost uvi|a i kaè ti: "Pogledaj na bespomo}nost! Ona me je iskori{tavala i sa mnom manipulisala ~itavog mog ìvota". Svesnost je svetlost koja se ne moè prevariti. Svesnost je bu|enje u vlastitoj nutrini. Ali svesnost ti ne govori {ta da radi{. Ona ti samo kaè: "Uvidi da ono {to radi{ jeste la`no". Pa onda, {ta svesnost zapravo ~ini? Akcija svesnosti sastoji se u tome da ukloni aktivnost misli. Da li bi ti dozvolio svesnosti da ukloni stvari u koje veruje{ - svoje pogre{no opaànje, svoje varke? Svesnost, prema tome, ~ini te sve vi{e i vi{e svesnim la`nosti li~nog ìvota, sve dok ne otkrije{ jedinu stvar koja nije la`na: Boìju Volju Boìja Volja sadrì u sebi vitalnost koja se brine o tvojim sredstvima za ìvot. Boìja Volja poseduje vitalnost da moè rotirati planete i pokretati okeane. Ona u sebi sadrì sve {to postoji. Moèmo videti njenu vrhunsku mudrost: ritam dana i no}i, godi{nja doba, ritam rada i samog tvog srca i cirkulacije krvi. Ritam svega. I zar ne moè{ imati u to poverenja? Zar bi radije svoje poverenje poklonio mislima koje ne zna~e ni{ta? Ako misli ne zna~e ni{ta - a mi samo vidimo kroz misli - mi onda ne moèmo ni{ta ni videti. Sve ima svoje zna~enje, ali mi to zna~enje nikada nismo videli. Mi ne vidimo ni{ta. Kada v i d i { , u pravom smislu, ti onda nisi vi{e

32

nesiguran, zar ne? Ti onda vidi{ savr{enstvo koje snabdeva svim {to je potrebno i onda shvata{: "Ja ni{ta ne razumem!" I vrati}e{ se svojoj ti{ini. Va`no je nau~iti da se otkriju vrline ti{ine. Ti{ina moè spoznati realnost, misao ne moè. Ti{ina koja poznaje realnost govori misli {ta da radi. A misao }e onda uvek izraziti ono {to poti~e od ti{ine, ono {to je ve~no, ono {to poti~e od Boga. Ali bez ti{ine mi smo svesni samo tela i telesnih ~ula. A jedina stvar na koju smo osetljivi jeste oset (senzacija). I mi onda èlimo sve vi{e i vi{e tih oseta. Telesna ~ula se ne mogu nikada zadovoljiti. Postajemo rob fizi~kih ~ula i zato smo stalno njima zauzeti. Vide}i ovo spopada te uàs! U ovoj preokupiranosti nema prostora da bi se moglo do}i do duboke ti{ine i mira. Shvata{: "Ja sam u zatvoru i sve ono o ~emu se brinem jeste {ta ~ula mogu u~initi za mene. U tome nema pa`ljivosti, u tome nema ljubavi. Svo vreme - samo ~ula". U odsutnosti unutra{njeg mira mi smo robovi svojih ~ula. Ali kada se smiri{, tada otkriva{ da u ìvotu postoji i ne{to vi{e od ~ula. U ovoj ti{ini, u ovoj bezgrani~nosti, postoji zadovoljstvo u gledanju savr{enstva stvaranja. Ponekad pesnici i umetnici imaju letimi~an uvid u ovo kada uspostave direktan kontakt sa ti{inom objekta. Oni poku{avaju da uhvate ovu ti{inu u svojoj poeziji ili svojim slikama. Mistik, pak, ide ~ak i dalje. On ide dalje i po~inje da sve to prerasta. A to je ono {to moramo otkriti, tako da moèmo zavr{iti sa konfliktom i dvojno{}u. I mi negde posedujemo dostojanstvo koje pripada duhu. Postoji jedno unutra{nje pozivanje, ~ovekova vlastita funkcija, koja je istovetna i jedno sa Boìjom Voljom. Kada to otkrije{, onda istovremeno nalazi{ i svoj mir i dolazi{ u poloàj da i ti daje{ drugima ne{to od sebe. Ni{ta spolja{nje ne moè delovati na li~nost koja je uspostavila odnos sa svojom funkcijom. Onda ova li~nost spoznaje istinu iskaza: NIKAD NISAM UZBU\EN ZBOG RAZLOGA ZBOG KOGA MISLIM DA JESAM. Funkcija razuma jeste da ispravi gre{ku. Kada do|e{ do tog razuma, onda si oslobo|en od bilo kakve gre{ke ili pogre{nog opaànja. Prema tome, nikad se ne}e{ uzbuditi. Odmah prepoznaje{ da je tvoje vlastito tuma~enje ono {to te uzbu|uje. Razum je jasno}a koja je d a t a, svetlost koja ispravlja sve reakcije iz tvoje nutrine. Ova lekcija daje ti inicijativu da raspr{i{ iluzije i dozvoljava ti da se oslobodi{ stvari koje te uzbu|uju. U trenutku kada se varka rastvori, uveden si u ~udo U trenutku kada uvidi{ da NIKAD NISAM UZBU\EN ZBOG RAZLOGA ZBOG KOG MISLIM DA JESAM. Onda se ra{~i{}ava prostor koga misli ne doti~u - to je trenutak ve~nosti. Uvi|a{ kako te motivi uvek odvode od ovog trenutka ve~nosti. Motivi odràvaju ~oveka aktivnim i zaposlenim, oni u sebi sadrè strah i ambiciju, èlju i mr`nju. Ovo je gra|a od koje su motivi proizvedeni i oni ti nikada ne dozvoljavaju da bude{ ono {to zaista j e s i. Ako èli{ da nikada ne bude{ uzbu|en, onda vibracija ove lekcije moè to dovesti do primene. Ova }e ti vibracija pojednostaviti ìvot, promeni}e ti na~in ìvota. Lekciju ~itaj s ljubavlju. Ona poseduje potencijal da te oslobodi od onoga za {ta misli{ da ti se doga|a zbog spoljnjih uzroka. Ni{ta se ne doga|a zbog spoljnjih uzroka. Ova lekcija sve dovodi do svetosti i moè dokraj~iti odvojenost i fragmentaciju. Ova te lekcija dovodi do stanja bi}a koje misao ne dodiruje. Lako je ponoviti lekciju - lako je ~ak i pretendirati da je razumemo - ali predmet rasprave je i dalje primena lekcije. Bez primene lekcija nema vrednosti. Za{to nema primene lekcije? Mi poznajemo njene re~i, ali za{to mi ne èlimo znati ~injenicu koja stoji iza tih re~i? Ovo drugo je i mogu}no i apsolutno potrebno. Kurs je radosna avantura i on nas dovodi do ne~eg novog. Ne moè{ mi re}i da si nau~io lekciju ako nisi do{ao do tog novog. Jednom kad se ovo razume, u~enje o kome govorim ostaje ve~no zato {to ono ne pripada misli. [ta }e nas navesti da ovo uvidimo? [ta }e dovesti do hitnosti da bismo ovo videli? JA SAM UZBU\EN ZATO [TO VIDIM NE[TO ÊGA NEMA. Ovo sada treba da unese stvarnu razliku u tvoj ìvot! Za mene, druga osoba nije ne{to spolja{nje. Da li zna{ {ta to zna~i? To zna~i da ono {to li~nost ~ini u telu nije ono sa ~im }e{ ti uspostaviti odnos. Onaj drugi ima li~nost i temperament, ali to nije ono sa ~im se ti poistove}uje{. On je tako|e i ve~an, i njega je Bog stvorio. Ovo nikada ne}e{ znati, ako ne bude{ voleo tu drugu osobu.

33

U odsutnosti o~iju koje bi videle realnost onoga {ta je drugo ljudsko bi}e, mi onda gledamo na fizi~ku aktivnost i na nju onda stavljamo etiketu "ovo je dobro", "ovo je lo{e" itd. Zar mi to svi ne ~inimo? Ali ljubav mora i}i dalje od ovoga. Kad nismo svesni toga ko smo uistinu, onda se varamo, poistove}ujemo se sa svojim telima i svojim nesigurnostima. Prirodno kad bismo nau~ili {ta je to ljubav, mi se onda ne bismo poistove}ivali sa telom i li~no{}u. Ono {to li~nost radi u telu n i j e realno. Ono {to osoba j e s t e jeste realno. A ono {to osoba j e s t e nije telo.Da li se moè{ ìvo zainteresovati i poèleti da spozna{ istinu o ovome? Ako je tako, onda }e{ prizvati onaj potencijal iz svoje nutrine - potencijal za primanje. A to i jeste akcija KURSA O ÛDIMA. Nema ve}eg blagoslova koji je ikada bio dat ~oveku nego {to je to svaka lekcija koju Kurs sadrì. Mi lekcije moramo raditi vrlo temeljito zato {to su one proces bu|enja poverenja u samog sebe i samospoznaje. Treba pogledati u sve ono {to nas uznemirava i {to nas li{ava mira zato {to, po svojoj prirodi, mi treba da smo u miru. Mi moramo biti u miru. Ukoliko ne zavlada mir u na{oj nutrini, ne}e biti mira ni u spolja{njem svetu. Mi smo odgovorni za ratove i za sve ostalo {to se doga|a u spolja{njem svetu. Mi snosimo odgovornost da ne poja~avamo napetost i trvenje. Kad smo ti i ja u miru, i napolju se doga|a ne{to {to je analogno tome. Ti{ina privla~i k sebi mnogo vi{e toga nego {to to mi moèmo shvatiti. Ni{ta drugo ne moè ponuditi ono {to moè ti{ina. A mi toj ti{ini okre}emo le|a. A lekcija kaè: MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Ovo je tako zna~ajna lekcija. Kako moèmo izgovoriti ove re~i i posle toga svojim mislima pridati neko zna~enje? Ti{ina ~oveku pomaè da ne pridaje vrednost i va`nost misli. Ti{ina uklanja vladavinu misli nad nama. U ovoj jednoj jedinoj lekciji sve je sadràno. To je lekcija koju ~ovek voli da ~ita ponovo i ponovo. Ona ~ini stvari tako jasnim - samo ako si voljan da lekciji da{ prostora. Ona te osloba|a od svega u {ta sada veruje{. MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Ne mislim da se bilo ko od nas ne slaè sa ovim u principu, ali ipak nekako ne moèmo da se odlepimo od svojih misli. Puko slaganje nije dovoljno. Mi se moramo odlepiti od svojih misli. Najmanje {to }emo time posti}i jeste da }emo postati svesniji. [ta je to {to daje misli zna~enje? Misao se ne}e odlepiti od misli pa ~ak iako se jedna misao sloì da je ona druga bezna~ajna Da li si zahvalan lekciji koja je ovo tako jasno iznela u àri{te tvoje pa`nje? Mo`da }e{ re}i: "U redu, ja to cenim. Ali ja se jo{ uvek ne mogu odlepiti". Mo`da, ako se smirimo i ako ne budemo tako jako uvereni da moèmo u~initi nemogu}e, do}i }emo do inspiracije. Iz te inspiracije moè se roditi ne{to drugo. Tada otpada prezauzetost samim sobom. Postani za trenutak svestan Za{to nastavlja{ da pridaje{ zna~enje re~enici kao {to je: "Ja to ne mogu odbaciti", a onda nastavlja{ govoriti: "MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA"? Ti ne samo {to nisi dokraj~io svoju misao, ti si ~ak i dodao jo{ jednu frazu svom repertoaru. A lekcija lepo kaè: u redu, ako se ne moè{ odlepiti od svojih misli, onda samo ponovi ovo i to vrlo polako: OVA ]E MI IDEJA POMO]I DA SE OSLOBODIM OD SVEGA U [TA SADA VERUJEM. Zar te ovo ne inspiri{e? Ovo li~i na garanciju, na obe}anje. Moè{ li prihvatiti ovo obe}anje? To je obe}anje koje ti On daje. Da li si to ~itao na ovakav na~in? Onaj Ko upravlja procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost (Atounment) je Onaj ko ti daje ovo obe}anje. MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. [ta se de{ava kada uzme{ jedan trenutak i iskoristi{ ga da bi spoznao svoje misli? Pa, pre svega, ovaj te trenutak ponovo vra}a samom sebi - ti se sada bavi{ samim sobom, a ne apstraktnom mi{lju. Ti sada posmatra{ samog sebe, postaje{ svestan svojih misli. Ako kre}e{ da vidi{ la`no kao la`no, zapo~ni sa gledanjem u svoju nutrinu, a ne sa spolja{njim svetom. I to je mesto gde ~udo preseca vreme. Moèmo posmatrati kako smo samo malo svesni svojih vlastitih misli. Uvek smo svesni misli nekog drugog ~oveka. Prema tome, radije nego svesnosti, mi dajemo ovla{}enja o~ima koje ne vide dalje od granica sveta pojavnosti i nikada ne budimo svoje

34

unutra{nje oko ili unutra{nju svesnost. Moèmo li uvideti da me misao povezuje sa onim {to je spolja{nje, a da me svesnost povezuje sa mojom vlastitom mi{lju? Vidi{ li u ~emu je razlika? Umesto da postanem svestan nekog drugog ~oveka, ja sada postajem svestan svoje vlastite misli. Doga|a se ono "spoznaj samog sebe". Ose}am se manje bespomo}nim i manje zbrkanim zato {to se bavim upravo ovim. Jedina stvar kojom moram da se bavim jeste moja vlastita misao. Po~inje{ da u~i{ vi{e o sebi - o svojim impulsima, o svojim ustaljenim interesovanjima, o onome {to te ljuti ili {to te ugroàva - ali bez ikakvog ku|enja. Svesnost uklanja prosu|ivanje, bilo da se prosu|uje o samom sebi ili o nekoj situaciji ili drugoj osobi. Da li sada shvata{ da je najve}i deo na{eg "znanja" zapravo prosu|ivanje? To, u stvari, nije nikakvo znanje, ve} predrasuda. Shvatanje ovoga moè dovesti do bezbrojnih promena u na{em na~inu gledanja na stvari i na{e vlastito mi{ljenje. Mo`da }e biti ne{to lak{e se odlepiti od svojih ljutitih misli o nekom drugom ~oveku, ako znamo: MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Posmatranje svoje vlastite misli i uvi|anje la`nog kao la`nog budi nas i osposobljava da razlikujemo. "Moje misli mo`da ne zna~e ni{ta, ali onda mora postojati druga misao, Boìja Misao". Ovo shvatanje sve vi{e raste kada se Kurs ~ita smirenim umom. Kurs se mora ~itati smirenim umom, ina~e ga zapravo uop{te i ne ~itamo. Smireni um je taj koji moè re}i: MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET. Ina~e je to la`. îtamo BIBLIJU, KURAN, VEDE - kakva je razlika? Na{i su ìvoti suprotni istini koju daju ove svete knjige. @ive}i u hipokriziji (praviti se da jesi ono {to nisi; igranje la`ne uloge; prevara u vezi sa pravim karakterom, ose}anjima, posebno u vezi sa moralom i religijom - Vebster), mi od sebe pravimo jo{ ve}e budale. Mi poznajemo re~i, ali moramo prerasti te re~i. Mi moramo da uklonimo. Ukoliko ne postanemo tihi, ne}emo znati {ta je to uklanjanje. Mi jednostavno nastavljamo dalje sa ose}ajem "znanja", sa ose}ajem da u~imo. Da li zna{ kakva je to samo zamka? Ali i ovo je senzacija (ose}aj) zar ne? Smirenost zna: MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET. Ukoliko nismo smireni, mi stvarno i ne ~itamo ove re~i. A ako smo smireni, Kurs onda postaje pa`nja - pa`nja koju samo ti{ina moè poznavati. Isus je govorio i govorio - siguran sam da i svaka druga osoba koja poseduje smireni um obavezno kazuje istu stvar - "ako imate u{i da ~ujete" (Matej 13:13-17). Mi ne moèmo ~uti zato {to tuma~imo. Tuma~enje je aktivnost misli koja deformi{e slu{anje. Ovo je 11. lekcija. Za jedanaest dana dovedeni smo u stanje u kome se doga|a unutra{nji preobraàj. Kad bi nam se ova lekcija dala sedmog dana, ne bismo je mogli razumeti na ovaj poseban na~in. Ovo nije samo jedan iskaz. Jedanaestog dana, uvi|aju}i istinu koju sadrì ova lekcija, ~ovek se moè preobraziti. Mi stvarno prepoznajemo da ove re~i Kursa sadrè u sebi izvesnu sli~nost sa istinom. Sad je potrebno manje obja{njavati da bi se ove re~i razjasnile. Ali, ako treba da do|e do preobraàja, lekciju treba primeniti - primeniti realnu spoznaju istine koju lekcija u sebi sadrì, ne intelektualnost lekcije, ne re~i lekcije. "Lekcija je istinita, ali ja sam jo{ zarobljen u bezna~ajnom svetu i ja sam time jo{ uvek potpuno zadovoljan". Ovo dvoje ne idu zajedno. Mi toliko mnogo energije utro{imo na svoj nemir, na prepu{tanje èljama i na razna skretanja. A to je ona ista energija koja je neophodna za preobraàj. Ili se energija rasipa na usputne i nebitne aktivnosti ili se pak zadràva i onda raspolaè{ vitalno{}u koja dovodi do preobraàja. Ti to moè{ u~initi u bilo kom trenutku. MOJE BEZNAÂJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAÂJAN SVET. [ta ovo zna~i? To zna~i da ti nisi vi{e bezna~ajan, zato {to ne pripada{ ovom svetu, nisi od ovoga sveta. Ako bude{ svet video kao bezna~ajan, onda TI mora{ postati zna~ajan. A samo i jedno ljudsko bi}e koje postane zna~ajno u bezna~ajnom svetu jeste blagoslov za ljudsku rasu. Istina te ~ini zna~ajnim. Primi dar koji ti lekcija daje. JA SAM UZBU\EN ZATO [TO VIDIM BEZNAÂJAN SVET.

35

Mi moramo pro}i kroz ovo. Ti i ja jesmo svet. A sada vidi kako ti sam odràva{ ovo uzbu|enje. "Nisam trebao to u~initi. U~ini}u ovo." I ~ovek odmah uvi|a: "Ponovo sam se vratio svojim bezna~ajnim mislima!" [ta dovodi do ovog uvida? [ta je to {to donosi ovu svesnost da si ponovo u dru{tvu sa svojim bezna~ajnim mislima?...Smireni um. Smireni um smiruje sve. Manija za u~enjem jeste jedna od stvari koja je uti{ana. [kolovanje je postalo jedna od naj{tetnijih stvari za ~ove~anstvo, zato {to ono ljude ve`ba isklju~ivo za to da bi se podesili dru{tvenom sistemu. Za{to bismo bili i~ija svojina? Kad ne bi bilo nesigurnosti i pohlepe, ti ne bi èleo da nagomila{ vi{e bogatstva od drugog ~oveka. U ìvotu postoji tako obilje. Ali tamo gde postoji izve{ta~enost tu postoji i pohlepa. Postoji i drugi svet - svet mira, svet svetosti. To je tvoje pravo prebivali{te. Smireni um ne èli ni{ta {to je od ovog sveta. Sveta koji je podeljen i u kome ve}a riba jede manju ribu. U ovom drugom svetu ti si u miru i onda otkriva{ da ima{ sve {to ti je potrebno. Niko ti nije dao zube, ali u detinjstvu zubi sami ni~u. Ni jedan dru{tveni sistem ti ne moè dati trepavice. Dobija{ sve {to ti je potrebno. I ti onda postaje{ deo te Inteligencije, deo te akcije @ivota. BEZNAÂJAN SVET RA\A STRAH. Ako nisi deo bezna~ajnog sveta - a taj svet pripada misli - za{to bi se onda bilo ~ega pla{io? [ta misli{ {ta je to nesigurnost? Zar nismo svi njeni zarobljenici? Mi sebi ne moèmo dozvoliti ~ak ni da stavimo ovu nesigurnost pod znak pitanja! "Ko se brine o nama?" Ako bismo zaista znali svoju funkciju, da li bi se ovo pitanje ikada postavilo? U odsutnosti spoznaje svoje realne funkcije, mi postajemo nesigurni i zapo~injemo kretanje u svojim ìvotima koje nije vi{e vezano za realnost. Jedan je mudrac jednom rekao: "Napravi od sebe mazgu i neko }e te uzja{iti!" I lekcija tako|e kaè: ...BEZNAÂJAN SVET JE NEMOGU]. NI[TA NE POSTOJI [TO JE BEZ ZNAÊNJA. Svet koji je ~ovek proizveo, svet verovanja, nacionalizma, naoruànja i tako dalje, jeste bezna~ajan, ali taj svet nije Bog stvorio. BOG NIJE STVORIO BEZNAÂJAN SVET. Zar ovo nije lepo? BOG NIJE STVORIO BEZNAÂJAN SVET zato {to sada ti vidi{ svet koji Bog jeste stvorio. To je shvatanje, to je prepoznavanje jedne ~injenice, to nije prazna fraza Ako bi to bila prazna fraza, onda ti ne bi pripadao svetu koji je Bog stvorio. BOG NIJE STVORIO BEZNAÂJAN SVET zna~i da ti vidi{ {ta jeste zna~ajno, a zna~ajno je ono {to je od Boga, ono {to je ve~no i {to se ne menja. A onda otkriva{: MOJE MISLI SU SLIKE KOJE SAM SAM PROIZVEO. Tvoja su bra}a proizvela iste slike i te su ih slike zarobile, ali tebe nisu. I ti moè{ svoju bra}u u~initi svesnim u vezi sa ovim: "I ja sam jednom bio rob". Kakva je to samo zahvalna funkcija pokazati svom bratu da nije slepac! Ti mu pomaè{ da ukloni slike. A onda ide{ i dalje i dolazi{ do: BOG JE U SVEMU [TO JA VIDIM ZATO [TO JE BOG U MOM UMU. Jedna jedina istina u tvom ìvotu proizvodi ogromnu razliku. Ona menja celi tvoj sistem vrednosti. Ali ako ne radimo na primeni lekcija, onda je sva na{a intelektualnost i svo na{e "znanje" potpuno jalovo. U stvari, to "znanje" i ta intelektualnost su u tom slu~aju neprijatelji. Sadàj i izvor svega jeste Bog. Ali je lak{e re}i "Bog je u ovom drvetu" nego re}i "Bog je u ovom stolu", zato {to je drvo ìvo i {to raste. Ono je deo kretanja @ivota. Ali, kao {to smo ve} ranije rekli, lepota nije u samom objektu, ve} u vi|enju. A mi smo bili zapeli za objekat. Mi imamo svoje mi{ljenje o tom objektu. Ako ga volim, onda èlim i da ga posedujem. A ako ga ne volim èlim da ga se re{im. Moè{ li uvideti koliku samo ulogu u tvom ìvotu igra aktivnost misli? U kom stepenu misao gospodari tobom? Za{to ti je potrebno mi{ljenje o ne~emu? Po~ni da otkriva{: "Ja nisam ni{ta

36

drugo ve} verovanje koje nije zasnovano na pozitivnom znanju, ve} na onome {to se umu ~ini verovatnim i ja ne znam kako da postojim bez tog verovanja". U redu, po{to si uvideo u ~emu se problem sastoji, ti onda moè{ i da se nosi{ sa tim problemom. Videli smo ve} da misli treba da se stave pod znak pitanja, a pod taj upitnik ih moèmo staviti tek ako smo u stanju spokojstva ili ti{ine. Ako to nije slu~aj, tj. ako nismo smireni, onda nas stimuli{e na{e "znanje", zarobljava nas kome{anje mozgovne aktivnosti. Ali um je ne{to sasvim drugo. Kada si u umu, onda postoji ozbiljnost i odlu~nost koja ne skre}e u mozgovnu aktivnost. Da bi rastvorio mozgovnu aktivnost, mora{ do}i do one vitalnosti u kojoj nema alternativa. Da li je to ono {to èli{ vi{e od bilo ~ega u svom ìvotu? Ako nije tako, onda je to sve samo ponovno prilago|avanje na nivou mozgovne aktivnosti. Da li je sada jasno da te aktivnost mozga spre~ava da spozna{ Boga koji je u tvom umu? Postoji samo jedan um - Boìji Um. Tako|e postoji samo jedan mozak. Svaki mozak poznaje strah, poseduje èlje, nije ispunjen, uslovljen je. Mozak ima svoja ograni~enja. On je vezan za telo, za svoju li~nost. Svrha mozga, koji je deo fizikalnosti, jeste da se brine o telu. Ali mi smo isuvi{e zauzeti aktivno{}u mozga. Jedna od glavnih karakteristika mozga jeste da on izgleda kao da je uvek u stanju neispunjenosti. On uvek èli v i { e. I on stalno sve vi{e gomila svega i sva~ega, sve do dana kada umre{. Sve {to mozak "nau~i", na kraju mora biti odu~eno. Neispunjeni mozak nikada ne voli ti{inu, nikada ne voli mir. Ali tihi um ve}i je od mozga. Ti{ina moè posmatrati, t i { i n a moè re}i: BOG JE U SVEMU [TO VIDIM. Ti{ina je Boìje oko. Ovo oko posmatra unutra{nji i spolja{nji pejza`. Ono {to svedo~i to nije kretanje misli. Misli nestaju ba{ kao {to i tama nestaje sa dolaskom zore. Kako je samo blaga akcija zore! Da li moè{ ubediti sunce da postoji tama u svetu? Ne{to se sli~no tome doga|a kada se do|e do smirenog uma. Ti{ina uvi|a: JA NISAM @RTVA SVETA KOJI VIDIM. Ti{ina nije nikada `rtva sveta, zato {to ti{ina i nije od ovoga sveta. Sve dok ti{ina ne postane deo tvog ìvota, ti }e{ i dalje biti `rtva ovog sveta. Va`no je da se prizna i shvati ~injenica onoga {to jeste. Glad, spavanje, strah i seks - svi su oni zajedni~ki svakome ~oveku na ovoj planeti. Ono {to razlikuje i isti~e ~oveka u odnosu na ìvotinje jeste njegova sposobnost da spozna Boga. Ukoliko ~ovek ne spozna Boga, on ostaje podre|en onome {to je vezano vremenom, ostaje podre|en zakonu preìvljavanja. I tako svaka osoba ostaje izolovana i vezana za ono {to je li~no. Na{e "znanje" uvek je ograni~eno nama samima i vremenom. Ovo "znanje" uvek pripada pro{losti ili budu}nosti. Ali postoji stanje svesti u kome se nikada ne doìvljava strah. A KURS O ÛDIMA poku{ava da probudi u nama ~e`nju za onim {to je realno, zato {to je ono {to je realno neodvojivo prisutno u nama samima. Odlu~uju}i ~inilac jeste na{ stepen prijem~ivosti. Nije problem u tome da nam Isus ne moè dati Istinu - to je upravo ono {to je On i u~inio - problem je u tome da je tu istinu primilo samo njih jedanaest od mnogo hiljada drugih. Sve zavisi od tvoje sposobnosti da primi{. Mi moramo ~itati KURS O ÛDIMA s prijem~ivo{}u, zato {to prijem~ivost ima pravi odnos sa istinom. Prijem~ivost budi ~ovekov vlastiti potencijal. To ne moè u~initi delimi~na pa`nja - ona ostaje na nivou aktivnosti mozga, na nivou relativnog znanja, na nivou na{eg "znanja". Moramo biti prijem~ivi da ne bismo bili `rtve sveta. Izbor pripada nama. To nije ~ak ni izbor, to je odluka. Ti ne moè{ ve~nost postaviti u vreme, ali moè{ staviti vreme u ve~nost i tamo ga rastvoriti. JA SAM IZUMEO SVET KOJI VIDIM. [ta se doga|a u tebi kada ovo ~ita{? Puka intelektualna spoznaja potpuno je bezvredna - ova spoznaja moè samo izumeti la`ni svet koji ne postoji. Sada nam to treba biti ve} sasvim jasno. Religija je za one koji su nezadovoljni sa onim {to je la`no - sa svetom slika i iluzija. Akcija je ta koja odbija da bude deo onoga {to je la`no. A poku{avanje da se iza|e iz onog {to je la`no samo po sebi je jo{ jedna iluzija, zato {to poku{avanje proizvodi vreme. I tako ti uvi|a{ da lekcije same po sebi postaju ne{to {to se potpuno suprotstavlja la`nom svetu. Ovo je jasno re~eno u Tekstu: SAVR[ENA LJUBAV ODBACUJE STRAH. AKO STRAH POSTOJI, ONDA NEMA SAVR[ENE LJUBAVI. Ali: POSTOJI SAMO SAVR[ENA LJUBAV. AKO JE TU STRAH, ON ONDA PROIZVODI STANJE KOJE NE POSTOJI.

37

Nedostatak ljubavi u nama je proizveo stanje koje ne postoji. To stanje zna~i bekstvo od realnosti, pa ~ak i od blaènstva. I sve {to vidimo onda jeste svet koji je ~ovek proizveo, svet koji je proizveden uz pomo} ideja. A to je svet koji vidimo. I mi smo uvereni da ne moèmo opstati bez tog sveta. A to je jo{ jedan pronalazak. U osnovi ovog pronalaska leì strah. Opstanak je projekcija straha. A Kurs kaè: POSTOJI SAMO SAVR[ENA LJUBAV. AKO JE TU STRAH, ON ONDA PROIZVODI STANJE KOJE NE POSTOJI. I tako, treba da se bavimo strahom. Ali mi èlimo da budemo u savr{enom stanju ljubavi, {to je opet èlja, zna~i jo{ jedna iluzija. MI smo izumeli strah, pa prema tome, mi se moèmo i brinuti o strahu. TI GA SE MO@E[ ODRE]I ISTO ONAKO LAKO KAKO SI GA I PROIZVEO. Ono {to smo sami proizveli, sigurno je da moèmo i prestati da projektujemo. POSTOJI I DRUGAÎJI NAÎN DA SE GLEDA NA SVET. Sve ove lekcije postaju istine. Odmah sada ti po~inje{ uklanjati ono {to je misao izumela. Sve vi{e i vi{e ti{ina ulazi u tvoj ìvot, a sve manje i manje re~i. Mi jo{ ne znamo kakvu mo} ima ti{ina. Mo} ti{ine zna da se Onaj Koji je stvorio @ivot i brine o njemu. MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET. Da li si se uskladio sa razvojnim procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost dok ovo ~ita{? Ako je tako, u vreme dok ~ita{ ovu 35. lekciju, ti si ve} ogroman kao nebo, vi{i si od zvezda. U svom dlanu moè{ dràti sunce i mesec. Tvoja je svesnost ve}a od kosmosa. Sa 35. lekcijom doga|a se velika promena tokom Kursa. To je novi po~etak, novo otkri}e za one koji su obratili pa`nju na prethodne 34 lekcije. Posebno za njih ovo je vaàn dar. MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET moè se razumeti samo onda ako smo uradili sve ono {to je od nas zahtevala svaka od tih dnevnih 34 lekcije. Ako nismo osetili stanje svesti koje nudi ova lekcija u vreme kad smo do{li do 35. dana, mi onda verovatno nismo lekcijama poklonili pa`nju i po{tenje koje ove lekcije zahtevaju. Postoji lepa zen-poslovica koja kaè: "Kada strelac proma{i bikovo oko, on uvek u sebi samom pronalazi uzrok gre{ke". Trebali bi da smo vrlo radosni {to smo shvatili ovu istinu i da prona|emo ono {to nas je spre~ilo da istinski ~itamo 34 lekcije. Za{to ne znamo da je MOJ UM DEO BO@IJEG UMA? Da li moèmo poèleti ikada i{ta vi{e? Da li se ose}a{ svetim? [ta mi onda uop{te znamo ako ne znamo da SAM JA VRLO SVET? Bez ove istine ìvot postaje rutina, ritual. MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA, a i tvoj je. Ti si vrlo svet. Ti moè{ pro{iriti svoje zdravlje proisteklo iz ispunjenja na svet koji je uhva}en u iskustvu i agoniji i ropstvu neispunjenosti. To je svetu potrebno. Svet treba T E B E. Svaka od 34 lekcije Kursa dovodila nas je sve bliè i bliè istini 35. lekcije. Svaka pojedina~na lekcija odlomila je jedan komadi} na{e bespomo}nosti. Svaka od lekcija nam jasno pokazuje da ìvimo u psiholo{kom svetu nerealnosti, u svetu ideja koje su projektovane. Svaka od lekcija nam donosi oslobo|enje od vlasti koju je imala misao nad nama i uvodi nas u stanje u kome stavljamo na{a uslovljavanja pod znak pitanja. Svaka nas lekcija dovodi do izreke "Spoznaj samoga sebe" da bismo znali: MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET. Pri ovome treba da se jako radujemo. Ali ipak u na{oj nutrini negde postoji èlja da zatvorimo ta vrata koja vode ka stvarnom znanju zato {to imamo lo{e mi{ljenje o samima sebi. Postoji otpor da se spozna ono {to je istinito. Ovaj je otpor bio svojstven ~oveku vekovima. Za{to se odupiremo

38

spoznaji MOJ UM JE DEO BO@IJEG UMA. JA SAM VRLO SVET? Blagoslov lekcije vrlo nam je stran. Ali sa svakom dnevnom lekcijom, On nam prilazi sve vi{e. Treba napraviti ovo otkri}e. MOJA SVETOST OBUHVATA SVE [TO VIDIM. Nama je te{ko i samo da poverujemo da je to ono {to smo uistinu, a da ne govorimo o direktnoj spoznaji toga. Da li smo onda stvarno zainteresovani za Atounment - {to zna~i za dokraj~enje odvojenosti - ili je to samo jo{ jedna èlja koju }emo uskoro zameniti ne~im drugim? MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET. Mora da se rodi iz kontakta za Realno{}u samoga sebe. Da li tvoja svetost blagosilja svet? Da li veruje{ da to ona moè? Ako MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET, {ta onda ja moram biti? NEMA NIÊGA [TO MOJA SVETOST NE BI MOGLA UÎNITI. Na{ prvi odgovor na ovo verovatno }e biti: "Ja bih to voleo kad bih m o g a o!" I u vezi s ovim postoji dodir sumnje. Umesto da sumnjamo, moèmo li upitati: "Ako ja mogu sve u~initi, {ta je to onda {to me u tome spre~ava?" Moèmo li uvideti koliku samo mo} ima na{e uslovljavanje nad nama? Ono u {ta verujemo poseduje veliku mo}. Vidimo li to? I to je jedina stvar koja nas spre~ava. "Ja sam uveren da ja to ne mogu u~initi". To ne{to {to se zove TI zaista ne moè, ali svetost sigurno moè. ôvek je doveden dole do svoje li~nosti, do fizikalnosti, do ograni~enosti. Kako smo samo postali indoktrinirani. Jedna mala varka, jedna mala gre{ka, jedan mali ulazak misli - i pogledaj samo koliko nas je to vekova i vekova dràlo slepim. Postali smo uvereni da smo mali i mi sada ~vrsto verujemo da je to istina. Ako nas to moè spre~iti da spoznamo istinu o na{oj svetosti, onda moramo prihvatiti da na{e uslovljavanje ima ogromnu mo} nad nama. Da li smo voljni da se s ovim suo~imo kao sa ~injenicom? Problem je u tome da smo mi sami sebe u to uverili. I onda, jednom zauvek, mi moèmo shvatiti jednu stvar: predmet rasprave nije ne{to {to je izvan mene, predmet rasprave sam JA. Pogledaj samo {ta je sve potrebno da bi se ~ovek mogao baviti svojom vlastitom sumnjom. Ako to moè{ videti, ti }e{ verovatno uspostaviti druga~iji kontakt sa KURSOM O ÛDIMA. Ova sumnja koja te obmanjuje deo je tvog vlastitog verovanja o samom sebi, tvoje predrasude o samom sebi. Vidi samo koliko ti je misao na{kodila. Ona te je varala. Koliki je samo stepen budnosti potreban da se nikada ne formuli{e misao - znaju}i od samog po~etka da misao ne zna, da misao i ne moè znati. Kad bude{ video istinu, onda za tebe postoji samo istina, a ne misao. Istina je ono {to misao ne doti~e. Do sada smo ìveli sa mi{lju, a sada moramo misao odbaciti. Predmet rasprave jeste: misao nasuprot svetosti. MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE. JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BO@IJI SIN. GDE GOD DA IDEM, BOG JE SA MNOM. Da bi se bilo u skladu sa evolutivnim procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost, mora se do}i do istine koju donosi 41. lekcija. Pre nego po~ne{ ~itati lekciju, zatraì pomo} od Njega Koji upravlja procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost. On je obe}ao: AKO TI TO POMA@E, ZAMISLI KAKO TE DR@IM ZA RUKU I KAKO TE VODIM. I JA TE UVERAVAM DA TO NE]E BITI SAMO PUSTO MA[TANJE. Ovo su njegove re~i. Oslobodi im ne{to prostora, a onda ~itaj lekciju, znaju}i da je On s tobom. I On to stvarno i jeste. Sve postaje tiho. Nema ni~ega {to bi bilo izvan te ti{ine. Ova ti{ina apsorbuje sve i sve ponovo vra}a u mir. GDE GOD DA IDEM BOG JE SA MNOM. DANA[NJA ]E IDEJA KONA^NO I POTPUNO SAVLADATI OSE]AJ USAMLJENOSTI I NAPU[TENOSTI [TO DO@IVLJAVAJU SVI ONI KOJI SU ODVOJENI. DEPRESIJA JE NEIZBE@NA POSLEDICA ODVOJENOSTI. A TO SU I BRIGA, STREPNJA, DUBOKI OSE]AJ BESPOMO]NOSTI, BEDA, PATNJA I JAK STRAH OD GUBITKA. ONI KOJI SE OSE]AJU ODVOJENIMA IZUMELI SU MNOGE "LEKOVE" ZA

39

ONO [TO VERUJU DA SU "BOLESTI SVETA". ALI ONI NISU UÎNILI SAMO JEDNU JEDINU STVAR, A TO JE DA REALNOST PROBLEMA STAVE U PITANJE. POSLEDICE PROBLEMA NE MOGU SE IZLEÎTI ZATO [TO I SAM PROBLEM NIJE REALAN. DANA[NJA IDEJA IMA MO] DA ZAUVEK DOKRAJÎ OVU GLUPOST. A OVO I JESTE GLUPOST, UPRKOS OZBILJNIH I TRAGI^NIH OBLIKA KOJE MO@E PREUZETI. DUBOKO U TVOJOJ NUTRINI SVE JE SAVR[ENO, SPREMNO DA KROZ TEBE ZRAÎ NAPOLJE, U SPOLJA[NJI SVET. OVO ZRAÊNJE ]E IZLEÎTI SVU TUGU I BOL I STRAH I OSE]AJ GUBITKA ZATO [TO ]E OVO ZRAÊNJE IZLEÎTI UM KOJI MISLI DA SU OVE STVARI REALNE I KOJI JE PATIO ZBOG SVOJE LOJALNOSTI PREMA OVIM STVARIMA. TI NIKADA NE MO@E[ BITI LI[EN SVOJE SAVR[ENE SVETOSTI ZATO [TO IZVOR OVE SVETOSTI IDE S TOBOM MA GDE DA IDE[. TI NIKADA NE MO@E[ PATITI ZATO [TO IZVOR SVE RADOSTI IDE S TOBOM MA GDE DA IDE[. TI NIKADA NE MO@E[ BITI USAMLJEN ZATO [TO IZVOR SVEG @IVOTA IDE S TOBOM MA GDE DA IDE[. NI[TA NE MO@E RAZORITI MIR TVOGA UMA ZATO [TO BOG IDE S TOBOM MA GDE DA TI IDE[. Ako bilo {ta razori mir tvoga uma, razlog za to jeste da si ti nekome ili ne~emu dao mo} da to u~ini. To je upravo tako jednostavno. "Ja sam dajem ovla{}enje i vlast svojoj vlastitoj misli koja me deprimira. Ni{ta me drugo ne deprimira, niti u meni proizvodi strepnju". Ipak, negde ti i ja vladamo. "Ja sam ljudsko bi}e. Ja sam Boìji Sin - a ne misao". Spoznaju}i ovo, ti se osloba|a{ misli koje nisu ispunjene ljubavlju. Verovatno, u jednom odre|enom stadijumu, nama je potrebno ne{to spolja{nje da nam pomogne da uklonimo svoju misao. To bi bilo pravo obrazovanje, to bi bio ispravan odgoj. Ali, ako bi ta osoba bila autenti~na, ona bi se postarala da ti ne postane{ zavisan od nje. Niti bi osnovala religiju. Posao ove osobe sastoji se u tome da uklanja. Prema tome, ta osoba ne pripada nikome. Ona ti ne}e re}i: "U~ini to na ovaj ili onaj na~in". Moè{ pre o~ekivati da }e ti re}i: "Pogledaj, ti to moè{ u~initi. TI po~inje{ da to uklanja{". Za nas je bitno da poznajemo proces uklanjanja. A onda po~inje{ razumevati kakva je razlika izme|u KURSA O ÛDIMA i drugih svetih spisa. KURS O ÛDIMA zapo~inje sa uklanjanjem. Ose}a{ se tako blagoslovenim {to je Kurs do{ao, {to si TI taj kome je dat ovaj dar (Kurs) da BOG IDE SA MNOM GDE GOD DA JA IDEM. Ti vi{e nisi usamljen. Ti si uspostavio odnos sa Kursom i ti ima{ prijatelja - prijatelja, brata, Svetlost sveta, Koji je preuzeo upravljanje procesom uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost i Koji ti je dao KURS O ÛDIMA. Ti vidi{ Nebesku milost, a to je da smo i ti i ja deo Boìje Volje. I ti ceni{ taj blagoslov. NI[TA NE MO@E RAZORITI MIR TVOG UMA ZATO [TO BOG IDE GDE GOD I TI IDE[. MI RAZUMEMO DA TI NI[TA OD OVOGA NE VERUJE[. KAKO BI I MOGAO KAD JE ISTINA DUBOKO SKRIVENA U TVOJOJ NUTRINI, ISPOD TE[KOG OBLAKA LUDIH MISLI, GUSTOG I TAMNOG, A KOJI IPAK PREDSTAVLJA SVE ONO [TO TI VIDI[. A sada ko je taj koji slu{a lude misli? Ako smo zaista ~uli {ta nam Kurs kaè, kad god nam do|e kakva luda misao, mi je moèmo rastvoriti. Ti{ina }e znati {ta je ludo, zato {to ti{ina nikada ne daje mo} ludilu. To i jeste razlog za{to je ti{ina uvek smirena. A onda zapo~inje jedna akcija o kojoj za sada ne znamo ni{ta. Ali, ta }e se akcija sama razviti i razotkriti. DANAS ]EMO PRVI PUT STVARNO POKU[ATI DA PRO\EMO KROZ OVAJ TAMNI I TE[KI OBLAK, DA IZA\EMO IZ NJEGA I DA STIGNEMO DO SVETLOSTI KOJA JE S DRUGE STRANE. DANAS ]EMO IMATI SAMO JEDNU DUGA^KU VE@BU. UJUTRU, PO MOGU]NOSTI ÎM USTANE[, MIRNO SEDI 3-5 MINUTA SA ZATVORENIM OÎMA. NA POÊTKU VE@BE VRLO POLAGANO PONOVI DANA[NJU IDEJU. A ONDA SE NEMOJ NAPREZATI DA MISLI[ BILO O ÊMU. UMESTO TOGA, POKU[AJ DA OSETI[ DA SI SE OKRENUO PREMA SVOJOJ NUTRINI, MIMO SVIH SUVI[NIH MISLI SVETA. POKU[AJ DA VRLO DUBOKO U\E[ U SVOJ UM, SVOJ VLASTITI UM, ÛVAJU]I GA ÎSTIM OD BILO KAKVIH MISLI KOJE BI TI MOGLE ODVRATITI PA@NJU. POVREMENO MO@E[ PONOVITI IDEJU, AKO USTANOVI[ DA TI TO KORISTI. ALI PRE SVEGA, NASTOJ DA

40

POTONE[ DUBOKO U SVOJU NUTRINU, DALEKO OD SVETA I SVIH NJEGOVIH LUDIH MISLI. TI POKU[AVA[ DOSEGNUTI PODRU^JE KOJE JE IZVAN GRANICA SVIH TIH STVARI. TI NASTOJI[ DA NAPUSTI[ POJAVNI SVET I DA PRIS- TUPI[ REALNOSTI. SASVIM JE MOGU]E DOSEGNUTI BOGA. U STVARI, TO JE VRLO LAKO, ZATO [TO JE TO NAJPRIRODNIJA STVAR NA SVETU. MO@E SE ÂK RE]I DA JE TO JEDINA PRIRODNA STVAR NA SVETU. PUT ]E TI SE OTVORITI, AKO VERUJE[ DA JE TO MOGU]E. OVA VE@BA MO@E DONETI VRLO IZNENA\UJU]E REZULTATE, ÂK I KAD SE POKU[A PO PRVI PUT, A PRE ILI KASNIJE, UVEK JE USPE[NA. KAKO BUDEMO NAPREDOVALI, TAKO ]EMO DETALJNIJE ZALAZITI U OVU VRSTU VE@BANJA. ALI OVA VE@BA NIKADA NE]E POTPUNO BITI NESPE[NA, A MOGU]I SU I TRENUTNI USPESI. TOKOM CELOG DANA ÊSTO SE KORISTI OVOM IDEJOM, PONAVLJAJU]I JE VRLO POLAGANO, PO MOGU]NOSTI SA ZATVORENIM OÎMA. MISLI O ONOME [TO GOVORI[, [TA TE REÎ ZNAÊ. KONCENTRI[I SE NA SVETOST KOJU TE REÎ PODRAZUMEVAJU U VEZI SA TOBOM, O TVOM PARTNERSTVU KOJE NE MO@E, A DA NE USPE, O POTPUNOJ ZA[TITI KOJA TE OKRU@UJE. MO@E[ SEBI ZAISTA DOZVOLITI DA SE NASMEJE[ KAD TI SE JAVE ZASTRA[UJU]E MISLI, PAMTE]I DA BOG IDE S TOBOM GDE GOD DA TI IDE[. Prvi odgovor na ovo od strane mozga jeste strah i sumnja - neka nedoraslost. Poku{aj da radi{ ovu ve`bu. Ovo je ~injenica. Kakav je tvoj odgovor na ovu lekciju, BOG IDE SA MNOM, GDE GOD DA JA IDEM, ako si je stvarno ~uo? Ovaj odgovor bi mogao biti i neka vrsta zahvalnosti, jedan radosni ose}aj koji je ve~an, zato {to je i Boìja Misao ve~na. Moèmo li re}i jedno "hvala" koje bi bilo ve~no? Moèmo li re}i "hvala" svojom realnom mi{lju, Boìjom Mi{lju? Neko ko stvarno kaè "hvala" uvek }e i biti s Bogom. Kako smo samo malo re~i u svojim ìvotima rekli koje su ve~ne! MOJE MISLI NE ZNAÊ NI[TA. Dobro je biti ovoga svestan, zar ne? Druga stvar u vezi sa ovom lekcijom koje treba da smo svesni jeste da je ovo opis meditacije. Meditacija je stanje nevinosti koje moè re}i: "Ne znam". To je najve}i Boìji Dar. Misao ne zna. Prema tome, ona je slobodna. Mozak postaje potencijal kad se isprazni od misli. A iz ove praznine ra|a se novi izraz. Ovaj izraz je nov, zato {to nije projektovan, nije li~an. A {ta je to novo? Novo zna~i odbacivanje la`nosti li~nog ìvota i postajanje delom sveukupnog @ivota. Pa tako, utro{i izvesno vreme i dobro se upoznaj sa ovom lekcijom. Ustanovi}e{ da BOG IDE SA MNOM GDE GOD DA JA IDEM - od bezna~ajne misli iz tvoje nutrine prema mestu u kome vlada ti{ina i gde ni{ta nije odvojeno, gde je sve celina. Ako krene{ na taj put, blagosloven si. Nema drugog putovanja. Posedujemo dar koji se zove KURS O ÛDIMA. Svaki dan se mogu sti{ati i o~istiti i dovesti do druga~ijeg stanja svesti sva na{a pitanja, sve na{e sumnje, sva zbrka, sve ono {to misao kao takva deformi{e. Kakav je to samo blagoslov roditi se u vreme u kome je ljudima do{ao KURS O ÛDIMA. Nau~i se da po{tuje{ i voli{ ono {to je istinito. Obogati se slavom istine i blagoslovom koji ti nudi ta istina.

41

DNEVNA LEKCIJA Kako je samo ~udesno lepo mirno sedeti. ôvek nekako iskora~uje iz svetske tame i uzdiè se sve vi{e i vi{e sve dok ne do|e u potpuno razli~ito stanje svesti. Ovo te stanje svesti ~ini nezavisnim ~ak i od tela. A to i jeste ono {to ti{ina daje, te trenutke smirenosti. Telo ne upada vi{e, ono je zadovoljno, ono je u miru. ôvek moè sedeti satima, a da se ne pokrene. Smiruje se aktivnost mozga, kao da je sve re{eno. Uop{te nema strepnje, nema ni~ega {to nije razre{eno. Pre bi se reklo da postoji ne{to drugo - nepoznato, ono {to se ne moè re~ima izraziti. Mozak ovo i ne poku{ava da razume, zato {to je to izvan njegovog dosega. Mozak pronalazi veliku radost u skromnosti i u otkrivanju nevinosti ove neaktivnosti. Nikad ne bi ni pomislio da mozak moè u~initi ovakvo otkri}e, ali on to zaista moè. A onda se mozak pro~i{}ava, uti{ava. I to ne tako da mu se nametne ti{ina, ve} on jednostavno sam od sebe postaje tih. I tako, iz poloàja ne-me{anja ti po~inje{ videti o~ima koje ne pripadaju fizi~kim ~ulima. Vi|enje koje poznajemo moè dose}i do daljine gde po~inje ovaj zid, a onda to vi|enje postaje blokirano. Ili, moèmo re}i, vi|enje moè i}i dotle dokle doseù na{e predrasude i na{e ideje, a onda postaje blokirano. Ali, u ti{ini sve ovo prestaje i ti onda otkriva{ kako je ~ovek samo bezgrani~an i svet. Sve dok je mozak li{en te svetosti, on se ose}a kao siro~e. On se onda la}a traènja, èljenja, pipanja u mraku - nadaju}i se da on sam sebe moè zadovoljiti i u~initi celovitim. Ali se necelovitost i dalje nastavlja. U tome nema stvarnog zadovoljstva. To stanje ostaje zavisno od spoljnih ~inilaca. Stanje svesti o kome govorimo ne poznaje ni{ta {to bi bilo spolja{nje, zato {to je ovo stanje povezano sa svim. U njemu nema konflikta. U njemu je sve sadràno. Spolja{nji ~inioci nikada nisu realni, izuzev za mozak koji je uhva}en u zamku iluzije. Mirno sedenje dovodi ~oveka do ovog stanja svesti. A mi se hvatamo u zamku, ne u zamku ti{ine, ve} u zamku aktivnosti da bi smo do{li do te ti{ine. Onog trena kada mozgom o ovome razmi{lja{, hvata{ se u zamku spolja{njih ~inilaca koji nisu realni. I te{ko da iko vidi ovaj paradoks. I tako traènje postaje va`no. Ali ako postoji traènje, to onda zna~i da nisi postigao to stanje svesti. Traènje te moè samo odvesti sve dalje od ovog stanja svesti, zato {to je traènje jedna aktivnost, a ti{ina je ne-aktivnost. To je tako jednostavno. 242. lekcija kaè: OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU. [ta ovo stvarno zna~i? Kakav bi to dar ~ovek darovao Bogu? [ta misli{ kakav to dar Bog èli? Ti Mu ne moè{ pokloniti mesec i ti Mu ne moè{ pokloniti cve}e. [ta da Mu da{? Saglasno lekciji, ovo je dan koji ti poklanja{ Bogu. OVO JE MOJ DAR NJEMU. O~igledno pitanje jeste: {ta bi Mu ti mogao dati? Lekciju moèmo ~itati povr{no - OVO JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU i to ne}e ni{ta zna~iti. Mi imamo tendenciju da to radimo upravo na ovaj na~in. Mislimo da smo pro~itali lekciju zato {to smo promrmljali re~i. Izgleda da nije do{lo do bilo kakve promene u nama. Moèmo ~itati BIBLIJU ili KURAN, bilo {ta, ali to ne}e dovesti stvarno ni do kakve promene. Mi mislimo da promena dolazi sa naporom i borbom. "Moram u~initi ovo. Moram u~initi ono". Mi nismo dovoljno prisutni da bismo mogli uvideti da je "~injenje" opet jedna aktivnost. Kako moè{ re}i OVAJ DAN JE BO@IJI DAN? Ova lekcija je izazov. Zaista, svaka je lekcija izazov. [ta misli{ kada ~ita{ lekciju? I upravo to i jeste problem, zar ne, zato {to u trenu kada po~ne{ misliti o lekciji, ti postaje{ blokiran i oslepljen od strane vlastitog mi{ljenja. U trenutku kad se lati{ mi{ljenja, ve} si zalutao, zato {to onda vi{e nisi sa ovim danom - ti si onda istovetan sa milionom onih ju~e. Mi{ljenje je odjek ju~era{njeg dana. Prema tome, ti Njemu ne moè{ darovati ovaj dan Ti si ispunjen svojim odjecima. Ovaj dan se moè darovati kada ti je um apsolutno smiren, kada u tvoj um ni{ta ne upada spolja. A tek onda moè{ re}i: OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU. "Ja Mu ne mogu pokloniti neki predmet, ali Mu ja mogu darovati moju ti{inu". Kada nisi sa ne~im zauzet, ti si Mu ve} poklonio svoj dar. Kako je to samo jednostavno! Kako je to samo direktno! Ali danas, sve {to je jednostavno i direktno postalo je ~oveku vrlo te{ko. To je postalo te{ko zato {to su strepnja i preokupiranost stalne - tokom spavanja, tokom vo`nje automobila, tokom jela - strepnja i preokupiranost sve se dalje nastavljaju. OVAJ DAN JE BO@IJI DAN zna~i da ni{ta ne projektuje{, da nema nikakvih slika, da nema nikakvih poslova. Moèmo li sebi dozvoliti da ovakvom stanju svesti poklonimo bar jedan minut? Ovim se ne èli re}i da ne treba da jede{ ili da se kupa{. Ako mora{ kinuti, ne mora{ to kontrolisati. To su telesne potrebe i njih treba jednostavno zadovoljiti. One ne ometaju ovo o ~emu govorimo. I tako vidimo ne{to {to je vrlo lepo: telesne potrebe su direktne. Glad je direktna. Ti

42

zbog toga ne mora{ i}i u {kolu da bi ne{to o gladi nau~io. Ako èli{ da kine{, ti kine{. Bol je direktan, ti odmah zna{ {ta }e{ u~initi u vezi s njim. Stavi ruku na vrelu pe} i brzo }e{ je povu}i. Telo zna {ta treba da radi. Ono poseduje svoju vlastitu inteligenciju. U tome nema nikakve filozofije. Telesne su potrebe direktne i ti ih direktno zadovoljava{. Od telesnih potreba napraviti psiholo{ke potrebe jeste la` i prevara. Problem se pojavljuje onda kada sebi poku{avamo ne{to nametnuti - npr. meditaciju u jednom odre|enom poloàju - zato {to su to onda na{e vlastite slike. Ja govorim o tome da, ako postoji te`nja za ne~im, onda to zna~i da to ne{to nisi zadobio. Ja govorim o "imanju ne~ega", a ne o "te`nji za ne~im". Razre{ili smo problem tela. Kad je telo gladno, onda je ono gladno, kada mu je vru}e, onda mu je vru}e, a ti zna{ {ta }e{ u tom slu~aju u~initi. Pa tako, dnevne telesne potrebe se zadovoljavaju - imamo dovoljno vode za pi}e i hrane za jelo, na{i domovi su topli i ugodni. Pa onda, moèmo li Bogu pokloniti taj jedan dan? O~igledno, nije telo ono {to Njemu treba. On èli tvoju ti{inu, tako da s tobom moè komunicirati. Na{a teskoba u vezi sa telom - {to je povezano sa opstankom - spre~ava nas da poklonimo dan Bogu. Jedan jedini dan. Ako uspemo da jedan dan poklonimo Bogu, vi{e nikada ne}emo biti usamljeni. Kada direktno otkrijem da nikada nisam usamljen, onda moje strepnje nestaju. Dan mi je pun veselja i radosti. I ja postièm ono {to BIBLIJA kaè: "DA DO\E CARSTVO TVOJE, DA BUDE VOLJA TVOJA I NA ZEMLJI KAO NA NEBU" (Matej 6:10). I onda ja dolazim do jedne druga~ije vrste mira, potpuno nezavisne od "ja i moje", potpuno nezavisne od psiholo{ke zbrke i te`nje i èljenja. Telesne potrebe su direktne i priroda se za njih brine. Tamo gde postoji potreba, ta se potreba i zadovoljava. Ovoj su planeti bile potrebne milijarde godina da se pripremi za dolazak ~ove~anstva. Kad je ~ovek stigao, temperatura je bila odgovaraju}a, voda je bila ~ista, potoci su ùborili, ptice su pevale. Velika je lepota vladala zemljom. Sve je bilo pripremljeno da bi Boìji Sin mogao kora~ati zemljom! Sve je bilo dato i jo{ uvek se daje, uprkos na{im korporacijama koje zanima samo profit. Poklanjanje jednog dana zna~i nedozvoljavanje ju~era{njem danu da upada. To je sve. To zna~i dokraj~ivanje onoga {to je mrtvo, pro{lost. Pro{lost nikada nije u sada{njosti. Sada{njost je ovde, a mi smo uvek odsutni. A ovo je na{ dan kada ne smemo biti odsutni. Svaka dnevna lekcija ima toliko toga da nam da. OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ POKLON NJEMU. Samo radost {to se moè pokloniti dar. Po~inje{ razumevati da je ljubav najdragocenija stvar od svega {to postoji. Iz ljubavi proizilazi sav pojavni svet. Iz ljubavi smo stvoreni i ja i ti. Ljubav je ono {to Bog jeste, a ono {to On jeste i mi jesmo. Samo Bog moè podariti ovaj dar - totalno, potpuno, bezvremeno, zauvek. Mo} ljubavi moè u~initi bilo {ta. Ona moè razdvojiti more. Sve je mogu}e sa ljubavlju. Prvobitni ~ovek je mogao re}i drvetu da donese plod i drvo bi to i u~inilo. ôvek je mogao da obdari sa mo}i bilo koju biljku ili list i time da izle~i svog sabrata ~oveka. Mi smo sve to izgubili. Ovo smo zamenili sa mo}i koju poseduje fizika i hemija i razna oru`ja. Ali to nije mo}, to je ludilo. Mo} ljubavi je zamenjena sa mo}i koju ima strah. I ti i ja smo pod vla{}u straha. I ti i ja smo odgovorni zbog svoje vlastite teskobe- za to nije odgovoran neko ko je "spolja". Svi mi imamo iste crte karaktera, bilo da smo Jevreji ili Indijci, muslimani ili hri{}ani. Ko je od nas oslobo|en od besa? I {ta je to {to bes ~ini jevrejskim, a ne muslimanskim? Sve je to tako glupo. Bes je bes. On nema ni religije, ni nacionalnosti. Strah je strah. Pogledaj samo kakva je to komedija koja se doga|a ljudskom bi}u koje misli da je druga osoba "r|ava", a da je on "dobar". Za{to okrivljavati druge ljude? Tvoja nutrina je mesto na kome treba da do|e do ispravljanja. A jednom kad do|e do tog ispravljanja, niko onda nije vi{e izvan tebe. Ti uvi|a{ da je ~ovek Boìji oltar, iako je ~ovek zbrkan i pogre{no vo|en - sli~no tebi i meni koji smo bili zbrkani i zalutali. Mi smo sve pretvorili u ne{to psiholo{ko. Mi toliko mnogo znamo O svemu, ali mi uistinu ne poznajemo ni{ta. Da li poznaje{ ~udo jednog prsta ili kapi krvi? [ta ti moè{ re}i {to bi bilo ~injenica, {to bi bilo istina? Istina obuhvata sve, zar ne vidi{? Ni{ta nije izvan podru~ja istine. Ali istina koju mi znamo kaè nam da su Meksikanci ovakvi, a da su Kana|ani onakvi. Ovo nije istina - to je samo verovanje koje nije zasnovano na pozitivnom znanju, ve} na ne~emu {to se nekom ~ini istinitim ili verovatnim, to je predrasuda. Sve dok smo uhva}eni u zamku predrasuda i proizvoljnih verovanja o drugim ljudima,

43

zar smo i{ta bolji od onih koje osu|ujemo? OVAJ DAN PRIPADA BOGU. TO JE MOJ DAR NJEMU. DANAS NE]U VODITI SVOJ @IVOT KAO USAMLJENIK.. Zar nije ovo lepo? Vidi{ u trenutku kad se i ti i ja spustimo na nivo mozga, postajemo izolovani jedan od drugog i iskaz "ja sam usamljen" postaje ~injenica. A jednom kad sam usamljen, ja se onda brinem kako }u preìveti i onda dobro pazim ko mi stoji pri tome na putu. I kako se pove}ava broj stanovni{tva, tako se poja~ava i konkurencija i mi svi postajemo sve izolovaniji. DANAS NE]U VODITI SVOJ @IVOT KAO USAMLJENIK. Moè{ li ovo re}i? Mora{, ovo je dana{nja lekcija. Ima{ li u sebi glas koji to moè re}i i to zaista i podrazumevati? Ili mi ne{to kaèmo, ali to ne mislimo ozbiljno? Zar to nije onda dekadencija? Moè{ li re}i: DANAS NE]U VODITI SVOJ @IVOT KAO USAMLJENIK. Da li bi ti da okrene{ le|a Bogu ili da se okrene{ od svoje ti{ine? Mnogi od nas èle biti u tom Prisustvu. Ali na{ prioritet smo jo{ uvek mi sami, na{e preokupacije. Za{to smo tako poraèni? Za{to imamo unapred tako lo{e mi{ljenje o samima sebi? Obavezno }e{ pomisliti da ti mora{ ne{to u~initi. Kad krene{ da ne{to u~ini{, ti se istovremeno kre}e{ ka svom porazu - na nivou aktivnosti i delanja, s tobom je svr{eno. Ali ako do|e{ do ti{ine, onda u tu ti{inu ne moè upasti ni{ta {to pripada misli. U ti{ini nema upore|ivanja, nema nedoraslosti, nema ambicija, nema èlja, zato {to ta duboka ti{ina u sebi sadrì celovitost. ôvek je deo akcije ispunjenja, a ne aktivnosti neispunjenosti koja uvek ne{to traì, koja uvek ne{to èli. Potrebno je da nas dodirne ta ispunjenost. Sve vi{e i vi{e, svaka se generacija pogre{no usmerava i {koluje samo za opstanak. Mi smo odgovorni da iza sebe ostavimo druga~iji svet svojoj deci. A gde su oni ljudi koji }e iza sebe ostaviti ne{to mudrije? Gde su oni koji mogu re}i: "Slu{aj, trebale su mi godine, ali sam se ipak kona~no probudio. I sada }u iza sebe ostaviti mudrost koja }e odse}i vreme, mudrost koja }e ukloniti prevaru."? Tek onda si dao svoj doprinos. Ti ovim pomaè{ drugom ljudskom bi}u, tako da ono ne mora pro}i kroz 50 godina neznanja i iluzija zato {to si i ti kroz njih pro{ao. Kakav ve}i dar moè{ nekome dati nego to {to }e{ redukovati spolja{nju teskobu i dete dovesti do njegove vlastite svetosti? A zar nisu danas stariji ljudi najve}im delom neodgovorni? Kakvu }e to mudrost ostaviti iza sebe budu}im generacijama? Televizija ih je zarobila. A i mi ostali razbacujemo tako mnogo vremena zato {to ne znamo {ta da radimo. Postalo je va`no popu{tanje vlastitim èljama. To je neizbe`no kad se bavi{ onim {to je nebitno. Kada obavlja{ posao koji ne voli{, onda mora{ olabaviti tu prisilu i ventili ti postaju va`ni. Gde je mudrac koji }e nas u~initi svesnim ovoga? Gde god se okrene{, vidi{ reklame cigareta Marlboro - kupi ovaj viski, kupi one cigarete. Milijarde dolara tro{e se na publicitet i na reklamu. Nestalo je jednostavnosti. Kakva je samo prokleta stvar to obilje. Bogatstvo je isto tako prokleto kao siroma{tvo. DANAS NE]U VODITI USAMLJENI^KI @IVOT. JA NE RAZUMEM SVET, PA TAKO I POKU[AJ DA VODIM USAMLJENI^KI @IVOT MORA BITI SAMO MOJA LUDOST. ALI POSTOJI JEDAN KOJI ZNA [TA JE ZA MENE NAJBOLJE...A ko je taj Jedan? To bi morao biti neko sli~an Hristu - neko ko je celovit, a ne neko ko je podeljen u nutrini. Neko ko ne zna ni za ju~e, ni za sutra, neko ko je ogroman kao sada{njost. Sada{njost je bezgrani~na, a to bezgrani~no stanje nalazi se u na{oj nutrini. ALI POSTOJI JEDAN KOJI ZNA [TA JE ZA MENE NAJBOLJE...Zar ne èli{ da to spozna{? Da spozna{ [TA JE ZA MENE NAJBOLJE! Ako se ikada bude{ molio, za {ta }e{ moliti? O~igledno, ne za stvari. Ako Bog ne èli mesec, za{to bi ti onda èleo mesec ili planinu ili ran~? Za{to? [ta bi ti poèleo? Ono {to je za tebe najbolje - oslobo|enje od vezanosti. Da li si se ikada za to molio? To uop{te ne spada u èlje. I onda ima{ Jednoga Ko }e ti pomo}i da to i dobije{. Ako èli{ "stvari", onda ti ide{ na zemlju da bi ih dobio. Ako èli{ stanje svesti, onda se mora{ obratiti Nebu. Nebo pripada Boìjoj Ljubavi. Nebo je Stanje Bi}a, a ne mesto. U smislu mesta, ne postoji nebo, u smislu mesta, ne postoji pakao. Gde postoje suprotnosti, taj svet nije realan, nikada. ALI POSTOJI JEDAN KOJI ZNA [TA JE ZA MENE NAJBOLJE I ON JE SRETAN [TO MO@E U MOJE IME NAPRAVITI IZBOR I TO SAMO JEDAN IZBOR, ONAJ KOJI VODI KA BOGU. Bez izbora - to i jeste sloboda! Ako si zaista zainteresovan da kaè{ OVAJ DAN PRIPADA BOGU, onda mora{ odstraniti sve izbore. Upravo tu i jeste sloboda. Jednom kad rastvori{ sve izbore, ili kada pobedi{ sve izbore, ili kada razume{ sve izbore, tada si ih se i oslobodio. Tako ti lekcija daje vitalnost, daje ti uvid. Uvid ti pokazuje da bez izabiranja nema

44

ni èlja. Izabiranje nije ni{ta drugo no konflikt. Izabiranje ~oveka veè za prevaru i za zemlju. To je klju~. I ON JE SRETAN [TO MO@E U MOJE IME NAPRAVITI IZBOR I TO SAMO JEDAN IZBOR, ONAJ KOJI VODI KA BOGU. Kako je to lepo! Mi mislimo da ne moèmo ìveti bez izbora. Ovo je "slobodna zemlja" zato {to mogu izabrati ono {to volim. Ali ono {to odabiram i ono {to ja volim mo`da nije u saglasnosti sa onim {to VODI KA BOGU. Po{to ovaj dan daje{ Bogu na dar, o~ito da èli{ lekciju koja }e ti pomo}i da to i u~ini{. Tako u tome postoji doslednost. Moè{ biti zahvalan da su u dnevnoj lekciji dati i klju~evi. Dat je uvid. JA DAJEM OVAJ DAN NJEMU ZATO [TO NE]U DA ODLA@EM SVOJ DOLAZAK DOMU SVOME. Postoji hitnost. U trenu kad stigne{ do hitnosti, istovremeno si se pribliìo i velikom s a d a . Povr{an i leèran um nikada ne}e spoznati Nebo, nikad ne}e spoznati radost. Povr{nost i nemarnost je kolevka slika, izbora i èlja - sli~no ulozi koja igra mo~vara za komarce. A ovde postoji hitnost, zato {to je ovo "dan". U jednom se danu moè{ osloboditi. NE]U ODLAGATI SVOJ DOLAZAK DOMU SVOME. Ali na{a sada{nja "ku}a" nije to stanje svesti - na{ sada{nji "dom" jeste: "Ja èlim ovo. Ja èlim ono". Na tako privla~e zemaljske stvari - stvari koje je ~ovek proizveo, a koje nije Bog stvorio. I mi ne moèmo ~ak ni videti da su stvari koje je ~ovek proizveo, najve}im svojim delom, iskori{tavanje onoga {to je Bog stvorio i od ~ega mi zara|ujemo novac. Kad bismo samo mogli videti koliko je ~ovek surov prema ~oveku. Gde je tu po{tovanje @ivota? A ON JE TAJ KO POZNAJE PUT KA BOGU. Jedan Koji poznaje put koji vodi ka Bogu! Ti nisi usamljen zato {to je On s tobom. Ti si deo istog duha. Hrist je stanje svesti. Bio je jednom ~ovek po imenu Isus Koji je, dok je jo{ bio u svojoj li~nosti, ostvario ovo Stanje svesti i postao Hrist. Ovo Hristovo Stanje svesti postoji u svakome od nas, postoji i u tebi. Za{to se onda pona{a{ kao li~nost? Svaka je osoba Hrist. Ako si poklonio dan Bogu, ti onda moè{ i druge ljude videti kao Hrista, a ne kao na~in mi{ljenja i pona{anja koje je svojstveno nekoj osobi, bez obzira {ta ti ljudi rade. I ti }e{ se onda ose}ati blagoslovenim. OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU. A ovaj dan postaje "moj" dar "tebi", zato {to ti pripada{ Bogu. Ti si Boìje pro{irenje. I onda po~inje molitva: I TAKO MI DAJEMO OVAJ DAN TEBI. Onaj Ko je Hrist, s tobom je. On te vodi za ruku i vi zajedno kazujete ovu molitvu. I TAKO MI DAJEMO OVAJ DAN TEBI. ...Bogu. On vi{e nije daleko zato, kada do|e{ u sada{njost, On je upravo tu, u sada{njosti. To je isto vibrantno Stanje svesti. DOLAZIMO SA POTPUNO OTVORENIM UMOVIMA. Ni na kakav drugi na~in ti ne moè{ i}i k Njemu. A sada razja{njava{ {ta te je ovde dovelo. MI NE TRA@IMO NI[TA... Milostiva dobrota! Nema vi{e izbora - ~ak ni u vezi sa izborom nirvane! Tako je sve okon~ano. MI NE TRA@IMO NI[TA [TO BISMO MO@DA MISLILI DA @ELIMO. @eljenje postoji samo tamo gde postoji i misao. DAJ NAM ONO [TO BI TI @ELEO DA PRIMIMO.

45

Sada, dvoje koji ovo govore - Hrist i ti - traè od Boga DAJ NAM ONO [TO BI TI @ELEO DA PRIMIMO. Ti moè{ uzvratiti samo ljubavlju. I zapovest "Volite jedan drugoga" postaje jedna jedina funkcija na ovoj planeti. Kada tebi pruàm ljubav ja je istovremeno pruàm i Bogu. TI POZNAJE[ SVE NA[E @ELJE I POTREBE. I TI ]E[ NAM DATI SVE [TO NAM JE POTREBNO DA BI NAM POMOGAO DA PRONA\EMO PUT KA TEBI. Nama sigurno nisu potrebne èlje, nama sigurno nije potrebno ni{ta za ~im bismo ùdeli ili {to bi nam nedostajalo. Jedino {to nam zaista treba jeste da prona|emo put ka Njemu ili ka svom vlastitom Identitetu. ôvek je ignorisao taj osnovni problem, a ni{ta drugo ne postoji {to bi donelo mir ni ~oveku, ni svetu. Mir nije ne{to spolja{nje. Ja kaèm da ti i ja moramo preuzeti odgovornost. Mi moramo osetiti nu`nu potrebu da idemo domu svome, tom Stanju Jedno}e u kome postoji samo uzajamna podela ljubavi. Politi~ari ne traè ljubav. Oni govore o miru, a traè rat, zato {to industrijska ekonomija samo na ratu napreduje i razvija se. Znaju}i to, ti i ja imamo odgovornost da prona|emo mir u sebi samima. Tek onda taj mir moèmo ponuditi svome bratu. Ako taj mir ne moè{ na}i, nemoj o~ekivati da to za tebe u~ini neko drugi. Jo{ smrtonosnija oru`ja, jo{ ve}i ratni brodovi, jo{ brè rakete - ni{ta od toga ne}e za tebe prona}i mir. U tome nema ljubavi. OVAJ DAN JE BO@IJI DAN. TO JE MOJ DAR NJEMU - dovodi me do duboke ti{ine. [ta god da uradim iz te duboke ti{ine vi{e ne remeti tu ti{inu. Telo se moè kretati zato {to ono ima svoje vlastite potrebe, ali to ne uznemirava ovu ti{inu. I ja nikada ne pravim ni od ~ega problem, zato {to u ìvotu nema problema. Problemi su ne{to {to smo projektovali iz sebe. U realnosti sve je dobro. U ~ovekovom srcu se javlja takva sre}a i radost kada "sve je dobro" postane realnost, a ne samo puka ideja. Sve je dobro - onda nema vi{e nikakve potrage i nastojanja i ti si u miru. Ova dobrota postoji u svakoj li~nosti. Kako je to tu`no da to zaboravljamo. Zamisli samo {ta bi ti video, znaju}i da je sve dobro. Izbor ne bi nikada ni dodirnuo tvoj ìvot. Mi smo uhva}eni u zamku davanja prednosti ne~emu, zato {to nismo svesni da je sve dobro. Jednom kad bude{ istovetan sa ovim "sve je dobro", uvide}e{ samo kolika je mudrost tog stanja svesti koji to prati. Jednom kad uvidi{ da je "sve dobro", onda postaje{ istovetan sa mudro{}u tog stanja svesti. A to je Boìji dar Svom Sinu. Mudrost je superiornija od izbora i dobrota donosi radost u ~ovekovo srce. Ovo moè{ podeliti sa nekim ko ina~e misli da dobrota ne postoji. Kakva je to samo stvar, {ta ta stvar {iri dalje. Ako si zabrinut, ti onda {iri{ brigu. Ali ako postoji dobrota, onda ona tako|e {iri sebe samu. I tek tada ti moè{ odgovoriti na potrebu svoga brata, zato {to nema{ vi{e vlastitih potreba. To je funkcija Boìjeg sve}enika. KURS O ÛDIMA priprema svakog onog ko se njime bavi da kona~no postane Boìji sve}enik. To postaje ~ovekova vlastita poslednja funkcija. Neko }e re}i: "Kako mogu postati Boìji sve}enik? Ja sam neznalica". Ali Kurs nagla{ava da, ako si samo iskren, kada zapo~ne{ da pomaè{ drugima da isprave svoje nedostatke, tada }e se povesti briga i ispraviti i tvoji vlastiti nedostaci i manjkavosti. Ima jedna lepa molitva u Tekstu koja kaè: JA SAM OVDE SAMO ZBOG TOGA DA BIH BIO ISTINSKI KORISTAN. Ovo su jake re~i. JA SAM OVDE S A M O Z A T O...Ovo "samo" ga ~ini celovitim. Ovo ne moè biti delimi~no, po{to bi to onda bilo jedna ideja ili ideal, a oni oboje stvaraju konflikt. JA SAM OVDE DA PREDSTAVLJAM ONOGA KO ME JE POSLAO. Onaj Ko te je poslao uvek je s tobom. Ako su ti re~i po{tene, onda dolazi do bu|enja i ti onda ide{ izvan podru~ja re~i.

46

NE TREBA DA SE BRINEM... Ti si taj ko ovo kaè. Ti ne ponavlja{ samo re~i. U trenutku kada bude{ ovde s a m o z a t o da bi predstavljao Onoga Ko te je poslao, to }e{ onda shvatiti. NE TREBA DA SE BRINEM O TOME [TA ]U RE]I ILI [TA ]U URADITI ZATO [TO ]E ME USMERAVATI ONAJ KOJI ME JE I POSLAO. Sve se zavr{ilo, zar ne? Nema nikakve potrebe da se gomila mnogo formacija ideja. I {to god da si slobodniji, to sve vi{e svoj dan poklanja{ Bogu. Mi mislimo da je jedina va`na stvar ve{tina i tehnika - ono "kako" u dobu razaranja. ...ONAJ KOJI ME JE POSLAO TAJ ]E ME I USMERAVATI. On postaje ti, odvojenost se okon~ava i ti si u miru. Um mora do}i do duboke ti{ine. Ti ne mora{ da se vrati{ mozgu da bi o tome mislio. Ti si deo Boìjeg Uma. Ti pro{iruje{ Njegovu Misao. JA SAM ZADOVOLJAN DA BUDEM TAMO GDE GOD ON TO @ELI... Kako je to lepo! Nema vi{e odvojenosti, nema vi{e izbora. JA SAM ZADOVOLJAN. Sve dok je tu izbor i "nesta{ica", nikada ne}emo znati {ta je to zadovoljstvo. Zadovoljstvo je stanje ~ovekove nutrine i to zadovoljstvo zna {ta je to mir. ZADOVOLJAN SAM DA BUDEM TAMO GDE GOD ON TO @ELI...To je istinska posve}enost, istinska ~isto}a. To je ~ovekova vertikalnost. JA SAM ZADOVOLJAN DA BUDEM GDE GOD ON TO @ELI ZNAJU]I DA ON UVEK IDE SA MNOM. Uvek si okruèn Nebeskim mirom, rado{}u @ivota - po{to je @ivot ne{to radosno. @ivot ne pripada problemima. JA ]U BITI IZLEÊN... Dopustiv{i da postoje nedostaci, ali ~uj {ta On kaè: JA ]U SE IZLEÎTI I JA ]U MU DOPUSTITI DA ME PODUÎ KAKO DA JA I DRUGE LEÎM. Pa tako, mi moramo le~iti druge da bismo se i sami izle~ili. Prema tome, voleti drugoga je jedini na~in. Ljubav poznaje samo Jedan @ivot. U ljubavi nema "drugoga". Sva se fragmentacija okon~ava. Kada u ~oveku prestanu reakcije, on onda postaje deo Boìjeg Kraljevstva. Ko moè re}i: "Ja sam do{ao kako bih iskora~io iz vremena i iz njegovih reakcija i iluzija da bih spoznao ono {to je ve~no".? Ko moè re}i: "Do{ao sam da svoju volju sjedinim s Boìjom."? Postoje svi razlozi da se bude sretan i radostan. Tvoja namera je ono {to dovodi do ove sre}e i radosti. ZAKLJUÂK Krajnje je va`no kako se ~ovek odnosi prema dnevnoj lekciji. Ukoliko se ~ovekova energija ne slije sa ja~inom interesovanja, ~ovek ne}e mo}i lekciji odati po{tovanje, a ne}e joj mo}i ni osloboditi tihi prostor u svojoj nutrini. Puko ~itanje ne}e ostvariti Istinu Boìjih Misli koju lekcija sadrì. Mi insistiramo da Kurs mora da se ìvi, a ne da se o njemu samo teoreti{e. Ozbiljni u~enik KURSA O ÛDIMA ne ìvi vi{e na osnovu pretpostavki - on ceni samo ono {to je Ve~no, a za to

47

je neophodna iskrenost. Da li }e{ okon~ati sa prevarama u svom ìvotu? Zar nije uklanjanje prevara prva funkcija odgovornosti? Mi ne moèmo opravdati to {to su nad nama preuzele vlast spolja{nje stvari, a da ne uzmemo u obzir da smo sami sebi nametnuli ili pridali vrednost slabostima koje su u na{oj nutrini. Uprkos tome, te slabosti nisu realne. Ovo shvatanje zna~i prodor koji mora napraviti ozbiljni u~enik KURSA O ÛDIMA da bi postao pro{irenje Boìjeg Uma. Obavezno je da u~enik prevazi|e u~enje da bi izgradio svoje vlastito uverenje. Tek onda }e on spoznati svoju vlastitu svetost. A M I N LJUBAV NE RASPINJE. ONA SAMO SPASAVA. NE MO@E SE POVREDITI BO@IJEG SINA. NEKA NE MISLI DA JE ROB VREMENA ILI KAZNE. LJUBAVLJU STVOREN, NJEGOVA GLAVA KOJA SVETLI I SRCE KOJE VOLI MOGU SAMO DA SPASU SVET. KO MO@E TAJ SVET SPASITI, AKO NE ONAJ KO GA JE NAPRAVIO? [TA, OSIM REÎ ISTINE, MO@E OSLOBODITI ONOGA KOGA JE ON ZAROBIO? NEKA ON BUDE ONO [TO I JESTE, I NI JEDNA ZVEZDA NE MO@E IZGUBITI NI JEDAN JEDINI TRAÂK SVETLA, NITI MO@E DALEKA GALAKSIJA SVETLUCATI BEZ SVRHE I BEZ UZROKA. NE POSTOJI NI VLAT TRAVE KOJA NE BI SAVR[ENO RASLA OD ZEMLJE KA NEBU. I NEMA TOG GREHA KOJI BI ZADR@AO U SENI ONOGA KOG NEBO VOLI BOG NE RASPINJE. ON SAMO JESTE. Helena [akman: iz zbirke BO@IJI DAROVI

48

KURS O ČUDIMA

II TOM

Radna knjiga za učenike

Preveo: dr. Petar Vasiljević

49

U V O D

Teoretska osnova koju daje tekst ( I TOM Kursa o čudima) neophodan je kao okvir koji daje značenje vežbama u ovoj radnoj knjizi. Ipak, samo obavljanje ovih vežbi je ono što omogućava postizanje cilja ovog kursa. Netrenirani um ne može ništa postići. Svrha ove radne knjige je da trenira vaš um da misli u smeru koji je postavio tekst. Vežbe su vrlo jednostavne. Ne zahtevaju mnogo vremena i nije važno gde ih obavljate. Nije im potrebna nikakva priprema. Vreme treninga je jedna godina. Vežbe su numerisane od 1 do 365. Ne radite više od jedne vežbe dnevno. Radna knjiga je podeljena na dva glavna dela. Prvi se bavi uklanjanjem načina na koji se sada vidi, a drugi sticanjem istinske percepcije (opažanja). Sa izuzetkom pregleda, svakodnevne vežbe su tako planirane da se bave središnjom idejom koja se odmah iskazuje. Tome sledi opis specifičnih procedura pomoću kojih se primenjuje ideja za taj dan. Svrha radne knjige jeste da vežba vaš um na sistematičan način za drugačije opažanje svakoga i svega na svetu. Vežbe su planirane da vam pomognu da uopštite lekcije, tako da shvatite da je svaka od njih jednako primenjiva na svakoga i sve što vidite. Prenos vežbanja u istinskom opažanju ne odvija se onako kako se odvija vežbanje u svetu. Ako se postigne istinsko opažanje u vezi sa bilo kojom osobom, situacijom ili dogadjajem, onda je osiguran potpuni prenos na svakoga i sve. S druge strane, jedan izuzetak izdvojen od istinske percepcije čini nemogućim njeno postignuće bilo gde. Jedina opšta pravila kojih se treba držati u toku svog vežbanja jesu: prvo, vežbe se moraju izvršavati sa velikom specifičnošću, kao što će biti označeno. To će vam pomoći da uopštite ideje koje se odnose na svaku situaciju u kojoj se nadjete i na svakoga i sve u njoj. Drugo, budite sigurni da za sebe ne odlučujete da postoje neki ljudi, situacije ili stvari na koje su ove ideje neprimenjive. To će ometati prenos treninga. Prava priroda istinske percepcije jeste da ona nema granica. To je suprotno od načina kako vi sada na to gledate. Sveobuhvatni cilj vežbi jeste da povisi vašu sposobnost da proširite ideje koje ćete praktikovati tako da u sebe uključe sve. To neće zahtevati nikakvog napora s vaše strane. Same vežbe ispunjavaju uslove koji su potrebni za ovu vrstu prenosa. U neke ideje koje vam radna knjiga predstavlja teško je verovati, a druge mogu izgledati potpuno iznenadjujuće. To nije važno. Jedino što treba da uradite jeste da primenite ideje onako kako vas se upućuje. Niste pozvani da ih procenjujete ni u kom slučaju. Jedino treba da ih primenjujete. Njihova je upotreba ta koja im daje značenje za vas i ona će vam pokazati da su one istinite. Zapamtite jedino ovo: vi ne treba da verujete u ove ideje, ne treba ni da ih prihvatite, ne treba čak ni da ih srdačno dočekate. Nekima se možete i aktivno suprotstavljati. Ništa od ovoga nije važno niti će smanjiti njihovu efikasnost. Ali ne dozvolite sebi da pravite izuzetke u primeni ideja koje sadrži radna knjiga i bilo kakva da je vaša reakcija na ideje, koristite ih. Ništa više od toga se ne traži od vas.

50

PRVI DEO

1. LEKCIJA “NIŠTA ŠTO VIDIM U OVOJ SOBI ( NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM MESTU) NE ZNAČI NIŠTA” Sada lagano pogledajte oko sebe i vežbajte primenjujući ovu ideju specifično na bilo šta što vidite. -OVAJ STO NE ZNAČI NIŠTA -OVA FOTELJA NE ZNAČI NIŠTA -OVA RUKA NE ZNAČI NIŠTA -OVO STOPALO NE ZNAČI NIŠTA -OVA OLOVKA NE ZNAČI NIŠTA Onda pogledajte dalje od mesta na kome ste i primenite ovu ideju na širem prostoru: -OVA VRATA NE ZNAČE NIŠTA -OVO TELO NE ZNAČI NIŠTA -OVA LAMPA NE ZNAČI NIŠTA -OVAJ ZNAK NE ZNAČI NIŠTA -OVA SENKA NE ZNAČI NIŠTA Uočite da ovi iskazi nisu složeni ni u kom redu i ne pristajte ni na kakve razlike prema vrsti stvari na koje se ove ideje primenjuju. To i jeste cilj vežbe. Tvrdnja treba jedino da se primeni na bilo šta što vidite. Dok ideju primenjujete tokom dana, koristite je potpuno bez razlikovanja. Ne pokušavajte da je primenite na sve što vidite, pošto ove vežbe ne treba da budu ritualne. Jedino budite sigurni da ništa što vidite nije specifično isključeno. Jedna stvar je slična drugoj, bar što se tiče primene ideje. Ni jedna od prve tri lekcije ne treba da se vežba više od dva puta dnevno svaka, po mogućnosti izjutra i uveče. Niti treba da se rade od jednog minuta ili nešto slično, ukoliko to ne povlači za sobom osećaj žurbe. Bitan je ugodan osećaj dokolice.

2. LEKCIJA “SVEMU ŠTO VIDIM U OVOJ SOBI (NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM MESTU) DAO SAM SVO ZNAČENJE KOJE ONO IMA ZA MENE” Vežbe se ovom idejom iste su kao i one u prvoj lekciji. Počnite sa stvarima koje su vam blizu i primenite ideju na svemu na čemu vam se pogled zaustavi. Tada proširite to područje. Okrenite glavu tako da uključite sve što je na jednoj i drugoj strani. Ako je moguće, okrenite se unaokolo i primenite ideju na ono što je iza vas. Ostanite neprobirljivi što je moguće više u izboru predmeta za primenu, ne koncentrišite se ni na šta posebno i ne pokušavajte da uključite sve što vidite u datom predelu. U protivnom, javiće se napetost. Gledajte lagano i dosta brzo oko sebe pokušavajući da izbegnete izbor po veličini, svetlosti, boji, materijalu ili relativnoj važnosti za vas. Uzimajte predmete jednostavno onako kako ih vidite. Pokušajte da primenite vežbu s jednakom lakoćom na telo ili na dugme, na muvu ili na pod, na ruku ili na jabuku. Jedini kriterijum za primenu ideje na bilo šta jedino je da su vam se oči na tome zaustavile. Ne pokušavajte da uključite bilo šta posebno, ali budite i sigurni da niste ništa specifično ni isključili.

51

3. LEKCIJA “NIŠTA NE RAZUMEM ŠTO VIDIM U OVOJ SOBI ( NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM MESTU )” Primenite ovu ideju na isti način kao i one pre bez pravljenja bilo kakve razlike. Sve što vidite postaje pravi objekat za primenu ideje. Budite sigurni da ne stavljate pod znak pitanja pogodnost bilo čega za primenu ideje. Ovo nisu vežbe u prosudjivanju. Bilo šta je pogodno ako ga vidite. Neke od stvari koje vidite mogu imati emocijama nabijeno značenje za vas. Pokušajte da takva osećanja stavite u stranu i da ove stvari upotrebite isključivo i precizno onako kako biste to učinili i sa bilo čim drugim. Poenta ovih vežbi jeste da vam pomognu da očistite svoj um od svih prošlih asocijacija, da vidite stvari tačno onako kako vam se sada javljaju i da shvatite kako ih zapravo malo vi stvarno razumete. Zato je bitno da sačuvate savršeno otvoren um, neometan od procenjivanja, u odabiranju stvari na koje će se primeniti ideja za današnji dan. Za ovu svrhu jedna stvar je slična drugoj, jednako pogodna i zato jednako korisna.

4. LEKCIJA “OVE MISLI NE ZNAČE NIŠTA. SLIČNE SU STVARIMA KOJE VIDIM U OVOJ SOBI ( NA OVOJ ULICI, SA OVOG PROZORA, NA OVOM MESTU )” Za razliku od prethodnih, ove vežbe ne počinju sa idejom za tekući dan. U vreme vežbanja, započnite sa opažanjem misli koje vam tokom jednog minuta prolaze kroz glavu. Tada ideju primenite na njih. Ako ste već svesni nesretnih misli, iskoristite ih kao teme za ideju. Ne birajte samo misli za koje smatrate da su “loše”. Ustanovićete, ako se budete vežbali da posmatrate svoje misli, da one predstavljaju takvu mešavinu da, u izvesnom smislu, ni jednu od njih ne možete nazvati “dobrom” ili “lošom”. To i jeste razlog zašto one ne znače ništa. Pri odabiranju objekata za primenu današnje ideje, traži se uobičajena specifičnost. Ne plašite se da upotrebite “dobre”, a isto tako i “loše” misli. Ni jedna od njih ne predstavlja vaše prave misli, koje ove prve zapravo prekrivaju. “Dobre” misli su samo senke onoga što se nalazi izvan njih, a senke otežavaju vid. “Loše” misli su barijere za vidjenje i onemogućavaju vidjenje. Ništa od toga vi ne želite. Ovo je velika vežba i ponavljaće se s vremena na vreme u nešto drugačijem obliku. Ovde joj je sada cilj da vas vežba u prvim koracima prema cilju - odvajanju značajnog od beznačajnog. To je prvi pokušaj u dalekosežnoj svrsi učenja da se vidi beznačajno izvan sebe, a značajno u sebi. Ovo je takodje početak treninga vašeg uma da prepozna šta je isto, a šta je različito. Pri korišćenju misli za primenu današnje ideje, identifikujte svaku misao uz pomoć centralne figure ili dogadjaja koji ona sadrži. Na primer: OVA MISAO O ..........NE ZNAČI NIŠTA. SLIČNA JE STVARIMA KOJE VIDIM U OVOJ SOBI, NA OVOJ ULICI I TAKO DALJE. Ideju možete primeniti takodje i na neku posebnu misao koju prepoznajete kao štetnu. Ova je praksa korisna, ali ona nije zamena za nasumične procedure kojih se treba držati prilikom vežbanja. Ne ispitujte svoj um duže od jedne minute ili približno toliko. Suviše ste neiskusni za sada da biste mogli izbeći tendenciju da postanete besmisleno preokupirani. Dalje, pošto su ove vežbe prve ove vrste, možda ćete ustanoviti da je posebno teško zaustaviti prosudjivanje u vezi sa mislima. Ne ponavljajte ove vežbe više od tri do četiri puta tokom dana. Kasnije ćemo se vratiti na njih.

52

5. LEKCIJA “NIKAD NISAM UZRUJAN ZBOG RAZLOGA ZBOG KOGA MISLIM DA JESAM” Ova ideja, slično prethodnoj, može se iskoristiti sa bilo kojom osobom, situacijom ili dogadjajem za koje mislite da vam prouzrokuju bol. Primenite je specifično na bilo šta, za šta verujete da je uzrok vašeg uzbudjenja, koristeći opis osećanja u bilo kom terminu koji vam se čini tačan. Uzbudjenost može izgledati kao strah, briga, depresija, ljutnja, mržnja, ljubomora ili bilo koji drugi oblik, a svaki od njih se opaža kao različit. To nije istina. Ipak, dok ne naučite da oblik nije važan, svaki oblik postaje prava tema za vežbe tokom dana. Primena iste ideje na svaki od ovih oblika uzbudjenja posebno, je prvi korak prema krajnjem prepoznavanju da su oni svi isti. Kada koristite današnju ideju za specifično opažen uzrok jednog uzrujanja u bilo kom obliku, koristite i ime oblika u kome vi vidite uzbudjenje i uzrok koji mu pripisujete. Na primer: “NISAM LJUT NA .........IZ RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA JESAM” “NE BOJIM SE...............IZ RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA SE BOJIM” Ponovo upozoravam, ovo ne sme biti zamena za periode u kojima vežbate da prvo istražujete svoj um u vezi sa “izvorima” uzbudjenja za koje verujete da su uzroci ovog poslednjeg i u oblike uzbudjenja za koje mislite da su rezultat. U ovim vežbama, više nego u prethodnim, možete ustanoviti da je teško ne praviti razliku i izbegavati da se da veća težina nekim subjektima nego drugim. Možda će vam pomoći ako pre vežbanja iskažete ovu tvrdnju: “NEMA MALIH UZRUJANJA. SVA ONA JEDNAKO REMETE MIR MOGA UMA” Tada ispitajte svoj um u vezi sa bilo čim što vas muči, bez obzira šta vi mislili koliko je to mnogo ili malo. Možete sebe uhvatiti i da ste manje voljni da današnju ideju primenite na neke prividne (opažene) izvore uzrujanja nego na druge. Ako se to javi, pomislite prvo na ovo: “JA NE MOGU ČUVATI OVAJ OBLIK UZRUJANJA, A DRUGE PUŠTATI DA ODU, ZBOG SVRHE OVIH VEŽBI, ONDA, SVE ĆU IH SMATRATI ISTIMA” Tada istražite svoj um ne više od minuta ili približno toliko, pokušajte da identifikujete izvestan broj različitih oblika uzrujanja koji vas ometaju, bez obzira na relativni značaj koji im pridajete. Primenite današnju ideju na svakoga od njih, koristeći pri tome i ime izvora uzbudjenja kako ga sami opažate i osećanja koje doživljavate. Dalji primeri su: “NISAM ZABRINUT ZA............ZBOG RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA JESAM. NISAM DEPRESIVAN.......... IZ RAZLOGA ZA KOJI MISLIM DA JESAM.” Tri do četiri vežbanja dnevno je dosta.

6. LEKCIJA “JA SAM UZRUJAN ZATO ŠTO VIDIM NEŠTO ČEGA NEMA” Vežbe sa ovom idejom vrlo su slične prethodnim. Ponovo, potrebno je imenovati oboje: i oblik nerviranja (bes, strah, briga, depresija itd.) i njegov izvor koji mi opažamo i to vrlo specifično za svaku primenu ideje. Na primer: “JA SE LJUTIM NA.....................ZATO ŠTO TAMO VIDIM NEŠTO ČEGA NEMA” “JA SAM ZABRINUT ZBOG......................ZATO ŠTO TAMO VIDIM NEŠTO ČEGA NEMA” Današnja ideja korisna je za primenu na bilo šta što izgleda da nas uzbudjuje i može se plodonosno upotrebiti tokom celog dana za ovu svrhu. Ipak, tri ili četiri perioda predvidjena za vežbanje treba da slede posle jednog minuta pretraživanja uma, kao i ranije, a potom treba današnju ideju primeniti na svaku uznemirujuću misao koju otkrijemo tokom pretraživanja uma. Ponovimo, ako osetite otpor primeni današnje ideje na neke uznemirujuće misli više nego što važi za druge, podsetite se dva upozorenja izrečena u prethodnoj lekciji: “NEMA MALIH UZNEMIRENJA. SVA ONA JEDNAKO REMETE MOJ DUŠEVNI MIR”

53

“JA NE MOGU ZADRŽATI OVAJ OBLIK UZNEMIRENJA, A DRUGE OBLIKE PUSTITI DA ODU. ZA SVRHU OVIH VEŽBI, SMATRAĆU IH SVE KAO ISTE”

7. LEKCIJA “JA VIDIM SAMO PROŠLOST” Ovoj misli je na početku posebno teško poverovati. A ipak je ona objašnjenje za sve prethodne. Ona je razlog zašto sve što vidite ne znači ništa. Ona je razlog zašto ste svemu što vidite pridali značenje koje ono ima za vas. Ona je razlog zašto ništa ne razumete što vidite. Ona je razlog zašto niste nikada uznemireni zbog razloga zbog koga mislite da jeste. Ona je razlog zašto ste uznemireni zato što vidite ono čega nema. Stare ideje o vremenu vrlo je teško izmeniti zato što je sve ono u šta verujete ukorenjeno u vremenu i te stare ideje zahvaljuju svoj opstanak činjenici da niste naučili ove nove ideje. A to je upravo i razlog zašto su vam potrebne nove ideje o vremenu. Ova prva ideja o vremenu i nije stvarno toliko čudna koliko se to može učiniti u prvi mah. Na primer, pogledajte šolju. Da li vi stvarno vidite šolju ili samo preispitujete svoja prošla iskustva uzimanja šolje, bivanja žednim, pijenja iz šolje, osećaja dodira ruba šolje i svojih usana, doručkovanja itd? Zar nisu vaše estetske reakcije na šolju takodje zasnovane na prošlim iskustvima? Kako biste inače znali da li će se ili neće ova vrsta šolje razbiti ako je ispustite? Šta vi zapravo znate o ovoj šolji izuzev onoga što ste naučili u prošlosti? Vi zapravo nemate nikakve predstave o tome šta je ova šolja izuzev svog ranijeg učenja. Da li je onda zaista vidite??? Pogledajte oko sebe. Ovo važi i za sve ostalo što gledate. Priznajte ovo primenjujući današnju ideju na sve, bez razlike šta hvata vaše oko. Na primer: “JA VIDIM SAMO PROŠLOST U OVOJ OLOVCI” “JA VIDIM SAMO PROŠLOST U OVOJ CIPELI” “JA VIDIM SAMO PROŠLOST U OVOJ RUCI” “JA VIDIM SAMO PROŠLOST U OVOM TELU” “JA VIDIM SAMO PROŠLOST U ONOM LICU” Ne zadržavajte se posebno ni na jednoj stvari, ali zapamtite - nemojte ništa posebno ni preskočiti. Kratko pogledajte na svaki predmet i onda krenite na sledeći. Biće dovoljno tri ili četiri perioda vežbanja i svaki od njih treba da traje oko jednog minuta.

8. LEKCIJA “MOJ SE UM BAVI PROŠLIM MISLIMA” Ova ideja je, naravno, razlog zašto vidite samo prošlost. Niko u stvari i ne vidi ništa. Vidi samo svoje misli koje projektuje napolje. Preokupiranost uma prošlošću uzrok je pogrešnog pojma vremena od koga pati vaše vidjenje. Vaš um ne može shvatiti sadašnjost koja je jedino vreme koje zaista postoji. On, prema tome, ne može razumeti vreme i ne može, u stvari, razumeti ništa. Jedina potpuno istinita misao koja se može imati o prošlosti jeste da prošlosti zapravo nema. Misliti o prošlosti uopšte, prema tome, znači misliti o iluzijama. Vrlo je malo ljudi shvatilo šta zaista znači stvaranje slika o prošlosti ili predvidjanje budućnosti. Um je stvarno prazan kada to čini, zato što u tom slučaju ne misli zaista ni o čemu. Svrha današnjih vežbi je da počnu trenirati vaš um da prepozna kad zaista ništa ne misli. Kada ideje bez misli zapošljavaju vaš um istina je blokirana. Prepoznavanje da vam je um u stvari prazan i ne verujući više da je ispunjen stvarnim idejama, prvi je korak ka otvaranju puta da se zaista vidi. Današnje vežbe treba raditi zatvorenih očiju. To je zbog toga što vi zapravo ništa i ne možete videti i lakše je to prepoznati, bez obzira koliko da slikovno prikažete misao, ako ne vidite ništa

54

ni u fizičkom smislu. Pretražujte svoj um sa što je moguće manjim ulaganjem energije oko jednog minuta, registrujući samo misli koje sretnete u polju svesti. Imenujte svaku od misli pomoću glavnog lika ili teme koju sadrži i predjite na sledeću. Period vežbanja uvedite govoreći: “IZGLEDA DA MISLIM O .............” Onda spomenite svaku od misli specifično, kao npr: “IZGLEDA DA MISLIM O (IME OSOBE), O (IME OBJEKTA), O (IME EMOCIJE)” i tako dalje, zaključujući na kraju ovaj period pretraživanja uma sa: “ALI MOJ UM JE ZAUZET PROŠLIM MISLIMA” Ovo se može uraditi četiri ili pet puta dnevno, ukoliko vas ne razdražuje. Ako vam to bude mučno, dovoljno je tri ili četiri puta. Možete, pak, ustanoviti da vam pomaže uključivanje vlastitog razdraženja, ili bilo koje emocije koju današnja ideja eventualno izazove, u samo pretraživanje uma.

9. LEKCIJA “NIŠTA NE VIDIM ONAKVIM KAKVO JE SADA” Ova ideja očigledno proizilazi iz dve prethodne. Ali, dok je moguće da je intelektualno prihvatite, nije verovatno da će ona za sada za vas bilo šta značiti. Ipak, razumevanje nije neophodno u ovom trenutku. U stvari, priznanje da ne razumete je preduslov za uklanjanje lažnih ideja. Ove se vežbe bave praksom, a ne razumevanjem. Ne treba vam da praktikujete ono što već razumete. Bilo bi isuviše komplikovano da sada težimo razumevanju i pretpostavite da ga već posedujete. Neuvežbanom umu je teško da veruje da ne postoji ono što taj um sam sebi prividno slikovno prikazuje. Ova ideja može jako smetati i može naići na bezbroj oblika aktivnog otpora. Ipak, to ne sprečava da je primenimo. Ništa više od toga se i ne traži za ovu ili bilo koju drugu vežbu. Svaki mali korak očistiće malo tame i na kraju će doći razumevanje da osvetli svaki ugao uma očišćenog od smeća koje ga je pomračivalo. Ove vežbe se sastoje od gledanja oko sebe i primene današnje ideje na sve što se vidi, imajući na umu potrebu da se ona primeni na sve bez razlike i na osnovno pravilo da se ništa ne isključuje. Dovoljna su tri ili četiri perioda praktične primene. Na primer: “JA NE VIDIM OVU PISAĆU MAŠINU ONAKVOM KAKVA JE ONA SADA” “JA NE VIDIM OVAJ TELEFON ONAKVIM KAKAV JE ON SADA” “JA NE VIDIM OVU RUKU ONAKVOM KAKVA JE ONA SADA” Počnite sa najbližim stvarima, a onda to proširite dalje: “JA NE VIDIM ONU VEŠALICU ZA KAPUTE ONAKVOM KAKVA JE ONA SADA” “JA NE VIDIM ONA VRATA ONAKVIMA KAKVA SU ONA SADA” “JA NE VIDIM ONO LICE ONAKVIM KAKVO JE ONO SADA” Ponovo podvlačim da ne treba pokušati da se sve uključi, a mora se izbeći da se nešto posebno isključi. Budite sigurni da ste pošteni sami sa sobom pri ovom razlikovanju. Možete doći u iskušenje da ovu razliku učinite nejasnom.

10. LEKCIJA “MOJE MISLI NE ZNAČE NIŠTA” Ova se ideja primenjuje na sve misli kojih ste svesni ili kojih postanete svesni tokom vežbe. Razlog da se ova ideja može primeniti na sve misli leži u tome da te misli nisu vaše stvarne misli. Tu smo razliku napravili ranije i ponovo ćemo je napraviti. Još nemate osnove za uporedjivanje. Kad je budete imali, nećete više sumnjati da ono za šta ste nekada verovali da su vaše misli, ne znači ništa. Ovo je drugi put da koristimo ovu

55

vrstu ideje. Oblik je malčice različit. Ovog puta ideja počinje sa “Moje misli”, umesto “Ove misli” i nismo je otvoreno povezali sa stvarima oko sebe. Naglasak je sada na nepostojanju realnosti onoga što mislite da mislite. Ovaj aspekt procesa ispravljanja počinje idejom da su misli kojih ste svesni bez značenja, da su pre spoljašnje nego unutrašnje, a onda se podvlači njihov prošli, a ne sadašnji status. Sada, pak, podvlačimo da prisustvo ovih “misli” znači da vi zapravo i ne mislite. To je samo drugi način ponavljanja ranije tvrdnje da vam je um u stvari prazan. Prepoznavanje ove činjenice znači prepoznavanje ništavila kada vam se čini da nešto vidite. Ovo prepoznavanje ništavila kao takvog preduslov je za stvarno i istinito vidjenje. Zatvorite oči i započnite ovu vežbu polaganim ponavljanjem ove ideje samom sebi. Tada dodajte: “OVA ĆE MI IDEJA POMOĆI DA SE OSLOBODIM SVEGA U ŠTA SADA VERUJEM” Kao i ranije, vežba se sastoji u ispitivanju svog uma i potrazi za svim mislima koje su vam dostupne, bez odabiranja i bez prosudjivanja. Nastojte da izbegnete bilo koju vrstu rasporedjivanja. U stvari, ako vam to pomaže, možete zamisliti da posmatrate čudno rasporedjenu povorku koja prolazi pored vas i koja za vas ima malo ili nikakvo značenje. Dok svaka pojedina misao prolazi preko ekrana svesti, recite: “MOJA MISAO O ............ NE ZNAČI NIŠTA” “MOJA MISAO O ............ NE ZNAČI NIŠTA” Današnja misao očigledno može služiti za bilo koju misao koja vam zadaje bol u bilo koje vreme. Preporučujem pet perioda za vežbanje u trajanju od oko jednog minuta ispitivanja uma. Ne preporučujem da se produžava vreme vežbanja, a može se i skratiti na pola minuta ili manje ako vam bude neugodno. Zapamtite: polagano ponavljajte ideju pre nego što je specifično primenite. I dodajte: “OVA ĆE MI IDEJA POMOĆI DA SE OSLOBODIM SVEGA U ŠTA SADA VERUJEM”

11. LEKCIJA “MOJE BEZNAČAJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAČAJAN SVET” Ovo je prva ideja koju imamo i koja je u vezi sa bitnom fazom procesa ispravljanja: obrtanje mišljenja o svetu. Izgleda nam kao da svet odredjuje ono što vidimo. Današnja ideja uvodi pojam da naše misli odredjuju svet koji vidimo. Budi zaista srećan što primenjuješ ideju u njenom početnom obliku, pošto je ovom idejom tvoje oslobodjenje osigurano. U njoj leži ključ za opraštanje. Vreme za primenu današnje ideje rasporedićeš nešto drugačije od onih pre nje. Započni sa zatvorenim očima i polagano sebi ponavljaj ovu misao. Tada otvori oči i pogledaj okolo, blizu i daleko, gore i dole - bilo gde. Tokom jednog minuta, koliko ćeš utrošiti za primenu ove misli, samo je ponavljaj samom sebi i budi siguran da to činiš bez žurbe i bez bilo kakvog osećaja hitnosti ili napora. Da bi se ove vežbe izvele sa maksimumom koristi, oči treba dosta brzo da se kreću s jedne stvari na drugu, pošto ne treba da se zadržavaju ni na čemu posebno. Reči treba koristiti na jedan smiren, slobodan način. Uvodjenje u ovu ideju, posebno treba uraditi što je moguće ležernije. Ona sadrži osnovu za mir, opuštanje i slobodu od briga, koju nastojimo da postignemo. Zaključujući vežbe, zatvori oči i još jednom ponovi ideju polagano samom sebi. Verovatno će biti dovoljno da tri puta radite tokom dana. Ako, pak, ne bude pri tome teskobe ili je bude malo i ako budeš sklon da uradiš više, možeš raditi i pet puta. Ne preporučujem više od toga.

56

12. LEKCIJA “JA SAM UZRUJAN ZATO ŠTO VIDIM BEZNAČAJAN SVET” Važnost ove ideje leži u činjenici da ona sadrži ispravku velike iskrivljenosti opažanja. Ti misliš da te uznemirava zastrašujući svet, ili tužni svet, ili nasilnički svet, ili ludi svet. Sva ova svojstva ti si sam dao svetu. Svet sam po sebi je bez ikakvog značenja. Ove se vežbe rade otvorenim očima. Pogledaj oko sebe, ovog puta sasvim sporo. Pokušaj da odrediš sam sebi tempo tako da sporo pomicanje tvog pogleda s jedne stvari na drugu obuhvati jedan dosta stalan vremenski interval. Ne dozvoli da vreme, dok gledaš jednu stvar, postane izrazitije duže ili kraće od vremena dok gledaš drugu stvar. Umesto toga, pokušaj da održiš celo vreme odmeren, jednak tempo. Nije važno ono što vidiš. Nauči samog sebe samo ovo: svemu što gledaš pokloni jednaku pažnju i jednako vreme. To je početni korak u učenju da svemu pridaš jednaku vrednost. Dok okolo gledaš, reci samom sebi: “JA MISLIM DA VIDIM ZASTRAŠUJUĆI SVET, OPASAN SVET, NEPRIJATELJSKI SVET, TUŽNI SVET, ZAO SVET, LUDI SVET” I tako dalje, koristeći bilo koji opisani termin koji ti padne na pamet. Ako ti padnu na pamet termini koji izgledaju pozitivni, pre nego negativni, uključi ih u to govorenje. Na primer: možeš misliti o “dobrom svetu” ili “zadovoljavajućem svetu”. Ako ti se jave ovakvi termini, koristi ih zajedno sa ostalima. Možda još nećeš shvatiti zašto ovi “lepi” pridevi spadaju u ove vežbe, ali zapamti da “dobar svet” povlači za sobom i onaj “loš“, a “zadovoljavajući” onaj “nezadovoljavajući”. Svi termini koji ti prolaze kroz glavu su odgovarajući predmeti za današnju vežbu. Nisu bitna njihova prividna svojstva. Budi siguran da ne menjaš vremenske intervale izmedju primene današnje ideje na ono što misliš da je prijatno i onoga što misliš da je neprijatno. Za svrhu ovih vežbi, nema razlike medju njima. Na kraju vežbe dodaj: “ALI JA SAM UZNEMIREN ZATO ŠTO VIDIM BEZNAČAJAN SVET” Ono što je bez značaja nije ni dobro ni loše. Zašto bi te onda uznemiravao beznačajan svet? Ako možeš prihvatiti svet kao beznačajan i dozvoliti da na njemu bude ispisana istina za tebe, to će te učiniti neopisivo srećnim. Ali zato što je svet sam po sebi bez značenja, prisiljen si da u njega upišeš ono što želiš da taj svet bude. I to je onda ono što ti u njemu vidiš. I to je ono što je uistinu beznačajno. Ispod tvojih reči ispisana je Božija Reč. Sada te istina uzrujava, ali kad se izbrišu tvoje reči, videćeš Njegovu. To i jeste krajnji cilj ovih vežbi. Današnju je ideju dovoljno primeniti tri ili četiri puta dnevno. Vreme vežbanja ne treba da premaši jedan minut. Možda ćeš ustanoviti da ti je i to predugo. Kad god osetiš naprezanje, završi sa vežbama.

13. LEKCIJA “BEZNAČAJAN SVET RADjA STRAH” Današnja ideja je stvarno drugi oblik one prethodne, izuzev da je specifičnija u vezi sa izazvanim emocijama. U stvarnosti, svet bez značenja je nemoguć. Ništa ne postoji što nema značenja. Ipak, iz toga ne proizilazi da nećeš pomisliti da opažaš nešto što nema značenja. Baš obrnuto, posebno će biti verovatno da ćeš pomisliti da baš to opažaš. Prepoznavanje beznačajnosti izaziva intenzivnu strepnju u svima koji se osećaju odvojenima. Ovo prepoznavanje predstavlja situaciju u kojoj Bog i ego “izazivaju” jedan drugog u vezi s tim čije će značenje biti upisano u prazni prostor koji beznačajnost nudi. Ego grozničavo žuri da uskoči u taj prostor da bi uspostavio u njemu svoje ideje, u strahu da bi se praznina inače mogla upotrebiti za pokazivanje njegove vlastite nemoći i nerealnosti. I samo u vezi s tim ego je u pravu. Zato je bitno da naučiš da prepoznaš beznačajno i da ga prihvatiš bez straha. Ako si prestrašen, izvesno je da ćeš svet obdariti svojstvima koje on ne poseduje i da ćeš ga pretrpati slikama koje ne postoje. Za ego, iluzije su sigurnosne naprave, kao što moraju biti i za tebe takodje koji se izjednačavaš sa egom. Današnje vežbe, koje treba raditi tri ili četiri puta i to ne više od

57

jednog minuta svaki put, treba obavljati na nešto drugačiji način od prethodnih. Sa zatvorenim očima, ponavljaj sebi današnju ideju. Tada otvori oči i polako pogledaj oko sebe govoreći: “JA GLEDAM NA BEZNAČAJAN SVET” Ponovi ovu izjavu sebi dok gledaš okolo. Tada zatvori oči i zaključi sa: “BEZNAČAJAN SVET RADjA STRAH ZATO ŠTO JA MISLIM DA SE TAKMIČIM SA BOGOM” Može ti biti teško da izbegneš otpor, u jednom ili drugom obliku, u odnosu na ovu zaključnu izjavu. Bilo kakav oblik da preuzme ovaj otpor, podseti se da si u stvari preplašen od ovakve misli zbog “osvete” od strane “neprijatelja”. Ne očekuje se da poveruješ u ovu izjavu u ovom trenutku i verovatno ćeš je odbaciti kao naopaku. Ipak, obrati pažnju na bilo kakve znake otvorenog ili skrivenog straha koji ova misao može izazvati. Ovo je naš prvi pokušaj iskazivanja jednog jasnog odnosa uzroka i posledice, vrste za koju si vrlo neiskusan da je prepoznaš. Ne zadržavaj se na zaključnom iskazu i ne pokušavaj čak ni da misliš o njemu, izuzev za vreme vežbe. To će za sada biti dovoljno.

14. LEKCIJA “BOG NIJE STVORIO BEZNAČAJAN SVET” Današnja ideja je, naravno, razlog zašto je nemoguć beznačajan svet. Ono što Bog nije stvorio i ne postoji. A sve što postoji, postoji onako kako ga je On stvorio. Svet koji vidimo nema nikakve veze sa stvarnošću. Ti si ga sam stvorio i on ne postoji. Današnje vežbe treba raditi sve vreme sa zatvorenim očima. Period pretraživanja uma treba da bude kratak, najviše jedan minut. Ne radi više od tri puta sa današnjom idejom, ukoliko ti nije ugodno. A ako ti je ugodno, to je zato što stvarno shvataš čemu služe današnje vežbe. Današnja ideja je drugi korak u učenju napuštanja misli koje si upisao u svet i vidjenja Božije Reči umesto njih. Rani koraci u ovoj promeni, koja se zaista može nazvati spasenjem, mogu biti vrlo teški i čak vrlo bolni. Neki od ovih koraka vodiće te direktno u strah. Nećeš ostati u tom strahu. Otići ćeš daleko izvan njega. Naš je smer prema savršenoj sigurnosti i savršenom miru. Sa zatvorenim očima, pomisli na sve užase u svetu koji ti padaju na pamet. Imenuj svakog od njih kako ti se javi i onda negiraj njegovu realnost. Bog ga nije stvorio i tako on nije realan. Reci na primer: “BOG NIJE STVORIO TAJ RAT I TAKO ON NIJE STVARAN” “BOG NIJE STVORIO OVU AVIONSKU NESREĆU I TAKO ONA NIJE STVARNA” “BOG NIJE STVORIO ONU KATASTROFU (SPECIFICIRAJ) I TAKO ONA NIJE STVARNA” Odgovarajuće teme za primenu današnje ideje takodje uključuju bilo šta čega se bojiš da ti se može desiti ili bilo kome za koga brineš. U svakom pojedinom slučaju, imenuj “katastrofu” sasvim specifično. Ne koristi uopštene termine. Na primer, nemoj reći: “Bog nije stvorio bolest”, već “Bog nije stvorio rak” ili srčani napad ili bilo šta drugo što u tebi može izazvati strah. Ovo je tvoj lični repertoar užasa u koje gledaš. Ove su stvari deo sveta koji vidiš. Neke od njih su iluzije koje deliš sa ostalim ljudima, a druge su deo tvog ličnog pakla. To nije važno. Ono što Bog nije stvorio može biti samo u tvom vlastitom umu, odvojeno od Njegovog. Zato, to nema nikakvog značenja. Prepoznavanjem ove činjenice, zaključi periode vežbanja ponavljanjem današnje ideje: “BOG NIJE STVORIO BEZNAČAJAN SVET” Današnja ideja se može, naravno, primeniti na bilo šta što ti smeta tokom dana, i izvan perioda vežbanja. Vrlo je specifično primeni. Reci: “BOG NIJE STVORIO BEZNAČAJAN SVET. ON NIJE STVORIO (SPECIFICIRAJ SITUACIJU KOJA TI SMETA ) I TAKO ONA NIJE STVARNA”

58

15. LEKCIJA “MOJE SU MISLI SLIKE KOJE SAM SAM STVORIO” To je zbog toga što se misli koje misliš da misliš javljaju kao slike zbog čega ih ne možeš prepoznati kao nepostojeće. Ti misliš da ih misliš i tako ti misliš da ih vidiš. Tako je stvoreno tvoje “vidjenje”. To je funkcija koju si dao svojim telesnim očima. To nije vidjenje. To je stvaranje slika. Ono preuzima mesto vidjenju, zamenjujući viziju iluzijama. Ova uvodna ideja u proces stvaranja slika koje zoveš vidjenjem neće ti mnogo značiti. Počećeš da je shvataš kada budeš video male rubove svetlosti oko istih poznatih predmeta koje i sada vidiš. To je početak stvarnog vidjenja. Možeš biti siguran da će stvarno vidjenje brzo doći pošto se ovo pojavi. Kako budemo dalje išli, možda ćeš imati mnoge “epizode svetlosti”. Ove epizode mogu preuzeti mnoge razne oblike, a neki od njih mogu biti sasvim neočekivani. Nemoj ih se bojati. To su znaci da konačno otvaraš oči. One neće dugo trajati, zato što one samo simbolizuju istinsko opažanje i nemaju veze sa znanjem. Ove ti vežbe neće otkriti znanje. Ali će one pripremiti put za njega. Primenjujući današnju ideju, prvo je ponovi samom sebi, a onda je primeni na sve što vidiš oko sebe, koristeći ime predmeta i puštajući da se oči na njemu zadržavaju dok govoriš: “OVAJ..............JE SLIKA KOJU SAM SAM STVORIO” “ONAJ..............JE SLIKA KOJU SAM SAM STVORIO” Nije potrebno uključiti veliki broj predmeta specifičnih u primenu današnje ideje. Potrebno je, pak, nastaviti da se gleda na svaki predmet dok se ideja ponavlja samom sebi. Svaki put ideju treba ponoviti sasvim polako. Iako je očigledno da nećeš moći primeniti ideju na vrlo mnogo stvari tokom jednog minuta vežbe koju preporučujem, pokušaj da napraviš izbor što je moguće više nasumice. Ako se počneš osećati nelagodno, biće dovoljno i manje od minuta za svaku vežbu. Ne primenjuj današnju ideju više od tri puta ukoliko se ne osećaš potpuno ugodno sa njom, a ni u kom slučaju nemoj preći četiri puta. Ipak, ideju možeš primeniti prema potrebi tokom celog dana.

16. LEKCIJA

“JA NEMAM NEUTRALNIH MISLI” Današnja je ideja početni korak ka raspršavanju verovanja da tvoje misli nemaju efekta. Sve što vidiš je rezultat tvojih misli. Nema izuzetka u ovoj činjenici. Misli nisu velike ili male, snažne ili slabe. One su samo istinite ili lažne. One koje su istinite stvaraju ono što im je slično. A one koje su lažne čine isto. Nema kontradiktornijeg pojma od pojma “uzaludne misli”. Teško se može nazvati uzaludnim nešto što se uzdiže do opažanja celog sveta. Svaka misao koju imaš doprinosi istini ili iluziji, ona proširuje istinu ili umnožava iluzije. Ti, u stvari, ne možeš ništa umnožavati, ali čineći to ne možeš ga ni širiti. Osim prepoznavanja da misli nisu nikada uzaludne, spasenje takodje zahteva da takodje prepoznaš da svaka misao koju imaš donosi mir ili rat, ljubav ili strah. Nemoguć je neutralni rezultat, zato što je nemoguća neutralna misao. Postoji veliko iskušenje da se strašljive misli odbace kao nevažne, trivijalne i bezvredne da se s njima gnjavimo, pa je bitno da ih sve prepoznaš kao jednako razorne, a isto tako i jednako nerealne. Praktikovaćemo ovu ideju u mnogim oblicima pre nego što je zaista shvatiš. Tokom primene današnje ideje, pretražuj svoj um oko jedan minut sa zatvorenim očima i aktivno se potrudi da ne previdiš bilo koju “malu” misao koja može težiti da izbegne ovu pretragu. To je vrlo teško dok se na to ne navikneš. Ustanovićeš da ti je još uvek teško da ne praviš veštačke razlike. Svaka misao koja ti se javi, bez obzira na svojstva koja joj pripisuješ, je odgovarajući subjekat za primenu današnje ideje. Za vreme vežbanja prvo samom sebi ponovi ideju, a onda, kako koja ideja proleti kroz polje svesti, zadrži je u fokusu svesnosti i reci sebi: “OVA MISAO O .......... NIJE NEUTRALNA MISAO”. “ONA MISAO O .......... NIJE NEUTRALNA MISAO”.

59

Kao i obično,današnju ideju koristi kad god si svestan posebne misli koja izaziva teskobu.Preporučujem ti ovaj oblik da bi postigao navedeni cilj: “OVA MISAO O ..... NIJE NEUTRALNA MISAO, ZATO ŠTO JA NEMAM NEUTRALNIH MISLI”. Preporučujem ti četiri do pet perioda vežbanja, ako ti bude relativno bez napora. Ako osetiš napetost, biće dosta i tri puta. Dužina perioda vežbanja takodje se može skratiti ako se javi nelagodnost.

17. LEKCIJA “JA NE VIDIM NEUTRALNE STVARI”. Ova ideja je drugi korak u smeru identifikacije uzroka i posledice onako kako zaista deluju u svetu. Ti ne vidiš neutralne stvari zato što nemaš neutralnih misli. Uvek misli dolaze prve, uprkos iskušenju da se veruje da je obrnuto. To nije način na koji svet misli, ali se moraš naučiti da je to način na koji ti misliš. Kad to ne bi bilo tako, opažanje ne bi imalo svog uzroka i samo bi bilo uzrok realnosti. S obzirom na vrlo promenljivu prirodu opažanja, ovo je vrlo teško verovatno. Tokom primene današnje ideje, reci samom sebi, sa otvorenim očima: “JA NE VIDIM NEUTRALNE STVARI ZATO ŠTO NEMAM NEUTRALNIH MISLI”. Onda pogledaj oko sebe, zadržavajući pogled na svakoj stvari koju uočiš, dovoljno dugo da bi mogao reći: “JA NE VIDIM NEUTRALNO..... ZATO ŠTO MOJE MISLI O.....NISU NEUTRALNE”. Možeš reći: “JA NE VIDIM NEUTRALNI ZID ZATO ŠTO MOJE MISLI O ZIDOVIMA NISU NEUTRALNE”. “JA NE VIDIM NEUTRALNO TELO ZATO ŠTO MOJE MISLI O TELIMA NISU NEUTRALNE”. Kao i obično, bitno je da ne praviš razlike izmedju onoga za šta veruješ da je živo ili neživo, prijatno ili neprijatno. Bez obzira u šta možeš verovati, ti ne vidiš ništa što je stvarno živo ili stvarno radosno. To je zbog toga što još uvek nisi svestan bilo koje misli koja je zaista istinita i zato zaista sretna. Preporučujem tri do četiri perioda vežbanja, a ne manje od tri je potrebno radi maksimalne koristi, čak i ako osetiš otpor. Ipak, ako osetiš otpor, dužina vežbanja može se smanjiti na manje od minuta, kako sam inače preporučio.

18. LEKCIJA “NISAM USAMLJEN U DOŽIVLJAVANJU POSLEDICA MOG VIDjENJA”. Današnja ideja je drugi korak u učenju da misli, koje uzrokuju ono što vidiš, nisu nikada neutralne ili nevažne. Ona takodje naglašava ideju da su umovi povezani, čemu ću dati sve veći naglasak kasnije. Današnja se ideja ne odnosi toliko na ono što ti vidiš koliko na način kako to vidiš. Zato današnje vežbe naglašavaju ovaj aspekt tvog opažanja. Tri ili četiri vežbe koje preporučujem treba ovako raditi: Pogledaj oko sebe, što nasumičnije izaberi subjekte za primenu današnje ideje, i zadrži pogled na svakom dovoljno dugo da možeš reći: “NISAM USAMLJEN U DOŽIVLJAVANJU POSLEDICA NAČINA NA KOJI VIDIM.............”. Zaključi svaku vežbu ponavljanjem uopštenije izjave: “NISAM USAMLJEN U DOŽIVLJAVANJU POSLEDICA MOG VIDjENJA”. Za svaku vežbu biće dovoljno da se radi jedan minut ili čak manje.

60

19. LEKCIJA

“NISAM USAMLJEN U DOŽIVLJAVANJU POSLEDICA SVOJIH MISLI”. Današnja ideja očito je razlog zašto tvoje vidjenje ne deluje samo na tebe. Primetićeš da povremeno ideje povezane sa mislima prethode idejama povezanim sa opažanjem, dok je ovaj red povremeno i obrnut. Razlog za ovo je da ovaj red nije važan. Mišljenje i njegove posledice u stvari su istovremeni, pošto uzrok i posledica nikada nisu odvojeni. Danas ponovo naglašavamo činjenicu da su umovi povezani. U prvi mah, teško da je to dobrodošla ideja u potpunosti, pošto izgleda da ona sa sobom nosi jedan enorman osećaj odgovornosti i može se čak smatrati i kao “invazija na privatnost”. A ipak je činjenica da nema privatnih misli. Uprkos tvom početnom otporu ovoj ideji ti ćeš već shvatiti da ona mora biti istinita, ako je uopšte moguće spasenje. A spasenje mora biti moguće pošto je ono Božija Volja. Današnje vežbe zahtevaju da ih radite sa zatvorenim očima i da se jedan minut pretražuje um. Prvo treba ponoviti današnju ideju, a onda treba pažljivo pretraživati um i ustanoviti koje misli sadrži u sebi u ovo vreme. Dok razmatraš svaku od ovih misli, imenuj je terminima glavne ličnosti ili teme koju sadrži, i dok to radiš zadrži je u žarištu pažnje govoreći: “NISAM USAMLJEN U DOŽIVLJAVANJU POSLEDICA OVE MISLI O ........”. Treba da si se već navikao do sada na traženje, da praviš što je manje moguće razlika pri izboru subjekata za vežbanje. Neću to svaki dan ponavljati, iako ću te povremeno na to podsetiti. Ne zaboravi, pak, da ostaje kao bitno za ove vežbe nasumičan izbor subjekata. Nepostojanje u vezi sa ovim na kraju će dovesti do prepoznavanja da ne postoji red u čudima koja su važna za tebe. Pored primene “po potrebi” današnje ideje, potrebno ju je primeniti najmanje tri puta, a ako je neophodno, vreme primene se može skratiti. Ne pokušavaj raditi više od četiri puta.

20. LEKCIJA “JA SAM ODLUČIO DA VIDIM”. Do sada smo bili dosta ležerni u vezi sa periodima vežbanja. Praktično nije bilo pokušaja da se propiše vreme za obavljanje vežbi,tražio se minimalan napor, a čak se nije tražio ni interes,ni aktivna saradnja. Ovaj pristup je bio nameran i vrlo pažljivo planiran. Nismo izgubili iz vida ključnu važnost obrtanja tvog mišljenja. O tome zavisi spasenje sveta. Nećeš primetiti da li se smatraš prisiljenim da ovo radiš i da li popuštaš pred zlovoljom i otporom. Ovo je naš prvi pokušaj da uvedemo strukturu. Nemoj to pogrešno shvatiti kao napor da se primeni sila ili pritisak. Ti želiš spasenje. Ti želiš da budeš sretan. Ti želiš mir. Ti ih sada nemaš zato što ti je um potpuno nedisciplinovan i ti ne možeš razlikovati izmedju radosti i tuge, zadovoljstva i bola, ljubavi i straha. Sada učiš kako da ih razlikuješ. I velika će ti biti nagrada. Tvoja odluka da vidiš je sve što vidjenje zahteva. Ono što želiš je tvoje. Nemoj pogrešiti misleći da je mali napor koji se od tebe traži pokazatelj da je naš cilj malo vredan. Zar može spasenje sveta biti trivijalni cilj? I zar svet može biti spasen, ako ti ne budeš spasen? Bog ima jednog Sina i taj je Sin uskrsnuće i ljubav. Njegova je volja izvršena zato što mu je data sva snaga na Nebu i zemlji. U tvojoj odluci da vidiš je vidjenje koje ti je dato. Današnje vežbe sastoje se u tome da celog dana sebe podsećaš da želiš videti.Današnja ideja takodje prećutno povlači za sobom spoznaju da ti sada ne vidiš. Prema tome, ponavljajući današnju ideju ti izjavljuješ da si odlučio da izmeniš svoje današnje stanje na bolje, u stanje koje zaista želiš. Današnju ideju ponavljaj polako i pozitivno najmanje dva puta na jedan sat dnevno, nastojeći da to činiš svakih pola sata. Nemoj se žalostiti ako zaboraviš da to učiniš, ali napregni se da zaista zapamtiš. Dodatna podsećanja treba da primeniš na bilo koju situaciju, ličnost ili dogadjaj koji te uznemirava. Ti ih možeš drugačije videti i ti ćeš ih tako i videti. Ono što želiš to i vidiš. Takav je stvarni zakon uzroka i posledice koji deluje u svetu.

61

21. LEKCIJA

“JA SAM ODLUČIO DA STVARI VIDIM DRUGAČIJE”. Današnja ideja očito je nastavak i proširenje one prethodne. Ovog puta, pak, potrebni su specifični periodi pretraživanja uma kao dodatak primeni ideje na posebne situacije koje se mogu pojaviti. Neophodno je pet puta raditi vežbu, a svaka treba da traje jedan puni minut. Vežbu započni ponavljanjem ideje samom sebi. Tada zatvori oči i pažljivo pretražuj svoj um kako bi pronašao prošle, sadašnje ili eventualno buduće situacije koje u tebi izazivaju srdžbu. Ta srdžba može preuzeti oblik bilo koje reakcije u rasponu od blage razdraženosti do pomame. Nije važan stepen emocije koju doživljavaš. Sve više ćeš postajati svestan da lagano bockanje dodijavanja nije ništa drugo nego veo prevučen preko intenzivne razjarenosti. Zato pokušaj da ne dozvoliš da ti izbegnu “male” misli o besu u toku vežbanja. Zapamti da ti u stvarnosti ne prepoznaješ ono što izaziva gnev u tebi i sve što veruješ s tim u vezi ne znači ništa. Verovatno je da ćeš biti u iskušenju da se zadržiš duže na nekim situacijama ili ličnostima nego na drugim na lažnoj osnovi da su one “očiglednije”. To nije lako. To je samo primer verovanja da su neki oblici napada opravdaniji od drugih. Dok pretražuješ svoj um u vezi sa oblicima u kojima se pojavljuju napadačke misli, svaku od njih zadrži u polju svesti dok samom sebi govoriš: “JA SAM ODLUČIO DA VIDIM.....(IME OSOBE) DRUGAČIJE”. “JA SAM ODLUČIO DA VIDIM.....(SPECIFICIRAJ SITUACIJU) DRUGAČIJE”. Pokušaj da budeš što specifičniji. Možeš, na primer, usmeriti svoj bes na posebno svojstvo posebne ličnosti, verujući da je taj bes ograničen na ovaj aspekt. Ako tvoje opažanje boluje od ovog oblika deformacije reci: ”ODLUČIO SAM DA VIDIM.....(SPECIFIRAJ SVOJSTVO) U ..... (IME OSOBE) RAZLIČITO.

22. LEKCIJA

“ONO ŠTO JA VIDIM JE OBLIK OSVETE”. Današnja ideja tačno opisuje način na koji bilo ko, ko poseduje napadačke misli u svom umu mora videti svet. Projektujući svoj bes u svet, on vidi osvetu koja tek što ga nije udarila. Svoj vlastiti napad on tako opaža kao samoodbranu. To postaje sve zloćudniji krug sve dok ta osoba ne poželi da promeni način svog gledanja. Inače, napadačke i protivnapadačke misli preokupiraće je i nastaniti njen celokupni svet. Kakav je duševni mir onda moguć za ovakvu osobu? Ti želiš da pobegneš od ovako divljačke fantazije. Zar to nisu radosne vesti kad čuješ da to nije realno? Zar nije sretno otkriće kad ustanoviš da možeš pobeći? Ti si sam stvorio ono što želiš razoriti, sve ono što mrziš i ono što bi napao i ubio. Sve ono čega se bojiš ne postoji. Najmanje pet puta pogledaj na svet oko sebe, najmanje po jedan minut svaki put.Dok ti se oči miču polako s predmeta na predmet,od jednog do drugog tela, reci samom sebi: “JA VIDIM SAMO ONO ŠTO JE PROLAZNO”. “JA NE VIDIM NIŠTA ŠTO JE TRAJNO”. “ONO ŠTO VIDIM NIJE STVARNO”. “ONO ŠTO VIDIM JE OBLIK OSVETE”. Na kraju svake vežbe upitaj sebe: “DA LI JE TO SVET KOJI JA ZAISTA ŽELIM DA VIDIM?” Sigurno je da je odgovor očigledan.

62

23. LEKCIJA “JA MOGU POBEĆI OD SVETA KOJI VIDIM ODRICANJEM OD NAPADAČKIH MISLI”. Današnja ideja predstavlja jedini izlaz iz straha, koji uvek pobedjuje. Ništa drugo ne deluje, sve drugo je besmisleno. Ali ovaj metod ne može promašiti. Svaka misao koju imaš stvara jedan segment sveta koji vidiš. To znači da su tvoje misli te sa kojima moramo raditi, ako treba promeniti tvoje opažanje sveta. Ako su napadačke misli uzrok sveta koji vidiš, ti moraš naučiti da su te misli ono što ti ne želiš. Nema nikakvog smisla žaliti se na svet. Besmisleno je pokušavati promeniti svet. Nemoguće ga je promeniti zato što je on samo posledica. Ali zato zaista ima smisla menjati svoje vlastite misli o svetu. Ti menjaš uzrok. Posledica će se sama automatski promeniti. Svet koji vidiš je osvetnički svet i sve u njemu je simbol osvete. Sve u tvom opažanju “spoljašnje realnosti” je slikovna predstava tvojih vlastitih napadačkih misli. Može se s pravom upitati da li se ovo može nazvati vidjenjem? Zar nije mašta bolja reč za ovakav proces, a halucinacija odgovarajući termin za njen rezultat? Ti vidiš svet koji si stvorio, ali ti ne vidiš sebe kao stvaraoca slika. Ti se ne možeš spasiti od sveta, ali možeš pobeći od njegovog uzroka. To je ono što spasenje znači, jer gde je svet koji vidiš kada mu je nestao uzrok? Vidjenje već sadrži zamenu za sve ono što misliš da sada vidiš. Čarolija može osvetliti tvoje slike i tako ih preobraziti da ćeš ih zavoleti iako su stvorene od mržnje. Pošto ih nećeš sam stvarati. Današnja ideja uvodi misao da nisi uhvaćen u zamku u svetu koji vidiš zato što se može promeniti uzrok tog sveta. Ova promena zahteva kao prvo da se identifikuje uzrok i onda da se pusti da ode, tako da ga možete zameniti. Prva dva koraka u ovom procesu zahtevaju tvoju saradnju. Završni korak ne zahteva. Tvoje slike su već zamenjene. Pošto napraviš prva dva koraka, videćeš da je to tako. Osim korišćenja ove ideje tokom celog dana prema ukazanoj potrebi, potrebno je pet puta s njom vežbati prilikom njene primene. Gledajući oko sebe, prvo ponovi polako ideju samom sebi, a onda zatvori oči i posveti oko jedan minut pretraživanju svog uma u potrazi za mnogim napadačkim mislima koje ti se javljaju. Dok jedna od njih proleće poljem svesti, reci: “JA MOGU POBEĆI OD SVETA KOJI VIDIM ODRIČUĆI SE NAPADAČKIH MISLI O ..........”. Zadrži svaku napadačku misao u polju svesti dok ovo govoriš, a onda je odbaci i predji na sledeću. Tokom vežbanja budi siguran da si uključio i misli da ti sam napadaš nekog drugog i da tebe neko drugi napada. Njihovi rezultati su sasvim isti zato što su i te misli potpuno iste. Ovo ti još ne prepoznaješ i od tebe se ovoga puta traži samo to da ih tretiraš kao iste u današnjim vežbama. Još uvek smo u stadijumu identifikacije uzroka sveta koji vidiš. Kad se konačno naučiš misli o tome da napadaš i da si napadnut - to se ne razlikuje, bićeš spreman da dozvoliš uzroku da nestane.

24. LEKCIJA “JA NE OPAŽAM SVOJE VLASTITE NAJBOLJE INTERESE”. Ni u jednoj situaciji koja se javlja ti ne shvataš gde je izlaz koji bi te usrećio. Zato i nemaš kompas za odgovarajuću akciju i nemaš način kako da proceniš rezultat te akcije. Ono što radiš odredjeno je tvojim opažanjem situacije, a to opažanje je pogrešno. Iz tog proizilazi da je neizbežno da ti sam ne služiš svojim najboljim interesima. A ti su interesi tvoj jedini cilj u bilo kojoj situaciji koja se ispravno opaža. Inače nećeš uopšte prepoznati te situacije. Ako shvatiš da ne opažaš svoje vlastite najbolje interese, možeš naučiti šta su ti interesi. Ali dok si uveren da ih znaš, dotle ne možeš učiti. Današnja je ideja korak ka otvaranju tvog uma tako da može započeti učenje. Današnje vežbe zahtevaju mnogo više poštenja nego što si naviknut da upotrebljavaš. Nekoliko tema koje ćeš pošteno i pažljivo razmotriti tokom pet vežbi koje ćeš raditi tokom ovog dana biće korisnije od velikog broja takvih tema koje ćeš površno ispitivati. Preporučujem da pretraga polja svesti traje po dva minuta, a to je ono što se radi tokom vežbi. Vežbe treba započeti ponavljanjem današnje ideje samom sebi sa otvorenim očima. Potom treba zatvoriti oči i

63

pretraživati polje svesti u potrazi za nerazjašnjenim situacijama koje te trenutno brinu. Naglasak treba da bude na otkrivanju ishoda koji želiš. Brzo ćeš shvatiti da imaš na umu niz ciljeva kao deo željenog ishoda i da su ti ciljevi na različitim nivoima i često u protivrečnosti. Primenjujući današnju ideju imenuj svaku situaciju koja ti se javi i onda pažljivo nabroj što više ciljeva koje bi želeo postići pri razrešavanju te situacije. Oblik svake vežbe trebalo bi grubo da bude ovakav: “U SITUACIJI KOJA OBUHVATA ...... JA BIH ŽELEO DA SE DESI .....I.....DA SE DESI .....” ITD. Pokušaj da obradiš što više vrsta ishoda što ti se pošteno javi čak i ako neki od njih ne izgleda da su direktno povezani sa situacijom ili čak sa njom nemaju nikakve veze. Ako ove vežbe dobro uradiš, brzo ćeš shvatiti da postavljaš veliki broj zahteva situaciji koji s njom nemaju nikakve veze. Takodje ćeš brzo shvatiti da su mnogi od tvojih ciljeva protivrečni, da nemaš na umu jedinstven ishod i da moraš doživeti razočarenje u vezi sa nekim od tvojih ciljeva, bez obzira kako da se situacija okrene. Obradivši što dužu listu ciljeva za koje se nadaš da ćeš ih postići u svakoj nerazjašnjenoj situaciji koja ti pada na pamet, reci samom sebi: “JA NE OPAŽAM SVOJE VLASTITE NAJBOLJE INTERESE U OVOJ SITUACIJI” i nastavi ka sledećoj situaciji.

25. LEKCIJA “JA NE ZNAM ČEMU BILO ŠTA SLUŽI”. Svrha je značenje. Današnja ideja objašnjava zašto sve što vidiš ne znači ništa. Ti ne znaš čemu služi. Prema tome, to je za tebe besmisleno. Sve služi tvojim vlastitim najboljim interesima. To je svrha kojoj sve služi, to mu je cilj, to je šta to znači. Prepoznavanje toga znači sjedinjavanje tvojih ciljeva. Prepoznavanjem ovoga sve što vidiš dobija značenje. Ti opažaš svet i sve u njemu kao značajno u okviru ciljeva koje ego postavlja. Ti ciljevi nemaju nikakve veze sa tvojim vlastitim najboljim interesima zato što ego nisi ti. Ovo lažno poistovećivanje čini te nesposobnim da shvatiš čemu bilo šta služi. Kao rezultat ovogam, osudjen si da sve zloupotrebiš. Kad u ovo poveruješ, pokušaćeš da povučeš ciljeve koje si pripisao svetu, umesto da pokušaš da ih ojačaš. Drugi način opisivanja ciljeva koje ti sada opažaš jeste da se kaže da su svi oni u vezi sa “ličnim“ interesima. Pošto ti nemaš ličnih interesa, tvoji ciljevi se u stvarnosti ne odnose ni na šta. Negovanjem ovakvih ciljeva, tako, ti zapravo nemaš nikakvih ciljeva. I tako ne znaš čemu bilo šta služi. Pre nego što shvatiš svrhu današnjih vežbi, potrebna je još jedna misao. Na najplićim nivoima ti shvataš svrhu. Ali svrha se ne može shvatiti na tim nivoima. Na primer: ti shvataš da telefon služi svrsi da možeš govoriti s nekim ko nije fizički u tvojoj neposrednoj blizini. Ono što ne razumeš jeste zbog čega želiš da s njim razgovaraš. A to je ono što čini tvoj kontakt sa datom osobom značajnim ili ne. Za tvoje učenje od ključne je važnosti voljnost da se odrekneš ciljeva koje si postavio za sve. Prepoznavanje da su ti ciljevi besmisleni, pre nego “dobri” ili “loši”, je jedini način da se ovo postigne. Današnja je ideja korak u ovom smeru. Potrebno je raditi šest puta dnevno u trajanju od po dva minuta. Svaka vežba treba da počne sa polaganim ponavljanjem današnje misli. Tome sledi gledanje oko sebe i dozvoljavanje pogledu da se zaustavi na bilo čemu što ti privuče oko, blisko ili udaljeno, “važno” ili “nevažno”, “ljudsko” ili “neljudsko”. Sa očima koje počivaju na svakom subjektu ovako odabranom, reci, na primer: “JA NE ZNAM ČEMU SLUŽI OVA STOLICA”. “JA NE ZNAM ČEMU SLUŽI OVA OLOVKA”. “JA NE ZNAM ČEMU SLUŽI OVA RUKA”. Govori ovo sasvim polako bez pomicanja očiju sa subjekta dok ne završiš iskaz o njemu. Tada se okreni sledećem subjektu i primeni današnju ideju kao i ranije.

64

26. LEKCIJA “MOJE NAPADAČKE MISLI NAPADAJU MOJU NERANJIVOST”. Očigledno je sigurno da ako možeš biti napadnut, da nisi neranjiv. Ti vidiš napad kao stvarnu pretnju. To je zbog toga što misliš da zaista možeš napadati. A ono što bi trebalo da ima efekat kroz tebe mora takodje da ima efekta i na tebe. To je zakon koji će te na kraju spasti, ali ti ga sada zloupotrebljavaš. Sada moraš naučiti kako da ga koristiš za svoje vlastite najbolje interese, a ne protiv njih. Zato što projektuješ svoje napadačke misli, osetićeš strah od napada. A ako se bojiš napada, onda moraš verovati da nisi neranjiv. Napadačke misli te tako čine ranjivim u tvom vlastitom umu koji i jeste mesto u kome su one smeštene. Ne mogu se zajedno prihvatiti napadačke misli i neranjivost. Oni su suprotni jedno drugom. Današnja ideja uvodi misao da ti napadaš prvo samog sebe. Ako napadačke misli moraju za sobom povlačiti verovanje da si ti ranjiv, njihov je efekat tvoje slabljenje u svojim vlastitim očima. Tako one napadaju tvoje vlastito opažanje samog sebe. Lažna slika o sebi samom preuzima mesto onoga što ti stvarno jesi. Vežbanje današnje ideje pomoći će ti da shvatiš da je ranjivost ili neranjivost rezultat tvojih vlastitih misli. Ništa te ne može napasti osim tvojih vlastitih misli. Ništa osim tvojih vlastitih misli ne može te navesti da misliš da si ranjiv. I ništa osim tvojih vlastitih misli ne može ti dokazati da to nije tako. Za primenu današnje ideje potrebno je šest vežbi. Treba ih pokušati raditi svaku po puna dva minuta. Vreme se može skratiti na minut ako se oseti suviše velika nelagodnost. Nemoj vreme skraćivati ispod minuta. Vežbu treba započeti ponavljanjem današnje ideje samom sebi. Onda treba zatvoriti oči i napraviti pregled nerešenih pitanja čija te rešenja zabrinjavaju. Ta briga može imati oblik depresije, zabrinutosti, besa, osećaja da si prevaren, straha, zle slutnje ili prezauzetosti. Odgovarajući subjekt za vežbu je bilo koji problem koji još nije rešen, a koji teži da se vraća u tvojim mislima tokom dana. U toku jedne vežbe nećeš moći da koristiš mnogo takvih problema zato što na svaki moraš utrošiti više vremena nego do sada. Današnju ideju treba ovako primeniti: Prvo imenuj situaciju: “MENE BRINE..........” Tada predji preko svakog mogućeg ishoda koji ti se javlja s tim u vezi i koji te zabrinjava, sasvim specifično se obraćajući svakom od tih ishoda govoreći: “BOJIM SE DA ĆE SE ...............DOGODITI.” Ako dobro radiš vežbu, treba da ti se javi pet ili šest mučnih mogućnosti ostvarivih u svakoj situaciji koju obradjuješ, a vrlo je moguće i više. Mnogo je korisnije obraditi manje situacija ali temeljno, nego samo dotaći veliki broj njih. Dok se nastavlja lista predvidljivih ishoda, za svaku situaciju, verovatno ćeš ustanoviti da su neki od tih ishoda, posebno onih koji ti se javljaju pri kraju liste, manje prihvatljivi za tebe. Ipak pokušaj da ih sve skupa jednako tretiraš i to što možeš šire. Pošto si imenovao svaki ishod koga se bojiš, reci samom sebi: “OVA JE MISAO NAPAD NA MENE LIČNO”. Svaku zaključi ponavljanjem današnje ideje samom sebi.

27. LEKCIJA

“IZNAD SVEGA JA ŽELIM DA VIDIM”. Današnja ideja izražava nešto više od puke odlučnosti. Ona daje prioritet vidjenju u odnosu na ostale želje. Možeš se kolebati u pogledu upotrebe ove ideje u osnovi čega je tvoja nesigurnost da li stvarno tako i misliš. To nije važno. Svrha današnjih vežbi je da malo približi vreme kad će ova ideja biti u potpunosti istinita. Možeš upasti u veliko iskušenje i poverovati da se od tebe traži neka vrsta žrtvovanja kad budeš govorio da iznad svega želiš da vidiš. Ako te spopadne teskoba zbog ove bezrezervnosti, onda dodaj: “VIDjENJE NIKOGA NE KOŠTA NIŠTA”. Ako još uvek preostje strah od gubitka, onda još dodaj: “TO MOŽE SAMO BLAGOSLOVITI”.

65

Današnja ideja zahteva da se mnogo puta ponavlja kako bi se od nje izvukla najveća korist. Treba je koristiti najmanje svakih pola sata, a po mogućnosti i češće. Možeš pokušati svakih 15-20 minuta. Preporučujem da je ponavljaš u pravilnim intervalima od samog jutarnjeg budjenja ili neposredno posle njega i da pokušaš da se tih intervala držiš tokom celog dana. Neće ti to biti teško da uradiš, čak i ako si zauzet razgovorom ili si na neki drugi način u to vreme angažovan. Uprkos svemu tome možeš samom sebi ponavljati jednu kratku rečenicu, a da ničemu i nikome ne smetaš. Pravo pitanje jeste: koliko često ćeš se setiti ove ideje? Koliko mnogo zaista želiš da ova ideja bude istinita? Odgovori na ovo prvo pitanje, pa si istovremeno odgovorio i na drugo. Verovatno ćeš propustiti nekoliko vežbi, a možda i veći broj njih. Neka ti to ne smeta, već nastoj da se držiš rasporeda od tada pa na dalje. Ako samo jednom tokom dana osetiš da si savršeno iskren ponavljajući današnju ideju, možeš biti siguran da si sebi uštedeo mnoge godine napora.

28. LEKCIJA “IZNAD SVEGA JA ŽELIM DA VIDIM STVARI DRUGAČIJE”. Danas mi, u stvari, specifično primenjujemo jučerašnje ideje. U ovim vežbama ti ćeš napraviti seriju odredjenih obaveza. Nećemo se ovde baviti time da li ćeš se u budućnosti i držati tih obaveza. Ako želiš bar sada da se obavežeš, već si započeo i put da ih se držiš. A mi smo još uvek na početku. Možda ćeš se začuditi zašto je važno da se kaže, na primer, “iznad svega ja želim da vidim ovaj sto na drugačiji način”. Samo po sebi to uopšte nije važno. Ali ipak, šta je to samo po sebi? I šta to znači “samo po sebi”? Ti vidiš oko sebe mnogo odvojenih stvari, a to zaista znači da ti uopšte ne vidiš. Ti ili vidiš ili ne vidiš. Kad budeš jednu stvar video na drugačiji način, videćeš sve stvari drugačije. Svetlost koju vidiš u bilo kojoj stvari pojedinačno je ista ona svetlost koju vidiš u njima svima. Kada kažeš: “iznad svega ja želim da vidim ovaj sto na drugačiji način”, ti se obavezuješ da ćeš povući svoje unapred stvorene ideje o stolu i da ćeš otvoriti vlastiti um onome što taj sto zaista jeste i čemu služi. Ti ga ne definišeš u pojmovima iz prošlosti. Ti pitaš šta je on, a ne govoriš mu unapred šta je on. Ne vezuješ njegovo značenje za svoje sićušno iskustvo o stolovima, niti mu ograničavaš svrhu na svoje male lične misli. Ti nećeš dovoditi u pitanje ono što si već definisao. A svrha ovih vežbi jeste da postavlja pitanja i da prima odgovore. Govoreći:”Iznad svega ja želim da vidim ovaj sto na drugačiji način” ti se obavezuješ na vidjenje. To nije jedno isključivo obavezivanje. To je obaveza koja vredi za sto u istoj meri kao i za sve ostalo, ni manje ni više. Ti možeš, u stvari, zadobiti vidjenje samo iz tog jednog jedinog stola, samo ako povučeš sve svoje ideje iz njega i ako ga budeš gledao sa potpuno otvorenim umom. Taj sto ima nešto da ti pokaže, nešto lepo, čisto i beskonačno vredno, puno sreće i nade. Stvarna svrha tog stola skrivena je ispod svih tvojih ideja o njemu, a tu svrhu taj sto deli sa celim svemirom. Korišćenjem stola kao subjekta za primenu današnje ideje, ti zapravo pitaš da bi video smisao celog svemira. Ovaj ćeš isti zahtev postavljati svakom subjektu koga budeš u vežbama koristio. A ti se obavezuješ svakom od tih subjekata da ćeš mu dozvoliti da ti otkrije svoju svrhu umesto da u njega utiskuješ svoje vlastito prosudjivanje. Danas ćemo raditi šest dvominutnih vežbi. Prvo ćemo iskazati današnju ideju, a onda ćemo je primeniti na sve što vidimo oko sebe. Subjekte ćemo nasumice odabirati i svakom od njih treba pokloniti istu iskrenost tokom primene današnje ideje. Pokušaćemo da svakome od njih priznamo jednaku vrednost u njihovom doprinosu našem vidjenju. Kao i obično, primena treba da uključi u sebe imenovanje subjekta na koji se nasumice spusti pogled i na njemu treba da zadržiš oči govoreći: ”IZNAD SVEGA JA ŽELIM DA VIDIM OVAJ.....DRUGAČIJE”. Svaku vežbu treba raditi sasvim polagano i što pažljivije. Nema žurbe.

66

29. LEKCIJA “BOG JE SVE ŠTO JA VIDIM”. Današnja ideja objašnjava zašto možeš videti sve kao puno smisla. Ona objašnjava zašto ništa nije odvojeno, samo po sebi ili u sebi. I ona objašnjava takodje zašto ništa nema smisla od onoga što vidiš. U stvari, ona objašnjava svaku ideju koju smo do sada koristili i takodje sve one iza njih. Današnja je ideja kompletna osnova za vidjenje. Verovatno će ti biti vrlo teško u ovom trenutku shvatiti ovu ideju. Možda će ti se učiniti ludom, bez poštovanja, besmislena, smešna i čak prekora vredna. Sigurno da Bog nije u stolu, na primer, kako ga ti sada vidiš. Ipak smo juče naglasili da taj isti sto deli smisao svemira. A ono što deli smisao svemira deli istovremeno i smisao svog Tvorca. Pokušaj, onda, danas da počneš učiti kako da sa ljubavlju gledaš na sve stvari, sa ljubavlju, poštovanjem i bez predrasuda. Ti stvari danas uopšte ne vidiš. Znaš li šta je u njima? Ništa što ti se čini da jeste. Njihova sveta svrha stoji izvan tvog malog akcionog radijusa. Kad ti vidjenje pokaže svetost koja osvetljava svet, tek onda ćeš savršeno shvatiti današnju ideju. I neće ti biti jasno kako ti je ona mogla ikada izgledati teškom za shvatanje. Naših šest dvominutnih vežbi za danas treba da se drže poznatog modela. Počni ponavljanjem ideje samom sebi, a onda je primeni na nasumično odabrane subjekte oko sebe, imenujući svakog ponaosob. Pokušaj da izbegneš težnju za izborom u vlastitoj režiji. To može biti posebno zavodljivo s obzirom da ti je današnja ideja potpuno nepoznata. Zapamti da je bilo kakav red koji bi ti uveo isto tako stran realnosti. Tvoja lista subjekata treba da je što slobodnija od tvog vlastitog odabiranja. Na primer, odgovarajuća lista treba da uključi: “BOG JE U OVOJ VEŠALICI ZA KAPUT”. “BOG JE U OVOM ČASOPISU”. “BOG JE U OVOM PRSTU”. “BOG JE U OVOJ LAMPI”. “BOG JE U ONOM TELU”. “BOG JE U ONIM VRATIMA”. “BOG JE U ONOJ KORPI ZA OTPATKE”. Kao dodatak zadatim vežbama, današnju ideju ponovi najmanje jednom u toku jednog sata, gledajući polagano oko sebe izgovarajući bez žurbe reči samom sebi. Najmanje jednom ili dva puta radeći to treba da doživiš osećanje spokojstva.

30. LEKCIJA “BOG JE U SVEMU ŠTO VIDIM ZATO ŠTO JE BOG U MOM UMU”. Današnja je ideja odskočna daska za vidjenje. Iz te će se ideje svet pred tobom otvoriti i gledaćeš u njega i u njemu videti što nisi nikada do sada video. Niti ćeš i najmanje videti ono što si ranije video. Danas pokušavamo da se koristimo novom vrstom “projekcije”. Ne pokušavamo da se oslobodimo onoga što ne volimo time što ćemo to videti izvan sebe. Umesto toga, pokušavamo da u svetu vidimo ono što nam je na umu i da je ono što želimo prepoznati smešteno u našem vlastitom umu. Tako se pokušavamo sjediniti s onim što vidimo, a ne da to što vidimo držimo odvojeno od sebe. To je fundamentalna razlika izmedju vidjenja i načina kako ti vidiš. Današnju ideju treba što češće primeniti tokom dana. Kad god uhvatiš trenutak, ponovi je polagano samom sebi gledajući oko sebe i pokušavajući da shvatiš da se ideja primenjuje na sve što sada vidiš ili što mežeš sada videti unutar radijusa svog vidjenja. Stvarno vidjenje se ne ograničava pojmovima kao što su “blizu” ili “daleko”. Da bih ti pomogao da se počneš navikavati na današnju ideju, savetujem ti da pokušaš da misliš o stvarima koje su izvan tvog sadašnjeg prostora, a isto tako i o stvarima koje zaista možeš videti, primenjujući današnju ideju. Pravo vidjenje nije samo neograničeno vremenom i prostorom, nego ono ne zavisi uopšte ni od telesnih očiju. Jedini njegov izvor je um. Da bih ti pomogao da se ipak što više navikneš na ovu ideju, savetujem ti da posvetiš nekoliko vežbi primeni ove ideje sa

67

zatvorenim očima. Koristi sve što ti padne na pamet i gledaj u sebe, a ne izvan sebe. Današnja ideja je primenjiva na oba ova načina gledanja, i to u jednakoj meri.

31. LEKCIJA “JA NISAM ŽRTVA SVETA KOJI VIDIM”. Današnja je ideja uvod u tvoju deklaraciju oslobodjenja. Ponovo, ideju treba primeniti i na svet koji vidiš spolja i na svet koji vidiš iznutra. Primenjujući ideju koristićemo oblik vežbe koji ćemo sve više upotrebljavati, sa promenama koje ćemo naznačavati. Uopšteno govoreći, oblik uključuje dva aspekta, jedan u kome ideju primenjuješ na trajninoj osnovi, a drugi se sastoji od čestih primena ideje tokom dana. Danas su potrebna dva duža perioda za vežbanje ideje, jedan ujutru, a drugi uveče. Preporučujem tri do pet minuta za svakog od njih. Tokom vežbi, polagano gledaj oko sebe ponavljajući ideju dva ili tri puta. Tada zatvori oči i primeni istu ideju na svoj unutrašnji svet. Pobeći ćeš od oba ta sveta, pošto je unutrašnji svet uzrok spoljašnjeg. Ispitujući svoj unutrašnji svet, svaku misao koja ti prodje kroz glavu jednako pusti da ti dodje do svesnosti i svaku od njih za trenutak razmatraj, a onda neka je zameni druga, sledeća. Nastoj da ne uspostaviš nikakvu hijerarhiju izmedju misli. Posmatraj ih kako dolaze i odlaze što je moguće više bez strasti. Ne zadržavaj se ni na jednoj posebno, već pusti da se struja misli kreće jednakomerno i smireno bez bilo kakvog posebnog poklanjanja pažnji sa tvoje strane. Dok sediš i mirno posmatraš vlastite misli, ponovi samom sebi današnju ideju koliko hoćeš puta, ali bez ikakve žurbe. Kao dodatak ovome, današnju ideju ponavljaj što češće tokom dana. Podseti samog sebe da sastavljaš deklaraciju nezavisnosti u ime svoje vlastite slobode. A u tvojoj slobodi leži sloboda sveta. Današnja je ideja takodje posebno korisna da se upotrebi kao odgovor na bilo koji oblik iskušenja koje bi se javilo. Ona je deklaracija da nećeš popustiti pred tim iskušenjem i tako staviti sebe u ropstvo.

32. LEKCIJA “JA SAM STVORIO SVET KOJI VIDIM”. Danas nastavljamo razvijati temu uzroka i posledice. Ti nisi žrtva sveta koji vidiš zato što si ga sam stvorio. Možeš ga se isto tako lako odreći kao što si ga i proizveo. Ti ćeš ga videti, ili nećeš videti, prema želji. Dok ga budeš želeo videti, videćeš ga, kad ga više ne budeš želeo videti, sveta više neće biti da bi ga ti video. Današnja se ideja, slično prethodnim, primenjuje na tvoj unutrašnji i na tvoj spoljašnji svet, koji su zapravo u stvarnosti jedan svet. Ipak, pošto ih vidiš kao različite, današnje će vežbe ponovo uključiti u sebe dve faze, jednu koja obuhvata svet koji vidiš izvan sebe, a druga svet koji vidiš u svom umu. U današnjim vežbama pokušaj da uvedeš misao da oba ova sveta postoje samo u tvojoj mašti. Ponovo ćemo započeti jutarnje i večernje vežbe ponavljanjem današnje ideje dva ili tri puta dok gledamo na svet koji vidimo kao da je izvan nas. Tada zatvori oči i pogledaj na svoj unutrašnji svet. Nastoj da oba ova sveta tretiraš što ravnopravnije. Ponavljaj današnju ideju što češće i bez žurbe i pri tome posmatraj slike koje tvoja mašta predstavlja tvojoj svesnosti. Za dva duža perioda vežbanja preporučujem po tri do pet minuta, ali ne manje od tri minuta. U ovo vežbanje možeš utrošiti i više od pet minuta, ukoliko ustanoviš da te ova vežba smiruje. Da bi ovo olakšao, izaberi vreme za vežbanje kada ne predvidjaš mnogo ometanja i kada se sam osećaš srazmerno spremnim. Ove vežbe treba takodje produžiti i tokom dana i to što češće. Kraće primene se sastoje od polaganog ponavljanja ideje, dok ispituješ svoj bilo unutrašnji, bilo spoljašnji svet. Nije važno koji ćeš od njih izabrati. Današnju ideju treba takodje odmah primeniti na bilo koju situaciju koja ti može zadati muke. Ideju primeni govoreći sebi: ”JA SAM STVORIO OVU SITUACIJU ONAKO KAKO JE VIDIM”.

68

33. LEKCIJA

“POSTOJI I DRUGI NAČIN GLEDANJA NA SVET”. Današnja je ideja pokušaj prepoznavanja da možeš pomaći svoje opažanje sveta u oba njegova aspekta, spoljašnjem i unutrašnjem. Punih pet minuta treba posvetiti jutarnjim i večernjim vežbama. U ovim periodima primene ideju treba ponavljati što češće, dokle god ti je ugodno, a najbitnije je da sve radiš bez žurbe. Naizmenično ispituj svoja spoljašnja i unutrašnja opažanja, ali bez osećaja da ih naglo pomičeš. Jednostavno nehajno gledaj oko sebe i opažaj svet koji smatraš spoljašnjim, tada zatvori oči i ispituj svoje misli jednakom ležernošću. Nastoj da ostaneš jednako neupleten u bilo koji od tih svetova i da održiš ovu udaljenost dok ideju ponavljaš tokom dana. Ideju treba što češće vežbati kraće vreme. Specifične primene ove ideje treba odmah izvršiti, kad se pojavi bilo koja situacija koja te dovodi u iskušenje da se uznemiriš. U ovim slučajevima reci: “POSTOJI I DRUGI NAČIN DA SE NA OVO GLEDA”. Zapamti, današnju ideju primeni u istom trenutku kada postaneš svestan uznemirenja. Može biti neophodno da sedneš mirno jedan minut i da samom sebi ponoviš ideju nekoliko puta. Zatvaranje očiju verovatno će ti pri tome pomoći.

34. LEKCIJA “UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR”. Današnja ideja počinje opisivati stanja koja preovladjuju u drugačijem načinu vidjenja. Jasno je da je duševni mir unutrašnja stvar. On mora početi sa tvojim vlastitim mislima i tek onda se širiti napolje. Iz tvog vlastitog duševnog mira proizilazi i miroljubivo opažanje sveta. Za današnje vežbe potrebna su ti tri duža perioda praktikovanja. Savetujem da to bude ujutru i uveče, a jedan dodatni period može biti u vreme izmedju njih kad je to najpogodnije. Sve vežbe treba raditi sa zatvorenim očima. Današnju ideju treba primeniti na tvoj unutrašnji svet. Potrebno je približno oko pet minuta za pretraživanje polja svesti za svaki od ovih dužih perioda vežbanja. U svom polju svesti uputi se u potragu za mislima izazvanim strahom, situacijama koje izazivaju strepnju, mislima koje izazivaju ličnosti ili dogadjaji koji “vredjaju” ili za bilo čim drugim o čemu gajiš misli suprotne ljubavi. Opažaj ih ležerno, polako ponavljajući današnju ideju istovremeno sa pojavom ovakvih misli u svom polju svesti, i dozvoli svakoj od njih da ode i da je zameni sledeća. Ako ti bude teško da misliš o posebnim ličnostima ili situacijama, nastavi polako da ponavljaš ovu ideju u sebi, ne primenjujući je ni na šta posebno. Ipak, nikako nemoj praviti bilo kakve izuzetke. Često možeš tokom dana primeniti ovu ideju za kraće vreme i to čini onda kad osetiš da ti je na bilo koji način ugrožen duševni mir. Svrha ovoga jeste da sebe zaštitiš od iskušenja tokom dana. Ako ti se u svesti javi neki poseban oblik iskušenja, vežba treba da ima ovakav oblik: “U OVOJ SITUACIJI JA MOGU VIDETI MIR UMESTO ONOGA ŠTO SADA VIDIM”. Ako provale u tvoj duševni mir dobiju oblik uopštenih štetnih emocija, kao što su depresija, strepnja ili briga, upotrebi ideju u njenoj početnoj formi. Ako osetiš potrebu da više od jedan put primeniš današnju ideju, kako bi izmenio svoj stav u bilo kom specifičnom kontekstu, pokušaj da na to utrošiš nekoliko minuta posvećujući ih ponavljanju današnje ideje sve dok ne osetiš izvesno rasterećenje. Biće ti korisno ako samom sebi kažeš posebno: “JA MOGU MIROM ZAMENITI SVOJA OSEĆANJA DEPRESIJE, STREPNJE ILI BRIGE (ILI SVOJE MISLI O OVOJ SITUACIJI, LIČNOSTI ILI DOGADjAJU)”.

69

35. LEKCIJA “MOJ UM JE DEO BOŽIJEG UMA. JA SAM VRLO SVET”. Današnja ideja ne opisuje način kako ti sebe sada vidiš. Ona ti, pak, opisuje šta će ti pravo vidjenje pokazati. Teško je bilo kome, ko misli da se nalazi u ovom svetu da ovako veruje o sebi. Razlog za ovo neverovanje je činjenica da pojedinac misli da je u ovom svetu. Ti veruješ da si deo onoga za šta misliš da se u njemu nalaziš. Razlog za ovo je u tome da sam sebe okružuješ okolinom koju želiš. A ti tu okolinu želiš zato da bi zaštitio sliku o sebi koju si sam izgradio. Ta slika je deo okoline. Ono što vidiš, dok veruješ da si u toj okolini, vidjeno je očima slike. A to nije vidjenje. Slike ne mogu videti. Današnja ideja predstavlja vrlo različit pogled na samog sebe. Uspostavljanjem tvog Izvora, ona uspostavlja i tvoj Identitet i opisuje te onako kako moraš zaista izgledati. Primenićemo današnju ideju na nešto drugačiji način zato što je današnji naglasak na onome ko opaža, a ne toliko na onome što taj subjekt opaža. Tokom svakog petominutnog perioda, počni sa ponavljanjem današnje ideje u sebi, a onda zatvori oči i pretražuj svoje polje svesti, da bi pronašao razne vrste opisnih termina kroz koje vidiš sebe. Uključi sve atribute zasnovane na egu koje sebi pripisuješ, pozitivne ili negativne, poželjne ili nepoželjne, grandiozne ili ponižavajuće. Svi su oni jednako nestvarni, zato što ne gledaš sebe očima svetosti. U prvom delu vremena pretraživanja polja svesti, verovatno ćeš naglašavati ono što smatraš da su negativniji aspekti svog opažanja samog sebe. U drugom delu, pak, mogu ti prolaziti poljem svesti opisni termini koji ti naduvavaju ego. Pokušaj da prepoznaš da uopšte nije važan smer tvog fantaziranja o samom sebi. U stvarnosti, iluzije nemaju nikakvog smera. One jednostavno nisu istinite. Ovako bi mogla izgledati nasumice sastavljena lista za primenu današnje ideje: “SEBE VIDIM KAO PREVARENOG”. “SEBE VIDIM KAO DEPRESIVNOG”. “SEBE VIDIM KAO MALAKSALOG”. “SEBE VIDIM KAO UGROŽENOG”. “SEBE VIDIM KAO BESPOMOĆNOG”. “SEBE VIDIM KAO POBEDNIKA”. “SEBE VIDIM KAO GUBITNIKA”. “SEBE VIDIM KAO MILOSRDNOG”. “SEBE VIDIM KAO PUNOG VRLINA”. Ne treba da misliš o ovim terminima na apstraktan način. Oni će ti se javiti kao razne situacije, ličnosti i dogadjaji koji ti proleću kroz polje svesti. Izdvoji bilo koju posebnu situaciju koja ti se javi, pronadji opisni termin ili termine za koje osećaš da se mogu primeniti na tvoje reakcije na datu situaciju, i koristeći ih u primeni današnje ideje. Pošto si imenovao svaku od tih situacija, ličnosti ili dogadjaja, dodaj: “ALI MOJ JE UM DEO BOŽIJEG UMA. JA SAM VRLO SVET”. Tokom dužih perioda vežbanja, verovatno će biti i intervala u kojima ti se neće ništa javljati posebno. Ne napreži se da izmisliš posebne stvari kako bi ispunio interval, već se jednostavno opusti i ponavljaj polako današnju ideju sve dok ti se nešto ne pojavi. Iako ne treba ništa izostaviti iz vežbe što bi se pojavilo, isto tako ne treba ništa ni naporno “iskopavati”. Ne treba upotrebljavati ni silu niti treba nešto posebno birati. Što češće tokom dana izdvoj poseban atribut ili atribute koje sebi povremeno pripisuješ i na njih primeni današnju ideju, a uz to dodaj i ideju u gore navedenom obliku svakom od njih. Ako ti se ništa ne javi posebno, jednostavno sebi ponavljaj ideju uz zatvorene oči.

36. LEKCIJA “MOJA SVETOST OBUHVATA SVE ŠTO VIDIM”. Današnja ideja proširuje jučerašnju i to od onoga ko opaža na ono šta se opaža. Ti si svet zato što je tvoj um deo Božijeg uma. A zato što si ti svet i tvoje vidjenje takodje mora biti sveto. “Bezgrešan” znači bez greha. Ti ne možeš samo malo biti bez greha. Ti

70

si bezgrešan ili nisi. Ako je tvoj um deo Božijeg uma i ti moraš biti bezgrešan ili će deo Njegovog Uma biti grešan. Tvoje je vidjenje povezano sa Njegovom svetošću, a ne sa tvojim egom, a tako ni sa tvojim telom. Danas je potrebno četiri puta vežbati po tri do pet minuta. Pokušaj da ove periode raspodeliš tokom dana koliko toliko ravnomerno. A često vežbaj i kratko da bi zaštitio svoju zaštitu tokom dana. Duži periodi vežbanja treba da imaju ovakav oblik: Prvo, zatvori oči i ponovi današnju ideju polako nekoliko puta. Tada otvori oči i polako pogledaj oko sebe. Primeni ideju posebno na sve što ugledaš ležerno gledajući oko sebe. Reci npr: “MOJA SVETOST OKRUŽUJE OVAJ TEPIH”. “MOJA SVETOST OKRUŽUJE OVAJ ZID”. “MOJA SVETOST OKRUŽUJE OVE PRSTE”. “MOJA SVETOST OKRUŽUJE OVU STOLICU”. “MOJA SVETOST OKRUŽUJE ONO TELO”. “MOJA SVETOST OKRUŽUJE OVU OLOVKU”. Tokom ovog vežbanja nekoliko puta zatvori oči i ponovi u sebi ovu ideju. Tada otvori oči i nastavi dalje. Tokom kraćih perioda vežbanja, zatvori oči i ponovi ideju. Pogledaj oko sebe i opet je ponovi. Zaključi sa još jednim ponavljanjem uz zatvorene oči. Sve vežbe treba obavljati, naravno, što sporije, bez napora i užurbanosti.

