Kupola Od Balirane Slame

8/17/2019 Kupola Od Balirane Slame

http://slidepdf.com/reader/full/kupola-od-balirane-slame 1/68

kupola od balirane slamePosted on 28/11/2011 by Dragana

Gernot Minke, projekat izveden u Slovakoj

Gernot Minke je pro!esor na "niverzitetu u #assel$u, gde vodi %&ors'(ungslabor !ur)*peri+entelles auen-. azvoje+ ze+ljane ar(itekture u teoriji i praksi bavi se od1.godine i jedan je od najpriznatiji( strunjaka u ovoj oblasti. vie in!or+a'ijana3 gernot+inke.de

jedan od projekata, prva kupola od balirane sla+e, bila je ra4ena za ka!eteriju uPortugalu. kako iz nekog razloga nije izvedena, jorn #ierul! 5666.'reaterra.sk 7 predlae da se ovaj eksperi+entalni projekat izvede u Slovakoj, blizu Senje'a. poto se is9+ bavi pasivni+ ku:a+a, jorn uvodi i neke iz+ene 5a prati vlanost i strujanje

vazdu(a, i +noge druge para+etre od sa+og poetka73

+i s+o i+ali tu ast da uivo uje+o sva objanjenja, oboavaju:i a+bijent ; at+os!erunesvakidanjeg ar(itektonskog biroa 3kako je kupola nikla toko+ dve radioni'e proteklegodine<kako su i zato ra4eni te+elji od staklene pene 5!oa+ glass7< kako su bale paljivoseene pod uglo+, +aino+ koju je os+islio Minke< kako je kupola na kraju pokrivenaspe'ijalno+ !olijo+< a na njoj nikao zeleni vrt=kako je iznutra olepljena blatni++alteri+a< a na sa+oj kupoli ostavljene brazde u +alteru, da ne bi pu'ao3kako je ura4en pod od nabijene ze+lje, uz dodatak lanenog ulja i 'rvenog pig+enta u zavrno+sloju3 sve ostale detalje i objanjenja, pripre+u, radioni'e i ostalo, pogledajte na3 +inke$stra6baledo+e.blogspot.'o+.

I UVOD ISTORIJAGra4enje biljni+ vlakni+a staro je koliko i oveanstvo, o e+u jo i danas svedoeosta'i zaklona od granja i li:a. >judi su (iljada+a godina koristili sla+u za izgradnjuzidova i za izradu krovova. ?li, najve:a i relativno %nedavna- novina 5oko [email protected] je izu+ baliranja sla+e, to je o+ogu:ilo proizvodnju laki( blokova, sa izuzetni+izola'ioni+ kapa'iteto+ koji su, iznad svega, i biorazgradivi. Adeja i njena realiza'ija su jednostavne, ali i( je neop(odno dobro pro+isliti B Maine za baliranje su patentirane u

S?D$u pre [email protected], i ve: su bile na prodaju 18C.godine, pokretane konji+a. Do180.godine, vlasni'i elezni'a pri(vatali su sa+o transport balirane sla+e.

NEBRASKA" isto vre+e, pioniri #inkaid Sand(ills u ebraski, i+ali su +alo drveta i gline zauobiajenu te(niku gradnje. Eini se da je bilo logino da je neko bale sla+e s(vatio kaovelike lake %'igle-. Fako je poela nji(ova pri+ena u izgradnji.Prvi doku+ent o gradnji balirano+ sla+o+ pojavio se 188.godine u ebraski , za jednu

http://www.kucacuvarkuca.com/?p=4182

http://www.kucacuvarkuca.com/?author=2

http://gernotminke.de/

http://www.createrra.sk/

http://minke-strawbaledome.blogspot.com/


http://www.kucacuvarkuca.com/?p=4182

http://www.kucacuvarkuca.com/?author=2

http://gernotminke.de/

http://www.createrra.sk/



kolu. 120$i( godina, Ministarstvo poljoprivrede severne Dakote u S?D$u, izdalo je+anual za gradnju balirano+ sla+o+, za izgradnju poljoprivredni( objekata. Hvaini'ijativa doprinela je irenju te(nike u nekoliko ze+alja S?D$a.Fe(nika ebraska, sa nose:i+ zidovi+a od bala sla+e, najvie se koristila iz+e4u [email protected] [email protected], a prestala je da se pri+enjuje oko 1I0.godine kada se, sa dolasko+

elezni'e, prednost daje loije izolovani+ objekti+a radi prepoznavanja i drutvenog prestia, a sla+a se poela doivljavati u vezi sa nei+ proli+, odnosno siro+ani+. Hdtad, ku:e od sla+e su, uprkos sve+u, gra4ene u nekoliko ze+alja, ali je ovo ostalo uvekrelativno +arginalno.

RENESANSAGradnja bala+a sla+e je ostala %uspavana- sve do izlaska lanka o te(ni'i %ebraska- odstrane Jels'($a u %S(elter- 1C. Hd izdanja u ovo+ asopisu, ?+erikan'i poinju darade eksperi+ente i testove u laboratorija+a, da organizuju prakse, piu tekstove i knjige,i na taj nain se ostatak sveta upoznao sa ovi+ neverovatni+ naino+ gradnje.

EVROPA I FRANCUSKA ajstariju doku+enta'iju na te+u gradnje sla+o+ u )vropi nalazi+o u &ran'uskoj. " jedno+ izdanju -auka i ivot- iz +aja 121.godine, pie se o postojanju ku:e od balasla+e u Montagris$u. &euillette ovu te(niku gradnje 5brzu i ekono+inu7 predlae kaoreenje za rekonstruk'iju posle rata. " svo+ lanku, on napo+inje da je u toku nekolikoizvo4enja ovakvi( projekata. #u:a -&euillette- je i danas u veo+a dobro+ stanju i njenistanovni'i su sasvi+ zadovoljni njeno+ udobno:u i +ali+ rauni+a za grejanje. Kedan+anual za gradnju bala+a sla+e tako4e je izdat u Danskoj @0$i( godina." &ran'uskoj 5kao i u drugi+ ze+lja+a7 seosko stanovnitvo oduvek je 'enilo

dostupnost i izola'ionu +o: sla+e i koristilu su je za podizanje ograda, sputeni( pla!ona, pa ak i izgradnju spoljanji( zidova. Aako neo+alterisani, neki od nji( odralisu se po vie de'enija. " junu 1.godine, u >arza'$u 5danas -Lun de >arza'-7, jednaku:a od balirane sla+e je izgra4ena u borbi protiv proirenja vojnog ka+pa. Apak, ini seda je, pre svega za(valjuju:i radu &ranois Fanguay i >ouis GagnN iz #vebeka, gradnje balirano+ sla+o+ je ponovo poela, ovog puta izgradnjo+ bala. akon sastanka sa?+erikan'i+a 5i nakon izlaska nji(ove knjige7, gradnja balirano+ sla+o+ u &ran'uskojini se da se orjentisala sve vie vie ka razliiti+ stilovi+a drvenog skeletnog siste+asa ispuno+ od balirane sla+e.

NEKOLIKO REČI O AUTOKONSTRUKCIJI (gradnji u sops!"noj r"#iji$Sve se ui, gradnja tako4e. ?ko jo uvek ne+ate iskustva, o+ogu:ite sebi da i( steknete.Dobra pripre+a je obavezan deo, kako bi projekat i gradilite ostali prijatni za ivot irad. e zaboravite3Ou jednoj ku:i i+a vie delova za spajanje nego u jedno+ ko+pjuteru,Oona +ora odoleti vetru, kii, snegu, sun'u, sili gravita'ije, i +oda ak i ze+ljotresi+a,Ojedna nesre:a za vre+e i posle gradnje +oe teko povrediti nekoga,Ovaa ku:a :e, verovatno, biti najvanija investi'ija aeg ivota.



ije +o+enat za igru pokera zatvoreni( oiju. Freba uzeti u obzir +ere predostronostikoji+a se +ogu izbe:i ozbiljne neugodnosti.

Auo%onsru%&ija (nasupro auo d"sru%&iji$aspitajte se i pripre+ite se. e uskra:ujte sebi vre+e potrebno da se dobro in!or+iete.

#upite sve knjige koje va+ se ine interesantni+, pratite razliite radioni'e i potraitein!or+a'ije na internetu.Anvestirajte par stotina eura 5na pri+er7 za in!or+a'ije/obavetenja Q +oe a+ se uiniti preskupo, ali nije nita u pore4enju sa totalni+ trokovi+a jedne ku:e pune greakaBMoje lino iskustvo +i je pokazalo da, svaki put kad sa+ eleo i:i prebrzo, ili zane+ariovre+e za prouavanje doku+enta'ije ili dobrog pro+iljanja, platio sa+ posledi'ekasnije. udite strpljivi, razgovarajte sa drugi+a i budite otvoreni za predloge. aoruajte se strpljenje+ i setite se basne o ze'u i kornjai.1. traite na internetu2. itajte knjigeC. priajte i raz+enjujte in!or+a'ije sa graditelji+a

I. uestvujte na praksa+a / gradiliti+a@. eksperi+entiite na +ali+ projekti+a 5B7. prilagodite dizajn. opet eksperi+entiite8. ako se dizajn i pro'es gradnje slau$nastavite. ako ne$eksperi+entiite vie. a kraju, potuju:i sve etape, konkretizujte a projekat. Da Q sve za(teva vre+e, ali nii+ nije sagra4en za danB

PARako se jedan od tri para u proseku razvede u &ran'uskoj, onda se jedan na dva para autokonstruktora razi4eB Hvo naroito vai za gradilita koja se rade paralelno sa drugo+

pro!esionalno+ aktivno:u sa puni+ radni+ vre+eno+, ili za gradilita koja traju dueod dve godine 5to se esto deava poetni'i+a, koji se upuste u gradnju -velike- ku:e.7Stvari uz+u uvek vie vre+ena i nov'a nego to s+o +islili, naroito ako ne+a+odovoljno iskustva u ovo+ do+enu.Postoje tri stvari koje su kontradiktorne3 ’jeftino’, ’odmah’ i ’kvalitetno’!udite realni, radite etapu po etapu, zabavljajte se toko+ izrade projekta i toko+ njegoverealiza'ije, jer :e a+ jedan zreo i dobro pripre+ljen projekat, obezbediti uivanje uradu.Aako rizikuje+ da se ponavlja+, preporuuje+ va+ da ponete +ali+ projekto+ kao to je kokoinja', batenska nadstreni'a, garaa, atelje ili koliba. Kedna koliba za suvetoalete, tu i sanitarije +oe biti veo+a korisna. Hvo o+ogu:ava sti'anje iskustva,razvijanje vetina, testiranje ae ideje i nalaenje/usavravanje re'epture za vae+altere.

Auo'%onsruisai ii dai da na) n"%o drugi %onsrui*"+#ad na+ drugi grade, 'ena rada 5plate, so'ijalno osiguranje, ekspertiza, alat7 je +nogove:e nego +aterijal za gradnju. Rbog toga jedna ku:a od sla+e, napravljena od stranezanatlija, esto +oe i+ati skoro istu 'enu kao ku:a gra4ena od drugi( +aterijala." auto$konstruk'iji +ogu:e je utedeti +nogo nov'a. re+e provedeno u auto$

konstruk'iji je, uglavno+, najplodonosnije u ivotu jednog autokonstruktora< ipak, trebai+ati odakle !inansirati ovaj period, predvideti i budetirati pre+a to+e.Fako4e, +oe biti interesantno da se deo radova ustupi zanatlija+a, na pri+er3 drvenaskeletna struktura. Hni i+aju znanje, alat i esto interesantnu 'enu za kupovinu pojedini(+aterijala.

>ino, proveo sa+ C$ I +ese'a 5sa svojo+ partnerko+ i drugi+ ljudi+a koji su na+ po+ogli7 u izradi drvene skeletne i krovne konstruk'ije, i zadovoljan sa+ ti+ iskustvo+.?li, ne bi bilo +nogo razlike ni da s+o zvali stolara/tesara. Slede:i put, ja bi(,najverovatnije, prepustio drveni skelet na izradu neko+ spe'ijalisti i sauvao svojuenergiju za ispunu sla+o+ i za izradu +altera< ako ne, izabrao bi( krovnu konstruk'iju jednostavniju za izradu.

Radii sa ar,i"%o) ii n"+" &ran'uskoj, nije neop(odno konsultovati ar(itektu za projekte koji prelaze povrinu od10+2. Postoje tako4e i konsultantski servisi sa online ar(itekta+a. Kedan dobar ar(itekta+oe va+ dati solu'ije koje :e pove:ati udobnost i s+anjiti ekono+inost.

#ako znati da li je jedan zanatlija ili jedan ar(itekta ko+petentanFraite ozbiljne re!eren'e i posetite realizovane projekte 5bez prisustvazanatlija/ar(itekte.7 Aspitajte vlasnike da znate da li su zadovoljni. #ako se reavajunepredvi4eni proble+i 5uvek i( i+a.7 Pozovite i( u restoran ili kod vas kako bistezagrebali po povrini nji(ovog iskustva, i da i+ se za(valite. Hvo je jedna +alainvesti'ija za izbegavanje veliki( proble+a. e zaboravite da je ovo, verovatno, aanajve:a investi'ija i da je dakle osnovno izabrati nekoliko kvalitetni( partnera.

-."n" i d"&a pr!o- " neki+ ne$zapadni+ kultura+a, ene su te koje grade. De'a su uvek prisutna nagradilitu i prirodno ini'irana u vetine gradnje. ?li, u zapadno+ svetu,-gradilite je

-zabranjena zona- za de'u, jer se s+atraju veo+a opasni+. Hva gradilita su, tako4e,+alo dostupna ena+a zbog, s jedne strane, +aoiz+a, ali i zbog !izike prirode neki( poslova. ezultat je da i+a oko CT ena u tradi'ionalnoj gradnji i 0T de'e.S druge strane, u pokretu gradnje sla+o+, postoji kvazi jednakost iz+e4u +ukara'a iena 5ar(itekata, staista i volontera na gradilitu.7 ji(ova de'a esto ine deo ekipe zagra4enje, naroito za vre+e rada sa bala+a, pripre+e i nanoenja blatni( +altera. Kednoovakvo gradilite dozvoljava da integrie+o +nogobrojne ljude, koji ne bi +ogli da seukljue u jedno -nor+alno- gradilite. aravno, toko+ gradnje i+a poten'ijalno opasni( +o+enata, +esta i alatki< +isli+ prvenstveno na alat koji se brzo okre:e i/ili see 5'irkularne testere, +otorne testere,+linovi, itd.7 i radovi na visinu 5postavljanje krovne konstruk'ije.7

SI/URNOST eiskustvo, neznanje, u+or, neskon'entrisanost i, pre svega, tvrdoglavost +ogu bitiveo+a opasne za gradnju. udnost je obavezna da gradilite bude u potpunoj sigurnosti. e postavljajte se ispod nekoga i ne dozvolite da to neko radi. Kedna ko!a puna +altera, jedan eki: ili jedan 'rep koji pada, +ogu da nanesu neopisivu tetuB Savet3uz+ite 5kad je neop(odno7 zatitne naoare, rukavi'e, zatitu za ui i dobre +aske. Mislite tako4e naeir i kre+u za zatitu od sun'a.



V"n0aj" )a"rija"Aako pria+o o -ku:a+a od sla+e-, jasno je da ku:e nisu nikad gra4ene sa+o od sla+e. aravno, drugi +aterijali kao to je drvo, ka+en, kre i drugo +ogu biti venani sasla+o+.Svaki +aterijal za svoju na+enu3 +udro je koristiti svaki od nji( pro+iljeno.

E!oui!ni proj"%a 1.kupite jedan teren i ivite u atoru, karavanu ili -do+u na tokovi+a- i utedite nova',kako biste +ogli uloiti u konstruk'iju. Pos+atrajte okolnu kli+u, teren, skupite razliiteele+ente, kao to su vrata i prozori. a4ite i eksperi+entiite sa ze+ljo+. Fraite drvo zaizradu krovne konstruk'ije.2. napravite prostor ? kako biste +ogli izolovati karavan i kako ko+ija+a/zajedni'i ne bi s+etalo -vizuelno zaga4enje-. Predvidite da +oete iza:i karavano+ na jednu stranuobjekta.C. utedite vieI. izgradite prostor i instalirajte sobe u prostoru ?.

Pr"dnosi %onsru%&ija od 1airan" sa)"*lepota :*debeli zidovi ,*zaobljeni uglovi, organske !or+e zidova ili krune ku:e,*deblijna zidova dozvoljava izgradnju nia.*super izolatori: ter+ika otpornost 57U5O7, to je jednako 2@'+ ka+ene vune. 5O7izvor 3 -)okoloka izola'ija-, KP Hliva, Ferre ivante,*zdrave3 objekti od sla+e su zdravi, prijatni za gradnju i za ivot,*dobra akustika: zajedno sa ze+ljani+ +alteri+a, zidovi od sla+e i+aju odlinuakustiku u prostorija+a,

*dobra zvuna izolaija: na osnovu testova u laboratorija+a, o+alterisani zidovi odsla+e su dobri zvuni izolatori, pod uslovo+ da ne+a ele+enata 5greda npr.7 koji prekidaju izola'iju.*bioraz"radive: nakon upotrebe, jedan objekat od sla+e +oe se vratiti ze+lji, jer jesla+a 100T biorazgradiva. e+a potrebe za deponija+a, ni pro'esa re'iklae.*zidovi koji di#u: vlanost +oe pre:i od spolja ka unutra bez ikakvi( proble+a.*lake i jednostavne za izradu: dostupno ena+a i de'i, jer je relativno lako 512 do 18kg po bali sla+e7 i netoksino.O+ogu:nost rada sa lokalnim materijalima, u auto konstruk'iji.*ekonomine: svake godine, uteda od @0T na grejanju, u pore4enju sa ku:o+ od betona izolovanog sa 8'+ ka+ene vune. ale sla+e i+aju i izuzetno nisku 'enu."laganje u nji(ovu proizvodnju je +ini+alno, jer je sla+a nus$produkt priliko+ uzgojaitari'a.*obnovljive: koliina sla+e proizvedene svake godine je neverovatna. Sla+a 5ito, pirina, jea+7 se u 'elo+ svetu s+atra otpado+ u +odernoj poljoprivredi.*odr$ive: postoje ku:e od sla+e koje su i sto godina stare, i jo uvek su u dobro+ stanju.*ekolo#ke: proizvodnja bala sla+e ne+a potrebu za !abriko+, ni za veliko+ koliino+energije 5zvane3 siva energija7, jer su bale jednostavne za izradu sa balero+ iza traktora5ili runo kao to se radi u Andiji.7 Proizvodnja bala sla+e je esto lokalna, jer se itari'e

proizvode u 'elo+ svetu. ji(ova dostupnost i +ala teina s+anjuju 'enu transporta,trokove i zaga4enja. Proizvodnja i kori:enje sla+e u jednoj zgradi zadrava LH25kao idrvo7. Da bi a+ doarali do koje +ere se dananja gradnja tetno utie na naeokruenje 3 proizvodnja 1 kg 'e+enta proizvede 1kg LH2.*nasle%e: sla+a, ze+lja, drvo i ka+en su bili koriteni u gradnji oduvek.

Pr"dnosi 1ani, )a"ra* lepota :O blatni +alteri laki su za izradu,O debljina zidova dozvoljava izradu nia,O blatni +alteri +ogu biti veo+a lepi( boja.* zdravi : niste obavezni da zatitite kou i oi, kao kod rada sa kreo+ i 'e+ento+.* nema hemijskih dodataka : kao kod neki( +altera koji su pre!abrikovani i prodaju sekao -stari-, ali sa sintetiki+ vosko+.* ekolo#ki: pri+ena lokalne ze+lje s+anjuje transport. Kedan blatni +alter radi se odnepeene ze+lje, nikakvo peenje nije potrebno kao za kre, 'e+ent ili gips. Rbog toga

su, ak i pre!abrikovani blatni +alteri sa transporto+ na velike distan'e, veo+ainteresantni sa energetskog aspekta.* inerija : jedan +later pove:ava +asu objekta, to je korisno za s+anjenje ekstre+ni(te+peratura.* re"ulaija toplote i vla$nosti: ze+lja i+a sposobnost vezivanja i osloba4anjavlanosti i toplote. Hvo stvara ko+!or i tedi nova'.* laki za izradu:O blatni +alteri se lako lepe za zidove 5za(valjuju:i glini7O blatni +alteri su veo+a postojani u unutranjosti, i laki za popravku. Potuju:i neka pravila, +ogu biti tako4e kori:eni i u eksterijeru.O 'eo svet +oe biti angaovan priliko+ nanoenja osnovnog sloja.

I2oa&ijaprenos ener"ijetoplota 5energija7 prenosi se na tri razliita naina3O radija'ijo+3 in!ra'rveni, od sunevi( zraka ili od jedne pe:i na drva, npr.O konduk'ijo+3 !iziki kontakt. #ada dodirne+o pe: na drva, opee+o se, jer je ovajtrans!er brz i veo+a intenzivan.O konvek'ijo+3 gas ili tenost koji prenosi energiju 'irkuliu:i kroz prostor. Fo je vru:vazdu( pe:i na drva 5ili elektrini radijator7 koji se penje i zagreva pla!on. 3a j" i2oaor+Azolator je +aterijal koji treba da uspori trans!er energije, kako bi odrao enterijer naezgrade prijatni+ i kako ne bi dolazilo do gubitka, tako drago'ene, energije. Azola'ija seesto bazira na prin'ipu da jedan +aterijal +ale +ase uva i prenosi energiju 5(ladno:u,kao i toplotu7, +nogo bre nego +aterijali sa veliko+ +aso+.Materijali +ale +ase su vazdu(, ovja vuna, ka+ena vuna, konoplja i sla+a. azdu( jenajve:i izolator od ovi( +aterijala, ali ga je neop(odno zaustaviti< u suprotno+$konvke'ija se vra:a u igru. Rbog toga je vuna naje!ikasnija po '+ debljine, kao to je bala sla+e dobar izolator zbog velike debljine lakog +aterijala, koji spreava kretanjevazdu(a. Materijali velike +ase su3 +etal, beton, voda, ka+en, kre i ze+lja.

e zaboravite da krov tako4e treba dobru izola'iju, jer je to prostor u ko+e je gubitakenergije najve:i. Mogu:e je izolovati krov bala+a sla+e, ali vodite rauna o nji(ovojteini.Hvja vuna je tako4e odlian izolator krovova, i +nogo je laka od sla+e.Va2du*ni d#"p

Generalno se veruje da je vazdu( najbolji izolator< ako bi to bio sluaj, ne bi biloneop(odno zatvarati prozore. azdu( je dobar izolator jedino kada jenepokretan/zaustavljen. upe ili vazduni depovi iz+e4u bala sla+e su nee!ikasni.Suprotno, konvek'ija 5'irkula'ija gasa ili tenosti toploto+7 stvara jedan stvarni transportenergije. Fo je onoto zove+o ter+iki+ +osto+.

T"r)i0%a r"gua&ija (45E$ jedna ku:a ko+pletno izolovana bala+a sla+e odgovara veo+a dobro ozna'i VW) iter+ikoj regula'iji 5F 20017, na snazi od juna 2001.Pore4enje vrednosti izola'ije nekoliko +aterijala za konstruk'iju5O73

sis") Ruplji beton 20'+ 0,Cuplji beton 20'+Xze+lja piljevina 10'+ 1,0Cuplji beton 20'+XupljinaX'eluloza 8'+ C,08ka+en @0'+ ili naboj I@'+ 0,2slagana drva I0'+ ili 'elularni beton 2@'+ 1,0+asivno drvo 20 '+ ili ekspandirana glina C0'+ 1,0+ono+ur C,@'+ ili ze+lja$sla+a C0'+ C,00ze+lja$sla+a C0'+ ili konoplja C,00drveni skeletX'eluloza 12'+ C,0+asivno drvoX'eluloza 10'+ I,0

balirana slama &'m (,))5O7 izvor 3 ekoloka izola'ija O KP Hliva, )ditions Ferre ivante panja3 ne +oe sve biti reeno sa+o kroz brojeve i predlae+ a+ da prostudirateknjigu KP Hliva ->-isolation N'ologiYue-, deo o razliiti+ +aterijali+a/ te(nika+a iveo+a jasno objanjava ta je ter+ika udobnost i kako je posti:i.

In"r&ija ()asa$ j"dn" %u6" od sa)" eki s+atraju da jedna ku:a od balirane sla+e ne+a veliku +asu 5za apsorp'iju i povratak toplote7. Me4uti+, jedna ku:a od balirane sla+e pokrivena dobri+ sloje++altera, i+a znantu +asu. Kedan blatni +alter debljine @'+ i+a oko @kg/+2, to je+nogo vie nego gipsane ploe. a pri+er, jedna ku:a od 100+2 u osnovi, i+a:e uenterijeru oko C0+2 blatni( +altera, to predstavlja oko @ tona ze+lje< ne raunaju:i pregrade, pod i ostalo. Ra pove:anje +ase, tako4e se +ogu napraviti i pregradni zidoviod ze+lje, pa ak i na+etaj kao to su klupe i poli'e.Zto je ve:a +asa, treba vie energije da bi se ku:a zagrejala< ali je prednost to :e onadue ostati topla. itna stavka gradnje sla+o+ je da je +asa 5+alter7 u enterijeruizola'ije, i da ne gubi svoje kalorije 5ili svoju sveinu7 u kontaktu sa eksterijero+. Pre+atestovi+a realizovani+ u S?D$u, jedan blatni +alter od @'+ je opti+alni +ini+u+ za povratak, toko+ veeri i no:i, aku+ulirane toplote toko+ dana.

3a r"1a ra2u)"i7 pr" s!"galateralnebone+ sileone sile su rezultat vetrova i ze+ljotresa. Hve sile +ogu prouzrokovati klizanje,rota'iju, ili de!or+a'iju zidova. Hne se tako4e +ogu javiti zajedno, i potpuno unititiobjekat. Dakle, i+perativ je razu+eti ove sile i os+isliti i konstruisati potuju:i

ogranienja +aterijala i te(nika, kako bi se izbegla ote:enja. ?ko ne vladate te+o+,na4ite po+o: od ljudi koji i+aju znanja u ovo+ do+enu.

