Kulturni predeo

8/2/2019 Kulturni predeo

1/33

RUDARSKI BASEN NORD -PAS DE CALAIS,FRANCUSKA

kontinualni industrijski kulturni predeo

Ivana Sinobad, 02/2010

.Univerzitet u Beogradu .......................umarski fakultet ..............................Pejzana arhitektura ............................Master kurs: Kulturni predeo


2/33

SADRAJ

1. Opis izabranog lokaliteta.....................................................................

2. Obrazloenje izbora rudarskog basena Nord-Pas de Calais kao primera industrijskog predela-vrednosi.............................................................................1

3. Mesto lokaliteta u irem prostornom kontekstu.............................................................................................................................................................................1

4. Pregled istorijskog razvoja predela ..................................................................................................................................................................................................3

5.Prirodna struktura stanje predela....................................................................................................................................................................................................56.Nacin zemljitai aktuelno stanje predela......................................................................................................................................................................77. Tip i jedinice predela ......................................................,...................................................................................................................................................................8

10. Strategija upravljanja kulturnim predelom....................................................................................................................................................................................19

11. Plan razvoja kulturnog predela ......................................................................................................................................................................................................24

13.Literatura ............................

DODATAK

1. Predeli industrijskog nasleda Srbije .................................................................................................................................................................................................28

Stanje i preporuke

Potencijalni rudarski predeli sa elementima za proglaenjeindustrijskim kulturnim predelima

................................................................................................................................................1

i

koricenja

8. Obeleja kulturnog predela......................................................................................,........................................................................................................................10Elementi tehnickog nasleda

Elementi socijalnog nasleda

Elementi kulturnog nasleda

9. Trenutni nivo koricenja i upravljanja u odnosu na elemente kulturnog predela....................................................................................................................18

12.Zakljucak..............................................................................................................................................................................................................................................26

.................................................................................................................................................................................................. ...............27

2.Literatura...............................................................................................................................................................................................................................................30


3/33

OPIS LOKALITETA

Rudarski basen nalazi se u centralnom delu Prestankom aktivnosti rudnika krajemregiona Nord-Pas de Calais, prostire se od dvadestetog veka posledice vievekovnezapada ka istoku zauzimajuci podrucje duine eksploatacije , kako ekoloke (15% teritorije120 km.Basen pokriva heterogenu povrinu od brownfields, devalvirana slika predela.. ) tako ioko 2000km sastavljenu od razlicitih socijalne (drastican rast nezaposlenosti) ielemenata, kako prirodnih i ekolokih tako ekonomske (pad prihoda,potreba zaistorijskih i administrativnih. pronalaenjem novog izvora ''ivota'' regiona),Rudarska industrija duboko je obeleila ovaj postale su vrlo jasno uocljive.region upravo je ona, bez obzira na prestanak

eksploatacije na ovom podrucju, skoro tri veka Ovaj predeo sada je na ponovo na prekretnici ,predstavljala njegovo lice. nagli i sveobuhvatni uticaj industrijalizacije je

isto tako naglo i sveobuhvatno prestaoPoducje ovog basena nudi upecatljiv pogled na

ostavljajuci prostor sukcesivnim promenamafenomen industrijalizacije: njegov pejza je

koje donosi savremeno doba. Veoma brzo,uprimer 'totalne ivotne sredine', u kojoj je,korak sa trendovima globalizacije, uspostavljajubrzinom svetlosti dolo do toga da prethodno

ruralni predeo postane potpuno ukalupljen u se nova dinamika i novi obrasci u predelu,vetacku, ljudski kreiran sistem. U trenutku oblikovani prema promenjenoj precepciji,vremena, ljudska rasa je modifikovala fizicke

ponaanju i potreba ljudi koji u njemu ive.

karakteristike ovog predela uvodeci na njegovupovrinu i u njegovu strukturu potpuno sveNegativne posledice koje je rudarska industrijatehnicke, socialne i arhitektonske elemente

vezane za ekstrakciju i proizvodnju uglja. imala po podrucje, donele su u prvom mahu

p e r i o d o d b a c i v a n j a r u d a r s k o g

Snano svedocenje o ogromnim promenama nasleda,medutim spoznavanjem industrijske

koje su uticale na podrucje i njegovu populaciju batine kao dragocenog traga i obeleja

prua raznovrsna, zgusnuta kolekcija jednog od najznacajnijih evolutivnih stadijuma

zaostavtine iz doba rudarske aktivnosti: ovog predela u ljudi u njemu, ono se sada se

elementi tehnicke infrastrukture (vie od 850 procenjuje, valorizuje , obnavlja i titi.