37. LEKCIJA “MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET” Ova ideja sadrži prvo svetlucanje tvoje istinske funkcije u svetu ili razlog zašto si ovde. Tvoja je svrha da vidiš svet kroz svoju vlastitu svetost. Tako ste ti i svet zajedno blagosloveni. Niko ne gubi. Ništa se nikome ne oduzima. Svako dobija kroz tvoju svetu viziju. To označava kraj žrtvovanja zato što nudi svakome njegov puni udeo. Nema drugog načina da se ideja žrtvovanja ukloni iz mišljenja sveta. Bilo koji drugi način vidjenja neizostavno bi zahtevao plaćanje od strane nekoga ili nečega. Kao rezultat toga, onaj ko opaža bi izgubio. A ne bi uopšte znao zašto gubi. Kroz tvoje vidjenje njegova se celovitost obnavlja u njegovoj svesti. Tvoja svetost blagosilja njega ne tražeći ništa od njega. Oni koji vide sebe kao celovite nemaju nikakvih zahteva. Tvoja je svetost spasenje sveta. Ta ti svetost dozvoljava da podučavaš svet da si ti jedno sa njim. A to ne činiš propovedanjem, govorenjem bilo čega, već jedino svojim tihim prepoznavanjem da su u tvojoj svetosti sve stvari blagoslovljene zajedno sa tobom. Današnje vežbe sastoje se od četiri perioda od po tri do pet minuta. Počni ih ponavljanjem današnje ideje, a zatim gledaj oko sebe jedan minut i primeni ideju na sve što vidiš: “MOJA SVETOST BLAGOSILJA OVU STOLICU”. “MOJA SVETOST BLAGOSILJA ONAJ PROZOR”. “MOJA SVETOST BLAGOSILJA OVO TELO”. Potom zatvori oči i primeni ideju na bilo koju osobu koja ti se javi, koristeći njeno ime i govoreći: “MOJA SVETOST BLAGOSILJA TEBE, (IME)”. Možeš nastaviti vežbanje zatvorenih očiju. Možeš otvoriti ponovo oči i primeniti današnju ideju na svoj spoljašnji svet ako to želiš. Možeš naizmenično primenjivati ideju na ono što vidiš oko sebe i na ono što ti je u mislima. A možeš koristiti i bilo kakvu kombinaciju ove dve faze primene, kako ti se čini zgodno. Vežbu treba završiti ponavljanjem ideje uz zatvorene oči. A drugu vežbu, neposredno iza ove, ponavljanjem ideje uz otvorene oči. Kraće se vežbe sastoje od ponavljanja ideje što je češće moguće. Posebno je korisno ako se ideja primeni tiho na svakoga koga sretneš, koristeći se imenom osobe dok se obavlja ova vežba. Bitno je koristiti ideju ako ti se čini da bilo ko uzrokuje neprijateljsku reakciju u tebi. Odmah ponudi datoj osobi blagoslov svoje svetosti, tako da možeš naučiti da taj blagoslov zadržiš u svojoj vlastitoj svesnosti.

71

38. LEKCIJA “NEMA NIČEGA ŠTO MOJA SVETOST NE MOŽE UČINITI”. Tvoja svetost obrće sve zakone sveta. Ona je sa one strane svakog vremenskog ograničenja, prostornog ograničenja, daljine i ograničenja bilo koje vrste. Tvoja svetost totalno je neograničena u svojoj snazi zato što te ona uspostavlja kao Božije Dete koje je jedno sa Umom svog Stvoritelja. Kroz tvoju svetost ispoljava se Božija snaga. Kroz tvoju svetost Božija snaga postaje dostupna. A ne postoji ništa što Božija snaga ne može učiniti. Prema tome, tvoja svetost može ukloniti sav bol, može završiti sa svom tugom, može rešiti sve probleme. Ona to može učiniti povezana s tobom i sa bilo kim drugim. Ona je ista u svojoj snazi da pomogne bilo kome zato što je ona jednaka i u svojoj snazi da spase bilo koga. Ako si ti svet, tako isto je sveto sve što je Bog stvorio. Ti si svet zato što su i sve stvari koje je On stvorio svete. A sve su stvari svete koje je On stvorio, zato što si i ti svet. U današnjim ćemo vežbama primeniti snagu tvoje svetosti na sve probleme, teškoće ili patnju u bilo kom obliku, za koje misliš da postoje, u tebi ili nekom drugom. Nećemo praviti razlike, zato što razlike i nema. Današnje vežbe se sastoje od četiri perioda od kojih svaki treba da traje punih pet minuta. Tokom vežbi ponavljaj današnju ideju, zatvori oči i onda pretražuj polje svoje svesti, kako bi pronašao bilo koje osećanje gubitka ili nesreće bilo koje vrste, onako kako ih ti vidiš. Pokušaj da što manje razlikuješ situaciju koja je za tebe teška i drugu koja je teška za nekog drugog. Posebno identifikuj situaciju, a takodje i imenuj osobu o kojoj je reč. Koristi ovaj oblik prilikom primene današnje ideje: “U SITUACIJI KOJA SADRŽI..........U KOJOJ SEBE VIDIM NEMA NIČEGA ŠTO MOJA SVETOST NE MOŽE UČINITI”.

“U SITUACIJI KOJA SADRŽI..........U KOJOJ..........VIDI SEBE, NEMA NIČEGA ŠTO MOJA SVETOST NE BI MOGLA UČINITI”. Povremeno možeš poželeti da variraš tu proceduru i da dodaš neke svoje relevantne misli. Možeš poželeti, na primer, da uključiš ovakve misli: “NEMA NIČEGA ŠTO MOJA SVETOST NE MOŽE UČINITI ZATO ŠTO U NJOJ LEŽI BOŽIJA SNAGA”. Uključi bilo koju varijaciju koja ti se dopada, ali zadrži se na tome da vežbe budu usredsredjene na temu “Nema ničega što moja svetost ne može učiniti”. Svrha današnjih vežbi jeste da počnu usadjivati u tebe osećaj da ti gospodariš svim stvarima zbog onoga što zaista jesi. U češćim kraćim vežbama primeni ideju u njenoj originalnoj formi, ukoliko se ne pojavi ili ti ne padne na pamet neki poseban problem koji se tiče tebe ili nekog drugog. U tom slučaju koristi specifičniji oblik prilikom primene današnje ideje na navedeni problem.

39. LEKCIJA “MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE”. Ako je osećanje krivice pakao, šta je njegova suprotnost? Slično tekstu za koji je napisana ova radna knjiga, misli korišćene za vežbe su vrlo jednostavne, vrlo jasne i potpuno nedvosmislene. Nas ne zanimaju intelektualne majstorije niti logičke igrarije.Mi se bavimo samo onim što je sasvim očigledno, a što je bilo previdjeno u oblacima složenosti u kojima ti misliš da misliš. Ako je osećanje krivice pakao, šta mu je suprotno? To nije teško odgovoriti, sigurno. Kolebanje koje možeš osetiti odgovarajući na ovo pitanje nema svoju osnovu u nejasnoći pitanja. Ali da li ti zaista veruješ da je osećanje krivice pakao? Ako veruješ, odmah ćeš uvideti kako je tekst direktan i jednostavan. I neće ti uopšte trebati radna knjiga. Nikome ne treba vežbanje da bi dobio ono što je već njegovo. Već smo rekli da je tvoja svetost spasenje sveta. A šta je sa tvojim vlastitim spasenjem? Ne možeš dati ono što sam nemaš, Spasilac mora biti spašen. Kako će inače podučavati spasenje? Današnje vežbe primenićeš na sebe,

72

prepoznajući da je tvoje vlastito spasenje ključno za spasenje sveta. Dok budeš primenjivao vežbe na svoj svet, čitav svet će od toga imati koristi. Tvoja svetost je odgovor na svako pitanje koje je ikada postavljeno, ili će sada biti postavljeno ili će biti u budućnosti postavljeno. Tvoja svetost znači kraj osećanja krivice i tako i kraj pakla. Tvoja svetost je spasenje sveta i tebe samog. Kako možeš ti, kome pripada tvoja svetost, biti isključen od nje? Bog ne poznaje ne-svetost. Zar može biti da On ne poznaje Svoje Dete? Današnje vežbe se sastoje od četiri duža perioda od punih pet minuta, a dobro bi bilo da vežbaš i češće i duže. Ako želiš da prekoračiš minimalne zahteve, preporučujem više kraćih, a ne manje dužih vežbi. A dobro je obavljati i česte i duže vežbe. Vežbanje započni kao i obično ponavljanjem u sebi današnje ideje, potom, sa zatvorenim očima, podji u potragu za svojim mislima koje ne sadrže ljubav, bez obzira u kom se obliku pojavljuju: kao teskoba, strah, bes, depresija, briga, napad, nesigurnost itd. Bilo koji oblik da uzmu, one su bez ljubavi i zato zastrašujuće. A upravo od njih treba da se spaseš. Odgovarajuće teme za današnje vežbe su posebne situacije, dogadjaji ili osobe koje povezuješ sa mislima bez ljubavi, bilo koje vrste. Imperativno za tvoje spasenje jeste da ih sve vidiš drugačije. A tvoj blagoslov svima njima je ono što će te spasiti i dati ti vidjenje. Polako, bez svesnog izbora i bez nesrazmernog naglašavanja bilo čega posebnog, pretražuj svoje polje svesti loveći svaku misao koja stoji izmedju tebe i tvog spasenja. Današnju ideju primeni na svaku od tih misli na ovaj način: “MOJE MISLI BEZ LJUBAVI O .........DRŽE ME U PAKLU”. “MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE”. Ove vežbe možeš olakšati ako ih izmešaš sa nekoliko kratkih intervala u toku kojih ćeš jednostavno polako nekoliko puta ponoviti današnju ideju u sebi. Možda će ti pomoći i ako u sve to uključiš nekoliko kratkih intervala u kojima ćeš se samo opustiti i nećeš ni o čemu misliti. Na početku je vrlo teško održavati koncentraciju. Biće ti mnogo lakše kad ti um postane disciplinovaniji i manje rasejan. U medjuvremenu možeš slobodno uvesti različite oblike vežbanja, onako kako ti se dopada. Ipak, ne menjaj samu ideju menjajući način njene primene. Kakav god način primene izabrao, ideju treba tako da iskažeš, tako da je njeno značenje činjenica da je tvoja svetost - tvoje spasenje. Svaku vežbu završi još jednom ponavljajući ideju u njenom originalnom obliku, dodajući: “AKO JE OSEĆANJE KRIVICE PAKAO, ŠTA JE NJEGOVA SUPROTNOST?” U kraćim vežbama koje treba obavljati tri ili četiri puta na sat, a po mogućnosti i više puta, možeš sebi postaviti ovo pitanje, ponoviti današnju ideju, a najbolje bi bilo da učiniš oboje. Ako ti se javi kakvo iskušenje, u tom slučaju posebno koristan oblik ideje je: “MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE OD OVOGA”.

40. LEKCIJA “JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOŽIJI SIN (DETE)”. Danas ćemo početi da zahtevamo neke od sretnih stvari na koje imamo pravo, s obzirom na to što zaista jesmo. Danas nam ne trebaju duga vežbanja, već su nam neophodne vrlo kratke i česte vežbe. Najvolje bi bilo da ih obavljaš svakih 10 minuta. Preporučujem ti da pokušaš sa ovakvim rasporedom i da ga se držiš kad god je to moguće. Ako zaboraviš, ponovo pokušaj. Ako dodje do dužih prekida, ponovo pokušaj. Kad god se setiš, ponovo pokušaj. Nema potrebe da zatvaraš oči tokom vežbanja, iako će ti verovatno koristiti ako to učiniš. Možda ti ipak, tokom dana, u velikom broju situacija neće biti moguće da zatvaraš oči. Nemoj zbog toga da propuštaš vežbe. Ako zaista želiš obavljati vežbe, možeš to činiti sasvim dobro pod bilo kakvim okolnostima. Današnje vežbe oduzimaju malo vremena i nisu naporne. Ponavljaj današnju ideju. Potom dodaj nekoliko atributa koje povezuješ sa Božijim Sinom i primeni ih na sebe. Jedna vežba se , na primer, može sastojati od sledećeg: “JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOŽIJI SIN. JA SAM SRETAN I SMIREN. JA VOLIM I JA SAM ZADOVOLJAN”.

73

Druga može imati ovakav oblik: “JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOŽIJI SIN. JA SAM MIRAN, SPOKOJAN, SIGURAN I SAMOSVESTAN”. Ako imaš na raspolaganju samo kratko vreme, biće dovoljno da samo sebi kažeš da si blagosloven kao Božiji Sin.

41. LEKCIJA “GDE GOD DA IDEM, BOG JE SA MNOM”. Današnja ideja će možda potpuno savladati osećanje usamljenosti i napuštenosti koje proizilazi iz doživljavanja sebe kao odvojenog bića. Depresija je neizbežna posledica osećanja izdvojenosti. A to su i strepnja, briga, duboko osećanje bespomoćnosti, beda, patnja i intenzivni strah od gubitka. Oni koji se osećaju izdvojenim iznašli su mnoge načine “lečenja” za ono što veruju da su “bolesti sveta”. Ali oni nisu učinili jednu stvar, a to je: staviti u pitanje samu realnost problema. Posledice ovog problema ne mogu se lečiti zato što i sam problem nije realan. Današnja ideja ima snagu da dokrajči zauvek svu ovu ludoriju. A to jeste ludorija, uprkos ozbiljnih i tragičnih oblika koje ona može preuzeti. Sve ono što je duboko u tebi je savršeno, spremno da zrači kroz tebe napolje u svet. Ono će da izleči svu tugu i bol i strah i osećanje gubitka zato što će izlečiti um koji misli da su ove stvari realne i koji stradava zbog svoje lojalnosti tim stvarima. Nikada ne možeš biti lišen svoje savršene svetosti zato što njen Izvor ide sa tobom gde god da ti ideš. Ne možeš nikada patiti zato što Izvor sve radosti ide sa tobom gde god i ti ideš. Ne možeš nikada biti usamljen zato što Izvor sveukupnog života ide sa tobom, gde god da ti ideš. Ništa ne može uništiti tvoj duševni mir zato što Bog ide gde god ti ideš. Ja shvatam da ti u ovo ne veruješ. Kako bi i mogao kad je istina sakrivena duboko u tebi, ispod teških oblaka ludih misli, gustih i zamračujućih, a koje ipak predstavljaju sve ono što ti vidiš. Danas ćemo učiniti svoj prvi pravi pokušaj da prodjemo kroz taj tamni i teški oblak i da izadjemo u svetlost koja je s druge strane. Danas ćemo imati samo jednu dugu vežbu. Izjutra, po mogućnosti odmah posle budjenja, mirno sedi sa zatvorenim očima tri do pet minuta. Na početku vrlo polako ponovi današnju ideju. Ne napreži se da misliš o bilo čemu. Umesto toga, pokušaj da dodješ do osećanja da usmeravaš pažnju prema svojoj unutrašnjosti, mimo svih beskorisnih misli o svetu. Pokušaj da vrlo duboko udješ u svoj vlastiti um, čuvajući ga od bilo kakvih misli koje bi ti mogle skrenuti pažnju. Povremeno možeš ponoviti ideju ukoliko smatraš da ti to pomaže. Ali, pre svega, pokušaj da potoneš dole i unutar sebe, daleko od sveta i od svih glupih misli o svetu. Ti zapravo pokušavaš da prodješ mimo svih tih stvari. Pokušavaš da napustiš spoljašnji privid, lažni izgled sveta i da dodješ do istinske realnosti. Sasvim je moguće dosegnuti do Boga. U stvari, je to vrlo lako, zato što je to najprirodnija stvar na svetu. Možeš zapravo reći da je to jedina prirodna stvar na svetu. Put će se otvoriti, samo ako veruješ da je to moguće. Ova vežba može dati vrlo iznenadjujuće rezultate čak i pri prvom pokušaju, a pre ili kasnije uvek je uspešna. U kasnijim vežbama detaljnije ćemo se pozabaviti ovom vrstom praktičnog rada. Ova vežba nikada ne može potpuno promašiti, a mogućan je i trenutni uspeh. Tokom celog dana često se koristi ovom idejom, ponavljajući je vrlo polako, s preporukom da oči budu zatvorene. Misli o onome što govoriš, šta tvoje reči znače. Koncentriši se na svetost koju ove reči podrazumevaju u vezi sa tobom, o svojim partnerima koji ne poznaju neuspeh, o potpunoj zaštiti koja te okružuje. Zaista sebi možeš dozvoliti smeh na račun zastrašujućih misli, pamteći da Bog ide sa tobom gde god i ti ideš.

74

42. LEKCIJA “BOG JE MOJA SNAGA. VIDjENJE JE NJEGOV DAR”. Današnja ideja kombinuje dve vrlo snažne misli i one su obe vrlo važne. Ona takodje razlaže uzročno-posledični odnos koji objašnjava zašto ne možeš omanuti u svojim naporima da postigneš cilj kome teži ovaj kurs. Ti ćeš videti, zato što je to Božija volja. Njegova je sila ta, a ne tvoja, koja ti daje snagu. A Njegov je dar, pre nego tvoj vlastiti, koji ti nudi vidjenje. Bog je zaista tvoja snaga i ono što On daje istinski je dato. To znači da ti taj dar možeš primiti u bilo koje vreme i bilo gde, bilo gde da si i u bilo kakvim okolnostima da se nadješ. Tvoj prolaz kroz vreme i prostor nije slučajan. Ti ne možeš, a da ne budeš na pravom mestu u pravo vreme. Takva je Božija snaga. Takvi su Njegovi darovi. Danas ćemo imati dve 3-5 minutne vežbe. Prva treba da se odmah obavi posle budjenja, a druga neposredno pre odlaska na spavanje. Ipak je bolje da sačekaš dok ne uspeš biti sam i mirno sedeti, u vreme kad se osećaš spremnim, nego da se brineš previše o samom vremenu vežbanja. Vežbe započni polaganim ponavljanjem današnje ideje, sa otvorenim očima, gledajući oko sebe. Potom zatvori oči i opet ponovi ideju, sporije nego prvi put. Posle toga, nastoj da ne misliš ni o čemu drugom izuzev o mislima koje ti se javljaju u odnosu na današnju ideju. Npr. možeš ovako misliti: “VIDjENJE MORA DA JE MOGUĆE. BOG ISTINSKI DAJE”. ili “BOŽIJI DAROVI MENI, MORAJU BITI MOJI ZATO ŠTO MI IH JE ON DAO”. Pogodna je svaka misao koja je jasno povezana sa današnjom idejom. U stvari, možda ćeš biti i iznenadjen količinom razumevanja u vezi sa ovim kursom, koje neke od tvojih ideja sadrže. Neka sve one dolaze bez cenzure, ako ne ustanoviš da ti je um zalutao i da si dozvolio da ti u polje svesti upadnu misli koje nemaju veze sa vežbom. Možeš doći i do tačke gde ti izgleda da ti nikakve misli ne padaju na pamet. Ako do ovoga dodje, otvori oči i ponovi današnju ideju još jednom, polako gledajući oko sebe. Potom zatvori oči, ponovi još jednom ideju, a onda nastavi potragu za mislima koje su u vezi sa današnjom idejom, a koje bi ti se javile u polju svesti. Ipak, zapamti, za današnje vežbe nije potrebno da aktivno tražiš odgovarajuće misli. Jednostavno nastoja da staneš u stranu i dozvoliš mislima da dodju. Ako ti se ovo čini teškim, bolje je da vreme predvidjeno za vežbu utrošiš na ponavljanje ideje i to naizmenično otvarajući i zatvarajući oči, nego da se naprežeš da pronadješ odgovarajuće misli. Broj kratkih vežbi, koje bi danas bile korisne, nije ograničen. Današnja ideja je prvi korak u sakupljanju misli i u tvom podučavanju da ti zapravo proučavaš jedinstveni misaoni sistem u kome ništa što je potrebno ne nedostaje, a u njega ništa nije uključeno što je protivrečno ili nebitno. Što češće ponoviš današnju ideju, to ćeš češće samog sebe podsetiti da je za tebe važan cilj ovog kursa i da to ti ne zaboravljaš.

43. LEKCIJA “BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI ODVOJENO OD NJEGA”. Opažanje nije Božiji atribut. Njegova oblast je oblast znanja. Uprkos tome, On je stvorio Svetog Duha kao posrednika izmedju opažanja i znanja. Bez ove povezanosti sa Bogom, opažanje bi zauvek u tvom umu zamenilo znanje. Uz ovu vezu sa Bogom, opažanje će se tako izmeniti i pročistiti da će voditi do znanja. To je funkcija Svetog Duha, onako kako je On vidi.Zato to i jeste Njegova istinska funkcija. U Bogu ti ne možeš videti. Opažanje (percepcija) nema nikakve funkcije u Bogu, i zapravo i ne postoji. Uprkos tome, u spasenju, koje znači uklanjanje nečega što zapravo istinski nije nikad ni postojalo, opažanje ima izuzetno značajnu svrhu. Božiji Sin je stvorio opažanje sa ciljem koji nije svet. To isto opažanje mora postati sredstvo za obnovu njegove svetosti u svesnosti tog istog Božijeg Sina (tebe). Opažanje nema samo po sebi nikakvog značenja. Sveti Duh, uprkos tome, daje mu značenje koje je vrlo blisko Božijem. Izlečeno opažanje postaje sredstvo pomoću koga Božije Dete oprašta svom bratu, a time i samom sebi. Ti ne možeš videti odvojeno od Boga zato što ne možeš ni postojati

75

odvojeno od Boga. Što god da radiš, ti to radiš u Njemu, zato što, šta god da misliš, ti misliš Njegovim Umom. Ako je vidjenje realno, a ono je realno u meri u kojoj deli cilj Svetog Duha, tada ni ti ne možeš videti odvojeno od Boga. Danas je potrebno tri puta vežbati po pet minuta. Prva vežba treba da se obavi što ranije, a druga što kasnije tokom dana. Treća može da se obavi u vreme koje najviše odgovara i kad to okolnosti i vlastita spremnost dozvole. U početku vežbe ponovi današnju ideju u sebi sa otvorenim očima. Tada pogledaj oko sebe za kratko i specifično primeni ideju na ono što vidiš. Za ovu fazu vežbe dovoljno je četiri ili pet predmeta. Na primer, možeš reći: “BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI OVAJ STO ODVOJENO OD NJEGA”. “BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI OVU SLIKU ODVOJENO OD NJEGA”. Iako ovaj deo vežbe treba da bude relativno kratak, predmete za ovu fazu vežbe uzimaj bez svesnog izbora, bez svesnog uključivanja ili isključivanja. U drugoj i dužoj fazi vežbe zatvori oči, ponovi današnju ideju ponovo, pusti da ti se jave bilo kakve relevantne misli i onda ih priključi današnjoj ideji, na svoj vlastiti, lični način. Na primer, misli kao što su: “JA VIDIM OČIMA OPRAŠTANJA”. “JA VIDIM SVET KAO BLAGOSLOVEN”. “SVET MI MOŽE POKAZATI MENE SAMOGA”. “VIDIM SVOJE VLASTITE MISLI, KOJE SU SLIČNE BOŽIJIM”. Ovoj vežbi odgovara bilo koja misao koja je manje ili više direktno povezana sa današnjom idejom. Nije neophodno da te misli budu očito povezane sa današnjom idejom, ali ne treba da budu ni u suprotnosti s njom. Ako uhvatiš svoj um da luta, ako postaneš svestan misli koje su u jasnom neskladu s današnjom idejom ili ako ne možeš da misliš ni o čemu, otvori oči, ponovi prvu fazu vežbe i onda pokušaj ponovo drugu fazu. Nemoj dozvoliti da utrošiš duže vreme na misli koje nemaju veze sa današnjom idejom. Da bi to sprečio, što češće se vrati na prvu fazu vežbe. Tokom kraćih vežbi u primeni današnje ideje, oblik tih vežbi može varirati u skladu sa okolnostima i situacijama u kojima se možeš naći tokom dana. Npr. kad si s nekom osobom, nastoj da zapamtiš i da mu tiho kažeš: “BOG JE MOJ IZVOR. JA TE NE MOGU VIDETI ODVOJENO OD NJEGA”. Ovaj se oblik može primeniti kako na strance, tako i na one koje smatraš sebi bliskim. U stvari, nastoj da uopšte ne praviš ovakve razlike. Današnju ideju treba primeniti tokom dana na razne situacije i dogadjaje koji se mogu desiti, posebno na one za koje ti se čini da te na bilo koji način dovode u nepriliku. U tu svrhu primeni ideju u ovom obliku: ‘BOG JE MOJ IZVOR. JA OVO NE MOGU VIDETI ODVOJENO OD NJEGA”. Ako ti se za vreme vežbi u svesti ne javi nikakva posebna tema, onda samo ponovi ideju u njenoj prvobitnoj formi. Danas nastoj da ne dozvoliš da ti prodje duže vremena, a da ne držiš na umu današnju ideju i da na taj način pamtiš svoju funkciju.

44. LEKCIJA “BOG JE SVETLOST U KOJOJ JA VIDIM”. Danas nastavljamo jučerašnju ideju, dodajući joj još jednu dimenziju. Ti ne možeš videti u tami, a ne možeš ni stvoriti svetlost. Ti možeš stvoriti tamu i onda misliti da u njoj vidiš, ali svetlost odražava život i zato je jedan vid stvaranja. Stvaranje i tama ne mogu uporedo postojati, ali svetlost i život moraju ići zajedno, pošto su samo različiti vidovi stvaranja. Da bi video, moraš prepoznati da je svetlost unutra, a ne spolja. Ti ne vidiš ništa izvan sebe, niti je pribor za gledanje izvan tebe. Bitan deo ovog pribora je svetlost koja omogućava vidjenje. Ta je svetlost uvek sa tobom, omogućavajući ti vidjenje u svim okolnostima. Danas pokušavamo da dosegnemo tu svetlost. Da bi smo to postigli koristićemo oblik vežbe koju smo ranije preporučili i koji ćemo sve više upotrebljavati. Ovaj oblik vežbanja posebno je težak za nedisciplinovani um i predstavlja veliki cilj treninga uma. On zahteva upravo ono što nedostaje neuvežbanom umu. Uprkos tome, ovaj oblik vežbanja mora se uspešno obaviti ako želiš zaista da vidiš. Danas vežbaj najmanje tri puta, a svaka vežba treba da traje tri do pet minuta. Toplo preporučujem i duže vežbanje, ali samo u slučaju da ti vreme leti s minimalnim ili nikakvim osećajem napetosti. Oblik vežbe koji koristimo danas je najprirodniji i najlakši za izvežbani um. I

76

obrnuto, on isto toliko izgleda neprirodan i težak neuvežbanom umu. Tvoj um nije više potpuno neuvežban. Ti si potpuno spreman da naučiš oblik vežbanja koji ćemo danas koristiti, ali ćeš možda naići i na jak otpor. Razlog za to je vrlo jednostavan. Dok na ovakav način vežbaš, ti iza sebe ostavljaš sve u šta sada veruješ, a takodje i sve misli koje si proizveo. Pravo govoreći, to je oslobodjenje iz pakla. A gledano kroz oči ega, to je gubitak identiteta i pad, silazak u pakao. Ako se možeš, bar za tren, distancirati od ega, neće ti biti teško da prepoznaš da su njegovo protivljenje i strahovi besmisleni. Možda će ti pomoći ako, s vremena na vreme, sebe podsetiš da dosezanje svetlosti znači izbeći od tame, bez obzira što veruješ u suprotno. Bog je svetlost u kojoj ti vidiš. Ti pokušavaš da Ga dosegneš. Započni vežbu ponavljanjem današnje ideje sa otvorenim očima, a onda ih zatvori, ponavljajući ideju još nekoliko puta. Potom pokušaj da potoneš u svoj vlastiti um, izbegavajući bilo koju vrstu mešanja ili upada blago tonući mimo njih. Tvoj se um ne može zaustaviti u tom mešanju i upadanju ukoliko ti sam ne odlučiš da ga zaustaviš. To znači samo dozvoljavanje da se stvari odvijaju na prirodan način. Pokušaj da posmatraš svoje misli koje su u prolazu, a da se ne umešaš medju njih, a onda blago sklizni mimo njih. Nikakav poseban pristup ne zastupam u vezi sa ovim oblikom vežbanja. Ono što je neophodno jeste osećanje važnosti onoga što radiš, neprocenjiva vrednost toga posla za tebe i svesnost da pokušavaš učiniti nešto vrlo sveto. Spasenje je tvoje najsrećnije postignuće. Ono je takodje i jedino što je značajno, zato što je ono jedino od čega možeš imati stvarne koristi. Ako ti se javi strah u bilo kom obliku, zaustavi se onoliko koliko ti treba da ponoviš današnju ideju, držeći oči zatvorene. Ako budeš radio vežbe ispravno, treba da doživiš osećaj opuštanja, pa čak i osećanje da se približavaš, ako ne i stvarno ulaziš, u svetlost. Nastoj da misliš o svetlosti, bezobličnoj i bezgraničnoj, dok prolaziš mimo svojih misli o ovome svetu. I ne zaboravi da te one ne mogu držati za ovaj svet ukoliko im ti sam ne daš snagu da to čine. Tokom dana često ponavljaj ideju, sa otvorenim ili zatvorenim očima, kako ti se bude činilo prikladnijim u datom trenutku. Ali ne zaboravljaj da to činiš. Iznad svega, budi odlučan da danas ne zaboraviš.

45. LEKCIJA

“BOG JE UM KOJIM JA MISLIM”. Današnja ideja sadrži u sebi ključ za tvoje istinske misli. Te misli nisu ono što ti misliš da misliš. Upravo onako isto kao što i ono što misliš da vidiš nema nikakve veze sa stvarnim vidjenjem. Nema nikakve veze izmedju onoga što je zaista realno i onoga što ti misliš da je realno. Ni u kom pogledu tvoje stvarne misli ne liče na ono što ti misliš da su tvoje stvarne misli. Ništa od onoga što ti misliš da vidiš ni najmanje ne liči na ono što će ti pokazati istinsko vidjenje. Ti misliš Božijim Umom. Zato ti i deliš svoje misli sa Njim, a tako isto i On deli svoje misli sa tobom. To su iste misli, zato što ih je proizveo isti Um. Deliti znači proizvesti nešto slično ili isto. Misli koje misliš Božijim Umom ne napuštaju te zato što misli ne napuštaju svoj Izvor. Zato su i tvoje prave misli u Božijem Umu, kao što si to i ti sam. A one su i u tvom umu isto tako, pošto je i On u tvom umu. Kao što si ti sam deo Njegovog Uma, tako su i tvoje istinske misli deo Njegovog Uma. Gde su onda tvoje prave misli? Danas ćemo pokušati da ih dosegnemo. Moramo ih potražiti u vlastitom umu, zato što je to mesto gde se one nalaze. One moraju još uvek biti tamo, jer nisu ni mogle napustiti svoj izvor. Ono što je Božiji Um smislio je večno, budući da je deo stvaranja. Danas ćemo opet vežbati tri puta po pet minuta. Vežbe će imati isti opšti oblik koji smo koristili pri primeni jučerašnje ideje. Pokušaćemo da napustimo nerealno i da tražimo realno. Negiraćemo svet u korist istine. Nećemo dopustiti svetovnim mislima da nas zadržavaju. Nećemo dozvoliti svetovnim verovanjima da nam kažu da je nemoguće učiniti ono što Bog želi da učinimo. Umesto toga, nastojaćemo da prepoznamo da je moguće samo ono što Bog želi da uradimo. Takodje ćemo pokušati da shvatimo da ono što zaista želimo uraditi jeste isto ono što i Bog želi da uradimo. Takodje ćemo pokušati da zapamtimo da ne možemo omanuti u onome što On želi da učinimo. Postoje svi razlozi da se osećamo samouvereni i sigurni da ćemo danas uspeti.

77

To je Božija Volja. Današnje vežbe započni ponavljanjem ideje u sebi, sa zatvorenim očima. Potom se za kraće vreme pozabavi sa nekoliko vlastitih odgovarajućih misli, držeći celo to vreme današnju ideju na umu. Pošto si današnjoj ideji dodao četiri-pet svojih vlastitih misli, ponovi opet današnju ideju i blago reci samom sebi: “MOJE PRAVE MISLI SU U MOM UMU. ŽELEO BIH DA IH PRONADjEM”. Potom pokušaj da prodješ mimo svih nerealnih misli koje prekrivaju istinu u tvom umu i da dosegneš večno. Ispod svih besmislenih misli i ludih ideja kojima si pretrpao svoj um nalaze se misli koje si prvobitno mislio zajedno sa Bogom. One su i sada u tvom umu, potpuno nepromenjene. One će uvek biti u tvom umu, upravo onako kako su uvek i bile. Sve što si od onda mislio izmeniće se, ali je osnova na kojoj sve to počiva nepromenjiva. Današnje vežbe su usmerene prema ovoj osnovi. U toj osnovi tvoj je um pridružen Božijem Umu. Tu su tvoje misli sjedinjene sa Njegovim. Za ovu je vrstu vežbanja samo jedna stvar neophodna: pristupi joj kao što bi pristupio jednom oltaru na Nebu posvećenom Bogu Ocu i Bogu Sinu. Zato što je to zaista takvo mesto kome pokušavaš da pridješ. Još uvek verovatno ne možeš ni da shvatiš koliko visoko pokušavaš da ideš. Čak i uprkos malom razumevanju koje si do sada stekao, treba da budeš u mogućnosti da sebe podsetiš da ovo nije igra za dokone, već vežbanje u svetosti i pokušaj da se dosegne Kraljevstvo Nebesko. U kraćim vežbama za danas, pokušaj da zapamtiš koliko je za tebe važno da shvatiš svetost uma koji misli zajedno sa Bogom. Utroši minut ili dva na ponavljanje ideje tokom dana da bi izrazio poštovanje svetosti vlastitog uma. Bar za kratko, odvoji se od svih misli koje nisu vredne Njega Čiji si domaćin. I zahvali Mu za misli koje On misli zajedno s tobom.

46. LEKCIJA “BOG JE LJUBAV U KOJOJ JA OPRAŠTAM”. Bog ne oprašta zato što On nije nikada ni prokleo. A pre nego što opraštanje postane neophodno mora prethodno postojati prokletstvo. Opraštanje je velika potreba ovog sveta, a razlog za to jeste što je ovo svet iluzija. Oni koji opraštaju time sebe oslobadjaju od iluzija, dok oni koji se uzdržavaju od opraštanja sebe vezuju za iluzije. S obzirom, da ti samo sebe zapravo proklinješ isto tako ti samo sebi i praštaš. Uprkos tome da Bog ne oprašta, Njegova je Ljubav osnova opraštanja. Strah proklinje, a ljubav oprašta. Opraštanje tako uklanja ono što je strah proizveo i tako vraća um ka svesnosti Boga. Zbog ovog razloga opraštanje se zaista može nazvati spasenjem. To je sredstvo da se odstrani iluzija. Današnje vežbe treba izvoditi najmanje tri puta po pet minuta, a poželjno je i da ih se radi i više puta kraće vreme. Kao i obično, vežbe započni ponavljanjem u sebi današnje ideje. Dok to radiš zatvori oči i utroši minut-dva u potrazi po polju svesti za onim osobama kojima nisi oprostio. Nije važno “koliko mnogo” im nisi oprostio. Ili si im potpuno oprostio ili nisi ni malo. Ako budeš dobro radio vežbe neće ti biti teško da pronadješ čitav niz ljudi kojima nisi oprostio. Sigurno pravilo u ovome je da je za ovu vežbu odgovarajući subjekt svaki onaj koga ne voliš. Svakog od tih ljudi pomeni po imenu i reci: “BOG JE LJUBAV U KOJOJ TI OPRAŠTAM, (IME)”. Svrha prve faze današnjih vežbi jeste da te stavi u položaj da sam sebi oprostiš. Pošto si današnju ideju primenio na sve one koji su ti pali na pamet, reci samom sebi: “BOG JE LJUBAV U KOJOJ JA OPRAŠTAM SAMOM SEBI”. Potom ostatak vremena vežbe posveti dodavanju sličnih ideja kao što su: “BOG JE LJUBAV KOJOM VOLIM SAMOG SEBE”. “BOG JE LJUBAV U KOJOJ SAM BLAGOSLOVEN”. Oblik primene današnje ideje može prilično varirati, ali se ne sme izgubiti iz vida osnovna misao. Npr. “JA NE MOGU BITI KRIV ZATO ŠTO SAM BOŽIJE DETE”. “MENI JE VEĆ OPROŠTENO”. “STRAH NIJE MOGUĆ U UMU KOGA BOG VOLI”. “NEMA POTREBE ZA NAPADOM ZATO ŠTO MI JE LJUBAV OPROSTILA”.

78

Vežbu treba završiti ponavljanjem današnje ideje u njenom prvobitnom obliku. Kraće se vežbe mogu sastojati od ponavljanja današnje ideje u prvobitnom ili srodnom obliku, kako ti se bude dopalo. Ako ti zatreba, ideju primeni i u specifičnijem obliku. A trebaće ti u bilo kom vremenu tokom dana kad postaneš svestan bilo koje svoje negativne reakcije prema bilo kome, bilo da je prisutan ili ne. U tom slučaju datoj osobi reci tiho: “BOG JE LJUBAV U KOJOJ TI OPRAŠTAM”.

47. LEKCIJA

“BOG JE SNAGA U KOJU VERUJEM”. Ako veruješ u svoju vlastitu snagu imaš sve razloge da budeš zabrinut, pun strepnje i preplašen. Šta ti možeš predvideti ili kontrolisati? Šta je to u tebi na šta možeš računati? Šta će ti dati sposobnost da budeš svestan svih aspekata bilo kog problema i da ih možeš razrešiti na takav način da iz toga proistekne samo dobro? Šta je to u tebi što ti može omogućiti da prepoznaš pravo rešenje i što ti može garantovati da će se to rešenje i izvršiti? Ti sam ne možeš učiniti ni jednu od tih stvari. Verovati da to možeš znači verovati u nešto što ne opravdava tu veru i opravdavati strah, teskobu, depresiju, bes i tugu. Ko može verovati u slabost i osećati se sigurnim? Ko može verovati u snagu i osećati se slabim? Bog je tvoja bezbednost u svakoj prilici. Njegov Glas govori u Njegovo ime u svim situacijama i u svakom aspektu svih situacija govoreći ti precizno šta da učiniš da bi prizvao Njegovu Snagu i Njegovu Zaštitu. Tu nema nikakvih izuzetaka zato što Bog nema izuzetaka. A Glas Koji govori u Njegovo Ime misli isto onako kako i Bog misli. Danas ćemo pokušati da prodjemo mimo svoje vlastite slabosti i dosegnemo Izvor stvarne snage. Neophodno je vežbati četiri puta po pet minuta, a preporučujem ti da radiš još i duže i češće. Kao i obično, vežbu počni zatvaranjem očiju i ponavljanjem današnje ideje. Potom utroši minut-dva na potragu za situacijama u svom životu u koje si uneo strah i svaku od njih odbaci govoreći samom sebi: “BOG JE SNAGA U KOJU VERUJEM”. Sada pokušajte skliznuti pored svih vaših briga vezanih za vaš osećaj nedoraslosti. Očito je da je svaka situacija koja kod vas uzrokuje nemir i brigu povezana sa osećajem nedoraslosti i nedovoljnosti, u suprotnom vi biste verovali da tu situaciju možete rešiti uspešno. To nije drugo nego verovati sebi da ćete steći sigurnost. Ali snaga Boga u vama je uspešna u svemu. Prepoznavanje svojih vlastitih grešaka je obavezan korak u popravljanju grešaka, ali teško da će vam pružiti sigurnost koja vam je potrebna i na koju ste predodredjeni. Vi morate takodje steći svest da je sigurnost u vašu snagu u potpunosti opravdana u svakom pogledu i u svakoj situaciji. U kasnijem delu vežbe, pokušajte dosegnuti dole u vašem umu mesto istinske sigurnosti. Prepoznaćete to mesto po osećaju dubokog mira, obično nakratko. Pustite sve misli da bućkaju i stvaraju mehuriće na površini vašeg uma i dostignite dole i ispod njih KRALJEVSTVO NEBESKO. To je mesto u vama gde je savršeni mir. To je mesto u vama gde ništa nije nemoguće. To je mesto u vama gde snaga Boga prebiva. U toku dana ponavljajte ideju što češće. Koristite je kao odgovor na svaku uznemirenost. Zapamtite da je mir vaše pravo, zato što ste svoju veru stavili na snagu Boga.

79

48. LEKCIJA “NEMA NIČEGA ČEGA SE TREBA PLAŠITI”. Današnja ideja jednostavno iskazuje jednu činjenicu. To nije činjenica za one koji veruju u iluzije, ali iluzije nisu činjenice. Uistinu, nema ničega čega se treba bojati. Vrlo je lako to prepoznati. Ali to vrlo teško prepoznaju oni koji žele da iluzije budu istinite. Današnje će vežbe biti vrlo kratke, vrlo jednostavne i vrlo česte. Jednostavno što češće ponavljaj današnju ideju. Možeš je koristiti otvorenih očiju u bilo koje vreme i u bilo kojoj situaciji. Ipak posebno preporučujem da utrošiš oko jednog minuta, kad god je to moguće, i da zatvorenih očiju nekoliko puta polako ponoviš ideju u sebi. Posebno je važno da odmah koristiš ideju ako bi ti išta poremetilo duševni mir. Prisustvo straha siguran je znak da veruješ u svoju vlastitu snagu. Svesnost činjenice da nema ničega čega bi se trebalo plašiti pokazuje da negde u tvom umu, postoji mesto na kome pamtiš Boga. Dozvoli da Njegova Snaga preuzme mesto tvoje slabosti. U trenutku kada budeš voljan da to učiniš zaista neće biti ničega čega bi se trebalo plašiti.

49. LEKCIJA

“BOŽIJI MI GLAS GOVORI TOKOM CELOG DANA”. Sasvim je moguće slušati Božiji Glas tokom celog dana bez prekidanja svojih redovnih aktivnosti na bilo koji način. Deo tvog uma u kome prebiva istina stalno komunicira sa Bogom, bio ti toga svestan ili ne. Drugi deo tvog uma funkcioniše u svetu i pokorava se svetovnim zakonima. Taj deo tvog uma stalno je rasejan, dezorganizovan i vrlo nesiguran. Deo tvog uma koji sluša Božiji Glas smiren je, uvek nepomičan i potpuno siguran. Taj deo je, u stvari, i jedini koji zaista postoji. Drugi deo je divlja iluzija, mahnit i izvan sebe, ali ne sadrži u sebi bilo kakvu realnost. Danas pokušaj da ne slušaš taj deo. Pokušaj da se poistovetiš sa onim delom svog uma u kome vlada duboki mir zauvek. Pokušaj da čuješ poziv Božijeg Glasa koji te ljubazno zove i koji te podseća da tvoj Tvorac nije zaboravio Svog Sina. Danas će nam trebati najmanje četiri vežbe po pet minuta, a ako je moguće i više. Pokušaćemo stvarno da čujemo Božiji Glas koji te podseća na Sebe i na tvoje Pravo Ja. Ovim najsretnijim i najsvetijim mislima prići ćemo s poverenjem, znajući da čineći to sjedinjujemo svoju volju s Božijom Voljom. On želi od tebe da čuješ Njegov Glas. On ti Ga daje da bi Ga ti čuo. Slušaj u dubokoj tišini. Budi vrlo smiren i otvori svoj um. Prodji mimo svih razuzdanih vriskova i bolesnih fantazija koji prekrivaju tvoje istinske misli i koji zamračuju tvoju večnu vezu s Bogom. Zaroni duboko u mir koji te očekuje s one strane mahnitih, bučnih misli i pogleda i zvukova ovog ludog sveta. Ti ne živiš u njemu. Mi pokušavamo da dosegnemo tvoj stvarni dom. Pokušavamo doseći mesto u kome si zaista dobrodošao. Pokušavamo da dosegnemo Boga. Ne zaboravi da vrlo često ponavljaš današnju ideju. Kad god je to potrebno, čini to otvorenih očiju, ali ih zatvori kad god je to moguće. Gde god možeš sedi mirno i ponavljaj današnju ideju, zatvarajući oči prema svetu, shvatajući da pozivaš Božiji Glas da ti govori.

50. LEKCIJA “MENE PODRŽAVA BOŽIJA LJUBAV”. Ovo je odgovor na svaki problem s kojim ćeš se susresti, danas i sutra i tokom svog vremena. U ovom svetu, ti veruješ da te podržava sve osim Boga. Ti veruješ u najtrivijalnije i lude simbole: novac, tablete, “zaštitna odela”, uticaj, prestiž, dopadanje drugim ljudima, poznavanje “pravih” ljudi i beskrajnu listu oblika ništavila koje obdaruješ magijskim snagama. Sve su ove stvari tvoje zamene za Božiju Ljubav. Sve se

80

ove stvari poštuju da bi se osiguralo poistovećivanje sa telom. One su pesme i pohvala egu. Ne veruj u ono što je bezvredno. To te neće održavati. Samo te Božija Ljubav može zaštititi u svim okolnostima. Ona će te izdići iznad svakog iskušenja i podići visoko iznad svih opaženih opasnosti ovoga sveta u klimu savršenog mira i bezbednosti. Ona će te preneti u stanje svesti koje ništa ne može ugroziti, koje ništa ne može uznemiriti i gde ništa ne može da se naturi večnom miru Božijeg Deteta. Ne veruj iluzijama. One će te ostaviti na cedilu. Svu svoju veru pokloni Božijoj Ljubavi unutar samog sebe - večnoj, nepromenljivoj, koja ne može omanuti. Ovo je odgovor na sve s čim se danas susrećeš. Kroz Božiju Ljubav u sebi možeš razrešiti sve što ti se čini teškim i to bez napora i samouvereno. Današnju ideju često puta iskaži samom sebi tokom dana. Ova je ideja deklaracija osloboenja od verovanja u idole. To je tvoje vlastito priznanje istine o samom sebi. Dvaput dnevno, po deset minuta, ujutru i uveče, dozvoli današnjoj ideji da zaroni duboko u tvoju svest. Ponavljaj je, misli o njoj, dozvoli sličnim mislima da ti se jave i da ti pomognu da prepoznaš istinu današnje ideje. Dozvoli miru da te prekrije slično zaštitnom pokrivaču i osiguranju. Ne dozvoli glupim i dokonim idejama da ti udju u polje svesti i da poremete sveti um Božijeg Deteta. Takvo je Kraljevstvo Nebesko. Takvo je mesto za odmor gde te je tvoj Otac zauvek smestio.

81

I PREGLED

Počev od danas imaćemo seriju perioda pregleda. Svaki od tih pregleda pokriće pet ideja koje su već predstavljene, počinjući sa prvom i završavajući sa pedesetom. Posle svake ideje biće nekoliko kratkih komentara koje treba da razmotriš u svom pregledu. Tokom praktičnog rada, vežbe treba ovako obavljati: Dan započni čitanjem pet ideja uključujući i komentare. Potom, ne treba se držati nikakvog posebnog reda prilikom razmatranja ovih ideja, iako svaku od njih treba najmanje jedanput praktikovati. Posveti dva minuta ili više svakom periodu praktikovanja, misleći o datoj ideji i komentarima iza nje, pošto si prvo pročitao ideju. Čini to što češće tokom dana. Ako ti se neka od pet ideja dopada više od drugih, koncentriši se na nju. Na završetku dana, još jednom ih sve ponovo rezimiraj. Nije neophodno doslovno ili temeljno obraditi tokom vežbanja komentare koji slede ideje. Umesto toga, pokušaj da naglasiš glavnu poentu i misli o njoj kao delu tvog pregleda ideje na koju se ta poenta odnosi. Pošto si pročitao ideju i odgovarajuće komentare, vežbe treba raditi sa zatvorenim očima i kada si sam, i po mogućnosti na tihom mestu. Ovo naglašavam za obavljanje vežbi u tvom stadijumu učenja. Biće potrebno, pak, da se naučiš da ne zahtevaš nikakav poseban ambijent u kome bi primenio ono što si naučio. Ono što naučiš najviše će ti trebati u situacijama koje izgledaju uznemirujuće pre nego u onim koje ti se već čine mirne i tihe. Svrha tvog učenja jeste da ti omogući da svoju smirenost nosiš sa sobom i da lečiš patnju i nemir. A to ne možeš postići izbegavanjem ovakvih situacija i traženjem nekog izolovanog skloništa za sebe. Ti ćeš tek naučiti da je mir deo tebe i da taj mir zahteva samo to da si prisutan na licu mesta i da svojim mirom okružiš situaciju u kojoj se nalaziš. I na kraju ćeš naučiti da nema granica tvom prisustvu, tako da je tvoj mir svugde, isto kao što si i ti svugde. U tekstu koji sledi primetićeš da, u cilju rezimiranja, neke od dnevnih ideja nisu date u njihovoj prvobitnoj formi. Upotrebi ih kako su ovde date. Nije neophodno da se vraćaš na prvobitne iskaze, niti da ideje primenjuješ kako sam onda preporučio. Sada naglašavamo odnos izmedju prvih pedeset ideja koje smo obradili i povezanost i skladnost misaonog sistema prema kome te vode ove ideje.

82

51. LEKCIJA Današnji pregled obradjuje sledeće ideje: 1. “NIŠTA ŠTO VIDIM NE ZNAČI NIŠTA” Razlog za ovo jeste da ja zapravo ništa i ne vidim, a ništa i nema nikakvog značenja. Neophodno je da ja to prepoznam, tako da mogu učiti da vidim. Ono što sada vidim zauzima mesto pravom vidjenju. To što sada vidim moram pustiti da ode shvatajući da takvo vidjenje nema nikakvog značenja, kako bi ga moglo zameniti istinsko vidjenje. 2. “SVEMU ŠTO VIDIM DAO SAM ZNAČENJE KOJE ONO IMA ZA MENE” Ja prosudjujem sve u šta gledam i vidim to i samo to što sam prosudio. To nije vidjenje. To je samo iluzija realnosti zato što je moje prosudjivanje potpuno odvojeno od realnosti. Ja hoću da prepoznam nedostatak vrednosti mog prosudjivanja, zato što želim da istinski vidim. Moja su me prosudjivanja povredila i ja ne želim da vidim u skladu sa njima. 3. “JA NE RAZUMEM ONO ŠTO VIDIM” Kako mogu razumeti ono što vidim kad sam ga pogrešno procenio? Ono što vidim je projekcija mojih vlastitih misaonih grešaka. Ja ne razumem ono što vidim zato što to i nije razumljivo. Nema nikakvog smisla ni pokušati da se to razume. Ali postoji svaki razlog da se to pusti da ode, kako bi se dobio prostor za ono što se može videti, razumeti i voleti. Ja mogu razumeti ono što sada vidim jednostavno tako što ću biti voljan da to i učinim. Zar to nije bolji izbor od onoga koga sam ranije napravio? 4. “OVE MISLI NE ZNAČE NIŠTA” One misli kojih sam svestan ne znače ništa zato što pokušavam da mislim bez Boga. Ono što zovem “svojim” mislima nisu zapravo moje prave misli. Moje istinske misli su one koje mislim zajedno s Bogom. Njih nisam svestan zato što sam proizveo svoje misli koje su zauzele njihovo mesto. Ja sam voljan da priznam da moje misli ne znače ništa i da ih pustim da odu. Izabrao sam da ih zamenim onim mislima koje su te moje lične misli nameravale da zamene. Te moje lične misli su beznačajne, ali svo stvaranje leži u mislima koje mislim zajedno sa Bogom. 5. “NIKAD NISAM UZNEMIREN ZBOG RAZLOGA ZBOG KOGA MISLIM DA JESAM” Nikad nisam uznemiren zbog razloga zbog koga mislim da jesam zato što stalno pokušavam da opravdam svoje misli. Stalno nastojim da učinim istinitim svoje misli. Od svih stvari napravio sam svoje neprijatelje, tako da je moj bes opravdan i da su moji napadi osnovani. Ne shvatam koliko sam samo zloupotrebio sve što vidim pripisujući mu ulogu neprijatelja. To činim da bih odbranio misaoni sistem koji me povredjuje i koga više ne želim. Hoću da taj misaoni sistem ode od mene.

52. LEKCIJA Današnji pregled obradjuje ove ideje: 6. “JA SAM UZNEMIREN ZATO ŠTO VIDIM ONO ČEGA NEMA” Realnost nikada nije zastrašujuća. Nemoguće je da me ona uznemiri. Realnost donosi samo savršeni mir. Kad se uznemirim to se uvek dešava zato što realnost zamenjujem iluzijama koje sam sam proizveo. Iluzije su uznemiravajuće zato što sam im ja sam dao realnost i tako istinsku realnost smatram iluzijom. Moja vlastita zbrka ni na koji način ne deluje na bilo šta od onoga što je Bog stvorio. Ja se uvek uznemiravam ni zbog čega.

83

7. “JA VIDIM SAMO PROŠLOST” Gledajući oko sebe, ja proklinjem svet koji gledam. I to ja zovem vidjenjem. Ja se držim prošlosti nasuprot svemu i svakom i od svega praveći svoje neprijatelje. Kad oprostim samom sebi i kad se setim ko sam ja, onda ću blagosloviti sve i svakoga koga budem video. Tada neće biti prošlosti, pa tako ni neprijatelja. I na sve ću gledati s ljubavlju što nisam uspeo da učinim ranije. 8. “MOJ UM JE PREOKUPIRAN MISLIMA O PROŠLOSTI” Ja vidim samo svoje misli, a moj um je preokupiran prošlošću. Šta, onda, ja mogu da vidim onakvim kakvo zaista i jeste? Treba da se podsetim da ja gledam na prošlost da bih sprečio sadašnjost da se pojavi u mom umu. Treba da shvatim da ja u stvari pokušavam iskoristiti vreme protiv Boga. Treba da naučim da se odreknem prošlosti, shvatajući da se, čineći to, zapravo ničega ne odričem. 9. “NIŠTA NE VIDIM ONAKVIM KAKVO JE ONO ZAISTA SADA” Ništa ne vidim onakvim kakvo je ono zaista sada, zapravo se može reći da ja stvarno ništa i ne vidim. Ja mogu videti samo ono što sada postoji. Izbor se ne sastoji u tome da li ću videti prošlost ili sadašnjost. Izbor se sastoji u tome, i samo u tome, da li ću uopšte videti ili neću. Ono što sam izabrao da vidim koštalo me je istinskog vidjenja. Sad ću ponovo birati, kako bih mogao zaista videti. 10. “MOJE MISLI NE ZNAČE NIŠTA” Ja nemam svojih privatnih misli. A ipak su samo privatne misli one kojih sam svestan. Šta te misli znače? One i ne postoje, pa tako i ne znače ništa. Uprkos tome, moj um je deo stvaranja, pa tako i deo svog Stvoritelja. Zar ne bih radije svoje mišljenje pridružio mišljenju kosmosa nego da zamračujem sve što je zaista moje, svojim žalosnim i beznačajnim “privatnim” mislima?

53. LEKCIJA 11. “MOJE BEZNAČAJNE MISLI POKAZUJU MI BEZNAČAJAN SVET” Pošto misli kojih sam svestan ne znače ništa, tako i svet koji ih odslikava takodje ne može imati nikakvog značenja. Ono što proizvodi ovaj svet je ludo, a ludo je i ono što sam taj svet proizvodi. Stvarnost nije luda, a ja imam i realne misli, a isto tako i lude misli. Zato ja mogu videti realni svet samo ako se obratim svojim pravim mislima da mi budu vodič u vidjenju.

12. “JA SAM UZNEMIREN ZATO ŠTO VIDIM BEZNAČAJAN SVET” Lude misli uznemiravaju. One proizvode svet u kome nigde nema reda. Samo zbrka vlada svetom koji predstavlja zbrkano mišljenje. A haos nema zakona. Ja ne mogu živeti u miru u takvom svetu. Zahvalan sam što taj svet nije realan i što ga uopšte ne trebam videti, ukoliko nisam rešio da mu pridam neku vrednost. A ja ne pridajem vrednost nečemu što je potpuno ludo i što nema nikakvog značaja. 13. “BEZNAČAJAN SVET RADjA STRAH” Ono što je potpuno ludo radja strah, što je potpuno razumljivo. To ludo nam ne daje nikakve osnove da u njega verujemo. Ni u šta što je ludo ne možemo se pouzdati. Ono ne sadrži nikakvu bezbednost ni bilo kakvu nadu. Ali takav svet nije realan. Ja sam mu pridao iluziju realnosti i stradao sam zbog verovanja u takav svet. Sada odlučujem da mu uskratim to verovanje i da poverujem u realnost. Takvom odlukom ću izbeći sve efekte sveta straha zato što primam na znanje da takav svet zapravo i ne postoji. 14. “BOG NIJE STVORIO SVET BEZ ZNAČAJA”

84

Kako svet bez značenja može postojati ako ga Bog nije stvorio? Bog je Izvor svog značenja i svega što je stvarno u Njegovom Umu. A to je takodje i u mom umu, zato što ga je On stvarao zajedno sa mnom. Zašto bih nastavio da patim zbog efekata mojih ludih misli kad je savršenstvo stvaranja moj dom? Treba da se prisetim snage moje vlastite odluke i da prepoznam gde je moje stvarno boravište. 15.”MOJE SU MISLI SLIKE KOJE SAM SAM PROIZVEO” Sve što vidim odražava moje misli. Moje su misli te koje mi govore gde sam i šta sam. Činjenica da vidim svet u kome postoji patnja, gubitak i smrt pokazuju mi da vidim samo predstavu svojih ludih misli i da ne dozvoljavam svojim pravim mislima da bace svoju dobrostivu svetlost na ono što vidim. Uprkos tome Božiji put je siguran. Slike koje sam proizveo ne mogu savladati Njega zato što ja to neću. Moja volja je i Njegova i ja neću Njemu pretpostaviti bilo kakve druge bogove.

54. LEKCIJA 16. “JA NEMAM NEUTRALNIH MISLI” Neutralne misli su nemoguće zato što sve misli poseduju snagu. One će proizvesti lažni svet ili će me dovesti do realnog sveta. Ali misli ne mogu biti bez efekata. Kao što svet koji vidim izrasta iz mojih grešaka u mišljenju, tako će se isto realni svet pojaviti pred mojim očima kad budem dozvolio da se isprave moje greške. Moje misli ne mogu biti ni istinite ni lažne. Moraju biti ili jedno ili drugo. Ono što vidim pokazuje mi kakve su mi zapravo misli. 17. “NE VIDIM NEUTRALNE STVARI” Ono što vidim svedoči o onome što mislim. Kad ne bih mislio, ne bih mogao ni postojati, zato što je i sam život misao. Svet koji vidim treba da shvatim kao predstavnika mog vlastitog stanja svesti. A ja znam da se moje stanje svesti može izmeniti. A znam, takodje, da se isto tako može izmeniti i svet koji vidim. 18. “NISAM SAM U DOŽIVLJAVANJU EFEKATA SVOG VIDjENJA” Ja nemam privatnih misli i ja ne mogu videti privatan svet. Čak i luda ideja odvojenosti treba da se podeli pre nego što može uobličiti osnovu sveta koji vidim. To deljenje je, zapravo, deljenje ničega. Ja mogu takodje prizvati i svoje prave misli koje dele sve sa svakim. Isto onako kako moje misli o odvojenosti prizivaju misli o odvojenosti kod drugih, tako i moje realne misli bude realne misli kod drugih ljudskih bića. A svet koji mi pokazuju moje realne misli javiće se na horizontu drugih ljudi isto kao i na mom vlastitom. 19. “NISAM SAM U DOŽIVLJAVANJU EFEKATA SVOJIH MISLI” Nisam sam ni u čemu. Sve što mislim, ili kažem, ili činim podučava čitav svemir. Božije Dete ne može misliti ili govoriti ili delovati uprazno. Ono ne može biti samo ni u čemu. I zato ja posedujem snagu da izmenim svačiju svest zajedno sa mojom, pošto je Božija snaga i moja snaga.

20. “ODLUČIO SAM DA VIDIM” Priznajući deljivu prirodu svojih misli, odlučio sam da vidim. Potražiću svedoke koji će mi pokazati da se svetsko mišljenje promenilo. Motriću na dokaz da je ono što je bilo učinjeno kroz mene (kao instrument) omogućilo ljubavi da zameni strah, smehu da zameni suze, a izobilju da zameni gubitak. Potražiću realni svet i dozvoliću mu da me poduči da su moja volja i Božija Volja jedno.

85

55. LEKCIJA 21. “ODLUČIO SAM DA STVARI VIDIM DRUGAČIJE” Ono što sada vidim samo su znaci bolesti, nesreće i smrti. To ne može biti ono što je Bog stvorio Svom voljenom Detetu. Sama činjenica da ja vidim ovakve stvari dokaz je da ne razumem Boga. Zato ne razumem ni Njegovo Dete. Ono što vidim govori mi da ne znam ko sam. Odlučio sam da vidim svedoke istine u meni, a ne one koji mi pokazuju iluziju o meni. 22. “ONO ŠTO VIDIM OBLIK JE OSVETE” Svet koji vidim teško da je predstavnik misli punih ljubavi. On je slika napada svega na sve. On je sve drugo samo ne odraz Božije Ljubavi i Ljubavi Njegovog Deteta. Moje napadačke misli su te koje su proizvele ovakvu sliku. Moje misli pune ljubavi spasiće me od ovog opažanja sveta i daće mi mir. A taj mir je i ono što Bog namerava i želi da imam. 23. “ODRIČUĆI SE NAPADAČKIH MISLI MOGU IZBEĆI OVAJ SVET” Tu leži spasenje i nigde drugo. Bez agresivnih misli ne mogu videti agresivni svet. Pošto opraštanje dozvoli ljubavi da se vrati u moju svest, ja ću videti svet mira, bezbednosti i radosti. A to je ono što sada biram da vidim, umesto onoga u šta sada gledam. 24. “JA NE OPAŽAM SVOJE NAJBOLJE VLASTITE INTERESE” Kako mogu prepoznati svoje najbolje interese kad ne znam ni ko sam ja? Ono što mislim da su moji najbolji interesi samo će me čvršće vezati za svet iluzija. Ja hoću da sledim Vodiča koga mi je Bog dao da bih pronašao svoje najbolje interese, priznajući da ih ja sam ne mogu opaziti. 25. “JA NE ZNAM ČEMU ŠTA SLUŽI” Za mene, svrha svega jeste da dokaže da su moje iluzije o sebi samom realne. U ovu svrhu pokušavam da iskoristim sve i svakoga. Verujem i da svet služi ovoj svrsi. Zato i ne prepoznajem pravu svrhu sveta. Svrha koju sam pridao svetu dovela je do zastrašujuće slike tog istog sveta. Treba da otvorim svoju svest za realnu svrhu sveta. To mogu učiniti povlačenjem svrhe koju sam pridao svetu i učenjem istine o njemu.

56. LEKCIJA 26. “MOJE AGRESIVNE MISLI NAPADAJU MOJU NERANJIVOST” Kako mogu znati ko sam kada sebe vidim pod stalnim napadom? Bol, bolest, gubitak, starost i smrt izgleda da me ugrožavaju. Sve moje nade, želje i planovi izgleda kao da su prepušteni na milost i nemilost sveta koji ne mogu kontrolisati. Uprkos tome savršena bezbednost i potpuno ispunjenje su moje nasledstvo. Pokušao sam da svoje nasledstvo dam u zamenu za svet koji vidim. Ali je Bog sačuvao moje nasledstvo bezbednim za mene. Moje će me prave misli naučiti šta je to. 27. “IZNAD SVEGA OSTALOG JA ŽELIM DA VIDIM” Prepoznajući da ono što vidim odražava ono što ja mislim da ja jesam, ja shvatam da je vidjenje moja najveća potreba. Svet koji vidim svedoči o zastrašujućoj prirodi vlastite slike koju sam izgradio. Ako želim da se setim ko sam, bitno je da dozvolim da ode ova

86

moja slika samog sebe. Kad tu sliku bude zamenila istina, sigurno ću dobiti vidjenje. A sa ovim vidjenjem gledaću na svet i samoga sebe sa milosrdjem i ljubavlju.

28. “IZNAD SVEGA OSTALOG ŽELIM DA VIDIM DRUGAČIJE” Svet koji vidim zadržava moju zastrašujuću sliku samog sebe i garantuje njeno nastavljanje. Dok svet budem video onako kako ga sada, danas vidim, istina ne može ući u moju svesnost. Dozvoliću da se otvore vrata koja se nalaze iza ovoga sveta, da bih mogao gledati mimo ovoga sveta u svet koji odražava Božiju Ljubav. 29. “BOG JE U SVEMU ŠTO VIDIM” Iza svake slike koju sam napravio nalazi se istina koja je ostala nepromenjena. Iza svakog vela koji sam navukao preko lica ljubavi, svetlost ljubavi ostaje nezamračena. S one strane svih mojih ludih želja nalazi se moja volja sjedinjena s Voljom mog Oca. Bog je miran svugde i u svemu zauvek. A mi koji smo deo Njega tek ćemo pogledati mimo svih privida i prepoznati istinu koja se nalazi s one strane tih privida. 30. “BOG JE U SVEMU ŠTO VIDIM ZATO ŠTO JE BOG U MOM UMU” U mom vlastitom umu, iza svih mojih ludih misli o odvojenosti i agresiji, nalazi se znanje da je sve zauvek jedno. Nisam izgubio znanje o tome ko sam ja zato što sam ga zaboravio. To se znanje za mene sačuvalo u Božijem Umu koji nije napustio Svoje Misli. A ja, koji sam jedna od tih Misli, jedno sam sa njima svima i jedno sa Njim.

57. LEKCIJA 31. “JA NISAM ŽRTVA SVETA KOJI VIDIM” Kako mogu biti žrtva sveta koji se potpuno može ukloniti ako ja tako izaberem? Moji su se lanci olabavili. Mogu ih odbaciti i samom željom da to učinim. Vrata zatvora su otvorena. Ja mogu izaći iz njega tako što ću jednostavno išetati. Ništa me ne zadržava u ovom svetu. Jedino me, kao zatvorenika, drži moja želja da ostanem u zatvoru. Ja ću se odreći mojih ludih želja i konačno izaći na sunčanu svetlost. 32. “JA SAM KONSTRUISAO SVET KOJI VIDIM” Ja sam lično izgradio zatvor u kome sebe vidim. Sve što mi treba jeste da to prepoznam i slobodan sam. Ja sam samog sebe prevario verujući da je moguće staviti u tamnicu Božije Dete. Ovakvim verovanjem napravio sam tešku grešku i ne želim to više da činim. Božiji Sin mora zauvek biti slobodan. On je onakav kakvim ga je Bog stvorio, a nije onakav kakvim bih ga ja hteo napraviti. On je tamo gde Bog želi da on bude, a nije tamo gde sam mislio da ga držim utamničenog. 33. “POSTOJI I DRUGI NAČIN DA SE GLEDA NA SVET” Pošto svrha sveta nije ona kakvu sam mu pripisao, mora postojati i drugi način gledanja na svet. Ja sve vidim naglavačke, a moje su misli suprotne istini. Ja svet vidim kao tamnicu Božijeg Sina. Zato mora da je svet mesto gde on zaista može biti oslobodjen. Ja ću gledati na svet onakav kakav je zaista, i videti ga kao mesto gde se Božiji Sin oslobadja. 34. “UMESTO OVOGA JA MOGU VIDETI MIR” Kada budem video svet kao mesto slobode, shvatiću da on odražava Božije zakone umesto pravila koja sam mu ja postavio da im se potčinjava. Razumeću onda da mir, a

87

ne rat, postoji u tom svetu. A tada ću opaziti da mir takodje prebiva u srcima svih koji dele ovo mesto sa mnom. 35. “MOJ JE UM DEO BOŽIJEG UMA. JA SAM VRLO SVET” Dok delim mir sveta sa svojom braćom, počinjem da shvatam da ovaj mir dolazi iz moje vlastite dubine. Svet na koji gledam preuzeo je svetlost mog opraštanja i to mi opraštanje svojim zračenjem vraća natrag. U ovoj svetlosti počinjem da vidim šta su skrivale moje iluzije o samom sebi. Počinjem da shvatam svetost svih živih stvari, uključujući i mene, i njihovo jedinstvo sa mnom.

58. LEKCIJA

36. “MOJA SVETOST OKRUŽUJE SVE ŠTO VIDIM” Iz moje svetosti proizilazi opažanje stvarnog sveta. Pošto sam oprostio, ja sebe više ne vidim kao krivog. Mogu prihvatiti nevinost koja je stvarno moja istina. Vidjena očima koje razumeju, svetost sveta je sve što vidim, pošto ja mogu naslikati samo misli koje u sebi držim o samom sebi. 37. “MOJA SVETOST BLAGOSILJA SVET” Opažanje moje svetosti ne blagosilja samo mene. Svako i sve što vidim u njenoj svetlosti deli radost koju ta svetost meni donosi. Nema ničega što bi bilo odvojeno od te radosti, zato što nema ničega što bi delilo moju svetost. Istovremeno dok ja prepoznajem svoju svetost i svetost sveta zrači svakome da je može videti. 38. “NEMA NIČEGA ŠTO MOJA SVETOST NE BI MOGLA UČINITI” Moja svetost poseduje neograničenu snagu da leči, zato što je neograničena i u svojoj snazi da spašava. Od čega se treba spasiti osim od iluzija? A šta su iluzije do lažne ideje o meni samom? Moja ih svetost uklanja sve, utvrdjujući istinu o meni. U prisustvu moje svetosti, koju delim sa samim Bogom, svi idoli nestaju. 39. “MOJA SVETOST JE MOJE SPASENJE” Pošto me moja svetost spašava od svake krivice, prepoznavanje moje svetosti je i prepoznavanje mog spasenja. To je takodje i prepoznavanje spasenja sveta. Jednom kad prihvatim svoju svetost, ništa me ne može preplašiti. I zato što sam neustrašiv, svako mora da deli moje razumevanje koje je Božiji dar i meni i svetu. 40. “JA SAM BLAGOSLOVEN KAO BOŽIJE DETE” Tu leži moje polaganje prava na svo dobro i samo dobro. Ja sam blagosloven kao Božije Dete. Sve su dobre stvari moje, zato što ih je Bog namenio meni. Ja ne mogu pretrpeti nikakav gubitak ili lišavanje ili bol zbog toga što jesam ono što jesam. Moj me Otac podržava, štiti, i usmerava u svim stvarima. Beskrajna je Njegova briga za mene i ona je samnom zauvek. Večno sam blagosloven kao Njegovo Dete.

59. LEKCIJA 41. “GDE GOD DA IDEM BOG JE SA MNOM” Kako mogu biti usamljen kad Bog uvek ide sa mnom? Kako mogu sumnjati i biti nesiguran u samog sebe kada u Njemu počiva savršena izvesnost? Kako me bilo šta može uznemiriti kad On počiva u meni u apsolutnom miru? Kako mogu patiti kad me, kroz Njega, okružuju ljubav i radost? Ne treba da gajim iluzije o samom sebi. Ja sam savršen zato što Bog ide sa mnom gde god ja idem. 42. “BOG JE MOJA SNAGA. VIDjENJE JE NJEGOV DAR”

88

Ne treba da se poslužim svojim očima danas da bih video. Treba da budem voljan da razmenim svoju žalosnu iluziju vidjenja za vidjenje koje mi Bog daje. Hristovo vidjenje je Njegov dar i On ga je dao meni. Danas treba da prizovem ovaj dar, tako da ovoga dana mogu shvatiti večnost. 43. “BOG JE MOJ IZVOR. JA NE MOGU VIDETI ODVOJENO OD NJEGA” Ja mogu videti ono što Bog želi da vidim. Ništa drugo ne mogu videti. S one strane Njegove Volje leže samo iluzije. Izabrao sam iluzije dok sam mislio da mogu videti odvojeno od Njega. Izabrao sam iluzije pokušavajući da vidim kroz telesne oči. Vidjenje Hrista dato mi je kako bih njime zamenio iluzije. Izabrao sam da vidim kroz vidjenje Hrista. 44. “BOG JE SVETLOST U KOJOJ VIDIM” Ne mogu videti u tami. Bog je samo svetlost. Zato, ako treba da vidim, to se mora desiti kroz Njega. Pokušao sam definisati šta je vidjenje i pogrešio sam. Sad mi je dato da razumem da je Bog svetlost u kojoj vidim. Treba da poželim dobrodošlicu tom vidjenju i sretnom svetu koje mi to vidjenje pokazuje.

45. “BOG JE UM KOJIM JA MISLIM” Ja nemam misli koje ne bih delio sa Bogom. Nemam misli koje su odvojene od Njega, zato što nemam ni um koji bi bio od Njega odvojen. Kao deo Njegovog Uma, moje su misli i Njegove, a Njegove misli su i moje.

60. LEKCIJA 46. “BOG JE LJUBAV U KOJOJ OPRAŠTAM” Bog ne prašta zato što nije nikada ni prokleo. Nedužni ne može ni okrivljavati, a oni koji su prihvatili svoju nevinost ne vide ništa što bi trebalo oprostiti. Pa ipak, opraštanje je sredstvo pomoću koga ću prepoznati svoju nevinost. Ono je odraz Božije Ljubavi na zemlji. Ono će me dovesti dovoljno blizu Neba da me Božija Ljubav može doseći i podići me gore k Njemu. 47. “BOG JE SNAGA U KOJU VERUJEM” Ja ne opraštam kroz svoju vlastitu snagu. To se dešava kroz Božiju snagu u meni, koje se prisećam opraštajući. Počinjući da vidim, prepoznajem Njegov odraz na zemlji. Ja opraštam svim stvarima zato što osećam komešanje Njegove snage u meni. I počinjem da se sećam Ljubavi koju sam bio odlučio da zaboravim, ali Koju nisam mogao zaboraviti. 48. “NEMA NIČEGA ČEGA BI SE TREBALO PLAŠITI” Kako će mi bezbedno izgledati svet kad ga budem mogao istinski videti! Neću gledati ni u šta što bi bilo slično onome što sada umišljam da vidim. Svako i sve se saginje ka meni da me blagoslovi. U svakome ću prepoznati svog najdražeg Prijatelja. Čega bi se trebalo plašiti u svetu kome sam oprostio i koji je meni oprostio? 49. “BOŽIJI MI GLAS GOVORI TOKOM CELOG DANA”

89

Nema ni jednog trenutka u kome bi Božiji Glas prestao da priziva moje opraštanje da me spase. Nema ni jednog trena u kome bi Njegov Glas omanuo da usmerava moje misli, vodi moje akcije i upravlja mojim stopalima. Čvrsto se krećem ka istini. Nemam nigde drugo ni da idem, zato što je Božiji Glas jedini glas i jedini vodič koji je dat Njegovom Sinu. 50. “MENE PODRŽAVA BOŽANSKA LJUBAV” Slušajući Božiji Glas, mene podržava Njegova Ljubav. Čim otvorim oči, Njegova Ljubav osvetli svet kako bih ga mogao videti. Dok opraštam, Njegova me Ljubav podseća da je Njegovo Dete bezgrešno. I gledajući svet vidjenjem koje mi je On darovao, prisećam se da sam Njegovo Dete.

61. LEKCIJA

“JA SAM SVETLOST SVETA” Ko je svetlost sveta izuzev Božijeg Deteta? Ovo je, prema tome, samo iskazivanje istine o samom sebi. To je suprotno od iskazivanja oholosti, arogancije ili samozavaravanja. Ovaj iskaz ne opisuje pojam o samom sebi koji si sam izgradio. On se ne odnosi na bilo koju karakteristiku kojom si obdario svoje idole. On se odnosi na tebe onakvog kakvog te je Bog stvorio. On jednostavno iskazuje istinu. Za ego, današnja je ideja rezime glorifikacije samog sebe. Ali ego ne razume skromnost, zamenjujući je za samoponižavanje. Skromnost se sastoji u prihvatanju svoje uloge u spasenju i ne preuzimanje nikakve druge. Skromnost nije insistiranje na tome da ne možeš biti svetlost sveta ako je to funkcija koju ti je Bog dodelio. Samo arogancija može tvrditi da ta funkcija ne može biti za tebe, a arogancija uvek potiče od ega. Istinska skromnost zahteva da prihvatiš današnju ideju zato što Božiji Glas kaže da je ta ideja istinita. To je početni korak u prihvatanju svoje realne funkcije na zemlji. To je gigantski korak ka zauzimanju svog pravog mesta u spasenju. To je pozitivni iskaz o tvom pravu da budeš spasen i priznavanje moći koja ti je data da spaseš druge. Želećeš da o ovoj ideji što češće misliš tokom dana. Ona je savršeni odgovor na sve iluzije i zato i na sva iskušenja. Ona donosi do istine sve slike koje si napravio o sebi i pomaže ti da odeš u miru, neopterećen i siguran u svoju svrhu. Danas treba vežbati što češće, iako jedna vežba ne treba da bude duža od jednog ili dva minuta. Vežbe treba započeti govoreći sebi: “JA SAM SVETLOST SVETA. TO JE MOJA JEDINA FUNKCIJA. TO JE RAZLOG ZAŠTO SAM OVDE”. Zatim misli kratko vreme o ovim iskazima, po mogućnosti sa zatvorenim očima, ako to situacija dozvoljava. Dozvoli da ti dodje nekoliko sličnih misli, a ideju ponovi u sebi ako ti um odluta od centralne misli. Vežbom započni i završi dan. Tako ćeš se probuditi sa priznanjem istine o samom sebi, pojačati ga tokom dana i otići na spavanje ponovo potvrdjujući svoju funkciju i svoju jedinu svrhu zbog koje si na zemlji. Prva i poslednja vežba mogu biti duže od ostalih, ako ustanoviš da je to korisno i ako želiš da ih proširiš. Današnja ideja ide daleko izvan egovih sitnih pogleda o tome ko si ti i šta je tvoja svrha. Kao nosiocu spasenja, to ti je neophodno. To je prvi u nizu gigantskih koraka koje ćemo napraviti u sledećih nekoliko nedelja. Danas pokušaj da započneš gradjenje čvrste osnove za ovo napredovanje. Ti si svetlost sveta. Na tebi je Bog izgradio svoj plan za spasenje Svog Deteta.

62. LEKCIJA “OPRAŠTANJE JE MOJA FUNKCIJA KAO SVETLOSTI SVETA” Tvoje opraštanje je ono što će svet tame dovesti do svetlosti. Tvoje opraštanje je ono što će ti dozvoliti da prepoznaš svetlost u kojoj vidiš. Opraštanje je ispoljavanje činjenice da si ti svetlost sveta. Kroz tvoje opraštanje istina o samom sebi vraća ti se u tvoje

90

sećanje. Zato, u tvom opraštanju leži tvoje spasenje. Iluzije o sebi i o svetu su zapravo jedno. Zbog toga je svo opraštanje u stvari dar samom sebi. Tvoj cilj je da pronadješ ko si ti, pošto si prethodno negirao svoj Identitet napadom na stvaranje i njegovog Stvoritelja. Sada učiš kako da se setiš istine. Da bi se to postiglo, opraštanje mora da zameni napad, tako da misli o životu mogu da zamene misli o smrti. Zapamti da u svakom napadu ti prizivaš svoju slabost, dok svaki put opraštajući ti prizivaš Hristovu snagu u samom sebi. Zar sada ne počinješ shvatati šta će opraštanje za tebe učiniti? Ono će ukloniti sav osećaj slabosti, napetosti i umora iz tvog uma. Ono će odneti sav strah i krivicu i bol. Ono će obnoviti u tvojoj svesnosti neranjivost i snagu koju je Bog dao svom Detetu. Budimo sretni da započnemo i završimo ovaj dan vežbanjem današnje ideje i da je koristimo što je moguće češće tokom dana. Ona će ti pomoći da sebi učiniš dan sretnim kao što i Bog želi da ti bude sretan. A to će pomoći i onima oko tebe, a takodje i onima koji izgleda da su daleko u vremenu i prostoru, da podele tu sreću sa tobom. Što češće možeš, ako je moguće sa zatvorenim očima, danas reci sebi: “OPRAŠTANJE JE MOJA FUNKCIJA KAO SVETLOSTI SVETA. JA ĆU IZVRŠITI SVOJU FUNKCIJU KAKO BIH MOGAO BITI SRETAN” Onda posveti minut-dva razmatranju svoje funkcije i sreće i oslobodjenja koje će ti ona doneti. Neka ti misli koje su s tim u vezi slobodno dolaze, pošto će tvoje srce prepoznati ove reči, a u tvom umu je svesnost da su one istinite. Ako bi ti pažnja zalutala ponovi današnju ideju i dodaj: “JA ĆU OVO ZAPAMTITI ZATO ŠTO ŽELIM DA BUDEM SRETAN”

63. LEKCIJA

“KROZ MOJE OPRAŠTANJE SVETLOST SVETA DONOSI MIR SVAKOM UMU” Kako si samo svet ti koji imaš moć da doneseš mir svakom umu! Kako si blagosloven ti koji možeš naučiti da prepoznaš sredstva koja omogućuju da se to kroz tebe ostvari! Koja bi ti svrha mogla doneti veću sreću? Sa ovakvom si funkcijom zaista svetlost svetu. Božije Dete gleda u tebe tražeći svoj spas. Na tebi je da mu to daš, pošto to i pripada tebi. Umesto toga nemoj prihvatiti nikakav trivijalan cilj ili besmislenu želju. U suprotnom ćeš zaboraviti svoju funkciju i ostaviti Božije Dete u paklu. Ovo nije isprazan zahtev koji ti se postavlja. Od tebe se traži da prihvatiš spasenje kako bi ga mogao dati. Prepoznavajući važnost ove funkcije, bićemo sretni da je se setimo često dokom današnjeg dana. Dan ćemo započeti priznajući je i zaključiti ga s mišlju o njoj u svojoj svesti. Tokom dana ovo ćemo ponoviti što češće možemo: “KROZ MOJE OPRAŠTANJE SVETLOST SVETA DONOSI OPRAŠTANJE SVAKOM UMU. JA SAM SREDSTVO KOJE JE BOG ODREDIO ZA SPASENJE SVETA”. Ako zatvoriš oči, verovatno će ti biti lakše da pustiš da ti dodju misli koje su u vezi s temom lekcije tokom jednog ili dva minuta koje posvećuješ ovoj temi. Ipak, ne čekaj na ovakvu priliku. Ne treba izgubiti ni jednu mogućnost za pojačavanje današnje ideje. Zapamti da Božije Dete gleda u tebi svog spasioca. A ko, osim tvog Pravog Ja, može biti Njegovo Dete?

64. LEKCIJA “NEKA NE ZABORAVIM SVOJU FUNKCIJU” Današnja je ideja samo drugi način da se kaže “Ne dovodi me u iskušenje”. Svrha sveta koji vidiš jeste da zamrači tvoju funkciju opraštanja i da ti da opravdanje da je zaboraviš. To je iskušenje da se napusti Bog i Njegov Sin preuzimanjem spoljnog izgleda. A to je ono u šta gledaju telesne oči. Sve što telesne oči izgleda da vide ne može biti ništa drugo do oblik iskušenja, pošto je to svrha i samog tela. Naučili smo, pak, da Sveti Duh na drugi način upotrebljava sve iluzije koje smo mi stvorili i zato On u njima vidi drugačiju svrhu. Svetom Duhu svet je mesto gde učiš da sebi oprostiš ono za

91

šta misliš da su tvoji grehovi. U ovoj percepciji, fizički izgled iskušenja postaje spiritualno prepoznavanje spasenja. Pregledajući naših nekoliko poslednjih lekcija, vidimo da je tvoja funkcija ovde da budeš svetlost sveta, a to je funkcija koju ti je Bog dao. Jedino te arogancija ega navodi da to staviš u pitanje, a samo egov strah je taj koji utiče na tebe da sebe smatraš nedostojnim zadatka koji ti je odredio sam Bog. Spasenje sveta očekuje tvoje opraštanje zato što kroz njega Božije Dete izbegava sve iluzije i tako i sva iskušenja. A Božije Dete si ti. Bićeš sretan samo onda ako izvršavaš funkciju koju ti je Bog odredio. To je zbog toga što je tvoja funkcija da budeš sretan korišćenjem sredstava čijom upotrebom sreća postaje neizbežna. Nema drugog načina. Zato, svaki put kada biraš hoćeš li ili nećeš obavljati svoju funkciju, ti u stvari biraš hoćeš li ili nećeš da budeš srećan. Setimo se toga danas. Podsetimo se na to ujutru i ponovo uveče, a takodje i tokom dana. Pripremi se unapred za sve odluke koje ćeš danas doneti, podsećanjem da su one zaista vrlo jednostavne. Svaka će voditi ka sreći ili ka nesreći. Zar je zaista teško doneti tako jednostavnu odluku? Neka te ne zavara oblik odluke. Složenost oblika ne znači i složenost sadržaja. Nemoguće je da bilo koja odluka na zemlji može imati različit sadržaj od ovog jednostavnog izbora. To je jedini izbor kog vidi Sveti Duh. Zato je to i jedini izbor koji postoji. Danas, onda, hajdemo da vežbamo sa ovim mislima: “NEKA NE ZABORAVIM SVOJU FUNKCIJU. NEKA NE POKUŠAVAM DA ZAMENIM FUNKCIJU KOJU MI JE BOG ODREDIO SVOJOM VLASTITOM FUNKCIJOM. NEKA OPROSTIM I BUDEM SRETAN”. Najmanje jednom danas posveti deset do petnaest minuta promišljajući o ovome zatvorenih očiju. Doći će ti srodne misli u pomoć ako zapamtiš ključnu važnost svoje funkcije za sebe i za svet. Tokom čestih primena današnje ideje proticanjem dana, posveti nekoliko minuta rezimiranju ovih misli, a onda i promišljanju o njima i ni o čemu drugom. Posebno na početku će to biti teško, pošto nisi vičan disciplini uma koju ova vežba zahteva. Možda će ti biti potrebno da dosta često ponoviš “Neka ne zaboravim svoju funkciju” kako bi pomogao koncentraciju. Potrebna su dva oblika kraćeg vežbanja. Povremeno radi vežbe sa zatvorenim očima, pokušavajući da se koncentrišeš na misli koje koristiš. U drugim periodima drži oči otvorene posle rezimiranja misli i onda gledaj polako i bez izbora oko sebe, govoreći sam sebi: “OVO JE SVET KOJI ĆU SPASTI IZVRŠAVANJEM SVOJE FUNKCIJE”

65. LEKCIJA “MOJA JEDINA FUNKCIJA JE ONA KOJU MI JE BOG DAO” Današnja ideja ponovo potvrdjuje tvoju odanost spasenju. Ona te takodje podseća i na to da nemaš nikakve druge funkcije osim ove. Obe ove misli su očigledno neophodne za potpunu odanost. Spasenje ne može biti jedina svrha koju imaš, ako i dok još uvek imaš na umu i druge ciljeve. Potpuno prihvatanje spasenja kao svoje jedine funkcije nužno sadrži dve faze: prepoznavanje spasenja kao svoje funkcije i odricanje od svih drugih ciljeva koje si sebi postavio. To je jedini način na koji možeš zauzeti svoje pravo mesto medju spasiocima sveta. To je jedini način na koji možeš reći i to zaista i misliti “Moja jedina funkcija je ona koju mi je Bog dao”. To je jedini način na koji možeš naći duševni mir. Danas i celi niz dana koji slede rezerviši deset do petnaest minuta za dugotrajnije vežbanje u kome ćeš pokušati da razumeš i prihvatiš šta dnevna ideja zaista znači. Današnja ti ideja nudi izlaz iz svih tvojih prividnih teškoća. Daje ti ključ za vrata mira koja si sam sebi, vlastitim rukama, zatvorio. Daje ti odgovor na sva traženja koja si obavljao od kada je vreme počelo. Pokušaj, ako je moguće, da ove produžene vežbe obavljaš u približno isto vreme svakog dana. Takodje pokušaj da to vreme unapred odrediš i onda se toga drži što bolje možeš. Svrha ovoga jeste da tako rasporediš svoj dan da možeš posebno izdvojiti vreme posvećeno Bogu, a isto tako da imaš dovoljno vremena za trivijalne svrhe i ciljeve koje želiš da postigneš. To je deo dalekosežnog vežbanja u disciplini koja je neophodna tvom umu, tako da ga Sveti Duh može konzistentno koristiti za svrhu koju On deli zajedno s tobom. Tokom dužih vežbanja počni da rezimiraš dnevnu ideju. Potom zatvori oči, još jednom u sebi ponovi ideju i

92

onda pažljivo posmatraj svoj um da bi uočio misli koje se javljaju u polju svesti. U početku ne pokušavaj da se koncentrišeš samo na misli koje su u vezi sa današnjom idejom. Radije pokušaj da razotkriješ svaku misao koja se javlja i koja joj smeta. Registruj svaku kako dolazi, sa po mogućnosti što manje vezivanja ili brige za nju, i odbaci svaku govoreći: “OVA MISAO ODRAŽAVA CILJ KOJI ME SPREČAVA DA PRIHVATIM SVOJU JEDINU FUNKCIJU”. Posle isvesnog vremena, teže će biti pronaći misli koje smetaju. Ipak pokušaj da nastaviš sa ovom vežbom minut ili nešto više, pokušavajući da uhvatiš beznačajne misli koje su ranije izmakle pažnji. Nemoj se previše naprezati da to činiš. A onda sebi reci: “NEKA MOJA FUNKCIJA BUDE ISPISANA NA OVOJ ČISTOJ PLOČICI” Ne moraš upotrebiti baš ove reči, ali nastoj da dobiješ osećaj voljnosti da istina zameni tvoje iluzorne ciljeve. Na kraju, još jednom ponovi današnju ideju. Ostatak vremena za vežbu posveti nastojanju da se koncentrišeš na važnost ove ideje za tebe, olakšanju koje će ti doneti njeno prihvatanje, rezrešavanju tvojih konflikata jednom za svagda i obimu u kome zaista želiš spasenje uprkos svojim ludim idejama koje te uveravaju u suprotno. U kraćim vežbama, koje treba raditi najmanjek jednom u svakom satu, koristi se ovim oblikom za primenu današnje ideje: “MOJA JEDINA FUNKCIJA JE ONA KOJU MI JE BOG DAO. NE ŽELIM NIKAKVU DRUGU. NITI IMAM IKAKVU DRUGU”. Dok ovo vežbaš, ponekad zatvori oči, a ponekad ih drži otvorene i gledaj oko sebe. Ono što sada vidiš potpuno će se izmeniti kada današnju ideju totalno prihvatiš.

66. LEKCIJA “MOJA SREĆA I MOJA FUNKCIJA SU JEDNO ISTO” Sigurno si primetio da u najnovijim lekcijama stavljam naglasak na vezu izmedju izvršenja tvoje funkcije i postizanja sreće. Razlog za ovo naglašavanje jeste taj da ti stvarno ne vidiš tu vezu. Tu je i nešto više nego samo veza izmedju ove dve stvari - one su jedno te isto. Oblici im se razlikuju, ali im je sadržaj potpuno isti. Ego stalno bije bitku sa Svetim Duhom na fundamentalnom pitanju o tome šta je naša funkcija. A tako i stalno bije bitku sa Svetim Duhom o tome šta je naša sreća. To nije dvosmerna bitka. Ego napada, ali Sveti Duh ne odgovara.

On zna šta je tvoja funkcija. On zna da je to tvoja sreća. Danas ćemo pokušati da izbegnemo tu potpuno besmislenu bitku i da dodjemo do istine o tvojoj funkciji. Nećemo učestvovati u besmislenoj raspravi o tome šta je ta funkcija. Nećemo se beznadežno upetljati u definisanje sreće i odredjivanja načina kako da se sreća postigne. Nećemo popuštati egu slušanjem njegovih napada na istinu. Bićemo zadovoljni samo time da možemo pronaći šta je istina. Naša današnja duža vežba ima za svrhu tvoje prihvatanje činjenice da ne postoji samo vrlo stvarna veza izmedju funkcije koju ti je Bog dao i tvoje vlastite sreće, već da su one zaista istovetne. Bog ti daje samo sreću. Zato i funkcija koju ti On daje mora biti sreća, čak i ako to izgleda drugačije. Današnje vežbe su pokušaj da se mimoidju ove razlike u izgledu i da se prepozna zajednički sadržaj koji postoji u istini. 10-15 minutnu vežbu započni pregledom ovih misli: “BOG MI DAJE SAMO SREĆU. ON MI JE DAO MOJU FUNKCIJU”. Zato moja funkcija mora biti moja sreća. Pokušaj da vidiš logiku u ovom nizu, pa čak iako još ne možeš prihvatiti zaključak. Samo ako su prve dve misli pogrešne, zaključak može biti lažan. Hajdemo, onda, promisliti za trenutak o premisama, dok obavljamo vežbu. Prva je premisa da ti Bog daje samo sreću. To može da bude i lažno, naravno, ali da bi bilo lažno neophodno je da se Bog definiše kao nešto što On nije. Ljubav ne može dati zlo, a ono što nije sreća jeste zlo. Bog ne može dati ono što nema, a On ne može imati ono što On nije. Ukoliko ti Bog ne daje samo sreću, On mora da je zao. A to je onda definicija o Njemu u koju veruješ ako ne prihvataš prvu premisu. Druga je premisa da ti je Bog dao tvoju funkciju. Videli smo da postoje samo dva dela tvog uma. Jednim vlada ego i taj je izgradjen od iluzija. Drugi

93

deo je dom Svetog Duha, gde počiva istina. Nema drugih vodiča koje možeš birati i nema drugih rezultata koji su mogući kao posledica tvog izbora osim straha koga ego uvek proizvodi i ljubavi koju Sveti Duh uvek nudi kao zamenu za strah. Tako, tvoju funkciju mora da je ustanovio Bog putem Svoga Glasa, ili je tu funkciju izgradio ego koga si ti sam napravio da zameni Boga. Koja je od tih funkcija prava? Ukoliko ti Bog nije dao tvoju funkciju, ona mora da je egov dar. Da li ego zaista poseduje darove koje bi mogao da da, s obzirom da je i on sam iluzija i da kao takav može ponuditi samo iluziju darova? Misli o ovome tokom današnjih vežbi. Razmišljaj takodje o mnogim oblicima koje je iluzija o tvojoj funkciji preuzela u tvom umu i o mnogim načinima kojima si pokušao da dodješ do spasenja pod vodjstvom ega. Da li si našao spasenje? Da li si sretan? Da li su ti ovi načini doneli mir? Danas nam je potrebno veliko poštenje. Dobro se seti rezultata, a takodje i promisli da li je uopšte razumno očekivati sreću od bilo čega što je ego ikada predlagao. Ego je jedina alternativa Glasu Svetog Duha. Slušaćeš ludilo ili ćeš čuti istinu. Pokušaj da napraviš ovaj izbor dok razmišljaš o premisama na kojima počiva naš zaključak. Ovaj zaključak možemo podeliti, ali ni jedan drugi. Sam Bog deli ovaj zaključak sa nama. Današnja ideja je još jedan gigantski korak u percepciji istoga kao istog, a različitog kao različitog. Na jednoj strani stoje sve iluzije. Sva istina stoji na drugoj. Pokušajmo danas da shvatimo da je samo istina istinita. Tokom kraćih vežbanja, a najkorisnije bi bilo da ih radite dva puta na sat, preporučujem ovaj oblik primene današnje ideje: “MOJA FUNKCIJA I MOJA SREĆA SU JEDNO TE ISTO ZATO ŠTO MI IH JE BOG OBE DAO”. Sporo ponavljanje ovih reči i razmišljanje o njima na čas, dok ih izgovaraš, neće ti oduzeti više od jedne minute, a možda još i manje.

67. LEKCIJA “LJUBAV ME JE STVORILA SLIČNU SAMOJ SEBI” Današnja je ideja potpuni i tačni iskaz o tome šta si ti. To je i razlog zašto si ti svetlost sveta. To je i razlog zašto te je Bog postavio za spasioca sveta. To je i razlog zašto Božije Dete gleda na tebe radi svog spasenja. Ono što si ti zaista spasava Božije Dete. Danas ćemo uložiti sve svoje snage da dodjemo do ove istine o tebi i da potpuno shvatimo, bar za trenutak, da je to zaista istina. Tokom dugih vežbanja mislićemo o tvojoj realnosti i njenoj potpuno neismernoj i neizmenjivoj prirodi. Počećemo ponavljanjem ove istine o tebi, a potom ćemo utrošiti nekoliko minuta na dodavanje nekoliko misli koje su u vezi sa ovom istinom, kao što su: “SVETOST ME JE STVORILA SVETIM” “LJUBAZNOST ME JE STVORILA LJUBAZNIM” “USLUŽNOST ME JE STVORILA USLUŽNIM” “SAVRŠENOST ME JE STVORILA SAVRŠENIM” Za ovo možemo koristiti bilo koji atribut koji je u skladu s Bogom kako On sam Sebe definiše. Danas se trudimo da uklonimo tvoju definiciju Boga i da je zamenimo Njegovom Vlastitom. Takodje pokušavamo da naglasimo da si i ti sam deo Njegove definicije Samog Sebe. Pošto si upotrebio nekoliko ovakvih misli koje su u vezi sa današnjom idejom, pokušaj da u kratkom pripremnom intervalu odbaciš sve misli i da pokušaš da se probiješ mimo svih svojih slika i unapred stvorenih pojmova o samom sebi do istine koja leži u tebi. Ako te je Ljubav stvorila sličnog Samoj Sebi, to Pravo Ja onda mora biti u tebi. I zaista negde u tvom umu Ono je tamo i treba da ga nadješ. Možeš ustanoviti, možda, da je neophodno da današnju ideju povremeno ponavljaš da bi njome zamenio misli koje ti od nje odvlače pažnju. Možda ti to neće biti dovoljno i moždaće ti biti potrebno da nastaviš sa dodavanjem i drugih misli vezanih za istinu o tebi. Ipak ćeš možda uspeti da se probiješ kroz sve to, kao i kroz interval bez bilo kakvih misli do svesnosti plamteće svetlosti u kojoj sebe prepoznaješ onakvim kakvim te je Ljubav stvorila. Budi uveren da ćeš danas mnogo učiniti da tu svesnost približiš, bez obzira da li osećaš da si u tome uspeo ili ne. Danas je posebno korisno da današnju ideju vežbaš što češće možeš. Treba da čuješ istinu o sebi što je češće moguće, zato što je tvoj um toliko preokupiran lažnim slikama samog sebe. Četiri ili pet puta na sat, a

94

možda i češće, biće najblagotvornije da sam sebe podsetiš da te je Ljubav stvorila sličnog Samoj Sebi. U ovome čuj istinu o samom sebi. Tokom kraćih vežbanja pokušaj da shvatiš da ti to ne govori tvoj sićušni, usamljeni glas. Ovo je Glas koji govori u Božije Ime podsećajući te na tvog Oca i na tvoje Pravo Ja. Ovo je Glas istine koji zamenjuje sve što ti ego govori o tebi, jednostavnom istinom o Božijem Detetu. Ljubav te je stvorila sličnog Samoj Sebi.

68. LEKCIJA “LJUBAV SE NI NA ŠTA NE ŽALI” Ti, koga je Ljubav stvorila sličnog Samoj Sebi, ne možeš se žaliti i istovremeno znati svoj Pravo Ja. Žaliti se na nešto znači zaboraviti ko si. Žaliti se na nešto znači videti sebe kao telo. Žaliti se na nešto znači dozvoliti egu da vlada tvojim umom i da tvoje telo osudi na smrt. Možda još uvek ne shvataš potpuno šta žalbe znače za tvoj um. One ti stvaraju privid da si odsečen od svog Izvora i da na Njega ne ličiš. Žalbe te navode na verovanje da je i On sličan onome šta ti misliš da si postao, pošto niko ne može zamisliti svog Tvorca kao različitog od samog sebe. Naizgled se odvojivši od svog Pravog Ja, koje ostaje svesno svoje sličnosti sa Svojim Tvorcem, to ti Pravo Ja izgleda kao da spava, dok ti onaj deo vlastitog uma, koji u svom spavanju tka iluzije, izgleda kao budan. Da li se sve ovo može javiti zbog žalbi? O, da! Onaj ko se žali zapravo negira da ga je Ljubav stvorila, a njegov Tvorac počeo je da ga se plaši u njegovim snovima punim mržnje. Ko može sanjati o mržnji, a ne bojati se Boga? Sigurno je da oni koji se žale ponovo definišu Boga u skladu sa vlastitom slikom, a isto je tako sigurno da ih je Bog stvorio slične Samom Sebi i definisao ih kao deo Samog Sebe. Isto je tako sigurno da će oni koji se žale stradati od osećanja krivice, kao što je i sigurno da će oni koji oproste naći svoj mir. Takodje je sigurno da će oni koji se žale zaboraviti ko su, kao što je sigurno i da će se oni koji oproste setiti samih sebe. Ako poveruješ da je sve ovako kako sam rekao, zar nećeš hteti da se odrekneš svojih žalbi? Možda misliš da se ne možeš osloboditi svojih žalbi? To je jednostavno stvar motivacije. Danas ćemo pokušati da vidimo kako ćeš se osećati bez svojih žalbi. Ako ih se uspeš, bar malo, osloboditi s vremena na vreme, nikada više neće biti problema sa motivacijom. Današnju produženu vežbu započni potragom u svom umu za onim osobama za koje smatraš da su ti napravile velike krivice. Neke od tih osoba ćeš vrlo lako pronaći. Onda pomisli na male žalbe koje postoje u tebi protiv onih koji ti se dopadaju i za koje misliš čak i da ih voliš. Brzo će ti postati jasno da ne postoji niko protiv koga se, zbog nečega, ne žališ. To te je usamilo u celom svemiru u tvom opažanju samog sebe. Sad se odluči da sve ove ljude vidiš kao prijatelje. Svima im reci, misleći o svakom posebno kako bude dolazio na red, dok ovo radiš: “VIDIM TE KAO SVOG PRIJATELJA, KAKO BIH MOGAO DA SE SETIM DA SI I TI DEO MENE I TAKO SPOZNAM SAMOG SEBE”. Ostatak vremena za vežbu utroši na pokušaj da o sebi misliš kao da si u potpunom miru sa svima i svačim, da si bezbedan u svetu koji te štiti i voli, a koga i ti, za uzvrat, takodje voliš. Pokušaj da osetiš kako te okružuje sigurnost, kako lebdi iznad tebe i kako te podržava. Pokušaj da poveruješ, makar i za kratko, da te ništa i ni na koji način ne može povrediti. Na kraju vežbe reci samom sebi: ‘LJUBAV SE NI NA ŠTA NE ŽALI. KADA PUSTIM SVOJE ŽALBE DA ODU ZNAĆU DA SAM SAVRŠENO BEZBEDAN”. Kraće vežbe treba da uključe brzu primenu današnje ideje u ovom obliku, kad god se bilo koja misao u smislu žalbe javi protiv bilo koga, bilo da je fizički prisutan ili ne: “LJUBAV SE NI NA ŠTA NE ŽALI. NE SMEM IZDATI SVOJE PRAVO JA”. Kao dodatak, današnju ideju ponovi nekoliko puta na sat u ovom obliku: “LJUBAV SE NI NA ŠTA NE ŽALI. PROBUDIĆU SE ZA SVOJE PRAVO JA ODBACIVANJEM SVIH SVOJIH ŽALBI I BUDjENJEM U NJEMU”.

95

69. LEKCIJA “MOJE ŽALBE SAKRIVAJU SVETLOST SVETA KOJA JE U MENI” Niko ne može gledati u ono što sakrivaju tvoje žalbe. Zbog toga što tvoje žalbe sakrivaju svetlost sveta koja je u tebi, svako ostaje u tami, a i ti zajedno s njim. Čim se podigne veo tvojih žalbi, ti se spasavaš zajedno sa ostalim ljudima. Sada podeli svoje spasenje s njim koji je stajao pored tebe dok si bio u paklu. On je tvoj brat u svetlosti sveta koja vas oboje spasava. Pokušajmo danas, da po drugi put, stvarno dosegnemo svetlost u tebi. Pre nego što se toga latimo u našoj dužoj vežbi, posvetimo nekoliko minuta razmišljanju o tome šta zapravo pokušavamo učiniti. Mi doslovno pokušavamo da dodjemo u dodir sa spasenjem sveta. Pokušavamo da probijemo veo tame koji to skriva. Pokušavamo da podignemo taj veo i da vidimo kako suze Božijeg Deteta nestaju u sunčevoj svetlosti. Našu dužu vežbu danas započnimo sa punim shvatanjem da je to tako i sa stvarnom odlučnošću da dosegnemo ono što nam je dragocenije od bilo čega drugog. Spasenje je naša potreba. Za nas nema druge svrhe ovde na Zemlji i nema druge funkcije koju treba da izvršimo. Učenje spasenja jedini nam je cilj. Današnju potragu danas završimo nalaženjem svetlosti u sebi samima i njenim podizanjem, kako bi je svako video, ko je zajedno sa nama u potrazi za njom, i veselio se s nama. Sada, vrlo mirno, sa zatvorenim očima, pokušaj da dozvoliš da odu svi sadržaji koji obično ispunjavaju polje tvoje svesti. Zamisli svoj um kao veliki krug koga opkoljava sloj teških, tamnih oblaka. Ti možeš videti samo oblake zato što ti izgleda da stojiš izvan kruga i potpuno odvojen od njega. S obzirom na mesto na kome stojiš, nemaš nikakvog razloga da poveruješ da postoji briljantna svetlost koju oblaci skrivaju. Oblaci ti izgledaju kao jedina stvarnost. Izgleda kao da su oni jedino što se može videti. Zato i ne pokušavaš da se probiješ kroz njih i da prodješ mimo njih, što je jedini način da se uveriš da ovi oblaci nisu stvarni. Danas ćemo ovo pokušati. Pošto si razmišljao o važnosti onoga što pokušavaš da učiniš i za sebe i za svet, pokušaj da što bolje smiriš, pamteći jedino koliko samo želiš da dosegneš svetlost u samom sebi danas - sada! Odluči se da prodješ pored oblaka. Posegni za njima i dodirni ih u svom umu. Vlastitom rukom i zbriši, oseti ih kako počivaju u tvojim obrazima i tvom čelu i očnim jabučicama, dok kroz njih prolaziš. Nastavi, oblaci te ne mogu zaustaviti. Ako budeš ispravno radio vežbe, počećeš da osećaš da si podignut uvis i nošen napred. Tvoj mali napor i mala odlučnost prizvali su ti u pomoć snagu univerzuma, kao i samog Boga, da te podignu iz tame u svetlost. Ti si u skladu sa Njegovom Voljom. Ne možeš, a da ne uspeš, zato što je tvoja volja istovremeno i Njegova. Imaj poverenja danas u svog Oca i budi siguran da te je On čuo i da ti je odgovorio. Možda još nećeš prepoznati Njegov odgovor, ali možeš zaista biti siguran da ti je dat taj odgovor i da ćeš ga tek dobiti. Pokušaj tokom nastojanja da se probiješ kroz oblake do svetlosti, da sačuvaš ovo poverenje. Pokušaj da zapamtiš da konačno povezuješ svoju volju sa Božijom. Nastoj da zadržiš na umu misao da ono što preduzimaš zajedno s Bogom mora uspeti. A onda dozvoli Božijoj moći da deluje u tebi i kroz tebe, kao i da se izvrši tvoja i Njegova volja. Tokom kraćih vežbanja, koja treba da želiš obavljati što češće možeš, s obzirom na važnost današnje ideje za tebe i tvoju sreću, podseti sebe da tvoje žalbe sakrivaju svetlost sveta od tvoje svesnosti. Takodje sebe podseti da nisi sam u ovoj potrazi za svetlošću i da znaš gde da je tražiš. Onda kaži: ”MOJE ŽALBE SAKRIVAJU SVETLOST SVETA OD MENE. NE MOGU DA VIDIM ONO ŠTO SAM SAM SAKRIO. A IPAK JA ŽELIM DA MI SE TO OTKRIJE, ZBOG MOG SPASENJA I SPASENJA SVETA”. Takodje, budi siguran i reci samom sebi: “AKO SE BUDEM DALJE ŽALIO, SVETLOST SVETA I DALJE ĆE BITI SAKRIVENA OD MENE”. Ovo poslednje reci samom sebi u slučaju da padneš u iskušenje da imaš bilo šta protiv bilo koga tokom današnjeg dana.

96

70. LEKCIJA “MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG” Svo iskušenje nije ništa više nego izvestan oblik osnovnog iskušenja, a to je - neverovanje u današnju ideju. Spasenje izgleda kao da dolazi sa bilo kog drugog mesta izuzev tebe samog. A takodje i izvor osećanja krivice. Ti ne vidiš da je i krivica i spasenje isključivo u tvom vlastitom umu i nigde drugo. Kad budeš shvatio da je svo osećanje krivice isključivo izum tvog vlastitog uma, onda ćeš istovremeno shvatiti i da osećanje krivice i spasenje moraju biti na istom mestu. Razumevajući ovo - spašavaš se. Ovo je tobožnja cena za prihvatanje današnje ideje: ona znači da te ništa ne može spasti izvan tebe samog, da ti ništa ne može doneti mir osim ti sam. Ali to isto znači da te ni ništa osim tebe samog ne može povrediti, ili poremetiti tvoj mir ili te na bilo koji način uznemiriti. Današnja te ideja stavlja na komndno mesto u univerzumu, gde i pripadaš, s obzirom na ono što si. To nije uloga koju možeš samo delimično prihvatiti. I sigurno možeš početi da vidiš da prihvatanje te uloge znači spasenje. Možda ti, pak, neće biti jasno zašto prepoznavanje da je osećanje krivice smešteno u tvom umu povlači za sobom automatski i shvatanje da je na istom mestu takodje i spasenje. Bog ne bi stavio lek za bolest na mesto gde taj lek ne može pomoći. Na taj način radi tvoj um, ali ne i Njegov. On želi da se ti izlečiš i zato je sačuvao Izvor lečenja na mestu gde postoji potreba za lečenjem. A ti pokušavaš da uradiš upravo obrnuto, čineći svaki napor, bez obzira koliko taj napor bio kriv i fanatičan, da odvojiš lečenje od bolesti kojoj je namenjeno to lečenje, i da na taj način ostaviš bolest netaknutom. Tvoj je cilj da onemogućiš lečenje. A Božiji je cilj da ga omogući. Danas vežbamo shvatajući da je Božija Volja i naša vlastita u stvari ista u vezi sa ovim. Bog želi da se izlečimo, a i mi, u stvari, ne želimo biti bolesni, zato što nas to čini nesrećnim. Prihvatajući današnju ideju, mi se stvarno uskladjujemo s Bogom. On ne želi da budemo bolesni. A ne želimo to ni mi. On želi da se izlečimo. Mi takodje. Danas smo spremni za dve duže vežbe, od kojih svaka treba da traje do 10-15 minuta. Sami možete odlučiti kada da ih radite. U nizu sledećih lekcija držaćemo se ove prakse i opet će biti dobro da unapred odlučiš kad ćeš odvojiti vreme za vežbanje, a onda treba da se držiš te odluke što više možeš. Ove vežbe započni ponavljanjem današnje ideje, dodajući joj izjavu koja znači tvoje prepoznavanje da spasenje ne dolazi ni odakle izvana. Možeš to formulisati ovako: “MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG. ONO NE MOŽE DOĆI NI SA KOJE DRUGE STRANE”. Potom posveti nekoliko minuta, sa zatvorenim očima, pregledu nekoliko spoljašnjih mesta gde si u prošlosti tražio spasenje: u drugim ljudima, u materijalnim posedima, u raznim situacijama i dogadjajima, kao i u predstavama o sebi samom koje si pokušavao da učiniš realnim. Prepoznaj da tu spasenje ne leži i kaži samom sebi: “MOJE SPASENJE NE MOŽE DOĆI NI OD JEDNE OD OVIH STVARI. MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE I SAMO OD MENE”. Sad ćemo ponovo pokušati da dosegnemo svetlost u tebi, a to je ujedno i mesto gde leži i tvoje spasenje. Ne možeš ga naći u oblacima koji opkoljavaju svetlost, a upravo si u tim oblacima tražio spasenje. Tamo ga nema. Ono se nalazi s druge strane oblaka, u svetlosti. Zapamti da moraš proći kroz oblake pre nego što dodješ do svetlosti. A zapamti takodje i to da nikada nisi ništa našao u modelima oblaka, koje si stvoio u svojoj mašti, što bi bilo trajno što bi ti stvarno želeo. Pošto su te razočarale sve iluzije o spasenju, ti sigurno ne želiš ostati u oblacima, tražeći u njima uzalud svoje idole, kad možeš tako lako zakoračiti u svetlost stvarnog spasenja. Pokušaj da prodješ kroz oblake na način koji ti najbolje odgovara. Ako ti to pomaže, zamisli me kako te držim za ruku i kako te vodim. I ja te uveravam, ovo neće biti samo pusto maštanje. Tokom kratkih i čestih današnjih vežbi, podseti samog sebe da ti spasenje dolazi od tebe samog i da ništa ne može ometati tvoje napredovanje izuzev tvojih vlastitih misli. Ti si slobodan od svih spoljnih mešanja. Ti sam komanduješ vlastitim spasenjem. Ti upravljaš i spasenjem sveta. Kaži onda: “MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG. NIŠTA ME SPOLJA NE MOŽE ZADRŽATI. UNUTAR MENE JE MOJE VLASTITO SPASENJE I SPASENJE SVETA”.

97

71. LEKCIJA

“OSTVARIĆE SE SAMO BOŽIJI PLAN ZA SPASENJE” Možda i ne shvataš da je ego pripremio za upotrebu plan za spasenje, kao protivtežu Božijem Planu. A to je plan u koji ti veruješ. I pošto je taj plan suprotan Božijem, ti veruješ takodje da prihvatiti Božiji Plan, umesto egovog, znači biti proklet. Naravno da to zvuči smešno. Pošto razmotrimo u čemu se zapravo sastoji egov plan, možda ćeš shvatiti da ti u njega ipak veruješ, ma koliko taj plan bio besmislen. Egov plan za spasenje usredsredjuje se oko zaokupljenosti žalbama. Taj plan smatra da ćeš biti spasen samo ako neko bude govorio ili radio drugačije, ili ako se izmene spoljašnje okolnosti ili dogadjaji. Tako se izvor spasenja stalno vidi kao nešto što postoji izvan tebe. Svaka žalba koju u sebi držiš je izjava i tvrdnja u koju veruješ, a koja kaže: “Kad bi ovo bilo drugačije, ja bih se spasao”. Tako se traži promena uma, koja je neophodna za spasenje, od svakoga drugog izuzev od samog sebe. Uloga koju ovaj plan dodeljuje tvom umu sastoji se jednostavno u tome da tvoj um odredi šta se, izuzev tebe, mora promeniti da bi se ti spasao. Prema ovom sumanutom planu, prihvata se svaki opaženi izvor spasenja, ali samo pod uslovom da je neefikasan. Ovo osigurava nastavljanje jalove potrage. Zadržava se iluzija da, iako je ova nada uvek izneverila, još uvek ima osnova za nadanje na drugim mestima i u drugim stvarima. Druga će osoba bolje poslužiti, a druga će situacija omogućiti uspeh. Takav je egov plan za spasenje. Ovde jasno vidiš kako je ovaj plan u strogoj saglasnosti sa egovom osnovnom doktrinom “Traži, ali ne nadji”. Šta inače može bolje garantovati da nećeš pronaći spasenje od usmeravanja svih tvojih napora u potragu za spasenjem tamo gde ga nema? Božiji plan za spasenje deluje jednostavno zbog toga što, ako se držiš njegovih smernica ti ćeš zapravo tražiti spasenje tamo gde ono zaista i postoji. Ali ako treba da uspeš, kao što Bog i obećava da hoćeš, ti spasenje moraš tražiti samo tamo gde ono uistinu i postoji. U suprotnom slučaju, tvoj se cilj razdvaja i ti ćeš pokušati da se držiš dva plana za spasenje koji su dijametralno suprotni u svakom pogledu. Rezultat može biti samo zbrka, beda i duboki osećaj neuspeha i očajanja. Kako sve ovo možeš izbeći? Vrlo jednostavno. Današnja ideja je odgovor. Ostvariće se samo Božiji Plan za spasenje. U vezi sa ovim neće biti stvarnog konflikta, zato što nema ostvarljive alternative Božijem Planu koji će te spasiti. Njegov plan je jedini koji daje siguran rezultat. Njegov plan je jedini koji mora uspeti. Vežbajmo danas prepoznavanje ove izvesnosti. I veselimo se što postoji odgovor na ono što liči na konflikt bez mogućeg razrešenja. Bog može sve. Ti se moraš spasti, zato što je to u Njegovom Planu, a taj Plan ne može, a da ne uspe. Započni današnje dve duže vežbe razmišljanjem o današnjoj ideji. Shvati da ova ideja u sebi sadrži dva dela, od kojih svaki daje jednak doprinos celini. Ostvariće se Božiji Plan za tvoje spasenje, a drugi planovi neće. Ne dozvoli sebi da postaneš depresivan ili ljut zbog drugog dela. Ovaj drugi deo organski je sadržan u prvom. A prvi deo sadrži u sebi tvoje potpuno izbavljenje od vlastitih sumanutih pokušaja i ludačkih namera da se oslobodiš. Ovi su te pokušaji doveli do depresije i ljutnje, ali Božiji Plan će uspeti. Dovešće te do izbavljenja i radosti. Pamteći ovo, posvetimo ostatak dužih vežbi molbi Bogu da nam otkrije Svoj Plan za nas. Pitaj ga vrlo specifično: “ŠTA ŽELIŠ DA URADIM?” “GDE ŽELIŠ DA IDEM?” “ŠTA ŽELIŠ DA KAŽEM I KOME?” Prepusti Mu komandu nad ostatkom vremena za vežbu i dozvoli Mu da ti kaže šta je potrebno da uradiš u skladu s Njegovim Planom za tvoje spasenje. Odgovoriće ti proporcionalno tvojoj voljnosti da čuješ Njegov Glas. Nemoj odbiti da čuješ. Sama činjenica da radiš ove vežbe dokazuje da u tebi postoji izvesna voljnost da slušaš. To je dovoljno da postavi tvoj zahtev za Božijim odgovorom. Tokom kraćih vežbi često govori sebi da će se ostvariti Božiji Plan za spasenje, i samo on. Budi budan prema svim iskušenjima da se danas na nešto požališ i odgovori na ova iskušenja ovim oblikom današnje ideje:

98

“ZAOKUPLJENOST ŽALBAMA SUPROTNO JE BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE. A OSTVARIĆE SE SAMO NJEGOV PLAN”. Pokušaj da se setiš današnje ideje šest ili sedam puta na sat. Nema boljeg načina da utrošiš pola minuta ili manje nego da se setiš Izvora svog spasenja i da vidiš gde se taj Izvor nalazi.

72. LEKCIJA “ZAOKUPLJENOST ŽALBAMA JE NAPAD NA BOŽIJI PLAN ZA SPASENJE” Spoznali smo da je egov plan za spasenje suprotan Božijem. Još uvek nismo naglasili da je egov plan aktivni napad na Božiji Plan, da je to nameran pokušaj da se uništi Božiji Plan. U ovom napadu Bogu se pripisuju svojstva koja su zapravo u vezi sa egom, dok ego izgleda kao da preuzima atribute Boga. Egova fundamentalna želja jeste da zameni Boga. U stvari, ego je fizičko otelovljenje te želje. Ta je želja ono što izgleda kao da okružuje um sa telom, držeći ga odvojenim i samim, nesposobno da dosegne druge umove, izuzev kroz telo, koje je izgradjeno da stavi um u zatvor. Ograničenje komunikacije ne može biti najbolji način za širenje komunikacije. A ipak ego želi da ti veruješ da je to tako. Iako je ovde jasan pokušaj da se očuvaju ograničenja koja telo nameće, možda nije toliko očigledno zašto zaokupljenost žalbama znači napad na Božiji Plan za spasenje. Zato sada razmotrimo vrste stvari na koje si sklon da se žališ. Zar nisu uvek u vezi sa nečim što telo čini? Osoba kaže nešto što ti se ne dopada. Učini nešto što ti je neugodno. Ona “izdaje” svoje neprijateljske misli u svom ponašanju. Ovde se ne baviš time šta ta ličnost jeste. Sasvim suprotno, ti se baviš isključivo time šta ona čini u telu. To što ti činiš više je od toga da ne uspevaš da toj osobi pomogneš da se oslobodi telesnih ograničenja. Ti aktivno pokušavaš da je zadržiš vezanom za telo time što je brkaš sa telom i što prosudjuješ da su data osoba i njeno telo jedno te isto. Ovde napadaš Boga, zato što, ako je Njegovo Dete samo telo, onda i On takodje mora biti samo telo. Nezamisliv je Tvorac koji je potpuno različit od svog stvaranja. Ako je Bog telo, šta onda mora biti Njegov plan za spasenje? Šta taj plan može biti nego smrt? Pokušavajući da se predstavi kao Autor života, a ne smrti, On je lažov i varalica, pun lažnih obećanja, koji nudi iluzije umesto istine. Tobožnja realnost tela čini sasvim uverljivim ovakvo gledanje na Boga. U stvari, ako bi telo bilo realno, zaista bi bilo teško izbeći ovakav zaključak. A svaka žalba koju imaš insistira na tome da je telo realno. Ta žalba potpuno previdja šta je zaista tvoj brat. Ona pojačava tvoje verovanje da je on telo i zbog toga ga proklinje. I ta žalba tvrdi da smrt mora biti spasenje za tvog brata, projektovanjem ovog napada na Boga i smatrajući Ga odgovornim za ovo. U brižljivo pripremljenu arenu, u kojoj besne životinje vrebaju plen i u koju milosrdje ne može ući, ego ulazi da te spase. Bog te je stvorio telom. Vrlo dobro. Prihvatimo to i budimo zadovoljni. Kao telo, nemoj sebi dozvoliti da se lišiš onoga što ti telo pruža. Uzmi i to malo što možeš dobiti. Bog ti nije ništa dao. Telo ti je jedini spasilac. To je smrt Boga i tvoje spasenje. To je univerzalno verovanje sveta koji vidiš. Neki mrze telo i pokušavaju da ga povrede i posrame. Drugi vole telo i pokušavaju da ga glorifikuju i uzdignu. Ali sve dok telo bude stajalo kao centar tvog pojma samog sebe, ti ćeš napadati Božiji Plan za spasenje. Sve dotle ćeš biti i zaokupljen svojim žalbama protiv Njega i Njegovog stvaranja i tako nećeš moći čuti Glas istine i izraziti Mu dobrodošlicu kao Prijatelju. Njegovo mesto preuzima spasilac koga si sam izabrao. Taj spasilac je tvoj prijatelj, a On ti je neprijatelj. Danas ćemo pokušati da zaustavimo ove besmislene napade na spasenje. Umesto toga, pokušaćemo da izrazimo dobrodošlicu spasenju. Tvoja naopaka percepcija razorna je za tvoj duševni mir. Vidiš sebe kao telo, a istinu kao nešto izvan sebe, koju telesna ograničenja drže zaključanom od tvoje svesnosti. Sada pokušavamo da drugačije gledamo na ovo. Svetlost istine je u nama, gde ju je Bog smestio. Telo je to koje je izvan nas i ono nije naša briga. Biti bez tela znači biti u svom prirodnom stanju. Prepoznati svetlost istine u nama znači prepoznati sebe same onakvima kakvi zaista i jesmo. Videti svoje Pravo Ja kao odvojeno od tela znači dokrajčiti napad na

99

Božiji Plan za spasenje i, umesto toga, prihvatiti taj plan. A gde god se taj plan prihvati, on je time već i izvršen. Tokom dužih današnjih vežbi naš je cilj da postanemo svesni da je Božiji Plan za spasenje u nama već izvršen. Dakle, mi napadamo nešto što ne prepoznajemo. Sada pokušavamo da odložimo na stranu prosudjivanje i da upitamo u čemu se za nas sastoji Božiji Plan za spasenje: “ŠTA JE SPASENJE OČE? JA NE ZNAM. RECI MI, KAKO BIH MOGAO RAZUMETI?” Tada ćemo smireno čekati na Njegov odgovor. Napadali smo Božiji Plan za spasenje, a da nismo sačekali da čujemo u čemu se on sastoji. Tako smo glasno izvikivali svoje žalbe da nismo ni slušali Njegov Glas. Naprotiv, koristili smo se svojim žalbama da bi smo zatvorili svoje oči i začepili svoje uši. Sada ćemo videti, čuti i učiti. “Šta je spasenje Oče?” Pitaj i odgovoriće ti se. Traži i naći ćeš. Ne pitamo ego više šta je spasenje i gde da ga nadjemo. O tome pitamo istinu. Onda budi siguran da će odgovor biti istinit, s obzirom na to koga pitaš. Kad god ti pouzdanje počne popuštati i kad ti nada u uspeh počne da se koleba i da odlazi, ponovi svoje pitanje i svoje traženje, pamteći da pitanje postavljaš beskrajnom Tvorcu beskraja, koji te je stvorio sličnog Sebi: “ŠTA JE SPASENJE OČE? JA NE ZNAM. RECI MI, KAKO BIH MOGAO RAZUMETI”. On će odgovoriti. Budi odlučan da čuješ. Danas će biti dovoljno da jednom ili dva puta kraće vežbaš na sat, pošto će ove vežbe biti nešto duže nego obično. Ove vežbe ovako započni: “ZAOKUPLJENOST ŽALBAMA JE NAPAD NA BOŽIJI PLAN ZA SPASENJE. DOZVOLI MI, UMESTO TOGA, DA PRIHVATIM TO SPASENJE. ŠTA JE SPASENJE OČE?” Potom sačekaj oko jedne minute u tišini, po mogućnosti sa zatvorenim očima, i slušaj kako bi čuo Njegov odgovor.

73. LEKCIJA “JA HOĆU DA BUDE SVETLOST” Danas razmatramo volju koju deliš sa Bogom. Ta volja nije istovetna sa egovim ništavnim željama iz kojih se pojavljuju tama i ništavilo. Volja koju deliš sa Bogom sadrži u sebi svu moć stvaranja. Egove bezvredne želje se ne dele i zato uopšte nemaju moći. Egove želje su beznačajne u smislu da one ne mogu stvoriti svet iluzija u kome tvoje verovanje može biti vrlo jako. Ali su one zaista ništavne u odnosu na stvaranje. One ne izgradjuju ništa što je realno. Isprazne želje i žalbe su partneri ili ko-tvorci u slikanju sveta koji vidiš. Egove želje omogućavaju pojavu tog sveta, a egova potreba za žalbama, koje su neophodne za održavanje tog sveta, naseljavaju taj svet likovima koji te tobož napadaju i pozivaju na ”ispravno” prosudjivanje. Ovi likovi postaju posrednici koje ego koristi da bi trgovao žalbama. Oni stoje izmedju tvoje svesnosti i realnosti tvoga brata. Gledajući te likove, ti ne spoznaješ ni svoju braću, ni svoje Pravo Ja. Tvoja se volja gubi u toj čudnoj razmeni u kojoj se osećanje krivice preprodaje tamo-ovamo i sa svakom tom razmenom žalbe se povećavaju. Može li volja Božijeg Sina, koju on deli sa svojim Ocem, stvoriti takav svet? Da li je Bog stvorio katastrofu za Svog Sina? Stvaranje je Volja Njih Obojice zajedno. (tebe i Tvorca). Da li bi Bog stvorio svet koji Ga ubija? Danas ćemo ponovo pokušati da dosegnemo svet koji je u skladu sa tvojom voljom. U tom svetu počiva svetlost zato što se taj svet ne protivi Božijoj Volji. To nije Nebo, ali Nebeska svetlost sija na njega. Tama je nestala. Egove ništavne želje se povlače. Ipak, svetlost koja sija na taj svet odražava tvoju volju, pa tako mora postojati u samom tebi, kako bismo mogli gledati u nju. Tvoja slika sveta može samo odražavati ono što je u tebi. Izvor svetlosti ili tame ne može se naći spolja. Žalbe potamnjuju tvoj um i ti gledaš napolje u potamnjeni svet. Opraštanje uklanja tamu, ponovo potvrdjuje tvoju volju i omogućava ti da gledaš u svet svetlosti. Više sam puta naglašavao da se lako može savladati barijera žalbi i da ona ne može stajati izmedju tebe i tvog spasenja. Razlog je vrlo jednostavan. Da li ti zaista želiš biti u paklu? Da li zaista želiš da plačeš, stradaš i umreš? Zaboravi egove argumente koji nastoje da dokažu da je sve ovo Nebo. Ti znaš da to nije tako. Ne možeš to sebi želeti. Postoji tačka preko koje iluzije ne mogu ići. Stradanje nije sreća, a sreća je ono što ti zaista želiš. To je tvoja istinska volja. I tako je spasenje i tvoja volja. Želiš da uspeš u onome što danas pokušavaš da uradiš. Mi

100

to preduzimamo uz tvoj blagoslov i sa tvojom radosnom saglasnošću. Danas ćemo uspeti ako se budeš setio da želiš da se spaseš. Ti želiš prihvatiti Božiji Plan zato što u njemu učestvuješ. Ti nemaš u sebi volje koja bi stvarno bila protivna tom planu i ti ne želiš da se odupreš tom planu. Spasenje se tiče tebe. Iznad svega, ti želiš slobodu kako bi se setio ko si ti uistinu. Danas je ego taj koji stoji bespomoćan pred tvojom voljom. Tvoja je volja slobodna i ništa je ne može savladati. Zato krećemo sa današnjim vežbama u srećnom samopouzdanju, sigurni da ćemo pronaći ono što ti je volja da pronadješ i da se setiš onoga što ti je volja da se setiš. Ne mogu nas u tome zadržati nikakve beznačajne želje, niti nas mogu zavaravati nekom iluzijom svoje snage. Danas neka se ostvari tvoja volja i neka se zauvek završi sumanuto verovanje da ti biraš pakao umesto Neba. Naše duže vežbe započećemo prepoznavanjem da je samo Božiji Plan za spasenje, i samo on, u potpunoj saglasnosti sa tvojom voljom. Taj plan nije cilj neke tudje sile, koji ta sila hoće da ti naturi protiv tvoje volje. Ovde je to cilj u pogledu koga ste ti i tvoj Otac u potpunoj saglasnosti. Danas ćeš uspeti, vreme je odredjeno za oslobodjenje Božijeg Deteta od pakla i od svih bezvrednih želja. Volja Božijeg Deteta obnavlja se u njegovoj svesnosti. Božije Dete hoće baš ovog dana da pogled u svetlost koja leži u njemu samom i da se tako spase. Pošto si samog sebe podsetio na ovo i odlučivši da svoju volju jasno držiš na umu, reci samom sebi sa blagom čvrstinom i smirenom sigurnošću:

“JA HOĆU DA BUDE SVETLOST. NEKA MI BUDE DOZVOLJENO DA VIDIM SVETLOST KOJA ODRAŽAVA BOŽIJU I MOJU VOLJU” Neka tada tvoja volja potvrdi samu sebe, združena sa Božijom moći i ujedinjena sa tvojim Pravim Ja. Ostatak vremena za vežbu predaj Njihovom vodjstvu. Združi se s njima dok ti Oni pokazuju put. Tokom kraćih vežbi, ponovo jasno reci šta zaista želiš. Reci: “JA HOĆU DA BUDE SVETLOST. TAMA NIJE MOJA VOLJA”. Ovo treba da ponoviš nekoliko puta na sat. Najvažnije je, pak, da primeniš današnju ideju u ovom obliku čim dodješ u iskušenje da te zaokupi bilo kakva vrsta žalbe. To će ti omogućiti da se oslobodiš žalbi, umesto da ih neguješ i da ih skrivaš u tami.

74. LEKCIJA “NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOŽIJE”. Današnju ideju treba smatrati centralnom mišlju prema kojoj su usmerene sve naše vežbe. Jedina Volja je Božija Volja. Kad to prepoznaš, automatski si prepoznao i da je tvoja volja isto što i Njegova. Nestaje verovanje da je moguć sukob ove dve volje. Mir zamenjuje čudnu ideju da si rascepljen zbog suprotnih ciljeva. Kao izraz Božije Volje, ti nemaš drugog cilja osim Njegovog. Veliki je mir u današnjoj ideji, a današnje su vežbe usmerene na to da pronadješ taj mir. Sama ideja je potpuno istinita. Zato ona ne može izazvati iluzije. A bez iluzija konflikt je nemoguć. Pokušajmo ovo danas prepoznati i doživimo mir koji ovo prepoznavanje donosi. Započnimo duže vežbe ponavaljanjem ovih misli nekoliko puta, polagano i sa čvrstom odlučnošću da shvatimo šta one znače i da ih zadržimo na umu. “NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOŽIJE. JA NE MOGU BITI U KONFLIKTU”. Potom utroši nekoliko minuta dodavanju misli koje su u vezi sa ovima, kao što su na primer: “JA SAM SMIREN.” “NIŠTA ME NE MOŽE UZNEMIRITI. MOJA VOLJA JE I BOŽIJA”. “MOJA VOLJA I BOŽIJA VOLJA SU JEDNO”. “BOG HOĆE MIR ZA SVOJE DETE”. Tokom ove uvodne faze brzo se pozabavi s bilo kojom suprotnom mišlju koja bi ti pala na um. Reci: “NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOŽIJE. OVE SUPROTNE MISLI SU BEZNAČAJNE”.

101

Ako postoji neka konfliktna oblast koja izgleda posebno teška za razrešenje, izdvoji je radi posebnog razmatranja. Kratko, ali vrlo specifično razmisli o njoj, identifikuj posebnu osobu ili osobe i situaciju ili situacije koje su s tim u vezi i reci samom sebi: “NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOŽIJE. ISTU TU VOLJU DELIM S NJIM. MOJ KONFLIKT U VEZI SA .................... NE MOŽE BITI REALAN”. Pošto si ovako očistio svoj um, zatvori oči i pokušaj da doživiš mir na koji ti daje pravo tvoja realnost. Utoni u taj mir i oseti ga kako se zatvara oko tebe. Možeš zapasti u iskušenje da pogrešno shvatiš ove pokušaje kao povlačenje, ali je razliku lako uočiti. Ako budeš uspeo, imaćeš duboki osećaj radosti i povišene budnosti, a ne osećanje omamljenosti i iscrpljenosti. Radost karakteriše mir. Uz pomoć ovog iskustva prepoznaćeš da si ga postigao. Ako osetiš da kliziš u povlačenje, brzo ponovi današnju ideju i pokušaj ponovo. Ponovi to koliko puta je potrebno. Jasan je dobitak u odbijanju da se povučeš, čak i ako ne doživiš mir za kojim težiš. Tokom kraćih vežbi, koje treba raditi danas u odredjenim i redovnim intervalima, reci sebi: “NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOŽIJE. DANAS TRAŽIM NJEGOV MIR”. Onda pokušaj da pronadješ ono što tražiš. Ovoj svrsi će danas dobro poslužiti minut ili dva na svakih pola sata, po mogućnosti sa zatvorenim očima.

75. LEKCIJA “SVETLOST JE DOŠLA” Svetlost je došla. Ti si izlečen i ti možeš lečiti. Svetlost je došla. Ti si spasen i ti možeš spasavati. Ti si smiren i ti možeš doneti mir sa sobom, gde god da ideš. Nestali su tama, nemir i smrt.

Svetlost je došla. Danas slavimo sretni završetak tvog dugog sna o nesreći. Sada više nema tamnih snova. Svetlost je došla. Danas počinje vreme svetlosti za tebe i za sve druge. To je nova era u kojoj se rodio novi svet. Tokom svog nestajanja, stari svet nije ostavio na novom svoje tragove. Danas vidimo različit svet zato što je došla svetlost. Naše će današnje vežbe biti sretne i u njima ćemo zahvaliti za odlazak starog i za početak novog. Nisu preostale nikakve senke starog da bi nam zamračile pogled i da bi nam sakrile svet koji nam nudi opraštanje. Danas ćemo prihvatiti novi svet kao ono što želimo videti. Daće nam se ono što želimo. Mi hoćemo da vidimo svetlost, svetlost je došla. Svoje duže vežbe posvetićemo gledanju na svet koji nam pokazuje naše opraštanje. To je ono što želimo videti i samo to. Naša usmerenost ka jednom jedinom cilju čini ostvarenje tog cilja neizbežnim. Danas nam pred oči izlazi realni svet sa radošću, kako bi smo ga mogli konačno videti. Dato nam je da vidimo sada da je svetlost došla. Danas ne želimo videti egovu senku na svetu. Mi vidimo svetlost i u njoj takodje vidimo Nebeski odraz kako se pruža duž sveta. Duže vežbanje započni saopštavanjem samom sebi radosne vesti o svom oslobodjenju :”SVETLOST JE DOŠLA. JA SAM OPROSTIO SVETU”. Danas se ne zadržavaj na prošlosti. Sačuvaj potpuno otvoren um, opran od svih prošlih ideja i čist od svakog pojma koji si sam izgradio. Danas si svetu oprostio. Danas na njega možeš gledati kao da ga nikad ranije nisi video. Ti još ne znaš na šta on liči. Jedino što činiš jeste da čekaš da ti se on sam pokaže. Dok na to čekaš, polagano i vrlo strpljivo ponovi nekoliko puta: “SVETLOST JE DOŠLA. JA SAM OPROSTIO SVETU”. Shvati da te tvoje opraštanje ovlašćuje da vidiš. Razumi da Sveti Duh nikada ne prestaje davati dar vidjenja onome ko oprašta. Veruj da neće to propustiti da učini ni sada. Oprostio si svetu. On će biti s tobom dok posmatraš i čekaš. Pokazaće ti šta vidi istinsko vidjenje. To je Njegova Volja, a ti si se udružio s Njim. Strpljivo ga čekaj. Doći će On. Svetlost je došla. Ti si oprostio svetu. Kaži Mu da znaš da ne možeš omanuti zato što Mu veruješ. A samom sebi reci da čekaš sa izvešnošću da pogledaš na svet koji ti je On obećao. Od sada pa nadalje ti ćeš videti drugačije. Danas je svetlost došla. A ti ćeš videti svet koji ti je obećan od kada je započelo vreme i u kome je sigurno da će se vreme i završiti. I kraće će vežbe, takodje, biti radosni podsetnici tvog oslobodjenja. Svakih

102

četvrt sata podseti samog sebe da je danas vreme za posebno slavlje. Zahvali se milosrdju i Ljubavi Božijoj. Raduj se moći opraštanja koja potpuno leči tvoj vid. Budi uveren da je danas novi početak. Bez tame prošlosti u svojim očima, danas nećeš omanuti da vidiš. A ono što ćeš danas videti biće tako dobrodošlo da ćeš današnji dan proširiti u večnost. Reci, onda: “SVETLOST JE DOŠLA. JA SAM OPROSTIO SVETU”. Ako bi kad došao u iskušenje, reci bilo kome ko izgleda da te vuče natrag u tamu: “SVETLOST JE DOŠLA. OPRAŠTAM TI”. Današnji dan posvećujemo vedrini koju ti Bog želi stalno. Ovu vedrinu sačuvaj u svojoj svesnosti samog sebe i danas je vidi svugde, dok slavimo početak tvog istinskog vidjenja i vidjenja stvarnog sveta, koji je došao da zameni svet bez opraštanja, za koji si mislio da je stvaran.

76. LEKCIJA “NE PRIZNAJEM NIKAKVE ZAKONE, OSIM BOŽIJIH” Već smo ranije videli koliko ti mnogo besmislenih stvari izgleda kao spasenje. Svaka te je od tih stvari stavila u zatvor zakonima koji su isto toliko besmisleni kao što su i same te stvari. Ti te zakoni ne vežu. Da bi shvatio da je to tako, moraš prvo razumeti da spasenje ne leži na toj strani. Sve dok spasenje budeš tražio u stvarima koje su bez značenja, dotle ćeš se i podvrgavati besmislenim zakonima. Na taj način ti nastojiš da dokažeš da je spasenje tamo gde ga, zapravo, nema. Danas ćemo biti sretni što to ne možeš dokazati. Pošto, kada bi to mogao, zauvek bi tražio spasenje tamo gde ga nema i nikad ga ne bi ni našao. Današnja ti ideja još jednom kaže kako je spasenje jednostavno. Traži ga tamo gde te i čeka i naći ćeš ga. Ne traži ga nigde drugo, pošto ga nigde drugo ni nema. Razmišljaj o slobodi u svetlu spoznaje da nisi vezan svim tim čudnim i uvrnutim zakonima koje si sam uspostavio da te spasu. Ti stvarno misliš da ćeš skapati od gladi ako ne budeš imao hrpe zelenih papirnih traka i gomile metalnih diskova. Ti stvarno misliš da te mala okrugla tableta ili neka tečnost ubrizgana u tvoje vene kroz oštru iglu može odbraniti od bolesti i smrti. Ti stvarno misliš da si usamljen ukoliko drugo telo nije u tvojoj blizini. Samo lud može ovako razmišljati. Ove stvari nazivaš zakonima i daješ im različita imena u dugom katalogu rituala koji ničemu ne služe i nemaju nikakve svrhe. Misliš da moraš da se povinuješ “zakonima” medicine, ekonomije i zdravlja. Zaštiti telo i spašćeš se. To nisu zakoni, već ludilo. Telo je ugroženo od strane uma koji sam sebi šteti. Telo stradava samo da um ne bi video da je sam svoja žrtva. Telesna patnja je maska koju um drži da bi sakrio ono što zaista pati. Um ne razume da je on sam svoj vlastiti neprijatelj, da on sam sebe napada i da želi da umre. Um bi da telo spase od ovih svojih vlastitih “zakona”. Zbog ovog razloga ti misliš da si telo. Nema drugih zakona osim Božijih. Ovo treba ponavljati i ponavljati sve dok ne shvatiš da ovi zakoni važe za sve ono što si izgradio nasuprot Božijoj Volji. Tvoja magija nema nikakvog značenja. Ono što ona treba da spase uopšte ne postoji. Samo ono što ona treba da sakrije, spašće te. Božiji zakoni nikada i ni sa čim se ne mogu zameniti. Današnji ćemo dan posvetiti tome da se radujemo da je to tako. To nije više istina koju bi smo sakrivali. Umesto toga shvatamo da je to istina koja nas zauvek čini slobodnim. Magija porobljava, a Božiji zakoni oslobadjaju. Svetlost je stigla zato što nema drugih zakona osim Božijih. Današnje duže vežbe započećemo kratkim pregledom različitih vrsta “zakona” za koje mislimo da im se moramo pokoravati. U ove “zakone” spadaju npr. “zakoni” ishrane, imunizacije, uzimanja lekova i ostali bezbrojni načini zaštite tela. Razmišljaj dalje: ti veruješ u “zakone” prijateljstva, u “zakone” “dobrih” odnosa i recipročnosti. Možda čak misliš da postoje i zakoni koji raspodeljuju ono što je Božije i ono što je tvoje. Mnoge su “religije” na ovome zasnovane. One ne spašavaju, već proklinju u ime Neba. One nisu ništa čudnije od drugih “zakona” za koje smatraš da im se moraš pokoravati kako bi bio bezbedan. Nema drugih zakona osim Božijih. Danas odbaci sva luda magijska verovanja i drži svoj um u tihoj sprenmnosti da čuje Glas koji

103

ti govori istinu. Slušaćeš Jednoga koji kaže da ne postoji gubitak u sferi Božijih zakona. Niti ko plaća, niti se kome plaća. Nema razmene, nema zamenjivanja i ništa se ne može zameniti nečim drugim. Božiji zakoni uvek samo daju, a nikada ne uzimaju. Slušaj Onoga koji ti ovo govori i shvati koliko su ludi “zakoni” za koje misliš da drže svet za koji misliš da ga vidiš. Dalje slušaj. On će ti reći i više. O Ljubavi kojom te Otac voli. O beskrajnoj radosti koju ti nudi. O Njegovoj čežnji za Svojim jedinim Sinom, koga je stvorio da bi bio Njegov kanal za stvaranje, a taj Sin negira svoju vezu sa Ocem svojim verovanjem u pakao. Otvorimo danas Božije kanale ka Njemu i neka se Njegova Volja širi kroz nas ka Njemu. Tako se stvaranje beskrajno povećava. Njegov će nam Glas o tome govoriti, a takodje i o Nebeskim radostima koje Njegovi zakoni zauvek drže bezgraničnim. Današnju ćemo ideju ponavljati sve dok ne budemo čuli i razumeli da nema drugih zakona osim Božijih. Tada ćemo sami sebi reći, kao posvećenje kojim se zaključuje vežba: “NE PRIZNAJEM NIKAKVE ZAKONE, OSIM BOŽIJIH”. Danas ćemo ovo posvećenje ponavljati što češće možemo, najmanje četiri ili pet puta na sat, a isto tako i kao odgovor na bilo kakvo iskušenje koje sami doživljavamo kao objekat drugih zakona tokom današnjeg dana. To je izjava slobode od svih opasnosti i od svake tiranije. To je naše priznavanje da je Bog naš Otac i da je Njegov Sin spasen.

77. LEKCIJA “JA IMAM PRAVO NA ČUDA” Ti imaš pravo na čuda zbog onoga što jesi. Primićeš čuda zbog onoga što Bog jeste. A i ti ćeš sam ponuditi čuda zato što si jedno s Bogom. Da ponovim, kako je spasenje jednostavno! Ono je samo izjava o tvom istinskom identitetu. A to je ono što ćemo danas proslavljati. Tvoje pravo na čuda ne leži u tvojim iluzijama o samom sebi. Ono ne zavisi o bilo kakvim magijskim snagama koje si sebi pripisao niti o bilo kakvim ritualima koje si izmislio. Ono je nerazdvojno od istine o tome šta si ti. Ono je sadržano i u tome šta je Bog, tvoj Otac. Samo stvaranje osigurava ovo pravo, a garantuju ga i Božiji zakoni. Danas ćemo zahtevati čuda, koja su tvoje pravo, pošto ti pripadaju. Obećano ti je potpuno oslobodjenje od sveta koji si sam napravio. Data su ti uveravanja da je Kraljevstvo Božije u tebi samom i da ga se nikada ne može izgubiti. Mi ne tražimo ništa više od onoga što nam zaista i pripada. Danas ćemo osigurati i to da se nećemo zadovoljiti ni manjim od toga. Duže vežbe započni time što ćeš sebi samom reći sasvim poverljivo da imaš pravo na čuda. Zatvori oči i podseti se da tražiš samo ono što ti zaista i pripada. Podseti se takodje da se čuda nikada ne oduzimaju jednom i daju drugom i da, tražeći svoja prava, ti podržavaš istovremeno i prava svakog drugog. Čuda se ne pokoravaju zakonima ovog sveta. Ona jedino proizlaze iz Božijih zakona. Posle ove kratke uvodne faze smireno čekaj na uveravanje da ti je udovoljeno traženju. Tražio si spasenje sveta, kao i svoje vlastito. Tražio si sredstva kojima bi to postigao. Ne možeš omanuti u dobijanju tih uveravanja.

Ti samo tražiš da se izvrši Božija Volja. Čineći ovo, ti u stvari i ne tražiš ništa. Ti samo iskazuješ činjenicu koja se ne može negirati. Sveti Duh ne može ništa drugo ni učiniti, već da ti da uveravanja da je udovoljeno tvom traženju. Činjenica koju prihvataš mora biti takva. Danas nema prostora za sumnju i nesigurnost. Konačno postavljamo pravo pitanje. Odgovor je jednostavna tvrdnja jednostavne činjenice. Primićeš uveravanja koja tražiš. Naše kraće vežbe će biti česte, a biće takodje i posvećene da nas podsete na jednostavnu činjenicu. Danas često reci samom sebi: “JA IMAM PRAVO NA ČUDA” Traži ih kad god se javi situacija u kojoj ih treba prizvati. Ti ćeš već sam prepoznati takve situacije. A pošto se ne oslanjaš na samog sebe da bi došao do čuda, ti imaš potpuno pravo da primiš čudo kad god ga budeš tražio. Takodje, zapamti i ovo: ne

104

zadovoljavaj se ničim manjim od savršenog odgovora. Ako bi došao u iskušenje, brzo reci sebi: “JA NEĆU MENJATI ČUDA ZA ŽALBE. ŽELIM SAMO ONO ŠTO MI PRIPADA.BOG JE USPOSTAVIO ČUDA KAO MOJE PRAVO”.

78. LEKCIJA “NEKA ČUDA ZAMENE SVE ŽALBE” Možda ti još nije potpuno jasno da je svaka odluka koju donosiš, u stvari, izbor izmedju žalbe i čuda. Svaka žalba stoji kao tamni štit mržnje ispred čuda koga sakriva. I pošto žalbu stavljaš pred svoje oči, ne možeš videti čudo koje se nalazi iza nje. Ipak čudo sve ovo vreme čeka na tebe u svetlosti, ali ti, umesto njega, vidiš samo svoje žalbe. Danas idemo dalje od žalbi da bismo, umesto njih, potražili čudo. Obrnućemo način na koji vidiš tako što gledanju nećemo dozvoliti da se zaustavi pre nego što zaista vidi. Nećemo čekati pred štitom mržnje, nego ćemo ga spustiti dole i blago podići oči u tišini da bismo ugledali Božije Dete. Ono čeka na tebe iza tvojih žalbi i čim ih odložiš ono će se pojaviti u blistavoj svetlosti ispred koje stoji svako. Svaka žalba je blok za vidjenje i kada se ona ukloni ti vidiš Božije Dete tamo gde je oduvek i bilo. Ono stoji u svetlosti, ali ti si bio u tami. Svaka žalba produbljuje tamu i ti onda ne možeš videti. Danas ćemo pokušati da vidimo Božije Dete. Nećemo sebi dopustiti da budemo slepi u odnosu na njega, nećemo gledati u svoje žalbe. I tako se obrće vidjenje sveta, dok gledamo prema istini i udaljujemo se od straha. Izabraćemo jednu ličnost koju koristiš kao metu za svoje žalbe, stavićemo žalbe u stranu i pogledaćemo osobu. Neka to bude neko koga se bojiš, pa čak i mrziš, neko za koga misliš da ga voliš ali te je naljutio, neko koga zoveš prijateljem, ali koga ponekad vidiš kao teškog ili nekog kome je teško ugoditi, koji mnogo zahteva, koji razdražuje ili koji ne odgovara idealu koji bi trebalo da prihvati kao svoj, u skladu sa ulogom koju si mu dodelio. Znaš jednog kog odabiraš, njegovo ti je ime već palo na um. On će biti taj za koga ćemo tražiti da ti se pokaže kao Božije Dete. Pomoću vidjenja njega iza žalbi, koje imaš protiv njega, naučićeš da ono što leži sakriveno, u vreme dok ga ne vidiš, postoji u svakome i može se videti. On, koji je bio neprijatelj, je više nego prijatelj, kad se oslobodi kako bi preuzeo ulogu koju mu je dodelio Sveti Duh. Neka ti on danas bude spasilac. Takva mu je uloga prema planu Boga, tvog Oca. Tokom današnjih dužih vežbi videćemo ga u ovoj ulozi. Pokušaćeš da ga držiš na umu, i to prvo onako kakvim ga danas smatraš. Napravićeš pregled njegovih grešaka, teškoća koje si imao sa njim, bolova koje ti je uzrokovao, njegov nemar i sve male i velike povrede koje ti je naneo. Razmotrićeš njegovo telo, sa njegovim manama kao i jakim stranama, razmišljaćeš takodje i o njegovim greškama, pa čak i o njegovim “grehovima”. Tada ćemo zatražiti od Onoga koji poznaje ovog Božijeg Sina u njegovoj stvarnosti i istini da nam omogući da na njega gledamo drugačije i da vidimo svog spasioca kako blista u svetlosti istinskog opraštanja koje nama daje.Tražimo od Njega u sveto Ime Boga i Njegovog Sina, koji je isto tako svet kao i On Sam: “DOZVOLI MI DA VIDIM SVOG SPASIOCA U OVOME KOGA SI POSTAVIO DA TO BUDE ZA MENE I DA ZATRAŽIM DA ME VODI KA SVETOJ SVETLOSTI U KOJOJ I ON SAM STOJI, KAKO BIH MU SE MOGAO PRIDRUŽITI”. Telesne su oči zatvorene i ti misliš o njemu, koji ti je zadao bol, neka se tvom umu ukaže svetlost koja leži u njemu i koja je izvan tvojih žalbi. Ne može ti se negirati ono što tražiš. Tvoj spasilac već dugo čeka na to. On će se sam osloboditi i svoju slobodu učiniti i tvojom. Sveti Duh se naginje od njega ka tebi, ne videći nikakve odvojenosti u Božijem Sinu. A ono što budeš video kroz Njega oslobodiće vas obojicu. Sada budi vrlo smiren i gledaj na svog blistavog spasioca. Nema nikakvih tamnih žalbi koje bi zamračile gledanje na njega. Dozvolio si Svetom Duhu da kroz tvog spasioca izrazi ulogu koju Mu je Bog dao, kako bi se ti mogao spasiti. Bog ti zahvaljuje za sve ove smirene časove danas u kojima si stavio u stranu svoje slike i u kojima si gledao u čudo ljubavi koje ti je, umesto tih slika, Sveti Duh pokazao. Svet i Nebo se udružuju da ti zahvale, pošto ni jedna Božija Misao ne može a da se ne veseli tvom spasenju i spasenju celog sveta

105

zajedno s tobom. Sećaćemo se ovoga tokom celog dana i preuzećemo ulogu koja nam je dodeljena u Božijem planu spasenja, a ne u našem vlastitom. Iskušenje otpada kada dozvolimo svakome koga sretnemo da nas spasi i kada odbijemo da sakrivamo njegovu svetlost iza naših žalbi. Svakome koga sretneš, a takodje i onima o kojima razmišljaš ili ih se sećaš iz prošlosti, dozvoli da odigra ulogu spasioca koja mu je data, kako bi i sam tu ulogu mogao s njim deliti. Molimo se za vas obojicu, a takodje i za one koji još ne vide ovako: “NEKA ČUDA ZAMENE SVE ŽALBE”.

79. LEKCIJA “NEKA MI SE DOZVOLI DA PREPOZNAM PROBLEM, KAKO BI SE PROBLEM MOGAO REŠITI” Problem se ne može rešiti, ako ne znaš u čemu se on sastoji. Čak i ako je problem već rešen, ti ćeš još uvek imati problem, zato što nećeš prepoznati da je on već rešen. A to i jeste situacija u svetu. Problem odvajanja, koji je stvarno i jedini problem, već je rešen. A to rešenje nije prepoznato, zato što ni problem nije prepoznat. Svako na ovome svetu izgleda kao da ima svoje posebne probleme. A ti su problemi svi isti i moraju se prepoznati kao jedan, ako se želi prihvatiti jedno rešenje koje ih razrešava sve. Ko može videti da je problem već rešen, ako misli da se problem sastoji u nečem drugom? Čak i ako je već dat odgovor, ne može se uvideti njegova važnost. To je položaj u kome se sada nalaziš. Ti već imaš odgovor, ali si još uvek nesiguran u čemu zapravo leži problem. Izgleda kao da se suočavaš sa dugom serijom različitih problema, i kad se jedan reši, javlja se sledeći, pa sledeći. Izgleda kao da im nema kraja. Nema ni časka u kome bi se osetio potpuno slobodan od problema, i u miru. Iskušenje da se problemi smatraju kao mnoštvo jeste zapravo iskušenje da se problem odvajanja održava nerešenim. Svet izgleda kao da ti prezentira ogroman broj problema, od kojih svaki zahteva različit odgovor. Ovakva percepcija stavlja te u položaj u kome tvoja sposobnost za rešavanje problema izgleda nedovoljna i neuspeh je neizbežan. Niko ne može rešiti sve probleme za koje izgleda da ih svet sadrži. Ti problemi izgleda kao da su na tako mnogo ravni, u tako različitim oblicima i sa tako različitim sadržajem da te suočavaju sa nemogućom situacijom. Dok tako gledaš na njih, neizbežni su očaj i depresija. Neki od tih problema neočekivano iskaču, taman kad pomisliš da si razrešio prethodne. Drugi problemi ostaju nerešeni pod oblakom negiranja i povremeno se javljaju da bi te mučili, samo da bi posle ponovo postali sakriveni, ali još uvek nerešeni. Sva ova složenost samo je očajnički pokušaj da se ne prepozna problem, pa tako i da ga se ostavi nerešenim. Ako možeš prepoznati da ti je odvojenost jedini problem, bez obzira koji oblik preuzima, moći ćeš prihvatiti i odgovor, zato što ćeš uvideti njegovu važnost. Opažajući bazičnu stalnost u svim problemima sa kojima se naizgled suočavaš, razumećeš da imaš sredstva da ih sve rešiš. A onda ćeš upotrebiti sredstva zato što prepoznaješ problem. U svojim današnjim dužim vežbama pitaćemo šta je problem i kakav je odgovor na njega. Nećemo pretpostaviti da to već znamo. Pokušaćemo da oslobodimo svoje umove od svih mnogobrojnih i različitih vrsta problema za koje mislimo da ih imamo. Pokušaćemo da shvatimo da mi zapravo imamo samo jedan problem koga nismo uspeli da prepoznamo. Upitaćemo u čemu se sastoji taj problem i čekaćemo na odgovor. Reći će nam se. A onda ćemo pitati kakvo je rešenje tog problema. I to će nam se reći. Današnje će vežbe biti uspešne do stepena do koga ne budemo insistirali na definisanju problema. Možda nećeš uspeti da pustiš da odu svi tvoji unapred stvoreni pojmovi, ali to i nije potrebno. Sve što je potrebno jeste da se zadrži izvesna sumnja u vezi sa realnošću tvoje verzije o tome šta su tvoji problemi. Ti pokušavaš da prepoznaš da ti je odgovor dat samim prepoznavanjem problema, tako da se problem i odgovor na njega mogu dovesti u vezu i da možeš biti u miru. Današnje kraće vežbe neće biti rasporedjene prema vremenu, već prema potrebi. Danas ćeš videti mnoge probleme, od kojih svaki zahteva svoj odgovor. Svoje ćemo napore usmeriti ka prepoznavanju da postoji samo jedan problem i samo jedan odgovor na njega. Ovim se prepoznavanjem rešavaju svi problemi. U ovom

106

prepoznavanju leži mir. Ne dozvoli da te zavara oblik današnjih problema. Kad god ti se učini da se javlja bilo kakva teškoća, brzo sebi reci:

“DOZVOLI MI DA PREPOZNAM OVAJ PROBLEM, TAKO DA GA MOGU REŠITI”. Potom pokušaj da odgodiš sva prosudjivanja o tome u čemu se sastoji problem. Po mogućnosti, za trenutak zatvori oči i upitaj u čemu je problem. Čuće te se i dobićeš odgovor.

80. LEKCIJA “DOZVOLI MI DA PREPOZNAM DA SU MOJI PROBLEMI REŠENI” Ako hoćeš da zaista prepoznaš svoje probleme, prepoznaćeš da ti zapravo i nemaš problema. Tvoj centralni problem dobio je svoj odgovor, a ti nemaš drugih problema. Zato i moraš biti u miru. Spasenje tako zavisi od prepoznavanja tog jednog problema i od razumevanja da je taj problem već rešen. Jedan problem, jedno rešenje. Spasenje je postignuto. Data ti je sloboda od sukoba. Prihvati tu činjenicu i onda si spreman da preuzmeš svoje pravo mesto u Božijem planu za spasenje. Tvoj jedini problem je rešen! Ponavljaj i ponavaljaj ovo samom sebi danas sa zahvalnošću i uverenjem. Prepoznao si svoj jedini problem i otvorio put Svetom Duhu da ti da Božiji odgovor. Zavaravanje si ostavio u stranu i video si svetlost istine. Prihvatio si svoje spasenje dovodjenjem svog problema njegovom odgovoru. I ti možeš prepoznati odgovor zato što je problem identifikovan. Danas imaš pravo na mir. Problem koji je rešen ne može te uznemiravati. Jedino budi siguran da nećeš zaboraviti da su svi problemi isti. Njihovi mnogobrojni oblici neće te prevariti sve dok ovo pamtiš. Jedan problem, jedno rešenje. Prihvati mir koji donosi ovaj jednostavni iskaz. Tokom svojih današnjih dužih vežbi polagaćemo pravo na mir, koji mora biti naš, kada se dovedu u vezu problem i odgovor na njega. Problem mora nestati, zato što Božiji odgovor ne može omanuti. Prepoznavši jedno, istovremeno si prepoznao i drugo. Rešenje je sastavni deo problema. Dobio si odgovor i prihvatio si ga. Spašen si. Sad neka ti se da mir koji donosi ovo tvoje prihvatanje. Zatvori oči i primi svoju nagradu. Prepoznaj da su tvoji problemi rešeni. Prepoznaj da si izvan sukoba, slobodan i u miru. Iznad svega, zapamti da imaš samo jedan problem i da taj problem ima samo jedno rešenje. To je ono u čemu leži jednostavnost spasenja. Zbog toga spasenje i jeste garantovano efikasno. Danas često sebe uveravaj da su tvoji problemi rešeni. Ponovi ovu ideju s dubokim uverenjem, što možeš češće. Budi posebno siguran i primeni današnju ideju na bilo koji specifičan problem koji bi se javio. Brzo reci: “DOZVOLI MI DA PREPOZNAM DA JE OVAJ PROBLEM REŠEN”. Budimo danas odlučni da ne gomilamo žalbe. Budimo odlučni da budemo slobodni od problema koji ne postoje. Sredstvo da se ovo postigne je jednostavno poštenje. Ne zavaravaj se o tome šta je problem i onda moraš prepoznati da je problem već rešen.

107

II PREGLED Sad smo spremni za drugi pregled. Počećemo tamo gde se završio naš poslednji pregled i bavićemo se sa dve ideje svakog dana. Prvi deo dana posvetićemo jednoj od tih ideja, a drugi drugoj. Imaćemo jednu dužu vežbu i mnogo kraćih u kojima ćemo vežbati svaku od ovih ideja. Duže vežbe će se držati ovog opštog oblika: svaka duža vežba treba da traje po 15 minuta. Započni je razmišljanjem o idejama za taj dan i komentarima koji su uključni u zadatke. Posveti 3 ili 4 minuta njihovom čitanju i to polaganom, pa i nekoliko puta ako želiš, a onda zatvori oči i slušaj. Ponovi prvu fazu vežbe ako ustanoviš da ti um luta, ali nastoj da utrošiš najveći deo vremena na mirno, ali pažljivo slušanje. Postoji poruka koja na tebe čeka. Budi uveren da ćeš je primiti. Zapamti da ti ona pripada i da je ti želiš. Ne dozvoli da ti se namera koleba pri sučeljavanju sa mislima koje ti odvraćaju pažnju. Shvati da, bez obzira na oblik koji te misli mogu preuzeti, one nemaju nikakvog značenja i nikakve moći. Zameni ih svojom odlučnošću da uspeš. Ne zaboravi da tvoja volja ima prevlast nad svim fantazijama i snovima. Veruj svojoj volji kako bi mogao videti kroz sve te maštarije i snove i kako bi te ta volja mogla preneti izvan svih njih. Ove vežbe smatraj posvećenjem putu, istini i životu. Odbij da te bilo šta skrene na sporedne puteve. Ti si se posvetio spasenju. Budi svaki dan odlučan da ne ostaviš svoju funkciju neispunjenom. Tokom kraćih vežbi takodje ponovo potvrdi svoju odlučnost, koristeći se prvobitnim oblikom ideje za opštu primenu, a specifične oblike koristi kad to bude potrebno. Neki specifični oblici su uključeni u komentare koji slede iskazivanju ideja. Ovo su ipak samo sugestije.

81. LEKCIJA 61. “JA SAM SVETLOST SVETA” Kako sam samo svet ja, kome je data funkcija da prosvetli svet! Dopusti mi da budem smiren pred svojom svetošću. U njenoj mirnoj svetlosti neka nestanu svi moji konflikti. U njenom miru dozvoli mi da se setim ko sam. Mogu se primeniti i neki specifični oblici ove ideje kada izgleda da se pojavljuju posebne teškoće: “NE DOZVOLI DA POTAMNI SVETLOST SVETA U MENI” “NEKA SVETLOST SVETA BLISTA KROZ OVU POJAVU” “OVA ĆE SENKA NESTATI PRED SVETLOŠĆU” 62. “OPRAŠTANJE JE MOJA FUNKCIJA KAO SVETLOSTI SVETA” Prihvatanjem svoje funkcije videću svetlost u samom sebi. A u ovoj će svetlosti moja funkcija stajati jasna i savršeno nedvosmislena pred mojim vidjenjem. Moje prihvatanje ne zavisi od mog prepoznavanja vlastite funkcije, pošto ja još ne razumem opraštanje. A ipak ću verovati da ću je u svetlosti videti onakvom kakva zaista i jeste. Specifični oblici korišćenja ove ideje mogu uključiti: “NEKA MI OVO POMOGNE DA NAUČIM ŠTA ZNAČI OPRAŠTANJE” “NE DOZVOLI MI DA ODVOJIM SVOJU FUNKCIJU OD SVOJE VOLJE” “OVO NEĆU KORISTITI ZA DRUGAČIJU SVRHU”

82. LEKCIJA 63. “KROZ MOJE OPRAŠTANJE SVETLOST SVETA DONOSI MIR SVAKOM UMU” Moje opraštanje je način pomoću koga svetlost sveta nalazi svoj izraz kroz mene. Moje opraštanje je sredstvo pomoću koga postajem svestan svetlosti sveta u samom sebi. Moje opraštanje je sredstvo pomoću koga se leči svet, zajedno sa mnom. Dozvoli mi,

108

onda, da oprostim svetu, da bi se svet izlečio sa mnom. Sugestije za specifične oblike primene ove ideje jesu: “NEKA SE MIR PROŠIRI IZ MOG UMA U TVOJ, (IME)” “JA DELIM SVETLOST SVETA SA TOBOM, (IME)” “KROZ SVOJE OPRAŠTANJE JA OVO MOGU VIDETI ONAKVIM KAKVO ZAISTA I JESTE” 64. “NE DOZVOLI MI DA ZABORAVIM SVOJU FUNKCIJU” Ja neću zaboraviti svoju funkciju zato što hoću da se setim svog Pravog Ja. Ja ne mogu izvršiti svoju funkciju ako zaboravim svoje Pravo Ja. A ukoliko ne izvršim svoju funkciju, neću doživeti radost koju mi je Bog namenio. Odgovarajući specifični oblici ove ideje uključuju: “NE DOZVOLI MI DA OVO KORISTIM DA BIH SVOJU FUNKCIJU SAKRIO OD SAMOG SEBE” “OVO ĆU ISKORISTITI KAO PRILIKU ZA IZVRŠENJE SVOJE FUNKCIJE” “OVO MOŽE UGROZITI MOJ EGO, ALI NE MOŽE NI NA KOJI NAČIN IZMENITI MOJU FUNKCIJU”

83. LEKCIJA 65. “MOJA JEDINA FUNKCIJA JE ONA KOJU MI JE BOG DAO” Nemam druge funkcije osim one koju mi je Bog dao. Ovo me prepoznavanje oslobadja svih sukoba, zato što ono znači da ja ne mogu imati suprotstavljene ciljeve. Ako imam samo jedan cilj, uvek sam siguran šta radim, šta da kažem i šta da mislim. Sva moja sumnja mora nestati u trenutku kad priznam da je jedina moja funkcija on akoju mi je Bog dao. Specifičnije primene ove ideje mogu uzeti ovakve oblike: “MOJE OPAŽANJE OVOGA NE MENJA MOJU FUNKCIJU”

“OVO MI NE DAJE FUNKCIJU KOJA BI BILA DRUGAČIJA OD ONE KOJU MI JE BOG DAO” “NE DOZVOLI MI DA OVO KORISTIM DA BIH OPRAVDAO FUNKCIJU KOJU MI BOG NIJE DAO” 66. “MOJA FUNKCIJA I MOJA SREĆA SU JEDNO TE ISTO” Sve stvari koje dolaze od Boga su jedno. One dolaze od Jednosti i moraju se prihvatiti kao jedno. Ispunjavanje moje funkcije je moja sreća zato što obe dolaze iz istog Izvora. A ako hoću da budem srećan, ja moram naučiti da prepoznam ono što me čini srećnim. Neki korisni oblici ove ideje jesu: “OVO NE MOŽE DA ODVOJI MOJU SREĆU OD MOJE FUNKCIJE” “OVO NIKAKO NE MOŽE DELOVATI NA JEDINSTVO MOJE SREĆE I MOJE FUNKCIJE” “NIŠTA, UKLJUČUJUĆI I OVO, NE MOŽE OPRAVDATI ILUZIJU O SREĆI KOJA JE ODVOJENA OD MOJE FUNKCIJE”

84. LEKCIJA 67. “LJUBAV ME JE STVORILA SLIČNOG SEBI” Ja sam sličan svom Tvorcu. Ja ne mogu patiti, ja ne mogu iskusiti gubitak i ja ne mogu umreti. Ja nisam telo. Danas ću prepoznati svoju realnost. Neću obožavati nikakve idole, niti ću uzdići svoj pojam o samom sebi kako bih njime zamenio svoje Pravo Ja. Ja ličim

109

na svog Tvorca. Ljubav me je stvorila sličnog samoj sebi. Možda će ti ovi specifični oblici biti korisni u primeni ove ideje: “NE DOZVOLI MI DA U OVOME VIDIM ILUZIJU SAMOG SEBE” “DOK OVO GLEDAM, DOZVOLI MI DA SE SETIM SVOG TVORCA” “MOJ TVORAC NIJE STVORIO OVO OVAKVIM KAKO GA JA VIDIM” 68. “LJUBAV SE NI NA ŠTA NE ŽALI” Žalbe su potpuno strane ljubavi. Žalbe napadaju ljubav i zatamnjuju njenu svetlost. Ako se na nešto žalim, ja napadam ljubav, pa tako napadam i svoje Pravo Ja. Tako mi moje Pravo Ja postaje strano. Danas sam odlučio da ne napadam svoje Pravo Ja, tako da se mogu setiti ko sam. Možete koristiti: “OVO NIJE OPRAVDANJE ZA NEGIRANJE MOG PRAVOG JA” “NEĆU SE OVIM KORISTITI ZA NAPAD NA LJUBAV” “NEKA ME OVO NE DOVEDE U ISKUŠENJE DA NAPADNEM SAMOG SEBE”

85. LEKCIJA 69. “MOJE ŽALBE SAKRIVAJU SVETLOST SVETA U MENI” Moje žalbe mi pokazuju ono čega nema, a sakrivaju mi ono što hoću da vidim. Prepoznavši ovo, čemu mi služe žalbe? One me drže u tami i skrivaju svetlost. Žalbe i svetlost ne mogu ići zajedno, ali se svetlost i vidjenje moraju udružiti da bih mogao zaista videti. Da bih video, moram žalbe odložiti u stranu. Ja želim videti, a ovo će biti način pomoću koga ću uspeti. Možete koristiti ove oblike: “NE DOZVOLI MI DA OVO ISKORISTIM KAO PREPREKU ZA VIDjENJE” “SVETLOST SVETA ĆE SVE OVO RASPRŠITI” “NEMAM NIKAKVE POTREBE ZA OVIM. JA ŽELIM DA VIDIM” 70. “MOJE SPASENJE DOLAZI OD MENE SAMOG” Danas ću prepoznati gde leži moje spasenje. Ono je u meni zato što je i njegov Izvor u meni. Spasenje nije napustilo svoj Izvor, pa tako ono ne može napustiti ni moj um. Neću ga tražiti izvan samog sebe. Spasenje nije nadjeno negde izvan mene, pa onda uneto u mene. Ali, idući iz moje unutrašnjosti, ono može dosegnuti i ono što je izvan mene, i sve što budem video samo će odražavati svetlost koja sija u meni i u samoj sebi. Ovi oblici ideje odgovaraju specifičnim primenama: "NEKA ME OVO NE DOVEDE U ISKUŠENJE DA SVOJE SPASENJE TRAŽIM IZVAN SEBE” “NEĆU DOZVOLITI DA OVO POMUTI MOJU SVESNOST O IZVORU MOG SPASENJA” “OVO NEMA MOĆI DA UKLONI SPASENJE OD MENE”

86. LEKCIJA 71. “OSTVARIĆE SE SAMO BOŽIJI PLAN ZA SPASENJE” Besmisleno mi je da grozničavo tragam za spasenjem. Video sam spasenje u mnogim ljudima i mnogim stvarima, a kad sam hteo da posegnem za njim, nije ga tamo bilo. Nisam znao gde se spasenje nalazi. Nisam ni znao šta je spasenje. Neću više uzaludno tražiti. Ostvariće se samo Božiji plan za spasenje. I ja ću se radovati, zato što Njegov plan nikada ne može omanuti. Koristite i ovo: “BOŽIJI PLAN ZA SPASENJE SPAŠĆE ME OD MOG VLASTITOG OPAŽANJA OVOGA” “OVO NIJE IZUZETAK U BOŽIJEM PLANU ZA MOJE SPASENJE” “DOZVOLI MI DA OVO OPAŽAM SAMO U SVETLOSTI BOŽIJEG PLANA ZA SPASENJE” 72. “ZAOKUPLJENOST ŽALBAMA JE NAPAD NA BOŽIJI PLAN ZA SPASENJE”

110

Zaokupljenost žalbama je pokušaj da se dokaže da se neće izvršiti Božiji plan za spasenje. A ipak će samo Njegov plan biti izvršen. Zaokupljajući svoju pažnju žalbama, ja tako isključujem svoju jedinu nadu za spasenjem iz svoje svesnosti. Neću više štetiti svojim najbitnijim interesima na ovako sumanut način. Prihvatiću Božiji plan za spasenje i biti sretan. Možete specifično koristiti i ove ideje: “GLEDAJUĆI U OVO JA BIRAM IZMEDjU POGREŠNE PERCEPCIJE I SPASENJA” “AKO U OVOM VIDIM OSNOVU ZA ŽALBE, ONDA NEĆU VIDETI OSNOVU ZA SPASENJE” “OVO POZIVA NA SPASENJE, A NE NA NAPAD”

87. LEKCIJA 73. “JA HOĆU DA BUDE SVETLOST” Danas ću koristiti moć svoje volje. Moja volja se ne sastoji u tome da pipkajući tražim u tami, prestrašen od senki i nevidljivih i nerealnih stvari. Svetlost će danas biti moj vodič. Ići ću za njom kuda me bude vodila i gledaću samo ono što mi bude pokazala. Danas ću doživeti mir istinske percepcije. Ovi oblici današnje ideje biće korisni za specifičnu primenu: “OVO NE MOŽE SAKRITI SVETLOST KOJU HOĆU DA VIDIM” “TI STOJIŠ SAMNOM U SVETLOSTI, (IME)” “U SVETLOSTI ĆE OVO IZGLEDATI DRUGAČIJE” 74. “NEMA DRUGE VOLJE OSIM BOŽIJE” Ja sam danas siguran, jer nema druge volje osim Božije. Ja se mogu prestrašiti samo onda kad poverujem da postoji i druga volja. Pokušavam da napadam samo onda kad se bojim, a samo onda kad pokušam da napadnem mogu poverovati da je ugrožena moja večna sigurnost. Danas ću prepoznati da se sve ovo nije desilo. Ja sam bezbedan zato što nema druge volje osim Božije. Ovo su neki od korisnih oblika ove ideje za specifičnu primenu: “DOZVOLI MI DA OVO OPAŽAM U SKLADU SA BOŽIJOM VOLJOM” “I BOŽIJA I MOJA VOLJA JESTE DA SI TI BOŽIJE DETE, (IME)” “OVO JE DEO BOŽIJE VOLJE ZA MENE, PA MA KAKO JA TO VIDEO”

88. LEKCIJA 75. “SVETLOST JE DOŠLA” Birajući spasenje, a ne napad, ja se odlučujem da prepoznam samo ono što već postoji. Spasenje je odluka koja je već doneta. Napad i žalbe ne postoje u tom izboru. To i jeste razlog zašto uvek biram izmedju istine i iluzije, izmedju onog što postoji i onog što ne postoji. Svetlost je došla. Ne mogu da ne izaberem svetlost, pošto ona nema alternative. Ona je zamenila tamu i tama je nestala. Ovo bi mogli biti korisni oblici za specifičnu aplikaciju ove ideje: “OVO MI NE MOŽE POKAZATI TAMU, POŠTO JE SVETLOST DOŠLA” “SVETLOST U TEBI JESTE SVE ŠTO HOĆU DA VIDIM, (IME)” “JA HOĆU DA VIDIM U OVOME SAMO ONO ŠTO ZAISTA I POSTOJI” 76. “NE PRIZNAJEM NIKAKVE ZAKONE, OSIM BOŽIJIH” Ovo je savršeni iskaz moje slobode. Ne priznajem nikakve zakone, osim Božijih. Stalno sam u iskušenju da uspostavim druge zakone i dam im moć nad samim sobom. Ja patim samo zbog toga što verujem u te zakone. Oni uopšte nemaju stvarnog efekta na mene.