Bo0n" si" i nos"6i 2ido!i Kedan zid od sla+e sa svoji+ +altero+ ve: i+a odre4enu otpornost protiv boni( sila.Dokaz za to je ebraska ku:a, gde je sla+a nose:i konstruktivni ele+ent, bez ikakvedruge strukture ili ojaanja. Pravljeni poetko+ veka, neki od ovi( zidova su preiveli dodanas, bez da su ak bili i o+alterisani. Eetiri ele+enta koja osiguravaju otpornost su31. gustina balirane slame: to su bale gu:e, vie su krute. Apak, bale ostaju uvek +alo

!leksibilne3 po jedno+ testu ra4eno+ u S?Du, 5-Stra6$ale Lode testing- od straneLat(erine Janek7, jedan zid od sla+e bez +altera je bio optere:en za testiranje njegovevrsto:e na pritisak. Rid je, bez proble+a, pri+io optere:enje< i rezultat testa je bio pozitivan. Rati+, kako bi bolje razu+eli zid od sla+e, dodatno su opteretili zid3 nije sedesilo nita, osi+ sleganja zida. #ad su skinuli optere:enje, istraivai su, na nji(ovoveliko iznena4enje, pri+etili da se zid ponovo popeo do svoje originalne visineB "realnosti 5dakle, sa +altero+7, +alter pu'a i 5 ili pada7< ovo :e biti znak za stanovnike danapuste zgradu. Anteresantno je da, kad se jedan zid od betona ili upljeg betona optereti preko njegovi( kapa'iteta, on pada odjedno+, bez pret(odni( upozorenja.2. opterećenje zidova 5krova ili drugi( siste+a optere:enja73. malteri su najrigidniji deo 5kao beton7, nije !leksibilan kao sla+a, ve: reaguje vie kao

jedan veo+a tanak zid. Azgleda da je prvo +alter 5ba zato to je najrigidniji7 otporan naoptere:enje 5gravita'iju i bone sile7. ?li, irina bala sla+e daje +u podrku, jer je on previe tanak da bi +ogao pri+iti optere:enje sasvi+ sa+. " sluaju ze+ljotresa ili oluja,ovo !leksibilno sr'e zida tako4e dozvoljava jedan izvestan pokret, bez da se zid kolapsira.Keedan pesnik +ogao bi iskoristiti koreogra!sku +eta!oru3 zidovi od ze+lje +ogu igratiSalsuB4. na kraju, snaga jednog zida od sla+e je u vezi koja postoji između maltera i dobro

nabijenih bala slame. Rbog toga je veo+a vano raditi tako da +alter dobro prianja uz bale.ez pret(odni( testova, ne+ogu:e je predvideti otpornost zidova od sla+e, jer ovajkapa'itet zavisi od3O kvaliteta, gustine i irine bala sla+e,O ko+presije zia,O kvaliteta i debljine +altera,O kvaliteta prianjanja +altera.

8")jor"si za ar(itekturu otpornu na ze+ljotrese neki koriste prin'ip dva rigidna zida sa!leksibilno+ sredino+, koji se na englesko+ zove - Stressed Skin Panel-. ?li, kako bi



ku:a od sla+e stvarno bila otporna na ze+ljotrese, potrebno je pove:ati per!or+anse'eline. eop(odno je postojanje +etalne ar+ature 5ne sa+o +rea7, koja je !iksirana zate+elje i grede. Hsi+ +etalne, struktura +oe biti i drvena.Posetili s+o jednu ku:u u San &ran'isku u #ali!orniji 5region esto uzdr+anze+ljotresi+a7, koja je ve: pretrpela nekoliko ze+ljotresa3 nis+o pri+etili ni jednu

pukotinuB

Bo0n" si" i s%""na %onsru%&ija#ako bi se pove:ala otpornost zida od boni( sila i gravita'ije, veliki broj graditeljakoristi skeletnu konstruk'iju. " nju treba integrisati dijagonalne ele+ente 5spregove protiv vetra7, kako bi bolje odoleli boni+ sila+a. ?ko ne, ispuna od sla+e i +alter su tikoji osiguravaju ovu otpornost.

Opornos na !"ar od ")"ja do %ro!a#ako bi se odolelo boni+ sila+a, trougao je oblik +nogo superiorniji od kvadrata. Rbogtoga ga esto sre:e+o u ar(itekturi. ?li, u jednoj skeletnoj stukturi, ovi dijagonalni

ele+enti o+etaju ispunu bala+a sla+e. Fako da je +nogo jednostavnije postavitispregove protiv vetra u eksterijeru 5na povrini bala sla+e7. Sile se i prenose od grede dote+elja uz po+o: jedne trake, kabla ili tapa 5slika 0I7

Slabe take nalaze se u spojevi+a iz+e4u razliiti( +aterijala. 5slika 0@7

517greda 527stub 5C7traka 5I7+etalna ploa 5@,,7 siste+i za !iksiranje trake korektnoza pod 587 ar+aturaOja0anj" ugo!a

Drugi nain ojaanja zidova je da se ojaaju uglovi. )vo dva pri+era3

slika levo: +etalne ploe ili paneli u drvetu 3 517 greda 527stub 5+etalna ploa7 slika desno: 517greda 527stub 5I7kosnik 5@7 tap sa navoje+ 57 zavrtanjovaj siste+ koristi spregove protiv vetra sa jedni+ tapo+ sa navoje+, zbog ega ovajsiste+ !unk'ionie na pritisak i na napon.pa$nja: kapa'itet ovog siste+a je veo+a ogranien, jer sve bone sile treba da buduapsorbovane veo+a +alo+ povrino+ 5kao na sli'i 087

8a*ia od !od"laga je, naravno, najve:i neprijatelj konstruk'ije od sla+e 5kao i bilo ko+ drugo+ tipukonstruk'ije.7 Zta vie, jedna takva ku:a je nezdrava, tako da je i+perativ raz+otriti sveneop(odne +ogu:nosti da bi se garantovala jedna zdrava konstruk'ija.oda u objekat +oe u:i na vie naina3 tena u vidu kie, gasovita kao respira'ija kojase trans!ori+ie jednako u kaplji'e, kondenza'ija, ako je okolnosti uzrokuju. Prva uloga



jednog objekta je 5sa kli+o+ kao u &ran'uskoj7 da zatiti svoj sadraj od kie. Dakle, ini+i se oigledno da je prva uloga njegove ar(itekture da zatiti zgradu od vode, zbog egaestetika ar(itekture prelazi u drugi plan.

Da bi se obezbedila dobra zatita od vode, slede:i detalji se preporuuju317preputen krov$jedan od najekono+iniji( naina zatite zidova27olu'i s+anjuju koliinu vode koju vetar nanosi na !asadu.C7 ventila'ija ispod pokrivaa je i+perativ kako bi se izbegla aku+ula'ija vlage5kondenza'ija7I7izbegavati (orizontalne povrine ispod prozora$ treba da su dijagonalne i da odvodevodu ka spolja 5ako je +ogu:e van povrine +altera7. #oristite nepropusne proizvodedobrog kvaliteta. Ravretak na %kap vode- je interesantniji nego klasini. Prozori postavljeni ka spoljanjosti zida su +anje osetljivi na ulazak vode.@7zatitite kvalitet disanja zidova od sla+e. oda koja se vra:a 5to je sasvi+ nor+alno7,

treba biti evakuisana. Azbegavajte bojenje spoljanjeg zida$bolje je koristiti pig+ente uzavrno+ +alteru ili je jedno+ okreiti.7 zavretak +altera sa jedno+ %kapi vode- po+ae drenai +altera, kako ova vlaga ne bidugo dodirivala bale sla+e.7 drenaa oko te+elja je neop(odna, kako bi se izbeglo stagniranje vode u dnu ku:e.87vazduni sloj za venitla'iju iz+e4u izolatora i pokrivaa kako bi se izbegloaku+uliranje vlage.7dva razliita +aterijala koja se dodiruju 5+alter i drveni okvir npr.7 su osetljive take,zbog toga to svaki +aterijal reaguje drugaije na toplotu i (ladno:u. Hbratite panju okookvira, naroito sa spoljne strane. upe iz+edju okvira 5drvenog7 i +altera 5ze+lja ilikre7 +ogu biti +esta prolaska vode, vazdu(a 5gubitak izola'ije7 i zvuka.

107sa unutranje strane nije neop(odno postavljanje spreavanja isparavanja.117postavite bale sla+e na drvenu podlogu, nekoliko 'enti+etara iznad nivoa tla kako bise izbeglo da voda u4e u zid127 pesak sa geotekstilo+1C7ljunak, kako bi se zaustavilo kapilarno podizanje vode i odravanja ploe suvo+1I7postaviti jednu nepropusnu barijeru kako bi se izbeglo da vlaga +oe da se podigne.

ULO/A 8AVR3NO/ 9ALTERARavrna obrada povrine zida je osnovna za dobro !unk'ionisanje objekta. Hna predstavlja barijeru za vazdu(, vatru, vodu i ivotinje. Distribuirana +asa 5+alter7 i+atako4e visoke per!or+anse za pasivno grejanje.Adealno bi bilo i+ati povrinu koja odoleva okovi+a, osipanju i prljanju. #ako bi bilesvetlije, unutranje povrine su esto u svetloj boji 5ne sjajnoj7, koja dobro re!lektujesvetlost.



517%Prozor istine-$kad se zidovi o+alteriu, niko vie ne +oe videti sla+u. Rato je, kako bi se pokazalo da je ispod +altera sla+a, potrebno ostaviti jedan %prozor istine- u ve:iniku:a$ to je jedan ra+ oko +esta koje nije o+alterisano, ostavljaju:i sla+u vidljivu.Postoje razliite vrste, na a+a je da kreirate aB Savetuje+ a+ da stavite staklo ispredsla+e, kako biste izgbegli da zi+ski vetar u4e suvie lako unutra.

Postoji nekoliko +ogu:i( tipova +altera, ali nije dovoljno sa+o izabrati dobar +alter, jer per!or+anse i otpornost jednog objekta i njegovog +altera zavise od kvaliteta3O kon'epta3O preputenog krova i prilago4ene ar(itektureO olukaO +alter ne treba da se spusti do podaO si+sovi prozoraO jedna urezana -obrva- u +alteru iznad jedni( vrata ili prozora odvodi vodu na stranuO pripre+a3 testovi/eksperi+enti koji odre4uju pro'enat sastojaka u +alteruO konstruk'ija i aplika'ija3 npr.+eanje +altera i panja poklonjena izradi detalja.O odravanje3 npr.popravka pukotina /ote:enja.

PASIVNO /REJANJE" ve:ini kli+atski( zona, kvalitet pasivnog grejanja i (la4enja su pove:ani uvode:i +asuu objekat. -Superizola'ija- sa jedni+ debeli+ zavrni+ +altero+ daje jednu ko+bina'ijuvisoki( per!or+ansi, jer takav blatni +alter od oko @'+ je opti+u+ za distribuiranuiner'iju. Hvo o+ogu:ava da se apsorbuje dnevna toplota i da se oslobodi toko+ veeri ino:i. ?ko provetravate vau ku:u toko+ no:i 5leti, naravno7, te+peratura ostaje sveatoko+ dana.

8I:OVI KOJI :I3U #ad lokalna kli+a za(teva grejanje u ku:i, vazdu( koji je unutra je usisan ka eksterijeru

kroz zidove i vlagu ovi+ toko+ 5vodena para iz ku(inje, kupatila, nae disanje itranspira'ija.75proitati3 ekoloka izola'ija7#ako se vlanost ne bi zadravala iza spoljanjeg +altera, potrebno je da i ovaj +oe dadie naj+anje kao i onaj unutra. Rbog toga ne savetuje+ 'e+entni +alter, ve: pre krenii/ili ze+ljani +alter. pažnja: neop(odno je uvek provetravati au ku:uBtako4e je potrebno izbe:i bilo kakav kontakt iz+e4u ze+lje i +altera, jer voda +oe dase popne kroz +alter kapilarno. Savetuje se da se prekine na +ini+alno 2@$C0'+ odnivoa ze+lje. Azbegavajte tako4e vrste povrine du zida 5beton, ploe itd.7, tako da sevoda ne odbija od zida.

ALATI

517depni no 3 traka i !luores'entna boja o+ogu:avaju da se ne izgubi u sla+i527kuka za transport bala sla+e. Hbratite panju da je ne ostavite da se povlai negde

okrenuta ka gore 5retko se koristi75C7i'a za povezivanje pred+eta.

5I7nabija i drugi eki:i 5svi( di+enzija7. ajve:e napravite i sa+i, sa osta'i+a drvetana gradilitu, 5@7ba+bus tapovi, 57+etalni tapovi, 57klipovi veliki(di+enzija, 587klipovi +ali( di+enzija za privr:ivanje pred+eta za balesla+e, 57buili'a +oe po+o:i za stavljanje tapova u bale sla+e, 5107drveni eki: zalake zaku'avanje tapova, 5117+otorna testera$uvek je drite istu,i raditeoprezno, 5127testera za seno 5za seenje bala7, stari alat koji nalazi+o na buvljaku, 51C7runa testera, za detalje, 51I7 brusili'a 5sa zubi+a za ka+en7, e!ikasno, aliopasnoB 51@7tri+er sa plastino+ i'o+ ili disko+ za zube, za seenjezidova, 517skalpel, 517igle.

Najčešća pitanja. Tehnike.

atra. glodari. ter+iti i insekti. voda$rizik od truljenja. dugovenost. ale postavljene nakant3 prednosti i +ane. azliite te(nike3 sla+a kao nose:i ele+ent i sla+a kao ispunadrvenoj konstruk'iji. Sve o bala+a sla+e. Hd krova ka te+elju.

Varaale sla+e ne sadre dovoljno kiseonika da izdre visoke te+perature. Festovi su pokazali da o+alterisani zid od balirane sla+e +oe izdrati u poaru i do nekoliko sati." jedno+ od testova 5-Stra6$ale Lode Festing- Lat(erine Janek7, 2 sata velikog

pla+ena 500[L7 pove:alo je te+peraturu s druge strane zida za sa+o 10[L. Aspod+altera, sla+a je izgorela do 8'+. Fako da je sasvi+ +ogu:e postaviti ka+in uza zid od balirane sla+e, pod uslovo+ da bude izolovan 5+ineralni+ izolatoro+7< to je obaveznou !ran'uski+ pravilni'i+a, kada ka+in prolazi kroz organski +aterijal.pa$nja: sla+a na povrini zida, a pogotovo sla+a na go+ili na podu 5toko+ gradnje7 jeveo+a zapaljiva i +oe preneti pla+en na krovnu konstruk'iju. Rbog toga treba preduzeti +ere opreza toko+ izgradnje3Ozabraniti puenje na gradilitu, dok sla+a ne bude pokrivena,Oobratiti panja na alat kao3 brusili'e, la+pe i slino,Oi+ati na raspolaganju aparat za gaenje poara, vatrogasno 'revo, ko!u vode,Opokupiti sla+u na go+ilu bar na kraju svakog dana.

Savetuje se +alterisanje bala sla+e, ak i ako i( oblaete paneli+a, jer se upljina 5zaventila'iju7 iz+e4u obloge/krova i sla+e ponaa kao ka+in.O+oda je neop(odno da zatitite ae gradilite i od ljudi koji bi na+erno zapalili vatru./odari Rid od sla+e, pravilno izgra4en 5O7 i o+alterisan, ne:e privu:i glodare. Hni vole tavane i+aterijale u koje se +ogu jednostavno useliti< ne vole da prave tunele u bala+a, jer i+ to prestavlja previe posla. Malter, dobro postavljen i odravan, (er+etiki zatvara zidove, pa glodari ne +ogu ni u:i ni iza:i.

?ko stavlja+o obloge, neop(odno je dobro zatvoriti pristup tavanu, a da se ne prekineventila'ija. Prvi sloj +altera se preporuuje, kako protiv glodara, tako i protiv vatre iinsekata.5O7 i+perativ je da bale sla+e budu dobro postavljene jedne na druge, bez upljinaiz+e4u redova. ale treba postaviti jedne uz druge, kako se ne bi stvorile galerije za

glodare, ni veliki ter+iki +ostovi. eki se zalau za prskanje bala sla+e kreo+ 5protiv glodara7, ali ovo nije te(nika kojase esto pri+enjuje. Fo je, po +o+ +iljenju, preven'ija od nepostoje:eg proble+a.Hsi+ toga, veo+a je nezdravo i neugodno udisati isparavanje krea, a to je ono to :e sedeavati priliko+ pritiskanja bala sla+e jedne na druge. Sa)a ii s"noSla+a se, uglavno+, sastoji iz stabljika, dok seno sadri i zrnevlje, to privlai glodare.Seno se ne preporuuje za gradnju, iako ga neki uspeno koriste. Sla+a od peni'e senajvie koristi u )vropi, jer je najdostupnija< ali i sve druge vrste +ogu posluiti, poduslovo+ da su dobrog kvaliteta i dobro osuene. Sa)a -na go)ii-

e savetuje+ kori:enje ovakve sla+e, jer je slabiji izolator, i +nogo osetljivija na vatrui glodare.T"r)ii i ins"%i #oliko zna+, ter+iti ne jedu sla+u kad je suva 5i+a vie sili'iju+a u sla+i, nego udrvetu.7 " Andiji s+o gradili pirinano+ sla+o+ u zoni opustoenoj ter+iti+a. Fa+o jesa+o vlana sla+a pojedena od strane ovog parazita. Andijski poljoprivredni'i uvajusla+u na go+ili u vre:a+a, na polji+a< i ovo ne predstavlja proble+, dok god je sla+asuva 5kao na krovu.7Askustvo je pokazalo da ter+iti ne napadaju ku:e od sla+e 5osi+ jedne u S?D$u, gde suuli kako bi jeli drvo, a ne sla+uB7Mini+u+ koji treba preduzeti je da osigurate da aa ku:a ostane suva, od vr(a dote+elja. Ra zone u koji+a postoji rizik, objekat na ka+eni+ /betonski+ stubovi+a dajenajve:u sigurnost, jer je uvek +ogu:e nadgledati i reagovati ako je neop(odno.Apak, u pojedini+ ku:a+a od sla+e, veo+a +ali insekti 5zvani -plaster beatles- ili -bark!leas-7 su otkriveni u veo+a veliko+ broju. Hni se javljaju i u drugi+ tipovi+agra4evina, gde je +alter izloen vlazi. Mogu da ive jedino u vlani+ sredina+a i javljaju se ponekad toko+ suenja +altera. isu opasni za ljude i ne jedu sla+u. estanu jedno+ kad je zid suv. Dovoljno i( je usisati.Obratite pažnju na rupe iz kojih izlaze insekti jer će !am pokazati prazne prostore koje

treba da zatvorite.Voda'ri2i% od ruj"njaSvaka konstruk'ija treba da bude zati:ena od vode. Kedna vlana ku:a je, prvenstveno,nezdrava. Fo pogotovo vai za zid od sla+e 5od organskog +aterijala7, jer sla+a truli akoostane vlana toko+ dueg vre+ena. Hvaj !eno+en se javlja kada stopa vlanostidostigne 1@$20T, ali zavisi i od te+perature.Frula sla+a je loa za zdravlje, jer plu:a loe podnose spore a+pinjona, kao i sve ostalevrste praine. ?ko na4ete trulu sla+u u zidu, uklonite je bez udisanja praine.#ao to sa+ rekao, veo+a je lako izbe:i truljenje. Potrebno je zidu dati dobar eir idobre iz+e3 krov sa prepusto+ od @0 '+ i vodonepropusna barijera iz+e4u sla+e ite+elja. Fako4e se savetuje da se obezbedi da su zidovi od sla+e izdignuti naj+anje



C0'+ iznad nivoa terena i da voda ne +oe stagnirati u dnu ku:e. " &ran'uskoj, ve:inaku:a od sla+e je o+alterisana kreo+ koji i( titi, a prito+ zid +oe neo+etano da-die-. ?ko se prilagode ar(itekturi, blatni +alteri su +ogu:i i u eksterijeru. Le+entni+alteri se uopte ne savetuju, jer -ne diu-, za razliku od kreni( ili blatni(. Pa!na podru0ja

"opte ne savetuje+ gradnju sla+o+ 5ili slini+ +aterijalo+7 u plavni+ zona+a. :ugo!"0nos Sla+a je na4ena u egipatski+ pira+ida+a, to dokazuje da se ona ne razgra4uje sa+a posebi. ?ko je jedna ku:a dobro os+iljena, izgra4ena i odravana, ne+a ni jednog razlogazbog kog ne bi odolela nepogoda+a. ajstarija ku:a od sla+e u &ran'uskoj gra4ena je120.godine u Montagris$u, i jo uvek je u dobro+ stanju. Kedini razlog zbog kog ku:eod balirane sla+e stare nekoliko vekova ne postoje jeste da ni prese, ni kon'ept baliranesla+e nisu jo bili iz+iljeniB :o2!oa 2a gradnjuPro'enjuje+o da je u &ran'uskoj izgra4eno oko 100 ku:a od balirane sla+e, ve:ina nji(sa gra4evinsko+ dozvolo+. Hvo ne predstavlja proble+, jer gra4evinski +aterijali nisu

pre'izirani u za(tevu za dozvolu. Kedini te(niki za(tev je ter+ika regula'ija 5F 20017,a ku:e od sla+e potpuno odgovaraju.Osiguranj"Generalno, ne postoji proble+ osiguranja jedne ku:e od balirane sla+e. Apak, nezaboravite da dobro proitate ugovor i proverite da ne iskljuuje neke te(nike ili+aterijale.C"na?ko elite graditi svoju ku:u od sla+e, treba da znate da je njena 'ena jednaka ku:i od betona 5u &ran'uskoj7, ali je +nogo loije izolovana. A+ate, dakle, +nogo bolju ku:u zaisti nova'. aravno, radna snaga je ono to najvie kota, zidovi ne predstavljaju vie od1@T trokova. "teda se, tako4e, ostvaruje toko+ godina, za(valjuju:i +ali+ rauni+aza grejanje, jer su zidovi od sla+e izuzetni izolatori3 esto i do @0T. ?utokonstruk'ija5gradnja u sopstvenoj reiji7 je izuzetna op'ija, jer tedi+o na radnoj snazi i na +aterijalu Q koristi+o je!tine +aterijale, kao to su sla+a i ze+lja. Ba" posa!j"n" na %an ii n"+Gradnja nose:i( zidova se generalno radi sa bala+a postavljeni+ ravno, jer i+ ovo dajeve:u povrinu za pri(vatanje optere:enja krova. Zto su zidovi tanji, +anje su stabilni.Astina, neki od prvi( objekata sa nose:i+ zidovi+a od sla+e bili su realizovani sa bala+ana kant, ali su bale tad bile +nogo ve:e.?ko i+a+o skeletnu konstruk'iju, sasvi+ je +ogu:e graditi sa bala+a na kant, i pre+alaboratorijski+ testovi+a, ter+ika otpornost 57 je jednaka za bale postavljene ravno ilina kant. Hvo je, verovatno, vezano za prava' prostiranja vlakana u bala+a. #ada su bale postavljene ravno, vlakna su postavljena spolja ka unutra. #ada su bale postavljene nakant, one idu od gore pre+a dole.prednosti postavljanja na kant:O+anja debljina zidova 5+anje izgubljenog prostora7,O+ogu:nost seenja bala sla+e po visini,Opotrebna +anja koliina bala po +2,Oesto je lake da se napravi ravna povrina.mane postavljanja na kant:

Ozid je +anje stabilan 5pre postavljanja +altera7,O+anja dubina za pravljenje nia,Oi'e su na povrini zida, pa je veo+a teko se:i zid 5pre postavljanja +altera7, jer ovokida i'e. Ra2i0i" ",ni%"

a poetku renesanse gradnje balirano+ sla+o+ sve se inilo veo+a jednostavni+3 postojao je izbor iz+e4u nose:i( zidova od sla+e 5ebraska7 ili sla+e kao ispuneskeletnoj konstruk'iji, ali do danas se razvilo bezbroj +ogu:nosti. " ?ustriji je npr.os+iljen siste+ od pre!abrikovani( zidova, a u knjizi -Serious Stra6bale- razvijeni su blokovi od sla+e sa osnovni+ sloje+ +altera na jedan polu$industrijalizovan nain.Mogu:nosti su beskonane i znajte da postoji uvek nekoliko naina da se uradi svakidetalj. a a+a je da napravite sopstvenu ko+pila'iju i da podelite sa na+a ideje/trikove koje ste sa+i otkrili. :r!"na s%""na %onsru%&ija (;<= %u6a od 1airan" sa)"$" ovo+ sluaju, sla+a slui vie kao izolator i kao podloga za +altere< a u neki+sluajevi+a slue i kao spregovi protiv vetra.

pa$nja: bitno je dobro poznavati ogranienja, jer sa+o bale i +alter slue za osiguranjespregova protiv vetra.prednosti:Ove:ina tipova skeletne drvene konstruk'ije o+ogu:ava rad pod zaklono+$+oete postaviti krov, pre nego to ponete ispunjavati zidove sla+o+, to predstavlja velikuutedu u vre+enu, jer nije potrebno pokrivati zidove svako vee i +oete raditi i poloe+ vre+enu,O+ogu:e je graditi ko+leksne ku:e na sprat, kao i velike otvore,Odrvena konstruk'ija je je pri+enjivana vekovi+a, to daje dobru garan'iju,Olako je !iksirati vrata i prozore.mane:Oza(teva izvesno pret(odno znanje,Oza +ale objekte, bre je raditi nose:e zidove od balirane sla+e.keletna konstrukija od kamena, betona ili metala:Po +o+ +iljenju, drvo je +aterijal najbolje prilago4en bala+a sla+e< ka+en, beton ili+etal +ogu predstavljati ter+ike +ostove i stvarati kondenza'iju. an zidova od sla+e,ovi +aterijali ne predstavljaju te(nike proble+e. a ekoloko+ planu, oigledno je da jedrvo u prednosti u odnosu na beton ili +etal. Nos"6i 2ido!i od 1airan" sa)" (ip -N"1ras%a-$Sasvi+ je +ogu:e preneti teinu krovne konstruk'ije na zidove od bala sla+e, poduslovo+ da se teina prenese na 'elu povrinu zida 5duinu i irinu7 jedni+ serklao+5gredo+ koja se prostire po itavo+ obi+u zida7. "loga (orizontalnog serklaa je da povee krov sa zido+, jer ona prenosi i ravno+erno raspore4uje optere:enje krova nazidove. Fako4e doprinosi vrsto:i zida, jer i( ovaj kruti pojas povezuje, opasuju:i 'eoobjekat po obi+u.prednosti: jednostavna, brza i je!tina te(nika 5za jednostavne i +ale objekte.7mane:Opotrebno ja zatititi zid od kie 5rizik od gubitka pokrivaa u sluaju oluje7Ogotovo da je ne+ogu:e re:i gde su grani'e ove te(nike gradnje. arbara Kones



5graditeljka u elikoj ritaniji7 gradi ku:e 5esto krune7 veliki( di+enzija na sprat, sanose:i+ zidovi+a od balirane sla+e. ?li, treba napo+enuti da je ona bila stolar i ve: i+a10 godina iskustva u konstruk'iji ebraska. Projekti na sprat, sa nose:i+ zidovi+a od balirane sla+e, nisu za poetnikeB

III -./0 /.10 Ba" sa)" pogodn" 2a gradnjuFreba da budu suve, gusto nabijene, pravilne, bez se+enja i bez znakova truljenja. ale+ogu biti napravljene od bilo koje vrste biljni( vlakana 5ito, ra, zob ili jea+7, poduslovo+ da su veo+a dobro upakovane i nabijene. " ovoj knjizi pria+o o sla+i, ali seter+in +oe za+eniti sa -biljno vlakno-. Postoji ak i nekoliko ku:a izgra4eni( od balare'ikliranog papira.* suve: sla+a treba da bude suva pre nego to se balira, ako ne$vlanost ostaje unutar bale. Ra+olite poljoprivrednika da pone baliranje pred kraj jutra 5da bi se izbegla rosa7, i

da zavri pre nego to stigne veernja vlaga. " sluaju suili'e, +oete balirati ranoujutru da biste izbegli da se stabljike ne slo+e. Fraite savet poljoprivrednika.oja sla+e treba da bude zlatna. ikakav znak truljenja, niti +rlja ne s+e biti vidljiv.#ada stavite prste u jednu balu, treba da konstatujete da je bala suva iznutra. A ne bitrebalo sa se oseti !er+enta'ija.* "usto nabijene: idealno bi bilo da budu +akis+alno nabijene, a da se prito+ bale nede!or+iu od prevelikog pritiska. ?ko nisu dobro nabijene, one se lake de!or+iu toko+radova i i+aju +anji kapa'itet nosivosti 5to je jako bitno, naroito ako su zidovi odsla+e nose:i.7 Kedna dobro nabijena bala sla+e I@*C@*100'+ tei 12$20kg. ?ko jegustina bale jako +ala, +oete je pret(odno pritisnuti 5bez odstranjivanja i'a7 pod jedno+ polugo+, i ponovo je vezati. Fako4e je +ogu:e zategnuti i'u oko jednog tapa

kako biste je uvrstili 5slika dole.7

* du"ake stabljike: stabljike treba da ostanu +anje$vie nedirnute kada su osuene i balirane. Zto due stabljike, to bolje.* bez semena: ako se+ena ostanu u bala+a, rizikuje+o da napravi+o (ranu glodari+a.Apak, nor+alno je da ostane po koje se+e, i ne treba o to+e preterano brinuti.* povezivanje: plastine i'e su najpogodnije, jer su najpostojanije, a eline trebaizbegavati3 veo+a su opasne, jer su slabo vidljive, kad vire odnekud.Svaki poljoprivrednik +oe a+ dostaviti jedan$dva s+otuljka i'e za dodatnouvr:ivanje i polovljenje bala na gradilitu 5on i( +oe kupiti u svojoj zadruzi.7 Mnogo je jednostavnije raditi na gradilitu sa i'o+, ija je boja drugaija od boje sla+e. #upitei'e dobrog kvaliteta 5ne veo+a tanke7, jer loije ne:e izdrati i +anje :ete uivati uae+ poslu. Na>i" )a" 1a" sa)"Sla+a se +oe na:i u 'elo+ svetu, a esto je dovoljno da sa+o pogleda+o oko sebe da bis+o je nali. Astina je da danas, uglavno+, vi4a+o velike okrugle ili pravougaone balena polji+a, ali se esto prese za baliranje +ali( bala sla+e +ogu na:i u uglu nekoga+bara.