rudarskih jama sa oko 100 000 km podzemnih Danas se na ovo podrucje gleda kao na

hodnika, nekoliko velikih ekstrakcionih centara, izuzetnan potencijal na kome bi trebao upravo

21 ekstrakcioni toranj, oko 200 rudarskih da stoji buduci razvoj citavog regiona.

deponija raznih oblika i velicina, znacajna

transportna mrea-preko 200 kilometara Industrija nema vie glavnu rec na ovomeleznice), kao i elemente socijalne prostoru, ali sve ono to je ostavila za sobom

infrastrukture (oko 560 rudarskih naselja, kole, predstavlja osnovu na kojoj predeo nastavlja da

crkve, bolnice..) zajedno sa neopipljivim I ne die i ivi.

manje bitnim elementima tradicije i jo uvek

ivim zajednickim obicajima.

VREDNOSTI RUDARSKOG BASENANORD-PAS DE CALAIS

Priroda i kvalitet nasleda'Kulturni predeo je rezulat interakcije coveka iprirode.Prevazilazeci okvir spomenika, on obuhvata i Svi aspekti bavljanja rudarstvom su zastupljeni:uzima u obzir delovanje coveka kako na njegovu ivotnu tehnicki,socijalni,kulturni kao i aspekti uticaja nasredinu tako i u njegovoj sredini (stvaranje i/ili

ivotnu sredinu. Rudarski basen karakteriutransformaciju predela) i obrnuto,sagledava kako se covek

obilje i velika raznovrsnost pre svega ostvarenjaprilagodava i funkcioniu u odredenoj sredini iz cega se

u stambenoj i oblasti zajednickog ivljenja.rada specificna kultura (nacin ivota,tradicije,secanja..)'' Naslede ovog predela predstavlja ogledalo 170Clanak 1, World Heritage Convention godina aktivne socijalne politike.

Univerzalna vrednost Monoidustrijska oblastIndustrijalizacija je jedna od najvecih promena Ovaj rudarski basen razlikuje se po nedostatku

koju je u ljudska istorija ikad zabeleila: ona je industrijske raznovrsnosti. Ekstrakcija uglja na

osnova razumevanja nastanka takozvanog ovom podrucju je bila najvecim delom bila je

modernog drutva i deo je kako svetske tako i vezana za njegovu upotrebu kao ogrevnog

evropske istorije. sredstva dok je u drugim rudarskim basenima u

Izum parne maine, a time i poboljanje tehnika Evropi i svetu njegova ekstrakcija najcece

ekstrakcije uglja lee u korenu industrijske predstavljala samo bazu za proizvodnju celika i

revolucije na prostoru rudarskog basena metalurgiju, to je cinilo urbana i industrijska

regiona Nord-Pas de Calais . s red i ta mnogo tenje po vezanim i

Industrijalizacija je proces isprepletanim, a pejza vrlo cesto teko citljivim.

zemljama sveta (u razlicitim vremenskim

periodima), a prostor rudarskog basena Nord- Duga hronologija (deo 18-tog,19-ti I 20-tivek)Pas de Calais je primer uticaja promena bez prekida vezanih za dogadaje evropskih iiniciranih industrijom na predeo. internacionalnih razmera(presvega dvasvetskaRudarska industrija oblikovala je region, njegov rata).

pejza i gradove, iskovala je njihov identitet i

trajno transfomisala nacin ivota njegovih***U odnosu na svoje vrednosti i brojnestanovnika. Naslede koje je iskopavanje ugljaspecificnosti i osobenosti prepoznate uostavilo iza sebe prua autenticnu ilustracijuporedenju sa ostalim industrijskim basenima uvelikih promena koje je pre skoro tri vekaEvropi i u svetu, ovaj basen je, kao takav,donela industrijalizacija.pocetkom 2010-te godine, od strane regiona

Nord-Pas de Calais i drave Francuske.Izuzetnostpredloen za uvrtavanje na UNESCO-vu listuProces industrijalizacije je naao razlicitusvetskog nasleda (World Heritage List).primenu u razlicitim zemljama i regionima i

stvorio brojne forme u predelu.