111

Ja sam savršeno slobodan od svih zakona, izuzev Božijih. A Njegovi zakoni su zakoni slobode. Specifične primene mogu biti: “MOJE OPAŽANJE OVOGA POKAZUJE MI DA VERUJEM U ZAKONE KOJI NE POSTOJE” “U OVOME VIDIM SAMO DELOVANJE BOŽIJIH ZAKONA” “PUSTI ME DA DOZVOLIM DA SE U OVOME IZVRŠAVAJU SAMO BOŽIJI ZAKONI, A NE MOJI”

89. LEKCIJA 77. “JA IMAM PRAVO NA ČUDA” Ja imam pravo na čuda zato što ne priznajem nikakve druge zakone, osim Božijih. Njegovi me zakoni oslobadjaju od svih žalbi, koje zamenjuju čudima. A ja ću prihvatiti čuda umesto žalbi, koje su samo iluzije koje sakrivaju čuda koja se nalaze s druge strane. Sad ću prihvatiti samo ono na šta mi daju pravo Božiji zakoni da imam, kako bih to mogao upotrebiti u korist funkcije koju mi je On dao. Sledeće sugestije ti mogu koristiti kod specifičnih primena ove ideje: “IZA OVOGA JE ČUDO NA KOJE IMAM PRAVO” “NEKA SE NE ŽALIM NA TEBE (IME), VEĆ NEKA TI PONUDIM ČUDO, KOJE TI PRIPADA UMESTO ŽALBE” “ISTINSKI VIDjENO OVO MI NUDI ČUDO” 78. “NEKA ČUDA ZAMENE SVE ŽALBE” Ovom idejom ja sjedinjujem svoju volju s voljom Svetog Duha i opažam ih kao jednu. Ovom idejom ja prihvatam svoje oslobodjenje iz pakla. Ovom idejom ja izražavam svoju voljnost da se sve moje iluzije zamene istinom, u skladu s Božijim planom za moje spasenje. Neću napraviti nikakve izuzetke, niti bilo kakve zamene. Želim sve što je s Neba i samo s Neba, kao što i Bog hoće da imam. Korisni specifični oblici primene ove ideje bili bi: “NEKA SE NAŠE ŽALBE ZAMENE ČUDIMA, (IME)“ “IZVAN OVOGA JE ČUDO KOJE NADOMEŠTA SVE MOJE ŽALBE”

90. LEKCIJA 79. “NEKA MI SE DOZVOLI DA PREPOZNAM PROBLEM, KAKO BI SE PROBLEM MOGAO REŠITI” Dozvoli mi da danas shvatim da je problem uvek neki oblik žalbe koju gajim. Dozvoli mi, takodje, da shvatim da je rešenje uvek čudo s kojim dozvoljavam da se žalba zameni. Danas ću se setiti jednostavnosti spasenja pojačavanjem lekcije da postoji samo jedan problem i samo jedno rešenje. Problem je žalba, rešenje je čudo. I ja pozivam rešenje da mi dodje kroz moje opraštanje žalbe i kroz moju dobrodošlicu čudu koje dolazi umesto žalbe. Specifične primene ove ideje mogu imati ove oblike: “OVO PREDSTAVLJA ZA MENE PROBLEM KOJI HOĆU DA REŠIM” “ČUDO, KOJE SE NALAZI IZA OVE ŽALBE, RAZREŠIĆE PROBLEM UMESTO MENE” “ODGOVOR NA OVAJ PROBLEM JE ČUDO KOJE U SEBI SADRŽI SAM PROBLEM”

80. “DOZVOLI MI DA PREPOZNAM DA SU MOJI PROBLEMI REŠENI” Meni izgleda kao da imam problema samo zato što zloupotrebljavam vreme. Ja verujem da se prvo javlja problem, a da onda mora proći neko vreme pre nego što se taj problem reši. Ja ne vidim da se problem i njegovo rešenje javljaju istovremeno. Razlog za to jeste što još uvek ne shvatam da je Bog smestio rešenje zajedno s problemom, tako da ih vreme ne može razdvojiti. Ako mu to dozvolim, Sveti Duh će me ovome naučiti.

112

Razumeću da je nemoguće da imam problem koji već nije rešen. Ovi oblici ideje mogu se koristiti za specifičnu primenu: “NEMA POTREBE DA ČEKAM DA BI SE OVO REŠILO” “ODGOVOR NA OVAJ PROBLEM VEĆ MI JE DAT, SAMO AKO GA PRIHVATIM” “VREME NE MOŽE RAZDVOJITI OVAJ PROBLEM OD NJEGOVOG REŠENJA”

91. LEKCIJA “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI” Važno je da zapamtiš da čuda i vidjenje nužno idu zajedno. To je potrebno da se ponavlja , da se često ponavlja. To je centralna ideja u tvom novom misaonom sistemu i percepcija koju proizvodi taj sistem. Čudo je uvek tu. Tvoje vidjenje nije uzrok njegovog prisustva, kao što ni njegova odsutnost nije rezultat tvog neuspeha da vidiš. Jedino što se ovde menja jeste tvoja svesnost čuda. Videćeš ih u svetlosti, a nećeš ih videti u tami. Ono što je za tebe, dakle, od ključne važnosti jeste svetlost. Sve dok si u mraku, čudo ostaje nevidjeno. I tako se ti uveravaš da ga uopšte nema. To sledi iz premisa iz kojih proizlazi i mrak. Negiranje svetlosti vodi ka neuspehu da je vidite. A neuspeh da se vidi svetlost, znači opažanje tame. Svetlost ti je onda beskorisna, čak iako postoji. Ne možeš je koristiti zato što ti je nepoznato njeno prisustvo. A tobožnja realnost tame čini ideju o svetlosti beznačajnom. Kad ti se kaže da ono što ne vidiš ipak postoji, zvuči ludo. Vrlo je teško nekoga uveriti da je ludo ne videti ono što postoji, a umesto toga videti ono što ne postoji. Ti ne sumnjaš da telesne oči mogu videti. Ti ne sumnjaš da su slike koje ti telesne oči pokazuju realnost. Ti veruješ u tamu, a ne u svetlost. Kako se to može obrnuti? Tebi je to nemoguće, ali ti nisi sam u tom pokušaju. Tvoji napori, ma kako bili mali, imaju jaku podršku. Kad bi samo shvatio kolika je ta snaga, nestale bi tvoje sumnje. Danas ćemo se posvetiti pokušaju da osetimo tu snagu. Kad osetiš snagu u sebi, koja ti čini sva čuda lako dostupnim, onda nećeš više sumnjati. Čuda, koja skriva tvoj osećaj slabosti, uskočiće u svesnost kad osetiš tu snagu u sebi. Tri puta dnevno rezerviši po oko deset minuta za vreme tišine u kome ćeš pokušati da se odvojiš od svoje slabosti. To se postiže vrlo jednostavno davanjem uputstva samom sebi da nisi isto što i tvoje telo. Vera ide ka onome što želiš, a ti u skladu s tim upućuješ i svoj um. Tvoja vlastita volja ostaje tvoj učitelj i tvoja volja poseduje svu snagu da učini ono što želi. Ti možeš izbeći telu, ako se na to odlučiš. Ti možeš doživeti snagu u samom sebi. Duže vežbe započni sa ovom izjavom o istinskom odnosu uzroka i posledice: “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI. TELESNE OČI NE OPAŽAJU SVETLOST-ALI JA NISAM TELO. ŠTA SAM JA?” Pitanje kojim se ova izjava završava neophodno je za naše današnje vežbe. Ono što misliš da jesi jeste verovanje koje treba ukloniti. Ali ono što ti uistinu jesi, mora da ti se otkrije. Verovanje da si telo poziva na ispravljanje, s obzirom da je greška. Istina o tome šta si ti priziva snagu u tebi da dovede u tvoju svesnost ono što greška sakriva. Ako nisi telo, šta si ti onda? Neophodno je da postaneš svestan onoga čime se koristi Sveti Duh da bi zamenio telesnu sliku u tvom umu. Potrebno je nešto da osetiš, kako bi u to poverovao, dok istovremeno svoju veru povlačiš iz tela. Potrebno ti je realno iskustvo nečeg drugog, nečeg čvršćeg i sigurnijeg, nešto vrednije od tvoje vere i nešto što stvarno postoji. Ako nisi telo, šta si onda? Pošteno postavi to pitanje, a onda posveti nekoliko minuta dozvoljavanju da se isprave tvoje pogrešne misli o vlastitim svojstvima i da ih zamene njihove suprotnosti. Reci, na primer: “JA NISAM SLAB, VEĆ JAK”. “JA NISAM BESPOMOĆAN, VEĆ MOĆAN”. “JA NISAM OGRANIČEN, VEĆ NEOGRANIČEN”. “JA NISAM PUN SUMNJI, VEĆ SIGURAN”. “JA NISAM ILUZIJA, NEGO REALNOST”. “JA NE MOGU VIDETI U MRAKU, VEĆ NA SVETLOSTI”. U drugoj fazi vežbe pokušaj da doživiš ove istine o samom sebi. Posebno se koncentriši na doživljaj snage. Zapamti da je sav osećaj slabosti povezan sa verovanjem da si telo, verovanje koje je pogrešno i koje ne zaslužuje da mu se veruje. Pokušaj da ukloniš svoju veru u njega, bar za tren. Kako budemo napredovali, sve ćeš se više navikavati da

113

veruješ u ono što je vredno vere. Tokom preostalog vremena za vežbu opusti se, uveren da Bog pomaže Svojom snagom i svom Svojim Mislima tvoje napore, ma kako da su skromni. Tvoja će snaga proizaći iz Božije Snage i Božijih Misli. Kroz njihovu snažnu podršku osetićeš snagu u sebi. Tokom ove vežbe one su s tobom sjedinjene, a ti u ovoj vežbi deliš istu svrhu koju i One imaju. Njihova je svetlost u kojoj ćeš ti videti čuda, zato što je Njihova snaga istovremeno i tvoja. Njihova snaga postaje tvoje oči, tako da možeš videti. 5-6 puta na sat, u približno istim razmacima, podseti se da se čuda vide u svetlosti. Takodje, današnjom se idejom suprotstavi svim iskušenjima. Za ovu posebnu svrhu, ovaj bi oblik mogao biti koristan: “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI. ZBOG OVOGA NE TREBA DA ZATVARAM OČI”.

92. LEKCIJA “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI, A SVETLOST I SNAGA SU JEDNO TE ISTO” Današnja je ideja proširenje prethodne. Ti ne razmišljaš o svetlosti u pojmovima snage, a o tami u pojmovima slabosti. Razlog za to jeste što je tvoja ideja o tome šta znači vidjenje povezana sa telom i njegovim očima i mozgom. I tako ti veruješ da možeš izmeniti ono što vidiš tako što ćeš staviti komadiće stakla ispred svojih očiju. To je jedno od mnogih magijskih verovanja koja proizlaze iz uverenja da si telo i da telesne oči mogu videti. Ti takodje misliš i da telesni mozak može misliti. Ako shvatiš prirodu misli, nećeš moći ništa drugo učiniti osim da se nasmeješ ovoj ludoj ideji. To je isto kao da bi pomislio da možeš držati šibicu koja osvetljava sunce i daje mu svu toplotu. Ili da držiš svet u svojoj šaci, sigurno pod kontrolom, sve dok ga sam ne oslobodiš. To nije ništa gluplje od verovanja da telesne oči mogu videti, a da mozak može misliti. Božija snaga u tebi je ona svetlost u kojoj vidiš, isto kao što je i Božiji Um taj kojim misliš. Njegov snaga negira tvoju slabost. Tvoja slabost je ta koja vidi telesnim očima, koja vrlo pažljivo zagleda u tamu ne bi li videla nešto slično sebi: malo, slabo, bolesno i na samrti, siromašno, bespomoćno i uplašeno, tužno, zahtevno, koje gladuje i koje je bez radosti. Sve to vide oči koje ne mogu videti i koje ne mogu blagosloviti. Snaga previdja ove stvari videći ono što se nalazi mimo pojava. Ona čvrsto drži pogled na svetlosti koja leži izvan domena ovih pojava. Ona se sjedinjuje sa svetlošću, čiji je i ona deo. Ona vidi samu sebe. Ona donosi svetlost u kojoj se pojavljuje tvoje Pravo Ja. U tami ti opažaš “ja” koga tamo nema. Snaga je istina o tebi samom. Slabost je idol koga se pogrešno i lažno obožavalo i slavilo, kako bi se snaga raspršila i rasterala i da bi tama vladala tamo gde je Bog odredio da bude svetlost. Snaga dolazi od istine i sija svetlošću koju joj je dao njen Izvor. Slabost odražava tamu onog ko ju je napravio. Ona je bolesna i gleda na bolest, koja joj je slična. Istina je spasiteljica i može samo hteti da svako bude sretan i u miru. Ona daje snagu svakome ko to zatraži, u neograničenim količinama. Ona vidi da bi nestašica kod jednoga bila nestašica kod svih. I tako ona daje svoju svetlost da svi mogu od toga imati koristi i da mogu videti kao jedan. Njena se snaga deli da bi svima mogla doneti čudo u kome bi se svi ujedinili u smislu, opraštanju i u ljubavi. Slabost, koja gleda u tamu, ne može videti svrhu u opraštanju i ljubavi. Ona vidi sve druge kao različite od sebe i ne vidi ništa u svetu što bi mogla podeliti. Ona prosudjuje i proklinje, ali ne voli. Ona ostaje u tami da bi se sakrila i sanja da je jaka i da pobedjuje, da je pobednik nad ograničenjima, dok ova, naprotiv, u tami rastu do ogromnih proporcija. Slabost se boji i napada i mrzi samu sebe, a tama prekriva sve što ona vidi, ostavljajući joj da sanja snove, zastrašujuće kao što je i ona sama preplašena. Ovde nema nikakvih čuda, postoji samo mržnja. Ona odvaja sebe od svega što vidi, dok svetlost i snaga opažaju sebe kao jedno. Svetlost snage nije svetlost koju vidiš. Ona se ne menja, ne treperi i ne nestaje. Ne pomoče se od dana ka noći. I ne vraća se sa jutrom. Svetlost snage je stalna, sigurna kao ljubav, zauvek sretna da se daje, zato što ona ne može nikome drugome dati do samoj sebi. Niko ne može uzalud tražiti da dobije njen vid, i niko ko udje u njeno prebivalište ne može ga napustiti bez čuda pred svojim očima i snagom i svetlošću koja se zadržava u srcu. Snaga koja je u tebi ponudiće ti svetlost i vodiće tvoje vidjenje, tako da se nećeš zadržavati na bezvrednim senkama, kojima te

114

snabdevaju telesne oči radi samozavaravanja. Snaga i svetlost se sjedinjuju u tebi i gde se one sretnu tvoje Pravo Ja stoji spremno da te zagrli kao Svog Rodjenog. Takvo je mesto susreta koje pokušavamo danas pronaći i u njemu otpočinuti, zato što je Božiji mir tamo gde je i tvoje Pravo Ja, Njegov Sin, i gde Ono sada čeka da se ponovo susretne sa Samim Sobom i da bude kao jedan. Utrošimo danas dva puta po 20 minuta da bi se pridružili tom susretu. Uvedim sami sebe u svoje Pravo Ja. Njegova će snaga biti svetlost u kojoj ćeš dobiti dar vidjenja. Onda danas, za kratko, napusti tamu. Vežbaćemo gledanje u svetlosti, zatvarajući telesne oči i moleći istinu da nam pokaže kako da pronadjemo mesto susreta “ja” i Pravog Ja, na kome su svetlost i snaga jedno. Ovako ćemo vežbati ujutru i uveče. Posle jutarnjeg susreta, dan ćemo iskoristiti za pripremu za večernje sate, kad ćemo se ponovo, s poverenjem, susresti. Što češće možemo, ponovimo današnju ideju i prepoznajmo da smo uvedeni u vidjenje i da smo izvedeni iz tame u svetlost u kojoj se mogu opažati samo čuda.

93. LEKCIJA “U MENI PREBIVAJU SVETLOST, RADOST I MIR” Ti misliš da si prebivalište zla, tame i greha. Misliš da bi se neko ko bi mogao da vidi istinu o tebi, zgadio, ustuknuvši od tebe kao od otrovne zmije. Misliš da bi te, kad bi ti se razotkrila istina o tebi, spopao takav užas da bi pohrlio smrti od vlastite ruke, smatrajući da bi ti bilo nemoguće živeti posle ovog otkrića. Ova su verovanja tako čvrsto fiksirana da je teško da ti se pomogne da vidiš da su ona potpuno neosnovana. Očigledno je da jesi pravio greške. Da si spasenje tražio na čudne načine. Da su te budalaste maštarije i divljački snovi varali i plašili. Da si se klanjao idolima napravljenim od prašine. Tvoje sadašnje verovanje od ovog svega je napravilo istinu. Danas sve ovo stavljamo u pitanje. Ne sa tačke gledišta šta ti o tome misliš, već sa sasvim druge referentne tačke, sa koje su ovakve bezvredne misli besmislene. Ove misli nisu u saglasnosti sa Božijom Voljom. Ovakva neshvatljiva verovanja On ne deli s tobom. To je dovoljno kao dokaz da su ovakva verovanja pogrešna, ali ti to tako ne shvataš. Zašto ne bi bio prepun radosti kad te se uverava da svo zlo za koje misliš da si ga počinio, nije nikada počinjeno, da svi tvoji gresi ne postoje, da si ti sam čist i svet kakav si i stvoren i da svetlost i radost u tebi prebivaju? Tvoja slika o samom sebi ne može se odupreti Božijoj Volji. Ti misliš da je to smrt, ali to je život. Misliš da si uništen, ali ti si spasen. “Ja” koje si sam napravio nije Božiji Sin. Prema tome, to “ja” uopšte i ne postoji. I sve što to “ja” izgleda da radi i misli ne znači ništa. To nije ni dobro, ni loše. To je nestvarno, i ništa više od toga. To “ja” se ne bori s Božijim Sinom. Ono ga ne povredjuje, niti napada na njegov mir. Ono nije izmenilo stvaranje, niti je redukovalo večnu bezgrešnost na greh, i ljubav na mržnju. Koju bi moć to “ja”, koje si sam napravio, moglo posedovati, kada je u suprotnosti s Božijom Voljom? Bog garantuje tvoju bezgrešnost. To se mora stalno ponavljati, sve dok se ne prihvati. To je istina. Bog garantuje tvoju bezgrešnost. Ništa se ne može ni taknuti, ni promeniti, što je Bog stvorio kao večno. “Ja”, koje si sam napravio, zlo i puno greha, je besmisleno. Bog garantuje tvoju bezgrešnost, a svetlost, radost i veselje prebivaju u tebi. Spasenje zahteva prihvatanje samo jedne misli - ti si onakav kakvog te je Bog stvorio, a ne onakav kakvog si sam sebe napravio. Bez obzira na svo zlo za koje misliš da si ga možda napravio, ti si ipak onakav kakvog te je Bog stvorio. Bez obzira na greške koje si napravio, istina o tebi je nepromenjena. Stvaranje je večno i nepromenljivo. Bog garantuje tvoju bezgrešnost. Ti jesi i ostaćeš zauvek tačno onakav kakav si i stvoren. Svetlost, radost i mir prebivaju u tebi zato što ih je Bog tamo stavio. Tokom svojih dužih današnjih vežbi, koje bi bile najkorisnije ako bi ih se radilo prvih pet minuta svakog sata budnosti, počni izjavljivanjem istine o svom stvaranju: ‘SVETLOST, RADOST I MIR PREBIVAJU U MENI. BOG GARANTUJE MOJU BEZGREŠNOST” Potom skloni u stranu svoje budalaste slike o samom sebi i potroši ostatak vežbe na pokušaj da doživiš ono što ti je Bog dao, umesto onoga što si sam odlučio. Ti si ono što je Bog stvorio ili ono što si sam napravio. Jedno Pravo Ja je istinito. Drugoga ni nema.

115

Pokušaj da doživiš jedinstvo svog jedinog Pravog Ja. Pokušaj da uvidiš Njegovu svetost i Ljubav od koje je stvoreno. Nemoj pokušavati da ometaš Pravo Ja koje je Bog stvorio kao tebe, skrivanjem veličanstvenog Pravog Ja iza sićušnih idola zla i grešnosti koje si sam napravio da Ga zamene. Neka Pravo Ja dodje na Svoje Rodjeno. Ovde si ti, Ovo si ti. A svetlost, radost i mir prebivaju u tebi zato što je to tako. Možda nećeš hteti, a možda čak ni moći da iskoristiš prvih pet minuta svakog sata za ove vežbe. Ipak pokušaj da to učiniš kad budeš mogao. Najmanje što treba da uradiš jeste da ponoviš ove misli svakog sata: “SVETLOST, RADOST I MIR PREBIVAJU U MENI. BOG GARANTUJE MOJU BEZGREŠNOST” Potom pokušaj da posvetiš bar jedan minut zatvaranju očiju i shvatanju da je ovo istinski iskaz o tebi. Ako se javi situacija koja izgleda uznemiravajuća, brzo rasprši iluziju straha ponovnim ponavljanjem ovih misli. Ako dodješ u iskušenje da se na nekoga naljutiš, reci mu tiho:”SVETLOST, RADOST I MIR PREBIVAJU U TEBI. BOG GARANTUJE TVOJU BEZGREŠNOST” Danas možeš mnogo učiniti za spasenje sveta. Danas možeš mnogo učiniti da se približiš svojoj ulozi u spasenju koju ti je Bog odredio. A danas možeš mnogo učiniti da svoj um uveriš da je današnja ideja zaista istinita.

94. LEKCIJA “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” Danas nastavljamo s idejom koja donosi potpuno spasenje. S jednom izjavom koja sve oblike iskušenja čini bespomoćnim. S jednom mišlju koja utišava ego i potpuno ga uklanja. Ti si onakav kakvog te je Bog stvorio. Ova ideja utišava zvuke ovoga sveta, čini da nestane vidjenje ovoga sveta i zauvek briše sve misli koje je ikada ovaj svet zastupao. Ovde je postignuto spasenje. Ovde se obnavlja zdravlje. Istinska svetlost je snaga, a snaga je bezgrešnost. Ako ostaješ onakav kakvog te je Bog stvorio ti moraš biti jak i svetlost mora biti u tebi. Onaj Koji je osigurao tvoju bezgrešnost, mora ti takodje garantovati i snagu i svetlost. Ti si onakav kakvog te je Bog stvorio. Tama ne može zamračiti slavu Božijeg Sina. Ti stojiš u svetlosti, snažan u bezgrešnosti u kojoj si stvoren i u kojoj ćeš ostati svu večnost. Danas ćemo ponovo posvetiti prvih pet minuta svakog sata budnosti pokušaju da osetiš istinu u samom sebi. Ovo vreme potrage započni ovim rečima: “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO. JA SAM VEČNO NJEGOV SIN”. Sada pokušaj da dosegneš do Božijeg Sina u samom sebi. To je Pravo Ja koje nije nikada grešilo, niti je pravilo sliku kojom bi zamenjivalo stvarnost. To je Pravo Ja koje nikada nije napustilo svoj dom u Bogu da bi nesigurno hodalo svetom. To je Pravo Ja koje ne poznaje strah, niti može i zamisliti gubitak ili patnju ili smrt. Od tebe se ništa drugo ne traži, da bi dosegao ovaj cilj, izuzev da skloniš u stranu sve idole i predstave o samom sebi, da se ne osvrćeš na listu svojstava, dobrih i loših, koje si sebi pripisao i da mirno očekuješ istinu. Bog Lično je obećao da će se istina otkriti onome ko je bude tražio. Ti je sada tražiš. Ti ne možeš omanuti zato što ni On ne može omanuti. Ako ne možeš ispuniti traženje da vežbaš svakih prvih pet minuta svakog sata, najmanje što treba da učiniš jeste da svakog sata sebe podsetiš: “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO. JA SAM VEČNO NJEGOV SIN”. Danas često govori samom sebi da si onakav kakvog te je Bog stvorio i obavezno ovim rečima odgovaraj bilo kome za koga ti izgleda da te razdražuje: “TI SI ONAKAV KAKVOG TE JE BOG STVORIO. TI SI VEČNO NJEGOV SIN”. Nastoj da svakako danas vežbaš svakog sata. Svaka će vežba koju radiš biti divovski korak prema tvom oslobodjenju i putokaz na putu učenja misaonog sistema koji ovaj kurs razlaže.

116

95. LEKCIJA “JA SAM JEDNO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM” Današnja te ideja opisuje tačno onako kakvog te je Bog stvorio. Ti si jedinstven unutar samog sebe, a i sjedinjen s Njim. Tvoje je jedinstvo celog stvaranja. Tvoje savršeno jedinstvo čini promenu u tebi nemogućom. Ti ovo ne prihvataš i ti ne uspevaš da shvatiš da to tako mora biti i to samo zato što veruješ da si se već promenio. Samog sebe vidiš kao smešnu parodiju na Božije stvaranje: vidiš sebe kao slabog, zlog, ružnog i grešnog, bednog i mučenog bolovima. Takva je tvoja verzija samog sebe. Sebe podeljenog na mnoge delove koji ratuju medjusobno, sebe odvojenog od Boga, sebe koga jedva drži na okupu tvoj ekscentrični i hiroviti graditelj, kome se moliš. On ne čuje tvoje molitve, jer je gluv. On ne vidi tvoju jedinstvenost, zato što je slep. On ne razume da si ti Božiji Sin, zato što je taj tvoj graditelj besmislen i ništa ne shvata. Danas ćemo pokušati da budemo svesni samo onoga što može čuti i videti i što je savršeno smisleno. Ponovo ćemo naše vežbe usmeriti ka dosezanju tvog jedinog Pravog Ja, koje je sjedinjeno sa svojim Tvorcem. Strpljivo i s nadom danas ponovo pokušavamo. Korišćenje prvih pet minuta svakog sata dok si budan za vežbanje današnje ideje ima posebne prednosti u stadijumu učenja na kome se sada nalaziš. U ovom trenutku je teško ne dozvoliti vlastitom umu da luta, ako se rade duže vežbe. Do sada si to sigurno već shvatio. Vidiš sve razmere svoje nestašice mentalne discipline i svoju potrebu za treniranjem uma. Neophodno je da budeš toga svestan, zato što je to zaista prepreka za tvoj napredak. Češće i kraće vežbe imaju, u ovo vreme, i drugih prednosti za tebe. Osim shvatanja teškoća koje imaš sa usmeravanjem i držanjem pažnje na nečemu, mora da si takodje primetio da, ako sam sebe ne podsetiš na svoj cilj što češće, imaš tendenciju da na njega zaboraviš na duže vreme. Često ne uspevaš da se setiš kratkih primena dnevne ideje i još uvek nisi stvorio naviku da se koristiš idejom kao automatskim odgovorom na iskušenje. U ovo vreme, prema tome, neophodna ti je neka struktura, smišljena da u sebe uključi česte podsetnike na cilj koji treba postići i redovne pokušaje da se taj cilj dosegne. Redovnost u smislu vremena nije idealan uslov za najblagotvoriniji oblik vežbanja u spasenju. Ona ima prednost, pak, za one čija je motivacija nepostojana i koji imaju jak otpor prema učenju. Zato ćemo se neko vreme držati tog rasporeda od pet minuta vežbanja svakog sata i preporučujem ti da što manje tih minuta preskočiš. Korišćenje prvih pet minuta jednog sata biće posebno korisno, zato što nameće čvršću strukturu. Nemoj, pak, koristiti svoje skretanje s ovog rasporeda kao izgovor da mu se opet ne vratiš što brže možeš. Možeš doći u iskušenje da dan smatraš izgubljenim zato što si već propustio da učiniš što je trebalo. Ovo treba da se prepozna, šta zapravo jeste: odbijanje da se ispravi greška i nespremnost da se ponovo pokuša. Tvoje greške ne mogu zadržati Svetog Duha u Njegovom podučavanju. Njega može zadržati samo tvoja nespremnost da se odlepiš od svojih grešaka. Zato se odlučimo, posebno u sledećoj nedelji ili nešto duže, da budemo voljni da sami sebi oprostimo svoje propuste u marljivosti i svoje neuspehe da se držimo uputstava za vežbanje dnevne ideje. Ovo tolerisanje svoje slabosti omogućiće nam da je previdimo, a ne da joj damo moć da odloži naše učenje. Ako svojoj slabosti damo moć da to učini, to će onda značiti da je smatramo snagom i da brkamo snagu sa slabošću. Kada ne uspeš udovoljiti traženjima ovog kursa, ti onda praviš samo grešku. Tu je onda potrebno samo ispravljvanje te greške i ništa drugo. Dozvoliti grešci da se nastavlja znači praviti dodatne greške koje su zasnovane na prvoj i koje je pojačavaju. To je proces koga moramo potisnuti u stranu zato što je to samo drugi način na koji bi branio iluzije protiv istine. Neka sve te greške nestanu tako što ćeš prepoznati šta su one uistinu. One znače pokušaje da te se i dalje drži nesvesnim činjenice da si ti jedinstveno Pravo Ja, sjedinjeno sa svojim Tvorcem, sjedinjeno sa svim aspektima stvaranja i bezgranično u svojoj moći i miru. To je istina, a sve ostalo nije. Danas ćemo ponovo potvrditi ovu istinu i pokušati da dosegnemo mesto u tebi na kome nema sumnje da je samo ovo istinito. Današnje vežbe započni ovim uveravanjem koje nudiš svom umu sa svom sigurnošću koju možeš dati: “JA SAM JEDINSTVENO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM, SJEDINJENO SA SVAKIM ASPEKTOM STVARANJA, I BEZGRANIČNO U SVOJOJ MOĆI I U MIRU”.

117

Onda zatvori oči i ponovo reci sebi, polako i promišljeno, pokušavajući da pustiš značenje reči da potone u tvoj um, zamenjujući lažne ideje:”JA SAM JEDINSTVENO PRAVO JA”. Ponovi to nekoliko puta, a onda pokušaj da osetiš značenje koje ove reči prenose. Ti si jedinstveno Pravo Ja, ujedinjeno i sigurno u svetlosti, radosti i miru. Ti si Božije Dete, jedinstveno Pravo Ja, s jednim Tvorcem i jednim ciljem: doneti svesnost ove jedinstvenosti svim umovima, kako bi istinsko stvaranje moglo da proširi Božiju Sveopštost i Jedinstvo. Ti si jedinstveno Pravo Ja, putpuno, isceljeno i celovito, sa moći da podigne veo tame sa sveta i da dozvoli svetlosti koja u tebi prebiva da prodje kroz tebe i da poduči svet o istini o tebi samom. Ti si jedinstveno Pravo Ja, u savršenom skladu sa svim što postoji i sa svim što će postojati. Ti si jedinstveno Pravo Ja, sveto Božije Dete, sjedinjen sa svojom braćom u tom Pravom Ja, sjedinjen sa svojim Ocem u Njegovoj Volji. Oseti u sebi to Pravo Ja i dozvoli Mu da rasprši sve tvoje iluzije i sumnje. Ovo je tvoje Pravo Ja, Sam Božiji Sin, bezgrešan kao i Njegov Tvorac, sa Tvorčevom snagom u tebi i Njegovom Ljubavlju koja je zauvek tvoja. Ti si jedinstveno Pravo Ja i dato ti je da osetiš ovo Pravo Ja u samom sebi i da odbaciš sve svoje iluzije iz jedinstvenog Uma koji je u stvari ovo Pravo Ja, sveta istina u tebi. Ne zaboravi danas. Potrebna nam je tvoja pomoć, tvoja mala uloga u donošenju sreće čitavom svetu. I Nebo gleda na tebe s poverenjem da ćeš danas ponovo pokušati. Podeli, onda, s Nebom njegovu sigurnost, pošto je ta sigurnost istovremeno i tvoja. Budi budan. Ne zaboravi danas. Tokom celog dana ne zaboravljaj na svoj cilj. Današnju ideju ponavljaj što češće. I kada god to učiniš, shvati da neko čuje glas nade, komešanje istine u njegovom umu, blago šuštanje krila mira. Tvoje priznanje da si jedinstveno Pravo Ja, sjedinjeno sa svojim Ocem, jeste poziv celom svetu da bude jedno s tobom. Svakome koga danas sretneš, svakako daj obećanje današnje ideje i kaži mu ovo: “I TI SI JEDINSTVENO PRAVO JA, ZAJEDNO SAMNOM, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM U OVOM PRAVOM JA - JA TI ODAJEM POČAST ZBOG ONOGA ŠTO JA JESAM, I ONOGA ŠTO JE ONAJ KOJI NAS OBOJICU VOLI KAO JEDNOG”.

96. LEKCIJA “SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA” Iako si ti, u stvari, jedno jedino Pravo Ja, ti sebe doživaljavaš kao dvoje: istovremeno i kao dobrog i kao zlog, kao onoga ko voli i kao onoga ko mrzi, kao um i kao telo. Ovaj osećaj da si rascepljen u suprotnosti dovodi do osećanja akutnog i stalnog sukoba iz koga proizilazi mahniti pokušaj da se pomire kontradiktorni aspekti ovog opažanja samog sebe. Ti si tražio mnoga od ovih rešenja, ali ni jedno od njih nije bilo efikasno. Suprotnosti koje vidiš u samom sebi nikada se ne mogu pomiriti. Ali ono što je jedno zaista i postoji. Ako želiš da se spaseš, moraš prihvatiti činjenicu da se ne mogu pomiriti istina i iluzija, bez obzira koliko to pokušavao, kakva sredstva pri tome koristio i ma gde da vidiš problem. Ukoliko ne prihvatiš ovu činjenicu, pokušaćeš da postigneš čitav niz ciljeva koji su ti nedostižni, besmisleno ćeš protraćiti mnogo vremena i napora, ostajaćeš bez nade i sumnjaćeš. Svi će ovi pokušaji biti podjednako jalovi i omanuće jedan za drugim. Problemi koji nemaju nikakvog značenja ne mogu se razrešiti unutar okvira koga oni sami postavljaju. Dva “ja”, koji su u sukobu, ne mogu se pomiriti, isto kao što se ne mogu sresti dobro i zlo. Ja, koje si sam stvorio, nikada neće biti tvoje Pravo Ja, niti se pak tvoje Pravo Ja može rascepiti na dva dela i dalje ostati ono što Ono jeste i što mora zauvek i biti. Um i telo ne mogu istovremeno postojati. I ne pokušavaj da ih pomiriš, zato što svako od njih negira realnost onog drugog. Ako si ti fizički entitet, iz tvoje predstave o samom sebi tada potpuno nestaje um, zato što u tom slučaju um ne može imati mesta na kome bi zaista bio deo tebe. Ako si, pak, duh, onda telo za tvoju realnost ne znači ništa. Duh se koristi umom kao sredstvom svog vlastitog samoizražavanja. A um koji služi duhu je smiren i radostan. Njegova moć dolazi od duha i on onda sav sretan izvršava svoju funkciju. Ali um može biti i razdvojen od duha i može opažati sebe unutar tela, koga onda brka sa samim sobom (tj. misli za sebe da je telo). Bez izvršavanja svoje funkcije, um ne može biti smiren i onda je sreća nešto

118

strano njegovim mislima. Um, razdvojen od duha, ne može misliti. U tom slučaju um negira postojanje svog Izvora snage i samog sebe onda vidi kao bespomoćnog, ograničenog i slabog. Pošto je odvojen od svoje funkcije, um onda o sebi misli da je usamljen i odvojen, da ga napadaju čitave armije, koje su se koncentrisale za napad protiv njega i onda se sakriva, tražeći podršku slabašnog tela. I sada um mora pomiriti neslično sa sličnim, pošto je to ono za šta um misli da je njegova svrha. Ne gubi više vremena na ovo. Ko može razrešiti besmisleni konflikt koji ti san prezentira? Šta bi uistinu značilo razrešavanje ovakvog konflikta? Kakvoj bi to svrsi moglo poslužiti? Čemu sve to? Spasenje ne može iluziju učiniti realnom, niti može razrešiti nepostojeći problem. Možda se ti nadš da može. Ipak, da li bi ti želeo da imaš Božiji plan za oslobodjenje Njegovog dragog Deteta koji će tom Detetu doneti samo bol i koji neće uspeti da ga oslobodi? Tvoje Pravo Ja zadržava Svoje misli i one ostaju istovremeno i u tvom umu i u Božijem Umu. Sveti Duh zadržava spasenje u tvom umu i tvom umu nudi put ka miru. Spasenje je misao koju deliš sa Bogom, zato što ju je u tvoje ime prihvatio Njegov Glas i što je u tvoje ime odgovorio da je spasenje izvršeno. Tako je spasenje zadržano medju mislima koje tvoje Pravo Ja smatra dragocenim i koje ono neguje za tebe. Danas ćemo pokušati da pronadjemo ovu misao, čije prisustvo u tvom umu garantuje Onaj Koji ti govori iz tvoj jednog jedinstvenog Pravog Ja. Naše vežbe, koje traju pet minuta svakog sata, značiće potragu za Njim unutar tvog uma. Spasenje dolazi od ovog Pravog Ja, preko Onoga Koji je most izmedju tvog uma i Pravog Ja. Strpljivo čekaj i dozvoli Njemu (Svetom Duhu) da ti govori o tvom Pravom Ja i o tome šta tvoj um može učiniti, obnovljen za Pravo Ja i slobodan da služi Njegovoj Volji. Vežbu započni govoreći: “SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA. NJEGOVE SU MISLI ISTOVREMENO I MOJE I JA IH MOGU KORISTITI”. A onda potraži Njegove misli i polaži na njih pravo kao da su tvoje. To i jesu tvoje prave misli, koje si negirao, a dozvolio si svom umu da luta po svetu snova, kako bi pronašao iluzije i njima zamenio tvoje prave misli. Ovde su sada tvoje misli, jedine koje imaš. Spasenje se nalazi medju njima, pronadji ga. Ako u tome uspeš, misli koje ti dodju reći će ti da si se spasao i da je tvoj um pronašao funkciju za koju je mislio da ju je izgubio. Tvoje Pravo Ja zaželeće dobrodošlicu ovoj funkciji i podariće tvom umu mir. Sa obnovljenom snagom ova će funkcija teći od duha do duha u svim stvarima koje je Duh stvorio kao Samog Sebe. Tvoj će um blagosloviti sve stvari. Svršeno je sa zbrkom, ti si se obnovio, zato što si pronašao svoje Pravo Ja. Tvoje Pravo Ja zna da ti danas ne možeš a da ne uspeš. Možda će tvoj um za tren još biti nesiguran. Nemoj da te ovo obeshrabri. Tvoje će Pravo Ja sačuvati za tebe radost koju Ono doživljava i ta će radost biti tvoja i bićeš je potpuno svestan. Svaki put kada utrošiš pet minuta u svakom satu tražeći Onoga Koji se pridružuje tvom umu i tvom Pravom Ja, ti Mu nudiš još jedno blago da ga sačuva za tebe. Svaki put kada, tokom današnjeg dana, svome mahnitom umu kažeš da spasenje dolazi od tvog jedinog Pravog Ja, ti istovremeno u svoju riznicu stavljaš još jedno blago. A sva ova riznica istovremeno se daje svakome ko je zatraži i ko prihvati taj dar. Pomisli, onda, koliko li ti je danas dato kako bi i drugima mogao davati, pa da bi i tebi, opet, moglo biti dato!

97. LEKCIJA “JA SAM DUH” Današnja te ideja poistovećuje sa tvojim Pravim Ja. Ona ne prihvata nikakav rascepljeni identitet, niti pokušava da izatka jedinstvo od suprotstavljenih činilaca. Ona jednostavno kaže šta je istina. Vežbaj današnju istinu što više možeš, zato što će ona izneti tvoj um iz područja u kome vlada sukob u tihe doline mira. Tu ne može više ući nikakva jeza u vezi sa strahom, zato što je tvoj um oslobodjen ludila zato što se oslobodio iluzije rascepljenog identiteta. Mi ponovo iskazujemo istinu o tvom Pravom Ja, svetom Detetu Božijem koje počiva u tebi, i čiji je um sada ponovo zdrav. Ti si duh, koga je tvoj Otac ljubazno obdario svom svojom Očinskom Ljubavlju, mirom i radošću. Ti si duh koji dovršava Samog Sebe i koji deli Svoju funkciju kao Stvaraoca. Otac je uvek sa tobom,

119

upravo onako kako si i ti sa Njim. Danas pokušavamo da tvom umu još više približimo realnost. Svaki put kada vežbaš, najmanje što se dešava jeste da ti se približava svesnost. A ponekad sebi uštedjuješ i hiljadu i više godina. Minute koje ulažeš mnogostruko se umnožavaju, zato što se čudo koristi vremenom, ali vreme ne vlada čudom. Spasenje je čudo, prvo i poslednje, prvo koje je i poslednje, zato što su jedno. Ti si duh u čijem umu prebiva čudo u kome svo vreme miruje. Čudo u kome samo jedan minut utrošen na korišćenje ovih ideja postaje vreme koje nema granice i koje nema kraja. Prema tome, dragovoljno uloži ove minute i računaj na Onoga Koji je obećao da će pored njih staviti u bezvremenost. On će ponuditi svu svoju snagu svakom malom naporu koji ti sam uložiš. Daj Mu minute koji su Mu danas potrebni. A to Mu je potrebno da bi ti pomogao da razumeš, zajedno sa Njim, da si i ti sam duh koji boravi u Njemu. I koji poziva, kroz Njegov Glas, svaku živu stvar, koji nudi Njegov vid svakome ko to traži i koji jednostavnom istinom zamenjuje grešku. Sveti Duh će biti srećan da može svakog sata iz tvojih ruku uzeti tih pet minuta i da ih nosi širom ovog sveta koji čezne za tim i u kome izgleda da vladaju bol i beda. On neće prevideti ni jedan otvoreni um koji prihvata dar lečenja koje nose ovi tvoji minuti. On će ih položiti svugde gde zna da će biti dobrodošli. I ovih pet minuta će povećati svoju snagu lečenja svaki put kad ih neko prihvati kao svoje misli i upotrebi ih za lečenje. Tako će se svaki dar podaren Njemu hiljadostruko i desethiljadostruko i više povećati. I kada ti se vrati on će premašiti moć malog dara koji si dao u tolikoj meri kao što sunčevo zračenje premašuje sićušno svetlucanje šibice, koja zasvetli jedan tren, a onda nestane. Postojano blještanje ove svetlosti ostaje i izvodi te iz mraka, tako da više nikada nećeš moći zaboraviti put. Ove sretne vežbe započni rečima Svetog Duha koje ti On upućuje i dopusti im da, kroz Njega, odjeknu celim svetom: “JA SAM DUH, SVETI BOŽIJI SIN, SLOBODAN OD SVIH OGRANIČENJA, BEZBEDAN, ISCELJEN I CELOVIT, SLOBODAN DA OPROSTI I SLOBODAN DA SPASE SVET”. Izražen kroz tebe, Sveti Duh će prihvatiti ovaj dar koji si od Njega primio, povećaće mu moć i ponovo će ti ga vratiti. Radosno Mu ponudi svaku današnju vežbu. A On će ti govoriti, podsećajući te da si duh, jedan s Njim i Bogom, svojom braćom i svojim Pravim Ja. Slušaj Njegova uveravanja svaki put kada budeš izgovarao reči koje ti On danas nudi i dozvoli Mu da tvom umu kaže da su ove reči istinite. Koristi se njima ako padneš u iskušenje. Ako tobom preovlada verovanje da si nešto drugo, upotrebom ovih reči možeš Izbeći žalosne posledice ovakvog verovanja. Danas ti Sveti Duh daruje mir. Primi Njegove reči i opet Mu ih natrag ponudi.

98. LEKCIJA “PRIHVATIĆU SVOJU ULOGU U BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE” Danas je dan posebnog posvećenja. Danas konačno stajemo na jednu stranu. Stajemo na stranu istine i puštamo iluzije da odu.Nećemo se više kolebati,nego ćemo zauzeti čvrst stav na strani Jednog. Danas se posvećujemo istini i spasenju, onako kako je to Bog planirao. Nećemo obrazlagati da je to nešto drugo. Nećemo ga tražiti tamo gde ga nema. Radosno ga prihvatamo onakvo kakvo jeste i preuzimamo svoju ulogu onako kako nam ju je Bog odredio. Kako je to sretna stvar biti siguran! Danas sklanjamo u stranu sve sumnje i zauzimamo svoj stav sa sigurnošću svrhe i sa zahvalnošću da je sumnja nestala i da je sigurnost došla. Mi imamo značajnu svrhu da ispunimo i dato nam je sve što je potrebno da bismo postigli taj cilj. Na putu nam ne stoji nikakva greška. Greške su nam oproštene. Izbrisani su nam svi gresi shvatanjem da su to bile samo greške. Bezgrešni nemaju straha zato što su bezbedni i što prepoznaju svoju bezbednost. Oni ne zazivaju magiju, niti izmišljaju kako da pobegnu od uobražnih pretnji koje nisu zasnovane na realnosti. Oni se oslanjaju na mirnu sigurnost da će učiniti ono što im je dato da učine. Oni ne sumnjaju u vlastitu sposobnost zato što znaju da će njihova funkcija biti izvršena potpuno u savršeno pogodno vreme i na savršeno pogodnom mestu. Oni su zauzeli stav koji ćemo i mi danas zauzeti, kako bismo mogli podeliti njihovu sigurnost i tako je povećati time što je i sami prihvatamo. Oni će biti sa

120

nama. Svi koji zauzimaju stav koga mi danas zauzimamo, rado će nam ponuditi sve što su naučili i svaki dobitak koji su imali. A oni koji su još nesigurni, takodje će nam se pridružiti i, pozajmljujući našu sigurnost, time će je još samo pojačati. Dok će oni koji se još nisu rodili čuti zov koji smo i mi čuli i odgovoriće na njega kada dodju u priliku da ponovo biraju. Zato mi danas ne biramo samo za sebe. Zar nije vredno da danas od svakog sata odvojimo po pet minuta i posvetimo ih našoj vežbi da bi smo mogli prihvatiti sreću koju nam Bog daje? Zar nije vredno da danas od svakog sata odvojimo po pet minuta da bismo mogli prepoznati svoju posebnu funkciju koju treba da obavimo tokom svoje sadašnje inkarnacije? Zar nije tih pet minuta samo mali zahtev, ako ga se uporedi sa dobijanjem nagrade koja je toliko velika da se ne može ni izmeriti? Tim više, što si do danas, u najmanju ruku, bar hiljadu puta pravio loše poslove. Ovde ti se nudi garancija da ćeš se potpuno osloboditi bilo kakve vrste bola, a nudi ti se i radost koju u svetu ne možeš pronaći. Mali komadić svog vremena možeš ovde zameniti za mir svog uma i za sigurnost svog cilja, uz obećanje potpunog uspeha. A pošto vreme nema nikakvog značenja, od tebe se traži da uložiš ništa, da bi dobio sve. Ovo je posao u kome ne možeš izgubiti. A ono što možeš dobiti zaista je bezgranično! Svakog sata u današnjem danu podari Mu svoj sićušni dar od samo pet minuta. Rečima koje budeš koristio vežbajući današnju ideju, On će dati duboko ubedjenje i sigurnost koje tebi nedostaju. Njegove će se reči udružiti sa tvojima i od svakog ponavljanja današnje ideje učiniće totalnu posvećenost, napravljenu u veri tako savršenoj i sigurnoj kao što je Njegova vera u tebi. Njegova uverenost u tebi doneće svetlost svim rečima koje budeš rekao i ti ćeš izaći izvan domena njihovog zvuka ka onome što te reči zaista i znače. Vežbaj danas s Njim govoreći: ”JA ĆU PRIHVATITI SVOJU ULOGU U BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE”. U svakih pet minuta koje s Njim provedeš, On će prihvatiti tvoje reči i vratiće ti ih obasjane verom i uverenošću, tako jakom i čvrstom da će osvetliti svet nadom i radošću. Ne gubi ni jednu priliku da budeš radosni primalac Njegovih darova, tako da ih, sa svoje strane, možeš opet danas dati svetu. Daj mu reči, a On će uraditi ostalo. Omogućiće ti da razumeš svoju posebnu funkciju. Otvoriće ti put ka sreći. Mir i čvrsta vera će biti Njegovi darovi, Njegov odgovor na tvoje reči. On će odgovoriti svom svojom verom i radošću i sigurnošću da je ono što kažeš zaista istinito. A ti ćeš se onda osvedočiti da je On zaista taj koji poznaje funkciju koju ti imaš na Zemlji, a takodje i na Nebu. On će biti s tobom tokom svake vežbe koju podeliš s Njim, razmenjujući svaki trenutak vremena koji Mu ponudiš za bezvremenost i mir. Tokom celog sata, vreme utroši na sretnu pripremu za sledećih pet minuta koje ćeš provesti ponovo zajedno s Njim. Ponavljaj današnju ideju dok čekaš na radosno da ti ponovo dodje. Često je ponavljaj i ne zaboravi da to učiniš svaki put dok pripremaš svoj um za sretno vreme koje treba da dodje. I kad prodje sat i kada se On još jednom ponovo javi da bi proveo malo vremena s tobom, budi zahvalan i odloži sve ovozemaljske zadatke, sve male misli i ograničene ideje, i ponovo provedi s Njim sretno vreme. Još jednom Mu reci da prihvataš ulogu koju On želi da ti preuzmeš i koju će ti pomoći da odigraš, a On će te uveriti da i ti sam želiš ovaj izbor (ulogu), koju je On napravio u saglasnosti sa tobom i ti sa Njim.

99. LEKCIJA “SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE” Spasenje i opraštanje znače jedno te isto. Oba ova pojma označavaju da je nešto otišlo ukrivo, nešto od čega se treba spasti, nešto za šta ti treba oprostiti, nešto pogrešno što zahteva korektivnu izmenu, nešto što je odvojeno ili različito od Božije Volje. Tako oba pojma impliciraju nemoguću stvar, ali koja se ipak dogodila i iz koje proizilazi stanje konflikta izmedju onoga što jeste i onoga što nikada ne može biti. Istina i iluzije sada su jednake, zato što se desilo i jedno i drugo. Ono što je nemoguće postalo je nešto za čega ti je potrebno opraštanje i čega treba da se spaseš. Spasenje sada postaje granično područje izmedju istine i iluzije. Ono odražava istinu zato što je ono sredstvo pomoću koga možeš da izbegneš iluziju. A ipak spasenje nije istina zato što ono uklanja

121

nešto što nikada nije ni učinjeno. Kako se uopšte mogu sresti i pomiriti zemlja i Nebo unutar uma u kome njih oboje postoje? Um koji vidi iluzije smatra ih realnim. Njihovo se postojanje sastoji u tome što su one misli. A one nisu realne, zato što je um koji misli ove misli odvojen od Boga. Šta je to što udružuje odvojeni um i misli sa Umom i Mišlju koji su zauvek jedno? Koji plan može u sebi sadržati netaknutu istinu, a koji ipak prepoznaje potrebu koju iluzije nose sa sobom i koji nudi sredstva za uklanjanje iluzija bez napada i bez imalo bola? Šta bi drugo bio ovaj plan do Božije Misli, uz pomoć koje se previdja ono što nikada i nije učinjeno i pomoću koje se opraštaju gresi koji nikada nisu ni bili stvarni? Sveti Duh sadrži u sebi ovaj plan od Boga, i to upravo onakvog kakvog ga je Sveti Duh primio unutar Božijeg Uma i unutar tvog vlastitog uma. Taj plan je izvan područja vremena, s obzirom da mu je Izvor bezvremen. A ipak on deluje u vremenu zato što ti veruješ da je vreme realno. Sveti Duh postojano gleda na ono što ti vidiš: na greh, bol i smrt, na tugu, odvojenost i gubitak. Ali On ipak zna da jedna stvar mora biti istinita još uvek: Bog je još uvek Ljubav, a sve pobrojano nije Njegova Volja. Ovo je Misao koja iluzije privodi istini i koja ih vidi kao pojave iza kojih se nalazi ono što je nepromenljivo i sigurno. To je Misao koja spasava i koja oprašta, zato što ona ne poklanja ni malo vere u ono što nije stvorio jedini Izvor koji ona poznaje. Ovo je Misao čija je funkcija da spasava time što će ti dati svoju funkciju koja je istovremeno i tvoja vlastita. Spasenje je tvoja funkcija, zajedno sa Onim Kome je ovaj plan dat. Sada ti je poveren ovaj plan, zajedno sa Njim (Svetim Duhom). On ima samo jedan odgovor na pojave, bez obzira na njihov oblik, veličinu, njihovu dubinu ili bilo koji atribut za koji izgleda da ga poseduju: “SPASENJE JE JEDINA MOJA FUNKCIJA OVDE”. “BOG JE JOŠ UVEK LJUBAV, A SVE OVO NIJE NJEGOVA VOLJA”. Ti koji ćeš tek praviti čuda, budi siguran da dobro vežbaš današnju ideju. Pokušaj da opaziš snagu u onome što govoriš, zato što su to reči u kojima leži tvoja sloboda. Tvoj te Otac voli. Svet prepun bola nije Njegova Volja. Oprosti samom sebi misao da je On sve ovo želeo tebi. Potom dozvoli Misli, kojom je On zamenio sve tvoje greške, da udje u tamne delove tvog uma koji je mislio misli koje nikada nisu bile Njegova Volja. Ovaj deo pripada Bogu, kao što i sve ostalo pripada. Ovaj deo ne misli više svoje usamljene misli i ne smatra ih stvarnim sakrivajući ih od Boga. Dozvoli svetlosti da udje i nećeš onda više gledati ni na kakvu prepreku za ono što On hoće za tebe. Otvori svoje tajne Njegovoj dobrostivoj svetlosti i vidi kako sjajno ova svetlost još uvek u tebi sija. Vežbaj danas Njegovu Misao i dozvoli Njegovoj svetlosti da pretražuje unaokolo i da osvetli sva tamna mesta i da sija kroz njih da bi ih pridružila ostalima. Božija je Volja da tvoj um bude sjedinjen s Njegovim. Božija je Volja da On ima samo jednog Sina. Božija je Volja da taj Njegov jedini Sin jesi ti. Tokom današnjih vežbanja razmišljaj o ovim stvarima i započni lekciju koju danas učimo sa ovim uputstvom na putu istine: “SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE”. “SPASENJE I OPRAŠTANJE SU JEDNO TE ISTO”. A onda se okreni Njemu Koji sa tobom deli tvoju funkciju ovde i dozvoli mu da te poduči šta ti je potrebno da naučiš, da bi sklonio u stranu sav strah i da bi spoznao svoje Pravo Ja kao ljubav koja nema nikakve suprotnosti u tebi. Oprosti svim mislima koje bi se suprotstavljale istini o tvom dovršenju, jedinstvu i miru. Ti ne možeš izgubiti darove koje ti je Otac podario. Ti ne želiš biti neko drugo ja. Ti nemaš nikakve druge funkcije osim one koju ti je Bog dao. Oprosti samom sebi zbog one funkcije o kojoj misliš da si je napravio. Opraštanje i spasenje su jedno te isto. Oprosti samom sebi za ono što si napravio i spasen si. Danas postoji posebna poruka koja ima moć da ukloni sve oblike sumnje i straha zauvek iz tvog uma. Ako zapadneš u iskušenje da poveruješ da su strah i sumnja istiniti, zapamti da pojave ne mogu isdržati istinu koju sadrže ove moćne reči: “SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE”. “BOG JE JOŠ UVEK LJUBAV, A OVO NIJE NJEGOVA VOLJA”. Tvoja jedina funkcija ti kaže da si jedno. Podseti sam sebe na ovo u vremenu koje se nalazi izmedju onih minuta koje deliš sa Onim Koji deli Božiji Plan sa tobom. Podseti se: “SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE”

122

Tako ti polažeš opraštanje u svoj um i dozvoljavaš da sav strah bude blago postisnut u stranu, kako bi ljubav našla svoje pravo mesto u tebi i da bi ti pokazala da si Božije Dete.

100. LEKCIJA “U BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE MOJA JE ULOGA BITNA” Upravo onako kako Božiji Sin upotpunjuje svog Oca, tako isto i tvoja uloga u Očevom planu upotpunjuje taj plan. Spasenje mora da preokrene ludo verovanje u odvojene misli i odvojena tela, koja odvojeno žive i koja koračaju svojim odvojenim putevima. Jedna funkcija koju dele odvojeni umovi sjedinjuje ih u jednoj svrsi zato što je svaki od ovih umova podjednako bitan za sve ostale. Božija Volja za tebe jeste savršena sreća. Zašto se odlučuješ da ideš protiv Njegove Volje? Uloga koju je On sačuvao za tebe, da bi je igrao u sklopu izvršenja Njegovog Plana , data ti je da bi se ti mogao obnoviti i postati ono što On želi. Ova je tvoja uloga bitna i za Njegov Plan i za tvoju ličnu sreću. Tvoja radost mora biti potpuna, kako bi Njegov Plan razumeli oni kojima te On šalje. Oni će videti svoju funkciju u tvom licu koje sija, a u tvom sretnom smehu čuće Božiji poziv namenjen njima. Ti si zaista bitan za Božiji Plan. Bez tvoje radosti, Njegova je radost nepotpuna. Bez tvog osmeha svet se ne može spasiti. Dok si ti tužan, svetlost, koju je Bog lično odredio kao sredstvo za spasenje sveta, je mutna i bez sjaja. Niko se ne smeje zato što je sav smeh samo odjek tvog smeha. Ti si zaista bitan za Božiji Plan. Upravo onako kako tvoja svetlost uvećava svaku svetlost koja sija na Nebu, tako isto i tvoja radost na Zemlji poziva sve umove da se odreknu svoje tuge i da zauzmu svoja mesta pored tebe pri izvršavanju Božijeg plana. Božiji glasnici su radosni i njihova radost leči tugu i očajanje. Oni su dokaz da Bog hoće savršenu sreću za sve koji prihvataju darove svoga Oca kao svoje vlastite. Danas nećemo sebi dopustiti da budemo tužni. Pošto, ako bi smo to dozvolili, ne bi smo uspeli da preuzmemo svoju ulogu koja je bitna za Božiji Plan, a takodje i za naše vidjenje. Tuga je znak da ćeš igrati neku drugu ulogu, umesto one koju ti je Bog dodelio. Tako nećeš uspeti da pokažeš svetu kako je samo velika sreća koju On tebi namenjuje. Pa tako ni ti sam ne možeš prepoznati da je ta sreća tvoja. Danas ćemo pokušati da shvatimo da je radost naša funkcija ovde. Ako si tužan, onda ne odigravaš svoju ulogu i čitav je svet lišen radosti zajedno s tobom. Bog traži od tebe da budeš radostan, tako da svet može videti koliko mnogo On voli Svog Sina. I da On neće da se tuga pojavi i da smanji njegovu radost. On neće ni da strah pritisne Njegovog Sina i da mu tako pomuti mir. Ti si danas Božiji glasnik. Ti donosiš Njegovu sreću svima koji te gledaju. Ti šalješ Njegov mir svakome ko te gleda i ko vidi Njegovu poruku na tvom srećnom licu. Za ovo ćemo se danas pripremiti, tokom svojih petominutnih vežbi, osećanjem sreće koja se u nama pojavljuje u skladu s Voljom našeg Oca i našom vlastitom. Vežbe započni s mišlju koju današnja ideja sadrži. Potom shvati da je tvoja dužnost da budeš srećan. Samo se ovo traži od tebe ili od bilo koga ko želi da zauzme svoje mesto medju Božijim glasnicima. Razmisli šta ovo znači. Zaista nisi imao pravo dok si verovao da se od tebe traži žrtvovanje. Prema Božijem Planu, ti možeš samo nešto primiti, a nikad ne možeš ništa izgubiti, žrtvovati ili umreti. Sad pokušajmo da pronadjemo tu radost koja dokazuje i nama i celom svetu šta Božija volja hoće da nam da. Tvoja je funkcija da ovu radost pronadješ ovde i da je pronadješ sada. Zbog toga i jesi došao na Zemlju. Neka ovo bude dan tvog uspeha! Pogledaj duboko u sebe. Nemoj se prestrašiti nikakvih sitnih misli ni blesavih ciljeva pored kojih prolaziš pri svom uspinjanju da bi se susreo sa Hristom u sebi. On će biti tamo. I sad Ga možeš dosegnuti. Na šta bi inače gledao na mestu na kome treba da bude On koji čeka i od tebe očekuje da Ga konačno jednom pogledaš? Koja to mala misao ima tu moć da te u tome spreči? Koji te to glupavi cilj može onemogućiti da uspeš, kada je Onaj koji te zove sam Bog? On će biti tamo. Ti si bitan za Njegov Plan. Ti si danas Njegov glasnik. I ti moraš pronaći šta je to što On treba da ti da. Ne zaboravi današnju ideju u medjuvremenu izmedju svakosatnih vežbanja. Tvoje Pravo Ja je ono koje te danas poziva. I Njemu ti odgovaraš svaki put kada sebi kažeš da si bitan za Božiji Plan za spasenje sveta.

123

101. LEKCIJA “BOŽIJA VOLJA ZA MENE ZNAČI SAVRŠENU SREĆU” Danas nastavljamo sa temom o sreći. To je ključna ideja za razumevanje onoga šta znači spasenje. Ti još uvek veruješ da spasenje zahteva patnju kao pokoru za tvoje “grehe”. Nije to tako. Ti ipak moraš misliti da jeste, sve dok budeš verovao da je greh nešto stvarno i da Božije Dete može grešiti. Kad bi greh bio nešto stvarno, onda bi i kazna bila nešto pravedno i ne bi se mogla izbeći. Spasenje se tako ne bi moglo drugačije kupiti nego patnjom. Ako je greh nešto stvarno, onda sreća mora biti iluzija, zato što oboje ne mogu biti istovremeno istiniti. Grešnome je garantovana samo smrt i bol i to i jeste ono što oni traže. Oni znaju da smrt na njih čeka i ona će ih potražiti i negde će ih naći, u neko vreme, u nekom obliku koji izravnava račun koji su dužni Bogu. U svome strahu oni Mu neće izbeći. I On će ih goniti i oni neće moći da pobegnu. Ako je greh stvaran, spasenje mora biti bol. Bol je cena greha i onda se patnji nikada ne može izbeći, ako je greh nešto stvarno. Spasenja se onda čovek mora bojati zato što ono ubija, ali polagano, prethodno oduzimajući sve pre nego što podari na kraju dobrodošli dar smrti žrtvama koje su nešto više od kostiju, pre nego što se spasenje zadovolji. Gnev koji spasenje ispoljava je bezgraničan, nemilosrdan, ali potpuno opravdan. Ko će onda tražiti ovakvu divljačku kaznu? Ko onda ne bi bežao od spasenja i ko ne bi na svaki način nastojao da potopi Glas koji mu nudi spasenje? Zašto bi i pokušavao da sluša i da prihvati Njegovu ponudu? Ako je greh nešto stvarno, onda on može ponuditi samo smrt. I to smrt dodeljena u surovom obliku, kako bi mogla biti adekvatna zlim željama iz kojih se greh rodio. Ako je greh stvaran, onda spasenje postaje tvoj ljuti neprijatelj, Božije prokletstvo koje leži na tebi, dato od strane Boga koji je raspeo Svoga Sina. Danas je potrebno da vežbaš. Ove te vežbe podučavaju da greh nije nešto stvarno i da se nikada neće dogoditi ništa od onoga za šta veruješ da mora proizaći iz greha, zato što to sve skupa nema nikakvog uzroka. Prihvati plan Svetog Duha za uklanjanje ega i za lečenje verovanja u odvojenost (Atonement) otvorenim umom koji ne neguje nikakvo trajno verovanje da si ti od Božijeg Sina napravio djavola. Ne postoji greh. Ovu ćemo misao danas vežbati što češće možemo, zato što je to osnova današnje ideje. Božija Volja za tebe znači savršenu sreću zato što greh ne postoji, a prema tome i patnja nema nikakvog uzroka. Radost je pravedna, a bol je samo znak da si krivo razumeo samog sebe. Ne boj se Božije Volje. Ali joj se obrati s poverenjem da će te osloboditi od svih posledica koje je greh izgradio u svojoj grozničavoj mašti. Kaži: “BOŽIJA VOLJA ZA MENE ZNAČI SAVRŠENU SREĆU” “GREH NE POSTOJI, ON NEMA NIKAKVIH POSLEDICA” Tako treba da započneš sa svojim vežbama, a onda ponovo pokušaj da pronadješ onu radost koju će ove misli uvesti u tvoj um. Veselo utroši ovih pet minuta kako bi uklonio težak teret koji si natovario na sebe ovim ludim verovanjem da je greh nešto stvarno. Danas beži od ludila. Danas si se postavio na put koji vodi ka slobodi. A današnja će ti ideja doneti krila da ubrzaš to putovanje, a daće ti i nadu koja će ti ubrzati još više ovo kretanje ka miru - cilju koji te očekuje. Greh ne postoji. Zapamti to danas i kaži samom sebi što češće možeš: “BOŽIJA VOLJA ZA MENE ZNAČI SAVRŠENU SREĆU. OVO JE ISTINA ZATO ŠTO GREH NE POSTOJI”.

124

102. LEKCIJA “JA DELIM BOŽIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAČI SREĆU” Ti ne želiš da se patiš. Možda misliš da se patnjom može nešto kupiti, a možeš još i misliti po malo da se patnjom može kupiti ono što želiš. Ovo je verovanje sada već sigurno uzdrmano, bar toliko da bi ga mogao staviti pod znak pitanja i posumnjati da li ono ima ikakvog smisla. Ovo verovanje još nije uklonjeno, ali mu nedostaje korenje koje ga je nekada čvrsto osiguravalo u mračnim i skrivenim tajnim delovima tvoga uma. Danas pokušavamo još malo više razlabaviti njegovu oslabljenu vlast nad tobom, a pokušavamo i shvatiti da je bol besmislena, da ne postoji nikakav uzrok koji bi mu stajao u osnovi i da je bez ikakve moći kojom bi se moglo bilo šta postići. Bolom se uopšte ništa ne može kupiti. Bol ništa ne nudi, bol ni ne postoji. I sve za šta misliš da ti bol pruža - ne postoji, kao što ni sam bol ne postoji. Bio si rob ničemu. Oslobodi se danas da bi se pridružio sretnoj Božijoj Volji.

Nekoliko sledećih dana nastavićemo da posvećujemo dovoljno vremena vežbama kojima je svrha da ti pomognu da dosegneš do sreće koju je Božija Volja smestila u tebe. Ova sreća je tvoj istinski dom i u njoj leži tvoja istinska bezbednost. U njoj je tvoj mir i u njoj nema straha. Ova sreća je tvoje spasenje. Ovde je konačno mesto gde se možeš istinski odmoriti. Današnje vežbe započni prihvatanjem Božije Volje: “JA DELIM BOŽIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAČI SREĆU, I JA JE SADA PRIHVATAM KAO SVOJU FUNKCIJU”. A onda potraži ovu funkciju duboko u svom umu, zato što je ona tu i čeka samo tvoj izbor. Ne možeš, a da je ne pronadješ, kada spoznaš da je to tvoj istinski izbor i da s Bogom deliš istu Volju. Budi srećan, zato što tvoja jedina funkcija i jeste da to budeš. Nema nikakve potrebe da voliš Božije Dete manje od Onoga čija ga je ljubav stvorila, isto onoliko punog ljubavi kao što je to i njegov Tvorac. Osim ovih petominutnih svakosatnih odmora, često danas pravi pauze da bi samom sebi rekao da si sada prihvatio sreću kao svoju jedinu funkciju. A, čineći ovo, budi siguran da se pridružuješ Božijoj Volji.

103. LEKCIJA “BUDUĆI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREĆA” Sreća je svojstvo ljubavi. Ona ne može biti odvojena od nje. Niti se sreća može doživeti tamo gde nema ljubavi. Ljubav nema granica, budući da je svugde. Zato je i radost takodje svugde. Da li um ipak može negirati da je sve to tako, verujući da u ljubavi postoje pukotine kroz koje greh može ući, donoseći bol, umesto radosti? Ovo čudno verovanje bi da ograniči sreću ponovnim definisanjem ljubavi kao nečeg ograničenog i uvodeći suprotnost u nešto što nema ni granica ni suprotnosti. Strah se povezuje onda sa ljubavlju i rezultat svega toga postaje nasledstvo umova koji misle da je realno ono što su oni sami napravili. Ove slike, koje uopšte nisu realne, svedoče o strahu od Boga, zaboravljajući na to da Bog, pošto jeste ljubav, mora u skladu sa tim, biti i radost. Ovu osnovnu grešku danas ćemo pokušati da privedemo istini i da sebe podučimo: “BUDUĆI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREĆA. BOJATI SE NJEGA ZNAČI BOJATI SE RADOSTI”. Svoje današnje vežbe započni ovom asocijacijom, koja ispravlja pogrešno verovanje da se Boga treba bojati. Ova asocijacija takodje podvlači da sreća pripada tebi, s obzirom na ono što Bog jeste. Dozvoli da se, svakog tvog budnog sata tokom današnjeg dana, ova ispravka smesti u tvoj um. Potom zaželi dobrodošlicu svoj sreći koju ova ispravka donosi, s obzirom da istina zamenjuje strah, a radost postaje ono za šta očekuješ da treba da preuzme mesto bola. S obzirom da je Bog ljubav, sve će ti to biti dato. Tokom

125

dana često puta potpomozi ovo očekivanje i sve svoje strahove primiri ovim uveravanjem, koje je ljubazno, a istovremeno i istinito: “BUDUĆI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREĆA. A DANAS JA TRAŽIM SREĆU. JA NE MOGU, A DA NE USPEM, ZATO ŠTO TRAŽIM SREĆU”.

104. LEKCIJA “JA TRAŽIM SAMO ONO ŠTO MI UISTINU I PRIPADA” Današnja ideja nastavlja sa mišlju da radost i mir nisu samo dokoni snovi. Oni su tvoje pravo zbog onoga što ti jesi. Oni ti dolaze od Boga koji ne može omanuti da ti da ono što On hoće. Da bi se ovo postiglo, mora se pripremiti mesto za prijem Njegovih darova. Ove darove ne prihvata rado um, koji je, umesto Božijih darova, primio darove koje je sam napravio, kao zamenu za Božije darove. Danas ćemo ukloniti sve beznačajne darove koje smo sami napravili, a koje smo postavili na sveti oltar kome pripadaju Božiji darovi. Njegovi darovi istovremeno i uistinu su i naši vlastiti. Njegovi su darovi ono što smo nasledili pre nego što je i započelo vreme i što će biti još uvek naše i kada vreme ode u večnost. Njegovi su darovi oni koji su i sada u nama, zato što su ti darovi bezvremeni. Nema potrebe da čekamo da bi smo ih imali. Oni nam već danas pripadaju. Zbog toga, odlučujemo da imamo te darove odmah sada. Znamo da, izabiranjem ovih darova umesto onoga što smo sami napravili, mi samo ujedinjujemo svoju volju sa onim što Bog hoće i prepoznajemo ono što je isto da je istovremeno i jedno. Naše duže vežbe danas, tih pet minuta svakog sata koje poklanjamo istini zbog svog spasenja, treba da započnu ovako: “JA TRAŽIM SAMO ONO ŠTO MI UISTINU I PRIPADA,A RADOST I MIR SU MOJE NASLEDSTVO” Potom stavi u stranu konflikte sveta koji nudi druge darove i druge ciljeve sagradjene od iluzija koje i same svedoče u korist ovoga sveta i za kojima se teži samo u svetu snova. Sve ovo sklanjamo u stranu i umesto toga tražimo ono što je zaista naše, težeći da prepoznamo ono što nam je Bog dao. Čistimo sveto mesto unutar naših umova pred Njegovim oltarom, u kome su dobrodošli Njegovi darovi mira i radosti i u koje mi dolazimo da bi smo našli ono što nam je On dao. Danas dolazimo s poverenjem, svesni da ono što nam uistinu pripada jeste istovremeno i ono što nam On daje. I nećemo poželeti ništa drugo, zato što nam uistinu ništa drugo ni ne pripada. I tako mi danas čistimo put za Njega jednostavnim prepoznavanjem da je Njegova Volja već izvršena i da nam pripadaju radost i mir kao Njegovi večni darovi. Nećemo sebi dopustiti da radost i mir izgubimo iz vida u periodima izmedju vremena odredjenih za njihovo traženje na mestima na kojima ih je On ostavio. Što češće treba da se podsetimo: “JA TRAŽIM SAMO ONO ŠTO MI UISTINU I PRIPADA. SVE ŠTO ŽELIM JESTE DA DOBIJEM BOŽIJE DAROVE RADOSTI I MIRA”.

105. LEKCIJA “BOŽIJI MIR I RADOST SU MOJI” Božiji mir i radost su tvoji. Danas ćemo ih prihvatiti, znajući da nam pripadaju. Pokušaćemo da razumemo i to da se ovi darovi povećavaju njihovim primanjem. Oni nisu slični darovima koje svet može dati, pri čemu davalac gubi dajući dar, a primalac postaje bogatiji davaočevim gubitkom. Ovo nisu darovi, već trgovanje koje obavlja osećanje krivice. Istinski dat dar ne povlači za sobom nikakav gubitak. Nemoguće je da jedan može dobiti zato što drugi gubi. Ovo podrazumeva ograničenje i nedostatnost. Ni jedan se dar ne daje na ovaj način. Ovakvi “darovi” samo su ponude za vraćanje nečeg vrednijeg, to je zajam uz punu kamatu. To je privremeno pozajmljivanje smišljeno da bude jemstvo za dug koji treba da se otplati višom sumom od primljene, od strane onog ko je primio dar. Ova čudna deformacija onoga što zaista znači davanje prožima sve razine sveta koji vidiš. Ona lišava svog značenja darove koje daješ, a ne ostavlja ti ništa

126

u darovima koje primaš. Veliki cilj učenja, koji je postavio ovaj kurs, jeste da preokrene tvoje gledanje na davanje, tako da možeš primati. Davanje je postalo izvor straha, i tako ti izbegavaš jedino sredstvo pomoću koga možeš primati. Prihvati Božiji mir i radost i naučićeš se drugačijem načinu gledanja na dar. Božiji darovi se nikada ne smanjuju davanjem. Time se oni samo uvećavaju. Kao što se Nebeski mir i radost pojačavaju kad ih prihvataš kao Božije darove koji su ti dati, tako isto i radost tvog Tvorca raste kada ti prihvatiš Njegov mir i radost kao svoje vlastite. Istinsko davanje je kreacija. Ono proširuje bezgranično ka neograničenom, večnost ka bezvremenosti i ljubav ka samoj sebi. Ono dodaje svemu što je već potpuno, ne u jednostavnom smislu dodavanje još nečeg, zato što to podrazumeva da je ranije bilo nečeg manje. Davanje dodaje dozvoljavanjem onoga što ne može sadržavati samog sebe da svoj cilj postigne time što će sve što ima dati od sebe i time ga zauvek osigurati samom sebi. Danas prihvati Božiji mir i radost kao svoje sopstvene. Dozvoli Mu da Sebe upotpuni onako kako On Sam definiše potpunost. Razumećeš da ono što Njega upotpunjuje mora upotpuniti takodje i Njegovo Dete. On ne može davati putem gubljenja. Ne možeš ni ti. Primi Njegov dar radosti i mira danas i On će ti zahvaliti zbog tog dara Njemu Samome. Danas će naše vežbe započeti nešto drugačije. Danas započni razmišljajući o onoj braći kojoj si ti negirao mir i radost, a na šta oni imaju pravo pod jednakim Božijim zakonima. Negirajući njima to pravo, negiraš ga i samom sebi. Ovde i sada moraš i njima vratiti to pravo, kako bi ga mogao i sam uživati. Za kratko pomisli na svoje “neprijatelje” i svakome reci, kako ti se bude javio: “BRATE MOJ, NUDIM TI MIR I RADOST, KAKO BIH I SAM MOGAO UŽIVATI U BOŽIJEM MIRU I RADOSTI KAO U SVOJIM VLASTITIM”. Tako se pripremaš da prepoznaš Božije darove koji su ti dati i da svoj um oslobodiš svega što bi moglo da spreči današnji uspeh. Sad si spreman da prihvatiš dar mira i radosti koje ti Bog daje. Sada možeš reći: “Božiji mir i radost su i moji” i zatvori za kratko oči i dozvoli Njegovom Glasu da te uveri da su istinite reči koje izgovaraš. Tako utroši svojih pet minuta na Njega svaki put kada budeš danas mogao, ali nemoj misliti da je manje vredno ako utrošiš i manje, ukoliko ne uspeš da Mu posvetiš više vremena. Najmanje što treba da uradiš jeste da se setiš da iskažeš svakog sata reči kojima Ga pozivaš da ti da ono što On hoće da ti da i što On hoće da ti primiš. Odluči se danas da se ne mešaš u ono što On hoće. A ako te brat naizgled dovodi u iskušenje da negiraš Božiji dar koji je dat dotičnom bratu, vidi u tome samo još jednu priliku da sebi dozvoliš primanje Božijih darova i da ih smatraš delom samog sebe. Potom zahvalno blagoslovi svog brata i reci: “BRATE MOJ, NUDIM TI MIR I RADOST, KAKO BIH I SAM MOGAO UŽIVATI U BOŽIJEM MIRU I RADOSTI KAO U SVOJIM VLASTITIM”.

106. LEKCIJA “DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUŠAM ISTINU” Ako skloniš u stranu egov glas, ma kako izgledalo da te glasno poziva; ako ne prihvatiš njegove beznačajne darove koji ti ne daju ništa što stvarno želiš; ako otvorenog uma budeš slušao i ako ti taj um ne bude rekao šta jeste spasenje - tada ćeš čuti moćni Glas istine, spokojan u svojoj snazi, jak u svojoj mirnoći, i potpuno siguran u svojim porukama. Poslušaj i čuj svog Oca kako ti govori svojim odredjenim Glasom, koji utišava grmljavinu beznačajnosti i pokazuje put ka miru onima koji ne mogu videti. Budi danas miran i slušaj istinu. Neka te ne zavaravaju glasovi mrtvih koji ti kažu da su pronašli izvor života i koji ti ga nude, kako bi u njega poverovao. Ne obraćaj na njih pažnju, već slušaj istinu. Nemoj se ustručavati da zaobidješ glasove sveta. Lagano prolazi pored njihovog besmislenog ubedjivanja. Nemoj ih slušati. Budi danas miran i slušaj Glas istine. Prodji mimo svih stvari koje ne govore u Njegovo ime koji tvoju sreću drži u Svojoj ruci i Koji ti je nudi s dobrodošlicom i ljubavlju. Danas slušaj samo Njega i nemoj duže čekati da Ga dosegneš. Danas slušaj samo jedan Glas. Obećanje Božije Reči danas

127

je održano. Čuj i budi miran. On će ti govoriti. On dolazi donoseći sa sobom čuda koja su hiljadu puta srećnija i čudesnija od onih koja si sanjao ili od onih koja si poželeo u svojim snovima. Njegova čuda su istinita. Ona neće nestati kada se završi sanjanje. Umesto toga, ona sama dokrajčuju san i traju zauvek zato što dolaze od Boga i namenjena su Njegovom dragom Detetu, čije je drugo ime - ti lično. Danas se pripremi za čuda. Danas dozvoli da bude održano drevno jemstvo tvog Oca tebi i tvojoj braći. Čuj Ga danas i slušaj Reč koja podiže veo koji leži na zemlji i koja budi sve one koji spavaju i koji ne mogu videti. Kroz tebe ih sve Bog poziva. Njemu je potreban tvoj glas da bi im govorio pošto, ko bi inače mogao dosegnuti do Božijeg Sina osim vlastitog Oca, koji poziva kroz tvoje Pravo Ja? Čuj Ga danas i ponudi Mu svoj glas, kako bi On mogao govoriti celom mnoštvu koje očekuje da čuje Reč koju će On danas izgovoriti. Budi spreman za spasenje. Ono je ovde i danas će ti biti dato. A ti ćeš naučiti šta ti je funkcija od Onoga Koji ju je za tebe izabrao u Ime tvog Oca. Slušaj danas i čućeš Glas Koji će odjeknuti kroz tebe celim svetom. Donosiocu svih čuda potrebno je da ih ti prvi primiš i da tako postaneš radosni davalac onoga što si i sam primio. Tako spasenje započinje i tako se završava. Kada je sve tvoje, i kada si sve dao, sve će to zauvek ostati kod tebe. I lekcija je naučena. Danas vežbamo davanje, ne na način kako ti to sada razumeš, već onako kako je to uistinu. Svakosatna vežba treba da započne traženjem vlastitog prosvetljenja: “BIĆU MIRAN I SLUŠAĆU ISTINU. ŠTA TO ZNAČI DATI I PRIMITI?” Pitaj i očekuj odgovor. Tvoje je pitanje ono na šta je tvoj odgovor dugo čekao da bi ga ti primio. Ovaj će odgovor započeti tvoje svešteničko zvanje, zbog koga si i došao na ovu planetu, i koje će osloboditi svet od načina mišljenja po kome je davanje način kako da se nešto izgubi. I tako svet postaje spreman da razume i da primi. Budi danas miran i slušaj istinu. Tokom svakih pet minuta utrošenih na slušanje, na hiljade se umova otvaraju za istinu i oni će čuti Svetu Reč koju i ti čuješ. A kada prodje jedan sat ponovo ćeš osloboditi novih hiljadu umova koji će zastati i zatražiti da im se da istina, kao što je i ti tražiš. Danas je Sveta Božija Reč održana kroz tvoje primanje, da bi je dalje dao, tako da možeš podučiti svet o tome šta znači davanje time što ćeš to slušati i tako to učiti od Njega. Ne zaboravi danas da pojačaš svoju odlučnost da čuješ i da primiš Reč uz pomoć ovog podsetnika, koga ćeš danas što češće primeniti na samom sebi: “DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUŠAM ISTINU. DANAS SAM JA BOŽIJI GLASNIK, MOJ JE GLAS I NJEGOV GLAS, KAKO BIH MOGAO DATI ONO ŠTO PRIMAM”.

107. LEKCIJA “ISTINA ĆE ISPRAVITI SVE GREŠKE MOGA UMA” Šta može ispraviti iluzije do istine? A šta su greške ako ne iluzije koje su ostale neprepoznate? Gde istina udje, greške nestaju. One se jednostavno gube, ne ostavljajući za sobom ni traga po kome bi ih se sećali. One odlaze zato što bez verovanja u njih, one ne mogu živeti. I tako one nestaju u ništavilu, vraćajući se tamo odakle su i došle. One dolaze iz praha i vraćaju se u prah, zato što samo istina ostaje. Da li možeš sebi barem dočarati šta znači biti u stanju uma koji je bez iluzija? Kako se čovek može osećati u takvom stanju uma? Pokušaj da se setiš onog vremena - možda jedne minute, a možda i manje - kada ničega nije bilo što bi prekinulo tvoj mir, kada si bio siguran da si voljen i da si bezbedan. Onda pokušaj da sebi predočiš kako bi to izgledalo kad bi se taj trenutak produžio do kraja vremena i do večnosti. A potom dozvoli da se to spokojstvo, koje si tada osetio, pojača stotinu puta, a onda još za stotinu. I sada ćeš imati nagoveštaj, ne više od najslabije aluzije na stanje u kome će ti um biti kada istina bude došla. Bez iluzija ne može biti ni straha, ni sumnje, ni napada. Kada istina dodje gotovo je sa svim bolom, zato što onda više nema mesta u tvom umu za prolazne misli i mrtve ideje da se u njemu zadrže. Istina onda potpuno zauzima tvoj um i time te oslobadja od svih verovanja u efemerno. Nema više mesta za takva verovanja zato što je istina došla, a tih verovanja više nigde nema. Ne može ih se više ni naći zato što je istina svugde, zauvek, sada. Kada istina dodje, ona se ne zaustavlja

128

samo za tren, da bi potom nestala ili se promenila u nešto drugo. Ona se ne pomiče i ne menja se u svom obliku, niti dolazi, da bi potom otišla i opet otišla, da bi se onda ponovo vratila. Ona ostaje uvek onakva kakva je oduvek i bila. Na nju se čovek može pouzdati u svakoj nevolji i može u nju verovati savršenom verom u svim prividnim teškoćama i sumnjama koje se pojavljuju i u pojavama koje svet predstavlja pred našim očima. One će jednostavno otpuhnuti kada istina ispravi greške u tvom umu. Kada istina dodje, ona u svojim krilima pruža utočište daru savršene stalnosti i ljubavi koji ne uzmiče kada se suoči sa bolom, već gleda, čvrsto i sigurno, na njegovu drugu stranu. Ovde leži i dar isceljenja, zato što istini ne treba nikakva odbrana, pa zato nije moguć ni nikakav napad. Iluzije se mogu privesti istini da bi se ispravile. Ali sama istina leži daleko izvan domena iluzija i ne može se privesti iluzijama da bi ih onda ona preobratila u istinu. Istina niti dolazi, niti odlazi, niti se pomiče, niti se menja, sada u ovu pojavu, a potom u neku drugu, izbegavajući hvatanje i izmičući razumevanju. Ona se ne skriva. Ona stoji na otvorenoj svetlosti, u očiglednoj dostuponosti. Nemoguće je ne dosegnuti je, ako se zaista istinski traži. Današnji dan pripada istini. Daj joj ono što joj pripada, a ona će tebi dati ono što tebi pripada. Ti nisi predvidjen da patiš i da umreš. Otac tvoj želi da ovi snovi nestanu. Neka ih sve istina ispravi. Mi ne tražimo ono što već nemamo. Mi jedino tražimo ono što nam pripada, tako da bi smo ga mogli prepoznati kao svoje vlastito. Danas vežbamo sretno obeležje sigurnosti, koje se rodilo iz istine. Današnji naš pristup ne pripada kolebljivom i nestabilnom koračanju iluzije. Sigurni smo u uspeh, isto onako kao što smo sigurni u to da živimo, da se nadamo, da dišemo i da mislimo. Ne sumnjamo u to da danas koračamo sa istinom i da na nju računamo, ulazeći u sve vežbe koje danas obavljamo. Vežbanje započni tako što ćeš zatražiti od Onoga koji ide s tobom tokom ovog poduhvata, da bude prisutan u tvojoj svesnosti, dok ti koračaš s Njim. Nisi napravljen od mesa, krvi i kostiju, nego te je stvorila ista Misao koja je i Njemu podarila život. On je tvoj Brat, pa tako je i sličan tebi, a tvoj Otac zna da ste zapravo isti. Tvoje Pravo Ja je onaj koga moliš da ide s tobom, a kako ono i može biti odsutno tamo gde si ti? Istina će ispraviti sve greške u tvom umu, koji ti kaže da možeš biti odvojen od svog Pravog Ja. Ti Mu govoriš danas i daješ Mu jemstvo da dozvoljavaš da svoju funkciju može izvršiti kroz tebe. Deliti Njegovu funkciju znači deliti Njegovu radost. Njegova samouverenost je s tobom dok govoriš: “ISTINA ĆE ISPRAVITI SVE GREŠKE MOGA UMA, A JA ĆU SE OSLONITI NA NJEGA KOJI JE MOJE PRAVO JA”. A onda Mu dozvoli da te blago vodi ka istini, koja će te obuhvatiti i daće ti mir, tako dubok i nepomućen, da ćeš se nerado vratiti u svet koji poznaješ. A opet ćeš biti sretan da ponovo pogledaš na ovaj svet. Zato što ćeš sa sobom doneti obećanje promena, koje istina koja s tobom ide, donosi svetu. Ove će se promene povećavati sa svakim darom od pet malih minuta i greške koje okružuju svet će biti ispravljene time što ćeš ti sam dozvoliti da se one isprave u tvom umu. Ne zaboravi svoju današnju funkciju. Svaki put kad sam sebi kažeš sa samopouzdanjem “Istina će ispraviti sve greške moga uma” ti postaješ govornik u ime celog sveta i u ime Onoga Ko će osloboditi svet, kao što će On i tebe osloboditi.

108. LEKCIJA “DATI I PRIMITI ZNAČI UISTINU JEDNO TE ISTO” Vidjenje zavisi od današnje ideje. U njoj je svetlost, zato što današnja ideja miri prividne protivrečnosti A šta je svetlost ako nije odlučnost, koja je rodjena iz mira, iz svih tvojih konflikata i pogrešnih misli i preobraćena u jedan koncept koji je u potpunosti istinit? Pa i ovaj jedan koncept će nestati, zato što će se pojaviti Misao koja stoji iza njega i zauzeće njegovo mesto. A onda si zauvek u miru, pošto je došao kraj snu. Istinska svetlost, koja omogućava istinsko vidjenje, nije svetlost koju telesne oči vide. To je stanje uma koji se toliko ujedinio, da uopšte ne može više opažati tamu. I tako se vidi kao jedno ono što je isto, dok ono što nije isto ostaje neopaženo, zato što ga i nema. Ovo je svetlost koja ne pokazuje bilo kakvih suprotnosti, a vidjenje, pošto je i samo izlečeno, ima moć da leči. To je svetlost koja donosi tvoj umni mir drugim umovima, da bi je sa njima podelila i da bi mogla biti sretna da su i ti drugi jedno s tobom i sa

129

samima sobom. Ovo je svetlost koja leči, zato što donosi jednu jedinu percepciju, zasnovanu na jednom okviru referenci, iz koje, onda, proizilazi i jedno značenje. Ovde se i davanje i primanje vide kao različiti aspekti jedne Misli, čija istina ne zavisi od toga koji je od ova dva aspekta vidjen prvi, niti koji izgleda da je na drugom mestu po redu vidjenja. Ovde se shvata da se oba ova aspekta pojavljuju istovremeno, tako da Misao ostaje potpuna. A u ovom razumevanju je osnova na kojoj se izmiruju sve protivrečnosti, zato što ih se opaža iz istog referentnog okvira koji sjedinjuje ovu Misao. Jedna misao, ako se potpuno ujedini, služi da se ujedine sve misli. To je isto kao kad se kaže da je jedna ispravka dovoljna za sve ispravke ili da potpuno oprostiti jednome bratu jeste dovoljno da donese spasenje svim umovima. Zato što su ovo samo posebni slučajevi jednog zakona koji važi za svaku vrstu učenja, ako ih usmerava Jedan koji poznaje istinu. Naučiti da je davanje i primanje jedno te isto posebno je korisno, zato što se vrlo lako može isprobati i što se može videti da je istinito. A kada se dokaže da ovaj posebni slučaj uvek važi i to kada god ga se isproba, misao koja se nalazi iza njega može se onda generalizovati i na druga područja sumnje i dvostrukog vidjenja. A odatle će se ona proširiti i konačno doći do jedne Misli koja stoji kao osnova njih svih. Danas vežbamo poseban slučaj davanja i primanja. Ovu ćemo jednostavnu lekciju iskoristiti za nešto očigledno, zato što ono daje rezultate koji nam ne mogu izmaći. Dati znači isto što i primiti. Danas ćemo pokušati da ponudimo mir svakome i videti kolikom će nam se brzinom taj isti mir vratiti. Svetlost je spokojstvo i u tom je miru vidjenje koje nam je dato i mi onda vidimo. Vežbanje započinjemo sa uputstvom za danas i kažemo: “DATI I PRIMITI ZNAČI UISTINU JEDNO TE ISTO. PRIMIĆU ONO ŠTO SADA DAJEM”. A onda zatvori oči i razmišljaj pet minuta o tome šta bi ti svakome pružio, da bi to i sam imao. Npr. “JA SVAKOME NUDIM SPOKOJSTVO” “JA SVAKOME NUDIM MIR UMA” “JA SVAKOME NUDIM BLAGOST” Svaku od ovih rečenica izgovori polako, a onda se malo zaustavi, očekujući da primiš dar koji si dao. A taj će ti dar doći u istoj onoj količini u kojoj si ga i dao. Ustanovićeš da ti je tačno vraćeno, zato što je to baš ono što si i tražio. Takodje može biti korisno da se razmisli o nekome kome bi se dali ti tvoji darovi. On predstavlja druge ljude i dajući darove njemu, daješ ih istovremeno i svim ostalim ljudima. Naša vrlo jednostavna današnja lekcija naučiće te vrlo mnogo. Od sada će biti mnogo bolje shvaćeni uzrok i posledica, i od sada ćemo mnogo brže napredovati. O današnjim vežbama misli kao o brzim napredovanjima u svom učenju. A ovo će učenje biti još brže i sigurnije svaki put kada budeš govorio; “Dati i primiti znači uistinu jedno te isto”.

109. LEKCIJA “JA MIRUJEM U BOGU” Danas tražimo počinak i spokojstvo koga ne potresaju svetske pojave. Mi tražimo mir i spokojstvo usred meteža koga stvaraju snovi koji se sukobljavaju. Tražimo sigurnost i sreću, iako nam izgleda da gledamo na opasnost i na tugu. I mi raspolažemo mišlju koja će odgovoriti na naše traženje upravo onim za šta molimo. “Ja mirujem u Bogu”. Ova će ti misao doneti mir i spokojstvo, mir i duboku tišinu, bezbednost i sreću koju tražiš. “Ja mirujem u Bogu”. Ova misao ima moć da probudi istinu koja spava u tebi i čije vidjenje se prostire i izvan domena pojavnosti i seže do iste takve istine u svakome i svemu što postoji. Ovde leži završetak patnje za čitav svet i za svakoga ko je ikada došao i koji će ikada doći da se bar malo zadrži u ovome svetu. Ovo je misao u kojoj se Božiji Sin ponovo radja, da bi prepoznao samog sebe. “Ja mirujem u Bogu”. Potpuno neustrašiva, ova će te misao provesti kroz bure i borbe, pored bede i bola, mimo gubitka i smrti i dalje napred prema Božijoj sigurnosti. Nema te patnje koju ova misao ne bi mogla da izleči. Nema tog problema kog ona ne bi mogla da reši. I ni jedna pojava ne može a da se ne pretvori u istinu pred očima onoga ko miruje u Bogu. Ovo je dan mira. Ti miruješ u Bogu. I dok je sav svet rastrzan vetrovima mržnje, tvoj mir ostaje potpuno nepomućen.

130

Mir istine je tvoj. Pojave ne mogu da prodru u njega. Ti zoveš sve da ti se pridruže u tvom miru i oni će čuti i doći će ti, zato što miruješ u Bogu. Oni neće čuti drugi glas osim tvoga, zato što si ti dao svog glas Bogu i sada ti miruješ u Njemu i dozvoljavaš Mu da kroz tebe govori. Dok si u Njemu ti nemaš straha za budućnost i ne žališ zbog prošlosti. Ti miruješ u bezvremenosti, dok pored tebe vreme teče i ne dotičete se, zato što se tvoj mir ne može ni na koji način izmeniti. Ti danas miruješ. I pošto zatvoriš oči, potoni u mir. Neka ovi periodi mira i odmora uvere tvoj um da su sva njegova mahnita maštanja bila samo grozničavi san koji je prošao. Neka tvoj um bude smiren i neka prihvati svoje izlečenje sa zahvalnošću. Neće više dolaziti snovi ispunjeni stravom, sada kada miruješ u Bogu. Današnje vreme iskoristi da izmakneš snovima i da dodješ do mira. Svakog sata, dok se budeš odmarao, umorni će um nenadano postati sretan, ptica slomljenih krila počeće da peva, presahli potok počeće opet da teče. Svaki put kad miruješ, svet se ponovo radja. Svakog se sata podseti da si došao da svetu doneseš Božiji mir, kako bi se i sam svet odmarao zajedno s tobom. Sa svakih pet minuta, tokom kojih se odmaraš, svet se približava svom budjenju. A vreme, u kome će mir biti jedina stvar koja postoji, približava se svim iscrpljenim i umornim umovima, koji su sada isuviše klonuli da bi sami koračali svojim putem. I oni će čuti pticu koja je počela da peva i videće potok koji je opet počeo da teče, sa ponovo rodjenom nadom i sa obnovljenom energijom, nastaviće da koračaju mnogo lakše putem koji im se sada čini mnogo pogodnijim za hodanje. Danas miruješ unutar Božijeg mira. Iz tog svog mira pozivaš svoju braću, kako bi ih naveo da i oni dodju do svog mira, zajedno s tobom. Danas ćeš biti odan svojoj čvrstoj veri i nećeš nikoga zaboraviti i dovešćeš svakoga u bezgranični krug svog mira, do svetilišta u kome počivaš. Otvori vrata hramu i dozvoli svima njima da u njega udju iz svih krajeva sveta. Dozvoli to i braći koja dolaze izdaleka i svojim najbližim prijateljima. Sve ih pozovi da udju u svetilište i da otpočinu zajedno s tobom. Danas miruješ unutar Božijeg mira, spokojan i neustrašiv. Svaki brat dolazi na počinak, koga i tebi nudi. Ovde svi zajedno mirujemo, zato što na taj način naš mir postaje potpun i ono što danas dajemo, to smo već ranije primili. Vreme nije čuvar onoga što danas dajemo. Dajemo i onima koji se još nisu ni rodili, a takodje i onima koji su već otišli. Dajemo to svakoj Božijoj Misli, a takodje i Umu u kome su ove Misli rodjene i u kome počivaju. Svaki put kad sebi kažemo ”Ja mirujem u Bogu”, mi ih sve istovremeno podsećamo i na njihovo mesto mirovanja.

110. LEKCIJA “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” Današnju ćemo ideju povremeno ponavljati. Zato što je ova jedna jedina misao dovoljna da spase i tebe i svet, samo ako poveruješ da je istinita. Njena istinitost za tebe će značiti da ti u samom sebi nisi napravio takve promene koje bi za tebe bile realne, niti da si svemir tako izmenio da bi ono što je Bog stvorio bilo zamenjeno strahom i zlom, bedom i smrću. Ako ostaneš onakav kakvog te je Bog stvorio, onda strah nema nikakvog značenja, onda zlo nije realno, a beda i smrt uopšte i ne postoje. Današnja je ideja tako, tvoja potreba da dozvoliš da potpuno ispravljanje izleči tvoj um i da ti da savršeno vidjenje koje će izlečiti sve greške koje je bilo koji um načinio u bilo kom vremenu i na bilo kom mestu. Dovoljno je da se izleči prošlost pa da se time istovremeno oslobodi i budućnost. Dovoljno je prihvatiti sadašnjost onakvom kakva ona zaista i jeste. Dovoljno je dopustiti vremenu da bude sredstvo pomoću koga će ceo svet naučiti kako da izbegne vreme i da izbegne svaku promenu za koju izgleda da je vreme donosi svojim proticanjem. Ako ostaneš onakav kakvog te je Bog stvorio, pojave neće moći da zamene istinu, zdravlje se neće moći preobraziti u bolest, niti će smrt moći da bude zamena za život, niti strah za ljubav. Sve se to uopšte nije ni pojavilo, samo ako ostaneš onakav kakvog te je Bog stvorio. Ne treba ti nikakva druga misao osim ove jedne da bi dozvolio spasenju da dodje i da osvetli svet i da ga oslobodi prošlosti. Ovom jednom jedinom mišlju uklanja se sva prošlost, a sadašnjost se spasava kako bi se mogla proširiti u bezvremenu budućnost. Ako si onakav kakvog te je Bog stvorio, tada

131

uopšte nije došlo do odvajanja tvog uma od Njegovog, nije došlo do rascepa tvog uma od umova drugih ljudi, a ostalo je samo jedinstvo unutar tvog vlastitog uma. Bezgranično je isceljujuća moć današnje ideje. Ona je mesto rodjenja za sva čuda, ona je veliki obnovitelj istine za svesnost celog sveta. Sa zahvalnošću vežbaj današnju ideju. Ovo je istina koja je došla da te oslobodi. Ovo je istina koju ti je Bog obećao. Ovo je Reč u kojoj se završava sva tuga. Tokom svojih petominutnih vežbi, započni sa ovim citatom iz teksta: “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO. NJEGOVO DETE NE MOŽE PATITI NI ZBOG ČEGA. A JA SAM NJEGOVO DETE”. Potom sa ovom izjavom, čvrsto ukopanom u svoj um, pokušaj da u svom umu pronadješ svoje Pravo Ja koje je Sveto Dete Samoga Boga. Potraži u svojoj nutrini Njega koji je Hrist u tebi, koji je Božiji Sin i brat celome svetu, koji je Spasitelj koji je bio oduvek spasen, koji raspolaže sa moći da spase svakoga ko Ga dodirne, bez obzira koliko lagano, i koji bude tražio Reč koja mu kaže da je brat tvome Pravom Ja, Hristu u tebi. Ti si onakav kakvog te je Bog stvorio. Danas odaj počast svome Pravom Ja. Nemoj danas obožavati idole koje si sam napravio da ti zamene Božijeg Sina. Duboko u tvom umu sveti Hrist u tebi čeka da ga priznaš kao samog sebe. I sve dok Njega ne priznaš i ne spoznaš, ti si izgubljen i ne poznaješ samog sebe. Danas Ga traži i danas Ga nadji. On će ti biti Spasitelj od svih idola koje si napravio. Pošto, kada nadješ Njega, tek ćeš tada shvatiti koliko su samo bezvredni tvoji idoli i kako su samo lažne slike za koje si verovao da predstavljaju istinskog tebe. Danas pravimo veliki korak ka istini time što puštamo idole da odu i što danas otvaramo Bogu svoje ruke, srca i umove. Setićemo Ga se tokom celog dana sa zahvalnim srcima i sa mislima ispunjenim ljubavlju za sve koje danas sretnemo. To je način kako Ga se možemo setiti. I kazaćemo, kako bi smo se mogli setiti Njegovog Sina, našeg Pravog Ja, Hrista koji počiva u svakome od nas: “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” Proglašavajmo ovu istinu što češće možemo. To je Božija Reč koja te oslobadja. To je ključ koji otvara Nebeska vrata i dozvoljava ti da udješ u Božiji mir i Njegovu večnost.

III PREGLED Danas započinjemo trećim pregledom. Svaki ćemo dan pregledati po dve lekcije tokom deset dana vežbanja. Držaćemo se posebnog okvira za ove vežbe, za koje ti preporučujem da ih radiš što pedantnije. Naravno da razumemo da će ti možda biti nemoguće da uradiš sve ono što ti preporučujem kao najbolje za svaki sat u danu i za svaki dan. Učenje se neće poremetiti ako propustiš da obaviš po neku vežbu zato što ti je to bilo nemoguće u to baš odredjeno vreme. Nije potrebno ni da se posebno naprežeš da ispuniš tačan predvidjeni broj vežbanja. Naš cilj nisu rituali i oni mogu da nas onemoguće u postizanju cilja. Ali učenje će biti poremećeno kada preskočiš vežbu zato što ne želiš da na nju trošiš vreme koje joj je potrebno. U ovom pogledu nemoj da zavaravaš sam sebe. Nespremnost za vežbanje može se najbrižljivije sakriti iza plašta situacija koje ne možeš kontrolisati. Nauči se da razlikuješ situacije koje nisu pogodne za vežbanje od onih situacija koje ti sam stvaraš kako bi kamuflirao svoju nevoljnost da obavljaš vežbe. One vežbe koje nisi obavio zato što ih nisi hteo obaviti, iz bilo kog razloga, treba da obaviš što pre i to čim promeniš svoje mišljenje u vezi sa svojim ciljem. Ti nećeš hteti da saradjuješ u vežbanju spasenja samo ako to ometa postizanje ciljeva koje smatraš vrednijim od spasenja. Kada povučeš energiju vrednovanja koju si uložio u ove druge ciljeve, dozvoli da tvoj praktični rad zameni te tvoje litanije u vezi sa tim drugim ciljevima. Ovi ti ciljevi i ove litanije ne daju ništa. Ali ti tvoje vežbe mogu sve ponuditi. I tako prihvati ono što ti pružaju ove vežbe i budi u miru. Okvir kojim treba da se koristiš za ove preglede je ovaj: dva puta dnevno posveti po pet minuta, ili više ako ti to odgovara, razmatranju misli koje su ti zadate. Pročitaj ideje i komentare koji su napisani uz vežbu za svaki dan. A onda počni da razmišljaš o njima. Istovremeno dozvoli svome umu da ih povezuje sa tvojim potrebama, sa tvojim prividnim problemima i svim tvojim brigama. Ideje smesti u svoj um i neka ih on koristi kako mu se bude dopalo.

132

Utisni veru u um, kako bi on mudro koristio ove ideje, i reci mu da će mu, pri donošenju odluka o upotrebi ovih ideja, pomagati Onaj koji ti je i dao ove misli. Čemu inače možeš čvrsto verovati, osim onome što ti leži u umu? Prilikom ovih pregleda, čvrsto veruj da neće omanuti sredstva kojima se koristi Sveti Duh. Mudrost tvog vlastitog uma priskočiće ti u pomoć. Na početku svesno usmeri svoj um. A onda ostani u spokojnoj veri i dozvoli umu da uposli misli koje si mu dao, kao što su i tebi bile date na upotrebu. Ove su ti misli date u savršenoj čvrstoj veri, sa savršenim poverenjem da ćeš ih dobro iskoristiti, sa savršenom verom da ćeš uvideti njihove poruke i da ćeš ih iskoristiti za sebe. Ponudi ih svome umu sa istom čvrstom verom i poverenjem. Ove misli neće omanuti. One su sredstvo koje je Sveti Duh odabrao za tvoje spasenje. Pošto On ima u njih poverenje, Njegova sredstva sigurno zaslužuju i moraju zaslužiti i tvoje poverenje. Mi naglašavamo koristi koje ćeš imati ako prvih pet minuta i poslednjih pet minuta svog budnog dana posvetiš svojim pregledima. Ako to ne možeš učiniti, pokušaj bar da tih pet minuta podeliš tako da jednu polovinu tog vremena utrošiš ujutru, a drugu tokom onog jednog sata pre nego što odeš na spavanje. Jednako su vredne i one vežbe koje budeš obavljao tokom dana, a možda su i još važnije. Ti si sklon da svoje vežbe izvodiš samo u tačno odredjeno vreme, a onda da se baviš drugim stvarima. Ne pokušavaš da na te druge stvari primeniš ono što si na vežbama naučio. Kao posledica ovoga, snaga ti se nije pojačala, a onome što si naučio ne daješ poštenu šansu da dokaže koliko su, zapravo, veliki potencijalni darovi koje to naučeno sadrži u sebi i koliko ti mogu koristiti ti darovi. Ovde leži još jedna šansa da se ti darovi dobro iskoriste. U ovim pregledima mi podvlačimo potrebu da ne dozvoliš onome što si naučio da beskorisno leži u vremenima koja se nalaze izmedju tvojih dužih vežbi. Pokušaj svakog sata da napraviš kratak, ali ozbiljan pregled svoje dve dnevne ideje. Koristi se jednom od njih u trenutku punog sata, a drugom pola sata kasnije. Nije potrebno više od trenutka da posvetiš svakoj od njih. Samo ponovi datu ideju i pusti svoj um da zakratko miruje u tišini. Potom se okreni drugim stvarima, ali nastoj da datu misao držiš uz sebe i pusti je da ti posluži za održavanje vlastitog mira tokom celog dana. Ako te nešto u tome pokoleba, razmišljaj ponovo o istoj misli. Ove su vežbe planirane da ti pomognu da stvoriš naviku da sve što naučiš tokom dana i primeniš na sve što radiš. Nemoj samo ponoviti misao i onda je odložiti. Bezgranična je njena korist za tebe. I predvidjena je da ti služi na sve načine, u svim vremenima i na svim mestima i kad god ti zatreba bilo kakva pomoć. Pokušaj, onda, da je uzmeš sa sobom i imaš je pri ruci u svim dnevnim poslovima i učini je svetom, vrednom Božijeg Deteta, prihvatljivom za Boga i za tvoje Pravo Ja. Svakodnevni zadaci u vezi sa pregledom zaključiće se ponovnim iskazivanjem misli koja se koristi svakog punog sata, a takodje i sa onom koja se primenjuje svakih pola sata. Nemoj ih zaboraviti. Ova druga prilika za vežbanje ovih ideja doneće nam tako veliki napredak da ćemo iz tih pregleda izaći sa tako velikim dobicima u učenju, da ćemo moći nastaviti svoj put po mnogo čvršćoj podlozi, čvršće ćemo koračati i jače verovati. Ne zaboravi kako si samo malo naučio. Ne zaboravi koliko samo možeš sada naučiti. Ne zaboravi koliko si samo potreban svom Ocu, dok praviš pregled ovih misli koje ti je On dao.

133

111. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 91. “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI” “JA NE MOGU VIDETI U TAMI. NEKA SVETLOST SVETOSTI I ISTINE PROSVETLI MOJ UM, I NEKA MI DOZVOLI DA U SVOJOJ NUTRINI VIDIM NEVINOST” 92. “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI, A SVETLOST I SNAGA SU JEDNO TE ISTO” “KROZ SNAGU, JA VIDIM BOŽIJI DAR ZA MENE. MOJA SLABOST JE MRAK KOJI NJEGOV DAR RASTERUJE, DAJUĆI MI SVOJU SNAGU KOJA PREUZIMA MESTO MOJE SLABOSTI” Svakog sata: “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI” Svakih pola sata: “ČUDA SE VIDE U SVETLOSTI, A SVETLOST I SNAGA SU JEDNO TE ISTO”

112. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 93. “U MENI PREBIVAJU SVETLOST, RADOST I MIR” “JA SAM DOM SVETLOSTI, RADOSTI I MIRA. JA IM ŽELIM DOBRODOŠLICU PRI DOLASKU U DOM KOJI DELIM SA BOGOM, ZATO ŠTO SAM I JA JEDAN NJEGOV DEO” 94. “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” “JA ĆU ZAUVEK OSTATI ONAKAV KAKAV SAM I BIO, STVOREN OD STRANE NEPROMENLJIVOG KOJI JE SLIČAN MENI.JA SAM JEDNO SA NJIM, A ON JE JEDNO SAMNOM” Svakog sata: “U MENI PREBIVAJU SVETLOST, RADOST I MIR” Svakih pola sata: “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO”

113. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 95. “JA SAM JEDNO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM” “VEDRINA I SAVRŠENI MIR SU MOJI, ZATO ŠTO SAM JA JEDNO PRAVO JA, POTPUNO CELOVITO, JEDNO SA SVIM STVARANJEM I SA BOGOM” 96. “SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA” “IZ MOG PRAVOG JA, ČIJE ZNANJE JOŠ UVEK OSTAJE UNUTAR MOG UMA, JA VIDIM SAVRŠENI BOŽIJI PLAN ZA MOJE SPASENJE KAO POTPUNO IZVRŠENOG” Svakog sata: “JA SAM JEDNO PRAVO JA, SJEDINJENO SA SVOJIM TVORCEM”

134

Svakih pola sata: “SPASENJE DOLAZI OD MOG JEDNOG PRAVOG JA”

114. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 97. “JA SAM DUH” “JA SAM BOŽIJI SIN. NI JEDNO TELO NE MOŽE SADRŽATI MOJ DUH. NITI MI MOŽE NAMETNUTI OGRANIČENJE KOJE BOG NIJE STVORIO” 98. “PRIHVATIĆU SVOJU ULOGU U BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE” “ŠTA DRUGO MOŽE BITI MOJA FUNKCIJA NEGO DA PRIHVATIM BOŽIJU REČ, REČ ONOGA KOJI ME JE STVORIO ONAKVOG KAKAV UISTINU JESAM I KAKAV ĆU I BITI ZAUVEK” Svakog sata: “JA SAM DUH” Svakih pola sata: “PRIHVATIĆU SVOJU ULOGU U BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE”

115. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 99. “SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE” “MOJA JE FUNKCIJA OVDE DA OPROSTIM SVETU ZA SVE GREŠKE KOJE SAM NAPRAVIO. POŠTO SE TAKO OSLOBADjAM TIH GREŠAKA ZAJEDNO SA CELIM SVETOM” 100. “U BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE, MOJA JE ULOGA BITNA” “JA SAM VAŽAN ZA BOŽIJI PLAN ZA SPASENJE SVETA. ZATO ŠTO MI JE ON DAO SVOJ PLAN KAKO BIH MOGAO SPASITI SVET” Svakog sata: “SPASENJE JE MOJA JEDINA FUNKCIJA OVDE” Svakih pola sata: “U BOŽIJEM PLANU ZA SPASENJE, MOJA JE ULOGA BITNA”

116. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 101. “BOŽIJA VOLJA ZA MENE ZNAČI SAVRŠENU SREĆU” “BOŽIJA JE VOLJA SAVRŠENA SREĆA ZA MENE. I JA MOGU PATITI SAMO ZBOG VEROVANJA DA POSTOJI I DRUGA VOLJA ODVOJENA OD NJEGOVE” 102. “JA DELIM BOŽIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAČI SREĆU” “JA DELIM OČEVU VOLJU ZA MENE, NJEGOVO DETE. ONO ŠTO MI ON DAJE UJEDNO JE I SVE ŠTO I SAM ŽELIM. ONO ŠTO MI ON DAJE JESTE UJEDNO I SVE ŠTO POSTOJI”

135

Svakog sata: “BOŽIJA VOLJA ZA MENE ZNAČI SAVRŠENU SREĆU” Svakih pola sata: “JA DELIM BOŽIJU VOLJU KOJA ZA MENE ZNAČI SREĆU”

117. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 103. “BUDUĆI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREĆA” “NEKA ZAPAMTIM DA JE LJUBAV ISTOVREMENO I SREĆA, A NIŠTA DRUGO I NE MOŽE DONETI RADOST. I TAKO JA ODLUČUJEM DA NIŠTA NE PRIHVATIM KAO ZAMENU ZA LJUBAV” 104. “JA TRAŽIM SAMO ONO ŠTO MI UISTINU PRIPADA” “LJUBAV JE MOJE NASLEDSTVO, A ZAJEDNO SA NJOM I RADOST. TO SU DAROVI MOG OCA ZA MENE. JA ĆU PRIHVATITI SVE ŠTO JE UISTINU MOJE” Svakog sata: “BUDUĆI DA JE LJUBAV, BOG JE TAKODjE I SREĆA” Svakih pola sata: “JA TRAŽIM SAMO ONO ŠTO MI UISTINU PRIPADA”

118. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 105. “BOŽIJI MIR I RADOST SU MOJI” “DANAS ĆU PRIHVATITI BOŽIJI MIR I RADOST, U SRETNOJ RAZMENI ZA SVE ONO ŠTO SAM NAPRAVIO KAO ZAMENU ZA SREĆU I MIR” 106. “DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUŠAM ISTINU” “NEKA SE UTIŠA MOJ VLASTITI SLABI GLAS, I NEKA ČUJEM MOĆNI GLAS KOJI GOVORI U IME SAME ISTINE I KOJI ME UVERAVA DA SAM JA SAVRŠENO BOŽIJE DETE” Svakog sata: “BOŽIJI MIR I RADOST SU MOJI” Svakih pola sata: “DOZVOLI MI DA BUDEM MIRAN I DA SLUŠAM ISTINU”

119. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 107. “ISTINA ĆE ISPRAVITI SVE GREŠKE MOGA UMA” “JA GREŠIM MISLEĆI DA MOGU BITI POVREDjEN NA BILO KOJI NAČIN. JA SAM BOŽIJE DETE, ČIJE PRAVO JA BEZBEDNO POČIVA U BOŽIJEM UMU” 108. “DATI I PRIMATI ZNAČI UISTINU JEDNO TE ISTO”

136

“DANAS OPRAŠTAM SVIM STVARIMA, KAKO BIH MOGAO NAUČITI KAKO DA PRIHVATIM ISTINU KOJA JE U MENI, I KAKO BIH MOGAO PREPOZNATI SVOJU BEZGREŠNOST” Svakog sata: “ISTINA ĆE ISPRAVITI SVE GREŠKE MOGA UMA” Svakih pola sata: “DATI I PRIMITI ZNAČI UISTINU JEDNO TE ISTO”

120. LEKCIJA Za jutarnji i večernji pregled: 109. “JA MIRUJEM U BOGU” “JA DANAS MIRUJEM U BOGU I DOZVOLJAVAM MU DA DELUJE U MENI I KROZ MENE, DOK JA U NJEMU MIRUJEM, SPOKOJNO I U SAVRŠENOJ SIGURNOSTI” 110. “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” “JA SAM BOŽIJE DETE. DANAS JA ODLAŽEM U STRANU SVE BOLESNE ILUZIJE O SAMOM SEBI I PUŠTAM SVOGA OCA DA MI KAŽE KO SAM STVARNO JA” Svakog sata: “JA MIRUJEM U BOGU” Svakih pola sata: “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO”

121. LEKCIJA

“OPRAŠTANJE JE KLJUČ ZA SREĆU” Ovde leži odgovor za tvoju potragu za mirom. Ovde je ključ za značenje u svetu koji je naizgled besmislen. Ovde je put ka bezbednosti u prividnim opasnostima koje izgleda kao da te ugrožavaju na svakom koraku i koje donose nesigurnost svim tvojim nadama da ćeš ikada pronaći spokojstvo i mir. Ovim se odgovara na sva pitanja. Ovim se, konačno, dokrajčuje sva nesigurnost. Um koji ne oprašta pun je straha i ne ostavlja ni malo prostora ljubavi da bude ono što zaista i jeste, ne ostavlja joj ni malo mesta gde bi mogla raširiti svoja krila u miru i vinuti se u visine iznad meteža sveta. Um koji ne oprašta je tužan, bez nade na oporavak i na oslobadjanje od bola. On pati i počiva u bedi, provirujući u tami, on ne vidi, a ipak je siguran da ga negde tamo vreba opasnost. Sumnja razjeda um koji ne oprašta, on je zbrkan u vezi sa samim sobom i svim onim što vidi. On je prestrašen i ljut, slab i preteći. Boji se da ide napred, boji se da ostane gde jeste, boji se budjenja, a boji se i da ide na spavanje. Boji se svakog zvuka, a još više tišine, plaši ga tama, a još više dolazak svetlosti. Šta drugo može opažati um koji ne oprašta, osim vlastitog prokletstva? Šta može videti osim dokaza da su svi grehovi realni? Um koji ne oprašta ne vidi greške, već samo grehove. On gleda na svet očima koje ne mogu videti i vrišti pri pogledu na svoje vlastite projekcije, koje se pojavljuju da bi napale njegovu bednu parodiju života. Um koji ne oprašta želi da živi, a istovremeno želi i da je mrtav. On želi opraštanje, a uprkos tome, ne vidi nikakve nade. On želi neki izlaz za nuždu, a ipak ne može ni jednog da vidi, zato što na sve strane vidi samo grešnike. Um koji ne oprašta je očajan, bez ikakvog izgleda za budućnost koja bi ponudila bilo šta drugo osim još više očajanja. Uprkos tome, ovaj um svoje prosudjivanje sveta smatra definitivnim, a ne vidi da je sam sebe osudio na ovo očajanje. On misli da se ne može izmeniti, zato ono što on vidi svedoči da je njegovo prosudjivanje ispravno. On ne traži, zato što misli da zna. On ne postavlja pitanja, siguran da je u pravu. Opraštanje je nešto što se stiče. Ono nije svojstveno umu, koji ne može grešiti. Pošto je greh ideja kojoj si sam sebe podučio, moraš naučiti i opraštanje

137

isto tako, ali opraštanju te mora podučiti Učitelj koji ne pripada tvom egu.Taj Učitelj predstavlja ono drugo, Pravo Ja u tebi. Uz pomoć ovog Učitelja ti učiš kako da oprostiš onom malom ja, egu, za koji misliš da si ga sam izgradio, a potom tom malom, lažnom ja dozvoljavaš da nestane. Tako svoj um vraćaš kao jedinstven Onome ko je tvoje Pravo Ja i Koje ne može nikada da čini greh. Svaki um koji ne oprašta daruje te mogućnošću da podučiš vlastiti um kako da on sam oprosti. Svaki čovek očekuje od tebe da ga oslobodiš pakla i okreće se tebi molećivo da ga obdariš Nebom koje će biti ovde i sada. On nema nade, ali ti postaješ njegova nada. A postajući njegovom nadom, ti postaješ i svoja vlastita. Um koji ne oprašta mora naučiti, kroz tvoje opraštanje, da je i on sam spasen pakla. Podučavajući druge spasenju, i sam ćeš učiti spasenje. Ali sve ono čemu druge podučavaš i što i sam učiš ne potiče od tebe lično, već od Učitelja koji ti je dat da ti pokaže put. Danas vežbamo opraštanje. Samo ako hoćeš, danas možeš naučiti kako da se dokopaš ključa za sreću i kako da ga za sebe iskoristiš. Ujutru i uveče utrošićemo po 10 minuta na učenje kako da drugome oprostimo i kako da primimo od drugoga oprost. Um koji ne oprašta ne veruje da je davanje i primanje jedno te isto. Danas ćemo naučiti da su ove dve stvari zapravo jedno te isto. To ćemo postići vežbanjem opraštanja nekome koga smatraš neprijateljem i opet nekome drugome za koga misliš da ti je prijatelj. I pošto naučiš da ih obojicu vidiš kao jednog, lekciju ćemo proširiti i na tebe samog, pa ćemo onda videti da njihovo spasenje uključuje i tvoje vlastito. Duže vežbe započni razmišljanjem o nekom koga ne voliš, koji izgleda da te razdražuje ili koji bi izazvao tvoje žaljenje ako bi ga sreo. To može biti i neko koga prezireš, ili bar nastojiš da ne vidiš. Nije bitno kakvog je oblika tvoja ljutnja. Taj si oblik verovatno već odabrao. Biće nam dovoljan. Zatvori oči i vidi datu osobu u svom polju svesti. Gledaj je neko vreme. Pokušaj da u datoj osobi negde vidiš i nešto svetlosti, malo sjaja koga nikada ranije nisi uočio. Pokušaj da pronadješ malu iskru svetlosti koja sija kroz ružnu sliku koju imaš o toj osobi. Gledaj u ovu sliku sve dok ne ugledaš bar malo svetla negde u njoj. Potom pokušaj da tu svetlost proširiš sve dok ta svetlost ne prekrije osobu i sve dok od ružne ne napravi lepu i dobru sliku. Neko vreme gledaj u tu izmenjenu percepciju, a potom svoj um usmeri na neku osobu koju smatraš svojim prijateljem. Pokušaj da preneseš svetlost, koju si naučio da vidiš oko svog bivšeg “neprijatelja” na ovog svog prijatelja. Sada ga opažaj kao nešto više od prijatelja. U toj svetlosti njegova svetost pokazuje ti tvog spasitelja, onoga koje spasen i koji spasava, onoga ko je izlečen i koji je celovit. Potom mu dozvoli da ti ponudi svetlost koju ti u njemu vidiš, a onda pusti svog “neprijatelja” i svog prijatelja da se ujedine i da te blagoslove onim što si im dao. Sada si ti jedno sa njima i oni sa tobom. Sada si i ti sam sebi oprostio. Ne zaboravi, tokom dana, na ulogu koju opraštanje igra u donošenju sreće svakom umu koji ne oprašta, uključujući i tvoj vlastiti um. Svakog sata reci samom sebi: “OPRAŠTANJE JE KLJUČ ZA SREĆU. PROBUDIĆU SE IZ SNA DA SAM SMRTAN, POGREŠIV I PUN GREHA. JA ZNAM DA SAM SAVRŠENO BOŽIJE DETE”

122. LEKCIJA “OPRAŠTANJE MI NUDI SVE ŠTO ŽELIM” Šta ti možeš poželeti, a što ti opraštanje ne može dati? Želiš li mir? Opraštanje ti to nudi. Želiš li sreću, spokojan um, sigurnost cilja i osećaj vrednosti i lepote koja prevazilazi svet? Želiš li brigu i sigurnost i stalnu toplinu sigurne zaštite? Želiš li spokojstvo koje se ne može poremetiti, blagost koja se nikada ne može povrediti, duboku i stalnu utehu i tako savršen oslonac koji se nikada ne može oboriti? Sve ti to opraštanje nudi, i još mnogo toga. Ono blista iz tvojih očiju dok se budiš i daje ti radost kojom susrećeš dan. Ono ti umiruje čelo dok spavaš, i počiva na tvojim očnim kapcima, tako da ne vidiš snove ispunjene strahom i zlom, pakošću i napadom. A kad se ponovo probudiš, opraštanje ti nudi još jedan dan sreće i mira. Sve ti to opraštanje nudi, i još mnogo koječega drugog. Opraštanje dozvoljava da se podigne veo koji sakriva Hristovo

138

lice od onih koji gledaju na svet očima koje ne opraštaju. Ono ti dozvoljava da prepoznaš Božijeg Sina i čisti tvoje sećanje od svih mrtvih misli, tako da, preko praga tvoga uma, može da predje i da se u svesti javi sećanje na tvog Oca. Šta bi ti to poželeo što ti opraštanje ne bi moglo dati? Koji su to darovi, osim ovih, koje bi se isplatilo tražiti? Koja je to zamišljena vrednost, beznačajna posledica ili prolazno obećanje koje neće nikada biti održano, koje u sebi može sadržati više nade nego što je ona koju donosi opraštanje? Zašto bi tražio drugi odgovor osim onog odgovora koji odgovara na sve? Ovde je savršeni odgovor koji se daje na nesavršena pitanja, beznačajna traženja, na polovičnu voljnost da se čuje i na još manje od polovične vrednoće i na delimičnu veru. Ovde je odgovor! Nemoj ga više tražiti. Umesto njega nećeš drugog naći. Božiji plan za tvoje spasenje ne može se promeniti, niti može omanuti. Budi zahvalan - taj plan ostaje upravo onakav kako ga je On planirao. Ovaj plan stoji pred tobom, neizmenjivo, slično otvorenim vratima, s toplinom i dobrodošlicom koja poziva tebe koji si s one strane ulaza, pozivajući te da udješ unutra i da se osećaš kao kod svoje kuće, kojoj i pripadaš. Ovde je odgovor! Zar ćeš ostati napolju, dok svi oni koji su na Nebu čekaju da udješ unutra? Oprosti i neka ti je oprošteno. Kako budeš davao, tako ćeš i primati. Nema drugog plana za spasenje Božijeg Sina, osim ovoga. Veselimo se danas da je to tako, zato što ovde imamo odgovor, jasan i razumljiv, koji je u svojoj jednostavnosti izvan domena varke. Pred snagom i veličanstvenošću ovog krajnje jednostavnog iskaza istine nestaju sve komplikovanosti koje je svet ispleo od lomljive paučine. To je odgovor! Nemoj se ponovo od njega okrenuti da bi besciljno lutao. Sada prihvati spasenje. To je Božiji dar, a ne dar sveta. Svet ne može dati nikakav vredan dar umu koji je primio ono što mu je Bog dao kao svoje vlastito. Bog želi da se danas primi spasenje i da zamršenosti tvojih snova ne sakrivaju svoje ništavilo od tebe. Otvori danas oči i pogledaj na sretni svet sigurnosti i mira. Opraštanje je sredstvo pomoću koga ovaj sretni svet dolazi da bi zauzeo mesto pakla. Ovaj sretni svet izdiže se spokojno da bi pozdravio tvoje otvorene oči i da bi ti srce ispunio dubokom mirnoćom dok se drevne istine, koje su zauvek novorodjene, pojavljuju u tvojoj svesnosti. Ne može se opisati čega ćeš se sve setiti. Sve ti to nudi tvoje opraštanje. Sećajući se darova koje opraštanje daje, danas se prihvatamo svojih vežbi s nadom i verom da će ovo biti dan našeg spasenja. Danas ćemo iskreno i sretno tražiti ovo spasenje, svesni da ključ ovog spasenja držimo u vlastitim rukama, prihvatajući odgovor Neba na pakao koji smo sami izgradili, ali u kome nećemo više ostati. Ujutru i uveče radosno poklanjamo četvrt sata potrazi koja nam garantuje završetak pakla. Puni nade započnimo s vežbama, pošto smo dospeli do prekretnice, od koje nadalje put postaje daleko lakši. Od sada imamo pred sobom kratak put. Zaista smo se približili odredjenom kraju sna. Započinjući ove vežbe utoni u sreću, zato što ove vežbe pružaju sigurne nagrade odgovorenih pitanja i sve ono što donosi tvoje prihvatanje tog odgovora. Danas će ti se dati da osetiš onaj mir koji nudi opraštanje, kao i radost koju ti nudi podizanje vela. Pred svetlošću, koju ćeš danas primiti, svet će bledeti sve dok ne iščezne, a ti ćeš videti kako se pojavljuje drugi svet, za koga ti nedostaju reči da ga opišeš. Danas koračamo direktno ka svetlosti i primamo darove koji su za nas bili čuvani u rezervi od trenutka kada je započelo vreme i koji su ostali da nas čekaju sve do današnjeg dana. Opraštanje ti nudi sve što želiš. Danas ti se daju sve stvari koje želiš. Neka se ovi tvoji darovi ne povlače tokom dana, dok se ti ponovo vraćaš da bi se sreo sa svetom smenjujućih promena i sumornih pojava. Svoje darove zadrži u čistoj svesnosti, videći istovremeno ono nepromenljivo koje se nalazi u srcu promene, videći svetlost istine koja sija iza sveta pojavnosti. Nemoj zapasti u iskušenje da ti tvoji darovi iskliznu iz ruku i da ti ih zaborav odnese. Čvrsto ih zadrži u svom umu na taj način što ćeš pokušati da na njih misliš bar jedan minut na svakih četvrt sata. Uz pomoć ovog podsetnika, koji ima moć da zadrži tvoje darove u tvojoj svesnosti tokom celog dana, podseti samog sebe kako su samo dragoceni ovi darovi: “OPRAŠTANJE MI NUDI SVE ŠTO ŽELIM. DANAS SAM OVO PRIHVATIO KAO ISTINITO. DANAS SAM PRIMIO BOŽIJE DAROVE”

139

123. LEKCIJA

“ZAHVALJUJEM SVOM OCU NA DAROVIMA KOJE MI JE DAO” Budimo danas zahvalni. Stigli smo do manje strmih staza i do glatkijih puteva. Ne pada nam ni na pamet da odustanemo od daljeg putovanja, a nema više ni neumoljivog otpora protiv istine. Ostaje nešto malo kolebanja, neki mali prigovori i nešto malo oklevanja. Ipak možeš biti zahvalan zbog onog što si dobio, a to je nešto daleko veće nego što možeš i shvatiti. Današnji dan, koji posvećuješ zahvalnosti, pridodaće još i korist izvesnog uvida u pravi opseg svih dobitaka koje si postigao, kao i svih darova koje si dobio. Danas budi radostan. Budi zahvalan i pun ljubavi. Tvoj te Otac nije prepustio samom sebi, niti te je pustio samog da lutaš po mraku. Budi Mu zahvalan da te je spasao od onoga ja (ega), za koga si mislio da si ga sam izgradio, kako bi mogao da zameni Njega i Njegovo stvaranje. Zahvali Mu danas. Zahvali Mu što te nije napustio i što će Njegova Ljubav zauvek ostati da sija u tebi, zauvek i bez promene. Takodje Mu zahvali i za to što si nepromenljiv, zato što je Sin koga On voli nepromenljiv kao što je to i On sam. Budi zahvalan što si spasen. Budi zahvalan što imaš funkciju u spasenju koju treba da izvršiš. Budi zahvalan što tvoja stvarna vrednost daleko premašuje tvoje oskudne darove i beznačajne procene onoga koga je Bog potvrdio kao Svog Sina. U zahvalnosti, danas ćemo svoja srca izdići iznad očajanja i podići svoje zahvalne oči, koje više ne gledaju dole, u prašinu. Danas pevamo pesmu zahvalnosti u slavu Pravog Ja, za koga Bog hoće da bude naša istinska istovetnost u Njemu. Danas se osmehujemo svakome koga vidimo i koračamo laganim korakom, na putu da uradimo ono što nam je odredjeno da uradimo. Ne idemo sami. I u našoj samoći zahvaljujemo što nam je Prijatelj došao da nam kaže Božiju Reč spasenja. A zahvalnost pripada i tebi zato što si Ga slušao. Njegova je Reč bezvučna, ako je ne čujete. Zahvaljujući Njemu, zahvaljuješ takodje i samom sebi. Poruka koju niko nije čuo neće spasti svet, bez obzira koliko moćan bio Glas koji je izgovara, bez obzira koliko je poruka puna ljubavi. Hvala ide i tebi koji si čuo poruku, zato što si postao glasnik koji donosi Njegov Glas i pušta Ga da odjekuje širom sveta. Danas primi Božiju zahvalnost, dok se istovremeno i ti Njemu zahvaljuješ. On će ti ponuditi zahvalnost koju ti Njemu odaješ, zato što On prihvata tvoje darove sa zahvalnošću punom ljubavi i vraća ti tu zahvalnost uvećanu za hiljadu i stotinu hiljada puta. On će blagosloviti tvoje darove deleći ih sa tobom. I tako će ti darovi rasti u moći i snazi, sve dok ne ispune svet radošću i zahvalnošću. Dva puta po 15 minuta, tokom današnjeg dana, primi Njegovu zahvalnost i svoju zahvalnost Njemu ponudi. I onda ćeš shvatiti Kome nudiš zahvalnost i Kome se On zahvaljuje, dok se ti Njemu zahvaljuješ. Ovih svetih pola sata koje Mu daješ, vratiće ti se - za svaku sekundu godine i godine. Vratiće ti se kao moć da spaseš svet za čitave eone brže i to samo zato što Mu se zahvaljuješ. Primi Njegovu zahvalnost i shvatićeš kako te s ljubavlju On drži u Svom Umu, kako je duboka i beskrajna Njegova briga za tebe, kako je savršena Njegova zahvalnost prema tebi. Nemoj zaboraviti da svakog sata misliš o Njemu i da Mu zahvališ za sve što je dao Svome Sinu, kako bi se Ovaj mogao izdići iznad sveta, sećajući se svog Oca i svog Pravog Ja.

124. LEKCIJA

“TREBA DA SE SETIM DA SAM JEDNO S BOGOM” Danas ćemo se ponovo zahvaliti zbog naše Istovetnosti u Bogu. Naš je dom bezbedan, garantuje nam se zaštita u svemu što radimo, dostupni su nam moć i snaga u svemu što preduzimamo. Ne možemo ni u čemu omanuti. Sve, čega se dotaknemo, dobija sjajnu svetlost koja blagosilja i koja leči. Jedinstveni s Bogom i sa vasionom radosno koračamo svojim putem s mišlju da Sam Bog ide s nama, ma gde da smo. Kako su samo sveti naši umovi! I sve što vidimo odražava svetost unutar uma koji je jedno s Bogom i sa samim

140

sobom. Kako samo lako nestaju greške i kako samo smrt ustupa mesto večnom životu. Naši sjajni tragovi pokazuju put ka istini, jer je Bog naš Pratilac za ovo malo vremena koliko hodamo svetom. A oni koji dodju kako bi nas sledili, prepoznaće put, zato što svetlost koju nosimo ostaje i iza nas, a istovremeno ostaje i sa nama dok koračamo napred. Ono što mi primamo je istovremeno i naš večni dar onima koji dolaze posle nas, a i onima koji su bili pre nas ili su se s nama zadržali kratko vreme. A Bog, Koji nas voli jednakom ljubavlju kojom nas je i stvorio, smeje nam se i nudi nam sreću koju smo dali drugima. Danas nećemo sumnjati u Njegovu Ljubav prema nama, niti ćemo staviti u pitanje Njegovu zaštitu i Njegovu brigu. Nikakve besmislene strepnje ne mogu se isprečiti izmedju naše vere i naše svesnosti Njegovog Prisustva. Danas smo jedno s Njim u prepoznavanju i u sećanju. Osećamo Ga u svom srcu. Naši umovi sadrže Njegove Misli. Naše oči vide Njegovu čarobnost i lepotu u svemu što gledaju. Danas vidimo samo ono što voli i ono što se može voleti. Mi to vidimo u onome što spolja ima oblik bola, a taj bol ustupa mesto miru. Mi to vidimo i u mahnitome, u tužnom i ožalošćenom, u usamljenom i preplašenom, koji su se obnovili i stigli do mira i spokojstva uma u kome su i stvoreni. Ono što voli i ono što se može voleti vidimo takodje i u samrtniku i u mrtvome, a ta ih ljubav oživljava. Sve to vidimo zato što smo to prvo videli unutar samih sebe. One, koji znaju da su jedno s Bogom, nikada se ne može lišiti čuda. Svaka misao ovakvih ljudi ima moć da leči patnju u svakome, u vremenima koja su prošla i u vremenima koja će tek doći, isto onako lako kao što to čini i sa onima koji sada s njima koračaju u sadašnjem životu. Njihove su misli bezvremene i ne vezuje ih ni mesto, ni vreme. Mi se pridružujemo ovoj svesnosti time što kažemo da smo jedno s Bogom. Ovim rečima mi istovremeno kažemo da smo spaseni i da smo izlečeni, a u skladu s tim, da i samo možemo spasavati i lečiti. Mi smo prihvatili, a sada ćemo to dati i drugome. Zadržaćemo darove koje nam je podario naš Otac. Danas ćemo sebe doživeti kao jedno s Njim, tako da svet može podeliti naše priznavanje realnosti. Našim se iskustvom i svet oslobadja. Svojim negiranjem vlastite odvojenosti od Oca, zajedno sa samima sobom, mi istovremeno lečimo i svet. Mir s tobom danas. Osiguraj svoj mir vežbanjem svesnosti da si jedno sa svojim Tvorcem, kao što je i On jedno s tobom. Tokom današnjeg dana, kad god ti bude odgovaralo, posveti pola sata misli da si jedno s Bogom. Sada prvi put pokušavamo da nešto duže meditiramo bez ikakvih pravila ili posebnih reči koje bi nas usmeravale. Ukazaćemo poverenje Božijem Glasu i pustićemo Ga da govori kada bude smatrao to potrebnim, sigurni u to da neće omanuti. Ovo pola sata zadrži se u društvu sa ovim Glasom. Ostatak je Njegova briga. Korist koju ćeš ovim steći neće se smanjiti time što ćeš verovati da se ništa ne dogadja. Možda nećeš biti spreman danas da prihvatiš taj dobitak. Ipak, jednom, negde, taj će ti dobitak doći. Neće ti se izjaloviti da ga prepoznaš kada ti jednom svane u svesti. Ovih će ti pola sata biti zlatom uokvireno. Svaki minut, utrošen na ovu vežbu, biće ti kao dijamant postavljen oko ogledala, koje ti ova vežba nudi. A na ovom ogledalu ugledaćeš Hristovo lice kao odraz svog vlastitog. Možda danas, a možda sutra, videćeš svoje preoblikovanje u ogledalu, koje ti ovih svetih pola sata nude da se u njemu ogledaš. Kada budeš spreman, naći ćeš ga tamo, unutar svoga uma kako te čeka da ga pronadješ. Onda ćeš dobro zapamtiti misao kojoj si posvetio tih pola sata, i sa zahvalnošću ćeš biti svestan da ni na šta nikada nisi bolje utrošio vreme. Možda danas, a možda sutra, gledaćeš u ovo staklo i shvatićeš da ova svetlost bez greha, koju vidiš, pripada tebi, da je čarobnost u koju gledaš tvoja vlastita. Ovih pola sata računaj kao svoj dar Bogu. Budi siguran da će ti On uzvratiti osećajem ljubavi koju ne možeš shvatiti, tako dubokom radošću da je ne možeš ni razumeti, tako svetim vidjenjem koje telesne oči ne mogu ni primeniti. Ipak ćeš jednoga dana biti siguran, možda danas, možda sutra, da ćeš razumeti, shvatiti i videti. Zlatnom okviru, koji uokviruje ogledalo koje ti se danas nudi, dodaj još dragog kamenja time što ćeš svakog sata ponavljati samom sebi: “TREBA DA SE SETIM DA SAM JEDNO S BOGOM, DA SAM JEDNO SA SVOM SVOJOM BRAĆOM I SVOJIM PRAVIM JA U VEČITOJ SVETOSTI I MIRU”.

141

125. LEKCIJA “DANAS SPOKOJNO PRIMAM BOŽIJU REČ” Neka danas bude dan duboke tišine i spokojnog slušanja. Tvoj Otac želi da danas čuješ Njegovu Reč. A On te poziva iz dubine tvog vlastitog uma u kome On prebiva. Čuj Ga danas. Nema mira sve dok se Njegova Reč ne čuje širom sveta. Sve dok i tvoj um, spokojnim slušanjem, ne prihvati poruku koju svet mora čuti, kako bi mogao ući u spokojno doba mira. Kroz tebe će se izmeniti i ovaj svet. Nema drugih načina spasenja. Božiji Plan je jednostavan: Božije Dete je slobodno da samo sebe spase. Data mu je Božija Reč da mu bude vodič, zauvek da bude u njegovom umu, kao glavni pomoćnik, i da ga sigurno vodi ka Očevom domu i to njegovom vlastitom voljom, koja je zauvek slobodna kao i Božija. Božije Dete se ne vodi nasilno, već samo ljubavlju. Božijem Detetu se ne sudi, samo ga se posvećuje. U dubokoj tišini danas ćemo čuti Božiji Glas, bez upadanja naših beznačajnih misli, bez naših ličnih želja i bez bilo kakvog prosudjivanja Njegove svete Reči. Nećemo prosudjivati danas same sebe, zato što se ne može prosudjivati ono što smo uistinu. Mi smo izvan domena bilo kakvog prosudjivanja koje je svet izrekao o Božijem Detetu. Svet ga ne poznaje. Danas nećemo slušati svet, već ćemo tiho čekati da nam dodje Božija Reč. P, počuj, Božiji Sine, govori ti tvoj Otac. Njegov će ti Glas dati Njegovu svetu Reč da širom sveta proširiš novosti o spasenju i o svetom vremenu mira. Danas se sakupljamo oko Božijeg prestola, mirnog mesta unutar vlastitog uma, na kome On večito boravi, u svetosti koju je On stvorio i koju neće nikada napustiti. On nije čekao na tvoj um da mu se vrati, kako bi ti tek onda podario svoju Reč. On se nije skrivao od tebe. Medjutim, ti si taj koji je izvesno vreme bio odlutao od Njega. On ne gaji iluzije koje ti imaš o samom sebi. On poznaje Svoje Dete. On želi da Njegovo Dete ostane deo Njega, bez obzira šta Dete sanja, bez obzira na Detetovu ludoriju koja smatra da istinska Detetova volja nije ono što jeste. Danas ti On govori. Njegov Glas čeka na tvoju tišinu, zato što se Njegova Reč ne može čuti, sve dok se tvoj um ne smiri bar za neko vreme. I sve dok se ne utišaju beznačajne želje. Spokojno očekuj Njegovu Reč. Postoji mir unutar tebe koga danas treba prizvati da ti pomogne da pripremiš svoj najsvetiji um da čuje Glas koji govori u ime svoga Tvorca. Danas, tri puta dnevno, u vreme kad ti je najlakše da budeš u tišini, vremenu koje trošiš na kontakte sa svetom, oduzmi po 10 minuta i posveti ih blagom slušanju Božije Reči. On govori sa mesta koje ti je bliže nego vlastito srce. Njegov ti je Glas bliži od vlastite ruke. Njegova je Ljubav sve ono što ti jesi i sve što On jeste. On je isto što si i ti, a ti si isto što i On. Tvoj je glas taj koga slušaš dok Njega slušaš. Tvoja je reč ta koju slušaš dok On govori. To je reč slobode i mira, jedinstva volje i svrhe, bez ikakvog odvajanja ili podele u jedinstvenom Umu Oca i Sina. Danas spokojno slušaj svoje vlastito Pravo Ja i dopusti Mu da ti kaže da Bog nikada nije napustio Svoje Dete, a i ti sam nikada nisi napustio svoje Pravo Ja. Sve što danas treba da učiniš jeste da budeš spokojan. Nije ti potrebno drugo pravilo da bi danas svojim vežbama omogućio da te izdignu iznad mišljenja sveta i da tvoje vidjenje oslobode telesnih očiju. Samo budi spokojan i slušaj. Čućeš Reč kojom se Božijom Voljom, Dete pridružuje Volji svoga Oca, da bude jedno s njom bez bilo kakvih iluzija koje bi se uplele izmedju nečeg što je potpuno nedeljivo i istinito. Svakog današnjeg sata smiri se za tren i podseti se da danas imaš pred sobom poseban cilj: da spokojno primiš Božiju Reč.

126. LEKCIJA “SVE ŠTO DAJEM, DAJEM SAMOM SEBI” Današnja ideja, koja je potpuno strana egu i mišljenju koje vlada svetom, od ključne je važnosti za preokretanje načina mišljenja do koga treba da dovede ovaj kurs. Ako veruješ u ovu izjavu, onda neće biti problema sa potpunim opraštanjem, sigurnošću cilja i sigurnom usmerenju. Razumećeš sredstvo pomoću koga ti stiže spasenje i nećeš se kolebati da ga odmah upotrebiš. Umesto ove ideje, razmotrimo sada ono u šta ti

142

veruješ. Tebi izgleda da su drugi ljudi od tebe odvojeni i da mogu da se ponašaju na načine koji nemaju nikakve veze sa tvojim mislima, kao i da njihove misli nemaju nikakve veze sa tvojim ponašanjem. Prema tome, tvoji stavovi ne ostavljaju nikakve posledice na druge ljude, a njihovi pozivi u pomoć nisu ni u kakvom odnosu sa tvojim pozivom. Ti dalje misliš da oni mogu grešiti, a da to ne deluje na tvoje opažanje samog sebe. Ti možeš prosudjivati njihov greh, a ipak ostati izuzet od prokletstva i biti u miru. Kada ti “oprostiš“ neki greh, time ništa direktno ne dobijaš. Ti samo time udeljuješ milostinju nekome ko je nije vredan, samo da bi naglasio kako si ti sam bolji i kako si na višem nivou od onoga kome opraštaš. On nije zaslužio tvoju milosrdnu toleranciju, koju ti daruješ nekome ko ne zaslužuje taj dar, zato što su ga njegovi grehovi unizili i učinili da ti više nije istinski jednak. On nema nikakvog prava na tvoje opraštanje. To opraštanje daje njemu dar, ali ni u kom slučaju ne i tebi. Tako posmatrano, opraštanje je nezdravo. Ono je jedan milosrdni kapric, dobrostiv ali nezaslužen, dar koji se ponekad daje, a ponekad i ne daje. Pošto ga se ne zasluži, uskraćivanje opraštanja je pravedno. A nije pravedno da ti treba da patiš kada ti se uskrati opraštanje. Greh koji opraštaš nije tvoj vlastiti. Neko ga je počinio ko nema s tobom nikakve veze. A ako si već toliko milostiv prema njemu dajući mu ono što ne zaslužuje, taj dar opraštanja nije ništa više tvoj nego što je to i njegov greh. Kad bi ovo bila istina, opraštanje ne bi imalo nikakve osnove na kojoj bi pouzdano i sigurno stajalo. Ono bi onda bilo samo jedna ekscentričnost pri kojoj ti ponekad odlučiš da obzirno daruješ jedno nezasluženo pomilovanje. Ipak ostaje tvoje pravo da ne dozvoliš da grešnik izbegne opravdano ponovno plaćanje za svoj greh. Zar ti zaista misliš da bi Gospodar Neba dozvolio da spasenje sveta zavisi od ovoga? Zar ne bi Njegova briga za tebe zaista bila mala kad bi tvoje spasenje počivalo na nekakvom hiru? Ti ne razumeš opraštanje. Prema onome kako ga ti vidiš, opraštanje je samo zaustavljanje otvorenog napada, koje ne zahteva ispravku u tvom umu. Opraštanje ti ne može podariti mir, ako ga budeš posmatrao onako kako to sada činiš. Ono nije sredstvo tvog oslobodjenja od nečega što vidiš u nekom drugom, a ne u samom sebi. Ono nema moći da obnovi tvoje jedinstvo sa drugim čovekom u domenu tvoje svesnosti. Nije to ono što Bog namerava da to bude za tebe. Ne davši Mu dar koji On od tebe traži, ti sa svoje strane ne možeš prepoznati Njegove darove i misliš da ti ih On nije ni dao. A, ipak, zar bi ti On i tražio dar kada taj dar ne bi bio namenjen tebi? Zar bi se On mogao zadovoljiti praznim gestovima i zar bi mogao ceniti tako beznačajne darove kao nešto što je vredno Njegovog Deteta? Spasenje je bolji dar od ovoga. A istinsko opraštanje, kao sredstvo za postizanje spasenja, mora izlečiti um koji daje, zato što davanje istovremeno znači i primanje. Ono što ostane neprimljeno nije ni bilo dato, ali ono što se daje mora se i primiti. Danas pokušavamo razumeti istinu da su davalac i primalac jedna te ista osoba. Potrebno ti je pomoći da bi ovo imalo značenja za tebe, zato što je to toliko strano mislima na koje si se navikao. Ali tu je pomoć koja ti je potrebna. Danas Mu pokloni svoju veru i zatraži od Njega da podeli sa tobom tvoje današnje vežbanje istine. I ako uhvatiš samo i sićušni odsjaj oslobodjenja koji leži u ideji koju danas vežbamo, onda će ovo biti dan slave za ceo svet. Tokom današnjeg dana uloži dva puta po 15 minuta u pokušaj da razumeš današnju ideju. To je misao pomoću koje opraštanje zauzima svoje pravo mesto medju tvojim prioritetima. To je misao koja će ti osloboditi um od svake prepreke koja ti stoji na putu ka razumevanju onoga što znači opraštanje i zato treba da shvatiš kolika je vrednost ove ideje za tebe. U tišini, zatvori oči da ne vidiš svet koji ne razume šta znači opraštanje i potraži u sebi svetilište na mirnom mestu gde su misli izmenjene i sa koga su odstranjena lažna verovanja. Ponovi današnju ideju i zatraži pomoć kako bi razumeo šta ona stvarno znači. Budi voljan da budeš podučen. Budi radostan što ćeš čuti Glas istine i lečenja kako ti govori i onda ćeš razumeti šta ti On govori i prepoznaćeš da ti On govori tvoje vlastite misli. Što češće možeš podseti se da danas imaš jedan cilj. Cilj koji ovom danu daje posebnu vrednost za tebe i za svu tvoju braću. Ne dozvoli svom umu da za duže vreme zaboravi na ovaj cilj i zato reci samom sebi: “SVE ŠTO DAJEM, DAJEM SAMOM SEBI. SADA JE SAMNOM POMOĆ KOJA MI JE POTREBNA KAKO BIH MOGAO NAUČITI DA JE TO ISTINA. I JA ĆU ČVRSTO VEROVATI U NJEGA”.

143

A onda utroši jedan trenutak na otvaranje svoga uma Njegovom ispravljanju i Njegovoj Ljubavi. I ono što budeš od Njega čuo, to ćeš i verovati zato ono što ti On bude dao, to ćeš i primiti.

127. LEKCIJA “NEMA DRUGE LJUBAVI OSIM BOŽIJE” Možda misliš da su moguće različite vrste ljubavi. Možda misliš da postoji jedna vrsta ljubavi za ovo, a druga za ono, jedan način da se voli jedna osoba, a drugi način da se voli druga. Ljubav je jedna. Ona nema odvojene delove, niti ima stepena, nema raznih vrsta, niti raznih nivoa, nema razilaženja i nema razlika. Ljubav liči na samu sebe i nikada se ne menja. Nikada se ne menja u vezi sa nekom osobom ili okolnošću. Ona je Božije Srce, a takodje i Njegovo Dete. Značenje ljubavi je nejasno svakom onom ko misli da se ljubav može izmeniti. On ne vidi da izmena ljubavi mora biti nemoguća. I tako takav čovek misli da ponekad može voleti, a ponekad mrzeti. On takodje misli da se ljubav može darivati jednoj osobi i da može ostati onakva kakva je uistinu iako se drugima ne pruža. Verovati ovakve stvari o ljubavi, znači ne razumevati šta je to zapravo ljubav. Kad bi ljubav mogla praviti ovakve razlike, onda bi morala da presudjuje izmedju pravednika i grešnika, pa tako i da opaža Božije Dete kao odvojene delove. Ljubav ne može suditi. Pošto je i sama jedinstvena, ona takodje i na sve gleda kao na jedno. Njeno značenje leži u jednoći. I ona zato mora izmicati umu koji o njoj misli kao o delimičnoj ili u delovima. Nema druge ljubavi osim Božije i sva ljubav je Njegova. Nema drugog principa koji bi vladao tamo gde ljubavi nema. Ljubav je zakon i ona nema suprotnosti. Njena celovitost je moć koja drži sve kao jedno, ona je veza izmedju Oca i Sina koja ih zauvek drži kao iste. Ni jedan kurs koji ima za cilj da te pouči kako da se setiš ko si ti uistinu, ne može a da ne naglasi kako nikada ne može biti razlike izmedju onoga što si ti uistinu i onoga što je ljubav. Značenje ljubavi je i tvoje vlastito značenje koga deliš sa samim Bogom. Ono što si ti uistinu je istovremeno i ono što je i On. Nema druge ljubavi osim Njegove, a ono što On jeste istovremeno je i sve što postoji. Nije On sam sebe ograničio, pa tako nisi ni ti ograničen. Ni jedan zakon kome se svet podvrgava ne može ti pomoći da shvatiš značenje ljubavi. Ono u šta svet veruje izgradjeno je da bi se sakrilo značenje ljubavi i da bi se to značenje očuvalo mračnim i tajanstvenim. Nema ni jednog principa koji svet odobrava, a koji ne bi povredio istinu o onome šta ljubav zaista jeste, a takodje i ono što si i ti sam uistinu. Ne traži svoje Pravo Ja unutar sveta. Ljubav se ne može pronaći u tami i u smrti. A to Pravo Ja je savršeno očigledno i jasno očima koje vide i ušima koje čuju Glas ljubavi. Danas ćemo vežbati oslobadjanje tvog uma od svih zakona za koje misliš da im se moraš pokoravati, od svih ograničenja pod kojima živiš i od svih promena za koje misliš da su deo ljudske sudbine. Danas pravimo najveći korak, u pojedinačnom smislu, koji ovaj kurs zahteva, u tvom napredovanju ka cilju koji je ovaj kurs postavio. Ako danas postigneš ma i najslabije svetlucanje svesnosti u vezi sa značenjem ljubavi, to će značiti da si bezmerno napredovao što se tiče razdaljine, a takodje da si napredovao i vremenski toliko da se to ne može godinama ni izmeriti, na putu ka svom oslobodjenju. Hajdemo onda, danas da radosno Bogu poklonimo nešto od svog vremena, shvatajući da nema od ovoga boljeg načina da se vreme iskoristi. Dva puta dnevno po 15 minuta, danas se izmakni svakom zakonu u koji sada veruješ. Otvori svoj um i odmaraj se. Iz sveta, za koji misliš da te drži u zatvoru, može svako izmaći samo ako taj svet ne smatra dragocenim. Povuci svu vrednost koju si uložio u njegove sitne ponude i besmislene darove i dozvoli da ih sve zameni Božiji Dar. Prizovi svog Oca, siguran da će ti Njegov Glas odgovoriti. On Sam je to obećao. I On će sam postaviti iskru istine u tvoj um gde god se odrekneš lažnog verovanja, mračne iluzije o svojoj vlastitoj realnosti i o tome šta ljubav znači. Danas će On početi da prosijava kroz tvoje dokone misli i pomoći će ti da razumeš istinu o ljubavi. S blagošću punom ljubavi On će prebivati zajedno s tobom dok ti budeš dozvoljavao Njegovom Glasu da podučava tvoj čisti i otvoreni um značenju ljubavi. I On će svojom ljubavlju blagosloviti ovu vežbu. Danas će izčeznuti čitava legija budućih godina čekanja na

144

spasenje pred bezvremenošću onoga što sada učiš. Budimo danas zahvalni što smo uštedeli budućnost, a takodje i prošlost. Danas ostavljamo iza sebe prošlost i nećemo je se više sećati. I svoje oči podižemo ka drugačijoj sadašnjosti, u kojoj budućnost sviće i koja je u svakom svom svojstvu različita od prošlosti. Svet u detinjstvu je nanovo rodjen. I mi ćemo nadzirati njegov rast u zdravlju i snazi i gledaćemo kako taj svet deli svoj blagoslov svima koji dolaze da nauče kako da odbace svet za koga misle da je izgradjen u mržnji kako bi bio neprijatelj ljubavi. Sada su se svi oni, zajedno sa nama, oslobodili. Sada su svi oni naša braća u Božijoj Ljubavi. Sećaćemo ih se tokom celog dana, zato što ne možemo izostaviti jedan deo nas samih izvan okrilja svoje ljubavi ako hoćemo da spoznamo svoje vlastito Pravo Ja. Najmanje tri puta na sat razmišljaj o onome koji putuje zajedno s tobom i ko je došao da nauči isto ono što i ti moraš naučiti. I kako ti se on pojavi u polju svesti, uputi mu ovu poruku svog Pravog Ja: “BLAGOSILJAM TE, BRATE, BOŽIJOM LJUBAVLJU, KOJU BIH DA S TOBOM PODELIM. ZATO ŠTO BIH DA NAUČIM RADOSNU LEKCIJU DA NEMA DRUGE LJUBAVI OSIM BOŽIJE, A KOJA JE ISTOVREMENO I TVOJA I MOJA I SVAČIJA.”

128. LEKCIJA “SVET KOJI VIDIM NE SADRŽI NIŠTA ŠTO JA ŽELIM” Svet koji vidiš ne sadrži ništa što bi ti bilo potrebno da ti ponudi. Ne sadrži ništa što bi ti mogao na bilo koji način da iskoristiš, niti bilo šta uopšte što bi služilo tome da te učini radosnim. Poveruj u ovu misao i spašćeš se godina i godina bede, bezbrojnih razočarenja i od nadanja koja se pretvaraju u gorki pepeo očajanja. Niko ne može a da ne prihvati ovu misao kao istinitu, ako hoće da ostavi ovaj svet iza sebe i da se vine izvan domena njegovih sićušnih duševnih horizonata i beznačajnih navika. Svaka stvar koju ovde vrednuješ samo je lanac koji te vezuje za svet i ničemu drugome ne služi, već samo tome. Sve mora da posluži svrsi koju si mu dao, sve dok ne budeš video neku drugu svrhu u tome. Jedina svrha koja je vredna tvog uma, a koju sadrži ovaj svet, jeste da prodješ pored tog sveta i da se ne zadržavaš kako bi opazio neku nadu tamo gde nema nikakve nade. Nemoj više da se varaš. Svet koji vidiš ne sadrži ništa što ti želiš. Danas se izmakni lancima koje stavljaš na svoj um time što u ovome svetu vidiš spasenje. Ono čemu pridaješ vrednost ti, istovremeno, činiš i sastavnim delom samog sebe i vidiš ga u sebi kada snagu svoje percepcije (opažanja) usmeriš ka sebi. Sve stvari od kojih tražiš da uvećaju tvoju vrednost u tvojim vlastitim očima, još više te ograničavaju, skrivaju od tebe tvoju pravu vrednost i dodaju još jedan balvan preko vrata koja vode prema istinskoj svesnosti tvoga Pravog Ja. Neka ništa što je u vezi sa telesnim mislima ne odgadja tvoje napredovanje ka spasenju. A ne dozvoli ni da te na tom napredovanju zadrži iskušenje da poveruješ da svet sadrži bilo šta što ti želiš. Nema ničega tu što bi trebalo negovati. Nema tu ničega što bi bilo vredno ma i jednog trenutka zadržavanja, odgadjanja ili bola, ni jednog trena nesigurnosti i sumnje. Ono što je bezvredno ne nudi ništa. Sigurnost onoga što je vredno ne može se pronaći u onome što je bezvredno. Danas vežbamo da dozvolimo da pobegnu sve misli o vrednosti koje smo pripisali svetu. Mi ih puštamo da se oslobode svih ciljeva koje smo pridali njihovim aspektima, njihovim fazama i njihovim snovima. Smatramo da nemaju nikakve svrhe da budu u našem umu i odvezujemo ih od svega onoga za šta smo želeli da te misli budu. Tako uklanjamo lance koji ne dozvoljavaju pristup vratima koja vode ka slobodi od sveta i krećemo se izvan domena svih malih vrednosti i umanjenih ciljeva. Smiri se i budi tih neko vreme i pogledaj koliko si se samo izdigao iznad sveta time što si svoj um oslobodio okova i pustio ga da potraži onaj nivo na kom se oseća kao kod kuće. Um će ti

145

biti zahvalan što je, makar i kratko, bio slobodan. On sam zna gde pripada. Oslobodi mu krila i tvoj će um poleteti siguran i radostan, kako bi se pridružio svom svetom cilju. Dozvoli mu da miruje u svom Tvorcu, da bi se mogao obnoviti i postati zdrav, slobodan i pun ljubavi. Tri puta dnevno po 10 minuta pokloni svome umu odmor. A kada posle toga ponovo otvoriš oči, ničemu više nećeš pridavati onakvu vrednost kakvu si mu pridavao kada si ga gledao pre ove vežbe. Svaki put kad svome umu dopustiš da se izmakne svojim okovima, čitavo tvoje gledanje na svet će se malo pomaknuti. Svet se ne nalazi tamo gde tvoj um pripada. A ti pripadaš tamo gde treba da bude i tvoj um i gde on i ide da se odmori kad ga oslobodiš sveta. Tvoj Vodič je siguran. Otvori Mu svoj um. Utihni i miruj. Tokom celog današnjeg dana zaštiti takodje i svoj um. I kada pomisliš da si video neku vrednost u nekom aspektu ili nekoj slici sveta, odbij da staviš ovaj okov na svoj um i kaži samom sebi sa spokojnom sigurnošću: “OVO ME NEĆE DOVESTI U ISKUŠENJE DA OSUJETIM SAMOG SEBE. SVET KOJI VIDIM NE SADRŽI NIŠTA OD ONOGA ŠTO JA ŽELIM.”