Prona4ite seljaka koji je posejao peni'u i uinite +u zadovoljstvo da postane dostavljagra4evinskog +aterijala za as. Generalno, oni su prijatno iznena4eni i ponosni kadotkriju da je +ogu:e graditi nji(ovi+ bala+a sla+e. #o+ija, koji je balirao sla+u zanas, nije izneo svoju presu preko 1@ godina. Hn i njegova porodi'a su bili oduevljenikad su videli kako se gradi naa ku:a od sla+e. Moete se, tako4e, raspitati i +e4u

zadruga+a. Kru#n" 1a"'pr"radii 1a"Mogu:e je rastvoriti velike krune bale i ponovo i( balirati u +ale pravougaone bale.Hva te(nika daje osrednji kvalitet, jer lo+i stabljike. A+a:ete +nogo vie posla i +anjezadovoljstva sa ovi+ bala+a. eka a+ to bude poslednja op'ija. Poru0i" 1a""radite to +nogo pre etve. a ovaj nain, +oete pre'izno de!inisati koje vrste bala sua+ potrebne i za koju na+enu. Hvo :e a+ o+ogu:iti da dobijete najbolji kvalitet.?ko pokuate da na4ete bale van sezone, bi:e +nogo skuplje i tee da se na4u lokalno, jer i+a jako +alo poljoprivrednika koji prave +ale bale, ako ne znaju unapred da :e i( prodati.

Transpor i 0u!anj" 1aaStavite bale od+a( ispod nekog zaklona, na palete i ispod plastinog pokrivaa, ako ne+ogu biti od+a( transportovane. ?ko treba da stignu izdaleka, pokrijte i( toko+transporta, kako ne bi pokisnule usput.Lrni najloni 5poljoprivredni7 su prilago4eni ovoj vrsti uvanja. Pleteni pokrivai nisuuvek dovoljno debeli. e slaite bale ravno, ve: i( na+estite tako da pokriva bude podnagibo+, podiu:i bale u jednu pira+idalnu !or+u u poslednje+ redu. ?ko je krov vae budu:e ku:e ve: izgra4en, +oete uvati bale sla+e ispod njega.C"na 1aaale kotaju +alo vie od eura po ko+adu 5&ran'uska7,ali se ne ustruavajte da i( platitei +alo vie. Poljoprivredni'i su, esto, veo+a zauzeti u ovo+ dobu godine i pravljenje+ali( bala i+ oduzi+a dosta vre+ena. "loite u bale sla+e, jer jedno+ kad gradnja budegotova, i+a:ete dobru izola'iju i kasniju utedu, i zbog toga insistira+ na to+e da sua+ potrebne kvalitetne bale. "estvujte i po+ozite pri izradi bala sa vila+a iza traktora, jer je to nezaboravno iskustvo, a bale :e as kotati +anje. Hpre+ite se rukavi'a+a,eiro+, kre+o+ za sun'e i vodo+, jer su vru:ine nesnosne toko+ etve. :i)"n2ij" 1aaDuina i irina bala sla+e odre4ene su preso+ za baliranje. ilo bi dobro da znate ove+ere pre nego to ponete planiranje aeg objekta, kako biste +ogli prilagoditi osnovu5te+elje, krovnu konstruk'iju i pokriva7 di+enzija+a bala sla+e. Az+erite nekoliko balaili, ako jo ne+a dostupni( bala, uz+ite di+enzije prese 5znaju:i da su te +ere veo+arelativne.7 Duina bala je jedina di+enzija koja +oe da se podeava na baleru, i za jednu balu irine I@'+ i visine C@ '+, ne prelazi duinu 0$100 '+< ako ne, bale poinju da serazdvajaju toko+ upotrebe. Poruite tako4e polu$bale, ovo :e a+ o+ogu:iti daizbegnete dodatni posao i bi:e dobrog kvaliteta 5dobro nabijene.7 Priagodii du#inu 1aa sa)"Postoje dve te(nike za prolago4avanje duine bala3 sa ili bez igle.

Sa iga)a 5slika ispred7Az+erite duinu eljeni( bala 5sa tapo+ ili i'o+ npr.7 a eljenu duinu postavite i'u,



probijaju:i balu iglo+ 517, ta+o gde stara i'a obavija balu. apravite okret sa i'o+, uisto+ prav'u i na isto+ +estu gde je preso+ !iksirana i'a, i uvrstite je pokretni+voro+. 527 Rategnite jako i napravite drugi vor, da biste blokirali prvi. Ponovite ovu pro'eduru sa drugo+ i'o+. #ad budete odsekli dve stare i'e, i+a:ete jednu novu balusla+e i sla+u na go+ili. Ra prvi pokuaj to je dovoljno dobro. aprotiv, kako ne biste

ostali sa previe sla+e na go+ili, +oete tako4e pro:i sa dve i'a u istoj igli. Kedna i'aide ka levo, druga ka desno. Hvo je isti pro'es kao onaj pret(odno opisan, ali kada iseetestare i'e 5C7 i+a:ete dve +ale bale, bez sla+e na go+ili. #ako biste izbegli da iseetenove i'e, u+esto stari(, koristite i'u u drugoj boji.Prednost kori:enja igala je da pritisak nije odstranjen, pre nego to se nova igla postavi.Hvo po+ae odravanju dobre gustine bala 5pod uslovo+ da je nova igla dobro privr:ena, naravno.7 aprotiv, ova te(nika u+e da bude +alo +una. B"2 igaaAz+erite eljenu duinu. Stavite jedan tap u balu, kako biste oznaili eljenu duinu.Ase'ite i'u, konstatova:ete da je bala +alo eksplodirala, ali ako je blokirate sa jo jedni+tapo+ 5ili zido+7 i ai+ stopalo+, s+anji:ete ovo irenje.

"z+ite deo bale koji a+ treba. Hbavijte je i'o+ i napravite poetni vor. Dobro pritisnite i napravite drugi vor, kako biste blokirali pret(odni. Ponovite ovu pro'eduru zadrugu i'u, i dobi:ete +alu balu. "z+ite preostale delove i ponovite pro'es. Moetedodati ili oduzeti +alo sla+e, kako biste pro+enili duinu bale.#onstatova:ete da, sa +alo iskustva, ovo !unk'ionie jednako dobro kao sa igla+a, jersve zavisi od pritiska na nove i'e. #oristite rukavi'e ili o+otajte i'u oko ko+adadrveta, kako biste izbegli da ne ostane u ai+ ruka+a. Mislite tako4e na aa le4a3radite na stolu, ako treba da napravite puno ovakvi( +ali( bala.pa$nja: stavite no ili +akaze na uvek isto, vidno +esto. Hve stvari se lako gube u sla+ina go+ili, a izgubljeni no u sla+i +oe predstavljati opasnost. Moda je korisno da!iksirate neto !luores'entno na ae alatke, kako biste i( lako pronali toko+ razliiti(+anipula'ija. Po%r"ni 0!or Fo je sa+o jedan obian vor dobro uvr:en oko drugog kraja i'e 5slika ispod.7 #ada povuete za kraj 517 koji je provuen kroz jednostavan vor, uvr:ujete sla+u koja senalazi unutar jednog lasa. Evor se zatee sa+ sobo+.

8ao1j"n" 1a"ale o+ogu:avaju pravljenje krunog zida3 postavite glavu bale na kraj druge$bala jetako postavljena po dijagonali. Dovoljno je da sednete na nju kao na konja sa prsti+aokrenuti+ ka vie+ delu. Hvo !unk'ionie tako4e sa koleni+a. S"6i u j"dnoj 1ai sa)"Mogu:e je se:i u jednoj bali sla+e stranu na kojoj ne+a i'a.

V"i%" %o&%as" 1a" (Ju)1o Ba"s$Mogu:e je graditi veliki+ bala+a, postavljeni+ na kant, to o+ogu:ava nose:e zidovevelikog kapa'iteta. ekad su se koristile za gradnju a+bara i veliki( podru+a za vino uS?D$u.



IV OD 23OV. 2. 4010/5U Kro!#rov je najbitniji deo gra4evine3 krov bez zidova i dalje predstavlja zaklon, to nije sluajsa zidovi+a bez krova. Savetuje se da prepust bude bar @0'+ 5ili vie7 kako bi se zidzatitio od kie. aravno da je vetar +oe naneti direktno na zidove, ali najve:i deo kie

pada na krov 5osi+ ako vetar nije prejak.7Pos+atrajte stare i nove gra4evine u okruenju. #oji tip krova se naje:e koristi uregionu, i iz koji( razloga Postavite sebi pitanja oko zidova i otvora3 gde su i kakonajvie ote:eni #oji su najdo+inantniji vetrovi Hdakle dolazi kia Da li su znaajninanosi snega#vadratni ili pravougaoni krov je najjednostavniji i najekono+iniji za izradu.#rov, koji je preputen, ponekad i do 2+, postavljen je sa+o na dva spoljna nose:a zida,tako da unutranji zidovi +ogu biti po+erani bez ogranienja.Hlu'i sakupljaju kini'u, pa voda ne 'uri po +alteru i ne sputa u dno ku:e. ?li, jednaar(itektura koja titi zidove 5+ale povrine !asada i veliki prepusti7 su naravno vani, jerolu'i +ogu da se zaepe 5+islite o nji(ovo+ odravanju7, a u sluaju velikog pljuska oni

ak +ogu i da se prepune.erande 5zatvorene ili otvorene7 kao i stakleni'i +ogu biti tako4e odlina zatita zidova.

Fip krova prikazan na sli'i dozvoljava da se pri+i suneva svetlost toko+ zi+e u soba+ana severu zgrade, a titi od pregrejavanja leti. e zaboravite da kroz otvore na zapaduletnje sun'e ulazi najvie u objekat, jer je dugo upravno na staklo. \bunje ili drve:e5nji(ovo li:e7 na par +etara od objekta prua dobru zatitu, i s+anjuje koliinu vodekoju pri+a !asada 5ne uzgajajte i( preblizu ae ku:e, jer se ti+e naruava dobraventila'ija i odravanje vlanosti zidova.7

Ra viespratni objekat 517, savetuje se da se isee visina zida, kako bi se s+anjila povrina !asade 527, naroito za !asade najizloenije prirodni+ nepogoda+a.Dizajn kao na sli'i 5C7 i+a dve +ane koje +ogu stvoriti proble+ vlage3 kia se sliva niz!asadu i zid je u kontaktu sa snego+ koji se taloi. Hvi proble+i +ogu se reiti drveno+oblogo+ zidova. Kro! i nos"6i 2ido!i eo+a je vano dobro raspodeliti optere:enje krova na nose:e zidove, kako bi se izbegloda jedan deo zida bude vie optere:en nego drugi. ?ko ne, jedna skeletna konstruk'ija je bolje prilago4ena. " zavisnosti od tipa izabranog krova, +ogu:e je da njegova teina ne bude raspore4ena podjednako. " ovo+ sluaju, +ogu:e je da svi zidovi nisu optere:enina isti nain, odnosno da jednovodni ili dvovodni krov nose sa+o dva zida. Rbog toga je bitno da ovi zidovi ne+aju jako velike otvore. I2oa&ija %ro!aKo bitnija od izola'ije zidova je izola'ija krova, jer se najve:i deo toplote preko njegagubi 5zi+i7 i pri+a 5leti7. #rov i ploa +ogu se izolovati bala+a sla+e, ali o to+e trebaunapred dobro raz+isliti$struktura +ora biti prilago4ena teini bala sla+e i +altera. e+ogu:e je dati prosenu teinu bala sla+e po +2, jer ovo zavisi od bala koje se koriste5veliine, gusto:e i sastava7 i koliine +altera. e postoji ni jedan drugi nain da saznate,osi+ testova. ale 5kao sve druge vrste izola'ije7 i+aju potrebu za ventiliraju:i+vazduni+ sloje+, kako bi se izbeglo da zbog vlage do4e do truljenja. Hva upljina se

bale jo uvek nisu zati:ene, povrinski sloj brzo :e izgoreti. Rato se savetuje da senanese sloj +altera kako bi se zatitile od vatre i glodara.pa$nja: neop(odno je one+ogu:iti prolazak glodara, ali uz +ogu:nost ventila'ije. Fo se+oe posti:i uz po+o: +ree.?ko se bale koriste za izradu poda ili ploe, savetuje se da se predvidi evakua'ija vode,

kako bi se izbeglo da ona u4e u sla+u u sluaju 'urenja.#ako bi se izraunala teina krova 5di+enzionisala krovna konstruk'ija7, treba uzeti uobzir 3 krovni pokriva 5'rep, trska7, bale sla+e, +alter, pla!on i solarne panele.Predlae+o da se ne koristi sla+a na go+ili jer je 3$slabiji izolator nego balirana sla+a5vazdu( ovde lake 'irkulie7,$glodari se lake nastanjuju 5i prave galerije7,$osetljivija je na poare.O!0ija !una)koloka i ekono+ina alternativa, +nogo laka od bala sla+e, je netretirana i neopranaovija vuna 5+ast je titi od +olja'a.7 Mogu:e je dodati joj so 5orovu7, kedrovo drvo ililavandu. Postoje i +noge druge op'ije koje :ete na:i kod prodava'a eko$+aterijala.

az+iljajte o prilago4avanju ae drvene konstruk'ije izolatoru, a ne obrnuto, kao toKP Hliva objanjava dobro u svojoj knjizi -)koloka izola'ija-. 8""ni %ro!ale +oraju biti poloene na vodonepropusnu branu, kako bi se napravio zeleni krov< ali, poto :e sla+a biti u kontaktu sa vodo+, ona :e istruliti i trebalo bi, s vre+ena na vre+e,dodati novi sloj.

oda koja se na4e u ovo+ sloju dobar je provodnik (ladno:e zi+i i ne +oe se poreditisa jedni+ (ladni+ izolatoro+ 5isto vai i za zeleni krov od ze+lje.7 Savetuje+ a+ daizolujete jednako ispod vodonepropusne brane i da ventilirate iz+e4u nje i izola'ije, kako biste izbegli proble+e kondenza'ije, ili da koristite paronepropusnu branu iz+e4u pla!ona i izola'ije. S"r%a# (gr"da po o1i)u o1j"%a$Greda i+a veo+a vanu ulogu, jer ojaava vezu iz+e4u zidova, i iz+e4u krova i zidova.Hna radi i kao spreg protiv vetra. Postavlja se na zidove, pri+a optere:enje od krovnekonstruk'ije i opasuje itav objekat kao jedan pojas.ano je da ova veza bude i e!ikasna i da bude dobro izolovana, odnosno da a krov bude dobro !iksiran 5da ne odleti u sluaju nevre+ena.7 Apak, ova veza ne treba da stvoriter+iki +ost. S"r%a# i nos"6i 2ido!i Hptere:enje treba da bude raspore4eno po duini i po irini zidova. Serkla treba da pri(vati optere:enje krovne konstruk'ije i da ga prenese na zidove. Hn treba da budevelik 517 i krut, jer je zid od sla+e relativno +ek 527< postavlja se na bale, i treba da budedovoljno krut da ne do4e do savijanja. Ra+islite jednu ravnu plou sa optere:enje+ usredini 5C7.Sad zarotirajte ovu plou za 0 stepeni. #onstatova:ete kako je krutost drveta u vezi sanjegovo+ visino+, a ne sa irino+. #ako bi se s+anjila konzu+a'ija drveta i kako bi sedobio lak +aterijal, esto se pravi u kutijastoj !or+i.

Hvako napravljen serkla +oe posluiti kao nadvratnik/natprozornik. A to tako da i+a

di+enziju bala517, da je +alo +anji nego zid od sla+e527 ili +alo ve:i od nji(5C7. "svako+ sluaju, bitno je da trake ostanu zalepljene za povrinu zida 5ili da +alo u4u u bale7, kako ne bi one+ogu:ile nanoenje +altera.517X527 +alter pokriva lanani'u 5panja3 +alter se ne lepi za drvoB75C7 serkla ostaje vidljiv 5esto pokriven ploo+7 i nalazi se na bala+a i budu:e+

+alteru. #ada je serkla ve:i od bala, bitno je da ne prelazi na spoljnu stranu, jer tako predstavlja ko+plika'iju za +altere7.

Kako je bitno da se teina krova pravilno rasporedi po serklau, u suprotno+ zid je podriziko+ da eksplodira. Maksi+alna povezanost iz+e4u zidova je garantovana vezo+ uuglovi+a kao na sli'i 3

aravno, beskorisno je povezati serkla za bale, zbog toga se koriste re+eni 5trake7.Fransporteri i( koriste za !iksiranje kartona za palete 5uz+ite one najve:i( di+enzija.7Hve trake polaze od te+elja 5ispod +etalne ar+ature, ako je i+ate7 do serklaa, iobavijaju i( potpuno. Fako je krov !iksiran za te+elje.

pa$nja: ove trake se ne koriste da bi se ko+presovao zid.

avojne ipke koristile su se za ko+presovanje zidova i !iksiranje serklaa za te+elje<te(nika koja se retko koristi, jer za(teva +nogo rada. Metal u zidu od sla+e predstavljatako4e rizik od kondenza'ije i +oe pore+e+titi elektro+agnetno polje.Kedan (ibridni siste+. Serkla nosi skeletna struktura, ali su i bale tako4e pritisnute.

azliiti naini da se serkla povee sa te+elji+a. 8ido!i Prvi sloj bala sla+e je !iksiran uz po+o: veliki( iljaka u ravnu osnovu uz po+o: ba+busa 5ili gvozdeni( ipki7, ugra4eni( u te+elj. ale su %okaene- na ove ele+ente.pa$nja: ovo kaenje je veo+a opasno za noge i treba biti oprezan da se ne padne prekonji(. &iksirajte tapove u poslednje+ trenutku i zatitite ba+bus/elik sa konzerva+a npr.Ouglovi su veo+a bitni za povezanost zgrade.Ozidovi i uglovi +ogu biti +alo krivi, ali je bitno da budu pod pravi+ uglo+. Kedanugaonik o+ogu:ava stalnu proveru zidova toko+ gradnje.

Obale su, uglavno+, +alo zaobljene na krajevi+a i +ogu !or+irati depove vazdu(a+e4u sobo+. Fest izola'ije pokazao je da je ovo veo+a loe, jer !or+ira ter+ike+ostove. Mogu:e je ispuniti ove rupe sla+o+, kad je zid zavren, ali je bre i e!ikasnijeispuniti i( jo toko+ izgradnje zida. Postavite aku sla+e u upljinu pre nego to postavite svaku balu.

Oneki savetuju da se osnova i !asade rade potuju:i di+enzije bala, i da se otvori postavei+aju:i to na u+u. Ka lino vie voli+ da odlui+ o otvori+a, ne dozvoljavaju:i da +e uto+e vodi veliina bala sla+e.Ogeneralno, zidovi su pokriveni +altero+. " odre4eni+ uslovi+a, zidovi od nezati:enesla+e +ogu odoleti. ?li, oni nisu dobri izolatori 5zato sto vetar prolazi kroz nji(7, i sla+ana povrini +oe da izgori.



?ko je blatni +alter prerano postavljen, rizikuje da ispu'a.Odok se zidovi sleu, i +oete postaviti struju, oblikovati nie i popuniti rupe i praznineoko okvira.pa$nja: kada su nose:i zidovi od sla+e, treba i( zatititi u sluaju nepogoda. Hva predostronost +oe za(tevati puno vre+ena i treba dobro !iksirati plastiku. eki ne tite

nita osi+ vr(ova zidova i osetljive zone 5ispod prozora i oko otvora7, drugi tite sa+ovr(ove zidova sa jedni+ -rain s'reen- 5kini ekran7 koji ostaje na zidu ili na serklau.arbara Kones i ee o6an su kupili skelu sa krovo+ 5skela +oe biti prodata kad segradilite zavri.7 Kedno+ kad dobro pokrije+o, +oe+o raditi u +iru.#ako bis+o izbegli da zidovi eksplodiraju, +ogu:e je koristiti vodilje. Kedna vodilja senapravi uz po+o: ploa koje se !iksiraju visko+ na uglu te+elja. odilja osigurava da postavljate bale tano jedne na druge. ez vodilje, tei:ete da idete ka spolja sve vie ivie. u svako+ sluaju, ne treba !orsirati bale u zid, jer zid rizikuje da eksplodira jedno+kad su vodilje skinute./radnja na spra A+a ljudi 5nisu poetni'iB7 koji prave ku:e na sprat sa nose:i+ zidovi+a od sla+e. Zto

znai da je i to +ogu:e, ali treba biti veo+a oprezan, potovati pravila u+etnosti iizabrati prilago4enu ar(itekturu. Raspor"d *ija%a

aspored iljaka slui ojaanju nose:i( zidova, ali se zid +oe ojaati i skeletno+strukturo+. a poetku, graditelji su esto povezivali bale jedne za druge. ?r+atura ili ba+bus su bili uvedeni 517 kroz nekoliko bala sla+e. Ra vre+e izgradnje nose:i( zidova,ova ko+plikovana te(nika +ogla je da olaka gradnju, jer ini zidove stabilniji+. ?li, jedno+ kad je zid zavren 5nabijen i o+alterisan7, ovi ilj'i ne+aju vie nikakvu ulogu.#oristi+o iljke 527 od +etala ili kestena za povezivanje bala3 naroito za uglove i +anje

stabilna +esta, kao to su vr(ovi zida. Drugi nain da se pove:a stabilnost osetljivi(+esta je da se bale priiju jedna za drugu.Fe(nika razvijena od strane ill$a i ?t(ena Steen zove se -spoljanje povezivanje- 5C7 nadve strane zida, sa dva ba+busa po bali po strani. "z po+o: i'e 5I7 i klizaju:eg vora, jedan se povlai ka drugo+. Sla+a se jo vie nabija i, kao u jedno+ korsetu, zid postaje jedna velika bala. Hva te(nika je jako e!ikasna, ali +alo dosadna. Mrea 5@7 pokazana naovoj sli'i ne koristi se u )vropi.pa$nja: ako ilj'i nisu dovoljno uli u bale, predstavlja:e proble+ toko+ +alterisanja,osi+ ako i( ne elite ostaviti vidljivi+. Mogu:e je izbuiti ljeb u bala+a sa otro+strano+ eki:a za postavljanje ovi( iljaka.Oako koristite iglu kako biste provukli kona' kroz bale sla+e, veo+a je bitno raditi uekipi, jer je to +nogo bre i opasno je da prolazite sa ovi+ veliki+ igla+a kroz zid bezda znate da li se neko nalazi ili ne sa druge strane. Hvo ostaje, u svako+ sluaju, opasan posao. Mogu:e je tako4e postaviti kon'e iz+e4u bala kako zid progresivno raste.6rednosti bambusovih #iljaka:Oobnovljivi,One stvaraju kondenza'iju kao +etal,One r4aju 5r4a +oe pre:i na +alter7,Oba+bus tedi velike koliine energije u odnosu na +etal.

ostane suvo3 jedno suvo drvo +anje je osetljivo na napade insekata. aravno, ovaj se slojnanosi pre ispune od bala sla+e. sis")a (%oja su o!d" o1ja*nj"na$ eki postavljaju bale jedne na druge, iz+e4u svakog reda stubova< drugi rade zidove takoto s+iu bale i postavljaju stubove u zidovi+a 5ili van zidova7< a i+a i oni( koji biraju

(ibridni siste+, ko+bina'iju nose:eg zida i ispune od sla+e. Hvde su prikazana 2siste+a koja bi( ja preporuio 5bez elje da sugerie+ kako su ova 2 +etoda +aginareenja za svaku situa'iju73 9"od - Pas&a T,pau- Hvo je +etod koji s+atra+ brzi+ i e!ikasni+. Spreg protiv vetra postie se bala+a sla+ei +altero+ 5ne sa dijagonalni+ ele+enti+a7.Stubovi su preseka I*20'+ sa rastero+ jednaki+ duini bale sla+e u+anjenoj za @'+.pa$nja: za ovu +etodu potrebno je i+ati bale to uni!or+niji( di+enzija< ako ne, trebalo bi skratiti bale i/ili izbuiti rupe, sa riziko+ da se s+anji nabijenost.#ad Paskal dobije bale, on i( razdvaja ostavljaju:i na stranu one koje su dobri(di+enzija.