Na prostoru rudarskog podrucja Nord-Pas de

Calais,prepoznate su mnogobrojne osobenosti :

Geoloki i teritorijalni kontinuitet

Rudarski basen se izdvaja po velicini i

doslednosti predela i predstavlja jedan od

izuzetno dobro sacuvanih primera homogenog

pejzaa u svetu.Ovaj kulturni pejza sadri

elemente rudarske industrije i znacajan uticaj

industrije na podrucje je jasno sacuvan, citljiv i

upecatljiv.

zajednicki svim

O'MIEL Ch. 2010, La candidature du Bassin Minier Nord- Pas deCalais une inscription sur la liste du patrimoine mondial de

l'UNESCO Lille , str.83-84

1

Mesto lokaliteta uirem prostornom

kontekstu

Rudarski basen Nord-Pas

de Calais predstavlja

z a p a d n i k r a k

kontinentalnog basenauglja u Evropi.Globalno

gledano ovaj basen je deo'ice' naslaga uglja koja se

protee od Kolumbije do

Apalackih planina u SAD,

preko Irske do severne

Ukrajine, Kazahstana svedo Kine I Indije.

Lociran u Francuskoj,

rudarski basen nalazi se u

centralnom delu njenog

najsevernijeg regiona

Nord-Pas de Calais, nagranici sa Belgijom.

Ovo rudarsko podrucje

jedno je u seriji rudarskih

basena severo-zapadne

Evrope i nastavlja se

geoloki na belgijski basen

na istoku i britanski na

zapadu.

Posle Rhur-a u Nemackoj,

nalazite uglja u Nord-Pas

de Calais je najvece u

zapadnoj Evropi sa 2.4milijarde tona ukupno

eksploatisanog uglja sa

njegovog podrucja.

1

1


4/33

ARRAS

LILLE

GRANICE PREDELAOBUHVAT I

Granice susednih urbanih centara

Granice skupina optina

Obuhvat aglomeracija

Regionalni park prirode Scarpe

Granica rudarskog basena

AGLOMERACIJA ARTOIS

AGLOMERACIJA LIENS-LEVIN

I HENIN-CARVIN

AGLOMERACIJA GRANDDUAISIS

AGLOMERACIJA VALENCIENNEIS

0 5 10 20km


5/33

PREGLED ISTORIJSKOG RAZVOJA PREDELA

Pre rudnika (do 1720-te godine )

U doba srednjeg veka, covekov uticaj postao jeNaseljen jo iz praistorijskih vremenavrlo uocljiv ovo podrucje je vectada nosilopogranicni region Nord-Pas de Calais jepotpuno novo lice postajuci predeooduvek bio strateki region Evrope cestonepreglednih kultivisanih ravnica sa samosuocen sa ratovima. Bogatstvo ovetragovima izvornih prirodnih sistema i izgledapoljoprivredne regije doprinosilo je interesu zaratrkanih po citavoj teritoriji.osvajanje. Francuski general Charles de Gaulle

koji je u prestonici ovog regiona Lille-u i rodenTako pred sam pronalazak uglja ucesto ga je nazivao ''fatalna avenija'' kojom suosamnaestom veku, teritoriju nalazimomnoge vojske stalno iznova marirale.sastavljenu uglavnom od poljoprivrednogTokom vekova, bio je pokoravan od stranezemljita proaranog selima, manjim naseljima

Kelta, Rimljana, germanskih Franaka, Engleza, i ponekim gradom. Stari srednjevekovnipanaca, Austrijanaca i Holandana do finalnegradovi (Douai, Valenciennes i Bethune) doaneksije u granice Francuske u ranom 18 veku.tog vremena predstavljali su prvobitneNekadanje vlano umovito podrucjeadministrativne, trgovinske i kulturne centre.prekriveno prostranim mocvarama u irokimUrbana podrucja ovih gradova, netaknutadolinama reka davno je prepoznato kaomnogo industrijalizacijom postace posmatraciplodno tlo pogodno za poljoprivrednuintenzivnih promena koju ce otkrice uglja iproizvodnju i uzgoj hrane. Postepeno, nagli industrijski razvoj koji ce potom usleditiprostrane povrine pod umom sudoneti ovom podrucju.iskrcivane,vlani tereni isuivani.

Poreklo uglja

Basen uglja formiran je naovoj teritoriji jo pre oko350 miliona godina u eriPaleozoika, odnosnoperiodu Karbona. U tovreme deo zemljine korekoji obrazuje citavu ovuoblast nalazio se mnogoblie Ekvatoru.

Sever Francuske je u tovreme bio plitka tropskalaguna, smetena severnood tadanjih planinskihlanaca (erodiranih potomtokom vremenado danas).Reke koje su se sputale nizplanine navodnjavale sulagunu slatkom vodom, gdese u takvim uslovimadeavao procvat primitivnihbiljkaka kao to su paprati.Svake godine biljke suizumirale i nove biljke su

rasle (A), a biljni otpad jeakumuliran na dnu lagune(B).Kada je zeml j i t epotonulo uzrokovanop o m e r a n j i m akontinentalnih ploca,teinaakumuliranih biljaka je ih jeodrala na mestu dok jeslana morska voda jep r e p l a v i l a l a g u n u iuzrokovala izumiranjeslatkovodnih biljaka (C)prekrivajuci ih peskom imuljem (D).