129. LEKCIJA “IZVAN DOMENA OVOG SVETA POSTOJI SVET KOJI ŽELIM” Ovo je misao koja sledi i nastavlja se na onu koju smo juče vežbali. Ne možeš se zaustaviti na ideji da je svet bezvredan, zato što, ukoliko ne budeš video da postoji nešto čemu se možeš nadati, bićeš samo deprimiran. Naš naglasak nije na odricanju od sveta, već na njegovoj zameni za nešto što mnogo više zadovoljava, što je ispunjeno radošću i što ti može ponuditi mir. Zar misliš da ti to ovaj svet može ponuditi? Možda će biti dobro da se još jednom malo zamislimo o vrednosti ovoga sveta. Možda ćeš dopustiti da se ništa ne gubi time ako mislima koje pridaju vrednosti ovome svetu dozvoliš da idu svojim putem. Svet koji vidiš je zaista nemilosrdan, nestabilan, okrutan, ravnodušan prema tebi brz da ti se osveti i neumoljiv u svojom mržnji. On daje samo da bi to što je dao odmah poništio i oduzima ti sve stvari koje si izvesno vreme negovao. U tom svetu se ne može naći trajna ljubav, zato što takve ljubavi u ovom svetu i nema. Ovo je svet vremena u kome sve stvari imaju svoj kraj. Zar je to gubitak ako se umesto sveta, o kome sam govorio, pronadje drugi svet u kome je nemoguće izgubiti, u kome ljubav traje večno, mržnja ne može uopšte postojati i u kome osveta nema nikakvog značenja? Zar se može smatrati gubitkom ako pronadješ sve stvari koje zaista želiš, znajući da one nemaju kraja i da će ostati upravo onakve kakve želiš da budu tokom svog vremena? Konačno će ipak i ove stvari biti zamenjene za nešto o čemu ne možemo ni govoriti, zato što se krećeš odavde ka svetu u kome su reči potpuno nepotrebne, u tišinu u kojoj ne vlada govorni jezik, ali u kom se svetu taj ne-govorni jezik odlično razume. Komunikacija, nedvojbena i jasna kao dan, ostaje neograničena za svu večnost. I Sam Bog govori Svom Detetu, kao što i Njegovo Dete govori Njemu. Njihov jezik nema reči, zato što ono što Oni govore ne može da se izrazi simbolima. Njihovo je znanje direktno i potpuno ga svi dele i potpuno je jedinstveno. Koliko li si samo ti od toga udaljen, ti koji ostaješ vezan za ovaj svet. A kako si, istovremeno, i blizak ovom drugom svetu, kada samo ovaj prvi svet zameniš za drugi, za svet koji zaista želiš. Poslednji korak sada je siguran. Sada stojiš samo za jedan tren udaljen od bezvremenosti. Sada možeš gledati samo napred, ne osvrćući se više unatrag da bi video svet koji ne želiš. Ovde je svet koji preuzima mesto sveta koji ne želiš, istovremeno dok ti odvezuješ svoj um od malih stvari koje svet iznosi pred tebe da bi te i dalje držao u zatvoru. Nemoj ih smatrati vrednim i one će nestati. Ceni ih i one će ti se učiniti stvarnim. To zapravo i jeste izbor. Šta možeš izgubiti time što se nećeš odlučiti da vrednuješ ništavilo? Ovaj svet ne sadrži ništa što bi ti stvarno želeo, ali ono što budeš izabrao umesto njega, to je ono što ti zaista i želiš! Neka ti to danas bude dato. Ono što zaista želiš samo čeka da ga izabereš, da bi zauzelo mesto svih onih stvari koje tražiš, ali koje ne želiš. Svoju voljnost da izvedeš ovu promenu vežbaj 10 minuta ujutru i 10 minuta uveče i još 1 put izmedju njih. Započni ovako:

146

“IZVAN PODRUČJA OVOGA SVETA POSTOJI SVET KOJI ŽELIM. BIRAM DA VIDIM TAJ SVET UMESTO OVOGA, ZATO ŠTO U OVOM SVETU NEMA NIČEGA ŠTO JA ZAISTA ŽELIM” Potom zatvori oči i ne gledaj svet kog inače vidiš i u tihoj tami posmatraj svetlosti koje nisu od ovog sveta i njegove svetlosti, jednu po jednu, sve dok granice gde jedna od tih svetlosti započinje a druga se završava, ne izgube sve značenje i dok se sve te svetlosti ne sliju u jednu. Danas se Nebeske svetlosti saginju ka tebi da bi sjale na tvoje očne kapke, dok ti počivaš izvan domena sveta tame. Ovde se radi o svetlosti koju ne mogu videti tvoje oči. A ipak tvoj je um može jasno videti i može razumeti. Danas ti se daje dan milosti i mi zahvaljujemo. Danas shvatamo da je ono za šta si se bojao da ćeš izgubiti jeste sam gubitak. Sada razumemo da zapravo gubitka i nema. Konačno smo videli njegovu suprotnost i zahvalni smo da je izbor napravljen. Svakog se sata seti svoje odluke i iskoristi jedan trenutak da bi potvrdio svoj izbor time što ćeš skloniti u stranu sve misli koje imaš i što ćeš se kratko zadržati samo na ovome: “SVET KOJI VIDIM NE SADRŽI NIŠTA ŠTO JA ŽELIM. IZVAN PODRUČJA OVOG SVETA POSTOJI SVET KOJI JA ŽELIM”

130. LEKCIJA “NEMOGUĆE JE VIDETI DVA SVETA” Opažanje je dosledno. Ono što vidiš odražava tvoje mišljenje. A tvoje mišljenje odražava samo tvoj izbor onoga što želiš da vidiš. Ono što smatraš vrednim odredjuje tvoj izbor, zato što ti moraš videti ono što smatraš vrednim, verujući da ono što vidiš stvarno i postoji. Niko ne može videti svet kome subjektov um nije pridao vrednost. I niko ne može a da ne gleda u ono za šta veruje da to i želi. Ko može istovremeno mrzeti i voleti? Ko može želeti ono za šta ne želi da je stvarno? I ko odlučuje da vidi svet koga se boji? Strah mora da oslepljuje, zato što je njegovo oružje ovo: ne možeš ni videti ono čega se plašiš. Ljubav i opažanje (percepcija) tako idu ruku pod ruku. Strah zamračuje ono što zaista postoji. Šta onda strah može projektovati na svet? Šta se može videti u mraku, a što bi bilo stvarno? Strah zamračuje istinu, a ono što ostaje spada u domen fantazije. Šta može biti stvarno od onoga što se rodilo iz slepog paničnog maštanja? Šta je to što bi ti poželeo da ti se pokaže? Šta bi ti želeo da zadržiš u takvom snu? Strah je izgradio sve ono što ti misliš da vidiš. Svu odvojenost, sve razlike, kao i mnoštvo različitosti za koje veruješ da čine svet. Njih uopšte nema. Neprijatelj ljubavi ih je izgradio. A ljubav, pak, ne može imati neprijatelja, pa tako ni sve ove razlike i ova odvojenost nemaju uzroka, nemaju bića i nemaju posledica. Njima se može pridavati vrednost, ali one ostaju nestvarne. Njih se može tražiti, ali ne i naći. Danas ih nećemo ni tražiti, niti ćemo rasipati ovaj dan na traženje nečega što se ne može naći. Nemoguće je videti dva sveta koja se nigde ne preklapaju. Traži samo jedan od tih svetova, drugi automatski iščezava. Ali jedan ostaje. Ova dva sveta su prostor izbora izvan koga ne može ići tvoja odluka. Realno i nerealno jeste sve što dolazi u obzir za izbor. I ništa više od toga. Danas ćemo pokušati da ne pravimo kompromis tamo gde ga nije ni moguće napraviti. Svet koji vidiš je dokaz da si već napravio izbor, koji je sveobuhvatan kao što je to i njegova suprotnost. Ono što ćemo danas naučiti više je od same lekcije da ne možeš videti dva sveta. Ova te lekcija takodje podučava da je onaj svet koji vidiš potpuno uskladjen sa tačkom gledišta sa koje ga vidiš. Sav je taj svet sastavljen od jednog komada zato što proizilazi iz jedne emocije i odražava izvor te emocije u svemu što vidiš. Šest puta dnevno, sa zahvalnošću, radosno poklanjamo po pet minuta misli koja dokrajčuje sve kompromise i sumnje i koja izlazi iz njihovog domena. Posvećujući svoj um traženju onoga što je realno, nećemo praviti hiljadu beznačajnih razlika, niti ćemo pokušati da sa sobom ponesemo i komadić nestvarnog. Svoju potragu za drugim svetom započni traženjem snage koja se ne ograničava granicama tvoje ličnosti i prepoznavanjem onoga čemu težiš. Ti ne želiš iluzije. Do ovih pet minuta ti stižeš ispražnjavanjem svojih ruku od svih bezvrednih blaga ovog sveta. Dok govoriš sledeće reči, ti zapravo čekaš da ti Bog pomogne:

147

“NEMOGUĆE JE VIDETI DVA SVETA. TREBA DA PRIHVATIM POMOĆ KOJU MI BOG NUDI I DA NE VIDIM NIKAKVE VREDNOSTI U OVOM SVETU, KAKO BIH MOGAO PRONAĆI SVOJU SLOBODU I SPASENJE” Bog će ti doći. Ovim si rečima prizvao neiscrpnu Moć koja će sa zahvalnošću napraviti ovaj džinovski korak prema tebi. Nećeš omanuti da vidiš Njegovu zahvalnost izraženu u opipljivom opažanju i u istini. Nećeš sumnjati u ono u šta ćeš gledati. Iako je to percepcija, nije to vrsta vidjenja kojim su se tvoje oči ikada ranije služile. Načinivši ovaj izbor, znaćeš da te podržava Božija Snaga. Danas lako odbaci iskušenje, gde god bi se pojavilo, jedino time što ćeš se setiti granica svog izbora. Nestvarno ili stvarno, lažno ili istinito jeste ono što vidiš i samo ono što vidiš. Opažanje je uskladjeno sa tvojim izborom i mogu ti doći ili Nebo ili pakao pojedinačno, ali nikako zajedno. Prihvati samo mali deo pakla kao realan i automatski si prokleo svoje oči i svoj vid i ono što budeš posle toga video biće zaista pakao. Mogućnost dolaska Neba, medjutim, još uvek ti ostaje na raspolaganju da ga izabereš, kako bi Nebo zauzelo mesto svega što bi ti pakao mogao pokazati. Sve što treba da kažeš bilo kom deliću pakla, bez obzira u kom se obliku javio, jeste jednostavno ovo: “NEMOGUĆE JE VIDETI DVA SVETA. JA TRAŽIM SVOJU SLOBODU I SPASENJE, A OVO NIJE DEO ONOGA ŠTO ŽELIM”

131. LEKCIJA “ONAJ KO TEŽI ISTINI NE MOŽE A DA NE USPE” Neuspeh se nalazi svuda oko tebe dok budeš težio ciljevima koji se ne mogu postići. Ti tražiš stalnost u onome što je nestalno, tražiš ljubav tamo gde je nema, bezbednost usred opasnosti, tražiš besmrtnost unutar tame sna o smrti. Ko može uspeti tamo gde je kontradikcija okvir njegove potrage i mesto na koje dolazi da bi pronašao stabilnost? Ne postižu se ciljevi koji su beznačajni. Nema načina da se postignu, zato što su i sredstva za postizanje tih ciljeva takodje beznačajna. Ko može iskoristiti takva besmislena sredstva s nadom da će s njima bilo šta postići? Kuda ona mogu voditi? I šta ta sredstva mogu postići što bi ponudilo bilo kakvu nadu da je realno? Težnja ka izmaštanom vodi ka smrti, zato što je to potraga za ništavilom. Tako dok naizgled težiš životu, ti zapravo tražiš smrt. Tražiš bezbednost i sigurnost, dok istovremeno, intimno u svom srcu, moliš se za opasnost i zaštitu svog malog sna koga si sam napravio. Ovde je ipak potraga neizbežna. Zbog toga si i došao i sigurno je da ćeš obaviti ono zbog čega si došao. Ali svet ne može diktirati cilj za kojim si u potrazi, ukoliko mu ti sam ne daš tu moć. Inače, ti si još uvek slobodan da izabereš cilj koji leži izvan područja sveta i svake svetske misli. Taj cilj ti dolazi od jedne ideje koju si napustio, a koje se ipak sećaš, stare ideje koja je ipak nova. Taj cilj je odjek zaboravljenog nasledja, a koji sadrži u sebi sve ono što zaista želiš. Budi radostan što moraš tražiti. Takodje budi radostan što si naučio da težiš Nebu i da moraš postići cilj koji zaista želiš. Niko ne može a da ne uspe ko zaista želi postići taj cilj. Na kraju ga i postiže. Božije Dete ne može uzaludno tražiti, iako pokušava da isforsira zastoj i odgadjanje, da zavara sam sebe i da misli da je pakao ono što zaista traži. Kada greši, on to i ispravlja. Kada odluta, ponovo se vraća postavljenom zadatku. Niko ne ostaje u paklu, zato što niko ne može napustiti svog Tvorca, niti može delovati na Njegovu savršenu, bezvremenu i nepromenljivu Ljubav. Ti ćeš pronaći Nebo. Sve drugo, čemu težiš, otpašće, izuzev ovoga. Ali ne zbog toga što ti je to neko oduzeo. Otpašće zato što ga ne želiš. Ti ćeš postići svoj cilj isto tako sigurno kao što je sigurno da te je Bog stvorio bezgrešnog. Zašto bi čekao na Nebo? Ono je danas ovde. Vreme je velika iluzija, bilo da se radi o prošlosti ili budućnosti. To ne bi bilo tako kada bi Bog hteo da Njegovo Dete bude u vremenu. Kako bi Božija Volja mogla biti u prošlosti, ili kako bi mogla da bude u budućnosti? Ono što On hoće je sada, bez prošlosti i potpuno bez budućnosti. Ono je udaljeno daleko od vremena kao što je to sićušna sveća od kakve daleke zvezde ili kao što je udaljeno ono što biraš od onoga što istinski želiš. Nebo ostaje tvoja jedina alternativa ovom čudnom svetu koji si sam izgradio i svim njegovim običajima. Svim njegovim promenljivim modelima i nesigurnim ciljevima, njegovim

148

bolnim zadovoljstvima i tragičnim radostima. Bog nije izgradio nikakve suprotnosti. Od Njega ne potiče ništa što negira vlastito postojanje i što napada samo sebe. On nije izgradio dva uma, pri čemu bi radosni efekat jednoga bilo Nebo, a žalosna posledica drugog zemlja, koja je suprotna Nebu u svakom pogledu. Bog ne pati od sukoba. Niti je ono što je On stvorio rascepljeno na dva dela. Kako bi to moglo biti da se Božije Dete nalazi u paklu, ako ga je sam Bog smestio na Nebo? Zar Božije Dete može izgubiti ono što mu je dala Večna Volja da bude Njegov dom zauvek? Nemojmo više pokušavati da naturimo jednu stranu volju jedinstvenom Božijem cilju. On je ovde zato što On hoće da bude ovde. A ono što on hoće sada je i prisutno i nalazi se izvan područja i dosega vremena. Danas nećemo birati paradoks umesto istine. Kako bi Božije Dete moglo napraviti vreme da ukloni Božiju Volju? On bi na taj način negirao samog sebe i usprotivio bi se onome što nema nikakve suprotnosti. On misli da je izgradio pakao kao suprotnost Nebu i veruje da prebiva u nečemu što ne postoji, dok je Nebo mesto koje ne može pronaći. Danas napusti budalaste misli kao što su ove i, umesto toga, svoj um usmeri na istinske ideje. Ko god teži istini ne može a da ne uspe, istina je danas ono čemu težimo. Tri puta dnevno ćemo cilju posvetiti po 10 minuta. Tražićemo je kako bismo videli javljanje realnog sveta koji zamenjuje budalaste slike koje smo smatrali dragocenim, sa istinskim idejama koje se javljaju umesto beznačajnih misli koje nemaju nikakvog efekta, a nemaju ni izvora ni prave supstance. Započinjući svoje vežbe ovo priznajemo. Počni ovako: “JA TRAŽIM DA VIDIM RAZLIČIT SVET I DA MISLIM RAZLIČITU VRSTU MISLI U ODNOSU NA ONU KOJU SAM SAM IZGRADIO. SVET KOJI TRAŽIM NISAM JA SAM NAPRAVIO, MISLI KOJE ŽELIM DA MISLIM NISU MOJE VLASTITE.” Nekoliko minuta posmatraj svoj um i vidi, iako su ti oči zatvorene, besmisleni svet za koji misliš da je stvaran. Takodje napravi i pregled misli koje su saglasne (spojive) sa ovakvim svetom i za koje misliš da su istinite. A onda ih pusti da odu i zaroni ispod njih do svetog mesta u koje te misli ne mogu ući. U tvom umu, ispod tih misli koje puštaš da odu, postoji ulaz koji ne možeš potpuno da zaboraviš da bi sakrio ono što se nalazi s druge strane. Potraži taj ulaz i nadji ga. Ali pre nego što pokušaš da ga otvoriš podseti samog sebe na to da ko god da traži istinu ne može a da je ne nadje. I to je taj zahtev koji danas postavljaš. Sada ništa drugo osim ovoga nema nikakvog značenja. Sada se ne vrednuje niti se teži bilo kom drugom cilju. Ne želiš ništa što se nalazi ispred tih vrata, a želiš samo ono što se nalazi iza njih. Ispruži ruku i vidi kako se vrata lako otvaraju, samo ako postoji tvoja jedna jedina namera da dodješ s njihove druge strane. Andjeli osvetljavaju put, tako da nestaje svaki mrak. Stojiš u tako sjajnoj svetlosti, i jasnoj, da možeš razumeti sve stvari koje vidiš. Sićušni trenutak iznenadjenja možda će te navesti da se zaustaviš pre nego što shvatiš svet koji pred sobom vidiš u svetlosti koja odražava istinu koju znaš i koju nisi sasvim zaboravio dok si lutao u svojim snovima. Danas ne možeš, a da ne uspeš. Sa tobom korača Duh koga je poslalo Nebo, kako bi mogao jednog dana da se približiš ovim vratima i da bez napora sklizneš kroz njih, u svetlost. Danas je došao taj dan. Danas Bog izvršava svoje davnašnje obećanje koje je dao Svom Svetom Detetu, isto kao što i Njegovo Dete pamti svoje obećanje Ocu. Ovo je dan radosti, zato što dolazimo na odredjeno mesto u odredjeno vreme, gde i kada ćeš pronaći cilj celog svog dosadašnjeg traženja i svih težnji sveta, koji se zajedno završavaju dok ti prolaziš kroz vrata. Često se danas seti da današnji dan treba da bude vreme posebnog veselja i uzdrži se od žalosnih misli i beznačajnih jadikovanja. Došlo je vreme spasenja. Samo Nebo je današnji dan odredilo da bude vreme milosti za tebe i za svet. Ako zaboraviš ovu sretnu činjenicu, ovim podseti samog sebe:

“DANAS TRAŽIM I NALAZIM SVE ONO ŠTO ŽELIM. TO MI NUDI MOJ JEDINSTVENI CILJ. ONAJ KO TEŽI ISTINI NE MOŽE A DA NE USPE”

149

132. LEKCIJA “OSLOBADjAM SVET SVEGA ONOGA ŠTO SAM O NJEMU MISLIO” Šta bi drugo svet držalo u lancima ako ne tvoja verovanja? A šta drugo može spasti svet izuzev tvog Pravog Ja? Verovanje je zaista moćno. Moćne su misli koje sadržiš u sebi, a iluzije su isto tako jake, u svojim posledicama, kao i istina. Ludak misli da je svet koji on vidi realan i u to ni ne sumnja. Ne može ga se skrenuti s njegovih verovanja stavljajući pod znak pitanja posledice njegovih misli. Tek kada se stavi pod znak pitanja izvor tih misli, onda konačno tom ludaku nailazi nada da će se osloboditi. Uprkos tome, spasenje se može lako postići. Svako je slobodan da izmeni svoj um, a onda se menjaju, zajedno s njim i sve njegove misli. Sada se pomiče izvor svih misli. Promeniti svoj um znači za tebe promenu izvora svih ideja koje misliš ili koje si ikada mislio ili koje ćeš ubuduće misliti. Prošlost oslobadjaš svega što si ranije mislio. Ti oslobadjaš i budućnost od svih drevnih misli u vezi sa traženjem nečega što ne želiš da nadješ. Sadašnjost sada preostaje kao jedino vreme. Ovde, u sadašnjosti, oslobadja se svet. Dozvoljavajući prošlosti da se podigne i oslobodi budućnost tvojih drevnih strahova, time pronalaziš izlaz za sebe i daješ ga svetu. Svim svojim strahovima porobio si svet, a takodje i svojim sumnjama i bedama, svojim bolom i suzama, a pritišćeš ga i svojim tugama i tako svet držiš kao zatočenika svojih verovanja. Smrt ga udara svugde, zato što u svom umu držiš gorke misli o smrti. Svet sam po sebi nije ništa. Tvoj mu um mora dati značenje. A ono što vidiš u tom svetu su samo tvoje želje, odigrane tako da na njih možeš gledati i smatrati ih stvarnim. Možda misliš da nisi ti taj ko je stvorio svet, već da si protiv svoje volje došao na nešto što je već stvoreno bilo i za šta je teško verovati da čeka na tvoje misli da mu one daju značenje. Uistinu, pak, kada si došao našao si baš ono što si i pokušavao da nadješ. Ne postoji svet koji bi bio odvojen od tvojih želja i u tome leži tvoje krajnje oslobodjenje. Izmeni svoj um u vezi sa onim što želiš da vidiš i čitav se svet mora izmeniti u skladu s tim. Ideje ne napuštaju svoj izvor. Ova centralna tema često se iskazuje u tekstu i mora ti se roditi u umu, ako želiš da razumeš današnju lekciju. Nije oholost ta koja ti govori da si izgradio svet koji vidiš i da se taj svet menja onako kako ti sam menjaš svoj um. Ali oholost jeste ta koja tvrdi da si došao na svet koji je sasvim odvojen od tebe, koji je nepropustan za ono što ti misliš i potpuno odvojen od onoga što se ti usudjuješ da misliš da taj svet jeste. Ne postoji svet! Ovo je središnja misao kojoj te ovaj kurs pokušava naučiti. Nije svako spreman da prihvati ovu misao. A svako mora što dalje ići koliko može sebi dozvoliti da ga se vodi na putu ka istini. Vratiće se, a onda će još dalje otići ili će možda, za neko vreme, napraviti korak natrag, a onda će se ponovo vratiti na put. Ali lečenje je dar koji pripada onima koji su spremni da nauče da svet ne postoji i koji tu lekciju mogu odmah sada prihvatiti. Njihova će im spremnost doneti lekciju u nekom obliku koji mogu razumeti i prepoznati. Neki tu lekciju iznenada ugledaju u tački smrti, a onda ustaju iz mrtvih da bi druge podučavali. Drugi tu lekciju nalaze u iskustvu koje nije od ovog sveta, koje im pokazuje da svet ne postoji, zato što ono što oni vide mora biti istina, a ta istina se jasno suprotstavlja svetu. A neki će tu lekciju pronaći u ovom kursu i u vežbama koje danas radimo. Današnja je ideja istinita, zato što svet uistinu ne postoji. A ako je ovaj svet zaista samo plod tvoje mašte, tada ti taj svet možeš razrešiti od svih stvari, za koje si ikada mislio da su ovaj svet time što ćeš samo izmeniti sve misli koje su ovom svetu dale ovakve pojavne oblike. Bolesni se leči time što ćeš svim mislima o bolesti dozvoliti da odu svojim putem, a mrtvi ustaje kada dopustiš mislima o životu da zauzmu mesto svih misli koje si ikada mislio o smrti. Lekciju koju smo ranije već jednom ponovili, moramo sada ponovo naglasiti, zato što ona sadrži čvrstu osnovu za današnju ideju. Ti si onakav kakvog te je Bog stvorio. Ne postoji mesto na kome možeš patiti i ne postoji nikakvo vreme koje bi moglo doneti promenu tvom večnom stanju. Kako može postojati svet vremena i prostora ako ti ostaješ onakav kakvog te je Bog stvorio? Šta je današnja lekcija ako ne samo drugi način da se kaže da spoznaja svog Pravog Ja jeste spasenje sveta? Osloboditi svet od bilo kakve vrste bola znači samo promeniti svoj um u vezi sa samim sobom. Ne postoji svet odvojen od tvojih ideja, zato što ideje ne napuštaju svoj izvor i ti podržavaš svet unutar svoga uma u misli. Ipak, ako si onakav kakvog te je Bog

150

stvorio, ti onda ne možeš misliti odvojeno od Njega, a ne možeš ni izgraditi nešto što ne bi delilo Njegovu bezvremenost i Ljubav. Da li su bezvremenost i ljubav svojstveni svetu koji vidiš? Da li ovaj svet stvara slično Njemu? Ukoliko to ne čini, onda ovaj svet nije stvaran i uopšte ne može ni biti takav. Ako si ti stvaran, onda svet koji vidiš jeste lažan, zato što je Božije stvaranje u svemu različito od sveta. A pošto te je stvorila Njegova Misao, tako je i tvoja misao stvorila ovaj svet i ona ga mora i osloboditi, kako bi ti mogao spoznati Misli koje deliš sa Bogom. Oslobodi svet! Tvoje istinske kreacije čekaju na ovo oslobodjenje da bi ti dale očinstvo, ne iluzorno, već uistinu Božije. Bog deli Svoje Očinstvo sa tobom koji si Njegovo Dete, zato što On ne pravi nikakve razlike izmedju onoga što je On Sam i onoga što je još uvek On Sam. Ono što On stvara nije odvojeno od Njega i Otac se nigde ne završava, niti Dete negde započinje kao nešto odvojeno od Njega. Svet ne postoji zato što je to misao koja je odvojena od Boga. Ovaj svet je izgradjen da bi odvojio Oca i Sina i da bi odlomio deo Samog Boga i tako razorio Njegovu Celovitost. Da li može biti stvaran svet koji proizilazi iz ove ideje? Može li on bilo gde postojati? Negiraj iluzije, ali prihvati istinu. Negiraj da si senka koja je za kratko postavljena na umirući svet. Oslobodi svoj um i gledaćeš na svet kao oslobodjen. Danas nam je cilj da oslobodimo svet od svih beznačajnih misli koje smo ikada imali o njemu, kao i o svim živim stvarima koje u tom svetu vidimo. Ova stvorenja ne mogu biti u tom svetu. A ne možemo ni mi. Zato što smo u svom domu koji nam je naš Otac stvorio, zajedno sa ovim živim stvorovima. A mi koji smo onakvi kakvim nas je On stvorio, ovoga dana ćemo razrešiti svet od svih naših iluzija, kako bi smo se oslobodili. Dve današnje 15-to minutne vežbe započni ovim: “JA, KOJI SAM OSTAO ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO RAZREŠIĆU SVET OD SVEGA ONOGA ŠTO SAM MISLIO DA JE TAJ SVET. ZATO ŠTO SAM JA STVARAN, A SVET NIJE, A JA BIH DA SPOZNAM SVOJU VLASTITU REALNOST” Potom samo miruj, budan ali bez napetosti, i dozvoli da ti se u tišini um izmeni, tako da se svet oslobodi zajedno sa tobom. Nije neophodno da shvatiš da lečenje dolazi mnogim ljudima širom sveta, a takodje i onoj braći koju vidiš u svojoj blizini, dok ti šalješ ove misli da blagoslove svet. A ti ćeš osetiti svoje vlastito oslobodjenje, iako možda nećeš potpuno razumeti još da se nikada ne možeš sam osloboditi (tj. da se i drugi istovremeno s tobom oslobadjaju). Tokom celog dana, pojačavaj slobodu koju šalješ svojim idejama celom svetu i, kadgod dodješ u iskušenje da negiraš moć tvoje jednostavne izmene uma reci: “OSLOBADjAM SVET SVEGA ŠTO SAM O NJEMU MISLIO, I UMESTO TOGA BIRAM SVOJU VLASTITU REALNOST”.

133. LEKCIJA “NEĆU CENITI ONO ŠTO JE BEZVREDNO” Ponekad se iz nekog učenja može izvući i korist, posebno kad prodješ kroz nešto što izgleda kao teorija i što je daleko od onoga što je učenik već naučio i kada ga vrate na praktične poslove. To ćemo i mi danas učiniti. Nećemo govoriti o uzvišenim, sveobuhvatnim idejama, već ćemo se, umesto toga, zadržati na koristima koje ti lično možeš imati od ovog kursa. Ti ne tražiš previše od života, nego isuviše malo. Kada svome umu dozvoliš da ga privuku telesne brige, stvari koje kupuješ, onome što svet smatra vrednim, ti time samo prizivaš tugu, a ne sreću. Ovaj kurs ne pokušava da ti oduzme i ono malo što imaš. On ne pokušava da zadovoljstva koja svet sadrži zameni utopijskim idejama. Nema zadovoljstava u svetu. Napravićemo danas listu realnih kriterijuma pomoću kojih ćemo testirati sve stvari za koje misliš da ih želiš. Ukoliko ove stvari ne mogu zadovoljiti ove zdrave kriterijume, onda nisu uopšte ni vredne da ih želiš, zato što one zamenjuju ono što nudi više. Zakone koji upravljaju izborom ti ne možeš napraviti, kao što ne možeš ni da napraviš alternative izmedju kojih ćeš onda birati. Birati možeš, zaista, zapravo ti to moraš. Mudro je pri tome naučiti zakone koji se pokrenu kada počneš birati, a mudro je i naučiti alternative izmedju kojih biraš. Već smo naglasili da postoje samo dve alternative, iako izgleda da ih ima mnogo. Granica je

151

postavljena i nju ne možemo menjati. S tvoje strane bilo bi vrlo uskogrudo da dozvoliš da alternative budu bezgranične i da tako odgodiš svoj konačni izbor, sve dok te sve alternative ne razmotriš tokom vremena i sve dok ih jasno ne dovedeš do mesta na kome postoji samo jedan izbor koji se mora napraviti. Drugi dobrostivi i srodni zakon glasi da nema kompromisa u vezi sa onim šta tvoj izbor mora doneti. On ti ne može doneti samo nešto malo onoga što tražiš. Zato što ne postoji u tome neki medjuprostor. Svaki izbor koji napraviš donosi ti sve ili ništa. Zato, ako naučiš testove pomoću kojih možeš razlikovati sve od ničega napravićeš bolji izbor. Prvo, ako izabereš stvar koja ne traje večno, ono što si izabrao je bezvredno. Privremena vrednost nema vrednosti. Vreme nikada ne može oduzeti vrednost nečemu što je realno. Ono što iščezava i što umire, nikad i nije postojalo i ništa ni ne nudi onome ko ga je izabrao. Njega je prevarilo ništavilo u obliku za koji on samo misli da ga voli. Sledeće, ako izabereš da nekom drugom oduzmeš neku stvar nećeš mu ništa ostaviti. Razlog za ovo jeste u tome što, ako drugome negiraš pravo da ima sve, time istovremeno negiraš to pravo i samom sebi. Tako nećeš prepoznati stvari koje zaista imaš, negirajući da one uopšte i postoje. Ko teži da nešto nekome oduzme, zapravo je prevaren od strane iluzije koja kaže da gubitak može ponuditi dobitak. Gubitak može ponuditi gubitak i ništa više. Tvoje sledeće razmatranje jeste ono na kome počivaju i sva ostala. Zašto ceniš izbor koji praviš? Šta je to što privlači tvoj um ka ovom izboru? Kakvoj svrsi to služi? Ovo je razmatranje koje te najlakše može prevariti. Ono ne može prepoznati ono što ego želi. Ovo razmatranje ti čak ne kaže ni istinu koju ono opaža, zato što mu je potreban oreol kojim se koristi da zaštiti svoje ciljeve od ljage i rdje, kako bi ti mogao videti kako je ono “nevino”. Ipak, njegova kamuflaža je samo tanki premaz koji može zavarati samo one koji su zadovoljni što su prevareni. Ciljevi ovog razmatranja su očigledni svakome ko se postara da ih zaista potraži. Ovde je varka dvostruka. Onaj ko je prevaren neće opaziti da jedino što mu se desilo jeste da nije uspeo ništa da dobije. On će verovati da je poslužilo skrivenim ciljevima ega. Iako on pokušava da očuva jasnim oreol ovog razmatranja u polju svog vidjenja, on još uvek mora opaziti zamrljane rubove ovog razmatranja i njegovu zardjalu srž. Njegove neefikasne greške čine mu se kao grehovi, zato što on sam na te mrlje gleda kao na svoje vlastite. Rdja mu je znak vlastite duboke bezvrednosti. Onaj ko još uvek čuva ciljeve ega i služi im kao svojim vlastitim, ne čini time nikakve greške, tako mu diktira njegov vodič, tj. ego. Ego ga podučava da je pogrešno verovati da su grehovi u stvari, samo greške. Kad bi to tako bilo, ko bi onda patio zbog svojih grehova? I tako dolazimo do kriterijuma za izbor, u koji je najteže poverovati, zato što je njegova očiglednost prekrivena mnogim slojevima nejasnoće. Ako osetiš bilo kakvu krivicu u vezi sa svojim izborom, to znači da si dozvolio da egovi ciljevi uskoče izmedju pravih alternativa. I tako onda ne shvataš da postoje samo dve alternative, a alternativa za koju misliš da si je izabrao, čini ti se zastrašujuća i suviše opasna da bi mogla biti ništavilo, što zapravo i jeste. Sve su stvari vredne ili bezvredne, dostojne ili ne, da ih se istražuje uopšte, potpuno poželjne ili nedostojne i najmanjeg napora da se do njih dodje. Zbog svega toga, izbor je zapravo lak. Kompleksnost je samo dimna zavesa, koja sakriva vrlo jednostavnu činjenicu da ni jedna odluka ne može biti teška. Šta dobijaš time što ćeš ovo naučiti? To je daleko više od pukog biranja, bez teškoća i bez bola. Samo Nebo se doseže praznim rukama i otvorenim umom, koji dolaze bez ičega da bi našli sve i na to sve polagali pravo kao na svoje istinsko vlasništvo. Danas ćemo pokušati da dodjemo do tog stanja, pošto smo samozavaravanje odgurnuli u stranu i sa poštenom voljnošću da cenimo samo ono što je istinski vredno i realno. Svaku od svojih proširenih 15-to minutnih vežbi počni: “NEĆU CENITI ONO ŠTO JE BEZVREDNO, A TRAŽIM SAMO ONO ŠTO JE VREDNO, ZATO ŠTO SAMO TO I ŽELIM DA NADjEM” A onda primi ono što čeka svakog onog koji nečemu teži, neopterećen, i koji je dopro do kapije Neba, koja mu se otvara pri njegovom dolasku. Ako bi počeo sebi da dozvoljavaš gomilanje nekih nepotrebnih opterećenja ili ako bi poverovao da vidiš neke teške odluke koje ti dolaze u susret, na sve to brzo odgovori ovom jednostavnom mišlju: “NEĆU CENITI ONO ŠTO JE BEZVREDNO, ZATO ŠTO MI PRIPADA ONO ŠTO JE VREDNO”.

152

134. LEKCIJA “TREBA DA OPAŽAM OPRAŠTANJE ONAKVIM KAKVO ONO ZAISTA I JESTE” Hajde da se pozabavimo značenjem onoga što zovemo “opraštanje”. Opraštanje se može deformisati i opažati kao nešto što za sobom povlači neopravdano žrtvovanje pravednog gneva, što povlači za sobom neopravdani i nezasluženi dar i potpuno negiranje istine. Sa ovakve tačke gledišta, opraštanje se mora videti kao ekscentrična ludost, pa tako i ovaj kurs izgleda kao da spasenje zasniva na nekom hiru. Ovo izokrenuto gledanje na značenje opraštanja lako se može ispraviti kada prihvatiš činjenicu da se oprost ne traži za nešto što je istinito. On mora da se ograniči na ono što je lažno. On je nevažan za sve, izuzev iluzija. Istina je Božije stvaranje i besmisleno je njoj dati oprost. Sva istina pripada Njemu, odražava Njegove zakone i zrači Njegovu Ljubav. Da li tome treba oprost? Kako možeš opraštati nečemu što je bezgrešno i večno dobrostivo? Velika teškoća na koju nailaziš kod autentičnog opraštanja sa svoje strane jeste to što ti još uvek veruješ da moraš oprostiti nešto što je istina, a ne iluzija. Oprost smatraš uzaludnim pokušajem da gledaš mimo nečega što zaista postoji, da previdiš istinu u jednom neosnovanom naporu da samog sebe zavaraš time što ćeš jednu iluziju učiniti istinitom. Ova deformisana tačka gledišta samo odražava uporište koje ideja o grehu još uvek zadržava u tvom umu, a što ti postaje očigledno ako se malo u sebe udubiš. Pošto smatraš da su grehovi stvarni, onda na oprost gledaš kao na zavaravanje. Nemoguće je o grehu misliti da je istinit, a ne verovati da je onda opraštanje laž. I tako je i opraštanje samo još jedan greh, kao i sve ostalo. Opraštanje kaže da je istina lažna, a na pokvareno se smeje kao da je ono nedužno kao trava, kao da je belo kao sneg. Opraštanje je sumanuto u onome što misli da može postići. Ono bi da vidi kao ispravno ono što je očigledno krivo, ono što je odvratno kao dobro. Pri ovakvom gledanju na stvari, oprost nije nikakav izlaz. Oprost je samo dalji znak da je greh neoprostiv, u najboljem slučaju da se greh sakriva, negira ili naziva drugim imenom, zato što je oprost izdaja istine. Krivica se ne može oprostiti. Ako grešiš, tvoja je krivica večna. Oni kojima je oprošteno, sa tačke gledišta da su njihovi gresi realni, izloženi su samo žalosnom ruganju i dvaput su prokleti. Prvo, sami su sebe prokleli zbog onoga što misle da su učinili, a onda ih još jednom proklinju oni koji im daju oprost. Nerealnost greha je ono što opraštanje čini prirodnim i potpuno zdravim. Opraštanje je duboko olakšanje za one koji ga nude, a tihi blagoslov za onog koji ga prima. Opraštanje ne ohrabruje iluzije, već ih lagano sakuplja, uz malo smeha, i blago ih stavlja pred noge istini. A tu onda one potpuno nestaju. Opraštanje je jedina stvar koja zagovara istinu u svetu iluzija. Ono vidi njihovo ništavilo i gleda direktno kroz hiljadu oblika u kojima se iluzije mogu pojaviti. Opraštanje gleda na laži, ali ga laži ne mogu prevariti. Ono ne primećuje samooptužujuće urlike grešnika ludih od osećanja krivice. Ono gleda na njih smirenih očiju i samo im kaže: “Brate moj, ono što ti misliš nije istina”. Snaga oprosta leži u njegovom poštenju, koje je toliko nepokvareno da vidi iluzije kao iluzije, a ne kao istinu. Zbog ovog razloga, oprost postaje razarač iluzija u susretu s lažima, veliki obnovitelj istine. Svojom sposobnošću da previdi ono čega nema, on otvara put istini, koju su blokirali snovi o krivici. Sad si slobodan da koračaš putem koji ti otvara tvoje istinsko opraštanje. Zato što, ako samo jedan brat primi ovaj dar od tebe, vrata se i za tebe otvaraju. Postoji jedan jednostavan način da se pronadju vrata ka istinskom opraštanju i da se opazi da su ona širom otvorena u svojoj dobrodošlici. Kad osetiš da si pao u iskušenje da nekoga optužiš za bilo koji oblik greha, nemoj dozvoliti svom umu da se zadržava na onome o čemu misliš da je dotični učinio, zato što je to samozavaravanje. Umesto toga upitaj: “Da li bih ja sam sebe optužio da sam to učinio?” Tako ćeš videti alternative koje možeš birati u uslovima koji taj izbor čine značajnim. A time ćeš ujedno i svoj um očuvati slobodnim od osećanja krivice i od bola, upravo onako kako to i sam Bog hoće i kao što je to i uistinu. Samo laži su te koje bi da proklinju. Nevinost je jedina stvar koja postoji u istini. Opraštanje stoji izmedju iluzija i istine, izmedju sveta koji vidiš i onog sveta koji leži izvan područja vidljivog, izmedju pakla krivice i Nebeske kapije. Preko ovog mosta, koji je toliko moćan kao što je moćna i Ljubav koja mu je darivala svoj blagoslov, dovode se do istine svi snovi o zlu, mržnji i napadu. Njih se ne

153

čuva da bi se nadimali i besneli i tako plašili budalastog spavača koji u njih veruje. Razumevanje da je ono što je on mislio da je video nikad i nije postojalo, blago budi tog spavača iz njegovog sna. I sada on ne može više osećati da mu je uskraćen bilo kakav izlaz. On ne mora više da se bori kako bi se spasao. Ne mora više da ubija zmajeve za koje misli da ga proganjaju. Ne treba više podizati ni teške kamene zidove i čelična vrata, za koja misli da će ga učiniti bezbednim. On sada može ukloniti težak, nezgrapan i beskoristan oklop, koji je napravljen da lancima okuje njegov um za strah i bedu. Korak mu je lagan i dok podiže nogu da bi napravio dugi korak, zvezda ostaje iza njega da bi pokazivala put onima koji ga slede. Opraštanje se mora vežbati zato što svet ne može opaziti njegovo značenje, niti može dati vodiča koji bi te podučio o njegovoj korisnosti. U celom svetu nema ni jedne misli koja bi vodila ka razumevanju zakona kojih se drži opraštanje, niti misli koju ono odražava. Opraštanje je svetu tudje, isto onako kao što mu je tudja i tvoja vlastita realnost. A ipak se taj svet pridružuje tvom umu sa realnošću u tebi. Danas vežbamo istinsko opraštanje, kako se ne bi odlagalo ovo vreme pridruživanja. Mi bismo da se sretnemo sa svojom realnošću u slobodi i miru. Naše vežbe postaju trag koji osvetljava put svoj našoj braći, koja će nas slediti do realnosti koju delimo sa njima svima. Da bi se ovo moglo postići, dajmo danas dva puta po četvrt sata i provedimo ih sa Vodičem Koji razume značenje opraštanja i Koji je poslan da nas podučava opraštanju. Zatražimo on Njega: “TREBA DA OPAŽAM OPRAŠTANJE ONAKVIM KAKVO ONO ZAISTA I JESTE”. A onda izaberi jednog brata, na koga te On usmeri, i napravi katalog njegovih “grehova”, onako kako ti budu, jedan po jedan, padali na pamet. Ne zaustavljaj se ni na jednom od tih “grehova”. Shvati da se koristiš njegovim “napadima” samo zato da bi spasao svet od svih ideja greha. Ukratko razmotri sve zle stvari koje o njemu misliš i svaki put se zapitaj: “Da li bih i samog sebe prokleo zbog ovoga?” Oslobodi ga svih misli o grehu koje si imao o njemu. A sada si i ti spreman za slobodu. Ako si tako daleko vežbao voljno i pošteno, počećeš osećati neko podizanje, neko olakšanje i smanjenje težine duž vlastitih prsa, neko duboko i sigurno osećanje olakšanja. Ostatak vremena treba da utrošiš na doživljavanje izmicanja svim teškim lancima koje si nastojao da staviš svom bratu, ali koji su, zapravo, tebe samog okivali. Tokom celog dana treba vežbati značenje opraštanja, zato što će još uvek više puta naići trenuci zaborava značenja opraštanja, kada ćeš napadati samog sebe. Kada dodje do toga, dozvoli svom umu da prozre tu iluziju, dok ti govoriš samom sebi: “TREBA DA OPAŽAM OPRAŠTANJE ONAKVIM KAKVO ONO ZAISTA I JESTE. ZAR BIH SAM SEBE OPTUŽIO ZBOG OVOGA? NEĆU OVAJ LANAC STAVITI NA SAMOG SEBE.” Pri svemu ovome, dobro zapamti ovo: “NIKO NIJE RASPET NA KRSTU SAM, A IPAK NIKO NI NA NEBO NE MOŽE UĆI SAM OD SEBE”.

135. LEKCIJA “NAPADNUT SAM SAMO ONDA AKO SAM SEBE BRANIM” Ko bi se branio ako ne bi mislio da je napadnut, da je napad realan i da se svojom odbranom može spasiti? I tu leži ludost odbrane. Ona daje iluziji potpunu realnost, a onda nastoji da se njom bavi kao nečim realnim. Odbrana dodaje postojećim iluzijama nove iluzije i tako dvostruko otežava ispravljanje. A to je upravo ono što radiš kad pokušavaš planirati budućnost, da aktiviraš prošlost ili da organizuješ sadašnjost u skladu sa svojim željama. Ti deluješ na osnovu verovanja da se moraš zaštititi od onoga što se dogadja, zato što to mora da u sebi sadrži nešto što te ugrožava. Osećaj ugroženosti jeste priznanje urodjene slabosti. To je verovanje da postoji opasnost koja ima tu moć da te pozove da se braniš na odgovarajući način. Svet je zasnovan na ovom ludom verovanju. I sve strukture ovog sveta, sve njegove misli i sumnje, sve njegove kazne i teško naoružanje, sve njegove zakonske definicije i kodeksi i zakonici, njegova etika, njegove vodje i njegovi bogovi, svi oni služe samo zato da bi sačuvali ovaj osećaj ugroženosti. Niko ne hoda svetom pod oružjem, a da mu užas ne lupa u srcu. Odbrana je ono što zastrašuje. Ona proizilazi iz straha, a onda i sama povećava taj strah, koji raste sa svakom novom odbranom. A ti misliš da ti ta odbrana nudi bezbednost. Ona ti,

154

medjutim, govori o tome da je strah stvaran i da je užas opravdan. Zar to nije čudno da se još nisi zaustavio i sam sebe zapitao, dok razradjuješ svoje planove i svoje oklope činiš debljim i svoje brave hermetičnijim šta ti zapravo braniš, i kako, i protiv čega? Prvo razmotrimo šta ti braniš. To mora da je nešto vrlo slabo i što se može napasti. To mora da je nešto što može biti lagan plen, koji ne može sam sebe da brani i kome je potrebna tvoja odbrana. Šta bi drugo, osim tela, bilo tako krhko da bi mu bila potrebna stalna briga i pažljiva, duboka skrb da bi se zaštitio njegov mali život? Šta bi to bilo drugo, osim tela, što bi se teturalo i što mora da omane u služenju Božijem Detetu kao dostojan domaćin? A ipak nije telo to koje se plaši, niti je ono stvar koje se neko drugi plaši. Ono nema nikakvih drugih potreba osim onih koje mu ti pripisuješ. Njemu ne trebaju nikakve komplikovane strukture odbrane, niti medicina koja uvodi zdravlje, nikakva briga, niti bilo kakva skrb uopšte. Brani život tela ili mu daj darove da bi ga učinio lepim, ili mu napravi zidove da bi ga učinio sigurnim i time samo kažeš da ti je dom otvoren lopovu vremena, da je pokvarljiv i trošan i da je tako nesiguran da ga moraš čuvati svojim vlastitim životom. Zar ova slika nije zastrašujuća? Zar možeš biti miran sa ovakvim konceptom svog doma? A ipak, šta je to što je obdarilo telo s pravom da ti ovako služi, izuzev tvog vlastitog verovanja? Tvoj je um taj koji je telu dao sve funkcije koje u njemu vidiš i koji je postavio njegovu vrednost daleko izvan domena male hrpe praha i vode. Ko bi branio nešto što bi prepoznao na ovaj način? Telu ne treba nikakva odbrana. To se ne može nikada previše naglasiti. Ono će biti jako i zdravo ako ga um ne bude zloupotrebljavao odredjujući mu uloge koje telo ne može odigrati, odredjujući mu ciljeve koji su izvan njegovog domašaja i egzaltirane svrhe koje ne može postići. Takvi pokušaji, sami po sebi smešni ali koji se duboko neguju, izvori su mnogih ludačkih napada koje izvodiš na telo. Izgleda ti kao da telo ne ispunjava tvoje nade, tvoje potrebe, tvoje vrednosti i tvoje snove. “Ja” kome treba zaštita nije realno. Telo, koje je bez vrednosti i koje nije dostojno ni najmanje odbrane, treba opažati kao nešto što je potpuno odvojeno od tebe. Ako se tako postupa, telo postaje zdravi, uslužni instrument kroz koji um može delovati sve dotle dok se ne završi njegova upotrebljivost. Ko bi ga želeo i dalje održavati kada mu prestane korisnost? Brani svoje telo i time ćeš napasti vlastiti um. Zato što u svome umu vidiš greške, slabosti, ograničenja i nedostatke od kojih misliš da treba spasti telo. Ne vidiš um kao odvojen od telesnog stanja. I ti naturaš telu sav bol koji proizilazi iz koncepcije uma kao ograničenog i lomljivog i kao odvojenog od drugih umova i kao odvojenog od vlastitog Izvora. To su misli koje treba lečiti i telo će odgovoriti zdravljem kada se ove misli isprave i zamene istinom. To je jedina stvarna odbrana tela. A da li je to mesto gde tražiš telesnu odbranu? Ti telu nudiš zaštitu takve vrste od koje ono uopšte ne može imati nikakve koristi, pošto ova zaštita samo uvećava patnju uma. Ti ne lečiš, već samo oduzimaš nadu za izlečenje, zato što ne uspevaš videti gde nada mora ležati da bi bila ispunjena značenjem. Izlečeni um ne planira. On izvršava planove koje prima putem slušanja Mudrosti koja nije njegova vlastita. Izlečeni um čeka da bude podučen šta treba da radi, a onda to i izvršava. On ni u čemu ne zavisi od sebe samog, izuzev u tome što je dorastao da ispuni planove koji su mu dodeljeni. Ovaj je um siguran da prepreke ne mogu omesti njegovo napredovanje ka izvršenju i dostizanju bilo kog cilja koji služi većem planu postavljenom za dobro svih. Izlečeni um oslobodjen je verovanja da mora planirati, iako ne može znati koje je rezultat najbolji, koja su sredstva najbolja za postizanje takvog rezultata, a ne može ni prepoznati problem koji se izvršenjem plana treba razrešiti. Neizlečeni um mora zloupotrebiti telo pri izvršenju svojih planova sve dok ne spozna da stvari stoje onako kako je prethodno rečeno. Ali kada neizlečeni um prihvati kao istinito ovo što sam rekao, onda je on izlečen i dozvoljava telu da ode. Porobljavanje tela putem planova koje postavlja neizlečeni um da bi spasao sam sebe, mora učiniti telo bolesnim. Telo nije slobodno da bude sredstvo da se pomogne izvršenju plana koji daleko prevazilazi telesnu zaštitu, a kome je zakratko potrebno telo da bi mu poslužilo. Ova sposobnost tela da bude sredstvo koje pomaže izvršenje ovog velikog plana osigurava telesno zdravlje. Sve što um bude koristio za izvršenje ovog plana funkcionisaće besprekorno i sa snagom koja će mu biti data i koja ne može a da ne uspe. Možda nije lako primetiti da su planovi koje postavlja ego samo odbrane. Svrha svih ovih planova jeste da ostvare te odbrane. Ovi su planovi sredstvo pomoću koga se

155

prestrašeni um štiti na račun istine. Ovo nije teško shvatiti posmatrajući neke oblike u kojima se pojavljuje ovo samozavaravanje i gde je vrlo očigledno negiranje realnosti. A opet, planiranje se ne prepoznaje često kao odbrana. Um koji se angažuje u postavljanju planova za samog sebe, zapravo se bavi izgradnjom kontrole budućih dogadjaja. On ne misli da će u budućnosti biti zbrinut, ukoliko se sam ne pobrine za svoje snabdevanje. Vreme postaje važno za budućnost i treba ga kontrolisati putem učenja i iskustva stečenog iz prošlih dogadjaja i ranijih verovanja. Um koji planira previdja sadašnjost zato što se on oslanja na ideju da ga je prošlost dovoljno podučila kako bi mogao usmeravati i tok budućih dogadjaja. Um koji planira tako odbija da dozvoli da dodje do promene. Ono što je ranije naučio postaje osnova za njegove buduće ciljeve. Njegovo prošlo iskustvo usmerava njegov izbor onoga što će se dogoditi. I on ne vidi da je ovde i sada sve ono što mu je potrebno da bi se garantovala budućnost koja je sasvim različita od prošlosti, bez ikakvog kontinuiteta bilo kakvih starih ideja i bolesnih verovanja. Predvidjanje u ovom slučaju ne igra uopšte nikakvu ulogu, zato što sadašnja samouverenost usmerava put. Odbrane su planovi koje praviš kako bi se borio protiv istine. Cilj ovih planova jeste da se izabere ono s čim se slažeš, a da se potceni ono što smatraš nespojivim sa svojim verovanjima o tome šta je to stvarnost. Ono što preostaje stvarno je beznačajno. Zato što je tvoja realnost ono što predstavlja “pretnju” koju će tvoje odbrane napasti, zamagliti, rascepiti i raspeti na krst. Šta je to što ne bi mogao prihvatiti, ako bi samo znao da je sve što ti se dešava, sve dogadjaje iz prošlosti, ove sadašnje i one što će tek doći milostivo planirao Jedan čija je jedina svrha tvoje dobro? Možda si pogrešno shvatio Njegov plan, zato što ti On nikada ne bi ponudio bol. Ali tvoje ti odbrane ne dopuštaju da vidiš kako Njegov blagoslov pun ljubavi svetli na svakom tvom koraku. Dok ti sastavljaš planove za smrt, On te blago vodi ka večnom životu. Tvoja sadašnja čvrsta vera u Njega jeste odbrana koja ti obećava nepomućenu budućnost, bez ikakvog traga tuge, i sa radošću koja se stalno povećava, dok ovaj život postaje sveti trenutak, postavljen u vremenu, ali koji vodi računa samo o besmrtnosti. Neka ti budućnost usmerava tvoja sadašnja čvrsta vera, a ne nikakve odbrane i neka ti ovaj život postane značajni susret sa istinom, koju sakrivaju samo tvoje odbrane. Bez tvojih odbrana, ti postaješ svetlost koju Nebo zahvalno priznaje kao svoju vlastitu. I ova će te svetlost voditi putevima koji su ti odredjeni kako bi došao do sreće, u skladu sa drevnim planom, čije je izvršenje započelo u trenutku kada se rodilo vreme. Tvoji će sledbenici udružiti svoju svetlost sa tvojom i ta će se svetlost povećavati sve dok svet ne bude osvetljen radošću. I tvoja će braća sretno odložiti svoje nespretne odbrane, koje im nisu ničim poslužile i koje mogu samo da prestraše. Sa svojim sadašnjim pouzdanjem mi ćemo danas predvideti to vreme, zato što je to deo onoga što je za nas planirano.Bićemo sigurni da nam je danas dato sve što nam treba da bismo ovo postigli. Ne pravimo nikakve planove kako će se ovo uraditi. Shvatamo da je naša nebranjenost sve što je potrebno da bi istina sigurno sinula u našim umovima. Dva puta po 15 minuta danas ćemo se odmarati od besmislenog planiranja i od svake misli koja blokira istinu da udje u naše umove. Umesto plana i umesto nekog organizovanja, danas ćemo primiti nešto što možemo dati. A istinski dajemo govoreći: “NAPADNUT SAM SAMO ONDA AKO SAM SEBE BRANIM. ALI U NEBRANJENOSTI BIĆU JAK, I NAUČIĆU ONO ŠTO SAKRIVAJU MOJE ODBRANE”. Ništa osim ovoga. Ako treba da se sačine neki planovi, reći će ti se o njima. To možda neće biti planovi za koje misliš da su potrebni, a možda zaista neće biti ni odgovori na probleme za koje misliš da se s njima suočavaš. Ali to su odgovori na drugu vrstu pitanja. Ta su pitanja do sada ostala bez odgovora. Ali je bilo potrebno da se na njih odgovori. To je tako trajalo sve dok ti konačno nije stigao Odgovor. Sve su tvoje odbrane bile usmerene na to da ne primiš ono što ćeš danas primiti. I u svetlosti i radosti jednostavne čvrste vere, samo ćeš se čuditi zašto si uopšte ikada i mislio da se moraš braniti od vlastitog oslobodjenja. Nebo ne traži ništa. Pakao je taj koji postavlja ekstravagantne zahteve za žrtvovanje. Danas se ničega ne odričeš. Bez odbrane, ti se samo svom Tvorcu predstavljaš onakvim kakav si zaista. On te se seća. Danas ćemo se mi setiti Njega. Ovo je Uskrs tvog spasenja. I ti ponovo ustaješ iz onoga što je izgledalo kao smrt i beznadje. Sada se svetlost nade ponovo u tebi radja. Sada dolaziš bez odbrane da bi naučio svoju ulogu u sklopu Božijeg Plana. Kakve bi još vrednosti imali mali planovi ili magijska verovanja sada, kada si prihvatio svoju funkciju od Glasa koji

156

govori u ime Samog Boga? Nemoj pokušavati da ovaj dan uobličiš na način za koji misliš da će ti najviše koristiti. Ti ne možeš ni zamisliti svu sreću koja ti dolazi i bez tvog planiranja. Uči danas. I čitav će svet napraviti ovaj džinovski korak i slaviće s tobom tvoj Uskrs. Tokom celog dana, dok ti se bude činilo da glupave male stvari pojačavaju u tebi odbranu i dovode te u iskušenje da se angažuješ u tkanju planova, podseti samog sebe da je ovo poseban dan za učenje i to priznaj ovako: “OVO JE MOJ USKRS. I JA ĆU GA OČUVATI SVETIM. NEĆU SE BRANITI, ZATO ŠTO BOŽIJEM DETETU NE TREBA NIKAKVA ODBRANA PROTIV ISTINE NJEGOVE REALNOSTI”.

136. LEKCIJA “BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE” Niko ne može ličiti sve dok ne shvati kakvoj svrsi bolest izgleda kao da služi. Pošto će tek onda takodje i razumeti da svrha bolesti nema nikakvog značenja. Pošto nema uzroka i pošto je bez bilo kakve vrste značajne namere, bolest ne može uopšte ni postojati. Kad se ovo uvidi, dolazi automatski i do izlečenja. Izlečenje raspršuje ovu beznačajnu iluziju istim pristupom koji i sve ostale iluzije privodi istini i tamo ih samo ostavlja kako bi iščezle. Bolest nije nikakva slučajnost. Slično svim ostalim odbranama ona je ludi izum namenjen samozavaravanju. I slično svim ostalim odbranama, njena je svrha da skriva realnost, da je napada, da je menja, da je prikaže budalastom, da je iskrivi, da je izopači ili da je redukuje na malu hrpu nesklopljenih delova. Cilj svih odbrana jeste da spreči istinu da ne postane celovita. Delovi se vide tako kao da je svaki od njih celina za sebe. Odbrane nisu nenamerne, niti su nesvesno izgradjene. One su tajni, magijski štapovi kojima mašeš kada ti se učini da istina ugrožava ono u šta veruješ. Odbrane izgledaju kao da su nesvesne zbog brzine kojom se odlučuješ da ih koristiš. U toj sekundi, pa čak i za kraće vreme, u kome si se odlučio za izbor, ti tačno prepoznaješ šta pokušavaš da učiniš, a onda nastavljaš da misliš da je to i učinjeno. Ko, ako ne ti, procenjuje pretnju, odlučuje da je neophodno bežanje i podiže seriju odbrana da bi smanjio pretnju, koja je procenjena kao stvarna? Sve ovo se ne može nesvesno učiniti. Ali, posle toga, tvoj plan zahteva da moraš zaboraviti da si ga sam sačinio. Tako ti posle taj plan izgleda kao nešto spoljašnje u odnosu na tvoju vlastitu nameru, liči ti na dogadjanje koje je izvan područja tvog uma, kao rezultat sa realnim efektom na tebe, umesto da ga shvatiš kao rezultat koji si sam prouzrokovao. Ovo brzo zaboravljanje tvoje vlastite uloge koju igraš u izgradnji vlastite “realnosti” je ono što čini da ti odbrane izgledaju kao da su izvan domena tvoje vlastite kontrole. Ali ono što si zaboravio, toga se opet možeš setiti, pod uslovom da si voljan da ponovo razmotriš odluku koja se dvostruko zakriljuje iza zaborava. Tvoje ne-sećanje samo je znak da ova odluka još uvek deluje, bar što se tiče tvojih želja. Nemoj ovo pogrešno shvatiti kao činjenicu. Odbrane moraju učiniti činjenice neprepoznatljivim. Njihov je cilj da upravo to urade, i to je baš ono što odbrane i čine. Svaka odbrana uzima odlomke celine, sklapa ih bez obzira na sve njihove istinske odnose i tako konstruiše iluziju celine koja ne postoji. Ovaj je proces ono što stvara lažnu sliku pretnje, a ne bilo kakav rezultat koji bi iz toga proizašao. Kada se delovi istrgnu iz celine i kada se vide kao odvojeni i celoviti sami po sebi, tada oni postaju simboli koji predstavljaju napad na celinu. Efekat njihovog delovanja je uspešan i nikad ih se više ne vidi ponovo kao celina. A ti ipak zaboravljaš da ovi simboli predstavljaju samo tvoju vlastitu odluku u pogledu onoga šta treba da bude realno, da bi preuzelo mesto onoga što je zaista realno. Bolest je odluka. To nije stvar koja ti se dešava, koju nisi tražio, koja te čini slabim i koja ti donosi patnju. To je izbor koji si napravio, plan koji donosiš, kada se za trenutak istina pojavljuje u tvom vlastitom sumanutom umu i kad ti izgleda da ti čitav tvoj svet tetura, posrće i priprema se da padne. Sada si bolestan da bi istina mogla da ode od tebe i da više ne ugrožava snage koje tobom vladaju. Kako misliš da bi bolest mogla uspeti da te sakrije od istine? Zato što bolest dokazuje da telo nije nešto odvojeno od tebe, pa prema tome ti moraš biti odvojen od istine.Ti patiš od bola, zato što i telo pati i u tom bolu ti si jedno sa telom. Tako se čuva tvoj “istinski” identitet i tako se stišava i smiruje čudna i mučna misao da

157

si ti ipak možda nešto više nego mala hrpa praha. Pogledaj: ovaj prah može učiniti da se mučiš, može ti iskriviti udove i zaustaviti srce naredjujući ti da umreš i prestaneš postojati. Tako je telo jače od istine, koja od tebe traži da živiš, ali koja ne može savladati tvoj izbor da umreš. I tako je telo snažnije od večnog života, Nebo je krhkije od pakla, a Božijem Planu za spasenje Njegovog Deteta opire se odluka koja je jača od Njegove Volje. Njegovo Dete je prah, Otac je nepotpun, a haos trijumfalno sedi na Njegovom prestolu. Tako ti planiraš svoju vlastitu odbranu. I ti veruješ da Nebo drhti pred tako ludim napadima kao što su ovi. Veruješ da su tvoje iluzije oslepile Boga, da su istinu pretvorile u laž i da su sav svemir podvrgle zakonima koje bi mu naturile tvoje odbrane. Ali ko veruje u iluzije, izuzev onoga ko ih je i izgradio? Ko bi drugi mogao da ih vidi i da na njih reaguje kao da su istine? Bog ne poznaje tvoje planove da izmeniš Njegovu Volju. Svemir ne obraća pažnju na zakone za koje misliš da pomoću njih vladaš vasionom. A Nebo se ne klanja paklu, niti se život saginje pred smrću. Ti samo možeš odlučiti da ćeš misliti da umreš, ili da se patiš bolešću, ili da na bilo koji način defornišeš istinu. Ono što je stvoreno s ovim nema nikakve veze. Odbrane su planovi da se porazi ono što se ne može ni napasti. Ono što je nepromenljivo ne može se izmeniti. I ono što je potpuno bezgrešno ne može grešiti. To je ta jednostavna istina. Ona ne poziva na moć ili trijumf. Ona ne naredjuje da bude slušana, niti teži da dokaže kako su žalosni i jalovi tvoji pokušaji da planiraš odbrane koje bi trebalo da izmene istinu. Istina jedino želi da ti da sreću, zato što je to njena svrha. Možda ona malo uzdahne kada odbaciš njene darove. A ipak ona zna savršeno sigurno da se mora primiti ono što Bog hoće za tebe. Ova činjenica je ono što pokazuje da je vreme iluzija. Vreme ti dopušta da misliš da ono što ti je Bog dao nije istina upravo sada kao što to mora biti. Božije Misli potpuno su odvojene od vremena. Vreme je samo još jedna besmislena odbrana koju si izgradio protiv istine. Uprkos tome, ono što Bog hoće je ovde, a i ti sam ostaješ onakav kakvog te je On stvorio. Istina ima moć koja je daleko izvan područja odbrane, zato što nikakva iluzija ne može ostati tamo gde je istini dozvoljeno da udje. A ona dolazi svakom umu koji odloži svoja oružja i koji prestane da se igra ludošću. Do istine se može doći u bilo koje vreme. Može i danas, ako se odlučiš da vežbaš izražavanje dobrodošlice istini. To nam je danas i cilj. I dva puta po 15 minuta posvetićemo tome da zatražimo od istine da nam dodje i da nas oslobodi. I istina će doći, zato što ona i nije nikada bila nešto izvan nas. Ona samo čeka upravo na ovaj poziv koji joj danas upućujemo. Uvodimo je sa molitvom ozdravljenja da nam pomogne da se uzdignemo iznad odbrana i da dozvolimo istini da bude onakva kakva je uvek i bila: “BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE. PRIHVATIĆU ISTINU O TOME ŠTA SAM, I DOZVOLIĆU SVOME UMU DA SE DANAS POTPUNO IZLEČI”. Lečenje će bljesnuti duž tvog otvorenog uma, dok se mir i istina uzdižu kako bi preuzeli mesto rata i ispraznog maštanja. Neće više biti mračnih uglova koje bolest može sakriti i koje može braniti od svetlosti istine. Neće biti više nejasnih figura iz tvojih snova. A niti će u tvom umu ostati mutne i besmislene težnje koje se ludo usmeravaju na dvostruke ciljeve. Um će ti biti izlečen od svih bolesnih želja, koje je nastojao da odobri, kako bi im se telo pokoravalo. Sada se i telo izlečilo, zato što se izvor bolesti otvorio za izbavljenje. Na ovaj ćeš način prepoznati da si dobro vežbao: telo ne treba ništa da oseća. Ako si uspešno vežbao, neće postojati nikakvo loše ili dobro osećanje, niti osećaj bola ili zadovoljstva. Um uopšte ne odgovara na ono što telo čini. Telo ostaje i dalje korisno i ništa više. Možda i ne shvataš da ovo uklanja ograničenja koja si telu postavio uz pomoć svrhe koju si mu pripisao. Pošto si ove ciljeve uklonio, snaga koju telo poseduje uvek će biti dovoljna da posluži svim istinski korisnim svrhama. Telesno zdravlje ovim se potpuno garantuje. Vreme ne ograničava telesno zdravlje, a to ne čine ni klima ni umor ni hrana ni piće, niti bilo kakvi zakoni koje si ranije uspostavio. Sada ne moraš da činiš ništa da bi telu bilo dobro, zato što je bolest postala nemoguća. A ipak ovu zaštitu treba sačuvati pažljivim posmatranjem. AKO DOZVOLIŠ SVOM UMU DA PRUŽI UTIČIŠTE NAPADAČKIM MISLIMA, DA USTUPI PRED PROSUDjIVANJEM ILI DA SAČINI PLANOVE PRED NEIZVESNOSTIMA KOJE TREBA DA DODjU, TO ZNAČI DA SI SE PONOVO POGREŠNO POSTAVIO. TO ZNAČI DA SI PONOVO USPOSTAVIO TELESNI IDENTITET, KOJI ĆE NAPASTI TELO, ZATO ŠTO JE, U OVOM SLUČAJU, UM PONOVO BOLESTAN. Ako

158

bi došlo do ovoga, upotrebi brzi lek. Nemoj dozvoliti svom odbranaštvu da te više povredjuje. Nemoj da se zbuniš u pogledu onoga što se mora lečiti. Reci samom sebi: “ZABORAVIO SAM ŠTA SAM UISTINU, ZATO ŠTO SAM SVOJE TELO POGREŠNO SHVATIO KAO SAMOG SEBE. BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE. ALI JA NISAM TELO. I MOJ UM NE MOŽE NAPADATI. PA TAKO NI JA NE MOGU BITI BOLESTAN.”

137. LEKCIJA

“KADA SE IZLEČIM, NEĆU SAMO JA BITI IZLEČEN” Današnja ideja ostaje centralna misao na kojoj počiva spasenje. Lečenje je suprotnost svim idejama sveta koje se bave bolešću i posebnim stanjima. Bolest je povlačenje od drugih i prekidanje udruživanja. Ona postaje vrata koja zatvaraju odvojeno ja i koja ga drže izolovanim i usamljenim. Bolest je izolacija. Ona izgleda kao da drži jedno ja odvojeno od svih ostalih, da pati, a što drugi ne osećaju. Bolest daje telu konačnu moć kako bi odvojenost učinilo stvarnom i kako bi držalo um u zatvoru, u samici. Kako bi telo držalo um rascepljenim i kako bi ga rasutog u komadiće držao čvrsti zid bolesnog mesa, koga um ne bi mogao da savlada. Svet se podvrgava zakonima kojima služi i bolest, ali lečenje deluje odvojeno od njih. Nemoguće je da bilo ko bude sam izlečen. U bolesti on mora da bude izdvojen. A lečenje je njegova vlastita odluka da bude ponovo celovit i da prihvati svoje Pravo Ja sa svim Njegovim delovima kao netaknute i neoborive. Njegovo Pravo Ja u bolesti izgleda kao da je raskomadano i bez jedinstva koje Mu daje život. Lečenje se postiže time kada on uvidi da telo nema te moći da napadne univerzalnu jednoću Božijeg Deteta. Bolest bi da dokaže da laž mora biti istina. Ali lečenje pokazuje da je istina istinita. Odvojenost, koju bolest nastoji da nametne, nikada se nije stvarno ni dogodila. Da bi se izlečilo, treba jednostavno prihvatiti ono što je oduvek bilo jednostavna istina i što će ostati tačno onakvo kakvo je večno i bilo. Ipak, očima naviknutim na iluzije treba pokazati da je lažno ono u šta gledaju. I tako lečenje, koje nikada i nije bilo potrebno istini, mora da demonstrira da bolest nije realna. Tako lečenje možemo nazvati protiv-snom koji ukida san o bolesti u ime istine, ali to lečenje nije sama istina. To je upravo onako kao što i opraštanje previdja sve grehove koji nikada i nisu učinjeni, tako i lečenje uklanja iluzije koje se nikada i nisu pojavile. Isto onako kao što će se realni svet pojaviti da preuzme mesto onoga što uopšte i nije postojalo, tako i lečenje samo nudi vraćanje u prvobitno stanje imaginarnih stanja i lažnih ideja koje su snovi ukrasili i ulepšali i od njih izgradili slike istine. Ipak nemoj misliti da je lečenje nedostojno tvoje funkcije na zemlji. Telo izgleda da je čvršće i stabilnije od uma. A ljubav postaje san, dok strah ostaje jedna realnost koja se može videti, opravdati i potpuno razumeti. Baš kao što opraštanje raspršuje sav greh, tako da realni svet može zauzeti mesto onoga što si sam izgradio, tako i lečenje mora da zameni fantazije o bolesti, koje držiš ispred jednostavne istine. Kada se vidi bolest kako nestaje uprkos svim zakonima koji je smatraju realnom, tada i pitanja dobijaju odgovor. I zakoni se onda više ne mogu poštovati niti slušati. Lečenje znači slobodu. Ono pokazuje da snovi neće prevladati nad istinom. Lečenje se deli. I ovim svojstvom deljenja, lečenje dokazuje da su zakoni, koji nisu slični onima koji smatraju da je bolest neizbežna, moćniji od svojih bolesnih suprotnosti. Lečenje je snaga. Uz pomoć njegove blage ruke savladjuje se slabost. A umovi koji su se ogradili unutar tela, postaju slobodni da se pridruže drugim umovima, kako bi zauvek bili jaki. Lečenje, opraštanje i radosna razmena celog sveta tuge za svet u koji žalost ne može ući, jesu sredstva pomoću kojih te Sveti Duh potiče da Ga slediš. Njegove te blage lekcije podučavaju kako samo lako spasenje može postati tvoje. Podučavaju te koliko ti samo malo vežbanja treba da bi Njegovi zakoni zamenili druge zakone, koje si sam napravio da bi sam sebe držao u zatvoru smrti. Njegov život postaje tvoj vlastiti, dok ti proširuješ onu malu pomoć koju On traži da bi te oslobodio svega što ti je ikada uzrokovalo bol. Dozvoljavajući da budeš izlečen, ti vidiš i sve one oko tebe kako postaju izlečeni, zajedno sa tobom, a takodje i one koji ti padnu na pamet, i one koje dodiruješ,pa i one za koje izgleda da nemaju nikakvog kontakta sa tobom. Možda ih nećeš ni sve prepoznati, a niti shvatiti koliko je

159

samo velika tvoja ponuda celom svetu, kada dozvoliš da ti dodje izlečenje. Ali nikada se nećeš sam izlečiti. A legije i legije ljudi će primiti dar koji ti primaš svojim izlečenjem. Oni koji se izleče postaju instrument lečenja. Ne prodje vreme dužine jednog trena od kada su bili izlečeni, a sva milost izlečenja data im je kako bi je onda mogli drugima dalje davati. Ono što je suprotno Bogu, ne postoji. Onaj ko tu suprotnost Bogu ne primi u svoj um, postaje sklonište u kome se mogu odmoriti umorni. Ovde se iskazuje istina i ovde se sve iluzije dovode do istine. Zar ne bi ponudio sklonište Božijoj Volji? Ti samo pozivaš svoje Pravo Ja da bude kod svoje kuće. A zar se može odbiti ovaj poziv? Zatraži da se javi ono što je neizbežno i nikada nećeš omanuti. Druga je alternativa samo da tražiš da bude ono što ne može biti, a to ne može uspeti. Danas tražimo da samo istina zauzme mesto u našem umu. Tražimo da misli koje leče danas napreduju iz onoga što je već izlečeno do onoga što se tek mora izlečiti, svesni toga da će se oboje dogoditi istovremeno. Kada kucne čas, setićemo se da nam je funkcija da dopustimo da nam um bude izlečen, kako bismo dalje nastavili lečenje sveta, zamenjujući prokletstvo za blagoslov, bol za radost i odvojenost za Božiji Mir. Zar nije jedan minut jednog sata vredan da se da, da bi se primio dar sličan ovome? Zar nije ovo malo vremena zaista mali trošak koji se nudi da bi se zauzvrat dobilo sve? Moramo biti spremni za ovakav dar. Dan ćemo započeti sa ovim i posvetićemo 10 minuta ovim mislima, kojima ćemo takodje i zaključiti dan: “KADA SE IZLEČIM, NEĆU SAMO JA BITI IZLEČEN. JA ĆU SVOJE IZLEČENJE PODELITI SA SVETOM, KAKO BI SE BOLEST MOGLA PROGNATI IZ UMA BOŽIJEG DETETA, KOJI JE MOJE JEDINO PRAVO JA”. Neka lečenja danas bude s tobom ceo dan. I dok se u tišini odmaraš, budi spreman da daješ isto onako kako i primaš, kako bi na taj način zadržao ono što daješ. I da bi primio Božiju Reč da bi preuzela mesto budalastih misli koje su ikada bile zamišljene. Danas smo se sakupili da učinimo zdravim sve ono što je bolesno i da ponudimo blagoslov tamo gde se nalazio napad. Nećemo dozvoliti da zaboravimo ovu funkciju, dok prolaze sati današnjeg dana, prisećajući se svog cilja ovom mišlju: “KADA SE IZLEČIM, NEĆU SAMO JA BITI IZLEČEN. JA ĆU BLAGOSLOVITI SVOJU BRAĆU, ZATO ŠTO ĆU SE IZLEČITI ZAJEDNO SA NJIMA, BAŠ KAO ŠTO ĆE SE I ONI IZLEČITI ZAJEDNO SA MNOM”.

138. LEKCIJA “NEBO JE ODLUKA KOJU JA MORAM DONETI” U ovome svetu Nebo je stvar izbora, zato, što ovde verujemo da postoje alternative medju kojima se može birati. Mislimo da sve stvari imaju svoju suprotnost i da biramo ono što želimo. Ako postoji Nebo, onda takodje mora postojati i pakao, zato što je suprotnost način na koji gradimo ono što opažamo i ono o čemu mislimo da je realno. Stvaranje ne poznaje svoju suprotnost. Ali na ovom svetu, suprotnost je deo onoga što se smatra “realnim”. Ovo čudno opažanje istine je ono što čini da je biranje Neba naizgled isto što i odricanje od pakla. U stvarnosti to nije tako. Ipak, ono što je istinsko u Božijem stvaranju ne može da udje u ovaj svet sve dok se ne odrazi u nekom obliku koji ovaj svet može razumeti. Istina ne može doći tamo gde se može samo opaziti sa strahom. Bila bi greška istinu dovesti do iluzija. Suprotstavljanje istini čini istinu nedobrodošlom i u tom slučaju ona ne može doći. Biranje je očigledno bežanje od onoga što izgleda kao da su suprotnosti. Odluka dozvoljava da jedan od suprotstavljenih ciljeva postane meta napora i trošenja vremena. Bez donošenja odluke, vreme samo znači rasipanje, a napor se raspršuje. Napor se utroši, a ništa se ne dobija za uzvrat. A vreme teče bez rezultata. Nema osećaja dobitka, pošto ništa nije postignuto i ništa naučeno. Treba te podsetiti da misliš da pred tobom stoji hiljadu alternativa, dok, medjutim, u stvarnosti postoji samo jedan izbor. Pa čak i ovaj jedan je samo naizgled izbor. Nemoj se zbuniti svim sumnjama koje bi izazvale bezbroj odluka. Ti donosiš samo jednu odluku. I kada tu jednu doneseš, videćeš da i ta jedna zapravo uopšte i nije nikakav izbor. Zato što je samo istina istinita, i ništa drugo nije istinito. Ne postoji suprotnost

160

koju bi mogao odabrati umesto istine. Ne postoji suprotnost istini. Biranje zavisi od učenja. A istina se ne može naučiti, može se samo prepoznati. I u tom prepoznavanju leži njeno prihvatanje, i pošto se istina prihvati, ona se time istovremeno i spoznaje. Ali znanje se nalazi izvan domena ciljeva kojima težimo da podučavamo u okviru ovog kursa. Naši ciljevi, u okviru ovog kursa, spadaju u domen podučavanja, a ne znanja. Ove ciljeve ćemo postići putem učenja kako da ih dosegnemo, šta su ti ciljevi i šta nam oni nude. Odluke su rezultat tvog učenja. One počivaju na osnovi onoga što si prihvatio kao istinu o tome šta si ti i šta tvoje potrebe moraju biti. U ovom ludo komplikovanom svetu, Nebo izgleda kao da poprima oblik izbora, a ne onoga što jednostavno jeste ono što jeste. Od svih izbora koje si pokušavao da napraviš ovaj je najjednostavniji, najdefinitivniji i prototip je svih ostalih. To je odluka koja odredjuje sve ostale odluke. Ako možeš odlučiti o ostalom ovo jedno ostaje nerešeno. Ali kada rešiš ovo jedno, time se i drugi rešavaju, zato što sve odluke sakrivaju ovu jednu time što preuzimaju različite oblike. Ovde je konačni i jedini izbor pri kome se istina ili prihvata ili negira. Tako danas započinjemo razmatranje izbora, zbog koga je vreme i napravljeno, kako bi nam pomoglo da izvršimo taj izbor. To i jeste sveta svrha vremena. Sad se vreme preobražava u odnosu na nameru koju si mu ti pridao. Ti si mu bio namenio ulogu da bude sredstvo za pokazivanje da je pakao nešto stvarno, da se nada menja u očaj, a da i život sam mora na kraju da bude savladan od strane smrti. Samo se u smrti suprotnosti razrešavaju, zato što dokrajčenje suprotstavljanja znači umreti. I tako se spasenje mora videti kao smrt, zato što se i život vidi kao sukob. Razrešiti konflikt znači takodje i dokrajčiti život tvoj. Ova luda verovanja mogu zadobiti nesvesnu vlast i uticaj velike jačine i mogu obuzeti um sa užasom i strepnjom tako jakom, da se um neće odreći svojih ideja o vlastitoj zaštiti. Um se mora spasiti od spasenja, pošto mu je zapretila bezbednost, a onda se magijski oklopljuje protiv istine. A ove se odluke donose na nesvesnom nivou, da bi ih se očuvalo bezbednim i nepomućenim, odvojenim od pitanja, razuma i sumnje. Nebo se svesno odabira. Izbor se ne može učiniti sve dok se alternative ne vide jasno i dok se ne razumeju. Sve što je prekriveno velom senki mora se uzdići do razumevanja, da bi se ponovo procenilo, ovaj put uz pomoć Neba. I sve greške u prosudjivanju koje je um ranije napravio otvaraju se za ispravljanje, pošto ih istina odbaci kao nešto što nema uzroka. I sada su te greške bez posledica. Ne mogu se sakriti, zato što je prepoznato njihovo ništavilo. Svesni izbor Neba isto je tako siguran, kao što je sigurno i dokrajčenje straha od pakla, kada se taj izbor izdigne iz njegovog štita nesvesnosti i kada se iznese na svetlost. Ko može odlučiti izmedju onoga što se jasno vidi i onoga što nije prepoznato? Ko može omanuti u pravljenju izbora izmedju alternativa, kada se samo jedna od njih vidi kao vredna, a druga se vidi kao potpuno bezvredna stvar, pa i ne samo to već i kao imaginarni izvor krivice i bola? Ko se koleba pri pravljenju izbora kao što je ovaj? I da li ćemo se kolebati da danas izaberemo? Budeći se, odlučujemo se za Nebo i pet minuta posvećujemo tome da bi smo bili sigurni da smo doneli jednu odluku koja je zdrava. Prepoznajemo da smo napravili svesni izbor izmedju onoga što zaista postoji i onoga što nema ništa osim privida istine. Lažno biće ovog drugog je krhko i providno na svetlosti, kad se prinese onome što je realno. Sada u njemu nema nikakvog užasa. Ono što je učinjeno ogromnim, osvetoljubivim, nemilosrdnim, sa mržnjom zahteva zamračenost kako bi se u njega mogao investirati strah. Sada se to prepoznaje samo kao budalasta, trivijalna greška. Pre nego što zatvorimo oči da bismo uveče zaspali, ponovo potvrdjujemo izbor koji smo pravili svakog sata u medjuvremenu tokom dana. A sada posvećujemo poslednjih pet minuta svog budnog dana odluci sa kojom smo se i probudili. Sa svakim satom koji prodje, ponovo objavljujemo svoj izbor, u kratkom tihom vremenu posvećenom zdravlju. I, konačno, dan zaključujemo ovim rečima, potvrdjujući da smo odabrali samo ono što želimo: “NEBO JE ODLUKA KOJU MORAM DONETI. JA JE SADA DONOSIM I NEĆU SE PREDOMISLITI, ZATO ŠTO JE TO JEDINA STVAR KOJU ŽELIM”.

161

139. LEKCIJA “PRIHVATIĆU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE, KAKO BI SE UKLONIO EGO I IZLEČILO VEROVANJE U ODVOJENOST” (ATONEMENT) Ovde je kraj biranja. Ovde dolazimo do odluke da prihvatimo sebe onakvima kakvima nas je Bog stvorio. A šta je izbor ako ne nesigurnost u vezi sa onim što jesmo? Nema te sumnje kojoj ovo nije koren. Nema pitanja koje ne odražava ovo jedno pitanje. Ne postoji konflikt koji ne povlači za sobom ovo jedno pitanje i jednostavno pitanje “Šta sam ja?” Ali ko bi mogao i postaviti ovo pitanje izuzev onoga ko je odbio da sebe prepozna? Samo odbijanje da prihvatiš samog sebe može učiniti da pitanje izgleda kao da je iskreno. Jedina stvar koju bilo koje živo biće može znati jeste šta je ono samo. Sa ove tačke sigurnosti, ono gleda na druge stvari i one su mu i sigurne kao što je i ono samo sebi sigurno. Neizvesnost u pogledu toga šta ti moraš biti jeste samozavaravanje na tako ogromnoj skali, da se ta njena ogromnost teško može i zamisliti. Biti živ i ne spoznati samog sebe znači da veruješ da si zapravo mrtav. Šta je život ako ne, biti ono što zaista jesi i šta je to što bi ti mogao biti ako ne živ? Ko je taj koji sumnja? Šta je ono u šta on sumnja? Kome on postavlja pitanje? Ko mu može odgovoriti? On jednostavno izjavljuje da on nije ono što jeste, pa tako, pošto je nešto drugo, postaje postavljač pitanja šta je to nešto. On uopšte ne može biti živ ukoliko ne zna odgovor na ovo pitanje. Ako pita kao da zaista ne zna, to samo pokazuje da on ne želi biti ono što jeste. On je odgovor prihvatio samom tom činjenicom što je živ. On je presudio protiv te činjenice i negirao je njenu vrednost. Odlučio je da ne zna jedinu izvesnost uz čiju pomoć živi. Tako on postaje nesiguran u vezi sa svojim životom. Zato što negira upravo ono što jeste taj život. Upravo zbor ovog negiranja potreban ti je plan Svetog Duha za ispravljanje, kako bi se uklonio ego i izlečilo verovanje u odvojenost (atonement). Tvoje negiranje ništa ne menja u vezi sa onim što ti zaista jesi. Ali ti si time rascepio svoj um na onaj deo koji poznaje i drugi deo koji ne poznaje istinu. Ti si ono što jesi. U to nema sumnje. A ti ipak sumnjaš. Ali ti ne pitaš koji tvoj deo zaista sumnja u tebe. To ne može biti zaista onaj deo koji postavlja pitanje. Zato što taj deo postavlja pitanje onome ko zna odgovor. Kad bi znalac odgovora bio deo tebe, tj. ega, onda bi izvesnost bila nemoguća. Plan Svetog Duha za ispravljanje leči čudnu ideju da je moguće sumnjati u samog sebe i biti nesiguran u vezi sa onim šta si ti zaista. Ovo je teško ludilo. Ipak je to univerzalno pitanje sveta. Šta bi to značilo ako ne da je svet lud? Zašto deliti ludost ovog sveta u tužnom verovanju da je istinito ono što je u ovom svetu univerzalno? Ništa nije istinito od onoga u šta ovaj svet veruje. Ovaj je svet mesto čija je svrha da bude dom gde će doći oni koji tvrde da ne znaju ko su da bi postavili pitanje šta je to što su oni. I oni će ponovo dolaziti sve dok ne prihvate vreme Plana Svetog Duha za ispravljanje (atonement) i ne nauče da je nemoguće sumnjati u samog sebe i ne biti svestan onoga što jesi. Od tebe se traži samo da prihvatiš, zato što je izvesno ono što ti jesi. Tvoj istinski identitet (istovetnost) zauvek je postavljen u Svetom Božijem Umu, a i tu u tvom vlastitom. Taj identitet je tako daleko izvan područja svake sumnje i pitanja, da postavljanje pitanja šta bi taj identitet morao biti jeste sav dokaz koji ti je potreban da bi pokazao da veruješ u kontradikciju da ne znaš ono što je nemoguće da ne znaš. Da li je ovo pitanje ili je pitanje izjava koja sama sebe negira u svom iskazu? Nemojmo dozvoliti da naše svete umove zaokuplja besmisleno mozganje kao što je ovo. Mi imamo misiju na zemlji koju treba da obavimo. Nismo došli ovde da pojačavamo ludilo u koje smo jednom verovali. Nemojmo zaboraviti cilj koji smo prihvatili. Taj cilj je nešto više od same naše sreće zbog koje smo se pojavili na zemlji. Ono što prihvatimo da jesmo, proglašava ujedno, i ono što svako mora biti, zajedno sa nama. Nemoj svoju braću ostaviti na cedilu, pošto ćeš time razočarati i samog sebe. Pun ljubavi gledaj na svoju braću, tako da oni mogu spoznati da su deo tebe, a i ti da si deo njih. Ovo je stvar koju podučava plan Svetog Duha za ispravljanje (atonement). Ovaj plan demonstrira da je nemoguće napasti jednoću Božijeg Deteta verovanjem njega samoga da ni sam ne zna šta jeste. Danas prihvati plan Svetog Duha za ispravljanje, ne da bi izmenio realnost, već samo da bi prihvatio istinu o samom sebi i da bi onda nastavio da ideš svojim putem radujući se u beskrajnoj Božijoj Ljubavi. Od nas se traži da samo to učinimo. I samo

162

ćemo to i da učinimo danas. Ujutru i uveče odredićemo po pet minuta da bismo svoje umove posvetili našem današnjem zadatku. Počinjemo s pregledom u čemu se sastoji naša misija: “PRIHVATIĆU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE, ZATO ŠTO JA OSTAJEM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO”. Nismo izgubili znanje koje nam je Bog dao kad nas je stvorio slične Samome Sebi. I u našem pamćenju postoji sećanje na to koliko su nam naša braća uistinu draga, koliko mnogo od nas samih postoji u svakom umu, kako su nam braća samo bila verna u stvarnosti i kako Očeva Ljubav u sebi sadrži njih sve. U zahvaljivanju za svo stvaranje, u Ime njegovog Tvorca i Njegove Jednoće sa svim aspektima stvaranja, ponavljamo danas, svakog sata, svoju posvećenost našoj stvari. Istovremeno ostavljamo u stranu sve misli koje bi nam skrenule pažnju sa našeg svetog cilja. Na nekoliko minuta dozvoli svom umu da se očisti od svih budalastih paukovih mreža koje je svet ispleo oko svetog Božijeg Deteta. Govoreći sledeće reči spoznaj krhku prirodu lanaca koji naizgled drže tvoju samospoznaju odvojenu od tvoje svesnosti: “PRIHVATIĆU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE KAKO BI SE UKLONIO EGO I IZLEČILO VEROVANJE U ODVOJENOST, ZATO ŠTO JA OSTAJEM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO”

140. LEKCIJA

“SAMO SE ZA SPASENJE MOŽE REĆI DA ZAISTA LEČI” “Lek” je reč koja se ne bi mogla primeniti na bilo koji lek koji svet prihvata kao koristan. Ono što svet opaža kao lekovito jeste samo ono što čini telo “boljim”. Kada ovaj svet pokušava da leči um, on onda ne vidi nikakvu odvojenost uma od tela, za koje misli da u njemu prebiva um. Oblici lečenja kojim se ovaj svet koristi tako moraju iluziju zamenjivati iluzijom. Jedno verovanje u bolest preuzima drugi oblik, pa tako i pacijent takodje sam sebe opaža. Pacijent se nije izlečio. On je samo sanjao san da je bolestan i u tom je snu pronašao magijsku formulu koja će ga izlečiti. On se nije probudio iz svog sna, pa tako i njegov um ostaje isti onakav kakav je i ranije bio. Pacijent nije video svetlost koja će ga probuditi i dokrajčiti san. U čemu se sastoji stvarna razlika izmedju sadržaja jednog sna i sadržaja drugog sna? Čovek spava ili se probudio. Ne postoji ništa što bi stajalo izmedju ta dva stanja. Sretni snovi koje donosi Sveti Duh razlikuju se od onoga što svet sanja. U svetu čovek može samo sanjati da je budan. Snovi koje opraštanje dozvoljava umu da ih opaža, ne dovode do drugog oblika spavanja, tako da spavač može usniti drugi san. Snevačevi sretni snovi su glasnici svitanja istine u umu. Ovi sretni snovi vode od spavanja do blagog budjenja, tako da snovi odlaze. I tako ovi sretni snovi leče zauvek. Plan Svetog Duha za ispravljanje sigurno leči i uklanja svaku bolest. Um koji razume da bolest ne može biti ništa drugo nego san, ne može se prevariti oblicima koje san može preuzeti. Ne može se pojaviti bolest u kojoj je odsutno osećanje krivice, zato što je bolest samo drugi oblik osećanja krivice. Plan Svetog Duha za ispravljanje ne leči bolesnog, zato što to i nije lečenje. Ovaj plan uklanja osećanje krivice koje omogućava samu pojavu bolesti. A to je pravo lečenje. Sada bolest definitivno odlazi i ne ostaje ništa čemu bi se mogla vratiti. Mir tebi koji si u Bogu izlečen, a ne u bezvrednim snovima. Lečenje mora doći iz svetosti, a svetost se ne može naći tamo gde se neguje greh. Bog prebiva u svetim hramovima. Nije mu dopušten pristup tamo gde je greh ušao. A ipak nema ni jednog mesta gde Njega nema. Pa tako ni greh ne može imati svoj dom u kome bi se sakrio od Njegove dobrostivosti. Ne postoji mesto gde nema svetosti. Greh i bolest ne mogu nigde prebivati. Misao je ona koja leči. Ona ne pravi razliku medju nerealnostima. Niti teži da leči nešto što nije bolesno. Misao ne obraća pažnju gde postoji potreba za lečenjem. Ovo nije magija. To je samo poziv na istinu. A istina ne može a da ne leči. Ona leči zauvek. To nije misao koja bi prosudjivala jednu iluziju mereći joj veličinu, tobožnju težinu ili bilo šta što je u vezi sa oblikom koji bi ova iluzija preuzela. Istina se samo koncentriše na ono što jeste i zna da nikakva iluzija ne može biti realna. Nemojmo danas pokušavati da lečimo ono što ne može ni da

163

pati od bolesti. Lečenje treba tražiti tamo gde ono zaista i jeste. A onda ga treba primeniti na ono što je bolesno, tako da se to bolesno može izlečiti. Nema leka koji svet nudi, a koji bi mogao dovesti do promene u bilo čemu. Um koji iluzije prinosi istini stvarno se menja. Osim ove promene, ne postoji druga. Kako se jedna iluzija može razlikovati od druge, osim po svojstvima koja nemaju supstance, koja nemaju realnosti, nemaju srži i nemaju ničega što je istinski različito? Danas težimo da promenimo svoje umove u vezi sa izvorom bolesti, pošto tražimo lek za sve iluzije, a ne puki pomak od jedne iluzije ka drugoj. Danas ćemo pokušati da pronadjemo izvor lečenja koji se nalazi u našem umu, zato što ga je naš Otac tamo postavio. Taj izvor nije dalje od nas nego što smo mi to sami. Taj nam je izvor blizak kao što su nam to i naše vlastite misli. Tako nam je blizak da ga je nemoguće izgubiti. Potrebno je da samo potražimo taj izvor i moramo ga naći. Danas nas neće zavesti ono što nam izgleda kao bolesno. Danas idemo izvan domena pojavnog sveta i dosežemo izvor lečenja, od koga nije ništa izuzeto. U tome ćemo uspeti do onog stepena do koga budemo shvatili da se nikada ne može napraviti značajna razlika izmedju onoga što je neistinito i onoga što je jednako tako neistinito. Ovde nema stepenovanja. Nikakvo verovanje koje ne postoji ne može biti istinitije u nekim oblicima nego u drugim. Sva su ona lažna i mogu se izlečiti zato što nisu istinita. Tako mi stavljamo u stranu svoje amulete, svoje talismane i medicine, svoje psalme i komadiće magije, bez obzira koji bi oblik uzeli. Bićemo smireni i slušaćemo Glas izlečenja, Koji će izlečiti sve bolesti kao jednu, obnavljajući zdravlje Božijeg Deteta. Ni jedan drugi glas, osim ovoga, ne može lečiti. Danas ćemo čuti jedan jedini Glas koji nam govori o istini, u kojoj se završavaju sve iluzije i gde se mir vraća večnom, tihom domu Božijem. Budimo se čujući Njega i puštamo Ga da nam pet minuta govori, na početku dana. Dan završavamo slušajući ponovo još pet minuta, pre nego što odemo na spavanje. Naša se jedina priprema sastoji u tome da stavimo u stranu sve misli koje upadaju i mešaju se, i to ne odvojeno, jednu po jednu, već sve njih zajedno. Sve su ove misli iste. Nemamo nikakve potrebe da ih smatramo različitim i da tako odgadjamo vreme kad bismo mogli čuti svog Oca kako nam govori. Sada Ga čujemo. Danas Mu dolazimo. Ni sa čim u rukama za šta bi se vezivali, sa uzdignutim srcima i umovima koji slušaju, molimo se: “SAMO SE ZA SPASENJE MOŽE REĆI DA ZAISTA LEČI. GOVORI NAM, OČE, DA BISMO SE MOGLI IZLEČITI”. Osetićemo kako nas spasenje prekriva svojom mekanom zaštitom i sa mirom tako dubokim, da nikakva iluzija ne može uznemiriti naš um, niti nam može pružiti dokaz da je realna. Danas ćemo ovo naučiti. Svoju molitvu za izlečenje izgovaraćemo svakog sata. A kada otkuca taj sat, odvojićemo jedan minut da bismo čuli odgovor na našu molitvu, dok na njega čekamo tiho i radosno. Ovo je dan kada nam dolazi izlečenje. Ovo je dan kad se završava odvajanje i kada se prisećamo Ko smo to mi uistinu.

164

IV PREGLED Sada ponovo pravimo pregled onoga što smo do sada prešli. Ovog puta smo svesni da se pripremamo za drugi deo učenja - kako da se istina i primeni. Danas počinjemo da se koncentrišemo na spremnost za ono što dalje sledi. Takav je cilj ovog pregleda, a takodje i lekcija koje iza njega dolaze. Mi pravimo pregled najnovijih lekcija i njihovih centralnih misli na takav način koji će olakšati spremnost koju bismo želeli sada da postignemo. Postoji centralna tema koja sjedinjuje svaki korak pregleda koga se poduhvatamo. Ova se tema može jednostavno iskazati ovim rečima: “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO S BOGOM” To je činjenica i predstavlja istinu o tome šta si ti i šta je tvoj Otac. Ovom je mišlju Otac dao stvaranje svom Detetu, uspostavljajući Svoje Dete kao uporednog stvaraoca (ko-kreatora) sa Samim Sobom. Ova je misao ta koja garantuje potpuno spasenje. U Detetovom umu ne mogu prebivati nikakve druge misli osim onih koje Otac deli sa Svojim Detetom. Nedostatak opraštanja ne dopušta dolazak ove misli do Detetove svesnosti. Ipak je ova misao zauvek istinita. Svoje pripremanje započnimo izvesnim razumevanjem mnogih oblika u kojima se može pažljivo sakrivati nedostatak istinskog opraštanja. Zato što su to iluzije, ne opaža se da su samo ono što zaista i jesu: odbrane koje štite tvoje misli koje ne opraštaju, od vidjenja i prepoznavanja. Svrha ovih odbrana jeste da ti pokažu nešto drugo, a ne ono što zaista jeste i da zadrže dolazak ispravljanja, uz pomoć samoobmanjivanja koje se izgradjuje da bi zauzelo mesto ispravljanja. Uprkos tome, tvoj um sadrži samo ono što misliš zajedno s Bogom. Tvoja samoobmanjivanja ne mogu zauzeti mesto istine. Ova samozavaravanja nisu ništa moćnija od deteta koje baca štap u okean da bi uticalo na plimu i oseku, na zagrevanje vode od strane sunca, na srebrni odsjaj meseca na površini vode tokom noći. Svaku vežbu ovog pregleda započinjemo pripremom svojih umova da razumeju lekcije koje čitamo, kao i da uvidimo značenje koje nam nude ove lekcije. Svaki dan započni vremenom koje ćeš posvetiti pripremi svog uma da nauči šta ti svaka ideja, koju ćeš pregledati taj dan, može ponuditi u slobodi i miru. Otvori svoj um i očisti ga od svih misli koje varaju. Samo ovoj misli dozvoli da ti potpuno zaokupi pažnju, a ostale misli odstrani: “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO S BOGOM” Pet minuta provedenih sa ovom mišlju dovoljno će biti da postavi dan duž linija koje je Bog odredio i da Njegov Um dovede na komandno mesto svih misli koje ćeš primiti tog dana. Ove ti misli neće doći samo od tebe lično, zato što će ih deliti i On sa tobom. I tako će ti svaka od ovih misli doneti poruku Njegove Ljubavi prema tebi, a vraćaće i poruke tvoje Ljubavi prema Njemu. Tako će doći do tvog sjedinjenja sa Gospodarom Neba, kao što to i On sam hoće. I dok se Njegovo vlastito upotpunjenje združuje s Njim, tako će se i on združiti s tobom, koji postaješ celovit ujedinjujući se s Njim, i On s tobom. Posle pripreme, samo čitaj svaku od dve ideje koje su ti stavljene u zadatak da ih istražiš tog dana. Potom zatvoti oči i polako ih izgovori samom sebi. Sada nema nikakve žurbe. Vreme koristiš baš za ono za šta je i predvidjeno i što mu je prava svrha. Neka svaka reč koju izgovoriš zasija značenjem koje joj je Bog dao, upavo onakvim kakvo ti je Bog dao putem Svog Glasa. Neka ti svaka ideja koju budeš ispitivao dotičnog dana pokloni dar koji je On u nju stavio, za tebe da ga imaš od Njega. Za svoje vežbe koristićemo se ovim modelom: Tokom dana, svakog sata dovedi u svoj um misao sa kojom si i započeo dan i s njom provedi jedan tihi trenutak. Potom, bez žurbe, ponovi dve ideje koje tog dana vežbaš. Posveti im dovoljno vremena da bi mogao videti darove koje ove ideje sadrže za tebe. Dozvoli ovim darovima da budu primljeni tamo gde su i predvidjeni. Dvema dnevnim idejama ne dodajemo nikakve druge misli, već im dozvoljavamo da budu poruke kakve i jesu. Ne treba nam ništa više od ovoga što bi nam dalo sreću i počinak, i beskrajni spokoj, savršenu izvesnost i sve ono što naš Otac hoće da primimo kao nasledstvo koje imamo od Njega. Istražujući dve zadane misli, svaki dan vežbanja zaključujemo isto onako kako smo ga i započeli. Prvo ponavljamo misao koja je od tog dana za nas učinila posebno vreme blagoslova i sreće. Kroz našu vernost, ta je misao obnovila svet i izvela ga iz mraka u svetlost, iz tuge u radost, iz

165

bola u mir, iz greha u svetost. Bog zahvaljuje tebi, koji ovako vežbaš održanje Njegove Reči. Dok ti svoj um stavljaš na raspolaganje idejama za taj dan, ponovo pre nego što odeš na spavanje, Njegova te zahvalnost okružuje u miru, u kom On hoće da budeš zauvek. Sada učiš da ponovo zahtevaš ovaj mir kao svoje nasledstvo.

141. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 121. “OPRAŠTANJE JE KLJUČ ZA SREĆU” 122. “OPRAŠTANJE MI NUDI SVE ŠTO ŽELIM”

142. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 123. “ZAHVALJUJEM SVOM OCU NA DAROVIMA KOJE MI JE DAO” 124. “TREBA DA SE SETIM DA SAM JEDNO S BOGOM”

143. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 125. “DANAS SPOKOJNO PRIMAM BOŽIJU REČ” 126. “SVE ŠTO DAJEM, DAJEM SAMOM SEBI”

144. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 127. “NEMA DRUGE LJUBAVI OSIM BOŽIJE” 128. “SVET KOJI VIDIM NE SADRŽI NIŠTA ŠTO JA ŽELIM”

145. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 129. “IZVAN DOMENA OVOG SVETA POSTOJI SVET KOJI ŽELIM” 130. “NEMOGUĆE JE VIDETI DVA SVETA”

146. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 131. “ONAJ KO TEŽI ISTINI NE MOŽE A DA NE USPE”

166

132. “OSLOBADjAM SVET SVEGA ONOGA ŠTO SAM O NJEMU MISLIO”

147. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 133. “NEĆU CENITI ONO ŠTO JE BEZVREDNO” 134. “TREBA DA OPAŽAM OPRAŠTANJE ONAKVIM KAKVO ONO ZAISTA I JESTE”

148. LEKCIJA

“MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 135. “NAPADNUT SAM SAMO ONDA AKO SAM SEBE BRANIM” 136. “BOLEST JE ODBRANA USMERENA PROTIV ISTINE”

149. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 137. “KADA SE IZLEČIM, NEĆU SAMO JA BITI IZLEČEN” 138. NEBO JE ODLUKA KOJU JA MORAM DONETI”

150. LEKCIJA “MOJ UM SADRŽI SAMO ONO ŠTO JA MISLIM ZAJEDNO SA BOGOM” 139. “PRIHVATIĆU PLAN SVETOG DUHA ZA ISPRAVLJANJE, KAKO BI SE UKLONIO EGO I IZLEČILO VEROVANJE U ODVOJENOST” (ATONEMENT) 140. “SAMO ZA SPASENJE SE MOŽE REĆI DA ZAISTA LEČI”

167

151. LEKCIJA “SVE STVARI SU EHO GLASA KOJI GOVORI U BOŽIJE IME” Niko ne može prosudjivati na osnovu delimičnih podataka. To nije prosudjivanje. To je mišljenje zasnovano na neznanju i sumnji. Njegova tobožnja sigurnost je samo plašt za nesigurnost koju bi da sakrije. Tom je mišljenju potrebna iracionalna odbrana zato što je i samo iracionalno. A njegova odbrana izgleda jaka, uverljiva i bez sumnje baš zbog svog sumnjanja koje se nalazi ispod. Vi izgleda ne sumnjate u svet koji vidite. Vi stvarno ne dovodite u pitanje ono što vam se ukazuje pred telesnim očima. Niti pitate zašto u to verujete, iako ste mnogo ranije naučili da vas vlastita čula varaju. Još je čudnije da im verujete sve do najmanje pojedinosti o svemu o čemu vas obaveštavaju, kad se zaustavite da se prisetite kako su čula bila zaista lažni svedoci! Zašto bi im verovali tako implicitno? Zašto nego zbog sumnje koja je u pozadini i koju skrivate pokazivanjem sigurnosti? Kako možete prosudjivati? Vaše prosudjivanje počiva na svedočenju koje vam nude vaša čula. A ipak nema lažnijeg svedoka. Ali kako ćete drugačije prosudjivati svet koji vidite? Vi ulažete patetičnu veru u ono o čemu vas izveštavaju oči i uši. Mislite da vam prsti dotiču stvarnost i da su blizu istine. To je svesnost koju razumete i za koju mislite da je realnija nego ono o čemu svedoči večni Glas koji govori u ime Samog Boga. Da li to može biti prosudjivanje? Često vam je preporučivano da se uzdržite od prosudjivanja, ali ne zato što je to pravo koje vam se uskraćuje. Vi ne možete prosudjivati. Vi jedino možete verovati u prosudjivanje ega, a sva su ona lažna. Ego pažljivo vodi vaša čula da bi dokazao kako ste slabi, kako ste bespomoćni i uplašeni, kako ste zabrinuti zbog pravedne kazne, kako ste crni od greha, kako ste bedni u svojoj krivici. To su stvari o kojima ego govori, a koje ipak brani i kaže da ste to vi. I vi verujete da je to tako tvrdoglavom sigurnošću. A ipak ispod svega ostaje skrivena sumnja da ono što vam ego pokazuje kao stvarnost sa takvim uverenjem on ni sam u to ne veruje. Ego sam sebe proklinje. On u samom sebi vidi krivicu. Njegov je vlastiti očaj koji vidi u vama. Ne slušajte njegov glas. Svedoci koje šalje da bi dokazao da je njegovo zlo u stvari vaše, su lažni i govore sa sigurnošću o onome o čemu ne znaju ništa. Vaša vera u njih je slepa zato što vi ne delite sumnje kojih se njihov gospodar ne može odreći potpuno. Vi verujete da sumnjati u egove podanike znači sumnjati u samog sebe. A ipak morate naučiti da će sumnja u njihove podatke raščistiti put da prepoznate samog sebe i neka Glas koji govori u Božije Ime bude jedini sudija o tome šta je vredno u vašem vlastitom verovanju. On vam neće reći da vašem bratu treba suditi zbog onoga što vaše oči vide u njemu, niti zbog onoga što njegova telesna usta kažu vašim ušima, niti zbog onoga što dodir vaših prstiju izveštava o njemu. On prolazi mimo takvih bezvrednih svedoka, koji samo lažno svedoče o Božijem Sinu. On prepoznaje samo ono što Bog voli i u svetoj svetlosti onoga što On vidi nestaju svi egovi snovi o tome šta ste vi pred sjajem onoga šta On vidi. Neka On bude sudija o tome šta ste vi, pošto On poseduje sigurnost u kojoj nema sumnje, zato što ona počiva na Sigurnosti tako velikoj da je sumnja besmislena pred Njenim licem. Hrist ne može sumnjati u samog sebe. Glas koji govori u Ime Boga može samo da Mu oda počast, radujući se Njegovoj savršenoj, stalnoj bezgrešnosti. Onaj kome je On sudio može samo da se smeje krivici, ne želeći sada da se igra igračkama greha, ne obraćajući pažnju telesnim svedocima pred ushićenjem Hristovog svetog lica. I tako vam On sudi. Prihvatite Njegovu reč o tome šta ste vi, zato što On svedoči o vašem lepom stvaranju i o Umu čija je Misao stvorila vašu realnost. Šta telo može značiti onome Ko poznaje slavu Oca i Sina? Kakav šapat ega On može čuti? Šta ga može uveriti da su vaši grehovi stvarni? Neka On bude sudija i u svemu što izgleda da se vama dogadja u ovom svetu. Njegove će vam lekcije omogućiti da premostite ponor izmedju iluzija i istine. On će ukloniti svu veru koju ste poklonili bolu, nesreći, patnji i gubitku. On vam daje viziju koja može gledati izvan tih sablasnih pojava i može videti blago Hristovo lice u svima njima. Nećete više sumnjati da vam samo dobro može doći, vama koga Bog voli, zato što će On suditi o svim dogadjanjima i podučavati jednu jedinu lekciju koju sadrže sva ova dogadjanja. On će odabrati elemente u njima koji predstavljaju istinu, a odbaciće one aspekte koji odražavaju samo bezvredne snove. I on će ponovo protumačiti sve ono što vidite, i sve pojave, sve

168

okolnosti i svako dogadjanje koje izgleda da vas se dotiče na bilo koji način sa Njegove tačke gledišta, potpuno ujedinjene i sigurne. I vi ćete videti ljubav izvan mržnje, stalnost u promeni, čistoću u grehu i samo Nebeski blagoslov u svetu. Takvo je vaše uskrsnuće pošto vaš život nije deo bilo čega što vidite. On stoji izvan tela i izvan sveta, izvan svakog svedočenja u korist ne-svetlosti, unutar Svetog, svet sam po Sebi. U svakome i svačemu Njegov Glas vam neće govoriti ni o čemu drugom do vas samih i o vašem Tvorcu, Koji je jedno s Njim. Tako ćete videti sveto Hristovo lice u svemu i u svemu čuti ništa drugo izuzev eha Božijeg Glasa. Danas praktično radimo bez reči, izuzev na početku vremena koje provodimo sa Bogom. Ovo vreme uvodimo jednim jedinim ponavljanjem misli kojom počinjemo dan. A tada posmatramo svoje misli, apelujući tiho na Njega Koji u njima vidi elemente istine. Neka On proceni svaku misao koja se javi u umu, neka ukloni sve elemente snova, i vrati ih kao čiste ideje koje ne protivreče Božijoj Volji. Dajte Mu svoje misli i On će ih vratiti kao čuda koja radosno objavljuju celovitost i sreću koju Bog želi Svom Detetu, kao dokaz Njegove večne Ljubavi. I pošto je tako svaka misao preobražena, ona preuzima snagu ozdravljenja od Uma Koji vidi istinu u njoj i ne dozvoljava da bude zavaran onim što je lažno dodato. Sve niti fantazije su otišle. I ono što je ostalo sjedinjeno je u savršenu Misao koja svugde nudi svoje savršenstvo. Tako provedite 15 minuta kad se probudite i zadovoljno dajte još 15 pre nego što odete na spavanje. Vaša služba počinje onda kad sve misli budu očišćene. Tako ste podučeni da podučavate Božije Dete svetoj lekciji o njegovoj svetosti. Niko ne može a da ne čuje kada vi čujete Glas koji govori u Božije Ime kako odaje počast Božijem Detetu. I svako će deliti misli sa vama kada ih On bude preveo u vašem umu. Takvo je vaše vreme o Uskrsu. I tako vi polažete dar snežno belih ljiljana na svet, i time zamenjujete svedoke koji svedoče o grehu i smrti. Kroz vaš preobražaj svet se oslobadja i radosno izbavlja od greha. Sada podižemo svoje uskrsle umove u veselju i sa zahvalnošću Onome Ko nam je obnovio naše zdravlje. I svakog ćemo se sata setiti Onoga Ko je spasenje i izbavljenje. Dok se mi zahvaljujemo, svet se s nama sjedinjuje i sretno prihvata naše svete misli koje je Nebo ispravilo i očistilo. Konačno je započela i naša služba da pronese svetom radosne novosti da istina nema iluzija i da Božiji mir, kroz nas, pripada svakome.

152. LEKCIJA “JA RASPOLAŽEM SNAGOM ODLUČIVANJA” Niko ne može pretrpeti gubitak ako to nije njegova vlastita odluka. Niko ne može pretrpeti bol izuzev ako to sam nije izabrao. Niko ne može tugovati, niti strahovati, niti smisliti da bude bolestan ukoliko to nisu rezultati koje sam želi. I niko ne umire bez vlastite saglasnosti. Ništa se ne dogadja što nije vaša vlastita želja i ništa se ne izostavlja od onoga što izaberete. Ovde je vaš svet, kompletan u svim pojedinostima. Ovde je njegova celokupna realnost za vas. I samo ovde i spasenje leži. Možete verovati da je ovo ekstremističko gledanje na stvari i da je suviše sveobuhvatno da bi bilo istinito. Da li istina ima izuzetaka? Ako raspolažete darom koji sadrži sve, zar gubitak može biti stvaran? Da li bol može biti sastavni deo mira, ili duboka žalost deo radosti? Da li strah i bolest mogu ući u um u kome su nastanjeni ljubav i savršena svetost? Istina mora biti sveobuhvatna ako je uopšte istina. Ne prihvatajte nikakve suprotnosti i nikakve izuzetke, pošto je to u potpunosti suprotno sa istinom. Spasenje je prepoznavanje da je istina istinita, da ništa drugo nije istinito. To ste i pre čuli ali možda niste još prihvatili oba dela toga. Bez prvog dela, drugi nema značenje. Ali bez drugog prvi nije više istinit. Istina ne može imati suprotnosti. To se ne može prečesto reći niti prečesto misliti o tome. Pošto ako je i ono što je neistinito istinito isto kao i ono što je zaista istinito, onda je deo istine lažan. I istina gubi svoje značenje. Ništa osim istine nije istinito, a ono što je lažno je lažno. To je najjednostavnije razlikovanje, pa ipak i najnejasnije. Ali ne zbog toga što je teško primetiti razliku. Ona je skrivena iza velikog niza mogućnosti izbora za koje se čini da nisu u potpunosti vaši. I tako se istina javlja kao da ima neke aspekte koji dovode u laž doslednost, a ne izgledaju da su samo suprotnosti koje ste vi sami uveli. Vi morate

169

ostati nepromenljivi kako vas je Bog stvorio, sa prolaznim stanjima koja su po definiciji lažna. A to uključuje sve pomake u osećanju, promene u stanjima tela i uma, u svojoj svesnosti i u svom odgovoru. To je ta sveobuhvatnost koja odvaja istinu od laži i koja lažno drži odvojenim od istine, onakve kakva jeste. Zar nije čudno da verujete da misliti da ste vi stvorili svet koji vidite jeste arogancija. Bog ga nije stvorio. U to možete biti sigurni. Šta on može znati o prolaznom, grešnom i krivom, prestrašenom, onom što pati, što je usamljeno, i o umu koji živi u telu koje mora umreti? A ipak ga optužujete za ludost, mislite da je On stvorio svet u kome ovakve stvari izgleda da poseduju realnost. On nije lud. A ipak samo ludost stvara ovakav svet sličan ovome. Misliti da je Bog stvorio zbrku, u suprotnosti je sa Njegovom Voljom, da je On izumeo suprotnosti istini i da podleganje smrti može trijumfovati nad životom. Sve je to drskost. Poniznost odmah vidi da te stvari nije On učinio. A možete li videti ono što Bog nije stvorio? Misliti da to možete znači jedino verovati da možete opažati ono što Bog neće da bude. A šta može biti drskije od toga? Budimo danas istinski ponizni i prihvatimo ono što smo stvorili onako kako jeste. Mi imamo moć odlučivanja. Odlučite samo da prihvatate svoje pravo mesto ko-kreatora svemira i sve što mislite da ste napravili nestaće. Sve što će se javiti u svesti iza toga biće sve ono što je uvek bilo, večno kao što je i sada. I to će preuzeti mesto samozavaravanja koja su načinjena samo da bi uzurpirala oltar posvećen Ocu i Sinu. Danas praktikujemo istinsku poniznost, napuštajući lažnu pretenziju pomoću koje ego teži da dokaže da je to drskost. Samo ego može biti bahat. A istina je ponizna u priznanju svoje moći, svoje nepromenljivosti i svoje večne celovitosti, sveobuhvatnosti, Božijeg savršenog dara svom voljenom Detetu. Stavljamo na stranu oholost koja kaže da smo grešni, krivi i preplašeni, postidjeni zbog onog što smo i umesto toga podignemo svoja srca istinski ponizno ka Onome Ko nas je stvorio nevinim, sličnima Sebi u snazi i ljubavi. Mi raspolažemo snagom odluke. I prihvatamo od Njega ono što jesmo i ponizno prepoznajemo Božije Dete. Prepoznati Božije Dete takodje povlači za sobom da smo sve pojmove o samima sebi odbacili i prepoznali kao lažne. Opazili smo njihovu bahatost. I ponosno i radosno prihvatili smo kao svoje vlastite: zračenje Božijeg Deteta, njegovu blagost, njegovu savršenu bezgrešnost, ljubav Njegovog Oca, njegovo pravo na Nebo i oslobodjenje od pakla. I sada se sjedinjujemo u sretnom prihvatanju da su laži lažne i da je samo istina istinita. Posle ustajanja mislimo samo o istini i trošimo pet minuta na praktikovanje njenih puteva, ohrabrujući svoje uplašene umove ovim: “JA RASPOLAŽEM SNAGOM ODLUKE. DANAS ĆU PRIHVATITI SEBE ONAKVIM KAKVOG ME JE STVORILA VOLJA MOG OCA” Tada ćemo čekati u tišini, odričući se svih samoobmana dok ponizno molimo svoje Pravo Ja da nam se otkrije. I Onaj Koji nas nikad i nije napustio ponovo će se javiti u našoj svesnosti, zahvalan što može obnoviti svoj dom za Boga, kao što je to bilo i predvidjeno. Strpljivo ga čekajmo ceo dan i svakog sata pozivajmo Ga rečima sa kojima smo započeli dan, zaključujući ga istim pozivom svom Pravom Ja. Božiji Glas će odgovoriti, zato što On govori i za vas i za vašeg Oca. On će zameniti sve vaše mahnite misli Božijim mirom, samoobmane Božijom istinom i vaše iluzije o sebi Božijim Sinom.

153. LEKCIJA “U MOJOJ NEBRANJENOSTI LEŽI MOJA SIGURNOST” Vi koji osećate da vas ugrožava ovaj promenljivi svet, sa njegovim kolom sreće i njegovim gorkim porugama, kratkim odnosima i svim “darovima” koje nam on samo pozajmljuje da bi nam ih opet oduzeo - dobro obradite ovu lekciju. Svet ne pruža nikakvu sigurnost. On je baziran na napadu i svi njegovi “darovi” prividne sigurnosti su iluzorne obmane. On napada, i onda opet napada. Nikakav duhovni mir nije moguć tamo gde opasnost tako vreba. Svet u nama izaziva samo odbrambenost. Jer pretnja uzrokuje gnev, a gnev nas nagoni da verujemo da je napad sa razlogom i iskreno isprovociran i pravičan u ime samoodbrane. Pa ipak je odbrambenost dvostruka pretnja. Jer ona je svedok slabosti i gradi odbrambeni sistem koji ne može da funkcioniše. Sada su slabi još više oslabljeni jer postoji izdaja unutra i još veća izdaja spolja. Um je sada zbunjen i ne

170

zna gde da se okrene da bi našao izlaz iz svojih uobraženja. To je kao da ga neki krug drži čvrsto zarobljenim, a u tom krugu neki drugi krug ga drži vezanim, a u njemu se nalazi još jedan krug, sve dok više nema nade ni mogućnosti za bekstvo. Napad, odbrana, napad, odbrana, postaju krugovi časova i dana koji vezuju um teškim čeličnim okovima presvučenim gvoždjem, koji se vraćaju samo da bi počeli sve ispočetka. Izgleda kao da nema nikakvog prekida ni kraja u sve čvršćem stisku zarobljenosti nad umom. Odbrane su najskuplje od svih cena koje um zahteva. U njima leži ludilo u tako groznom obliku da se nada u mentalno zdravlje čini samo kao pust san, s onu stranu mogućeg. Osećanje ugroženosti koje svet ohrabruje je utoliko dublje i toliko iznad pomame i intenziteta koje biste mogli i zamisliti, da nemate ni pojma o pustoši koju je ono počinilo. Vi ste njegov rob. U strahu od njega, ne znate šta da činite. Ne razumete koliko ste bili prisiljeni na žrtvovanje, vi koji osećate njegov gvozdeni zagrljaj na svom srcu. Ne shvatate da ste svojom odbrambenošću sabotirali sveti mir božji. Jer vidite Dete Božije samo kao napadnuto fantazijama, snovima i iluzijama koje je ono stvorilo, pa ipak bespomoćno u njihovom prisustvu, imajući potrebu za odbranom od još više fantazija i snova kojima su ga tešile iluzije o njegovoj sigurnosti. Nebranjenost je snaga. Ona svedoči o prepoznavanju Hrista u vama. Možda ćete se setiti da tekst tvrdi da stalno pravite izbor izmedju Hristove snage i vaše sopstvene slabosti, kad sebe vidite odvojeno od Njega. Nebranjenost se ne može nikada napadati, jer ona prepoznaje toliko veliku snagu da je napad ludost, ili budalasta igra koju bi umorno dete moglo igrati, kada postane suviše pospano da bi se setilo šta hoće. Odbrambenost je slabost. Ona proklamuje da ste se odrekli Hrista i uplašili gneva Njegovog Oca. Šta vas sada može spasiti vaše samoobmane o gnevnom Bogu čiji strašni lik verujete da vidite na delu u svim zlima ovog sveta? Šta vas sem iluzija sada može braniti, kada su upravo iluzije ono protiv čega se borite? Danas nećemo igrati takve detinjaste igre. Jer naša stvarna namera je da spasemo svet, i ne bismo menjali beskrajnu radost koju nam naša funkcija nudi ni za kakvu ludost. Ne bismo dozvolili da nam se naša sreća izmakne zbog toga što se desilo da nam jedan besmisleni san padne na um, i mi smo pobrkali likove u njemu sa Božijim Detetom, a njegov sićušni trenutak sa večnošću. Danas više ne gledamo na snove i shvatamo da nemamo nikakvu potrebu za odbranom, jer smo stvoreni neuništivim, bez ikakvih misli ili želje ili sna u kojima napad ima ikakvog značenja. Sada se ne moramo bojati, jer smo sve misli o strahu ostavili iza sebe. I bez odbrane stojimo sigurni, sada sa bodrom izvešnošću u našu sigurnost, sigurni u spasenje, sigurni da ćemo ispuniti naš izabrani cilj, dok naša sveštenička služba širi svoj sveti blagoslov po celom svetu. Utišajte se za trenutak, i u tišini pomislite koliko je svet vaš cilj, koliko je siguran vaš počinak, nedodirljiv u svetlosti toga cilja. Božji sveštenici su izabrali da istina bude sa njima. Ko je svetiji od njih? I ko bi mogao biti moćnije zaštićen? Kakva bi to odbrana bila potrebna onima koji su medju Božijim izabranicima, po Njegovom izboru i po sopstvenom izboru? Funkcija Božjih sveštenika je da pomažu svojoj braći da izaberu onako kao što su i oni to učinili. Bog je izabrao sve, ali malo njih je shvatilo da je Njegova Volja u stvari i njihova sopstvena volja. I sve dok ne podučavate ono što ste naučili, spasenje čeka i mrak drži svet u sumornom ropstvu. Niti ćete saznati da je svetlost došla k vama i da je vaše bekstvo ostvareno. Jer nećete videti svetlost sve dok je ne ponudite svoj svojoj braći. Dok je oni budu uzimali iz vaših ruku, tada ćete je prepoznati kao vašu sopstvenu. O spasenju možete misliti kao o igri koju igraju srećna deca. Nju je zamislio Onaj koji voli svoju decu i Koji bi zamenio njihove strašne igračke sa radosnim igrama, koje ih uče da je igra straha završena. Njegova igra uči sreći jer ne postoje gubitnici. Svako ko igra mora pobediti, i u njegovoj pobedi je dobit za sve osigurana. Igra straha se radosno odbacuje, kada deca uvide dobrobiti koje spasenje donosi. Vi koji ste se igrali igre da je za vas nada izgubljena, da vas je Otac napustio, da ste prepušteni sami sebi i u jednom strašnom svetu koji su greh i krivica učinili mahnitim sada budite srećni. Ta igra je završena. Sada je došlo mirno vreme u kojem sklanjamo igračke krivice i izbacujemo naše staromodne i detinjaste misli o grehu zauvek iz čistog i svetog uma dece Neba i Sina Božijeg. Zastajemo za trenutak još jednom, da odigramo našu poslednju srećnu igru na ovoj zemlji. A zatim odlazimo da zauzmemo naše mesto koje nam po pravu pripada, mesto gde obitava istina i gde igre nemaju nikakvog smisla. Tako se priča završava. Neka ovaj dan donese poslednje

171

poglavlje bliže svetu, da bi svako mogao da sazna da je priča koju čita o užasnoj sudbini, porazu svih njegovih nadanja, njegovoj jadnoj odbrani od osvete kojoj ne može izbeći, samo njegova sopstvena zabludela fantazija. Božji sveštenici su došli da ga probude iz mračnih snova koje je ova priča izazvala u njegovom sludjenom i zbunjenom pamćenju ove iskrivljene priče. Božije Dete se najzad može osmehnuti, saznajući da priča nije istinita. Danas vežbamo u obliku koji ćemo zadržati prilično dugo vremena. Počećemo svaki dan tako što ćemo svoju pažnju obraćati na dnevne misli što je duže moguće. Sada je pet minuta najmanje što možemo da posvetimo pripremi za dan u kom je spasenje jedini cilj koji imamo. Deset bi bilo bolje, petnaest još bolje. I kako stvari prestaju da nam odvlače pažnju od naše namere, ustanovićemo da je pola sata prekratko vreme za provodjenje sa Bogom. A ništa manje nećemo davati noću, u zahvalnosti i radosti. Svaki čas povećava naš mir, dok se sećamo da treba da budemo verni Volji koju delimo sa Bogom. Ponekad će, možda, jedan minut, pa čak i manje biti najviše što možemo da damo dok sat otkucava. Ponekad ćemo zaboraviti. Neki drugi put, ovozemaljski poslovi će nas preokupirati i nećemo moći da se povučemo ni za trenutak da bismo svoje misli okrenuli Bogu. Pa ipak, kad god možemo, pridržavaćemo se našeg zadatka kao Božjih sveštenika, sećajući se svakoga časa naše misije i Njegove Ljubavi. Sedećemo mirno i čekati na Njega i slušati Njegov Glas i učiti šta on želi da učinimo onoga časa koji tek treba da dodje, zahvaljujući mu u isto vreme za sve darove koje nam je On dao u času koji je protekao. Vremenom, uz pomoć vežbi, nikada nećete prestajati da mislite na Njega niti da čujete Njegov Glas pun ljubavi koji vaše korake vodi ka mirnim putevima, gde ćete kročiti istinski bez odbrane. Jer ćete znati da Nebo ide sa vama. Tako nećete svoj um držati van Njega ni za tren, čak i kada svoje vreme provodite nudeći spasenje svetu. Zar mislite da On to neće učiniti mogućim, kad ste izabrali da sprovodite Njegov plan za spasenje sveta i za vaše spasenje?Danas je naša tema nebranjenost. Mi se oblačimo u nju dok se pripremamo za dan. Ustajemo jaki u Hristu i puštamo da naša slabost iščezne, sećajući se da Njegova snaga boravi u nama. Podsetićemo sebe da On ostaje pored nas tokom celog dana i nikada ne pušta da naša slabost ne stane bez podrške Njegove snage. Pozivamo Njegovu snagu svaki put kad osetimo da pretnja naše odbrane podriva našu sigurnost namere. Zastaćemo za trenutak, dok nam On govori “Ja sam tu”. Vaše vežbanje će sada početi da poprima ozbiljnost ljubavi i da vam pomaže da vaš um ne odluta od svoje namere. Ne budite ni strašljivi ni stidljivi. Nema nikakve sumnje da ćete dostići svoj konačni cilj. Božji sveštenici nikada ne trpe neuspeh, jer ljubav, snaga i mir koji sijaju iz njih svoj njihovoj braći dolaze od Njega. Ovo su Njegovi darovi vama. Nebranjenost je sve što je potrebno da mu date za uzvrat. Ostavljate po strani ono što nikada nije bilo stvarno, da biste gledali Hrista i videli Njegovu bezgrešnost.

154. LEKCIJA “JA SAM MEDjU BOŽJIM SVEŠTENICIMA”

Hajde da danas ne budemo ni arogantni niti lažno ponizni. Mi smo prevazišli takve ludosti. Ne možemo suditi sami sebi, niti ima potrebe da to činimo. To su samo pokušaji da se odluka odloži i da se odugovlači sa angažovanjem naše funkcije. Nije na nama da sudimo o svojoj vrednosti, niti možemo znati koja je uloga za nas najbolja, ono što mi možemo da uradimo u okviru jednog šireg plana ne možemo videti u svoj potpunosti. Naša uloga je odlučena na Nebu, a ne u paklu. I ono što smatramo da je slabost može biti snaga, ono što verujemo da je naša snaga je često arogancija. Kakva god da ti je dodeljena uloga, nju je u ime Boga izabrao Glas, čija je funkcija da govori i u tvoje ime. Videći tvoju snagu baš onakvom kakva je i podjednako svestan toga gde se ona može najbolje primeniti, za šta, za koga i kada. On bira i prihvata tvoju ulogu u tvoje ime. On ne radi bez tvog pristanka. Ali on nije obmanut onim što ti jesi, i sluša samo Svoj Glas u tebi. I baš kroz tu Njegovu sposobnost da čuje taj Glas koji je Njegov sopstveni ti najzad postaješ svestan da je u tebi jedan Glas. I taj Glas imenuje tvoju funkciju i prenosi je tebi, dajući ti snagu da je razumeš, da učiniš ono što ona zahteva i da uspeš u svemu

172

što radiš i što je povezano sa njom. Bog je spojio svog Sina sa tim, i tako Njegov Sin postaje Njegov Glasnik jedinstva sa Njim. I upravo je ovo spajanje Oca i Sina, kroz Glas u Ime Boga, ono što spasenje u svetu čini specijalnim. To je ovaj Glas koji govori o zakonima koje svet ne poštuje, Koji obećava spasenje od svih grehova i ukida krivicu u umu koji je Svet stvorio bezgrešnim. Sada ovaj um postaje ponovo svestan Onoga Koji ga je stvorio, i o Njegovom trajnom jedinstvu sa sobom. Tako je njegovo Pravo Ja jedina stvarnost u kojoj su spojeni njegova volja i Volja Boga. Glasnik nije onaj koji piše poruku koju isporučuje. On ne dovodi u pitanje pravo onoga koji to piše, niti pita zašto je izabrao one koji će primiti poruku koju on donosi. Dovoljno je da je on prihvati, i da onima kojima je namenjena i tako ispuni svoju ulogu isporučujući je. Ako on odlučuje kakve poruke treba da budu ili kakva je njihova svrha, ili gde treba da se odnesu, onda ne ispunjava svoju pravu ulogu kao donosilac Reči. Postoji velika razlika izmedju uloge Nebeskih glasnika i onih koje svet naimenuje. Poruke koje oni isporučuju namenjene su prvo za njih. A tek onda kada ih oni sami prime, postaju u stanju da ih prenose dalje svuda gde su namenjene. Kao zemaljski glasnici, oni nisu napisali poruke koje prenose, ali postaju njihovi prvi primaoci u najdubljem smislu, primajući da bi se pripremili da daju. Zemaljski glasnik ispunjava svoju ulogu dajući sve svoje poruke. Božji glasnici obavljaju svoj zadatak svojim prihvatanjem Njegovih poruka kao da su za njih same, i pokazuju da razumeju poruke time što ih daju dalje. Oni ne biraju ni jednu ulogu koja im nije data Njegovim autoritetom. Tako oni dobijaju svakom porukom koju dalje prenose. Da li bi hteo da primaš Božje poruke? Jer tako postaješ Njegov glasnik. Sada si naimenovan. A ipak čekaš da daš poruke koje si primio i tako ne znaš da su one tvoje i ne prepoznaješ ih. Niko ne može da prima i razume ono što je primio sve dok ne počne da daje. Jer je u davanju njegovo sopstveno prihvatanje onoga što je primio. Ti koji si sada Božji glasnik, primaj Njegove poruke. Jer to je deo tvoje uloge koja ti je odredjena. Bog nije propustio da ti ponudi ono što ti je potrebno, niti je to ostalo neprihvaćeno. Medjutim, jedan drugi deo tvog odredjenog zadatka tek treba da se uradi. Onaj Koji je za tebe primio Božje poruke hteo bi da ih i ti primiš, jer se tako identifikuješ sa Njim i zahtevaš ono što ti pripada. I upravo je ovo spajanje ono čega se laćamo da priznamo danas. Nećemo pokušavati da svoj um držimo odvojenim od Njega Koji govori za nas, jer ti nije ništa drugo do naš glas koji čujemo dok Ga slušamo. Samo nam On može govoriti i u naše ime, spajajući u jednom Glasu dobijanje i davanje Božje Reči, davanje i primanje Njegove Volje. Vežbamo dajući Mu ono što bi On hteo, da prepoznajemo Njegove darove nama. Njemu je potreban naš glas da bi mogao da govori kroz nas. Potrebne su Mu naše ruke da drže Njegove poruke i nose ih onima koje On imenuje. Potreben su mu naše noge da nas odvedu tamo gde On želi, da oni koji su u nesreći najzad mogu biti oslobodjeni. Potrebna Mu je naša volja sjedinjena sa Njegovom sopstvenom, da bismo mogli biti istincki primaoci darova koje On daje. Hajde da naučimo lekciju za danas: Nećemo prepoznati šta primamo sve dok to ne dajemo. Čuo si ovo izrečeno na stotinu načina, stotinu puta, ali još uvek nedostaje verovanje. Medjutim, ovo je sigurno: sve dok ne veruješ, primićeš hiljadu čuda, i ona onda još jednu hiljadu, ali nećeš znati da ti sam Bog nije ostavio nijedan poklon van onog što već nemaš, niti ti je uskratio i najmanji blagoslov Njegovog Sina. Šta ti to može značiti sve dok se ne identifikuješ sa Njim i sa Njegovim rodjenim? Naša lekcija za danas glasi ovako: “JA SAM MEDjU BOŽJIM SVEŠTENICIMA, I ZAHVALAN SAM ŠTO IMAM SREDSTVA POMOĆU KOJIH PREPOZNAJEM DA SAM SLOBODAN”. Svet uzmiče dok palimo svetlost u našem umu i shvatamo da su ove svete reči istinite. One su poruka koju nam je danas poslao naš Stvoritelj. Sada pokazujemo kako smo promenili naše mišljenje o sebi samima i kakva je naša funkcija. Dok dokazujemo da ne prihvatamo nijednu volju koju ne delimo, naši mnogobrojni darovi od našeg Stvoritelja će nam se pojaviti pred očima i uskočiti u naše ruke, i mi ćemo prepoznati šta smo primili.

173

155. LEKCIJA

“UZMAKNUĆU KORAK UNAZAD I PUSTITI NJEGA DA VODI PUT” Postoji način življenja u svetu koji nije tu, iako se čini kao da jeste. Ti ne menjaš izgled, iako se smešiš češće. Tvoje čelo je vedro, oči su ti mirne. I oni koji koračaju sa svetom kao što ti činiš prepoznaju svoje. Ali će te prepoznati i oni koji još nisu zapazili put i verovaće da si i ti kao i oni, kakav si bio ranije. Svet je jedna iluzija. Oni koji su izabrali da dodju u njega traže mesto gde i oni mogu biti iluzije i izbegavati svoju realnost. Ali kada ustanove da je njihova sopstvena realnost čak i ovde, onda uzmiču korak unazad i puštaju da ona vodi put. Kakav bi drugi izbor i mogli da učine? Pustiti da iluzije idu ispred istine je ludilo. Ali pustiti da iluzije ostanu iza istine i pustiti da istina stoji napred kao ono što jeste, samo je znak zdravog uma. To je taj jednostavni izbor koji činimo danas. Suluda iluzija će još neko vreme ostati prisutna, da je vide oni koji su odabrali da dodju, a još se ne raduju jer nisu otkrili da su napravili pogrešan izbor. Oni ne mogu da uče direktno od istine, jer su odricali da je tako. Zato im je potreban Učitelj koji zapaža njihovo ludilo, ali koji još uvek može da u njima vidi jednostavnu istinu sa one strane iluzije. Ako bi istina tražila od njih da se odreknu sveta, činilo bi im se kao da se od njih traži da žrtvuju nešto što je stvarno. Mnogi su odabrali da se odreknu sveta, ali još uvek veruju u njegovu realnost. Zbog toga pate od osećanja gubitka i tako se nisu oslobodili. Ostali su izabrali samo svet, i oni još dublje pate od osećanja gubitka što nisu razumeli. Izmedju ovih puteva ima još jedan put koji se udaljava od gubitaka svih vrsta, jer se žrtvovanje i lišavanje ostavljaju pozadi. To je put koji ti se sada odredjuje. Hodaš ovim putem kao što i drugi hodaju, i ne izgleda da se razlikuješ od njih, iako se u stvari razlikujete. Tako im možeš služiti dok služiš samom sebi i kročiti svojim stopalima putem koji je Bog otvorio za tebe, i kroz tebe za njih. Iluzija još uvek izgleda kao da prijanja za tebe, da bi mogao da dopreš do njih. Ali je ipak uzmaknula pozadi. Niti je iluzija ta o kojoj oni čuju da govoriš, niti je iluzija da su oni prineli svoje oči da gledaju i svoje umove da razumeju. Niti im istina, koja ide ispred tebe, može govoriti kroz iluzije, jer put sada vodi pored iluzija, dok ih ti na putu zoveš da te slede. Na kraju će svi putevi dovesti do ovoga. Jer su žrtvovanje i lišavanje staze koje ne vode nikuda, izbori za poraze i ciljevi koji ostaju nemogući. Sve to uzmiče unazad dok istina nastupa u tebi, da bi odveo svoju braću sa puteva smrti i doveo ih na put ka sreći. Njihova patnja je samo iluzija. Ali im je potreban vodič koji će ih izvesti iz patnje, jer iluziju brkaju sa istinom. Takav je zov spasenja i ništa više. Ono traži da prihvatiš istinu i da je pustiš da ide ispred tebe, osvetljavajući stazu otkupa od iluzije. To nije otkup sa cenom. Nema troškova, samo dobit. Samo se čini da iluzija drži u lancima sveto Dete Božije. Upravo su iluzije te od kojih je on spasen. Dok one uzmiču, on ponovo pronalazi sebe. Hodaj bezbedno sada, ali pažljivo, jer je ova staza nova za tebe. Može se desiti da padneš u iskušenje da hodaš ispred istine i da pustiš da ti iluzije budu vodič. Tvoja sveta braća su ti data, da idu tvojim stopama dok ti hodaš sa sigurnošću namere ka istini. Ona sad ide ispred tebe da bi oni mogli da vide nešto sa čime se mogu identifikovati, nešto što razumeju i što im vodi put. Medjutim, na kraju putovanja neće biti razmaka ni razdaljine izmedju istine i tebe. A sve iluzije koje su išle po putu koji si ti prešao otićiće od tebe, i neće ostati ništa što bi razdvajalo istinu od Božje potpunosti, svete kao što je i On sam. Uzmankni korak unazad u veri i pusti da istina vodi put. Ne znaš gde ideš. Ali Onaj Koji zna ide sa tobom. Pusti ga da te vodi sa ostalima. Kada se snovi završe, vreme zatvara vrata za sve stvari koje se dogadjaju i čuda više nemaju svrhu, sveti Sin Božji ne ide na put. Neće biti želje za iluzijom umesto istine. Ka tome mi kročimo dok napredujemo duž puta na koji nam je istina ukazala. Ovo je naše poslednje putovanje, koje preduzimamo radi svih. Ne smemo da izgubimo naš put. Jer tako kako istina ide ispred nas, tako ona ide i ispred naše braće koja će nas slediti. Mi hodamo ka Bogu. Zastani i razmisli o tome. Da li bi i jedan drugi put mogao biti svetiji ili više zasluživao tvoj napor, tvoju ljubav i svu tvoju nameru? Koji put bi ti mogao dati više od svega ili nuditi manje, a ipak zadovoljavao Sina Božijeg? Hodamo ka Bogu. Istina koja sada hoda ispred nas je jedno sa Njim i vodi nas tamo gde je on oduvek bio. Koji bi put sem ovog mogao biti staza

174

koju bi izabrao umesto njega? Tvoja stopala čvrsto kroče putem koji vodi svet ka Bogu. Ne osvrći se na puteve koji izgleda da te vode drugde. Snovi nisu dostojan vodič za tebe koji si Božije Dete. Ne zaboravi da je On stavio Svoju Ruku u tvoju i dao ti tvoju braću na poverenje smatrajući da si dostojan Njegovog Poverenja u tebe. On se ne može obmanuti. Njegovo Poverenje je tvoj put načinilo izvesnim i tvoj cilj sigurnim. Nećeš izneveriti tvoju braću niti tvoje Pravo Ja. Sada On samo traži da pomalo misliš na Njega svakog dana, da bi ti mogao govoriti i iskazati ti Svoju Ljubav, podsećajući te kako je veliko Njegovo Poverenje, kako bezgranična Njegova Ljubav. U tvoje ime i u Njegovo Sopstveno, koje je isto, danas rado vežbamo ovu misao: “UZMAKNUĆU KORAK UNAZAD I PUSTITI NJEGA DA VODI PUT, JER BIH HTEO DA IDEM PUTEM KA NJEMU”.

156. LEKCIJA “HODAM SA BOGOM U SAVRŠENOJ SVETOSTI” Današnja ideja samo iskazuje jednostavnu istinu koja misao o grehu čini nemogućim. Ona obećava da nema nikakvog uzroka za krivicu, i pošto je bezuzročna onda i ne postoji. Ona sigurno sledi osnovnu misao toliko često pominjanu u ovom tekstu: ideje ne napuštaju svoj izvor. Ako je to istina, kako možeš biti odvojen od Boga? Kako bi mogao ići po svetu sam i odvojen od tvog Izvora? Nismo nedosledni u mislima koje predstavljamo u našem kursu. Istina mora biti istinita u celom tekstu, ako je istina. Ona ne može protivrečiti sebi niti u jednim delovima biti nesigurna, a u drugim sigurna. Ne možeš hodati po svetu odvojeno od Boga, jer ne možeš biti bez Njega. Ništa ne može biti bez Njega i živeti. Tamo gde je On mora biti svetost, kao i život. Ni jedan Njegov atribut ne ostaje nedeljen od strane svega što živi. Ono što živi je sveto kao i On jer ono što deli Njegov život je deo Svetosti i ne može biti grešnije nego što bi sunce izabralo da bude od leda, more izabralo da bude odvojeno od vode, ili da trava raste sa korenjem koje visi u vazduhu. Postoji svetlost u kojoj ne možeš umreti, čije prisustvo je tako sveto da je svet osvećen zbog tebe. Sve stvari koje žive donose ti darove i nude ih u zahvalnosti i radosti pred tvoja stopala. Miris cveća je njihov dar tebi. Talasi se klanjaju pred tobom, a drveće pruža ruke da bi te zaštitilo od vrućine, i polaže svoje lišće pred tebe na tlo da bi hodao po mekom, dok vetar tone u šapat oko tvoje svete glave. Svetlost u tebi je ono što vasiona želi da vidi. Svi živi stvorovi su tihi pred tobom, jer prepoznaju Onoga Koji hoda sa tobom. Svetlost koju nosiš je njihova sopstvena. I tako u tebi vide sopstvenu svetost, pozdravljajući te kao spasioca i kao Boga. Prihvati njihovo poštovanje, jer je ono zbog Same Svetosti koja hoda sa tobom, preobražujući svojom blagom Svetlošću sve stvari u svoj lik i svoju čistotu. To je način na koji spasenje funkcioniše. Kad uzmičeš unazad, svetlost u tebi kroči napred i obuhvata svet. Ona ne najavljuje kraj greha kroz kaznu i smrt. Kroz lakoću i smeh greh odlazi, jer se uvidja njegova apsurdnost. On je samo budalasta misao, suludi san, koji ne zastrašuje, možda je smešan, ali ko bi uludo traćio i trenutak u približavanju Samom Bogu zbog takvog besmislenog kaprica? Pa ipak si protraćio mnoge, mnoge godine baš na ovu suludu misao. Prošlost je otišla, sa svim svojim fantazijama. One tebe više ne drže vezanim. Pristup Bogu je blizu. A u malom intervalu sumnje koja još uvek ostaje, možda ćeš izgubiti iz vida svog Druga, i pobrkati Ga sa besmislenim, drevnim snom koji je sada prošlost. “Ko hoda sa mnom?” Ovo pitanje treba postavljati hiljadu puta na dan, sve dok izvesnost ne prekine sumnju i donese mir. Pustimo danas da sumnjanje prestane. Kao odgovor na tvoje pitanje Bog ti govori ovim rečima: “Hodam sa Bogom u savršenoj svetosti. Osvetljavam svet, osvetljavam svoj um i sve umove koje je Bog stvorio zajedno sa mnom”.

175

157. LEKCIJA “U NJEGOVO PRISUSTVO BIH STUPIO SADA” Ovo je dan tišine i poverenja. To je specijalno vreme obećanja u tvom kalendaru dana. To je vreme koje je Nebo izdvojilo da obasjava i baca bezvremenu svetlost na ovaj dan, kada se čuje eho večnosti. Ovo je sveti dan, jer on uvodi u novo iskustvo, drugačiju vrstu osećanja i svesti. Proveo si duge dane i noći proslavljajući smrt. Danas učiš da osećaš radost života. Ovo je još jedna bitna prekretnica u kursu. Sada dodajemo jednu novu dimenziju, sveže iskustvo koje baca svetlost na sve što smo već naučili i priprema nas za ono što tek treba da naučimo. Ona nas dovodi do vrata gde učenje prestaje, te tako možemo da uhvatimo pogled na ono što leži iznad najviših domašaja koje ona može postići. Ostavlja nas tu za trenutak i mi idemo iznad njega, sigurni u naš pravac i naš jedini cilj. Danas će ti se dati da osetiš dodir Neba, mada ćeš se vratiti na staze učenja. Ali si ipak došao dovoljno daleko na putu, te tako možeš da se uzdigneš iznad njegovih zakona i da za trenutak kročiš u večnost. To ćeš naučiti da činiš sve više i više, kako te svaka lekcija koju ćeš verno vežbati, dovodi brže do ovog svetog mesta i ostavlja te za trenutak, tvom Pravom Ja. Ovo će danas usmeravati tvoje vežbanje, jer ono što sada tražiš je ono što On želi. I pošto si ovoga dana tvoju volju spojio sa Njegovom, ono što tražiš mora ti se dati. Ništa nije potrebno sem današnje ideje da osvetli tvoj um i da ga pusti da se odmara u tihom iščekivanju i mirnoj radosti, u kojoj brzo ostavljaš svet iza sebe. Od ovog dana nadalje, tvoja misija poprima istinsku odanost i dobija sjaj koji zrači iz vrhova tvojih prstiju na one koje dodiruješ i blagosilja one koje pogledaš. Vizija dostiže svakoga koga sretneš i svakoga na koga misliš ili ko misli na tebe. Jer tvoje iskustvo danas će toliko transformisati tvoj um da on postaje probni kamen za svete misli o Bogu. Danas će tvoje telo postati posvećeno. I sada je njegova jedina svrha da prenese viziju onoga što ćeš danas doživeti da bi ona osvetlila svet. Ovakva iskustva ne možemo davati direktno. Pa ipak, ono ostavlja viziju u našim očima koju možemo ponuditi svakome, da bi što pre došao do istog iskustva u kom svet brzo zaboravljamo, a jedno kratko vreme sećamo se Neba. Kako se ovo iskustvo povećava i svi ciljevi sem ovog postaju od male vrednosti, svet kojem ćeš se vratiti postaje bliži kraju vremena, malo sličniji Nebu na svoj način, malo bliži oslobodjenju. A ti koji mu donosiš svetlost, počećeš sigurnije da vidiš svetlost i viziju jasnije. Doći će vreme kada se nećeš vraćati u istom obliku u kom sada izgledaš, jer ti više neće biti potreban. Medjutim, on sada ima svoju svrhu i dobro će poslužiti. Danas ćemo krenuti pravcem o kojem nisi ni sanjao. Ali Onaj Sveti, Davalac srećnih snova o životu, Prevodilac percepcije u istinu, sveti vodič ka Nebu koji ti je dat, sanjao je za tebe ovo putovanje na koje danas krećeš, sa iskustvom koje ti ovaj dan pruža da bude tvoje sopstveno. Sada ćemo stupiti u Hristovo Prisustvo, spokojno nesvesni bilo čega drugog sem Njegovog zračećeg lica i savršene ljubavi. Njegovo lice ostaće sa tobom, ali biće jedan trenutak koji transcendira svu viziju, pa čak i ovu, najsvetiju. To nećeš nikada podučavati, jer nisi postigao učenjem. Ipak, ta vizija govori o tvom sećanju na ono što si saznao tog trenutka i što ćeš sigurno opet saznati.

158. LEKCIJA “DANAS UČIM DA DAJEM KAO ŠTO PRIMAM” Šta ti je dato? Saznanje da si um, u Umu i čist um. Zauvek bezgrešan, potpuno bez straha, jer si stvoren iz ljubavi. Nisi napustio svoj Izvor, i ostao si onakav kakvim si stvoren. Ovo ti je dato kao saznanje koje ne možeš izgubiti. Dato je kao i svakom živom stvoru, jer on i živi samo od tog saznanja. Primio si sve ovo. I primio je svako ko hoda po svetu. Nije to ono saznanje koje ti daješ. Jer, to je ono što je stvaranje dalo. Sve to se ne može naučiti. Šta ćeš, onda, naučiti da daješ danas? Naša jučerašnja lekcija evocirala je temu koja se nalazi na početku teksta. Iskustvo se ne može deliti direktno, na način na koji možete vidjenje. Otkrovenje da su Otac i Sin jedna volja vremenom će

176

doći svakom umu. Ali to vreme ipak odredjuje sam um, ono se ne uči. Vreme je već odredjeno. Ono izgleda da je sasvim proizvoljno, ali ipak ne postoji ni jedan korak na putu koji bi neko načinio slučajno. ON ga je već načinio. Iako još nije kročio na put. Jer vreme samo izgleda da teče u jednom pravcu. Mi krećemo na putovanje koje je već završeno. Iako se čini da postoji budućnost koja nam je još uvek nepoznata. Vreme je trik, madjioničarska veština, i golema iluzija u kojoj likovi dolaze i odlaze, kao magijom. Pa ipak, iza privida postoji jedan plan koji se ne menja. Scenario je napisan. Odredjeno je kada će doći tvoje iskustvo da donese kraj tvojoj sumnji. Jer mi vidimo putovanje sa tačke na kojoj se ono završilo, osvrćući se na njega, zamišljajući da ga još jednom činimo, mentalno prelazeći preko onoga što je prošlo. Učitelj ne daje iskustvo, jer ga on nije naučio. Ono mu se otkrilo u predvidjeno vreme. Ali vizija je njegov dar. Ovo on može davati direktno, jer Hristovo znanje nije izgubljeno, zato što On ima viziju koju može dati svakome ko traži. Očeva volja i Njegova spojene su u znanju. Ali postoji vizija koju vidi Sveti Duh jer je vidi i Hristov um. Ovde je spajanje sveta sumnje i senki načinjeno neopipljivim. Ovde je mirno mesto u svetu koji su opraštanje i ljubav načinili svetim. Ovde su sve protivrečnosti pomirene, jer se putovanje tu završava. Iskustvo - nenaučeno, nepredavano, nevidjeno - je samo tu. Ovo je izvan našeg cilja, jer ono transcendira ono što treba ostvariti. Nas se tiče Hristovo vidjenje. Njega možemo postići. Hristovo vidjenje ima jedan zakon. Ono ne gleda na telo i ne brka ga sa Sinom kojeg je Bog stvorio. Ono vidi svetlost iznad tela, ideju iznad onoga što se može dodirnuti, čistotu neuprljanu greškama, tužnim zabludama i strašnim mislima o krivici iz snova o grehu. Ono ne vidi separaciju. I ono posmatra svakoga, u svim okolnostima, svim dogadjajima i dešavanjima, bez i najmanjeg gubljenja svetlosti koju vidi. Ono se može naučiti, njega moraju podučavati svi oni koji bi hteli da ga ostvare. Ono ne zahteva ništa do prepoznavanja da svet ne može dati ništa što bi se i blizu sa njim moglo i porediti po vrednosti, niti može dati cilj koji ne nestaje kad se ovo percipira. I danas daješ ovo: Ne gledaj ni na koga kao telo. Pozdravljaj ga kao Sina Božijeg koji on jeste, potvrdjujući da je on jedno sa tobom u svetosti. Tako su mu njegovi gresi oprošteni, jer Hrist ima viziju koja ima moć da ih sve zanemari. Oni nestaju u Njegovom opraštanju, jer se pojavljuje vizija svetosti koja leži iznad njih i zauzima njihovo mesto. Nije važno kakav će oblik oni poprimiti, niti koliko veliki da izgledaju, niti koga izgleda da su povredili. Oni više ne postoje. I sve posledice koje se činilo da oni imaju su nestale sa njima, raščinjene i da se nikad ne dogode. Tako učiš da daješ kao što i primaš, i tako Hristova vizija gleda i na tebe. Ova lekcija nije teška za učenje. Ako ne zaboraviš da u tvom bratu ne vidiš ništa drugo do sebe. Ako je on izgubljen u grehu, onda mora da si i ti, ako u njemu vidiš svetost, tvoje grehe si sam sebi oprostio. Svaki brat koga danas sretneš daje ti još jednu šansu da Hristova vizija sija po tebi i nudi ti Božji mir. Nije važno kada će otkrovenje doći, jer ono nije od vremena. Ali vreme ima jedan dar koji daje, u kojem se istinsko saznanje ogleda na tako precizan način da njegova slika deli njegovu nevidljivu svetost, njegov lik sija besmrtnom ljubavlju. Danas vežbamo da vidimo Hristovim očima. A zbog svetih darova koje dajemo, Hristova vizija gleda i na nas.

159. LEKCIJA “DAJEM ČUDA KOJA SAM PRIMIO” Niko ti ne može dati ono što nije primio. Da bi nešto dao najpre moraš da to sam poseduješ. Tu se zakoni Neba i sveta slažu. Ali se ovde i razlikuju. Svet veruje da posedovati nešto, znači to zadržati. Spasenje uči drugačije. Dati znači priznati da si primio. To je dokaz da je ono što imaš tvoje. Shvataš da si isceljen kada daješ isceljenje. Prihvataš oproštaj kao ostvaren u tebi kada ti opraštaš. Prepoznaješ svog brata kao sebe samog i tako opažaš da si ceo. Ne postoji čudo koje ne možeš dati, jer su ti sva data. Primi ih sada tako što ćeš otvoriti skladište svoga uma u kojem ona leže i pokloniti ih drugima. Hristovo vidjenje je čudo. Ono dolazi daleko iznad sebe, jer odražava Večnu Ljubav i ponovno rodjenje ljubavi koja nikad ne umire, već je samo bila zatamnjena.

177

Hristovo vidjenje slika Nebo, jer ono vidi svet tako sličan Nebu da se ono što je Bog stvorio savršenim može u njemu ogledati kao u ogledalu. Zatamnjeno staklo koje svet prikazuje može da pokazuje samo svoje iskrivljene slike u razbijenim delovima. Stvarni svet prikazuje nevinost Neba. Hristovo vidjenje je čudo u kojem se radjaju sva čuda. Ono je njihov izvor. Ostajući sa svakim čudom koje dajete, ali ipak ostaje tvoje. Ono je spona kojom se davalac i primalac ujedinjuju ovde na zemlji, a kao što su jedno na Nebu. Hrist ne vidi greh ni u kome. I u Njegovom vidu bezgrešni su kao jedno. Njihovu svetost je dao Njegov Otac i On sam. Hristova vizija je most izmedju svetova. Možeš se poveriti Njegovoj moći da te prenese iz ovog sveta u onaj koji je opraštanje načinilo svetim. Stvari koje se ovde čine da su u sasvim čvrstom stanju, tamo su samo senke, providne, jedva vidljive, ponekad zaboravljene, i nikad ne mogu da pomrače svetlost koja sija iznad njih. Svetost je povraćena u vidjenje, tako da slepi mogu videti. To je jedinstveni dar Svetog Duha: riznica kojoj se možeš obratiti sa savršenom sigurnošću za sve stvari koje mogu doprineti tvojoj sreći. Sve su već postavljene ovde. Sve se mogu dobiti, samo ih treba tražiti. Ovde vrata nisu nikad zaključana, i nikome nije odbijena ni najsitnija molba niti najhitnija potreba. Nema bolesti koja već nije isceljena, niti nestašice koja nije popunjena, ni potreba koja nije zadovoljena u ovoj Hristovoj zlatnoj riznici. Ovde se svet seća onoga što je izgubljeno kada je bio stvoren. Jer je ovde opravljen, opet obnovljen, ali u drugačijoj svetlosti. Ono što je trebalo da bude dom greha, postaje centar za iskupljenje i srce milosti, gde se patnje isceljuju i dočekuju dobrodošlicom. Niko neće biti oteran sa vrata ovog novog doma, u kom leži njegovo spasenje. Od njega niko ništa ne traži, izuzev dara da prihvati svoju dobrodošlicu. Hristovo vidjenje je sveto tlo u kojoj ljiljani opraštanja puštaju svoje korenje. To je njihov dom. Oni se mogu odneti odavde nazad u svet, ali nikad ne mogu rasti u njegovom neplodnom i plitkom tlu. Njima su potrebni svetlost, toplota i nežna briga koju pruža Hristovo milosrdje. Njima je potrebna ljubav kojom On gleda na njih. Tako oni postaju Njegovi glasnici koji daju onako kako primaju. Uzimaj iz Njegove riznice, da bi se njegova blaga mogla uvećavati. Njegovi ljiljani ne napuštaju svoj dom kada su odneseni nazad u svet. Njihovo korenje ostaje. Oni ne napuštaju svoj izvor, već njegovu blagotvornost nose sa sobom, i pretvaraju svet u vrt kao onaj iz kog su došli, i kom se ponovo vraćaju sa dodatnim miomirisom. Sada idu dvaput blagosloveni. Poruke koje su doneli od Hrista su isporučene i vraćene njima. A oni ih rado vraćaju Njemu. Pogledaj riznicu čuda koja su izložena pred tobom da ih daješ. Zar nisi vredan tog dara, kada je Bog odredio da ti se da? Ne sudi Božjeg Sina, već sledi putem koji je On osnovao. Hrist je sanjao san o oproštenom svetu. To je Njegov dar, kojim se može načiniti sladak prelaz iz smrti u život, iz beznadja u nadu. Hajde da za trenutak sanjamo sa Njim. Njegov san nas budi u istinu. Njegovo vidjenje nam daje sredstvo da se vratimo našoj neizgubljenoj i večnoj svetosti u Bogu.

160. LEKCIJA “JA SAM KOD KUĆE. STRAH JE OVDE STRANAC” Strah je stranac putevima ljubavi. Identifikuj se sa strahom i bićeš stranac sam sebi. Tako si nepoznat i samom sebi. Ono što je tvoje Pravo Ja ostaće tudje onom delu tebe koji misli da je stvaran, ali drugačiji od tebe. Ko bi mogao da bude mentalno zdrav u takvim okolnostima? Ko bi sem ludaka verovao da je ono što nije i sudio protiv samog sebe? Medju nama je jedan stranac, koji potiče od jedne ideje toliko tudje istini da govori drugačiji jezik, gleda na svet koji istina ne poznaje i razume ono što istina smatra besmislenim. Što je još čudnije, on ne prepoznaje onoga kome dolazi, ali ipak tvrdi da mu njegov dom pripada, mada je on kod kuće sada tudjin. Medjutim, kako bi lako bilo reći: “Ovo je moj dom. Ovde ja pripadam i neću da odem zato što neki ludak kaže da moram”. Kakav razlog postoji zbog kog to ne kažemo? Koji bi to mogao biti razlog, sem što si zamolio ovog stranca da zauzme tvoje mesto i dopustio da budeš stranac samom sebi? Niko ne bi sebi dozvolio da tako nepotrebno bude lišen svog poseda, osim ako ne misli da postoji jedan drugi dom koji više odgovara njegovom ukusu. Ko je taj stranac?

178

Da li je to strah ili ti kojem ne odgovara dom koji je Bog dao Njegovom Sinu? Da li je strah Njegov, stvoren po Njegovom liku? Da li je to strah koji ljubav upotpunjava i kojom je upotpunjen? Nema ni jednog doma koji može da pruži utočište ljubavi i strahu. Oni ne mogu da postoje jedan pored drugog. Ako si ti stvaran, onda strah mora biti iluzija. A ako je strah stvaran, onda ti uopšte ne postojiš. Kako se, dakle, jednostavno rešava ovo pitanje. Ko se boji samo je negirao sebe i rekao: “Ja sam ovde stranac. Zato napuštam svoj dom onome ko više liči na mene nego ja sam, i dajem mu sve što sam mislio da pripada meni”. Sada je on nužno prognan, nesiguran u sve stvari sem u ovu, da on nije on i da mu je njegov dom uskraćen. Šta on sada traži? Šta može naći? Onaj ko je stranac samom sebi ne može naći svoj dom bez obzira gde tražio, jer je povratak učinio nemogućim. Njegov put je izgubljen, sem čuda koje će ga potražiti i pokazati mu da sada nije stranac. Čudo će doći. Jer u njegovom domu je ostalo njegovo Pravo Ja. Ono nije pozvalo unutra nikakvog stranca, i nije nikakvu tudju misao počelo da smatra za samog sebe. I Ono će pozvati Sebi Svoje Rodjeno prepoznajući ono što je njegovo rodjeno. Ko je ovaj stranac? Zar nije on onaj koje tvoje Pravo Ja ne poziva? Sada nisi u stanju da u sebi prepoznaš ovog stranca, jer si mu dao tvoje mesto koje ti po pravu pripada. Ali je tvoje Pravo Ja isto toliko sigurno u Svoje Rodjeno koliko i Bog u Svog Sina. On nije zbunjen stvaranjem. On je siguran u ono što Mu pripada. Nikakav stranac se ne može postaviti izmedju Njegovog znanja i stvarnosti Njegovog Sina. Božja sigurnost je dovoljna. Onaj za kog On zna da je Njegov Sin pripada tamo gde je on Svog Sina zauvek stavio. On je odgovorio svima vama koji pitate “Ko je taj stranac?”. Čujte Njegov Glas koji vas uverava, mirno i sigurno, da niste stranac vašem Ocu, niti je tvoj Stvoritelj postao stranac tebi. Koga je Bog spojio ostaje zauvek jedno, kod kuće u Njemu, i nije stranac Njemu. Danas nudimo zahvalnost tome što je Hrist došao da od sveta potraži ono što Mu pripada. Njegov vid ne vidi strance, već samo Njegove Rodjene sa kojima se radosno ujedinjuje. Oni Ga vide kao stranca, jer ne prepoznaju sami sebe. Ali ipak, dok mu izražavaju dobrodošlicu, sećaju se. I On ih nežno ponovo vodi kući, tamo gde pripadaju. Hrist nikoga ne zaboravlja. On ti ne daje da ikoga zaboraviš, da bi tvoj dom mogao da bude potpun i savršen kao što je utvrdjeno. On te nije zaboravio. Ali se ti nećeš setiti Njega, sve dok na sve ne budeš gledao kao što On gleda. Ko se odriče svog brata, odriče se i Njega i tako odbija da primi dar vida pomoću kojeg se Pravo Ja jasno prepoznaje, dar koji donosi sećanje na njegov dom i omogućava spasenje.

161. LEKCIJA

“DAJ MI TVOJ BLAGOSLOV, SVETI SINE BOŽJI” Danas vežbamo drugačije i zauzimamo stav protiv našeg gneva, da bi naši strahovi iščezli i napravili mesto za ljubav. Ovde je spasenje u jednostavnim rečima kroz koje praktikujemo današnju ideju. Ovde je odgovor na iskušenje koji nikad ne omane da pruži dobrodošlicu u Hristu tamo gde su ranije vladali strah i gnev. Ovde je uklonjen prvobitni rastanak, tu si bezbedno prošao svet i ponovo zadobio Raj. Ovde je odgovor Glasa u Božje ime. Apsolutna apstrakcija je prirodno stanje uma. Ali jedan njegov deo sada je neprirodan. On ne gleda na sve kao jedno. Umesto toga, vidi samo fragmente celine, jer samo tako možeš izmisliti delimičan svet koji vidi. Svrha svega što vidiš je da ti se pokaže šta je to što želiš da vidiš. Sve što čuješ samo ti donosi u um zvuke koje želiš da čuješ. Tako su nastale specifične stvari. Zato sada u vežbanju moramo i koristiti specifične stvari. Dajemo ih Svetom Duhu da bi ih On upotrebio za neku drugu svrhu koja se razlikuje od one koju smo im mi dali. Ali On može da koristi samo ono što smo Mu dali, da bi nas učio sa jedne druge tačke gledišta, tako da bismo u svemu mogli da vidimo drugačiju upotrebu. Jedan brat je sva braća. Svaki um sadrži sve umove, jer je svaki um jedno. Takva je istina. Ali, da li ove misli razjašnjavaju značenje stvaranja? Da li ti ove reči sa sobom donose savršenu jasnoću? Šta bi se one mogle činiti sem praznih zvukova, prijatne, možda, ispravne u osećanju, ali u suštini neshvaćene i neshvatljive. Um koji je sebe učio da misli specifično, više ne može da razume apstrakciju u smislu da

179

je on sveobuhvatan. Potrebno je da vidimo malo, da bismo naučili mnogo. Izgleda da je telo ono što osećamo da nam ograničava slobodu, da je ono uzrok naše patnje, i da na kraju gasi naš život. Medjutim, tela su samo simboli za jedan konkretan oblik straha. Strah bez simbola ne zahteva nikakvo reagovanje, jer simboli mogu da predstavljaju i besmisleno. Ljubavi nisu potrebni nikakvi simboli, pošto je ona istinita. Ali se strah vezuje za posebnosti, pošto je lažan. Tela napadaju, ali umovi ne. Ova misao svakako podseća na naš tekst, gde se često naglašava. To je razlog zbog kog tela postaju simboli straha. Mnogo puta si bio nagonjen da gledaš iznad tela, jer njegovo vidjenje predstavlja simbol “neprijatelja” ljubavi kojeg Hristovo vidjenje ne vidi. Telo je meta napada, jer niko ne misli da mrzi um. Ali ko drugi nego um tera telo da napada? Šta bi drugo moglo biti sedište straha, izuzev onoga što misli na strah? Mržnja je specifična. Mora da postoji neka stvar koja se napada. Neprijatelj se mora zapažati u takvom obliku da se može dodirnuti, videti i čuti, i konačno ubiti. Kad mržnja počiva na nekoj stvari, ona zahteva smrt sa istom onom sigurnošću sa kojom Božji Glas proklamuje da nema smrti. Strah je nezasit i proždire sve na šta mu pogled padne, videći sebe u svemu i prinudjen da se okrene protiv samog sebe i uništi. Ko vidi brata kao telo, vidi ga kao simbol straha. Zato će i napasti, jer ono što vidi je samo projekcija njegovog sopstvenog straha, spremnog za napad, koji urla da se sa njim opet ujedini. Neka vas ne dovodi u zabludu intenzitet besa koji projektovani strah mora da izaziva. On vrišti u gnevu i džilita se po vazduhu u pomamnoj nadi da može dograbiti svog tvorca i proždrati ga. To oči tela vide u onome koga Nebo gaji, koga andjeli vole i koga je Bog stvorio savršenim. To je njegova realnost. A u Hristovoj viziji njegova lepota se ogleda u tako svetom i divnom obliku, da se teško može uzdržati a da ne klekneš pred njegovim stopalima. Medjutim, ipak ćeš ga uhvatiti za ruku, jer si kao on u očima koje ga tako vide. Napad na njega je neprijatelj za tebe, jer nećeš opaziti da je u njegovim rukama tvoje spasenje. Zamoli ga samo za to, i on će ti ga dati. Zamoli ga da ne simbolizuje tvoj strah. Zar bi tražio da ljubav uništi samu sebe? Ili bi hteo da ti se oktkrije i oslobodi te? Danas vežbamo u jednom obliku koji smo pokušali ranije. Tvoja spremnost je sada bliža, te ćeš danas tako doći bliže Hristovoj viziji. Ako si naumio da je postigneš, danas ćeš uspeti. A kada jednom uspeš, nećeš biti voljan da prihvataš za svedoke ono što ti telesne oči pobudjuju. Ono što ćeš videti pevaće ti o drevnim melodijama kojih ćeš se setiti. Nisi zaboravljen na Nebu. Zar ne bi želeo da se toga setiš? Izaberi jednog brata, kao simbol ostalih i zatraži od njega spasenje. Najpre ga osmotri što jasnije možeš, u onom istom obliku na koji si navikao. Pogledaj njegovo lice, njegove ruke i noge, njegovu odeću. Posmatraj ga kako se smeši i vidi poznate gestove koje on čini tako često. A onda pomisli na ovo: Ono što vidiš od tebe sakriva vidjenje onoga ko može oprostiti sve tvoje grehe, čije svete ruke mogu skinuti klinove koji su probili tvoje sopstvene ruke i skinuti krunu od trnja koju si stavio na svoju krvavu glavu. Zatraži to od njega da bi te on mogao osloboditi: “DAJ MI TVOJ BLAGOSLOV, SVETI SINE BOŽJI, HTEO BIH DA TE VIDIM OČIMA HRISTA, I U TEBI VIDIM SVOJU SAVRŠENU BEZGREŠNOST”. I on će odgovoriti Onome koga si pozvao. Jer će u tebi čuti Božji Glas i odgovoriti svojim sopstvenim. Vidiš ga sada, onoga koga si video samo kao krv i meso, i prepoznaješ da je Hrist došao k tebi. Današnja ideja je tvoje sigurno utočište od gneva i straha. Obavezno je odmah iskoristi da ne bi došao u iskušenje da napadneš brata i u njemu vidiš simbol tvog straha. I videćeš kako se iznenada od neprijatelja pretvara u spasioca, od djavola u Hrista.

162. LEKCIJA “JA SAM ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” Ova jedna misao, ako bi je čvrsto držao u umu, spasla bi svet. Ponavljaćemo je s vremena na vreme, dok ne dostignemo jedan drugi stupanj u učenju. Značiće ti daleko više kada budeš napredovao. Ove reči su svete, jer su to reči koje je Bog dao kao odgovor na svet koji si ti napravio. Pomoću njih svet nestaje, i sve stvari koje se vide kroz njegove magličaste oblake i isparljive iluzije iščezavaju kada se ove reči izgovore.

180

Jer one dolaze od Boga. Ovde je Reč pomoću koje je Sin postao sreća Njegovog Oca, Njegova Ljubav i Njegova potpunost. Ovde se stvaranje proklamuje i poštuje onakvo kakvo ono jeste. Ne postoji ni jedan san koji ove reči ne bi odagnale, ni jedna misao o grehu i ni jedna iluzija koju san sadrži koja neće nestati pred njihovom moći. One su truba budjenja koja odjekuje po svetu. Mrtvi se bude u odgovoru na njen zov. A oni koji su živi i čuju ovaj zvuk nikad neće gledati smrt. Uistinu je svet onaj koji prihvati ove reči kao svoje sopstvene, ustajući ujutro sa njima na umu, sećajući ih se celog dana, i tonući uveče sa njima u san. Njegovi snovi su srećni, njegov počinak siguran, njegova bezbednost izvesna i njegovo telo isceljeno jer on uvek spava i budi se sa istinom pred sobom. On će spasti svet, jer daje svetu ono što prima svaki put kada praktikuje reči istine. Danas vežbamo jednostavno. Jer su reči koje koristimo moćne i nisu im potrebne nikakve misli van njih da bi promenile um onoga ko ih koristi. Um se toliko potpuno menja da je sada riznica u koju Bog stavlja sve svoje darove i svu svoju ljubav, da se raspodeljuju celom svetu, uvećavajući se u davanju, on ostaje potpun jer je to što deli sa drugima neograničeno. Tako učiš da misliš sa Bogom. Hristovo vidjenje je povratilo tvoj vid spasavajući tvoj um. Danas iskazujemo počast tebi. Tvoje je pravo na potpunu svetost koju sada prihvataš. Ovim prihvatanjem spasenje se donosi svakome, jer ko bi gajio greh kada je ovakva svetost blagoslovila svet? Ko bi očajavao kada je savršena radost tvoja, svima nama na raspolaganju kao lek za patnju i nesreću, svekoliko osećanje gubitka i potpuno utočište od greha i krivice? I ko ti sada ne bi bio brat, tebi, njegovom iskupitelju i spasiocu? Ko ti sada ne bi izrazio dobrodošlicu u svom srcu pozivom punim ljubavi, žudeći da se u svetosti ujedini sa onim ko je kao i on? Ti si onakav kakvim te je Bog stvorio. Ove reči uklanjaju noć i mraka nema više. Jer ti si prepoznao Sina Božjeg i u tom prepoznavanju je i prepoznavanje sveta.

163. LEKCIJA “NEMA SMRTI, BOŽJI SIN JE SLOBODAN” Smrt je misao koja poprima mnoge oblike, često neprepoznate. Ona može da se pojavi kao tuga, strah, teskoba ili sumnja, kao gnev, neverovanje i nedostatak poverenja, zabrinutost za telo, zavist, i u svim oblicima u kojima želja da budete onakvi kakvi niste može doći da vas kuša. Sve takve misli su samo odraz našeg obožavanja smrti kao spasioca i donosioca oslobodjenja. Otelotvorenje straha, domaćin greha, bog krivih i gospodar svih iluzija i obmana - ala smrt izgleda moćna. Jer se čini da u svojoj uveloj ruci drži sva živa stvorenja, sve nade i želje u svom uništavajućem zagrljaju, sve ciljeve opažene u njenim šupljim očima. Slabi, bespomoćni i bolesni klanjaju se pred njenim likom misleći da je samo ona stvarna, neizbežna i dostojna njihovog poverenja. Jer će samo ona sigurno doći. Sve stvari izuzev smrti izgledaju nesigurne i gube se suviše brzo ma koliko da su teško zadobijene, neizvesne u njihovom ishodu, sklone da iznevere nadanja koja su nekad podsticale, i da ostave ukus prašine i pepela iza sebe, umesto snova i aspiracija. Ali na smrt se računa. Jer će ona doći sigurnim koracima kad dodje vreme za njen dolazak. Nikad neće omanuti da sve živo uzme za sebe kao taoce. Zar bi ste se klanjali idolima kao što je ovaj? Ovde se snaga i moć samog Boga opažaju unutar idola napravljenog od prašine. Ovde je suprotnost Boga proklamovana za gospodara sveg stvaranja, jačeg od Božje Volje za život i beskrajnosti ljubavi i savršene i nepromenljive konstantnosti Neba. Ovde je Volja Oca i Sina konačno poražena i ostavljena da počiva ispod nadgrobnog kamena koji je smrt stavila na telo Svetog Sina Božjeg. Nesvet u porazu, on je postao ono što je smrt htela da bude od njega. Njegov epitaf, koji je sama smrt napisala, ne daje mu nikakvo ime, jer se pretvorio u prah. Ona kaže samo ovo: “Ovde leži svedok da je Bog mrtav”. I to ona piše opet i opet, dok se njeni obožavaoci stalno slažu s tim i klečeći sa čelom na zemlji u strahu šapuću da je tako. Nemoguće je obožavati smrt u bilo kom obliku, a ti ipak biraš nekoliko njenih oblika koje ne želiš i hteo bi da ih izbegneš, iako još uvek verujete u ostale. Jer smrt je totalna. Ili sva stvorenja umiru ili žive i ne mogu umreti. Nikakav kompromis nije moguć. Jer ovde opet vidimo jedan očigledan stav, koji moramo prihvatiti ako hoćemo

181

da budemo mentalno zdravi, ono što potpuno protivreči jednoj misli ne može biti istinito, osim ako se ne dokaže da je suprotno lažno. Ideja o smrti Boga je tako apsurdna da čak i mentalno bolesni imaju teškoća da u to veruju. Jer to podrazumeva da je Bog nekada bio živ i da je nekako iščezao, očigledno ubijen od strane onih koji nisu želeli da On preživi. Njihova jača volja je mogla da trijumfuje nad Njegovom i tako je večni život ustupio mesto smrti. A sa Ocem, umro je i Sin. Obožavaoci smrti su možda uplašeni. A ipak, mogu li takve misli ulivati strah? Kad bi videli da je to samo ono u šta oni veruju, bili bi trenutno oslobodjeni. Ti ćeš im to danas pokazati. Nema smrti, i mi je se sada odričemo u svakom obliku, radi njihovog spasenja, kao i radi našeg sopstvenog. Bog nije stvorio smrt. Stoga, bez obzira u kakvom obliku da se ona javi, ona mora biti iluzija. To je stav koji danas zauzimamo. On nam je dat da gledamo pored smrti i da iznad nje vidimo život. “Oče naš, blagoslovi danas naše oči. Mi smo Tvoji glasnici i hteli bismo da posmatramo divotan odraz Tvoje Ljubavi koja sija u svemu. Živimo i krećemo se samo u Tebi. Nismo odvojeni od tvog večnog života. Ne postoji smrt, jer smrt nije Tvoja Volja. Mi boravimo tamo gde si nas postavio, u životu koji delimo sa Tobom i svim živim stvorenjima, da budemo kao Ti i deo Tebe zauvek. Prihvatamo Tvoje Misli kao naše, naša volja je večno jedno sa Tvojom. Amin.”