517 bale su blago nabijene iz+edju stubova, jedne na druge,527 jedna ploa postavljena je na pretposlednju balu,5C7 dizali'a je postavljena na plou ispod serklaa,5I7 bale su blago pritisnute. e treba previe nabijati, jer sla+a rizikuje da eksplodira u jedno+ trenutku.5@7 bale 5ili +inibale7 koje treba da ispune rupe su pripre+ljene,57 dizali'a i ploa su skinute. Sla+a :e se podignuti, ali polako,57 poslednja bala je postavljena,58 7 eventualne rupe su popunjene,57 %drveni eki:$nabija- se koristi za dodatno nabijanje zida,5107 zid je oian i spre+an za nanosenje +altera.Varijana sa "!a)aDrugi siste+ koji jako slii Paskalovo+< ali u+esto da se pritiska 'eo niz bala sadizali'o+, svaka bala sla+e je uglavljena runo na dve letve koje su zara!ljene zastubove. ?ko se odluite za ovaj siste+, radite ga na nain da ove letvi'e ne stvaraju praznine iz+edju bala, jer je, po +o+ +iljenju, jako bitno da su one u kontaktu 5jedneiznad drugi(7 i bez praznina 5ter+iki +ostovi i glodari7. a:i :ete vie in!or+a'ija oovo+ tipu gradnje na (ttp3//perso.6anadoo.!r/gabion/. )vo nekoliko slika ovog siste+a%sa letvi'a+a-.

:r!"ni radi&ionani s%"" sa opno) od 1airan" sa)"Hvaj pristup, gde se skeletni drveni siste+ ne nalazi u sa+o+ zidu, nego sa strane, koristise u nekoliko ze+alja. Pod %tradi'ionalni+-podrazu+eva+ da je ra4en kao nekad 3letvi'e, klinovi i spregovi protiv vetra sa dijagonalni+ ele+enti+a. Rajedno, ovajtradi'ionalni skelet i +alter daju jedan %stari- stil.517 bale sla+e 5na kant7 su zaseene kako bi rogovi +ogli pro:i,527 bale sla+e 5na kant7 su iseene.Ridovi od sla+e su postavljeni oko ovog skeleta, koji ostaje vidljiv u unutranjosti ku:e.



Fako4e je +ogu:e postaviti skelet spolja, ali :e on, u ovo+ sluaju, biti izloennepogoda+a i sva +esta na koji+a drveni ele+enti prolaze kroz zid od sla+e +ogu bitirizine zone za prolaz vode i vazdu(a.Ridovi se postavljaju kao nose:i, otuda su bale esto !iksirane za stubove. Ridovi odsla+e +oze biti postavljeni uz stubove, ili sa prostoro+ iz+edju nji(. " ovo+ sluaju,

+alter nije prekinut stubovi+a, tako da vazdu( ne prolazi iz+e4u drveta i +altera.prednosti :Onosivost strukture 5drvene7 je +erljiva,Ovlasni'i 5esto autokonstruktori, porodi'a i prijatelji7 +ogu biti +irni, jer je drveniskelet ono to nosi gra4evinu. Ridovi od sla+e ne+aju ulogu sprega protiv vetra,Oako je zid od sla+e povezan sa drveni+ skeleto+, 'eo siste+ bi:e jo solidniji,Okako dijagonalni spregovi protiv vetra nisu u unutranjosti zida, ovi ele+enti nisuko+plikovani za ispunu. ?ko pokuate da ispunite istu drvenu strukturu postavljenu usa+o+ zidu, prove:ete +nogo vie vre+ena popunjavaju:i rupe.Eesto skelet, krovnu konstruk'iju, krov, vrata i prozore postavlja stolar. Fako da on +oeraditi svoj posao na nain koji ga inae radi i u koji i+a poverenja.

Ozidovi +ogu i+ati krive nezavisne od skeleta. 517tit od kie527na poslednjoj bali sla+e5C7ventila'ija 5sa +reo+ protiv glodara i pti'a75I7spoljanji +alter 5@7iljak 57(idroizola'ija57ploa$ drvena podloga587zavretak +altera sa zatito+ od ter+ita57te+elj 5ar+irani beton7

5107te+elj za +ontiranje stubova5117ljunak ili pesak sa geotekstilo+5127ploa51C7 stub51I7 bale sla+e, postavljene nor+alno ili na kant51@7!iksiranje stubova u te+elj517+etalni eker za !iksiranje zida od sla+e za stub517spreg protiv vetra5187stubovi sa zarezo+ za pri+anje serklaa517serkla5207 izola'ija krova5217 krovna konstruk'ija5227 sloj vazdu(a za ventila'iju52C7 krovni pokrivaDrugi naini na koje jedna drvena struktura obavija sla+u3

#reirati vezu iz+e4u drvene skeletne konstruk'ije i bala sla+e3

gipsana ploa je !iksirana za stub, a +alter je pokriva do @'+.

:rugi 2ido!i sa s%""o)17izolovani serkla27ovaj serkla o+ogu:ava da se u+etnu la+pe za indirektno svetloC7jedna op'ija za plou je da se zatvori prostor iz+e4u 2 ravne osnove sa ljunko+5neporozni+7. Hvo !unk'ionie kao drenaa u sluaju da i+a vode koja se in!iltrirala uzid.ale su postavljene u drveni skelet< pri e+u se bale seku, kako bi se +ogao postavitiskelet. Fako4e je +ogu:e poeti sa konstruisanje+ zidova, napraviti praznine u zidu odsla+e i postaviti skelet posle. Skelet je inkorporiran u zid, esto ispod +altera, a +oe se pojaviti i van +altera kao bondruk.

Kru#na %u6a (ii 2id$Mnogi su zainteresovani za gradnju krune ku:e. Ra te+elje i konstruk'iju zidova odsla+e, ovo ne predstavlja proble+. ?li, obratite panjuB Postavljanje krune krovnekonstruk'ije i pokrivaa predstavlja teak zadatak.Rnajte da a+ zaobljenja oko otvora i +alteri +ogu dati te traene -obline-, a jedna-pravougaona ku:a- +oe i+ati, u enterijeru, zidove razliiti( !or+i. Fako4e je +ogu:e

graditi jedan ili vie kruni( zidova pod pravougaoni+ krovo+. 8id od &igaamane:O velika konzu+a'ija krea/'e+entaO tee za izraduO ter+iki +ostovi koji rizikuju da privuku kondenza'ijuvod

#onstruk'ija luka od balirane sla+e je jo uvek slabo razvijena te(nika3 napravitistabilan luk 5ili svod7 ne +oe se napraviti od ele+enata koji nisu kruti. Svodovi od balasla+e zavise od jedne drvene konstruk'ije u unutranjosti zgrade ili od neke drugete(nike ojaanja svoda.6rednosti svoda od bala slame:O ne+a potrebe za krovni+ drveni+ ele+enti+a veliki( preseka za noenje krova, !or+a je ta koja raspore4uje optere:enjeO krov je, tako4e, dobro izolovan kao i zidoviO ne+a ter+iki( +ostova iz+e4u krova i zidova.Higledno je veo+a bitno da krov bude potpuno nepropusan, to nije uvek jednostavno. e +ogu svi tipovi pokrivaa slediti !or+u jednog svoda.



517 ventila'ija527 bale u poslednje+ redu su postavljene na -glavu- i zakrivljenekako bi o+ogu:ile to bolju vezu iz+e4u dve strane svoda5C7 pokriva od li+a5I7 pojas ventiliranog vazdu(a

5@7 elina ili ba+busna ar+atura57 drvene gredi'e, privr:ene na bale. a rastojanju u zavisnosti od vrste pokrivaa57 ar+atura elina ili ba+bus, iznutra i spolja. "nutranja traka je povuena ka spolja i privezana, i obrnuto 5spoljna veza7587 +etalna +ree za ar+iranje blatnog +altera 5spolja i iznutra757 trougaono drvo za podrku bala, praznine iz+e4u bala ispunjene su +eavino+sla+a$blato.5107 bale su postavljene pod uglo+5117 parna brana5127 ploa drvena51C7 zavretak +altera i zatita protiv ter+ita

51I7 izola'ija otporna na vlagu51@7 te+elji 5ar+irani beton7517 ljunak ili pesak sa geotekstilo+517 koulji'a5187 bale postavljene na drvenu plou 5viu u odnosu na tlo7 kao garan'iju da ostane suva517 +alter

VRATA I PRO8ORI Hko i ispod prozora i vrata postoji najve:i rizik od ulaska vode i vazdu(a, na +esti+agde se dva razliita +aterijala 5+alter i drvo7 susre:u.rata i prozori su esto u ravni sa spoljni+ zido+, to je najtee na !asadi najizloenijoj

jaki+ kia+a. Potprozornik postavljen na ovaj nain prozora odvodi vodu van zida3Potprozornik %kap vode- one+ogu:ava da voda ostane !iksirana za okvir i u4e u zid na+esti+a eventualni( rupa iz+edju okvira i +altera. e raunajte da :e +alter ovospreiti$potprozornik se preporuuje. " veo+a suvi+ kli+atski+ uslovi+a, kao u?rizoni, neki koriste sa+o najlon pod +altero+. ?li panjaBBB ajlon +oe da se probuii dozvoli prolaz vode. Silikon 5ili neki drugi ekoloki proizvod7 je veo+a koristan zazatvaranje prostora iz+edju +altera i okvira. Freba ga postaviti nakon nanoenja prvogsloja +altera 5jedno+ kad je potpuno suv7, a pre nanoenja zavrnog sloja. Hvako :e bitizati:en od " zraka i +anje vidan.#esten je dobro drvo za proizvodnju prozora, bar u &ran'uskoj. Prozori koje napravidobar stolar nisu uvek +nogo skuplji nego industrijalizovani, a esto su i +nogo boljegkvaliteta.rata i prozori ae ku:e su delovi najvie izloeni (abanju, zbog stalne upotrebe. Ratose potrudite da budu kvalitetno izabrani. Morate i( postaviti dobro u svako+ prav'u.#oristite visak,a ne sa+o vaser$vagu 5ona je sa+o za (orizontalne povrine.7 Hkviri+oraju biti dobro uvr:eni spregovi+a protiv vetra, i !iksirani tako da se ne po+erajutoko+ gradnje. 8a nos"6" 2ido!" aravno da uloga prozora ili vrata nije da pri+i veliko optere:enje, kao to je sluaj sa

Popunii pra2nin" i2)">u o%!ira i sa)"Higledno je da bi trebalo izbe:i stvaranje praznina oko okvira ili stubova gde god je to+ogu:e. Freba dobro postaviti bale uz okvir. ?ko i pored toga i+ate velike praznine za popunjavanje, treba i( popuniti suvo+ sla+o+, ako ona +oe da se sa+a dri. A odozgo,trebalo bi dodati jedan sloj ze+lja$sla+e. Azbegavajte debele slojeve, jer postoji rizik od

truljenja, ako je vre+e suenja veo+a dugo. " sluaju kad su praznine veo+a duboke,re4ajte sloj po sloj, potuju:i vre+e potrebno da se svaki sloj osui. "radite ovu ispunu+eavino+ ze+lje i sla+e 5 isto+ ono+ koju koristite kao srednji sloj za izraduze+ljanog +altera7. Hva +eavina je veo+a +ekana i dozvoljava oblikovanje u !or+ikoju elite oko vai( prozora. #ako biste dobro !iksirali ovaj sloj za okvir, +oete dodativelike eksere ili galvanizovane zavrtnje 50$120++7 u njega< oni :e biti uglavljen uze+lja$sla+i. Hva te(nika je tako4e korisna ako elite zavriti sa +altero+ na bazi krea.Oja0anj" )r"#o) ii r*0ani) pan"i)aMoete koristiti +reu 5privr:enu za okvir7 za ojaanje uglova i krivina oko prozora iza pribliavanje +altera okviru 5kako bi +ogli o+alterisati i stubove.7 Hva +rea trebada bude u +alteru i ne treba da one+ogu:i kontakt iz+edju slojeva ili iz+edju +altera i

sla+e. Freba izbe:i stvaranje praznina ispod +altera, jer :e ovo stvoriti veo+a osetljiva+esta.Druga +ogu:nost je kori:enje panela kao to je trska, koji se +oe na:i kod prodava'a batenskog +aterijala. Metod je isti kao sa +reo+, tako4e treba da bude u +alteru. 8a*ia pasi%o) ii iso!i)a %aranaAzbegavajte veo+a debele +aterijale 5kao to su listovi katrana7, jer +ogu povu:i vlagu.r( i strane okvira su 5po +o+ +iljenju7 zone koje nije potrebno zatititi drugaije negosa jedni+ veliki+ potprozorniko+, +altero+ i silikono+. #orisno je staviti(idroizola'iju ispod prozora, ali postoji proble+ +altera koji se ne lepi za nepropusne povrine. Mrea je neop(odna, ali ona daje sa+o jednu povrnu vezu. Hvo :e bitiosetljivo +esto. Kedan veliki potprozornik je op'ija +nogo laka i izvodljivija. Ispuna od dr!"a ije neop(odno ispuniti prostor iznad prozora bala+a. Aspuna od drveta sa izola'ijo+ je jedna od +ogu:nosti, laka i brza za postavljanje. Kr"0'%onopjaDruga te(nika je ispuna konoplja$kre. Hva te(nika je veo+a praktina za pravljenjelukova iznad okvira.

Kedan ovakav okvir ponitava e!ekat %tunela- koje +ogu dati prozori u debeli+ zidovi+a3Savetuje+o da napravite okvire prozora po +odelu 517 jer su +ane drugog 527 da treba preraditi bale, i da okvir prozora i+a tenden'iju da iza4e kada pritiskate ispunjavaju:izid. Praznine 5C7 su izolovane izola'ijo+ od sla+e. ELEKTRIKASasvi+ je +ogu:e i legalno instalirati elektrine instala'ije u zid od sla+e. Dovoljno je potovati pravila. Moete staviti kablove iz+e4u bala sla+e toko+ podizanja zida, ili i( postaviti posle. )!ikasno je postaviti i( toko+ izrade zidova, ali se nekad radi tako dane+ate vre+ena brinuti o struji3 naroito ako su prijatelji i porodi'a tu da a+ po+ognuda podignete zid. Kedno+ kad su zidovi podignuti, +oete izdubiti bale uz po+o: drke

eki:a 5kako biste postavili kablove7.&iksirajte i( elino+ i'o+. Moete i( postaviti nakon osnovnog sloja +altera. Ase'ite+alter uz po+o: drke eki:a 5ili brusili'o+ za ka+en.7 Postavite kablove/'evi dovoljnoduboko u zidu, tako da budu zati:eni, ako kasnije elite postaviti eksere u +alter. Misliteo to+a da treba postaviti i razvodne kutije, utini'e i prekidae u ravni zavrnog budu:eg

+altera. Mogu:e je dodati +alo +altera u rupe pre postavljanja kutija< i ekseri koji izlazeiz drvene podloge nalaze u +alteru. ? +ogu:e je i !iksirati kutije spolja. Moda jekorisno ostaviti kablove 5zati:ene7 da iza4u iz kutije, ako ga pokrijete +altero+< ako ne,rizikujete da i( izgubite. Moete napraviti i !otogra!ije ili ski'e ai( zidova, preko negoto i( o+alteriete. Fako :ete znati gde se tano nalaze kablovi.517ra!ovi za !iksiranje kablova,527elektrine kutije prikaene za drvo,5C7kablovi u kutija+a,5I7elektrine kutije uvr:ene za ploe ekseri+a.VO:OVO:NE INSTALACIJE Generalno, nije neop(odno provesti instala'ije kroz zidove od sla+e, jer one naje:e

prolaze kroz pod, pla!on i/ili pregrade 5I7. Freba izbegavati vodovodne instala'ije uzidovi+a od sla+e kad god +oete, jer uvek postoji rizik od 'urenja i/ili kondenza'ije na'evi+a. ?ko voda +ora pro:i kroz jedan zid od sla+e 517 savetuje se da oko 'evi postavite o+ota sa odvodo+ 527 kako biste izbegli eventualne proble+e.Mogu:e je se:i bale kako bi se napravilo +esto za 'evi 5C7. Pripr")" 2a nano*"nj" )a"ra3i*anj"- 2ido!aHiajte zid od sla+e kako biste o+ogu:ili bolje prianjanje. Malteri prianjaju bolje zakrutu, nego za +ekanu podlogu od sla+e koji viri iz zida. Moete i( oiati tri+ero+ zaivu ogradu ili kosili'o+ 5plastina traka dovoljno je e!ikasna i +anje opasna nego+etalni zup'i.7 Rid popto+ treba oistiti. ? poistite od+a( sla+u koja padne 5kako bisteizbegli rizik od vatre7 i kako biste je iskorisili za blatne +altere. Histite pod ili postavitenajlone pre nego to ponete iati zid, kako biste i+ali istu sla+u.pa$nja: ako koristite elektrine ure4aje, obratite panju da se +aina ne pregreje. Raure4aje sa ter+iki+ +otori+a, obratite panju da ne zapalite vatru kada stavljate benzin. Bu*"nj" rupaupe treba buiti toko+ izgradnje zidova. Freba izbe:i da se ispune u dubinu sa+altero+, jer :e ovo kreirati ter+ike +ostove i +oe tako4e uneti vlagu u unutranjostzida. 8")ja'sa)a ("rr"'pai"$Stara ne+aka te(nika 5za gradnju zidova i ploa7 koriste sla+u iz+eanu sa blatno+vodo+. Moete koristiti istu +eavinu kako biste ispunili rupe, ta+o gde suva sla+a ne+oe da dri.6rednosti:O zid je izolator, ne+a ter+iki( +ostovaO povrina je kruta 5jedno+ kad se osui7, jednostavna je za nanoenje +altera.Az+eajte sla+u 5dugake stabljike7 sa +alo blatne vode 5-supa- od glinene ze+lje.71. rairite sla+u po podu i pospite blatno+ vodo+,2. iz+eajteC. ostavite da sla+a upije vodu toko+ no:i 5sla+a postaje +ekana i bi:e lake stavljati je



u rupe7I. nanesite jeRa pravljenje pregradni( zidova sa ovo+ te(niko+ stavite ovu s+esu u oplatu i nabijteleerno.

Fi%siranj" "")"naa 2a 2id Ra !iksiranjeele+enata za zid postoji nekoliko +ogu:nosti3O za lagane objekte3 jedan zglob sa zavrtnji+a u +alteru 5naravno, sve zavisi od kvaliteta+altera7,O ele+enti +ogu biti i zakaeni za pla!on,O ploe ili grede !iksirane za skelet. Moe+o i( sakriti +alteri+a ili ostaviti vidljive.O +ogu:e je dodati stubove, kako bi se !iksirale poli'e ili or+ari u ku(inji, ateljeu itd.517e*tra debljina +altera 5ako unapred znate da :ete kaiti neto7,527ra! u zglobu,

5C7ra! -kiobran-5I7ra! u jedno+ drveno+ zglobu517prikovana igla u bala+a sla+e za +ale ele+ente 5sa ilj'i+a kako bis+o izbegli da neizlazi7527navojne ipke kroz zid sa daska+a sa obe strane5C7jedna daska kroz zid 5postavljena iz+e4u redova bala sla+e.7TE9ELJI Ra sve tipove gradnje neop(odno je napraviti te+elje. Postoje razliite op'ije, od jednostavnog rova ispunjenog , pa do betonske ploe. aspitajte se ta se naje:e koristiu ae+ regionu. Azbor se pravi polaze:i od prirode terena, ar(itekture objekta iekoloki( i ekono+ski( aspekata.

Savetuje+ da se zid bude naj+anje C0'+ u odnosu na okolno tlo.az+iljajte da izolujete te+elje, ako ne$ovo :e predstavljati slabu taku. Fako4e sesavetuje da se voda odvodi oko te+elja.#u:e od sla+e se grade na razliiti+ vrsta+a te+elja kao to su3O beton,O ka+en/blokovi/opeka/+ono zid 5alveolarne 'igle7O blokovi od stabilizovane ze+lje/stabilizovani erpi:iO stuboviO rovovi ispunjeni ljunko+/kro+/ka+eno+O nabijena ze+lja/naboj ili ljunak u vre:a+aO gu+e ispunjene ljunko+/pesak/ze+ljaO gabion$kavezi ispunjeni ze+ljo+, pesko+ ili ka+eno+.Va#nos aRa sve vrste te+elja, jako je bitno da vlaga 5koja se penje kapilarno7 ne +oe do:i dosla+e. Rbog toga je jedna vodonepropusna brana, kao 'rna plastika ili listovi katrana,neop(odna iznad te+elja." knjizi -atural Plaster ook- savetuju da se ne koristi katran jer e+ituje toksinegasove. Plastini najlon za poljoprivredu dovoljan je da sprei vlagu iz tla. Ra!n" po0"

ze+lje, potrebno a+ je neko vre+e za testove i eksperi+ente3 ze+lja koju nalazi+o u prirodi nije svugde ista. ? ako ne+ate dovoljno vre+ena, elje ili vere da i( sa+i pripre+ite, +ogu:e je kupiti +altere -spre+ne za upotrebu- u koje je dovoljno da sa+ododate vodu.Ra one koji ele da saznaju vie o ze+lji, preporuuje+ da proue 3 -FraitN de la

'onstru'tion en terre-, Lraterre.6rednosti blatnih maltera:O zidovi+a o+ogu:avaju da diu, a apsorbuju i vlanost iz drveta/sla+e,O sposobnost da apsorbuju vlagu iz vazdu(a, i da je oslobode kad je vazdu( suvlji,O esto su dostupni lokalno$veo+a je!tini,O veo+a povoljan energetski bilans,O laki su za uenje i pri+enu,O lako se dorade/prerade, dovoljno je sa+o i( pokvasitiB e+aju vre+e vezivanja 5kao'e+ent ili kre7, jer ne+a nikakvi( (e+ijski( reak'ija. Mogu:e je pripre+iti s+esu, prekinuti na nekoliko sati 5jednu no:7 i nastaviti rad sa nji+a.O prijatni su na dodir. isu potrebni ni rukavi'e, ni naoare,

O bilo ko i( +oe nanositi 5bar osnovni sloj7,O pruaju +ogu:nost za kreativnost, jer su jednostavni za +odelovanje,O 100 T su podloni re'iklai,O postoje u razliiti+ boja+a.1ane:O bez zatite, slabo su otporni na nepogode Q za(tevaju odravanje,O te(nika za koju je teko na:i radnu snagu,O slabo su poznati./ornji soj aGornji sloj tla 5prvi( C0'+7 ne koristi se za gradnju, jer u sebi sadri ivot i organske+aterije, to +oe oslabiti vezivanje ze+lje. #ako biste znali da uzor'i ne sadreorganske +aterije, trebalo bi da ne+aju +iris bu4i. Osno!ni sasoj&i 2")j"Sastoj'i ze+lje su3 glina, +ulj, pesak, ljunak i ka+enje. Ponaanje blatnog +altera zavisi od njegovi( karakteristika, od gline, i od odnosa gline iostali( zrna. ?ko propor'ije i sastoj'i nisu u dobro+ odnosu, treba -popraviti- ze+ljudodaju:i joj pesak ili glinu i/ili aditive. Glina je vezivo, a pesak daje vrsto:u +alteru.Sitniji sastoj'i 5+ulj i !ini peskovi7 popunjavaju praznine +e4u veliki+ zrni+a peska.3.8/I9I4I /O50VI 1./403.'V"2i!ni soj Fo je s+ese koja izgleda kao %orba od ze+lje-, bogata glino+. Slui kao lepak iz+e4usla+e i prvog sloja blatnog +altera< to je ova +eavina bogatija glino+, vie se lepi.?ko je ze+lja posna 5+anjak gline7, +oete je prosejati kako biste uzeli sa+o glinu'Pr!i soj (ii osno!ni soj'"o 1anog )a"ra$Eesto je to s+esa ze+lje i se'kane sla+e, slino s+esi za pleter. Sla+a slui kaoar+atura i s+anjuje pu'anje +altera. Eesto dodaje+o 1 zapre+inu sla+e na 1 zapre+inuze+lje. ije bitno ako ovaj osnovni sloj pu'a priliko+ suenja. Pukotine se uglavno+ nine +ogu izbe:i, jer se debljina +altera jako razlikuje od +esta do +esta. elike pukotine+ogu biti zapuene drugi+ nanoenje+, a +ale :e biti zapuene toko+ nanoenjazavrnog sloja. Ka esto koristi+ prilino +asnu s+esu, koja puno pu'a< ali je +nogo



laka za nanoenje 5jer je lepljivija.7 itno je da osnovni sloj ne bude previe ravan ni peskovit, jer bi zavrni sloj +ogao da se ne vee dobro za njega.Druga strategija 5koju predlau ill; ?t(ena Steen u -Stra6 ale Vouse-7 sastoji se odsa+o jednog sloja ze+lje i sla+e koji ne pu'a, i koji je istovre+eno i osnovni i zavrnisloj 5 nanosi se sa+o jedan sloj na zid.7 "estvovali s+o na jednoj od nji(ovi( praksi u

S?D$u, i konstatovali da ova +etoda !unk'ionie. Po povratku, +e4uti+, nis+o uspeli5sa nao+ ze+ljo+ koja i+a +anje +ulja7 da na4e+o s+esu koja je laka za nanoenje ikoja ne pu'a posle suenja.'8a!r*ni soj -itno je3Oda ne+a pukotina 5previe gline7,Oda ne+a peska/praine koji se krune 5nedovoljno gline7,Freba, dakle, napraviti +eavinu sa dobri+ odnoso+ pesak$glina.savet: ako uestvujete na nekoj praksi na pripre+i ze+ljani( +altera, pokuajte da pri+etite razliite +altere. Ratvorite oi i osetite sastav3 vlanost i njenu +o: lepljenja. a ovaj nain, bi:e a+ lake da napravite sline +altere kad se vratite na svoje

gradilite. Fako4e je bitno da zavrni sloj +altera bude lep i (ar+onian 5struktura, boja,aditivi.7 ?ko boja lokalne ze+lje ne odgovara za zavrni +alter, +oete da3O traite drugu ze+lju za zavrni sloj,O napravite sa+i zavrni +alter, od gline u pra(u i peska, dodaju:i pig+ente ako elite, iliokreite +alter bojo+ na bazi glina 5ili krea7,O stavite kreni ili gipsani +alter 5u enterijeru7 na osnovni sloj ze+lje.TESTOVI Postoje razliiti testovi, ali nije potrebno da i( sve radite. akon ovi( prvi( testova, treba pre:i na eksperi+ente$vide:ete da su zabavni kao deja igra. Raponite testove sa isto+glino+ i pesko+, pre nego to ponete da testirate ze+lju$ po+o:i :e da osetite glinu i pesak. >ake je testirati nekoliko vrsta ze+lje paralelno, nego sa+o jednu. ? +oete i( ilako uporediti. Lilj nije da kaete da jedna ze+lja sadri toliki i toliki pro'enat gline,nego da konstatujete da jedna sadri ve:i pro'enat nego druga.savet: ponite testove i eksperi+ente +nogo ranije nego gradilite. Moete i( raditi ustanu, ili kod prijatelja. Hvo o+ogu:ava da dobro prouite +altere i boje na bazi glina.#ada kupite teren za gradnju ku:e, bi:e dovoljno da testirate ovu ze+lju za(valjuju:ieksperi+enti+a koje ste ve: uradili. ?naliza ze+lje sa terena tako4e +oe biti kriteriju+ po ko+e :ete odluiti da kupite jedan teren ili ne. #ad jedno+ zaponete gradnju, bi:ea+ teko da odvojite vre+e za eksperi+ente. Az tog razloga savetuje+ da ponete sa+ali+ objekto+3 ateljeo+, nadstreni'o+ u bati ili kokoinj'e+, to o+ogu:avaeksperi+entisanje. ? kako i( ne radite pod pritisko+, eksperi+enti postaju uivanje. 5Hovi+ testovi+a ve: je bilo rei u %latni+ +alteri+a-, pa i( ne:e+o ponavljati.7

NAKON PRVI4 TESTOVARa(valjuju:i ovi+ pro'edura+a, i+a:ete predstavu o kvalitetu ze+lje. ?ko je previe peskovita, postoji +ogu:nost da je poboljate lepko+ na bazi brana ili kera+iko+glino+ u pra(u. Hva najlaka +etoda je i najskuplja. Mogu:e je na:i iste gline uokruenju, ali :e +eavina biti tea za pravljenje, jer je glina ili vlana ili veo+a vrsta

univerziteti, servisi za javne radove, rudni'i, preduzetni'i "izvor #rait$ de la %onstru%tion

en terre &'(#erre.)