Ovaj ciklus se nastavljao,gradeci debele slojeveb i l j n o g m a t e r i j a l a ,naizmenicno sa mineralnimslojevima (E).Posle nekolikomi l iona godina, po dteinom slojeva koji suprekrivali donje slojeveizumr l ih bi l jaka poduticajem pritisaka i toplinep o c e l o j e n j i h o v opretvaranje u ugalj .

Istraivacki period (1720 1850)

Do 1756, Rudarska kompanija AnzinU sedamnaestom veku rudarstvo se pocelozapoljavala je 1 500 rudara ,a vec dorazvijati u dananjoj Belgiji i severo zapadnojFrancuske revolucije koja se ubrzo potomNemackoj na prostorima gde su se nalazitadesila 1789. broj radnika se skorouglja nalazila vrlo blizu same povrineutrostrucio.Dalje na zapadnu i jugu ,zemljita.Rudarski inenejri onog vremena suistraivanja su dugo potom bila neuspenapredpostavljali da se krak iste bogate rudnezbog nepredvidene promene pravca graneile, obzirom na poloaj okolnih nalazitauglja i vece dubine njegovih naslaga (cak i domorao prostirati i ispod severnog dela1200 metara dubine).Pukim slucajem,Francuske.Medutim ovu predpostavku je bilokopanjem artekog bunara 1841 u Oignies-u, uvrlo teko potvrditi i ugalj na ovim prostorimablizini grada Douai otkrivene su nove rudneje dugo bilo vrlo teko pronaci.naslage . Ovo otkrice ce biti polazna tackaintezivne istraivacke kampanje koje je doveloU severnom delu regiona istraivanja su pocelaznacajnog proirenje basena ka zapadu ipoc e t kom o sa m na e s t og v e ka . P rv oformiranja brojnih rudarskih kompanija (1852.obecavajuce otkrice desilo se 1720-te godine ugodine osnovana je prva od njih u junom delumestu Fresnes-sur-Escaut u severnomregiona,tj .departmanu Pas de Calais).departmanu (Nord) , dok je otkrice prvog

velikog nalazita, usledilo 1734-te godine na500 metara dubine kod gradica Anzin u okoliniValenciennes-a.

3

1720 do 1850ISTRAIVACKI PERIOD

do 1720PRE RUDNIKA

1850 do 1946 EKSPLOATACIONI BUM

1850 19001800 200019501750

1946 do 1961NACIONALIZACIJA

1961 do 2011OD RECESIJE DO D

ANAS

-stariruralnisistem

nas

eljaiobradivihpovrina,

-

cu v

eniistorijskigradovi

predstavljajucentrepodrucja

1720 1946 1961 1990

PRVISV

ETSKIRAT

D

RUGISVETSKIRAT

konc

entracijaIhomogenizacija

eksp

lotacije

-tragoviugljaslabiisimbolicni;

-otkricekamenogugljau

Fresnes-sur-Escaut

-form

iranjerudarskogbasena

usevernomd

eluregiona(Nord)

-inten

zivninastavakeksploatacije

uju

nomdeluregiona(Pas-de-

Calais);

izovogperiodanajvieelemenata

rudarstvavidljivihidanasu

pejza

u

-ruda

rskapricausporenatokom

dvasvetskarata;

-perio

dizmedudvarata

''zlatnodoba''eksploatacije-

''rask

lapanje''rud

arskihsistemau

pred

elu

-tran

sformacijaopustoen

og

(was

teland

)industrijskogpejza

a

uku

lturnipejza

1841


6/33

'Eksploatacioni bum'' (1850-1946)