164. LEKCIJA

“SADA SMO JEDNO SA NJIM KOJI JE NAŠ IZVOR” Kada se, sem sada, istina može prepoznati? Sadašnjost je jedino vreme koje postoji. I tako danas, ovog trenutka, sada, počinjemo da gledamo ono što je zauvek tu, ne u našem vidjenju, već u očima Hrista. On gleda pored vremena i vidi večnost kako je ovde predstavljena. On čuje zvuke koje stvara bezčulni svet, ali ih čuje slabo. Jer iznad njih On čuje pesmu Neba i Glas za Bogom, jasnije, sa više smisla, bliže. Svet tako izčezava pred Njegovim očima. Njegovi zvuci postaju nečujni. Neka melodija daleko izvan sveta postaje sve razgovetnija i razgovetnija, drevni zov na koji On daje drevni odgovor. Ti ćeš ih prepoznati oboje, jer oni nisu ništa drugo do Zov tvog Oca tebi. Hrist odgovara umesto tebe, kao eho tvog Pravog Ja, koristeći tvoj glas da da svoj radosni pristanak, prihvatajući tvoje oslobodjenje u tvoje ime. Kako je sveto tvoje vežbanje danas, pošto ti Hrist daje svoj vid i čuje umesto tebe i odgovara u tvoje ime na Zov koji čuje! Kako je tiho vreme koje posvećuješ da provedeš sa Njim izvan sveta. Kako se lako tvoji prividni gresi zaboravljaju i sve tvoje žalosti iščezavaju iz sećanja. Ovog dana ostavljaš tugu pored sebe, jer su prizori i zvuci koji dolaze bliže nego što je svet, jasni tebi koji ćeš danas prihvatiti darove koj On daje. Postoji jedna tišina u koju svet ne može da prodre. Postoji jedan drevni mir koji nosiš u srcu i koji nisi izgubio. Postoji osećanje svetosti u misli da te greh nikad nije ni dotakao. Danas ćeš se setiti svega ovoga. Verovanje u današnje vežbanje doneće ti nagrade toliko velike i toliko drugačije od svega što si ranije tražio, da ćeš znati da je tu tvoje blago i tu tvoj spokoj. Ovo je dan kada se isprazne maštarije razdvajaju kao zavesa i otkrivaju ono što leži iza njih. Sada je ono što je stvarno tu načinjeno vidljivim dok sve senke koje su izgledale da ga skrivaju jednostavno iščezavaju. Sada je vaga ispravljena i mere sudjenja ostavljene Njemu Koji sudi istinito. A u Njegovom sudu svet će se otkriti pred tvojim očima u savršenoj nevinosti. Sada ćeš ga videti očima Hrista. Sada ti je njegova transformacija jasna. Brate, ovo je sveti dan za svet. Tvoja vizija, koja ti je data iz daljina izvan svih stvari u ovom svetu, osvrće se na njih u novoj svetlosti. I ono što vidiš postaje isceljenje i spasenje sveta. Vredni i bezvredni se opažaju i prepoznaju da su ono što jesu. Ono što je vredno tvoje ljubavi prima tvoju ljubav, i ne ostaje ništa čega se treba plašiti. Danas nećemo suditi. Primićemo samo ono što nam je dato od sudjenja učinjenog izvan sveta. Naše vežbanje danas postaje na dar zahvalnosti za naše oslobodjenje od slepila i od nesreće. Sve što vidimo samo će povećati našu radost jer njegova svetost odražava našu sopstvenu svetost. Blagosiljamo svet onako kako ga vidimo u svetlosti u kojoj nas vidi naš Spasilac i nudimo mu slobodu koja nam je data kroz Njegovu opraštajuću viziju, a

182

ne našu sopstvenu. Otvori zavesu u tvom vežbanju napuštajući sve stvari koje misliš da želiš. Skloni tvoja bezvredna blaga i napravi čist i otvoren prostor u tvom umu gde Hrist može da dodje i da ti ponudi blago spasenja. Njemu je potreban tvoj presveti um da bi spasao svet. Zar ovaj cilj nije dostojan da bude tvoj? Zar Hristovo vidjenje nije vrednije od nezadovoljavajućih ciljeva sveta? Ne dopustimo da nam promaknu darovi koje ono čuva za tebe kada daješ svoj pristanak i svoje prihvatanje. Možemo promeniti svet, ako prihvatiš ove darove. Možda nećeš videti vrednost koju tvoje prihvatanje daje svetu. Ali ovo svakako želiš i baš ovoga dana možeš svu patnju zameniti za radost. Vežbaj ozbiljno i dar je tvoj. Zar bi te Bog obmanuo? Može li on da ne ispuni svoja obećanja? Zar možeš da uskratiš tako malo, kada Njegova Ruka pruža potpuno spasenje Njegovom Sinu?

165. LEKCIJA “NEKA SE MOJ UM NE ODRIČE BOŽJE MISLI” Šta je to što čini da ovaj svet izgleda stvaran, sem tvog sopstvenog odricanja istine koja leži iznad njega? Šta drugo do tvoje misli o nesreći i smrti zamračuje savršenu sreću i večni život koje tvoj Otac želi za tebe? I šta bi moglo sakriti ono što se ne može sakriti sem iluzije? Šta bi moglo da ti uskrati ono što već nemaš sem tvoj izbor da ga ne vidiš, poričući da je uopšte tu? Božja Misao te je stvorila. Ona te nikad nije napustila, niti si ikada bio odvojen od nje ni za jedan trenutak. Ona ti pripada. Pomoću nje živiš. Ona je tvoj Izvor života, čineći te jedno sa njom, i sve je jedno sa tobom, jer te ona nije napustila. Božja Misao te štiti, brine za tebe, čini mekim tvoje mesto za počinak i glatkim tvoj put, obasjavajući tvoj um srećom i ljubavlju. Večnost i večni život sijaju u tvom umu, jer te Božja Misao nije napustila i još uvek boravi u tebi. Ko bi se odricao sopstvene sigurnosti i svog mira, svoje radosti, svog isceljenja i svog duhovnog mira, svog tihog počinka, svog smirenog budjenja, kad bi samo prepoznao gde oni borave? Zar se ne bi odmah spremio da ideš tamo gde se oni nalaze, napuštajući sve drugo kao bezvredno u poredjenju sa njima? I našavši ih, zar ne bi osigurao da ostanu kod tebe, i ti kod njih? Ne odriči se Neba. Ono je tvoje danas, samo treba da tražiš. Nije potrebno ni da zapažaš koliko je veliki taj dar, koliko će tvoj um biti promenjen pre nego što ti on dodje. Zatraži da ga primiš, i on ti je dat. U njemu leži uverenje. Sve dok ga ne pozdraviš kao tvog, neizvesnost ostaje. Ali Bog je fer. Ne traži se sigurnost da bi primio ono što samo tvoje prihvatanje može darovati. Traži sa željom. Nije potrebno da budeš siguran da je ono što tražiš jedina stvar koju želiš. Ali kad je budeš primio, bićeš siguran da imaš blago za kojim si oduvek tragao. Šta bi onda dao u zamenu za njega? Šta bi te sad navelo da pustiš da izbledi iz tvoje ekstatične vizije? Jer to vidjenje dokazuje da si svoje slepilo zamenio za videće oči Hrista, tvoj um je odbacio poricanje i prihvatio Božju Misao kao tvoje nasledje. Sada je svaka sumnja nestala, kraj putovanja je postao siguran i spasenje ti je dato. Sada je Hristova moć u tvom umu, da isceljuje onako kako si ti isceljen. Jer si sada jedan od spasilaca sveta. Tvoja sudbina leži tu i nigde drugde. Zar bi Bog pustio da Njegov Sin zauvek ostane gladan zbog svog odricanja od hrane koja mu je potrebna da bi živeo? Obilje boravi u njemu, te ga lišavanje ne može odseći od Božje održavajuće Ljubavi i od njegovog doma. Danas vežbaj u nadi. Jer je nada zaista opravdana. Tvoje sumnje su besmislene, jer je Bog siguran. I Njegova Misao nikad nije odsutna. Sigurnost mora boraviti u tebi koji si Njegov domaćin. Ovaj kurs uklanja sve sumnje koje su se preprečile izmedju Njega i tvoje sigurnosti u Njega. Mi računamo na Boga, a ne na sebe, da nam da sigurnost. Praktikujemo u Njegovo Ime dok nas Njegova Reč usmerava u onome što radimo. Njegova sigurnost leži izvan svake naše sumnje. Njegova Ljubav ostaje izvan svih naših snova i u našem umu, prema Njegovoj Volji.

183

166. LEKCIJA

“POVERENI SU MI DAROVI BOŽJI” Sve stvari su ti date. Božje poverenje u tebe je bezgranično. On poznaje svog Sina. On daje bez izuzetka, ne zadržavajući ništa što bi doprinosilo tvojoj sreći. Pa ipak, sem ako tvoja volja nije jedno sa Njegovom, Njegovi darovi nisu primljeni. Šta je to zbog čega bi pomislio da postoji neka druga volja od Njegove? Tu je paradoks koji podcrtava nastanak sveta. Ovaj svet nije volja Božja, te stoga nije stvaran. Tako oni koji misle da je svet stvaran, još uvek mora da veruju da postoji neka druga volja, ona koja daje suprotne efekte od onih koje On želi. Zaista nemoguće, ali svaki um koji gleda na svet i sudi da je svet siguran, čvrst, pouzdan i istinit veruje u dva stvoritelja, ili u jednog - sebe samog. Ali nikad u jednog Boga. Darovi Božji nisu prihvatljivi ni za koga ko se drži takvih čudnih verovanja. On mora da veruje da prihvatiti Božje darove, makoliko da oni postanu očigledni, makoliko da ga hitno zovu da polaže pravo na njih kao na njegove sopstvene, da to znači biti pod pritiskom da izda samog sebe. On mora da poriče njihovo prisustvo, da protivreči istini i da pati da bi očuvao svet koji je napravio. Tu je jedini dom za koji on misli da zna. Tu je jedina sigurnost za koju misli da je može naći. Bez sveta koji je napravio, on je izgnanik, bez doma i uplašen. Ne shvata da je upravo tu uplašen i bez doma, izgnanik koji luta tako daleko od doma i toliko dugo, da ne shvata da je zaboravio odakle je došao, kuda ide, pa čak i ko je on u stvari. Medjutim, čak i u njegovim samotnim besmislenim lutanjima, Božji darovi idu sa njim njemu potpuno nepoznati. On ne može da ih izgubi. Ali neće da pogleda šta mu je dato. Luta i dalje, svestan uzaludnosti koju vidi svuda oko sebe, opažajući kako ono malo što mu je udeljeno gotovo iščezava, dok kreće napred ka ničemu. Ali on i dalje luta u bedi i siromaštvu, sam, iako je Bog sa njim, i sa tako golemim bogatstvom da je sve što svet sadrži bezvredno pred njegovom ogromnošću. Izgleda kao veoma jadan lik, sumoran, iznuren, u otrcanoj odeći i sa stopalima koja pomalo krvare od kamenitog puta kojim hoda. Nema nikoga ko se nije identifikovao sa njim, jer svako ko tu dodje krenuo je putem koji on sledi i osetio je poraz i beznadje kao što ih i on oseća. Ali, da li je on stvarno tragičan, kad vidi da sledi put koji je sam izabrao, i samo treba da shvati Ko ide sa njim i da otvori svoja blaga da bi bio slobodan? To je tvoje izabrano ja, ono koje si napravio kao zamenu za realnost. To je ja koje divljački braniš od svakog razuma, svega očiglednog i svih svedoka sa dokazima koji pokazuju da to nisi ti. Ti i ne haješ za njima. Ti i dalje ideš svojim samoizabranim putem, očiju spuštenih nadole da ne bi ugledao krajičak istine i bio oslobodjen od samoobmane i pušten na slobodu. Kukavički si ustuknuo da ne bi osetio Hristov dodir na tvom ramenu i opazio Njegovu nežnu ruku koja te usmerava da pogledaš njegove darove. Kako onda možeš da objavljuješ svoje siromaštvo u izgnanstvu? On bi hteo da te zasmeje ovakvim tvojim vidjenjem samog sebe. Gde je onda samosažaljenje? I šta se dešava sa svom tragedijom koju si pokušao da napraviš za onog kojem je Bog namenio samo radost? Tvoj stari strah sada te je obuzeo i pravda te je najzad stigla. Hristova ruka je dodirnula tvoje rame i ti isećaš da nisi sam. Čak pomišljaš da ono bedno ja za koje si mislio da si ti, možda ipak nije tvoj identitet. Možda je Božja Reč istinitija od tvoje sopstvene. Možda su Njegovi darovi tebi stvarni. Možda ga baš nije sasvim nadmudrio tvoj plan da Njegovog Sina držiš u zaboravu i da ideš putem koji si izabrao bez tvog Pravog Ja. Božja Volja se ne suprotstavlja. Ona jednostavno jeste. Nije Bog taj koga si stavio u zatvor u tvom planu da izgubiš svoje Pravo Ja. On i ne zna za plan koji je tako stran Njegovoj Volji. Postojala je potreba koju On nije razumeo, i na koju je dao odgovor. To je sve. I ti kojem je ovaj odgovor dat, više nemaš nikakvu potrebu za bilo čim sem za tim. Sada živimo, jer sada ne možemo umreti. Na želju za smrću je odgovoreno i vid koji je gledao na nju je sada zamenjen vizijom koja opaža da ti nisi ono za šta se pretvaraš da jesi. Sa tobom hoda Onaj Koji nežno odgovara na sve tvoje strahove sa ovim jednim milosrdnim odgovorom: “Nije tako”. On ukazuje na sve darove koje imaš svaki put kada te pritiska misao o siromaštvu, i govori o svom drugarstvu kada sebe opažaš kao usamljenog i uplašenog. Ali on te podseća još na jednu stvar koju si zaboravio. Njegov dodir po tebi načinio je

184

sličnim Njemu. Darovi koje imaš nisu samo za tebe. Ono što ti je On ponudio, sada moraš učiti da daješ. To je lekcija koju Njegovo davanje sadrži, jer te je On spasao od samoće koju si pokušao da napraviš kako bi se u njoj sakrio od Boga. On te je podsetio na sve darove koje ti je Bog dao. On takodje govori i o onome šta postaje tvoja volja kada ove darove prihvatiš i prepoznaš da su tvoji sopstveni. Darovi su tvoji, povereni tvojoj brizi, da ih daješ svima koji su izabrali samotni put od kojeg si ti pobegao. Oni i ne shvataju da slede samo svoje želje. Ti si taj koji ih sada učiš. Jer si naučio od Hrista da postoji jedan drugi put kojim oni mogu ići. Učiš ih pokazujući im sreću koja dolazi onima koji osećaju Hristov dodir i prepoznaju Hristove darove. Neka te žalost ne dovodi u iskušenje da izneveriš ukazano poverenje. Tvoji uzdasi će sada izdavati nade onih koji se obraćaju tebi za svoje oslobodjenje. Tvoje suze su njihove. Ako si ti bolestan, samo zadržavaš njihovo isceljenje. Ono čega se plašiš, samo ih uči da su strahovi opravdani. Tvoja ruka postaje davalac Hristovog dodira, tvoja promena mišljenja postaje dokaz da onaj ko prihvata Božje darove nikada ne može patiti ni zbog čega. Tebi je povereno oslobodjenje sveta od bola. Nemoj ga izdati. Postani živi dokaz onoga što Hristov dodir može da ponudi svakome. Bog je poverio sve svoje darove tebi. Budi svedok tvojom srećom i pokaži kako transformisan postaje onaj um koji izabere da prihvati Njegove darove i oseti dodir Hrista. Takva je sada tvoja misija. Jer je Bog poverio davanje Njegovih darova svima onima koji su ih primili. On je podelio svoju radost sa tobom. I ti sada ideš da je podeliš sa svetom.

167. LEKCIJA “POSTOJI JEDAN ŽIVOT I TAJ ŽIVOT DELIM SA BOGOM” Ne postoje različite vrste života, jer život je kao istina. On nema stepene. To je jedino stanje koje je zajedničko svemu što je Bog stvorio. Kao i sve Njegove Misli, on nema suprotnosti. Smrti nema, jer ono što je Bog stvorio deli Njegov život. Smrti nema, jer suprotnost Bogu ne postoji. Smrti nema, jer su Otac i Sin jedno. U ovom svetu, izgleda da postoji stanje koje je suprotnost životu. Možeš ga nazvati smrt. Ali mi smo naučili da ideja o smrti poprima razne oblike. To je jedina ideja koja je u osnovi svih osećanja koja nisu izraz najviše sreće. To je alarm na koji ti reaguješ na svaki drugi način koji nije savršena radost. Svaka žalost, gubitak, teskoba, patnja i bol, pa čak i mali uzdah od umora, blaga nelagoda ili puko mrštenje, su priznanje smrti i tako poricanje da živiš. Ti misliš da je smrt od tela. Pa ipak, to je samo jedna ideja, irelevantna za ono što se vidi kao fizičko. Svaka misao je u umu. Ona se zatim može primenjivati onako kako je um usmerava. Ali njeno poreklo je tamo gde se ona mora promeniti, ako se desi promena. Ideje ne napuštaju svoj izvor. Naglasak koji je ovaj kurs stavio na tu ideju je zbog toga što je ona središna u našim nastojanjima da promenimo tvoje mišljenje o sebi. To je razlog zbog čega možeš da isceljuješ. To je uzrok isceljenja. To je razlog zašto ne možeš umreti. Ta istina te ustanovljava kao jedno sa Bogom. Smrt je misao da si razdvojen od svog Tvorca. To je verovanje da se stanja menjaju, da se emocije javljaju naizmenično zbog uzroka koji su van tvoje kontrole, koje ti nisi stvorio i koje ti nikad ne možeš promeniti. To je učvršćeno verovanje da ideje mogu da napuste svoj izvor i da poprime svojstva koje izvor ne sadrži, postajući drugačije od svog porekla, i razdvojene od njega po vrsti kao i razdaljini, vremenu i obliku. Smrt ne može doći od života. Ideje ostaju sjedinjene sa svojim izvorom. One mogu da pruže sve ono što sadrži njihov izvor. U tome, one mogu ići daleko izvan sebe. Ali one ne mogu poroditi ono što im nikad nije dato. Onako kako su napravljene, tako će biti i ono što one prave. Onako kako su rodjene, tako će i one poradjati. I odakle su došle, tamo će se i vratiti. Um može misliti da spava, ali to je sve. On ne može promeniti ono što je budno stanje. On ne može napraviti telo, niti boraviti u telu. Ono što je tudje telu ne postoji, jer to nema izvora. Jer um stvara sve stvari koje jesu i ne može ima dati atribute koje nema, niti menjati sopstveno večno stanje umstva. On ne može stvarati ono što je fizičko. Ono što izgleda da umire je samo znak da um spava. Suprotnost životu može biti samo jedan drugi oblik života. Kao takva, ona se može pomiriti sa onim što ju je stvorilo, jer ona nije suprotnost

185

u istini. Njen oblik se može menjati, ona može da izgleda ono što nije. Ali ipak, um je um, i kad je budan i kad spava. On nije svoja suprotnost ni u čemu stvorenom, niti u onome što izgleda da stvara kad veruje da spava. Bog je stvorio samo budan um. Bog ne spava i sva Njegova stvaranja ne mogu deliti ono što On ne daje, niti praviti stanja koja On ne deli sa njima. Misao o smrti nije suprotnost mislima o životu. Zauvek nesuprotstavljene suprotnostima, Božje Misli zauvek ostaju nepromenljive, sa moći da se prostiru večno i nepromenljivo, ali ipak unutar samih sebe, jer su svuda. Ono što izgleda da je suprotnost životu je spavanje. Kad um izabere da bude ono što nije i da za sebe uzme jednu tudju moć koju ne poseduje, strano stanje u koje ne može da udje, ili lažnu situaciju koja nije unutar njegovog Izvora, on samo izgleda da je za trenutak zaspao. On sanja o vremenu, intervalu u kojem ono što izgleda da se dogadja nikad se nije desilo, promene do kojih je došlo su bez suštine i svi dogadjaji su nigde. Kada se um probudi, on samo nastavlja onako kako je uvek bio. Hajde da danas budemo deca istine, i da se ne odričemo našeg svetog nasledja. Naš život nije onakav kakvim ga zamišljamo. Ko menja život zato što je zatvorio oči ili pravi od sebe ono što nije zato što spava i vidi u snovima suprotnost onome što jeste? Danas nećemo pozivati smrt ni u kakvom obliku. A nećemo ni pustiti da zamišljene suprotnosti životu i za trenutak borave tamo gde je Misao o večnom životu postavio sam Bog. Njegov sveti dom danas nastojimo da održimo onakvim kakvim ga je On ustanovio, i želi da bude uvek i uvek. On je Gospodar onoga što danas mislimo. I kroz Njegove Misli, koje nemaju suprotnosti, razumemo da postoji jedan jedini život i taj život delimo sa Njim, sa svim što je stvoreno, kao i sa njihovim mislima, koje je On stvorio u jedinstvu sa životom koji se ne može rastaviti u smrti i napustiti Izvor života odakle je došao. Mi delimo jedan život jer imamo jedan Izvor, Izvor iz kojeg nam dolazi savršenstvo, ostajući zauvek u svetim umovima koje je On stvorio savršenim. Kakvi smo bili, takvi smo i sada i zauvek ćemo biti. Um koji spava mora se probuditi, kad vidi kako njegovo sopstveno savršenstvo kao u ogledalu odražava Gospodara Života tako savršeno, da se stapa sa onim što je tamo. I sada više nije odraz u ogledalu. Postaje stvar koja se odražava i svetlost koja odražavanje čini mogućim. Sada nije potrebno nikakvo vidjenje. Jer probudjeni um je onaj koji zna svoj Izvor, svoje Ja, svoju Svetost.

168. LEKCIJA “TVOJA MILOST MI JE DATA. SADA JE PRIHVATAM” Bog nam govori. Zašto ne bismo i mi govorili Njemu? On nije daleko. On ne čini nikakav pokušaj da se sakrije od nas. Mi pokušavamo da se sakrijemo od Njega i patimo zbog te obmane. On ostaje potpuno pristupačan. On voli svog Sina. Nema nikakve druge izvesnosti sem ove, ali ona je dovoljna. On će zauvek voleti svog Sina. Kada je njegov um uspavan, On ga još uvek voli. A kada se njegov um probudi, On ga voli sa nepromenljivom Ljubavlju. Kad bi samo znao značenje Njegove Ljubavi, nada i očajanje bi bili nemogući. Jer bi nada bila zauvek zadovoljena, očajanje bilo koje vrste nezamislivo. Njegova Milost je Njegov odgovor na svekoliko očajavanje, jer u tome leži sećanje na Njegovu Ljubav. Zar On ne bi rado dao sredstvo pomoću koga će se Njegova Volja prepoznati? Njegova Milost je tvoja kada je prihvatiš. A sećanje na Njega budi u umu koji traži od Njega sredstvo pomoću kojeg se njegov san raspršuje. Danas od Boga tražimo dar koji je On veoma pažljivo pohranio u našim srcima, i koji čeka da ga mi prihvatimo. To je dar pomoću kojeg nam se Bog saginje ka nama i podiže nas gore, preduzimajući lično poslednji korak u našem spasenju. Sve korake sem ovog mi učimo, dobijajući instrukcije od Njegovog Glasa. Ali konačno dolazi On sam i uzima nas u svoje naručje, čisteći paučinu našeg sna. Njegov dar milosti je više od pukog odgovora. On vraća sva sećanja koja je uspavani um zaboravio, svu izvesnost u ono što je značenje ljubavi. Bog voli svoje Dete. Traži od Njega da ti sada da sredstvo pomoću kojeg će svet i iščeznuti, pa će najpre doći vizija, a spoznaja samo jedan trenutak kasnije. Jer u milosti vidiš svetlost koja prekriva ceo svet u ljubavi i posmatraš kako strah nestaje sa

186

svakog lica dok se srca dižu i prihvataju svetlost kao svoju. Šta sada još preostaje zbog čega bi odlagao Nebo i za trenutak duže? Šta je još neučinjeno kad tvoje opraštanje obuhvata sve? Danas je nov i sveti dan jer primamo ono što nam je dato. Naša vera leži u Davaocu, a ne u našem sopstvenom prihvatanju. Mi priznajemo naše greške, ali On kome su sve greške nepoznate je Onaj Koji odgovara na naše greške dajući nam sredstvo da ih uklonimo i podignemo se ka Njemu u zahvalnosti i ljubavi. A On se spušta ka nama u susret, dok Mu mi prilazimo. Jer ono što je On pripremio za nas, On daje, a mi primamo. Takva je Njegova Volja, jer On voli svog Sina. Njemu se molimo danas, vraćajući samo reč koju nam je On dao preko Njegovog Sopstvenog Glasa, Njegove Reči, Njegove Ljubavi: “Tvoja milost mi je data. Ja je sada prihvatam Oče, dolazim k Tebi. I ti ćeš doći k meni Onome koji pita. Ja sam Sin kojeg Ti voliš“.

169. LEKCIJA

“PO MILOSTI ŽIVIM. PO MILOSTI SAM OSLOBODjEN”

Milost je jedan aspekt Božje Ljubavi koji je najsličniji stanju koje vlada u jedinstvu istine. To je najuzvišenija aspiracija sveta, jer ona vodi sasvim iza sveta. Ona se ne može naučiti, jer milost ne može doći sve dok se um ne pripremi za istinsko prihvatanje. Milost postaje trenutno neizbežna kod onih koji su pripremili sto gde se može nežno položiti i dragovoljno primiti, oltar čist i sveti za taj dar. Milost je prihvatanje Božje Ljubavi unutar sveta prividne mržnje i straha. Dovoljna je samo milost pa da mržnja i strah nestanu, jer milost predstavlja stanje toliko suprotno svemu što svet sadrži, da oni čiji umovi prosvetljeni su darom milosti, ne mogu da veruju da je svet straha realan. Milost se ne uči. Poslednji korak mora da ide izvan svakog učenja. Milost nije cilj koji ovaj kurs teži da ostvari. Ali se mi ipak pripremamo za milost tako što otvoreni um može da čuje Zov na budjenje. On nije čvrsto zatvoren za Božji Glas. On je postao svestan da postoje stvari koje on ne zna, te je tako spreman da prihvati jedno sasvim drugačije stanje od iskustva sa kojim se oseća kao kod kuće. Možda izgleda kao da protivrečimo našoj izjavi da je otkrovenje da su Otac i Sin jedno, već postavljeno. Ali smo takodje i rekli da um odredjuje kada će to vreme biti i odredio ga je. Ali ipak urgiramo da budeš svedok Božje Reči da bi ubrzao iskustvo istine, i ubrzao njen dolazak i u svaki um koji prepoznaje dejstvo istine na tebe. Jedinstvo jednostavno znači ideju da Bog jeste. I u Njegovom Biću, On obuhvata sve stvari. Ni jedan um ne sadrži ništa drugo do Njega. Kažemo: “Bog jeste” i onda prestajemo da govorimo, jer u toj spoznaji reči su bez značenja. Ne postoje usne koje ih izgovaraju i ni jedan deo uma nije dovoljno poseban da bi osećao da je sada svestan nečega što nije on sam. On se ujedinio sa svojim Izvorom. I kao i sam njegov Izvor, i on jednostavno jeste. O tome ne možemo uopšte govoriti, pisati ili čak misliti. To dolazi svakom umu kada je totalno prepoznavanje da je njegova volja Božja Volja, potpuno dato i potpuno primljeno. Ono vraća um u beskrajnu sadašnjost, u kojoj se prošlost i budućnost ne mogu ni pojmiti. Ono leži izvan spasenja, izvan svih misli o vremenu, oproštaju i svetom licu Hristovom. Božji Sin je samo iščezao u svom Ocu, kao što je Njegov Otac u njemu. Svet nije nikad ni postojao. Večnost ostaje konstantno stanje. Ovo je izvan iskustva koje pokušavamo da ubrzamo. Ali opraštanje, predavano i naučeno, sa sobom donosi iskustva koja svedoče da je sada blizu vreme kada će sam um odlučiti da napusti sve sem ovoga. Mi ga ne požurujemo, u tome da je ono što ćeš ti ponuditi bilo skriveno od Njega Koji uči šta znači opraštanje. Sve učenje je već bilo u Njegovom Umu, ostvareno i potpuno. On je prepoznao sve što vreme sadrži i to je dao svim umovima da bi svaki mogao odrediti, sa tačke gde je vreme završeno, kada se pušta za otkrovenje i večnost. Već smo ranije ponovili nekoliko puta da ti krećeš na putovanje koje je završeno. Jer jedinstvo mora biti ovde. Koje god vreme da je um odredio za otkrovenje, potpuno je irelevantno za ono što mora biti konstantno stanje, večno kao što je uvek i bilo, večno da ostane kao što je sada. Mi samo igramo ulogu koja nam je odavno dodeljena i za koju potpuno prepoznajemo da ju je savršeno ispunio Onaj Koji je napisao scenario spasenja u Ime Svog Tvorca i u Ime Sina Svog Tvorca. Nema

187

potrebe da dalje razjašnjavamo ono što niko u svetu ne može da razume. Kada dodje otkrovenje tvog jedinstva, ono će se spoznati i potpuno razumeti. Sada imamo posla koji treba da uradimo, jer oni u vremenu mogu govoriti o stvarima s onu stranu i slušati reči koje objašnjavaju da se ono što treba da dodje već desilo. Pa ipak, kakvo značenje mogu reči preneti onima koji još uvek broje sate, ustaju i rade i idu prema njima na spavanje? Dovoljno je, dakle, što postoji posao koji treba da obaviš da bi odigrao svoju ulogu. Kraj ti mora ostati nejasan sve dok ne odigraš svoju ulogu. Ne mari. Jer tvoja uloga je još uvek ono od čega zavisi sve ostalo. Dok prihvataš ulogu koja ti je odredjena, spasenje dolazi malo bliže svakom nesigurnom srcu koje još ne kuca u taktu sa Bogom. Opraštanje je centralna tema koja se provlači kroz celokupno spasenje, držeći sve svoje delove u svrsishodnim odnosima, njegov tok je usmeren, a ishod siguran. Sada tražimo milost, poslednji dar koji nam spasenje može podariti. Iskustvo koje milost daje završiće se u vremenu, jer milost nagoveštava Nebo, ali ipak još neko vreme ne zamenjuje misao o vremenu. Dovoljan je taj interval. To je mesto u kom leže čuda, da bi ih ti vratio iz svetih trenutaka koje primaš, kroz milost u tvom iskustvu, svima onima koji vide svetlost koja se zadržala na tvom licu. Šta je drugo Hristovo lice do lice onoga koje za trenutak otišao u bezvremenost i sa sobom doneo nazad jasan odsjaj jedinstva koje je tu osetio, da bi njime blagoslovio svet? Kako bi ga mogao konačno postići da bude tvoje zauvek, kada deo tebe ostaje izvan bez spoznaje, neprobudjen, imajući potrebu za tobom kao svedokom istine? Budi zahvalan što se vraćaš, kao što ti je bilo drago da za trenutak odeš, i prihvatiš darove koje ti je milost darovala. Ti si ih doneo nazad samom sebi. Otkrovenje ne stoji daleko iza njih. Tražimo milost i iskustvo koje dolazi iz milosti. Pozdravljamo oslobodjenje koje ona svima nudi. Mi ne tražimo ono što se ne može tražiti. Ne bacamo pogled iznad onoga što milost može dati. Zbog toga možemo davati milost koja je nama data. Cilj našeg učenja danas ne ide dalje od ove molitve. Jer šta bi u svetu moglo biti više od onoga što danas tražimo od Onog Koji daje milost koju tražimo, onako kako je Njemu data? “Po milosti živim. Po milosti sam oslobodjen. Po milosti dajem. Po milosti ću osloboditi”.

170. LEKCIJA “NEMA SVIREPOSTI U BOGU, NITI JE IMA U MENI” Niko ne napada bez namere da povredi. Tu nema izuzetka. Kada misliš da napadaš u samoodbrani, onda hoćeš da kažeš da je zaštita biti svirep, ti si bezbedan zbog svireposti. Hoćeš da kažeš da veruješ da ti povredjivanje drugog donosi slobodu. Takodje hoćeš da kažeš da napasti znači zameniti stanje u kojem si za nešto bolje, bezbednije, sigurnije od opasne invazije i od straha. Kako je totalno suluda ideja da braniti se iz straha znači napadati! Jer se strah ovde radja i hrani krvlju, da bi od nje rastao, bujao i besneo. I tako se strah štiti, a ne izbegava. Danas učimo lekciju koja te može više poštedeti zastoja i bespotrebne bede nego što bi mogao i zamisliti. Ovo je ta lekcija: “STVARAŠ ONO OD ČEGA SE BRANIŠ, I TVOJOM SOPSTVENOM ODBRANOM OD TOGA, TO POSTAJE STVARNO I NEIZBEŽNO. POLOŽI ORUŽJE, I TEK TADA ĆEŠ ZAPAZITI DA JE TO LAŽNO”. Čini se kao da je to neprijatelj spolja kojeg napadaš. Ali tvoja odbrana pravi neprijatelja iznutra, jedna strana misao u ratu sa tobom lišavajući te mira, rascepljujući tvoj um na dve protivničke strane koje izgledaju potpuno nepomirljive. Jer ljubav sada ima “neprijatelja” suprotnost, a strahu, tudjinu sada su potrebne tvoje odbrane od pretnje onoga što ti stvarno jesi. Ako pažljivo razmotriš sredstva pomoću kojih tvoja umišljena samoodbrana ide svojim imaginarnim putem, uvidećeš premise na kojima ova ideja počiva. Najpre, očigledno je da ideje mora da napuštaju svoj izvor, jer si ti taj koji napadaš i morao si prvo da napad zamisliš. Ali ipak napadaš izvan sebe i razdvajaš svoj um od onoga koga treba napasti, sa savršenom verom da je rascep koji si napravio stvaran. Zatim su atributi ljubavi dodeljeni njenom “neprijatelju”. Jer strah postaje tvoja sigurnost i zaštitnik tvog mira, kojem se okrećeš utehe i bekstva od sumnji u tvoju snagu, i nadaš se odmoru u tišini bez snova. I kada se od ljubavi oduzme ono što joj

188

pripada i pripada samo njoj, ljubavi se dodeljuju atributi straha. Jer bi ljubav tražila od tebe da položiš svaku odbranu kao puku budalaštinu. A tvoje oružje bi se pretvorilo u prah. Jer takvo je ono. Kada je ljubav neprijatelj, svirepost mora postati Bog. A bogovi zahtevaju da oni koji ih obožavaju poslušno izvršavaju njihove diktate i da ih ne dovode u pitanje. Surova kazna nemilosrdno čeka one koji postavljaju pitanje da li su ti zahtevi razumni ili čak normalni. Njihovi neprijatelji su ti koji su nerazumni i nenormalni, dok su oni uvek milosrdni i pravedni. Danas osmatramo ovog svirepog boga nepristrasno. Primećujemo da su njegove usne umrljane krvlju, i da izgleda da iz njega plamti vatra, da je napravljen od kamena. Ne može ništa da učini. Nije potrebno da izazivamo njegovu moć, jer on i nema nikakvu moć. A oni koji u njemu vide svoju sigurnost nemaju nikakvog čuvara, nikakvu snagu koju mogu prizvati u opasnosti i nikakvog moćnog ratnika koji će se boriti za njih. Ovaj trenutak može biti užasan. Ali on takodje može biti i vreme tvog oslobodjenja od poniznog ropstva. Ti praviš izbor, stojeći pred ovim idolom, videći ga onakvim kakav on upravo jeste. Hoćeš li vratiti ljubavi ono što si pokušao da iščupaš od nje i da položiš ispred tog glupog komada kamena? Ili ćeš napraviti jednog drugog idola sa kojim ćeš ga zameniti? Jer bog svireposti poprima mnoge oblike i uvek se može naći neki drugi. Ali nemoj da misliš da je strah bekstvo od straha. Setimo se šta je tekst istakao u vezi sa preprekama miru. Poslednja prepreka, u koju je najteže verovati je ništa, i jedna prividna prepreka koja izgleda kao čvrst blok, strahovit i neprobojan, koji se ne može prevladati, je strah od Samog Boga. To je osnovna premisa koja misao o strahu ustoličuje kao boga. Jer strah vole oni koji ga obožavaju i tako ljubav sada izgleda kao da je ispunjena svirepošću. Odakle potiče ovo totalno suludo verovanje u bogove osvete? Ljubav nije pobrkala svoje atribute sa atributima straha. Ali, obožavaoci straha moraju opažati svoju konfuziju sa “neprijateljem” straha i njegovu svirepost sada kao deo ljubavi. I šta postaje strašnije nego srce same Ljubavi? Krv izgleda da je na Njegovim usnama, vatra dolazi od Njega. Iznad svega On je užasan, ne može se ni pojmiti koliko je svirep, obarajući sve one koji Ga priznaju za svog Boga. Izbor koji danas činiš je siguran. Jer po poslednji put gledaš ovaj komad izrezbarenog kamena koji si napravio i više ga ne nazivaš bogom. I ranije si stigao do tog mesta, ali si izabrao da taj svirepi bog ostane sa tobom u nekom drugom obliku. Tako se strah od Boga vratio sa tobom. Ovog puta ostavljaš ga tamo i vraćaš se u novi svet, neopterećen njegovom težinom, sada ga ne vidiš očima bez vida, već vidom koji ti je tvoj izbor povratio. Sada tvoje oči pripadaju Hristu i On gleda kroz njih. Sada tvoj glas pripada Bogu i postaje odjek Njegovog. I sada tvoje srce ostaje zauvek u miru. Ti si izabrao Njega umesto idola i tvoji atributi, koje ti je dao tvoj Tvorac, najzad su ti vraćeni. Čuo si zov za Bogom i odgovorio na njega. Sada je strah ustupio mesto ljubavi, pošto sam Bog zamenjuje svirepost. “Oče, mi smo kao Ti. U nama nema nikakve svireposti, jer je nema ni u Tebi. Tvoj mir je naš. Mi blagosiljamo svet sa onim što smo primili samo od Tebe. Opet biramo i pravimo izbor za svu našu braću, spoznajući da su oni jedno sa nama. Donosimo im Tvoje spasenje onako kako smo ga sada primili. I zahvaljujemo onima koji nas čine potpunim. U njima vidimo Tvoju slavu i u njima nalazimo svoj mir. Mi smo sveti jer nas je Tvoja svetost oslobodila. I mi se zahvaljujemo. Amin”.

OBNAVLJANJE TEKSTA

Sada opet obnavljamo. Ovoga puta, spremni smo da u ovaj poduhvat uložimo više napora i da mu posvetimo više vremena. Svesni smo da se pripremamo za jednu drugu fazu razumevanja. Ovaj korak ćemo preduzeti u potpunosti, da bismo opet nastavili dalje sa više sigurnosti i više iskrenosti, držeći se vere čvršće. Naši koraci nisu bili nepokolebljivi, i zbog sumnji smo hodali nesigurno i polako po putu koji je postavio ovaj kurs. Ali sada požurujemo, jer se približavamo većoj izvesnosti, čvršćoj svrsi i sigurnijem cilju.

189

“Daj nam siguran hod, Oče naš. Neka se smire naše sumnje i neka se stiša naš sveti um i progovori nam. Nemamo reči koje bismo mi Tebi dali. Hteli bismo da samo slušamo Tvoju Reč, da ona postane naša. Vodi naše vežbanje kao što otac vodi malo dete putem koji ono ne razume. Ali ono ipak sledi, sigurno da je bezbedno jer ga po putu vodi njegov otac. Tako naše vežbanje donosimo Tebi. I ako posrnemo, Ti ćeš nas podići. Ako zaboravimo put, računamo na Tvoje sigurno sećanje. Ako odlutamo, Ti nećeš zaboraviti da nas pozoveš nazad. Ubrzaj sada naše korake, da bismo mogli sigurnije i brže da hodamo ka Tebi. Prihvatamo Reč koju nam nudiš za ujedinjenje našeg vežbanja, i obnavljamo misli koje si nam dao”. Ovo je misao koja treba da prethodi mislima koje obnavljamo. Svaka samo razjašnjava poneki aspekt ove misli ili pomaže da bude smislenija, ličnija i istinitija i da bolje opisuje sveto Ja koje delimo i sada se pripremamo da ponovo spoznamo: “Bog je samo Ljubav, stoga sam i ja”. Samo ovo Pravo Ja poznaje Ljubav. Samo je ovo Pravo Ja dosledno u svojim mislima, poznaje svog Tvorca, razume samo Sebe, savršeno je u svojoj spoznaji i svojoj Ljubavi i nikad se ne menja iz svog stalnog stanja sjedinjenosti sa svojim Ocem i samim Sobom. I to je Ono što čeka da nas susretne na kraju puta. Svaki korak koji načinimo donosi nas malo bliže. Ovo obnavljanje će neizmerno skratiti vreme, ako imamo na umu da To ostaje naš cilj, i dok vežbamo to je Ono Kojem se približavamo. Podignimo naša srca iz prašine u život, sećajući se da nam je To obećano, i da je ovaj kurs poslat da za nas otvori stazu svetlosti i uči nas, korak po korak, kako da se vratimo večnom Ja za koje smo mislili da smo ga izgubili. Ja krećem na put sa tobom. Jer delim tvoje sumnje i strahove jedno kratko vreme, da bi ti došao k meni pošto ja znam put pomoću kog se prevladjuju svi strahovi i sve sumnje. Mi hodamo zajedno. Moram da razumem nesigurnost i bol, mada znam da oni nemaju nikakvog značenja. Ipak, spasilac mora ostati sa onima koje uči, da vidi ono što oni vide, ali još uvek zadržavajući u svom umu put koji ga je odveo u izbavljenje, i koji će sada sa njim i tebe odvesti u izbavljenje. Božji Sin je razapet na krstu sve dok ne kreneš putem zajedno sa mnom. Moje vaskrsenje dolazi opet svaki put kada odvedem nekog brata bezbedno do mesta na kom se put završava i zaboravlja. Ja se obnavljam svaki put kada neki brat nauči da postoji izlaz iz nesreće i bola. Ja se ponovo radjam svaki put kada se um nekog brata okrene ka svetlosti u njemu i potraži me. Ja nisam zaboravio nikoga. Pomozi mi sada da te odvedem nazad tamo gde je putovanje počelo, da bi samnom napravio jedan drugi izbor. Oslobodi me dok ponovo vežbaš misli koje sam ti doneo od Onoga Koji vidi tvoju najdublju potrebu i zna odgovor koji mu je Bog dao. Zajedno obnavljamo ove misli. Naše vreme i napor posvećujemo im zajednički. I zajedno ćemo ih učiti našu braću. Bog ne želi da mu Nebo bude nepotpuno. Ono čeka na tebe, kao i ja. Ja sam nepotpun bez tvog dela u meni. A kako sam napravljen ceo, idemo zajedno našem drevnom domu, koji je pripremljen za nas pre nego što je vreme počelo da teče i koji vreme nije promenilo, besprekoran i siguran, kao što će najzad biti kada vreme stane. Neka ovo obnavljanje dakle bude tvoj dar meni. Jer meni je samo on potreban, da čuješ reči koje govorim i daješ ih svetu. Ti si moj glas, moje oči, moja stopala, moje ruke pomoću kojih spasavam svet. Pravo Ja iz kog te zovem nije ništa drugo do tvoje sopstveno. Njemu idemo zajedno. Uzmi ruku tvog brata, jer to nije put kojim hodamo sami. Kroz njega ja hodam sa tobom i ti sa mnom. Naš Otac želi da Njegov Sin bude jedno sa Njim. Ono što živi, zar nije onda jedno sa tobom? Neka ovo obnavljanje postane vreme u kom delimo novo iskustvo za tebe, ali koje je staro koliko i vreme, pa i još starije. Neka je sveto tvoje ime i tvoja slava zauvek neuprljana. I tvoja celovitost je sada potpuna, onakva kakvom je Bog stvorio. Ti si Njegovo Dete, koje upotpunjuje Njegovo prostiranje tvojim sopstvenim. Vežbamo samo jednu drevnu istinu koju smo znali pre nego što je izgledalo da je iluzija osvojila svet. I podsećamo svet da je slobodan od svih iluzija svaki put kada kažemo: “Bog je samo Ljubav, stoga sam i ja”. Sa ovim počinjemo naše obnavljanje svakoga dana. Sa ovim počinjemo i završavamo svaki period vremena za vežbanje. Sa ovom mišlju odlazimo na spavanje, da bismo se ponovo probudili sa ovim istim rečima na usnama, pozdravljajući novi dan. Nema ni jedne misli koju obnavljamo sa kojom se ne okružujemo, i koristimo misli da bi je držali gore pred našim umom i održavali je čistom u našem sećanju tokom celog dana. I tako,

190

kada budemo završili ovo obnavljanje, prepoznaćemo da su reči koje izgovaramo istinite. Medjutim, reči su ipak samo pomagala i njih treba koristiti, sem na početku i na kraju perioda vežbanja, samo za podsećanje uma, ako je potrebno, na njegovu svrhu. Stavljamo veru u iskustvo koje dolazi od vežbanja, a ne od sredstava koja koristimo. Iščekujemo iskustvo i prepoznajemo da samo tu leži uverenje. Koristimo reči i pokušavamo opet i opet da iznad njih dodjemo do njihovog značenja, koje je daleko iznad njihovog zvuka. Zvuk postaje sve slabiji i iščezava, kako se približavamo Izvoru značenja i Tu nalazimo odmor.

171. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 151. “SVE STVARI SU ODJECI GLASA ZA BOGOM” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 152. “MOĆ ODLUKE JE MOJA SOPSTVENA” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

172. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 153. “U MOJOJ NEBRANJENOSTI LEŽI MOJA SIGURNOST” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 154. “JA SAM MEDjU BOŽJIM SVEŠTENICIMA” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

173. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 155. “UZMAKNUĆU KORAK UNAZAD I PUSTITI DA ON VODI PUT” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 156. “HODAM SA BOGOM U SAVRŠENOJ SVETOSTI” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

174. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 157. “U NJEGOVO PRISUSTVO SADA BIH HTEO DA STUPIM” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

191

158. “DANAS UČIM DA DAJEM ONAKO KAKO PRIMAM” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

175. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 159. “DAJEM ČUDA KOJA SAM PRIMIO” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 160. “JA SAM KOD KUĆE. STRAH JE OVDE STRANAC” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

176. LEKCIJA

“BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 161. “DAJ MI TVOJ BLAGOSLOV, SVETI SINE BOŽJI” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 162. “JA SAM ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

177. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 163. “SMRT NE POSTOJI. BOŽJI SIN JE SLOBODAN” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 164. “SADA SMO JEDNO SA ONIM KO JE NAŠ IZVOR” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

178. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 165. “NEKA MOJ UM NE PORIČE BOŽJU MISAO” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 166. “POVERENI SU MI DAROVI BOŽJI”

192

“BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

179. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 167. “POSTOJI JEDAN ŽIVOT I TAJ ŽIVOT DELIM SA BOGOM” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 168. “TVOJA MILOST MI JE DATA. JA JE SADA PRIHVATAM” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

180. LEKCIJA “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 169. “PO MILOSTI ŽIVIM. PO MILOSTI SAM OSLOBODjEN” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA” 170. “NEMA SVIREPOSTI U BOGU, PA JE NEMA NI U MENI” “BOG JE SAMO LJUBAV, STOGA SAM I JA”

193

U V O D

LEKCIJE 181-200 Naših sledećih nekoliko lekcija imaju posebnu svrhu da učvrste tvoju volju tako da tvoja angažovanost postane snažna; da se tvoji razbacani ciljevi stope u jednu nameru. Od tebe se još uvek ne traži potpuna posvećenost sve vreme. Ali od tebe se traži da sada vežbaš kako bi postigao osećanje mira koje će takvo sjedinjeno angažovanje doneti, pa makar i samo povremeno. Upravo ovo iskustvo garantuje da ćeš se potpuno predati putu koji ovaj kurs opisuje. Naše lekcije su sada specifično usmerene na proširenje horizonata i direktne pristupe specijalnim blokovima koji sužavaju i ograničavaju tvoju viziju, tako da ne možeš da vidiš vrednost cilja. Mi sada pokušavamo da dignemo ove blokove, pa makar i za kratko. Same reči ne mogu preneti osećanje oslobodjenja koje ovo dizanje donosi. Ali iskustvo slobode i mira koje dolazi kada prestanete da čvrsto kontrolišete ono što vidite, govori samo za sebe. Tvoja motivacija će biti toliko pojačana da reči prestaju da imaju ikakvu važnost. Bićeš siguran u ono šta želiš, a šta je bezvredno. I tako počinjemo naše putovanje izvan reči, koncentrišući se najpre na ono što još uvek ometa tvoje napredovanje. Iskustvo onoga što leži s one strane nebranjenosti ostaje van domašaja dok se negira. Ono je možda tamo, ali ti ne možeš da prihvatiš njegovo prisustvo. Zato sada pokušavamo da svakoga dana po malo prevazilazimo sve odbrane. Ne traži se ništa više od ovoga, jer ništa više od ovoga nije ni potrebno. To će biti dovoljno da garantuje da će preostalo doći.

181. LEKCIJA “IMAM POVERENJA U MOJU BRAĆU KOJA SU JEDNO SAMNOM” Od bitne važnosti je da imaš poverenja u tvoju braću kako bi ostvario i održavao veru u tvoju sposobnost da prevazilaziš sumnju i nedostatak sigurne uverenosti u samog sebe. Kada napadaš brata, objavljuješ da je on ograničen onim što ti opažaš u njemu. Ne gledaš iznad njegovih grešaka. Umesto toga, ti ih uveličavaš i one postaju blokovi izmedju tvoje svesti o Pravom Ja koje leži iznad tvojih sopstvenih grešaka i izvan njegovih prividnih grehova, kao i tvojih. Percepcija ima fokus. To je ono što daje konzistentnost onome što vidiš. Promeni samo ovaj fokus, pa će se promeniti i ono što budeš video. Tvoja vizija će se sada pomeriti, da bi dala podršku nameri koja je zamenila onu koju si imao ranije. Ukloni tvoj fokus sa grehova tvog brata i ti doživljavaš mir koji dolazi od vere u bezgrešnost. Vera dobija svoju jedinu i sigurnu podršku od onoga što vidiš u drugima preko njihovih grehova. Jer su njihove greške, ako se na njih fokusiraš, svedoci grehova o tebi. I ti nećeš prevazići njihovo vidjenje i videti bezgrešnost koja leži iza njih. Stoga, kada danas budemo vežbali, najpre pustimo da svi takvi mali fokusi ustupe mesto našoj velikoj potrebi da pustimo da naša bezgrešnost postane očigledna. Dajemo instrukcije svojim umovima da je to ono za čim tragamo i samo to, makar za kratko vreme. Nije nas briga za naše buduće ciljeve. I ono što smo videli prethodnog trenutka nije nas briga unutar ovog kratkog intervala vremena u kojem vežbamo promenu naše namere. Tragamo za nevinošću i ni za čim drugim. Tragamo za njom bez ikakve brige samo sada. Jedna od glavnih prepreka za uspeh je tvoje angažovanje na tvojim prošlim i budućim ciljevima. Bio si prilično preokupiran time kako su ekstremno različiti ciljevi koje zastupa ovaj kurs od onih koje si imao ranije. Takodje te je uplašila deprimirajuća i ograničavajuća misao da, čak i ako bi uspeo, neizbežno bi opet izgubio tvoj put. Kako bi to moglo biti važno? Jer prošlost je prohujala, a budućnost je samo u mašti. Ove brige su samo odbrane od sadašnje promene fokusa u percepciji. Ništa više. Ova besmislena ograničenja za trenutak ostavljamo na stranu. Ne gledamo na prošla verovanja, a ono šta ćemo verovati sada nas neće ometati. Stupamo u ovaj period vežbanja sa samo jednom namerom: da posmatramo bezgrešnost iznutra. Prepoznajemo da smo izgubili ovaj cilj ako gnev blokira naš put u bilo kom obliku. A ako nam se desi greh našeg brata, naš suženi fokus će ograničiti naš

194

vid i skrenuti naš pogled na naše sopstvene greške, koje ćemo uveličati i nazvati našim “gresima”. Zato ćemo ih za trenutak, ne obazirući se ni na našu prošlost niti budućnost, ukoliko takvi blokovi nastanu, prevazići sa instrukcijama koje dajemo našem umu da promeni fokus, govoreći: “To nije ono na šta bih hteo da gledam. Imam poverenja u moju braću, koja su jedno sa mnom”. Ovu misao ćemo takodje koristiti i da ostanemo bezbedni tokom dana. Mi ne tražimo nikakve dalekosežne ciljeve. Kako svaka opstrukcija izgleda da blokira viziju naše bezgrešnosti, tražimo samo na tren prestanak nesreće koju će doneti fokus na greh, i koja će ostati ako ga ne ispravimo. A ne tražimo ni fantazije. Jer ono za čim mi tragamo da vidimo je u stvari tu. I dok naš fokus ide s one strane grešaka, opazićemo potpuno bezgrešan svet. Kada vidjenje ovoga bude sve ono što želimo da vidimo, kada to bude sve ono što tražimo u ime istinske percepcije, onda su Hristove oči neizbežno i naše. I Ljubav koju On oseća za nas isto tako postaje naša sopstvena. To će biti jedina stvar čiji odraz vidimo u svetu i u nama samima. Svet koji je jednom proklamovao naše grehe postaje dokaz da smo bezgrešni. I naša ljubav prema svakome koga vidimo svedoči o našem sećanju na sveto Pravo Ja koje ne poznaje nikakav greh, niti bi moglo išta i zamisliti sem svoje bezgrešnosti. Dok danas svoj um okrećemo vežbanju, tražićemo ovo sećanje. Ne gledamo ni napred ni nazad. Gledamo pravo u sadašnjost. Svoje poverenje dajemo iskustvu za kojim tragamo. Naša bezgrešnost nije ništa drugo do Božja Volja. Ovog trenutka naša volja postaje jedno sa Njegovom.

182. LEKCIJA “BIĆU TIH ZA TRENUTAK I IĆI ĆU KUĆI” Ovaj svet u kojem ti se čini da živiš nije tvoj dom. Negde u tvom umu ti znaš da je to istina. Sećanje na dom te neprestano proganja, kao da postoji neko mesto koje te zove da se vratiš, iako ti ne prepoznaješ glas, niti na šta te taj glas podseća. Pa ipak, još uvek osećaš da si ovde stran, da si iz nekog sasvim nepoznatog mesta. Ništa nije tako odredjeno da bi mogao sa sigurnošću reći da si ovde izgnanik. Samo jedno istrajno osećanje, ponekad ne više od sićušnog damara, a ponekad ga se jedva i sećaš, aktivno odbačeno, ali koje će se svakako vratiti u tvoj um. Nema nikoga ko ne zna o čemu govorimo. Pa ipak neki pokušavaju da u svoje patnje stave igre koje igraju da bi popunili vreme i odbili svoju tugu od sebe. Drugi će poricati da su tužni, i svoje suze uopšte ne prepoznaju. Opet, neki drugi će tvrditi da je ono o čemu govorimo iluzija, i da je ne treba smatrati ni za šta drugo do za puki san. Medjutim, ko bi pošteno, ne braneći se i bez samoobmane, poricao da ne razume reči koje govorimo? Danas govorimo o svakome ko hoda ovim svetom, jer nije u svom domu. On ide neizvesno u svom traganju, tražeći u tami ono što ne može pronaći, ne prepoznajući šta je to što traži. Pravi hiljadu domova, ali ni jedan ne zadovoljava njegov nemirni um. Ne razume da gradi uzalud. Dom koji traži, on ne može napraviti. Ne postoji zamena za Nebo. Sve što je ikad napravio je pakao. Možda misliš da je to tvoj dom iz detinjstva koji ćeš opet naći. Detinjstvo tvog tela i mesto njegovog skloništa su samo sećanja koja su sada toliko iskrivljena da pred sobom držiš sliku prošlosti koja se nikad nije dogodila. Pa ipak, u tebi postoji Dete koje traži kuću svog Oca i zna da je ono ovde stranac. Detinjstvo je večno, sa nevinošću koja će zauvek trajati. Tamo gde će ovo Dete ići je sveto tlo. Njegova je svetost ta koja osvetljava Nebo i donosi na zemlju čisti odraz svetlosti odozgo, u kojoj su zemlja i Nebo spojeni kao jedno. To je ovo Dete u tebi koje tvoj Otac poznaje kao svog Sina. To je ovo Dete koje poznaje svog Oca. Ono želi da ide kući toliko duboko, neprestano, Njegov glas vapije preklinjući te da Ga pustiš da se malo odmori. Ono ne traži ništa više do samo nekoliko trenutaka predaha; samo pauzu u kojoj može da se vrati da ponovo udiše sveti vazduh koji ispunjava kuću Njegovog Oca. I ti si Njegov dom. Ono će se vratiti. Ali Mu daj samo malo vremena da bude Ono samo, u miru koji je Njegov dom, počivajući u tišini i u spokoju i ljubavi. Ovom Detetu je potrebna tvoja zaštita. Ono je daleko od kuće. Ono je tako malo da izgleda da se tako lako ućutka, Njegov majušni glas se tako jednostavno priguši, Njegov poziv za pomoć je gotovo nečujan medju halabukom i

195

galamom sveta. Ali Ono ipak zna da u tebi još uvek ima sigurnu zaštitu. Ti ga nećeš izneveriti. Ono će ići kući, i ti zajedno s Njim. Ovo Dete je tvoja nebranjenost; tvoja snaga. Ono ima poverenja u tebe. Ono je došlo jer je znalo da ga nećeš izneveriti. Ono ti bez prestanka šapuće o svom domu. Jer Ono će te povesti nazad zajedno sa sobom, da bi Ono samo moglo da ostane i da se ponovo ne vrati tamo gde ne pripada, tamo gde živi kao izgnanik u svetu tudjih misli. Njegovo strpljenje nema granica. Ono će čekati sve dok ne čuješ Njegov nežan glas u tebi, pozivajući te da ga pustiš da ide u miru, zajedno sa tobom, tamo gde je kod kuće i ti sa Njim. Kad se utišaš za trenutak, kada svet uzmakne od tebe, kada bezvredne ideje prestanu da imaju vrednost u tvom nemirnom umu, onda ćeš čuti Njegov glas. Ono te zove tako dirljivo, da mu se više nećeš odupirati. Tog trenutka Ono će te odvesti svom domu i ti ćeš ostati sa Njim u savršenoj tišini, spokojan i u miru, izvan svih reči, netaknut strahom i sumnjom, siguran da si kod kuće. Odmaraj se danas često sa Njim. Jer Ono je bilo voljno da postane malo Dete da bi od Njega mogao učiti koliko je jak onaj ko se ne brani, nudeći samo poruke ljubavi onima koji misle da je on njihov neprijatelj. Ono drži moć Neba u svojoj Ruci i naziva ih prijateljima i daje im snagu, da bi mogli da vide da Ono hoće da im bude Prijatelj. Ono traži da ga oni zaštite, jer je Njegov dom daleko, i Ono neće da se samo tamo vrati. Hrist se ponovo radja kao malo Dete svaki put kada lutalica poželi da napusti dom. Jer on mora da nauči da ono što hoće da zaštiti je samo ovo Dete, koje dolazi bez odbrane i koje je zaštićeno nebranjenošću. Idi danas kući sa Njim s vremena na vreme. Ti si isto toliko stranac ovde koliko i Ono. Odredi vreme danas kada ćeš staviti u stranu tvoj štit koji ne koristi ničemu, i ostaviti tvoje koplje i mač koje si digao protiv neprijatelja koji ne postoji. Hrist te je nazvao svojim prijateljem i bratom. On je čak došao da zatraži tvoju pomoć da Ga pustiš da danas ide kući, upotpunjen i potpuno. Došao je kao malo dete, koje mora da moli oca za zaštitu i ljubav. On vlada vasionom, ali te ipak neprekidno moli da se vratiš sa Njim, i da više ne prihvataš iluzije za tvoje bogove. Ti nisi izgubio tvoju nevinost. Zbog toga učiš. To je želja tvog srca. To je glas koji čuješ i zov koji ne možeš poreći. Sveto Dete ostaje sa tobom. Njegov dom je i tvoj. Danas ti Ono daje svoju nebranjenost i ti je prihvataš u zamenu za sve ratne igračke koje si napravio. Sada je put otvoren i putovanju se najzad vidi kraj. Budi tih za trenutak i idi kući sa Njim, i budi malo u miru.

183. LEKCIJA “PRIZIVAM BOŽJE IME I MOJE SOPSTVENO IME” Božje Ime je sveto, ali nije svetije od tvog. Prizivati Njegovo Ime, znači prizivati svoje sopstveno ime. Otac daje sinu svoje ime i tako svog sina identifikuje sa sobom. Njegova braća dele njegovo ime, te su tako sjedinjeni sponom kojoj se okreću radi svog identiteta. Ime tvog Oca te podseća na to ko si, čak i u svetu koji ne zna; čak iako si ga i ti sam zaboravio. Božje Ime se ne može čuti bez odgovora, niti izreći bez odjeka u umu koji te zove da se setiš. Izgovori Njegovo Ime i pozvaćeš andjele da okruže tlo na kome stojiš, i da ti pevaju dok šire krila da te zaštite i zaklone od svake zemaljske misli koja bi da se uvuče u tvoju svetlost. Ponavljaj Božje Ime i ceo svet će odgovoriti sklanjanjem iluzija u stranu. Svaki san koji je svet smatrao dragim iznenada iščezava i tamo gde je on izgledalo da stoji nalaziš zvezdu; čudo milosti. Bolesni se dižu, izlečeni od svojih bolesnih misli. Slepi mogu da vide; gluvi mogu da čuju. Žalosni odbacuju svoju tugu i suze bola se suše dok srećni smeh dolazi da blagoslovi svet. Ponavljaj Božje Ime i mala imena gube svoje značenje. Nema ni jednog iskušenja koje ne postaje bezimeno i neželjeno pred Božjim Imenom. Ponavljaj Njegovo Ime i videćeš kako lako zaboravljaš imena bogova koje si poštovao. Oni su izgubili ime boga koje si im dao. Oni ti postanu anonimni i bezvredni, iako si, pre nego što si pustio da Božje Ime zameni njihova mala imena, stajao pred njima obožavajući ih i nazivajući ih bogovima. Ponavljaj Božje Ime i prizivaš tvoje sopstveno Pravo Ja, čije Ime je i Njegovo. Ponavljaj Njegovo Ime pa ćeš sićušne, bezimene stvari na zemlji videti u njihovoj pravoj perspektivi. Oni koji prizivaju Ime Božje ne mogu pobrkati bezimene stvari sa Njegovim Imenom, niti greh sa milošću,

196

niti tela sa svetim Sinom Božjim. A ako bi pozvao brata da sa tobom sedi u tišini i ponavljao Božje Ime zajedno s njim u svom stišanom umu, onda si tu ustanovio oltar koji doseže do samog Boga i do Njegovog Sina. Vežbaj samo ovo danas; ponavljaj Njegovo Ime polako, opet i opet. Zaboravite na sva druga imena sem Njegovog. Budi gluv za sve drugo. Neka sve tvoje misli budu na Njemu ukotvljene. Ne koristimo ni jednu drugu reč izuzev na početku, kada izgovaramo današnju ideju samo jednom. Tada Božje Ime postaje naša jedina misao, naša jedina reč, jedina stvar koja okupira naš um, jedina želja koju imamo, jedini zvuk koji ima značenje i jedino Ime svega što želimo da vidimo, i svega što bismo nazvali našim rodjenim. Tako šaljemo poziv koji se nikada ne može odbiti. I Bog će doći i sam na njega odgovoriti. Nemoj misliti da On ne čuje male molitve onih koji Ga prizivaju sa imenima idola kojima se svet klanja. Oni tako ne mogu doći do Njega. On ne može čuti molbe da On ne bude ono što jeste, niti da Njegov Sin primi neko drugo ime sem Njegovog. Ponavljaj Božje Ime i ti ga priznaješ kao jedinog Tvorca stvarnosti. Takodje priznaješ da je Njegov Sin deo Njega, i da stvara u Njegovo Ime. Sedi tiho i pusti da Njegovo Ime bude sveobuhvatna ideja koja ti potpuno obuzima um. Neka se stišaju sve misli sem ove. I na sve druge misli odgovaraj sa ovom i videćeš kako Božje Ime zamenjuje hiljade malih imena koja si davao tvojim mislima, ne shvatajući da postoji samo jedno Ime za sve što jeste i sve što će biti. Danas možeš dostići stanje u kojem ćeš doživeti dar milosti. Možeš pobeći od svih okova sveta i dati svetu isto ono oslobodjenje koje si i ti našao. Možeš se setiti onoga što je svet zaboravio i ponuditi mu tvoje sopstveno sećanje. Danas možeš prihvatiti ulogu koju igraš u njegovom spasenju, kao i u tvom sopstvenom, i oba se mogu savršeno ostvariti. Obrati se Božjem Imenu radi tvog oslobodjenja i ono će ti se dati. Nikakva druga molitva sem ove nije potrebna, jer ih ona sve sadrži u sebi. Reči nisu značajne i sve molbe su nepotrebne kad Božji Sin priziva Ime svog Oca. Misli Njegovog Oca postaju njegove sopstvene. On potražuje sve što mu je Otac dao, što mu još uvek daje i zauvek će davati. On Ga priziva da pusti da sve stvari za koje misli da ih je on stvorio sada budu bezimene i da umesto njih sveto Ime Božje postane njegov sud o njihovoj bezvrednosti. Sve male stvari su tihe. Mali zvuci su sada nečujni. Male zemaljske stvari su nestale. Vasiona se ne sastoji ni od čega drugog sem Sina Božjeg, koji priziva svog Oca. I glas njegovog Oca daje odgovor u sveto Ime njegovog Oca. U ovom večnom, tihom odnosu, u kojem komunikacija daleko prevazilazi sve reči, a ipak po dubini i visini nadmašuje sve što bi reči mogle izražavati, mir je večan. U Ime našeg Oca, želeli bismo da danas doživimo ovaj mir. I u Njegovo Ime, on će nam se dati.

184. LEKCIJA “BOŽJE IME JE MOJE NASLEDjE” Živiš po simbolima. Izmislio si imena za sve što vidiš. Svaka stvar postaje odvojeni entitet, koji se identifikuje po svom imenu. Time si je izdvojio iz celine. Time naznačavaš njene specijalne atribute i razdvajaš je od drugih stvari naglašavajući prostor koji je okružuje. Ovaj prostor stavljaš izmedju svih stvari kojima daješ drugačije ime; izmedju svih dogadjaja po prostoru i vremenu i svih tela koja pozdravljaš imenom. Ovaj prostor koji vidiš da razdvaja sve stvari jedne od drugih je sredstvo pomoću kojeg svet ostvaruje svoju percepciju. Vidiš nešto gde nema ničega, a isto tako vidiš ništa tamo gde je jedinstvo; prostor izmedju svih stvari, izmedju svih stvari i tebe. Tako misliš da si razdvojio život. Ovim rascepom misliš da si stvorio jedinstvo koje funkcioniše sa svojom nezavisnom voljom. Šta su ova imena pomoću kojih svet postaje niz diskretnih dogadjaja, neujedinjenih stvari, razdvojenih tela i koja um drže za odvojenu svest? Ti si im dao imena stvarajući percepciju onako kakva si želeo da percepcija bude. Bezimene stvari su dobile imena, i tako im je data realnost. Jer ono što je imenovano dobija značenje i stoga će se videti kao da nešto znači; uzrok prave posledice, gde je posledica inherentna u samoj sebi. To je način na koji se realnost stvara delimičnom vizijom, smišljeno suprotstavljena datoj istini. Njen neprijatelj je celina. Ona zamišlja male stvari i gleda na njih. A nedostatak prostora, osećaj jedinstva ili vizija koja vidi drugačije,

197

postaju pretnje koje ona mora savladati, sukobiti se sa njima i negirati ih. Ali ipak ova druga vizija još uvek ostaje prirodan smer u kojem um kanališe svoju percepciju. Teško je naučiti um hiljadu stranih imena i još nekoliko hiljada više. Medjutim, ti veruješ da je to smisao učenja; njegov jedini suštinski cilj pomoću kog se ostvaruje komunikacija i pomoću kog se pojmovi mogu uzajamno razumeti. To je ukupno nasledje koje svet daruje. I svako ko uči da razmišlja na takav način prihvata znake i simbole koji tvrde da je svet stvaran. To je ono što oni predstavljaju. Oni nemaju nikakve sumnje da ono što ima ime postoji. Ono se može videti, kao što je predvidjeno. Ono što poriče da je to istina je samo iluzija, jer je to poslednja stvarnost. Dovoditi je u pitanje je znak ludila; prihvatiti njeno prisustvo je dokaz normalnosti. Takvo je učenje sveta. To je faza učenja kroz koju mora proći svako ko dodje. Ali što ranije opazi na čemu ono počiva, koliko su neodržive njegove premise, koliko sumnjivi njegovi rezultati, utoliko će pre dovesti u pitanje njegove efekte. Učenje koje se zaustavlja na onome što bi svet hteo da uči, ostaje bez značenja. Na svom pravom mestu ono služi samo kao polazna tačka od koje jedna nova vrsta učenja može početi, dobiti jedna nova percepcija, i sva proizvoljna imena koja svet daje mogu se povući kad se dovedu na nivo sumnje. Nemoj da misliš da si ti stvorio svet. Iluzije, da! Ali ono što je istina na zemlji i Nebu, ti ne možeš imenovati. Kada pozivaš brata, ti se to obraćaš njegovom telu. Njegov pravi identitet je skriven od tebe onim što ti veruješ da on stvarno jeste. Njegovo telo odgovara na ono kako ga zoveš, jer njegov um pristaje da prihvati ime koje si mu dao kao svoje sopstveno. Na taj način se njegovo jedinstvo dva puta negira, jer ga ti opažaš kao odvojenog od tebe, a on prihvata ovo odvojeno ime kao svoje. Bilo bi zaista čudno kad bi se od tebe tražilo da napustiš sve simbole sveta i da ih zauvek zaboraviš, a ipak se od tebe traži da prihvatiš učiteljsku funkciju. Biće potrebno da neko vreme koristiš simbole sveta. Ali nemoj da te oni obmanu. Oni ne predstavljaju baš ništa i u tvom vežbanju je to ona misao koja će te osloboditi od njih. Oni postaju samo sredstvo pomoću kog komuniciraš na način koji svet može razumeti, ali za koje ti prepoznaješ da nije jedinstvo gde se može naći istinska komunikacija. Dakle, ono što je tebi potrebno su intervali svakoga dana u kojima učenje sveta postaje prelazna faza; zatvorska kuća iz koje izlaziš na sunčevu svetlost i zaboravljaš mrak. Ovde razumeš Reč, Ime Koje vam je Bog dao; jedini Identitet koji dele sve stvari; priznanje onoga što je istina. A zatim se vraćaš nazad u mrak, ne zbog toga što misliš da je stvaran, već samo da bi objavio njegovu nestvarnost u terminima koji još uvek imaju značenje u svetu kojim vlada mrak. Koristi sva mala imena i simbole koji razgraničavaju svet mraka. Ali ih ne prihvataj kao tvoju stvarnost. Sveti Duh ih sve koristi, ali On ne zaboravlja da stvaranje ima samo jedno Ime, jedno Značenje i jedan jedini Izvor Koji u sebi sjedinjuje sve stvari. Koristi sva imena koja im je svet podario ali samo radi pogodnosti, i ne zaboravi da ona dele Božje Ime zajedno sa tobom. Bog nema nikakvo ime. Pa ipak Njegovo Ime postaje poslednja lekcija da su sve stvari jedno i u toj lekciji se sve učenje završava. Sva imena su sjedinjena, sav prostor je ispunjen odrazom istine. Svaki jaz je zatvoren i odvojenost isceljena. Božje Ime je nasledstvo koje je On dao onima koji su izabrali da učenje sveta zauzme mesto Neba. U našem vežbanju, naš cilj je da naš um prihvati ono što je Bog dao kao odgovor na jadno nasledje koje si načinio kao prigodno poštovanje Sinu kojeg On voli. Niko ko traži značenje Božjeg Imena ne može da ne uspe. Iskustvo mora doći da dopuni Reč. Ali to Ime najpre moraš prihvatiti za svu realnost i shvatiti da su raznorazna imena koja si dao njenim aspektima iskrivila ono što vidiš, ali se uopšte nisu pomešala sa istinom. Jedno Ime donosimo na naše vežbanje. Jedno Ime koristimo da sjedinimo naš vid. I mada koristimo drugačije ime za svaku svest o odredjenom aspektu Božjeg Sina, razumemo da oni imaju samo jedno Ime, Oko Koje je On dao. To ime koristimo u vežbanju. I Njegovim korišćenjem, nestaju sve budalaste odvojenosti koje su nas držale slepim. I nama je data snaga da vidimo izvan njih. Sada je naš vid blagosloven blagoslovima koje možemo da dajemo onako kako ih primamo. “Oče, naše Ime je i Tvoje. U Njemu smo sjedinjeni sa svim živim stvorovima i sa Tobom Koji si njihov jedini Stvoritelj. Ono što smo mi napravili i nazivamo mnogim imenima je samo senka koju smo pokušali da bacimo preko Tvoje Sopstvene Stvarnosti. I mi smo radosni i zahvalni što nismo bili u pravu. Sve naše pogreške dajemo Tebi, da bi nam bilo

198

oprošteno od svih posledica koje je izgledalo da naše greške imaju. Prihvatamo istinu koju Ti daješ, umesto svih grešaka. Tvoje Ime je naše spasenje i bekstvo od onoga što smo mi napravili. Tvoje Ime nas sjedinjuje u jedinstvu koje je naše nasledje i mir. Amin”.

185. LEKCIJA “ŽELIM MIR BOŽJI” Izreći ove reči nije ništa. Ali stvarno misliti to što si rekao je sve. Kad bi samo ozbiljno mislio ove reči makar samo za trenutak, za tebe više nikakva dalja žalost ne bi bila moguća ni u kakvom obliku, ni na kojem mestu ili vremenu. Nebo bi se potpuno vratilo punoj svesti, sećanje na Boga sasvim povratilo, i vaskrsenje sveg stvaranja potpuno prepoznalo. Niko ne može da stvarno misli ove reči, a da ne bude isceljen. On se ne može igrati sa snovima, niti samog sebe smatrati za san. Ne može da napravi pakao i da misli da je stvaran. On želi mir Božji, i mir mu je dat. Jer je to sve što on želi i to je sve što će i primiti. Mnogi su rekli ove reči. Ali malo njih je stvarno to i mislilo. Treba samo da pogledaš svet oko sebe da bi se uverio koliko ih malo ima. Svet bi se potpuno promenio, kad bi se bilo koje dve osobe složile da ove reči izražavaju stvar koju žele. Dva uma sa jednom namerom postaju toliko jaka da ono što oni žele postaje Božja Volja. Jer se umovi mogu udružiti samo u istinu. U snovima, dve osobe nikada ne mogu deliti istu nameru. Svakoj od njih junak iz sna je drugačiji, a željeni ishod nije isti za obe. Gubitnik i dobitnik samo menjaju mesto u sve raznolikijim obrascima, dok odnos dobitka prema gubitku poprima drugačiji aspekt ili drugu formu. Stvarno želeti mir Božji, znači odreći se svih snova. Jer niko ne misli ove reči ko želi iluzije i ko stoga traži sredstva koja donose iluzije. On ih je pogledao i zaključio da imaju nedostataka. Sada traži da ide izvan njih, shvatajući da još jedan san ne bi ponudio ništa više od svih drugih. Snovi su jedno za njega. I on je naučio da je jedina razlika izmedju njih razlika u obliku, jer jedan donosi isto očajanje i nesreću kao i svi ostali. Um koji stvarno misli da sve što želi je mir, mora se udružiti sa drugim umovima, jer se tako mir dobija. I kada je želja za mirom istinska, daje se i sredstvo kako da se on nadje, u obliku koji svaki um koji ga traži može jasno razumeti. Kakav god oblik da lekcija poprimi za njega je isplanirano na takav način da on ne može da pogreši, ako iskreno moli. Ali ako ne traži iskreno, ne postoji oblik u kojem će lekcija biti prihvatljiva i moći se istinski naučiti. Hajde da danas posvetimo naše vežbanje prepoznavanju da stvarno mislimo reči koje izgovaramo. Želimo mir Božji. Ovo nije pusta želja. Ove reči ne zahtevaju da nam se da još jedan san. One ne zahtevaju da pravimo kompromis, niti pokušavaju da se cenkaju u nadi da će možda biti neki koji može uspeti tamo gde su svi ostali propali. Stvarno misliti ove reči znači priznanje da su iluzije uzaludne, jer traže večnost umesto varljivih snova koji izgleda da menjaju ono što nude, ali su jedno u ništavilu. Danas posveti periode vežbanja pažljivom pretraživanju tvog uma da bi pronašao snove koje još uvek gajiš. Za čim tragaš u svom srcu? Zaboravi reči koje koristiš kada izražavaš svoje molbe. Imaj na umu samo da će te ono šta veruješ utešiti i doneti ti sreću. Ali ne budi zastrašen preostalim iluzijama, jer njihova forma sada nije važna. Ne dozvoli da neki snovi budu prihvatljiviji, a da za neke druge rezervišeš stid i potaju. Oni su jedno. I pošto su jedno, svima im treba postaviti jedno pitanje: “Da li je to ono što bih hteo da imam umesto Neba i mira Božjeg?” To je izbor koji praviš. Nemoj da budeš u zabludi da je drugačije. U ovome nije moguć nikakav kompromis. Ti biraš Božji Mir ili tražiš snove. I snovi će ti doći onako kako si ih tražio. Ali i Božji mir će doći isto tako sigurno i ostati sa tobom zauvek. On se neće izgubiti na svakoj krivini i okuci puta, da bi se ponovo pojavio, neprepoznat, u oblicima koji se menjaju sa svakim korakom koji budeš učinio. Želi mir Božji. A to čine i svi oni koji izgleda da traže snove. Za njih, isto kao i za sebe ti tražiš samo ovo kada izričeš svoju molbu sa dubokom iskrenošću. Jer tako postižeš ono što oni stvarno žele i pridružuješ svoju nameru onome što oni traže više od svih stvari, iako im to možda nije poznato, ali je svakako tebi. Ponekad si bio slab, nesiguran u svoju nameru i nesiguran u ono što hoćeš, gde da tragaš za tim, i kuda da se okreneš za

199

pomoć. Pomoć ti je data. I zar ne bi hteo da je iskoristiš deleći je sa drugima? Niko ko istinski traga za mirom Božjim ne može, a da ga ne nadje. Jer on samo traži da sebe više ne obmanjuje poričući sebi šta je Božja Volja. Ko može ostati nezadovoljen ako traži ono što već ima? Ko može ostati bez odgovora ako traži odgovor koji je njegov da daje? Mir Božji je tvoj. Za tebe je mir stvoren, tebi ga je dao njegov Tvorac i ustanovio kao Njegov sopstveni večni dar. Kako ne bi uspeo kad tražiš samo ono što ti on želi? I kako bi tvoja molba mogla biti ograničena samo na tebe? Ni jedan Božji dar ne može, a da se ne deli. Upravo je to ovaj atribut po kojem se Božji darovi izdvajaju od svakog sna koji je ikad izgledao da zauzima mesto istine. Niko ne može izgubiti i svako mora dobiti kad god neko moli i dobija bilo koji Božji dar. Bog daje samo da bi sjedinjavao. Oduzimati je za Njega besmisleno. I kada i za tebe bude isto tako besmisleno, možeš biti siguran da deliš jednu volju sa Njim, i On sa tobom. Takodje ćeš znati da deliš jednu Volju sa svom vašom braćom, čija namera je i tvoja. Tu nameru mi tražimo danas, sjedinjujući naše želje sa potrebom svakog srca, zovom svakog uma, nadom koja leži iza svakog očajanja, ljubavlju koju bi napad hteo da sakrije, bratstvom koje je mržnja pokušala da raskine, ali koje još uvek ostaje onakvo kakvim ga je Bog stvorio. Sa ovakvom Pomoći pored nas, zar možemo ne uspeti danas dok molimo da nam se da mir Božji.

186. LEKCIJA

“SPASENJE SVETA ZAVISI OD MENE” Ovo je izjava koja će jednog dana oduzeti svu aroganciju od svakog uma. Ovde je misao o istinskoj poniznosti koja ne drži nikakvu funkciju kao tvoju sopstvenu već onu koja ti je data. Ona ti nudi da prihvatiš ulogu koja ti je dodeljena, ne insistirajući na još jednoj ulozi. Ona ne sudi o tvojoj sopstvenoj ulozi. Ona priznaje da se Božja Volja vrši na zemlji kao i na Nebu. Ona sjedinjuje sve volje na zemlji po planu Neba da se spase svet, ponovo uspostavljajući na njoj Nebeski mir. Ne borimo se protiv naše funkcije. Mi je nismo ni ustanovili. To nije naša ideja. Dato nam je sredstvo pomoću kog će se ona savršeno ostvariti. Sve što se od nas traži je da prihvatimo našu ulogu sa istinskom poniznošću i da ne poričemo sa samoobmanjujućom arogancijom da smo dostojni. Za ono što nam je dato, imamo snagu da uradimo. Naši umovi su savršeno podesni za preuzimanje uloge koju nam je dodelio Onaj Koji nas dobro poznaje. Današnja ideja može izgledati prilično otrežnjujuća, sve dok ne budeš uvideo njeno značenje. Sve što ona kaže je da te se tvoj Otac još uvek seća i da ti nudi savršeno poverenje koje ima u tebe koji si Njegov Sin. Ona ne zahteva da na bilo koji način budeš drugačiji od onoga što jesi. Šta bi poniznost mogla tražiti sem ovoga? I šta bi arogancija mogla poricati sem ovoga? Danas nećemo izbegavati našu dužnost iz lažnog razloga da je to uvreda skromnosti. Gordost je ta koja bi porekla Poziv za Samog Boga. Svu lažnu skromnost danas ostavljamo po strani, da bismo mogli da slušamo Božji Glas kako nam otkriva šta On hoće od nas da radimo. Ne sumnjamo u našu sposobnost za funkciju koju će nam On ponuditi. Bićemo sigurni samo u to da On zna naše snage, našu mudrost i našu svetost. I ako nas On smatra dostojnim, mi to jesmo. Samo je arogancija ta koja sudi drugačije. Postoji jedan način, i samo jedan, da se oslobodiš iz ropstva koje ti je doneo tvoj plan da dokažeš da je lažno istinito. A to je da mesto njega prihvatiš plan koji ti nisi napravio. Ne sudi o tome da li si ga vredan. Ako te Božji Glas uverava da celina zavisi od tebe, budi siguran da je tako. Arogantni se moraju hvatati za reči, boje se da idu izvan njih do iskustva koje bi moglo predstavljati uvredu za njihov stav. Ali su krotki slobodni da čuju Glas koji im govori šta su i šta da rade. Arogancija pravi lik od tebe koji nije stvaran. Taj lik je onaj koji se u strahu obeshrabri i ustukne, dok te Božji Glas uverava da imaš snagu, mudrost i svetost da ideš izvan svih likova. Ti nisi slab, iako imaš takvu sliku o sebi. Nisi neznalica i bespomoćan. Greh ne može da potamni istinu u tebi, niti nesreća može doći i blizu svetom domu Božjem. Sve to ti govori Božji Glas. I dok On govori, lik drhti i pokušava da napadne pretnju koju ne poznaje, osećajući da mu se temelj raspada. Pusti ga neka ide. Spasenje sveta zavisi od tebe, a ne od ove male gomile praha. Šta ona može reći Svetom Sinu Božjem? Zašto bi se on uopšte i bavio njom? I

200

tako nalazimo naš mir. Prihvatićemo funkciju koju nam je Bog dao, jer sve iluzije počivaju na čudnom verovanju da možemo napraviti neku drugu za sebe. Naše uloge koje smo sami sebi dodelili su promenljive i one izgleda da se menjaju od žalosti do ekstatičnog blaženstva ljubavi i voljenja. Možemo se smejati ili plakati, ili pozdraviti dan sa dobrodošlicom ili sa suzama. Izgleda da se samo naše biće menja dok doživljavamo hiljade promena raspoloženja i naše emocije nas dižu zaista visoko ili nas u beznadju bacaju na zemlju. Da li je to Sin Božji? Da li je On mogao da stvori takvu nestabilnost i nazove je Sinom? On Koji je nepromenljiv deli Njegove atribute sa Njegovim stvaranjem. Svi likovi koje se čini da Njegov Sin uzima na sebe nemaju nikakvog uticaja na ono što on jeste. Oni duvaju preko njegovog uma kao lišće duvano vetrom koje za trenutak formira šaru, raspadne se pa se opet grupiše i razleti na sve strane. Ili kao fatamorgana koja se vidi iznad pustinje, nastala od prašine koja se diže. Ove nesuštastvene slike će otići i tvoj um će ostati vedar i bez oblaka, kada prihvatiš funkciju koja ti je data. Likovi koje ti stvaraš donose samo konfliktne ciljeve, nestalne i nejasne, neizvesne i dvosmislene. Ko može biti konstantan u svojim naporima ili usmeravati svoju energiju i koncentrisanu akciju ka takvim ciljevima? Funkcije koje svet ceni su toliko neizvesne da se menjaju deset puta na sat kada su najsigurnije. Kakva nada u dobit može počivati na takvim ciljevima? Kao divan kontrast, siguran kao sunčev povratak svakog jutra koji rasteruje mrak, tvoja istinski data funkcija je jasna i potpuno nedvosmislena. Nema nikakve sumnje u njenu vrednost. Ona dolazi od Onoga koji ne poznaje nikakve greške i Njegov Glas je siguran u svoje poruke. One se neće menjati, niti biti u konfliktu. Sve one ukazuju na jedan jedini cilj, onaj koji možeš ostvariti. Tvoj plan može biti nemoguć, ali Božji plan nikad ne može a da ne uspe, zato što je On njegov Izvor. Učini onako kako te usmerava Božji Glas. I ako On od tebe traži nešto što izgleda nemoguće, seti se Ko je to ko traži i ko bi onda odbio. Onda razmisli o ovome: ko je verovatnije više u pravu? Glas koji govori u ime Tvorca svih stvari, Koji poznaje sve stvari baš onakvim kakve one jesu, ili iskrivljena slika tebe samog, konfuzna, zbunjena, i nedosledna, koja nije sigurna ni u šta? Ne dozvoli da te ova slika usmerava. Umesto toga, počuj izvesni Glas Koji ti govori o funkciji koju ti je dao tvoj Stvoritelj koji te se seća i podstiče te da se i ti sada setiš Njega. Njegov blagi Glas poziva od poznatog ka nepoznajućem. On bi hteo da te uteši, mada on ne zna ni za kakvu žalost. On bi hteo da te ponovo načini celovitim, iako je On potpun: dar tebi, iako On zna da već imaš sve. On ima Misli koje odgovaraju na svaku potrebu koju Njegov Sin oseća, iako je On ne vidi. Jer Ljubav mora davati i ono što se daje u Njegovo Ime poprima oblik koji je najkorisniji u svetu oblika. Ovo su oblici koji nikada ne mogu obmanuti, jer oni potiču od same Bezobličnosti. Opraštanje je zemaljski oblik Ljubavi, koja na Nebu nema nikakvog oblika. Ali ono što je potrebno ovde je dato onako kako je potrebno. U ovom obliku možeš ispuniti tvoju funkciju čak i ovde, iako je ono što će ti Ljubav dati kada dodje do povratka bezobličnosti još veće. Spasenje sveta zavisi od tebe koji može da oprašta. Takva je tvoja funkcija ovde.

187. LEKCIJA

“BLAGOSILJAM SVET ZATO ŠTO BLAGOSILJAM SEBE” Niko ne može davati ono što nema. U stvari, davanje je dokaz imanja. Ovo smo naglasili i ranije. Ono što nam pravi teškoće da u to verujemo nije ovo. Niko ne sumnja da najpre moraš da poseduješ ono što bi hteo da daš. Druga faza je u kojoj se svet i prava percepcija razlikuju. Kada si nešto imao pa si to dao, onda svet tvrdi da si izgubio to što si posedovao. Istina tvrdi da će davanje povećati ono što poseduješ. Kako je ovo moguće? Jer je sigurno da ako daš neku ograničenu stvar, oči tvog tela je neće opažati kao tvoju. Ali mi smo naučili da stvari samo predstavljaju misli koje ih prave. I tebi ne nedostaje dokaz da kada daš ideje, ti ih pojačavaš u tvom umu. Možda oblik u kom misao izgleda da se pojavljuje se menja u davanju. Pa ipak ona se mora vratiti onome koji je daje. Ona mora biti više. Ideje prvo moraju pripadati tebi, pre nego što ih daš. Ako hoćeš da spaseš svet, prvo prihvataš spasenje za tebe. Ali ti nećeš verovati da je to učinjeno sve dok ne vidiš čuda koje ono donosi svakome koga pogledaš. Tu je ideja davanja razjašnjena i dobila značenje. Sada možeš opaziti da se tvojim davanjem

201

uvećava ono što poseduješ. Zaštiti sve stvari koje ceniš time što ćeš ih pokloniti, pa si siguran da ih nikada nećeš izgubiti. Ono što si mislio da nemaš tako se dokazuje da je tvoje. Ali nemoj da pridaješ vrednost formi u kojoj se to pojavljuje. Jer ona će se promeniti i vremenom će postati neprepoznatljiva, makoliko da pokušavaš da je učiniš sigurnom. Ni jedna forma nema trajnost. Misao iza forme stvari je ta koja ostaje nepromenljiva. Daj rado. Time možeš samo dobiti. Misao ostaje i njena snaga raste pojačavajući se u davanju. Misli se šire kada se dele, jer se one ne mogu izgubiti. Ne postoje davalac i primalac u smislu u kojem ih svet zamišlja. Postoji davalac koji zadržava, kao i onaj koji će takodje dati. Obojica moraju dobiti u ovoj razmeni, jer će svaki imati misao u formi koja je najkorisnija za njega. Ono što se čini da on gubi je uvek nešto što će ceniti manje od onoga što će mu se sigurno vratiti. Nikad ne zaboravi da daješ samo sebi. Ko razume šta znači davanje, mora se smejati na ideju žrtvovanja. Takodje, neće moći a da ne prepozna sve one mnogobrojne oblike u kojima se žrtvovanje može pojaviti. On se podjednako smeje bolu i gubitku, kada je bolestan i u žalosti, kada je siromašan, kada gladuje i kada umire. On prepoznaje da je žrtvovanje ona ideja koja stoji iza svih njih i kroz njegov blagi smeh oni su izlečeni. Kada se prepozna, iluzija mora iščeznuti. Ne prihvati patnju i uklanjaj misao o patnji. Tvoj blagoslov se polaže na svakog ko pati, kada izabereš da vidiš šta patnja u stvari jeste. Misao o žrtvovanju je uzrok svih oblika koje patnja uzima na sebe. I žrtvovanje je tako sumanuta ideja da je normalan um odmah odbacuje. Ne veruj nikada da se možeš žrtvovati. U onome što ima ikakvu vrednost nema mesta žrtvovanju. Ako se takva misao pojavi, njeno samo prisustvo dokazuje da je došlo do greške i da se mora izvršiti ispravka. Tvoj blagoslov će je ispraviti. Pošto je prvo dat tebi, sada je tvoj da ga daješ drugima. Nikakav oblik žrtvovanja i patnje ne može dugo izdržati pred licem onoga ko je oprostio i blagoslovio sebe. Ljiljani koje ti tvoj brat nudi su položeni na oltar, pored onih koje ti nudiš njemu. Ko bi se bojao da pogleda takvu divnu svetost? Velika iluzija straha od Boga se pretvara u ništa pred čistotom koju ćeš posmatrati ovde. Ne boj se da pogledaš. Blagoslovenost koju ćeš videti ukloniće sve misli o obliku i umesto toga tamo zauvek ostaviti savršeni dar, koji će se zauvek povećavati, zauvek tvoj, zauvek dat. Sada smo jedno u misli, jer je strah otišao. I tu, pred oltarom jednom Bogu, jednom Ocu, jednom Stvoritelju i jednoj Misli, stojimo zajedno kao jedan Sin Božji. Nismo razdvojeni od Njega koji je naš Izvor; nismo udaljeni od jednog brata koji je deo našeg jedinog Pravog Ja, čija nas je nevinost sve spojila kao jedno, stojimo blagosloveni, i dajemo onako kao što primamo. Božje Ime je na našim usnama. I dok pogled upiremo unutra, vidimo kako čistota Neba sija u našem odrazu Ljubavi našeg Oca. Sada smo blagosloveni i sada blagosiljamo svet. Ono što smo posmatrali hteli bismo da proširimo, jer bismo hteli da to svuda vidimo. Hteli bismo da vidimo kako to sija sa Božjom milošću u svakome. Ne bismo hteli da je to uskraćeno negde gde pogledamo. I da bismo osigurali da je ovaj sveti vid naš, nudimo ga svemu što vidimo. Jer tamo gde to vidimo, ono će nam se vratiti u obliku ljiljana koje možemo položiti na naš oltar, praveći od njega dom za Nevinost Samu, koja boravi u nama i nudi nam Njegovu Svetost kao našu.

188. LEKCIJA “BOŽJI MIR SADA SIJA U MENI” Zašto čekati na Nebo? Oni koji traže svetlost samo pokrivaju svoje oči. Svetlost je u njima sada. Prosvetljenje je samo sećanje, a nikako promena. Svetlost nije od sveta, a i ti koji nosiš svetlost u sebi si takodje stran ovde. Svetlost je došla iz tvoje rodne kuće i ostala sa tobom jer je to tvoja rodjena svetlost. To je jedina stvar koji si doneo sa sobom od Njega koji je tvoj Izvor. Ona sija u tebi jer ona osvetljava tvoj dom i vodi te nazad tamo odakle je došla i ti si kod kuće. Svetlost ne može biti izgubljena. Zašto čekati da je nadješ u budućnosti ili verovati da je izgubljena ili da je nikad nije ni bilo? Ona se tako lako može videti da argumenti koji tvrde da je nema postaju smešni. Ko može negirati prisustvo onoga što vidi u sebi? Nije teško pogledati unutra, jer odatle potiče svako vidjenje. Nema nikakvog vida, pa bio on iz snova ili iz istinitijeg Izvorišta,

202

koji nije samo senka onoga što se vidi unutrašnjim vidom. Tu počinje percepcija i tu završava. Ona nema drugog izvora sem tog. Božji mir sija u tebi sada i iz tvog srca se prostire po celom svetu. On zastaje da bi pomilovao svako živo biće i ostavlja mu blagoslov koji ostaje zauvek i zauvek. Ono što on daje mora biti večno. On uklanja sve misli o efemernom i bezvrednom. On donosi obnavljanje svim umornim srcima i osvetljava svačiji vid dok prolazi. Svi njegovi darovi se daju svakome i svako se sjedinjuje u davanju zahvaljujući tebi koji daješ i tebi koji si primio. Sjaj u tvom umu podseća svet na ono što je on zaboravio i svetu i tebi takodje vraća pamćenje. Od tebe spasenje zrači darovima koji se ne mogu ničim meriti, datim i uzvraćenim. Tebi, davaocu dara, Sam Bog zahvaljuje. I kroz Njegov blagoslov svetlost u tebi sija svetlije, dodajući darovima koje imaš da ponudiš svetu. Božji mir se nikad ne može ograničiti. Onaj ko ga prepoznaje u sebi mora ga dati. A sredstvo pomoću kojeg se on daje je u njegovom razumevanju. On oprašta jer je u sebi prepoznao istinu. Božji mir sada sija u tebi i u svim živim bićima. U tišini, on se univerzalno potvrdjuje. Jer ono što vidi tvoj unutrašnji vid je tvoja percepcija vasione. Sedi mirno i zatvori oči. Dovoljna je svetlost u tebi. Samo ona ima moć da ti da dar vida. Isključi spoljašnji svet i pusti da tvoje misli lete ka miru u tebi. One znaju put. Jer poštene misli, neukaljane snom o ovozemaljskim stvarima izvan tebe, postaju sveti glasnici Samog Boga. Misli ove misli sa Njim. One prepoznaju svoj dom. I one svakako ukazuju na svoj Izvor, gde su Bog Otac i Sin jedno. Božji mir sija na njih, ali one moraju ostati i kod tebe, jer su one rodjene u tvom umu, kao što je tvoj rodjen u Božjem. One te vraćaju nazad ka miru, odakle su došle da te samo podsete kako se moraš vratiti. One obraćaju pažnju na Glas tvog Oca kada ti odbijaš da slušaš. I one te blago nagone da prihvatiš Njegovu Reč o tome šta ti jesi, da nisi fantazije i senke. One te podsećaju da si ti ko-stvoritelj svih živih stvorova. Jer, kao što Božji mir sija u tebi, tako mora sijati i na njih. Danas vežbamo kako da se približimo svetlosti u nama. Uzimamo naše lutajuće misli i nežno ih vraćamo tamo gde one staju u liniju sa svim mislima koje delimo sa Bogom. Nećemo im dopustiti da zalutaju. Pustićemo da ih svetlost u našem umu usmerava kako da se vratiš kući. Mi smo ih izdali, naredjujući da odu od nas. Ali sada ih pozivamo nazad i peremo ih od čudnih žudnji i neurednih želja. Vraćamo im svetost njihovog nasledja. Tako su i naši umovi zajedno sa njima vraćeni u prvobitno stanje i mi potvrdjujemo da Božji mir još uvek sija u nama, a od nas ka svim živim bićima koja dele naš život. Oprostićemo im svima, opraštajući celom svetu ono što smo mislili da nam je učinio. Jer mi smo ti koji stvaramo svet po našoj želji. Sada biramo da budemo nevini, bez greha i otvoreni za spasenje. i mi polažemo na njega naš spasavajući blagoslov, dok izgovaramo: “BOŽJI MIR SADA SIJA U MENI. NEKA SVE STVARI SIJAJU PO MENI U TOM MIRU, I NEKA IH JA BLAGOSILJAM SA SVETLOŠĆU U MENI”

189. LEKCIJA “SADA U SEBI OSEĆAM LJUBAV BOŽJU” U tebi postoji svetlost koju svet ne može da zapaža. Sa očima sveta ti nećeš videti ovu svetlost, jer si zaslepljen svetom. Ali imaš oči da to vidiš. Ona je tu da bi je ti video. Ona nije stavljena u tebe da bi bila skrivena od tvog vida. Ova svetlost je odraz misli koju sada vežbamo. Osećati Božju Ljubav u sebi znači videti svet iznova, kako sija u nevinosti, živ od nade i blagosloven savršenim milosrdjem i ljubavlju. Ko bi mogao osećati strah u takvom svetu? On ti izražava dobrodošlicu, raduje se što si došao i peva ti pohvale dok te čuva od svakog oblika opasnosti i bola. On ti nudi topao i nežan dom u kom možeš malo da boraviš. On te blagosilja tokom celog dana i bdi nad tobom noću kao tihi čuvar tvog svetog sna. On vidi spasenje u tebi i štiti svetlost u tebi, u kojoj vidi svoju sopstvenu. On ti nudi cveće i sneg, kao zahvalnost za tvoju dobru volju. To je svet koji otkriva Ljubav Božja. On je toliko drugačiji od sveta koji vidiš kroz zatamnjene oči zlobe i straha, da jedan protivreči drugom. Samo se jedan može uopšte zapažati. Drugi je potpuno besmislen. Svet u kojem opraštanje sija po svemu i mir nudi svoju blagu svetlost svakome, nezamisliv je onima koji vide kako svet mržnje nastaje iz napada,

203

spreman na osvetu, ubistvo i uništenje. Ali ipak ovaj svet mržnje je isto tako nevidljiv i nezamisliv za one koji u sebi osećaju Božju Ljubav. Njihov svet je odraz spokoja i mira koji sija na njih; nežnosti i nevinosti koje vidi da ih okružuju; radosti sa kojom gledaju iz beskrajnih izvora radosti iznutra. Oni gledaju ono što su osetili u sebi i posvuda vide siguran odraz radosti. Šta bi ti hteo da vidiš? Izbor ti je dat. Ali uči, ne dozvoli da tvoj um zaboravi onaj zakon vidjenja: ti vidiš ono što osećaš iznutra. Ako mržnja nadje mesto u tvom srcu, ti ćeš opažati svet pun straha, koji smrt svirepo drži u svojim šiljatim koščatim prstima. Ako u sebi osećaš Božju Ljubav, spolja ćeš videti svet milosti i ljubavi. Danas napuštamo iluzije, pokušavajući da dostignemo ono što je istinito u nama i osetimo njegovu sveobuhvatnu nežnost, njegovu ljubav koja zna da smo savršeni kao i ona sama, njegov vid koji je dar koji nam njegova Ljubav daruje. Danas učimo način kako to da uradimo. On je siguran kao i sama Ljubav, kojoj nas on vodi. Jer njegova jednostavnost izbegava zamke budalastih krivudanja prividnog umovanja sveta koje služi samo da sakrije. Jednostavno učini ovo: Budi miran i otkloni u stranu sve misli o tome šta si ti i šta je Bog; sve pojmove koje si naučio o svetu; sve predstave koje imaš o sebi. Isprazni svoj um od svega što on misli da je istinito ili lažno, od svake misli koju on smatra vrednom i od svih ideja od kojih se on stidi. Ne zadrži ništa. Ne donesi sa sobom ni jednu misao koju te je prošlost naučila, niti ijedno verovanje koje si ranije naučio od bilo čega. Zaboravi ovaj svet, zaboravi ovaj kurs i dodji tvom Bogu sa potpuno praznim rukama. Zar nije On taj koji zna put ka tebi? Nije potrebno da ti znaš put ka Njemu. Tvoj deo je samo da se prepreke koje si stvorio izmedju Sina i Boga Oca tiho zauvek uklone. Bog će odmah sa radošću uraditi svoj deo. Ali ne postavljaj nikakve zahteve, niti ne ukazuj na put ka Bogu po kojem On treba da ti se pojavi. Način kako da ga dosegneš je da ga jednostavno pustiš da bude. Jer se na taj način proklamuje i tvoja realnost. I tako danas ne biramo način na koji idemo ka Njemu. Ali zato biramo da Ga pustimo da On dodje. I sa ovim izborom mi se odmaramo. A u našim spokojnim srcima i otvorenom umu, Njegova Ljubav će osvetliti put ka Njemu. Ono što nije negirano je svakako tu, ako je istina i ako se sigurno može dostići. Bog poznaje svog Sina i zna put ka njemu. Njemu nije potreban Njegov Sin da mu pokaže kako da pronadje Njegov put. Kroz svaka otvorena vrata Njegova Ljubav sija ka spolja iz njenog doma iznutra i osvetljava nevinost sveta. “Oče, mi ne znamo put ka Tebi. Ali mi smo zvali i Ti si nam odgovorio. Mi se nećemo mešati. Putevi spasenja nisu naši, jer oni pripadaju Tebi. Za spasenje mi Tebi okrećemo pogled. Naše ruke su otvorene da prime Tvoje darove. Mi nemamo nikakvih misli koje mislimo van Tebe i ne gajimo nikakva verovanja u to šta smo ili Ko nas je stvorio. Tvoj je put koji bismo želeli da nadjemo i sledimo. I molimo samo da Tvoja Volja, koja je i naša sopstvena, bude u nama i u svetu, da sada postane deo Neba. Amin.”

190. LEKCIJA “BIRAM BOŽJU RADOST UMESTO BOLA” Bol je pogrešna perspektiva. Kada se doživi u bilo kom obliku, on je dokaz samoobmane. On uopšte nije činjenica. Ne postoji ni jedan oblik koji on poprima i koji neće iščeznuti kada se vidi ispravno. Jer bol tvrdi da je Bog svirep. Kako bi bol mogao biti stvaran u bilo kom obliku? On svedoči Bogu o Božjoj mržnji prema Njegovom Sinu, grešnosti koju vidi u njemu i Njegovoj suludoj želji za osvetom i smrću. Mogu li takve projekcije biti dokazane? Zar one mogu biti išta drugo, do potpuno lažne? Bol je samo svedok Sinovljevih grešaka u onome što on misli da jeste. To je san o svirepoj odmazdi za zločin koji nije mogao biti učinjen; za napad na ono što se nikako ne može napasti. To je košmar u kom sanjamo da nas je napustila Večna Ljubav, koja nije mogla napustiti Sina kog je stvorila iz Ljubavi. Bol je znak da iluzija vlada umesto istine. On pokazuje da poričeš Boga, da Ga brkaš sa strahom, opažaš ludim i vidiš kao izdajnika Samog Sebe. Ako je Bog stvaran, nema bola. Ako je bol stvaran, nema Boga. Jer osveta nije delo ljubavi. I strah, koji poriče ljubav i koristi bol da dokaže da je Bog mrtav, pokazao je da je smrt pobednik nad životom. Telo je Sin Božji, koje se raspada posle smrti, smrtno kao

204

i Otac kojeg je on ubio. Neka je mir takvoj ludosti! Došlo je vreme da se smejemo takvim suludim idejama. Nema potrebe da o njima misliš kao o divljačkim zločinima niti kao o tajnim gresima koji imaju teške posledice. Ko bi sem ludaka mogao da pomisli da su one uzrok bilo čega? Njihov svedok, bol je lud koliko i one i njega se ne treba više plašiti od suludih iluzija koje on štiti i pokušava da dokaže da su još uvek istina. Ono što ti nanosi bol su samo tvoje sopstvene misli. Ništa izvan tvog uma ne može da te rani ili povredi na bilo koji način. Ne postoji uzrok izvan tebe samog koji bi mogao da dodje do tebe i da te ugnjetava. Niko drugi, sem tebe samog, ne utiče na tebe. Nema ničeg u svetu što ima moć da te načini bolesnim ili tužnim, slabim ili nemoćnim. To si ti koji imaš moć da dominiraš svim stvarima koje vidiš time što ćeš prepoznati ko si ti. Kad budeš opazio bezazlenost u njima, one će prihvatiti tvoju svetu volju kao njihovu. I ono što si video kao strašno sada postaje izvor nevinosti i svetosti. Moj sveti brate, pomisli za trenutak na ovo: Svet koji vidiš ne čini ništa. On nema nikakvog dejstva. On samo predstavlja tvoje misli. I on će se potpuno promeniti kada odlučiš da promeniš svoje mišljenje i da odabereš Božju radost kao ono što stvarno želiš. Tvoje Pravo Ja zrači od ove svete radosti, nepromenjeno, nemenjajuće i nepromenljivo, zauvek i zauvek. Zar bi hteo da uskratiš jednom malom kutku svog uma njegovo rodjeno nasledje i da ga držiš kao bolnicu za bol; mesto bolesti gde živa stvorenja moraju na kraju da dodju da umru? Svet može da izgleda da je uzrok tvog bola. Ali svet, pošto je bez uzroka, nema moć da uzrokuje. Kao posledica, on ne može da pravi posledice. Kao iluzija, on je ono što želiš. Tvoje dokone želje predstavljaju njegove bolove. Tvoje čudne želje mu donose rdjave snove. Tvoje misli o smrti ga obavijaju strahom, dok on živi u tvom ljubaznom opraštanju. Bol je misao o zlu koja je poprimila oblik i koja pravi pustoš u tvom svetom umu. Bol je otkup koji bi rado platio da ne bi bio slobodan. U bolu je Bogu uskraćen Sin kojeg On voli. U bolu se čini da strah trijumfuje nad ljubavlju i da vreme zamenjuje večnost i Nebo. A svet postaje svirepo i gorko mesto, gde vlada žalost i gde male radosti ustupaju pred napadom divljačkog bola koji čeka da svaku radost završi u nesreći. Položi svoje oružje i dodji bez odbrane na tiho mesto gde Nebeski mir najzad sve stvari drži u tišini. Položi sve misli o opasnosti i strahu. Neka nikakav napad ne udje sa tobom. Položi svirepi mač sudjenja koji držiš na svom grlu i skloni u stranu sve napade sa kojima pokušavaš da sakriješ svoju svetost. Ovde ćeš razumeti da nema bola. Ovde Božja radost pripada tebi. Ovo je dan kad ti je dato da shvatiš lekciju koja sadrži svu moć spasenja. A ona je ovo: Bol je iluzija; radost je stvarnost. Bol je samo san; radost je budjenje. Bol je obmana; samo je radost istina. I tako opet pravimo jedini izbor koji se ikad može napraviti; biramo izmedju iluzija i istine, ili bola i radosti ili pakla i Neba. Neka naša zahvalnost našem Učitelju ispuni naša srca, pošto smo slobodni da biramo našu radost umesto bola, našu svetost umesto greha, mir Božji umesto konflikta i Nebesku svetlost umesto tame sveta.

191. LEKCIJA “JA SAM SVETI SIN SAMOG BOGA” Ovde je tvoja objava oslobodjenja od okova sveta. I ovde je takodje ceo svet oslobodjen. Ne vidiš šta si uradio time što si svetu dao ulogu čuvara zatvora Sina Božjeg. Šta bi on mogao biti drugo do zao i preplašen, uplašen senki, kažnjiv i podivljao, bez ikakvog razuma, slep i poludeo od mržnje? Šta si uradio da bi to postao tvoj svet? Šta si uradio da je to ono što vidiš? Negiraj svoj Identitet i evo šta ostaje. Vidiš haos i proklamuješ da si to ti. Ne postoji zvuk koji ne govori o krhkosti u tebi i izvan tebe; ni jedan dah koji udišeš, a da ne izgleda da te donosi bliže smrti; nikakva nada koju gajiš koja se neće raspasti u suzama. Negiraj svoj Identitet i nećeš pobeći od ludila koje je navukla ova čudna, neprirodna i avetinjska misao koja se podsmeva stvaranju i smeje Bogu. Negiraj svoj Identitet i napadaš vasionu sam, bez prijatelja, sićušna čestica prašine protiv čitavih legija tvojih neprijatelja. Negiraj svoj Identitet i gledaj zlo, greh i

205

smrt i posmatraj kako očajanje otima iz tvojih ruku svaku trunku nade, ne ostavljajući ti ništa sem želje da umreš. Ali šta je to do igra koju igraš u kojoj se identitet može negirati? Ti si onakav kakvim te je Bog stvorio. Sve drugo sem ove jedine stvari je suludo verovanje. Kroz ovu jednu misao svako se oslobadja. Kroz ovu jedinu istinu sve iluzije odlaze. Kroz ovu jednu činjenicu bezgrešnost se proglašava da je zauvek deo svega, centralno jezgro postojanja i njegova garancija besmrtnosti. Ali neka današnja ideja nadje mesto medju tvojim mislima i ti si se podigao iznad sveta i svih ovosvetskih misli koje ga drže zarobljenim. I iz ovog mesta sigurnosti i skloništa ti ćeš se vratiti i osloboditi ga. Jer onaj ko može da prihvati svoj pravi identitet, istinski je spasen. A njegovo spasenje je dar koji on daje svakome, u zahvalnost Njemu Koji je ukazao na put ka sreći koji je promenio celokupnu perspektivu sveta. Jedna ovakva sveta misao i ti si slobodan: Ti si sveti Sin Samog Boga. I sa ovom svetom mišlju takodje saznaješ da si oslobodio svet. Nemaš potrebu da ga svirepo iskorišćavaš i da onda u njemu zapažaš ovu divljačku potrebu. Ti ga oslobadjaš od tvog ropstva. Nećeš videti pustošnu sliku samog sebe kako hoda po svetu sav u užasu, i svet koji se uvija u agoniji, jer su tvoji strahovi ostavili belegu smrti na njegovo srce. Budi radostan danas kako se lako pakao može raščiniti. Treba samo da kažeš sebi: “Ja sam sveti Sin Samog Boga. Ne mogu da patim, ne mogu biti u bolu. Ne mogu da trpim gubitke, niti da ne uradim sve što spasenje traži.” I u toj misli na sve što pogledaš je potpuno promenjeno. Čudo je osvetlilo sve mračne i drevne pećine, gde obredi smrti odjekuju odkako je vreme počelo. Jer vreme je izgubilo svoju moć nad svetom. Sin Božji je došao u sjaju da otkupi izgubljene, da spase bespomoćne i da svetu da dar opraštanja. Ko bi mogao da vidi svet kao mračan i grešan, kada je Božji Sin najzad ponovo došao da ga oslobodi? Ti koji sebe opažaš slabim i krhkim, sa uzaludnim nadama i opustošenim snovima, rodjenim samo da umre, da plače i trpi bol, počuj ovo: Sva moć ti je data na zemlji i na Nebu. Ne postoji ništa što ne možeš učiniti. Ti samo igraš igru smrti, da si bespomoćan, da si jadno vezan za rastakanje u svetu koji prema tebi ne pokazuje nikakvu milost. Ali kada ti njemu pružiš milost, onda će njegova milost sijati po tebi. Onda pusti da se Sin Božji probudi iz svog sna i da se, otvorivši svoje oči, ponovo vrati da blagoslovi svet koji je napravio. On je iz greške počeo, ali će se završiti u odrazu njegove svetosti. I on više neće spavati i sanjati o smrti. Zato se spoj samnom danas. Tvoja slava je svetlost koja spasava svet. Nemoj više da produžavaš čas spasenja. Pogledaj po svetu i vidi patnju koja je tu. Zar tvoje srce nije voljno da tvojoj braći donese odmor? Oni moraju da čekaju na tvoje sopstveno oslobodjenje. Oni ostaju u lancima sve dok ti ne budeš slobodan. Oni ne mogu da vide milost sveta sve dok je ti ne nadješ u sebi. Oni trpe bol sve dok ti ne porekneš njegovu vlast nad tobom. Oni umiru sve dok ti ne prihvatiš sopstveni večni život. Ti si sveti Sin Samog Boga. Seti se toga i svet je slobodan. Seti se toga i zemlja i Nebo su jedno.

192. LEKCIJA “IMAM FUNKCIJU KOJU BI BOG HTEO DA IZVRŠAVAM” Sveta volja tvog Oca je da sebe upotpuniš i da tvoje Pravo Ja bude Njegov sveti Sin, zauvek čist kao i On, od ljubavi stvoren i u ljubavi očuvan, koji pruža ljubav, stvara u njeno Ime, zauvek jedno s Bogom i sa tvojim Pravim Ja. Ali šta takva funkcija može da znači u svetu zavisti, mržnje i napada? Zbog toga imaš funkciju u svetu u okviru njegovih sopstvenih pravila. Jer, ko može da razume neki jezik daleko izvan jednostavnog vladanja njime? Opraštanje predstavlja tvoju funkciju ovde. Njega nije stvorio Bog, jer je ono sredstvo pomoću kog se neistina može raščiniti. I ko bi hteo da oprašta Nebu? Ali na zemlji, potrebno ti je sredstvo da bi se oslobodio iluzija. Stvaranje samo čeka na tvoj povratak da bi se potvrdilo, a ne da bi bilo potpuno. Stvaranje čak ne možeš ni da pojmiš u ovom svetu. Ovde ono nema nikakvog značenja. Opraštanje je najbliže obliku u kom ono može doći na zemlju. Jer pošto je rodjeno na Nebu, ono nema nikakav oblik. Ali je Bog stvorio Onog Koji ima moć da da oblik onome što je potpuno bezoblično. Ono što on pravi su snovi, ali po vrsti tako slični budjenju da svetlost dana

206

već sija po njima i očima koje se otvaraju da bi videle radosne prizore koje njihove ponude sadrže. Opraštanje nežno gleda na sve stvari nepoznate na Nebu, vidi kako nestaju i ostavlja svet kao čistu i neobeleženu tablu na kojoj Reč Božja sada može da zameni besmislene simbole koji su ranije bili ispisani. Opraštanje je sredstvo pomoću kojeg se savladjuje strah od smrti, jer ona sada više ne poseduje surovu privlačnost i krivica odlazi. Opraštanje pušta da telo bude ono što jeste, jednostavno pomagalo za učenje, koje se odbacuje kada je učenje završeno, ali koje jedva da menja onoga koji uopšte uči. Um bez tela ne može da pravi greške. Ono ne može da misli da će umreti, niti biti žrtva nemilosrdnog napada. Gnev postaje nemoguć, i gde je onda užas? Koji strahovi bi još uvek mogli da napadaju one koji su izgubili izvor sveg napada, jezgro patnje i sedište straha? Samo opraštanje može osloboditi um od mišljenja da je telo njegov dom. Samo opraštanje može povratiti mir koji je Bog namenio za Njegovog svetog Sina. Samo opraštanje može ubediti Sina da ponovo pogleda u svoju svetost. Kada gnev ode, onda ćeš zaista primetiti da se za Hristovo vidjenje i dar vida nije tražilo nikakvo žrtvovanje, već je samo bol uklonjen iz bolesnog i izmučenog uma. Zar je to nešto što ne želiš? Zar se toga treba plašiti? Ili se tome treba nadati, zahvaljivati na tome i radosno prihvatiti? Mi smo jedno i stoga se ne lišavamo ničega. Naprotiv, Bog nam je dao apsolutno sve. Ali nam je ipak potrebno opraštanje da bismo zapazili da je to tako. Bez njegove blage svetlosti pipamo u mraku, koristeći razum da bi opravdali naš bes i naš napad. Naše razumevanje je tako ograničeno da je ono što mislimo da razumemo samo konfuzija rodjenja iz greške. Izgubljeni u izmaglicama promenljivih snova i strašnih misli, naše oči su čvrsto zatvorene pred svetlošću; naši umovi zauzeti su obožavanjem onoga što nije tu. Ko može opet biti rodjen u Hristu sem onoga ko je oprostio svakome koga vidi ili o kome misli ili koga zamišlja? Ko može biti oslobodjen dok porobljava bilo koga? Čuvar zatvora nije slobodan, jer je vezan zajedno sa svojim zatvorenikom. On mora biti siguran da mu ovaj neće pobeći i tako provodi svoje vreme pazeći na njega. Rešetke koje ga ograničavaju postaju svet u kom njegov zatvorenik živi, zajedno sa njim. Od njegove slobode zavisi put oslobodjenja za njih obojicu. Zbog toga ne drži nikoga u zatvoru. Oslobadjaj umesto da vezuješ, jer tako i ti postaješ slobodan. Način je veoma jednostavan. Svaki put kad osetiš ubod gneva, shvati da držiš mač iznad svoje glave. I on će pasti ili biti skrenut već prema tome da li odabereš da budeš osudjen ili slobodan. Tako svaki onaj ko izgleda da te dovodi u iskušenje da budeš gnevan predstavlja tvog spasioca od zatvorske kuće smrti. I zbog toga mu duguješ zahvalnost umesto bola. Budi milostiv danas. Božji Sin zaslužuje tvoju milost. On je taj koji traži da sada prihvatiš put ka slobodi. Ne odreci mu. Ljubav njegovog Oca prema njemu pripada i tebi. Tvoja funkcija ovde na zemlji je samo da mu oprostiš, da bi mogao da ga prihvatiš nazad kao tvoj Identitet. On je onakav kakvim ga je Bog stvorio. A ti si ono što je on. Oprosti mu sada njegove grehe i videćeš da si jedno s njim.

193. LEKCIJA “SVE STVARI SU LEKCIJE KOJE BOG ŽELI DA JA NAUČIM” Bog ne zna za učenje. Pa ipak, Njegova Volja se prostire na ono što On ne razume, na to da On želi da sreća koju je Njegov Sin nasledio od Njega bude nepomućena; večna i da se zauvek povećava, večno se šireći u radosti punog stvaranja, i večno otvorena i potpuno bezgranična u Njemu. To je Njegova Volja. I tako Njegova Volja daje sredstvo kojim se garantuje da će se izvršiti. Bog ne vidi nikakve protivrečnosti. Medjutim, Njegov Sin veruje da ih vidi. Zbog toga ima potrebu za Onim Koji može da koriguje njegov pogrešan vid i da mu da viziju koja će ga odvesti nazad tamo gde prestaje percepcija. Bog uopšte ne opaža. Pa ipak, On je taj Koji daje sredstvo pomoću koga percepcija postaje istinita i dovoljno lepa i tako omogućava da svetlost Neba sija po njoj. On je taj koji odgovara na ono što bi Njegov Sin hteo da protivreči i održava njegovu bezgrešnost zauvek sigurnom. Ovo su lekcije koje Bog želi da naučiš. Njegova Volja ih sve održava, a one održavaju Njegovu nežnu blagost prema Sinu kojeg voli. Svaka lekcija ima jednu centralnu misao, koja je ista u svima. Samo se forma menja, sa

207

drugačijim okolnostima i dogadjajima, sa drugačijim ličnostima i drugačijim temama, prividna ali ne stvarna. Njihov osnovni sadržaj je isti u on je ovo: “Oprosti, pa ćeš ovo videti drugačije”. Sigurno je da sve nesreće nisu ništa drugo do neopraštanje. Ali to je sadržaj ispod forme. Upravo je ova istost ono što učenje čini sigurnim, jer je lekcija tako jednostavna da se na kraju ne može odbaciti. Niko ne može zauvek da sakriva istinu toliko očiglednu da se ona pojavljuje u bezbrojnim formama, a ipak se podjednako lako prepoznaje u svima njima, ako čovek samo želi da vidi jednostavnu lekciju koju one sadrže. “Oprosti, pa ćeš ovo videti drugačije”. Ovo su reči koje Sveti Duh govori u svim tvojim nevoljama, svakom bolu, svim patnjama bez obzira na njihov oblik. Ovo su reči sa kojima se iskušenje završava, i pred krivicom, napuštenom, više ne osećaš strahopoštovanje. Ovo su reči koje završavaju sve snove o grehu i oslobadjaju um od straha. Ovo su reči kroz koje spasenje dolazi celom svetu. Zar nećemo da učimo da izgovaramo ove reči kada budemo dovodjeni u iskušenje da verujemo da je bol stvaran i da smrt postaje naš izbor umesto života? Zar nećemo da učimo da izgovaramo ove reči kada smo razumeli njihovu moć nad svim dogadjajima kojima se čini da je data moć nad tobom. Vidiš ih ispravno kada držiš ove reči u punoj svesti i ne zaboravljaš da se ove reči primenjuju na sve što vidiš ili na svakog brata koji te pogleda popreko. Kako možeš da znaš da vidiš pogrešno ili da neko drugi ne uspeva da zapazi lekciju koju treba da naučiš? Da li bol izgleda stvaran u percepciji? Ako izgleda, budi siguran da lekcija nije naučena. I da još uvek postoji nepraštanje koje se skriva u umu koji vidi bol kroz oči koje um usmerava. Bog ne bi hteo da tako patiš. On bi hteo da ti pomogne da oprostiš sebi. Njegov Sin se ne seća ko je. A Bog bi hteo da on ne zaboravi Njegovu Ljubav i sve darove koje Njegova Ljubav donosi sa sobom. Zar bi hteo da se sada odrekneš sopstvenog spasenja? Zar bi hteo da ne naučiš jednostavne lekcije koje je Nebeski Učitelj postavio pred tobom, kako bi sav bol iščezao i Božji Sin se setio Boga? Sve stvari su lekcije koje bi Bog hteo da ti naučiš. On ne bi hteo da ostavi i jednu neopraštajuću misao bez korekcije, niti da ijedan trn ili klin na bilo koji način povredjuje Njegovog Sina. On bi hteo da osigura da njegov sveti odmor ostane neuznemiren i vedar, bez brige, u večnom domu koji se brine o njemu. I On bi hteo da sve suze budu obrisane i da ne ostane ni jedna još neprolivena, i da nema ni jedne koja čeka svoje odredjeno vreme da padne. Jer je Bog hteo da smeh zameni svaku suzu i da Njegov Sin bude opet slobodan. Danas ćemo pokušati da samo u jednom danu savladamo hiljadu prividnih prepreka našem miru. Neka ti milost brže dodje. Ne pokušavaj da je zadržiš za još jedan dan, za još jedan minut ili još jedan trenutak. Vreme je napravljeno za to. Koristi ga danas za ono što je njegova svrha. Ujutru i uveče posveti sve vreme koje možeš za službu njegovom pravom cilju, i ne dopusti da vreme bude manje od onoga što zadovoljava tvoju najdublju potrebu. Daj sve što možeš i daj još malo više. Jer sada bismo hteli da ustanemo u žurbi i idemo ka kući našeg Oca. Već je predugo kako smo otišli i ne bismo hteli da se ovde više zadržavamo. I dok vežbamo, hajde da razmišljamo o svim stvarima koje smo ostavili da ih sami razrešimo i tako ih odvojili od isceljenja. Hajde da ih sve damo Njemu Koji zna način na koji treba da ih posmatramo da bi one nestale. Istina je Njegova poruka; istina je Njegovo učenje. Njegove su lekcije koje bi Bog hteo da mi naučimo. Svakog sata, provedi malo vremena danas i u danima koji će doći, vežbajući lekciju opraštanja u formi koja je utvrdjena za taj dan. Pokušaj da je primenjuješ na dogadjanja koja je taj sat doneo, tako da sledeći bude slobodan od onoga pre njega. Okovi vremena se lako oslobadjaju na ovaj način. Neka ni jedan sat ne baca svoju senku na onaj koji dolazi i kada taj prodje, sve što se desilo tokom njegovog trajanja, odlazi sa njim. Tako ćeš ostati bez okova, u večnom miru u svetu vremena. Ovo je lekcija koju bi Bog hteo da naučiš: Postoji način na koji posmatraš sve što pušta da to bude još jedan tvoj korak ka Njemu i ka spasenju sveta. Svemu što govori o užasu, odgovori ovako: “Oprostiću, i ovo će nestati”. Na svaki strah, svaku brigu i svaki oblik patnje, ponavljaj ove iste reči. I tada držiš ključ koji otvara vrata Neba i najzad donosi Ljubav Boga Oca dole na zemlju, da bi je podigao gore na Nebo. Ovaj poslednji korak preduzeće sam Bog. Ne odbij male korake koje On od tebe traži da učiniš ka Njemu.

208

194. LEKCIJA “STAVLJAM BUDUĆNOST U BOŽJE RUKE” Današnja ideja vodi nas jedan korak bliže ka brzom spasenju, i to kakav džinovski korak! Toliko je velika razdaljina koju on obuhvata, da vas dovodi gotovo pred samo Nebo, gde je cilj na vidiku, a prepreke iza nas. Tvoja stopala su stigla na travnjak koji ti izražava dobrodošlicu pred Nebeskom kapijom, gde sa sigurnošću iščekujemo završni korak Boga. Koliko daleko smo sada napredovali od zemlje! Koliko blizu smo se približili našem cilju! Koliko je kratak put koji je još preostao! Prihvati današnju ideju i ostavio si iza sebe sve strahove, sve jame pakla, svu crnoću depresije, misli o grehu i pustoš koju je izazvao greh. Prihvati današnju ideju i oslobodio si svet od sveg ropstva puštanjem iz teških lanaca koji su okivali vrata njegovog zatvora. Ti si spasen i tvoje spasenje tako postaje dar koji daješ svetu, jer si primio. Ni za trenutak se ne oseća depresija, niti doživljava bol ili opaža gubitak. Ni za trenutak se žalost ne može postaviti na tron i verno obožavati. Ni za trenutak niko ne može čak ni umreti. I tako, svaki trenutak predat Bogu u prolazu, i sledeći koji Mu je već dat, je vreme tvog oslobadjanja od tuge, bola, pa čak i same smrti. Bog drži tvoju budućnost kao što drži i tvoju prošlost i sadašnjost. One su jedno za Njega, pa treba da budu jedno i za tebe. Ali u ovom svetu vremenska progresija još uvek izgleda stvarna. Zato se od tebe ne traži da razumeš nedostatak sekvencijalnosti koja se stvarno nalazi u vremenu. Od tebe se samo traži da pustiš da budućnost ide i da je staviš u Božje ruke. I videćeš po tvom iskustvu da si takodje u Njegove Ruke stavio i prošlost i sadašnjost, jer te prošlost više neće kažnjavati, a strah od budućnosti će sada biti besmislen. Oslobodi budućnost. Jer, prošlost je otišla i ono što je sadašnjost, oslobodjeno od njenog nasledja patnje i nesreće, bola i gubitka, postaje trenutak u kom se vreme oslobadja od okova iluzija gde teče svojim nemilosrdnim, neizbežnim tokom. Onda se svaki trenutak koji je bio rob vremena transformiše u sveti trenutak, kada je svetlost, koja je bila držana skrivena u Božjem Sinu, oslobodjena da blagoslovi svet. Sada je on slobodan i sva njegova slava sija po svetu koji je sa njim postao slobodan, da bi delila njegovu svetost. Ako možeš da vidiš današnju lekciju kao oslobodjenje, kao što ona stvarno i jeste, nećeš se kolebati da daš što više možeš koncentrisanog napora, da bi učinio da ona postane deo tebe. Dok ona postaje misao koja vlada tvojim umom, navika u tvom repertoaru rešavanja problema, način brze reakcije na iskušenja, ti pružaš ono što si naučio svetu. I dok se učiš da vidiš spasenje u svim stvarima, tako će i svet opažati da je spasen. Kakve brige bi mogle da muče onog koji svoju budućnost daje u Ruke Boga punog Ljubavi. Od čega bi mogao patiti? Šta bi moglo da mu prouzrokuje bol ili donese iskustvo gubitka? Čega se može plašiti? I kako može gledati sem sa Ljubavlju? Jer onaj ko se oslobodio svakog straha od budućnosti, našao je svoj put ka sadašnjem miru i sigurnosti koje svet nikada ne može ugroziti. On je siguran da njegova percepcija može biti pogrešna, ali mu nikada neće nedostajati korekcija. On je slobodan da bira opet kada bude obmanut; da menja svoje mišljenje kada napravi greške. Stavi, dakle, svoju budućnost u Božje Ruke. Jer se tako tvoje sećanje na Njega opet vraća, zamenjujući sve tvoje misli o grehu i zlu sa istinom Ljubavi. Zar misliš da svet ne bi time dobio i svako živo stvorenje ne bi odgovorilo sa isceljenom percepcijom? Ko sebe da Bogu na poverenje takodje je stavio svet u Njegove Ruke kojima se i sam obratio za utehu i sigurnost. On ostavlja po strani bolesne iluzije sveta zajedno sa svojim i nudi mir oboma. Sada smo zaista spaseni. Jer počivamo u Božjim Rukama neuznemiravani, sigurni da nam samo dobro može doći. Ako zaboravimo, On će nas nežno podsetiti. Ako prihvatimo neku nepraštajuću misao, ona će ubrzo biti zamenjena odrazom Ljubavi. I ako dodjemo u iskušenje da napadnemo, obratićemo se Onom Ko stražari nad našim mirom da bi nam dao izbor koji ostavlja iskušenje daleko iza sebe. Svet više nije naš neprijatelj, jer smo odabrali da budemo njegov Prijatelj.

195. LEKCIJA

209

“LJUBAV JE PUT KOJIM HODAM U ZAHVALNOSTI” Zahvalnost je lekcija koju je teško naučiti za one koji popreko gledaju na svet. Najviše što oni mogu da učine je da sebe vide u boljem položaju nego druge. I oni pokušavaju da budu zadovoljni jer se čini da drugi pate više od njih. Kako su dostojne sažaljenja i ponižavajuće takve misli! Jer ko ima razlog za zahvalnost dok drugi imaju manje razloga? I ko bi mogao da pati manje zbog toga što vidi da drugi pate više? Tvoju zahvalnost duguješ samo Njemu, Koji je učinio da svi uzroci patnje nestanu po celom svetu. Suludo je nuditi zahvalnost zbog patnje. Ali je isto toliko suludo ne izražavati zahvalnost Onom Ko vam nudi sigurno sredstvo pomoću kog se sav bol isceljuje i patnja zamenjuje smehom i srećom. Čak ni delimično normalni ne bi odbili da preduzmu korake koje On usmerava i da slede putem koji je On postavio pred njih, da bi pobegli iz zatvora za koji su mislili da ne sadrži nikakva vrata za oslobodjenje koje sada opažaju. Tvoj brat je tvoj “neprijatelj” zato što u njemu vidiš rivala tvom miru; pljačkaša koji svoju radost otima od tebe i ne ostavlja ti ništa sem crnog očajanja, toliko gorkog i nemilosrdnog, da ti ne preostaje nikakva nada. Sada je osveta jedino što se može želeti. Sada samo možeš da pokušaš da ga srušiš da sa tobom leži u smrti, beskoristan koliko i ti; i isto onoliko malo je ostalo u njegovim zgrčenim prstima koliko i u tvojim. Ti ne nudiš Bogu zahvalnost zato što je tvoj brat više rob od tebe, niti bi bilo normalno da se razbešniš ako bi on bio slobodniji. Ljubav ne pravi nikakva poredjenja. I zahvalnost može biti iskrena ako je spojena s ljubavlju. Nudimo zahvalnost Bogu našem Ocu što će u nama svi stvorovi naći svoju slobodu. Nikad se neće desiti da neke oslobodimo, a da drugi ostanu vezani. Jer ko može da se cenjka u ime Ljubavi? Zato daj zahvalnost, ali iskreno. I neka tvoja zahvalnost napravi mesta za sve one koji će se osloboditi s tobom; bolesni, slabi, siromašni i uplašeni, i oni koji žale za prividnim gubitkom ili osećaju prividan bol, koji pate od hladnoće ili gladi, i oni koji idu putem mržnje i stazom smrti. Svi oni idu sa tobom. Nemojmo da sebe poredimo sa njima, jer ih tako rascepljujemo iz naše svesti o jedinstvu koje delimo sa njima, kao što ga oni moraju deliti sa nama. Zahvaljujemo našem Ocu samo za jednu stvar: da ne budemo odvojeni ni od jednog živog stvora, i da tako budemo jedno sa Njim. I radujemo se da ne može biti nikakvih izuzetaka koji bi umanjili našu celovitost, ili poremetili ili promenili našu funkciju da upotpunimo Onog Ko je sam potpunost. Dajemo zahvalnost za svakog živog stvora, jer inače ne zahvaljujemo ni zbog čega i ne uspevamo da prepoznamo Božje darove nama. Zato pustimo našu braću da naslone svoje glave na naša ramena, da se malo odmore. Za njih nudimo zahvalnost, jer ako možemo da ih usmerimo ka miru koji bismo mi hteli da nadjemo, put nam se najzad otvara. Stara vrata se ponovo ljuljaju slobodno; odavno zaboravljena Reč ponovo odjekuje u našem sećanju i postaje sve jasnija kada smo voljni da čujemo još jednom. Hodaj, onda, u zahvalnosti putem ljubavi. Jer mržnja se zaboravlja kada odbacimo poredjenja. Šta još ostaje kao prepreka miru? Strah od Boga je sada najzad uklonjen i mi opraštamo bez poredjenja. Zato ne možemo da biramo da neke stvari previdjamo, a da još uvek držimo zaključane kao “grehe”. Kada tvoje opraštanje bude potpuno, osećaćeš totalnu zahvalnost, jer ćeš videti da je sve zaslužilo pravo na ljubav time što oseća ljubav, čak i kao tvoje Pravo Ja. Danas učimo da mislimo o zahvalnosti umesto gneva, zlobe i osvete. Sve nam je dato. Ako odbijemo da ga prepoznamo, tada nemamo pravo na našu ogorčenost i na samopercepciju koja nas vidi na mestu nemilosrdnog gonjenja, gde nas neprestano maltretiraju i guraju na sve strane bez ikakve misli ili brige o nama ili našoj budućnosti. Zahvalnost postaje jedina misao koju zamenjujemo za ove sulude percepcije. Bog se brinuo o nama i zove nas svojim Sinom. Može li išta biti više od ovoga? Naša zahvalnost će utabati put za Njega i skratiti vreme našeg učenja za više nego što bismo mogli i sanjati. Zahvalnost je nerazdvojna od ljubavi, i tamo gde je jedna, mora se naći i druga. Jer zahvalnost je samo jedan aspekt Ljubavi koja je Izvor sveg stvaranja. Bog daje zahvalnost tebi, Njegovom Sinu, zbog onoga što jesi; Njegovo Sopstveno upotpunjenje i Izvor Ljubavi, zajedno sa Njim. Tvoja zahvalnost Njemu je jedno sa Njegovom Tebi. Jer Ljubav ne može ili ni jednim drugim putem sem putem zahvalnosti, i tako idemo i mi koji hodamo putem ka Bogu.

210

196. LEKCIJA

“MOŽE BITI DA JA SAMOG SEBE RAZAPINJEM NA KRST” Kada se ovo potpuno razume i drži u punoj svesti, nećeš pokušavati da povrediš sam sebe, niti da učiniš da tvoje telo bude rob osvete. Nećeš napadati samog sebe i shvatićeš da napasti drugog znači napasti samog sebe. Oslobodićeš se od suludog verovanja da napad na brata spasava tebe. I shvatićeš da je njegova sigurnost i tvoja sopstvena, i da si kroz njegovo isceljenje i ti isceljen. Možda u početku nećeš razumeti kako se milost, koja je bezgranična i koja sve stvari drži pod svojom sigurnom zaštitom, može naći u ideji koju danas vežbamo. Ona u stvari može izgledati kao znak da se od kazne nikada ne može pobeći, zato što ego, kada je u situaciji koju doživljava kao pretnju, brzo citira ovu istinu da bi spasao svoje laži. Pa ipak, on nužno ne shvata istinu koju tako koristi. Ali ti možeš da naučiš da vidiš ovu budalastu primenu i da porekneš značenje koje se čini da ona ima. Tako učiš svoj um da ti nisi ego. Jer načini na koje bi ego hteo da iskrivi istinu više te neće obmanjivati. Nećeš verovati da si telo koje treba razapeti na krst. I videćeš u okviru današnje ideje svetlost vaskrsenja, koja gleda pored svih misli o razapinjanju i smrti, na misli o oslobodjenju i životu. Današnja ideja je jedan korak koji preduzimamo i koji nas vodi iz ropstva ka stanju savršene slobode. Hajde da preduzmemo ovaj korak danas, da bismo brzo mogli ići putem koji nam spasenje pokazuje, preduzimajući svaki korak po tačno odredjenom redosledu, dok se um oslobadja svojih tereta, jednog po jednog. Nije vreme ono što nam je za to potrebno. Potrebna je samo dobra volja. Jer za ono što se čini da će biti potrebno hiljadu godina može se lako uraditi za samo jedan trenutak uz pomoć Božje milosti. Sumorna i beznadežna misao da možeš napadati druge, a da sam budeš slobodan, prikovala te je na krst. Možda je izgledalo da je to spasenje. Ali je ona ipak predstavljala verovanje da je strah od Boga stvaran. Šta je ona drugo do pakao? Ko bi mogao da veruje da mu je Otac sopstveni smrtni neprijatelj, odvojen od njega, koji samo čeka da uništi njegov život i da ga izbriše iz vasione, bez straha od pakla u svom srcu? Takav je oblik ludila u koje veruješ, ako prihvataš strašnu misao da možeš napadati drugog i sam biti slobodan. Sve dok se ovaj oblik ne izmeni, nema nikakve nade. Sve dok ne uvidiš da je to u najmanju ruku apsolutno nemoguće, kako bi moglo biti oslobodjenja? Strah od Boga je stvaran za svakoga ko misli da je ova misao istinita. I on neće primetiti da je ona budalasta ili videti da uopšte postoji, tako da bi mogao da je dovede u pitanje. Da bi je uopšte doveo u pitanje, najpre se mora promeniti njen oblik najmanje za onoliko koliko će omogućiti da se smanji strah od odmazde, i odgovornost se u odredjenoj meri mora vratiti tebi. Odatle bar možeš da razmatraš da li želiš da ideš ovom bolnom stazom. Sve dok ne dodje do ove promene, nećeš moći da opažaš da su to tvoje misli koje izazivaju strah i da tvoje oslobodjenje zavisi od tebe. Naš sledeći korak biće lak, ako preduzmeš ovaj danas. Odatle idemo napred veoma brzo. Kada jednom shvatiš da je nemoguće da budeš povredjen izuzev tvojim sopstvenim mislima, strah od Boga mora izčeznuti. Onda ne možeš verovati da je strah prouzrokovan spolja. I Bog, Koga si mislio da prognaš, može biti pozdravljen nazad u sveti um koji On nikad nije ni napustio. Pesma spasenja se svakako može čuti u ideji koju danas vežbamo. Ako si možda samo ti taj kojeg razapinješ na krst, da nisi povredio svet, i nema potrebe da se bojiš osvete i progona. Nema potrebe da se sakrivaš u užasu od smrtnog straha od Boga koji projekcija skriva iza sebe. Stvar koje se najviše bojiš je tvoje spasenje. Ti si snažan i snaga je ono što želiš. I ti si slobodan i raduješ se slobodi. Pokušavao si da budeš i slab i u ropstvu, jer si se bojao svoje snage i slobode. A u njima leži spasenje. Ima jedan trenutak u kom se čini da je užas ščepao tvoj um toliko potpuno da bekstvo izgleda sasvim beznadežno. Kada budeš shvatio, jednom zauvek, da si ti taj kojeg se plašiš, um sebe opaža kao razcepljenog. Ovo je bilo sakriveno dok si ti verovao da napad može biti usmeren ka spolja i da se spolja vrati unutra. Činilo se da napolju postoji neprijatelj kojeg si imao da se bojiš. I tako je jedan bog izvan tebe postao tvoj smrtni neprijatelj i izvor straha. Sada, za trenutak, opažaš da je ubica u tebi, željan tvoje smrti, sa namerom da spremi kaznu za tebe, sve dok ne dodje vreme kada te najzad može ubiti. Ali je u ovom trenutku takodje i vreme u kom dolazi spasenje. Jer

211

strah od Boga je iščezao. I ti Ga možeš pozvati da te svojom Ljubavlju spase od iluzija, nazivajući ga Ocem, a sebe Njegovim Sinom. Moli se da taj trenutak dodje što pre - danas. Uzmakni korak unazad iz straha i kreni ka ljubavi. Ne postoji ni jedna Božja Misao koja ne ide sa tobom da ti pomogne da dodješ do tog trenutka i da brzo odeš iza njega, sigurno i zauvek. Kada strah od Boga nestane, nema više prepreka koje ostaju izmedju tebe i svetog mira Božjeg. Koliko je blaga i milosrdna ideja koju vežbamo! Izrazi joj dobrodošlicu, kako valja, jer je ona tvoje oslobodjenje. U istinu, samo si ti onaj koga tvoj um pokušava da razapne. Ali će i tvoje iskupljenje takodje doći od tebe.

197. LEKCIJA “MOŽE BITI DA JE TO SAMO MOJA ZAHVALNOST KOJU ZASLUŽUJEM” Ovo je drugi korak koji preduzimamo da oslobodimo tvoj um od verovanja u spoljašnju silu koja se suprotstavlja tvojoj sopstvenoj. Pokušavaš da budeš blagost i opraštanje. Ali ih opet okrećeš u napad, osim ako ne dobiješ spoljašnju zahvalnost i obilnu hvalu. Tvoji darovi moraju biti primljeni sa počašću, da ne bi bili povučeni. Tako misliš da su Božji darovi u najboljem slučaju pozajmice, a u najgorem obmane koje bi htele da prevare tvoje odbrane, da obezbede da kada On udari da će te sigurno ubiti. Kako lako brkaju Boga i krivicu oni koji ne znaju šta njihove misli mogu da učine. Negiraj svoju snagu i za tebe slabost mora postati spasenje. Vidi sebe kao vezanog i rešetke postaju tvoj dom. Nećeš moći da ostaviš svoj zatvor ili da koristiš svoju snagu, sve dok krivicu i spasenje vidiš kao jedno. Slobodu i spasenje treba da opaziš kao nerazdvojno povezane, i sa snagom uz njih treba da ih tražiš i polažeš na njih pravo, da bi ih našao i potpuno prepoznao. Svet ti mora zahvaliti kada mu ponudiš oslobodjenje od tvojih iluzija. Ali ta zahvalnost pripada i tebi, jer njegovo oslobodjenje samo može da bude odraz tvog. Tvoja zahvalnost je sve što tvoji darovi zahtevaju, da bi to bila trajna ponuda zahvalnog srca, zauvek oslobodjenog od pakla. Je li to ono što bi hteo da poništiš uzimajući nazad tvoje darove, zato što nisu primljeni sa počastima? Ti si taj koji im izražava počast i daje im odgovarajuću zahvalnost, jer si ti taj koji je primio darove. Nije važno da li neko drugi smatra da su tvoji darovi bezvredni. U njegovom umu postoji jedan deo koji se, zahvaljujući ti, sjedinjuje sa tvojim. Nije važno da li tvoji darovi izgledaju izgubljeni i bez dejstva. Oni su primljeni tamo gde su dati. U tvojoj zahvalnosti oni su univerzalno prihvaćeni i njih zahvalno potvrdjuje Srce Samog Boga. Zar bi hteo da ih uzmeš nazad, kada ih je On zahvalno prihvatio? Bog blagosilja svaki dar koji Mu daješ i svaki dar se daje Njemu, jer se on može dati samo tebi. I ono što pripada Bogu mora biti Njegovo Rodjeno. Ali ti ipak nikad nećeš shvatiti da su Njegovi darovi sigurni, večni, nepromenljivi, bezgranični, zauvek se daju izvana, šireći ljubav i dodajući tvojoj neprestanoj radosti, dok ti opraštaš da bi opet napadao. Povuci darove koje si dao, pa ćeš pomisliti da je ono što je dato povučeno. Ali nauči da puštaš da opraštanje uklanja grehe koje misliš da vidiš izvan tebe i nikada nećeš pomisliti da su Božji darovi pozajmljeni samo na kratko vreme, pre nego što ih On ponovo otme od tebe u smrti. Jer smrt tada za tebe neće imati nikakvog značenja. I sa prestankom ovakvog verovanja, strah zauvek odlazi. Zahvali svom Pravom Ja za to, jer je Ono zahvalno samo Bogu, i Ono daje zahvalnost za tebe Njemu Samom. Svakome ko živi Hrist će kad-tad doći, jer svako mora da živi i kreće se u Njemu. Njegovo Biće u Njegovom Ocu je sigurno, jer je Njihova Volja jedno. Njihova zahvalnost svima koje su Oni stvorili nema kraja, jer zahvalnost ostaje deo Ljubavi. Neka bude hvala tebi, svetom Sinu Božjem. Jer kako si stvoren, ti sadržiš sve stvari u tvom Pravom Ja. Ti si još uvek onakav kakvim te je Bog stvorio, i ne možeš potamniti sjaj tvog savršenstva. U tvom srcu je položeno Srce Boga. Ti si mu drag, jer si ti On Sam. Sva zahvalnost pripada tebi zbog onoga što ti jesi. Izražavaj zahvalnost onako kako je primaš. Budi slobodan od svake nezahvalnosti bilo kome ko tvoje Pravo Ja čini potpunim. Iz tog Ja niko nije ostavljen napolju. Daj zahvalnost za sve bezbrojne kanale koji proširuju ovo Pravo Ja. Sve što ti činiš daje se Njemu. Sve što ti misliš mogu biti samo Njegove Misli, koje sa Njim dele svete Misli

212

Božje. Prihvati sada zahvalnost koju si odrekao sebi kada si zaboravio funkciju koju ti je Bog dao. Ali nemoj nikad da pomisliš da je On ikada prestao da nudi zahvalnost tebi.

198. LEKCIJA

“SAMO ME MOJE OSUDjIVANJE POVREDjUJE” Povreda je nemoguća. Ali ipak iluzija stvara iluziju. Ako možeš da osudjuješ, možeš biti povredjen. Pošto si poverovao da možeš da povredjuješ, pravo koje si ustanovio za sebe sada se može koristiti protiv tebe, sve dok ga ne odbaciš kao bezvredno, neželjeno i nestvarno. Tek onda iluzija prestaje da ima dejstva, a one koje su izgledale da imaju, biće raščinjene. Tada si slobodan, jer je sloboda tvoj dar, i sada možeš da primiš dar koji si dao. Osudi, i sebe si načinio zatvorenikom. Oprosti i ti si slobodan. Takav je zakon koji vlada percepcijom. To nije zakon koji spoznaja razume, jer je sloboda deo spoznaje. Osudjivati je stoga nemoguće u istini. Ono što izgleda da su uticaji i posledice osudjivanja, uopšte se nisu ni desili. Ali neko vreme moramo njima da se bavimo kao da su se dogodili. Iluzija stvara iluziju. Izuzev jedne. Opraštanje je iluzija koja je odgovor na sve ostale. Opraštanje briše sve snove, i mada je i ono samo jedan san, ono ne stvara druge snove. Sve iluzije izuzev ove moraju se umnožavati hiljadostruko. Ali se ovde iluzije završavaju. Opraštanje je kraj snova, jer je to san o budjenju. Ono samo nije istina. Ali ono pokazuje tamo gde istina mora biti i daje pravac sa sigurnošću Samog Boga. To je san u kom se Sin Božji budi svom Pravom Ja i svom Ocu, znajući da su Oni jedno. Opraštanje je jedini put koji vodi iz nesreće, pored svih patnji, i konačno iz smrti. Kako bi moglo biti drugog puta, kada je ovaj plan Samog Boga? I zašto bi mu se ti suprotstavljao, svadjao sa njim, pokušavao da nadješ hiljade načina u kojima bi on morao biti pogrešan i hiljadu drugih mogućnosti? Zar nije mudrije radovati se što držiš odgovor na tvoje probleme u tvojoj ruci? Zar nije inteligentnije zahvaljivati Onom Ko daje spasenje i prihvatiti Njegov dar? I zar to nije Ljubaznost prema tebi kad čuješ Njegov Glas i učiš jednostavne lekcije koje bi On hteo da podučavaš, umesto što pokušavaš da odbaciš Njegove reči i zameniš i svojim umesto Njegovim? Njegove reči će delovati. Njegove reči će spasti. Njegove reči će sadržati svu nadu, sve blagoslove i svu radost koji se ikad mogu naći na ovoj zemlji. Njegove reči su rodjene u Bogu i dolaze tebi sa Ljubavlju Neba u njima. Oni koji čuju Njegove reči čuli su pesmu Neba. Jer ovo su reči u kojima se svi najzad stapaju u jedno. I kao što će ova izbledeti, Božja Reč će doći da zauzme njeno mesto, jer ćeš je se onda setiti i voleti. Ovaj svet ima mnogo prividno razdvojenih mesta gde milost nema značenja i gde napad izgleda opravdan. Ali su sva ona ipak jedno; mesto gde se smrt nudi Božjem Sinu i njegovom Ocu. Možeš misliti da su Oni prihvatili. Ali ako ponovo pogledaš mesto gde si video Njihovu krv, opazićeš čudo umesto toga. Kako je budalasto verovati da bi Oni mogli umreti! Kako je budalasto verovati da možeš napadati! Kako je suludo verovati da možeš biti osudjen i da Sveti Sin Božji može umreti! Tišina tvoj Pravog Ja ostaje nepomućena, netaknuta ovakvim mislima i nesvesna ikakvih osudjivanja kojima bi bilo potrebno opraštanje. Snovi bilo koje vrste su tudji i strani istini. I šta bi drugo do istina moglo imati Misao koja gradi most ka njoj koji donosi iluzije na drugu stranu? Danas vežbamo da puštamo da sloboda dolazi da u tebi napravi svoj dom. Istina daruje ove reči tvom umu, da bi mogao da pronadješ ključ za svetlost i pustiš da mrak prestane: “Samo me moje osudjivanje povredjuje. Samo me moje opraštanje oslobadja”. Ne zaboravi danas da ne može postojati nikakav oblik patnje koji u sebi ne skriva neku nepraštajuću misao. Niti može da postoji neki oblik bola koji opraštanje ne može da izleči. Prihvati jedinu iluziju koja proklamuje da u Božjem Sinu nema nikakvog osudjivanja i istog trenutka ćeš se setiti Neba; svet je zaboravljen, i sva njegova čudna verovanja su zaboravljena zajedno sa njim, dok se najzad u ovom jednom snu podiže veo i otkriva lice Hristovo. Ovo je dar koji Sveti Duh čuva za tebe od Boga tvog Oca.

213

Neka današnji dan bude slavljen i na zemlji i u tvom svetom domu. Budi ljubazan prema oboma, dok opraštaš prestupe za koje si mislio da su krivi i vidi svoju nevinost kako sija na tebe sa Hristovog lica. Sada tišina vlada po celom svetu. Sada vlada mir koji je postojao pre nego što su pojurile pomamne misli koje nisu imale nikakvog smisla. Sad preko lica zemlje vlada spokojna svetlost, stišana u snu bez snova. I sada je na njemu ostala samo Reč Božja. Samo se još ona može primetiti još neki trenutak duže. Onda se simboli gube i sve što si ikad pomislio potpuno nestaje iz uma za koji je Bog oduvek znao da je Njegov jedini Sin. U njemu nema osudjivanja. On je savršen u svojoj svetosti. Njemu nisu potrebne nikakve misli o milosti. Ko bi mu mogao dati darove kada je sve njegovo? I ko bi mogao da sanja o opraštanju Sinu same Bezgrešnosti, tako sličnom Onome čiji je on Sin, da videti Sina znači ne opažati ništa više i spoznavati samo Oca? U ovom vidjenju Sina, tako kratkom da ni jedan trenutak ne stoji izmedju ovog jednog pogleda i same bezvremenosti, vidiš viziju samog sebe, a zatim zauvek iščezavaš u Boga. Danas smo se još više približili kraju svega što još uvek stoji izmedju ove vizije i našeg vida. I radujemo se što smo došli toliko daleko i prepoznajemo da nas Onaj Ko nas je ovde doveo sada neće napustiti. Jer On bi hteo da nam da dar koji nam je Bog danas dao kroz Njega. Sada je vreme za tvoje oslobodjenje. Vreme je došlo. Vreme je došlo danas.

199. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN” Sloboda mora biti nemoguća sve dok telo opažaš kao sebe. Telo je granica. Onaj ko traži slobodu u telu, traži je tamo gde se ona ne može naći. Um može da se oslobodi kada sebe više ne vidi kao telo, čvrsto vezan za njega i da mu njegovo prisustvo pruža zaklon. Kad bi to bila istina, ti bi zaista bio ranjiv! Um koji služi Svetom Duhu je zauvek neograničen, u svakom pogledu, izvan zakona vremena i prostora, neomedjen nikakvim unapred stvorenim pojmovima, i sa snagom i moći da čini sve što se od njega traži. Misli o napadu ne mogu ući u takav um, jer je on dat Izvoru Ljubavi i strah nikada ne može ući u um koji se vezao za Ljubav. On počiva u Bogu. I ko se može bojati ko živi u Nevinosti i samo voli? Za tvoje napredovanje na ovom kursu bitno je da prihvatiš današnju ideju i da ti ona bude veoma draga. Nemoj da brineš što je ona za ego sasvim suluda. Ego smatra telo dragim jer on boravi u njemu i živi sjedinjen sa domom koji je načinio. On je deo iluzije koja ga je skrivala da se ne bi otkrilo da je i sam iluzoran. On se tu krije i tu se može videti šta on zapravo jeste. Objavi svoju nevinost i ti si slobodan. Telo nestaje, jer nemaš potrebe za njim izuzev za potrebu koju vidi Sveti Duh. Za to, telo će izgledati kao koristan oblik za ono što um mora da uradi. Ono tako postaje sredstvo koje pomaže da se opraštanje pruži na sveobuhvatni cilj koji ono mora postići, prema Božjem Planu. Gaji današnju ideju i praktikuj je danas i svaki dan. Neka ona bude deo svakog tvog perioda vežbanja. Nema misli koja time neće dobiti na snazi da pomogne svetu, i ni jedne koja neće dobiti dodatne darove i tebi takodje. Sa ovom idejom smo zazvučali zov slobode po celom svetu. I zar bi ti hteo da budeš izuzet od prihvatanja darova koje daješ? Sveti Duh je dom umova koji traže slobodu. U Njemu su oni našli ono što traže. Svrha tela je sada nedvosmislena. Ono postaje savršeno u sposobnosti da služi nepodeljenom cilju. U bezkonfliktnom i jasnom odgovoru umu samo sa mišlju o slobodi kao svom cilju, telo služi, i služi svojoj svrsi dobro. Bez moći da porobi, ono je dostojan sluga slobode koju um traži u okviru Svetog Duha. Budi slobodan danas. I donesi slobodu kao tvoj dar onima koji još uvek veruju da su porobljeni u telu. Budi slobodan, tako da Sveti Duh može da se koristi tvojim bekstvom iz okova, da bi oslobodio mnoge koji sebe opažaju vezanim, bespomoćnim i uplašenim. Neka ljubav zameni njihove strahove kroz tebe. Prihvati sada spasenje i daj tvoj um Njemu koji te zove da Mu učiniš ovaj dar. Jer bi On hteo da ti da savršenu slobodu, savršenu radost i nadu koja svoje puno ostvarenje nalazi u Bogu. Ti si Božji Sin. U besmrtnosti živiš zauvek. Zar ne bi hteo da vratiš tvoj um tome? Onda dobro vežbaj misao koju ti Sveti Duh daje za danas. Tvoja braća ostaju oslobodjena sa tobom u njoj;

214

svet je blagosloven zajedno s tobom, Božji Sin više neće plakati i Nebo nudi zahvalnost za povećanje radosti koju tvoje vežbanje donosi. I Sam Bog širi svoju Ljubav i sreću svaki put kada kažeš: “Ja nisam telo. Ja sam sloboda. Čujem Glas Koji mi je Bog dao, i moj um sluša samo Njega”.

200. LEKCIJA “NEMA DRUGOG MIRA SEM MIRA BOŽJEG” Ne traži dalje. Nećeš naći mir sem mira Božjeg. Prihvati ovu činjenicu i spasi sebe agonije još gorčih razočarenja, sumornog očaja i osećanja ledenog beznadja i sumnje. Ne traži dalje. Nema za tebe ničeg drugog što ćeš naći sem mira Božjeg, osim ako ne tražiš nesreću i bol. Ovo je završna tačka do koje svako mora najzad doći, da bi odbacio svaku nadu da će naći sreću tamo gde je nema; gde će ga spasti ono što može samo da povredi; da će stvoriti mir od haosa, radosti od bola i Nebo od pakla. Ne pokušavaj više da pobediš gubljenjem, niti da umreš da bi živeo. Tako samo tražiš poraz. Ali isto tako lako možeš da tražiš Ljubav, sreću i večni život u miru koji nema kraja. Traži ovo i samo možeš pobediti. Kad tražiš ono što već imaš, moraš uspeti. Ako tražiš da ono što je lažno bude istina, nikad nećeš uspeti. Oprosti sebi zbog ispraznih fantaziranja i ne traži više ono što ne možeš naći. Jer šta može biti budalastije od toga da tražiš, tražiš i opet tražiš pakao, kad samo treba da pogledaš sa otvorenim očima i da vidiš da Nebo leži ispred tebe, kroz vrata koja se lako otvaraju da ti izraze dobrodošlicu? Dodji kući. Nisi našao sreću na stranim mestima i u tudjim oblicima koji nemaju nikakvog značenja za tebe, mada si pokušavao da ih učiniš smislenim. Ovaj svet nije mesto gde ti pripadaš. Ti si ovde stranac. Ali ti je dato da nadješ sredstvo pomoću kog svet više ne izgleda da je zatvorska kuća ili robija za bilo koga. Sloboda ti je data tamo gde si opažao samo lance i gvozdena vrata. Ali moraš da promeniš svoj um u vezi sa svrhom sveta, ako bi hteo da nadješ slobodu. Bićeš vezan sve dok ne budeš ceo svet video kao blagosloven, i dok svako ne bude oslobodjen od tvojih grešaka i poštovan kao što je i on. Ti ga nisi stvorio; on više nije ti. I dok oslobadjaš jednog, drugi je prihvaćen onakvim kakav on jeste. Šta opraštanje čini? U istinu, ono nema nikakvu funkciju, i ne čini ništa. Jer ono je nepoznato na Nebu. Ono je potrebno samo u paklu, tamo gde ono ima moćnu funkciju. Zar oslobodjenje Božjeg voljenog Sina od zlih snova koje on uobražava, a ipak veruje da su istiniti, nije dostojan cilj?

Ko bi se mogao nadati nečem višem, kad izgleda da postoji izbor koji može napraviti izmedju uspeha i neuspeha; Ljubavi i straha? Nema drugog mira sem Božjeg mira, jer On ima jednog Sina koji ne može napraviti svet suprotan Božjoj Volji i svojoj sopstvenoj, koja je ista kao i Njegova. Čemu bi se on mogao nadati da nadje u takvom svetu? On ne može biti stvaran, jer nikada nije bio ni stvoren. Zar bi on ovde tražio mir? Ili mora uvideti, dok ga posmatra, da svet može samo da obmanjuje? Ali on ipak može da nauči da ga posmatra na drugačiji način i da nadje mir Božji. Mir je most koji će svako preći i iza sebe ostaviti ovaj svet. Ali mir počinje kada se svet opazi da je drugačiji, i vodi od ove sveže percepcije do kapije Neba i još dalje. Mir je odgovor na konfliktne ciljeve, na besmislena putovanja, pomamna i uzaludna traganja, i nastojanja bez značenja. Sada je put lak, blago se spuštajući ka mostu gde se nalazi sloboda u miru Božjem. Nemojmo danas da opet izgubimo naš put. Mi idemo ka Nebu i staza je prava. Zastoja, i nepotrebno izgubljenog vremena po trnovitim sporednim putevima, može biti samo ako pokušamo da lutamo. Samo je Bog siguran i On će voditi naše korake. On neće napustiti svog Sina u nevolji, niti ga pustiti da zauvek odluta od svog doma. Otac zove; Sin će čuti. I to je sve u onome što se čini da je svet odvojen od Boga, gde tela imaju realnost. Sada je tišina. Ne traži dalje. Došao si do tamo gde je put prekriven tepihom od lišća lažnih želja, opalog sa drveća beznadja koje si ranije tražio. Sada je ono pod tvojim nogama. I ti podižeš pogled gore i prema Nebu, sa očima tela ali sada posmatraš jedan trenutak duže. Mir je najzad prepoznat, i ti osećaš kako njegov nežni zagrljaj grli tvoje

215

srce i um sa utehom i ljubavlju. Danas ne tražimo idole. U njima se mir ne može naći. Božji mir je naš i samo njega ćemo prihvatiti i želeti. Neka je mir s nama danas. Jer smo našli jednostavan, srećan način da napustimo svet dvosmislica i da zamenimo naše promenljive ciljeve i samotne snove sa jednom jedinom namerom i drugarstvom. Jer mir je spajanje, ako je od Boga. Ne tražimo dalje. Blizu smo domu i približavamo mu se sve više svaki put kada kažemo: ”Nema drugog mira sem mira Božjeg, i ja sam radostan i zahvalan što je tako”.

OBNAVLJANJE VI Za ovo obnavljanje koristimo samo jednu ideju svakog dana i vežbamo što je češće moguće. Pored vremena koje posvećuješ ujutru i uveče, a koje ne treba da bude manje od 15 minuta, i sećanja koja činiš na svaki sat, koristi tu ideju što češće možeš u intervalu izmedju njih. Svaka pojedinačna od ovih ideja bi bila dovoljna da tebe i svet oslobodi od svakog oblika ropstva, i prizove da se ponovo pojavi sećanje na Boga. Sa ovim na umu počinjemo naše vežbanje, u kom pažljivo obnavljamo misli koje nam je Sveti Duh darovao u poslednjih 20 lekcija. Svaka sadrži ceo kurs, ako se razume, praktikuje, prihvata i primenjuje na sve prividne dogadjaje tokom celog dana. Jedna je dovoljna. Ali u toj jednoj se ne smeju praviti nikakvi izuzeci. Tako je potrebno da ih koristimo sve i pustimo da se stapaju u jedno, u kome svaka doprinosi celini koju učimo. Ove seanse vežbanja, kao i u našem poslednjem obnavljanju, usredsredjene su oko jedne centralne teme sa kojom započinjemo i završavamo svaku lekciju. Ovo je ta tema: “Ja nisam telo. Ja sam slobodan, jer sam još uvek onakav kakvim me je Bog stvorio”. Dan počinje i završava se sa njom. Ovo ponavljamo svaki put kad časovnik otkuca novi sat ili se sećamo u medjuvremenu da imamo funkciju koja transcendira svet koji vidimo. Izvan toga i ponavljanja specijalne misli koju praktikujemo toga dana, ne zahteva se nikakva druga vežba, izuzev da ozbiljno napustimo sve što nam je zakrčilo um i čini ga gluvim za razum, mentalno zdravlje i jednostavnu istinu. Pokušaćemo da odemo izvan svih reči i specijalnih formi vežbanja za ovo obnavljanje. Jer ovog puta pokušavamo da ubrzamo korak duž kratke staze ka vedrini i Božjem miru. Jednostavno zatvorimo oči i zaboravimo sve što smo mislili da znamo i razumemo. Jer tako nam je data sloboda od svega što nismo znali i što nismo razumevali. Ima samo jedan izuzetak u ovom nedostatku strukturiranja. Ne dopuštaj nikakvim dokonim mislima da prolaze bez tvog reagovanja. Ako primetiš ijednu, negiraj da ona ima vlast nad tobom i požuri da ubediš svoj um da to nije ono što bi ti hteo. Onda blago pusti da ode misao koju si negirao, u sigurnoj i brzoj razmeni za ideju koju praktikuješ tog dana. Kad budeš dolazio u iskušenje, požuri da proklamuješ svoju slobodu od iskušenja, govoreći: “Ovu misao ne želim. Umesto toga biram..........................” I zatim ponavljaj ideju za taj dan i pusti je da zauzme mesto onoga što si ti mislio. Pored ovih specijalnih primena u ideji za svaki dan, dodaćemo samo još nekoliko formalnih izraza ili specifičnih misli kao pomoć u vežbanju. Umesto toga, ova vremena tišine dajemo Učitelju koji nas poučava tišini, govori o miru i daje našim mislima svakakvo značenje koje one mogu imati. Njemu nudim ovo obnavljanje u tvoje ime. Stavljam te pod Njegovu odgovornost i puštam Ga da te uči šta da radiš, govoriš i misliš, svaki put kada Mu se obratiš. On će ti uvek biti na raspolaganju, svaki put kada Ga pozoveš da ti pomogne. Hajde da Mu ponudimo celo obnavljanje koje sada počinjemo, i takodje nemojmo da zaboravimo Kome je ono dato, dok vežbamo iz dana u dan, napredujući ka cilju koji je On postavio za nas, dopuštajući Mu da nas uči kako da idemo i imajući potpuno poverenje u Njega i način na koji svaki period vežbanja može najbolje postati dar slobode svetu pun ljubavi.