Kedno+ kad otkrijete +agiju +alterisanja ze+ljo+, s(vati:ete da postoje najrazliitije boje ze+lje. Ka sa+ kupio +alu lopatu na sklapanje 5vojnu7 i nekoliko plastini( vre:a,koju dri+ u koli+a kako bi( +ogao uzeti ze+lju gde god je na4e+.

Transpor Ra osnovni sloj, potrebna je velika koliina ze+lje, a ne:e se videti kad ku:a budezavrena. Rato je traite to je blie +ogu:e 5jer treba priznati da je ze+lja, kao i pesak,veo+a tekaB7 S druge strane, za zavrne +altere nija potrebna velika koliina ze+lje, ilepo je koristiti vie razliiti( boja. Ra boju na bazi glina, treba va+ jo +anja koliina$+oete je doneti ak i sa od+ora. savet 3 ako ze+lja dolazi sa nekoliko kilo+etara, +oete za+oliti prijatelja poljoprivrednika da je transportuje prikoli'o+ svog traktora. Mnogo je jednostavnijekada se prikoli'a prazni auto+atski. Freba i+ati na u+u da koristititi lopatu za ze+lju bogatu glino+ nije uvek lak posao.63I6301. 1./403.

Pros"ja!anj" ekad je neop(odno prosejati ze+lju, i+e se odstrane ljunak i ka+enje. Ra zavrnisloj, ak i +alo ka+enje +ora biti odstranjeno, inae :e ostaviti tragove u +alteru. odateko prolazi kroz gru+enove gline. #ako biste +ogli prosejati suvu ze+lju bogatuglino+, treba razbiti gru+enove< ako ne, veliki deo glina ne:e pro:i kroz sito< ili trebaostaviti ze+lju potopljenu dugo u vodi. "vide:ete vrlo brzo da je prosejavanje jedandosadan posao 5pria+o o tona+a ze+ljeB7 i lino pokuava+ da to izbegne+ kad god+ogu.O u debelo+ osnovno+ sloju 5@'+7 ka+eni:i ne s+etaju,O koristite ze+lju koja nije ekstre+no glinovita,O koristite zavrni +alter od gline 5u pra(u7 i peska,O ostavite ze+lju bogatu glino+ dugo u vodi,O uvajte ze+lju vlano+ 5ili je pokvasite nekoliko dana pre upotrebe7< kako bi se glinalako razdvajala. pa$nja: ako je glinovita ze+lja dovoljno suva i prosejana ili izlo+ljena5bez veliki( gru+enova gline7, treba je dobro zatititi da biste je uvali. eop(odna jezatita i ispod i iznad, kako bi se izbegao kontakt sa vodo+. 9"*anj"adite na slede:i nain3O stavite vodu u posudu. pa$nja: voda dodata ze+lji teko :e do:i do dna posude, jerglina daje ze+lji -vodonepropusnost-. Dakle, dodajte uvek ze+lju vodi, a ne vodu ze+lji,O dodajte ze+lju,O ostavite glini dovoljno vre+ena kako bi apsorbovala vodu. ?ko +oete, napunite ko!ena kraju dana kako biste radili sutradan,Opro+eajte,Ododajte pesak 5ako treba7 i/ili sla+u,Opro+eajte,Ododajte +alo vode ako je potrebno.pa$nja: dodajte vodu +alo po +alo na kraju 5kao sa palainka+aB7 adite sa ko!a+a, prenego sa jedni+ 'revo+. ?ko +erite zapre+inu vode koju potroite u prvo+ +eanju,zna:ete tano koliko vode :e biti potrebno za narednu s+esu.

Ra2i0ii pri1ori 2a )"*anj"Oruke3 uvek dostupne, pogotovo ako ste u veliko+ broju na gradilitu. Stavite ze+lju isla+u u posude na visini 5na bale, npr.7 #oli'a su jako niskaB #oristite vodonepropusnerukavi'e 5kao one za kre ili batenske7, da ne otetite nokte +eaju:i po dnu posude,Onoge3 zabavno je 5pogotovo ako as je vie7, ali treba biti siguran da ne+a ka+enja ni u

ze+lji ni u sla+i, kako se ne biste povredili radite li bosi( nogu.O-azijska lopata-3 zove+ je tako, jer sa+ je koristio u Andiji. Hva alatka lii na lopatu, ali joj je ruka kra:a. Prednost je to ne +orate da ne +orate da podiete ze+lju. Meate jena +estu, bez optere:enja le4a.O'erada3 +oete uviti ze+lju u 'eradu. Dve osobe uz+u I kraja 'erade i okre:u s+esu. isa+ jo isprobao, ali ova te(nika se esto po+inje u knjizi -LH- 5te(nika gradnjeze+lja$sla+a, koja se koristi u )ngleskoj.7 Hvo !unk'ionie naroito za +eanje ze+lje i peska, ali ne i za +eanje sla+e i ze+lje.Oruni +ikser3 ovo je jedna vrsta jako jake buili'e< alatka koja radi jako dobro, ali njenaupotreba nije bez rizika. e radite sa veliko+, jer nije prilago4ena ovo+ teko+ poslu, a+oete i da je sprite.

Oobrta3 ja ga jo nisa+ probao, ali sa+ ga naao u doku+enta'iji za gradnju ze+ljo+.udite paljivi.O+eali'a za beton3 interesantna je sa+o za ze+lju koja nije jako glinovita, jer se usuprotno+ lepi za strane. #orisna je za zavrne +altere, ali je +anje prilago4ena+eavina+a koje sadre vlakna.Opekarska +eali'a3 nisa+ jo probao, ali sa+ ube4en da !unk'ionie.O'ilindrina +eali'a3 alatka 5i 'ena7 je pro!esionalna. Po +o+ +iljenju, to je najboljaalatka za +eanje ze+lje i sla+e. Hvo je najbolja alatka, ali je potrebno i+ati radnusnagu potrebnu za isouniti i za nanoenje +altera ovako pripre+ljenog.Otraktor3 +oe se vrteti u/na ze+lji/sla+i,O kopa3 sa +alo treninga, +ogu:e je, ali je teko dobiti jednu (o+ogenu +asu. Nano*"nj" 1anog )a"raPostoji nekoliko naina da se nanese +alter. Ka iznosi+ svoje iskustvo, a i se neustruavajte da eksperi+entiete i prilagodite ae+ lino+ nainu rada. pa$nja: teknanesen +alter ne s+e da bude izloen jako+ s+rzavanju, jer +oe da nabubri i oslabivezu. " svako+ sluaju, nije ni prijatno da se +alterie kad je (ladno. Pr" )a"risanjaOispunite rupe u zidu i detalje oko prozora i vrataOoiajte zid.Fug">ino, ja ne ispunjava+ +altero+ !uge iz+e4u bala, jer +i se ini da nije neop(odno i+oe kreirati ter+ike +ostove. ?ko su bale sla+e dobro nabijene, ne bi trebalo da i+a prostora iz+e4u nji(. ?ko je to sluaj, ja bi( i( pre napunio sla+o+ ili +eavino+sla+a$ze+lja.V"2i!ni soj Hvaj sloj poboljava prianjanje osnovnog sloja na sla+i. -Eorba- od ze+lje se direktnonanosi na zid od sla+e. Ra pro!i$gradilite 5kada je radna snaga pla:ena7, je!tinije jekoristiti ko+presor. Moe se naba'iti i runo. Ka ne kvasi+ sla+u pre nanoenja, jer jeova +eavina sa+a po sebi veo+a tena. Naapanj" na Gran&us%i na0in (Fr"n&, :ip$

Fo+ ijven je koristio i dao i+e ovoj te(ni'i. Hn pripre+a jednu -orbu- od ze+lje kojustavlja u kadu ili u rezervoar napravljen od nekoliko bala i jedne poljoprivredne 'erade.Dve strane bala se u+oe u ovu -orbu-. ala+a je potrebno neko vre+e da apsorbujus+esu< 'ilj je da ona prodre do @'+. ije potrebno nakvasiti 'ele bale, jer i+ to s+anjujeizola'ionu +o:. #ad su dve strane u+oene, bala se ostavi da se osui. Mogu:e je

postaviti direktno u zid, ali :e u ovo+ sluaju ze+lje biti posvudaB Druga op'ija je da seugradi kad bude deli+ino suva 5posle sat$dva.7 ala je jo uvek !leksibilna, a gradiliteostaje isto. Poslednja op'ija je da saekate da se bale potpuno osue< bala je toliko kruta,da se dri i kad iseete i'e. ?li, panjaB Hvo+ poslednjo+ +etodo+, ako bala nije prava, ili ako je loe postavljena u zidu, nije +ogu:e odstraniti izboine, osi+ brusili'o+BHvaj +etod o+ogu:ava dobro prianjanje iz+e4u sla+e i +altera, ali je injeni'a da je bala +nogo tea. aravno, +ogu:e je raditi i sa +alo kra:i+ bala+a, kako bi i+ ses+anjila teina.Hna +etoda !unk'ionie tako4e sa kreo+, ali je potrebno da se kre ostavi da odreaguje pre nego to se ugradi u zid.Osno!ni soj ("o )a"ra$

Ka nanosi+ ovaj sloj direktno na vezivni sloj, pre nego to se osuio. Fako se !or+iradobra veza iz+eu ova dva sloja. ?ko je vezivni sloj ve: suv pre nanoenja osnovnogsloja +altera, treba ga ranije blago pokvasiti. anosi+ ovaj osnovni sloj +altera ruko+, i vie voli+ da napravi+ 2 sloja od po 2$C'+, bez da se ovaj pret(odni osui, to daje veo+a debeo osnovni sloj 5@'+7.Fako4e je +ogu:e da ostavite prvi sloj da se osui, pre nego to nanesete slede:i. Hvajosnovni sloj 5ili slojevi7 :e ispuniti sve rupe i da:e !inalnu !or+u zidu. Ravrni sloj+altera i+a:e jednaku debljinu na 'eloj povrini.Ka nanosi+ ovaj sloj ze+lje i sla+e goli( ruku, ali ako radi+ dugo korisit+ rukavi'e 5onekoje se koriste za rad sa kreo+.7 Poinje+ od dole i ide+ ka gore. Hvaj sloj se pritiska uzid, kako bi se obezbedilo dobro prianjanje. Ka ne ravna+ u ovo+ stadiju+u< to jegubitak vre+ena 5i ovo ne daje dobro prianjanje.7 Prelazi+ od+a( na drugi sloj koji daje!inalnu !or+u osnovno+ sloju. #ad je drugi sloj nanesen, izravna+ +alter prave:i +alekrugove. a ovaj nain, +ogu da oseti+ !or+u zida. ?ko elite dobiti jedan jako ravanzid, dovoljno je da koristite lenjir, da biste videli gde su nepravilnosti. Zto dui lenjir, to:e a zid biti ravniji. A ako biste eleli jedan per!ektno vertikalan zid, koristite libelu salenjiro+, ili vo4i'u iz+e4u grede i te+elja. aravno da treba vie +altera za ravnu povrinu, nego za -organsku-, jer je za pokrivanjerupa neop(odno naneti +alter svuda oko nji(. )vo zbog ega je neop(odno da dobro postavite bale sla+e i da i( oiate. eop(odno je da povrina ovog sloja ne bude jako ravna, kako bi se slede:i sloj +ogaodobro vezati 5naroito ako elite zavriti kreni+ +altero+.7 Mogu:e je izbrazdati 5sako+ado+ drveta7 ili izvu:i linije paklo+ ili dasko+ sa ilj'i+a.Debeo osnovni sloj +altera dugo se sui, a ako ostane predugo vlaan, rizikuje da istruli.Rbog toga se ovaj posao savetuje u prole:e i leto. #oliko je vre+ena potrebno za suenje+altera Litira+ &ernand aynaud$a3 -Azvesno vre+eB-, jer ovo zavisi od koliine vode u+alteru, od njegove debljine, od te+perature i ventila'ije /vetra. 9a"risanj" na dr!"uMalter ne dri dobro ako se nanosi direktno na drvo. Eesto nije ni potrebno pokriti velikedrvene preseke +alteri+a. ?ko je velika povrina drveta neizbena 5ili drugog +aterijala

koji nije lepljiv7, +oete predvideti drugi zavrni sloj 5kao drvene obloga npr.7 Moete postaviti eksere 5galvanizovane7 u drvo, kako biste bolje vezali +alter za njega. #ada jeraz+ak koji treba pokriti ve:i od 10'+, potrebno je ojaati +alter uz po+o: trske, +ree, jute i slino. ?li i bez obzira na ovo, +alter ostaje po+alo kr(ak. 8a!r*ni soj

3uno: sloj debljine 2$C'+, predstavlja brz nain nanoenja i daje rustini izgled+alteru. Hvaj +alter ne:e biti ravan, pesak +oe lake otpasti. Moe +u se dodati lepakna bazi brana. Ka !or+ira+ neku vrstu inije sa +oji+ prsti+a, i iri+ +alter od dole kagore. Posle pro4e+ ruko+, i pravi+ krugove kako bi( uklonio viak. Kedno+ kad je svesuvo, prvo pro4e+ ruko+, a zati+ tkanino+ ili etki'o+ kako bi spao pesak, koji se nijevezao za +alter./opatiom: slojevi 2$10++, iste debljine na 'eloj povrini, ako ne Q popu'a:e. Sloj 2$C++ je dobar za ze+ljane +altere spre+ne za upotrebu, ili ako i+a +alo dostupne ze+lje5ili ako se ze+lja donosi izdaleka, zbog lepe boje npr.7 #ako biste +ogli naneti veo+atanak sloj +altera, vano je da osnovni sloj bude spe'ijalno dobro zavren. ?ko ne, bi:eneop(odno korisititi deblji +alter ili pret(odno naneti sloj +altera, kako bi se ujednaila

povrina. Re+lja treba da bude i dovoljno sitna, jer velika zrna peska +ogu da se zalepeza +istriju i ostave tragove. aje:a debljina blatnog +altera je @$10 ++. Hn +oe pokriti +ale neravnineosnovnog sloja, a pesak +oe da bude +alo krupniji. anosi+o ga +istrijo+ od gore5od+a( ispod pla!ona7 ka dole. ?li pokret ide od dole do gore, kao kod runog nanoenja.pa$nja: da bi se izbegle pukotine, zavrni sloj +latera treba da bude nanet odjedno+,nakon to osnovni sloj bude potpuno suv< i treba da bude jednako raspore4en na itavoj povrini.#vaenje3 svaki put kad budete eleli da nanesete sloj +altera 5ze+lje ili krea7, potrebno je da pokvasitepodlogu pre toga. ?ko ne, suvi sloj apsorbuje vodu novog sloja, koji prebrzo sui tek nanet +alter i slabi vezu dva sloja. Sa kreo+ je jo gore3 ako se prebrzoosui, ne:e se zavriti njegovo ovr:avanje. Ra kvaenje se koristi raspriva za prskanje biljaka, ko!a vode sa etko+ ili batensko 'revo. Pritisak treba da bude blag Q zakvaenje, a ne pranje zida.Dobra praksa je da pokvasite povrinu naj+anje 2 puta3O prvi put3 naj+anje 10 +inuta pre nanoenja +altera,O drugi put3 od+a( ispred nanoenja +altera,O ako ovaj postane suv, pokvasite ponovo povrinu koju :ete raditi,O pokvasite ako je +ogu:e povrinu pret(odno vee.un%er: kada pro4ete sun4ero+ po zavrno+ +alteru, ovo uklanja poslednji sloj gline iini pesak vidljiviji+. Hva te(nika uklanja tragove +istrije i zatvara eventualne+ikropukotine i daje +nogo uni!or+niji rezultat.Saekajte dok +alter ne bude potpuno suv. Pokvasite ga, a zati+ pro4ite vlani+sun4ero+ koji :ete esto ispirati.8.V37I /O50VI Boj" na 1a2i ginaoja 5veo+a je!tina7 na bazi glina na blatni +alter nanosi se etko+. Hvo pokriva+ikropukotne i blago +enja strukturu +altera. Freba naneti dva veo+a tanka sloja, kako bi se izbeglo da boja ne pu'a 5jer i+a puno gline.7 Moe se odvojiti od +altera, ako pokuate da je radite previe 5naroito valjko+.7



#ako biste izbegli kori:enje pig+enata, radite glina+a u boji 5bela, okra, 'rvena7 i/ili sa!ino prosejano+ ze+ljo+ bogato+ glino+. Fako4e +oete dodati +alo peska. Sa0u!aj" osa%"#orisno je sauvati ostatke zavrnog +altera i boje za eventualne popravke, kako biste bili sigurni da :ete i+ati istu boju. Hsuite i( na 'eradi ili u posudi 5lepak na bazi brana i

druge organske +aterije +ogu da istrule ako ekate predugo7, i stavite i( u vre:u5zatvorenu ko!u7 kad se osue.

Krečni malteri

Prednosti, +ane, vrste kreni( +altera, nanoenje krea, boje na bazi krea, poboljanje+altera. Gips. Rakljuak.

VI 2309ve:ina ku:a od sla+e u &ran'uskoj 5i u )vropi7 pokrivena je kreni+ +alteri+a.6rednosti:O e!ikasni, jer dobro odolevaju nepogoda+a,O +alteri +ogu da diu korektno,O pribor i alatke su dostupne svugde u &ran'uskoj, kao i znanje.1ane:O agresivan je toko+ nanoenja,O potrebna je velika koliina energije za proizvodnju 5+alo +anje nego za 'e+ent7,O nije svaki kre 100T prirodan.

#reni +alter, dobro pripre+ljen, nanesen i odravan paljivo toko+ uvr:ivanja,verovatno je najbolji +alter protiv nepogoda. Apak, na najizloenijoj !asadi teko da i on+oe da se opstane. Hdravanje je tako4e veo+a vano3 eventualne pukotine treba da budu zapuene i+ se pojave, kako bi se izbegao ulazak vode.pa$nja: rukavi'e, zatita oiju i koe 5dugaki rukavi7 savetuju se za rad sa kreo+, jer jeveo+a alkanan i pri kou. ajgore je ako u4e u oi 5drite jednu !lau vode pri ru'i, da biste i( +ogli od+a( isprati.7 #re sa nekoliko veliki( zrna peska u unutranjostirukavi'a tako4e +oe uzrokovati proble+e3 dakle, odravajte i( isti+B Mrlje od kreana koi treba skinuti, jer :ete opekotine pri+etiti tek nakon pranja +esta koja su bila udodiru sa kreo+ 5esto je gaeni kre +anje agresivan neko (idraulini.7 .i!i i ,idraui0ni %r"0

\ivi kre ovrsne uz po+o: LH2 koji na4e u vazdu(u 5zbog ega je njegovoovr:avanje due.7 Apak, %die- bolje nego (idraulini kre koji ovr:ava sa vodo+. eki +isle da je ivi kre +anje prilago4en nego (idraulini 5vodonepropusniji7 za!asade najizloenije kii. Drugi koriste +eavinu. .i!i ii ga*"ni %r"0\ivi kre je kre koji iza4e direktno iz pe:i u kojoj je proizveden. Hpasan je, jer burnoreaguje u dodiru sa vodo+. Da bi ga ugasili, potrebno je dodati vodu 5nikad obrnuto, jerrizikuje da eksplodira.7 Hvo stvara neku vrstu patete, koju dodajete pesku. \ivi kre



ugasite sa+i i ostavite toko+ nekoliko +ese'i do godinu dana, s+atra se da tad dajenajbolje +altere.Gaeni kre +oe da se kupi i u pra(u. " !abrika+a dodaju ta+an toliko vode da seugasi, a da ostane u pra(u. #ako je ovr:avanje ve: deli+ino zapoeto, uvanjeugaenog krea u pra(u i+a ogranieno vre+e trajanja. S druge strane, ovaj kre

prekriven vodo+ ne poinje ovr:avanje, jer nije u dodiru sa vazdu(o+.pa$nja: kre je opasan. ?ko ga ostavite u rupi, kao to se to nekad radilo 5ili u nekojkadi7, treba biti siguran da ostaje uvek pokriven vodo+ i da niko ne +oe upasti unutra. Agr"ga?punio#orisitite ist pesak 5opran7, jer glina +enja reak'iju krea. #oriste se razliiti preni'izrna peska3 0$2++ naje:e, a neki koriste zrna do 10++. Mogu:e je koristiti i neopran pesak ili ze+lju koja sadri glinu 5kao to se radilo nekad7, ali ovo za(teva pret(odnetestove. Pogledati video3 -#re i pesak- od -Maison de Paysannes de &ran'e- 5#u:aseljaka &ran'uske.7 Nano*"nj" %r"0aGeneralno, nanosi se u C sloja i svaki graditelj i+a svoj nain rada i svoje line re'epte.