Podrucje je veoma napredovalo u dvadesetimDa bi se eksploatacija uglja na velikimgodinama dvadesetog veka. Posle rata mnogidubinama,kao to je bio slucaj nalazita naod gradova morali su biti u potpunostiovim podrucjima mogla vriti nesmetano,obnovljeni. Lokalni gradonacelnici ponosno surudarske kompanije su morale uvesti novegradili nove zgrade modernih stilova itehnologije u ekstrakciju i proizvodnju. Tadanjiistovremeno mukotrpno obnavljali stare zgradenovi engleski izum parna maina uvedena je uistorijskih gradova kao to je Bethune. Naporiproizvodnju ne bi li pomogla izmedu ostalog, u

oko rekonstrukcije bili su veoma vani , a s tariispumpavanju podzemne vode koja se nalazila kapacitet basena ponovo je dostignut 1925na putu do rudnih leita.kada je proizvodnja iznosila 28,5 miliona tona.Izumom parne maine umnogome suDa bi se ovo postiglo, morala je biti angaovanaunapredene tehnike ekstrakcije, a skromnidodatna radna snaga u vidu emigranata.poceci iskopavanja uglja u ovom regionuGodine 1925, 75 hiljada stranih emiranata,pretvaraju se u pravu rudarsku industriju koja ceuglavnom poljskog porekla angaovano je zana ovom podrucju doiveti naglu ekspanzijurad u rudnicima ovog podrucja.1930-te godine,basen je u geolokom smisluTokom druge polovine 19-tog veka sve dodostigao najviu tacku produkcije -35 milionaprvog svetskog rata monogobrojne rudarsketona uglja, posle tog vremena nikada viekompanije formirane na ovom podrucju stekledostignutu .su citava bogatstva,zapoljavale hiljade radnikaPred pocetak Drugog svetskog rata, 18i iskopavale hiljade tona uglja godinje.kompanija je vrilo svoje operacije u basenu,Predeo je transformisan rapidno,kako nasvaka proizvodeci vie od 2 miliona tona rudepovrini tako i u dubini:rudarske jame igodinje.ekstrakcioni tornevi su se irili po teritoriji,nove

U drugom svetkom ratu rudnici su ponovoekstrakcioni centri su otvarani ,formirana su okupirani i brutalno eksploatisani.Mnogi odnova naselja iskljucivo vezana za rudarstvo,rudara toga vremena bili su clanovi francuskogrudarske deponije su rasle ,pocela su da sePokreta otpora.pojavljuju jezera formirana usled sleganja

zemlje uzrokovanog produbljivanjem hiljada

podzemnih tunela...

S druge strane, ekonomski bum koji je takode

proizaao iz rudarskih aktivnosti, doprineo je

umnogome demografskom i socijalnom

razvoju podrucja.Basen je rastao sve do 1913 ,pred sam pocetakPrvog Svetskog rata,kada je dostignuta

produkcija od 27.4 miliona tona ,to je u tom

trenutku predstavljalo jednu trecinu francuske

proizvodnje uglja

Tokom Prvog svetskog rata rudarski basen je biookupiran od strane Nemaca,a rudari su pored

toga to im je otudeno i uniteno mnogo od

njegove opreme za ekstarkciju bili prisiljeni da

rade u tekim uslovima i rezultatima svog rada

pomau ratne napore neprijatelja. Ovo je bilo podrucje gde su se vodile neke od

neke od najrazornijih bitaka tokom Prvog

svetskog rata i spomenici rtvama , kao to je

onaj na grebenu Vimy , dokaz tragedije koja se

tu desile.

Nacionalizacija rudnika(1946-1961)

Posle 1945, Francuska i Evropa generalno su bile

suocene sa nestaicom goriva, u tih nekoliko

godina bilo je od vitalnog znacaja iskopati

svaku mogucu tonu uglja.Da bi obnovili

rudnike podrucje je ponovo naseljavano

emigrantima iz Poljske , ovoga puta i Italije i

Severne Afrike.

Ne bi li se racionalizovala eksploatacija rudnika

u Francuskoj oni su dekretom iz maja 1946godine nacionalizovani i postavi tako

vlasnitvo regionalne rudarske kompanije

Houillres du Bassin du Nord et du Pas-de-

Calais et de Charbonnages de France (HBNPC).

tj dravno vlasnitvo.Do ezdesetih godina dvadesetog veka u

severnoj Francuskoj trite uglja je veoma

redukovano, rezerve uglja uglavnom

iscrpljene,a regionalna rudarska kompanija

poslovala je bez profita i pocela da se suocava sa

deficitima u proizvodnji.

su

usledili

P o k r e n u t a j e d i n a m i c n a p o l i t i k a

pregrupisavanja otvoreni su centi novih

modernih cistijih industrija kao to je

proizvodnja automobila i sl. ali ekonomski i

socijalni problemi nastali prestankom rudarskih

aktivnosti.

Suoceni sa problemom zagadene ivotne

sredine koje je rudarska industrija takode

ostavila za sobom, jedan od prvih reakcija biloje obrisati sve tragove njenog postojanja na

podrucju i preobraziti ''crnu zemlju '' u cistu

zemlju. U pocetku razmatralo se potpuno

unitenje ostataka i elemenata rudarske

proizvodnje.