201. LEKCIJA

216

“JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 181. “IMAM POVERENJA U MOJU BRAĆU KOJA SU JEDNO SA MNOM” “NEMA NIKOG KO NIJE MOJ BRAT. BLAGOSLOVEN SAM JEDNOTOM, U KOJOJ SU VASIONA I BOG, MOJ OTAC, JEDINI STVORITELJ SVEGA ŠTO JE MOJE PRAVO JA, ZAUVEK JEDNO SA MNOM” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

202. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 182. “BIĆU TIH ZA TRENUTAK I IĆI ĆU KUĆI” “ZAŠTO BIH ODABRAO DA OSTANEM JOŠ I JEDAN TRENUTAK VIŠE TAMO GDE NE PRIPADAM, KADA MI JE SAM BOG DAO NJEGOV GLAS DA ME POZOVE KUĆI” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

203. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 183. “PRIZIVAM BOŽJE IME I MOJE SOPSTVENO IME” “BOŽJE IME JE MOJE OSLOBODjENJE OD SVAKE MISLI O ZLU I GREHU, JER JE TO MOJE SOPSTVENO IME KOLIKO I NJEGOVO” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

204. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 184. “BOŽJE IME JE MOJE NASLEDjE” “BOŽJE IME ME PODSEĆA DA SAM NJEGOV SIN, A NE ROB VREMENA, NEOGRANIČEN ZAKONIMA KOJI VLADAJU SVETOM BOLESNIH ILUZIJA, SLOBODAN U BOGU, ZAUVEK I ZAUVEK JEDNO SA NJIM” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

217

205. LEKCIJA

“JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 185. “ŽELIM MIR BOŽJI” “MIR BOŽJI JE SVE ŠTO ŽELIM. MIR BOŽJI JE MOJ JEDINI CILJ, SVRHA SVOG MOG POSTOJANJA OVDE, KRAJ KOJI TRAŽIM, MOJA SVRHA I MOJA FUNKCIJA I MOJ ŽIVOT, DOK BORAVIM TAMO GDE NISAM KOD KUĆE” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

206. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 186. “SPASENJE SVETA ZAVISI OD MENE” “MENI SU POVERENI DAROVI BOŽJI, JER SAM NJEGOV SIN. I DAVAO BIH NJEGOVE DAROVE TAMO GDE IH JE ON NAMENIO” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

207. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 187. “BLAGOSILJAM SVET ZATO ŠTO BLAGOSILJAM SEBE” “BOŽJI BLAGOSLOV SIJA PO MENI IZ NUTRINE MOG SRCA, TAMO GDE ON BORAVI. TREBA SAMO DA MU SE OBRATIM, PA ĆE SE SVAKA ŽALOST RASTOPITI, DOK PRIHVATAM NJEGOVU BEZGRANIČNU LJUBAV PREMA MENI” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

208. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 188. “BOŽJI MIR SADA SIJA U MENI” “BIĆU TIH I PUSTITI DA ZEMLJA BUDE TIHA ZAJEDNO SA MNOM. I U TOJ TIŠINI NAĆE ĆEMO MIR BOŽJI. ON JE U NUTRINI SRCA MOG, KOJE SVEDOČI O SAMOM BOGU” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

218

209. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 189. “SADA U SEBI OSEĆAM LJUBAV BOŽJU” “LJUBAV BOŽJA JE ONO ŠTO ME JE STVORILO, LJUBAV BOŽJA JE SVE ONO ŠTO SAM JA, LJUBAV BOŽJA ME PROGLAŠAVA NJEGOVIM SINOM, LJUBAV BOŽJA U MENI ME OSLOBADjA” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

210. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 190. “BIRAM BOŽJU RADOST UMESTO BOLA” “BOL JE MOJA SOPSTVENA IDEJA. ON NIJE MISAO OD BOGA VEĆ ONOGA ZA KOGA SAM MISLIO DA JE RAZDVOJEN OD NJEGA I NJEGOVE VOLJE. VOLJA JE RADOST I SAMO RADOST ZA NJEGOVOG VOLJENOG SINA. I JA NJU BIRAM UMESTO ONOG ŠTO SAM JA STVORIO.” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

211. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 191. “JA SAM SVETI SIN SAMOG BOGA” “U TIŠINI I ISTINSKOJ PONIZNOSTI TRAŽIM BOŽJU SLAVU, DA BIH JE VIDEO U SINU KOJEG JE ON STVORIO KAO MOJE PRAVO JA” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

212. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 192. “IMAM FUNKCIJU KOJU BI BOG HTEO DA IZVRŠAVAM”

219

“TRAŽIM FUNKCIJU KOJA BI ME OSLOBODILA OD SVIH TAŠTIH ILUZIJA SVETA. SAMO FUNKCIJA KOJU MI JE BOG DAO MOŽE DA PONUDI SLOBODU. SAMO TO TRAŽIM, I SAMO TO ĆU PRIHVATITI KAO MOJE” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

213. LEKCIJA

“JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 193. “SVE STVARI SU LEKCIJE KOJE BOG ŽELI DA JA NAUČIM” “LEKCIJA JE ČUDO KOJE MI BOG NUDI, UMESTO MISLI KOJE SAM JA STVORIO I KOJE ME POVREDjUJU. ONO ŠTO NAUČIM OD NJEGA POSTAJE NAČIN NA KOJI SE OSLOBADjAM. I TAKO BIRAM DA UČIM NJEGOVE LEKCIJE I ZABORAVIM SVOJE” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

214. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 194. “STAVLJAM BUDUĆNOST U BOŽJE RUKE” “PROŠLOST JE OTIŠLA, BUDUĆNOSTI JOŠ NEMA. SADA SAM OSLOBODjEN OD NJIH OBE. JER ONO ŠTO BOG DAJE MOŽE BITI SAMO ZAUVEK. I JA PRIHVATAM SAMO ONO ŠTO ON DAJE KAO ONO ŠTO PRIPADA MENI” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

215. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 195. “LJUBAV JE PUT KOJIM HODAM U ZAHVALNOSTI” “SVETI DUH JE MOJ JEDINI VODIČ. ON HODA SA MNOM U LJUBAVI. I JA MU IZRAŽAVAM ZAHVALNOST ŠTO MI JE POKAZAO PUT KOJIM DA IDEM” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

216. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

220

196. “MOŽE BITI DA JA SAMOG SEBE RAZAPINJEM NA KRST” “SVE ŠTO ČINIM ČINIM SAMOM SEBI. AKO NAPADAM, PATIM. ALI AKO OPRAŠTAM, BIĆE MI DATO SPASENJE” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

217. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” 197. “MOŽE BITI DA JE TO SAMO MOJA ZAHVALNOST KOJU ZASLUŽUJEM” “KO BI IZRAŽAVAO ZAHVALNOST ZA MOJE SPASENJE SEM MENE SAMOG? I KAKO SEM KROZ SPASENJE MOGU DA NADjEM PRAVO JA KOJEM MOJA ZAHVALNOST PRIPADA?” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

218. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVOG ME JE BOG STVORIO” 198. “SAMO ME MOJE OSUDjIVANJE POVREDjUJE” “MOJE OSUDjIVANJE DRŽI MOJ VID U TAMI, I KROZ MOJE NEVIDNE OČI NE MOGU DA VIDIM VIZIJU MOJE SLAVE. ALI DANAS MOGU DA VIDIM OVU SLAVU I DA BUDEM RADOSTAN” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

219. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” 199. “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN.” “JA SAM BOŽJI SIN. UTIHNI, UME MOJ I RAZMISLI ZA TRENUTAK O TOME. A ONDA SE VRATI NA ZEMLJU, I VIŠE NEĆEŠ BITI U KONFUZIJI KOGA TO MOJ OTAC ZAUVEK VOLI KAO SVOG SINA” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

220. LEKCIJA “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

221

200. “NEMA DRUGOG MIRA SEM MIRA BOŽJEG” “NE DOPUSTI DA ODLUTAM SA PUTA MIRA, JER SAM IZGUBLJEN NA DRUGIM PUTEVIMA SEM OVOG. VEĆ ME PUSTI DA SLEDIM ONOG KOJI ME VODI KUĆI, I MIR JE SIGURAN KAO LJUBAV BOŽJA” “JA NISAM TELO. JA SAM SLOBODAN. JER SAM JOŠ UVEK ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO”

222

DEO II

Reči će sada malo značiti. Mi ih koristimo, ali kao vodiče od kojih sada ne zavisimo. Jer sada tražimo samo direktno iskustvo istine. Preostale lekcije su samo uvod u vremena u kojima napuštamo svet bola i idemo da udjemo u mir. Sada počinjemo da dostižemo cilj koji je ovaj kurs postavio i da nalazimo kraj ka kojem je naše vežbanje uvek bilo usmereno. Sada pokušavamo da puštamo da vežbe budu samo početak, jer čekamo u spokojnom iščekivanju našeg Boga i Oca. On je obećao da će poslednji korak učiniti On lično i mi smo sigurni da On drži svoja obećanja. Daleko smo prešli duž ovog puta i sada čekamo Njega. Nastavićemo da provodimo vreme sa Njim svakog jutra i svake noći, sve dokle god nas On čini srećnim. Sada više nećemo smatrati da je vreme pitanje trajanja. Koristićemo ga koliko god da bude potrebno da bi ostvarili rezultat koji želimo. A nećemo zaboraviti ni naša sećanja svakog sata u medjuvremenu, pozivajući Boga kada imamo potrebu za Njim i kada dodjemo u iskušenje da zaboravimo naš cilj. Nastavićemo sa centralnom misli u danima koji dolaze i koristićemo tu misao kao uvod u naša vremena odmora, i stišavaćemo naše umove kad imaju potrebu. Ali se nećemo zadovoljavati sa jednostavnim vežbanjem u preostalim svetim trenucima koji završavaju godinu koju smo dali Bogu. Izgovaramo odredjene reči dobrodošlice i očekujemo da se Naš Otac otkrije, kao što je obećao. Mi smo Ga pozvali i On je obećao da Njegov Sin neće ostati neuslišen kada zove Njegovo Ime. Sada dolazimo k Njemu, ali sa Njegovom Reči u našim umovima i srcima i čekamo da On preduzme korak ka nama za koji nam je rekao, kroz Njegov Glas, da neće propustiti da učini kada Ga budemo pozvali. On nije napustio svog Sina u svom njegovom ludilu, niti je izdao Njegovo poverenje u Njega. Zar Mu Njegova vernost nije zaslužila poziv koji On traži da nas učini srećnim? Mi ćemo je ponuditi i ona će biti prihvaćena. Tako ćemo sada provoditi naša vremena sa Njim. Mi izgovaramo reči poziva koje Njegov Glas sugeriše i onda čekamo da On dodje k nama. Sada je vreme kada se proročanstvo ispunjava. Sada se drže sva drevna obećanja i u potpunosti ispunjavaju. Jer sada ne možemo a da ne uspemo. Sedi tiho i čekaj tvog Oca. Njegova je volja da dodje k tebi kada budeš prepoznao da je tvoja volja da On to učini. I nikad ne bi ni mogao da dodješ toliko daleko da nisi video, makoliko nejasno, da je to tvoja volja. Ja sam toliko blizu tebe, da moramo uspeti. Oče, dajemo Ti ova sveta vremena, iz zahvalnosti Onome Koji nas je učio kako da napustimo svet žalosti u zamenu za onaj koji si nam Ti dao. Sada ne gledamo unazad. Gledamo napred, uperenih očiju na kraj putovanja. Prihvati ove male darove zahvalnosti od nas, dok kroz Hristovo vidjenje posmatramo svet koji je izvan onog koji smo mi stvorili i taj svet uzimamo kao punu zamenu za naš sopstveni. I sada čekamo u tišini, bez straha i sigurni u Tvoj dolazak. Nastojali smo da pronadjemo naš put sledeći Vodiča kojeg si nam Ti poslao. Mi nismo znali put, ali nas Ti nisi zaboravio. I mi znamo da nas Ti sada nećeš zaboraviti. Mi samo molimo da se drevna obećanja održe koja su Tvoja Volja da ih održiš. Moleći ovo, mi spajamo našu volju sa Tvojom. Otac i Sin, čija je sveta Volja stvorila sve što jeste, ne mogu promašiti ni u čemu. U ovoj izvesnosti, mi preduzimamo ovih poslednjih nekoliko koraka ka Tebi i uzdamo se u Tvoju Ljubav, koja neće izneveriti Sina koji Te zove. I tako krećemo na završni deo ove jedne svete godine, koju smo proveli zajedno u traganju za istinom i Bogom, Koji je njen jedini Tvorac. Našli smo put koji je On odabrao za nas i izvršili izbor da sledimo tim putem onako kako On želi da idemo. Njegova Ruka nas je podigla. Njegove Misli su osvetlile tamu u našim umovima. Njegova Ljubav nas neprestano poziva od kako je vreme počelo. Imali smo želju da Bog nema Sina kojeg je stvorio za Sebe. Želeli smo da Bog promeni Sebe i da bude ono što bismo mi hteli da napravimo od Njega. I verovali smo da su naše sulude želje istina. Sada se radujemo što je to sve raščinjeno i više ne mislimo da su iluzije istina. Sećanje na Boga treperi preko prostranih horizonata naših umova. Još jedan trenutak i ono će se ponovo dići. Još jedan trenutak i mi, koji smo Božji Sinovi, bezbedno smo kod kuće, tamo gde bi On želeo da budemo. Sada je potreba za vežbanjem gotovo prestala. Jer u ovom završnom odeljku počećemo da shvatamo da je potrebno samo da pozovemo Boga, pa će sva iskušenja nestati. Umesto reči, treba samo da osećamo Njegovu Ljubav. Umesto molitvi, treba samo da prizovemo Njegovo Ime. Umesto sudjenja, treba samo da budemo tihi i da pustimo da se svi stvorovi iscele. Prihvatićemo način na koji će se Božji Plan završiti, kao

223

što smo prihvatili način na koji je počeo. Sada je on potpun. Ova godina nas je dovela do večnosti. Naša dalja potreba za rečima još uvek ostaje. S vremena na vreme će instrukcije za temu odredjene relevantnosti prožimati naše svakodnevne lekcije, i periode dubokih iskustava bez reči, koji treba da dodju kasnije. Ove specijalne misli treba ponavljati svakog dana, i svaku od njih nastavljati sve dok ti se ne da sledeća. Treba ih čitati polako i neko vreme razmišljati o njima, pre svakog svetog i blagoslovenog trenutka u toku dana. Sada dajemo prvu od ovih instrukcija:

ŠTA JE OPRAŠTANJE? Opraštanje prepoznaje da se ono što si mislio da ti je tvoj brat uradio nije dogodilo. Ono ne oprašta grehe i ne čini ih stvarnim. Ono vidi da greha nije ni bilo. I u tom pogledu su svi tvoji gresi oprošteni. Šta je greh, sem lažna predstava o Božjem Sinu? Opraštanje samo vidi njegovu lažnost i stoga ga pušta da ode. Ono što je onda slobodno da zauzme njegovo mesto je Božja Volja. Nepraštajuća misao je ona koja vrši osudjivanje koje neće da dovodi u sumnju, mada nije istinito. Um je zatvoren i neće biti oslobodjen. Ova misao štiti projekciju, zatežući njene lance, tako da je iskrivljenje još više prekriveno velom i još više zatamnjeno, manje podložno sumnji i još više udaljeno od razuma. Šta može doći izmedju fiksne projekcije i cilja koji je ona izabrala kao svoju željenu metu? Nepraštajuća misao čini mnogo stvari. U mahnitoj akciji ona sledi svoj cilj, uvrćući i rušeći sve što vidi da se isprečuje na njenoj izabranoj stazi. Njena svrha je iskrivljenje, kao i sredstvo kojim to ostvaruje. Ona napada u pobesnelim pokušajima da uništi stvarnost, ne mareći ni za šta što bi izgledalo da predstavlja kontradikciju njenoj tački gledišta. Opraštanje, s druge strane, je tiho, i spokojno ne čini ništa. Ono ne napada ni jedan aspekt stvarnosti, niti pokušava da je uvrne da bi izgledala onako kako se njemu svidja. Ono samo posmatra i čeka, i ne osudjuje. Onaj ko neće da oprosti mora da sudi, jer mora da opravda svoje nepraštanje. Ali onaj ko bi hteo da oprosti sam mora da nauči da dočekuje istinu baš onako kakva ona jeste. Dakle, ne čini ništa i pusti da ti opraštanje pokaže šta da činiš, kroz Njega Koji je tvoj Vodič, tvoj Spasilac i Zaštitnik, snažan u nadi i siguran u tvoj konačni uspeh. On ti je već oprostio, jer je takva Njegova funkcija i da oprostiš onome koga je On spasao, čiju bezgrešnost vidi i koga On poštuje kao Sina Božjeg.

221. LEKCIJA “MIR MOM UMU. NEKA SE STIŠAJU SVE MOJE MISLI” “Oče, dolazim danas k Tebi da tražim mir koji samo Ti možeš dati. Dolazim u tišini. U spokoju mog srca, u najdubljim zabitima mog uma, čekam i osluškujem Tvoj Glas. Oče moj, govori mi danas. Dolazim da čujem Tvoj Glas u tišini, izvesnosti i ljubavi, siguran da ćeš Ti čuti moj zov i odgovoriti mi”. Sada čekamo u tišini. Bog je ovde, zato što čekamo zajedno. Ja sam siguran da će ti On odgovoriti i ti ćeš čuti. Prihvati moje poverenje, jer je ono tvoje. Naši umovi su spojeni. Čekamo sa jednom namerom: da čujemo odgovor našeg Oca na naš zov, da pustimo naše misli da se stišaju i da nadju Njegov mir, da Ga čuju kako nam govori o tome šta smo mi i da Sebe otkrije Svom Sinu.

222. LEKCIJA “BOG JE SA MNOM. JA ŽIVIM I KREĆEM SE U NJEMU” Bog je sa mnom. On je moj izvor života, života iznutra, vazduh koji dišem, hrana koja me održava, voda koja me obnavlja i čisti. On je moj dom u kom živim i krećem se, Duh

224

Koji usmerava moje akcije, nudi mi svoje Misli i garantuje moju bezbednost od svakog bola. On me obasipa nežnošću i brigom, i drži u ljubavi Sina kojeg obasjava i koji takodje obasjava Njega. Kako je tih onaj koji zna istinu o onome o čemu On danas govori! “Oče, nemamo drugih reči izuzev Tvog Imena na našim usnama i u našim umovima, dok sada tiho dolazimo u Tvoje Prisustvo i molimo da malo počivamo s Tobom u miru”.

223. LEKCIJA “BOG JE MOJ ŽIVOT. NEMAM DRUGI ŽIVOT SEM NJEGOVOG” Bio sam u zabludi kada sam mislio da živim odvojeno od Boga, kao odvojen entitet koji se kreće u izolaciji, nevezan i smešten u telu. Sada znam da je moj život Božji, da nemam nikakav drugi dom i da ne postojim odvojeno od Njega. On nema ni jednu Misao koja nije deo mene; niti ja imam drugih sem onih koje su od Njega. “Oče naš, pusti nas da vidimo lice Hrista umesto naših grešaka. Jer mi koji smo Tvoj sveti Sin smo bezgrešni. Hteli bismo da gledamo našu bezgrešnost, jer krivica proklamuje da mi nismo Tvoj Sin. I ne bismo hteli da Te više zaboravljamo. Mi smo usamljeni ovde i čeznemo za Nebom, gde smo kod kuće. Danas bismo hteli da se vratimo. Naše Ime je Tvoje i mi priznajemo da smo Tvoj Sin”.

224. LEKCIJA

“BOG JE MOJ OTAC I ON VOLI SVOG SINA” Moj istinski identitet je tako siguran, tako uzvišen, bezgrešan, slavan i veliki, potpuno blagotvoran i bez krivice, da se Nebo okreće Njemu da bi dobilo svetlost. On takodje osvetljava i svet. To je dar koji mi je dao moj Otac; onaj koji i ja dajem svetu. Nema drugog dara sem Ovoga koji se može bilo davati bilo primati. Ovo je stvarnost i samo Ovo. Ovo je kraj iluzije. To je istina. “Moje Ime, O Oče, Tebi je još uvek poznato. Ja sam ga zaboravio, i ne znam kuda idem, ko sam ili šta to radim. Podseti me, Oče, sada, jer sam umoran od sveta koji vidim. Otkrij šta bi Ti hteo da vidim umesto toga”.

225. LEKCIJA “BOG JE MOJ OTAC I NJEGOV SIN GA VOLI” “Oče, moram uzvratiti Tvoju Ljubav prema meni, jer su davanje i primanje isto, a Ti si svu Tvoju Ljubav dao meni. Moram je uzvratiti, jer želim da bude moja u punoj svesti, obasjavajući moj um i držeći ga unutar njene blage svetlosti, nepovredivog, voljenog, sa strahom iza i samo sa mirom ispred. Kako je tih put kojim je Tvoj Ljubeći Sin doveden do Tebe”. Brate, sada nalazimo tu tišinu. Put je slobodan. Sada ga sledimo u miru zajedno. Ti si pružio svoju ruku ka meni i ja te nikad neću napustiti. Mi smo jedno i samo ova jednost je ono što tražimo, dok prelazimo ovih nekoliko poslednjih koraka koji će završiti putovanje koje nikad nije ni počelo.

225

226. LEKCIJA “MOJ DOM ME ČEKA. POŽURIĆU TAMO” Ako bih tako hteo, mogu da sasvim napustim ovaj svet. Nije smrt ta koja to omogućava, već promena mišljenja o svrsi sveta. Ako verujem da svet ima neku vrednost kako ga sada vidim, on će još uvek tako i ostati za mene. Ali ako ne vidim nikakvu vrednost u svetu dok ga posmatram, ništa što želim da zadržim kao moje ili da tragam za tim kao ciljem, on će otići od mene. Jer ja nisam tražio da iluzije zamene istinu. “Oče, moj dom iščekuje moj radosni povratak. Tvoje Naručje je otvoreno i ja čujem Tvoj Glas. Kakve potrebe imam da bih se zadržavao na mestu ispraznih želja i slomljenih snova, kada Nebo tako lako može biti moje?”

227. LEKCIJA

“OVO JE MOJ SVETI TRENUTAK OSLOBADjANJA” “Oče, danas je dan kada sam slobodan, jer je moja volja Tvoja. Ja sam mislio da stvorim neku drugu volju. Ali ništa što sam mislio izvan Tebe ne postoji. I ja sam slobodan jer sam bio u zabludi i moje iluzije uopšte nisu uticale na moju sopstvenu stvarnost. Sada ih se odričem i stavljam ih pred stopala istine, da bi se zauvek uklonile iz mog uma. Ovo je moj sveti trenutak oslobadjanja. Oče, znam da je moja volja jedno sa Tvojom”. I tako danas nalazimo naš radostan povratak Nebu, koji u stvarnosti nikad nismo ni napustili. Ovoga dana Božji Sin napušta svoje snove. Ovoga dana Božji Sin ponovo dolazi kući, oslobodjen od greha i odeven u svetlost, i sa čistom svešću koja mu je najzad povraćena.

228. LEKCIJA “BOG ME NIJE OSUDIO. TO VIŠE NE ČINIM NI JA” Moj Otac zna moju svetost. Zar treba da poreknem Njegovo znanje i da verujem u ono što Njegovo znanje čini nemogućim? Zar da prihvatim kao istinito ono što On tvrdi da je lažno? Ili da verujem Njegovoj Reči koja kaže šta sam ja, pošto je On moj Stvoritelj i Onaj Koji zna pravo stanje svog Sina? “Oče, bio sam u zabludi u vezi sa samim sobom, jer nisam shvatao Izvor iz Kog sam potekao. Ja nisam napustio taj Izvor da bih ušao u telo i umro. Moja svetost ostaje deo mene, kao što sam ja deo Tebe. I moje zablude o meni samom su snovi. Puštam ih danas da odu. I stojim spreman da primim Tvoju Reč šta ja stvarno jesam”.

229. LEKCIJA “LJUBAV, KOJA ME JE STVORILA, JE ONO ŠTO JA JESAM” Tražim svoj identitet i nalazim ga u ovim rečima: “Ljubav, Koja me je stvorila, je ono što ja jesam”. Sada nema potrebe da više tražim. Ljubav je nadvladala. Ona je toliko tiho čekala na moj dolazak kući, da više neću da odlazim od svetog lica Hristovog. I ono što vidim svedoči o istini Identiteta koji sam pokušavao da izgubim, ali Koji je moj Otac sačuvao za mene. “Oče, moja hvala Tebi za ono što jesam; što si sačuvao moj Identitet netaknutim i bezgrešnim, medju svim mislima o grehu koje je izmislio moj budalasti um. I hvala Ti što si me spasao od njih. Amin”.

226

230. LEKCIJA “SADA ĆU TRAŽITI I NAĆI MIR BOŽJI” U miru sam stvoren i u miru ostajem. On mi nije dat da promenim moje Pravo Ja. Kako je milosrdan Bog moj Otac, što mi je, kad me je stvorio, dao večni mir. Sada molim da budem samo ono što jesam. I može li mi to biti uskraćeno, kada je zauvek istina? “Oče, tražim mir koji si mi Ti dao kao moj kad si me stvorio. Što je onda dato mora biti i sada tu, jer je moje stvaranje bilo van vremena i još uvek ostaje izvan svake promene. Mir u kom je Tvoj Sin rodjen u Tvom Umu tamo sija nepromenjen. Ja sam onakav kakvim si me stvorio. Treba samo da te pozovem da bih našao mir koji si mi Ti dao. To ga je Tvoja Volja dala Tvom Sinu”.

ŠTA JE SPASENJE? Spasenje je obećanje, koje je dao Bog, da ćeš najzad naći put ka Njemu. Ono ne može, a da se ne održi. Ono garantuje da će vreme imati kraj i da će se sve misli koje su rodjene u vremenu takodje imati kraj. Božja Reč je data svakom umu koji misli da ima odvojene misli, i ona će zameniti ove misli o konfliktu sa Misli o miru. Misao o miru je data Božjem Sinu onog trenutka kada je njegov um pomislio na rat. Ranije nije bilo potrebe za takvom Misli, jer je mir bio dat bez suprotnosti, i on je jednostavno bio. Ali kada je um rascepljen, postoji potreba za isceljenjem. Tako je Misao koja ima moć da isceljuje rascepljeno, postala deo svakog delića uma koji je još uvek bio jedno, ali nije prepoznavao svoju jednost. Sada on nije poznavao sebe i mislio je da je njegov sopstveni Identitet izgubljen. Spasenje je raščinjavanje u smislu da ono ne čini ništa, jer ne podržava svet snova i zlobe. Tako ono pušta iluzije da odu. Time što ih ne podržava, ono ih jednostavno pušta da propadnu u prah. I ono što su one sakrivale, sada je otkriveno; oltar u Sveto Ime Božje na kom je napisana Njegova Reč, sa darovima tvog opraštanja koji su pred njim položeni i sećanjem na Boga koje ne zaostaje daleko. Hajde da svakog dana dolazimo na ovo sveto mesto i da neko vreme provodimo zajedno. Ovde delimo naš poslednji san. To je san u kom nema nikakve žalosti, jer on nagoveštava svu slavu koju nam je Bog dao. Trava se probija kroz zemlju, drveće sada cveta, i ptice doleću da žive na njihovim granama. Zemlja se opet radja u novoj perspektivi. Noć je otišla i mi smo zajedno došli na svetlost. Odavde dajemo spasenje svetu, jer je tu spasenje i primljeno. Pesma naše radosti je zov celom svetu da je sloboda vraćena, da je vreme gotovo isteklo i da Božji Sin treba da sačeka samo još jedan trenutak dok se ne seti svog Oca, dok snovi ne iščeznu, večnost sjajem rastera svet i sada od svega postoji samo Nebo.

231. LEKCIJA “OČE, HOĆU DA SE SEĆAM SAMO TEBE” “Šta mogu drugo da tražim, Oče, sem Tvoju Ljubav? Možda ja mislim da tražim nešto drugo, nešto što se zove mnogim imenima. Ali je Tvoja Ljubav jedino što tražim ili što sam ikad tražio. Jer ne postoji ništa drugo što bih ikad želeo da nadjem. Pusti me da Te se setim. Šta bih drugo mogao želeti sem istine o sebi?” Ovo je tvoja volja, brate moj. I ti deliš ovu volju sa mnom, kao i sa Onim Ko je naš Otac. Setiti se Njega je Nebo. To mi tražimo. I samo je to ono što će nam se dati da nadjemo.

232. LEKCIJA

227

“BUDI U MOM UMU, OČE MOJ, TOKOM CELOG DANA” “Budi u mom umu, Oče moj, kad se probudim i sijaj po meni tokom celog dana danas. Neka svaki minut bude vreme u kom ću boraviti s Tobom. I ne dopusti mi da zaboravim da ti se zahvaljujem svakog sata na tome što si ostao sa mnom i uvek ćeš biti tu da čuješ moj poziv Tebi i da mi odgovoriš. Kako se veče spušta, neka sve moje misli budu tihe u Tebi i u Tvojoj Ljubavi. I pusti me da spavam siguran u svoju bezbednost, siguran u Tvoju brigu i srećno svestan da sam Tvoj Sin”. Takav treba da bude svaki dan. Danas vežbamo kraj straha. Imaj veru u Onoga Koji je tvoj Otac. Poveri sve stvari Njemu. Pusti Ga da ti otkrije sve stvari i nemoj više da se plašiš jer si Njegov Sin.

233. LEKCIJA “DAJEM MOJ ŽIVOT BOGU DA ME DANAS VODI” “Oče, dajem Ti sve moje misli danas. Ne želim ni jednu svoju. Umesto njih, daj mi Tvoju Sopstvenu. Dajem Ti i sva moja dela, da bih mogao da činim Tvoju Volju umesto da tragam za ciljevima koji se ne mogu dobiti i da gubim vreme u ispraznim maštarijama. Danas dolazim k Tebi. Uzmaknuću korak unazad i samo slediti Tebe. Ti budi vodič, a ja sledbenik koji ne dovodi u pitanje mudrost Beskonačnog, niti Ljubav čiju nežnost ne mogu pojmiti, ali koja je ipak Tvoj savršeni dar meni”. Danas imamo samo jednog Vodiča koji nas dalje vodi. I dok hodamo zajedno, daćemo ovaj dan Njemu bez ikakvih rezervi. Ovo je Njegov dan. I tako je to dan bezbrojnih darova i milosti nama.

234. LEKCIJA “OČE, DANAS SAM OPET TVOJ SIN” Danas ćemo anticipirati vreme kada snovi o grehu i krivici iščezavaju i mi dostižemo sveti mir koji nikad nismo ni napustili. Samo je jedan malecni trenutak prošao izmedju večnosti i bezvremenosti. Tako je kratak bio taj interval da nije bilo nikakve praznine u kontinuitetu, nikakvog prekida u mislima koje su zauvek sjedinjene kao jedno. Ništa se nikad nije desilo što bi poremetilo mir Boga Oca i Sina. Ovo danas prihvatimo kao potpunu istinu. “Zahvaljujemo Ti, Oče, što ne možemo da izgubimo sećanje na Tebe i Tvoju Ljubav. Prepoznajemo našu bezbednost i izražavamo zahvalnost za sve darove koje si nam Ti darovao i za Reč koju si nam Ti dao da smo spaseni”.

235. LEKCIJA “BOG U SVOJOJ MILOSTI ŽELI DA JA BUDEM SPASEN” Treba samo da pogledam sve stvari koje izgleda da me povredjuju i sa savršenom sigurnošću uverim sebe: “Bog želi da budem spasen od ovoga” pa da vidim kako iščezavaju. Treba samo da imam na umu da je Volja mog Oca za mene jedina sreća, pa da vidim da je sreća jedino što mi je došlo. I samo treba da se setim da Božja Ljubav okružuje Njegovog Sina i njegovu bezgrešnost zauvek drži savršenom, da bih bio siguran da sam spasen i zauvek bezbedan u Njegovom Naručju. Ja sam Sin kojeg On voli. I ja sam spasen jer Bog u svojoj milosti tako želi. “Oče, Tvoja svetost je moja. Tvoja Ljubav me je stvorila i moju bezgrešnost zauvek načinila delom Tebe. Nemam krivice ni greha u sebi, jer ih nema ni u Tebi”.

228

236. LEKCIJA “JA UPRAVLJAM SVOJIM UMOM, KOJIM SAMO JA MORAM UPRAVLJATI” Imam kraljevstvo kojim moram upravljati. Ponekad se čini kao da uopšte nisam njegov kralj. Čini se da ono trijumfuje nada mnom i govori mi šta da mislim, šta da radim i šta da osećam. A ipak mi je ono dato da posluži za svaku svrhu koju opazim u njemu. Moj um može samo da služi. Danas dajem da služi Svetom Duhu, da ga On upotrebi kako On smatra za shodno. Tako usmeravam svoj um, kojim samo ja mogu upravljati. I tako ga oslobadjam da čini Božju Volju. “Oče, moj um je otvoren za Tvoje Misli i danas je zatvoren za sve druge misli sem Tvojih. Ja upravljam mojim umom i nudim ga Tebi. Prihvati moj dar, jer je to Tvoj dar meni”.

237. LEKCIJA “SADA BIH DA BUDEM ONAKAV KAKVIM ME JE BOG STVORIO” Danas ću prihvatiti istinu o sebi. Ustaću u slavi i pustiti da svetlost u meni obasjava svet tokom celog dana. Donosim svetu vest o spasenju koju čujem dok mi Bog Otac govori. I opažam svet koji je Hrist hteo da vidim, svestan da on završava gorak san o smrti; svestan da je to zov mog Oca meni. “Hrist je u mojim očima danas i On je uši koje slušaju Glas Boga danas. Oče, dolazim Ti kroz Onoga Koji je Tvoj Sin, kao i moje Pravo Ja. Amin”.

238. LEKCIJA “OD MOJE ODLUKE ZAVISI CELOKUPNO SPASENJE” “Oče, Tvoje poverenje u mene je bilo toliko veliko, da mora biti da sam dostojan. Ti si me stvorio i poznaješ me kakav jesam. A ipak si stavio spasenje Tvog Sina u moje ruke i pustio da ono zavisi od moje odluke. Mora da sam zaista Tvoj voljeni. I moram biti postojan u svetosti, da bi mi Ti dao Tvog Sina siguran da je On bezbedan Koji je još uvek deo Tebe, a ipak je moj, jer je On moje Pravo Ja”. I tako, danas opet, zastajemo da bismo razmislili koliko nas naš Otac voli. I kako drag Njegov Sin, stvoren Njegovom Ljubavlju, ostaje Onome čija Ljubav je upotpunjena u njemu.

239. LEKCIJA “SLAVA MOG OCA JE MOJA SOPSTVENA” Neka istina o nama ne bude skrivena danas lažnom poniznošću. Umesto toga, budimo zahvalni za darove koje nam je dao naš Otac. Možemo li videti u onima sa kojima On deli svoju slavu ikakav trag greha i krivice? I može li biti da mi nismo medju njima, kada On zauvek voli Svog Sina i sa savršenom postojanošću, znajući da je on onakav kakvim ga je On stvorio? “Zahvaljujemo ti, Oče, na svetlosti koja zauvek sija u nama. I mi je poštujemo, jer je Ti deliš sa nama. Mi smo jedno, sjedinjeni u ovoj svetlosti i jedno s Tobom, u miru sa svim stvaranjem i sa nama samima”.

229

240. LEKCIJA “STRAH NIJE OPRAVDAN NI U KAKVOM OBLIKU” Strah je obmana. On svedoči da si video sebe onakvim kakav nikad ne možeš biti i stoga gledaš svet koji je nemoguć. Ni jedna stvar u ovom svetu nije istinita. Nije važno u kom obliku se ona može pojaviti. Ona samo svedoči o tvojim sopstvenim iluzijama o tebi samom. Nemoj da budeš obmanut danas. Mi smo Sinovi Božji. Nema straha u nama, jer smo svi deo Ljubavi Same. “Kako su budalasti naši strahovi! Zar bi Ti dozvolio da Tvoj Sin pati? Daj nam veru danas da prepoznamo Tvog Sina i pustimo ga na slobodu. Pusti da mu oprostimo u Tvoje Ime, da bismo mogli da razumemo njegovu svetost i osetimo Ljubav prema njemu koja je i Tvoja Sopstvena”.

ŠTA JE SVET?

Svet je lažna percepcija. On je rodjen iz greške i nije napustio svoj izvor. On neće ostati duže od misli koja ga je porodila. Kada se misao o separaciji promeni u misao o istinskom opraštanju, svet će se videti u sasvim drugoj svetlosti, u onoj koja dovodi do istine, gde ceo svet mora iščeznuti i sve njegove greške nestati. Sada je njegov izvor otišao, pa su otišli i njegovi efekti. Svet je napravljen kao napad na Boga. On simbolizuje strah. A šta je strah osim odsustvo ljubavi? Tako je svet imao za cilj da bude mesto gde Bog ne može da udje, i gde Njegov Sin može da bude odvojen od Njega. Tu je rodjena percepcija, jer spoznaja nije mogla prouzrokovati takve sulude misli. Ali oči obmanjuju i uši čuju lažno. Sad zablude postaju sasvim moguće, jer je nestalo izvesnosti. Umesto toga su nastali mehanizmi iluzije. I sada oni idu da tragaju za onim što im je dato da traže. Njihov cilj je da ispune svrhu zbog koje je svet napravljen, da bi bio svedok i načinjen stvarnim. Oni vide u njegovim iluzijama samo čvrstu osnovu na kojoj postoji istina, podignuta u vis da bi bila razdvojena od laži. Pa ipak sve što oni saopštavaju je samo iluzija koja se drži odvojeno od istine. Kao što je vid stvoren da bi odveo od istine, on se može preusmeriti. Zvuci postaju zov Boga i celokupnoj percepciji se može dati nova svrha od strane Onog Koga je Bog naimenovao Spasiocem sveta. Sledi Njegovu Svetlost i vidi svet onakvim kakvim ga On vidi. Počuj samo Njegov Glas u svemu što ti govori. I pusti Ga da ti da mir i izvesnost, koje si ti odbacio, ali ih je Nebo sačuvalo za tebe u Njemu. Nemojmo da ostajemo zadovoljni sve dok se svet ne pridruži našoj promenjenoj percepciji. Nemojmo da budemo zadovoljni sve dok opraštanje ne bude potpuno. I ne pokušavajmo da promenimo našu funkciju. Moramo spasti svet. Jer mi koji smo ga napravili moramo da ga posmatramo kroz oči Hrista, da ono što je napravljeno da umre može biti povraćeno u večni život.

241. LEKCIJA “OVOG SVETOG TRENUTKA SPASENJE JE DOŠLO” Kakva je radost danas! To je vreme specijalne proslave. Jer današnji dan nudi trenutak zamračenom svetu u kom je sadržano njegovo oslobodjenje. Došao je dan kada žalost odlazi i bol nestaje. Slava spasenja osvanula je danas svetu koji je oslobodjen. Ovo je vreme nade za nebrojene milione. Oni će sada biti ujedinjeni, dok im ti svima opraštaš. Jer i meni ćeš danas oprostiti.

230

“Sada smo oprostili jedan drugom i tako najzad ponovo dolazimo k Tebi. Oče, Tvoj Sin, koji nikad nije otišao, vraća se Nebu i domu svom. Kako smo radosni što nam je duševno zdravlje povraćeno i što se sećamo da smo svi jedno”.

242. LEKCIJA “OVAJ DAN JE BOŽJI. TO JE MOJ DAR NJEMU” Danas neću sam voditi moj život. Ja ne razumem svet, i tako pokušaj da sam vodim svoj život nije ništa drugo do budalaština. Ali postoji Onaj Koji zna sve što je najbolje za mene. I on je radostan što ne pravi druge izbore za mene sem onih koji vode ka Bogu. Dajem ovaj dan Njemu, jer ne bih hteo da odugovlačim svoj povratak kući, i On je taj koji zna put ka Bogu. “I tako današnji dan dajemo Tebi. Dolazimo potpuno otvorenih umova. Ne tražimo ništa što bismo mislili da želimo. Daj nam ono što bi Ti hteo da primimo. Ti znaš sve naše želje i naše nestašice. I Ti ćeš nam dati sve što je potrebno pomažući nam da nadjemo put ka Tebi”.

243. LEKCIJA “DANAS NEĆU SUDITI NIŠTA ŠTO SE DOGODI” Danas ću biti iskren prema samom sebi. Neću misliti da već znam ono što je van domašaja mog sadašnjeg shvatanja. Neću misliti da razumem celinu na osnovu delića moje percepcije, koji su sve što ja mogu da vidim. Danas prepoznajem da je tako. I stoga sam oslobodjen sudova koje ne mogu donositi. Tako sebe oslobadjam kao i ono na šta pogledam, da bismo bili u miru onakvi kakvim nas je Bog stvorio. “Oče, danas puštam stvaranje slobodnim da bude ono što jeste. Poštujem sve njegove delove, u koje sam i ja uključen. Mi smo jedno zato što svaki deo sadrži Tvoje sećanje i istina mora sijati u svima nama kao jedno”.

244. LEKCIJA “NISAM U OPASNOSTI NIGDE U SVETU” “Tvoj Sin je bezbedan gde god da bude, jer Ti si tamo sa njim. On samo treba da prizove Tvoje Ime, pa će se setiti svoje bezbednosti i Tvoje Ljubavi, jer su oni jedno. Kako se on može plašiti ili sumnjati ili ne znati da ne može patiti, niti biti u opasnosti ili doživljavati nesreću, kad on pripada Tebi, voljen i voleći, u sigurnosti Tvog Očinskog zagrljaja?” I tu smo mi u istini. Nikakve bure ne mogu doći u posvećenu luku našeg doma. U Bogu mi smo sigurni. Jer šta bi moglo da dodje da preti Samom Bogu ili da zastrašuje ono što će zauvek biti deo Njega?

245. LEKCIJA “TVOJ MIR JE SA MNOM, OČE. JA SAM BEZBEDAN” “Tvoj mir me okružuje, Oče. Gde ja idem, Tvoj mir ide tamo sa mnom. Donosim ga očajnim, usamljenim i uplašenim. Dajem Tvoj mir onima koji trpe bol ili su u žalosti za gubitkom, ili misle da su lišeni nade i sreće. Pošalji ih meni, Oče moj. Pusti me da Tvoj

231

mir ponesem sa sobom. Jer bih hteo da spasem Tvog Sina, kao što je Tvoja Volja, da bih mogao da prepoznam svoje Pravo Ja”. I tako idemo u miru. Celom svetu dajemo poruku koju smo primili. I tako počinjemo da čujemo Glas u ime Boga, Koji nam govori dok prenosimo Njegovu Reč, čiju Ljubav prepoznajemo, jer delimo Reč koju nam je On dao.

246. LEKCIJA “VOLETI MOG OCA ZNAČI VOLETI NJEGOVOG SINA” Ne dopusti da mislim da mogu naći put ka Bogu, ako imam mržnju u svom srcu. Ne dopusti da pokušam da povredim Božjeg Sina i da mislim da mogu spoznati njegovog Oca ili moje Pravo Ja. Ne dopusti da ne uspem da prepoznam sebe i da još uvek verujem da moja svest može da sadrži mog Oca, ili da moj um može pojmiti svu ljubav koju moj Otac ima za mene i svu ljubav koju vraćam Njemu. “Prihvatiću način koji si Ti izabrao za mene da dodjem k Tebi, Oče moj. Jer ću u tome uspeti, zato što je to Tvoja Volja. I hteo bih da prepoznam da ono što je Tvoja Volja bude i moja volja i samo to. I stoga biram da volim Tvog Sina. Amin.”

247. LEKCIJA

“BEZ OPRAŠTANJA JOŠ UVEK ĆU BITI SLEP” Greh je simbol napada. Pogledaj ga bilo gde i ja ću patiti. Jer je opraštanje jedino sredstvo pomoću kog mi dolazi Hristovo vidjenje. Pusti me da prihvatim ono što mi Njegov vid pokazuje kao jednostavnu istinu i ja sam potpuno isceljen. Brate, dodji i daj da te pogledam. Tvoja divota odražava moju sopstvenu. Tvoja bezgrešnost je moja. Tebi je oprošteno, i meni je oprošteno. “Tako bih hteo da svakoga gledam danas. Moja braća su Tvoji Sinovi. Tvoje Očinstvo ih je stvorilo i dalo ih sve meni kao deo Tebe, a takodje i deo mog Pravog Ja. Danas Ti izražavam poštovanje kroz njih, i na taj način se nadam da ću ovog dana prepoznati moje Pravo Ja.”

248. LEKCIJA “SVE ŠTO PATI NIJE DEO MENE” Odrekao sam se istine. Pusti me da sada budem veran u odricanju laži. Sve što pati nije deo mene. Ono što je u žalosti nije ja. Ono što je u bolu je samo iluzija u mom umu. Ono što umire nije nikad ni živelo u stvarnosti i samo se podsmevalo istini o meni. Sada se odričem ideja o sebi i obmana i laži o svetom Sinu Božjem. Sada sam spreman da ga prihvatim nazad onakvim kakvim ga je Bog stvorio i kakav on jeste. “Oče, moja drevna ljubav prema Tebi se vraća i pušta me da ponovo volim Tvog Sina. Oče, ja sam onakav kakvim si me stvorio. Sada se sećam Tvoje Ljubavi i moje sopstvene. Sada razumem da su one jedno”.

249. LEKCIJA

“OPRAŠTANJE ZAVRŠAVA SVU PATNJU I GUBITAK” Opraštanje slika sliku sveta u kom je patnja prestala, gde gubitak postaje nemoguć i gnev nema nikakvog smisla. Napad je prošao i ludilu je došao kraj. Kakvu patnju je sada

232

moguće zamisliti? Kakav gubitak može ostati? Svet postaje mesto radosti, obilja, milosrdja i beskrajnog davanja. On je sada toliko sličan Nebu da se brzo transformiše u svetlost koju odražava. I tako se putovanje koje je Sin Božji započeo završilo u svetlosti iz koje je on i došao. “Oče, hteli bismo da vratimo naše umove Tebi. Mi smo ih izdali, držali smo ih u mengelima gorčine i zastrašivali smo ih mislima o nasilju i smrti. Sada bismo hteli da ponovo počivamo u Tebi, onakvi kakvim si nas stvorio.”

250. LEKCIJA “NE DOPUSTI DA VIDI SEBE KAO OGRANIČENOG” Pusti me da danas vidim Sina Božjeg i svedočim o njegovoj slavi. Ne dozvoli mi da zamračim svetu svetlost u njemu i da vidim njegovu snagu smanjenom i svedenom na slabost, niti da opažam nedostatke u njemu sa kojima bih napadao na njegov suverenitet. “On je Tvoj Sin, Oče moj. I danas bih hteo da vidim njegovu blagost umesto mojih iluzija. On je ono što sam ja i dok njega gledam vidim sebe. Danas bih hteo da vidim istinito, da ovog dana najzad mogu da se identifikujem sa njim.”

ŠTA JE GREH? Greh je ludilo. To je sredstvo pomoću kog se um tera u ludilo, pa traži da pusti da iluzije zauzmu mesto istine. I pošto je lud, on vidi iluzije tamo gde treba da bude istina, i gde ona stvarno jeste. Greh je dao telu oči, jer šta ima tu da bi bezgrešni gledao? Kakvu potrebu imaju one za prizorima ili zvucima ili dodirom? Šta bi htele da čuju ili da dohvate? Šta bi uopšte htele da osete? Osetiti nije isto što i znati. A istina može biti samo ispunjena znanjem i ničim drugim. Telo je instrument koji je um stvorio u nastojanju da sebe obmane. Njegova svrha je da se trudi. Ali se cilj truda može promeniti i telo sada služi drugom cilju. Ono što ono sada traži izabrao je cilj koji je um uzeo kao zamenu za cilj samoobmane. Istina takodje može biti njegov cilj, isto kao i laži. Čula će onda tražiti da budu svedoci onoga što je istina. Greh je dom svih iluzija, koje samo predstavljaju imaginarne stvari, koje potiču od misli koje su neistinite. One su “dokaz” da je ono što nema stvarnost stvarno. Greh “dokazuje” da je Božji Sin zao; da bezvremenost mora imati kraj, da večni život mora umreti. I da je sam Bog izgubio Sina kog voli, i da je ostala samo iskvarenost kojom će Sebe upotpuniti, da je Njegovu Volju zauvek savladala smrt, Ljubav ubila mržnja, i da mira više nema. Snovi ludaka su zastrašujući i greh zaista izgleda da zastrašuje. Medjutim, ono što greh opaža je samo detinjasta igra. Božji Sin se može igrati da je postao telo, plen zla i krivice, sa samo malo života koji se završava smrću. Ali sve vreme njegov Otac ga obasjava i voli ga večnom Ljubavlju koju njegova uobraženja uopšte ne mogu promeniti. Koliko dugo ćeš, O Sine Božji, održavati ovu igru greha? Zar nećemo da sklonimo ove dečje igračke sa oštrim sečivima? Kada ćeš biti spreman da dodješ kući? Zar bi još hteo da odugovlačiš povratak na Nebo? Koliko dugo, o Sine Božji, koliko dugo?

251. LEKCIJA “NIJE MI POTREBNO NIŠTA SEM ISTINE” Tragao sam za mnogim stvarima i našao očajanje. Sada tražim samo jednu, jer u toj jednoj je sve što mi je potrebno i samo ono što mi je potrebno. Sve što sam tražio ranije nije mi bilo potrebno, pa čak nisam ni želeo. Moju jedinu potrebu nisam prepoznavao. Ali sada vidim da mi je potrebna samo istina. U njoj su sve potrebe zadovoljene, sve žudnje

233

završene, sve nade konačno ispunjene i snovi nestali. Sada imam sve što bi mi moglo biti potrebno. Sada imam sve što bih mogao želeti. I sada najzad nalazim sebi mir. “I na tom miru, Oče naš, mi Ti zahvaljujemo. Ono što smo sebi uskraćivali Ti si povratio i samo je to ono što mi stvarno želimo”.

252. LEKCIJA “BOŽJI SIN JE MOJ IDENTITET” Moje Pravo Ja je sveto izvan svih misli o svetosti koje sada poimam. Njegova svetlucava i savršena čistota su daleko sjajniji od bilo kakve svetlosti koju sam ikad video. Njegova ljubav je bezgranična, sa intenzitetom koji sve stvari drži unutar nje, u tišini spokojne izvesnosti. Njegova snaga ne potiče od gorućih impulsa koji pokreću svet, već od beskrajne Ljubavi Samog Boga. Koliko daleko izvan ovog sveta mora da je moje Pravo Ja, a ipak kako blizu meni i Bogu! “Oče, Ti znaš moj pravi Identitet. Otkrij Ga sada meni koji sam Tvoj Sin, da bih mogao da se probudim u istini u Tebi i znam da mi je Nebo ponovo vraćeno”.

253. LEKCIJA “MOJE PRAVO JA JE VLADALAC VASIONE” Nemoguće je da mi bilo šta dodje što ja nisam sam tražio. Čak i u ovom svetu, ja sam taj koji upravljam svojom sudbinom. Sve što mi se dešava je ono što želim. Ono što se ne dešava je ono što ja ne želim da se dogodi. Ovo moram da prihvatim. Jer tako sam vodjen pored ovog sveta do mojih stvaranja, dece moje volje, na Nebo gde moje sveto Pravo Ja boravi sa njima i sa Onim Koji me je stvorio. “Ti si Pravo Ja Koga si Ti stvorio Sinom, stvarajući sličnog Tebi i jedno sa Tobom. Moje Pravo Ja, Koje vlada ovom vasionom, je samo Tvoja Volja u savršenom sjedinjenju sa mojom, koja samo može da nudi radosnu saglasnost sa Tvojom, da bi se mogla prostreti do Sebe”.

254. LEKCIJA “NEKA SE SVAKI DRUGI GLAS SEM BOŽJEG UTIŠA U MENI” “Oče, danas bih hteo da slušam samo Tvoj Glas. U najdubljoj tišini bih hteo da dodjem k Tebi, da čujem Tvoj Glas i da primim Tvoju Reč. Nemam drugu molitvu do ove: Dolazim Tebi da Te molim za istinu. A istina je samo Tvoja Volja, koju bih hteo da delim sa Tobom danas”. Danas ne puštamo nikakve misli ega da usmeravaju naše reči ili naše akcije. Kada se takve misli pojave, mi spokojno uzmičemo korak nazad i posmatramo ih, a tada ih puštamo da odu. Ne želimo ono što bi one htele da nam donesu sa sobom i tako odlučujemo da ih ne zadržimo. One su sada utihnute. I u toj tišini, posvećenoj Tvojom Ljubavlju, Bog nam govori i kaže nam o našoj volji, pošto smo izabrali da Ga se setimo.

255. LEKCIJA “OVAJ DAN BIRAM DA PROVEDEM U SAVRŠENOM MIRU” Ne čini mi se da mogu da izaberem drugo danas sem mira. A ipak me moj Bog uverava da je Njegov Sin sličan Njemu. Neka ovog dana imam veru u Njega koji kaže da sam Božji Sin. I neka mir koji biram bude danas moj svedok istine onoga što On kaže. Božji Sin ne može imati nikakvih briga i mora zauvek ostati u miru Neba. U Njegovo Ime,

234

današnji dan dajem nalaženju onoga što je Volja mog Oca za mene, prihvatajući je kao moju, i dajući je svim Sinovima moga Oca, zajedno sa mnom. “I tako bih, Oče moj, hteo da provedem ovaj dan s Tobom. Tvoj Sin Te nije zaboravio. Mir koji si mu dao je još uvek u njegovom umu, i tu biram da provedem današnji dan”.

256. LEKCIJA “BOG JE JEDINI CILJ KOJI IMAM DANAS” Ovde je put ka Bogu kroz opraštanje. Nema drugog puta. Da um nije gajio greh, kakve bi bilo potrebe da se nadje put do tamo gde si ti? Ko bi još uvek bio u neizvesnosti? Ko bi bio nesiguran u to ko je on? I ko bi još ostao uspavan, u teškim oblacima sumnje u svetost onoga koga je Bog stvorio bezgrešnim? Ovde možemo samo da sanjamo. Bog je naš cilj; opraštanje je sredstvo pomoću kog se naši umovi najzad vraćaju Njemu. “I tako bismo, Oče naš, hteli da dodjemo k Tebi na način koji si Ti naznačio. Nemamo nikakvog drugog cilja sem da čujemo Tvoj Glas i nadjemo put koji nam je pokazala Tvoja Sveta Reč”.

257. LEKCIJA “PUSTI DA SE SETIM KOJA JE MOJA SVRHA” Ako zaboravim moj cilj, mogu samo biti zbunjen, nesiguran u ono šta sam i na taj način u sukobu sa mojim akcijama. Niko ne može da služi kontradiktorne ciljeve i da ih služi dobro. Niko ne može da funkcioniše bez dubokog jada i velike depresije. Hajde stoga da budemo odlučni da se setimo onoga šta želimo danas, da bismo mogli da smisleno sjedinimo naše misli i akcije i da ostvarimo ono što bi Bog želeo da danas učinimo. “Oče, opraštanje je Tvoje odabrano sredstvo za naše spasenje. Ne pusti nas da zaboravimo danas da ne možemo imati drugu volju sem Tvoje. Tako i naša svrha mora biti Tvoja, ako bismo hteli da dostignemo mir koji nam Ti želiš“.

258. LEKCIJA “PUSTI ME DA SE SETIM DA JE MOJ CILJ BOG” Sve što je potrebno je da istreniramo naše umove da zanemare sve male besmislene ciljeve i da se sete da je naš cilj Bog. Njegovo sećanje je skriveno u našim umovima, zamračeno samo našim bespredmetnim malim ciljevima koji ne nude ništa, niti postoje. Hoćemo li nastaviti da dozvoljavamo da Njegova milost sija u nesvesnosti, dok umesto nje tražimo igračke i drangulije sveta? Bog je naš jedini cilj, naša jedina Ljubav. Nemamo drugog cilja sem da se setimo Njega. “Naš cilj je samo da sledimo put koji vodi ka Tebi. Nemamo drugog cilja sem tog. Šta bismo mogli želeti sem da se setimo? Šta bismo mogli tražiti sem naš Identitet?”

259. LEKCIJA “PUSTI ME DA SE SETIM DA NEMA GREHA” Greh je samo misao koja čini da Božji cilj izgleda neostvarljiv. Šta bi nas drugo moglo učiniti slepim za ono što je očigledno i učiniti da ono što je čudno i izopačeno izgleda jasnije? Šta drugo do greh prouzrokuje naše napade? Šta bi drugo do greh moglo biti izvor krivice, zahtevajući kaznu i patnju? I šta drugo do greh može biti izvor straha, zamračujući Božje stvaranje; dajući Ljubavi atribute straha i napada?

235

“Oče, ne bih hteo da budem lud danas. Ne bih hteo da se bojim ljubavi, niti da tražim utočište u njenoj suprotnosti. Jer ljubav ne može imati suprotnosti. Ti si izvor svega što postoji. I sve što postoji ostaje sa Tobom, i Ti sa njim”.

260. LEKCIJA “PUSTI ME DA SE SETIM DA ME JE BOG STVORIO” “Oče, ja nisam stvorio sebe, iako sam u mom ludilu pomislio da jesam. Ali kao Tvoja Misao, ja nisam napustio svoj Izvor i ostao sam deo Onoga Ko me je stvorio. Tvoj Sin, Oče moj, zove Te danas. Pusti me da se setim da si me Ti stvorio. Pusti me da se setim mog Identiteta. I pusti da se moja bezgrešnost ponovo digne pred Hristovim vidjenjem, kroz koje bih hteo da danas gledam svoju braću i sestre”. Sada smo se setili našeg Izvora i u Njemu najzad nalazimo naš pravi Identitet. Zaista smo sveti, jer naš Izvor ne može poznavati nikakav greh. I mi koji smo Njegovi Sinovi, slični smo jedni drugima i slični Njemu.

ŠTA JE TELO? Telo je ograda koju Sin Božji zamišlja da je izgradio, da bi odvojio delove svog Pravog Ja od drugih delova. On misli da živi unutar te ograde i da umire kako se ona raspada i rastače u prah. Jer unutar ove ograde on misli da je siguran od ljubavi. Identifikujući se sa svojom sigurnošću, on sebe smatra onolikim kolika je njegova sigurnost. Kako bi drugačije bio siguran da ostaje u telu i drži ljubav napolju? Telo neće ostati. Ali on ovo vidi kao dvostruku sigurnost. Jer je prolaznost Božjeg Sina “dokaz” da njegove ograde deluju i obavljaju zadatak koji im njegov um dodeljuje. Jer kad bi njegova jednost još uvek ostala netaknuta, ko bi mogao da napada i ko bi mogao da bude napadnut? Ko bi mogao biti pobednik? Ko bi mogao biti njegov plen? Ko bi mogao biti žrtva? Ko ubica? I ako on ne umire, kakav “dokaz” ima da Božji večni Sin može biti uništen? Telo je san. Kao i drugi snovi ono se čini da ponekad pruža sreću, ali se sasvim iznenada može preobratiti u strah, u kom je rodjen svaki san. Jer samo Ljubav stvara istinu, a istina se nikad ne može bojati. Pošto je stvoreno da se plaši, telo mora da služi svrsi koja mu je data. Ali mi možemo promeniti svrhu koju će telo slušati time što ćemo promeniti naše mišljenje o tome čemu ono služi. Telo je sredstvo pomoću kog se Božji Sin vraća duhovnom zdravlju. Mada je ono stvoreno da ga ogradi u pakao bez izlaza, ipak je cilj Neba zamenjen za traganje za paklom. Božji Sin pruža svoju ruku da dohvati svog brata i da mu pomogne da ide putem zajedno sa njim. Sada je telo sveto. Sada ono služi da isceli um za koji je bilo napravljeno da ubije. Ti ćeš se identifikovati sa onim što misliš da te čini sigurnim. Šta god da to bude, verovaćeš da je to jedno sa tobom. Tvoja sigurnost leži u istini, a ne u lažima. Ljubav je tvoja sigurnost. Strah ne postoji. Identifikuj se sa ljubavlju i ti si siguran. Identifikuj se sa ljubavlju i ti si kod kuće. Identifikuj se sa ljubavlju i nadji svoje Pravo Ja.

261. LEKCIJA “BOG JE MOJ UTOČIŠTE I SIGURNOST” Identifikovaću se sa onim što mislim da je utočište i sigurnost. Videću sebe tamo gde opažam moju snagu i smatrati da živim u tvrdjavi gde sam bezbedan i gde ne mogu biti napadnut. Ne dopusti da danas tražim sigurnost u opasnosti, niti da pokušam da nadjem mir u ubilačkom napadu. Ja živim u Bogu. U Njemu nalazim moje utočište i snagu. U

236

Njemu je moj Identitet. U Njemu je večni mir. I samo tu ću se sećati Ko ja stvarno jesam. “Ne dopusti da tražim idole. Hteo bih, Oče moj, da danas dodjem kući. Biram da budem onakav kakvim si me Ti stvorio, i nadjem Sina koga si stvorio kao moje Pravo Ja”.

262. LEKCIJA “NE DOPUSTI DA DANAS OPAŽAM IKAKVE RAZLIKE” “Oče, Ti imaš jednog Sina. On je taj koga bih hteo da gledam danas. On je Tvoje jedino stvorenje. Zašto bih opažao hiljade oblika u onome što ostaje kao jedno? Zašto bih davao ovom jednom hiljadu imena, kada je samo jedno dovoljno? Jer Tvoj Sin mora da nosi Tvoje Ime, jer si ga Ti stvorio. Ne dopusti da ga vidim kao stranca njegovom Ocu, niti kao stranca meni samom. Jer on je deo mene i ja deo njega, a mi smo deo Tebe Koji si naš Izvor, večno ujedinjeni u Tvojoj Ljubavi; večno sveti Sin Božji”. Mi koji smo jedno hteli bismo da ovog dana spoznamo istinu o nama samima. Hteli bismo da dodjemo kući i počivamo u jedinstvu. Jer tamo je mir i nigde drugo se mir ne može tražiti niti naći.

263. LEKCIJA “MOJE SVETO VIDjENJE VIDI SVE STVARI KAO ČISTE” “Oče, Tvoj Um je stvorio sve što jeste, Tvoj Duh je ušao u to, Tvoja Ljubav mu je dala život. I zar bih hteo da posmatram ono što si Ti stvorio kao da bi moglo biti stvoreno grešnim? Ne bih hteo da opažam takve mračne i strašne slike. San ludaka teško da je pogodan za moj izbor, umesto sve divote sa kojom Ti blagosiljaš stvaranje; svu njegovu čistotu, njegovu radost i njegov večni, tihi dom u Tebi”. I dok još uvek ostajemo izvan kapija Neba, hajde da pogledamo na sve što vidimo kroz sveto vidjenje i oči Hristove. Neka nam svi prividi izgledaju čisti, da bismo mogli da prodjemo pored njih u nevinosti i hodamo zajedno ka domu našeg Oca kao braća i sveti Sinovi Božji.

264. LEKCIJA

“OKRUŽEN SAM BOŽJOM LJUBAVLJU” “Oče, Ti stojiš ispred mene, iza mene i pored mene, na mestu gde vidim sebe i svuda gde idem. Ti si u svim stvarima koje pogledam, zvucima koje čujem i u svakoj ruci koja je pružena da dohvati moju. U Tebi vreme iščezava, a mesto postaje besmisleno verovanje. Jer ono što okružuje Tvog Sina i čuva ga bezbednim je Sama Ljubav. Nema drugog Izvora sem Tog, i ne postoji ništa što ne deli Njegovu svetost, što stoji izvan Tvog jedinog stvaranja ili bez Ljubavi koja sve stvari drži u Sebi. Danas dolazimo k Tebi u Tvoje Sopstveno Ime, da bismo bili u miru unutar Tvoje večne Ljubavi”. Braćo moja, pridružite mi se u ovom danas. Ovo je molitva spasenja. Zar se ne smemo pridružiti onome što će spasti svet, zajedno sa nama?

265. LEKCIJA “BLAGORODNOST STVARANJA JE SVE ŠTO VIDIM” Zaista sam pogrešno shvatao svet, jer sam moje grehe prebacivao na njega i video ih kako mi uzvraćaju pogled. Kako su žestoki izgledali! I koliko sam bio obmanut što sam mislio da je ono čega sam se bojao u svetu, umesto samo u mom umu. Danas vidim

237

svet u njegovoj nebeskoj blagorodnosti sa kojom stvaranje sija. U njemu nema straha. Neka nikakav privid mojih grehova ne zamrači svetlost Neba koje obasjava svet. Ono što se u njemu ogleda je u Božjem Umu. Slike koje vidim odražavaju moje misli. Ali je moj um jedno sa Božjim i zato opažam blagorodnost stvaranja. “Hteo bih da u tišini posmatram svet, koji samo odražava Tvoje Misli, kao i moje. Pusti me da se setim da su one isto, pa ću videti blagorodnost stvaranja. “Hteo bih da u tišini posmatram svet, koji samo odražava Tvoje Misli, kao i moje. Pusti me da se setim da su one isto, pa ću videti blagorodnost stvaranja”.

266. LEKCIJA “MOJE SVETO JA BORAVI U TEBI, BOŽJI SINE” “Oče, Ti si mi dao sve Tvoje Sinove, da budu moji spasioci i savetnici moga vida; donosioci Tvog svetog Glasa meni. U njima si ti odražen i u njima Hrist uzvraća moj pogled iz mog Pravog Ja. Ne dopusti da Tvoj Sin zaboravi svoj sveti Izvor. Ne dopusti da Tvoj Sin zaboravi da je njegovo ime Tvoje”. Ovoga dana ulazimo u raj, prizivajući Božje Ime i naše sopstveno, potvrdjujući naše Pravo Ja u svakom od nas; sjedinjeni u Svetoj Ljubavi Božjoj. Koliko mnogo spasilaca nam je Bog dao! Kako možemo da izgubimo put ka Njemu, kada je On ispunio svet sa onima koji ukazuju na Njega i kada nam je dao vid da ih gledamo?

267. LEKCIJA “MOJE SRCE KUCA U MIRU BOŽJEM” Svud unaokolo me okružuje sav život koji je Bog stvorio iz Svoje Ljubavi. Ona me posećuje u svakom otkucaju srca i u svakom dahu, u svakom činu i u svakoj misli. Mir ispunjava moje srce i preplavljuje moje telo svrhom opraštanja. Sada je moj um isceljen i sve što je potrebno da spasem svet, dato mi je. Svaki otkucaj srca mi donosi mir, svaki dah me napaja snagom. Ja sam Božji Glasnik, vodjen Njegovim Glasom, održavan Njegovom Ljubavlju, i držan zauvek u miru i spokoju u Njegovom Naručju punom ljubavi. Svaki otkucaj srca zove Njegovo Ime i svakom odgovara Njegov Glas, uveravajući me da sam kod kuće u Njemu. “Pusti me da slušam Tvoj Glas, a ne moj. Oče, moje srce kuca u miru koji je stvorilo Srce Ljubavi. Tu i samo tu mogu biti u domu svom”.

268. LEKCIJA

“NEKA SVE STVARI BUDU BAŠ ONAKVE KAKVE JESU” “Ne dopusti da budem Tvoj kritičar danas, Gospode, i da sudim protiv Tebe. Ne dopusti mi da se uplićem u Tvoje stvaranje ili da ga iskrivljujem u bolesne oblike. Pusti me da povučem moje želje iz njegovog jedinstva i da ga tako pustim da bude kakvim si ga Ti stvorio. Jer ću tako i ja biti u stanju da spoznam moje Pravo Ja kakvim si me stvorio. U Ljubavi sam stvoren i u Ljubavi ću zauvek ostati. Šta me može plašiti kada su sve stvari baš onakve kakve jesu?” Neka naš vid ne bude bogohulan danas, i neka naše uši ne slušaju lažljive jezike. Samo je stvarnost bez bola. Samo je stvarnost bez gubitka. Samo je stvarnost potpuno bezbedna. I samo to danas tražimo.

238

269. LEKCIJA “MOJ VID IDE DA POSMATRA HRISTOVO LICE” “Danas molim za Tvoj blagoslov mog vida. On je sredstvo pomoću kog si Ti izabrao da postane način koji mi pokazuje moje greške i pokazuje kako da gledam iznad njih. On mi je dat da nadjem novu percepciju kroz Vodiča kog si mi dao i kroz Njegove lekcije da prevazidjem percepciju i da se vratim istini. Molim za iluziju koja transcendira sve one koje sam ja stvorio. Danas biram da vidim oprošten svet, u kome mi svako pokazuje lice Hrista i uči me da ono što vidim pripada meni; da ništa ne postoji izuzev Tvog svetog Sina”. Danas je naš vid uistinu blagosloven. Delimo jedno vidjenje dok posmatramo lice Onoga Čije Ja je naše. Mi smo jedno zbog Onoga Koji je Sin Božji; Onoga Ko je naš sopstveni Identitet.

270. LEKCIJA “DANAS NEĆU KORISTITI OČI TELA” “Oče, Hristovo vidjenje je Tvoj dar meni i ono ima moć da pretvori sve što vide oči tela u prizor oproštenog sveta. Kako je slavan i dražestan ovaj svet! Ali koliko ću još više opaziti u njemu nego što vid može da pruži. Oprošteni svet znači da je Tvoj Sin priznao Svog Oca, pustio da njegovi snovi budu dovedeni do istine i iščekuje još jedini preostali trenutak vremena koje se zauvek završava, dok mu se vraća sećanje na Tebe. Njegova funkcija je sada isto što i Tvoja, i svaka misao sem Tvoje sopstvene je otišla”. Tišina današnjeg dana će blagosloviti naša srca i kroz njih će mir doći svakome. Danas je Hrist naše oči. I kroz Njegov vid nudimo isceljenje svetu kroz Njega, svetog Sina kog je Bog stvorio potpunim; svetog Sina kog je Bog stvorio jednim.

ŠTA JE HRIST? Hrist je Božji Sin kakvim ga je Bog stvorio. On je Pravo Ja koje delimo i koje nas sjedinjuje jedne s drugima, kao i sa Bogom. On je Misao Koja još uvek obitava u Umu koji je Njegov Izvor. On nije napustio svoj sveti dom, niti izgubio nevinost u kojoj je bio stvoren. On boravi zauvek nepromenjen u Umu Božjem. Hrist je veza koja te drži da budeš jedno sa Bogom i garantuje da separacija nije ništa drugo do iluzija o očajanju, jer će nada zauvek boraviti u Njemu. Tvoj um je deo Njegovog, i Njegov tvog. On je deo u kom leži Božji Odgovor; gde su odluke već donesene i snovi završeni. On ostaje netaknut bilo čim što vide oči tela. Jer je kroz Njega Njegov Otac dao sredstvo za tvoje spasenje, a On ipak ostaje Ja Koje, kao i Njegov Otac, ne poznaje greh. Dom Svetog Duha i u domu samo u Bogu, Hrist ostaje u miru unutar Neba tvog svetog uma. Ovo je jedini deo tebe koji ima stvarnost u istini. Ostalo su snovi. I ovi snovi će se dati Hristu, da izblede pred Njegovim sjajem i da ti najzad otkriju tvoje sveto Ja, Hrista. Sveti Duh dolazi iz Hrista u tebi svim tvojim snovima i naredjuje im da dodju k Njemu, da bi ih pretvorio u istinu. On će ih razmeniti za poslednji san koji je Bog odredio kao kraj snova. Jer kad opraštanje počiva na svetu i kada je mir došao svakom Božjem Sinu, šta bi postojalo što bi držalo stvari odvojenim, jer šta preostaje da se vidi sem Hristovog lica? I koliko dugo će se ovo sveto lice videti, kada je ono samo simbol da je vreme za učenje sada završeno i da je najzad ostvaren cilj uklanjanja prvobitne separacije? Zato hajde da tražimo da nadjemo Hristovo lice i da ne gledamo ništa drugo. Dok posmatramo Njegovu slavu, znaćemo da nemamo potrebe za učenjem ili percepcijom ili vremenom ili bilo čim izuzev svetim Pravim Ja, Hristom Koga je Bog stvorio kao Svog Sina.

239

271. LEKCIJA

“HRISTOVO VIDjENJE JE VIDjENJE KOJE ĆU DANAS KORISTITI” Svakoga dana, svakoga časa, svakog trenutka biram ono što želim da posmatram, zvuke koje želim da čujem, svedoke za ono što želim da za mene bude istina. Danas biram da posmatram ono što bi Hrist želeo da vidim, da slušam Božji Glas, i da tražim svedoke za ono što je istina u Božjem stvaranju. U Hristovom vidjenju sreću se svet i Božje stvaranje, i dok se spajaju, sva percepcija iščezava. Njegov nežni vid iskupljuje svet od smrti, jer sve na šta on pogleda mora živeti, sećajući se Oca i Sina; Stvoritelja i stvorenog sjedinjene. “Oče, Hristovo vidjenje je put ka Tebi. Ono što On vidi čini da mi se povrati sećanje na Tebe. I biram da to bude ono što ću danas gledati”.

272. LEKCIJA “KAKO ILUZIJE MOGU ZADOVOLJITI BOŽJEG SINA?” “Oče, istina pripada meni. Moj dom je postavljen na Nebu Tvojom Voljom i mojom. Mogu li me snovi zadovoljiti? Mogu li mi iluzije doneti sreću? Šta sem sećanja na Tebe može zadovoljiti Tvog Sina? Neću prihvatiti ništa manje od onoga što si mi Ti dao. Okružen sam Tvojom Ljubavlju, zauvek tihom, zauvek nežnom i zauvek sigurnom. Božji Sin mora biti onakav kakvim si ga Ti stvorio”. Danas prolazimo pored iluzija. I ako čujemo da nas iskušenje zove da i dalje ostanemo u snu, okrećemo se u stranu i pitamo sebe da li mi, Božji Sinovi, možemo biti zadovoljni snovima, kada se Nebo može izabrati isto onako lako kao i pakao, i ljubav će srećno zameniti sav strah.

273. LEKCIJA

“TIŠINA BOŽJEG MIRA JE MOJA” Možda si sada spreman za dan neuznemiravanog spokoja. Ako to još uvek nije izvodljivo, mi smo zadovoljni i više nego zadovoljni da naučimo kako se takav dan može ostvariti. Ako popuštamo pred uznemiravanjima, hajde da naučimo kako da ih teramo od sebe i da se vraćamo miru. Nije potrebno ništa drugo do da kažemo svom umu, sa sigurnošću, “Tišina Božjeg mira je moja”, i ništa ne može da remeti mir koji je sam Bog dao svom Sinu. “Oče, Tvoj mir je moj. Kakve potrebe ima da se plašim da me išta može lišiti onoga što bi Ti hteo da zadržim? Ne mogu izgubiti Tvoje darove meni. Tako je i mir koji si dao Tvom Sinu još uvek samnom, u tišini i u mojoj večnoj ljubavi prema Tebi”.

274. LEKCIJA “DANAŠNJI DAN PRIPADA LJUBAVI. NE PUSTI ME DA SE BOJIM” “Oče, danas bih hteo da pustim da sve stvari budu onakve kakvim si ih Ti stvorio i da iskažem Tvom Sinu počast njegovoj bezgrešnosti; ljubav brata prema njegovom bratu i njegovom Prijatelju. Kroz ovo sam iskupljen. Kroz ovo će takodje istina doći tamo gde su bile iluzije, svetlost će zameniti svu tamu, i Tvoj Sin će znati da je onakav kakvim si ga Ti stvorio”. Specijalan blagoslov nam dolazi danas od Onoga Koji je naš Otac. Daj ovaj dan Njemu i danas neće biti straha, jer je ovaj dan posvećen Ljubavi.

240

275. LEKCIJA “ISCELJUJUĆI BOŽJI GLAS DANAS ŠTITI SVE STVARI” Hajde da danas osluškujemo Božji Glas, Koji govori o jednoj drevnoj lekciji, ništa više istinitoj danas nego bilo kog drugog dana. Ali je ipak izabran ovaj dan, kao vreme kada ćemo tražiti, čuti, učiti i razumeti. Pridruži mi se u slušanju. Jer nam Božji Glas govori o stvarima koje ne možemo razumeti sami, niti naučiti odvojeno. U tome su sve stvari zaštićene i u tome se nalazi Božji Glas. “Tvoj isceljujući Glas štiti danas sve stvari, te zato sve stvari prepuštam Tebi. Nema potrebe da strahujem zbog bilo čega. Jer Tvoj Glas će mi reći šta da radim i gde da idem; sa kim da razgovaram i šta da mu kažem, koje misli da mislim, koje reči da dam svetu. Sigurnost koju donosim mi je data. Oče, Tvoj Glas štiti sve stvari kroz mene”.

276. LEKCIJA “DATA MI JE BOŽJA REČ DA JE GOVORIM” Šta je Božja Reč? “Moj Sin je čist i svet kao i Ja Sam”. I tako je Bog postao Otac Sina kog voli, jer tako je on stvoren. Ovo je Reč koju Njegov Sin nije stvorio sa Njim, jer je u njoj Njegov Sin rodjen. Prihvatimo Njegovo Očinstvo i sve nam je dato. Poreci da si stvoren u Njegovoj Ljubavi i onda poričemo naše sopstveno Pravo Ja, i postajemo nesigurni u to ko smo, ko je naš Otac, i u koju svrhu smo došli. A treba samo da priznamo ko nam je dao Svoju Reč u našem stvaranju, da bismo Ga se setili i tako se setili našeg Pravog Ja. “Oče, Tvoj Reč je moja. Nju hoću da govorim mojoj braći, koja su mi data da ih negujem kao moju rodjenu, kao što me Ti voliš, blagosiljaš i spasavaš“.

277. LEKCIJA “NE PUSTI ME DA VEZUJEM TVOG SINA ZAKONIMA KOJE SAM JA STVORIO” “Tvoj Sin je slobodan, Oče moj. Ne dozvoli mi da zamišljam da sam ga vezao zakonima koje sam stvorio da vladaju telom. On ne podleže nikakvim zakonima koje sam ja napravio i pomoću kojih pokušavam da telo učinim sigurnijim. Njega ne menja ono što je promenljivo. On nije rob nikakvih zakona vremena. On je onakav kakvim si ga Ti stvorio, jer on ne zna ni za kakav drugi zakon sem zakona ljubavi”. Ne obožavajmo idole, i nemojmo da verujemo ni u kakav zakon kojim bi idolatrija želela da sakrije slobodu Sina Božjeg. On nije vezan ničim drugim do svojim verovanjima. Ali ono što je on je daleko iznad njegove vere u ropstvo ili slobodu. On je slobodan jer je on Sin svoga Oca. I on ne može biti vezan, osim ako Božja istina može lagati i ako Bog želi da On obmanjuje Sebe.

278. LEKCIJA “AKO SAM JA VEZAN, MOJ OTAC NIJE SLOBODAN” Ako prihvatim da sam zatvorenik u telu, u svetu u kom sve stvari koje se čine da žive izgleda da umiru, onda je moj Otac zatvorenik sa mnom. U to, u stvari, verujem kada tvrdim da moram poštovati zakone koje svet poštuje; da su slabosti i gresi koje opažam stvarni i da se od njih ne može pobeći. Ako sam vezan na bilo koji način, ne poznajem

241

svog Oca niti svoje Pravo Ja, te sam tako izgubljen za svu realnost. Jer istina je slobodna, a ono što je vezano nije deo istine. “Oče, ne tražim ništa drugo sem istine. Gajio sam mnoge budalaste misli o sebi samom i o mom stvaranju, i uneo sam strah u svoj um. Danas ne bih hteo da sanjam. Biram put ka Tebi umesto bezumlja i umesto straha. Jer istina je bezbedna i samo je ljubav sigurna.

279. LEKCIJA “SLOBODA STVARANJA OBEĆAVA I MOJU SLOBODU” Kraj snova mi je obećan, jer Božjeg Sina Njegova Ljubav nije napustila. Samo u snovima postoji vreme kada se čini da je on u zatvoru i da iščekuje neku buduću slobodu, ako je uopšte ima. Pa ipak, u stvarnosti, njegovi snovi su nestali i istina stavljena na njihovo mesto. I sada je sloboda već njegova. Treba li da čekam u lancima koji su raskinuti, kada mi Bog sada nudi slobodu? “Prihvatiću Tvoja obećanja danas i dati im svoju veru. Moj Otac voli Sina Koga je stvorio kao svog Rodjenog. Zar bi Ti uskratio darove koje si mi Ti dao?”

280. LEKCIJA

“KAKVE GRANICE MOGU POSTAVITI BOŽJEM SINU?” Onaj kog je Bog stvorio bezgraničnim je slobodan. Ja mogu da za njega izmislim zatvor, ali samo u iluzijama, ne u istini. Ni jedna Božja Misao nije napustila Um svog Oca. Ne postoji ni jedna Božja Misao koja nije zauvek čista. Mogu li ja da postavljam granice Božjem Sinu, čiji Otac želi da on bude bezgraničan i sličan Njemu u slobodi i u ljubavi? “Pusti me da danas iskažem čast Tvom Sinu, jer samo tako mogu naći put ka Tebi. Oče, ne postavljam nikakve granice Sinu koga Ti voliš i koga si stvorio bezgraničnim. Čast koju mu ukazujem je Tvoja, a ono što je Tvoje pripada i meni”.

ŠTA JE SVETI DUH? Sveti Duh posreduje izmedju iluzija i istine. Pošto On mora da premosti jaz izmedju stvarnosti i snova, percepcija dovodi do spoznaje kroz milost koju Mu je Bog dao; da bude Njegov dar svakome ko se obrati Njemu radi istine. Preko mosta koji On obezbedjuje, snovi se dovode do istine, da bi se raspršili pred svetlošću spoznaje. Tamo se prizori i zvuci zauvek odlažu u stranu, a tamo gde su opažani ranije, opraštanje je omogućilo miran kraj percepcije. Cilj koji su postavila učenja Svetog Duha je upravo ovaj kraj snova. Jer se prizori i zvuci moraju prevesti od svedoka straha u svedoke ljubavi. I kada se ovo potpuno ostvari, učenje je ostvarilo jedini cilj koje on ima uistinu. Jer učenje, kako ga vodi Sveti Duh do ishoda koji On opaža za njega, postaje sredstvo da se ode izvan sebe, da se zameni Večnom Istinom. Kad bi samo znao koliko tvoj Otac čezne da prepoznaš svoju bezgrešnost, ne bi pustio da te Njegov Glas zove uzalud, niti bi se okrenuo od Njegove zamene za strašne slike i snove koje si stvorio. Sveti Duh razume sredstva koja si ti napravio, pomoću kojih bi hteo da postigneš ono što se nikad ne može postići. I ako Mu ih ponudiš, On će upotrebiti sredstva koja si ti napravio za izgnanstvo

242

da bi tvoj um vratio tamo gde je on istinski kod kuće. Iz spoznaje, tamo gde Ga je Bog smestio, Sveti Duh te zove, da bi pustio da opraštanje počiva u tvojim snovima, da bi se oslobodio od bezumlja i ostvario duhovni mir. Bez opraštanja tvoji snovi će zauvek ostati da te zastrašuju. I sećanje na svu Ljubav tvog Oca neće se vratiti da označi da je došao kraj snova. Prihvati dar tvoga Oca. To je poziv Ljubavi od Ljubavi, da bi Ona bila ono što jeste. Sveti Duh je Njegov dar pomoću kog je spokoj Neba vraćen voljenom Sinu Božjem. Zar bi ti odbio da prihvatiš funkciju upotpunjavanja Boga, kada je sve što On želi to da budeš potpun?

281. LEKCIJA “NIŠTA NE MOŽE POVREDITI SEM MOJIH MISLI” “Oče, Tvoj Sin je savršen. Kad pomislim da sam povredjen na bilo koji način, to je zbog toga što sam zaboravio ko sam i da sam onakav kakvim si me stvorio. Tvoje Misli mi mogu doneti samo sreću. Ako sam ikada tužan ili povredjen ili bolestan, zaboravio sam šta Ti misliš i stavio moje sićušne, besmislene misli tamo gde Tvoje Misli pripadaju i gde one jesu. Ništa me ne može povrediti sem mojih misli. Misli koje mislim zajedno sa Tobom mogu samo da blagoslove. Samo su Misli koje mislim zajedno s Tobom istinite”. Danas neću povredjivati sebe jer sam daleko izvan svakog bola. Moj Otac me je stavio bezbedno na Nebo i bdi nada mnom. I ne bih hteo da napadam Sina kog On voli, jer ono što On voli je takodje i moje da volim.

282. LEKCIJA “DANAS SE NEĆU PLAŠITI LJUBAVI” Kad bih samo to mogao da ostvarim danas, spasenje bi bilo ostvareno za ceo svet. Ovo je odluka protiv bezumlja, kojom prihvatam sebe kakvim me je sam Bog, moj Otac i moj Izvor stvorio. Ovo je odlučnost da ne sanjam snove smrti, dok istina zauvek ostaje živa u radosti ljubavi. I to je izbor da prepoznam Pravo Ja Koje je Bog stvorio kao Sina kog voli i Koji ostaje moj jedini Identitet. “Oče, Tvoje Ime je Ljubav, a i moje. Takva je istina. I može li se istina promeniti time što joj dajemo drugo ime? Ime straha je jednostavno greška. Neka se danas ne plašim istine”.

283. LEKCIJA “MOJ PRAVI IDENTITET POČIVA U TEBI” “Oče, stvorio sam sliku o samom sebi i nju zovem Sinom Božjim. Ali je stvaranje kao što je uvek i bilo, jer je Tvoje stvaranje nepromenljivo. Ne dopusti da obožavam idole. Ja sam onaj kog moj Otac voli. Moja svetost ostaje svetlost Neba i Ljubav Božja. Zar nije sigurno ono što Ti voliš? Zar svetlost Neba nije bezgranična? Zar nije Tvoj Sin moj pravi identitet, kada si Ti stvorio sve što jeste?” Sada smo u jednom deljenom Identitetu, sa Bogom našim Ocem kao našim jedinim Izvorom, i svim što je stvoreno kao delom nas. I tako mi nudimo blagoslov svim stvarima, sjedinjujući se u ljubavi sa celim svetom, koji je naše opraštanje načinilo jedno sa nama.

243

284. LEKCIJA “MOGU DA IZABEREM DA PROMENIM SVE MISLI KOJE POVREDjUJU” Gubitak nije gubitak kada se pravilno opaža. Bol je nemoguć. Nema nikakve žalosti koja ima ikakav uzrok. I svakojaka patnja nije ništa drugo do san. To je istina, koja se najpre kaže, pa onda ponavlja mnogo puta; a zatim prihvata kao delimično istinita i konačno prihvata kao istina. Mogu da izaberem da promenim sve misli koje povredjuju. I danas bih hteo da odem dalje od ovih reči, i pored svih rezervisanosti, i da dodjem do punog prihvatanja istine u njima. “Oče, ono što si Ti dao ne može da povredjuje, tako da žalost i bol mora da su nemogući. Ne dopusti da izgubim poverenje u Tebe danas, i neka prihvatim samo ono što je radosno kao Tvoje darove; da prihvatim samo ono što je radosno kao istinu”.

285. LEKCIJA

“DANAS MOJA SVETOST SVETLI SJAJNO I JASNO” Danas se budim sa radošću, iščekujući da mi dodju srećne stvari Božje. Tražim da samo one dodju i shvatam da će na moj poziv biti odgovoreno mislima koje su mi poslate. I tražiću samo radosne stvari čim prihvatim svoju svetost. Jer kakva bi mi bila korist od bola, kakvu svrhu bi moja patnja ispunjavala, i kakve bih vajde imao od žalosti i gubitka, ako bezumlje ode danas od mene, i umesto toga prihvatim moju svetost? “Oče, moja svetost je Tvoja. Pusti me da se radujem u njoj i da se kroz opraštanje vratim mentalnom zdravlju. Tvoj Sin je još uvek onakav kakvim si ga Ti stvorio. Moja svetost je deo mene, a takodje i deo Tebe. I šta bi moglo promeniti Samu Svetost?”

286. LEKCIJA “TIŠINA NEBA DRŽI MOJE SRCE DANAS” “Oče, kako je tiho danas! Kako su spokojno sve stvari na svom mestu! Ovo je dan koji je izabran kao vreme u kom ću shvatiti da nema nikakve potrebe da bilo šta činim. U Tebi je svaki izbor već učinjen. U Tebi je svaki konflikt razrešen. U Tebi mi je sve što se nadam da nadjem već dato. Tvoj mir je moj. Moje srce je mirno i moj um je spokojan. Tvoja Ljubav je Nebo i Tvoja Ljubav je moja”. Tišina današnjeg dana daće nam nadu da smo našli put i daleko putovali njim ka potpuno sigurnom cilju. Danas nećemo sumnjati u kraj koji nam je Sam Bog obećao. Imamo poverenja u Njega i u naše Pravo Ja koje je još uvek jedno sa Njim.

287. LEKCIJA “TI SI MOJ CILJ, OČE MOJ, SAMO TI” Gde bih išao do na Nebo? Šta bi moglo biti zamena za sreću? Koji bi dar više voleo od mira Božjeg? Kakvo blago bih tražio i našao i zadržao koje bi se moglo porediti sa mojim Identitetom? I da li bih radije živeo sa strahom ili sa ljubavlju?

“Ti si moj cilj, Oče moj. Šta bih sem Tebe mogao želeti da imam? Kojim bih putem sem onog koji vodi ka Tebi mogao želeti da idem? I šta bi sem sećanja na Tebe moglo da za mene znači kraj snova i ispraznih zamena za istinu? Ti si moj jedini cilj. Tvoj Sin bi hteo da bude onakav kakvim si ga Ti stvorio. Kojim drugim putem sem ovog bih mogao da očekujem da prepoznam moje Pravo Ja i da budem jedno sa mojim Identitetom?”

244

288. LEKCIJA “PUSTI ME DA DANAS ZABORAVIM PROŠLOST MOGA BRATA” “Ovo je misao koja vodi put ka Tebi i dovodi me do mog cilja. Ne mogu doći k Tebi bez moga brata. I da bih spoznao svoj Izvor, prvo moram da prepoznam ono što si stvorio jedno sa mnom. Ruka moga brata je ruka koja me vodi na putu ka Tebi. Njegovi gresi su u prošlosti, zajedno sa mojim, i ja sam spasen jer je prošlost otišla. Ne dopusti da je gajim u svom srcu jer ću izgubiti put kojim idem ka Tebi. Moj brat je moj spasilac. Ne dopusti da napadnem spasioca kog si mi Ti dao. Već me pusti da iskazujem počast onome koji nosi Tvoje Ime i da se tako setim mog sopstvenog.” Oprosti mi , onda, danas. I znaćeš da si mi oprostio ako vidim tvog brata u svetlosti svetosti. On ne može biti manje svet od mene, a ti ne možeš biti svetiji od njega.

289. LEKCIJA “PROŠLOST JE ZAVRŠENA. ONA ME NE MOŽE DOTAĆI” Osim ako se prošlost ne završi u mom umu, stvarni svet mora izmicati mom vidu. Jer ja u suštini ne gledam nigde; vidim samo ono što nije tu. Kako onda mogu opaziti svet koji opraštanje nudi? To je ono za šta je prošlost napravljena da sakriva, jer je to svet koji se može gledati samo sada. On nema prošlosti. Jer šta se može opraštati do prošlosti, i ako je ona oproštena, završena je. “Oče, ne dopusti da gledam prošlost koja nije tu. Jer ti si mi ponudio Tvoju Sopstvenu zamenu, u sadašnjem svetu prošlost je ostala netaknuta i bez greha. Ovde je kraj krivice. I tu sam ja spremljen za Tvoj konačni korak. Zar ću tražiti da još čekaš na Tvog Sina da bi pronašao divotnost koju si Ti planirao da bude kraj svih njegovih snova i sveg njegovog bola?”

290. LEKCIJA “MOJA SADAŠNJA SREĆA JE SVE ŠTO VIDIM” Osim ako ne gledam ono što nije tu, moja sadašnja sreća je sve što vidim. Oči koje počinju da se otvaraju najzad su progledale. I hteo bih da Hristovo vidjenje dodje do mene ovog istog dana. Ono što opažam bez Božje Sopstvene Korekcije za vid koji sam ja stvorio je zastrašujuće i bolno pogledati. Ali ipak ne bih hteo da moj um bude obmanut verovanjem da je san koji sam ja stvorio stvaran i za trenutak duže. Ovo je dan u kom tražim moju sadašnju sreću i ne gledam ništa drugo sem stvar koju tražim. “Sa ovom odlučnošću dolazim k Tebi i molim Tvoju snagu da me podrži danas, dok samo tražim da učinim Tvoju Volju. Ne možeš a da me ne čuješ, Oče. Ono što tražim Ti si mi već dao. I ja sam siguran da želim da vidim moju sreću danas.”

ŠTA JE STVARNI SVET?

Stvarni svet je simbol, kao i sve ostalo što percepcija nudi. Pa ipak on predstavlja suprotnost od onoga što si stvorio. Tvoj svet je vidjen kroz oči straha i on dovodi svedoke užasa u tvoj um. Stvarni svet se ne može opaziti sem kroz oči koje opraštanje blagosilja, tako da one vide svet u kome je užas nemoguć, a svedoci straha se ne mogu naći. Stvarni svet sadrži suprotnost za svaku nesrećnu misao koja se odražava u tvom svetu; to je sigurna korekcija za svaki prizor straha i zvuke bitke koje tvoj svet sadrži. Stvarni svet pokazuje svet koji se drugačije vidi kroz tihe oči i sa umom u miru. Tu nema

245

ničega sem odmora. Nema krika bola niti zvuka žalosti, jer ništa ne ostaje izvan opraštanja. I prizori su nežni. Samo srećni prizori i zvuci mogu doći do uma koji je oprostio sebi. Kakvu potrebu ima takav um za mislima o smrti, napadu i ubistvu? Šta on može opažati da ga okružuje sem sigurnosti, ljubavi i radosti? Čega tu ima što bi on izabrao da bude osudjen i šta je to protiv čega bi sudio? Svet koji on vidi potiče iz uma koji je u miru u samom sebi. Nikakva opasnost ne preti ni u čemu što vidi, jer je blag i samo na blagost gleda. Stvarni svet je simbol da je san o grehu i krivici završen i da Božji Sin više ne spava. Njegove budeće oči opažaju sigurni odraz Ljubavi njegovog Oca; izvesno obećanje da je iskupljen. Stvarni svet znači kraj vremena, jer njegova percepcija čini vreme besmislenim. Sveti Duh nema potrebu za vremenom kada je ono odslužilo svojoj svrsi. Sada On čeka još samo jedan trenutak više da bi Bog učinio Svoj poslednji korak, i vreme je iščezlo, odnoseći percepciju sa sobom i ostavljajući samo istinu da bude ono što jeste. Taj trenutak je naš cilj, jer on sadrži sećanje na Boga. I dok posmatramo svet kome je oprošteno, On je taj Koji nas poziva i dolazi da nas odvede kući, podsećajući nas na naš Identitet Koji nam je povratilo naše opraštanje.

291. LEKCIJA “OVO JE DAN MIRA I TIŠINE” Hristovo vidjenje gleda kroz mene danas. Njegov vid pokazuje mi da je svemu oprošteno i da je sve u miru, i nudi ovo isto vidjenje svetu. I ja prihvatam ovo vidjenje u njegovo ime, i za sebe i za svet. Na kakvu divotu gledamo danas! Kakvu svetost vidimo da nas okružuje! I dato nam je da prepoznamo da je to svetost koju delimo; to je Svetost Samog Boga. “Ovog dana moj um je tih, da bi primio Misli koje mi Ti nudiš. I ja prihvatam ono što dolazi od Tebe, umesto onoga što dolazi od mene. Ja ne znam put ka Tebi. Ali Ti si potpuno siguran. Oče, vodi Tvog Sina duž mirne staze koja vodi ka Tebi. Neka moje opraštanje bude potpuno i neka mi se vrati sećanje na Tebe.”

292. LEKCIJA “SREĆAN ISHOD SVIH STVARI JE SIGURAN” Božja obećanja nemaju izuzetaka. On garantuje da samo radost može biti konačni ishod za sve stvari. Ali od nas zavisi kada će se to ostvariti; koliko dugo puštamo da se jedna tudja volja suprotstavlja Njegovoj. I dok mislimo da je ova volja stvarna, nećemo naći kraj koji je On naznačio kao ishod svih problema koje opažamo, svih iskušenja koja vidimo i svih situacija u kojima se nalazimo. Ali je ovaj završetak siguran. Jer Božja Volja se vrši na zemlji i na Nebu. Tražićemo i naći ćemo prema Njegovoj Volji, koja garantuje da se naša volja vrši. “Zahvaljujemo Ti, Oče, na Tvojoj garanciji za samo srećne ishode na kraju. Pomozi nam da se mi ne mešamo u to, i da tako odugovlačimo sa srećnim završetkom koji si nam Ti obećao za svaki problem koji budemo opažali; za svako iskušenje kroz koje mislimo da još uvek moramo proći.”

293. LEKCIJA “SAV STRAH JE PROŠAO I SAMO JE LJUBAV TU” Sav strah je prošao, jer je nestao i njegov izvor, i sve misli su otišle s njim. Ljubav ostaje jedino sadašnje stanje, čiji je Izvor ovde zauvek i zauvek. Može li svet izgledati svetao, jasan, siguran i gostoljubiv, sa svim mojim prošlim greškama koje ga pritiskaju i pokazuju mi iskrivljene oblike straha? Ipak je u sadašnjosti Ljubav očigledna i njeno

246

dejstvo očevidno. Ceo svet se sjaji odražavajući njegovu svetu svetlost i ja opažam svet kojem je najzad oprošteno. “Oče, ne dopusti da Tvoj sveti svet izmakne mom vidu danas. I ne dopusti da moje uši budu gluve za sve himne zahvalnosti koje svet peva ispod zvukova straha. Postoji stvarni svet koji sadašnjost drži bezbednim od svih prošlih grešaka. I danas bih hteo da vidim samo ovaj svet pred mojim očima.”

294. LEKCIJA

“MOJE TELO JE POTPUNO NEUTRALNA STVAR” Ja sam Božje Dete. Mogu li biti i još nešto drugo? Da li je Bog stvorio ono što je smrtno i što se raspada? Kakvu korist Božje Dete ima od onoga što mora umreti? Ali neutralna stvar ne vidi smrt, jer misli o smrti nisu tu investirane, niti je parodija ljubavi tu data. Njegova neutralnost ga štiti dok je ono u upotrebi. A kasnije, kad više nema nikakve svrhe, ono se odbacuje. Ono nije bolesno, ni staro, ni povredjeno. Ono je samo bez funkcija, nepotrebno i odbačeno. Neka danas ne vidim da je ono nešto više od toga; telo služi neko vreme i pogodno je za služenje, da bi bilo korisno dok može da služi, a onda se odbacuje radi većeg dobra. “Moje telo, Oče, ne može biti Tvoj Sin. I ono što nije stvoreno ne može biti ni grešno ni bezgrešno; ni dobro ni zlo. Pusti me da onda iskoristim ovaj san da pomognem Tvom planu da se probudimo iz svih snova koje smo stvorili.”

295. LEKCIJA “SVETI DUH GLEDA KROZ MENE DANAS” Hrist moli da danas koristi moje oči i tako iskupljuje svet. Moli za ovaj dar da bi mi ponudio duhovni mir i uklonio sav užas i sav bol. I dok se oni uklanjaju od mene, nestaju snovi koji su izgledali da se spuštaju na svet. Iskupljenje mora biti jedno. Dok se ja spasavam i svet se spasava zajedno sa mnom. Strah se pojavljuje u mnogo različitih oblika, ali ljubav je jedna. “Oče moj, Hrist me je zamolio za jedan dar i ja ga dajem da bi mi bio dat. Pomozi mi da danas koristim Hristove oči i da tako pustim da Ljubav Svetog Duha blagoslovi sve stvari koje budem pogledao, da bi njegova opraštajuća Ljubav mogla počivati na meni.”

296. LEKCIJA

“DANAS SVETI DUH GOVORI KROZ MENE” “Danas je Svetom Duhu potreban moj glas da bi ceo svet mogao da sluša Tvoj Glas kroz mene. Rešio sam da Te pustim da govoriš kroz mene, jer ne bih hteo da koristim druge reči do Tvojih, niti da imam druge misli koje su odvojene od Tvojih, jer su samo Tvoje istinite. Hteo bih da budem spasilac sveta kog sam ja stvorio. Jer pošto sam ga osudio, hteo bih da ga oslobodim, da bih mogao da nadjem slobodu i čujem Reč koju će mi Tvoj sveti Glas govoriti danas.” Danas podučavamo da bismo mogli da učimo i samo to. I tako cilj našeg učenja postaje cilj bez konflikata, lako dostupan i brzo ostvarljiv. Kako rado Sveti Duh dolazi da bi nas spasao od pakla, kad dozvolimo da Njegovo učenje ubedi svet, kroz nas, da tražimo i nadjemo laki put ka Bogu.

247

297. LEKCIJA “OPRAŠTANJE JE JEDINI DAR KOJI DAJEM” Opraštanje je jedini dar koji dajem, zato što je to jedini dar koji želim. I sve što dajem, dajem sebi. Ovo je jednostavna formula spasenja. I ja, koji bi hteo da budem spasen, hteo bih da ga načinim svojim, da bude način života koji živim u svetu kojem je potrebno spasenje i koji će biti spasen kad ja prihvatim uklanjanje prvobitne separacije za sebe. “Oče, kako su sigurni Tvoji putevi, kako siguran njihov konačni ishod, i kako je verno već odredjen svaki korak u mom spasenju i ostvaren Tvojom Milošću. Neka je hvala Tebi na Tvojim večnim darovima i neka je hvala Tebi na mom Identitetu.”

298. LEKCIJA “VOLIM TE, OČE, I VOLIM TVOG SINA” Moja zahvalnost mi omogućava da moja ljubav bude prihvaćena bez straha. I tako sam najzad povraćen svojoj Stvarnosti. Sve što je bilo uljez u mom svetom vidu, opraštanje uklanja. I ja se približavam kraju besmislenih putovanja, bezumnih karijera i veštačkih vrednosti. Umesto toga prihvatam ono što je Bog ustanovio kao moje, siguran da ću samo u tome biti spasen; siguran da idem kroz strah da bih susreo moju Ljubav. “Oče, danas dolazim k Tebi, jer ne bih hteo da sledim ni jedan drugi put sem Tvog. Ti si pored mene. Tvoj put je siguran. I ja sam zahvalan za Tvoje darove sigurnog utočišta i oslobodjenja od svega što bi htelo da zamrači moju Ljubav prema Bogu mom Ocu i Njegovom Svetom Sinu.”

299. LEKCIJA “VEČNA SVETOST POČIVA U MENI” Moja svetost je daleko iznad moje sposobnosti da razumem ili saznajem. Pa ipak, moj Otac, Koji ju je stvorio, priznaje moju svetost kao Svoju. I naša Volja, zajedno, zna da je to tako. “Oče, moja svetost nije od mene. Ona nije moja da bi je uništio greh. Ona nije moja da bi stradala od napada. Iluzije mogu da je zamrače, ali ne mogu ugasiti njen sjaj, niti potamniti njenu svetlost. Ona zauvek ostaje savršena i nedirnuta. U njoj su sve stvari isceljene, jer ostaju onakve kakvim si ih Ti stvorio. I ja mogu spoznati moju svetost. Jer me je Sama Svetost stvorila i ja mogu spoznati moj Izvor, jer je Tvoja Volja da Ti budeš spoznat.”

300. LEKCIJA “SAMO JEDAN TREN TRAJE OVAJ SVET” Ovo je misao koja se može koristiti da kažemo da su smrt i tuga sigurna sudbina onih koji dolaze ovde, jer njihove radosti nestaju pre nego što se osete ili čak shvate. Ali to je takodje i ideja koja ne dozvoljava da nas nikakva lažna percepcija ne drži u svojoj vlasti, niti je ona išta više od prolaznog oblaka na večno vedrom nebu. I upravo je ova vedrina ono što tražimo, bez oblaka, očigledna i sigurna, danas.

248

“Danas tražimo Tvoj sveti svet. Jer smo mi, Tvoji Sinovi, za trenutak izgubili put. Ali smo slušali Tvoj Glas i naučili šta tačno treba da radimo da bismo se vratili na Nebo i povratili naš pravi Identitet. I danas zahvaljujemo svetu koji traje samo jedan trenutak. Hteli bismo da idemo dalje od tog sićušnog trenutka do večnosti.”

ŠTA JE DRUGI DOLAZAK? Hristov Drugi Dolazak, koji je siguran kao Bog, je samo ispravka greški i povratak zdravom umu. To je deo stanja koje povraća ono što nikad nije bilo izgubljeno, i ponovo ustanovljuje ono što je zauvek i zauvek istina. To je poziv Božjoj Reči da zauzme mesto iluzije; dragovoljnost da se pusti da opraštanje počiva na svim stvarima bez izuzetka i bez rezerve. Sveobuhvatna priroda Hristovog Drugog Dolaska je ona koja mu omogućava da obgrli svet i da te drži u bezbednosti u svom nežnom dolasku koji sa tobom obuhvata sve žive stvorove. Nema kraja oslobadjanju koje donosi Drugi Dolazak, jer Božje stvaranje mora biti bezgranično. Opraštanje osvetljava put za Drugi Dolazak, jer ono na sve sija kao jedno. I tako je najzad jednost prepoznata. Drugi Dolazak završava lekcije koje uči Sveti Duh, praveći put za Strašni Sud u kojem se učenje završava kroz jedan poslednji rezime koji se prostire izvan samog sebe i doseže do Boga. Drugi Dolazak je vreme u kojem se svi umovi predaju u ruke Hrista, da bi se vratili duhu u ime istinskog stvaranja i Volje Božje. Drugi Dolazak je onaj dogadjaj u vremenu na koje samo vreme nema uticaja. Jer svako ko je ikad došao da umre ili će tek doći ili ko je prisutan sada, podjednako se oslobadja od onoga što je učinio. U ovoj jednakosti Hrist se ponovo uspostavlja kao jedini Identitet u Kom Sinovi Božji priznaju da su svi jedno. A Bog Otac se smeši na Svog Sina, Svoje jedino stvaranje i Svoju jedinu radost. Moli se da Drugi Dolazak bude uskoro, ali nemoj da ostaneš na tome. Njemu su potrebne tvoje oči i uši, tvoje ruke i tvoja stopala. I više od svega, njemu je potrebna tvoja dobra volja. Radujmo se što možemo da činimo Božju Volju i spojmo se svi zajedno u njenu svetu svetlost. Gle, Božji Sin je jedno u nama i kroz Njega možemo doći do Ljubavi našeg Oca.

301. LEKCIJA “I SAM BOG ĆE OBRISATI SVE SUZE” “Oče, ako ne sudim ne mogu plakati. Niti ću osećati bol, niti da sam napušten ili da sam nepotreban u svetu. Ovo je moj dom jer mu ne sudim i zato je ono samo ono što Ti želiš. Pusti me da ga danas vidim neosudjenog, kroz srećne oči koje je opraštanje oslobodilo od svih iskrivljenja. Pusti me da vidim Tvoj svet umesto mog. I sve suze koje sam prolio biće zaboravljene, jer je njihov izvor nestao. Oče, danas neću suditi Tvom svetu.” Božji svet je srećan. Oni koji ga vide mogu samo da mu dodaju svoju radost i da ga blagoslove kao uzrok dalje radosti u njima. Plakali smo jer nismo razumeli. Ali smo saznali da je svet koji smo videli lažan, pa ćemo danas gledati Božji svet.

302. LEKCIJA “TAMO GDE JE BILA TAMA GLEDAM SVETLOST” “Oče, naše oči se najzad otvaraju. Tvoj sveti svet nas čeka, pošto nam je vid najzad povraćen i sada možemo videti. Mislili smo da smo patili. Ali smo zaboravili Sina kog si stvorio. Sada vidimo da je tama naše sopstveno uobraženje, i da je svetlost tu da je gledamo. Hristovo vidjenje menja tamu u svetlost, jer strah mora nestati kad je ljubav

249

došla. Pusti me da danas oprostim Tvom svetom svetu, da bih mogao da gledam njegovu svetost i shvatim da ona samo odražava moju sopstvenu. “ Naša Ljubav nas očekuje dok idemo k Njemu i hoda pored nas pokazujući nam put. On uspeva u svemu. On je cilj koji tražimo i On je sredstvo pomoću kog idemo k Njemu.

303. LEKCIJA “SVETI HRIST JE DANAS RODjEN U MENI” Posmatrajte sa mnom, andjeli, posmatrajte sa mnom danas. Pustite neka me sve Božje svete Misli okružuju i budite tihi sa mnom dok se Sin Neba radja. Neka svi zemaljski zvuci utihnu i neka svi prizori na koje sam navikao iščeznu. Neka Hrist bude pozdravljen tamo gde je kod kuće. I neka čuje zvuke koje razume i vidi samo prizore koji pokazuju Ljubav Njegovog Oca. Neka On više ne bude stranac ovde, jer je danas ponovo rodjen u meni. “Tvoj Sin je dobrodošao, Oče. On je došao da me spase od zla koje sam ja sam stvorio. On je ono Ja Koje si mi Ti dao. On je samo ono što ja stvarno jesam u istini. On je Sin kog voliš iznad svih stvari. On je moje Ja kakvog si me Ti stvorio. To nije Hrist Koji može biti razapet. Bezbedan u Tvom naručju pusti me da primim Tvog Sina.”

304. LEKCIJA “NEKA MOJ SVET NE ZAMRAČI PRIZOR HRISTA” Mogu da zamračim moj sveti vid, ako mu nametnem svoj svet. A ne mogu ni da vidim svete prizore koje Hrist posmatra, ukoliko ne koristim Njegov vid. I ono što vidim je stanje mog uma, koje se reflektuje prema spolja. Hteo bih da blagoslovim svet gledajući ga kroz Hristove oči. I gledaću sigurne znake da su mi svi moji gresi oprošteni. “Vodi me iz tame u svetlost; iz greha u svetost. Pusti me da oprostim i tako primim spasenje za svet. To je Tvoj dar, Oče moj, koji mi je dat da ponudim Tvom svetom Sinu, da bi on opet mogao da nadje sećanje na Tebe i na Tvog Sina kakvim si ga Ti stvorio.”

305. LEKCIJA “POSTOJI MIR KOJI NAM HRIST DAJE” Onaj ko koristi samo Hristovo vidjenje nalazi mir toliko dubok i spokojan, koji je nepromenljiv i ne može se poremetiti, da svet ne sadrži ništa slično. Svako poredjenje je bledo pred ovim mirom. I ceo svet odlazi u tišini dok ga ovaj mir obavija i nežno ga odnosi do istine, da više ne bude dom straha. Jer ljubav je došla i iscelila svet dajući mu Hristov mir. “Oče, Hristov mir nam je dat, jer je Tvoja Volja da budemo spaseni. Pomozi nam danas da samo prihvatimo Tvoj dar i da ga ne prosudjujemo. Jer nam je on došao da bi nas spasao od našeg sudjenja nama samima.”

306. LEKCIJA “HRISTOV DAR JE SVE ŠTO TRAŽIM DANAS” Šta bih sem Hristovog vidjenja koristio danas, kada mi ono može ponuditi dan u kom vidim svet tako sličan Nebu da mi se vraća jedno davno sećanje? Danas mogu da zaboravim svet koji sam stvorio. Danas mogu da prodjem pored svakog straha i da se

250

vratim ljubavi, svetosti i miru. Danas sam otkupljen i ponovo rodjen u svet milosti i pažnje, nežnosti i mira Božjeg. “I tako se, Oče naš, vraćamo Tebi, sećajući se da nikad nismo ni otišli; sećajući se Tvojih svetih darova nama. U zahvalnosti ti dolazimo, sa praznim rukama i otvorenih srca i umova, tražeći samo ono što Ti daješ. Ne možemo dati ponude koje bi bile dovoljne za Tvog Sina. Ali u Tvojoj Ljubavi Hristov dar je njegov.”

307. LEKCIJA “KONFLIKTNE ŽELJE NE MOGU BITI MOJA VOLJA” “Oče, Tvoja Volja je moja i samo to. Ne postoji nikakva druga volja koju bih želeo da imam. Ne dopusti mi da pokušam da imam neku drugu volju, jer je ona besmislena i naneće mi bola. Samo Tvoja Volja mi može doneti sreću i samo Tvoja postoji. Ako bih hteo da imam ono što samo Ti možeš dati, moram prihvatiti Tvolju Volju za mene, i stupiti u mir gde je konflikt nemoguć, gde je Tvoj Sin jedno sa Tobom u biću i volji, i gde ništa ne protivreči svetoj istini da ja ostajem onakav kakvim si me Ti stvorio.” I sa ovom molitvom tiho stupamo u stanje u koje konflikt ne može doći, jer spajamo našu svetu volju sa Božjom, prepoznajući da su one jedno te isto.

308. LEKCIJA “OVAJ TRENUTAK JE JEDINO VREME KOJE POSTOJI” Zamislio sam vreme na takav način da poražavam svoj cilj. Ako izaberem da prodjem pored vremena u bezvremenost, moram promeniti moju percepciju o tome čemu vreme služi. Svrha vremena ne može biti da drži prošlost i budućnost jednim. Jedini interval u kom mogu biti spasen od vremena je sada. Jer u ovom trenutku je opraštanje došlo da me oslobodi. Rodjenje Hrista je sada, bez prošlosti ili budućnosti. On je došao da da Svoj sadašnji blagoslov svetu, vraćajući ga nazad bezvremenosti i ljubavi. A ljubav je večno prisutna, sada i ovde. “Hvala za ovaj trenutak, Oče. Sada sam iskupljen. Ovaj trenutak je vreme koje si Ti odredio za oslobodjenje Tvog Sina i za spasenje sveta u njemu.”

309. LEKCIJA “DANAS SE NEĆU PLAŠITI DA POGLEDAM UNUTRA” U meni je Večna Nevinost, jer je Božja Volja da Ona tu bude zauvek i zauvek. Ja, Njegov Sin, čija volja je bezgranična kao i Njegova Sopstvena, ne mogu da želim nikakvu promenu u tome. Jer poricati Volju moga Oca znači poricati moju sopstvenu volju. Gledati unutra znači samo naći moju volju kakvom ju je Bog stvorio i kakva ona jeste. Bojim se da pogledam unutra jer mislim da sam napravio drugu volju koja nije istinita i načinio je stvarnom. Pa ipak, ona nema nikakvog dejstva. Unutar mene je svetost Božja. Unutar mene je sećanje na Njega. “Korak koji preduzimam danas, Oče moj, je moje sigurno oslobodjenje od ispraznih snova o grehu. Tvoj oltar stoji čist i neuprljan. To je sveti oltar mom Pravom Ja i tu ja nalazim moj pravi Identitet.”

251

310. LEKCIJA “U NEUSTRAŠIVOSTI I LJUBAVI PROVODIM DANAŠNJI DAN” “Ovaj dan, Oče moj, hteo bih da provedem sa Tobom, kao što si izabrao da budu svi moji dani. I ono što ću doživeti uopšte nije od vremena. Radost koja mi dolazi nije od dana ili časova, jer ona dolazi od Neba Tvom Sinu. Ovaj dan će biti Tvoje slatko podsećanje da Te se setim, Tvog dražesnog zova Tvom svetom Sinu, znaka da mi je došla Tvoja milost i da je Tvoja Volja da ja danas budem oslobodjen.” Ovaj dan provodimo zajedno, ti i ja. I ceo svet nam se pridružuje u našoj pesmi zahvalnosti i radosti Onome Koji nam je dao spasenje i Ko nas je oslobodio. Povraćeni smo miru i svetosti. Danas u nama nema mesta za strah, jer smo u našim srcima izrazili dobrodošlicu ljubavi.

ŠTA JE STRAŠNI SUD? Hristov Drugi Dolazak daje Božjem Sinu ovaj dar: Da čuje kako Glas Božji objavljuje da je ono što je lažno lažno, a ono što je istina nikada se nije menjalo. I ovo je sud u kom se percepcija završava. Najpre vidiš svet koji je prihvatio da je ovo istina, projektovana iz sada korigovanog uma. I sa ovim svetim vidom, percepcija daje tihi blagoslov i tada nestaje, pošto je postigla svoj cilj i ostvarila svoju misiju. Poslednji Sud na svet ne sadrži nikakvu osudu. Jer on vidi svet kome je sve oprošteno, bez greha i potpuno bez ikakve svrhe. Bez uzroka i sada bez funkcije u Hristovom vidjenju, on jednostavno iščezava u ništa. Tu je on rodjen i tu se on i završava. I svi likovi u tom snu u kom je svet počeo da ide sa njim. Tela su sada beskorisna i stoga će nestati, jer je Sin Božji bezgraničan. Vi koji ste verovali da će Poslednji Sud osuditi svet na pakao zajedno sa vama, prihvatite ovu svetu istinu: Božji Sud je dar Korekcije koju je On darovao svim vašim greškama, oslobadjajući vas od njih i svih posledica koje se činilo da su one ikad imale. Bojati se Božje spasavajuće milosti samo znači bojati se potpunog oslobodjenja od patnje, povratka miru, sigurnosti i sreći i sjedinjenja sa vašim pravim Identitetom. Božji Poslednji Sud je milosrdan kao i svaki korak u Njegovom naimenovanom planu da blagoslovi Svoga Sina i da ga pozove da se vrati večnom miru koji On deli sa njim. Ne boj se ljubavi. Jer samo ona može isceliti sve žalosti, izbrisati sve suze i nežno probuditi iz njegovog sna o bolu Sina kojeg Bog priznaje za Svog. Ne plaši se ovoga. Spasenje moli da mu izraziš dobrodošlicu. I svet čeka tvoje radosno prihvatanje, koje će ga učiniti slobodnim. Ovo je Božji Poslednji Sud: “Ti si još uvek Moj sveti Sin, zauvek nevin, zauvek voleći i zauvek voljen, bezgraničan koliko i tvoj Tvorac i potpuno nepromenljiv i zauvek čist. Zato se probudi i vrati Meni. Ja sam tvoj Otac i ti si Moj Sin.”

311. LEKCIJA “SUDIM SVIM STVARIMA ONAKO KAKO BIH HTEO DA ONE BUDU” Sud je stvoren da bude orudje protiv istine. On razdvaja ono protiv čega se koristi i postavlja ga kao da je odvojena stvar. A onda pravi od nje ono što bi ti hteo da ona bude. On sudi onome što ne razume, jer ne može da vidi celinu i zbog toga sudi lažno. Hajde da ga ne koristimo danas, već da od njega napravimo dar Onome Ko ga drugačije koristi. On će nas osloboditi agonije svih sudova koje smo doneli protiv samih sebe i ponovo povratiti duhovni mir dajući nam Božji Sud o Njegovom Sinu. “Oče, danas čekamo sa otvorenim umom, da bismo čuli Tvoj Sud o Sinu Koga voliš. Mi ga ne poznajemo i ne možemo suditi. I tako puštamo Tvoju Ljubav da odluči šta mora biti onaj kog si Ti stvorio kao Tvog Sina.”

252

312. LEKCIJA

“VIDIM SVE STVARI ONAKO KAKO BIH HTEO DA ONE BUDU” Percepcija sledi sud. Pošto smo sudili vidimo, stoga, ono što bismo hteli da gledamo. Jer vid može samo da služi da nam ponudi ono što bismo hteli da imamo. Nemoguće je prevideti ono što bismo hteli da vidimo i da ne vidimo ono što smo izabrali da posmatramo. Kako sigurno, stoga, mora stvarni svet doći da pozdravi sveti vid svakoga ko uzme svrhu Svetog Duha kao svoj cilj za vidjenje. On ne može a da ne gleda ono što bi Hrist hteo da on vidi i da deli Hristovu Ljubav prema onome što gleda. “Nemam nikakvu drugu svrhu za danas sem da gledam oslobodjeni svet, oslobodjen od svih sudova koje sam donosio. Oče, ovo je Tvoja Volja za mene danas i zato takodje mora biti i moj cilj.”

313. LEKCIJA “PUSTI DA MI SADA DODjE NOVA PERCEPCIJA” “Oče, postoji vid koji sve stvari vidi bezgrešnim, tako da je strah otišao i tamo gde je bio ljubav je pozvana. A ljubav će doći kad god je pozvana. Ovo vidjenje je Tvoj dar. Oči Hrista posmatraju svet kome je oprošteno. U Njegovom vidu svi grehovi su oprošteni, jer On ne vidi greh ni u čemu što vidi. Pusti sada da mi dodje Njegova prava percepcija, da bih mogao da se probudim iz snova o grehu i da pogledam unutra i vidim svoju bezgrešnost, koju si Ti održao potpuno neuprljanom na oltaru Tvog svetog Sina, Pravo Ja sa Kojim bih hteo da se identifikujem.” Hajde da danas posmatramo jedan drugog Hristovim vidjenjem. Kako smo divni! Kako sveti i kako puni ljubavi! Brate, dodji i pridruži mi se danas. Spasavamo svet kada smo zajedno. Jer u našem vidjenju on postaje isto onoliko svet kao i svetlost u nama.

314. LEKCIJA “TRAŽIM BUDUĆNOST KOJA SE RAZLIKUJE OD PROŠLOSTI” Od nove percepcije sveta nastaje budućnost koja se veoma razlikuje od prošlosti. Budućnost se sada prepoznaje samo kao produžetak sadašnjosti. Prošle greške ne mogu bacati nikakve senke na nju, tako da je strah izgubio svoje idole i svoje slike i, pošto je bez oblika, nema nikakvog dejstva. Smrt više neće polagati pravo na budućnost, jer je život sada njen cilj, i sva potrebna sredstva za to su srećno obezbedjena. Ko može da bude u žalosti ili da pati kada je sadašnjost oslobodjena, produžujući svoju sigurnost i mir na spokojnu budućnost koja je ispunjena radošću? “Oče, bili smo u zabludi u prošlosti i izabrali sadašnjost da se oslobodimo. Sada prepuštamo budućnost Tvojim Rukama, ostavljajući iza nas naše prošle greške, sigurni da ćeš Ti održati Tvoja sadašnja obećanja i voditi budućnost u njihovoj svetoj svetlosti.”

315. LEKCIJA “SVI DAROVI KOJE MOJA BRAĆA DAJU PRIPADAJU MENI” Svakoga dana dolazi mi hiljadu blaga sa svakim trenutkom koji prolazi. Blagosloven sam sa darovima tokom celog dana, po vrednosti daleko iznad svih stvari koje bih mogao i zamisliti. Jedan brat se osmehuje drugom, i moje srce je puno radosti. Neko izgovori reč zahvalnosti ili milosti i moj um primi ovaj dar i prihvati ga kao svoj sopstveni. I svako ko

253

nadje put ka Bogu postaje moj spasilac, pokazujući mi put, i dajući mi sigurnost da je ono što je on naučio svakako i moje. “Zahvaljujem ti, Oče, na mnogobrojnim darovima koji mi dolaze danas i svakog dana od svakog Sina Božjeg. Moja braća su neograničena u svim njihovim darovima meni. Sada mogu da im ponudim moju zahvalnost, da bi me ta zahvalnost dovela do mog Tvorca i sećanja na Njega.”

316. LEKCIJA “SVI DAROVI KOJE DAJEM MOJOJ BRAĆI SU MOJI SOPSTVENI” Kako je svaki dar koji moja braća daju moj, tako i svaki dar koji dajem pripada meni. Svaki omogućuje da ode neka prošla greška, i ne ostavi nikakvu senku na sveti um koji moj Otac voli. Njegova milost mi je data u svakom daru koji je neki brat primio od nastanka vremena i koji će primiti i posle kraja sveg vremena. Moja kuća sa blagom je puna i andjeli paze na njena otvorena vrata da se nijedan dar ne izgubi i samo ih se dodaje sve više. Pusti me da dodjem tamo gde su moja blaga i da udjem tamo gde sam istinski dobrodošao i kod kuće, medju darovima koje mi je Bog dao. “Oče, hteo bih da prihvatim Tvoje darove danas. Ja ih ne prepoznajem, ali ipak imam poverenja da ćeš Ti koji si mi ih dao dati sredstvo pomoću kojeg mogu da ih opazim, vidim njihovu vrednost i gajim samo njih kao ono što želim.”

317. LEKCIJA “SLEDIM PUTEM KOJI JE ODREDjEN ZA MENE” Imam specijalno mesto koje treba da zauzmem; ulogu koja je samo za mene. Spasenje čeka sve dok ne preuzmem ovu ulogu kao nešto što sam sam izabrao da činim. Sve dok ne napravim ovaj izbor, ja sam rob vremena i ljudske sudbine. Ali kada dobrovoljno i dragovoljno budem krenuo putem koji je plan mog Oca odredio za mene, onda ću prepoznati da je spasenje već ovde, već dato svoj mojoj braći i takodje već moje. “Oče, Tvoj put je ono što biram danas. Biram da idem tamo gde bi me On odveo; biram da činim ono što bi On hteo da uradim. Tvoj put je izvestan i kraj siguran. Tamo me čeka sećanje na Tebe. I sve moje žalosti završavaju se u Tvom zagrljaju, koji si obećao Tvom Sinu, koji je pogrešno mislio da je odlutao od sigurne zaštite Tvog Naručja punog ljubavi.”

318. LEKCIJA “U MENI SU SREDSTVA I CILJ SPASENJA JEDNO” U meni, Božjem svetom Sinu, pomireni su svi delovi Nebeskog plana za spasenje sveta. Šta bi moglo da dodje u sukob kad svi delovi imaju samo jednu svrhu i jedan cilj? Kako bi i jedan deo mogao da stoji sam, ili da ima veću ili manju važnost od ostalih? Ja sam sredstvo pomoću kog je Božji Sin spasen, jer je svrha spasenja da nadje bezgrešnost koju je Bog stavio u mene. Ja sam stvoren kao stvar koju tražim. Ja sam cilj za kojim svet traga. Ja sam Božji Sin, Njegova jedina večna Ljubav. Ja sam sredstvo i cilj spasenja. “Pusti me danas, Oče, da preuzmem ulogu koju mi nudiš u Tvojoj molbi da prihvatim uklanjanje prvobitne separacije za sebe. Jer tako ono što je pomireno u meni postaje isto tako sigurno pomireno sa Tobom.”

254

319. LEKCIJA “DOŠAO SAM RADI SPASENJA SVETA” Ovo je misao iz koje je uklonjena svaka arogancija, i samo je istina ostala. Jer arogancija se suprotstavlja istini. Ali kada nema arogancije, istina će odmah doći i popuniti prostor koji je ego ostavio nepopunjen lažima. Samo ego može biti ograničen i stoga mora tražiti ciljeve koji su skučeni i ograničavajući. Ego misli da ako nešto dobije, celina mora biti izgubljena. Ali je ipak Božja Volja da učim da ono što se dobije se daje svima. “Oče, Tvoja Volja je potpuna. I cilj koji proističe iz nje deli njenu potpunost. Kakav cilj sem spasenja bi mi Ti mogao dati? I šta bi sem ovoga mogla biti Volja koju moje Pravo Ja deli sa Tobom?”

320. LEKCIJA “MOJ OTAC MI DAJE SVU MOĆ” Božji Sin je bezgraničan. Nema granica njegovoj snazi, njegovom miru, njegovoj radosti, niti bilo kom atributu koji je njegov Otac dao u njegovom stvaranju. Ono što on želi sa svojim Tvorcem i Iskupiteljem mora biti učinjeno. Njegova sveta volja se ne može nikad poreći, jer njegov Otac osvetljava njegov um i polaže pred njega svu snagu i ljubav na zemlji i na Nebu. Ja sam onaj kome je sve ovo dato. “Tvoja Volja može učiniti sve stvari u meni, a zatim se proširiti na ceo svet kao i kroz mene. Nema granica Tvojoj Volji. I tako je sva moć data Tvom Sinu.”

ŠTA JE STVARANJE? Stvaranje je suma svih Božjih Misli, po broju beskrajnih, i svuda bez ikakvih granica. Samo Ljubav stvara i samo po svom liku. Nije bilo vreme kada sve ono što je Ona stvorila nije bilo tu. Niti će biti vreme kada će sve što je Ona stvorila pretrpeti ikakav gubitak. Zauvek i zauvek su Božje Misli baš onakve kakve su bile i kakve jesu, nepromenjene dok vreme traje i pošto se vreme završi. Božjim Mislima je data sva moć koju ima njihov Tvorac. Jer On bi dodao Ljubavi njenim proširenjem. Tako Sin Božji učestvuje u stvaranju i stoga učestvuje u moći stvaranja. Ono što je Bog hteo da on večno bude, on će još uvek biti on kada dodje kraj vremena; i neće se menjati tokom celog vremena, ostajući kao što je bio pre nego što je nastala misao o vremenu. Stvaranje je suprotnost svim iluzijama, jer je stvaranje istina. Stvaranje je sveti Sin Božji, jer je u stvaranju Njegova Volja potpuna u svakom aspektu, čineći da svaki deo sadrži celinu. Jednoti stvaranja je zauvek garantovana nepovredivost; zauvek je zadržana u Njegovoj svetoj Volji, van bilo kakve mogućnosti povrede, separacije, nesavršenosti ili bilo kakve mrlje na njenoj bezgrešnosti. Mi smo stvaranje; mi Sinovi Boga. Mi samo izgledamo da smo razdvojeni, nesvesni našeg večnog jedinstva sa Njim. Ali iza svih naših sumnji, izvan svih naših strahova, izvesnost je još uvek tu. Jer Ljubav ostaje sa svim Svojim Mislima, i Njena sigurnost je i njihova. Sećanje na Boga je u našim svetim umovima, koji znaju svoju jednotu i jedinstvo sa svojim Tvorcem. Neka naša funkcija bude samo to da pustimo da se ovo sećanje vrati, samo da pustimo da se Božja Volja vrši na zemlji, samo da budemo vraćeni razumu i budemo onakvi kakve nas je Bog stvorio. Naš Otac nas zove. Mi čujemo Njegov Glas, i opraštamo stvaranju u ime njegovog Stvoritelja, Same Svetosti, čiju svetost deli i Njegovo stvaranje; čija svetost je još uvek deo nas.

255

321. LEKCIJA “OČE, MOJA SLOBODA JE SAMO U TEBI” “Nisam razumeo šta me je oslobodilo, niti šta je moja sloboda, niti gde da pogledam da bih je našao. Oče, tragao sam uzalud sve dok nisam čuo Tvoj Glas kako me usmerava. Sada više ne bih hteo da sam sebe vodim. Jer niti sam ja stvorio niti razumeo način kako da nadjem moju slobodu. Ali ja verujem u Tebe. Ti Koji si me obdario mojom slobodom kao Tvog svetog Sina, više nećeš biti izgubljen za mene. Tvoj Glas me usmerava i put ka Tebi se otvara i najzad mi je jasan. Oče, moja sloboda je samo u Tebi. Oče, moja volja je da se vratim.” Danas odgovaramo svetu, koji će biti oslobodjen zajedno sa nama. Kako smo radosni što ćemo naći našu slobodu kroz siguran put koji je naš Otac ustanovio. I kako je sigurno spasenje celog sveta, kada spoznamo da se naša sloboda može naći samo u Bogu.

322. LEKCIJA “MOGU DA SE ODREKNEM ONOG ŠTO NIKAD NIJE NI BILO STVARNO” Žrtvujem iluzije; ništa više. I kako iluzije odlaze, nalazim darove koje su iluzije pokušale da sakriju, kako me iščekuju izražavajući blistavu dobrodošlicu, spremni da mi daju drevne Božje poruke. Sećanje na Njega počiva u svakom daru koji primim od Njega. A svaki san služi samo da sakrije Pravo Ja Koje je Božji jedini Sin, Njegova slika, Onaj Sveti Koji još uvek večno obitava u Njemu, kao što On još uvek obitava u meni. “Oče, Tebi sva žrtvovanja ostaju zauvek neshvatljiva, tako da ja ne mogu da se žrtvujem sem u snovima. Pošto si me Ti stvorio, ne mogu se odreći ničega što si mi Ti dao. Ono što mi Ti nisi dao, nema nikakvu realnost. Kakav gubitak mogu da očekujem sem gubitka straha i povratka ljubavi u moj um?“

323. LEKCIJA “RADO PRINOSIM STRAH NA “ŽRTVU”” “To je jedino “žrtvovanje” koje Ti tražiš od Tvog voljenog Sina; tražiš od njega da napusti svaku patnju, sva osećanja gubitka i tuge, sve teskobe i sumnje, i da slobodno pusti da Tvoja Ljubav poteče u njegovu svest, isceljujući ga od bola i dajući mu Tvoju Sopstvenu večnu radost. Takvo je “žrtvovanje” koje tražiš od mene, ono koje ću ja rado učiniti; jedini “trošak” za povraćanje sećanja na Tebe, radi spasenja sveta.” I dok otplaćujemo dug koji dugujemo istini - dug koji je samo napuštanje samoobmana i slika koje smo lažno obožavali - istina nam se vraća u potpunosti i radosti. Više nismo obmanuti. Ljubav se sada vratila u našu svest. I mi smo ponovo u miru, jer je strah otišao i samo je ljubav ostala.

324. LEKCIJA “JA SAMO SLEDIM, JER NE BIH HTEO DA VODIM” “Oče, Ti si Onaj Koji mi je dao plan za moje spasenje. Ti si postavio put kojim treba da idem, ulogu koju treba da igram i svaki korak na mojoj odredjenoj stazi. Ne mogu izgubiti put. Mogu da izaberem da samo malo odlutam i da se onda vratim. Tvoj Glas pun ljubavi me uvek zove nazad, i vodi moje noge tamo gde treba. Sva moja braća mogu slediti putem kojim ih vodim. A ja samo vodim na putu ka Tebi, kako me Ti usmeravaš i gde hoćeš da idem.”

256

Zato hajde da sledimo Onog Koji zna put. Ne treba da oklevamo i ne možemo zalutati, sem za trenutak, iz Njegove ruke pune ljubavi. Hodamo zajedno, jer sledimo Njega. On je taj Koji završetak čini sigurnim i garantuje bezbedan povratak kući.

325. LEKCIJA

“SVE STVARI KOJE MISLIM DA VIDIM ODRAŽAVAJU IDEJE” Ovo je ključni deo spasenja: Ono što vidim odražava proces u mom umu, koji počinje sa mojom idejom o tome šta hoću. Odatle, um stvara sliku stvari koje um želi, smatra vrednom i stoga nastoji da je pronadje. Ove slike se tada projektuju ka spolja, posmatraju, procenjuju za stvarne i čuvaju kao sopstvene. Od bezumnih želja nastaje bezumni svet. Od sudjenja nastaje osudjeni svet. A od opraštajućih misli nastaje blag svet, sa milošću za svetog Sina Božjeg, i nude mu ljubazan dom u kome se on može nakratko oporaviti pre nego što krene dalje na put i pomogne svojoj braći da nastave da hodaju zajedno sa njim i nadju put ka Nebu i ka Bogu. “Oče naš, Tvoje ideje odražavaju istinu, a moje odvojene od Tvojih samo stvaraju snove. Pusti me da vidim samo ono što Tvoje odražavaju, jer Tvoje i samo Tvoje ustanovljuju istinu.”

326. LEKCIJA “JA SAM ZAUVEK POSLEDICA BOGA” Oče, stvoren sam u Tvom Umu, kao sveta Misao koja nikad nije napustila svoj dom. Ja sam zauvek Tvoja Posledica, a Ti si zauvek i zauvek moj Uzrok. Kakvog si me stvorio, takav sam ostao. Gde si me ustanovio, tamo još uvek obitavam. I svi Tvoji atributi obitavaju u meni, jer je Tvoja Volja da imaš Sina koji toliko liči na Uzrok, da se Uzrok i Njegova Posledica ne mogu razlikovati. Pusti me da spoznam da sam Posledica Boga, tako da imam moć da stvaram kao Ti. I kako je na Nebu, tako i na zemlji. Tvoj plan sledim ovde i na kraju znam da ćeš Ti skupiti Tvoje posledice na spokojnom Nebu Tvoje Ljubavi, gde će zemlja iščeznuti i sve odvojene misli se sjediniti u sjaju kao Sin Božji.” Pusti nas danas da vidimo kako zemlja nestaje, najpre preobražena, a zatim, kada joj je oprošteno, potpuno se gubi u Božjoj svetoj Volji.

327. LEKCIJA “SAMO TREBA DA TE POZOVEM I TI ĆEŠ MI ODGOVORITI” Od mene se ne traži da prihvatim spasenje na osnovu slepe vere. Jer Bog je obećao da će čuti moj zov i Sam mi odgovoriti. Pusti me samo da naučim iz iskustva da je to istina i vera u Njega mi svakako mora doći. To je istina koja će izdržati i odvesti me dalje i sve dalje na putu koji vodi ka Njemu. Jer tako ću biti siguran da me On nije napustio i da me još uvek voli, i da samo čeka moj poziv da bi mi dao svu pomoć koja mi je potrebna da bih došao k Njemu. “Oče, zahvaljujem Ti što Tvoja obećanja nikad neće izneveriti u mom iskustvu, ako ih samo budem testirao. Pusti me stoga da ih iskušam i da im ne sudim. Tvoja Reč je jedno s Tobom. Ti daješ sredstvo pomoću kog dolazi uverenje i sigurnost da je Tvoja Ljubav koja obitava u meni najzad zadobijena.”

257

328. LEKCIJA

“BIRAM DRUGO MESTO DA BIH DOBIO PRVO” Ono što izgleda da je drugo mesto je prvo, jer sve stvari koje opažamo su obrnute naopako sve dok ne poslušamo Božji Glas. Izgleda kao da ćemo dobiti autonomiju našim nastojanjem da budemo odvojeni i da je naša nezavisnost od ostatka Božjeg stvaranja način na koji se zadobija spasenje. Ali sve što nalazimo je bolest, patnja, gubitak i smrt. To nije ono što naš Otac želi za nas, niti ima ikog drugog u Njegovoj Volji. Spojiti se sa Njegovom Voljom znači samo naći našu sopstvenu. I pošto je naša volja Njegova, moramo otići k Njemu da bismo prepoznali našu volju. “Nema nikakve druge volje sem Tvoje. I radujem se da ništa što zamišljam ne protivreči onome što bi Ti hteo da budem. Tvoja je Volja da budem potpuno bezbedan, večno u miru. I u sreći delim tu Volju koju si Ti, moj Otac, dao kao deo mene.”

329. LEKCIJA “VEĆ SAM IZABRAO ONO ŠTO TI HOĆEŠ” “Oče, mislio sam da sam odlutao od Tvoje Volje, da sam joj se suprotstavio, prekršio njene zakone, i nametnuo drugu volju moćniju od Tvoje. Ali ono što ja uistinu jesam je samo Tvoja Volja, proširena i proširujuća. Taj cilj ja i ova volja nikad nećemo promeniti. Kao što si Ti jedno, tako sam i ja jedno sa Tobom. I ja to biram u mom stvaranju, gde će moja volja postati zauvek jedno sa Tvojom. Ovaj izbor je napravljen za svu večnost. On se ne može promeniti i biti u suprotnosti sa samim sobom. Oče, moja volja je Tvoja. I ja sam bezbedan, spokojan i vedar, u beskrajnoj radosti, jer je Tvoja Volja da bude tako.” Danas ćemo prihvatiti naše sjedinjenje jedan sa drugim i sa našim Izvorom. Nemamo nikakvu drugu volju van Njegove, i svi mi smo jedno, jer svi mi delimo Njegovu Volju. Kroz nju najzad nalazimo naš put ka Bogu.

330. LEKCIJA “DANAS NEĆU OPET SEBE POVREDITI” Hajde da ovog dana prihvatimo opraštanje kao našu jedinu funkciju. Zašto bismo napadali naše umove i davali im slike bola? Zašto bismo ih učili da su bespomoćni, kad Bog pruža Svoju Moć i Svoju Ljubav i nudi im da uzmu ono što je već njihovo? Um koji je postao voljan da prihvati Božje darove povraćen je u duh, i širi svoju slobodu i svoju radost, kao što je Božja Volja sjedinjena sa njegovom. Pravo Ja Koje je Bog stvorio ne može grešiti i stoga ne može patiti. Hajde da danas izaberemo da On bude naš Identitet i da tako zauvek pobegnemo od svih stvari koje se čini da nam nudi san o strahu. “Oče, Tvoj Sin ne može biti povredjen. I ako mislimo da patimo, samo ne uspevamo da spoznamo naš Identitet koji delimo sa Tobom. Hteli bismo da Mu se danas vratimo, da bismo se zauvek oslobodili od svih naših pogreški i da bismo se spasli od onoga što smo mislili da smo.”

258

ŠTA JE EGO? Ego je idolatrija; znak ograničenog i odvojenog ja, rodjenog u telu, osudjenog da pati i da svoj život završi u smrti. To je “volja” koja Božju Volju vidi kao neprijatelja i poprima oblik u kom se ona negira. Ego je “dokaz” da je snaga slaba i da je ljubav strašna, da je život u stvari smrt i da je ono što se suprotstavlja Bogu jedino istinito. Ego je bezuman. U strahu on stoji izvan Svagde, odvojen od Svega, razdvojen od Beskrajnog. U svom bezumlju misli da je postao pobednik nad Samim Bogom. I u svojoj užasnoj autonomiji “vidi” da je Božja Volja uništena. On sanja o kazni i drhti pred likovima u svojim snovima; njegovim neprijateljima koje pokušava da ubije pre nego što može da obezbedi sigurnost time što napada njih. Božji Sin je bez ega. Šta on može znati o bezumlju i smrti Boga, kad on obitava u Njemu? Šta on može da zna o strahu i kazni, grehu i krivici, mržnji i napadu, kad sve što postoji oko njega je večni mir, zauvek bez konflikta i neporemećen, u najdubljoj tišini i spokoju? Poznavati stvarnost znači ne videti ego i njegove misli, njegova dela, njegove akcije, njegove zakone i verovanja, njegove snove, njegove nade, njegove planove za spasenje, i cenu koja se plaća za verovanje u njega. U patnji, cena za veru u njega je toliko golema da se razapinjanje Sina Božjeg na krstu nudi svakodnevno u njegovom zamračenom hramu, i krv mora poteći pred oltarom gde se njegovi bolešljivi sledbenici pripremaju da umru. Ali će ipak jedan ljiljan opraštanja promeniti tamu u svetlost, oltar za iluzije u hram za Sam Život. I mir će se zauvek povratiti u svete umove koje je Bog stvorio kao Svog Sina, Svoje boravište, Svoju radost, Svoju ljubav, potpuno Njegovu, potpuno jedno sa Njim.

331. LEKCIJA “NEMA KONFLIKTA, JER JE MOJA VOLJA TVOJA” “Kako je budalasto, Oče moj, verovati da Tvoj Sin može sam sebi prouzrokovati patnju! Zar bi on mogao da napravi plan za svoje prokletstvo i da bude ostavljen bez sigurnog načina za svoje spasenje? Ti me voliš, Oče. Nikad me ne bi mogao ostaviti očajnog, da umrem u svetu bola i svireposti. Kako bih mogao i pomisliti da je Ljubav napustila Samu Sebe? Ne postoji nikakva druga volja sem Volje Ljubavi. Strah je jedan san i nema nikakvu volju koja može doći u konflikt sa Tvojom. Konflikt je san, a mir budjenje. Smrt je iluzija; život, večna istina. Nema suprotstavljanja Tvojoj Volji. Nema konflikta, jer moja volja je Tvoja.” Opraštanje pokazuje da je Božja Volja jedno i da je mi delimo. Hajde da pogledamo na svete prizore koje opraštanje pokazuje danas, da bismo mogli naći mir Božji. Amin.

332. LEKCIJA “STRAH VEZUJE SVET. OPRAŠTANJE GA OSLOBADjA” Ego stvara iluzije. Istina rastvara njegove zle snove terajući ih svojom svetlošću. Istina nikada ne napada. Ona jednostavno jeste. Njenim prisustvom um se vraća iz fantazija, budi se za ono što je stvarno. Opraštanje poziva da njeno prisustvo udje i zauzme svoje pravo mesto u umu. Bez opraštanja um je u lancima i veruje u sopstvenu beskorisnost. Ali kroz opraštanje svetlost sija kroz san o tami, nudeći mu nadu i dajući mu sredstvo da ostvari slobodu koja je njegovo nasledje. “Ne bismo hteli da danas opet vežemo svet. Strah ga drži zatvorenim. Ali nam je Tvoja Ljubav dala sredstvo da ga oslobodimo. Oče, hteli bismo da ga sada oslobodimo. Jer kako nudimo slobodu, tako se i nama daje. I ne bismo hteli da ostanemo kao zatvorenici, dok nam Ti pružaš slobodu.”

259

333. LEKCIJA “OPRAŠTANJE OVDE ZAVRŠAVA SAN O KONFLIKTU” Konflikt se mora razrešiti. On se ne može izbeći, skloniti u stranu, negirati, prerušiti, videti negde drugde, nazvati nekim drugim imenom ili sakriti obmanom bilo koje vrste, ako bi hteli da ga se oslobodimo. On se mora videti upravo onakvim kakav jeste, gde se misli da jeste, u stvarnosti kojoj je dat, i sa svrhom koju mu je um dao. Jer tek tada se njegove odbrane uklanjaju i istina može da ga obasjava dok iščezava. “Oče, opraštanje je svetlost koju si izabrao da sijanjem odagna sav konflikt i svu sumnju i osvetli put za naš povratak Tebi. Ni jedna druga svetlost sem ove ne može spasti svet. Jer jedino ona neće nikad omanuti ni u čemu, pošto je Tvoj dar Tvom voljenom Sinu.”

334. LEKCIJA “DANAS PRIHVATAM DAROVE KOJE OPRAŠTANJE DAJE” Neću da čekam još jedan dan da bih našao blago koje mi Otac nudi. Iluzije su sve isprazne, a snovi odlaze još dok se tkaju iz misli koje počivaju na lažnim percepcijama. Ne dopusti da danas opet prihvatim tako jadne darove. Božji Glas nudi mir Božji svima koji čuju i biraju da Ga slede. Ovo je moj izbor danas. I tako idem da pronadjem blago koje mi je Bog dao. “Tražim samo ono što je večno. Jer Tvog Sina ne može zadovoljiti ništa manje od toga. Šta bi onda mogla biti njegova uteha sem onoga što nudiš njegovom zbunjenom umu i preplašenom srcu, dajući mu sigurnost i donoseći mir? Danas bih hteo da vidim mog brata bezgrešnog. Ovo je Tvoja Volja za mene, jer ću tako videti i moju bezgrešnost.”

335. LEKCIJA “BIRAM DA VIDIM BEZGREŠNOST MOG BRATA” Opraštanje je izbor. Nikad ne vidim mog brata kakav on jeste, jer to je daleko iznad percepcije. Ono što vidim u njemu je samo ono što želim da vidim, jer to predstavlja ono što bih hteo da bude istina. Samo je to ono na šta ja reagujem, makoliko da izgleda da sam pokrenut spoljašnjim dogadjajima. Biram da vidim ono što bih hteo da gledam i to vidim i samo to. Bezgrešnost mog brata pokazuje mi da bih hteo da gledam moju sopstvenu bezgrešnost. I ja ću je videti, pošto sam izabrao da vidim mog brata u njegovoj svetoj svetlosti. “Šta mi može povratiti sećanje na Tebe, sem da vidim bezgrešnost mog brata? Njegova svetost me podseća da je on stvoren jedno sa mnom i sličan meni. U njemu nalazim moje Pravo Ja, a i u Tvom Sinu nalazim sećanje na Tebe.”

336. LEKCIJA “OPRAŠTANJE MI OMOGUĆAVA DA SPOZNAM DA SU UMOVI SPOJENI” Opraštanje je sredstvo koje je odredjeno za završavanje percepcije. Spoznaja se ponovo uspostavlja pošto se percepcija prvo promeni, a zatim potpuno ustupa onome što zauvek ostaje van njenog najvišeg domašaja. Jer zvuci i prizori, u najboljem slučaju, mogu da služe samo da dozovu u sećanje ono što leži iznad njih svih. Opraštanje briše iskrivljenja i otkriva skriveni oltar istine. Njeni ljiljani obasjavaju um, i pozivaju ga da se vrati i pogleda unutra, da bi našao ono što je uzalud tražio napolju. Jer ovde, i samo ovde, duhovni mir je povraćen, jer je to boravište Samog Boga.

260

“U tišini neka opraštanje zbriše moje snove o separaciji i grehu. Onda me pusti, Oče, da pogledam unutra i da ustanovim da je Tvoje obećanje o mojoj bezgrešnosti održano; Tvoja Reč ostaje nepromenjena u mom umu, Tvoja Ljubav još uvek obitava u mom srcu.”

337. LEKCIJA “MOJA BEZGREŠNOST ME ŠTITI OD SVAKE POVREDE” Moja bezgrešnost mi osigurava savršeni mir, večnu bezbednost, večitu ljubav, slobodu zauvek od svih misli o gubitku; potpuno oslobodjenje od patnje. I samo sreća može biti moje stanje, jer mi je samo sreća data. Šta moram da učinim da bih spoznao da je sve ovo moje? Moram da prihvatim uklanjanje prvobitne separacije za sebe i ništa više. I moram da naučim da sam ne treba ništa da učinim, jer samo treba da prihvatim moje Pravo Ja, moju bezgrešnost, koja je stvorena za mene, sada je već moja, da osetim Božju Ljubav kako me štiti od povrede, da shvatim da moj Otac voli Svog Sina; da spoznam da sam Dete koje moj Otac voli. “Ti Koji si me stvorio u bezgrešnosti nisi u zabludi oko toga ko sam ja. Ja sam bio u zabludi kada sam pomislio da sam grešio, ali prihvatam uklanjanje prvobitne separacije za sebe. Oče, moj san je sada završen. Amin.”

338. LEKCIJA

“NA MENE UTIČU SAMO MOJE MISLI” Samo je ovo potrebno da bismo pustili da spasenje dodje celom svetu. Jer samo u ovoj jednoj misli svako je najzad oslobodjen od straha. Sada je saznao da ga niko ne plaši i da ga ništa ne može ugrožavati. On nema neprijatelja i bezbedan je od svih spoljašnjih stvari. Njegove misli ga mogu uplašiti, ali pošto ove misli pripadaju samo njemu, on ima moć da ih promeni i zameni svaku misao o strahu za srećnu misao o ljubavi. On je samog sebe razapeo na krst. Ali je Bog ipak isplanirao da Njegov voljeni Sin bude iskupljen. “Tvoj plan je siguran, Oče moj, samo Tvoj. Svi ostali planovi će propasti. I ja ću imati misli koje će me preplašiti, sve dok ne budem saznao da si mi Ti da jedinu Misao koja me vodi do spasenja. Samo moja neće uspeti i neće me nikuda odvesti. Ali Misao koju si mi Ti dao obećava da me odvede kući, jer ispunjava obećanje koje si dao Tvom Sinu.”

339. LEKCIJA “PRIMIĆU SVE ŠTO GOD TRAŽIM” Niko ne želi bol. Ali može da pomisli da je bol zadovoljstvo. Niko ne bi hteo da izbegne svoju sreću. Ali može da misli da je radost bolna, preteća i opasna. Svako će primiti ono što traži. Ali zaista može da bude zbunjen u onome što hoće; stanje koje bi hteo da postigne. Šta bi onda mogao tražiti što bi želeo kad to primi? On je tražio ono što će ga uplašiti i doneti mu patnju. Hajde da danas odlučimo da tražimo ono što stvarno želimo, i samo to, da bismo mogli da provedemo ovaj dan bez straha, ne brkajući bol sa radošću ili strah sa ljubavlju. “Oče, ovo je Tvoj dan. To je dan u kom ne bih hteo ništa sam da uradim, već da čujem Tvoj Glas u svemu što činim; da tražim samo ono što mi Ti nudiš i da prihvatim samo Misli koje deliš sa mnom.”

261

340. LEKCIJA

“DANAS MOGU BITI SLOBODAN OD PATNJE” “Oče, zahvaljujem ti na današnjem danu i na slobodi za koju sam siguran da će on doneti. Ovaj dan je svet, jer danas će Tvoj Sin biti iskupljen. Završeno je sa njegovom patnjom, jer će on čuti Tvoj Glas kako ga usmerava da nadje Hristovo vidjenje kroz opraštanje i da zauvek bude slobodan od sve patnje. Hvala za današnji dan, Oče. Rodjen sam u ovaj svet samo da bih ostvario ovaj dan i ono što on sadrži u radosti i slobodi za Tvog svetog Sina i za svet koji je on napravio, koji je oslobodjen zajedno sa njim danas.” Budi radostan danas! Budi radostan! Danas nema mesta ni za šta drugo sem za radost i zahvalnost. Ovog dana naš Otac je iskupio Svog Sina. Nema nikoga ko neće biti spasen danas. Nema ni jednog koji će ostati u strahu i nikoga koga Otac neće prikupiti k Sebi, budnog na Nebu u Srcu Ljubavi.

ŠTA JE ČUDO? Čudo je korekcija. Ono ne stvara, niti u stvari išta menja. Ono samo gleda na pustoš i podseća um da je ono što vidi lažno. Ono uklanja grešku, ali ne pokušava da ide iznad percepcije, niti da prekorači funkciju opraštanja. Tako ono ostaje u granicama vremena. Ali ono priprema put za vraćanje bezvremenosti i budjenje ljubavi, jer strah mora nestati pod blagim lekom koje ono donosi. Čudo sadrži dar milosti, jer se ono daje i prima kao jedno. Tako ono ilustruje zakon istine koji svet ne sluša, jer nikako ne uspeva da shvati njene načine. Čudo uspravlja percepciju koja je ranije bila stavljena naopako i tako završava sa čudnim iskrivljenjima koja su bila očigledna. Sada je percepcija otvorena za istinu. Sada se opraštanje vidi kao opravdano. Opraštanje je dom čuda. Hristove oči ih daju svima na koje pogledaju u milosti i ljubavi. Percepcija se koriguje u Njegovom vidu i ono što je trebalo da proklinje, sada blagosilja. Svaki ljiljan opraštanja nudi svetu tiho čudo ljubavi. I svako se polaže pred Reč Boga, na univerzalni oltar Tvorcu i stvaranju u svetlosti savršene čistote i beskrajne radosti. Čudo se prvo uzima na veru, jer tražiti ga znači da je um postao spreman da pojmi ono što ne može videti i što ne razume. Ali će vera dovesti svoje svedoke da pokažu da je ono na čemu ono počiva stvarno tu. Tako će čudo opravdati tvoju veru u njega i pokazati da počiva na svetu koji je stvarniji od onog što si video ranije; svetu koji je iskupljen od onoga što si ti mislio da je tu. Čuda padaju kao kapi isceljujuće kiše sa Neba na suv i prašnjav svet, gde su izgladnela i žedna stvorenja došla da umru. Sada imaju vodu. Sada je svet zelen. I svuda se pojavljuju znaci života, da pokažu da ono što se rodi nikada ne može umreti, jer ono što ima život ima besmrtnost.

341. LEKCIJA “MOGU DA NAPADAM SAMO MOJU SOPSTVENU BEZGREŠNOST, A ONA JE JEDINO ŠTO ME ČINI BEZBEDNIM” “Oče, Tvoj Sin je svet. Ja sam onaj na koga se Ti osmehuješ u ljubavi i nežnosti tako drago i duboko i tiho da Ti vasiona uzvraća osmeh i deli Tvoju Svetost. Kako smo čisti, kako bezbedni, kako sveti, onda, obitavajući u Tvom osmehu, sa svom Tvojom Ljubavlju datom nama, živeći jedno s Tobom, potpuno u bratstvu i Očinstvu; u bezgrešnosti tako savršeni da nas Gospod Bezgrešnosti poima kao Svog Sina, sa vasionom Misli koja Ga upotpunjuje.” Nemojmo, onda, napadati našu bezgrešnost, jer ona za nas sadrži Božju Reč. I u njenom umilnom odsjaju mi smo spaseni.

262

342. LEKCIJA

“PUŠTAM DA OPRAŠTANJE POČIVA NA SVIM STVARIMA, JER MI JE TAKO OPRAŠTANJE DATO” “Zahvaljujem Ti, Oče, na Tvom planu da me spaseš iz pakla koji sam napravio. On nije stvaran. Ti si mi dao sredstvo koje će mi dokazati njegovu nestvarnost. Ključ je u mojoj ruci i ja sam posegao za vratima iza kojih leži kraj snova. Stojim pred kapijom Neba, pitajući se da li da udjem i budem kod kuće. Ne dopusti da danas opet čekam. Pusti me da zaboravim sve stvari i pustim da stvaranje bude kako bi Ti hteo da bude i kakvo jeste. Pusti me da se setim da sam Tvoj Sin, i da otvarajući najzad vrata, zaboravim iluzije na blještavoj svetlosti istine, dok mi se vraća sećanje na Tebe.” Brate, oprosti mi sada. Dolazim k tebi da te povedem kući sa mnom. I dok idemo, svet ide sa nama na našem putu ka Bogu.

343. LEKCIJA “OD MENE SE NE TRAŽI DA SE ŽRTVUJEM DA BIH NAŠAO BOŽJU MILOST I MIR” “Kraj patnje ne može biti gubitak. Dar svega može biti samo dobitak. Ti samo daješ. Ti nikad ne oduzimaš. I Ti si me stvorio da budem kao Ti, tako da žrtvovanje za mene postaje nemoguće kao i za Tebe. I ja, takodje, moram da dajem. I tako su mi sve stvari date zauvek i zauvek. Kakav sam stvoren, takav ostajem. Tvoj Sin ne može vršiti žrtvovanje, jer mora biti potpun, imajući za funkciju da Tebe upotpuni. Ja sam potpun jer sam Tvoj Sin. Ne mogu da izgubim, jer mogu samo da dajem, i sve je večno moje.” Božja milost i mir su besplatni. Spasenje nema nikakvu cenu. Ono je dar koji se mora slobodno davati i primati. I to je ono što bismo hteli da danas naučimo.

344. LEKCIJA “DANAS UČIM ZAKON LJUBAVI. DA ONO ŠTO DAJEM MOM BRATU JE DAR MENI” “Ovo je Tvoj zakon, Oče moj, a ne moj. Nisam razumeo šta znači davanje i mislio sam da spasem ono što sam želeo samo za sebe. I kad sam pogledao na blago za koje sam mislio da posedujem, našao sam prazno mesto tamo gde nikad ničeg nije bilo, ni jeste, niti će biti. Ko može da deli san? I šta mi iluzija može ponuditi? Ali će mi onaj kome oprostim dati darove iznad vrednosti bilo čega na zemlji. Pusti neka moja oproštena braća napune moje skladište sa blagom Neba, koje je jedino stvarno. Tako se ispunjava zakon ljubavi. I tako se Tvoj Sin diže i vraća se Tebi.” Kako smo blizu jedan drugom dok idemo ka Bogu. Kako je On blizu nama. Kako je blizu završetak sna o grehu i kako je blizu iskupljenje Sina Božjeg.

345. LEKCIJA “NUDIMO SAMO ČUDA DANAS, JER BIH HTEO DA MI SE VRATE” “Oče, čudo odražava Tvoje darove meni, Tvom Sinu. I svako koje dajem, vraća mi se, podsećajući me da je zakon ljubavi univerzalan. Čak i ovde, on poprima oblik koji se može prepoznati i videti da radi. Čuda koja dajem mi se vraćaju nazad tačno u onom obliku koji mi je potreban da mi pomogne sa problemima koje opažam. Oče, na Nebu je drugačije, jer tamo nema nikakvih potreba. Ali ovde na zemlji čudo je bliže Tvojim darovima nego bilo koji drugi dar koji mogu dati. Zato me pusti da danas dajem samo

263

ovaj dar, koji, rodjen u istinskom opraštanju, osvetljava put koji moram proputovati da bih Te se setio.” Mir svim srcima koja danas traže. Svetlost je došla da ponudi čuda koja blagosiljaju umorni svet. On će danas naći odmor, jer mi mu nudimo ono što smo primili.

346. LEKCIJA “DANAS ME OBAVIJA BOŽJI MIR, I JA ZABORAVLJAM SVE STVARI IZUZEV NJEGOVE LJUBAVI” “Oče, danas se budim sa čudima koja koriguju moju percepciju svih stvari. I tako počinje dan koji delim sa Tobom kao što ću deliti večnost, jer se vreme danas sklonilo u stranu. Ne tražim stvari vremena, te tako neću ni da ih gledam. Ono što tražim danas prevazilazi sve zakone vremena i stvari percipirane u vremenu. Hteo bih da zaboravim sve stvari izuzev Tvoje Ljubavi. Hteo bih da obitavam u Tebi i da ne znam ni za kakve druge zakone sem Tvog zakona ljubavi. I hteo bih da nadjem mir koji si Ti stvorio za Tvog Sina i da zaboravim sve budalaste igračke koje sam napravio dok posmatram Tvoju slavu i moju.” I kada veče dodje danas, nećemo se sećati ničeg drugog sem Božjeg mira. Jer ćemo danas naučiti kakav je naš mir kada zaboravimo sve stvari izuzev Božje Ljubavi.

347. LEKCIJA

“GNEV MORA DA POTIČE OD SUDjENJA. SUDjENJE JE ORUŽJE KOJE BIH HTEO DA KORISTIM PROTIV SAMOG SEBE, DA BIH OTERAO ČUDO OD SEBE” “Oče, hoću ono što ide protiv moje volje i neću ono što želim da imam. Ojačaj moj um, Oče moj. On je bolestan. Ali Ti si ponudio slobodu i ja biram da potražim Tvoj dar danas. Te tako dajem sve sudjenje Onom koga si mi dao da sudi za mene. On vidi ono što ja opažam, ali ipak On zna istinu. On gleda na bol, ali ipak razume da on nije stvaran, i u Njegovom razumevanju bol je isceljen. On mi daje čuda koja bi moji snovi hteli da sakriju od moje svesti. Pusti da On sudi danas. Ja ne znam moju volju, ali On je siguran da je to Tvoja Volja. I On će govoriti za mene i pozvati Tvoja čuda da mi dodju.” Slušaj danas. Budi vrlo tih i slušaj umilan Glas za Boga koji te uverava da ti On nije sudio kao Sinu kojeg voli.

348. LEKCIJA “NEMAM NIKAKVOG UZROKA ZA GNEV ILI STRAH, JER ME TI OKRUŽUJEŠ. I U SVAKOJ POTREBI KOJU OPAŽAM, TVOJA MILOST MI JE DOVOLJNA” “Oče, pusti me da se setim da si Ti ovde i da nisam sam. Okružuje me večna Ljubav. Nemam nikakvog uzroka za bilo šta sem savršenog mira i radosti koje delim sa Tobom. Kakve bih potrebe mogao imati za gnevom ili strahom? Oko mene je savršena bezbednost. Zar se mogu plašiti, kada Tvoje večno obećanje ide sa mnom? Oko mene je savršena bezgrešnost. Čega se mogu plašiti, kad si me Ti stvorio u svetosti isto onako savršenoj kao što je i Tvoja Sopstvena?” Božja Milost nam je dovoljna u svemu što bi On hteo da činimo. I samo to biramo da bude naša volja, kao i Njegova.

264

349. LEKCIJA “DANAS PUŠTAM DA HRISTOVO VIDjENJE GLEDA NA SVE STVARI UMESTO MENE I NE SUDI IM, VEĆ UMESTO TOGA SVAKOM DAJE ČUDO LJUBAVI” “Tako bih hteo da oslobodim sve stvari koje vidim i da im dam slobodu koju ja tražim. Jer tako poštujem zakon ljubavi i dajem ono što bih hteo da nadjem i načinim svojim sopstvenim. To će mi se dati, jer sam izabrao da to bude dar koji hoću da dam. Oče, Tvoji darovi su moji. Svaki dar koji prihvatim daje mi čudo koje treba da dam. I dajući kao što bih hteo da primam, učim da Tvoja isceljujuća čuda pripadaju meni.” Naš Otac zna naše potrebe. On nam daje milost da ih sve zadovoljimo. I tako imamo vere u Njega da će nam slati čuda da blagoslovimo svet i iscelimo naše umove dok se vraćamo k Njemu.

350. LEKCIJA “ČUDA SU OGLEDALA BOŽJE VEČNE LJUBAVI. DAVATI IH ZNAČI SETITI SE NJEGA, I KROZ SEĆANJE NA NJEGA SPASTI SVET” “Ono čemu opraštamo postaje deo nas, dok percipiramo sami sebe. Sin Božji obuhvata sve stvari u sebi onako kakvim si ga Ti stvorio. Sećanje na Tebe zavisi od njegovog opraštanja. Njegove misli ne utiču na to šta je on. Ali ono što on vidi je njihova direktna posledica. Zato bih, Oče moj, hteo da ti se vratim. Samo će me sećanje na Tebe osloboditi. I samo me moje opraštanje uči da pustim da mi se vrati sećanje na Tebe i da ga dam svetu pun zahvalnosti.” I dok skupljamo čuda od Njega, uistinu ćemo biti zahvalni. Jer dok Ga se sećamo, Njegov Sin će nam se povratiti u stvarnosti ljubavi.

ŠTA SAM JA?

“Ja sam Božji Sin, potpun, isceljen i ceo, koji sija u odsjaju Njegove Ljubavi. U meni je Njegovo stvaranje posvećeno i garantuje mu se večni život. U meni je ljubav usavršena, strah nemoguć, a ljubav ustanovljena bez suprotnosti. Ja sam sveti dom Samog Boga. Ja sam Nebo gde se nalazi Njegova Ljubav. Ja sam Njegova sveta Bezgrešnost Sama, jer u mojoj čistoti obitava i Njegova Sopstvena.” Naša potreba za rečima sada je gotovo prestala. Ali ipak u poslednjim danima ove jedne godine koju smo zajedno dali Bogu, ti i Ja, našli smo jedinstvenu svrhu koju smo delili. Tako si se ti pridružio meni, tako da ono što sam ja, to si i ti. Istina toga šta smo ne može se izreći rečima, niti opisati. Ali mi ipak možemo obaviti našu funkciju ovde i reči mogu govoriti o tome i takodje učiti o tome, ako u sebi budemo primer ovih reči. Mi smo glasnici spasenja. Mi prihvatamo našu ulogu kao spasilaca sveta, koji je otkupljen kroz naše zajedničko opraštanje. I ono, naš dar, nam je stoga dato. Svakoga vidimo kao brata i sve stvari opažamo kao nežne i dobre. Ne tražimo funkciju koja je izvan vrata Neba. Spoznaja će se vratiti kada budemo odigrali našu ulogu. Nas se tiče samo da izrazimo dobrodošlicu istini. Naše su oči one kroz koje Hristovo vidjenje vidi svet iskupljen od svake misli o grehu. Naše su uši one koje čuju kako Božji Glas proklamuje da je svet bezgrešan. Naši su umovi oni koji se spajaju dok blagosiljamo svet. I iz jednote koju smo ostvarili, pozivamo svu našu braću, moleći ih da podele naš mir i upotpune našu radost. Mi smo sveti glasnici Boga koji govore u Njegovo Ime, i dok donosimo Njegovu Reč svakome koga nam je On poslao, saznajemo da je ona ispisana na našim srcima. I tako smo promenili naše mišljenje o tome koji je cilj zbog kog smo došli i kom pokušavamo da služimo. Donosimo radosne vesti Božjem Sinu, koji je mislio

265

da pati. Sada je on iskupljen. I kad bude video kako se vrata Neba pred Njim otvaraju, on će ući i iščeznuti u Božjem Srcu.

351. LEKCIJA

“MOJ BEZGREŠNI BRAT JE MOJ VODIČ KA MIRU. MOJ GREŠAN BRAT JE MOJ VODIČ KA BOLU. I ONOG KOGA IZABEREM DA VIDIM, TOG ĆU OPAZITI” “Ko je moj brat do Tvoj sveti Sin? Ako ga vidim grešnog, samog sebe proglašavam grešnikom, a ne Sinom Božjim; ostajem sam i bez prijatelja u svetu punom straha. Ali je ova percepcija izbor koji ja pravim, i koji mogu da napustim. Mogu da vidim mog brata bezgrešnog, kao Tvog svetog Sina. I sa ovim izborom vidim moju bezgrešnost, mog večnog Utešitelja i Prijatelja pored sebe, i moj put siguran i jasan. Izaberi, dakle, za mene, Oče, kroz Tvoj Glas. Jer samo On daje sud u Tvoje Ime.”

352. LEKCIJA “SUD I LJUBAV SU SUPROTNOSTI. OD JEDNOG DOLAZE SVE ŽALOSTI SVETA. ALI OD DRUGOG DOLAZI MIR SAMOG BOGA” “Opraštanje vidi samo bezgrešnost i ne sudi. Kroz ovo dolazim do Tebe. Sud će vezati moje oči i načiniti me slepim. Ali me ljubav, koja se ovde odražava u opraštanju, podseća da si mi Ti dao put kako da ponovo nadjem mir. Otkupljen sam kada izaberem da sledim ovim putem. Nisi me ostavio bez utehe. U sebi imam i sećanje na Tebe i Onoga Koji me vodi do toga. Oče, hteo bih da čujem Tvoj Glas i nadjem Tvoj mir danas. Jer bih hteo da volim sopstveni Identitet i u Njemu nadjem sećanje na Tebe.”

353. LEKCIJA “MOJE OČI, MOJ JEZIK, MOJE RUKE, MOJA STOPALA DANAS IMAJU SAMO JEDNU SVRHU; DA SE DAJU HRISTU DA IH KORISTI DA BLAGOSLOVI SVET ČUDIMA” “Oče, sve što je moje danas dajem Hristu, da koristi na bilo koji način koji će najbolje poslužiti svrsi koju delim sa Njim. Ništa nije samo moje, Jer On i ja smo se udružili u zajedničkoj svrsi. Tako je učenje došlo gotovo do svog naznačenog kraja. Neko vreme radim sa Njim da bih poslužio Njegovoj svrsi. Zatim se gubim u mom Identitetu i prepoznajem da Hrist nije ništa drugo do moje Pravo Ja.”

354. LEKCIJA

“STOJIMO ZAJEDNO, HRIST I JA, U MIRU I IZVESNOSTI SVRHE. A U NJEMU JE NJEGOV TVORAC, KAO ŠTO JE ON U MENI” “Moja jednost sa Hristom me ustanovljava kao Tvog Sina, van domašaja vremena i potpuno slobodnog od svakog zakona sem Tvog. Ja nemam nikakvu drugu svrhu sem Njegove Sopstvene. A On je kao Njegov Otac. Tako ja moram biti jedno s Tobom kao i sa Njim. Jer ko je Hrist do Tvoj Sin onakav kakvim si Ga Ti stvorio? I šta sam ja do Hrist u meni?”

266

355. LEKCIJA “NEMA KRAJA MIRU I RADOSTI, NI SVIM ČUDIMA KOJA ĆU DATI, KAD PRIHVATIM BOŽJU REČ. ZAŠTO NE DANAS?” “Zašto bih čekao, Oče moj, na radost koju si mi obećao? Jer ćeš Ti održati Tvoju Reč koju si dao Tvom Sinu u izgnanstvu. Siguran sam da me moje blago čeka i treba samo da pružim ruku da bih ga našao. Čak i sada, moji prsti ga dodiruju. Ono je vrlo blizu. Ne treba da čekam ni trenutak više da bih bio zauvek u miru. Tebe biram i moj Identitet zajedno s Tobom. Tvoj Sin bi hteo da bude On Sam i da Te zna kao svog Oca i Tvorca i svoju Ljubav.”

356. LEKCIJA “BOLEST JE SAMO DRUGO IME ZA GREH. ISCELJENJE JE SAMO DRUGO IME ZA BOGA. ČUDO JE SAMO POZIV NJEMU” “Oče, Ti si obećao da nikad nećeš propustiti da odgovoriš na poziv koji bi Ti Tvoj Sin mogao uputiti. Svejedno je gde je on, šta izgleda da je njegov problem, ili šta veruje da je postao. On je Tvoj Sin i Ti ćeš mu odgovoriti. Čudo odražava Tvoju Ljubav i tako mu ono odgovara. Tvoje Ime zamenjuje svaku misao o grehu, a onaj ko je bezgrešan ne može trpeti bol. Tvoje Ime daje odgovor Tvom Sinu, jer zvati Tvoje Ime znači zvati njegovo rodjeno ime.”

357. LEKCIJA “ISTINA ODGOVARA NA SVAKI POZIV KOJI UPUTIMO BOGU, ODGOVARAJUĆI NAJPRE SA ČUDIMA, A ZATIM VRAĆAJUĆI SE NAMA DA BUDE ONA SAMA” “Opraštanje, odraz istine, govori mi kako da ponudim čuda i da tako pobegnem iz zatvora u kom mislim da živim. Tvoj sveti Sin mi je pokazan, najpre u mom bratu, a zatim u meni. Tvoj Glas me strpljivo podučava kako da čujem Tvoju Reč, i da je dam onako kako sam je primio. I kada danas gledam Tvog Sina, čujem Tvoj Glas koji me upućuje kako da nadjem put ka Tebi, kako si Ti naznačio da taj put bude: VIDI NJEGOVU BEZGREŠNOST I BUDI ISCELJEN.”

358. LEKCIJA “NI JEDAN POZIV BOGU NEĆE OSTATI BEZ ODJEKA NITI BITI NEUSLIŠEN. I U OVO MOGU BITI SIGURAN; NJEGOV ODGOVOR JE JEDINO ŠTO JA STVARNO ŽELIM” “Samo se Ti Koji se sećaš ko ja stvarno jesam, sećaš šta ja stvarno želim. Ti govoriš u Ime Boga, te tako govoriš i u moje ime. I ono što mi daješ dolazi od Samog Boga. Tvoj Glas, Oče moj, tada je i moj, i sve što želim je ono što mi Ti nudiš, baš u onom obliku koji Ti izabereš da bude moje. Pusti me da se setim svega što ne znam i pusti da moj glas bude tih, dok se toga prisećam. Ali me ne pusti da zaboravim Tvoju Ljubav i brigu, i održi Tvoje obećanje Tvom Sinu uvek u mojoj svesti. Ne dopusti da zaboravim da ja nisam ništa, već da je moje Pravo Ja sve.”

267

359. LEKCIJA “BOŽJI ODGOVOR JE NEKA VRSTA MIRA. SAV BOL JE ISCELJEN, SVA BEDA ZAMENJENA RADOŠĆU. SVA ZATVORSKA VRATA SU OTVORENA. I SHVAĆENO JE DA JE SAV GREH SAMO JEDNA GREŠKA” “Oče, danas ćemo oprostiti Tvom svetu i pustiti da stvaranje bude Tvoje. Pogrešno smo razumeli sve stvari. Ali nismo napravili grešnike od svetih Sinova Božjih. Ono što si Ti stvorio bezgrešnim tako ostaje zauvek i zauvek. Takvi smo mi. I mi se radujemo u saznanju da smo napravili greške koje nemaju nikakvo stvarno dejstvo na nas. Greh je nemoguć i na ovoj činjenici opraštanje počiva na sigurnijoj osnovi koja je čvršća od sveta senki koji vidimo. Pomozi nam da oprostimo, jer bismo hteli da budemo u miru.”

360. LEKCIJA “NEKA JE MIR MENI, SVETOM SINU BOŽJEM. NEKA JE MIR MOM BRATU, KOJI JE JEDNO SA MNOM. NEKA KROZ NAS CEO SVET BUDE BLAGOSLOVEN SA MIROM” “Oče, Tvoj mir je ono što dajem, primajući ga od Tebe. Ja sam Tvoj Sin, zauvek onakav kakvim si me Ti stvorio, jer Veliki Zraci ostaju zauvek tihi i nepomućeni u meni. Hteo bih da ih dosegnem u tišini i sigurnosti, jer nigde drugde se sigurnost ne može naći. Neka je mir meni i mir celom svetu. U svetosti smo stvoreni i u svetosti ostajemo. Tvoj Sin je kao Ti u savršenoj bezgrešnosti. I sa ovom misli radosno kažemo “Amin”.”

ZAVRŠNE LEKCIJE Naše završne lekcije imaće što je manje moguće reči. Koristimo ih samo na početku naših vežbi i samo zato da bi nas one podsetile da je ono što tražimo iznad njih. Okrenimo se Onome Koji vodi put i učinimo naše korake sigurnim. Njemu prepuštamo ove lekcije, kao što Mu od sada dajemo naše živote. Jer ne bismo hteli da se opet vratimo verovanju u greh koje je učinilo da svet izgleda ružan i nesiguran, kako napada i uništava, opasan u svim svojim putevima i izdajnički van nade u poverenje i oslobodjenje od bola. Njegov je jedini put kojim se nalazi mir koji nam je Bog dao. Njegovim putem na kraju svako mora ići, jer je takav završetak Sam Bog odredio. U snu o vremenu on se čini dalekim. Ali, uistinu, on je već tu; već nam služi kao dražesno vodjenje na putu koji je preostao. Hajde da zajedno sledimo put koji nam istina pokazuje. I hajde da budemo vodje našoj mnogobrojnoj braći koja traže put, ali ga ne nalaze. I za tu svrhu posvetimo naše umove, usmeravajući sve naše misli da služe funkciji spasenja. Dat nam je cilj da oprostimo svetu. To je cilj koji nam je Bog dao. Njegov završetak sna je ono što tražimo, a ne naš sopstveni. Jer u svemu što oprostimo nećemo moći, a da ne prepoznamo kao deo Samog Boga. I tako nam se sećanje na Njega vraća, potpuno i u potpunosti. Naša je funkcija da Ga se setimo na zemlji, pošto nam je dato da budemo Njegovo upotpunjenje u stvarnosti. Zato nemojmo da zaboravimo da je naš cilj deljen, jer to sećanje sadrži spominjanje na Boga, i pokazuje na put ka Njemu i ka Nebu Njegovog Mira. I zar nećemo oprostiti našem bratu, koji nam to može ponuditi? On je put, istina i život koji nam pokazuje put. U njemu je spasenje, koje nam se nudi kroz naše opraštanje, kada mu ga damo. Nećemo završiti ovu godinu bez dara koji je naš Otac obećao Svom svetom Sinu. Sada nam je oprošteno. I mi smo spaseni od sveg gneva za koji smo mislili da pripada Bogu i za koji smo uvideli da je samo san. Vraćeni smo mentalnom zdravlju u kom shvatamo da je jarost bezumna, da je napad sulud i da je osveta samo budalasta fantazija. Spaseni smo od gneva jer smo saznali da smo bili u zabludi. Ništa više od toga. I zar je Otac gnevan na svog sina zato što ovaj ne razume istinu? Pošteno dolazimo k Bogu i kažemo da nismo razumeli i molimo Ga da nam pomogne da naučimo Njegove lekcije, kroz Glas Njegovog Rodjenog Učitelja. Zar bi On povredio Svog Sina? Ili bi pohrlio da mu odgovori i kaže: “Ovo je moj

268

Sin i sve što imam njegovo je.”? Budi siguran da će tako odgovoriti, jer to su Njegove Sopstvene Reči tebi. A više od toga niko ne može nikad imati, jer u tim Rečima je sve što postoji i sve što će biti dok je vremena i u večnosti.