)vo jednog od nji( 5koristi ga Pas'al F(Npaut731 sloj "vezivni sloj ili *gobetis*)

] zapre+ine (idrauliNnog krea] zapre+ine gaenog kreaC zapre+ine peska 50$2++7Meavina je skoro tena 5kao +eavina za palainke.7 Direktno se nanosi na sla+u5pret(odno pokvaenu7 ko+presoro+ ili prskali'o+. Hvaj sloj ovrsne vrlo brzo, jersadri (idraulini kre.2 sloj "osnovni sloj ili telo maltera)

1 zapre+ina gaenog kreaC zapre+ine peska 50$2++7Hva s+esa se nanosi na vezivni sloj 5pret(odno pokvaen7 ko+presoro+ ili +istrijo+.Moe biti izravnat gleteri'o+, ali ga treba orapaviti kako bi se obezbedila dobra+e(anika veza poslednjeg sloja. Mogu:e naneti ovaj sloj runo 5sa rukavi'a+a,naravnoB7 Ra popunjavanje rupa, bolje je napraviti nekoliko tanji( slojeva 51$1,@ '+7,nego jedan debeli sloj. "vek je potrebno ostaviti vre+e kreu da ovrsne.pa$nja: kini'a +oe pro:i kroz ovaj sloj. Freba biti oprezan i pokriti plastiko+najizloenije zidove, dok zavrni +alteri ne budu gotovi.3 sloj "zavr+ni malter)

1 zapre+ina gaenog kreaC zapre+ine peska 50$2++7Hva s+esa se nanosi na osnovni sloj 5pret(odno pokvaen7 ko+presoro+ ili +istrijo+.Moe biti izravnat gleteri'o+ ili +istrijo+, ali ga ne treba previe izravnavati, jer ovodovodi do toga da kre iza4e na povrinu. Hvaj sloj je kao osnovni 5ali izravnat7, i on jeonaj koji daje !inalni izgled +alteru, pogotovo ako ne:ete jo da ga prekreite.Ravrna boja zavisi najvie od krea koji se koristi3 generalno, pesak ne+a +nogo uti'ajana boju, jer su zrna peska pokrivena kreo+. S druge strane, glina 5i neki peskovi7 utiena boju +altera pesak$ze+lja. Savetuje se da na gradilitu postoji sav +aterijal udovoljni+ koliina+a, kako bi se zavrio zid i izbegle razliite boje. ?ko je +ogu:e,treba o+alterisati 'elu !asadu bez prekida, kako ne bi ostali vidljivi tragovi. Moete

dodati pig+ent ovo+ sloju 5to za(teva veliku koliinu pig+enta.7 #reenje +oe biti+nogo je!tinije, a ti+e se pove:ava i debljina zida.-9r*a!j"nj"- eki +enjaju odnos krea i peska za svaki sloj. Prvi i+a najve:i pro'enat krea5-+asni-7, a poslednji naj+anji 5-+ravi-7 krea. pr3

1 sloj3 1 zapre+ina krea i 2 zapre+ine peska2 sloj3 1 zapre+ina krea i C zapre+ine peskaC sloj3 1 zapre+ina krea i I zapre+ine peska Adii!i O svea krv bika pove:ava nepropustljivost,O teni sapun 5prirodni7 olakava nanoenje i pove:ava nepropusnost.Vr")" o0!r*6a!anjaDajte vre+ena +alteru da se osuiB Dok ne ovrsne, kre je veo+a osetljiv. #ad se +alter sui prebrzo, reak'ija se ne zavri do kraja i kre -gubi svoju snagu-. Prole:e je dobar deogodine za spoljanje krene +altere. Azbegavajte da radite u periodu veliki( toplota< a ako je ne+ogu:e izbe:i i(, +alteriite u (ladu i zatitite ga od direktnog sun'a i vetra. Moete

zakaiti jutu za krov i pokvasiti je, kako biste garantovali najbolje uslove da kre poneda ovr:ava. e radite sa kreo+ u vre+e +razova 5neki s+atraju da je gaeno+ kreu potrebno ak i do C +ese'a da ovrsne7, a treba ga zatititi i od veliki( kia. Boj" na 1a2i %r"0aHvaj sloj krea daje nepropusnost +alteru od ze+lje, a poboljava i +altere na bazikrea, jer popunjava +ikro$pukotine, a uz to je i dekorativan i (igijenski. #reenje +enjateksturu i boju +altera. Da bi kreenje +oglo da zatiti blatne +altere, treba naneti C$@slojeva. Potrebno je prekreiti s vre+ena na vre+e, jer kia spira ovu boju. Rid treba da bude ist, ravan, bez veliki( pukotina ili rupa i ne treba da se osipa, blago vlaan i da je boja zati:ena od sun'a, vetra, kie, (ladno:e i toplote 5iz+e4u @ i C0[L.7 Kr"0"nj" (&,auag"H&oaur"$1 zapre+ina gaenog krea i 1 zapre+ina vode Kr"0 (1adig"on$1 zapre+ina gaenog krea i 2 zapre+ine vode. Ja%a !oda (-"au Gor"$1 zapre+ina kaenog krea i @ zapre+ina vode Paina (a Pain"$1 zapre+ina gaenog krea i 20 zapre+ina vode. Pig)"ni ()in"rani$" kre se +ogu dodati ze+lja 5okre7 ili oksidi. astvorite prvo u +alo vode i osigurajteda pig+enti budu dobro raz+u:eni pre poetka. Sintetiki pig+enti se ne savetuju sakreo+, jer ne +oe da izdri u alkalnoj sredini. Po1oj*anja %r"0ni, )a"ra,lepak za papir "metil %eluloza) spreava ulazak vode, stvara bolju vezu i ve:u+e(aniku stabilnost.O so zadrava vodu. Doziranje3 1$2kg soli 5ku(injske7 na @0$ litara vode.,te-ni sapun "#eepol) daje bolju !luidnost. Doziranje3 @ +l na 10 litara +altera.O soli kalijuma o+ogu:avaju bolje !iksiranje pig+enata. Doziranje3 @T teine krea.Obeli sir "kazein) ini +alter otporniji+ na nepogode. Freba ga iz+eati sa kreo+, prenego to se doda pesak. Doziranje za +alter3 1 zapre+ina belog sira 5!ro+age blan'7, 10

zapre+ina krea, I0 zapre+ina peska. pa$nja: jako je bitno raditi na suvoj povrini sakreo+ na bazi kazeina 5belog sira7, ako ne$+ogu se razviti a+pinjoni. orova so5ora*7 se tako4e +oe dodati kreu$kazeinu. Hvo daje ivlju boju. Sa0u!aj" osa%"Malteri i boje na bazi krea 5gaeni7 +ogu biti sauvani ispod vode u zatvorenoj ko!i.

Kr"0 na 2")ji Mogu:e je naneti kreni +alter 5ili kre7 i na +alteru od ze+lje, kako bi se poboljalaotpornost na nepogode, i iz estetski( razloga. Hva praksa je je!tina i ekoloka, jers+anjuje konzu+a'iju krea< a koristi se ve: vekovi+a. eo+a je bitno stvoriti dobruvezu iz+e4u dva +aterijala. #ao i uvek, podloga treba da bude bez praine i potpunosuva 5ali pokvaena za nanoenje krea.7 Previe ravna povrina spreava dobro prianjanje< zato je dobro dodati pesak 52++7 blatno+ +alteru, kada on ne sadri krupnijazrna peska. Mogu:e je izgrebati ze+lju pre nego to se osui i/ili ostaviti rupe C$'+debljine u osnovno+ sloju i/ili kreenje ze+lje sa -jako+ ze+ljo+- kako bi se olakalovezivanje krea.#reenje je lake za nanoenje, ali treba nekoliko slojeva 5C$@7, i treba i( raditi s vre+ena

na vre+e. Se+ toga, daje jako +alu zatitu protiv abrazije. Rid izloen nepogoda+ai+a:e potrebu za e:i+ odravanje+, nego jedan zati:en zid. 9a"r &")"n')r"#a eke ilustra'ije iz ove knjige su iz a+erike doku+enta'ije, na koji+a +oete videti+reu ispod +altera 5koji se koristi za 'e+entne +altere.7" S?D$u kre se teko nalazio i bio je jo uvek nepoznat kad su prve dozvole za gradnjusla+o+ bile dobijene, te su vlasti odobrile gradnju bala+a sla+e sa 'e+entni+ +altero+5i+ali su vie iskustva sa 'e+ento+, dakle i vie poverenja.7 Ra +alterisanje 'e+entni++altero+ mora se pret(odno postaviti rabi' +rea, jer se +alter suava pri suenju.Mana 'e+enta je to pu'a 5ak i sa +reo+7 i ne die kao kre i ze+lja. Hvo pove:avarizik od prolaska vode kroz pukotine, a s druge strane, %zarobljena voda- u zidu ne +oeda iza4e kroz +alter< kao krajnji rezultat javlja se truljenje zida. Danas se sve vie koriste+alteri na bazi ze+lje i/ili krea ili kre$'e+ent.Mrea se koristi kako bi se ar+irao +alter. Apak, ova +rea oteava vezu +altera sa bala+a sla+e 5ili iz+e4u slojeva +altera.7 Malter na bazi krea ili ze+lje dobro prianjana bale sla+e i ne+a potrebu za +reo+, jer se ne skuplja kao 'e+ent. a neki+osetljivi+ zona+a, kori:enje +rea +oe biti korisno. ?li one uvek treba da budu dobro privr:ene u +alteru, i da nisu postavljene iz+e4u dva sloja +alera.

VII D3U;O/ipsRa unutranje +altere, +ogu:e je postaviti zavrni +alter od gipsa. Gips se +alo iritoko+ uvr:ivanja 5nasuprot ze+lji ili kreu7, zbog ega ga neki koriste za krpljenjerupa oko otvora 5u unutranjosti.7 pa$nja: ovr:avanje gipsa je veo+a brzo$vebajte prenego to ponete veliku povrinu. Bo%o!i od sa)"`von Sau'ier u #vebeku koristi ovu te(niku. Postavlja bale u jednu oplatu i sipa +alterkre$'e+ent debljine 2$C'+ iz+e4u sla+e i oplate. #ad +alter ovrsne, skida se oplata.lokovi su duine oko 0 '+, a postoje razliiti tipovi kalupa za proizvodnju blokova zauglove, otvore itd. lokovi se +ogu pripre+iti ak i zi+i, u zagrejano+ ateljeu. 5videti -



pare iz unutranjosti objekta pre+a van. Fo +oe uzrokovati kondenza'iju vlage sunutranje strane zida, to rezultira truljenje+ sla+e. Azbjegavanje+ upotrebe 'e+enta,koji ionako nije poeljan +aterijal u ekoloko+ graditeljstvu, potpuno rjeava+o proble+.

OdrživostSla+a je obnovljivi +aterijal koji se +oe proizvoditi i uzgajati svake godine. )nergija potrebna za proizvodnju ovog +aterijala dolazi od Sun'a, koji je obnovljivi izvorenergije. #ada ku:a prestane biti od koristi, sla+a se i nakon dugog niza godina +oeko+postirati ili koristiti u povrtlarstvu za +aliranje. e+a proble+a s otpado+

Zvučna izolacija

ale sla+e djeluju i kao izuzetna zvuna izola'ija, pa nije rijetkost da se tonski studijigrade na ovaj nain. azina buke u ku:a+a od sla+e je toliko +ala da boravak u ovakvojku:i djeluje s+iruju:

Energetska učinkovitost i izolacijska svojstvaFrenutni gra4evinski propisi za(tijevaju da koe!i'ijent prolaska topline, odnosno vrijednost vanjske ovojni'e objekta koji se grije, ne prelazi 0,C@ J/+2 # ." )uropskojuniji postoji tenja da se to s+anji na 0,2@. Fipian zid od sla+e 5naje:e debljine okoI@ '+7 i+a ovaj koe!i'ijent oko 0,1C J/+2#, dakle dva do tri puta nii od +oderni(gra4evinski( +aterijala i +nogo nii od trenutani( gra4evinski( propisa. #ad bi se ugra4evinu od balirane sla+e jo ugradila i naela pasivne solarne gradnje, kao to suter+alna +asa i velike staklene povrine sa sunane strane, dobili bis+o energetskiizuzetno uinkovit objekt. Hvakva gradnja znatno s+anjuje koliine !osilni( goriva potrebnog za zagrijavanje tijeko+ zi+e, to naravno rezultira s+anjenje+ e+isije LH2 uat+os!eru.

Nizak rizik od požara

Sla+a gori. Da, ali obukani sla+nati zidovi su +anje skloni poaru nego tradi'ionalnedrvene ku:e. udu:i da je sla+a u bala+a vrlo gusto stisnuta, u njoj ne+a dovoljnokisika da bi se zapalila. Pokuaj da se zapali bala sla+e +ogao bi se usporediti sa pokuaje+ da se zapali tele!onski i+enik. Aako zasebne strani'e gore, dok je knjigazatvorena, ne+ogu:e ju je zapaliti. e pokuavajte to kod ku:eB Asto je i s bala+a sla+e.?ko pokuate zapaliti 'ijelu balu sla+e dok je jo uvijek povezana konop'i+a, iznenadit:ete se koliko je teko. Ko kad na bale sla+e doda+o buku, rizika od poara ne+a. Fo je i potvr4eno brojni+ ispitivanji+a na zapaljivost, o e+u +oete proitati nastrani'a+a /jema-kog instituta za građevinska ispitivanja.

Strukturalna stabilnost

Ridovi od balirane sla+e su vie nego dovoljni za noenje tipini( tereta kao to sukatovi, krovita i teki nanosi snijega na krovu zi+i. ale sla+e su prola laboratorijska ie+pirijska istraivanja i pokazale su se pogodni+a za izgradnju naj+anje dvokatni'a.?ko se sla+a koristi sa+o kao ispuna, a u svr(u nosivosti se gradi konstruk'ija,+ogu:nosti su neograniene, teoretski bi se +ogli graditi i neboderi

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vodena_para

https://sh.wikipedia.org/wiki/Obnovljiva_energija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Energija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Sunce


https://sh.wikipedia.org/wiki/Obnovljivi_izvor_energije


https://sh.wikipedia.org/wiki/Povrtlarstvo

https://sh.wikipedia.org/wiki/Otpad

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zvu%C4%8Dna_izolacija&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Buka


https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Koeficijent_prolaska_topline&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vat

https://sh.wikipedia.org/wiki/%C4%8Cetvorni_metar




https://sh.wikipedia.org/wiki/Kelvin

https://sh.wikipedia.org/wiki/Europska_unija


https://sh.wikipedia.org/wiki/Metar

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Pasivna_sun%C4%8Deva_arhitektura&action=edit&redlink=1


https://sh.wikipedia.org/wiki/Staklo

https://sh.wikipedia.org/wiki/Fosilna_goriva

https://sh.wikipedia.org/wiki/Ugljikov(IV)_oksid


https://sh.wikipedia.org/wiki/Zemljina_atmosfera

https://sh.wikipedia.org/wiki/%C5%BDbuka


https://sh.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEar

https://sh.wikipedia.org/wiki/Kisik

https://sh.wikipedia.org/wiki/Gorenje

https://sh.wikipedia.org/wiki/Krov

https://sh.wikipedia.org/wiki/Snijeg

https://sh.wikipedia.org/wiki/Laboratorij


https://sh.wikipedia.org/wiki/Konstrukcija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vodena_para

https://sh.wikipedia.org/wiki/Obnovljiva_energija

https://sh.wikipedia.org/wiki/Energija




https://sh.wikipedia.org/wiki/Povrtlarstvo

https://sh.wikipedia.org/wiki/Otpad

https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Zvu%C4%8Dna_izolacija&action=edit&redlink=1


https://sh.wikipedia.org/w/index.php?title=Koeficijent_prolaska_topline&action=edit&redlink=1

https://sh.wikipedia.org/wiki/Vat


https://sh.wikipedia.org/wiki/Kelvin



https://sh.wikipedia.org/wiki/Metar


https://sh.wikipedia.org/wiki/Staklo

https://sh.wikipedia.org/wiki/Fosilna_goriva


https://sh.wikipedia.org/wiki/Zemljina_atmosfera


https://sh.wikipedia.org/wiki/Po%C5%BEar

https://sh.wikipedia.org/wiki/Kisik

https://sh.wikipedia.org/wiki/Gorenje

https://sh.wikipedia.org/wiki/Krov

https://sh.wikipedia.org/wiki/Snijeg


https://sh.wikipedia.org/wiki/Konstrukcija

tavljamo -etiri mjeri%e vapna -etiri zemlje ili ovisno o željenoj boji može dvije mjeri%e

zemlje i dvije gline i dvanaest mjeri%a pijeska pria na+ ba'aju:i ruka+a buku nazidove I"or Drandi< iz )ko$art 'entra ia koji usred +editeranske u+e kod ala gradiodrivo i+anje i eduka'ijski 'entar. Ravrno+, tre:e+ sloju buke pret(odila su dva slojaod ze+lje, gline, pijeska i usitnjene sla+e, uz dodavanje vode. "+jesto +ijeali'e,

posluile su ljudske noge koje su u i+provizirano+ bazenu gazile s+jesu. Sla+natizidovi se obavezno +oraju obukati kako bi se sla+a zatitila od vanjski( utje'aja.Le+entna buka neprikladna je za koritenje u ko+bina'iji sa sla+o+, jer stvaranepropusni sloj i zid ne die, to +oe uzrokovati kondenza'iju vlage s unutranje stranezida i truljenje sla+e.

Ra razliku od neki( drugi( gra4evinski( +aterijala, sla+a prua +ogu:nosti gradnjenepravilni( oblika koji nerijetko zavravaju vie kao u+jetniko djelo. Fako su se u Astriodluili za nepravilan zid to je ku:i'i dalo poseban ar+. ?li ku:a od sla+e +oe bitiizvedena i tako da potpuno izgleda kao objekt gra4en konven'ionalni+ +aterijali+a.Sla+a nepri+jetno ostaje +e4u slojevi+a buke i jedini dokaz njene prisutnosti je znatno

nii raun za grijanje. "nutranjost ku:e, iako jo ne+a ugra4ene prozore i vrata, prualana+ je ugodnu svjeinu, tijeko+ vru:eg vikenda kojeg s+o proveli u Astri. Fo s+o +ogliza(valiti zidovi+a od bala sla+e debeli+ oko pola +etra i zelenom krovu, na koje+ uze+lji i ljunku, koji su za+ijenili 'rjepove, rastu biljke. Sla+a je, nai+e, odlianizola'ijski +aterijal, kao i ljunak i ze+lja. ? sada da krene+o od te+elja. Feren nakoje+ je poela gradnja prvo je oi:en i poravnan. Rati+ su odre4ene di+enzije ku:i'e,u Astarsko+ slua ju etiri na etiri +etra. Ra potporne stupove iskopane su rupe u ze+ljidubine oko 2@ 'enti+etara koje su ispunjene ar+irani+ betono+, a na eljezne ipke,koje su ostavljene da vire iz sredita stupi:a utaknuti su nose:i stu povi na koji+a jesagra4ena drvena konstruk'ija i na njoj krovite. Flo je posuto ljunko+ debljine okodeset 'enti+etara koji je poto+ dobro utaban. a ljunak gdje :e do:i zid od bala sla+e

postavljene su daske izolirane ljepenko+. Rati+ su ugra4eni okviri za prozore i vrata koji+oraju biti iri s obziro+ da je irina bala sijena oko I0 do I@ 'enti+etara.!ažno je da su bale dobro pre+ane i suhe. 5a na+u kući%u trebalo je 167 bala dugih 87

te visokih oko 49 %entimetara, pria Agor. ale se ne slau jedna na drugu ve: poput 'igli,ali bez vezivnog sredstva. Povezuju i( +etalne ipke ili naotreni drveni kol'i koji se probijaju kroz nji(. ale se jo +ogu povezati i s daska+a koje se u raz+a'i+a postavljaju s vanjske strane zida od sla+e. aterijal za ovu kući%u od 1; -etvornihmetara visine 327 i 367 metara kako bi dobili pad radi odvodnje vode ko+tao nas je

17.777 kuna, kae Agor. a gotovo isti nain ra4ena je i prva ku:a od sla+e, u ovo naemoderno vrije+e, na e'iklirano+ i+anju koje je projekt otvorenog eduka'ijskog 'entra 5elene mreže aktivisti-kih grupa 5RM?G7, u selu uko+eri: na uko+eriki+ gori'a+anedaleko Ragreba, kao i ku:i'a Drutva za kulturu i suivot s prirodo+ <neja u>opatin'u kod Eakov'a. Sve tri ku:i'e su proizvod otvoreni( radioni'a koje suorganizirale ekoloke udruge. adi se o +ali+ objektiva, veliine oko 1@ etvorni(+etara, koji :e se koristit kao pokaz ni pri+jer'i u svr(u eduka'ije o gradnji sla+o+.#u:a u uko+eri:u pri+jer je gradnje s lokalni+ +aterijali+a. ai+e, kao nosivistupovi posluila su debla bagre+a iz susjedove u+e, glina za buku izva4ena je sasa+og 'e%ikliranog imanja sla+a je iz okolni( sela, a prozori i vrata pokupljeni su sodlagalita krupnog otpada i ure4eni. Pregradni zidovi u ku:a+a od sla+e +ogu biti od

http://www.eia.hr/

http://www.eia.hr/

http://www.eia.hr/

http://www.zmag.hr/

http://www.kneja.hr/

http://www.eia.hr/

http://www.zmag.hr/

http://www.kneja.hr/



tenden'ija da se to s+anji na 0,2@. ? zid od sla+e, debljine oko I@ 'enti+etara, i+akoe!i'ijent toplinske provodljivosti oko 0,1C J/+2#. ale sla+e su i izuzetna zvunaizola'ija i pruaju nizak rizik od poara. Hbukani sla+nati zidovi +anje su skloni poaru nego tradi'ionalne drvene ku:e. udu:i da je sla+a u bala+a vrlo gusto stisnuta,u njoj ne+a dovoljno kisika da bi se zapalila.

Ovja vuna odlian toplinski izolator Pri izola'iji zidova, krova i poda ku:e +ogu sekoristiti prirodni +aterijali. Hvja vuna, ije se ogro+ne koliine u Vrvatskoj ba'aju,odlian je toplinski izolator, a +oe se nabaviti besplatno. nergetski koe=i%ijent ov-je

vune daleko je bolji od onog kamene i staklene vune, kae 1atko i#ak iz RM?G$a.unu prije upotrebe kao izola'ijsko sredstvo treba uiniti inertno+ za ivotinjski+ikrosvijet. una se treba oprati u istoj vodi pa u+oiti u otopinu vode i boraksa i zati+dobro osuiti. Kedna od te(nika ugradnje ovje vune kao izola'ijskog +aterijala jestavljanje iz+e4u dva sloja tvr4eg, +asnog papira. Moe se i direktno ugraditi u zid, ali

ne bi se s+jela staviti direktno na buku jer bi to sprijeilo prosuivanje. Hnaj tko ne eli biti sa+ svoj +ajstor +oe ovju vunu pripre+ljenu kao izola'ijski +aterijal kupiti uinoze+stvu, u ?ustriji na pri+jer, no ona dosta kota.

aizgled obina sta+bena zgrada, +e4uti+, obiteljska ku:a novsadskog u+irovljenikaMiliovoja Pejina izgra4ena je od ekoloki( i energetski e!ikasni( +aterijala, jedino sute+elji i stepenite od ar+iranog betona, jer tako +ora biti po propisi+a. Hsnovni

+aterijali koji ulaze u ovu ku:u su dostupni. #oristi se trska, sla+a, negaeni kre i blato. e+a 'e+enta i elika. "stvari, i+a i( u te+elju, ali sa+ ja bio prinu4en da to pri(vati+, objanjava novosadski u+irovljenik i vlasnik ku:e Milivoj Pejin. ajve:a prednost ku:e su zidovi koji su ispunjeni energetski e!ikasni+ blokovi+a od presanesla+e, a pri+jera radi, u izgradnji je potroeno @00 takvi( blokova koji vrijde svega @0dinara po ko+adu. Svi zidovi sa unutranje strane su isprskani ivi+ kreo+, a on je istrojno ubaen u bale sla+e. #re je uao 'e+nti+etra u balu i sada ga ne +oeterazbiti ni eki:e+ jer je tvrd kao ka+en. e +oete ni avao da zaku'ate, objanjavaPejin. Anae strunja'i poruuju da je znanstven dokazano da blokovi od sla+e, +ijeanisa kreo+ i blato+, ne privlae glodav'e i insekte, i ne +ogu da se zapale. ojvo4anska polja obiluju dobri+ izolatori+a poput sla+e i ute ilovae, nai pre'i su i( de'etljei+akoristili za gradnju, a +i s+o se ipak okrenuli +anje e!ikasni+ suvre+eni+ +aterijali+a.Misli+ da dolazi do neke nove revizije, kada poinje+o ponovo da koristi+o te klasine+aterijale koji i+aju ne sa+o ekoloku prednost nego i zdravstvenu, poruuje pro!. dr Slobodan #rnjetin sa &akulteta te(niki( nauka u ovo+ Sadu. " naoj ze+lji, osi+ predrasuda ljudi, postoji i nedostatak znanja projektanata i izvo4aa radova o gradnjiku:a od sla+e i slini( +aterijala, a nedostaje i standardiza'ija takve vrste gradnje, kakvana pri+er postoji u &ran'uskoj ili ovo+ Relandu

666.obnovljiviizvorienergije.rs

Sla+a je u svetu, uz ve: poznatu pri+enu u proizvodnji energije, i veo+a popularangra4evinski +aterijal, a u Srbiji kada se spo+ene ku:a od sla+e to lii na deju bajku,

izjavio je Fanjugu +agistar rudarstva Goran Ste!anovi:. Hgro+ne povrine podstrnjite+ poljoprivredni'i pale to predstavlja i ozbiljan ekoloki proble+ i stalnuopasnost od poara, nekad katatro!alni(, rekao je Ste!anovi: koji je i veliki poznavala' i pobornik ekologije. Sla+a je pri+enu nala u proizvodnji energije, ali se sve vie koristiu gra4evinarstvu, najvie u izgradnji porodini( ku:a. #u:a od sla+e je stanogradnja budu:nosti, s+atra Ste!anovi:. adi se o blokovi+a od sla+e i ze+lje. Postupak jeveo+a jednostavan. ala sla+e se otvori, preko nje se sipa +eavina od blata. Fo se svedobro iz+ea i sipa se u kalupe, dobro se nabije i ostavi da se sui 20 dana. a kraju sedobije blok suv kao barut, objasnio je Ste!anovi:. Hn je istakao da je prednost, pre svega,ekoloka, ovakve gradnje viestruka, poev od ter+ike i zvune izola'ije, pa sve dozdravstveni( karakteristika. #u:e od sla+e stvaraju prijatnu +ikrokli+u, a zidovi odsla+e obezbe4uju prirodnu !iltra'iju i raz+enu vazdu(a u prostorija+a, dodao je on.Pored toga objekti od sla+e su energetski e!ikasniji.>ai'i bi po+islili da su ku:eizgra4ene od sla+e lako zapaljive, to +iljenje nije tano. ezultati noviji( istraivanja pokazali su da +alterisani zidovi od balirane sla+e i+aju +anji poarni rizik od, na pri+er, panelni( drveni( zidova, rekao je Ste!anovi:. Hno to prestavlja proble+ u Srbiji je nedostatak strunjaka za ovakav vid gradnje, tvrdi Ste!anovi: i napo+inje da u svetu postoje 'entri za obuku gra4evinski( eksperata, a kod nas ne postoji ni dozvola, odnosnozakono+ regulisani standardi za gradnju od sla+e.

666.gradjevinarstvo.rs

5o# devedesetih "odina pro#lo" veka i do nas je sti"la vest o ku<ama od slame kojesu u .D postale pravi hit> 6ro#la je deenija od tada a ovaj zanimljiv sistem"radnje jo# uvek nije iza#ao iz mode> 8apravo, kori#<enje obnovljivo" i potpunoprirodno" materijala ? stabljike $itaria ili dru"ih industrijskih biljaka, odlinemehanike i izolaione karakteristike, brzina i jednostavnost "radnje, i na posletku,du"otrajnost ovako izvedenih objekata, obezbe%uju ku<ama od slame si"urnubudu<nost>

eo+a est prvi ko+entar na po+en ku:a od sla+e je onaj da se tako gradilo u srednje+ veku. Keste. Gradilo seuveliko do drugog svetskog rata. Gradi se i danas. Rato Rato to s+o zaludni, senti+entalni ili eks'entrini, ili zatoto ono to valja ne treba odba'ivati rojne su predrasude o ovi+ ku:a+a3 lako se zapale i brzo gore, ispunjene suinsekti+a i glodari+a, nestabilne su, itd. Sla+a gori, ali gori i papir, pa ipak :ete upaljae+ teko uspeti da zapalitesklopljen tele!onski i+enik, insekti i glodari se useljavaju u svaku nezati:enu ter+oizola'iju zato to i+ je toplo

5sla+a ne predstavlja izvor (rane7, a to se nestabilnosti tie... ova tvrdnja vai jedino u baj'i sa prasi:i+a. "ostalo+,kod nas sa+o graditelji bez ele+entarnog poznavanja osnovni( +aterijala +ogu unapred da odba'e bilo kakvu+ogu:nost gra4enja ovakvi( ku:a. #o+bina'ija sla+e i blata dokazana je u svi+ delovi+a Srbije Q +nogevojvo4anske, u+adijske, ili ku:e Astone i Kune Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna restaura'ija5uglavno+ krovne konstruk'ije7 vra:a i( u prvobitno stanje. Prostorije pre vie de'enija izolovane karatavano+,vitlovka+a 5valj'i od blata koji+a je !or+iran pla!on vojvo4anski( ku:a7, naboje+ ili blato+ oblepljeni+ preko

pletenog pru:a, i danas su jednako prijatne zi+i i leti.