Medutim , obzirom na obim i trokove ovakvih

operacija,kao i pritisak javnog mnjenja vezanog

za unitenje obeleja identita citavog regiona,

najzad je prepoznata vanost ocuvanja secanja

na industrijsku prolost.

Jeftina nafta iz blisko-istocnih zemalja preuzela U poslednjih petnaest godina nova dinamika jeje vecinu trita od skupe industrije rudarstva na na snazi : zatita rudarskih deponija i jezeravelikim dubinama,elektricni vozovi su zamenili nastalih sleganjem koja su postala nove

su parne lokomotive, Francuska je zapocela prirodne oblasti podrucja, obnova rudarskihproizvodi struju baziranu na nuklearnoj naselja, konverzije nekadanjih centaraenergiji. ekstrakcije uglja u mestakulture i biznis start up

prostore.Jedan od nekadanjih centara rudarske

proizvodnje, grad Lens- je izabran je u da uRudarski basen od recesije do danasnjemu bude smeten kulturni projekat od

(1961- 2011)izuzetnog znacajan:buduci ogranak Louvre-amuzej Louvre-Lens.Posle nekoliko vekova rudarskih aktivnosti,

Francuska je svedocila postepenom zatvaranju Nekadanja ''crna zemlja'' postepeno menjasvojih rudnika na severu.Kao deo evropskog svoj pejza i reputaciju. Tokom godina,plana ''Evropske zajednice uglja i celika'',pretece prepoznate su mnoge vrednosti industrijskogEvropske Unije, razvijen je nacionalni program nasleda kao izuzetne i 2002-te godinezatvaranja rudnika u regionu je Nord-Pas-de- formirana je Asocijacija rudarski basenCalais. Uzimajuci u obzir da je regionalna (Association Bassin Minier UNESCO) je u ciljurudarska kompanija zapoljavala oko 200,000 pripreme aplikacije ovog prostora za stavljanjeradnika,moralo se vrlo ozbiljno razmisliti o

na UNESCO-vu.reenjima za nove poslove za radnike koji ce

postati tehnnoloki viak. Ovim planom

rudarskoj zajednici je dato dovoljno vremena U tekstu koji sledi bice predstavljena analizakao i velikoduna finansijska pomoc da osmisli predela rudarskog basena koja je prethodilastrategiju i nacin da privuce nove industrije na ovoj aplikaciji, kao i rezultati koji iz njeovo podrucje. -karakterizacija ovog kulturnog predelaPoslednja rudarska jama zatvorena je u i izdvajanje njegovih predeonih jedinica, aOgnienes-u 1990-te godine. zatim i konkretna strategija upravljanja kao iKraj rudarstva u severnom delu Francuske planovi za njegov buduci razvoj.otvorilo je novi period u istoriji podrucja - post

rudarski period.

4


7/33

5

PRIRODNA STRUKTURAI STANJEPREDELARELJEFNajvanija karakteristika geografije regiona Nord -Pas de Calais jepostojanje dve velike formacije:Nizijski predeo na severu je velika ravnica sacinjena od gline i peskazbog niske negativne nadmorske visine u prolosti je karakterisanacestim povlacenjem i nadiranjem mora.Ova ravnica se nastavljadu Evrope, preko 3000 kilometara, sve do Urala.Na jugu se prostire predeo visije-ove neznatno valovite visoravnisacinjene od glinovitog zemljita, obeleavaju pocetak parizkogbasena. Kontakt izmedu ove dve reljefne formacije ponekad jeizrazito otar,dok je ponekad postepen, bez ocigledne visinskerazlike. Upravo u zoni njihovog kontakta proteuci se od istoku kazapadu smeteno je rudarsko podrucje.

GEOLOGIJANord-Pas de Calais je smeten na dva velika sedimentna basena :severni basen Brisel-London i na jugu Pariski basen. Geolokeformacije regiona su sedimentne i mogu se svrstati u dve grupe.Prvagrupa se sastoji od stena morskog porekla i poticu iz primara dotercijara.Ovo su cvrste stene kao to su krecnjaci , pecri i kriljci,ilimeke stene kao to su kreda i laporasta kreda.Stene kao to su glina ipesak su takode zastupljeni u ovoj prvoj grupi.Druga grupa je povrinska,sacinjena uglavnom od lesnog materijalanaslaga i recne i morske sedimentne gline i rezidualnog flia.