LEKCIJE 361-365

“OVAJ SVETI TRENUTAK HTEO BIH DA TI DAM. NEKA TI BUDEŠ GOSPODAR. JER HTEO BIH DA TE SLEDIM, SIGURAN DA MI TVOJE USMERENJE DAJE MIR” I ako bude potrebna neka reč da mi pomogne, On će mi je dati. Ako mi bude potrebna neka misao, On će mi je takodje dati. Ako mi bude potrebna tišina i spokojan, otvoren um, to su darovi koje ću primiti od Njega. On upravlja na moj zahtev. I On će čuti i odgovoriti mi, jer On govori u ime Boga mog Oca i Njegovog svetog Sina.

EPILOG Ovaj kurs je početak, a ne kraj. Tvoj Prijatelj ide sa tobom. Nisi sam. Niko ko Ga priziva ne zove uzalud. Što god da te muči, budi siguran da On ima odgovor za to i rado će ti ga dati, ako mu se samo obratiš i zatražiš od Njega. Neće uskratiti ni jedan odgovor koji ti je potreban za bilo šta što izgleda da te muči. On zna način kako se rešavaju svi problemi i razjašnjavaju sve sumnje. Njegova sigurnost je tvoja. Samo treba da tražiš od Njega i daće ti se. Siguran si da ćeš stići kući koliko je sigurna i putanja sunca propisana pre nego što se ono rodi, pošto zadje i u poluosvetljenim časovima izmedju izlaska i zalaska. Jer nije moguće promeniti kurs onih koje je Bog pozvao Sebi. Stoga poslušaj svoju volju i sledi Onoga Koga si prihvatio kao tvoj glas, da govori o onome što zaista hoćeš i što ti je zaista potrebno. On je Glas u ime Boga, a takodje i tvoj glas. I tako On govori o slobodi i o istini. Više nema zadatih specifičnih lekcija, jer za njima više nema potrebe. Od sada samo slušaj Glas u ime Boga i u ime tvog Pravog Ja, kada se povučeš od sveta, da umesto njega tražiš stvarnost. On će usmeravati tvoje napore, govoreći ti tačno šta da radiš, kako da usmeravaš tvoj um i kada da mu pridješ u tišini, moleći Ga za Njegovo sigurno usmeravanje i Njegovu sigurnu Reč. Njegova je Reč koju ti je Bog dao. Njegova je Reč koju si izabrao za tvoju sopstvenu. I sada vas stavljam u Njegove ruke, da budete Njegovi verni sledbenici, sa Njim kao vodičem kroz svaku teškoću i sav bol za koji možete pomisliti da je stvaran. On vam neće davati zadovoljstva koja su prolazna, jer On daje samo ono što je večno i dobro. Pustite Ga da vas sprema dalje. Zaslužio je vaše poverenje govoreći vam svakodnevno o vašem Ocu i bratu i vašem Pravom Ja. On će nastaviti. Sada hodate sa Njim, sigurni koliko i On u to kuda idete; sigurni koliko i On u to kako treba da nastavite; puni pouzdanja koliko i On u cilj i u vaš siguran dolazak na kraju.

1

DODATAK "KURSU O ÛDIMA"

U V O D

U mi{ljenju sveta, zaista je obrnuta uloga podu~avanja i u~enja. Ova je obrnutost karakteristi~na. Izgleda kao da su u~itelj i u~enik odvojeni, da u~itelj daje ne{to u~eniku pre nego samom sebi. Dalje, ~in podu~avanja se smatra posebnom aktivno{}u u kojoj ~ovek tro{i samo relativno mali deo svog vremena. Kurs, sa svoje strane, nagla{ava ~injenicu da podu~avati zna~i i s t o v r e m e n o i u~iti, tako da su u~itelj i u~enik jedno te isto. Kurs tako|e nagla{ava da je u~enje stalan proces. Ono se odvija svakog trenutka u danu i nastavlja se tako|e i u mislima tokom spavanja. Podu~avati zna~i pokazivati. Postoje samo dva misaona sistema i ti sve vreme pokazuje{ svoje verovanje u istinitost jednog ili drugog. Iz tvog pokazivanja drugi u~e, a to ~ini{ i ti sam. Nije u pitanju da li }e{ podu~avati, zato {to u tom pogledu nema izbora. Moè se re}i da je svrha Kursa da ti stavi na raspolaganje sredstva kako bi mogao izabrati {ta }e{ podu~avati na osnovu onoga {to èli{ da sam nau~i{. Ne moè{ ni{ta dati bilo kom drugom, ve} samo samom sebi, a to moè{ nau~iti kroz podu~avanje. Podu~avanje je samo poziv svedocima da svedo~e o onome u {ta ti sam veruje{. To je metod konverzije. Ovo se ne moè izvesti samo re~ima. Bilo koja situacija mora za tebe da bude {ansa da druge podu~i{ o onome {to si ti sam i {ta su oni za tebe. Ni{ta vi{e od toga, ali i ni{ta manje. Nastavni plan koji stvara{, prema tome, odre|uje se isklju~ivo time {ta ti misli{ da jesi i {ta ti veruje{ da je odnos drugih prema tebi. U formalnoj situaciji podu~avanja ova pitanja mogu biti potpuno nepovezana sa onim {ta ti sam misli{ o svom podu~avanju drugih. A ipak je nemogu}e ne upotrebiti sadràj bilo koje situacije u korist onoga {to zaista podu~ava{ i prema tome, zaista i sam u~i{. Za ovo je verbalni sadràj tvoj podu~avanja potpuno nevaàn. Ovaj se sadràj s tim moè slagati ili ne slagati. Podu~avanje koje leì ispod povr{ine onoga {to kaè{ jeste ono {to te podu~ava. Podu~avanje samo poja~ava ono {to ti veruje{ o samom sebi. Fundamentalna svrha tog podu~avanja jeste da smanji sumnju u samog sebe. To ne zna~i da je ja, koga poku{ava{ za{tititi, stvarno. Ali to zna~i da podu~ava{ druge o onom ja za koje misli{ da je stvarno. Ovo je neizbe`no. Od ovoga se ne moè pobe}i. Kako bi i moglo biti druga~ije? Svako ko se drì nastavnog plana sveta, a svako ga se drì sve dok ne izmeni svoj um, podu~ava jedino da bi sam sebe uverio da jeste ono {to zapravo nije. Tu i leì svrha sveta. [ta bi ina~e bio njegov nastavni plan? U ovu beznadnu i zatvorenu situaciju u~enja, koja ne u~i ni~em drugom osim o~aja i smrti, Bog {alje Svoje u~itelje. I dok ovi u~itelji podu~avaju druge Boìjim lekcijama radosti i nade, i njihovo se vlastito u~enje kona~no zavr{ava. Izuzev u odnosu na Boìje u~itelje, malo bi bilo nade za spasenje, zato {to bi svet greha izgledao zauvek stvaran. Oni koji zavaravaju sami sebe moraju zavaravati i druge, zato {to oni moraju podu~avati zavaravanje. A {ta je onda drugo pakao? Ovo je priru~nik za Boìje u~itelje. Oni nisu savr{eni. Kad bi to bili, onda ne bi bili ovde. A ipak je njihova misija da postanu ovde savr{eni, pa tako oni u~e druge savr{enstvu, ponovo i ponovo, na mnoge i mnoge na~ine, sve dok i sami ne nau~e da budu savr{eni. A onda ih se vi{e ne vidi, iako njihove misli ostaju zauvek izvor snage i istine. Ko su oni? Kako ih se bira? [ta rade? Kako postiù svoje vlastito spasenje i spasenje sveta? Ovaj priru~nik poku{ava da odgovori na ova pitanja. KO SU BO@IJI UÎTELJI? Boìji u~itelj je svaki onaj koji se odlu~i da to bude. Njegova se kvalifikacija sastoji jedino od ovoga: nekako, negde, on se namerno odlu~io da ne vidi svoje interese kao odvojene od

2

interesa drugih ljudi. Jednom kad je to u~inio, stvorio se njegov put i njegov smer je osiguran. Svetlost je u{la tamo gde je pre bila tama. To moè biti jedna jedina svetlost, ali je to dosta. Boìji u~itelj se saglasio s Bogom, pa ~ak iako jo{ ne veruje u Njega. Postao je donosilac spasenja. Postao je Boìji u~itelj. Oni dolaze iz celog sveta. Dolaze iz svih religija i iz ni jedne religije. To su oni koji su odgovorili. Poziv je univerzalan. Taj poziv odjekuje sve vreme na svim stranama. On poziva u~itelje da govore o Njemu (Pozivu) i da oslobode svet. Mnogi Ga ~uju, ali malo njih odgovara. Ipak je sve to samo stvar vremena. Na kraju }e svako odgovoriti, ali taj kraj moè biti jako, jako daleko. Zbog ovog razloga je i stvoren plan u vezi sa u~iteljima. Njihova je funkcija da u{tede vreme. Svaki od njih zapo~inje kao jedna jedina svetlost, ali sa Pozivom u svom centru to je svetlost koja se ne moè ograni~iti. A svaki od njih u{te|uje hiljade godina vremena, prema svetskom merenju. A za sam Poziv, vreme ni{ta ne zna~i. Postoji kurs za svakog Boìjeg u~itelja. Oblik tog kursa jako varira. Razlikuju se i posebna pomagala za podu~avanje. Ali se sadràj kursa nikada ne menja. Njegova je centralna tema uvek: “Boìji Sin nije kriv, a u njegovoj nevinosti nalazi se i njegovo spasenje.” Ova tema se moè podu~avati putem dela ili misli, re~ima ili bezvu~no, na bilo kom jeziku ili ni na kakvom jeziku, na bilo kom mestu, u bilo kom vremenu ili na bilo koji na~in. Nije va`no ko je u~itelj bio pre nego {to je ~uo Poziv. Svojim odgovorom postao je spasilac. On je video nekog drugog kao samog sebe. Tako je na{ao svoje vlastito spasenje i spasenje sveta. U njegovom vaskrsenju uskrsnuo je i svet. Ovo je priru~nik za posebni nastavni plan i namenjen je u~iteljima posebnog oblika univerzalnog kursa. Ima mnogo hiljada drugih oblika, a svi imaju isti rezultat. Oni jedino {tede vreme. A samo vreme je to koje umorno krivuda i svet je sada vrlo umoran. Ostario je, otrcao se i bez nade je. Nikad se i nije postavljalo pitanje rezultata, po{to - {ta je to {to moè izmeniti Boìju Volju? Ali vreme, sa svojim iluzijama promene i smrti, iscrpljuje svet i sve stvari u njemu. Ipak, i vreme ima svoj kraj i to je ono {to su Boìji u~itelji odre|eni da prouzrokuju. Zato {to je vreme u njihovim rukama. Tako su izabrali i to im je i dato. KO SU NJIHOVI UÊNICI? Neki su u~enici ve} bili odre|eni svakome od Boìjih u~itelja i oni }e po~eti da ih traè ~im u~itelj odgovori na Poziv. Ovi su u~enici bili odabrani za njega zato {to je za njih najbolji oblik univerzalnog nastavnog plana onaj koji }e dati u~itelj podu~avati, s obzirom na njihovu razinu razumevanja. Njegovi su ga u~enici o~ekivali, zato {to je siguran njegov dolazak. Ponovo, sve je to stvar vremena. Jednom kad u~itelj bude odabran da odigra svoju ulogu, i u~enici su spremni da odigraju svoje. Vreme ~eka na njegov izbor, ali ne u vezi s tim kome }e on sluìti: kada je u~itelj spreman i sam da u~i, stvori}e mu se i prilike da podu~ava druge. Da bi se razumeo plan spasenja u vezi sa u~enjem i podu~avanjem, potrebno je shvatiti pojam vremena koji kurs iznosi. Uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost ispravlja iluzije, a ne istinu. Prema tome, uklanjanje ega ispravlja ono {to nikada i nije postojalo. Dalje, plan za ovo ispravljanje stvoren je i istovremeno i izvr{en, zato {to je Boìja Volja potpuno izvan vremena. Ista je stvar i sa realno{}u, po{to i ona poti~e od Boga. U istom onom trenutku kad je ideja odvojenosti u{la u um Boìjeg Sina dat je i Boìji Odgovor. Vremenski gledano, to se dogodilo vrlo davno. U stvarnosti to se nikada i nije dogodilo. Svet vremena je svet iluzija. Ono {to se desilo davno izgleda da se sada doga|a. Ono {to je davno izabrano, izgleda kao da je ostalo otvoreno za biranje, da tek treba da se odabere. Ono {to se razumelo i nau~ilo i {to je odavno pro{lo, sad se smatra novom mi{lju, sveòm idejom, razli~itim pristupom. Zato {to raspolaè{ slobodnom voljom, moè{ prihvatiti ono {to se ve} dogodilo u bilo kom vremenu koje odabere{, a tek }e{ onda shvatiti da je sve to oduvek postojalo. Kao {to kurs nagla{ava, ne moè{ slobodno izabrati nastavni plan, a ne moè{ ~ak ni oblik u kome }e{ ga nau~iti. Ipak si slobodan da odlu~i{ kada èli{ da ga nau~i{. I dok ga prihvata{, nastavni plan je ve} nau~en. Vreme, onda, stvarno ide unatrag sve do trenutka koji je toliko drevan da je izvan podru~ja se}anja, pa ~ak i izvan mogu}nosti pam}enja. A po{to je to trenutak koji se ponovo i ponovo doìvljava, on izgleda kao da je sada. I tako izgleda da se u~itelj i u~enik susre}u u sada{njosti, nalaze}i jedan drugog kao da se nisu nikad ranije sreli. U~enik dolazi u pravo

3

vreme na pravo mesto. To je neizbe`no, zato {to je on u~inio pravi izbor u onom drevnom trenutku koga sada ponovo oìvljava. A i u~itelj je tako|e napravio neizbeàn izbor u dalekoj pro{losti. Boìja je Volja u svemu, ali izgleda da joj treba vremena da bi se ostvarila. [ta moè da odgodi mo} ve~nosti? Kada se sretnu u~enik i u~itelj, zapo~inje situacija podu~avanja-u~enja. U~itelj nije stvarno onaj ko podu~ava. Boìji U~itelj govori bilo kojoj dvojici koji se sretnu da bi u~ili. Zbog ove svrhe taj je odnos svet, a Bog je obe}ao da }e poslati Svoj Duh u bilo koji sveti odnos. U situaciji podu~avanja-u~enja svako u~i da je davanje i primanje jedno te isto. Gube se i nestaju linije razgrani~enja koje su bili povukli izme|u svojih uloga, svojih umova, svojih tela, svojih potreba, svog interesa, kao i sve razlike za koje su mislili da ih odvajaju jednog od drugog. Oni koji bi da u~e isti kurs dele me|usobno isto interesovanje i isti cilj. I tako, onaj ko je bio u~enik, postaje i sam Boìji u~itelj zato {to je doneo odluku koja mu je i dala u~itelja. U drugoj osobi video je ista interesovanja kao {to su i njegova vlastita. [TA SU RAZINE PODUÂVANJA? Boìji u~itelji nemaju postavljenu razinu podu~avanja. U po~etku, svaka situacija podu~avanja-u~enja predstavlja razli~it odnos, iako je krajnji cilj uvek isti: od odnosa u~initi sveti odnos, u kome oba partnera mogu gledati u Boìjeg Sina kao bezgre{nog. Nema nikoga od koga Boìji u~itelj ne moè u~iti, pa tako nema nikoga koga on ne moè podu~avati. Ipak, s prakti~ne ta~ke gledi{ta, on ne moè svakoga sresti, niti svako moè njega da prona|e. Prema tome, plan uklju~uje za svakog Boìjeg u~itelja uspostavljanje vrlo specifi~nih kontakata. U spasenju nema slu~ajnosti. Oni koji treba da se sretnu, sre{}e se, zato {to oni zajedno imaju potencijal za sveti odnos. Oni su spremni jedan za drugog. Najjednostavnija razina podu~avanja izgleda kao da su vrlo usputni susreti: “slu~ajan” susret dva naizgled stranca u liftu, dete koje ne gleda kuda ide i koje nale}e “slu~ajno” na odraslog, dva studenta kojima se “de{ava” da zajedno odlaze ku}i. To nisu slu~ajni susreti. Svaki od ovih susreta ima potencijal da postane situacija podu~avanja-u~enja. Mo`da }e se naizgled stranci nasmejati jedan drugom u liftu, mo`da odrasli ne}e izgrditi dete {to je udarilo u njega, mo`da }e studenti postati prijatelji. âk i na razini najusputnijeg susreta, mogu}e je da dvoje ljudi, bar za trenutak, izgube iz vida svoje odvojene interese. Taj }e trenutak biti dovoljan. Do{lo je spasenje. Te{ko je razumeti da su razine podu~avanja univerzalnog kursa pojam koji je u stvarnosti isto tako bezna~ajan kao {to je to i vreme. Iluzija jednog dozvoljava iluziju drugog. U vremenu, Boìji u~itelj izgleda kao da menja svoje mi{ljenje o svetu svakom svojom odlukom, a onda u~i sve vi{e i vi{e o novom smeru podu~avaju}i druge o njemu. Ve} smo govorili o iluziji vremena, ali iluzija o razinama podu~avanja izgleda da je ne{to razli~ito. Mo`da je najbolji na~in da se pokaè da te razine ne mogu postojati, jednostavno re}i da je bilo koja razina situacije podu~avanja-u~enja deo Boìjeg Plana za uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost, a da Njegov plan ne moè imati nivoe, s obzirom da je odraz Njegove Volje. Spasenje je uvek spremno i uvek tu. Boìji u~itelji deluju na rali~itim razinama, ali je rezultat uvek isti. Svaka situacija podu~avanja-u~enja maksimalna je u smislu da }e svaka osoba koja u njoj u~estvuje nau~iti najvi{e {to moè od druge osobe u to vreme. U ovom smislu, i samo u ovom smislu, moèmo govoriti o razinama podu~avanja. Koriste}i termin na ovaj na~in, druga razina podu~avanja je stalniji odnos, u kome, za izvesno vreme, dvoje ljudi ulaze u dosta intenzivnu situaciju podu~avanja-u~enja, a onda izgleda kao da se odvajaju. Kao i na prvom nivou, ovi susreti nisu slu~ajni, a niti je ono {to izgleda kao kraj odnosa stvarni kraj. Ponovo, svako je nau~io najvi{e {to je mogao u to vreme. Ipak, svi koji su se sreli, sre{}e se ponovo jednog dana, zato {to je sudbina svih odnosa da postanu sveti. Bog se ne vara u vezi sa Svojim Sinom. Tre}a se razina podu~avanja javlja u odnosima koji, jednom kada se uspostave, traju ceo ìvot. To su situacije podu~avanja-u~enja u kojima je svakoj osobi dat izabrani partner za u~enje koji mu daruje neograni~ene mogu}nosti u~enja. Ovi su odnosi, uop{te uzev, malobrojni, zato {to njihovo postojanje podrazumeva da su oni koji su obuhva}eni ovim odnosom dosegli istovremeno stadijum u kome je ravnoteà podu~avanja-u~enja zaista savr{ena. Ovo ne zna~i da partneri obavezno ovo i prepoznaju. U stvari, uop{te uzev, to i nije slu~aj. Oni mogu biti ~ak i neprijateljski raspoloèni jedan prema drugom neko vreme, a mo`da i ceo ìvot. Ali ako se odlu~e da je nau~e, savr{ena lekcija je

4

pred njima i moè da se nau~i. I ako se odlu~e da nau~e ovu lekciju, oni postaju spasioci u~itelja koji posr}u i koji ~ak izgleda kao da ne uspevaju. Ni jedan Bo`ji u~itelj ne moè a da ne uspe da na|e Pomo} koja mu je potrebna. [TA SU KARAKTERISTIKE BO@IJIH UÎTELJA? Povr{ne crte Boìjih u~itelja ni u kom slu~aju nisu sli~ne. Oni ne li~e jedni na druge, gledano telesnim o~ima, dolaze iz jako razli~itih sredina, jako su razli~ita njihova svetovna iskustva, a njihove povr{ne “li~nosti” sasvim su razli~ite. Niti su, u po~etnim stadijima svog funkcionisanja kao Boìjih u~itelja, stekli dublje karakteristike koje }e ih potvrditi u onome {to zaista jesu. Bog daje posebne darove svojim u~iteljima, zato {to oni imaju posebnu ulogu u Njegovom planu za uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost. Njihova je specijalnost, naravno, samo privremena. Ta je posebnost postavljena u vremenske okvire kao sredstvo za izlaènje iz vremena. Ovi posebni darovi, ro|eni iz svetog odnosa za postignu}e koga se koristi situacija podu~avanja-u~enja, postaju karakteristike svih Boìjih u~itelja koji su napredovali u svom vlastitom u~enju. U ovom pogledu svi su oni sli~ni. Sve razlike me|u Boìjim Sinovima samo su privremene. Ipak, u vremenu se moè re}i da napredni Boìji u~itelji imaju slede}e karakteristike:

1. ^VRSTA VERA (POVERENJE) To je osnova na kojoj po~iva njihova sposobnost da ispune svoju funkciju. Percepcija (opaànje) je rezultat u~enja. U stvari, percepcija j e s t e u~enje. Zato {to se uzrok i posledica nikada ne razdvajaju. Boìji u~itelji ~vrsto veruju u svet zato {to su nau~ili da svetom ne vladaju zakoni koje je sam taj svet napravio. Svetom vlada Mo} koja j e s t e u ljudima, ali koaj n e p r i p a d a ljudima. To je ona Mo} koja ~ini sve stvari bezbednim. Kroz ovu Mo} Boìji u~itelji gledaju na svet kome je opro{teno. Kada se jednom doìvi ova Mo}, nemogu}e je ponovo poverovati u svoju vlastitu malu snagu. Ko bi poku{ao da leti sa si}u{nim vrap~evim krilima kada mu se daju mo}na orlova krila? I ko bi poverovao u bedne ponude ega kada bi se pred njim na{li Boìji darovi? [ta je to {to navodi Boìje u~itelje da naprave ovaj pomak? RAZVOJ ^VRSTE VERE Prvo, Boìji u~itelji moraju pro}i kroz ne{to {to se moè nazvati “periodom uklanjanja”. Nije nu`no da ovaj period bude bolan, ali ga se obi~no tako doìvljava. Izgleda kao da su stvari uklonjene i retko se na po~etku shvata da je jedino {to se desilo to da je prepoznata bezvrednost stvari. Kako se ina~e moè opaziti da je ne{to bezvredno, ukoliko onaj koji opaà nije u poloàju sa koga moè stvari videti u razli~itoj svetlosti? On jo{ uvek nije stigao do ta~ke na kojoj moè taj pomak napraviti potpuno iznutra. I tako plan ponekad moè pozvati na promene ne~ega {to izgleda da su spolja{nje okolnosti. Te su promene uvek korisne. Kada je Boìji u~itelj ve} toliko mnogo nau~io, onda on prelazi na drugi stadijum. Slede}e, Boìji u~itelj mora pro}i kroz “period razvrstavanja”. Ovo je uvek pone{to te{ko zato {to, nau~iv{i da su promene u njegovom ìvotu uvek korisne, sada mora odlu~ivati o svim stvarima na osnovu kriterija da li te stvari pove}avaju ili ometaju tu korisnost. Ustanovi}e da mnoge, ako ne i ve}ina stvari koje je ranije cenio samo ometaju njegovu sposobnost da prenese ono {to je nau~io na nove situacije koje se javljaju. Zato {to je cenio ono {to je stvarno bezvredno, on ne}e generalizovati lekciju iz straha od gubitka i `rtvovanja. Potrebno je mnogo u~iti da bi se razumelo da su sve stvari, doga|aji, susreti i okolnosti korisne. Samo do stepena do kog su korisni, svim ovim stvarima, doga|ajima itd. treba se dodeliti stepen realnosti u ovom svetu iluzije. Re~ “vrednost” ne moè se primeniti ni na {ta drugo. Tre}i stepen kroz koji Boìji u~itelj mora pro}i moè se nazvati “periodom odricanja”. Ako se ovo protuma~i kao odricanje od ne~eg poèljnog, to }e stvoriti onda ogroman konflikt. Malo je Boìjih u~itelja koji potpuno

5

izbegnu ovaj jad. Nema nikakvog smisla razvrstavati vredno od bezvrednog, ukoliko se ne napravi slede}i o~igledni korak. Ovaj prelazni period preklapanja pogodan je da bude onaj period u kome se Boìji u~itelj ose}a pozvanim da `rtvuje svoje najbolje interese u korist istine. On jo{ nije shvatio koliko je samo potpuno nemogu} ovakav zahtev. On ovo moè nau~iti samo onda ako se odrekne onog {to je bezvredno. Kroz ovo on u~i da tamo gde je o~ekivao tugu, umesto tuge nalazi sretnu vedrinu, tamo gde je o~ekivao da }e se od njega ne{to traìti, on nalazi da mu se daruje dar. Sada dolazi “period smirivanja”. To je vreme smirenosti u kome Boìji u~itelj neko vreme miruje u razumnom spokojstvu. Sada on u~vr{}uje ono {to je nau~io. Sad po~inje da vidi prenosnu vrednost onog {to je nau~io. Potencijal tog nau~enog je doslovno o{amu}uju}i i Boìji u~itelj je sada na onoj ta~ki svog napredovanja sa koje vidi ceo svoj put i svoj izlaz. “Odreci se onoga {to ne èli{ i zadrì ono {to èli{“. Kako je jednostavno ono {to je o~igledno! I kako ga je lako uraditi! Boìjem u~itelju potreban je ovaj period odmora. Jo{ nije stigao tako daleko koliko misli. Ali kada bude spreman da nastavi put, nastavi}e ga sa mo}nim partnerima pored sebe. Sad se on odmara neko vreme, i pre nego {to nastavi put, sakuplja te saradnike oko sebe. Od ove ta~ke ne ide vi{e sam. Slede}i stadijum je zaista “period nereda”. Sada Boìji u~itelj mora razumeti da on zaista ne zna {ta je vredno, a {ta bezvredno. Sve {to je do sada stvarno nau~io bilo je besmisleno pri u~enju razlikovanja. Ideja `rtvovanja, koja je u sredi{tu njegovog vlastitog misaonog sistema, onemogu}ila mu je da prosu|uje. Mislio je da se nau~io voljnosti, ali sada vidi da ne zna ~emu voljnost sluì. A sada mora posti}i stanje koje moè ostati nedosti`no za dugo, dugo vremena. Mora ukloniti prosu|ivanje i pitati se {ta zaista èli u svakoj situaciji. Kada svaki korak u ovom smeru ne bi bio jako pomognut, zaista bi ga bilo te{ko zakora~iti! I, kona~no, tu je i “period postignu}a”. Ovde se u~enje u~vrstilo. Ono {to je ranije izgledalo samo kao senka, sad je postalo solidni dobitak, na koga se moè pouzdati u svim “kriti~nim ~asovima”, a i u vremenima smirenosti. Zaista, smirenost je rezultat ovih dobitaka. To je ishod po{tenog u~enja, doslednosti misli i potpunog prenosa. To je stadijum stvarnog mira, zato {to se ovde Nebesko stanje potpuno odraàva. Odavde je put za Nebo otvoren i lak. U stvari, on je ovde. Ko bi “i{ao” bilo gde, ako ve} postoji potpuno smireni um? A ko bi traìo promenu smirenosti za ne{to poèljnije? [ta bi moglo biti poèljnije od smirenosti?

2. PO[TENJE Sve druge crte Boìjih u~itelja po~ivaju na ~vrstoj veri. Jednom kad se postigne ~vrsta vera, druge crte ne mogu, a da je ne slede. Samo oni koji ~vrsto veruju mogu biti po{teni, zato {to samo oni mogu videti vrednost po{tenja. Po{tenje se ne odnosi samo na ono {to govori{. Termin stvarno zna~i doslednost. U onome {to kaè{ nema ni~ega {to bi protivre~ilo onome {to misli{ ili ~ini{. Ni jedna misao ne suprotstavlja se drugoj misli. Ni jedan ~in ne uteruje u la` tvoju re~. I ni jednoj re~i ne nedostaje slaganje sa drugom. Takvi su istinski po{teni. Ni na jednoj razini nisu sami sa sobom u protivre~nosti. Prema tome, za njih je nemogu}e da budu u sukobu sa bilo kim ili bilo ~im. Smirenost uma koji doìvljavaju napredni Boìji u~itelji uglavnom je posledica njihovog savr{enog po{tenja. Jedino je èlja da se nekoga prevari ta koja dovodi do rata. Niko ko je u sebi celovit ne moè ni da zamisli sukob. Sukob je neizbeàn rezultat samozavaravanja, a samozavaravanje je nepo{tenje. Ne postoji izazov za Boìjeg u~itelja. Izazov podrazumeva sumnju, a ~vrsta vera na kojoj po~iva sigurnost Boìjih u~itelja ~ini sumnju nemogu}om. Prema tome, Boìji u~itelji mogu samo uspeti. U ovome, kao i u svim stvarima, oni su po{teni. Oni mogu samo uspeti zato {to oni nikada ne izvr{avaju sami svoju volju. Oni biraju za celo ~ove~anstvo, za ceo svet i sve stvari u njemu, za nepromenjeno i nepromenljivo koje je izvan domena pojava i za Boìjeg Sina i njegovog Tvorca. Kako da ne uspeju? Oni savr{eno po{teno izabiraju, sigurni u svoj izbor kao u same sebe.

3. TOLERANCIJA Boìji u~itelji ne prosu|uju. Prosu|ivati zna~i biti nepo{ten, zato {to presu|ivati zna~i zauzeti poloàj koji nema{. Nemogu}e je presu|ivanje bez samozavaravanja. Presu|ivanje

6

podrazumeva da si se prevario u svojoj bra}i. Kako se, onda, ne bi prevario i u vezi sa samim sobom? Prosu|ivanje podrazumeva nedostatak ~vrste vere, a ~vrsta vera ostaje temelj celokupnog misaonog sistema Boìjeg u~itelja. Ako se izgubi ~vrsta vera, nestaje i svo njegovo u~enje. Bez prosu|ivanja, sve su stvari jednako prihvatljive, zato {to nema nikoga ko bi druga~ije presudio. Bez prosu|ivanja, svi su ljudi bra}a, zato {to - ko je taj ko bi ostao po strani? Prosu|ivanje razara po{tenje i razbija ~vrstu veru. Ni jedan Boìji u~itelj ne moè da prosu|uje i da se nada da }e ne{to nau~iti.

4. BLAGOST [teta je nemogu}a za Boìje u~itelje. Njima se ne moè {tetiti, niti oni mogu {tetiti drugome. [teta je rezultat prosu|ivanja. To je nepo{teni ~in koji sledi nepo{tenu misao. To je izricanje krivice bratu, pa prema tome i samome sebi. To je kraj mira i negiranje u~enja. [teta pokazuje odsustvo Boìjeg nastavnog plana i njegovo zamenjivanje ludilom. Ni jedan Boìji u~itelj ne moè a da ne nau~i - i to dosta rano u svom treningu - da {tetnost potpuno bri{e njegovu funkciju iz njegove svesnosti. [tetnost }e ga u~initi zbrkanim, stra{ljivim, besnim i sumnji~avim. Ona }e u~initi da postane nemogu}e nau~iti lekcije Svetog Duha. Boìjeg u~itelja uop{te se ne}e mo}i ~uti. û}e ga samo oni koji shvate da {teta u stvari ni{ta ne moè posti}i. Nikakav dobitak iz nje ne moè proiza}i. Prema tome, Bo`ji u~itelji su potpuno blagi. Njima je potrebna snaga blagosti, po{to kroz blagost funkcija spasenja postaje laka. Ona je nemogu}a za one koji bi da {tete nekome. Za one kojima je {teta bezna~ajna, funkcija spasenja je ne{to prirodno. Koji drugi izbor osim ovoga, ima smisla za nekog ko je zdrav? Ko bi izabrao pakao, kad vidi put za Nebo? I ko bi izabrao slabost, koja mora proiza}i iz pravljenja {tete, umesto pouzdane sveobuhvatne i bezgrani~ne snage blagosti? Mo} Boìjih u~itelja leì u njihovoj blagosti, zato {to su oni shvatili da njihove vlastite zle misli ne dolaze ni od Boìjeg Sina, ni njegovog Tvorca. I tako oni udruùju svoje misli sa Onim koji je njihov Izvor. I tako je njihova volja, koja je uvek bila Njegova Vlastita, slobodna da bude ono {to jeste.

5. RADOST Radost je neizbeàn rezultat blagosti. Blagost zna~i da je sada strah nemogu} i {ta }e onda mo}i da do|e {to bi se uplelo u tu radost? Otvorene ruke blagosti uvek su pune. Blagi nemaju nikakvog bola. Oni ne mogu patiti. Za{to ne bi bili radosni? Oni su sigurni da su voljeni i moraju biti bezbedni. Radost ide sa blago{}u isto onako sigurno kao {to tuga prati napad. Boìji u~itelji ~vrsto veruju u Njega. I oni su sigurni da Njegov U~itelj ide ispred njih osiguravaju}i da ih ni{ta ne moè povrediti. Oni nose Njegove darove i idu Njegovim putem zato {to ih Boìji Glas usmerava u svim stvarima. Radost je njihova pesma zahvalnosti. A Hrist gleda na njih iz visine tako|e sa zahvalno{}u. On njih treba isto toliko mnogo kao i oni njega. Kako je to radosno deliti svrhu spasenja!

6. NEBRANJENOST Boìji su u~itelji nau~ili kako da budu jednostavni. Oni nemaju snova kojima je potrebna odbrana protiv istine. Oni ne poku{avaju da sebe izgra|uju. Njihova radost dolazi od razumevanja Ko ih je stvorio. A da li je potrebna odbrana onome {to je Bog stvorio? Niko ne moè postati napredni Boìji u~itelj sve dok potpuno ne shvati da su odbrane samo budalasti ~uvari ludih iluzija. [to je san groteskniji, to è{}e i mo}nije izgledaju njegove odbrane. A kada se Boìji u~itelj kona~no saglasi da pogleda mimo tih odbrana, nalazi da tu ni{ta nema. Na po~etku sporo pu{ta da mu se otvore o~i i razori iluzija. [to se brè uve}ava njegova istina, to on brè u~i. Nema opasnosti koja bi do{la kad se odloè odbrane. To je bezbednost. To je mir. To je radost. I to je Bog.

7

7. PLEMENITOST Termin plemenitost ima posebno zna~enje za Boìjeg u~itelja. To nije uobi~ajeno zna~enje te re~i. U stvari, to je zna~enje koje se mora nau~iti i to vrlo pa`ljivo. Sli~no svim ostalim svojstvima Boìjih u~itelja, i ovo svojstvo na kraju krajeva leì na ~vrstoj veri, zato {to bez ~vrste vere niko ne moè biti plemenit u pravom smislu. U svetu, plemenitost zna~i “davanje” u smislu “odricanja”. Za Boìje u~itelje, plemenitost zna~i davanje da bi se zadràlo. Ovo je nagla{avano i kroz tekst i kroz radnu knjigu, ali to je mo`da vi{e strano na~inu mi{ljenja sveta od mnogih drugih ideja u na{em nastavnom programu. Ono {to ovu ideju ~ini vi{e tu|om leì samo u tome {to ova ideja tako o~igledno preokre}e na~in mi{ljenja sveta. Na najjasniji na~in i na najjednostavnijoj razini, zna~enje ove re~i za Boìjeg u~itelja i za svet jeste potpuno i nedvosmisleno suprotno. Boìji u~itelj je plemenit zbog svog interesa. To se ne odnosi na osobnost o kojoj svet govori. Boìji u~itelj ne èli ni{ta da dobije, {to ne bi mogao opet dati, zato {to shvata da bi, po definiciji, to za njega bilo bezvredno. Zbog ~ega bi on to èleo? Zbog toga bi mogao samo da ga izgubi. Ne moè dobiti. Zato on ne traì ni{ta {to bi mogao zadràti, zato {to je to garancija gubitka. On ne èli da pati. Za{to bi on sebi jam~io bol? Ali on èli da za sebe zadrì sve Boìje stvari, koje su, prema tome, namenjene Njegovom Sinu. To su stvari koje mu pripadaju. A njih moè dati sa istinskom plemenito{}u, istovremeno ih zauvek zadràvaju}i za sebe.

8. STRPLJENJE Oni koji su sigurni u rezultat mogu sebi dozvoliti da ~ekaju i da ~ekaju, bez teskobe. Strpljenje je prirodna osobina Boìjeg u~itelja. Sve {to on vidi jeste siguran ishod, u vremenu koje mu je jo{ nepoznato mo`da, ali u taj ishod nema sumnje. Vreme }e biti pravo kao {to je i odgovor pravi. I to vaì za sve {to se sada de{ava ili {to }e se desiti u budu}nosti. Pro{lost tako|e ne zadràva nikakve gre{ke. Nema ni~ega {to ne bi sluìlo na korist svetu, a tako|e i onome kome izgleda da se to doga|a. Mo`da se ovo ne shvata u prvo vreme. Pa ~ak i ako je tako, Boìji u~itelj je spreman da razmotri sve svoje ranije odluke, ako one bilo kome uzrokuju bol. Strpljenje je prirodna osobina onih koji ~vrsto veruju. Po{to su sigurni u krajnje tuma~enje svih stvari koje pripadaju vremenu, njih ne moè prestra{iti nikakav ishod koji se moè videti ili koji tek treba da se desi.

9. ODANOST [irina odanosti Boìjeg u~itelja je mera njegovog napretka u savladavanju nastavnog plana. Da li on jo{ uvek odabira neke aspekte svog ìvota da bi ih izneo na svetlo svog u~enja, dok druge zadràva kao odvojene? Ako je tako, njegov je napredak ograni~en, a njegova se ~vrsta vera jo{ nije stabilizovala. Odanost predstavlja ~vrstu veru Boìjeg u~itelja u Boìju Re~ da }e sve stvari postaviti na pravo mesto. Ne samo neke, ve} sve. Uop{te govore}i, njegova odanost po~inje time {to se bavi samo nekim problemima i tako se privremeno pa`ljivo ograni~ava. Prepustiti sve probleme jednom Odgovoru zna~i potpuno preobratiti na~in mi{ljenja sveta. I jedino to i jeste odanost. Ni{ta drugo ne zasluùje ovo ime. Ipak je vredan svaki stepen koji se postigne na tom putu, ma koliko bio mali. Spremnost, kao {to to i tekst prime}uje, ne zna~i i majstorstvo. Istinska odanost ne skre}e s puta. Po{to je dosledna, ona je potpuno po{tena. Po{to je nepokolebljiva, ona je puna ~vrste vere. Po{to se zasniva na neustra{ivosti, ona je blaga. Po{to je sigurna u sebe, ona je radosna. A po{to je samouverena, ona je tolerantna. Odanost, prema tome, kombinuje u sebi druga svojstva Boìjih u~itelja. Ona podrazumeva prihvatanje Boìje Re~i i Njegove definicije Svog Sina. Odanost, u svom pravom smislu, uvek je usmerena ka Boìjoj Re~i i Njegovoj definiciji Svog Sina. Odanost gleda prema Njima i traì Ih dok Ih ne na|e. Na{av{i Ih, ona po~iva u tihoj izvesnosti u vezi sa Tim samim iz Koga i ona proizlazi.

8

10. OTVORENOST UMA Najve}a vrednost otvorenosti uma, mo`da poslednjeg svojstva kog sti~e Boìji u~itelj, lako se shvata kad se prepozna njen odnos prema opra{tanju. Otvorenost uma dolazi istovremeno sa odsustvom prosu|ivanja. Dok prosu|ivanje zatvara um za dolazak Boìjeg u~itelja, dotle otvorenost uma poziva tog istog U~itelja da u|e. Dok prokletstvo prosu|uje Boìjeg Sina kao zlog, dotle Mu otvorenost uma dozvoljava da Mu sudi Boìji Glas u Njegovu korist. Dok ga projektovanje krivice {alje u pakao, otvorenost uma Mu dozvoljava da se i na Njega pro{iri Hristova slika. Samo ljudi otvorenog uma mogu biti u miru, zato {to samo oni mogu videti razlog za taj mir. Kako opra{taju ljudi otvorenog uma? Oni pu{taju sve stvari koje ometaju opra{tanje da odu. Ovi su ljudi zapravo napustili svet i dozvolili mu da se obnovi i postane za njih tako veli~anstven u svojoj novosti i radosti, da oni sami nisu mogli ni zamisliti takav preobraàj. Sada vi{e ni{ta nije onakvo kakvo je ranije bilo. Ono {to je ranije izgledalo tupo i beìvotno, sada sija. A {to je najva`nije, sve su stvari dobro do{le, zato {to je nestalo pretnje. Nema oblaka koji bi skrivali Hristovo lice. Sada je cilj postignut. Opra{tanje je krajnji cilj nastavnog plana. Ono poplo~ava put za ono {to ide daleko izvan podru~ja svog u~enja. Nastavni plan se ne napreè da prevazi|e svoj zakoniti cilj. Opra{tanje je njegov jedini cilj ka kome svo u~enje na kraju konvergira. To je zaista dovoljno. Mo`da ste primetili da lista svojstava Boìjih u~itelja ne uklju~uje stvari koje su nasledstvo Boìjeg Sina. Termini kao {to su ljubav, bezgre{nost, savr{enstvo, znanje i ve~na istina ne pojavljuju se u ovom kontekstu. Oni ovde nikako ne bi odgovarali. Ono {to je Bog dao toliko prevazilazi na{ nastavni plan da u~enje u njegovom prisustvu nestaje. Ali sve dok je prisustvo ovih Boìjih darova nejasno, pa`nju treba usmeriti na nastavni plan. Funkcija Boìjih u~itelja jeste da svetu donesu istinsko u~enje. Istinski govore}i, ono {to oni donose je odu~avanje, zato {to je to “istinsko u~enje” u svetu. Boìjim je u~iteljima dato da svetu donesu radosne vesti o potpunom opra{tanju. Oni su zaista blagosloveni zato {to su nosioci spasenja. KAKO SE POSTI@E IZLEÊNJE? Le~enje obuhvata razumevanje razloga kome sluì bolest. Le~enje je nemogu}e bez ovoga.

1. SVRHA BOLESTI KOJA SE OPA@A Izle~enje se postiè u trenutku kada onaj koji pati ne bude video nikakve vrednosti u bolu. Ko bi izabrao patnju ukoliko ne bi mislio da mu ona ne{to donosi i to ne{to vredno za njega? On mora misliti da je bolest niska cena za ne{to dragocenije. Zato {to je bolest stvar izbora, to je odluka. Ona zna~i odabiranje slabosti u pogre{nom uverenju da je to snaga. Kada do toga do|e, prava se snaga vidi kao pretnja, a zdravlje kao opasnost. Bolest je metoda, zami{ljena u stanju ludila, da se Boìji Sin smesti na prestolje vlastitog Oca. Bog se vidi kao ne{to spolja, èstoko i mo}no, koje ùdi da svu mo} zadrì za Sebe. Samo Ga ubijaju}i, Njegov Ga Sin moè pobediti. I u tom ludom uverenju, ~emu sluì le~enje? Ono simbolizuje poraz Boìjeg Sina i trijumf njegovog Oca nad njim. Le~enje predstavlja krajnji izazov u direktnom obliku koji je Boìji Sin prisiljen da prepozna. Ono predstavlja sve ono {to bi on èleo da sakrije od samog sebe da bi za{titio svoj “ìvot”. Ako se izle~i, onda }e biti odgovoran za svoje misli. A ako je odgovoran za svoje misli, on }e biti ubijen, kako bi mu se dokazalo kako je slab i àlostan. Ali ako on sam izabere smrt, njegova je slabost onda njegova snaga. Sad je on sam sebi dao ono {to bi mu Bog dao i tako je potpuno uzurpirao prestolje svog Tvorca.

9

2. POMAK PERCEPCIJE (OPA@ANJA) Izle~enje se mora pojaviti u ta~noj proporciji u kojoj se prepoznaje bezvrednost bolesti. Treba re}i: “U ovome za mene uop{te nema dobitka” - i dolazi do izle~enja. Ali da bi se ovo reklo, prethodno se moraju prepoznati izvesne ~injenice. Prvo, o~igledno je da je odluke o bolesti doneo um, a ne telo. Ako je bolest pogre{ni pristup re{avanju problema, onda je to odluka. A ako je to odluka, onda je um taj koji je doneo, a ne telo. Ogroman je otpor da se ovo prepozna, zato {to postojanje sveta onakvog kako ga opaà{ zavisi o premisi da je telo to koje donosi odluke. Termini kao {to su “instinkti”, “refleksi” i sli~no predstavljaju poku{aje da se telo obdari sa ne-mentalnim motivatorima. U stvarnosti, ovakvi termini samo iskazuju ili opisuju problem. Oni ne daju odgovor na njega. Osnova le~enja jeste prihvatanje ~injenice da je bolest ne{to o ~emu je um odlu~io, a za svrhu za ~ije postizanje koristi telo. A ovo vaì za le~enje u svim oblicima. Pacijent odlu~uje da je ovako kako sam rekao i on se oporavlja. Ako on sam odlu~i protiv oporavka, ne}e se izle~iti. Ko je onda le~nik? Isklju~ivo um samog pacijenta. Ishod }e biti onakav kako sam pacijent bude odlu~io. Posebna sredstva izgleda kao da mu sluè, ali ona samo daju oblik njegovom vlastitom izboru. On ih odabira da bi svojim èljama dao opipljiv oblik. A to je ono {to ta sredstva i ~ine i ni{ta drugo. Ona u stvarnosti i nisu potrebna uop{te. Pacijent moè jednostavno ustati bez njihove pomo}i i re}i: “Ovo mi ni~emu ne sluì.” Nema takvog oblika bolesti koja se ne bi odmah izle~ila. [ta je jedan jedini uslov za ovaj pomak percepcije? To je jednostavno ovo: prepoznavanje da bolest pripada umu i da nema ni{ta sa telom. [ta “ko{ta” ovakvo prepoznavanje? Ono ko{ta ceo svet koji vidi{, zato {to vi{e nikada svet ne}e izgledati kao da vlada umom. S ovim prepoznavanjem odgovornost se stavlja tamo gde joj je i mesto - ne na svet, nego na onoga ko gleda na svet i vidi ga onakvim kakav on nije. Gledalac gleda u ono {to on sam bira da vidi. Ni vi{e, ni manje. Svet mu ni{ta ne ~ini. Gledalac je samo mislio da mu je svet ne{to u~inio. A ni on sam ni{ta ne ~ini svetu, zato {to je i on sam pogre{io u vezi sa tim {ta je svet. Ovde leì oslobo|enje i od ose}anja krivice i od bolesti, zato {to su oni jedno te isto. A da bi se prihvatilo ovo oslobo|enje, mora se prihvatiti i ideja da je telo bezna~ajno. Sa ovom idejom bol zauvek odlazi. Ali sa tom idejom odlazi tako|e i sva zbrka u vezi sa stvaranjem. Zar to ne sledi nu`no jedno iz drugoga? Stavi uzrok i posledicu u njihov istinski niz u jednom slu~aju i u jednom pogledu i u~enje }e uop{titi i preobraziti svet. Preobraàvaju}a vrednost jedne istinske ideje nema kraja ni granice. Kona~ni ishod ove lekcije je se}anje na Boga. [ta sada zna~e ose}anje krivice i bolest, bol, nesre}a i sva patnja? Po{to nemaju nikakve svrhe, oni odlaze. I sa njima odlaze sve posledice za koje izgleda da su ih one prouzrokovale. Uzrok i posledica samo reprodukuju stvaranje. Ako ih se vidi u njihovoj pravoj perspektivi, bez deformacija i straha, oni ponovo uspostavljaju Nebo.

3. FUNKCIJA BO@IJEG UÎTELJA Ako pacijent mora da izmeni svoj um da bi se izle~io, {ta radi Boìji u~itelj? Da li on moè umesto pacijenta izmeniti pacijentov um? Izvesno je da ne moè. U odnosu na one koji su ve} voljni da izmene svoje umove, on nema nikakve funkcije, izuzev da se zajedno s njima raduje, po{to su i oni postali, zajedno s njim, Boìji u~itelji. On, ipak, ima specifi~niju funkciju u odnosu na one koji ne razumeju {ta je le~enje. Ovi pacijenti ne shvataju da su sami izabrali bolest. Naprotiv, oni veruju da je bolest izabrala njih. U ovoj ta~ki oni nemaju otvoreni um. Telo im kaè {ta da rade i oni ga slu{aju. Nemaju pojma koliko je ovaj koncept lud. Kad bi bar posumnjali u to, izle~ili bi se. Ali oni ni{ta ne sumnjaju. Za njih je odvojenost potpuno realna stvar. Njima dolaze Boìji U~itelji da bi predstavili drugu alternativu na koju su ovi pacijenti zaboravili. Jednostavno prisustvo Boìjeg u~itelja je podsetnik. Njegove misli traè pravo da stave pod znak pitanja ono {to je pacijent prihvatio kao istinito. Kao Boìji glasnici, Njegovi su u~itelji simboli spasenja. Oni traè od pacijenta opro{taj za Boìjeg Sina u njegovo vlastito Ime. Oni predstavljaju Alternativu. S Boìjom Re~ju u svojim umovima oni dolaze kao blagoslov, ne da le~e bolesne, ve} da ih podsete na lek koji im je Bog

10

ve} dao. Nisu njihove ruke te koje le~e. Nije njihov glas taj koji izgovara Boìju Re~. Oni jedino daju ono {to im je dato. Vrlo blago oni pozivaju svoju bra}u da okrenu le|a smrti. Pogledaj, Boìji Sine, {ta ti ìvot moè ponuditi. Zar }e{ odabrati bolest umesto toga? Ni jednom nisu napredni Boìji u~itelji razmatrali oblike bolesti u koje veruju njihova bra}a. U~initi to zna~i zaboraviti da svi oni imaju istu svrhu i zato, u stvarnosti, i nisu razli~iti. Oni traè Boìji Glas u svom bratu. A taj brat toliko sam sebe zavarava da veruje da Boìji Sin moè patiti. I Boìji ga u~itelji podse}aju da on nije sam sebe stvorio i da mora ostati onakav kakvim ga je Bog stvorio. Oni prepoznaju da iluzije ne mogu imati nikakvih posledica. Istina u njihovim umovima doseè do istine u umovima njihove bra}e, tako da se iluzije ne poja~avaju. Tako su oni dovedeni istini. A nije istina dovedena njima. Tako se raspr{uju iluzije. Ne voljom nekog drugog ~oveka, ve} Jednom Voljom koja je u svima. A to i jeste funkcija Boìjih u~itelja: ne videti ni jednu volju odvojenu od svoje vlastite, niti svoju vlastitu volju odvojenu od Boìje Volje. DA LI JE LEÊNJE IZVESNO? Izle~enje je uvek izvesno. Nemogu}e je pustiti iluziju da do|e do istine i sa~uvati iluziju. Istina pokazuje da iluzije nemaju nikakve vrednosti. Boìji je u~itelj video ispravku svojih gre{aka u umu pacijenta, prepoznaju}i ih onakvima kakve jesu. Prihvativ{i Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost) za sebe, on ga je tako|e prihvatio i za pacijenta. Ali {ta da se radi ako pacijent koristi bolest kao na~in ìvota, veruju}i da je le~enje put ka smrti? Kada je takav slu~aj, naglo izle~enje moglo bi ubrzati jaku depresiju i ose}aj gubitka, tako dubok da pacijent moè poku{ati ~ak i da sam sebe uni{ti. Po{to nema vi{e ni~ega zbog ~ega bi ìveo, on moè traìti smrt. Da bi ga se za{titilo, le~enje mora pri~ekati. Le~enje }e uvek stajati po strani kada ga se bude gledalo kao opasnost. Onog trenutka kada postane dobrodo{lo, ono je tu. Tamo gde }e le~enje biti dato, tamo }e biti i primljeno. A {ta je vreme u odnosu na Boìje darove? Vi{e puta smo spomenuli u tekstu stovari{te blaga koje stoji na raspolaganju jednako i davaocu i primaocu Boìjih darova. Niko nije izgubljen, zato {to se njihov broj moè samo pove}avati. Ni jedan Boìji u~itelj ne treba da se razo~ara ako ponudi le~enje, pa mu se u~ini da to le~enje nije primljeno. Nije njegovo da presu|uje kada njegov dar treba da bude primljen. Neka bude siguran da je njegov dar primljen i neka ~vrsto veruje da }e taj dar biti primljen kada ga se prepozna kao blagoslov, a ne kao prokletstvo. Nije funkcija Boìjih u~itelja da procenjuju ishod svog darovanja. Njihova je funkcija samo da daju te darove. Kad to u~ine, istovremeno su dali i ishod, po{to je i taj ishod deo dara. Niko ne moè davati ako je zabrinut za rezultat tog davanja. To je ograni~avanje samog davanja, pa onda ni davalac, a ni primalac ne}e imati dar. ^vrsta vera je bitan deo davanja. U stvari, to je deo koji omogu}ava delenje, deo koji garantuje da davalac ne}e izgubiti, ve} samo dobiti. Ko daruje dar, a onda ostaje s njim da bi bio siguran da }e ga se koristiti onako kako davalac smatra da je najbolje? To onda nije davanje, ve} stavljanje u zatvor. Odricanje od svake brige u vezi sa darom je ono {to taj dar ~ini istinskim darom. A ~vrsta vera (poverenje) je ono {to omogu}ava istinsko davanje. Le~enje je preobraàj uma koji traì u pacijentovo ime Sveti Duh koji se nalazi u pacijentovom umu. A Sveti Duh u umu davaoca je taj Koji daje dar pacijentu. Kako se ovaj dar moè izgubiti? Kako taj dar moè biti neefikasan? Kako taj dar moè biti uludo utro{en? Boìja riznica nikada ne moè biti prazna. A ako nedostaje jedan dar, onda ona ne}e biti puna. A njenu puno}u Bog garantuje. Kakvu brigu onda moè imati Boìji u~itelj u pogledu onoga {ta }e se desiti s njegovim darovima? Po{to te darove Bog daje Bogu, ko }e u ovoj svetoj razmeni primiti manje od svega? DA LI TREBA LEÊNJE PONOVITI? Ovo se pitanje odgovara samo od sebe. Le~enje se ne moè ponoviti. Ako je pacijent ve} izle~en, od ~ega ga onda jo{ treba le~iti. A ako je izle~enje izvesno, kao {to smo ve} rekli da jeste, {ta je onda to {to treba ponoviti? Ostati zabrinut u vezi sa rezultatom le~enja, za Boìjeg

11

u~itelja zna~i ograni~iti le~enje. U tom slu~aju je sam Boìji u~itelj taj ~ijem je umu potrebno le~enje. A to je ono {to on mora olak{ati. On je u tom slu~aju pacijent i takvim se mora smatrati. On je napravio gre{ku i mora biti voljan da svoj um izmeni u tom pogledu. Njemu je nedostajala ~vrsta vera koja je neophodna da bi se istinski ne{to dalo, pa tako on nije ni dobio korist od svog dara. Gde god Boìji u~itelj poku{a da bude kanal za isceljivanje on uspeva. Kad on ne bi u to sumnjao, ne bi ni trebalo da ponavlja svoj prvobitni napor. Taj prvi poku{aj bio je i tako ve} maksimalan, zato {to ga je Sveti Duh prihvatio kao takvog i kao takvog ga i koristio. Sada Boìji u~itelj ima samo jedan kurs da sledi. Mora se koristiti svojim razumom da samom sebi kaè da je problem predao Jednome Koji ne moè a da ne uspe i mora prepoznati da njegova vlastita nesigurnost nije ljubav ve} strah, pa prema tome i mr`nja. Njegov poloàj tako postaje neodrìv, zato {to on nudi mr`nju onome kome je ponudio ljubav. To je nemogu}e. Po{to se ponudi ljubav, samo se ljubav moè i primiti. To je ono u {ta Boìji u~itelj mora ~vrsto verovati. To je ono {to se podrazumeva kad se kaè da je jedna od odgovornosti nekoga ko izvodi ~uda da i sam prihvati uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost. Boìji u~itelj je ~udotvorac zato {to on daje darove koje je primio. Ali on ih i sam mora prvo prihvatiti. Ne treba ni{ta vi{e da uradi, niti ima bilo {ta drugo i da se uradi. Prihvatanjem isceljivanja, on ga moè i dati. Ako on u to sumnja, neka se seti Ko je dao dar i Ko prima dar. Tako se ispravlja njegova sumnja. On je mislio da se Boìji darovi mogu povu}i. To je gre{ka, ali te{ko da se moè s njom duè ostati. I tako Boìji u~itelj moè samo prepoznati gre{ku kao gre{ku i dozvoliti da ona za njega bude ispravljena. Jedno od najteìh isku{enja za prepoznavanje jeste sumnja u isceljivanje zbog pojave stalnih simptoma koji su zapravo oblik u kome se javlja nedostatak ~vrste vere. A ta sumnja kao takva jeste napad. Obi~no to izgleda upravo obrnuto. U po~etku, izgleda nerazumno kad ti se kaè da je stalna briga zapravo napad. Ta briga ima oblik ljubavi. Ali ljubav bez ~vrste vere (poverenja) je nemogu}a, a sumnja i poverenje ne mogu postojati istovremeno. I mr`nja mora biti suprotna od ljubavi, bez obzira koji oblik uzimala. Ne sumnjaj u dar i onda je nemogu}e sumnjati i u njegov efekat. Izvesnost je ta koja daje Boìjim u~iteljima mo} da budu ~udotvorci, zato {to su oni svoje poverenje poklonili Njemu. Sumnja u samog sebe je stvarna osnova sumnje u ishod bilo kog problema koji se daje Boìjem u~itelju da ga re{i. A to mu`no podrazumeva da je poverenje dato jednom iluzornom ja, po{to se samo u takvo ja i moè sumnjati. Ova iluzija moè imati vi{e oblika. Mo`da postoji strah od slabosti i ranjivosti. Mo`da je tu i strah od neuspeha i stid povezan sa ose}anjem nedoraslosti. Mo`da je tu i zbunjenost zbog ose}anja krivice koja proizlazi iz la`ne skromnosti. Nije vaàn oblik gre{ke. Ono {to je va`no jeste prepoznavanje gre{ke kao gre{ke. Gre{ka je uvek izvestan oblik brige za sebe, pri ~emu se pacijent isklju~uje. To je neuspeh da se pacijent prepozna kao deo Pravog Ja i tako predstavlja zbrku u identitetu. U tvoj um ulazi sukob u vezi s pitanjem {ta si ti i ti se vara{ u pogledu samog sebe. A ti se tu vara{ u vezi sa samim sobom zato {to negira{ Izvor koji te je stvorio. Ako bi ti nudio samo isceljenje, onda ne bi sumnjao. Sumnja je rezultat sukobljenih èlja. Budi siguran u ono {to èli{ i sumnja postaje nemogu}a. KAKO SE MO@E IZBE]I OPA@ANJE RAZLIÎTIH STEPENA TE[KO]A? Verovanje u razli~ite stepene te{ko}a je osnova svetske percepcije (opaànja). Ovo verovanje po~iva na razlikama, na nejednakoj pozadini i pomi~nom prvom planu, na nejednakim visinama i razli~itim veli~inama, na raznim stepenima tame i svetla i na hiljadama kontrasta, pri ~emu se svaka stvar koju vidi{ takmi~i sa svakom drugom da bi bila prepoznata. Ve}i objekat zasenjuje manji. Svetlija stvar privla~i vi{e pa`nje od neke druge koja je manje privla~na. A ideja koja je opasnija ili neka koja se smatra po standardima sveta poèljnijom, potpuno remeti mentalnu ravnoteù. Telesne o~i vide samo sukob. Ne oslanjaj se na njih u potrazi za mirom i razumevanjem. Iluzije su uvek iluzije razlika. Kako bi i bilo druga~ije? Po svojoj definiciji, iluzija je poku{aj da se ne{to, {to se smatra va`nim, u~ini realnim, ali {to je prepoznato kao neistinito. Um, prema tome, nastoji da to u~ini istinitim, zbog svoje jake èlje da ga ima za sebe. Iluzije su karikature stvaranja, poku{aji da se istina privede laìma. Vide}i da je istina neprihvatljiva, um se buni protiv istine i daje sam sebi iluziju pobede. Smatraju}i

12

zdravlje optere}enjem, um se povla~i u grozni~ave snove. A u tim snovima, um je odvojen, razli~it od drugih umova, sa svojim vlastitim razli~itim interesima i sposoban za zadovoljavanje svojih potreba na ra~un drugih. Prilikom razvrstavanja i kategoriziranja aktivnosti uma ulaze gre{ke percepcije. A upravo tu se mora napraviti ispravka. Um klasificira ono {to mu donose telesne o~i, u skladu sa svojim unapred stvorenim vrednostima, prosu|uju}i gde najbolje odgovara svaki podatak dobijen od ~ula. Koja bi osnova bila pogre{nija od ove? Neprepoznata sama po sebi, ova osnova traì od same sebe da joj se da ono {to }e se slagati sa ovim kategoriziranjem. U~iniv{i to, ona zaklju~uje da ovo kategoriziranje mora biti istinito. Na ovom prosu|ivanju po~ivaju sve razlike, zato {to je to ono od ~ega zavise prosu|ivanja sveta. Da li bilo {ta moè zavisiti o ovom zbrkanom i besmislenom “rezonovanju”? Ne moè biti nikakvog stepenovanja te{ko}e prilikom le~enja jedino zbog toga {to je sva bolest samo iluzija. Da li je teè raspr{iti verovanje jednog ludaka u ve}u halucinaciju, nasuprot nekoj manjoj halucinaciji? Da li }e se ludak brè sloìti da je nerealan ja~i glas kog ~uje, nego onaj ti{i glas? Da li }e on lak{e odbaciti {aputavi zahtev da nekog ubije od istog zahteva koji mu se javlja kao vikanje? I da li broj vila za seno koje nose |avoli koje ovaj ludak vidi deluje na uverljivost tih |avola u njegovom opaànju? Njegov um ih je razvrstao kao realne, pa su tako oni za njega realni. Kada on bude shvatio da su svi oni iluzije, oni }e nestati. A tako je i sa le~enjem. Svojstva iluzija koja izgleda da ih ~ine razli~itim u stvarnosti su bezna~ajna, zato {to su ova svojstva isto onako iluzorna kao i same te iluzije. Telesne }e o~i nastaviti da vide razlike. Ali um, koji je sebi dozvolio da bude izle~en, ne}e vi{e priznavati te razlike. Bi}e onih koji }e izgledati “bolesniji” od drugih i telesne }e o~i izve{tavati o njihovom izmenjenom izgledu kao i ranije. Ali }e izle~eni um sve njih staviti u istu kategoriju: sve su one nestvarne. To je dar U~itelja uma. Razumevanje da su samo dve kategorije zna~ajne pri razvrstavanju poruka koje um prima od onoga {to izgleda da je spolja{nji svet. A od ove dve kategorije, samo je jedna realna. Isto onako kao {to je realnost potpuno realna, nezavisno od veli~ine i oblika i vremena i mesta - po{to razlike ne mogu postojati unutar realnosti - tako su i iluzije bez razlika. Jedini odgovor na bolest bilo koje vrste jeste le~enje. Jedini odgovor na sve iluzije jeste istina. DA LI SU POTREBNE PROMENE U @IVOTNOJ SITUACIJI BO@IJIH UÎTELJA? Potrebne su promene u u m o v i m a Boìjih u~itelja. To moè, ali i ne mora obuhvatiti i promene u spolja{njoj situaciji. Zapamti da niko nije slu~ajno tamo gde jeste i da slu~aj ne igra nikakvu ulogu u Boìjem planu. Najneverovatnije je da promene u stavovima nisu prvi korak kod novajlije-u~itelja Boìjeg ve`banja. Ipak, tu nema nikakvog modela zato {to je trening jako individualan. Postoje oni koji se pozivaju da skoro odmah izmene svoju ìvotnu situaciju, ali su oni, uop{te uzev, posebni slu~ajevi. Ogromnoj se ve}ini daje program ve`banja koji se sporo razvija u kome se ispravlja {to je mogu}e vi{e ranijih gre{aka. Posebno se moraju odnosi adekvatno opaàti i moraju se ukloniti svi tamni kameni-temeljci nepomirljivosti i neopra{tanja. Ina~e }e stari misaoni sistem jo{ uvek imati osnovu za povratak. Napreduju}i u svom treningu, Boìji u~itelj sve temeljitije u~i jednu lekciju. On ne donosi svoje vlastite odluke. Od svog U~itelja traì odgovor. I tog se odgovora drì kao svoje smernice za delovanje. To postaje sve lak{e i lak{e kako Boìji u~itelj u~i da se odrekne svog vlastitog prosu|ivanja. Odricanje od prosu|ivanja, o~iti preduslov da se ~uje Boìji Glas, je obi~no dosta spor proces. Ne zato {to je to te{ko, ve} zato {to se ovaj proces lako moè shvatiti kao uvredljiv za li~nost. Svetovni trening usmeren je prema postignu}u cilja koji je direktno suprotan od cilja na{eg nastavnog programa. Svet ljude ve`ba da se oslanjaju na svoje vlastito prosu|ivanje kao kriterijum zrelosti i snage. Na{ nastavni program ve`ba za odricanje od prosu|ivanja kao neophodan uslov za spasenje. KAKO SE ODRE]I PROSU\IVANJA? Svet potpuno pogre{no shvata prosu|ivanje, sli~no drugim lukavstvima pomo}u kojih se odràva svet iluzija. Prosu|ivanje se stvarno brka sa mudro{}u i zamenjuje se njime istina.

13

Prema onome kako svet koristi ovaj termin, pojedinac je sposoban za “dobro” i “lo{e” prosu|ivanje, a {kolovanje ima za cilj snaènje ovog prvog, a umanjivanje drugog. Ipak postoji izvesna zbrka {ta zna~e ove kategorije. Ono {to je “dobro” prosu|ivanje za jednoga, drugome zna~i “lo{e”. Dalje, ~ak i ista osoba klasificira isti ~in da pokazuje “dobro” razu|ivanje u jedno vreme, a “lo{e” razu|ivanje u drugom vremenu. U stvarnosti se ne moè nikoga podu~avati o bilo kakvim doslednim kriterijumima za odre|ivanje ovih kategorija. Bilo kada, u~enik se moè ne sloìti sa onim {to njegov navodni u~itelj kaè o kategorijama “dobrog” i “lo{eg”, a i sam u~itelj moè biti nedosledan u onome u {ta veruje. “Dobro” prosu|ivanje u ovim terminima ne zna~i ni{ta. Ni{ta vi{e ne zna~i ni “lo{e”. Boìjem u~itelju neophodno je da shvati ne da on ne treba da prosu|uje, ve} da to i ne moè. Odri~u}i se prosu|ivanja, on se odri~e jedino onoga {to i nema. On se odri~e iluzije. Ili jo{ bolje: on ima iluziju da se ne~eg odri~e. U stvarnosti on samo postaje po{teniji. Prepoznaju}i da je njemu zauvek nemogu}e da prosu|uje, on to onda vi{e i ne poku{ava. To nije nikakvo `rtvovanje. Nasuprot tome, on stavlja sebe u poloàj u kome ne moè o n sam prosu|ivati, ali gde prosu|ivanje moè da se pojavi k r o z njega. A ovo prosu|ivanje nije ni “dobro”, ni “lo{e”. To je jedino prosu|ivanje koje postoji, a ono je samo jedno: “Boìji Sin je bezgre{an i greh i ne postoji.” Cilj na{eg nastavnog programa, za razliku od onoga {to se u svetu u~i, jeste da je nemogu}e prosu|ivanje u onom obi~nom smislu. To nije ne~ije mi{ljenje, ve} ~injenica. Da bi se bilo {ta ispravno prosudilo, moralo bi se biti potpuno svesnim nezamislivo mnogo stvari, stvari iz pro{losti, sada{njosti i budu}nosti. Pojedinac bi morao da unapred prepozna sve efekte svog prosu|ivanja na svakoga i na sve {to se tim prosu|ivanjem obuhvata na bilo koji na~in. I morao bi biti siguran da mu opaànje nije deformisano, tako da bi njegovo presu|ivanje bilo potpuno pravedno za svakoga na koga se sada odnosi i na koga }e se odnositi u budu}nosti. Ko to moè u~initi? Ko to za sebe moè tvrditi da je sposoban da to u~ini, izuzev u grandioznim fantazijama? Seti se samo koliko si puta mislio da zna{ sve “~injenice” koje su ti potrebne za prosu|ivanje i kako si samo pogre{io! Ima li ikoga ko to nije doìveo? Da li zna{ koliko si samo puta mislio da si u pravu, ne shvataju}i ~ak da si bio u krivu? Za{to bi se odlu~io za ovako proizvoljnu osnovu za dono{enje odluka? Mudrost nije prosu|ivanje. Ona zna~i odricanje od prosu|ivanja. Onda samo jo{ ovo prosudi. I to: postoji Neko sa tobom îje je prosu|ivanje savr{eno. On zna sve ~injenice: iz pro{losti, sada{njosti i budu}nosti. On poznaje sve efekte Svog prosu|ivanja na svakoga i na sve {to je na bilo koji na~in s tim prosu|ivanjem u vezi. I On je potpuno pravedan prema svakome, zato {to Njegovo opaànje nije deformisano. Prema tome, odloì prosu|ivanje, ne sa àljenjem, ve} sa uzdahom olak{anja i zahvalnosti. Sad si se oslobodio tako velikog tereta da si se pod njim mogao teturati i pasti pod njega. A to je bila iluzija. Ni{ta vi{e. Sada Boìji u~itelj ustaje bez tereta i lagano nastavlja sa hodom. Nije to jedina korist koju ovim sti~e. Nestalo je i njegovo ose}anje brige. Sad ga vi{e nema. Poklonio ga je, zajedno sa prosu|ivanjem. Predao ga je Onome u îje je prosu|ivanje sada odlu~io da ~vrsto veruje, umesto u svoje vlastito. Sada vi{e ne ~ini gre{ke. Vodi~ mu je siguran. I tamo gde je ranije dolazio da presu|uje, sad dolazi da blagosilja. Tamo gde se sada smeje, ranije je bio navikao da pla~e. Nije se te{ko odre}i prosu|ivanja. Ali ga je zaista te{ko zadràti. Boìji u~itelj sretno ga odlaè u trenutku kad prepozna koju cenu za njega mora platiti. Sva ru`no}a koju vidi u vezi sa samim sobom rezultat je prosu|ivanja. Sav bol na koji gleda rezultat je prosu|ivanja. Sva usamljenost i ose}aj gubitka, prolaènje vremena i porast bezna|a, bolesni o~aj i strah od smrti - sve to proizilazi iz prosu|ivanja. I sada Boìji u~itelj zna da te stvari ne moraju postojati. Ni jedna od njih nije istinita. On se odrekao njihovog uzroka i sve ove stvari, koje nisu bile ni{ta drugo ve} efekti njegovog pogre{nog izbora, otpale su s njega. Boìji u~itelju, ovaj }e ti korak doneti mir. Zar moè biti te{ko èleti samo ovo? KAKO JE MIR MOGU] U OVOM SVETU? To je pitanje koje svako mora postaviti. Izgleda, o~ito, da je ovde mir nemogu}. Boìja Re~ obe}ava i druge stvari koje izgledaju nemogu}e, sli~no ovoj. Njegova je Re~ obe}ala mir. Ona je tako|e obe}ala da nema smrti, da mora do}i do vaskrsenja i da je uskrsnu}e ~ovekovo nasledno pravo. Svet koji vidi{ ne moè biti svet koga Bog voli, a ipak nas Njegova Re~

14

uverava da On voli svet. Boìja je Re~ obe}ala da je ovde mogu} mir, a ono {to On obe}a te{ko da je nemogu}e. Istina je ipak da se na svet mora druga~ije gledati, ako se èli prihvatiti Njegovo obe}anje. [ta svet jeste, jeste samo ~injenica. Ti ne moè{ odabrati {ta taj svet treba da bude. Ali ti moè{ odabrati na~in na koji }e{ ga videti. Zaista, ti to m o r a { odabrati. Ponovo dolazimo do pitanja prosu|ivanja. Ovaj put pitaj samog sebe {ta je verovatnije da je istina: tvoje prosu|ivanje ili Boìja Re~. Oni kaù razli~ite stvari o svetu, stvari toliko suprotne da je besmisleno i poku{ati da ih se pomiri. Bog nudi svetu spasenje. Tvoje prosu|ivanje bi da to prokune. Bog kaè da nema smrti. Tvoje prosu|ivanje vidi samo smrt kao neizbeàn kraj ìvota. Boìja te Re~ uverava da On voli svet. Tvoje prosu|ivanje kaè da je nemogu}e voleti svet. Ko je u pravu? Jedan od vas dvojice mora da gre{i. To mora tako biti. Tekst tuma~i da je Sveti Duh Odgovor na sve probleme koje si sam napravio. Ovi problemi nisu realni, ali to je bezna~ajno za one koji u njih veruju. A svako veruje u ono {to je napravio, zato {to je to i napravljeno njegovim verovanjem u to. U ovu ~udnu i paradoksalnu situaciju - situaciju koja je bez zna~enja i li{ena smisla, a ipak iz koje izgleda kao da nema izlaza - Bog {alje Svoje Prosu|ivanje da bi odgovorio na tvoje. Blago Svog Prosu|ivanja daje u zamenu za tvoje. I pomo}u ove zamene nerazumljivo postaje razumljivo. Kako je mir mogu} u ovom svetu? Prema tvom prosu|ivanju to nije mogu}e i nikad i ne}e biti. Ali, prema Boìjem Prosu|ivanju, ono {to se ovde odraàva je samo mir. Mir je nemogu} onima koji gledaju na rat. Mir je neizbeàn za one koji nude mir. Kako je samo lako nestalo tvoje prosu|ivanje sveta! Nije svet taj koji ~ini da mir izgleda nemogu}. Svet koji ti vidi{ je nemogu}. Boìji Sud o ovom deformisanom svetu izbavlja taj svet i ~ini ga podesnim da zaèli dobrodo{licu miru. I mir silazi na svet kao radosni odgovor. Mir sada ovde pripada, zato {to je u{la Boìja Misao. [ta drugo osim Boìje Misli pretvara pakao u Nebo jedino i samo svojim postojanjem? Zemlja se klanja pred njenim dobrostivim Prisustvom, a Boìja se Misao saginje u odgovoru da bi ponovo uzdigla zemlju. Sad je pitanje druga~ije. Ne glasi vi{e: “Da li je mir mogu} u ovom svetu?”, ve} umesto toga: “Zar nije nemogu}e da bi mir bio ovde odsutan?” KOLIKO JE POTREBNO BO@IJIH UÎTELJA DA BI SE SVET SPASAO? Odgovor na ovo pitanje jeste - jedan. Dovoljan je jedan potpuno savr{en u~itelj koji je zavr{io sa u~enjem. Taj jedan, posve}en i iskupljen, postaje Pravo Ja koje je Boìji Sin. Onaj koji je oduvek u potpunosti duh sada vi{e sebe ne vidi kao telo ili ~ak ni da je u telu. Prema tome, on je bezgrani~an. A po{to je bezgrani~an, njegove su misli udruène s Boìjim zauvek. Njegovo opaànje samog sebe zasniva se na Boìjem Prosu|ivanju, a ne na vlastitom. Tako on deli Boìju Volju i dovodi svoje misli da bi smirio zavedene umove. On je uvek jedan zato {to je onakav kakvim ga je Bog stvorio. Prihvatio je Hrista i spasen je. Tako sin ~ove~iji postaje Bo`ji Sin. To nije stvarna promena, to je promena uma. Ni{ta se spolja ne menja, ali sve iznutra sad odraàva Boìju Ljubav. Boga se vi{e ne moè bojati, zato {to um ne vidi vi{e razlog za kaznu. Izgleda kao da je mnogo Boìjih u~itelja, po{to je to svetu potrebno. Udruìv{i se zbog jedne svrhe, i to one koju dele sa Bogom, kako bi oni mogli biti odvojeni jedan od drugog? Za{to bi onda bilo va`no {to se oni pojavljuju u mnogim oblicima? Njihov je um jedan, njihovo udruìvanje je potpuno. A Bog kroz njih deluje kao kroz jednog, po{to je to ono {to oni zaista i jesu. Za{to je onda potrebna iluzija da ih je mnogo? Samo zato {to prevareni ne mogu razumeti realnost. Samo njih malo mogu uop{te ~uti Boìji Glas, pa ~ak ni oni ne mogu direktno preneti svoje poruke kroz Duh koji im je dao te poruke. Njima je potrebno sredstvo koje }e omogu}iti komunikaciju sa onima koji ne shvataju da su i sami duh. Oni mogu videti telo. Glas oni razumeju i slu{aju ga, a ne boje se da }e se u samima sebi susresti sa istinom. Ne zaboravi da istina moè do}i samo tamo gde je dobrodo{la i gde nema straha. Zbog toga je Boìjim u~iteljima potrebno telo, po{to se njihovo jedinstvo ne moè direktno prepoznati. Ono {to Boìje u~itelje ~ini onim {to jesu jeste njihovo prepoznavanje prave svrhe tela. Kako napreduju u svojoj profesiji, postaju sve sigurniji da se telesna funkcija sastoji samo u tome da dozvoli da Boìji Glas govori kroz telo ljudskim u{ima. A te }e u{i preneti umu slu{aoca poruke koje nisu od ovoga sveta, a um }e ih razumeti zbog njihovog Izvora. Iz tog razumevanja do}i }e i prepoznavanje, u ovom novom Boìjem u~itelju, u ~emu se stvarno sastoji svrha tela, ~emu telo

15

stvarno sluì. Ova je lekcija dovoljna da dozvoli da misao o jedinstvu u|e, a onda se ono {to je jedno prepoznaje kao jedno. Boìji u~itelji izgleda kao da dele me|usobno iluziju odvojenosti. Ali zbog svrhe zbog koje se koriste telom, oni ne veruju u tu iluziju, uprkos spolja{njoj pojavnosti. Glavna je lekcija uvek ova: za {ta telo upotrebljava{ to }e ti ono i postati. Koristi ga za greh ili napad, koji je isto {to i greh, i vide}e{ ga kao gre{nog. A zato {to je gre{no, ono je i slabo. A po{to je slabo, ono pati i umire. Upotrebni ga da prenese{ Boìju Re~ onima koji je nemaju, i telo postaje sveto. A po{to je sveto, onda ne moè biti bolesno, niti moè umreti. Kada prestane biti korisno, odlaè ga se i to je sve. Um donosi ovu odluku, kao {to donosi i sve ostale odluke od kojih zavisi stanje tela. Boìji u~itelj ne donosi sam ovu odluku. U~initi to zna~ilo bi dati telu drugu svrhu od one koja ga ~ini svetim. Boìji }e mu Glas re}i kada je zavr{io svoju ulogu, isto kao {to mu kaè koja mu je funkcija. On ne pati, bilo da odlazi ili ostaje. Sada je bolest nemogu}a za njega. Jedno}a i bolest ne mogu uporedo postojati. Boìji u~itelji odlu~uju da neko vreme gledaju na snove. To je svestan izbor. Zato {to su oni nau~ili da se sve odluke donose svesno, sa punom svesno{}u o njihovim posledicama. San kaè druga~ije. Ali ko }e poverovati u snove, po{to je jednom prepoznao {ta su oni zapravo? Svesnost sanjanja je realna funkcija Boìjih u~itelja. Oni posmatraju kako likovi iz sna dolaze i odlaze, kako se pomi~u i menjaju, kako pate i umiru. Ali njih ne vara ono {to vide. Oni prepoznaju da gledati likove iz sna kao bolesne i odvojene nije ni{ta vi{e realno nego ih smatrati zdravima i lepima. Jedino jedinstvo nije stvar snova. A to je ono {to Boìji u~itelji priznaju kao ne{to {to je u pozadini sna, izvan podru~ja svega {to je varljivo, a {to je opet sigurno njihovo. [TA JE STVARNO ZNAÊNJE @RTVOVANJA? Iako je, uistinu, termin “`rtvovanje” potpuno bez zna~enja, on ima zna~enje u svetu. Kao i sve stvari u svetu, njegovo zna~enje je privremeno i na kraju }e se izgubiti u ni{tavilu, odakle je i do{lo, kad ga se vi{e ne bude moglo koristiti. Sada je njegovo realno zna~enje lekcija. Kao i sve lekcije, to je iluzija, zato {to u stvarnosti nema {ta da se u~i. Ipak ovu iluziju treba zameniti korektivnim lukavstvom. Drugom iluzijom koja zamenjuje prvu, pa }e tako obe na kraju nestati. Prva iluzija koja se mora zameniti pre nego {to drugi misaoni sistem preuzme vlast, jeste da `rtvovanje zna~i odricanje od stvari ovoga sveta. [ta bi to moglo biti do iluzija, po{to je i sam ovaj svet ni{ta vi{e nego iluzija? Potrebno je mnogo u~iti da se shvati i prihvati ~injenica da svet nema {ta da da. [ta moè zna~iti `rtvovanje ni~ega? To ne moè zna~iti da zbog toga ti ima{ manje. Nema `rtvovanja u terminima sveta koje ne bi obuhvatilo i telo. Za trenutak razmisli o tome {ta svet zove `rtvovanjem. Mo}, ugled, novac, fizi~ko zadovoljstvo: ko je “heroj” kome sve ove stvari pripadaju? Da li ove stvari zna~e i{ta, izuzev u odnosu na telo? A telo ne moè odre|ivati vrednost ne~ega. Teè}i za ovakvim stvarima, um se povezuje sa telom i time zamagljuje svoj identitet i gubi iz vida ono {to je on sam u stvarnosti. Jednom kad se pojavi ova zbrka, umu postaje nemogu}e da shvati da sva “zadovoljstva” ovoga sveta ne zna~e ni{ta. Ali kakvo `rtvovanje - a to je zaista `rtvovanje! - sve ovo povla~i za sobom. Sad um sam sebe osu|uje na to da traì a da ni{ta ne na|e, da bude zauvek nezadovoljan, da ne zna {ta zapravo èli da na|e. Ko moè izbe}i ovu samoosudu? To je mogu}e samo kroz Boìju Re~. Samoosuda je odluka u vezi sa identitetom (istovetno{}u) i niko ne sumnja u ono u {ta veruje da jeste on. Moè sumnjati u sve stvari, ali nikada u ovo. Boìji u~itelji ne mogu àliti {to se odri~u svetskih zadovoljstava. Da li je to `rtvovanje odre}i se bola? Da li se odraslome uzima za zlo {to se odri~e de~ijih igra~aka? Da li }e neko ko je na~as spazio Hristovo lice ~e`njivo pogledati natrag na klaonicu? Niko ko je izbegao od sveta i svih njegovih bolesti ne}e gledati unatrag na taj svet i osu|ivati ga. Ali taj se mora radovati {to se oslobodio svog `rtvovanja koje bi svetske vrednosti od njega zahtevale. Tim vrednostima on je `rtvovao sav svoj mir. Tim je vrednostima `rtvovao svu svoju slobodu. I da bi posedovao te vrednosti, on mora `rtvovati svoju nadu u Nebo i se}anje na Ljubav svog Oca. Ko bi, pri zdravoj pameti, izabrao ni{ta kao

16

zamenu za sve? [ta je pravo zna~enje `rtvovanja? To je cena za verovanje u iluzije. To je cena koja se mora platiti za negiranje istine. Nema zadovoljstva u svetu koje ne bi ovo zahtevalo. Ina~e bi se zadovoljstvo videlo kao bol. A niko ne traì bol, ako ga kao takvog prepoznaje. Ideja `rtvovanja je ta koja ga ~ini slepim. On ne vidi {ta zapravo traì. I tako ga on traì na hiljadu na~ina i na hiljadu mesta. Svaki put veruje da je to tamo i svaki se put na kraju razo~ara. “Traì ali tako da ne na|e{“ - ostaje stroga naredba sveta i niko ko se drì ciljeva sveta ne moè druga~ije da ~ini. Moè{ verovati da ovaj kurs zahteva od tebe `rtvovanje svega {to smatra{ dragocenim. U izvesnom smislu to je istina. Ti smatra{ dragocenim stvari koje Boìjeg Sina raspinju, a cilj ovog kursa jeste da ga oslobodi toga. Ali nemoj pogre{no shvatiti {ta zna~i `rtvovanje. To uvek zna~i odricanje od onoga {to èli{. A {ta je to, o Boìji u~itelju, {to ti èli{? Bog te je pozvao i ti si odgovorio. Zar bi sada `rtvovao taj Poziv? Do sada je samo njih malo ~ulo taj Poziv i oni mogu da se okrenu samo tebi. Nema druge nade u svetu kojoj bi mogli verovati. Nema drugog glasa u celom svetu koji bi bio eho Boìjeg Glasa. Ako ti bude{ `rtvovao istinu, oni }e ostati u paklu. A ako oni ostanu i ti }e{ sa njima. Ne zaboravi da je `rtvovanje potpuno. Nema polovi~nog `rtvovanja. Ne moè{ se delimi~no odre}i Neba. Ne moè{ samo malo biti u paklu. Boìja Re~ nema izuzetaka. To je ono {to je ~ini svetom i {to je stavlja izvan domena sveta. Ta svetost je ono {to ukazuje na Boga. Njena je svetost ta koja te ~ini bezbednim. Napadaju}i bilo kog brata iz bilo kog razloga, ti negira{ tu svetost. Ovde se javlja raskid s Bogom. Razdor koji je nemogu}. Raskol koji se ne moè dogoditi. A to je ipak razdor u koji }e{ ti sigurno poverovati, zato {to si i stvorio nemogu}u situaciju. A u toj situaciji moè izgledati da se doga|a nemogu}e. Ono izgleda da se doga|a “`rtvovanjem” istine. Boìji u~itelju, ne zaboravljaj zna~enje `rtvovanja i zapamti {ta svaka odluka koju donese{ mora da zna~i u terminima cene. Odlu~i se za Boga i sve }e ti biti dato bez ikakve cene. Odlu~i se protiv Njega i izabrao si ni{tavilo na ra~un svesnosti svega. [ta bi ti da podu~ava{? Seti se samo onoga {to bi hteo da nau~i{. To je ono o ~emu treba da brine{. Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost) je za tebe. Ono {to u~i{ polaè pravo na to i to u~enje ti to i daje. Svet to ne sadrì u sebi. U~i ovaj kurs i Atounment je tvoj. Bog ti pruà Svoju Re~, po{to su Mu potrebni u~itelji. Na koji bi drugi na~in spasao Svog Sina? KAKAV ]E BITI KRAJ SVETA? Da li se zaista moè zavr{iti ne{to {to nema po~etka? Svet }e se zavr{iti u jednoj iluziji, isto kao {to je i zapo~eo. Njegov }e zavr{etak biti ipak iluzija milosr|a. Iluzija opra{tanja, potpuna, koja nikoga ne isklju~uje bezgrani~na u blagosti, prekri}e svet, skrivaju}i svo zlo, skrivaju}i sav greh i zauvek dokraj~uju}i krivicu. Tako se zavr{ava svet koji je izgradilo ose}anje krivice, po{to sada taj svet nema nikakve svrhe i zato odlazi. Otac svih iluzija je verovanje da te iluzije imaju neku svrhu, da sluè nekoj potrebi ili da zadovoljavaju èlju. Ako ih se shvati kao nesvrhovite, vi{e ih se i ne vidi. Prepoznaje se njihova beskorisnost i one odlaze. Kako bi se dokraj~ile sve iluzije, izuzev na ovakav na~in? Dovede ih se do istine, a istina ih ne vidi. Po{to istina previ|a sve {to je bezna~ajno. Sve dok opra{tanje ne postane potpuno, svet ima neke svrhe. On postaje dom u kome se ra|a opra{tanje, gde ono raste i postaje ja~e i sveobuhvatnije. Ovde ga se hrani, zato {to je ovde opra{tanje i potrebno. Blagi Spasilac, ro|en na mestu gde je izgra|eno ose}anje krivice i gde greh izgleda realan. Ovde je Njegov dom, po{to ovde zaista postoji potreba za Njim. On sa Sobom nosi kraj sveta. Njegov je Poziv taj kome odgovara Boìji u~itelj, okre}u}i se tiho Njemu da bi primio Njegovu Re~. Do}i }e kraj sveta kada On bude pravedno presudio svim stvarima koje su u njemu. Svetu }e do}i kraj zajedno sa blagoslovom svetosti na njemu. Kada ne preostane ni jedna gre{na misao, sa svetom je gotovo. On ne}e biti razoren, niti napadnut, pa ~ak niti taknut. On }e jedino prestati da izgleda da postoji. Sigurno je da ovo izgleda kao da je jako vremenski udaljeno. “Kada ne preostane ni jedna gre{na misao” - izgleda zaista kao dugoro~ni program. Ali vreme stoji smireno i ~eka na cilj Boìjih u~itelja. Ne}e preostati ni jedna gre{na misao u trenutku kad bilo koji od Boìjih u~itelja prihvati za sebe Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost). Ni{ta nije lak{e oprostiti jedan greh, nego ih sve zajedno oprostiti. Iluzija o razli~itim stepenima te{ko}e je prepreka i Boìji u~itelj mora nau~iti da pro|e mimo nje i da je ostavi iza sebe. Jedan greh

17

koga savr{eno oprosti jedan Boìji u~itelj moè u~initi spasenje potpunim. Moè{ li to shvatiti? Ne, to je besmislica za bilo koga ovde, u svetu. A ipak je to kona~na lekcija u kojoj se obnavlja jedinstvo. To je protivno celokupnom mi{ljenju sveta, ali je isti slu~aj i sa Nebom. Kraj sveta }e do}i kada se misaoni sistem sveta potpuno preobrne. Sve do tada, izgleda}e kao da se ose}aju komadi}i na~ina mi{ljenja sveta. Kona~nu lekciju, koja donosi kraj svetu, ne}e mo}i da shvate oni koji jo{ nisu spremni da napuste svet i da krenu izvan domena njegovog si}u{nog dosega. [ta je onda funkcija Boìjeg u~itelja u ovoj zavr{noj lekciji? Njemu je jedino potrebno da nau~i kako da joj pristupi, da bude voljan da ide u njenom smeru. On treba samo da ~vrsto veruje u to, tj. ako mu Boìji Glas kaè da je to lekcija koju moè nau~iti, onda to zna~i da je on zaista i moè nau~iti. On je ne}e prosu|ivati kao laganu ili te{ku. Njegov mu U~itelj ukazuje na tu lekciju i on ima poverenja da }e mu On pokazati i kako da je nau~i. Svet }e zavr{iti u radosti, zato {to je on mesto tuge. Kada radost do|e, svet gubi svrhu svog postojanja. Svet }e zavr{iti u miru, zato {to je on mesto rata. Kada do|e mir, kakva je onda svrha sveta? Svet }e zavr{iti u smehu, zato {to je on mesto suza. Gde postoji smeh, ko }e onda dalje da pla~e? A samo potpuno opra{tanje donosi sve ovo da bi blagoslovilo svet. U blagoslovu svet nestaje, zato {to se on ne}e zavr{iti onako kako je zapo~eo. Funkcija Boìjih u~itelja jeste da preobrate pakao u Nebo, zato {to je ono {to oni podu~avaju odraz Neba. A sada sedi u istinskoj skromnosti i shvati da sve ono {to Bog ho}e da u~ini{, ti moè{ to u~initi. Nemoj biti arogantan i re}i da ne moè{ nau~iti Njegov Vlastiti nastavni program. Njegova Re~ kaè druga~ije. Njegova }e Volja biti izvr{ena. Druga~ije ni ne moè biti. I budi zahvalan da je to tako. DA LI ]E NA KRAJU SVAKOME SUDITI? Da, zaista ho}e! Niko ne moè izbe}i kona~ni Boìji sud. Ko moè zauvek beàti od istine? Ali kona~na presuda ne}e do}i sve dotle dok je povezujete sa strahom. Jednog }e joj dana svako izraziti dobrodo{licu i ba{ toga dana }e mu ona biti i data. û}e kako se {irom sveta progla{ava njegova bezgre{nost. To ga osloba|a, a on istovremeno prima kona~nu Boìju presudu. To je presuda na kojoj po~iva spasenje. To je presuda koja ga osloba|a. To je presuda kojom se osloba|aju sve stvari zajedno sa njim. Kako se pribliàva ve~nost, tako se vreme zaustavlja, a ti{ina se rasprostire svetom, kako bi svako mogao ~uti ovu presudu Boìjem Sinu: “SVET SI, VEÂN, SLOBODAN I CELOVIT, ZAUVEK U MIRU U BO@IJEM SRCU. GDE JE SADA SVET I GDE JE SADA TUGA?” Boìji u~itelju, da li je ovo tvoja vlastita presuda samom sebi? Veruje{ li da je ovo potpuno istinito? Ne, jo{ ne, jo{ ne. Ali je to jo{ uvek tvoj cilj, razlog zbog koga si ovde. Tvoja je funkcija da samog sebe pripremi{ kako bi ~uo ovu presudu i kako bi prepoznao da je istinita. Jedan trenutak potpunog verovanja u ovu presudu i oti}i }e{ izvan domena verovanja u podru~je Izvesnosti. Jedan vanvremenski trenutak moè doneti kraj vremena. Ne sudi, zato {to samo sebi sudi{ i tako odga|a{ kona~ni sud. Kakav je tvoj sud o svetu, Boìji u~itelju? Da li si ve} nau~io da stane{ u stranu i da ~uje{ Glas Presude u samom sebi? Ili jo{ uvek poku{ava{ da od Njega preuzme{ Njegovu ulogu? Nau~i se da bude{ smiren, po{to se Njegov Glas ~uje u dubokoj ti{ini. A Njegova Presuda dolazi svima koji stoje po strani i mirno slu{aju i ~ekaju Njega. Ti, koji si ponekad tuàn, a ponekad ljut, koji ponekad ose}a{ da nisi dobio svoj pravedan udeo i da se tvoji najbolji napori ne cene dovoljno, pa ~ak i preziru - odreci se tih budalastih misli! One su isuvi{e male i bezna~ajne da bi i tren duè zauzimale tvoj sveti um. Boìji Sud ~eka na tebe da te oslobodi. [ta ti moè svet pruìti, bez obzira na tvoje prosu|ivanje njegovih darova, {to bi ti imao radije. Bi}e ti po{teno i pravedno su|eno. Bog ne vara. Njegova su obe}anja sigurna. Samo to zapamti. Njegova obe}anja garantuju Njegovu Presudu. A na kraju, bi}e prihva}ena samo Njegova Presuda. Tvoja je funkcija da sve u~ini{ da {to pre do|e do ovog kraja. Tvoja je funkcija da ovu Presudu drì{ u svom srcu i da je ponudi{ svetu da bi sa~uvao njegovu bezbednost.

18

KAKO BO@IJI UÎTELJ TREBA DA PROVEDE SVOJ DAN? Za naprednog Boìjeg u~itelja, ovo je pitanje besmisleno. Ne postoji nikakav program, po{to se lekcije menjaju svaki dan. Ali, Boìji u~itelj je siguran samo u jednu stvar: te se lekcije ne menjaju nasumice. Uvi|aju}i to i shvataju}i da je to istina, on ostaje zadovoljan. Kaza}e mu se sve u vezi sa njegovom ulogom, ovoga dana i svakoga dana. I oni koji tu ulogu s njim dele, prona}i }e ga, tako da mogu zajedno nau~iti dnevnu lekciju. Niko ne}e biti odsutan ko bude potreban Boìjem u~itelju. Niko ne}e biti poslan bez ve} postavljenog cilja u~enja, i to ba{ onog cilja koji se moè posti}i (nau~iti) upravo tog dana. Za naprednog Boìjeg u~itelja, prema tome, ovo je pitanje suvi{no. On je pitao i odgovoreno mu je i on odràva stalan kontakt sa Odgovorom. Boìji je u~itelj postavljen na put i vidi taj put kojim ide kako se sigurno i glatko pred njim prostire. Ali {ta sa onima koji nisu dostigli tu sigurnost? Oni jo{ nisu spremni za ovakav nedostatak strukture s njihove strane. [ta oni moraju nau~iti kako bi Bogu dali svoj dan? Postoje neka op{ta pravila koja ovde odgovaraju, iako ih svako treba primenjivati {to bolje moè na svoj vlastiti na~in. Rutine kao takve su opasne, zato {to one same zapravo postaju bogovi, ugroàvaju}i tako i same ciljeve zbog kojih su uspostavljene. Uop{teno govore}i, onda, moè se re}i da je dobro da se dan ispravno zapo~ne. Uvek se moè ponovo zapo~eti, ako se dan pogre{no zapo~ne. Ipak je o~ito da postoje prednosti ako se ispravno zapo~ne, s obzirom na u{tedu u vremenu. Na po~etku je mudro misliti u pojmovima vremena. To ni u kom slu~aju nije krajnji kriterijum, ali ga se na po~etku verovatno najlak{e moè dràti. U{teda vremena je bitni rani naglasak koga se, iako on ostaje vaàn kroz ceo proces u~enja, kasnije sve manje i manje nagla{ava. Na po~etku, moèmo sigurno re}i da vreme koje posve}ujemo ispravnom zapo~injanju dana zaista {tedi vreme. Koliko treba vremena utro{iti na ovaj na~in? To mora da zavisi od samog Boìjeg u~itelja. On ne moè polagati pravo na ovu titulu ukoliko nije savladao radnu knjigu, po{to mi u~imo unutar okvira na{eg kursa. Po{to se zavr{e struktuiranije ve`be, koje sadrì radna knjiga, glavno zna~enje dobija potreba pojedinca. Ovaj je kurs uvek prakti~an. Moè se dogoditi da Boìji u~itelj, prilikom bu|enja, ne bude u situaciji koja bodri i poti~e tihu misao. Ako je to tako, neka se samo seti, {to pre moè, da je izabrao da vreme provede s Bogom i neka to u~ini. Trajanje nije od velike va`nosti. Moè se lako sedeti smireno ~itav sat sa zatvorenim o~ima i ne posti}i ni{ta. Moè se lako posvetiti Bogu samo jedan tren i u tom se trenu s Njim potpuno zdruìti. Mo`da se moè napraviti samo ova generalizacija: ~im se probudi{ utro{i vreme na vlastitu smirenost. Nastavi sa tom smireno{}u minut ili dva posle ose}anja da ti je te{ko biti smiren. Mo`da }e{ ustanoviti da }e se ta te{ko}a smanjiti i otpasti. Ako se to ne desi, vreme je da prestane{. Iste se procedure treba dràti i uve~e. Mo`da tvoje vreme smirenosti treba da bude dosta rano uve~e. Ako to nije mogu}e, onda ga pomakni u vreme neposredno pre odlaska na spavanje. Nije mudro u leè}em poloàju nastojati da bude{ smiren. Bolje je to obavljati u sede}em poloàju, u bilo kojoj poziciji koja ti odgovara. Po{to zavr{i{ radnu knjigu, mora{ do}i do nekih zaklju~aka s ovim u vezi. Ipak, ako je mogu}e, vreme neposredno pre odlaska na spavanje je poèljno vreme koje treba posvetiti Bogu. To vreme postavlja tvoj um u model smirenosti i usmeruje te da se udaljuje{ od straha. Ako je zgodnije da se ovo obavi ranije, najmanje {to treba da uradi{ jeste da ne zaboravi{ na kratki period vremena - dovoljan }e biti i jedan trenutak - u kome }e{ zatvoriti o~i i misliti o Bogu. Ima jedna misao koje se posebno treba se}ati tokom dana. To je misao o ~istoj radosti, misao o miru, misao o neograni~enom oslobo|enju, neograni~enom zbog toga {to se unutar nje sve stvari osloba|aju. Ti misli{ da si napravio bezbedno mesto za sebe. Misli{ da si napravio mo} koja te moè spasti od svih zastra{uju}ih stvari koje vidi{ u snovima. To nije tako. Tu ne leì tvoja sigurnost. Ono ~ega se odri~e{ je samo iluzija o za{titi iluzija. A to je ono ~ega se boji{, i samo toga. Kako je budalasto toliko se bojati ni~ega! Uop{te ni~ega! Tvoje odbrane ne}e delovati, ali ti i nisi u opasnosti. Nema{ nikakve potrebe za tim odbranama. Prepoznaj to i te }e odbrane nestati. I samo }e{ onda prihvatiti svoju pravu za{titu. Kako jednostavno i kako lako vreme klizi Boìjem u~itelju koji je prihvatio Njegovu za{titu! Sve {to je ranije ~inio u ime bezbednosti, vi{e ga ne zanima. Zato {to je on bezbedan i {to zna da je to tako. On ima Vodi~a Koji ne moè da ne uspe. Nema potrebe da pravi bilo kakve

19

razlike me|u problemima koje opaà, zato {to Onaj Kome se obra}a zbog svih tih problema ne pozna nikakav red, ni stepenovanje te{ko}a pri njihovom razre{avanju. On je bezbedan u sada{njosti isto onako kako je bio siguran pre nego {to je prihvatio iluzije u svoj um i isto onako kao {to }e biti bezbedan kada dopusti tim iluzijama da odu. Nema razlike u njegovom stanju u raznim vremenima i raznim mestima, zato {to je za Boga to sve jedno. Ovo je njegova bezbednost. I ne treba mu vi{e ni{ta osim ovoga. Ipak }e biti isku{enja za Boìjeg u~itelja du` puta kojim on tek treba da ide. Potrebno je da Boìji u~itelj podse}a sebe tokom dana na svoju za{titu. Kako on to moè ~initi, posebno u vreme kad mu je um zaokupljen spolja{njim stvarima? On treba samo da poku{a, a njegov uspeh zavisi od uverenja da }e uspeti. On mora biti siguran da uspeh ne poti~e od njega, ve} da }e mu biti dat u bilo koje vreme, na bilo kom mestu i u bilo kojim okolnostima samo ako ga prizove. Bi}e vremena kad }e se kolebati njegova sigurnost i u trenutku kada do toga do|e on }e se vratiti na ranije poku{aje da se pouzda u samog sebe. Nemoj zaboraviti da je to magija, a magija je àlosna zamena za istinsku pomo}. Ona nije dovoljno dobra za Boìjeg u~itelja, zato {to ona nije dovoljna za Boìjeg Sina. Izbegavanje magije je izbegavanje isku{enja. Zato {to svo isku{enje nije ni{ta vi{e od poku{aja da se Boìja Volja zameni nekom drugom voljom. Ovi poku{aji mogu izgledati zastra{uju}e, ali su oni samo pateti~ni. Oni nemaju efekta. Niti dobrog, niti lo{eg, niti nagra|uju, niti zahtevaju `rtvovanje. Niti le~e, niti razaraju, niti smiruju, niti zastra{uju. Kada svu magiju prepozna samo kao ni{tavilo, Boìji u~itelj dostiè najvi{e stanje. Sve lekcije koje se nalaze izme|u, samo vode do ovoga i dovode ovaj cilj bliè prepoznavanju. Zato {to magija bilo koje vrste, u svim svojim oblicima, jednostavno ne postiè ni{ta. Njena je bespomo}nost razlog da joj se tako lako moè izbe}i. Te{ko da ne{to moè zastra{iti {to nema nikakvog efekta. Nema zamene za Boìju Volju. Jednostavno re~eno, to je ~injenica kojoj Boìji u~itelj posve}uje svoj dan. Svaka zamena koju bi mogao prihvatiti kao realnu moè samo da ga zavara. Ali on je bezbedan od svog zavaravanja, samo ako on sam tako odlu~i. Mo`da je potrebno da se seti misli: “Bog je sa mnom. Ja ne mogu biti prevaren.” Mo`da mu se dopadaju druge re~i, ili samo jedna, ili uop{te ni jedna. Uz pomo} prepoznavanja treba napustiti svako isku{enje da se magija prihvati kao istina i to ne zato {to bi magija bila zastra{uju}a, ne zato {to bi bila gre{na, ne zato {to bi bila opasna, ve} samo zato {to je besmislena. Ukorenjen u `rtvovanje i odvojenost, koji su samo dva aspekta jedne iste gre{ke i ni{ta vi{e, Boìji u~itelj izabira da se odrekne svega {to nikada i nije imao. I kao posledica ovog “`rtvovanja” obnavlja se Nebo u njegovoj svesnosti. Zar nije ovo ona razmena koju bi poèleo? Svet bi je glatko obavio, samo ako bi znao da se to moè u~initi. Boìji u~itelji su ti koji ga moraju podu~iti da on to moè u~initi. I tako je njihova funkcija da budu sigurni da su to i sami nau~ili. Nikakav rizik nije tokom dana mogu}, izuzev da svoje poverenje poklonite magiji, po{to je to jedina stvar koja vodi ka bolu. “Nema druge volje osim Boìje.” Njegovi u~itelji znaju da je to tako i nau~ili su da je sve ostalo samo magija. Svo verovanje u magiju odràva se samo uz pomo} jedne bezazlene iluzije - da magija deluje. Kroz svo svoje ve`banje, svakog dana i svakog sata, pa ~ak i svakog minuta i sekunda, Boìji u~itelj mora nau~iti da prepozna oblike magije i da uvidi njihovu besmislenost. Strah se povukao iz svih tih oblika magije, pa su tako i oni nestali. I tako se ponovo otvaraju vrata Neba i njegova svetlost moè ponovo da obasja nepomu}eni um. KAKO BO@IJI UÎTELJI POSTUPAJU SA MAGIJSKIM MISLIMA? To je klju~no pitanje i za u~itelja i za u~enika. Ako bude pogre{no tretirao ovo pitanje, Boìji }e u~itelj povrediti sebe i napa{}e i svog u~enika. Ovo opet poja~ava strah i ~ini da magija izgleda realna za njih obojicu. Kako postupati sa magijom tako postaje velika lekcija koju mora savladati Boìji u~itelj. Prva mu je odgovornost da je ne napada. Ako magijska misao uzrokuje ljutnju u bilo kom obliku, Boìji u~itelj moè biti siguran da on sam poja~ava svoje vlastito verovanje u greh i da je sam sebe prokleo. Tako|e moè biti siguran da je zatraìo da mu do|e depresija, bol, strah i nesre}a. Pa onda neka zapamti da ovo nije predmet koga on treba da

20

prenosi drugima i da ih o njemu podu~ava, zato {to to nije ono {to on sam treba da nau~i. Postoji isku{enje da se na magiju odgovori na na~in koji }e je poja~ati. A to nije uvek o~igledno. Magija, u stvari, moè lako da se sakrije iza èlje da se pomogne. Ova dvostruka èlja je ono {to smanjuje vrednost pomo}i i {to mora voditi ka neèljenim rezultatima. A ne treba ni zaboraviti da ishod koji iz ovog proizilazi poga|a jednako i u~itelja i u~enika. Koliko sam ve} puta naglasio da sve ono {to daje{, daje{ samom sebi? A gde se to bolje moè pokazati nego u vrstama pomo}i koju Boìji u~itelj daje onima kojima je ta pomo} potrebna? Ovde je njegov dar najjasnije dat njemu samom. A on }e dati samo ono {to je izabrao i za sebe samog. A u tom je daru i njegov sud o svetom Boìjem Sinu. Najlak{e je gre{ku ispraviti tamo gde je najo~iglednija, a gre{ke se mogu prepoznati prema njihovim rezultatima. A lekcija koja je istinski predata od u~itelja u~eniku ne moè voditi ka ni~em drugom ve} oslobo|enju njih obojice koji su delili istu nameru. Napad se moè pojaviti samo ako je u obojicu u{la percepcija (opaànje) odvojenih ciljeva. A to mora zaista biti slu~aj ako se kao rezultat pojavi bilo {ta drugo osim radosti. Jedan jedini u~iteljev cilj usmerava podeljeni u~enikov cilj u jednom pravcu, sa pozivom u pomo} koji postaje njegov jedini apel. Na ovo se lako moè odgovoriti samo jednim odgovorom, a taj }e odgovor nepogre{ivo u}i u u~iteljev um. Odatle }e on obasjavati u~enikov um, ~ine}i ga jednim sa samim sobom. Mo`da bi bilo korisno da se zapamti da se niko ne moè ljutiti na ~injenicu. Uvek je tuma~enje to koje dovodi do negativnih emocija, bez obzira na njihovo prividno opravdanje ne~im {to samo i z g l e d a kao ~injenica. Tako|e i bez obzira na ja~inu ljutnje koja se pojavila. To moè biti samo blagi nadraàj, mo`da i suvi{e blag da bi ga se jasno prepoznalo. Ili on moè da uzme oblik jakog besa, pra}enog nasilni~kim mislima, koje su samo u ma{ti ili su naizgled i ostvarene. To nije va`no. Sve su ove reakcije iste. One zamra~uju istinu i tu ne}e nikada biti stepenovanja. Ili je istina o~ita ili nije. Ne moè je se delimi~no prepoznati. Ko nije svestan istine, mora gledati iluzije. Gnev kao odgovor na opaène magijske misli je osnovni uzrok straha. Razmotri {ta ova reakcija zna~i i odmah postaje jasno njeno centralno mesto u misaonom sistemu sveta. Jedna magijska misao, samim svojim prisustvom, priznaje odvajanje od Boga. Na najjasniji mogu}i na~in ova magijska misao kaè da um koji veruje da poseduje odvojenu volju koja se moè suprotstaviti Boìjoj Volji, tako|e veruje i da u tome moè uspeti. O~ito je da ovako ne{to te{ko da moè biti ~injenica. Ali je isto tako o~igledno da se u to moè verovati kao u ~injenicu. I tu leì rodno mesto ose}anja krivice. Onaj ko uzurpira mesto Boga i preuzme ga za sebe, sada ima smrtnog “neprijatelja”. I onda on mora sam ustati u svoju za{titu i mora sebi napraviti {tit da se za{titi od besa koji se nikada ne moè smiriti i osvete koja se nikada ne moè zadovoljiti. Kako se ova nepravedna bitka moè razre{iti? Njen je zavr{etak neizbeàn, zato {to njen ishod mora biti smrt. Kako se onda moè verovati u svoje odbrane? Magija ponovo mora pomo}i. Zaboravi bitku. Prihvati je kao ~injenicu, a onda je zaboravi. Ne se}aj se nemogu}e nadmo}i koja je protiv tebe. Ne se}aj se ogromnosti “neprijatelja” i ne razmi{ljaj o svojoj slabosti u pore|enju s njim. Prihvati svoju odvojenost, ali se ne se}aj kako je do nje do{lo. Veruj da si je zadobio, ali nemoj zadràti ni najble|e se}anje o tome Ko je zaista tvoj veliki “protivnik”. Projektuju}i svoje “zaboravljanje” u Njega, izgleda ti da je i On tebe tako|e zaboravio. Ali {ta }e sada biti tvoja reakcija na sve magijske misli? One }e samo ponovo probuditi uspavano ose}anje krivice, koje si sakrio, ali kome nisi dozvolio da ode. Svaka od ovih magijskih misli jasno kaè tvom prestra{enom umu: “Uzurpirao si Boìje mesto. Nemoj misliti da je On to zaboravio.” Ovde imamo do krajnosti predstavljen strah od Boga. U ovoj je misli ose}anje krivice ve} uzdiglo ludilo na prestolje Samog Boga. I sada nema nade. Izuzev da se ubija. Ovde je sada spasenje. Jedan besni otac proganja svog gre{nog sina. Ubiti ili biti ubijen, to je jedini izbor. Nema drugog izbora. Po{to, ono {to se ~ini ne moè da se u~ini bez ubijanja. Nikada se ne moè ukloniti krvava mrlja i svako ko nosi na sebi tu mrlju mora da se susretne sa smr}u. U ovu beznadnu situaciju Bog {alje Svoje u~itelje. Oni donose svetlost nade od Samog Boga. Postoji put kojim se moè pobe}i. Moè ga se nau~iti i o njemu i druge podu~iti, ali to zahteva strpljenje i mnogo dobre volje. Ako joj se to da, ispoljena jednostavnost lekcije isti~e se sli~no intenzivnoj beloj svetlosti nasuprot crnom horizontu, po{to je ova lekcija zaista to. Ako se srd`ba pojavi iz jednog tuma~enja, a ne ~injenice, ona nikada nije opravdana.

21

Jednom kad se to bar i nejasno shvati, put se otvara. Sad se moè napraviti i slede}i korak. Kona~no se moè izmeniti i tuma~enje. Magijske misli ne treba da vode do prokletstva, zato {to one stvarno nemaju mo}i da izazovu ose}anje krivice. I tako ih se moè prevideti i tako zaboraviti u najistinskijem smislu re~i. Ludilo samo izgleda stra{no. Uistinu ono nema mo}i da bilo {ta u~ini. Sli~no magiji, koja postaje njegov sluga, ludilo niti napada, niti {titi. Videti ga i prepoznati njegov misaoni sistem zna~i gledati u ni{ta. Da li ni{ta moè izazvati bes? Te{ko. Upamti, onda, Boìji u~itelju, da bes prepoznaje realnost koje nema. Ipak je bes izvestan svedok da ti veruje{ u tu nepostoje}u realnost kao u ~injenicu. Sada je izlaz nemogu}, sve dok ne uvidi{ da odgovara{ na svoje vlastito tuma~enje koje si projektovao na spolja{nji svet. Neka ti se sada oduzme ovaj jezoviti ma~. Smrt ne postoji. Ovaj ma~ ne postoji. Nema razloga za strah od Boga. Ali je Njegova Ljubav Uzrok svega izvan podru~ja svog straha i tako je zauvek realna i uvek istinita. KAKO SE OBAVLJA ISPRAVLJANJE? Trajno ispravljanje - a samo je to istinsko ispravljanje - ne moè se obaviti sve dok Boìji u~itelj ne prestane brkati tuma~enje sa ~injenicom ili iluziju sa istinom. Ako on raspravlja sa svojim u~enikom o magijskoj misli, napada je, poku{ava da pokaè njenu pogre{nost ili da demonstrira njenu la`nost, time on samo svedo~i da je magijska misao ne{to realno. Onda je neizbe`na depresija, zato {to je on onda “dokazao” i svom u~eniku i samom sebi da je njihov zajedni~ki zadatak da pobegnu od onoga {to je stvarno. A ovo moè biti samo nemogu}e. Realnost je nepromenljiva. Magijske su misli samo iluzije. Ina~e bi spasenje bilo samo drugi oblik istog drevnog nemogu}eg sna. San o spasenju ima novi sadràj. Nije samo oblik taj u kome leì razlika. Velika lekcija Boìjeg u~itelja jeste da nau~i kako da reaguje na magijske misli potpuno bez ljutnje. Samo na ovaj na~in Boìji u~itelji mogu proklamovati istinu o sebi. Kroz njih, sada, Sveti Duh moè govoriti o realnosti Boìjeg Sina. Sada On moè da podseti svet na bezgre{nost, na nepromenjeno, na nepromenljivo stanje svega {to je Bog stvorio. Sad On moè govoriti Boìju Re~ u{ima koje slu{aju i doneti viziju Hrista o~ima koje vide. Sada On moè podu~avati sve umove istini o tome {ta su oni, tako da mu se ovi umovi radosno mogu vratiti. I sada je greh opro{ten, Njegov ga vid potpuno previ|a, a tako|e i Boìja Re~. Bes samo vri{ti: “Krivica je realna!” Ako se ovo ludo verovanje uzme kao zamena za Boìju Re~, realnost nestaje. Telesne o~i sada “vide”, telesne u{i jedine mogu “~uti”. Mali prostor fizi~kog tela i njegov tanu{ni dah postaju mera za realnost. A istina se smanjuje i postaje bezna~ajna. Ispravljanje ima samo jedan odgovor na sve ovo i na svet koji na tome po~iva: “TI SAMO ME[A[ TUMAÊNJE I ISTINU. I NEMA[ PRAVO. ALI GRE[KA NIJE GREH, NITI TVOJE GRE[KE MOGU UKLONITI REALNOST SA NJENOG PRESTOLA. BOG VLADA VE^NO I NJEGOVI ZAKONI JEDINI IMAJU PREVAGU I NAD TOBOM I NAD SVETOM. NJEGOVA LJUBAV OSTAJE JEDINA STVAR KOJA POSTOJI. STRAH JE ILUZIJA, ZATO [TO TI LIÎ[ NA NJEGA.” Da bi mogao le~iti, tako za Boìjeg u~itelja postaje bitno da dozvoli da sve njegove vlastite gre{ke budu ispravljene. Ako on u sebi oseti i najslabiji nagove{taj razdra`ljivosti dok odgovara nekom drugom, neka odmah shvati da je na~inio jedno tuma~enje koje nije istinito. A onda neka se okrene ka svojoj nutrini, ka svome Ve~nom Vodi~u, i neka Mu dozvoli da prosudi kakav odgovor treba da bude. Tako se on sam le~i, a sa njim i njegov u~enik. Jedina odgovornost Boìjeg u~itelja sastoji se u tome da sam prihvati Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost). Atounment zna~i ispravljanje ili uklanjanje gre{aka. Kad se to postigne, Boìji u~itelj, po definiciji, postaje izvo|a~ ~uda. Njegovi su gresi opro{teni i on vi{e ne proklinje sam sebe. Kako bi onda mogao proklinjati nekog drugog? A ko je onda taj koga njegovo opra{tanje ne}e uspeti da izle~i? [TA JE PRAVDA?

22

Pravda je boànsko ispravljanje nepravde. Nepravda je osnova svih prosu|ivanja sveta. Pravda ispravlja tuma~enja koja je prouzrokovala nepravda i ukida ih. Na Nebu ne postoje ni pravda, ni nepravda, zato {to je na Nebu gre{ka nemogu}a, a ispravljanje besmisleno. U ovom svetu, pak, opra{tanje zavisi od pravde, po{to svi napadi mogu biti samo nepravedni. Pravda je presuda Svetog Duha svetu. Izuzev u Njegovom prosu|ivanju, pravda je nemogu}a, zato {to niko u svetu ne moè izgraditi samo pravedna tuma~enja, a svu nepravdu ostaviti u stranu. Kad bi Boìji Sin bio pravedno su|en, ne bi bilo potrebe za spasenjem. Misao o odvojenosti zauvek bi bila nezamisliva. Pravda, sli~no svojoj suprotnosti, je jedno tuma~enje. To je, ipak, jedno tuma~enje koje vodi ka istini. To postaje mogu}e zbog toga {to iako nije sama po sebi istinita, pravda u sebe ne uklju~uje ni{ta {to bi se suprotstavljalo istini. Ne postoji bitan sukob izme|u pravde i istine. Ova prva je samo prvi mali korak u smeru ove druge. Put postaje sasvim razli~it, kako se njime napreduje. Na samom po~etku se ne mogu prore}i sva ~udesnost i veli~ina scene i ogromno otvaranje vidika koji se javljaju i idu u susret putniku, kako se putovanje nastavlja. Pa ~ak i sve ovo, ~iji sjaj doseè do neopisivih visina, kako se napreduje putem, zaista zaostaje za svim onim {to putnika ~eka kad se put okon~a i kad se zajedno s njim zavr{i i vreme. Ali negde se mora zapo~eti. Pravda je po~etak. Svi koncepti o tvojoj bra}i i o tebi samom, svi strahovi od budu}nosti i sve brige o pro{losti proizilaze iz nepravde. Ovde je ona le}a koja, kad je se drì pred telesnim o~ima, deformi{e percepciju (opaànje) i svedo~i o deformisanom svetu ponovo natrag umu koji je i na~inio le}u i koji je smatra vrlo dragocenom. Svaki koncept koji je na ovakav na~in izgra|en selektivan je i proizvoljan. Pa`ljivim izborom opaàju se “gresi” i pravdaju se, a u toj se selektivnosti mora izgubiti sva misao o celovitosti. U ovakvoj {emi nema mesta za opra{tanje, zato {to nema ni jednog “greha” koji ne izgleda zauvek istinit. Spasenje je Boìja Pravda. Ona obnavlja u tvojoj svesti celovitost fragmenata koje opaà{ kao odlomljene i odvojene. A to je ono {to prevladava strah od smrti. Odvojeni odlomci moraju se raspasti i umreti, ali celovitost je besmrtna. Ona ostaje zauvek, sli~no svom Tvorcu, s Kojim je jedno. Boìji Sud je Njegova pravda. U ovo - u Sud koji je potpuno li{en proklinjanja, u vrednovanje zasnovano u potpunosti na ljubavi - ti si projektovao svoju nepravdu, daju}i Bogu le}u izobli~ene percepcije kroz koju ti sam gleda{. Sada ta le}a pripada Njemu, a ne tebi. Ti Ga se boji{, a ne vidi{ da se ti boji{ i da mrzi{ svoje Pravo Ja kao neprijatelja. Moli se za Boìju pravdu i ne brkaj Njegovu milost sa svojim ludilom. Percepcija moè napraviti bilo kakvu sliku koju um èli videti. Zapamti to. U ovome leì bilo Nebo ili pakao, prema tvom izboru. Boìja pravda ukazuje na Nebo samo zato {to je nepristrasna, u potpunosti. Ona prihvata sve podatke koji se pred nju iznesu, ne preska~u}i ni{ta i ne procenjuju}i ni{ta kao odvojeno od ostalog. Sa ove ta~ke gledi{ta sudi Boìja pravda, i samo sa te. Ovde sav napad i proklinjanje postaju besmisleni i neodbranjivi. Opaànje miruje, um je smiren, a svetlost se ponovo vra}a. Sad je vi|enje obnovljeno. Ono {to je bilo izgubljeno, sada je na|eno. Boìji se mir spu{ta na sav svet i mi moèmo videti. A mi moèmo videti! [TA JE BO@IJI MIR? Re~eno je da postoji vrsta mira koja nije od ovoga sveta. Kako se to prepoznaje? Kako se dolazi do takvog mira? A kad ga se na|e, kako se moè zadràti? Razmotrimo svako od ovih pitanja odvojeno, po{to svako od njih odraàva razli~it korak du` puta. Prvo, kako se moè prepoznati Boìji mir? Boìji mir se odmah prepoznaje pomo}u samo jedne stvari: na svaki na~in on se potpuno razlikuje od svih ranijih iskustava. On ne priziva u um ni{ta od onoga {to se tim umom kretalo ranije. On ne nosi sa sobom nikakve asocijacije iz pro{losti. On je potpuno nova stvar. Da, postoji kontrast izme|u ove stvari i svega iz pro{losti. Ali, ~udno, to nije kontrast istinskih razlika. Pro{lost jednostavno izmi~e i na njeno mesto dolazi trajno spokojstvo. Samo to. Suprotnost koja se prva opaàla, jednostavno je nestala. Spokojstvo prekriva sve. Kako se pronalazi to spokojstvo? Niko ne moè, a da ne uspe da ga na|e samo ako traì preduslove potrebne za njega. Boìji mir nikada ne moè do}i tamo gde postoji bes, zato {to bes mora negirati i samo postojanje spokojstva. Ko

23

vidi da je bes opravdan, na bilo koji na~in i u bilo kojim okolnostima, progla{ava mir bezna~ajnim i mora verovati da mir i ne moè postojati. Pod ovim uslovima mir se i ne moè na}i. Prema tome, opra{tanje je neophodan preduslov za pronalaènje Boìjeg mira. I vi{e od toga, posle datog opra{tanja, m o r a biti mir. Osim napada, {ta bi drugo vodilo ratu? A {ta je, osim mira, suprotno ratu? Ovde se onaj po~etni kontrast jasno isti~e i vidljiv je. Kad se prona|e mir, tada rat postaje bezna~ajan. I sada se sukob opaà kao nepostoje}i i nerealan. Kako se zadràva Boìji mir, po{to ga se jednom prona|e? Vra}anje ljutnje, u bilo kom obliku, ponovo }e nabaciti te{ku zavesu i sigurno }e se vratiti verovanje da mir ne moè postojati. Rat se ponovo prihvata kao jedina realnost. Sada mora{ ponovo odloìti svoj ma~, iako ti nije jasno da si ga ponovo podigao. Ali }e{ nau~iti, makar se sada i slabo se}ao kako si bio sretan bez ma~a, da mora da si ga ponovo uzeo kao svoju odbranu. Zastani za trenutak i razmisli o ovome: da li èli{ sukob, ili je Boìji mir bolji izbor? [ta ti daje vi{e od ova dva? Smireni um nije mali dar. Zar ne bi radije ìveo nego se odlu~io za smrt? @ivljenje je radost, a smrt moè samo plakati. U smrti vidi{ izlaz za ono {to si napravio. Ali ovo ti ne vidi{: ti si sam napravio smrt, a ona je samo iluzija kraja. Smrt ne moè biti izlaz, zato {to ìvot nije mesto gde leì problem. @ivot nema suprotnosti zato {to je ìvot Bog. @ivot i smrt izgledaju kao suprotnosti, zato {to si sam odlu~io da smrt zavr{ava ìvot. Oprosti svetu i razume}e{ da svaka stvar koju je Bog stvorio ne moè imati kraja, a ni{ta {to On nije stvorio i nije realno. U ovoj jednoj jedinoj re~enici obja{njava se na{ kurs. Ova jedna jedina re~enica daje smer na{em ve`banju. I u ovoj jednoj re~enici je ~itav nastavni program Svetog Duha ta~no preciziran onakav kakav jeste. [ta je Boìji mir? Ni{ta vi{e od ovoga: jednostavno razumevanje da je Njegova Volja potpuno bez suprotnosti. Nema misli koja bi se suprotstavljala Njegovoj Volji, a koja bi mogla biti istinita. Kontrast izme|u Njegove Volje i tvoje samo izgleda da je realan. Uistinu nema nikakvog sukoba zato {to je Njegova Volja istovremeno i tvoja. Sada je mo}na Boìja Volja Sama Njegov dar tebi. On ne teì da je zadrì za Sebe. Za{to bi onda ti teìo da za sebe zadrì{ svoje si}u{no slaba{no fantaziranje, odvojeno od Njega? Boìja je Volja jedna i Ona je sve {to postoji. To je tvoje nasledstvo. Svemir izvan podru~ja sunca i zvezda i sve misli koje moè{ zamisliti, sve to pripada tebi. Boìji mir je preduslov za Njegovu Volju. Postigni Njegov mir i ti Ga se se}a{. KAKVA JE ULOGA REÎ PRI LEÊNJU? Strogo govore}i, re~i ne igraju uop{te nikakvu ulogu u le~enju. Motiviraju}i ~inilac je molitva ili traènje. Ono {to traì{, to i dobija{. Ali to se odnosi na molitvu srca, a ne na re~i kojima se koristi{ u molitvi. Ponekad su re~i i molitva suprotstavljeni, ponekad su saglasni. To nije va`no. Bog ne razume re~i, zato {to su ih proizveli odvojeni umovi da bi se odràli u iluziji odvojenosti. Re~i mogu biti korisne, posebno za po~etnika, da pomognu koncentraciju i da olak{aju isklju~ivanje, ili bar kontrolu, nebitnih misli. Nemojmo, pak, zaboraviti da su re~i samo simboli simbola. One su tako dva puta odvojene od realnosti. Kao simboli, re~i imaju sasvim specifi~ne odnose. âk i kada izgledaju najapstraktnije, slika koja dolazi umu sklona je da bude vrlo konkretna. Ukoliko se u umu ne javi posebna veza na koju re~ asocira, re~ ima malo ili ni{ta od prakti~nog zna~enja, pa tako i ne moè pomo}i proces le~enja. Molitva srca stvarno ne traì konkretne stvari. Ona uvek traì neku vrstu iskustva. Njom se traè specifi~ne stvari koje su nosioci traènog iskustva prema mi{ljenju onoga ko traì. Re~i su, prema tome, samo simboli za stvari koje se traè, a te same stvari samo predstavljaju iskustva za koja se molitelj nada da }e ih dobiti. Molitva za stvari ovoga sveta done}e iskustva ovoga sveta. Ako molitva srca traì to, to }e biti i dato, zato {to }e to biti i primljeno. Nemogu}e je da molitva srca ostane neusli{ena u opaànju onoga ko moli. Ako taj traìlac traì nemogu}e ako èli ne{to {to ne postoji ili teì za iluzijama u svom srcu, sve }e to postati njegova svojina. Mo} njegove odluke nudi mu sve {to traì. Tu leì i pakao i Nebo. Uspavanom Boìjem Sinu ostala je samo ova mo}. A to je dovoljno. Njegove re~i nisu va`ne. Samo Boìja Re~ ima zna~enje zato {to ona simbolizuje ono {to uop{te nema ljudskih simbola. Jedino Sveti Duh razume {ta ova Re~ predstavlja. A ovo, tako|e, je dovoljno. Da li, onda, da Boìji u~itelj izbegava upotrebu re~i pri svom podu~avanju? Zaista, ne! Postoje mnogi do kojih se mora dosezati

24

re~ima, po{to su jo{ uvek nesposobni da ~uju ti{inu. Boìji u~itelj, pak, mora da nau~i da se na nov na~in koristi re~ima. Postepeno se on u~i kako da dopusti da se re~i za njega izabiraju tako {to }e prestati da sam odlu~uje {ta }e da kaè. Ovaj proces je samo poseban slu~aj lekcije iz Radne knjige koja kaè: “Boìji u~itelj prihvata re~i koje mu se nude i daje onako kako je i primio. On ne kontroli{e smer svog govora. On slu{a i ~uje i govori. Velika smetnja u ovom aspektu njegovog u~enja je strah Boìjeg u~itelja u vezi sa vredno{}u onoga {to je ~uo. A ono {to ~uje moè zaista biti potpuno iznena|uju}e. Moè tako|e izgledati i kao potpuno neva`no u vezi s problemom o kome se radi, kako ga on vidi, a moè, u stvari, i da Boìjeg u~itelja suo~i i sa situacijom koja mu izgleda vrlo zbunjuju}a. Sve su ovo prosu|ivanja bez vrednosti. To su njegova vlastita prosu|ivanja i dolaze mu od otrcane vlastite percepcije koju je ostavio iza sebe. Ne sudi o re~ima koje ti dolaze, ve} ih s poverenjem ponudi drugima. Te su re~i daleko mudrije od tvojih vlastitih. Boìji u~itelji imaju Boìju Re~ iza njihovih simbola. A On Sam daje mo} Svog Duha re~ima kojima se oni koriste, podiù}i ih tako od bezna~ajnih simbola do Poziva samog Neba. U KAKVOJ SU VEZI LEÊNJE I ATOUNMENT? Le~enje i Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost) nisu u odnosu, oni su istovetni. Nema stepenovanja te{ko}a u ~udima zato {to nema stepena u Atounmentu. On je jedan potpun koncept mogu} u ovom svetu, zato {to je Atounment izvor potpuno sjedinjene percepcije (opaànja). Delimi~ni Atounment je besmislena ideja, isto kao {to je nemogu}e zamisliti posebna podru~ja pakla u Nebu. Prihvati Atounment i izle~en si. Atounment je Boìja Re~. Prihvati Njegovu Re~ i {ta onda ostaje {to bi omogu}ilo bolest? Prihvati Njegovu Re~ i svako se ~udo ostvaruje. Oprostiti zna~i izle~iti. Boìji u~itelj je za sebe uzeo prihvatanje Atounmenta kao svoju jedinu funkciju. [ta je to onda {to on ne bi mogao izle~iti? Koje bi ~udo moglo da mu se uskrati? Napredak Boìjeg u~itelja moè da bude spor ili brz, zavisno od toga da li on prepoznaje sveobuhvatnost Atounmenta ili od njega isklju~uje privremeno neka problemati~na podru~ja. U nekim slu~ajevima postoji iznenadna i potpuna svesnost savr{ene prijem~ivosti lekcije Atounmenta na sve situacije, ali je to relativno retko. Boìji u~itelj moè prihvatiti funkciju koju mu je Bog dao dugo pre nego {to nau~i sve {to mu to prihvatanje nudi. Samo kraj je ono {to je sigurno. Bilo gde du` puta moè ga dose}i neophodno shvatanje sveobuhvatnosti Atounmenta. Ako put izgleda dug, neka Boìji u~itelj bude zadovoljan. Odlu~io se za smer kojim èli da ide. [ta se vi{e od njega traì? A po{to je u~inio ono {to se od njega traìlo, da li }e mu Bog uskratiti ostalo? Ako èli da napreduje, Boìji u~itelj treba da razume da je opra{tanje istovetno sa le~enjem. Ideja da telo moè biti bolesno jeste centralni koncept u misaonom sistemu ega. Ova misao daje telu autonomiju, odvaja ga od uma i ~uva nedirnutom ideju o napadu. Ako telo moè biti bolesno, Atounment je onda nemogu}. Telo koje moè nare|ivati umu da ~ini ono {to telo smatra prikladnim moè jedino preuzeti Boìje mesto i dokazati da je spasenje nemogu}e. [ta onda ostaje {to bi trebalo le~iti? Telo je postalo gospodar uma. Kako se um moè vratiti Svetom Duhu, ako se ne ubije telo? A ko bi èleo spasenje po takvu cenu? Sigurno, bolest ne izgleda kao da je odluka. Niti bi iko stvarno poverovao da sam èli biti bolestan. Mo`da moè prihvatiti ideju u teoriji. Ali je retko, ako ikada, ta ideja dosledno primenjena na sve specifi~ne oblike bolesti, u pojedin~evom opaànju samog sebe, a tako|e i svih drugih. A niti je to razina na kojoj Boìji u~itelj priziva ~udo izle~enja. Boìji u~itelj previ|a i telo i um, vide}i samo Hristovo lice kako ispred njega svetli, ispravljaju}i sve gre{ke i le~e}i svu percepciju. Le~enje je rezultat prepoznavanja od strane Boìjeg u~itelja o tome ko je taj kome je potrebno le~enje. Ovo prepoznavanje nema posebne veze (reference). To je istina koja vaì za sve stvari koje je Bog stvorio. U toj istini le~e se sve iluzije. Kada Boìji u~itelj ne uspe da izle~i, to se de{ava zato {to je zaboravio Ko je on. Tu|a bolest tako postaje i njegova vlastita. Dozvoljavaju}i da se to desi, on se poistovetio sa egom drugog ~oveka i tako je tog drugog ~oveka pobrkao sa njegovim telom. îne}i to, on odbija da

25

i sam prihvati Atounment, a onda te{ko moè da ga ponudi svome bratu u Hristovo Ime. U stvari, on uop{te ne}e mo}i da prepozna svog brata, zato {to njegov Otac nije stvorio tela, pa tako on u svom bratu vidi samo ono {to je nestvarno. Gre{ke ne ispravljaju gre{ke, a iskrivljeno opaànje ne le~i. Odstupi sada, Boìji u~itelju. Imao si krivo. Ne pokazuj put, zato {to si ga izgubio. Brzo se okreni svom U~itelju i dozvoli mu da te izle~i. Ponuda Atounmenta je univerzalna. Ona se jednako moè primeniti na sve pojedince u svim okolnostima. I u njoj je mo} da le~i sve pojedince od svih oblika bolesti. Ne verovati u to zna~i biti nepravedan prema Bogu, pa tako i Njemu neveran. Bolesna osoba opaà sebe kao odvojenu od Boga. Da li }e{ tu osobu videti kao odvojenu od sebe? Tvoj je zadatak da izle~i{ ose}anje odvojenosti koje je tu osobu i u~inilo bolesnom. Tvoja je funkcija da za tu osobu prepozna{ da nije istina ono {to ona veruje o sebi. Tvoje opra{tanje je to koje toj osobi mora pokazati ovo. Izle~enje je vrlo jednostavno. Atounment se prima i nudi. Po{to ga se primi, mora ga se i prihvatiti. Prema tome, u tom primanju leì izle~enje. Sve ostalo mora da sledi iz ove jedne jedine svrhe. Ko moè ograni~iti mo} Samog Boga? Ko onda moè re}i ko }e biti od ~ega izle~en i {ta mora ostati izvan podru~ja Boìje mo}i opra{tanja? To je zaista ludilo. Nije na Boìjim u~iteljima da Njemu postavljaju granice, zato {to nije na njima ni da presu|uju Njegovom Sinu. A presu|ivati Njegovom Sinu zna~i ograni~avati Oca. Oboje je jednako besmisleno. A ovo se ne}e shvatiti sve dok Boìji u~itelj ne prepozna da su to iste gre{ke. Ovde on prima Atounment, zato {to povla~i svoje presu|ivanje Boìjem Sinu, prihvataju}i ga onakvog kakvog ga je Bog stvorio. Ne stoji vi{e odvojen od Boga, odre|uju}i gde }e izle~enje biti dato, a gde ga treba uskratiti. Sad moèmo s Bogom re}i: “Ovo je moj ljubljeni Sin, koji je stvoren kao savr{en i takav }e ostati zauvek.” DA LI ISUS IMA POSEBNO MESTO U LEÊNJU? Boìji se darovi retko mogu direktno primiti. âk i najnapredniji Boìji u~itelji mogu popustiti isku{enju na ovome svetu. Zar bi bilo pravedno ako bi se njihovim u~enicima zbog ovoga uskratilo le~enje? BIBLIJA kaè: “Traì u Ime Isusa Hrista.” Da li je ovo samo zazivanje magije? Ime ne le~i, niti prizivanje zaziva bilo kakvu posebnu mo}. [ta to zna~i prizivati Isusa Hrista? [ta daje pozivanje na njegovo Ime? Za{to je zazivanje njega deo le~enja? Vi{e sam puta ponovio da onaj ko je za sebe savr{eno prihvatio Atounment moè izle~iti svet. Zaista, on je to ve} i u~inio. Isku{enje moè da se ponovo vra}a drugima, ali nikada ovom Jednom. On je postao uskrsli Boìji Sin. On je prevladao smrt zato {to je prihvatio ìvot. On je prepoznao sebe onakvim kakvog ga je Bog stvorio, a ~ine}i to on je prepoznao i sve ìve stvari kao deo samog sebe. Sada nema granica njegovoj mo}i, zato {to je to Boìja Mo}. Pa tako je i njegovo ime postalo Boìje Ime, zato {to on sebe ne vidi vi{e kao odvojenog od Njega. [ta to zna~i za tebe? To zna~i da se se}anjem na Isusa zapravo se}a{ Boga. îtav odnos Sina prema Ocu leì u njemu. Njegova uloga u Sinovstvu tako|e je i tvoja, a njegovo zavr{eno u~enje garantuje i tvoj vlastiti uspeh. Da li je on jo{ uvek dostupan kao pomo}? [ta je on o tome rekao? Zapamti njegova obe}anja i upitaj sebe po{teno da li je verovatno da on ne}e uspeti da ih odrì. Da li Bog moè ostaviti na cedilu Svog Sina? A moè li onaj ko je jedno s Bogom biti nesli~an Njemu? Onaj ko je prevazi{ao telo, prevazi{ao je i ograni~enje. Da li bi najve}i u~itelj bio nedostupan onima koji ga slede? Ime Isusa Hrista kao takvo samo je simbol. Ali ono predstavlja ljubav koja nije od ovoga sveta. To je simbol koji se bezbedno upotrebljava kao zamena za mnoga imena svih bogova kojima se moli{. Ono postaje sjajni simbol za Boìju Re~, tako blizak onome {to predstavlja da se i ono malo prostora koji stoji izme|u njih gubi u trenutku kad se Ime priziva u um. Se}anje Imena Isusa Hrista zna~i zahvaljivanje za sve darove koje ti je Bog dao. A zahvalnost Bogu postaje na~in na koji se se}a Njega, zato {to ljubav ne moè biti daleko iza zahvalnog srca i uma. Bog lako ulazi, po{to su ovo istinski preduslovi za tvoj povratak ku}i. Isus je pokazivao put. Za{to mu ne bi bio zahvalan? On je traìo ljubav, ali samo zato da bi ti je mogao dati. Ti sebe ne voli{. Ali u njegovim je o~ima tvoja krasota tako potpuna i bez mrlja da on u njoj vidi sliku svog Oca. Ti postaje{ simbol njegovog Oca ovde na zemlji. U tebe on gleda s nadom zato {to on u tebi ne vidi granicu, niti mrlju koja bi kvarila tvoje lepo savr{enstvo. U njegovim o~ima Hristovo vi|enje sija u savr{enoj stalnosti. On je

26

ostao s tobom. Zar i ti ne bi nau~io lekciju spasenja kroz njegovo u~enje? Za{to bi ti odlu~io da ponovo zapo~inje{ kad je on ve} pre{ao put za tebe? Niko na zemlji ne moè shvatiti {ta je to Nebo ili {ta Stvaralac tog Neba zaista zna~i. Ipak mi imamo svedoke. Na njih mudrost treba da apeluje. Postojali su oni koji su nau~ili daleko vi{e nego {to mi moèmo nau~iti. Niti bismo druge podu~avali ograni~enjima koje smo sami sebi naturili. Niko ko je postao istinski i posve}eni Boìji u~itelj ne zaboravlja na svoju bra}u. Ali ono {to im on moè ponuditi ograni~eno je onim {to je on sam nau~io. Onda se okreni onome ko je uklonio sva ograni~enja i stigao izvan podru~ja i najdaljeg dosega u~enja. On }e te povesti sa sobom, zato {to on ne ide sam. I ti si i onda bio s njim, kao {to si i sada. Ovaj je kurs do{ao od njega zato {to su njegove re~i dosegle do tebe jezikom koji moè{ voleti i razumeti. Da li su mogu}i i drugi u~itelji da pokazuju put onima koji govore razli~itim jezicima i koje privla~e druga~iji simboli? Sigurno je da su mogu}i. Zar bi Bog ostavio bilo koga bez vrlo prisutne pomo}i u vreme nevolje, bez spasioca koji moè da Ga simbolizuje? Nama je potreban nastavni program sa mnogim aspektima, ne zato {to sadràj u sebi sadrì razlike, ve} zato {to se simboli moraju pomicati i menjati da bi odgovorili potrebi. Isus je do{ao da bi odgovorio tvojim potrebama. U njemu }e{ na}i Boìji Odgovor. Da li }e{, onda, podu~avati druge zajedno sa njim, zato {to je on sa tobom. On je uvek ovde. DA LI JE REINKARNACIJA TAKVA KAKO JE RANIJE OPISANA? U krajnjem smislu, reinkarnacija je nemogu}a. Ne postoji ni pro{lost, ni budu}nost, a ideja o ra|anju u telu nema zna~enja ni jednom, ni mnogo puta. Reinkarnacija, onda, ne moè biti istinita ni u kom realnom smislu. Na{e jedino pitanje treba da bude: “Da li je koncept koristan?” A to, naravno, zavisi od toga za {ta se upotrebljava. Ako se taj koncept koristi da poja~a prepoznavanje ve~ne prirode ìvota, onda je on zaista koristan. Da li je bilo koje drugo pitanje o reinkarnaciji stvarno korisno za osvetljavanje puta? Sli~no mnogim drugim verovanjima, i ovaj se koncept moè jako zloupotrebiti. U najmanju ruku, ovakva zloupotreba nudi preokupiranost pro{lo{}u i mo`da ~ak i oholost u vezi sa pro{lo{}u. U najgorem slu~aju, ovaj koncept indukuje inerciju u sada{njosti. Izme|u te dve stvari mogu}e su mnoge vrste ludosti. Reinkarnacija ne treba, pod bilo kojim okolnostima, da bude problem kojim se s a d a treba baviti. Ako bi ona bila odgovorna za neke od te{ko}a sa kojima se pojedinac sada susre}e, njegov bi zadatak bio jo{ uvek samo da sada te te{ko}e izbegne. Ako taj pojedinac postavlja osnovu za budu}i ìvot, on jo{ uvek moè svoje spasenje izvesti samo sada. Neke moè ute{iti koncept reinkarnacije i ako ih on ohrabruje, onda je njegova vrednost evidentna. Ipak je sigurno da put ka spasenju mogu na}i i oni koji veruju u reinkarnaciju i oni koji ne veruju. Prema tome, ta se ideja ne moè smatrati kao bitna za ovaj nastavni program. Uvek postoji izvestan rizik u vi|enju sada{njosti u pojmovima pro{losti. Uvek postoji izvesno dobro u bilo kojoj misli koja poja~ava ideju da ìvot i telo nisu jedno te isto. Za na{u svrhu ne bi bilo korisno zauzeti bilo kakav kona~an stav u vezi sa reinkarnacijom. Boìji u~itelj treba da bude koristan isto onoliko onima koji veruju u reinkarnaciju, kao i onima koji u nju ne veruju. Ako bi se traìlo od njega da zauzme kona~an stav, to bi samo ograni~ilo njegovu korisnost, a tako|e i njegovo dono{enje odluka. Na{ se kurs ne bavi bilo kojim konceptom koji nije prihvatljiv za svakoga, bez obzira na njegova formalna verovanja. Dovoljan mu je vlastiti ego da se s njim hvata u ko{tac. Nije mudro ovom optere}enju dodavati jo{ i sekta{ka suprotstavljanja. Niti bi bilo kakve prednosti u njegovom preranom prihvatanju kursa samo zato {to on zastupa njegovo dugogodi{nje verovanje. Nikad nije previ{e ponovo i ponovo naglasiti da je cilj ovog kursa potpuno obrtanje na~ina mi{ljenja. Kada se to kona~no postigne, teme kao {to je vrednost reinkarnacije postaju besmislene. A sve dotle, one }e verovatno biti samo kontraverzne. Za Boìjeg je u~itelja, prema tome, mudro da se kloni svih takvih pitanja, zato {to on ima mnogo i da sam u~i i da druge podu~ava, osim ovih pitanja o reinkarnaciji. On treba i sam da nau~i i druge da podu~ava da teoretske rasprave samo uzalud tro{e vreme, oduzimaju}i ga od vremena posve}enog zadatoj svrsi. Ako postoje aspekti bilo kog koncepta ili

27

verovanja koji bi mogli biti korisni, to }e ve} biti re~eno Boìjem u~itelju. Tako|e }e mu biti re~eno i kako da koristi te aspekte. [ta bi mu bilo jo{ potrebno da zna? Da li ovo zna~i da Boìji u~itelj sam ne treba da veruje u reinkarnaciju ili da ne treba da o njoj diskutuje sa onima koji u nju veruju? Odgovor je sigurno, ne! Ako ve} veruje u reinkarnaciju, bila bi gre{ka da se odrekne tog verovanja, ukoliko mu to ne savetuje njegov unutarnji U~itelj. A to ni malo nije verovatno. Moè mu se re}i da na izvestan na~in zloupotrebljava ovo verovanje, {to {kodi njegovom vlastitom napretku ili napretku njegovog u~enika. Onda se moè preporu~iti ponovno tuma~enje, zato {to je neophodno. Sve {to treba prepoznati, pak, jeste da ro|enje nije po~etak, a da smrt nije kraj. Ovoliko mnogo se ni ne traì od po~etnika. On treba da prihvati samo ideju da ono {to on zna nije nu`no i sve ono {to treba nau~iti. Njegovo putovanje je zapo~elo. Naglasak ovog kursa uvek ostaje isti: ovog ti se trenutka nudi potpuno spasenje i u ovom trenutku ti ga moè{ prihvatiti. Ovo je jo{ uvek jedna tvoja odgovornost. Atounment se moè izjedna~iti sa potpunim odlaskom iz pro{losti i potpunim nedostatkom interesa za budu}nost. Nebo je ovde. Nema ga nigde drugo. Nebo je sada. Nema drugog vremena. Ni jedno u~enje koje ne bi vodilo ka ovome ne bi trebalo da bude briga Boìjeg u~itelja. Sva verovanja vode ka ovome, samo ako ih se ispravno tuma~i. U ovom smislu, moè se re}i da njihova istina leì u njihovoj upotrebljivosti. Treba odati po~ast svim verovanjima koja vode napretku. Ovo je jedini kriterijum koji zahteva ovaj kurs. Ni{ta vi{e od ovoga nije potrebno. DA LI SU PO@ELJNE “PSIHI^KE MO]I”? Odgovor na ovo pitanje vrlo je sli~an odgovoru na prethodno. Naravno, ne postoje “neprirodne” mo}i i o~igledno je da je prizivanje mo}i koja ne postoji samo poziv na magiju. Jednako je tako o~evidno, pak, da svaki pojedinac poseduje mnoge sposobnosti kojih nije svestan. Kako mu se pove}ava ta svesnost, on moè razviti sposobnosti koje mu izgledaju zapanjuju}e. Ipak, ni{ta od onoga {to taj pojedinac moè u~initi ne moè se uporediti, ma i najmanje, sa veli~anstvenim iznena|enjem se}anja na to Ko je on. Neka se svo njegovo u~enje i svi njegovi napori usmere ka ovom velikom kona~nom iznena|enju i on se ne}e zadovoljiti da ga na tom putu zaustavljaju mala iznena|enja. Sigurno je da postoje mnoge “psihi~ke” mo}i koje su jasno u istoj liniji sa ovim kursom. Komunikacija se ne ograni~ava na mali raspon kanala koje svet prepoznaje. Ako bi to bilo tako, malo bi imalo smisla podu~avati nekoga u spasenju. To bi bilo nemogu}e u~initi. Granice koje svet postavlja komunikaciji su glavne barijere za direktno doìvljavanje Svetog Duha, îje Prisustvo je uvek tu i îji je Glas uvek dostupan za slu{anje. Ove su granice postavljene iz straha, po{to bi bez tih granica pali zidovi koji opkoljavaju odvojena mesta u svetu pri pojavi svetog zvuka Njegovog Glasa. Onaj ko prevazi|e ove granice na bilo koji na~in postaje samo vi{e prirodan. On ne radi ni{ta posebno i nema nikakve magije u njegovim postignu}ima. Naizgled nove sposobnosti koje se mogu sakupiti na putu mogu biti vrlo korisne. Ako ih se preda Svetom Duhu i koristi pod Njegovim usmerenjem, ove su sposobnosti vredna pomagala za podu~avanje. Za ovu svrhu, pitanje kako su se pojavile ove sposobnosti je neva`no. Jedino va`no razmatranje jeste kako da ih se upotrebi. Uzimaju}i ih kao ciljeve same po sebi, bez obzira kako se to radi, samo }e odlagati napredovanje. Vrednost ovih sposobnosti ne leì u dokazivanju bilo ~ega: postignu}a iz pro{losti, neobi~no uskla|ivanje sa “nevidljivim” ili “posebni” Boìji darovi. Bog ne daje nikakve posebne darove i niko nema bilo kakvih mo}i koje nisu dostupne svakome. Samo magijskim trikovima “demonstriraju se” posebne mo}i. Ni{ta {to je autenti~no ne koristi se za varanje. Sveti Duh ne moè da vara i On moè da se koristi samo autenti~nim sposobnostima. Ono {to se koristi za magiju, za Njega je beskorisno. Ali ono ~ime se On koristi ne moè se upotrebljavati za magiju. Ipak postoji posebna privla~nost neobi~nih sposobnosti koje mogu dovoditi u neobi~no isku{enje. Ovde su snage koje Sveti Duh èli i treba. Ego u tim istim snagama vidi priliku da se proslavi. Snaga pretvorena u slabost zaista je tragedija. Sve ono {to se ne daruje Svetom Duhu mora se dati slabosti, zato {to sve ono {to se ne da ljubavi mora se dati strahu, pa }e tako postati zastra{uju}e, kao posledica toga. âk i oni koji

28

ne cene vi{e materijalne stvari sveta mogu se jo{ uvek prevariti u vezi sa “psihi~kim” mo}ima. Povla~enjem investiranja u materijalne darove sveta ozbiljno ugroàva ego. On jo{ uvek moè biti dovoljno jak da bi mogao oìveti pred novim isku{enjem, kako bi prevarom ponovo povratio snagu. Ovde mnogi ne mogu da prozru egove odbrane, iako one nisu posebno suptilne. Ipak, prevara postaje laka s obzirom na preostatak èlje da se bude prevaren. Sada “mo}“ nije vi{e autenti~na sposobnost i ne moè se vi{e pouzdano upotrebiti. Ukoliko pojedinac ne izmeni svoj um u vezi sa svrhom ovih sposobnosti, skoro je neizbe`no da }e potpomo}i nesigurnost svoje “mo}i” sa sve ve}im varanjem. Bilo koja sposobnost koju bilo ko razvije ima potencijal za dobro. Dovde nema nikakvih izuzetaka. I {to je neobi~nija i neo~ekivanija mo}, to je i ve}a njena potencijalna korist. Spasenju trebaju sve sposobnosti, zato {to ono {to bi svet da razori, Sveti Duh bi da obnovi. ”Psihi~ke” sposobnosti se koriste za prizivanje |avola, {to jedino zna~i oja~avanje ega. Ali ovde postoji tako|e i veliki kanal nade i le~enja u slu`bi Svetog Duha. Oni koji su razvili “psihi~ke” mo}i jednostavno su dozvolili da se uklone neka ograni~enja koja su oni sami postavili svome umu. Ako svoju pove}anu slobodu iskoriste za pove}anje svog ropstva, to }e biti samo jo{ ve}e ograni~enje koje }e sami sebi postaviti. Ovi su darovi potrebni Svetom Duhu. A oni koji Mu ponude ove darove, i samo Njemu, idu sa Hristovom zahvalno{}u u svojim srcima i sa Njegovim svetim vidom koji nije daleko iza toga. DA LI SE BOGA MO@E DIREKTNO DOSEGNUTI? Zaista se moè direktno dosegnuti do Boga, po{to ne postoji razdaljina izme|u Njega i Njegovog Sina. Njegova je svesnost u sva~ijem se}anju, a Njegova je Re~ ispisana u sva~ijem srcu. Ali ova svesnost i ovo se}anje mogu da se pojave iznad praga prepoznavanja samo tamo gde se uklone barijere pred istinom. Kod koliko mnogo ljudi je ovo slu~aj? Prema tome, tu je uloga Boìjih u~itelja. Ni oni jo{ nisu postigli potrebno razumevanje, ali su se udruìli s drugima. To je ono {to ih izdvaja od sveta. A to je ono {to i drugima omogu}ava da napuste svet zajedno s Boìjim u~iteljima. Sami oni ne predstavljaju ni{ta. Ali u njihovom udruìvanju je Boìja Mo}. Postoje oni koji su direktno dosegli do Boga, ne zadràvaju}i ni trag svetovnih ograni~enja i savr{eno se se}aju}i svog vlastitog Identiteta. Njih se moè nazvati U~iteljima u~itelja zato {to se moè prizvati njihova slika, iako nisu vi{e vidljivi. I oni }e se pojaviti kada i gde bude za njih korisno da to u~ine. Onima kojima }e njihovo pojavljivanje biti zastra{uju}e, ovi }e U~itelji dati svoje ideje. Niko ih ne}e prizvati uzalud. Niti postoji bilo ko koga ovi U~itelji nisu svesni. Oni poznaju sve potrebe, a prepoznali su i prevideli sve gre{ke. Do}i }e vreme kada }e se to shvatiti. A u me|uvremenu }e oni sve svoje darove dati Boìjim u~iteljima koji u njih gledaju traè}i pomo}, traè}i sve stvari u njihovo Ime i ni u jedno drugo. Ponekad Boìji u~itelj moè doìveti kratko iskustvo direktnog sjedinjenja s Bogom. U ovom svetu skoro je nemogu}e da to duè traje. Ovo sjedinjenje se, mo`da, moè zadobiti posle velike posve}enosti, a posle toga zadràti za svo vreme bivanja na zemlji. Ali je ovo toliko retko da se ne moè razmatrati kao realni cilj. Ako se dogodi, neka tako bude. A ako se ne dogodi, tako|e neka tako bude. Sva svetovna stanja svesti moraju biti iluzorna. Ako bi se Boga dosegnulo direktno i sa neprekidnom svesno{}u, telo se ne bi vi{e odràlo. Zaista je malo onih koji su spustili telo dole na zemlju samo zato da bi pro{irili svoju korisnost za one koji su ostali iza njih. A njima trebaju pomaga~i koji su jo{ uvek u ropstvu i koji jo{ spavaju, tako da bi se s njihovim bu|enjem mogao ~uti Boìji Glas. Nemoj, onda, o~ajavati zbog ograni~enja. Tvoja je funkcija da ih izbegne{, a ne da bude{ bez njih. Ako treba da te ~uju oni koji pate, mora{ govoriti njihovim jezikom. Ako treba da bude{ spasitelj, mora{ razumeti ~emu treba izbe}i. Spasenje nije teoretsko. Uvidi u ~emu je problem, zatraì odgovor i onda prihvati ono {to do|e. Ne}e se dugo odlagati dolazak ovog odgovora. Dobi}e{ svaku pomo} koju moè{ prihvatiti i ne}e ti biti uskra}eno ispunjenje ni jedne tvoje potrebe. Nemojmo se, onda, suvi{e brinuti o ciljevima za ~ije postignu}e jo{ nisi spreman. Bog te prihvata tamo gde si i izraàva ti dobrodo{licu. [ta bi vi{e mogao poèleti, kad je to sve {to ti je potrebno?

29

[TA JE SMRT? Smrt je centralni san od koga poti~u sve iluzije. Zar to nije ludo misliti o ìvotu kao o ne~emu gde se ra|a{, stari{, gubi{ vitalnost i na kraju umire{? Postavljali smo i ranije ovo pitanje, ali sada je potrebno da ga pa`ljivije razmotrimo. To je jedno fiksirano, nepromenljivo verovanje u svetu da su sve stvari ro|ene u njemu samo zato da bi kasnije umrle. To se smatra “prirodnim tokom stvari” i ne dovodi se u pitanje, ve} ga se prihvata kao “prirodni” zakon ìvota. Cikli~no, promenljivo i nesigurno, nepouzdano i nepostojano, koje se diè i spu{ta na izvestan na~in izvesnim putem - sve se to smatra Boìjom Voljom. I niko se ne pita da li dobrostivi Tvorac moè da ho}e ba{ to. U ovom opaànju svemira onakvog kakvog ga je Bog stvorio, nemogu}e je o Bogu misliti kao o nekom ko voli. Onoga ko je naredio da sve stvari i{~eznu, zavr{avaju}i u prahu, razo~arenju i o~aju, treba se samo bojati. On drì tvoj mali ìvot u svojoj {aci, ali samo na jednoj niti, spreman da tu nit prekine bez àljenja ili brige, mo`da danas. Ili, ako ~eka, ipak je kraj izvestan. Onaj ko voli takvog boga, ne poznaje {ta je to ljubav, zato {to negira da je ìvot realan. Smrt je postala simbol ìvota. Njegov je svet sada bojno polje, gde vlada suprotnost i gde protivnosti beskrajno ratuju. Gde postoji smrt, mir je nemogu}. Smrt je simbol straha od Boga. Ideja smrti je zbrisala Njegovu Ljubav i drì je podaleko od svesti sli~no {titu koji se drì iznad kako bi potamnio sunce. Sablasnost ovog simbola dovoljna je da pokaè da on ne moè uporedo postojati sa Bogom. Ovaj simbol sadrì u sebi sliku Boìjeg Sina prema kojoj je Boìji Sin “stavljen da se odmara” u razornim rukama, gde crvi samo ~ekaju da ga pozdrave i da sami potraju neko vreme na osnovu njegovog razaranja. A i crvi su osu|eni tako|e na sigurno razaranje. I zbog smrti se to de{ava svim stvarima. Pro`diranje je priroda “zakona ìvota”. Bog je lud, a jedino je strah realan. ûdnovato verovanje da postoji deo stvari koje umiru koji moè da se odvoji od onoga {to umire, ne progla{ava Boga koji voli, niti uspostavlja bilo kakvu osnovu za poverenje. Ako je smrt realna za bilo {ta, onda ìvot ne postoji. Smrt negira ìvot. Ali ako je ìvot realan, onda to negira smrt. U ovome nije mogu} bilo kakav kompromis. Postoji ili bog straha ili Bog Ljubavi. Svet je poku{ao hiljadu kompromisa i poku{a}e jo{ hiljadu. Ni jedan od tih kompromisa nije prihvatljiv za Boìjeg u~itelja, zato {to ni jedan nije prihvatljiv za Boga. Bog nije proizveo smrt zato {to On nije proizveo strah. Oboje su za Njega besmisleni. “Realnost” smrti ~vrsto je ukorenjena u verovanju da je Boìji Sin telo. I ako je Bog stvorio tela, onda je smrt zaista realna. Ali onda Bog nije onaj koji voli. Nema ta~ke na kojoj bi kontrast izme|u percepcije (opaànja) realnog sveta i sveta iluzija bio o{triji i jasniji. Smrt je zaista smrt Boga, ako je On ljubav. I sada Njegovo vlastito stvaranje mora stajati u strahu pred Njim. On nije Otac, ve} razara~. On nije Tvorac, ve} osvetnik. Stra{ne su Njegove Misli i zastra{uju}a je Njegova slika. Gledati na Njegove kreacije zna~i umreti. “I ono poslednje {to }e se prevladati bi}e smrt.” Naravno! Bez ideje smrti, nema sveta. Svi }e snovi da se zavr{e sa ovim snom. Ovo je krajnji cilj spasenja, kraj svih iluzija. A u smrti su i ro|ene sve iluzije. [ta se moè roditi iz smrti i jo{ uvek imati ìvot? Ali {ta se moè roditi u Bogu i jo{ uvek moè umreti? Neskladnosti, kompromisi i rituali koje svet neguje u uzaludnim poku{ajima da se drì smrti, a ipak da misli kako je ljubav stvarna, su bezumna magija, neefikasna i besmislena. Bog jeste i u Njemu sve stvorene stvari moraju biti ve~ne. Zar ne vidi{ da bi On ina~e imao suprotnost, a onda bi strah bio isto toliko realan kao i ljubav? Boìji u~itelju, jedan tvoj zadatak ovako bi se mogao izraziti: ne prihvataj nikakav kompromis u kome bi smrt igrala neku ulogu. Ne veruj u surovost i ne dozvoli da napad sakrije istinu od tebe. Ono {to izgleda kao da umire samo je pogre{no opaèno i dovedeno do iluzije. Sada postaje tvoj zadatak da dozvoli{ iluziji da bude dovedena do istine. Budi ~vrst samo u ovome: ne dozvoli da te zavara “realnost” bilo kog promenljivog oblika. Istina se ne kre}e, niti se koleba, niti tone u smrt i raspadanje. A {ta je kraj smrti? Ni{ta osim ovoga: shvatanje da je Boìji Sin bezgre{an i sada i zauvek. Ni{ta osim toga. Ali ne dozvoli sebi da zaboravi{ da to nije ni manje od ovoga.

30

[TA JE VASKRSENJE (USKRSNU]E)? Vrlo jednostavno, vaskrsenje je prevladavanje ili savladavanje smrti. To je ponovno bu|enje ili prepora|anje promena uma u vezi sa zna~enjem sveta. To je prihvatanje tuma~enja Svetog Duha u vezi sa svrhom sveta, prihvatanje Atounmenta za sebe. To je kraj snova o bedi i vesela svesnost kona~nog sna Svetog Duha. To je prepoznavanje Boìjih darova. To je san u kome telo savr{eno funkcioni{e, nemaju}i nikakve druge funkcije osim komunikacije. To je lekcija u kojoj se u~enje zavr{ava, po{to je ovim ono istro{eno i prevazi|eno. To je poziv Bogu da napravi Svoj kona~ni korak. To je odricanje od svih ostalih ciljeva, svih ostalih interesa, svih drugih èlja i svih drugih briga. To je jedna jedina èlja Sina za Ocem. Uskrsnu}e je negiranje smrti, po{to je to potvrda ìvota. Tako se potpuno preobra}a svo mi{ljenje sveta. @ivot se sada prepoznaje kao spasenje, a bol i beda bilo koje vrste opaàju se kao pakao. Ljubavi se vi{e ne boji, ve} joj se rado iskazuje dobrodo{lica. Idoli nestaju, a se}anje na Boga nesmetano sija svetom. Hristovo se lice vidi u svakoj ìvoj stvari i ni{ta ne ostaje u tami odvojeno od svetlosti opra{tanja. Nema vi{e tuge na zemlji. Nebeska radost je do{la na nju. Ovde se zavr{ava nastavni program. Odavde pa nadalje ne treba nikakvih usmerenja. Vi|enje je potpuno ispravljeno i gre{ke su uklonjene. Napad je besmislen i mir je do{ao. Postignut je cilj nastavnog programa. Misli su se okrenule Nebu, a oti{le od pakla. Sve su ~e`nje zadovoljene, jer - {ta je ostalo neodgovoreno i nepotpuno? Poslednja se iluzija {iri svetom, opra{taju}i svim stvarima i zamenjuju}i svaki napad. Obavljeno je potpuno obrtanje. Ni{ta nije ostalo {to bi protivre~ilo Boìjoj Re~i. Istina nema opozicije. A sada je kona~no do{la istina. Kako samo ona do|e brzo kad je se pozove da u|e i da obuhvati ovakav svet! Sva ìva srca su smirena oìvljavanjem dubokog predvi|anja, po{to je blizu vreme ve~nih stvari. Smrt ne postoji. Boìji Sin je slobodan. I u njegovoj slobodi je kraj straha. Sada vi{e nije ostalo skrivenih mesta na zemlji koja bi dala uto~i{te bolesnim iluzijama, zastra{uju}im snovima i pogre{nim opaànjima svemira. Sve se stvari vide u svetlosti i u svetlosti je njihova svrha preobraèna i shva}ena. A mi, Boìja deca, ustajemo iz praha i gledamo na svoju savr{enu bezgre{nost. Nebeska pesma odjekuje svetom, po{to je taj svet izdignut i priveden istini. Sada nema vi{e razlika. Razlike su nestale i Ljubav sada gleda na Samu Sebe. Kakav dalji vid je potreban? [ta je preostalo {to bi vi|enje jo{ moglo da postigne? Videli smo Hristovo lice, Njegovu bezgre{nost, Njegovu Ljubav koja je iza svih oblika, izvan podru~ja svih ciljeva. Mi smo sveti zato {to nas je zaista Njegova svetost oslobodila! I mi prihvatamo Njegovu svetost kao svoju vlastitu, onakvu kakva jeste. Bi}emo zauvek onakvi kakve nas je Bog stvorio i ne èlimo ni{ta vi{e nego da Njegova Volja bude i na{a vlastita. Iluzija o postojanju drugog ljudskog bi}a nestala je, po{to je prona|eno jedinstvo svrhe i cilja. Sve nas ove stvari ~ekaju, ali jo{ nismo pripremljeni da ih radosno pozdravimo. Sve dok je i jedan um opsednut zlim snovima, misao o paklu je realna. Boìji u~itelji imaju kao cilj da probude umove onih koji spavaju, kako bi mogli da vide viziju Hristovog lica kako zauzima mesto onoga o ~emu su sanjali. Blagoslov zamenjuje misao o ubistvu. Presu|ivanje se ostavlja u stranu o daje se Onome îja je funkcija da presu|uje. I u Njegovom poslednjem sudu obnavlja se istina o svetom Boìjem Sinu. On se osloba|a po{to je ~uo Boìju Re~ i razumeo njeno zna~enje. On je slobodan zato {to je dozvolio Boìjem Glasu da proglasi istinu. I sve ono {to je ranije teìo da raspne sad se obnavlja zajedno s njim, stoji s njegove strane, dok se on priprema zajedno s njima da se sretne sa svojim Bogom. O OSTALOM... Ovaj priru~nik nije napisan s namerom da se odgovori na sva pitanja koja bi mogli postaviti i u~itelj i u~enik. U stvari, on pokriva samo nekoliko onih o~iglednijih i to u granicama kratkog pregleda nekih od velikih koncepata u tekstu i u radnoj knjizi. Ovaj priru~nik nije zamena ni za jednog od njih, ve} samo dodatak. Iako se ovo zove priru~nik za u~itelje, mora se pamtiti da samo vreme deli u~itelja i u~enika, tako da je ova razlika privremena ve} po samoj svojoj definiciji. U nekim slu~ajevima, u~eniku moè koristiti da prvo ~ita ovaj priru~nik. Drugima je

31

mo`da bolje da zapo~nu sa radnom knjigom. A tre}ima mo`da treba da zapo~nu na apstraktnijoj razini teksta. [ta je za koga? Ko }e imati vi{e koristi od samih molitava? Kome treba samo sme{ak, po{to jo{ nije spreman za ne{to vi{e? Niko ne treba sam da odgovara na ova pitanja. Sigurno da ni jedan Boìji u~itelj nije stigao daleko ko nije shvatio ovo. Nastavni program je jako individualizovan i svi aspekti su pod posebnom kontrolom i vo|stvom Svetog Duha. Pitaj i On }e odgovoriti. Njegova je odgovornost i jedino je On i moè preuzeti. Njegova funkcija i jeste da to u~ini. Tvoje je da pitanja preda{ u Njegovu nadle`nost. Da li èli{ da odgovara{ za odluke o kojima tako malo razume{. Budi sretan {to ima{ U~itelja Koji ne moè gre{iti. Njegovi su odgovori uvek ispravni. Da li to moè{ re}i i za svoje odgovore? Postoji i druga prednost - i to vrlo va`na - u {to ~e{}em prebacivanju odlu~ivanja u nadle`nosti Svetog Duha. Mo`da nisi razmi{ljao o ovom aspektu, ali njegova je va`nost o~igledna. Dràti se uputa Svetog Duha zna~i dozvoliti sebi da bude{ oslobo|en krivice. To je su{tina Atounmenta. To je sr` nastavnog programa. Osnova straha jeste u tome {to si zamislio da si uzurpirao funkciju koja nije tvoja. îtav svet koji vidi{ odraàva iluziju da si to u~inio, a to ~ini strah neizbe`nim. Vra}anje funkcije Onome Kome ona i pripada tako je zapravo izbegavanje straha. A to je ono {to dozvoljava se}anju na ljubav da ti se vrati. Ne misli, onda, da je sle|enje vo|stva Svetog Duha jedino potrebno zbog tvojih vlastitih nedostataka. To je za tebe izlaz iz pakla. Ove je opet paradoks na koji se ~esto osvr}em u kursu. Re}i: “Ja sam od sebe ne mogu ni{ta u~initi.” - zna~i dobiti svu mo}. A to je samo prividan paradoks. Po{to te je Bog stvorio, ti zato i i m a { svu mo}. Slika koju si izgradio o samom sebi nema nikakve mo}i. Sveti Duh zna istinu o tebi. Slika koju si o sebi izgradio ne zna. Ipak, uprkos o~itom i potpunom neznanju, ova slika pretpostavlja da ona zna sve stvari zato {to si joj dao ovo verovanje. Takvo je tvoje podu~avanje, a podu~avanje sveta izgra|eno je tako da podupre tvoje. Ali U~itelj koji zna istinu nije je zaboravio. Njegove odluke donose svima korist, po{to su potpuno li{ene napada. Pa prema tome i ne mogu izazvati ose}anje krivice. Onaj ko si umi{lja da ima mo} koju zapravo ne poseduje, sam sebe zavarava. Ali prihvatiti mo} koju mu Bog daje zna~i samo priznati svoga Tvorca i prihvatiti Njegove darove. A Njegovi darovi su bezgrani~ni. Traìti od Svetog Duha da za tebe odlu~uje zna~i jednostavno prihvatiti svoje istinsko nasledstvo. Da li to zna~i da ni{ta ne moè{ re}i, a da se s Njim ne posavetuje{? Zaista, ne! Te{ko da bi to bilo prakti~no, a ovaj se kurs najvi{e bavi onim {to je prakti~no. Ako si stvorio naviku da traì{ pomo} kada i gde moè{, moè{ biti uveren da }e ti se mudrost dati kada je bude{ trebao. Svakog se jutra za ovo pripremaj, se}aj se Boga kad god moè{ tokom dana, traì pomo} Svetog Duha kada je to mogu}e i uve~e Mu zahvali za Njegovo vo|stvo. I tvoja }e samouverenost biti zaista dobro utemeljena. Nikad nemoj zaboraviti da Sveti Duh ne zavisi od tvojih re~i. On razume traènja tvog srca i odgovara na njih. Da li ovo zna~i da, dok napad bude ostajao privla~an za tebe, da }e On odgovoriti zlom? Te{ko! Bog Mu je dao mo} da prevede tvoje molitve srca na Njegov jezik. On razume da je napad poziv u pomo}. I u skladu s tim, On odgovara sa pomo}i. Bog bi bio surov kad bi dozvolio da tvoje re~i zamene Njegove Vlastite. Otac koji voli ne dozvoljava svom detetu da samo sebi nanosi {tetu ili da izabere vlastito razaranje. Dete moè traìti da se povredi, ali }e ga njegov Otac uprkos tome za{tititi. A koliko samo vi{e od toga tvoj Otac voli Svog Sina? Zapamti, ti si Njegovo ispunjenje i Njegova Ljubav. Zapamti da je tvoja slabost Njegova snaga. Ali nemoj ovo ~itati nepromi{ljeno ili pogre{no. Ako je Njegova snaga u tebi, ono {to opaà{ kao svoju slabost, samo je iluzija. A On ti je dao i sredstva da dokaè{ da je to tako. Zatraì sve stvari od Njegovog U~itelja i sve }e ti se stvari dati. Ne u budu}nosti, ve} odmah, sada. Bog ne ~eka, zato {to ~ekanje podrazumeva vreme, a On je bezvremen. Zaboravi svoje budalaste slike, svoj ose}aj slabosti i svoj strah od povrede, svoje snove o opasnosti i izabrane “nepravde”. Bog poznaje samo Svog Sina, a taj je Sin onakav kakvim ga je Otac stvorio. S poverenjem te stavljam u Njegove ruke i u tvoje se ime zahvaljujem da je to tako. A sada budi blagosloven u svemu {to radi{. Bog ti se obra}a za pomo} da bi spasao svet. Boìji u~itelju, On ti nudi Svoju zahvalnost. I sav svet stoji tih u milosti koju od Njega donosi{. Ti si Sin koga On voli, i dato ti je da bude{ sredstvo pomo}u kog }e se Njegov Glas ~uti {irom sveta.