" ovo+ tekstu kori:eni su prvenstveno saveti i preporuke severnoa+eriki( graditelja, jer je nji(ovo iskustvo ugradnji bala+a sla+e veliko i potvr4eno na brojni+ objekti+a koji trpe tee kli+atske uslove nego to su oni na

http://www.gradjevinarstvo.rs/

http://www.gradjevinarstvo.rs/

teritoriji S. ajosnovnije, u S?D su bale sla+e pri(va:ene kao gra4evinski +aterijal izvrsni( karakteristika, podleusvi+ propisi+a, +oraju i+ati serti!ikate i spe'i!ika'ije kao i svaki drugi +aterijal, tj. +oraju ispunjavati stroge za(teve

bezbednosti, +e(aniki( karakteristika, dugotrajnosti, protivpoarne zatite... Do sada je bilo dovoljno prilika da seispitaju i +noge druge negativne pretpostavke koji( se obino ne dosete ni najve:i skepti'i Q i sve su se pokazale kao

pogrene ili neosnovane.

Dobre mehanike osovine kao preduslov lako<e oblikovanja prostora

Gradnja bala+a ne +ora da podrazu+eva sa+o upotrebu stabljika itari'a ve: i konoplje, lana i drugi( industrijski( biljaka 5gra4evinska upotreba bala od re'iklirani( +aterijala3 papira, plastike, auto+obilski( gu+a i drugi( neorganski(+aterijala jo uvek je !azi ispitivanja u konstruktivno+, i u s+islu uti'aja na ovekovo zdravlje i okolinu7. Di+enzije

bala odre4ene su standardni+ !or+atiranje+ poljoprivredni( bala u S?D3 sa dvostruko+ Q I*C@/I0*80/120'+ itrostruko+ vrp'o+ Q @C*I0*0/120'+. Feina bala tako se kre:e od 18 do I@kg po ko+adu. " poslednje vre+e

postaju uobiajene i bale ve:i( di+enzija 1*1+< 1*1,2+< kao i 1,2*1,2*2,I+ teke i do 'ele toneB Mogu:e je koristiti iokrugle bale u obliku valjaka prenika 1,2 do 1,@+. Hvakve di+enzije pruaju projektanti+a veliki izbor u oblikovanjuobjekata i unutranjeg prostora.

Fako4e, danas je u S?D +ogu:e kori:enje i dodatno ko+presovani( bala koje izdravaju ukupni pritisak nakonstruk'iju i do IM 5originalno os+iljene za podloku kontejnera na prekookeanski+ teretni+ brodovi+a7. Rid odstandardni( bala izdrava pritisak krovne konstruk'ije do 00kg po duno+ +etru zida, a onaj od dodatnoko+presovani( i nekoliko puta vie Q I,@ do t po +etru zidaB Predstavljene nose:e karakteristike bez proble+a

pri(vataju optere:enje bilo kakve krovne konstruk'ije i znatno :e unaprediti dizajn objekata ovog siste+a u naredno+ periodu. #ako bi se dodatno osigurala nji(ova nosivost, sla+a unutar bala je povezana u vertikalno+ poloaju, traka+aili vrp'a+a na svaki( 8$10'+ po visini. Hvakvo vezivanje doputa i (orizontalno seenje +otorno+ testero+ kako bise dobila eljena visina ele+enta 5kod prozora, nadvratnika, tavani'e, itd7.

Me(anike karakteristike zidova od bala sla+e svrstavaju i( u +asivni siste+ gradnje to u ovo+ sluaju znai da projektant i+a veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, prav'a pruanja zidni( ravni i nji(og oblika 5valoviti, obli, potpuno ravni, itd7.

4rajnost materijala

Sla+ka itari'a se u ze+lji raspada nakon est +ese'i, dok sla+ka pirina traje duplo due 5zbog visokog pro'entasilikata koji je dodatno titi od truljenja7. Me4uti+, sla+a se vekovi+a koristi kao izola'ioni +aterijal, a neposrednidokazi prona4eni na ar(eoloki+ lokaliteti+a pokazuju da u opti+alni+ uslovi+a njen vek trajanja +oe pre+aiti inekoliko (iljada godina. Sla+a je nalaena u savreno ouvano+ stanju u unutranjosti egipatski( grobni'a Q dakle nasuvo+ ona se ne raspada 5podseti:u jo jedno+ na nae karatavane i sl7. S(odno to+e, balirana sla+a kori:ena ugradnji objekata +oe trajati u rasponu koji graditelji iz S?D u ali odre4uju kao period od tri nedelje do devet (iljadagodina, zavisno od naina na koji se radi i odrava.

Otpornost na vla"u

Gljivi'e se +ogu pojaviti u sla+i pri visokoj vlanosti 5preko 20T suve +ase, tj. relativne vlanosti 0$80T7.Hzbiljnija ote:enja javljaju se tek kada je sla+a dui vre+enski period izloena ovi+ uslovi+a. Vronina naiz+enina

pro+ena vlanosti ne predstavlja nikakvu pretnju. " #ali!orniji periode intezivne kie prate dani suvog vetra kojiodlino isue zidove. Az tog razloga veo+a je retka pojava vlage na zidovi+a, kao to je to npr. sluaj u ritaniji5+e4uti+, ova nepogodnost vai i za sve druge !asadne siste+e7. laga na !asadi pre4e 20T priliko+ dueg periodaintezivni( kia, ali se skoro uvek sasvi+ osui pre nego gljivi'e uspeju da se raz+noe u broju koji je vidljiv za oko iliopasan po konstruktivnu stabilnost objekta.

Askustvo i rezultati testova pokazali se da je najbolji nain da se izbegne dugotrajna kon'entra'ija visoke vlanosti pravilno oblaganje bala na takav nain da one +ogu e+itovati i aku+ulirati vlagu u okruenje, dre:i je na opti+alno+nivou, kako u sa+o+ zidu tako i u enterijeru. Gra4evinski papir, koji se u S?D esto koristi za i+pregniranje zidova odiveri'e i sl, +oe u+anjiti sposobnost bala da e+ituju vlanost i+e postaju povrina gde :e se kon'entrisana vlagaodrati na dui period. Rato +nogi iskusni graditelji ovog siste+a preporuuju paropropusne zaptivae i pre+aze koji

• potpuno odsustvo (orizontalni( i vertikalni( spojni'a koji u zidani+ konstruk'ija+a postaju +ini$(ladni+ostovi 5toplotna provodljivost spojni'e nikada nije jednaka toplotnoj provodljivosti uzidanog ele+enta, azatita ter+oizola'ioni+ sloje+ ne:e anulirati ovu razliku7

• jednoslojni zid obezbe4uje pravilnu raz+enu i regula'iju spoljanji( i unutranji( uti'aja te+perature ivodene pare bez opasnosti kondenza u unutranjosti zida 5parna brana nepotrebna7

;radnja

#ao kod +ontani(, skelet ku:a od bala sla+e postavlja se na pripre+ljenu osnovu 5te+eljne stope i te+eljna ploa7.Ridovi od bala sla+e, uglavno+, +ada ne i obavezno, !or+iraju se tek po postavljanju krovnog pokrivaa kako bi bilizati:eni od vre+enski( uti'aja u toku ugradnje 5pre nego to zatitu preuz+e obloga od +altera7. Me4uti+, skelet koji!or+ira objekat +oe biti di+enzionisan i pre+a sa+o+ sebi jer :e teinu zavrnog oblaganja krova, i ko+pletnogobjekta, dobri+ delo+ preuzeti zidovi.

#ako bilo, zidovi se !or+iraju jednostavni+ postavljanje+ bala na preklop, kao kod zidanja opeko+. Pret(odno se postavi zatitni sloj za regula'iju vlage u osnovi zida3 sloj ljunka ili daske 5zati:ene pre+azi+a ili !olija+a7. Priliko+!or+iranja zidova dodatno se +oe postaviti laka ar+atura3 +etalne ipke ili pru:e 5analogno pri+eru iz nae praksegde je kod vojvo4anski( ku:a preko svakog sloja naboja postavljan sloj trske7. Fako4e, bez obzira da li se zid od balasla+e sueljava ili sutie sa istovetni+, ili zido+ od drugog +aterijala, veza bi trebalo biti dodatno ojaana ar+aturni+

ipka+a koje :e biti uputene u drugi zid naj+anje 1@'+. Mogu:a je ko+bina'ija ovi( zidova sa svi+ drugi++aterijali+a3 opeko+, penobetonski+ ele+enti+a, ali i +etalni+ pro!ili+a za staklene zavese.

2rovna konstrukija

#rovna konstruk'ija +oe se pos+atrati potpuno nezavisno od ovog siste+a gra4enja zidova jer on na nju ne utie vienego bilo koji drugi. Fako ku:u od bala +oete odozgo zatititi klasini+ drveni+ krovo+ bilo kog oblika, tavan+oete koristiti po izboru, a nii+ niste uslovnjeni ni priliko+ izbora krovnog pokrivaa 5'rep, li+, itd7. Dodatno,+ogu:e je !or+irati konstruk'iju pla!ona i krova po+o:u sa+i( bala, prosti+ slaganje+ u lukove i svodove, kao to jeto nekada bio est sluaj sa ka+eno+ ili opeko+. Hvakva konstruk'ija +oe predstavljati pouzdanu osnovu zelenogkrova, tj. krova prekrivenog vegeta'ijo+, naravno, uz ispunjen obavezan uslov dobre (idroizola'ije koji vai za svekrovove tog tipa.

U jedinjenim .merikim Dr$avama mo"u<e je dobiti i kompletnu upotrebnu dozvolu za objekat kod ko" jekrovna venania, bez ikakve dodatne konstrukije, postavljena direktno na zidove od bala slame uzod"ovaraju

Vertikalna i horizontalna optere<enja zidova od bala slame

e:ina gra4evina'a u S?D odluuje se za tradi'ionalne drvene skeletne siste+e za pri(vatanje tereta objekata koji u potpunosti ispunjavaju sve za(teve strogi( bezbednosni(, ali i zdravstveni( propisa za nose:e i nenose:e zidove.Vorizontalna optere:enja jaki( vetrova i seiz+iki( potresa reavaju se obini+ elini+ kosni'i+a/utega+a. Ridoveod sla+e prvenstveno treba zatititi od uti'aja vetra. Festovi su pokazali da +alterisan zid od sla+e +oe izdrati

pritisak od @0 !unti po kvadratnoj stopi 52I0 kg/+f7. Me4uti+, ovakvi siste+i i+aju dodatne prednosti u odnosu naskeletne drvene, kao to su dodatna elastinost i !leksibilnost. Hpte +iljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnusigurnost u ze+ljotresi+a i ote:enji+a osnovnog skeletnog siste+a jer, za(valjuju:i upravo opri+alnoj elastinosti, ne

kon'entriu negativna dejstva sila u jednoj taki 5to je osnovni uzrok ote:enja kruti( betonski( konstruk'ija usled pojaani( vibra'ija7.

8avr#na obrada zidova

Povrine bala sla+e nude odlinu +e(aniku vezu za spoljanje i unutranje oblaganje zida 'e+entni+ ili kreni++altero+, bez potrebe za +rei'o+ i sl. Mrei'a, tj. lako ar+iranje +ogu biti kori:eni onda kada obloga bala i+a ikonstruktivno$nose:u ulogu, ili kada se eli dodatna sigurnost od pojavljivanja povrinski( pukotina na sa+oj oblozizida Q +alteru. " svako+ sluaju, privr:ivanje +ree na zid sasvi+ je jednostavno uz po+o: i'e ili dui( ipki.

Rbog prirodni( neravnina zida od sla+e pre treba koristiti nepravilan raspored ovakvi( ankera nego bilo kakvu vrstuobras'a, osi+ osnovnog kriteriju+a dobre privr:enosti.

2ako okaiti poliu na zid@

asuprot uobiajeno+ +iljenju povrine zidova ovakvi( ku:a nisu krivudave i nepravilne 5jo jedna predrasuda7,

naravno, osi+ u sluaju kada je rustinost iskljuiva elja ar(itekte ili investitora, a sve u 'ilju naglaavanja prirodnosti+aterijala. #o+pletirana zidna obloga ni po jedno+ detalju ne:e pokazati da se govori o zidu od sla+e Q ovo je+ogu:e pretpostaviti jedino po debljini zida 5jer jo uvek nis+o navikli da zid poseduje ba sve one silne slojeve kojiniko+ ne trebaju otkad su kli+a$ure4aji poje!tinili7 ili, kako se esto kae3 po raunu za struju. Priliko+ ure4ivanjaenterijera ne treba brinuti Q ovaj zid :e drati sve vrste +etalni( ra!ova i drveni( klinova, a za postavljanje ra!a ilieksera ne:e va+ biti potreban nikakav dodatni elektrini alat, ni tiplovi, to nije est sluaj kod danas uobiajeni(zidova. #ada se postavljaju pred+eti na povrinu zida, u zid se postavi drveni klin duine C0'+, pro+era @*10'+, koji:e bez proble+a izdraati sva potrebna optere:enja, bez obzira da li se radi o kutija+a za instala'ije ili poli'a+a zaknjige. a slian nain +ogu:e je privrstiti i kapke prozora ili batenski( vrata. Ra tee terete oslona' u zidu se

propusti na drugu stranu gde se dodatno uvrsti ukljetenje+, kao to je to sluaj ponekada sa zidovi+a odgasbetonski( ele+enata 5siporeks blok i sl7.

Anstala'ije u zidu

Levi ugra4ene u zid +ogu izazvati izlivanje vode unutar zida, bez obzira od kog +aterijala je nainjen. a Rapadu nijeretka pojava da iz tog razloga istala'ije idu po povrini zida. #ako bilo, ovaj proble+ se reava provo4enje+ instala'ijakroz plastine 'evi razliiti( stepena sigurnosti. Hvi kanali se postavljaju dublje unutar zida 5oko 8'+7 kako ne bi dolodo nji(ovog sluajnog probijanja, ali i kako bi se nali u to vr:oj zoni zida 5ova +era predostronosti praktino jene+ogu:a za izvo4enje kod drugi( +asivni(, pa i skeletni( zidova7. #utija za elektrini razvod +oe se postaviti na zidkako je opisano kod poli'a, ali +oe isto tako biti ugra4ena u sa+ zid kao i kod konven'ionalni( zidova.

Proste rauni'e

Moda je pria o trokovi+a trebalo da stoji na poetku teksta kako bi dodatno zainteresovala konzervativne graditeljeili itao'e koji veruju u tri praseta 5zidara iz (obija7, tek, kako bilo, do4os+o i do rauni'e... e eli+ vas ubediti da jegra4enje ku:a od sla+e pogodno za urbane sredine 5+ada bis+o +ogli da pria+o na te+u koliko, bar to se siste+a i

pro'esa gradnje tie, individualni objekti sa jedni+ ili dva sprata u predgra4i+a i+aju karakteristike urbanog<ar(itektonski stil za sada ostavi+o po strani7, ali svaki objekat van ve:i( naselja apsolutno je pogodan za gra4enje

bala+a sla+e.

ave:u sa+o neke od s+erni'a uz po+o: koji( sa+i +oete do:i do okvirne rauni'e isplativosti ovakvog gra4enja,kao i prednosti toko+ upotrebnog veka objekta3

• dostupnost +aterijala i kratka rela'ija 5nia 'ena7 transportaza objekat od 100+f potrebno je oko I00 bala sla+e 5bala sla+e na dan 10.10.2008. kotala je 100din, tj.1,2@ evra7

• priliko+ zidanja potrebno je daleko +anje ar+ature, ne+a trokova za 'e+ent i pesak 5lepak7, nisu potrebniar+irano$betonski vertikalni i (orizontalni serklai za seiz+iku zatitu

• +alterisanje +oe biti +ainsko ili runo, +altero+ ili blato+ 5oko @0T ve:a potronja +altera u ovoj !aziradova7

• nije potrebna dodatna ter+oizola'ija Q ne postoji troak u vezi sa +aterijalo+ i radovi+a

• ne+a osetljivi( zavrni( radova 5spe'ijalni sloj !asade, izbegavanje spojni'a ter+oizola'ije od bilo kog+aterijala, zaptivanje kritini( spojni'a oko otvora, ispod krova...7

• daleko +anja +ogu:nost pojave (ladni( +ostova za(valjuju:i punoj/+onolitnoj zidnoj +asi

• zid lako +oete probiti 5zatvoriti7 na ono+ +estu gde va+ se dopadne, a ukoliko je potrebno, krovnuvenani'u +oete osigurati dodavanje+ drveni( podupiraa na to+ +estu

• toplotni ko+!or i energetska e!ikasnost ku:a od bala sla+e +oe se +eriti sa+o sa oni+ u objekti+a kojiispunjavaju standarde postavljene tek u poslednji( desetak godina

• okruenje od potpuno prirodni( +aterijala jednostavno ne+a 'enu.

Umesto zakljuka

aravno da ove ku:e sa sobo+ nose i dozu eks'entrinosti. " S?D ona se prvenstveno ogleda u elji pojedina'a danaprave objekat koji :e i+ati to vie paralela sa odrivi+ razvoje+. Fako ku:a od bala sla+e pravi s+isao dobija tekkada je opre+ljena energetski e!ikasni+ siste+i+a koji koriste obnovljive izvore energije, pa se zelenilo, restauriranadrvena stolarija, solarne ploe, bojleri na krovu i vetrenjae skoro podrazu+evaju.

" susednoj Vrvatskoj razvijen je pokret koji ulae napore da se sla+a uvrsti kao gra4evinski +aterijal kako bi ove ku:e+ogle da dobiju sve upotrebne dozvole, to je ve: odavno sluaj u S?D i Rapadnoj )vropi. Malo je verovatno da :e seovde neto slino dogoditi u naredni( @$10 godina, pa ovdanji graditelji +ogu da oda(nu Q bezbedni s+o od jo jednenovotarije 5jedva se nekako navikava+o na ovu ter+oizola'ijuB7. Do4os+o do toga da :e va+ ovaj lanak +oda

ustrebati tek kada se na4ete negde na Rapadu, gde ljudi ne+aju para za grejanje i nove +aterijale pa se dovijaju i gradekako stignu Q arogantni prezir iznena4eni( i zgroeni( bogati( strana'a 5od sla+eB7 ni ta+o nije si+patian...

vako ko $eli vi#e da sazna o ovim ku<ama mo$e to uiniti na blo"u .ndreA1orrisonBa iz D$eksonvila Ore"on, .D+, "raditelja balama slame> 6osebne temena nje"ovom blo"u posve<ene su u"radnji prozora i vrata u zidove od bala slame,izraunavanju neophodno" broja komada bala slame za objekat $eljene veliine,testovima vatrootpornosti ovih ku<a, u"radnji vodovodnih evi>>> 6utem ovo" blo"amo$ete mu uputiti sva pitanja u vezi sa "radnjom ku<a od bala slame:http:CCthestraAbalehouse>blo"spot>omC))(C)ECanhorin"BAoodBorBslabBAindoAB

seatsBtoF=(>html

Ko nekoliko zani+ljivi( linkova3

(ttp3//666.elite+adzone.org/tC22I8$0$#u'e$od$sla+e$drugi($prirodni($+aterijal

(ttp3//uradi.'o+/inde*.p(p/uradi$sa+$svoj$+ajstor/ku'a$od$sla+e.(t+l

(ttp3//666.aleksina'.net/nauka/ICI.(t+l

(ttp3//en.6ikibooks.org/6iki/Stra6aleLonstru'tion

(ttp3//en.6ikibooks.org/6iki/Stra6aleLonstru'tion/esour'es/Fe'(ni'alStudies

(ttp3//666.youtube.'o+/6at'(vUJMzoJkhFt';!eatureUrelated

(ttp3//666.youtube.'o+/6at'(vUCIitI>?g;!eatureUrelated

(ttp3//666.youtube.'o+/6at'(vUzFvh>G#'';U1

http://thestrawbalehouse.blogspot.com/2006/08/anchoring-wood-or-slab-window-seats-to_16.html


http://www.elitemadzone.org/t322486-0-Kuce-od-slame-drugih-prirodnih-materijal


http://uradi.com/index.php/uradi-sam-svoj-majstor/kuca-od-slame.html

http://www.aleksinac.net/nauka/434.html

http://en.wikibooks.org/wiki/Straw_Bale_Construction

http://en.wikibooks.org/wiki/Straw_Bale_Construction/Resources/Technical_Studies


http://www.youtube.com/watch?v=WMNzoWkXTtc&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=3R647it4LAg&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=z7TvXLGKc9c&NR=1




http://uradi.com/index.php/uradi-sam-svoj-majstor/kuca-od-slame.html

http://www.aleksinac.net/nauka/434.html

http://en.wikibooks.org/wiki/Straw_Bale_Construction


http://www.youtube.com/watch?v=WMNzoWkXTtc&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=3R647it4LAg&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=z7TvXLGKc9c&NR=1



(ttp3//666.youtube.'o+/6at'(vU)W0dYI+Fv6;!eatureUrelated

(ttp3//666.youtube.'o+/6at'(vU>R?Ya)sr>M;!eatureUrelated

aulted Stra6 ale 6orks(ops, tours, instru'tion booklets

Stra6 ale 'onstru'tion story

Stra6 ale 'onstru'tion pi'tures and 'o++entary

traA -ale -uildin"s around the Gorld >o'ation o! notable stra6bale buildings.Lontributions to (ousenatural(o+es.org

Stra6 ale Lonstru'tion Lerti!i'ation, Fraining, uilding 'odes, et'.

Design &or6ard Stra6 ale Design

F(e >ast Stra6, t(e international Yuarterly journal o! stra6 bale and natural building

Sur!in Stra6ale, a 'o+pendiu+ o! stra6 bale 'onstru'tion links

F(e Lanelo Proje't

uilding Jit( ?6areness, a (o6$to DD video s(o6ing t(e 'onstru'tion o! a stra6 bale(ouse !ro+ start to !inis(

@0 Stra6 ale Vouse Plans

Depart+ent o! )nergy3 Ansulation !a't s(eet

Lanada Mortgage and Vousing Lorporation3 )nergy use in stra6 bale (ouses

?+azon ails Stra6 ale uilding 5"#7

F(e Pangea Partners(ip $ Stra6 bale 6orks(ops in t(e developing 6orld

>? LHSF"LFAH ) HFF)S D) P?A>>)

Stra6 bale design and 'onstru'tion in Lali!ornia

F(e ?ustralasian Stra6 ale uilding ?sso'iation 5?"S?>)7

naturalhomes>or" stra6 bale learning 'alendar, links and o6ner$built natural (o+es

&ons%ious &onstru%tion uilding (o+es using only stra6 bales in t(e 6all stru'tures

Pi'tures and 'o++entary on stra6 bale e*tension to a bri'k build

http://www.youtube.com/watch?v=EQ0dq4VmTvw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=LZABqaEsrLM&feature=related

http://www.bluerockstation.com/

http://pasostrawbale.blogspot.com/


http://www.pasostrawbale.com/

http://naturalhomes.org/ecohouselist.htm?strawbale



http://www.grisb.org/

http://www.designforward.net/

http://www.thelaststraw.org/

http://mha-net.org/html/sblinks.htm

http://www.caneloproject.com/

http://www.buildingwithawareness.com/


http://www.balewatch.com/

http://www.ornl.gov/sci/roofs+walls/insulation/ins_05.html

http://www.cmhc.ca/publications/en/rh-pr/tech/tech02-115-e.html

http://www.strawbalefutures.org.uk/


http://www.pangeapartnership.org/


http://www.lamaisonenpaille.com/Documentation/PDFs/BWB.pdf

http://www.skillful-means.com/

http://www.ausbale.org/


http://naturalhomes.org/learning-straw.htm


http://www.consciousconstruction.co.uk/



http://www.mattmuldoon.blogspot.com/

http://www.youtube.com/watch?v=EQ0dq4VmTvw&feature=related

http://www.youtube.com/watch?v=LZABqaEsrLM&feature=related

http://www.bluerockstation.com/


http://www.pasostrawbale.com/



http://www.grisb.org/

http://www.designforward.net/

http://www.thelaststraw.org/

http://mha-net.org/html/sblinks.htm

http://www.caneloproject.com/



http://www.balewatch.com/

http://www.ornl.gov/sci/roofs+walls/insulation/ins_05.html

http://www.cmhc.ca/publications/en/rh-pr/tech/tech02-115-e.html



http://www.lamaisonenpaille.com/Documentation/PDFs/BWB.pdf

http://www.skillful-means.com/




http://www.mattmuldoon.blogspot.com/

-ale slame ne moraju se posmatrati kao sekundarni poljoprivredni proizvod, ve<kao prirodni, "ra%evinski visoko izolaioni materijal>

?!rike prerije u svojoj istoriji belee izgradnju ku:a od bala sla+e jo u vre+e paleolita." ostali+ krajevi+a sveta ovaj gra4evinski +aterijal postaje popularniji kraje+ 1800$ti(,a neke od ku:a iz tog perioda i dalje postoje.