GEOMORFOLOGIJANa zapadu visoko podrucje Artois je najvidljivije.Od primara do tercijara basen je ozbilljno erodiran, zatim njegovimponovnim uznemirenjem podignuta je brdovita oblast Artois.Slojkrede je odgovorio na ove pokrete pucajuci i stvarajuci veomastrma naborana brda.Severno od linije koja prolazi sredinjim delom basena,u podnojuArtois prostire se podrucje bazirano na peskovima I glinama.Ravnica Gohelle bazirana na glini kao i ravnice bazirane na krediprostiru se do Lille-a na severu i do visoravni Ostrevent na istoku.Aluvijalne ravni reka Lys i Scarpe su nastale pod uticajem morskeplime pod cijim uticajem su se izlivale iz svojih tokova.Gohelle i Ostrevent su deo duge depresije du reljefne formacijeArtois.Ova depresija je omogucila obrazovanje glavnogkomunikacionog pravcau predelu od pravca zapadakaistoku.

ZEMLJITE

Nord - Pas-de-Calais je formiran na kontinualnoj prostirci mulja izpleistocena otkrivajuci samo povremenu pojavu materijala kojinisu kvartarnog porekla. Razvoj zemljita je pod jakim uticajemdebljine pokrivenosti (po svojoj prirodi , manje ili vie su glinovita,muljevita ili peskovita) I drenae.Nizijski predeli (ravnice Lys i Scarpe) su cesto prekrivenekompleksnim materijalima (peskovima, ilovacom, muljem , glinomi tresetom) i najcece zamocvareni.Kredaste formacije pojavljuju se na povrini Artois cesto sukarakterisane krecnjackim zemljitem sa visoke strukturnestabilnosti .Na brdima Artois tip zemljita varira u zavisnosti odtopogragske pozicije- dekalcifikovani mulj na zaravnima i kamenitegline sa fliom na padinama.Zgusnutim i razlicitim ljudskim aktivnostima industrijalizacijom ieksploatacijom resursa nije obracana panja na njihove dugorocneposledice po ivotnu sredinu i na zemljite kao i njegove slojeve iregion je suocen sa postrudarskim problemima.

Kao rezultat Nord-Pas de Calais predstavlja jedan odnajzagadenijih francuskih regiona sa najvecim procentomzagaenog zemljita-166(brownfields) to predstavlja 13 % ovakvih prostora zabeleenihu Francuskoj.Napori u saznanju ,tretiranju i rehabilitaciji sprovedeni uposlednjih dvadeset godina od vremena zatvaranja rudnikapomogla su da se u novije vreme uspostavi novi ivot na mnogimkoji na taj nacin ucestvuju u recikliranju potrebnog zemljita zapotrebe urbanizacije, formiranje ekolokih mrea i u pejzanom

zagadenih i naputenih mesta

HIDROGRAFIJAGlavna odlika hidrografije Nord - Pas de Calais je ne postojanjevelikih recnih tokova i upecatljivih formi u predelu. Reke i potocise karakteriu malim nagibima obala, koje ne podsticu smanjivanjekoncentracije zagadenja. Ovi faktori u kombinaciji sa vrlo visokomgustinom naseljenosti podrucja i industrijom su uticali na to da jekvalitet vode u rekama nezadovoljavajuci ili potpuno lo.Region ima snanu tradiciju razvitka voda koja je doprinelaartificijalizaciji tokova, sa odvodnjavanjem vlanih podrucja istvaranjem kanala.Sa 650 km reka i kanala ima mreu bez premca uFrancuskoj. Povezivanje kanala omogucilo je protok vode od slivado osliva ,a upotrebom crpnih stanica cak je omoguceno iobrtanjetokova vode.

HIDROLOGIJAPostepeni razvoj ,kontrolisan ekonomskim imperativima jeduboko promenilo hidroloko stanje i dovelo do promenahidrolokih reima. U rudarskim podrucjima ,rudarstvo je upocetku poremetilo hidroloke uslove postavljene prethodnoargikulturnom aktivnocu (zemljite i drenaa),a zatim su se usloviponovo promenili naputanjem rudnika.

Sleganje i propadanje tla nastali kao posledica podzemnih

rudarskih aktivnosti cine da podzemne vode iz rudnika izlaze napovrinu i na taj nacin postaju podlonije difuznom zagadivanju.Tokovi hidrolokih resursa vrlo znacajno su modifikovani ipodrucja koja su se slegla (potonula) su u opasnosti odpoplava.Ako bi voda bila upumpana nazad posredstvom crpnihstanica, nekoliko hiljada hektara bi bilo pod vodom.

Organizacija saobracajnih pravaca na ovom podrucju(puteva,autoputeva,eleznice i kanala) takode je dodatnorasparcala prostor, blokirajuci povrinske tokove u njihovojprirodnoj progresiji.