32

Zaklju~iti sve stvari koje pripadaju vremenu, dokraj~iti vi|enje svih vidljivih stvari i ukloniti sve stvari koje se menjaju. Kroz tebe se uvodi u nevidljivi svet, svet koji se ne ~uje, a koji je ipak istinski tu. Svet si ti i u tvojoj svetlosti svet odraàva tvoju svetost, zato {to ti nisi sam i bez prijatelja. Ja se zahvaljujem u tvoje ime, i pridruùjem se tvojim naporima u korist Boga, znaju}i da su ti napori tako|e i u moju korist, i u korist svih onih koji zajedno sa mnom kora~aju ka Bogu. AMIN.

U V O D Ovo nije kurs iz filozofske spekulacije, niti mu je va`na precizna terminologija. Bavi se samo sa Atounmentom ili ispravljanjem percepcije. Sredstvo za postizanje Atounmenta je opra{tanje. Struktura “pojedina~ne svesti” u su{tini je neva`na zato {to je to koncept koji predstavlja “prvobitnu gre{ku” ili “prvobitni greh”. Studiranje same gre{ke ne vodi ka ispravljanju, ako ti je zaista stalo da uspe{ u tome da se ne osvr}e{ na gre{ku. I upravo je ovaj proces neosvrtanja na gre{ku ono {to je cilj kursa. Svi su termini potencijalno kontraverzni i oni koji traè kontraverznost na}i }e je. A oni, opet, koji traè razja{njenje, tako|e }e ga na}i. Oni, pak, moraju hteti da previde kontraverznost prepoznaju}i da je to odbrana protiv istine u obliku manevra odga|anja. Teolo{ka razmatranja kao takva nu`no su kontraverzna, po{to ona zavise od verovanja i prema tome mogu biti prihva}ena ili odba~ena. Jedna univerzalna teologija je nemogu}a, ali jedno univerzalno iskustvo nije samo mogu}e, ve} je i neophodno. Ovo iskustvo je to prema ~emu je ovaj kurs usmeren. Jedino ovde doslednost postaje mogu}a zato {to se jedino ovde zavr{ava nesigurnost. Kurs ostaje unutar okvira ega, gde je i potreban. On se ne bavi onim {to se nalazi izvan domena svih gre{aka zato {to je on planirao samo da postavi usmerenje ka tom cilju. Zato se on koristi re~ima, koje su simboli~ne, i ne mogu izraziti ono {to se nalazi izvan podru~ja simbola. Jedino je ego taj koji postavlja pitanja, zato {to je samo ego taj koji sumnja. Kurs jedino daje drugi odgovor, po{to je pitanje ve} postavljeno. Ipak, ovaj odgovor ne poku{ava da se posluì inventivno{}u ili ingeniozno{}u. To su atributi ega. K u r s j e j e d n o s t a v a n. On ima jednu funkciju i jedan cilj. Samo u tome on ostaje potpuno dosledan, zato {to se samo u tome i moè b i t i dosledan. Ego }e zahtevati mnoge odgovore koje ovaj kurs ne daje. Kurs ne prepoznaje kao pitanja jedino oblik pitanja na koje je odgovor nemogu}. Ego moè pitati: “Kako se pojavljuje ono {to je nemogu}e?”, “êmu se nemogu}e doga|a?” i sve to moè pitati u mnogo oblika. Ipak, nema odgovora, postoji samo iskustvo. Teì samo iskustvu i nemoj teologiji dozvoliti da te zadràva. Primeti}e{ da je u kursu naglasak na strukturnim temama na po~etku i da je kratak. Kasnije ubrzo ovaj naglasak otpada da bi napravio mesta glavnom u~enju. Po{to si traìo razja{njenje, ovo su neki termini koji se koriste. UM-DUH Termin u m se koristi da predstavi aktiviraju}i agens duha koji daje duhovnu stvarala~ku energiju. Kada je termin napisan velikim slovom, on se onda odnosi na Boga ili Hrista (tj. Boìji Um ili Hristov Um). D u h je Boìja Misao koju je On stvorio sli~nu Sebi. Ujedinjeni duh je Boìji jedini Sin ili Hrist. U ovom svetu, zato {to je um rascepljen, Boìji Sinovi izgledaju kao da su odvojeni. Ni njihovi umovi ne izgledaju da su zdruèni. U ovom iluzornom stanju, koncept “pojedina~nog uma” izgleda kao da ima zna~enja. U kursu se on, prema tome, opisuje k a o d a ima dva dela: duh i ego. Duh je onaj deo koji je jo{ uvek u kontaktu sa Bogom kroz Svetog Duha, koji prebiva u ovom delu, ali vidi tako|e i drugi deo. Termin “du{a” se ne upotrebljava, izuzev u direktnim biblijskim citatima, zato {to je vrlo protivre~an. To bi, ipak, mogao da bude ekvivalent za “duh”, podrazumevaju}i time da je, budu}i da je od Boga, ve~na i da se nikada ne ra|a. Drugi deo uma potpuno je iluzoran i proizvodi samo iluzije. Duh zadràva svoju sposobnost stvaranja, ali njegova Volja, koja je i Boìja, izgleda kao da je u ropstvu sve dok se um ne ujedini. Stvaranje se nastavlja nesmanjenim tempom, zato {to je to Boìja Volja.

33

Ova je volja uvek ujedinjena i prema tome nema zna~enja u ovom svetu. Ona nema suprotnosti i nema stepena. Um moè biti ispravan ili neispravan, zavisno od glasa koji slu{a. I s p r a v n o u m o v a nj e slu{a Svetog Duha, opra{ta svetu i kroz Hristovo vi|enje umesto ovoga sveta vidi stvarni svet. Ovo je kona~no vi|enje, poslednja percepcija, stanje u kome Bog Sam pravi poslednji korak. Ovde se zajedno zavr{avaju i vreme i iluzije. P o g r e { n o u m o v a nj e slu{a ego i proizvodi iluzije, opaàju}i greh i opravdavaju}i bes i vidi krivicu, bolest i smrt kao stvarne. I ovaj svet i realni svet su iluzije zato {to ispravno umovanje jedino previ|a, ili opra{ta, ono {to se i nije nikada dogodilo. Prema tome, to nije j-e-d-n-o-u-m-o-v-a-nj-e Hristovog Uma, îja Volja je jedno sa Boìjom Voljom. U ovome svetu jedina sloboda koja preostaje jeste sloboda izbora, uvek izme|u dva izbora ili dva glasa. Volja nije obuhva}ena u opaànju na bilo kojoj razini i nema nikakve veze sa izborom. S v e s t je receptivni mehanizam koji prima poruke odozgo ili odozdo, od Svetog Duha ili od ega. Svest ima razine i svesnost se moè vrlo dramati~no pomicati, ali ona ne moè prevazi}i podru~je percepcije. Na svom vrhuncu ona postaje svesna realnog sveta i moè je se ve`bati da to ~ini sve vi{e i vi{e. Ipak sama ~injenica da ona ima nivoe i da je se moè ve`bati pokazuje da ona ne moè dosegnuti znanje. EGO-ÛDO Iluzije ne}e trajati. Njihova je smrt sigurna i to je jedino izvesno u njihovom svetu. Zbog toga je to svet ega. [ta je ego? Samo san o tome {ta si ti zaista. Ego je misao o tome da si ti odvojen od svog Tvorca i èlja da se bude ono {to On nije stvorio. To je stvar ludila, to uop{te nije realno. Ime za bezimeno - to je sve. Simbol nemogu}nosti, izabiranje opcije koja ne postoji. Mi je imenujemo samo da bi sami sebi pomogli da shvatimo da to nije ni{ta drugo ve} drevna misao da je ono {to je proizvedeno samim tim i besmrtno. Ali {ta drugo moè iz toga proiza}i izuzev sna koji, sli~no svim snovima, moè samo da se zavr{i u smrti? [ta je ego? Ni{tavilo, ali u obliku koji na ne{to li~i. U svetu oblika ego se ne moè negirati, zato {to on jedino izgleda realan. Ali, da li moè Boìji Sin, onakav kakvog ga je On stvorio, boraviti u obliku ili u svetu oblika? Onaj ko od tebe traì da defini{e{ ego i da objasni{ kako se ego pojavio moè biti samo onaj ko misli da je ego realan i koji po definiciji teì da osigura da }e se iluzorna priroda ega sakriti iza re~i koje izgledaju kao da ga ~ine realnim. Ne postoji definicija za la` koja sluì da bi tu la` u~inila istinitom. Niti moè postojati istina koju la` efikasno sakriva. Egova nestvarnost ne negira se re~ima, niti je njegovo zna~enje jasno zato {to izgleda kao da njegova priroda ima oblik. Ko moè difinisati ono {to se ne da definisati? Pa ipak postoji ~ak i ovde odgovor. Ne moèmo izraditi definiciju onoga {to ego jeste, ali m o ` e m o re}i {ta on nije. A ovo nam se pokazuje savr{eno jasno. Iz ovoga zaklju~ujemo sve {to ego jeste. Pogledaj u njegovu suprotnost i moè{ videti jedini odgovor koji je zna~ajan. Egovu suprotnost u svakom pogledu - u poreklu, posledici i ishodu - zovemo ~udom. I ovde }emo na}i sve ono {to nije ego u ovom svetu. Ovde je egova suprotnost i jedino ovde moèmo gledati na ono {to ego jeste. Ovde vidimo sve ono {to izgleda da ego ~ini, a uzrok i njegove posledice moraju jo{ uvek biti jedno. Tamo gde je bila tama, mi sada vidimo svetlost. [ta je ego? [ta je bila tama? Gde je ego? Tamo gde je bila tama. [ta je to sada i gde se moè na}i? Ni{ta i nigde. Sad je svetlost do{la: njena je suprotnost oti{la bez traga. Gde je bilo zlo, sada je svetlost. [ta je ego? Ono {to je bilo zlo. Gde je ego? U zlom snu ego je samo izgledao realan i to samo dok si sanjao taj san. Tamo gde je bilo raspe}e, sada stoji Boìji Sin. [ta je ego? Ko ima potrebe da to pita? Gde je ego? Ko ima potrebe da traì jednu iluziju sada kad su snovi pro{li? [ta je ~ u d o? Tako|e jedan san. Ali pogledaj sve aspekte o v o g a sna i vi{e nikada ne}e{ pitati. Pogledaj na dobrodu{ni svet koji se prostire pred tobom dok blago kora~a{. Pogledaj pomo}nike du` puta kojim ide{, koji su sretni uz izvesnost Neba i sigurnost mira. I pogledaj tako|e jedan trenutak na ono {to si kona~no ostavio iza sebe i {to je kona~no pro{lo. To je bio ego - surova mr`nja, potreba za osvetom i krikovi bola, strah od umiranja i nagon za ubijanjem, iluzija da si bez bra}e i ja koje izgleda usamljeno u ~itavom svemiru. Ovu stra{nu gre{ku o samom sebi ~udo ispravlja onako blago kako majka koja voli peva svome detetu uspavanku. Zar nije to pesma koju bi èleo da

34

~uje{? Zar ona ne}e odgovoriti na sve {to si mislio da pita{ i da ~ak i samo pitanje u~ini besmislenim? Tvoja pitanja nemaju odgovora po{to su na~injena samo zato da bi uti{ala Boìji Glas koji svakome postavlja samo jedno pitanje: “Da li si jo{ uvek spreman da Mi pomogne{ da spasem svet?” Ovo pitaj, umesto da pita{ {ta je ego i vide}e{ kako nenadana svetlost prekriva svet koji je ego na~inio. Sada nikome nije uskra}eno ~udo. Svet je spasen od onoga {to si ti mislio da je svet. A ono {to taj svet zaista jeste to je da je on potpuno neosu|en i potpuno ~ist. ûdo opra{ta, ego osu|uje i proklinje. Ni jedno od ova dva ne treba definisati izuzev ovako. Moè li definicija biti sigurnija ili vi{e uskla|ena sa onim {to je spasenje? Problem i odgovor na njega ovde su zajedno i po{to su se kona~no sreli, izbor je jasan. Ko bi odabrao pakao kad ga je ve} prepoznao? A ko ne bi po{ao jo{ malo dalje kad mu je ve} dato da razume da je put kratak i da je Nebo cilj putovanja? OPRA[TANJE - HRISTOVO LICE O p r a { t a nj e je za Boga i usmereno je ka Bogu, ali ne poti~e od Boga. Nemogu}e je misliti o bilo ~emu {to je on stvorio ~emu bi trebalo oprostiti. Opra{tanje je, prema tome, iluzija. Ali zbog svoje svrhe, koja pripada Svetom Duhu, tu postoji jedna razlika. Nasuprot svim drugim iluzijama, opra{tanje udaljava od gre{ke, a ne vodi ka gre{ci. Opra{tanje se moè nazvati vrstom sretne fantazije, na~inom na koji oni koji ne znaju mogu premostiti provaliju izme|u svog opaànja i istine. Oni ne mogu direktno i}i do percepcije (opaànja) do znanja zato {to ne misle da je njihova volja da to ~ine. Ovo ~ini da se Bog javlja kao neprijatelj, umesto onoga {to On stvarno jeste. I samo ova luda percepcija je ono {to ih ~ini nespremnim da se samo podignu i da Mu se vrate u miru. I zato im je potrebna jedna iluzija pomo}i zato {to su bespomo}ni, potrebna im je Misao o miru zato {to su u sukobu. Bog zna {ta je potrebno Njegovom Sinu i pre nego {to ovaj ne{to i zatraì. Boga uop{te ne zanima oblik, ve}, po{to da sadràj, Njegova je Volja da se taj sadràj i shvati. I to je dovoljno. Oblik se prilago|ava potrebi. Sadràj je nepromenljiv, ve~an kao i njegov Tvorac. H r i s t o v o l i c e treba videti pre nego {to se uspe vratiti se}anje na Boga. Razlog je o~igledan. Vi|enje Hristovog lica podrazumeva opaànje. Niko ne moè gledati na znanje. Ali je Hristovo lice veliki simbol opra{tanja. To je spasenje. To je simbol stvarnog sveta. Ko god gleda u njega, ne vidi vi{e svet. On je toliko blizu Neba koliko je to samo mogu}e s ove strane kapije. A od te kapije nema vi{e od jednog koraka koji je potreban da bi se u{lo u Nebo. To je zavr{ni korak. A taj korak prepu{tamo Bogu. Opra{tanje je tako|e simbol. Ali kao simbol isklju~ivo Njegove Volje, ne moè ga se deliti. I tako Jedinstvo koje simbol opra{tanja odraàva postaje Njegova Volja. To je jedina stvar koja jo{ u svetu postoji kao deo, a koja je ipak most za Nebo. Boìja je Volja sve {to postoji. Mi moèmo samo i}i od ni{tavila do svega, od pakla do Neba. Da li je to putovanje? Ne, uistinu, ne, zato {to istina ne ide nigde. Ali se iluzije pomi~u sa mesta na mesto, iz jednog vremena u drugo. Zavr{ni korak je tako|e pomak. Kao percepcija, on je delimi~no nerealan. A ovaj }e deo nestati. Ono {to ostane je ve~ni mir i Boìja Volja. Sada nema vi{e èlja, po{to su èlje te koje se menjaju. âk i ono èljeno postaje nepoèljno. To mora tako biti, zato {to ego ne moè biti miran. Ali Volja je stalna, kao Boìji dar. A ono {to On daje uvek li~i na Njega. To je svrha Hristovog lica. To je Boìji dar kojim On spasava Svog Sina. Pogledaj u to i bi}e ti opro{teno. Kako samo svet postaje lep u samo tom jednom jedinom trenutku kada vidi{ istinu o samom sebi kako se tu odraàva. Sada si bezgre{an i gledaj u svoju bezgre{nost. Sada si svet i opazi da je to tako. I sada se um vra}a svom Stvoritelju, to je udruìvanje Oca i Sina, jedinstvo jedinstava koje stoji iza svih udruìvanja, ali i izvan podru~ja svih njih. Boga se ne moè videti, ve} samo razumeti. Njegov Sin nije napadnut, ve} prepoznat. ISTINSKA PERCEPCIJA - ZNANJE Svet koji vidi{ je jedna iluzija sveta. Ovaj svet Bog nije stvorio, po{to ono {to On stvori mora biti ve~no kao {to je i On ve~an. Nema ni~ega u svetu koji vidi{ {to bi zauvek trajalo. Neke }e stvari trajati ne{to malo duè od drugih. Ali }e do}i vreme kada }e se zavr{iti sve vidljive stvari. Prema tome, telesne o~i nisu sredstvo kojim se moè videti realni svet, po{to iluzije u koje ove

35

o~i gledaju moraju voditi do jo{ vi{e iluzija o stvarnosti. I to one upravo i ~ine. Sve ono {to telesne o~i vide ne samo {to nije trajno, ve} je podlo`no mislima o grehu i krivici. Dok je sve ono {to je Bog stvorio zauvek bez greha i prema tome i zauvek bez krivice. Znanje nije lek za la`nu percepciju, po{to se ovo dvoje ne mogu sresti, jer je znanje na drugom nivou. I s t i n s k a p e r c e p c i j a mora biti jedina mogu}a ispravka la`ne percepcije. Ona ne}e istrajati. Ali za ono vreme dok traje, ona dolazi da izle~i. Istinska percepcija (opaànje) je lek sa mnogim imenima. Opra{tanje, spasenje, Atounment, istinska percepcija, sve je to jedno. Sve je ovo jedan po~etak, s krajem koji vodi ka Jedno}i koja se nalazi daleko izvan podru~ja svega ovoga. Istinska percepcija je sredstvo kojim se svet spasava od greha, po{to greh ne postoji. A to je ono {to vidi istinska percepcija. Svet stoji kao blok ispred Hristovog lica. Ali istinska percepcija gleda na svet kao na ni{ta vi{e od lomljive zavese, koju je tako lako raspr{iti da ona ne moè duè trajati od jednog trena. Kona~no se svet vidi onakvim kakav on zaista i jeste. A sada on ne moè a da ne nestane, po{to sada postoji prazan prostor, o~i{}en i pripremljen. Tamo gde se opaàlo razaranje, sad se pojavljuje Hristovo lice i u tom se trenutku zaboravlja na svet, a vreme se zauvek zavr{ava, dok se svet otkovitlava u ni{tavilo odakle je i do{ao. Svet kome je opro{teno ne moè dugo trajati. On je bio uto~i{te za tela. Ali opra{tanje gleda mimo tela. To je njegova svetost, to je na~in na koji opra{tanje le~i. Svet tela je svet greha, po{to samo tamo gde postoji telo mogu} je greh. Iz greha proizilazi ose}anje krivice isto tako sigurno kao {to opra{tanje uklanja svo ose}anje krivice. A jednom kad nestane ose}anja krivice, {ta jo{ preostaje {to bi odvojeni svet odràlo na mestu gde je? Po{to je to mesto tako|e nestalo, zajedno sa vremenom. Samo telo ~ini da svet izgleda realan, jer, po{to je odvojen, on ne moè ostati tamo gde je odvojenost nemogu}a. Opra{tanje dokazuje da je to mogu}e, zato {to ono ne vidi svet. A ono {to }e{ tada prevideti ne}e ti biti ni razumljivo upravo onako kako ti je nekada prisustvo sveta bilo izvesno. Ovo je pomak koga donosi istinska percepcija: ono {to je nekad bilo projektovano napolje, sad se vidi u nutrini, a u nutrini mu opra{tanje dozvoljava da nestane. Tu se postavlja oltar za Sina i tu se javlja se}anje na Oca. Ovde se sve iluzije privode istini i stavljaju na oltar. Ono {to se vidi spolja, mora leàti izvan podru~ja opra{tanja, zato {to to izgleda zauvek gre{no. Gde je nada dok se greh vidi kao ne{to spolja{nje? Kakav lek moè o~ekivati ose}anje krivice? Ali, vi|ene unutar tvog vlastitog uma, ose}anje krivice i opra{tanje za trenutak leè zajedno, jedno pored drugog, na oltaru. Tu su kona~no bolest i njen jedini lek udruèni u jednom ozdravljaju}em sjaju. Bog je do{ao da polaè pravo na ono {to je Njegovo Vlastito. Opra{tanje je potpuno. I sada Boìje z n a nj e, nepromenljivo, izvesno, ~isto i potpuno razumljivo, ulazi u kraljevstvo. Percepcija je nestala, bez obzira da li je la`na ili istinita. Oti{lo je i opra{tanje, po{to je obavilo svoj zadatak. A oti{la su i tela u blje{tavilu svetlosti na oltaru Boìjeg Sina. Bog zna da je taj oltar Njegov Vlastiti, kao {to je i Sinovljev. I ovde se oni udruùju, po{to je ovde Hristovo lice raspr{ilo i poslednji trenutak vremena i sada je i poslednje opaànje sveta bez svrhe i bez uzroka. Gde se}anje na Boga kona~no do|e, tu nema putovanja, nema verovanja u greh, nema zidova, nema tela, a jezovita privla~nost ose}anja krivice i smrti tu se zauvek gasi. O, bra}o moja, kad biste samo poznavali mir koji }e vas obaviti i koji }e vas dràti bezbedne i ~iste i lepe u Boìjem Umu, ne biste mogli a da ne pojurite da biste se sreli s Njim tamo gde se nalazi Njegov oltar. Sveto je tvoje ime i Njegovo, po{to su se ovde udruìli, na ovom svetom mestu. Ovde se On saginje da bi te podigao k Sebi, izvan iluzija u svetost, izvan sveta u ve~nost, izvan svog straha vra}a{ se ljubavi. ISUS - HRIST Nema nikakve potrebe za pomo}i da se u|e u Nebo, po{to ga nikada i nisi napustio. Ali postoji potreba za pomo}i izvan onoga {to ti obuhvata{, po{to si sam sebe ograni~io la`nim verovanjem o svom Identitetu (istovetnosti), Kog je jedino Bog uspostavio u realnosti. Dati su ti pomaga~i u mnogim oblicima, iako su na oltaru jedno. Izvan dosega svakog od njih postoji Boìja Misao, a ona se nikada ne menja. Ali ovi pomaga~i imaju imena, koja se povremeno

36

razlikuju, zato {to su vremenu potrebni simboli, po{to je kao takvo nerealno. Ima bezbroj imena tih pomaga~a, ali ne}emo izlaziti izvan podru~ja imena koja sam kurs upotrebljava. Bog ne pomaè, po{to On ne poznaje nikakve potrebe. Ali On stvara sve Pomaga~e Svog Sina, sve dok ovaj Sin bude verovao u istinitost svojih fantazija. Zahvali se Bogu na ovim Pomaga~ima, zato {to }e te oni dovesti domu tvome. Ime I s u s je ime jednoga koji je bio ~ovek, ali je u svoj svojoj bra}i video Hristovo lice i koji se setio Boga. Tako se on poistovetio sa Hristom, prestao je biti ~ovek i postao jedno s Bogom. ôvek je jedna iluzija, po{to izgleda kao da je odvojeno bi}e, koje samo od sebe kora~a, unutar tela koje izgleda kao da zadràva njegovo ja odvojenim od Pravog Ja, kao {to to rade sve iluzije. A opet, ko moè da spase ukoliko ne vidi iluzije i onda ih identifikuje da jesu ono {to zaista i jesu? Isus ostaje Spasitelj zato {to je video la`no i nije ga prihvatio kao istinito. A Hristu je potreban njegov oblik, kako bi se mogao javiti ljudima i spasiti ih od njihovih vlastitih iluzija. U svojoj potpunoj istovetnosti sa Hristom - savr{enim Boìjim Sinom, jednim Boìjim stvaranjem i Njegovom sre}om, zauvek sli~nim Bogu, koji je jedno s Njim - Isus je postao ono {to vi svi morate biti. On vam je pokazao put da biste ga mogli slediti. On vas vodi natrag ka Bogu, zato {to je video put pred sobom i {to je i{ao tim putem. Napravio je jasnu razliku, koja je tebi jo{ nejasna, izme|u la`nog i istinitog. Ponudio ti je kona~nu demonstraciju da je nemogu}e ubiti Boìjeg Sina, a tako|e i da se ìvot Boìjeg Sina nikako ne moè izmeniti putem greha i zla, zlobe, straha ili smrti. I zato ti se opra{taju svi tvoji gresi, zato {to nisu doveli ni do kakvih posledica. To su bili samo snovi. Ustani zajedno sa onim koji ti je ovo pokazao, zato {to mu to duguje{. Onome ko je s tobom podelio tvoje snove, kako bi ih se moglo raspr{iti. I jo{ uvek ih deli, da bi bio jedno s tobom. Da li je on Hrist? O, da, zajedno s tobom. Njegov kratki ìvot na zemlji nije bio dovoljan da podu~i mo}noj lekciji koju je on nau~io za sve vas. On }e ostati s vama kako bi vas izveo iz pakla, koji ste sami izgradili, i doveo Bogu. A kada svoju volju udruìte s njegovom, va{e }e vi|enje biti i njegovo vi|enje, po{to se Hristove o~i dele. Kora~anje s njim je isto tako prirodno, kao {to je prirodno i kora~anje s bratom koga poznaje{ od ro|enja, po{to je on zaista takav. Od onoga koji bi da je samo brat svetu, izgra|eni su neki tu`ni idoli. Oprosti mu svoje vlastite iluzije i pogledaj kako ti je on dragi brat. On }e ti smiriti um kona~no i privesti ga, zajedno s tobom, tvom Bogu. Da li je on jedini Boìji Pomaga~? Zaista nije. Hrist preuzima mnoge oblike s raznim imenima sve dok se ne prepozna njihova jedno}a. Ali, Isus je za tebe nosilac Hristove jedinstvene poruke Boìje Ljubavi. Ne treba ti drugi nosilac. Mogu}e je ~itati ove re~i i imati od njih koristi, a da ih se ne prihvati u ìvotu. Ipak bi ti malo vi{e pomoglo ako bi sa njim podelio svoje bolove i svoje radosti i kada bi i te bolove i te radosti napustio i potraìo Boìji mir. Ipak postoji jedna njegova lekcija za koju bi vi{e od svega èleo da je i ti nau~i{. To je ova lekcija: “SMRT NE POSTOJI, ZATO [TO JE BO@IJI SIN SLIÂN SVOM OCU. NI[TA OD ONOGA [TO MO@E[ UÎNITI NE MO@E IZMENITI VE^NU LJUBAV. ZABORAVI SVOJE SNOVE O GREHU I KRIVICI I, UMESTO TOGA, DO\I MENI DA PODELIMO VASKRSENJE BO@IJEG SINA. I SA SOBOM POVEDI SVE ONE KOJE TI JE BOG POSLAO DA SE O NJIMA BRINE[, ISTO ONAKO KAKO SE I JA BRINEM ZA TEBE.” SVETI DUH Isus je ispoljavanje S v e t o g d u h a, Koga je on prizvao na zemlju, po{to je prethodno uza{ao na Nebo ili postao potpuno poistove}en sa Hristom, Sinom Boìjim, onakvim kakvog ga je On stvorio. Sveti Duh, po{to je i sam kreacija Jednog Tvorca, koja stvara zajedno s Njim i prema Njegovoj slici i prilici ili duhu, ve~an je i nikada se ne menja. On je “prizvan na zemlju” u tom smislu da je sada mogu}e da Ga se prihvati i da se ~uje Njegov Glas. Njegov Glas je Glas koji govori u Boìje Ime, pa je prema tome i preuzeo neki oblik. Ovaj oblik nije njegova realnost, a tu realnost poznaje samo Bog, zajedno sa Hristom, Njegovim pravim Sinom, Koji je Njegov deo. Tokom ~itavog ovog kursa, Sveti Duh se opisuje kao onaj koji nam daje odgovor na odvojenost i koji nam donosi plan Atounmenta (uklanjanja ega i le~enja verovanja u odvojenost), ustanovljavaju}i na{u posebnu ulogu u ostvarenju tog plana i pokazuju}i nam

37

precizno u ~emu se sastoji ta na{a uloga. On je postavio Isusa za vo|u odgovornog za izvr{enje Njegovog plana, po{to je Isus bio prvi ~ovek koji je savr{eno zavr{io svoju ulogu. Sva mo} Neba i zemlje tako je data Isusu i on }e je podeliti s tobom kada bude{ i ti izvr{io svoju ulogu. Princip Atounmenta dat je Svetom Duhu dugo pre nego {to je Isus stavljen u pokret. Sveti Duh se opisuje kao preostala komunikaciona veza izme|u Boga i Njegovih odvojenih Sinova. Da bi izvr{io ovu posebnu funkciju, Sveti Duh je preuzeo dvostruku funkciju. On zna, zato {to je deo Boga. On opaà, zato {to je poslan da spase ~ove~anstvo. On je veliki princip ispravljanja, nosilac istinske percepcije, inherentna (nerazdvojan, bitan) mo} Hristovog vi|enja. On je svetlost u kojoj se opaà svet kome je opro{teno, u kome se jedino vidi Hristovo lice. On nikada ne zaboravlja Stvoritelja ili Njegovo Stvaranje. On nikada ne zaboravlja Boìjeg Sina. On nikada ne zaboravlja tebe. I On ti donosi O~evu Ljubav kao jedan ve~ni sjaj koji nikada ne}e biti izbrisan, zato {to ga je Bog tu postavio. Sveti Duh obitava u delu tvog uma koji je deo Hristovog Uma. On predstavlja tvoje Pravo Ja i tvog Stvoritelja, Koji su jedno. On govori u Boìje Ime, ali i u tvoje, po{to je povezan sa oboma. Prema tome, On je Onaj Koji dokazuje da ste zapravo jedno. On izgleda kao da je Glas, po{to u tom obliku On ti govori Boìju Re~. On izgleda kao da je Vodi~ kroz daleku zemlju, zato {to ti je potreban ovaj oblik pomo}i. On izgleda da je sve ono {to izlazi u susret potrebama za koje misli{ da ih ima{. Ali se On ne vara kad opazi da je tvoje ja uhva}eno u zamku potreba koje zapravo nema{. On }e te spasiti od ovih prividnih potreba. Osloba|aju}i te ovih prividnih potreba, on }e te u~initi bezbednim. Ti si Njegovo ispoljavanje u ovom svetu. Tvoj te brat poziva da zajedno s njim bude{ Njegov Glas. Usamljen, tvoj brat ne moè da bude Pomaga~ Boìjem Sinu, zato {to je kao usamljenik neefikasan. Ali kad se s tobom udruì, on postaje sjajni Spasilac sveta, îju ulogu u spasenju ti upotpunjuje{. Sveti Duh ti zahvaljuje, a tako|e i tvom bratu, zato {to si ustao i po{ao sa njim kad je brat po~eo da spasava svet. I ti }e{ biti s bratom do zavr{etka vremena i dok ne nestanu i poslednji ostaci snova o zlobi u kojima ple{e{ prema taktu bedne melodije smrti. Umesto ove melodije, kratko vreme se ~uje himna Bogu. A onda Glas odlazi i vi{e ne preuzima nikakav oblik, ve} se vra}a u ve~nu Boìju Bezobli~nost. EPILOG Nemoj zaboraviti da je, jednom kad zapo~ne ovo putovanje, njegov kraj izvestan. Tokom putovanja nailazi}e sumnja pa oti}i, pa opet do}i, pa opet oti}i. Uprkos tome, zavr{etak je siguran. Niko ne moè, a da ne uspe da uradi ono {to mu je Bog odredio da uradi. Kada na to zaboravi{, seti se da kora~a{ s Njim i sa Njegovom Re~ju u srcu. Ko bi mogao o~ajavati kada je u posedu ovakve Nade kao {to je ova? Iluzije o~ajanja mogu izgledati da su do{le, ali nau~i kako da te one ne zavaraju. Iza svake iluzije postoji realnost i postoji Bog. Za{to bi ti na ovo ~ekao i to zamenio za iluzije, kada se Njegova Ljubav nalazi samo jedan trenutak dalje na putu na kome se zavr{avaju sve iluzije? Ovaj kraj j e s t e siguran i njega Bog garantuje. Ko bi stajao pred beìvotnom slikom kada mu na korak udaljenosti Najve}a Svetinja otvara drevna vrata koja vode izvan domena sveta? Ti j e s i ovde stranac. Ti pripada{ Onome Koji te voli isto onoliko koliko voli i Samog Sebe. Samo zatraì moju pomo} kako bi uklonio stenu i to je ve} u~injeno, u skladu s Njegovom Voljom. Mi j e s m o zapo~eli putovanje. Ve} dugo ranije kraj ovog putovanja zapisan je u zvezdama i stavljen na Nebo pomo}u sjajnog zraka koji ga obezbe|uje unutar ve~nosti, a tako|e i tokom svog vremena. I drì ga jo{ uvek, nepromenjenog, koji se ni sada ne menja i koji je nepromenljiv. Ne boj se. Mi smo samo ponovo zapo~eli jedno drevno putovanje koje je davno zapo~eto, ali samo izgleda da je novo. Ponovo smo zapo~eli da se kre}emo putem kojim smo ranije putovali i na kome smo zalutali kratko vreme. I sada ponovo poku{avamo. Na{ novi po~etak poseduje jednu izvesnost koja je putovanju sve do sada nedostajala. Pogledaj gore i vidi Njegovu Re~ me|u zvezdama, gde je On postavio tvoje ime zajedno sa Svojim. Pogledaj gore i prona|i svoju sigurnu sudbinu, koju bi svet èleo da sakrije, ali Bog èli da je vidi{. Sa~ekajmo ovde u ti{ini i kleknimo za jedan trenutak u svojoj zahvalnosti Onome Koji nas je pozvao i Koji nam je pomogao da ~ujemo Njegov Poziv. A potom ustanimo i s verom krenimo putem koji vodi ka Njemu. Sad smo sigurni da ne kora~amo sami. Bog je ovde, a s Njim i sva na{a bra}a. Sada znamo da vi{e

38

nikada ne}emo ponovo zalutati. Ponovo je zapo~ela pesma koja se bila samo za tren zaustavila, iako je izgledalo da se ne}e vi{e nikada pevati. Ono {to je ovde zapo~elo, postaja}e sve ìvlje i sna`nije i punije nade sve dok se svet ne smiri za jedan tren i ne zaboravi sve ono {to je od njega napravio san o grehu. Iza|imo napolje i sretnimo se sa novoro|enim svetom, znaju}i da se Hrist ponovo u njemu rodio i da }e svetost tog uskrsnu}a trajati zauvek. Izgubili smo bili svoj put, ali ga je On za nas na{ao. Iza|imo i zaèlimo Mu dobrodo{licu, Onome Koji nam se vratio da bi proslavio spasenje i da bi okon~ao sve ono {to smo mislili da smo u~inili. Jutarnja zvezda ovog novog dana gleda na razli~iti svet u kome je Bog dobrodo{ao, a s Njim i Njegov Sin. Mi, koji Ga upotpunjujemo, nudimo Mu svoju zahvalnost, a On nam uzvra}a svojom zahvalno{}u. Sin je utihnuo i u spokojstvu koje mu je Bog dao, ulazi u svoj dom i kona~no je u miru.

M O L I T V A Molitva je najve}i dar kojim je Bog blagoslovio Svog Sina prilikom njegovog stvaranja. Molitva je onda bila ono {to tek treba da postane: jedan jedini glas koji izme|u sebe dele Tvorac i ono {to je stvoreno, pesma koju Sin peva svom Ocu, Koji Svome Sinu vra}a zahvalnost koju Mu molitva nudi. Beskrajna je harmonija, a tako|e je beskrajna radosna sloga ljubavi koju oni zauvek daju jedan drugom. I u ovome se pro{iruje stvaranje. Bog se zahvaljuje Svom pro{irenju u Svom Sinu. Njegov se Sin zahvaljuje zbog toga {to je stvoren u pesmi koju je stvorio u Ime svog Oca. Ljubav koju uzajamno dele jeste ono {to }e sva molitva biti tokom cele ve~nosti, kada se zavr{i vreme. Takva je molitva bila pre nego {to je izgledalo da vreme postoji. Za vas, koji ste za kratko u vremenu, molitva preuzima oblik koji }e najbolje odgovarati va{oj potrebi. A vi imate samo jednu potrebu. Ono {to je Bog stvorio kao jedno mora prepoznati svoju jedno}u i radovati se da je ono, {to izgleda da iluzije razdvajaju, zauvek jedno u Boìjem Umu. Sada molitva mora da bude sredstvo pomo}u koga Boìji Sin napu{ta odvojene ciljeve i odvojene interese i sa svetom rado{}u se okre}e ka istini sjedinjenja u svom Ocu i u samom sebi. Odloì svoje snove, ti sveti Boìji Sine, i uzdiù}i se onakav kakvog te je Bog stvorio, oslobodi se idola i seti se Njega. Molitva }e te sada podràvati i blagosiljati te dok podiè{ svoje srce ka Njemu u uzlaznoj pesmi koja doseè sve vi{e i vi{e, sve dok ne nestanu i visoko i nisko. Vera u svoj cilj ra{}e i podràva}e te kako se bude{ uspinjao sjajnim stepenicama do ~istina Neba i do kapije mira. Ovo je molitva i ovde je spasenje. Ovo je put. To je Boìji dar tebi. ISTINSKA MOLITVA Molitva je metod, koji nam nudi Sveti Duh, da dosegnemo do Boga. Molitva nije samo pitanje ili usrdna molba. Molitva ne moè imati uspeha dok ne shvati{ da zapravo ne traì{ ni{ta. Kako bi ona ina~e mogla posluìti svojoj svrsi? Nemogu}e je moliti za idole i nadati se da }e{ dose}i do Boga. Istinska molitva mora izbe}i zamku preklinjanja. Radije traì da primi{ ono {to ti je ve} dato, da prihvati{ ono {to je ve} tu. Re~eno ti je da od Svetog Duha traì{ odgovor na bilo koji specifi~an problem i da }e{ dobiti i specifi~an odgovor, ako ti je to zaista potrebno. Re~eno ti je tako|e i da postoji samo jedan problem i jedan odgovor na taj problem. U molitvi ovo nije protivre~no. Postoje odluke koje se ovde moraju doneti i one se moraju doneti, bez obzira da li su to iluzije ili ne. Od tebe se ne moè traìti da prihvati{ odgovore koji su izvan podru~ja razine potrebe koju moè{ prepoznati. Prema tome, nije vaàn oblik pitanja, niti na~in na koji je to pitanje postavljeno. Oblik odgovora, ako ga Bog daje, odgovori}e tvojoj potrebi onako kako je ti sam vidi{. To je samo odjek odgovora Njegovog Glasa. Realni zvuk je uvek pesma zahvalnosti i ljubavi. Prema tome, ne moè{ traìti da dobije{ odjek. Pesma je ta koja je dar. Zajedno s njom dolaze prizvuci, harmonijski tonovi, odjeci, ali su svi oni sekundarni. U istinskoj molitvi ti ~uje{ samo pesmu. Sve ostalo je samo dodatak. Ako prvenstveno traì{ Kraljevstvo Nebesko, sve ostalo }e ti zaista biti dato. Tajna istinske molitve jeste da se

39

zaborave stvari za koje misli{ da su ti potrebne. Traìti ne{to specifi~no vrlo je sli~no gledati na greh i onda taj greh oprostiti. Na sli~an na~in u molitvi ti previ|a{ svoje specifi~ne potrebe, onako kako ih ti vidi{, i dozvoljava{ im da idu u Boìje Ruke. Tamo tvoje potrebe postaju tvoj dar Njemu, zato {to Mu kaù da nema{ nikakvih drugih bogova osim Njega, nema{ nikakve druge ljubavi osim Njegove. [ta bi Njegov odgovor mogao biti drugo do tvoje prise}anje na Njega? Zar se ovo moè zameniti za komadi} tri~avog saveta u vezi sa problemom koji traje jedan tren? Bog odgovara samo za ve~nost. Ali u ovome su jo{ uvek sadràni i svi mali odgovori. Molitva zna~i zakora~enje u stranu, pu{tanje da stvari idu svojim tokom, smireno vreme slu{anja i ljubavi. Ne treba je brkati sa poniznim moljenjem bilo koje vrste, zato {to je molitva na~in da se seti{ vlastite svetosti. Za{to bi svetost usrdno molila, dok zapravo sama ima pravo na sve {to ljubav moè ponuditi? Ljubav je ta prema kojoj se kre}e{ u molitvi. Molitva je jedna ponuda, jedno odricanje od samog sebe, zato da bi se bilo jedno s Ljubavlju. Nema ni~ega {to bi trebalo traìti, zato {to nije ni{ta preostalo {to bi trebalo èleti. Ovo ni{tavilo postaje Boìji oltar. Ono nestaje u Njemu. Ovo nije razina molitve koju svako, za sada, moè posti}i. Oni koji jo{ nisu dosegli ovu razinu, jo{ uvek trebaju tvoju pomo} u molitvi, zato {to njihovo traènje jo{ uvek nije zasnovano na prihvatanju. Pomo} u molitvi ne zna~i da neko drugi posreduje izme|u tebe i Boga. Ali ova pomo} zna~i da drugi stoji pored tebe i pomaè ti da se uzdigne{ do Njega. Onaj ko je shvatio Boìju dobrotu, moli se bez straha. A onaj koji se moli bez straha, ne moè da Ga ne dosegne. Prema tome, On moè tako|e dose}i do Svog Sina, gde god da je taj Sin i bilo koji oblik da je prividno preuzeo. Moljenje Hrista u bilo kome ~oveku jeste istinska molitva, zato {to je to dar zahvalnosti Njegovom Ocu. Traìti da Hrist bude samo On Sam nije usrdno moljenje. To je pesma zahvalnosti za ono {to si ti uistinu. Ovde leì mo} molitve. Molitva ne traì ni{ta i prima sve. Ovo je molitva koja se moè me|usobno deliti, zato {to ona prima za svakoga. Moliti zajedno sa onim koji zna da je ovo istina, zna~i dobiti odgovor. Mo`da }e se u jednom od vas javiti specifi~an oblik re{enja za specifi~an problem, nije bitno u kome. Mo`da }e ovo re{enje do}i do obojice, ako ste autenti~no pode{eni jedan sa drugim. To }e re{enje do}i zato {to ste shvatili da je Hrist u vama obojici. To je jedina istina ovog re{enja. LESTVE MOLITVE Molitva nema po~etka, ni kraja. Ona je deo ìvota. Ali se ona menja u obliku i raste sa u~enjem sve dok ne dosegne svoje stanje bez oblika i dok se ne slije u potpunu komunikaciju sa Bogom. U svom obliku u kome se ne{to traì molitva nema potrebe, a ~esto to i ne ~ini, da zaziva Boga ili ~ak da podrazumeva verovanje u Njega. Na ovim razinama molitva je samo èljenje ne~ega, {to proizilazi iz ose}aja nesta{ice i nedostatka. Ovi oblici molitve ili traènja-zbog-potrebe uvek podrazumevaju ose}anje slabosti i nedostatnosti i njih nikada ne moè izgraditi Boìji Sin koji zna Ko je on. Prema tome, niko ne moè da se moli u ovim oblicima ko je siguran u svoj Identitet. A tako|e je istina da niko, ko je nesiguran u vezi sa svojim Identitetom, ne moè izbe}i da se moli na ovakav na~in. A molitva je stalna, kao i ìvot. Svako se neprekidno moli. Traì i primi}e{, po{to ti sam ustanovljava{ {ta je to {to èli{. Tako|e je mogu}e dose}i vi{i oblik traènja-zbog-potrebe, po{to je u ovom svetu molitva ta koja obnavlja, pa tako ona mora povu}i za sobom i razine u~enja. Ovde traènje moè biti adresirano na Boga u po{tenom verovanju, iako ne jo{ i sa razumevanjem. Dosegnut je ve} jedan nejasan i nestabilan ose}aj istovetnosti, ali ovaj ose}aj ima tendenciju da se zamagli zbog duboko ukorenjenog ose}aja greha. Na ovom je nivou mogu}e nastaviti sa traènjem stvari ovoga sveta u raznim oblicima, a mogu se tako|e traìti i darovi kao {to su po{tenje ili dobrota, a posebno opra{tanje za mnoge izvore krivice koji neizbe`no stoje u temelju bilo koje molitve koja je u vezi sa potrebom. Bez ose}anja krivice nema oskudice. Bezgre{ni nemaju nikakvih potreba. Na ovoj razini tako|e dolazi i ona neobi~na protivre~nost u terminima poznata kao “moljenje za svoje neprijatelje”. Protivre~nost ne leì u re~ima, ve} pre u na~inu na koji se te re~i obi~no tuma~e. Sve dok veruje{ da ima{ neprijatelje, ti istovremeno ograni~ava{ molitvu na zakone ovoga sveta, a tako|e ograni~ava{ i svoju sposobnost da prima{ i da prihvata{ samo do te iste uske margine. A

40

ako ima{ neprijatelje, onda ima{ potrebu za molitvom, i to veliku. [ta ova re~enica stvarno zna~i? Moli se za samog sebe, kako ne bi morao zarobiti Hrista i time izgubiti prepoznavanje svog vlastitog Identiteta. Nemoj nikoga izdati ili }e{ i samog sebe izdati. Neprijatelj je simbol zarobljenog Hrista. A ko bi On mogao da bude, izuzev tebe samog? Molitva za neprijatelje tako postaje molitva za svoju vlastitu slobodu. Sada to vi{e nije protivre~no izraàvanje. Sada to postaje iskaz o Hristovom jedinstvu i prepoznavanje Njegove bezgre{nosti. I sada taj iskaz postaje svet, zato {to priznaje Boìjeg Sina onakvim kakav je i stvoren. Neka se nikada ne zaboravi da je molitva na bilo kojoj razini uvek molitva za samog sebe. Ako se sjedini{ sa bilo kim u molitvi, tog drugog ~ini{ delom sebe. Neprijatelj si ti sam, kao {to si ti sam i Hrist. Pre nego postane sveta, molitva postaje stvar izbora. Ti ne bira{ za drugoga. Moè{ birati samo za samog sebe. Istinski se moli za svoje neprijatelje, zato {to tu leì tvoje vlastito spasenje. Oprosti im za svoje grehe i bi}e ti zaista opro{teno. Molitva - to su lestve koje doseù do Neba. Na vrhu tih lestava nalazi se preobraàj koji je jako sli~an tvom vlastitom preobraàju, zato {to je molitva deo tebe. Zemaljske su stvari ostavljene pozadi, i ni jedne se vi{e ne se}a{. Nema vi{e traènja, po{to ti vi{e ni{ta ne nedostaje. Potpuno si prepoznao svoju Istovetnost sa Hristom kao ne{to {to je ve~no, ne{to {to je izvan podru~ja bilo kakve promene i {to je nepokvarljivo. Svetlost vi{e ne treperi i ne}e se vi{e ugasiti. Sada, bez bilo kakve vrste potrebe i zauvek obu~ena u ~istu bezgre{nost, koja je Boìji dar tebi, Njegovom Sinu, molitva moè ponovo postati ono za {ta je bila predodre|ena da bude. Sada se ona uzdiè kao pesma zahvalnica tvom Tvorcu i peva se bez re~i, ili misli, ili ispraznih èlja i sada joj uop{te ni{ta ne treba. I tako se ona pro{iruje, kao {to joj je to bilo i namenjeno. I za ovo davanje Sam Bog se zahvaljuje. Bog je cilj svake molitve i On joj daje bezvremenost umesto kraja. A molitva nema ni po~etka, zato {to joj se cilj nikada i ne menja. Molitva u svojim ranijim oblicima je iluzija, zato {to nema nikakve potrebe za lestvama da bi se doseglo ono {to se nikada i nije napustilo. A ipak je molitva deo opra{tanja, sve dok se ne postigne opra{tanje, koje je i samo jedna iluzija. Molitva je povezana sa u~enjem, sve dok se ne postigne cilj u~enja. A onda }e se sve stvari zajedno preobraziti i neokaljane vratiti Boìjem Umu. Po{to je izvan podru~ja u~enja, ovo se stanje ne moè opisati. Ipak treba razumeti stadije koje je neophodno pre}i da bi se dostiglo ovo stanje, ako se ho}e obnoviti mir Boìjeg Sina, koji sada ìvi sa iluzijom smrti i sa strahom od Boga. MOLITVA ZA DRUGE Rekli smo da je molitva uvek za samog sebe i to je tako. Za{to bi se onda uop{te molio za druge? A ako to treba da ~ini{, kako to treba da ~ini{? Moljenje za druge, ako se ispravno shvati, postaje na~in da se uklone tvoje projekcije ose}anja krivice sa tvoga brata i ono {to ti omogu}uje da prepozna{ da tvoj brat nije taj koji te povre|uje. Otrovna misao da tvoj brat j e s t e tvoj neprijatelj, tvoja zla dopuna, tvoj mo}ni protivnik, mora se napustiti pre nego {to t i s a m mogne{ biti spasen od ose}aja krivice. Molitva je sredstvo da se postigne ovaj cilj, sredstvo za uzdizanje mo}i i sa sve vi{im ciljevima sve dok se ne dosegne ~ak do Boga. Raniji oblici molitve, u podno`ju lestava, ne}e biti li{eni zavisti i zlobe. Ovi oblici pozivaju na osvetu, a ne na ljubav. Niti ovi oblici dolaze od onoga ko razume da su ovi oblici pozivi na smrt, izgra|eni od straha od strane onih koji neguju ose}anje krivice. Ovi oblici molitve prizivaju osvetoljubivog boga i izgleda da im taj bog i odgovara. Ne moè se traìti pakao za drugog, a da onda pobegne onaj koji je taj pakao traìo. Samo oni koji su u paklu mogu traìti pakao. Oni kojima je opro{teno i koji su prihvatili to opra{tanje, ne mogu nikada formulisati molitve sli~ne ovima. Na ovim razinama, onda, cilj u~enja mora biti da se prepozna da }e molitva doneti odgovor samo u obliku u kome je ta molitva bila i formulisana. To je dovoljno. Odavde }e biti lako zakora~iti na slede}e nivoe. Slede}i uzlet po~inje ovim: “ONO [TO SAM TRA@IO ZA SVOG BRATA NIJE ONO [TO BIH JA @ELEO DA IMAM. TAKO SAM OD SVOG BRATA NAPRAVIO SVOG NEPRIJATELJA.” O~igledno je da ovaj korak ne moè napraviti onaj koji ne vidi nikakve prednosti za sebe u tome {to }e druge osloboditi. Ovo se osloba|anje moè dugo odlagati, zato {to to moè izgledati opasno, a ne milostivo. Onome ko se ose}a krivim izgleda da je zaista realna prednost u tome da ima neprijatelje, a ako ti neprijatelji treba da se oslobode, onda izgleda da ovaj

41

zami{ljeni dobitak otpada. Treba se odre}i ose}anja krivice, a ne sakrivati ga. Ovo se ne moè u~initi bez izvesnog bola, a iza tra~ka milostive prirode ovog koraka moè slediti duboko povla~enje u strah. Odbrane koje je strah izgradio same su po sebi zastra{uju}e i kada ih se prepozna, one taj strah donose sa sobom. Kakvu je prednost ikada donela iluzija bekstva nekom zarobljeniku? Njegovo stvarno bekstvo od ose}anja krivice moè leàti samo u prepoznavanju da je ose}anje krivice nestalo. A kako se to moè prepoznati sve dok se to ose}anje krivice sakriva u drugom i dok ga se ne vidi kao svoje vlastito? Strah od bekstva ~ini te{kim izraàvanje dobrodo{lice slobodi, pa pretvaranje neprijatelja u zatvorskog straàra izgleda kao da je bezbedno. Kako se onda tog straàra moè osloboditi bez luda~kog straha za samog sebe? Ti si sam od njega napravio svoje spasenje i svoj beg od krivice. Tvoja investicija u ovaj beg je velika, a tvoj strah od njegovog nestanka je jak. Zaustavi se za trenutak i razmisli {ta si u~inio. Ne zaboravi da si ti sam sve to u~inio i da si ti taj koji moè u~initi da sve to nestane. Ispruì svoju ruku. Ovaj neprijatelj dolazi da te blagoslovi. Primi njegov blagoslov i oseti kako ti se srce uzdiglo i kako se tvoj strah odre{io i oslobodio. Ne drì se vi{e tog straha i ne drì vi{e taj strah u svom bratu. Tvoj brat je Boìji Sin, kao {to si i ti. On nije straàr u tvom zatvoru, ve} Hristov glasnik. I ti budi isto to i za njega, kako bi ga mogao takvog i videti. Nije ba{ lako shvatiti da molitve u kojima se traè stvari, dru{tveni status, ljudska ljubav, spolja{nji “darovi” bilo koje vrste, uvek napravljene tako da uspostave straàre zatvora i da se skriva od ose}anja krivice. Ove se stvari koriste kao ciljevi koji su zamena za Boga, pa zato i deformi{u svrhu molitve. @elja za ovim stvarima j e s t e molitva. Ne mora se izri~ito traìti. Bog kao cilj se gubi u potrazi za ciljevima bilo koje vrste, a molitva postaje zahtev za traènje neprijatelja. Mo} molitve se moè prepoznati ~ak i u ovome. Svako ko èli da dobije neprijatelja ne moè a da ne uspe i da ga na|e. Ali isto tako sigurno izgubi}e i jedini istinski cilj koji mu je dat. Razmisli o ceni i dobro ovo shvati. Svi drugi ciljevi idu na ra~un Boga kao cilja. MOLJENJE SA DRUGIMA Sve dok ne zapo~ne druga razina, ne moè se u~estvovati u molitvi. Po{to sve do te ta~ke, svako mora traìti razli~ite stvari. Ali jednom kad se stavi pod znak pitanja potreba da se drugog smatra neprijateljem i kad se, bar za trenutak, prepozna razlog za{to se to ~ini, postaje mogu}e da se drugima pridruìmo u molitvi. Neprijatelji ne mogu deliti zajedni~ki cilj. Ova ~injenica odràva njihovo neprijateljstvo. Njihove odvojene èlje su njihovi arsenali, njihove tvr|ave mr`nje. Klju~ za dalje uzdizanje u molitvi leì u ovoj jednostavnoj misli, u ovoj promeni uma: “MI IDEMO ZAJEDNO, TI I JA.” Sada je mogu}e pomo}i u molitvi i tako dosegnuti samog sebe. Ovaj korak zapo~inje brè uzdizanje, ali jo{ uvek ima mnogo lekcija koje treba nau~iti. Put je otvoren, a nada opravdana. Ali je ipak, na po~etku, verovatno da ono {to traè ~ak i oni koji se udruùju u molitvi nije i cilj kome molitva treba istinski teìti. âk i kad ste zajedno, moète traìti stvari i tako postaviti samo jednu iluziju cilja koji zajedno delite. Moète zajedno traìti neke specifi~ne stvari, a da ne shvatite da zapravo traìte posledice bez uzroka. A ovo ne moète imati. Po{to niko ne moè primiti samo posledice, traè}i od uzroka, iz koga ove posledice ne proisti~u, da mu ponudi te posledice. âk i udruìvanje, onda, nije dovoljno, ako oni koji se zajedno mole ne traè, pre svega, ono {to je Boìja Volja. Samo od ovog Uzroka moè do}i odgovor koji zadovoljava sva specifi~na pitanja, u kome su sve odvojene èlje sjedinjene u jednu. Molitva za ne{to specifi~no uvek traì da se pro{lost na neki na~in ponovi. Ono u ~emu se ranije uìvalo ili ono {to je izgledalo da je bilo; ono {to je bilo svojina drugoga, a {to je izgledalo da ga je molilac voleo - sve su to samo iluzije iz pro{losti. Cilj molitve jeste da oslobodi sada{njost iz lanaca pro{lih iluzija; da dozvoli da sada{njost bude slobodno izabrani lek koji izbavlja od svakog izbora koji je zna~io gre{ku. Ono {to molitva moè sada ponuditi daleko prevazilazi sve ono {to si ranije traìo, tako da je àlosno da se zadovolji{ sa ne~im manjim. Svaki put kad moli{ ti zapravo izabira{ jednu nanovo ro|enu {ansu. I zar bi zaista prigu{io i zarobio tu {ansu u starim zatvorima, kada ti dolazi prilika da se oslobodi{ odjednom svih tih zatvora? Ne ograni~avaj svoje traènje. Molitva moè

42

doneti Boìji mir. [ta ti vi{e od ovoga moè dati stvar koju vreme ograni~ava, u samo malom prostoru koji traje sve dok se ova stvar ne smrvi u prah? LESTVE SE ZAVR[AVAJU Molitva je put ka istinskoj skromnosti. I ovde ponovo molitva se uzdiè polako i raste u snazi, ljubavi i svetosti. Neka samo molitva napusti osnovu sa koje je po~ela da se uzdiè ka Bogu i istinska }e skromnost kona~no do}i da ukrasi um koji je mislio da je usamljen i koji se postavio nasuprot sveta. Skromnost donosi mir, zato {to ona ne tvrdi da ti mora{ vladati svemirom, niti da mora{ presu|ivati o tome kakve stvari treba da budu. Sve male bogove skromnost radosno stavlja u stranu, ne srdito, ve} s po{tenjem i prepoznavanjem da ovi mali bogovi ne sluè ni~emu. Iluzije i skromnost imaju tako udaljene ciljeve da ne mogu koegzistirati, niti mogu deliti boravi{te u kome bi se mogli sresti. Gde jedno do|e, drugo odatle nestaje. Istinski skromni nemaju drugog cilja osim Boga, zato {to im ne trebaju nikakvi idoli, a odbrane ne sluè vi{e svojoj svrsi. Neprijatelji su sada beskorisni, zato {to se skromnost ni~emu ne protivi. Ona se ne skriva stidljivo, zato {to je skromnost zadovoljna onim {to jeste, znaju}i da je stvaranje Boìja Volja. Njena nesebi~nost je Pravo Ja i skromnost pri svakom susretu vidi ovo Pravo Ja, pri ~emu se ona radosno pridruùje svakom Boìjem Sinu, ~iju ~isto}u prepoznaje i svesna je da je i deli sa Boìjim Sinom. Sada se molitva uzdigla iznad sveta stvari, sveta tela i sveta svakovrsnih bogova i ti moè{ kona~no po~ivati u svetosti. Skromnost dolazi da te podu~i kako da razume{ svoju slavu kao Boìjeg Sina i kako da prepozna{ arogantnost greha. San je prekrivao Hristovo lice da ga ti ne bi video. Sada moè{ pogledati na Njegovu bezgre{nost. Lestve su se visoko uzdigle. Stigao si skoro do Neba. Malo toga ima jo{ da se nau~i pre nego {to se putovanje zavr{i. Sada moè{ svakome re}i ko ti se pridruì u molitvi: “NE MOGU BEZ TEBE I]I, ZATO [TO SI TI DEO MENE.” A on je to uistinu. Sada moè{ moliti samo za ono {to istinski deli{ sa njim. Po{to si shvatio da onaj drugi nikada i nije oti{ao, a ti, koji si izgledao usamljen, jedno si s Njim. Ovim se lestve zavr{avaju, zato {to u~enje nije vi{e potrebno. Sada stoji{ pred kapijom Neba, a tvoj brat stoji pored tebe. Tratine su duboke i mirne. Ovde je mesto koje je odre|eno za vreme kada bude{ trebao do}i i ovo je mesto dugo na tebe ~ekalo. Ovde }e se vreme zauvek zavr{iti. Na ovoj }e ti se kapiji pridruìti i sama ve~nost. Molitva je postala ono ~emu je i bila namenjena, po{to si u samom sebi prepoznao Hrista.

O P R A [ T A NJ E Opra{tanje nudi krila molitvi da joj pomogne da se lako uzdigne i da brzo napreduje. Bez jake podr{ke opra{tanja uzalud bi bilo i poku{avati da se izdigne iznad najnièg stepena molitve ili ~ak i da se poku{a uop{te i penjati. Opra{tanje je saveznik molitve, opra{tanje je njena sestra u izvr{enju plana tvog spasenja. Oboje moraju do}i da bi te pridràli i da bi ti osigurali ~vrsto tlo pod nogama, a tvoju svrhu i cilj u~inili nepokolebljivom i nepromenljivom. Pogledaj u najve}u pomo} kojoj je Bog odredio da bude s tobom sve dok Ga i ti sam ne dosegne{. Sa ovim }e do}i i do zavr{etka iluzija. Za razliku od svoje sestre, molitve, opra{tanje ima svoj kraj. Ono postaje nepotrebno kada se obavi uspinjanje. Sada opra{tanje ima svrhu izvan ~ijeg podru~ja ne moè{ i}i, niti ima{ potrebe da ide{. Postigni ovo i oslobodio si se. Postigni ovo i preobrazio si se. Postigni ovo i spasi}e{ svet. OPRA[TANJE SAMOM SEBI Ni jedan Nebeski dar nije vi{e pogre{no shva}en nego {to je to slu~aj sa opra{tanjem. Opra{tanje je, u stvari, postalo bi~, prokletstvo tamo gde je bilo namenjeno da bude blagoslov, okrutno izrugivanje milosti, parodija svetog Boìjeg mira. Ipak, oni koji se jo{ nisu odlu~ili da krenu putem molitve, ne mogu opra{tanje upotrebljavati druga~ije. U po~etku je nejasna sva dobrota opra{tanja, zato {to se ne shvata {ta je zapravo spasenje, a n i t i s e i s t i n s k i t e ` i l o s p a s e nj u. Ono {to je bilo namenjeno le~enju, kori{}eno je za povre|ivanje, zato {to se

43

opra{tanje nije èlelo. Krivica je postala spasenje, a lek je izgledao kao stra{na alternativa ìvotu. Opra{tanje-da-bi-se-razorilo }e, prema tome, daleko bolje odgovarati svrsi ovoga sveta, nego {to mu sluì istinski cilj opra{tanja i po{tena sredstva pomo}u kojih se postiè ovaj cilj. Opra{tanje-da-bi-se-razorilo ne}e prevideti ni jedan greh, ni jedan zlo~in, ni jednu krivicu koju ono moè traìti i na}i i “voleti”. Gre{ka je draga njegovom srcu, a gre{ke se pojavljuju kao velike, a onda rastu i nadimaju se u vi|enju opra{tanja da-bi-se-razorilo. Ono pa`ljivo izvla~i sve r|ave stvari, a previ|a one ispunjene ljubavlju kao kugu, istraùje stvar punu mr`nje, opasnosti i smrti. Opra{tanje-da-bi-se-razorilo i j e s t e smrt, a ono u svemu {to gleda i mrzi, vidi smrt. Boìja milost postala je krivi no` koji bi da uni{ti svetog Sina koga On voli. Da li bi ti sebi oprostio ovo {to si ~inio? Tada nau~i da ti je Bog dao sredstva pomo}u kojih Mu se moè{ vratiti u miru. N e m o j v i d e t i g r e { k u. Ne ~ini je stvarnom. Izaberi ono {to voli i oprosti greh time {to }e{ na njegovo mesto izabrati Hristovo lice. Kako bi se druga~ije molitva vratila Bogu? On voli Svog Sina. Da li Ga se moè{ se}ati i istovremeno mrzeti ono {to je On stvorio? Mrze}e{ svog Oca ako bude{ mrzeo Sina koga On voli. Onako kako bude{ video Sina, tako }e{ videti i sebe samog, a kako vidi{ sebe samog, tako }e{ videti i Boga. Po{to se i moli{ uvek za samog sebe, tako je i opra{tanje uvek dato tebi. Nemogu}e je oprostiti drugome, zato {to u njemu vidi{ samo svoje grehove. Ti èli{ da ih tamo vidi{, a ne u samom sebi. To je razlog {to je opra{tanje drugome iluzija. A ipak je to jedini sre}ni san u ~itavom svetu, jedini san koji ne vodi ka smrti. Samo u nekom drugom ti moè{ oprostiti samom sebi, zato {to njega okrivljuje{ za svoje grehove pa tako samo u njemu i moè{ prona}i svoju nevinost. Kome treba oprostiti, ako ne gre{nom? A nemoj ni pomisliti da moè{ videti greh u bilo kome drugom, izuzev sebe samog. Ovo je velika svetska varka, a ti si sam svoj veliki obmanjiva~. Uvek onaj drugi izgleda kao da je zao, a u okviru njegovog greha ti si taj koji je povre|en. Kako bi sloboda bila mogu}a kad bi tako stvari stajale? Bio bi sva~iji rob, zato {to ono {to taj drugi radi ticalo bi se tvoje sudbine, tvojih ose}anja, tvog o~aja ili nade, tvoje bede ili radosti. Ti ne bi bio slobodan, ukoliko ti taj drugi ne bi poklonio slobodu. A po{to je taj drugi zao, on ti moè dati samo ono {to je on sam. Ti ne moè{ videti ni njegove, ni svoje grehove. Ali ti moè{ osloboditi i sebe i njega. Istinski dato opra{tanje je na~in u kome leì tvoja jedina nada da }e{ se osloboditi. Drugi }e praviti gre{ke, a pravi}e{ ih i ti, sve dotle dok ti bude izgledalo da ti je dom ova iluzija sveta. Ipak je sam Bog dao svim svojim Sinovima lek za sve iluzije za koje oni misle da ih vide. Hristovo vi|enje ne koristi se tvojim o~ima, ali ti moè{ gledati Njegovim o~ima i nau~iti da vidi{ kao {to i On vidi. Gre{ke su sitne senke, koje brzo nestaju, a one za trenutak izgleda kao da sakrivaju Hristovo lice, koje i dalje ostaje neizmenjeno iza svih tih gre{aka. Njegova stalnost ostaje u smirenoj ti{ini i u savr{enom miru. On ne poznaje nikakve senke. Njegove su o~i te koje gledaju mimo gre{ke prema Hristu u tebi samom. Zatraì, onda, Njegovu pomo} i zatraì od Njega da ti pokaè kako da nau~i{ opra{tanje, onako kako tom opra{tanju Njegovo vi|enje dozvoljava da bude. Tebi je potrebno ono {to On daje i tvoje spasenje po~iva na tome {ta }e{ od Njega nau~iti. Molitva se ne moè uzdi}i do Neba sve dok sa tobom ostaje opra{tanje-da-bi-se-razorilo. Boìja milost }e iz tvog svetog uma ukloniti ovo uvelo i otrovno razmi{ljanje. Hrist ti je oprostio i u Njegovom vi|enju svet postaje isto onako svet kao {to je to i On. Ko god ne vidi zlo u svetu, vidi sli~no Hristu. Po{to ono ~emu je on oprostio, nije nikada ni gre{ilo i ne moè vi{e ni biti krivo. Plan za spasenje je zavr{en i izvr{en i zdravlje je do{lo. Opra{tanje je poziv na zdravlje, jer ko }e, osim ludog, gledati na greh, kada umesto greha moè videti Hristovo lice? Ovo je izbor koji pravi{. Najjednostavniji, ali i jedini koji m o ` e { u~initi. Bog te poziva da spase{ Njegovog Sina od smrti, nude}i mu Hristovu Ljubav. To je ono {to ti treba, a Bog ti pruà taj dar. Kako ti On daje taj dar, tako i ti taj dar dalje mora{ davati. I tako se molitva obnavlja u bezobli~nost, izvan podru~ja bilo kakvih ograni~enja, u bezvremenost, bez bilo ~ega iz pro{losti {to bi je moglo zadràti da se ne ujedini sa neprekidnom pesmom koju svo stvaranje peva svom Bogu. Ali, da bi postigao ovaj cilj, ti prvo mora{ u~iti, pre nego {to dosegne{ tamo gde u~enje ne moè i}i. Opra{tanje je klju~, ali ko se moè koristiti klju~em ako je izgubio kapiju za koju je klju~ napravljen i kojoj jedino odgovara? Zato mi pravimo razlike, tako da se molitva moè osloboditi tame i da moè u}i u svetlost. Uloga koju igra opra{tanje

44

mora se o~istiti i obrnuti od r|avih upotreba i ciljeva punih mr`nje. Opra{tanje-da-bi-se-razorilo mora se razotkriti u svoj njegovoj izdaji i onda ga se mora pustiti da ode zauvek. Ako se ho}e zavr{iti sa u~enjem i ako se ho}e ostvariti plan koji je Bog stvorio za povratak Svog Sina, onda ne sme ostati ni traga od ovog opra{tanja-da-bi-se-razorilo. Ovaj svet je svet suprotnosti. I ti mora{ da izabere{ jednu od njih svakog trenutka dok ovaj svet za tebe zadràva svoju realnost. Ali ti mora{ ipak da nau~i{ alternative koje postoje prilikom ovog izbora ili ne}e{ mo}i posti}i svoju slobodu. Neka ti onda bude sasvim jasno {ta opra{tanje za tebe zna~i, a onda nau~i {ta opra{tanje treba da bude, da bi te moglo osloboditi. O ovome zavisi i razina tvoje molitve, po{to ovde molitva ~eka na svoju slobodu da se izdigne iznad sveta haosa u mir. OPRA[TANJE-DA-BI-SE-RAZORILO Opra{tanje-da-bi-se-razorilo ima mnogo oblika, po{to je ono oru`je sveta oblika. Nisu svi ovi oblici o~igledni, a neki su ~ak i pa`ljivo skriveni ispod onoga {to izgleda kao milosr|e. Ipak, svi oblici koje izgleda kao da ova vrsta opra{tanja preuzima imaju samo ovaj jednostavni cilj - njihova je svrha da odvoje i u~ine razli~itim ono {to je Bog stvorio kao jednako. Razlika je jasna u nekoliko oblika, gde se ne moè prevideti izmi{ljeno upore|ivanje, niti je stvarno i bila namera da se to u~ini. U ovoj su grupi na prvom mestu oblici u kojima se “bolja” osoba udostojava da se sagne da bi spasla onu “lo{iju” od onoga {to je zaista ova druga osoba. Opra{tanje ovde po~iva na stavu milostivog gospodstva, tako udaljenog od ljubavi da se arogancija nikada ne moè izbaciti. Ko moè oprostiti, a istovremeno i prezirati? I ko moè re}i drugome da je proèt grehom i istovremeno ga opaàti kao Boìjeg Sina? Ko nekoga ~ini robom da bi onda ovaj mogao druge podu~avati u tome {ta je to sloboda? Ovde nema sjedinjenja, ve} samo duboke àlosti. Ovo nije stvarno milosr|e. Ovo je smrt. Drugi oblik, ako ga se razume - onda je vrlo sli~an prvom, ne pojavljuje se ba{ kao ovakva prosta~ka arogancija. Onaj koji bi da oprosti drugome ne tvrdi da je sam bolji. Umesto toga on kaè da je ovde ova prva osoba i da on deli s ovom prvom osobom njenu gre{nost, po{to su obe bezvredne i da zasluùju odmazdu gnevnog Boga. Ovo moè izgledati kao skromna misao i zaista moè izazvati rivalitet i takmi~enje ko je vi{e gre{an i ko je vi{e kriv. Ovo nije ljubav za Boìje stvaranje i za svetost, koji su Njegovi darovi zauvek. Da li Boìji Sin moè sam sebe prokleti i istovremeno se se}ati Boga? Ovde je cilj da se razdvoje Bog i Njegov Sin koga On voli i zadràvanje ovog Sina daleko od njegovog Izvora. Ovakvom istom cilju teè i oni koji, s druge strane, traè ulogu mu~enika. Ovde se ovaj cilj mora jasno prepoznati, po{to on moè proma}i kao krotkost i kao milosr|e, umesto kao okrutnost. Zar ovo nije na~in kako da se prihvati tu|a zloba i da se ne odgovara na nju, izuzev ti{inom i blagim osmehom? Pogledaj kako si samo dobar ti, koji strpljivo i sveta~ki podnosi{ tu|i bes i {tetu koju ti pravi taj drugi i koji ne pokazuje{ ljuti bol koji ose}a{. Opra{tanje-da-bi-se-razorilo ~esto se skriva ispod pla{ta kao {to je ovaj. Ono ovde pokazuje lice patnje i bola, koje je tihi dokaz krivnje i pusto{enja koje greh nanosi. Ovakav je svedok koje ova vrsta opra{tanja nudi onome ko bi da bude spasilac, a ne neprijatelj. Ali po{to je taj spasilac u~injen neprijateljem, on onda mora prihvatiti krivicu i te{ko poniènje koje se stavlja na njega. Da li je ovo ljubav? Ili je to pre izdaja prema onome kome je potrebno spasenje od bola i ose}anja krivice? Kakva bi ovde bila druga svrha, izuzev da se zadrè svedoci krivice {to dalje od ljubavi? Opra{tanje-da-bi-se-razorilo moè tako|e preuzeti oblik poga|anja i kompromisa. “Ja }u ti oprostiti, ako udovolji{ mojim potrebama, zato {to je moja sloboda u tvom ropstvu.” Reci to bilo kome i odmah postaje{ rob. I onda }e{ teìti da se daljim poga|anjem oslobodi{ ose}anja krivice, {to ti ne moè doneti nikakve nade, ve} samo jo{ ve}i bol i bedu. Kako je samo sada opra{tanje postalo zastra{uju}e i kako je samo deformisan cilj kome ono teì. Imaj milosti prema sebi, ti koji se ovako poga|a{. Bog daje i ne traì za to nikakvu kompenzaciju. Ne postoji nikakvo druga~ije davanje od davanja koje li~i na Njegovo. Sve ostalo je samo ruganje. Ko bi poku{ao da se pogodi sa Boìjim Sinom, a onda se zahvaljivao Bogu na svetosti tog istog Sina? [ta je to {to bi ti da pokaè{ svom bratu? Da li bi da poku{a{ da poja~a{ njegovo ose}anje krivice, pa tako i svoje vlastito? Opra{tanje je sredstvo

45

da pobegne{ od ovoga. Kako je samo àlosno od opra{tanja napraviti sredstvo za dalje ropstvo i bol. Unutar sveta suprotnosti postoji na~in da se opra{tanje iskoristi za Boìji cilj i da se na|e mir koji On nudi. Nemoj uzeti ni{ta drugo, ina~e }e{ traìti vlastitu smrt i moli}e{ se za odvajanje od svog Pravog Ja. Hrist je za sve zato {to je On u svima. Njegovo je lice to {to ti opra{tanje dozvoljava da vidi{. U Njegovom licu vidi{ i svoje vlastito. Svi oblici koje opra{tanje uzima, a koji ne odvode do besa, osu|ivanja i upore|ivanja bilo koje vrste, zna~e samo smrt. Smrt je ono {to su ovi oblici postavili kao svoj cilj. Nemoj da te prevare ovi oblici, ve} ih odloì u stranu kao bezvredne sa njihovim tragi~nim ponudama. Ti ne èli{ da ostane{ i dalje u ropstvu. Ti ne èli{ da se boji{ Boga. Ti èli{ da vidi{ sun~evu svetlost i Nebeski àr kako sijaju po licu zemlje, oslobo|enoj greha i okupanoj Boìjom Ljubavlju. Odavde se molitva osloba|a, zajedno s tobom. Krila su ti slobodna i molitva }e te izdi}i i dovesti domu tvome gde Bog ho}e da bude{. OPRA[TANJE-ZA-SPASENJE Opra{tanje-za-spasenje ima samo jedan oblik, i samo jedan. Ono ne traì dokaz nevinosti, niti bilo koju vrstu pla}anja. Ono ne raspravlja, niti procenjuje gre{ke koje èli prevideti. Ono ne nudi izdajni~ke darove, niti obe}ava slobodu, istovremeno traè}i smrt. Da li te Bog vara? On samo traì da mu se veruje i voljnost da se nau~i kako da se oslobodi. On daje Svog U~itelja svakome ko ga traì i ko teì da razume Boìju Volju. Njegova spremnost za davanje leì daleko izvan podru~ja tvog razumevanja i tvog jednostavnog shvatanja. Ipak On ho}e da nau~i{ svoj put ka Njemu, a u tom Njegovom htenju je i izvesnost da }e se to dogoditi. Ti, Dete Boìje, Boìji darovi su tvoji, ne zato {to si ti to planirao, ve} zbog Njegove svete Volje. Njegov }e te Glas podu~iti {ta je to opra{tanje i kako to opra{tanje dalje darovati drugima, onako kako On to ho}e. Nemoj, onda, jo{ teìti da razume{ ono {to je izvan podru~ja tvog shvatanja, ali neka to bude put koji te vodi tamo gde Hristove o~i postaju vid za koji se odlu~uje{. Odreci se svega drugoga, po{to i nema ni~eg drugog. Kada bilo ko poziva u pomo} u bilo kom obliku, On je onda Onaj koji }e u tvoje ime odgovoriti na taj poziv. Sve {to se od tebe traì jeste da odstupi{ i da se ne upli}e{. Opra{tanje-za-spasenje Njegov je zadatak i On je Taj Ko }e odgovoriti u tvoje ime. Nemoj unapred stvarati predstavu kakav oblik treba da ima Hristovo opra{tanje. On zna na~in kako }e od svakog poziva izgraditi pomo} za tebe, dok se ti uzdiè{ i nastoji{ da {to pre u|e{ u O~ev dom. Sada On moè tvoje kora~anje u~initi sigurnim, a tvoje re~i iskrenim, ne uz pomo} tvoje iskrenosti, ve} Svoje. Dozvoli Mu da odredi na~in kako }e{ opra{tati i onda }e svaka takva prilika za tebe biti jo{ jedan korak na putu ka Bogu i ka miru. Zar se nisi umorio od robovanja? Bog ti nije odabrao ovaj tu`ni put. Ono {to si sam izabrao jo{ uvek se moè ukloniti, po{to je molitva milosrdna, a Bog je pravedan. Njegova je pravda ona koju On moè razumeti, ali ti jo{ ne moè{. On }e ti jo{ uvek davati sredstva da ne{to nau~i{ o Njemu i da kona~no spozna{ da osuda nije realna i da ona, u svoje zlo ime, stvara samo iluzije. I nije vaàn oblik koji izgleda da snovi uzimaju. Iluzije su neistinite. Boìja Volja je istina, a ti si jedno s Njim u Volji i svrsi. Ovde se zavr{avaju svi snovi. “[ta treba da u~inim za njega, Tvog svetog Sina?” - treba da bude jedina stvar koju }e{ ikada pitati kada je pomo} potrebna i kada se teì opra{tanju. Ne treba da prosu|uje{ oblik koji uzima bilo kakva te`nja. I neka ne bude{ ti taj koji }e uobli~iti formu u kojoj se opra{tanje javlja kako bi spasilo Boìjeg Sina. Hristova svetlost u njemu je njegovo oslobo|enje i ta je svetlost ono {to odgovara na njegov poziv. Oprosti mu kao {to je Hrist odlu~io da treba da u~ini{ i budi Hristove o~i kojima }e{ gledati na svog brata, a tako|e govori u Hristovo Ime. Hrist poznaje potrebu, a poznaje i pitanje i odgovor. On }e ti ta~no re}i {ta da radi{, re~ima koje moè{ razumeti i kojima se moè{ koristiti. Nemoj brkati Njegovu funkciju sa svojom vlastitom. On je Odgovor. Ti si onaj koji ~uje. A {ta je to o ~emu ti On govori? Govori ti o spasenju i o daru mira. O kraju greha, krivice i smrti. O ulozi koju opra{tanje ima u Njemu. Da li bar slu{a{? Njega }e ~uti svaki onaj koji priziva Njegovo Ime i koji stavlja opra{tanje u Njegove ruke. Njemu je dato da podu~ava opra{tanju, kako bi opra{tanje spasao od razaranja i kako bi od tog sredstva za odvajanje, greh

46

i smrt ponovo napravio sveti Boìji dar. Molitva je Njegova vlastita desna ruka, napravljena da bi mogla spasavati, isto kao {to je istinskom opra{tanju dozvoljeno da proizilazi iz Njegove ve~ne budnosti i ljubavi. Slu{aj i u~i, a nemoj presu|ivati. Bog je taj kome treba da se obrati{ da bi ~uo {ta je to {to treba da ~ini{. Njegov }e odgovor biti jasan kao jutro, a Njegovo opra{tanje nije ono {to ti misli{ da jeste. On jo{ uvek zna i to treba da je dovoljno. Opra{tanje ima U~itelja koji ni u ~emu ne moè zatajiti. Zadrì se za trenutak na ovome: nemoj poku{avati da prosu|uje{ opra{tanje, a nemoj ga ni stavljati u zemaljski okvir. Neka se ono uspne do Hrista, koji ga pozdravlja kao dar koji se Njemu daje. On te ne}e ostaviti neute{enog, niti }e propustiti da ti po{alje Svoje an|ele da ti odgovore u Njegovo Ime. On stoji pored kapije za koju je opra{tanje jedini klju~. Daj ovaj klju~ Hristu da ga upotrebi umesto tebe i vide}e{ kako se vrata tiho otvaraju pred sjajnim Hristovim licem. Pogledaj svog brata s druge strane kapije - Boìjeg Sina onakvog kakvog ga je On stvorio.

L E ^ E NJ E Molitva ima i pomo}nike i svedoke koji ublaàvaju i osiguravaju strmi uspon, olak{avaju}i bol zbog straha i nude}i utehu i obe}anja nade. Le~enje je svedok u korist opra{tanja i pomo} pri molitvi, le~enje daje osiguranje da }e se uspeti u postizanju krajnjeg cilja. Va`nost le~enja nikada se ne moè previ{e naglasiti, po{to je le~enje znak ili simbol snage opra{tanja i ono je samo rezultat ili senka promene uma u vezi sa ciljem molitve. UZROK BOLESTI Nemoj me{ati uzrok i posledicu, a nemoj misliti ni da je bolest odvojena od onoga {to mora biti njen uzrok. Bolest je znak, senka zle misli koja izgleda kao da je realna i pravedna, u skladu sa na~inom kako je koristi ovaj svet. Bolest je spolja{nji dokaz unutra{njih “grehova” i svedo~i u korist misli koje ne opra{taju i koje povre|uju i koje mogu {tetiti Boìjem Sinu. Le~enje tela je nemogu}e, a to pokazuje i kratka priroda “ozdravljenja”. A telo, jo{ pri tome, mora umreti i tako njegovo le~enje samo odlaè njegovo pretvaranje u prah, u kom je ro|en i kome se mora vratiti. Uzrok pojave tela je nesposobnost za opra{tanje Boìjeg Sina. Telo nije napustilo svoj uzrok, a to jasno pokazuje njegov bol, starenje i oznaka smrti koja je na njemu. Telo izgleda zastra{uju}e i slabo onima koji misle da im je ìvot vezan za njegove komande i da je spojen sa njegovim nestabilnim, si}u{nim dahom. Na njih smrt bulji dok svaki trenutak nepovratno klizi iz njihovih ruku koje poku{avaju da ga uhvate, a koje ga ne mogu zadràti. A oni ose}aju strah dok se tela menjaju i oboljevaju. Po{to oni ose}aju te{ki zadah smrti u svojim srcima. Telo se moè izle~iti i to moè biti posledica samo istinskog opra{tanja. Samo to moè vratiti se}anje na besmrtnost, koja je dar svetosti i ljubavi. Opra{tanje mora dati um koji razume da sam mora prevideti sve senke na svetom Hristovom licu, a me|u tim senkama treba, kao jednu od njih, videti i bolest. Ni{ta vi{e od toga. Bolest je znak presu|ivanja koje brat obavlja nad bratom, a Boìji Sin ~ini sam sebi. On sam je prokleo svoje telo kao svoj zatvor i zaboravio je da je on sam telu dodelio tu ulogu. Ono {to je on u~inio, sada Boìji Sin mora ukloniti. Ali ne sam. On je bacio negde klju~ zatvora, svoju svetu bezgre{nost i se}anje na Ljubav svog Oca. Ali mu je pomo} ipak data u vidu Glasa kog je njegov Otac smestio u njemu samome. Mo} le~enja je sada njegov dar od vlastitog Oca, po{to kroz Svoj Glas On jo{ uvek moè dosegnuti do Svog Sina, podse}aju}i ga da telo moè postati njegov odabrani dom, ali da ono nikada ne}e biti njegov istinski dom. Zato se mora napraviti razlika izme|u istinskog le~enja i njegovog la`nog pandana. Svet suprotnosti je mesto za le~enje, jer {ta to ima na Nebu {to bi trebalo le~iti? Kao {to molitva na razini sveta moè krivo traìti i kao {to prividno milosr|e moè opra{tati ubistva, tako i le~enje moè biti la`no, a tako|e i istinito. Le~enje moè biti svedokom svetske mo}i, a moè svedo~iti i u korist ve~ne Boìje Ljubavi.

47

LA@NO NASUPROT ISTINSKOM LEÊNJU La`no le~enje samo dovodi do puke razmene jedne iluzije za neku drugu, “lep{u” iluziju, zamenjuje san o bolesti za san o zdravlju. Ovo se moè javiti i na niìm oblicima molitve, kombinuju}i se sa opra{tanjem koje je dobro zami{ljeno ali koje jo{ nije potpuno shva}eno. Samo la`no le~enje moè otvoriti put strahu, tako da bolest ima i dalje slobodu da ponovo udari. La`no le~enje zaista moè ukloniti jedan oblik bola i bolesti. Ali uzrok bolesti i dalje ostaje, a onda i posledice ne}e nedostajati. Uzrok bolesti je jo{ uvek èlja da se umre i da se tako savlada Hrist. A sa ovom èljom smrt postaje ne{to sasvim izvesno, po{to je molitva u s l i { e n a. A postoji i vrsta prividne smrti, koja ima razli~it izvor. Ona ne dolazi zbog misli koje su {tetne za svemir i zbog besne ljutnje na kosmos. Ona jednostavno ozna~ava da je do{ao kraj korisnosti telesnog funkcionisanja. I tako se telo namerno odbacuje, kao {to se odlaè odelo koje se otrcalo. Ovo je ono {to smrt treba da bude - smireni izbor, radosno u~injen i sa ose}ajem mira, zato {to je telo ugodno iskori{}eno da pomogne Boìjem Sinu du` puta kojim ide ka Bogu. Onda se zahvaljujemo telu za svu slu`bu koju je obavilo za nas. Ali smo zahvalni tako|e i zbog toga {to je prestala potreba da se kre}emo po ograni~enom svetu, u kome doseèmo do Hrista u skrivenom obliku i u kome Ga moèmo jasno videti, u najboljem slu~aju, samo u krasnim trenutnim bljescima. Sada Ga moèmo videti bez zastora u svetlosti koju smo zasluìli ponovo da gledamo. Mi to zovemo smr}u, ali to je sloboda. Ova sloboda ne dolazi u oblicima koji izgleda kao da su dole bolno utisnuti u meso koje to ne}e, ve} kao blaga dobrodo{lica izbavljenju. Ako je zaista do{lo do istinskog le~enja, ovo moè biti oblik u kome smrt dolazi kada do|e vreme da se malo odmori od rada koji je radosno obavljen i koji je radosno i zavr{en. Sada mirno idemo na slobodniji vazduh i blaù klimu, gde nije te{ko videti darove koje smo dali kako su za nas sa~uvani. Hrist je sada jasniji, Njegovo je vi|enje sada u nama trajnije, Njegov Glas, Boìja Re~, sada je sigurnije ujedno i na{ vlastiti. Ovaj blagi prolaz u vi{u molitvu, u vrstu opaànja za zemaljske puteve, moè se primiti samo sa zahvalno{}u. Ipak, prvo istinsko le~enje mora do}i da blagoslovi um oprostom ispunjenim ljubavlju za grehove koje je ovaj um usnio i onda premestio na svet. Sada su se ovi snovi raspr{ili u tihoj smirenosti. Sada njegovo opra{tanje dolazi da izle~i svet i ovaj je um spreman da se u miru udalji, zavr{iv{i putovanje i nau~iv{i lekcije. Ovo nije smrt u onom smislu kako je svet zami{lja, po{to je smrt okrutna u prepla{enim o~ima ovoga sveta i ona preuzima oblik kazne za greh. Kako bi onda ovakva smrt mogla biti blagoslov? I kako bi onda bila dobrodo{la kada je se mora bojati? Kakvo se onda le~enje moè javiti pri ovakvom gledanju na ono {to je samo otvaranje kapije koja vodi ka vi{oj molitvi i ka izvr{enoj dobrostivoj pravdi? Smrt je nagrada, a ne kazna. Ali ovakvu ta~ku gledi{ta mora negovati le~enje koje svet ne moè ni da zamisli. Nema delimi~nog isceljivanja. Ono {to samo pomi~e iluzije ne ~ini ni{ta. Ono {to je la`no ne moè biti delimi~no istinito. Ako si izle~en, tvoje je isceljenje potpuno. Opra{tanje je jedini dar koji daje{ i koji }e{ i primiti. La`no isceljenje po~iva na isceljenju tela i ostavlja netaknutim uzrok bolesti, koji je spreman da ponovo udari sve dok ne donese okrutnu smrt sa svojom prividnom pobedom. Smrt moè za kratko biti dràna u {ahu i moè biti kratkog odga|anja, dok ona ~eka da se osveti Boìjem Sinu. Ali se ona ne moè prevladati, sve dok se ne ukloni svo verovanje u nju. I dok se smrt ne smesti u Boìju zamenu za ru`ne snove, u svet u kome nema vela greha koji }e smrt dràti u tami i bez utehe. Kona~no se otvara Nebeska kapija i Boìji Sin moè u}i u dom koji mu spremno izraàva dobrodo{licu i koji je bio pripremljen za ovo pre nego {to je vreme zapo~elo i koji ga jo{ i dalje o~ekuje. ODVAJANJE NASUPROT SJEDINJAVANJU La`no isceljenje le~i telo delimi~no, ali nikada kao celinu. U ovome postaju sasvim jasni njegovi odvojeni ciljevi, zato {to ovo isceljenje nije uklonilo prokletstvo greha koje leì na telu. Prema tome, ovo le~enje jo{ uvek vara. Niti ovo isceljenje obavlja neko ko shvata da je drugi sasvim isti kao {to je i on. Ovo je ono {to omogu}ava istinsko le~enje. Kada je le~enje la`no, onda postoji mo} koju drugi ima, a ta mo} nije data obojici u istoj meri, kao jednoj celini. Ovde se pokazuje odvojenost. I ovde se gubi zna~enje istinskog le~enja, a pojavljuju se idoli da bi zamra~ili ono jedinstvo koje se zove Boìji Sin. Le~enje-da-bi-se-razdvojilo moè izgledati kao

48

~udna ideja. A ipak se to moè re}i za bilo koji oblik le~enja koje je zasnovano na bilo kojoj vrsti nejednakosti. Ovi oblici mogu le~iti telo i, uop{te uzev, zaista se na to i ograni~avaju. Neko zna bolje, bolje je izve`ban ili je mo`da talentovaniji i mudriji. Zato on moè nekoga le~iti koji je ispod njega i pod njegovom je za{titom. Ovim se moè telo le~iti zato {to u snovima jednakost ne moè biti stalna. Pomaci i promena je ono od ~ega je san napravljen. Izle~iti se izgleda kao da zna~i na}i nekog mudrijeg ko }e uspeti svojom ve{tinom i znanjem. Neko zna bolje. To je magijska fraza uz ~iju pomo} telo izgleda kao da je cilj le~enja na na~in kako to zami{lja ovaj svet. I ovome mudrijem neki drugi dolazi da bi se okoristio njegovim znanjem i ve{tinom, da bi kod njega na{ao lek za svoj bol. Kako to moè biti? Istinsko le~enje ne moè proiza}i iz nejednakosti koja je pretpostavljena, a onda i prihva}ena kao istina. A onda je se koristi kao pomo} da se obnovi onaj ranjeni i da se umiri um koji pati od agonije sumnje. Ima li onda kakve uloge za le~enje koje se moè koristiti da bi se ponudila pomo} nekom drugom? U aroganciji odgovor mora biti “ne”. Ali u skromnosti zaista ima mesta za one koji pomaù. To je sli~no ulozi koja pomaè u molitvi i koja dozvoljava opra{tanju da bude ono ~emu je i namenjeno. Od sebe ne pravi{ nosioca posebnog dara koji donosi le~enje. Ti samo prepoznaje{ svoje jedinstvo sa onim koji poziva u pomo}. Po{to se u ovom jedinstvu raspr{uje njegov posebni ose}aj, a taj je ose}aj ono {to ga je u~inilo bolesnim. Nema nikakvog smisla davati lek odvojeno od mesta gde se nalazi izvor bolesti, po{to na ovaj na~in bolest nikada ne}e biti istinski izle~ena. Postoje iscelitelji. To su Boìji Sinovi koji prepoznaju svoj Izvor i koji shvataju da je sve ono {to njihov Izvor stvara jedno sa njima. Ovo je lek koji donosi olak{anje koje ne moè, a da ne uspe. Ono }e ostati da bi blagoslovilo za vjek vjekova. Ono ne le~i delimi~no, ve} potpuno i zauvek. Sada se ta~no razotkriva uzrok svake bolesti. I sad se na tom mestu upisuje sveta Boìja Re~. Bolest i odvajanje moraju se le~iti ljubavlju i sjedinjavanjem. Ni{ta drugo ne moè le~iti od kako je Bog uspostavio le~enje. Bez Njega nema le~enja, po{to nema ljubavi. Samo ti Boìji Glas moè re}i kako da le~i{. Slu{aj Ga i nikada ne}e{ propustiti da donese{ Njegov dobrostivi lek onima koje ti On po{alje i da Mu dozvoli{ da ih On izle~i i da blagoslovi sve one koji sluè sa Njim u ime le~enja. Dolazi do izle~enja tela po{to nestane uzrok telesne bolesti. I sada, bez uzroka, telesna bolest ne moè ponovo do}i u drugom obliku. A ne}e biti vi{e ni straha od smrti, zato {to je i sama smrt shva}ena. Nema straha u onome ko je istinski izle~en, zato {to je ljubav sada u{la tamo gde su stajali idoli, a strah se kona~no povukao pred Bogom. SVETOST LEÊNJA Kako su samo sveti oni koji su izle~eni! Po{to u njihovom vidu njihova bra}a dele njihovo izle~enje i njihovu ljubav. Nosioci mira - glas Svetog Duha, kroz koje Sveti Duh govori u Ime Boga, îji On i jeste Glas - takvi su Boìji iscelitelji. Oni uvek govore u Njegovo Ime, a nikada u svoje. Oni nemaju nikakvih drugih darova, osim onih koji su od Boga. A te darove oni dele zato {to znaju da je to ono {to On ho}e. Oni nisu posebni. Oni su sveti. Oni su izabrali svetost, a odrekli su se svih odvojenih snova o posebnim svojstvima kroz koje oni mogu podariti nejednake darove onima koji su manje sretni. Njihovo le~enje obnovilo je njihovu celovitost, pa tako oni mogu oprostiti i pridruìti se pesmi molitve u kojoj izle~eni pevaju o svom sjedinjenju i o svojoj zahvalnosti Bogu. Kao svedok u korist opra{tanja, kao pomo} molitvi i kao posledica milosti koja je istinski podu~avana, le~enje je blagoslov. I svet na to odgovara oìvljenim horom kroz glas molitve. Opra{tanje baca svoje milostivo izbavljenje na svaku vlat trave i pernato krilo i na sva ìva stvorenja na zemlji. Ovde nema pribeì{ta za strah, po{to dolazi ljubav u svoj svojoj svetoj jedno}i. Vreme se zadràva samo toliko da dozvoli jedan trenutak zadràvanja na zemlji poslednjem zagrljaju molitve, dok je svet nestao raspr{en svetlo{}u. Ovaj je trenutak cilj svih istinskih iscelitelja, koje je Hrist podu~io da vide ono {to je Njemu sli~no i da druge podu~avaju onako kako je i on podu~avao. Razmisli o tome {ta to zna~i pomagati Hristu da le~i! Da li i{ta moè biti svetije od toga? Bog zahvaljuje svojim isceliteljima. On zna da je On Sam Uzrok le~enja, da je to Njegova Ljubav, da je to Njegov Sin,

49

obnovljen kao Njegovo upotpunjenje i vra}en da zajedno s Njim deli svetu radost stvaranja. Ne traì delimi~no izle~enje. Niti primi kakvog idola umesto se}anja na Njega îja se Ljubav nikada nije izmenila i nikada ni ne}e. Ti si Mu drag isto onoliko koliko Mu je drago i celo Njegovo stvaranje, po{to ono u tebi leì kao Njegov ve~ni dar. Kakve ima{ potrebe da mi~e{ snove unutar jednog tu`nog sveta? Ne zaboravi Boìju zahvalnost. Ne zaboravi svetu milost molitve. Ne zaboravi opra{tanje Boìjeg Sina. Prvo opra{ta{, onda se moli{ i potom si izle~en. Tvoja se molitva uzdigla i prizvala Boga. A On ~uje i odgovara. Shvatio si i da opra{ta{ i da se moli{ samo za sebe. I sa ovim razumevanjem dolazi i izle~enje. U molitvi se sjedinjuje{ sa svojim Izvorom i shvata{ da te taj Izvor, u stvari, nikada i nije napustio. Ovu razinu ne moè{ dosti}i sve dok postoji mr`nja u tvom srcu i sve dok je u tebi èlja da napada{ Boìjeg Sina. Ovo nemoj nikada zaboraviti: ti si taj koji je Boìji Sin. Izabrav{i da bude{ u Njemu, istovremeno si odlu~io i da bude{ u samom sebi i da Bog bude u tebi. A tvoje prosu|ivanje ne}e mo}i, a da ne dosegne do Boga, po{to Njemu prepu{ta{ ulogu koju vidi{ u Njegovom stvaranju. Nemoj pogre{no odabirati. U suprotnom }e{ misliti da si ti taj ko je stvoritelj, a ne On. A On onda vi{e nije Uzrok, ve} samo posledica. Sada le~enje nije vi{e mogu}e, zato {to Njega okrivljuje{ za svoju vlastitu prevaru i svoju vlastitu krivicu. Onaj Koji je Ljubav sada postaje izvor straha, po{to se sada samo strah moè opravdati. Osveta je Njegova. On je veliki razara~, On je smrt. I tako bolest, patnja i àlosni gubitak postaju sudbina svakog stanovnika zemlje, koje je On napustio i prepustio |avoljoj brizi, zaklinju}i se da ih nikada vi{e ne}e toga osloboditi. Jo{ jednom do|ite Meni, deco Moja, bez ovakvih izopa~enih misli u svojim srcima. Jo{ uvek ste sveti sa Sveto{}u koja vas je stvorila u savr{enoj bezgre{nosti i Koja vas jo{ uvek okruùje rukama mira. Sanjajte sada o le~enju. A onda ustanite i odloìte u stranu zauvek svo sanjanje. Ti si taj koga tvoj Otac voli, ti si taj koji nikada i nije napustio svoj dom, niti si lutao divljim svetom stopalima koja su krvarila i te{kim srcem koje je otvrdnulo bore}i se protiv Ljubavi koja je istina u tebi. Sve svoje snove prepusti Hristu i dozvoli Mu da ti bude Vodi~ pri le~enju, koji }e te voditi u molitvi izvan podru~ja sfera uticaja sveta. On dolazi u Moje Ime i govori Moju Re~ tebi. Ja }u k Sebi pozvati Svog umornog Sina da Mi se vrati iz snova o zlobi i da do|e u slatki zagrljaj ve~ne Ljubavi i savr{enog mira. Moje su ruke ra{irene i spremne da prime Sina koga volim i koji ne shvata da je ve} izle~en i da njegove molitve nikada i nisu prestale da pevaju svoju radosnu zahvalnicu, zajedno sa celim stvaranjem, u svetosti Ljubavi. Smiri se jedan tren. Ispod zvukova opore i gorke borbe i poraza, postoji Glas Koji ti govori o Meni. Po~uj Ga za trenutak, pa }e{ se izle~iti. Po~uj Ga za trenutak pa }e{ se spasti. Pomozi Mi da probudim Svoju decu iz sna o odmazdi i kazni i iz malog ìvota pritisnutog strahom, koji se tako brzo zavr{ava, tako da izgleda kao da ga se i nije nikada ni ìvelo. Dozvoli Mi da te, umesto toga, podsetim na ve~nost, u kojoj tvoja radost postaje sve ve}a kako se tvoja ljubav pro{iruje zajedno sa Mojom i izvan podru~ja beskraja, u kome vreme i prostor nemaju nikakvog zna~enja. Sve dok ti bude{ ~ekao u svojoj tuzi, Nebeska melodija nije potpuna, zato {to je tvoja pesma deo ve~ne harmonije ljubavi. Bez tebe stvaranje nije potpuno. Vrati Mi se, Meni Koji nikada nisam napustio Svog Sina. Po~uj, Dete Moje, tvoj te Otac zove. Nemoj odbiti da ~uje{ poziv Ljubavi. Ne negiraj Hristu ono {to je Njegovo. Nebo je ovde i Nebo je tvoj dom. Stvaranje se saginje du` re{etki vremena da bi podiglo te{ko breme sa sveta. Podignite svoja srca i pozdravite njegov dolazak. Vidite kako blago nestaju senke. Trnje meko otpada sa krvavog ~ela onoga ko je sveti Boìji Sin. Kako si samo krasno ti, Dete Svetlosti! Kako si Mi samo sli~no! Kako te, ispunjen ljubavlju, drìm u Svom srcu i u Svojim rukama. Kako Mi je samo dragocen svaki dar koji si Mi poklonio, ti koji si izle~io Mog Sina i skinuo ga sa krsta. Ustani i dozvoli da ti se da Moja zahvalnost. A sa Mojom zahvalno{}u prvo }e do}i dar opra{tanja, a potom ve~ni mir. Pa tako sada Mi vrati svoj sveti glas. Bez tebe je tiha pesma molitve. Svemir ~eka na tvoje izbavljenje, zato {to je to istovremeno i njegovo izbavljenje. Budi susretljiv prema kosmosu i prema sebi, a onda budi prijazan i prema Meni. Ja traìm samo ovo: da se ute{i{ i da ne ìvi{ vi{e u strahu i bolu. Ne napu{taj Ljubav. Zapamti ovo: bez obzira {ta ti sam o sebi misli{, bez obzira {ta ti mislio o svetu, potreban si svom Ocu i On }e te pozivati sve dok Mu kona~no ne do|e{ u miru.

50

PSIHOTERAPIJA: SVRHA, PROCES I PRAKSA Psihoterapija je jedini oblik terapije koji postoji. Po{to samo um moè biti bolestan, prema tome samo um moè i da se le~i. Samo umu je potrebno le~enje. îni se kao da nije ovako, zato {to ispoljavanja ovoga sveta izgledaju zaista realna. Psihoterapija je neophodna zato da pojedinac moè staviti pod znak pitanja realnost ispoljavanja ovoga sveta. Ponekad ovaj pojedinac moè po~eti da otvara svoj um bez formalne pomo}i, ali ~ak i onda uvek je izvesna promena u percepciji interpersonalnih odnosa ono {to mu omogu}ava to otvaranje. Ponekad mu je potreban struktuiraniji, pro{ireni odnos sa “zvani~nim” terapeutom. I u jednom i u drugom slu~aju, zadatak je isti: pacijentu se mora pomo}i da izmeni svoj um u vezi sa “realno{}u” iluzija. SVRHA PSIHOTERAPIJE Vrlo jednostavno: svrha psihoterapije jeste da ukloni blokove koji ometaju pristup istini. Njen je cilj da pomogne pacijentu da napusti svoj fiksirani sumanuti sistem i da po~ne ponovo razmatrati njegov la`ni uzrok i posledi~ne odnose na kojima ovaj uzrok po~iva. Niko na ovome svetu ne moè izbe}i strahu, ali svako moè ponovo razmotriti uzroke tog straha i nau~iti da ih ispravno procenjuje. Bog je svakome dao U~itelja îja mudrost i pomo} daleko prevazilaze sve ono {to moè doprineti jedan zemaljski terapeut. Ipak postoje vremena i situacije u kojima jedan zemaljski odnos pacijent-terapeut postaje sredstvo preko koga On nudi Svoje ve}e darove obojici. Kakvu bolju svrhu moè imati bilo koji odnos nego da pozove Svetog Duha da u|e u njega i da pokloni Svoj vlastiti veliki dar radovanja? Kakav moè biti vi{i cilj za bilo koga nego da nau~i da prizove Boga i da ~uje Njegov Odgovor? I koji to moè biti uzvi{eniji cilj nego dozvati sebi u pamet Put, Istinu i @ivot i setiti se Boga? Prava svrha psihoterapije jeste da u ovome pomogne. Da li moè biti i{ta Svetije? Ispravno shva}ena, psihoterapija podu~ava opra{tanju i pomaè pacijentu da ga prepozna i prihvati. Izle~enjem pacijenta istovremeno je opro{teno i terapeutu. Svako onaj kome je potrebna pomo}, bez obzira na oblik njegove muke, zapravo napada sam sebe i kao posledica toga stradava njegov du{evni mir. Ove se tendencije ~esto opisuju kao “samorazorne”, a i pacijent ih ~esto i sam smatra takvima. A ono {to pacijent ne shvata, a {to treba da nau~i, jeste da taj “ja” koji napada i koji moè biti napadnut, jeste koncept koji je sam on izgradio. Dalje, on sam neguje ovaj koncept, brani ga, a ponekad je ~ak voljan i da svoj “ìvot `rtvuje” u korist ovog koncepta. Zato {to on ovaj koncept izjedna~uje sa samim sobom. Ovo ja on vidi kao ne{to {to deluje na spolja{nji svet, {to reaguje na spolja{nje sile, onako kako to one zahtevaju i koje je bespomo}no pred mo}i spolja{njeg sveta. Psihoterapija, prema tome, mora u pacijentovoj svesnosti obnoviti sposobnost da donosi sam svoje odluke. Pacijent mora biti voljan da preokrene svoje vlastito razmi{ljanje i da shvati da ono {to je on sam smislio projektuje natrag svoje efekte na njega, a da su ti efekti posledica onoga {to je on sam projektovao na svet. Svet koji on vidi, prema tome, zapravo ne postoji. Sve dok to bar delimi~no ne prihvati, pacijent ne moè videti samog sebe kao stvarno sposobnog da donosi odluke. I on }e se boriti protiv svoje slobode zato {to je zamenjuje sa ropstvom. Pacijent ne mora misliti o istini kao o Bogu da bi napredovao u spasenju. Ali mora po~eti da odvaja istinu od iluzije, prepoznaju}i da one nisu isto i postaju}i sve vi{e voljan da vidi iluzije kao la`ne i da prihvati istinu kao istinitu. Njegov }e ga U~itelj prihvatiti i dalje mu pomo}i da ide, onoliko koliko je spreman da dalje ide. Psihoterapija mu moè samo u{tedeti vreme. Sveti Duh se koristi vremenom kako On smatra da je najbolje, a On nikada ne gre{i. Psihoterapija pod Njegovim usmerenjem je jedno od sredstava kojim se On koristi da u{tedi vreme i da pripremi dodatne u~itelje za Njegov rad. Nema kraja pomo}i koju On zapo~inje i koju On usmerava. Bez obzira za koju se mar{utu On odlu~i, sva psihoterapija na kraju vodi ka Bogu. Ali to zavisi od Njega. Svi smo mi Njegovi psihoterapeuti, zato {to On ho}e da se svi izle~imo u Njemu.

51

PROCES PSIHOTERAPIJE Psihoterapija je proces koji menja ta~ku gledi{ta na vlastito ja. U najboljem slu~aju, ovo “novo” ja je blagotvorniji koncept o ja. Od psihoterapije je te{ko o~ekivati da uspostavi realnost. To nije njena funkcija. Ako bude mogla da otvori put ka realnosti, onda je postigla svoj najve}i uspeh. Njena ~itava funkcija, na kraju, svodi se na to da pomogne pacijentu da se nosi sa jednom fundamentalnom gre{kom: sa verovanjem da mu ljutnja donosi ne{to {to on istinski èli i da opravdavanjem napada on sam sebe {titi. Do koje mere on shvati da je ovo gre{ka, do te iste mere je i istinski spasen. Pacijenti ne ulaze u terapeutski odnos sa ovim ciljem na umu. Naprotiv, ovakvi koncepti za njih malo zna~e, a ako bi im zna~ili, onda im ne bi trebala pomo}. Njihov je cilj da mogu zadràti svoj koncept o samom sebi ta~no onakvim kakav i jeste, ali bez patnje koju ovaj koncept povla~i za sobom. Njihova ~itava ravnoteà po~iva na ludom verovanju da je ovo mogu}e. A po{to je za zdrav um jasno da je ovo nemogu}e, ono {to pacijenti traè jeste magija. U iluzijama se nemogu}e lako postiè, ali samo po ceni da se iluzije u~ine istinitim. Pacijent je ve} platio ovu cenu. Sada on èli “bolju” iluziju. Prema tome, na po~etku ciljevi pacijenta i terapeuta su protivre~ni. I terapeut i pacijent mogu gajiti la`ne koncepte o ja, ali se jo{ uvek moraju razlikovati njihove odgovaraju}e percepcije o “pobolj{anju”. Pacijent se nada da }e do}i do promena koje on èli, ali bez bilo kakvog zna~ajnijeg menjanja njegovog koncepta o samom sebi. On se, u stvari, nada da }e ovaj koncept o samom sebi dovoljno stabilizovati tako da moè u sebe uklju~iti magijske mo}i kojima on teì u psihoterapiji. On èli da ranjivo u~ini neranjivim, a kona~no beskona~nim. Ja koje on vidi je njegov bog i on teì samo da mu bolje sluì. Bez obzira koliko je iskren sam psihoterapeut, on mora èleti da izmeni pacijentov koncept o samom sebi na na~in koji terapeut smatra realnim. Zadatak terapije jeste da pomiri ove razlike. Na svu sre}u, i terapeut i pacijent }e nau~iti da se odreknu svojih prvobitnih ciljeva, po{to se spasenje moè na}i samo u odnosu. Na po~etku je neizbe`no da i jedan i drugi prihvate nerealne ciljeve koji nisu potpuno oslobo|eni od prikrivenih magijskih sugestija. Umovi obojice na kraju se odri~u ovih sugestija. GRANICE PSIHOTERAPIJE Retko se postiè idealan ishod. Terapija po~inje shvatanjem da le~enje pripada umu. U psihoterapiji se susre}u oni koji ve} i tako u ovo veruju. Mo`da ne}e oti}i mnogo dalje od ovoga, zato {to niko ne moè nau~iti vi{e od onoga za {ta je u tom trenutku spreman. Ali se menjaju razine te spremnosti. A kada terapeut ili pacijent dosegnu tu slede}u razinu, bi}e im ponu|en odnos koji zadovoljava tu izmenjenu razinu. Mo`da }e se ponovo susresti i nastaviti sa istim odnosom, ~ine}i ga svetijim. Ili }e mo`da svaki od njih u}i u neku drugu kombinaciju. Siguran budi samo u ovo: svaki od njih }e napredovati. Nazadovanje je privremeno. Preovla|uje usmerenje za napredovanje ka istini. Psihoterapija sama po sebi ne moè biti stvarala~ka. To je jedna od gre{aka koje ego gaji, tj. da je on sposoban za istinski preobraàj, pa prema tome i za istinsko stvarala{tvo. Kad govorimo o “spasonosnoj iluziji” ili o “kona~nom snu”, nije to ono na {ta mislimo. Ovde se radi o egovoj poslednjoj odbrani. “Otpor” je egov na~in gledanja na stvari, njegovo tuma~enje napretka i rasta. Ova tuma~enja su nu`no pogre{na, zato {to su sumanuta. Promene koje ego poku{ava da izvede nisu stvarne promene. One su samo jo{ tamnije senke ili mo`da razli~iti modeli oblaka. Ono {to se izgradi od ni~ega ne moè se nazvati novim ili razli~itim. Iluzije su iluzije, istina je istina. Otpor, kako se ovde defini{e, moè biti karakteristika i terapeuta i pacijenta. Bilo kako bilo, ovaj otpor ograni~ava psihoterapiju zato {to ograni~ava njen cilj. Sveti Duh se ne moè boriti protiv egovih upada u terapeutski proces. Ali }e On ~ekati, a Njegovo je strpljenje beskona~no. Njegov je cilj uvek nepodeljen. Bilo kakva re{enja da pacijent i terapeut postignu u vezi sa svojim ciljevima koji su u raskoraku, oni se ne mogu potpuno pomiriti i postati jedno sve dok se ne udruè sa ciljem Svetog Duha. Samo se tada okon~ava sav konflikt, po{to samo onda moè do}i do izvesnosti. Idealno gledano, psihoterapija je serija svetih susreta u kojima se bra}a sre}u da bi jedan drugog

52

blagoslovio i da bi primio Boìji mir. A ovo }e jednoga dana doìveti svaki “pacijent” na licu zemlje, jer - ko je mogao do}i ovde, izuzev pacijenata? Terapeut je samo ne{to specijalizovaniji Boìji u~itelj. On u~i podu~avanjem drugih i {to je napredniji to on vi{e druge podu~ava i vi{e i sam u~i. Ali, bez obzira na kom je stepenu razvoja, postoje pacijenti kojima je potreban ba{ takav kakav jeste. Oni ne mogu uzeti vi{e nego {to im on moè sada dati. A i on i oni }e kona~no prona}i zdravlje. MESTO RELIGIJE U PSIHOTERAPIJI Biti Boìji u~itelj ne zna~i obavezno biti i religiozan, pa ~ak ni verovati u Boga u nekoj ve}oj meri. Me|utim, biti Boìji u~itelj obavezno zna~i podu~avati opra{tanju, a ne osu|ivanju. Pa ~ak ni u ovome se ne traì potpuna doslednost, po{to onaj ko dosegne ovu ta~ku moè potpuno podu~avati spasenje, u jednom trenutku i bez re~i. A onaj ko je sve nau~io ne treba u~itelja, a onaj ko je izle~en ne treba terapeuta. Odnosi su jo{ uvek hram Svetog Duha i oni }e vremenom postati savr{eni i obnovljeni za ve~nost. Formalna religija nema mesta u psihoterapiji, ali ni psihoterapija nema stvarnog mesta u religiji. U ovom svetu postoji jedna za~u|uju}a tendencija da se udruè kontradiktorne re~i u jedan izraz, a da se uop{te ne opazi nikakva protivre~nost. Poku{aj da se formalizuje religija tako je o~igledan egov poku{aj da se izmiri nepomirljivo da nema potrebe da se to ovde razra|uje. Religija je iskustvo. Psihoterapija je iskustvo. Na najvi{em nivou oni postaju jedno. A ni jedno od njih nije sama istina, ali oni oboje mogu voditi ka istini. [ta drugo moè biti neophodno da bi se do{lo do istine, koja ostaje savr{eno o~igledna, nego ukloniti prividne prepreke na putu ka istinskoj svesnosti? Niko od onih koji se nau~e opra{tati ne moè a da se ne seti Boga. Prema tome, sve ono {to treba da se podu~ava jeste opra{tanje zato {to je to jedino {to treba da se nau~i. Svi blokovi koji stoje na putu ka se}anju na Boga su oblici neopra{tanja i ni{ta drugo. To nikada nije jasno pacijentu, a samo retko terapeutu. Svet je pripremio za borbu sve svoje snage protiv ove svesnosti, zato {to u ovoj svesnosti leì kraj sveta i svega onoga za {ta se taj svet zauzima. I pored toga, svesnost Boga nije ono {to ~ini razumni cilj psihoterapije. Ovaj }e se cilj posti}i kada se psihoterapija zavr{i, zato {to istina mora do}i tamo gde postoji opra{tanje. Zaista bi bilo nepravedno ako bi verovanje u Boga bilo neophodno za uspeh psihoterapije. Verovanje u Boga nije stvarno zna~ajan koncept, zato {to se Boga moè samo znati. Verovanje podrazumeva da je mogu}e i neverovanje, ali znanje o Bogu nema istinske suprotnosti. Ne poznavati Boga zna~i ne znati ni{ta, a tome vodi svo neopra{tanje. A bez znanja moè se imati samo verovanje. Razli~ita pomagala za podu~avanje privla~e razli~ite ljude. Neki oblici religije nemaju nikakve veze sa Bogom, a neki oblici psihoterapije nemaju nikakve veze sa le~enjem. A ako se u~enik i u~itelj udruè u sudelovanju za postizanje istog cilja, Bog }e u}i u njihov odnos, zato {to je i bio pozvan da u|e. Na isti na~in, zajedni~ki cilj pacijenta i terapeuta obnavlja mesto Boga u tom njihovom zajedni~kom uspinjanju, prvo uz pomo} vi|enja Hrista, a onda i kroz se}anje na Samog Boga. Proces psihoterapije zna~i zapravo povratak zdravlju. U~itelj i u~enik, terapeut i pacijent - svi su oni ludi, a da nisu, onda ne bi ni bili ovde, u ovom svetu. Samo udruèni oni mogu na}i izlaz, zato {to niko ne moè do}i do zdravlja sam. Ako le~enje jeste poziv Bogu da u|e u Svoje Kraljevstvo, za{to bi onda bilo va`no kako je napisan taj poziv? Da li je vaàn papir, ili mastilo, ili pero? Ili je vaàn onaj ko pi{e taj poziv? Bog dolazi onima koji bi da obnove Njegov svet, zato {to su oni prona{li na~in da Ga pozovu. Ako se udruè bilo koja dva pojedinca, onda tu mora biti i On. Nije va`no kakav je cilj tih pojedinaca, ali ga moraju u potpunosti deliti da bi uspeli. Nemogu}e je deliti cilj koji Hrist nije blagoslovio, jer ono {to ne vide Njegove o~i suvi{e je fragmentirano da bi bilo zna~ajno. Po{to istinska religija le~i, tako i istinska psihoterapija mora biti religiozna. Ali obe imaju mnoge oblike, zato {to ni jedan dobar u~itelj ne koristi isti pristup za svakog u~enika. Suprotno tome, u~itelj pa`ljivo slu{a svakog u~enika i pu{ta ga da formuli{e svoj vlastiti nastavni program. U~enik ne postavlja cilj tog nastavnog programa, ve} pronalazi na~in na koji }e posti}i cilj koji mu program postavlja. Mo`da u~itelj ne misli o Bogu kao o delu podu~avanja. Mo`da psihoterapeut ne razume da le~enje dolazi od Boga. Oni mogu uspeti tamo gde mnogi koji veruju da su na{li Boga ne uspevaju. [ta mora u~itelj u~initi da bi osigurao u~enje? [ta mora terapeut u~initi da bi omogu}io le~enje? Samo jednu stvar, a to isto spasenje traì od svakoga. Svaki pojedinac mora

53

svoj cilj deliti s nekim drugim i ~ine}i to izgubiti sav ose}aj posebnih interesa. Samo ~ine}i to mogu}e je prevazi}i uske granice koje ego natura na{em ja. Samo ~ine}i to mogu u~itelj i u~enik, terapeut i pacijent, ti i ja, prihvatiti Atounment (uklanjanje ega i le~enje verovanja u odvojenost) i nau~iti d ga daju onako kako su ga i primili. Usamljeni ne moè posti}i zajedni{tvo. Niko ko stoji po strani ne moè primiti Hristovu viziju. Ona mu se pruà, ali on ne moè ispruìti ruke da bi je primio. Neka se umiri taj usamljeni i neka prepozna potrebu svog brata kao svoju vlastitu. I neka onda iza|e u susret bratovoj potrebi kao svojoj vlastitoj i neka vidi da se one ispunjavaju kao jedna, po{to to one zaista i jesu. [ta je ina~e religija nego pomaganje usamljenom da vidi da je to tako? A {ta je psihoterapija drugo nego pomo} da se ide u istom smeru? I cilj je taj koji ova dva procesa - religiju i psihoterapiju - ~ini istim, po{to one obe imaju jednu svrhu, pa tako moraju imati i jedno sredstvo. ULOGA PSIHOTERAPEUTA Psihoterapeut je vo|a u tom smislu da on kora~a ne{to malo ispred pacijenta i pomaè mu da izbegne neke od zamki koje stoje na putu i to tako {to }e ih on prvo videti. Idealno gledaju}i, psihoterapeut je tako|e i sledbenik zato {to On treba da ide ispred njega kako bi mu osvetlio put. Bez ovoga Jednog, i pacijent i terapeut samo }e se slepo spoticati na putu i ne}e nigde sti}i. Nemogu}e je, pak, da ovaj Jedan bude potpuno odsutan ako je le~enje cilj. Moè Ga se ne prepoznati. A u tom slu~aju }e mo}i prihvatiti samo malo svetlosti i to }e biti sve {to }e osvetljavati put ka istini. Le~enje je ograni~eno granicama koje su postavljene i psihoterapeutu i granicama koje su postavljene pacijentu. Zato je cilj procesa da se prevazi|u te granice. Ni jedan od njih ne moè to u~initi sam. Ali kada se udruè, daje im se potencijal da prevazi|u sva ograni~enja. Sada razmer njihovog uspeha zavisi koliko od tog potencijala oni ho}e da iskoriste. Ova voljnost na po~etku moè do}i od bilo koga od njih dvojice, a ako je i onaj drugi deli, ona onda raste. Proces postaje stvar odluke, on moè dose}i skoro do Neba ili moè da ne ide dalje nego korak-dva dalje od pakla. Sasvim je mogu}e da izgleda kao da je psihoterapija proma{ila cilj. âk je i mogu}e da rezultat izgleda kao nazadovanje. Ali na kraju mora biti nekog uspeha. Jedan traì pomo}. Drugi to ~uje i poku{ava da odgovori u obliku pomo}i. To je formula spasenja i ona mora le~iti. Savr{eno le~enje mogu ometati samo razdeljeni ciljevi. Jedan terapeut potpuno li{en ega moè izle~iti ceo svet bez jedne jedine re~i, samo postoje}i u tom svetu. Nema potrebe da ga bilo ko vidi ili da sa njim govori, pa ~ak ne mora niko ni znati da takav terapeut uop{te i postoji. Njegovo jednostavno Prisustvo je dovoljno za le~enje. Idealni terapeut je jedno sa Hristom. Ali le~enje je proces, a ne ~injenica. Terapeut ne moè napredovati bez pacijenta, a pacijent ne moè biti spreman da primi Hrista, a da moè - onda ne bi bio bolestan. U izvesnom smislu, psihoterapeut li{en ega je jedna apstrakcija koja stoji na kraju procesa le~enja, suvi{e napredna da bi verovala u bolest, a suvi{e blizu Bogu da bi svoja stopala mogla o~uvati na zemlji. Sada on moè pomo}i kroz one kojima treba pomo}, zato {to ovakav terapeut na ovaj na~in izvr{ava smi{ljeni plan spasenja. Psihoterapeut postaje njegov pacijent koji deluje kroz druge pacijente da bi izrazio misli ovog idealnog terapeuta li{enog ega onako kako ih ovaj prama od Hristovog Uma. PROCES BOLESTI Po{to je sva terapija zapravo psihoterapija, tako je i sva bolest zapravo mentalna bolest. Bolest je presuda Boìjem Sinu, a presu|ivanje je mentalna aktivnost. Presuda je odluka koja se donosi ponovo i ponovo protiv stvaranja i njegovog Stvoritelja. To je odluka da se Kosmos vidi onako kao da si ga ti stvorio. To je odluka da istina moè biti la`. [ta onda bolest moè biti drugo nego izraz tuge i ose}anja krivice? I ko moè onda plakati za bilo ~im, osim za svojom nevino{}u? Jednom kad se Boìjeg Sina vidi kao krivog, onda bolest postaje neizbe`na. Traèno je da ona do|e, pa }e onda biti i primljena. I svi oni koji su traìli da im bolest do|e, sada sebe osu|uju na traènje lekova koji ne mogu pomo}i, zato {to oni veruju u bolest, a ne u spasenje. Nema ni~ega na {ta promena uma ne bi mogla delovati, po{to su sve spolja{nje stvari samo senke odluke koja je ve} doneta. Promeni odluku i - kako onda senka moè ostati

54

neizmenjena? Bolest moè biti samo senka ose}anja krivice, groteskna i ru`na, zato {to ona imitira deformaciju. Ako se deformisanost vidi kao realna, kakva moè biti njena senka, ako ne tako|e deformisana? Po{to se jednom donese odluka da je krivica realna, neizbe`no tome sledi silazak u pakao, korak po korak. Bolest i smrt i beda sada se {ire po zemlji u neumoljivim valovima, ponekad sve zajedno, a ponekad u jednom stra{nom nizu. Uprkos tome, bez obzira koliko izgledale realne, sve su ove stvari samo iluzije. Jednom kad se ovo shvati, ko }e u njih vi{e verovati? Le~enje je terapija ili ispravljanje. A ve} smo rekli i re}i }emo ponovo: sva terapija je psihoterapija. Le~iti bolesnog zna~i preneti mu ovo shvatanje. Re~ “ozdravljenje” do{la je na zao glas me|u “po{tovanijim” terapeutima u svetu i to sasvim opravdano. Zato {to niko od njih ne ozdravljuje i niko od njih ne razume {ta je to le~enje. [to je jo{ gore, sve {to ~ine jeste da u svojim umovima u~ine telo realnim. U~iniv{i to, traè magiju pomo}u koje bi izle~ili bolesti kojima je njihov um obdario telo. Kako ovakav proces moè nekog izle~iti? To je sme{no, od po~etka do kraja. Ali, po{to je ovako zapo~elo, mora tako i da se zavr{i. Po tome izgleda kao da je Bog |avo i mora Ga se u zlu prona}i. Kako tu moè biti ljubavi? I kako bolest moè izle~iti? Zar ovo oboje nije zapravo jedno isto pitanje? U najboljem slu~aju, a ova je re~ mo`da ovde sporna, svetski “iscelitelji” mogu prepoznati um kao izvor bolesti. Ali njihova gre{ka leì u verovanju da um moè samog sebe izle~iti. Ovo ima izvesne vrednosti u svetu gde je zna~ajan koncept “stepena gre{ke”. Njihova izle~enja moraju ostati privremena, ili se, umesto jedne, pojavi druga bolest, zato {to se smrt ne moè prevladati sve dok se ne shvati zna~enje ljubavi. A ko moè ovo razumeti bez Boìje Re~i, koju On daje Svetom Duhu kao Svoj dar tebi? Bolest bilo koje vrste moè se definisati kao rezultat gledanja na svoje ja kao na slabo, ranjivo, zlo i ugroèno i tako kao na ne{to ~emu treba stalna odbrana. A ako bi ja stvarno bilo takvo, odbrana bi bila nemogu}a. Prema tome, odbrane kojima se teì moraju biti magijske. One moraju da prevladaju sve granice koje se opaàju kod ja, a u isto vreme moraju izgraditi novi koncept o ja u koga se ne moè vratiti vi{e onaj stari koncept. Jednom re~ju, gre{ka se prihvata kao realna i sa njom se izlazi na kraj uz pomo} iluzija. Istina se privodi iluzijama, realnost sada postaje pretnja i smatra se zlom. Ljubav postaje ne{to ~ega se treba bojati zato {to je realnost ljubav. Tako se zatvara krug protiv “provale” spasenja. Bolest je, prema tome, gre{ka koju treba ispraviti. Kako smo ve} ranije naglasili, ispravljanje se ne moè posti}i tako {to }e se prvo ustanoviti da je gre{ka “ispravna”, a onda }e se to prevideti. Ako je bolest realna, onda se ona ne moè u istini prevideti, zato {to previ|anje realnosti zna~i ludilo. A to i jeste cilj magije: uz pomo} la`ne percepcije (opaànja) iluzije u~initi istinitim. Ovim se ne moè le~iti, zato {to je to suprotno od istine. Mo`da se za kratko istina zamenjuje jednom iluzijom zdravlja, ali ne za dugo. Iluzije ne mogu dugo sakrivati strah, zato {to je taj strah deo njih samih. On }e se za tren izgubiti, a onda }e se opet pojaviti, samo u drugom obliku, zato {to je strah izvor svih iluzija. Bolest je ludilo, zato {to je sva bolest mentalna bolest, a u njoj nema stepena. Jedna od iluzija uz pomo} koje se bolest opaà kao realna jeste i ta da bolest varira u svojoj ja~ini, tj. da se stepen pretnje razlikuje u skladu sa oblikom koji uzima. Ovde leì osnova svih gre{aka zato {to su sve one samo poku{aji kompromisa time {to }e se videti samo komadi} pakla. Ovo je sprda~ina koja je tako strana Bogu da mora zauvek biti nezamisliva. Ali ludi u ovu lakrdiju veruju ba{ zato {to su ludi. Ludak }e braniti svoje vlastite iluzije zato {to u njima vidi svoje spasenje. Pa }e tako napasti onoga ko poku{ava da ga spase od tih iluzija, veruju}i da taj doti~ni napada njega li~no. Ovaj ~udni krug napada-odbrane je jedan od najteìh problema kojima se mora baviti psihoterapeut. U stvari, ovo je njegov glavni zadatak, sr` psihoterapije. Terapeut se vidi kao neko ko napada pacijentov posed koji ovaj najvi{e neguje - njegovu sliku o samom sebi. A po{to je ova slika postala pacijentova bezbednost, onako kako je on vidi, psihoterapeut se ne moè druga~ije videti nego kao realan izvor opasnosti, koga treba napasti, pa ~ak i ubiti. Psihoterapeut, prema tome, ima ogromnu odgovornost. Na napad mora odgovoriti bez napada, pa prema tome i bez odbrane. Njegov je zadatak da pokaè da su odbrane nepotrebne i da je nebranjenost snaga. Tome mora on druge u~iti, ako lekcija treba da bude da zdravlje zna~i istovremeno i bezbednost. Ne moè se nikada previ{e naglasiti da ludi veruju da je zdravlje pretnja. To je dodatak “prvobitnom grehu” - verovanju da je krivica realna i potpuno opravdana. Zato je psihoterapeutova funkcija da

55

podu~ava pacijenta da krivica ne moè biti opravdana zato {to nije realna. A krivica nije ni ono {to }e ~oveka u~initi bezbednim. Pa tako krivica mora da ostane neèljena kao {to je i nerealna. Jednostavna doktrina spasenja je cilj cele psihoterapije. Oslobodi um luda~kog tereta krivice koji um tako umorno nosi i postigao si izle~enje. Telo nije izle~eno. Samo se prepoznaje {ta je ono zapravo.Ako se ispravno vidi, svrha tela se moè razumeti. Kakva je onda potreba za bole{}u? Kad se napravi ovaj jednostavni pomak, sve ostalo }e slediti. Nema nikakve potrebe za sloènom promenom. Nema nikakve potrebe za dugim analizama i zamornom diskusijom i studijom. Istina je jednostavna i vaì za sve. PROCES LEÊNJA Iako je istina jednostavna, njoj se moraju podu~avati oni koji su izgubili svoj put u beskrajnim lavirintima sloènosti. Ovo je velika iluzija. Odmah iza ove iluzije na istom putu dolazi neizbe`no verovanje da se nepoznato mora kontrolisati da bi se bilo bezbedno. Ovo ~udno verovanje oslanja se na izvesne korake koji nikada ne dopiru do svesti. Prvo, ovo se verovanje uvodi verovanjem da postoje sile koje treba prevladati da bi se bilo uop{te ìvo. I dalje, izgleda kao da bi se ove sile mogle dràti u {ahu samo uz pomo} napuhanog ose}aja samog sebe kojim se zadràva u tami ono {to se istinski ose}a i {to nastoji d iluzije privede ka svetlosti. Zapamtimo da su oni koji nam se jave za pomo} jako upla{eni. Ono {to oni veruju da }e pomo}i moè samo da povredi, a ono {to oni veruju da {teti, jedino moè pomo}i. Napredak je nemogu} sve dok se pacijent ne ubedi da preokrene svoj izopa~eni na~in gledanja na svet, a tako|e i svoj izopa~eni na~in gledanja na samoga sebe. Istina je jednostavna. A ipak se njoj moraju podu~avati oni koji misle da }e ih ona ugroziti. Istini se moraju podu~avati i oni koji }e napasti, zato {to se ose}aju ugroènim, a tako|e i oni kojima iznad svega treba lekcija o nebranjenosti, da bi im se pokazalo {ta je zapravo snaga. Kad bi ovaj svet bio idealan, onda bi mo`da mogla postojati i idealna terapija. Ali u ovom idealnom stanju terapija bi bila beskorisna. Mi govorimo o idealnom podu~avanju u svetu u kome idealni u~itelj ne moè dugo ostati. Savr{eni psihoterapeut je samo tra~ak misli koja jo{ nije smi{ljena. Ali mi ipak govorimo o onome {to se tek moè u~initi da bi se ludima pomoglo unutar granica onog {to je dosti`no. Sve dok su bolesni, njima se moè i mora pomo}i. Ni{ta se vi{e i ne traì od psihoterapije. Pravi terapeut ne daje manje od svega ~ime raspolaè. Po{to mu sam Bog nudi njegovog brata kao Spasitelja koji treba da ga spase od ovoga sveta. Le~enje je sveto. Ni{ta nije u svetu svetije od pomaganja nekome ko traì pomo}. A onda, i onaj koji daje, i onaj koji prima pomo} dolazi vrlo blizu Bogu u ovom poku{aju, ma kako da je taj poku{aj ograni~en, ma koliko da mu nedostaje iskrenosti. Gde se dvoje udruè radi le~enja, i Bog je tu. I On im garantuje da }e ih ~uti i odgovoriti im u istini. Oni mogu biti sigurni da je le~enje proces koji On usmerava, zato {to je ovaj proces u skladu sa Njegovom Voljom. Mi imamo Njegovu Re~ da nas vodi, dok poku{avamo da pomognemo svojoj bra}i. Ne zaboravimo da smo sami po sebi bespomo}ni i da se oslanjamo na Snagu koja je izvan na{eg malog polja delovanja i u pogledu onoga {to }emo podu~avati i u vezi sa onim {to }emo i sami u~iti. Brat koji traì pomo} moè nam doneti darove koji su izvan podru~ja visina opaènih u bilo kom snu. On nam nudi spasenje, zato {to nam dolazi kao Hrist i Spasitelj. Ono {to on traì to zapravo kroz njega Bog traì. A ono {to u~inimo za njega postaje dar koji dajemo Bogu. Sveti poziv u pomo} od strane Boìjeg svetog Sina, u njegovoj muci koju opaàmo, moè dobiti odgovor samo od njegovog Oca. A ipak Ocu je potreban glas kojim }e iskazati Svoju svetu Re~, potrebna mu je ruka da dosegne do Svog Sina i da dotakne njegovo srce. U ovakvom procesu, ko se ne bi izle~io? Ova sveta interakcija je plan Samoga Boga, uz pomo} kog se spasava Njegov Sin. Dvoje su se udruìli. I sada Bog izvr{ava Svoja obe}anja. Prestaju vaìti granice koje su bile postavljene i pacijentu, i terapeutu, zato {to je zapo~elo le~enje. Ono {to oni moraju zapo~eti, njihov }e Otac zavr{iti. On nije traìo nikada ni{ta vi{e od najmanje voljnosti, najmanjeg napredovanja, od najsi}u{nijeg {aptanja Njegovog Imena. Traìti pomo}, bez obzira u kom obliku, zna~i samo prizivati Njega. A On }e poslati Svoj Odgovor kroz terapeuta koji najbolje moè posluìti Njegovom Sinu u svemu {to mu sada treba. Mo`da

56

odgovor ne izgleda kao dar sa Neba. Mo`da }e ~ak izgledati i kao pogor{anje, a ne kao pomo}. Ali nemojmo sami prosu|ivati ishod. Negde se moraju primiti svi Boìji darovi. U vremenu se ne moè uzaludno ~initi nikakav napor. Ne traì se od nas da budemo savr{eni u svojim poku{ajima da le~imo. Ve} smo prevareni ako mislimo da postoji potreba za le~enjem. A istina }e nam do}i samo kroz nekoga ko izgleda kao da deli na{ san o bolesti. Pomozimo mu da sam sebi oprosti za sva sagre{enja zbog kojih bi on sebe samog osudio, a koja nemaju razloga. Njegovo je le~enje i na{e vlastito le~enje. I dok vidimo kako bezgre{nost u njemu sija kroz veo krivice koji prekriva Boìjeg Sina, istovremeno }emo u njemu videti i Hristovo lice i shvatiti da je to lice na{e vlastito lice. Zastanimo tiho pred Boìjom Voljom i u~inimo ono za{ta smo izabrani da u~inimo. Postoji samo jedan jedini put kojim smo stigli tamo gde su zapo~eli svi snovi. I na tom istom mestu }emo odloìti te snove da bismo se od njih u miru rastali zauvek. ûj bratov poziv u pomo} i odgovori mu. Bog }e biti taj Kome }e{ odgovoriti, zato {to si Njega i prizivao. Nema drugog na~ina da ~uje{ Njegov Glas. Nema drugog na~ina da traì{ Njegovog Sina. Nema drugog puta da na|e{ vlastito Pravo Ja. Le~enje je sveto, zato {to se kroz njegov dobrostivi zagrljaj Boìji Sin vra}a u Nebo. Zato {to mu le~enje kaè, Glasom koji govori u Boìje Ime, da su mu svi gresi opro{teni. DEFINICIJA LEÊNJA Proces psihoterapije moè se onda jednostavno definisati kao opra{tanje, zato {to nikakvo le~enje ne moè biti ni{ta drugo. Oni koji ne opra{taju su bolesni, veruju}i da se ni njima ne opra{ta. Istrajavanje na ose}aju krivice, ~vrsto prijanjanje uz njega i traè}i u njemu uto~i{te, za{titu punu ljubavi i budnu odbranu - sve ovo je kruto odbijanje da se oprosti. “Bog ovde ne moè u}i” - ponavljaju bolesni, stalno i stalno, dok tuguju za svojim gubitkom, a ipak se i vesele tom gubitku. Le~enje zapo~inje onda kad pacijent po~ne da ~uje pogrebnu pesmu koju on sam peva i kada po~ne stavljati u pitanje njenu vrednost. Sve dok je ne bude ~uo, ne}e mo}i shvatiti da je on taj koji je peva samom sebi. ûti je, to je prvi korak ka oporavku. Staviti je pod znak pitanja onda postaje stvar izbora. Postoji tendencija, a ona je vrlo jaka, da se samo za tren ~uje ova pesma smrti, a onda da je se odbaci bez ispravke. Ove brze svesnosti predstavljaju mnoge prilike koje nam se doslovno daju “da izmenimo svoju melodiju”. Umesto pesme smrti moè se ~uti zvuk le~enja. Ali se prvo mora pojaviti voljnost da se stavi u pitanje “istina” pesme koja osu|uje. ûdne deformacije nerazmrsivo utkane u ja-koncept, koji je i sam la`no stvaranje, ~ine da ovaj ru`ni zvuk izgleda istinski lep. “Ritam kosmosa”, “pesma an|eoskog glasnika” - sve ovo i jo{ i vi{e se ~uje umesto glasnog disonantnog vri{tanja. Uho samo prevodi, ono ne ~uje. Oko reprodukuje, ono ne vidi. Njihov je zadatak da u~ine ugodnim sve {to se prizove, ma koliko to bilo neprijatno. Oni odgovaraju na odluke uma, reprodukuju}i njegove èlje i prevode}i ih u prihvatljive i prijatne oblike. Ponekad se probije misao koja stoji iza oblika, ali vrlo kratko, a um postaje prepla{en i po~inje da sumnja u zdravlje ove misli. Um ipak ne}e dozvoliti svojim robovima da izmene oblik u koji gledaju, zvukove koje ~uju. Ovi oblici i zvukovi su “lekovi” za um, njegova “za{tita” od ludila. Ovi dokazi koje donose ~ula imaju samo jednu svrhu: opravdati napad i tako o~uvati neopra{tanje od prepoznavanja. Nepodno{ljivo je videti neopra{tanje bez maske. Bez za{tite ovo neopra{tanje ne moè dugo potrajati. Ovde se gaji sva bolest, ali se ne prepoznaje da je to tako. Kada se neopra{tanje ne prepozna, oblik koji ono preuzima izgleda kao da se radi o ne~em drugom. I sada to “ne{to drugo” nije ono {to moè da se le~i. Ono nije bolesno i ne treba mu nikakav lek. Koncentrisati svoje isceliteljske napore ovde je jalovo. Ko moè izle~iti ne{to {to ne moè ni biti bolesno i u~initi ga da bude dobro? Bolest preuzima mnoge oblike, a to ~ini i neopra{tanje. Oblici jednog samo reprodukuju oblike drugog, po{to su oni jedna iluzija. Tako se blisko jedno prevodi u drugo da pa`ljivo prou~avanje oblika koji bolest uzima pokazuje sasvim jasno i oblik neopra{tanja koji data bolest predstavlja. Vi|enje ovoga ne}e dovesti do izle~enja. Izle~enje se postiè pomo}u samo jednog prepoznavanja: samo opra{tanje le~i neopra{tanje i samo neopra{tanje moè eventualno dovesti do pojave bilo koje vrste bolesti. Ovo shvatanje je kona~ni cilj psihoterapije. Kako se dolazi do njega? Terapeut vidi u pacijentu sve ono {to on sam nije sebi oprostio i tako mu se daje jo{ jedna {ansa da na to pogleda, da to otvori za ponovno vrednovanje i da ga oprosti.

57

Kada do|e do ovoga, on onda vidi svoje grehe kako su oti{li u pro{lost koje vi{e nema ovde. Sve dok ovo ne u~ini, on mora misliti o zlu kako ga napada ovde i sada. Pacijent je njegov ekran za projektovanje njegovih vlastitih grehova, {to mu omogu}ava da tim grehovima dozvoli da odu. Neka ostavi samo jedan deli} greha u onome na {ta gleda i njegovo izbavljenje }e biti delimi~no i nesigurno. Niko se ne le~i sam. Ovo je radosna pesma koju spasenje peva svima koji ~uju njegov Glas. Ovog iskaza nikada ne mogu pre~esto da se sete svi oni koji sebe vide kao psihoterapeute. Njihove se pacijente moè videti samo kao nosioce opra{tanja, zato {to su oni ti koji dolaze da pokaù svoju bezgre{nost o~ima koje jo{ uvek veruju da je greh tu da bi se u njega gledalo. Dokaz o bezgre{nosti, koji se vidi u pacijentu i koji prihvata i terapeut, nudi umu obijice zavet u kome se oni sre}u, udruùju i postaju jedno. IDEALNI ODNOS PACIJENT-TERAPEUT Ko je onda terapeut, a ko pacijent? Na kraju je svaki od njih i jedno i drugo. Onaj kome je potrebno le~enje mora i sam druge le~iti. Le~ni~e, izle~i samog sebe. Koji je taj drugi koga treba le~iti? I kome je drugom potrebno le~enje? Svaki pacijent koji do|e terapeutu nudi i samom tom terapeutu {ansu da sam sebe izle~i. Pacijent je tako terapeutov terapeut. I svaki terapeut mora da se u~i le~enju od svakog pacijenta koji mu do|e. On tako postaje pacijentov pacijent. Bog ne poznaje razdvajanje. Ono {to On zna jeste samo to da On ima jednog Sina. Njegovo znanje se odraàva u idealnom odnosu pacijenta i terapeuta. Bog dolazi onome ko ga priziva i u Njemu onaj ko priziva prepoznaje Samog Sebe. Pa`ljivo razmisli, u~itelju i terapeute, kome se ti to moli{ i kome je to potrebno le~enje. Terapija je molitva, a le~enje je njen cilj i njen rezultat. [ta je onda molitva ako ne udruìvanje umova u jedan odnos u koji moè u}i Hrist? Ovo je Njegov dom u koji Ga poziva psihoterapija. Od kakve je vrednosti izle~enje jednog simptoma, ako postoji odmah drugi simptom kog se moè odabrati? Ali jednom kada Hrist u|e, kakav drugi izbor postoji osim da On tu i ostane? Nema nikakve druge potrebe osim ove, zato {to je to ujedno i sve {to je potrebno. Ovde je sada izle~enje, sre}a i mir. Ovo su “simptomi” idealnog odnosa pacijent-terapeut koji zamenjuju simptome sa kojima je pacijent do{ao da traì pomo}. Proces koji se tu odvija, u ovom odnosu, je stvarno proces u kome terapeut, iz svog srca, kaè pacijentu da su mu opro{teni svi gresi, zajedno s njegovim, terapeutovim gresima. Kakva bi mogla biti razlika izme|u le~enja i opra{tanja? Samo Hrist opra{ta, poznaju}i i svoju vlastitu bezgre{nost. Njegovo vi|enje le~i percepciju (opaànje) i bolest nestaje. I bolest se vi{e ne}e vratiti, po{to je njen uzrok jednom uklonjen. Za ovo je, pak, potrebna pomo} vrlo naprednog terapeuta koji je u stanju da se s pacijentom udruì u sveti odnos u kome se kona~no prevladava sav ose}aj odvojenosti. Za ovo je potrebna jedna stvar i to samo jedna stvar: terapeut ni na koji na~in ne sme sebe brkati sa Bogom. Svi “neisceljeni iscelitelji” ~ine ovu fundamentalnu zbrku u jednom ili drugom obliku, zato {to oni sebe smatraju ne~im {to su sami stvorili, umesto stvorenjima koje je Bog stvorio. Ova zbrka je retko prisutna u svesnosti. Kad bi to bio slu~aj, neisceljeni iscelitelj bi trenutno postao Boìji u~itelj koji svoj ìvot posve}uje funkciji istinskog le~enja. Pre nego {to dosegne ovu ta~ku, on misli da on sam upravlja terapeutskim procesom i da je zato i odgovoran za njegov ishod. Gre{ke njegovog pacijenta tako postaju njegovi vlastiti neuspesi, a ose}anje krivice postaje pokriva~, taman i jak, za ono {to treba da bude Hristova svetost. Ose}anje krivice je neizbe`no kod onih koji se koriste vlastitim prosu|ivanjem pri dono{enju odluka. Ose}anje krivice je nezamislivo kod onih kroz koje govori Sveti Duh. Uklanjanje ose}anja krivice je istinski cilj terapije i o~igledni cilj opra{tanja. U ovome se jasno moè videti njihova istovetnost. Ko moè doìveti zavr{etak ose}anja krivice koji se ose}a odgovornim za svog brata, po{to je u ulozi njegovog vodi~a? Ovakva funkcija pretpostavlja znanje koje ovde niko ne moè posedovati: izvesnost o pro{losti, sada{njosti i budu}nosti i svih posledica koje se u njima mogu pojaviti. Samo sa takve sveznaju}e ta~ke gledi{ta bila bi mogu}a ovakva uloga. Ali nikakva percepcija nije sveznaju}a. A niti je si}u{no pojedin~evo usamljeno ja, nasuprot kosmosu, u mogu}nosti i da pretpostavi da taj pojedinac poseduje ovakvu mudrost, izuzev u ludilu. O~igledno je da su mnogi terapeuti ludi. Ni jedan neisceljeni iscelitelj ne moè biti potpuno zdrav. Ali je isto toliko ludo ne

58

prihvatiti funkciju koju ti Bog daje, kao {to je ludo i izmisliti neku koju ti On nije dao. Napredni terapeut ni na koji na~in ne}e nikada posumnjati u mo} koja je u njemu. Niti sumnja u svoj Izvor. On razume da mu pripada sva mo} zemlje i Neba zbog onoga {to je on zaista. A on je vlasnik te mo}i zbog svog Tvorca, îja je Ljubav u njemu i Koji ne moè, a da ne uspe. Razmisli {ta ovo zna~i: taj napredni terapeut u sebi ima Boìje darove da bi ih dalje razdeljivao. Njegovi su pacijenti Boìji sveci koji prizivaju njegovu svetost kako bi ta svetost postala i njihova. I dok im on daje Boìje darove, oni vide Hristovo blistavo lice kako im uzvra}a pogled. Oni ludi, misle}i da su oni Bog, ne pla{e se da Boìjem Sinu ponude slabost. Ali {ta oni vide u Boìjem Sinu zbog nu|enja ove slabosti, za njih je zaista zastra{uju}e. Neisceljeni iscelitelj ne moè, a da se ne boji svojih pacijenata i ne moè, a da ne sumnja u njihovo izdajstvo, a sve to zbog onoga {to vidi u samom sebi. On poku{ava da le~i i ponekad moè to i u~initi. Ali on ne uspeva to potpuno, ve} samo do neke mere i za izvesno vreme. On ne vidi Hrista u onome ko ga zove u pomo}. Kakav od odgovor moè dati nekome ko mu izgleda kao stranac, kome je istina tu|a i ko je siroma{an u mudrosti, bez boga koji mu se mora dati? Svog Boga vidi u njemu, zato {to ono {to bude{ video bi}e ujedno i tvoj Odgovor. Razmisli {ta zapravo zna~i kad se dva brata udruè. A onda zaboravi na svet i sve njegove male trijumfe i njegove snove o smrti. Oni koji su isti istovremeno su i jedno i sada se niko ni~ega vi{e ne moè setiti od sveta u kome vlada ose}anje krivice. Soba je postala hram, a ulica je postala mno{tvo zvezda koje lagano teku pored svih bolesnih snova. Le~enje je obavljeno, po{to onome {to je savr{eno ne treba nikakvo le~enje, a {ta je to {to ostaje da bi mu se oprostilo, tamo gde nema greha? Terapeute, budi zahvalan {to moè{ ovakve stvari videti, ako samo razume{ svoju pravu ulogu. Ali ako ne bude{ u ovome uspeo, onda zna~i da negira{ da te je Bog stvorio, pa tako i ne}e{ znati da si Njegov Sin. Ko je sada tvoj brat? Koji svetac moè do}i da te sa sobom povede domu tvome? Izgubio si svoj put. I moè{ li sada o~ekivati da u tom svecu vidi{ odgovor koji si odbio da sam da{? Le~i i bi}e{ izle~en. Nema drugog izbora, niti puteva koji bi ikada mogli voditi ka miru. Dozvoli svom pacijentu da u|e, po{to ti ga je Bog poslao. Zar ti nije dovoljna pacijentova svetost da ti probudi se}anje na Njega?

PRAKSA PSIHOTERAPIJE IZBOR PACIJENATA Svako ko ti je poslan jeste tvoj pacijent. To ne zna~i da ga ti bira{, niti da bira{ vrstu le~enja koja mu odgovara. Ali to zna~i da ti niko ne dolazi pogre{no. Nema gre{aka u Boìjem Planu. A bila bi, pak, gre{ka pretpostaviti da zna{ {ta }e{ ponuditi svakom onom ko ti do|e. Nije na tebi da o tome odlu~uje{. Postoji tendencija da se pretpostavi da si stalno pozivan da se `rtvuje{ za one koji ti do|u. Te{ko da bi to moglo biti istina. Zahtevati `rtvovanje od sebe zna~i istovremeno zahtevati `rtvu od Boga, a On ni{ta ne zna o `rtvovanju. Ko bi to traìo od Savr{enstva da bude nesavr{eno? Pa ko onda odlu~uje {ta svakome bratu treba? Sigurno ne ti, koji ne prepoznaje{ ~ak ni to ko je taj koji ne{to traì. Postoji Ne{to u onome, koji od tebe traì pomo}, {to }e ti re}i {ta tvom bratu treba, samo ako bude{ slu{ao. I ovo je odgovor: slu{aj. Ne zahtevaj, ne odlu~uj, ne `rtvuj se. Slu{aj. Ono {to bude{ ~uo je istina. Da li bi ti Bog poslao Svog Sina kad ne bi bio siguran da }e{ prepoznati potrebe tog Sina? Razmisli o tome {ta ti Bog govori? Njemu je potreban tvoj glas da bi govorio u Njegovo Ime. Da li i{ta moè biti svetije od toga? Ili, da li moè biti ve}eg dara za tebe? Da li bi radije izabrao ko }e biti bog ili bi radije ~uo Njegov Glas, Glas Onoga Ko je Bog u tebi? Tvoji pacijenti ne moraju da budu fizi~ki prisutni da bi im sluìo u Boìje Ime. To moè biti te{ko da se zapamti, ali Bog ne}e da se ograni~avaju Njegovi darovi tebi samo na one malobrojne koje ti stvarno vidi{. Ti moè{ tako|e videti i druge, po{to vi|enje nije ograni~eno samo na telesne o~i. Nekima nije potrebno tvoje fizi~ko prisustvo. Oni te trebaju isto toliko, a mo`da ~ak i vi{e, u trenutku kad su poslani. Prepoznaje{ ih na na~in koji }e biti najkorisniji za vas oboje. Nije va`no kako oni dolaze. Bi}e poslani u obliku koji je najkorisniji: kao ime, misao, slika, ideja ili mo`da samo kao ose}anje

59

dosezanja do nekoga negde. Udruìvanje je u rukama Svetog Duha. Ono ne moè, a da se ne postigne. Sveti terapeut, napredni Boìji u~itelj, nikada ne zaboravlja jednu stvar: da on sam nije na~inio nastavni program za spasenje, niti je u njemu odredio svoju ulogu. On shvata da je njegova uloga neophodna za celinu i da }e kroz svoju ulogu prepoznati celinu kada njegova uloga bude zavr{ena. U me|uvremenu mora u~iti, a njegovi su pacijenti sredstvo koje mu se {alje kako bi mogao da u~i. [ta mu preostaje drugo nego da bude zahvalan za te pacijente i tim pacijentima.? Oni dolaze nose}i sa sobom Boga. Da li }e terapeut odbiti ovaj Dar u zamenu za {ljunak ili da li }e zatvoriti svoja vrata Spasitelju sveta, kako bi unutra pustio sablast? Neka ne izdaje Boìjeg Sina. Onaj koji ga zove daleko je izvan podru~ja njegovog razumevanja. A zar se ne}e radovati {to moè odgovoriti na ovaj poziv kad samo tako moè ~uti poziv i shvatiti da se taj poziv odnosi na njega? DA LI JE PSIHOTERAPIJA PROFESIJA? Strogo govore}i, odgovor je: ne. Kako moè biti ne{to odvojena profesija u kojoj je svako angaòvan? I kako se mogu postaviti granice jednoj interakciji u kojoj je svako istovremeno i pacijent i terapeut u svakom odnosu u koji ulazi? Ipak, prakti~no govore}i, moè se jo{ uvek re}i da postoje oni koji se prvenstveno posve}uju le~enju, ovakve ili onakve vrste, kao svojoj glavnoj funkciji. I njima se veliki broj drugih ljudi obra}a radi pomo}i. A to je, kao posledica tog obra}anja, praksa terapije. Ovi ljudi su, prema tome, “zvani~ni” pomaga~i. U svojim profesionalnim aktivnostima oni se posve}uju izvesnim vrstama potreba, iako mogu biti daleko sposobniji u~itelji izvan domena ovih aktivnosti. Ovim ljudima ne trebaju nikakva posebna pravila, naravno, ali ih se moè pozvati da upotrebe posebne metode i primene posebne tehnike u primeni op{tih na~ela le~enja. Prvo, profesionalni terapeut je u izvesnoj poziciji da demonstrira da nema hijerarhije te{ko}a u le~enju. Za ovo mu je, pak, potreban poseban trening, zato {to ga je nastavni program, preko koga je postao terapeut, verovatno nau~io premalo ili ni{ta o realnim na~elima le~enja. U stvari, taj ga je program verovatno nau~io kako da le~enje u~ini nemogu}im. Najve}i deo svetskog podu~avanja drì se nastavnog programa u vezi sa prosu|ivanjem sa ciljem da od terapeuta napravi sudiju. âk i ovakav nastavni program Sveti Duh moè iskoristiti i iskoristi}e ga ako Mu se uputi i najti{i poziv. Neisceljeni iscelitelj moè biti arogantan, sebi~an, nezainteresovan i zaista nepo{ten. Moè biti nezainteresovan za le~enje kao za svoj glavni cilj. Ipak se ne{to u njemu dogodilo, ma koliko to bilo slaba{no, u trenutku kad je odabrao da bude iscelitelj, bez obzira koliko bio pogre{an smer za koji se odlu~io. To “ne{to” je dovoljno. Pre ili kasnije to ne{to }e se dizati i rasti: pacijent }e ga dirnuti u srce i terapeut }e ga tiho zamoliti za pomo}. U tom trenutku terapeut nalazi svog terapeuta. Zatraìo je od Svetog Duha da u|e u taj odnos i da ga izle~i. On je prihvatio Atounment za sebe. Kaù da je Bog pogledao na sve {to je stvorio i proglasio sve to dobrim. Ne, On je objavio da je sve to savr{eno, a tako i jeste. A po{to se Njegovo stvaranje ne menja i ve~no traje, tako je to i sada. I pored toga, nemogu}e je da postoje savr{eni terapeut i savr{eni pacijent. Njih oboje mora da su negirali svoje savr{enstvo, zato {to ve} sama njihova potreba jednog za drugim podrazumeva ose}aj nedostajanja. Odnos jednog-nasuprot-jednom nije Jedan Odnos. Ali to je ipak sredstvo povratka, na~in koji je Bog odabrao za povratak Svog Sina. U taj ~udni san mora u}i ~udna ispravka, po{to je samo to poziv na bu|enje. A {ta bi drugo terapija i bila? Probudi se i budi radostan, zato {to su ti svi gresi opro{teni. To je jedina poruka koju bilo koje dvoje ljudi treba ikada da daju jedan drugom. Ne{to dobro mora da proiza|e iz svakog susreta pacijenta i terapeuta. I to dobro se o~uvava i ìvi za obojicu sve do dana kada njih obojica budu mogli prepoznati da je samo to ono {to je realno u njihovom odnosu. U tom trenutku dobro im se vra}a, blagosloveno od Svetog Duha kao dar koji im {alje njihov Tvorac kao znak Svoje Ljubavi. Terapeutski odnos mora postati sli~an odnosu Oca i Sina. I nema drugog odnosa, zato {to i ne postoji ni{ta drugo. Terapeuti ovoga sveta ne o~ekuju ovaj ishod i mnogi od njihovih pacijenata ne bi mogli da prihvate njihovu pomo} ako bi to terapeuti o~ekivali. Ni jedan terapeut ne postavlja sebi, kao stvarni zadatak, postizanje takvog odnosa sa pacijentom u kome bi i on, terapeut, bio sastavni

60

deo. Prepoznavanjem ovoga zapo~inje njegovo razumevanje i onda se odavde dalje nastavlja. Le~enje zapo~inje u onom trenutku kada terapeut zaboravi da presu|uje pacijentu. U nekim se odnosima nikada ne doseè ova ta~ka, iako i pacijent i terapeut mogu promeniti svoje snove u toku procesa. To ipak ne}e biti isti san za njih obojicu, pa tako to i nije san o opra{tanju u kome }e se, jednoga dana, obojica probuditi. Dobro je o~uvano, ono je zapravo ~ak i gajeno. Ali je u{te|eno samo malo vremena. Novi }e snovi izgubiti svoju privremenu privla~nost i pretvori}e se u snove ispunjene strahom, koji je sadràj svih snova. Ipak, ni jedan pacijent ne moè prihvatiti vi{e nego {to je spreman da primi, a ni jedan terapeut ne moè ponuditi vi{e od onoga za {ta veruje da poseduje. I tako postoji mesto za sve odnose u ovome svetu i ti }e odnosi doneti onoliko dobra koliko svako moè prihvatiti i upotrebiti. Kada prestane presu|ivanje, javlja se le~enje zato {to se samo tada moè shvatiti da nema hijerarhije te{ko}a u le~enju. Ovo je neophodno da shvati isceljeni iscelitelj. On je nau~io da ni{ta nije teè brata probuditi iz jednog sna nego iz drugog sna. Ni jedan profesionalni terapeut ne moè ovo razumevanje istrajno dràti na umu i ponuditi ga svima koji mu do|u. Postoje neki terapeuti u ovome svetu koji su se jako pribliìli ovom razumevanju, ali oni nisu ovaj dar primili u potpunosti, kako bi taj dar mogao i ostati i kako bi mogao dozvoliti da se njihovo razumevanje zadrì na zemlji sve do zavr{etka vremena. Ove terapeute te{ko je nazvati profesionalnim terapeutima. Oni su Boìji Sveci. Oni su Spasitelji sveta. Njihova slika ostaje, zato {to su oni odabrali da tako i bude. Oni zauzimaju mesto drugih slika i pomaù dobrostivim snovima. Jednom kada profesionalni terapeut shvati da su umovi udruèni, on onda tako|e moè prepoznati da je hijerarhija te{ko}a u le~enju bezna~ajna. Pre nego {to u vremenu dosegne ovo razumevanje, terapeut mora da se kre}e u tom smeru. Du` tog puta mnogi }e sveti trenuci biti njegovi. Cilj ozna~ava kraj putovanja, a ne po~etak. I po{to se dosegne svaki cilj, ve} se slede}i cilj nejasno vidi ispred sebe. Najve}i broj profesionalnih terapeuta jo{ uvek su na samom po~etku po~etnog stadijuma prvog putovanja. âk i oni koji su po~eli shvatati {ta moraju ~initi mogu jo{ uvek da se odupiru zapo~injanju ovoga posla. U jednom jedinom trenutku svi zakoni le~enja mogu postati njihovi. Putovanje nije dugo, izuzev u snovima. Profesionalni terapeut ima jednu prednost koja moè u{tedeti jako mnogo vremena ako je se ispravno iskoristi. On je odabrao put na kome postoji veliko isku{enje da zloupotrebi svoju ulogu. To mu omogu}ava da vrlo brzo pro|e kroz mnoge prepreke koje stoje na putu ka miru, ako mu uspe da izbegne isku{enje preuzimanja funkcije koja mu nije data. Da bi shvatio da ne postoji hijerarhija te{ko}a u le~enju, on mora tako|e i da prepozna jednakost sebe i pacijenta. Ovde ne postoji ta~ka koja bi stajala na pola puta, nema kompromisa. Ili su terapeut i pacijent jednaki ili nisu. Zaista su ~udnovati poku{aji terapeuta da u ovom pogledu naprave neki kompromis. Neki koriste odnos samo da bi sabrali tela da bi se molila na njihovom oltaru i to oni onda zovu le~enjem. I mnogi pacijenti, tako|e, ovu ~udnu proceduru smatraju spasenjem. Ipak, pri svakom takvom susretu postoji Jedan Koji kaè: “Brate moj, ponovo izaberi.” Ne zaboravi da se bilo koji oblik posebnosti mora braniti i da }e se braniti. Terapeut koji se ne brani ima sa sobom Boìju snagu, ali terapeut koji se brani izgubio je iz vida Izvor svog spasenja. On ne vidi i ne ~uje. Kako on onda moè nekoga podu~avati? Zato {to je Volja Boìja da on preuzme svoje mesto u spasenju. Zato {to je Boìja Volja da se njegovom pacijentu pomogne kako bi mu se tu pridruìo, njemu, terapeutu. Zato {to terapeutova nesposobnost da vidi i ~uje ne ograni~ava Svetog Duha na bilo koji na~in. Izuzev vremenski. U vremenu, moè postojati veliki zastoj izme|u ponude i prihvatanja le~enja. To je veo koji prekriva Hristovo lice. Ali to ne moè biti ni{ta drugo do iluzija, zato {to vreme ne postoji, a Boìja je Volja uvek bila ba{ ista onakva kakva je i sada. PITANJE PLA]ANJA Niko ne moè pla}ati za terapiju, zato {to je le~enje od Boga, a On ne traì ni{ta. Ipak je deo Njegovog plana da sve na ovom svetu Sveti Duh iskoristi kako bi pomogao da se izvr{i ovaj plan. âk i napredni terapeut ima neke zemaljske potrebe sve dok je ovde, na zemlji. Ako mu bude potreban novac, da}e mu se, ne u vidu pla}anja, ve} da bi mu se pomoglo da bolje sluì izvr{avanju plana. Novac nije zao. On ne zna~i ni{ta. Ali niko ovde, na zemlji, ne moè ìveti

61

bez iluzija, zato {to on mora teìti da sve u~ini kako bi poslednju iluziju svi i na svakom mestu prihvatili. Napredni terapeut ima va`nu ulogu u izvr{avanju plana i postizanju svrhe zbog ~ega je i do{ao na zemlju. On ostaje na zemlji samo zbog ovog razloga. I sve dok bude ostao na ovom svetu i zemlji, bi}e mu sve dato {to mu je potrebno da bi mogao ostati. Jedino neisceljeni iscelitelj poku{a}e da le~i da bi zaradio novac i on ne}e uspeti u onoj meri do koje ceni novac. Niti }e se sam izle~iti tokom ovog procesa. Bi}e i onih od kojih }e Sveti Duh zatraìti da ne{to plate zbog svrhe koja pripada Svetom Duhu. Bi}e i onih od kojih to On ne}e traìti. Terapeut ne treba da bude taj koji }e donositi ove odluke. Postoji razlika izme|u pla}anja i cene. Dati novac tamo gde to Boìji plan dodeljuje, nema nikakve cene. Zadràti novac tamo gde taj novac po pravu pripada, zna~i ogromnu cenu. Terapeut koji bi to u~inio, gubi ime iscelitelja, zato {to on nikada ne moè shvatiti {ta je to zapravo le~enje. On ne moè dati od sebe le~enje, a u skladu sa tim, on ga i nema. Terapeuti ovoga sveta zaista su beskorisni za spasenje sveta. Oni ne{to zahtevaju i tako ne mogu ni{ta dati. Pacijenti mogu platiti samo za razmenu iluzija. Ovo zaista mora zahtevati pla}anje i cena je visoka. “Kupljeni” odnos ne moè ponuditi jedini dar kojim se postiè izle~enje. Opra{tanje, jedini san Svetog Duha, ne sme da ima cene. Ako bi opra{tanje imalo svoju cenu, ono bi time samo ponovo raspelo na krst Boìjeg Sina. Da li ovo moè biti na~in kako da se oprosti Boìjem Sinu? Zar ovo moè biti na~in na koji }e se okon~ati san o grehu? Pravo na ìvot je ne{to za {ta se niko ne treba boriti. To je svakome Bog obe}ao i to svakome Bog garantuje. Prema tome, to je pravo koje me|usobno jednako dele i terapeut i pacijent. Ako njihov odnos treba da bude svet, sve ono {to jednome treba, daje mu onaj drugi. [ta god da jednom nedostaje, time ga onaj drugi snabdeva. Ovde je odnos u~injen svetim, zato {to su ovde obojica izle~eni. Svojom zahvalno{}u terapeut pla}a pacijentu, a to isto ~ini i pacijent njemu. Nikakvu cenu ni jedan od njih ne mora platiti. Ali zahvalnost zasluùju obojica za osloba|anje od dugog zato~eni{tva i sumnje. Ko ne bi bio zahvalan za ovakav dar? I ko bi mogao ~ak i zamisliti da bi se ovakav dar mogao kupiti? Dobro je ve} re~eno da }e biti dato onome ko ve} ima. Zato {to on ve} ima, on moè i da daje. A zato {to daje, zbog toga }e mu se i dati. To je Boìji zakon, a ne zakon ovoga sveta. Tako je i sa Boìjim isceliteljima. Oni daju zato {to su ~uli Njegovu Re~ i {to su je razumeli. Sve {to im je potrebno bi}e im i dato. Ali }e Boìji iscelitelji izgubiti ovo razumevanje ukoliko se ne sete da im sve ono {to imaju dolazi samo od Boga. Ako poveruju da im je ne{to potrebno od brata, ne}e vi{e mo}i brata prepoznati kao brata. A ako to urade, svetlost se gasi ~ak i na Nebu. Tamo gde se Boìji Sin okrene protiv samog sebe, on onda moè gledati samo u tamu. U tom je slu~aju sam sebi negirao svetlost, pa tako i ne moè vi{e videti. Jednog se pravila uvek mora dràti: nikoga se ne sme oterati zato {to ne moè platiti. Niko nije slu~ajno nikome poslan. Odnosi su uvek svrhoviti. Bez obzira kakav da su imali cilj pre nego {to je u njih u{ao Sveti Duh, odnosi su uvek potencijalni hramovi Svetog Duha, Hristovo odmarali{te i dom Samog Boga. Ko god da do|e, poslan je. Mo`da je poslan da podu~i terapeuta koliko je njemu, terapeutu, potrebno opra{tanje i koliko je novac bezvredan ako ga se s tim uporedi. Opet }e obojica biti blagosloveni. Samo u pojmovima cene jedan moè imati vi{e od drugog. Pri me|usobnom deljenju, svako mora dobiti blagoslov besplatno. Ovo gledanje na pla}anje moè biti neprakti~no i u o~ima sveta ono }e to i biti. Ali ni jedna svetovna misao nije prakti~na uistinu. Koliko se dobija time {to se teì ka iluzijama? Koliko se samo gubi time {to se Bog odbacuje? I da li je to uop{te mogu}e u~initi? Sigurno je neprakti~no teìti za ne~im {to je ni{tavno i poku{ati u~initi ne{to {to je nemogu}e. Onda se zaustavi za trenutak, dovoljno dug da bi mogao da o ovome razmisli{: ti si verovatno teìo da postigne{ spasenje, a da nisi prepoznao smer u kome treba da gleda{. Ko god zatraì tvoju pomo} moè ti pokazati taj smer. Kakav ve}i dar, osim ovoga, moè da ti se da? Kakav bi to bio ve}i dar koji bi ti trebalo da da{? Le~ni~e, iscelitelju, terapeute, u~itelju - izle~i samog sebe. Mnogi }e ti do}i, nose}i dar izle~enja, samo ako ti sam to izabere{. Sveti Duh nikada ne odbija poziv da u|e i da ostane s tobom. On }e ti dati bezbroj prilika da otvori{ vrata svog spasenja, po{to to i jeste Njegova funkcija. On }e i tebi ta~no re}i {ta je tvoja funkcija u svakoj okolnosti i u svim vremenima. Koga god On po{alje, taj }e i do}i do tebe, pruàju}i svoju ruku Njegovom Prijatelju. Neka mu Hrist u tebi zaèli dobrodo{licu, po{to je taj isti Hrist tako|e i u njemu. Negiraj ulaz svome bratu i istovremeno si negirao ulaz u sebe i Hristu u samom sebi. Seti se tu`ne pri~e o svetu i

62

radosnih vesti o spasenju. Seti se Bo`ijeg plana za obnovu radosti i mira. I ne zaboravi kako su vrlo jednostavni putevi Gospodnji: BIO SI IZGUBLJEN U TAMI SVETA SVE DOK NISI ZATRA@IO SVETLOST. A ONDA TI GOSPOD POSLA SVOG SINA DA TI JE DA.

Kurs o Cudima - Kompletno

Documents

Transcript of Kurs o Cudima - Kompletno