? ta je sa sla+o+ radi danas

ale sla+e su stabljike razni( itari'a, bez zrna, presovane uglavno+ u kvadratne oblikeodre4eni( di+enzija. #ao gra4evinski +aterijal najpoeljnije je koristiti bale od sla+e pirina. Hne poseduju visoku kon'entra'iju sili'iju+ dioksida, to je pogodno za zatituku:e od vlage.Azgradnja ku:a oda bala sla+e +oe biti znatno je!tinija odkonven'ionalnog naina gradnje. Mnogi+ ljudi+a kod nas, ali i iro+ sveta, lokalno su

dostupne i je!tine. Fi+ uslovljeno, pri+ena ovog siste+a +oe !inansijski variratizavisno od 'ene transporta i doba godine. Foko+ transporta, ali i sa+og pro'esa gradnje+ora se paziti da bale sla+e ostanu suve.Postoje dva osnovna naina, zapravo +etodegradnje bala+a sla+e. Prva nain, poznat kao ebraska +etod, podrazu+eva da su baleujedno i konstruk'ijski okvir i one nose 'elu teinu. Hne se slau jedna na drugu, privr:uju:i se traka+a jedna za drugu i za te+elje. Hva +etoda podrazu+eva veo+a+alo pret(odnog graditeljskog iskustva i najbri je +etod. ano je da povrina prozora ivrata ne s+e biti ve:a od @0T povrine zida u koji se ugra4uje.Drugi +etod podrazu+eva pri+enu lagani( konstruk'ijski( okvira od drveta, koji se zati+ ispune bala+a sla+e. Hvaj +etod o+ogu:ava da se to pre postavi krov, i tako se prui zatitaod vre+enski( nepogoda toko+ gradnje. Hvaj nain za(teva ve:e te(nike vetine

graditelja, kako bi se odrala stabilnost strukture toko+ pro'esa izgradnje.Ke!tinija ku:a,eko ar(itektura, jednostavna gradnja. Rato da ne

lama je +aterijal koji se (iljada+a godina koristio u gra4evinarstvu, a danas se ini dasve vie dobija na popularnosti. Aako je neki osporavaju, tvrde:i da je leglo insekata, lakozapaljiva i da nije dovoljno stabilna, dosadanja iskustva i testovi pokazali su drugaije.

ale od sla+e se koriste ne sa+o kao izola'ija, ve: se od nji( prave gotovo ko+pletnizidovi. alirana sla+a dolazi u bala+a razliiti( di+enzija, a +oe se pakovati u

etvrtaste ili valjkaste bale. #oji :e tip bala koristiti graditelj zavisi sa+o od eljenogkrajnjeg e!ekta.

ale se ugra4uju u unapred pripre+ljen okvir, koji ine nose:i stubovi, naje:e oddrveni( greda, koji su oslonjeni na betonsko+ te+elju, a na koji+a poiva standardnadrvena krovna konstruk'ija. Rati+ se postavlja podloga za sla+u3 nasipa se ljunak, nakoji se postavlja (idroizola'ija. ale se ugra4uju siste+o+ preklopa, kao i standardnaopeka, a dodatno se povezuju klinovi+a ili vrp'a+a, kako bi se ostvarila stabilnija veza.



Pored toga, danas na tritu postoje i dodatno ko+presovane bale, koje i+aju daleko ve:u+e(aniku otpornost od standardni( bala.

a ovako pripre+ljenu osnovu nanosi se +alter ili blato, kako bi se izravnale povrinezidova. Mora se obratiti posebna panja da se pokriju sve sla+i'e, koje u suprotno+

+ogu posluiti kao svojevrstan !itilj, priliko+ poara. Fako4e je +ogu:e postavljanje igipskarton ploa, ili neki( drugi( ele+enata, u zavisnosti od elje graditelja. Hvakvizidovi +ogu nositi bilo koji teret koji podnose i standardni zidovi od bloka, siporeksa,'igle ili panela.

Aako je sla+a lako zapaljiva, gusto upakovane bale sla+e i+aju visoku otpornost na pla+en3 +ogu izdrati od pola sata do dva sata izlaganja pla+enu, u zavisnosti odrasporeda i pakovanja bala. " bala+a se naje:e nalaze stabljike razliiti( vrsta itari'a3 pirina, ita i dr. Sa+e stabljike ne sadre (ranjive +aterije, pa nisu pogodno stanite zainsekte. Aako se toko+ uzgoja itari'a one esto prskaju pesti'idi+a, to je naje:e urazvojno+ stadiju+u itari'a, tako da je koliina pesti'ida u bala+a sla+e zane+arljiva.

Fako4e, za razliku od sena, u sla+i ne+a polena, tako da ne postoje alergeni koji bi predstavljali dodatnu neugodnost stanovanju. Poslednja kritika upu:ena na raun zidovaod sla+e je da su ovakvi zidovi nestabilni, ali sla+a i nije nose:i konstruk'ioni ele+entzidova, ve: su grede te koje nose konstruk'iju, tako da je nji(ova konstruk'ija kljuna zastabilnost objekta.

Dodatna prednost sla+e kao ter+oizolatora je i injeni'a da se stabljike u bala+a+e4usobno povezuju i stvaraju vrstu vezu iz+e4u bala, a tako4e i popunjavaju pukotinei rasede i ne postoje (ladni +ostovi, preko koji( bi se prenosila te+peratura izspoljanosti u unutranjost. isu potrebi nikakvi dodatni vezivni, niti zaptivni ele+enti,+ada se +ogu upotrebiti po elji.

Pored zidova, sla+a se +oe koristiti i za izola'iju tavanski( prostora i podova, arelativno niska 'ena sla+e znai da je +oe+o koristiti u izobilju priliko+ izgradnje.

edostatak sla+e kao izolatora je vlaga. Stoga se pri izradi zidova +ora voditi rauna dase sla+a ne zatovri u potpunosti, kako bi +ogal da otpusti viak vlage, koji ne bi s+eo dase go+ila u zidovi+a. Fako4e opasnost predstavljaju i (idroinstala'ije, iz koji( +oedo:i do 'urenja i izlivanja, pa se 'evi +oraju postavljati izvan zidova, ili koristiti plastine 'evi sa dodatni+ sigurnosni+ +e(aniz+i+a.

Aako se kod nas sla+a u izobilju koristila priliko+ gradnje ku:a, naroito u ojvodini,

danas se taj +aterijal slabo koristi, iako je sa+a starost ku:a od sla+e i blata dokazkoliko su takvi objekti postojani i bezbedni.

ale sla+e su visoko izola'ioni prirodni gra4evinski +aterijal, proizvod poljoprivrednogotpada. Ra +noge, lokalno su dostupne i je!tine. Pro'es dizajniranja i izgradnje je zbog jednostavnosti dostupniji ljudi+a koji i+aju +alo ili ne+aju nikakvo iskustvo u gradnji, ikoji bi verovatno bili iskljueni da su u pitanju konven'ionalni gra4evinski +aterijali.

U ovom tekstu mo$ete prona

=> 1etoda nose<ih zidova od bala slame ? 7ebraska metod

#od ove +etode, bale sla+e su konstruk'ijski okvir, ne postoji drugi, i one nose 'eluteinu krova. Slau se jedna na drugu, kao veliki gra4evinski blokovi, traka+a se privr:uju za te+elj i jedna za drugu, i za drvenu krovnu gredu na vr(u zgrade.

Prozori i vrata se s+etaju unutar sa+e konstruk'ije i privr:uju se za bale kako se zid podie.

Hvo je najjednostavnija +etoda za gradnju ku:a od sla+e jer za(teva vrlo +alo pret(odnog znanja i iskustva u gradjevini. Adealna je za sa+ostalne graditelje, vlasnike budu:i( objekata zbog jednostavnosti, pristupanosti, lako:e dizajniranja i niske nabavne'ene sla+e. " gradnji sla+o+ se lako postiu zakrivljeni i kruni obli'i uz +alo dodatni(

trokova. ebraska +etoda je jedna od najbri( +etoda.

Freba obratiti panju da sla+a ostane suva toko+ 'elog pro'esa gradnje, to +oe biti proble+atino kod ve:i( gra4evina. Fakodje, povrina otvora za prozore i vrata ne s+e biti ve:a od @0 posto povrine bilo kojeg zida.

Hva +etoda gradnje je veo+a zastupljena, posebno u elikoj ritaniji i Arskoj. Me4uti+,zbog proble+a sa suvo:o+ sla+e, uglavno+ se koristi za prize+ne objekte, a za ve:e sekoristi +etoda lagani( konstruk'ijski( okvira sa nose:i+ zido+ od bala.

> 1etoda la"anih konstrukijskih okvira sa nose<im zidom od bala slame

Adeja ove +etode je da se sauvaju dobre strane gra4enja bala+a sla+e, a ipak o+ogu:ikonstruk'ija krova pre nego to se izgrade sla+nati zidovi, da bi se na taj nain pruilazatita od vre+enski( nepogoda toko+ pro'esa gradnje. #oristi se drveni okvir koji jetoliko lagan da ne +oe stajati sa+, ve: +u trebaju privre+ene potporne grede i po+o:ni+aterijali kako bi bio stabilan dok sla+a ne preuz+e ulogu nose:i( zidova. Sla+a je vieod drvenog okvira bitna za vrsto:u gra4evine, i nosi teinu podova i krova. Drvenegrede se postavljaju u uglove objekta, i sa obe strane okvira prozora i vrata. #ada se bale

sla+e postave, +ora se izvriti nji(ovo zbijanje radi dodatne stabilnosti objekta. Fako4e,za dodatnu stabilnost, bale treba sa spoljanje strane privrstiti letva+a i +otka+a koje seuvr:uju na baznu i zidnu gredu sa+og kostura objekta kada se sleganje zidova zavri.Gradi se tako da se zidna greda i krov dre 100++ iznad konane visine zida od sla+etoko+ njegove izgradnje, kako bi se nakon sklanjanja potporni( greda +oglo izvritiko+presijsko zbijanje zidova od sla+e.

Hvakav nain gradnje je ko+plikovaniji od ebraska +etode, i za(teva ve:e te(nikevetine kako bi se struktura odrala stabilno+ toko+ postavljanja sla+e.

H> 1etoda popunjavanja, metoda drveno" okvira, metoda balvana i stubova

" ovoj +etodi teinu krova nosi drveni, elini ili betonski kostur, a bale sla+e slue za popunjavanje izola'ioni( pojaseva i blokova iz+e4u stubova.

Strukturni kon'epti ove +etode se zasnivaju na prin'ipi+a konven'ionalni( nainagradnje, i ne+a potrebe za ispitivanje+ nosivosti bala sla+e da nose teinu krova jer toradi okvirni kostur. Rbog toga je upravo ova +etoda o+iljen izbor ar(itekata.

Prednosti su to se krov +oe konstruisati pre postavljanja sla+e i ti+e se objekat zatitiod vre+enski( nepogoda. #ostur ku:e i stubovi se ne +oraju konstruisati na +estugradnje. Fako4e, ova +etoda prua ve:u stabilnost za okvire vrata i prozora.

Azgradnja je dosta ko+plikovanija od ebraska +etode, i za(teva vetine u obradi drvetaili +etala, zavisno od ega je okvir objekta. Ra(teva i velike koliine drvene gra4e toostavlja posledi'e po ivotnu sredinu.

&> 1etoda zidanja sa balama slame

Hvde se bale sla+e koriste isto kao i 'igle u konven'ionalno+ nainu gradnje. ale se postavljaju vertikalno, a beton se zaliva iz+e4u nji( i dri i( zajedno !or+iraju:i stuboveiz+e4u svake bale. Hbjekat se spolja i iznutra +alterie 'e+ento+, to +oe da izazove

osetljivost na vlagu.Hva +etoda je vrlo uspena, ali se danas retko koristi zbog poznavanja jednostavniji(+etoda gradnje. Fako4e, iziskuje naporan rad i koristi se puno 'e+enta koji nije dobar zaivotnu sredinu.

Porodi'na ku'a od sla+e u svaj'arskoj

U kantonu ;larus, vajarska, je ))E> "odine iz"ra%ena prelepa odr$iva ku<a, koja

je san svako" ko ma#ta o niskoener"etskoj ku

Porodi'a koja danas ivi u ovoj ku:i elela je da sagradi niskoenergetsku ku:u bez potrebe za grejanje+ i to je uspela.

Spe'i!ino za ovu ku:u je to to su svi zidovi, ak i nosivi, u potpunosti izra4eni od balasla+e. Ra tu svr(u su kori:ene izuzetno velike bale, jer je irina zidova ak 120'+, dok i+ je duina 2I0'+, a visina 0'+.

Pod ku:e je tako4e izra4en od sla+e, a nalazi se na konstruk'iji od drveni( popreni(greda i o+ogu:ava opti+alnu 'irkula'iju vazdu(a i spreava aku+ula'iju vlage. "kupnista+beni prostor obu(vata 10+2 uz jo I0+2 povrine koja se ne greje.

#rov je uprkos veliko+ nagibu izra4en kao zeleni krov, pri e+u je u gornje+ deluugra4eno C@+2 !otonaponski( panela snage C.2kJ i siste+ solarni( kolektora kojiobezbe4uje toplu potronu vodu u do+a:instvu.

#u:a i+a ugra4en i siste+ za prikupljane i iskori:avanje kini'e, a za +ini+alne potrebe grejanja u ekstre+ni+ sluajevi+a ugra4ena je +ala pe: na drva. ai+e, dodatansiste+ za grejanja zbog izvrsni( izola'ioni( svojstava zidova od sla+e kao i trostrukozastakljeni+ prozori+a je potpuno nepotreban, a ovakav nain gradnje za(teva+ini+alne trokove energenata i odravanja.

Gradnja ku:e trajala je seda+ +ese'i, a svi lanovi porodi'e su po+agali gra4evinski+radni'i+a kako bi se gradnja to bre zavrila.

"nikatna eko ku'a od prirodni( +aterijala u pensilvanijiDejvidu 2inu nikako nije od"ovarala ku<a u kojoj je $iveo sa svojom porodiom i=)> "odina je izradio projektni plan za svoju ku Dve "odine je pa$ljivoskiirao svaki detalj ku<e i tra"ao za savr#enim paretom zemlje na kojoj <e jesa"raditi> 6la sme#ten izme%u reke i poljane je prona#ao => "odine u6ensilvaniji> 7arednih sedam "odina je sve slobodne veeri i vikende posvetio"radnji ku<e> 2rajem ))(> "odine porodia se konano uselila u ku

Hva velianstvena ku:a povrine C0+2 sagra4ena je od bala sla+e, koba, ba+busa,

plute, ka+ena i drveta. Rbog debeli( zidova i izuzetne ter+alne +ase ku:a toko+ zi+ezadrava toplotu, a leti (ladan vazdu(, pa je u njoj uvek prijatna te+peratura, bez obzirana godinje doba.Sva toplotna energija dolazi od Sun'a. Foko+ zi+e veliki i iroki prozori na junoj strani ku:e o+ogu:avaju sunevi+ zra'i+a da prodru u unutranjost, ata+no obojeni zidovi apsorbuju toplotu, uvaju je i isputaju kada je to potrebno, tj kadaunutranja te+peratura vazdu(a postane nia od te+perature zidova. Foko+ leta nedolazi do pregrevanja, jer na prozori+a postoje nadstreni'e koje se sputaju po potrebi.

Solarna energija se koristi i za zagrevanje potrone vode kroz siste+ solarni( kolektora.Ragrejana voda se skladiti u podze+ni rezervoar kapa'iteta 2.20 litara. Pu+pu, kojazati+ dovodi zagrejanu vodu do kupatila i ku(inje, pokre:e elektrina energija koju proizvodi solarni panel.

#u:a je otvorenog plana, jedino se na spava:i+ soba+a i kupatili+a nalaze vrata. Dejvid je za strukturni okvir ku:e koristio drvo. Ra ispunu zidova koristio je bale sla+e koje jenakon postavljanja o+alterisao kreo+ bagati+ kal'iju+o+ kako bi sla+a +ogla dadie. akon +alterisanja, Dejvid je sve zidove prekrio kobo+, tradi'ionalni++aterijalo+ koji se pravi +eanje+ gline, peska i sla+e. Hvaj +aterijal je idealan zagradnju ekoloki( ku:a i osigurava odlinu ter+alnu +asu. aravno, gotove zidove je nakraju o!arbao u ta+niju boju koja apsorbuje suneve zrake.

Pojedini delovi krova su prekriveni pustinjski+ biljka+a koje ne za(tevaju puno nege ine rastu visoko. Dejvid kae da ovi zeleni krovovi, pored toga to i( je prelepo gledatikako +enjaju svoj izgled sa s+eno+ godinji( doba, po+au i pri oti'anju kini'e, a

toko+ zi+e, slojevi snega na nji+a su sa+o dodatni slojevi izola'ije. e:ina ele+enataunutar ku:e, kao to su podovi, napravljeni su od re'iklirani( ili !abriki( vikova iotpadaka.

Hva unikatna eko ku:a je vie od ku:e, ona je izraz lini( uverenja i stavova o ivotu u(ar+oniji sa prirodo+. Kasno je da je Dejvid sebe 'elog predao ovo+ projektu i da ku:a,na kraju, zaista odraava njega i ljubav pre+a prirodi.

)ko ku'a od balirane sla+e na obodu +oskve

J300DO1 je ku<a od balirane slame koja se nalazi na obodu "rada 1oskve>

Vlasnik ove ku<e .leKei 1orokhovets, odluio se na "radnju ku<e od balirane slamekako bi sebi obezbedio oazu mira od buke i za"a%enja u "radu, a ku<a se nalazi namanje od sat vremena vo$nje od "rada

Sa povrino+ od C00+2, unutranji prostor ukljuuje radioni'u sa laboratorijo+ zatestiranje novi( +etoda u gradnji, izlobeni prostor sa visoki+ pla!ono+ u sklopu kog senalaze dnevna soba, ku(inja, trepezarija i dve zone za spavanje izdignute iznad ku(inje idnevne sobe. a prize+no+ nivou nalazi se jo jedna spava:a soba, +anja !iskulturnasala, kupatilo, ostava i prostorija u kojoj se nalazi pe: na drvene pelete kojo+ se zagreva'ela ku:a. a prvo+ spratu su jo dve spava:e sobe, radna soba, kupatilo i garderober.

Sve prostorije se osvetljavaju >)D la+pi'a+a, a kontrola rasvete je sprovedena uz po+o: senzora na pokret. Hvi senzori +ogu biti privre+eno iskljueni u spava:i+ idnevnoj sobi, kako ne bi dolo do nepotrebnog rada osvetljenja u toku gledanja ku:nog bioskopa ili spavanja.

Spava:a soba u prize+lju je iznutra obloena drveto+ radi postizanja rustinog i toploge!ekta, i izlazi na +anju terasu iz koje se dalje +oe u:i u odvojenu gra4evinu $ rusku

saunu, a radna i spava:a soba na spratu i+aju izlaz na veliku terasu sa koje se prua dalek pogled na prirodu

&reedo+ ku:a nije kvadratnog oblika, iako vlasnik preporuuje takvu gradnju. #adagradi ku:e za klijente one su kvadratnog oblika radi ouvanja energije. " sluaju ove

ku:e, dodatni izlobeni prostor o!or+io je pravougaoni oblik.

" izlobeno+ prostoru ponovo su kori:eni razni +aterijali, tako se pored sla+e uunutranjosti zidova, u ku(inji nalaze pod+etai za vrele erpe od upotrebljeni( pa+pura,vaze za 've:e od !laa vina, lazy bag !otelje punjene pasulje+ i sto za ruavanje uvr:enlan'i+a za gredu pla!ona. " ovo+ prostoru nalaze se i dekorativni detalji poput izjava poznati( linosti ispod nji(ove slike, koji su tako4e izra4eni po ekoloki+ prin'ipi+a.

adi postizanja dueg dnevnog osvetljenja, instalirani su krovni prozori i veliki prozor nastepenitu, a na krovu ku:e nalaze se solarne vakuu+ 'evi koje obezbe4uju svu topluvodu u ku:i. Ridovi ku(inje obloeni su glino+, radi obezbe4ivanja ventila'ije i odvoda

vika pare koji nastaje pri kuvanju, a u (odni'i+a izlobenog prostora nalaze se izlobenielektronski platoi na koji+a se posetio'i +ogu dodatno in!or+isati o ve: pri+enjeni+ prin'ipi+a zelene gradnje. Sa spoljanje strane ku:e, ispod tre+a sa kog se ulazi u ku:u,nalazi se ostava za alat, to ukazuje na +aksi+alnu iskori:enost prostora, a i poredinjeni'e da su zidovi od balirane sla+e deblji od konven'ionalni(, ku:a je veo+a svetlatoko+ sunani( sati, a vazdu( u njoj je uvek topao i sve. Fre+ i terase su natkrivene ploa+a od tingting polikarbonata, koje proputaju vidljivu svetlost, ali tite od sunevogodsjaja.Azgradnja ove ku:e je kotala I.C +iliona rubalja, to je oko 10.000 a+eriki(dolara, tj @2@ dolara po +etru kvadratno+. Ra gradnju ku:e od konven'ionalni(+aterijala u usiji treba izdvojiti 0 dolara po +etru kvadratno+.

ra'ni par iz (rvatske napravio ku'u od sla+e ya 28 000e

U blizini 8a"reba nalazi se ku<a porodie 8aje> 1ladi brani par $ivi u prvojhrvatskoj ku Lela konstrukija, spolja#nja oblo"a,okviri vrata i prozora izra%eni su od ba"removo" drveta, a H() bala slame u"ra%eno je u zidove i slu$i kao toplotna izolaija> U ku "odine, a za njenuiz"radnju su potro#ili oko =)>))) kuna, #to je oko E>))) evra>A?stina je da su nas

mnogi odgovarali od upotrebe slame i drva ali nismo hteli odustati. teli smo da kuća

bude savremena interpreta%ija tradi%ionalne gradnje od drveta i zdrava za životA , rekla je

Marina 5C27, ar(itekta.Dok se ona bavila detaljno+ razrado+ projekta, suprug Miro, agrono+, brinuo se onabav'i +aterijala i izvo4enju radova.

Alamu koja je izvrsna toplotna izola%ija sakupili smo baliranjem na vlastitim poljima i

u saradnji s lokalnim stanovni+tvom. amostalno smo i pratili izradu drvene obloge pro-elja B od vađenja balvana iz +ume pa do obrade drveta. vu tu slamu sam ja

http://i-freedom.ru/

http://www.ekokuce.com/arhitektura/principi/metode-gradnje-balama-slame


http://www.ekokuce.com/materijali/slama

http://i-freedom.ru/



http://www.ekokuce.com/materijali/slama

postavljao i moram reći da sam se po+teno naradioA , rekao je Miro. Sla+a je prisutna i uenterijeru gde je deo zida u+esto drveto+ obloen staklo+.

#u:a poseduje zeleni krov, ozelenjen ekstenzivni+ zelenilo+ vrlo +ale teine od sa+oIC kg/+2. Aav materijal za konstruk%iju do+ao je na jednom kamionu tako da smo u

prvom trenutku pomislili da je u pitanju gre+ka u prora-unu koli-ineC, objanjava MarinaRaje'. #onstruk'iju su postavila etiri radnika u periodu od 12 radni( dana, ukljuuju:i idrvenu oplatu sa spoljanje strane. #u:a je odlian pri+er pro+iljene ar(itekture koja i uenterijeru korespondira sa okolino+.

ožemo slobodno reći da je kuća na+ ru-ni rad. Dradnja je trajala dve godine jer smo to

sve radili malo pomalo. (li realno ovakva kuća može se napraviti za nekoliko mese%i. (

ovakav stil gradnje je i puno je=tiniji ako sami u-estvujete u gradnjiA , istakao je Miro.

A>rvena arhitektura je kod nas poslednjih desetak godina bila zapostavljena. /adam se

da će se vratiti u velikom stilu. !eć me je nekoliko ljudi angažovalo za projekte jer im se

jako svidela kuća. ?pak najpre su hteli da dodđu kod nas da se uvere kako zaista živimo utakvoj kućiA , naglasila je Marina.

2@+C $ drvene gra4e utroeno je u ku:u. agre+ovo drvo odabrano je zbog svojetrajnosti

C0 $ bala sla+e utroeno je u gradnji

200 /+2 $ kotala je konstruk'ija ku:e jer su je sa+i radili. Da su platili investitore,izalo bi i( oko @00 /+2

1I0+2

$ dnevni prostori u prize+lju orijentisani su pre+a zapadu, a spava:e sobe nalazese na spratu

2u<e od balirane slame gra4ene su uz relativno niske trokove te kao takve predstavljaju zdravu i povoljnu alternativu +oderni+ gra4evinski+ +aterijali+a. Sla+a je poljoprivredni nusproizvod i +oe se nabaviti po relativno niskoj 'eni , a dobijena jevredna ko+bina'ija izola'ioni( i statiki( svojstava.

Sla+nati zidovi se obavezno +oraju omalterisati kako bi se sla+azatitila od spoljni( uti'aja. " tu svr(u se naje:e koristi +alter na bazikrea. Le+entni +alter potpuno je neprikladan za kori:enje u

ko+bina'iji sa sla+o+, jer stvara paronepropusni sloj i zid ne die,odnosno one+ogu:en je prolaz vika vodene pare iz unutranjosti objekta pre+a spolja.

Frenutni gra4evinski propisi za(tevaju da koefiijent toplotne provodljivosti, odnosno," vrednost spoljnjeg zida objekta koji se greje ne prelazi 0,C J/+2# 5u )uropskoj uniji postoji tenden'ija da se ta vrednost s+anji na 0,2@7. Fipian zid od sla+e 5naje:edebljine oko I@ '+7 i+a ovaj koe!i'ijent oko 0,1C J/+2#, +e4uti+ sla+a jo uvek nije



atestirani gra4evinski +aterijal u Srbiji. #ao dodatna izola'ija, +oe se koristiti i ovijavuna.

ale sla+e deluju i kao izuzetna zvuna izola'ija.

udu:i da je sla+a u bala+a vrlo gusto stisnuta, u njoj ne+a dovoljno kiseonika da bi sezapalila. Ko kad na bale sla+e doda+o +alter, rizika od poara ne+a.

Ridovi od balirane sla+e su vie nego adekvatni za noenje tipini( tereta kao to suetae, krovita i teki nanosi snega na krovu zi+i. ?ko se sla+a koristi sa+o kao ispuna,a u svr(u nosivosti se gradi konstruk'ija, +ogu:nosti su neograniene Q teoretski bi se+ogli graditi i neboderi.

Sla+a je prirodan +aterijal i ne+a tetni( uti'aja. e uzrokuje alergije jer se ne radi osenu. #valitet vazdu(a u ku:a+a od sla+e bitno je bolji, jer ne isputa nikakvaisparavanja kao to su na pri+er !or+alde(idi koje esto isputaju +oderni +aterijali.

Hsi+ toga, za razliku od betona, sla+nati zidovi diu, to rezultira bitno sveiji+vazdu(o+ u prostorija+a.

Kupola Od Balirane Slame

Documents

Transcript of Kupola Od Balirane Slame