PRIRODNA PODRUCJANord - Pas-de-Calais je dom mozaiku razlicitih sredina. To jeregion velikog biolokog bogatstva, od cega su neke vrste iogranicene distribucije. Covekove aktivnosti koje su jo odvremena srednjeg veka menjale od prirodnu osnovu regionatakode su stvorile i povoljne uslove za postojanje sasvimoriginalnih medija, koji sada doprinose njegovom biolokomdiverzitetu:pejzai ivica,rasute umske oblasti, vlana podrucjanastala kao posledica rudarske aktivosti (jezera nastalasleganjem) ili stari rudnici i suve sredine sa rudarskimdeponijama.Urbanizacija, izgradnja komercijalnih prostora, transportnainfrastruktura, industrijski otpad i lokalna praksa agrikulturnograzvoja su sve zajedno postavile snane pritiske na sredinu idovele do fragmentacije i trivijalizacije ivotnih sredina ,cak injihovog brisanja.Evolucija i promene stanita blisko su povezane su sa erozijom biodiverziteta.

Vlane ,zamocvarene povrine pokrivaju 9% prirodnihpodrucja. Zahvaljujuci niskom reljefu ,kao i geolokoj prirodinjegove osnove ,vlana podrucja ovog prostora imaju velikiznacaj. Bare i mocvare, travnate livade i jezera predstavljajumozaik okruenja koji obezbeduju bogat biodiverzitet. Orginalnost vlanih podrucja ovog prostora lei u tome da jeljudska intervencija upravo u domenu hidrologiije oblikovalaovaj pejza stotinama godina.Kao i na drugim mestima Francuskoj, vlana podrucja su rtveprakse intenzivne poljoprivrede (pre svega zbog drenae).Kakobilo, kvalitet vrlo cesto zavisi od podzemnih voda i odravanjenjihovog nivoa je sredstvo za regulisanje sezonskihpoplava.One absorbuju vodu tokom kinih perioda i vracaju jeza vreme sunih perioda. Vlana podrucja su stanita vrlospecificne flore i faune.Ova izuzetna stanita imaju vanu uloguu biodiverzitetu podrucja.Oni su osnovna za zatitu migrirajucihvrsta.U recnim dolinama Scarpe i Escaut njihovo proirivanje zaintenziviranje poljoprivredne dovelo je do opteg smanjenjanivoa vode i progresivnog gubitka vlanog karaktera.Medutim za podizanje nivoa biodiverziteta i uspostavljanjenovog balansa u predelu posle rudarske aktivnosti ,upravo

jedna od njegovih negativnih posledica menjanje topografijesleganjem i propadanjem tla predstavlja kljucni faktor uponovnom uspostavljanju i novom pravcu razvoja vlanihpodrucja u predelu.


8/33

PRIRODNE KARAKTERISTIKE

Manji vodotoci

Znacajni kanalisani vodotoci

VISINSKI POJASEVI

> 180 m

izmedju 120 i 180 m

izmedju 20 i 120 m

< 20 m

POVRINSKA POKRIVENOSTLes:

1 vii od 10 metara

2 nii od 10 metara

Les i pesak:

3

4

vii od 10 metara

nii od 10 metara

GEOLOKI SLOJEVI

Tercijarni:pesak i glina

Sekundarni:

Primarni:

bela kreda

laporasta kreda

krecnjak,pecari i kriljci

odeljenja

Vlane doline i mocvare

Ratarske kulture

Brda

Unutranja granica izmedu istih tipova pejzaa

ALUVIJALNE FORMACIJE

1 Hidromorfna aluvijalna zemljita razlicitih tekstura u irokim dolinama (>1m)

2 Hidromorfna aluvijalna koluvijalna zemljita razlicitih tekstura u uskim dolinama(


9/33

0 5 10 20km

NACIN KORICENJA ZEMLJITA

Urbanizovana podrucja

Livade i panjaci

Poljoprivredne povrine

ume

Vlana podrucja

AKTUELNO STANJE PREDELA

Nord - Pas de Calais je jedan od regiona Francuske gde je covekovo delovanje u predelu najizraenije. Visoka gustina naseljenosti, znacajno industrijsko naslede,brojne transportne infrastrukture isnaan razvoj poljoprivrede su faktori koji doprinose artificijalizaciji zemljita u regionu od cega je najveci procenat ovakvih zemljita upravo na prostoru rudarskog basena.

U svojoj raznolikosti,predeo ovog basena prua sjajan uvid u razlicite slojeve i pokazuje sukcesivno preklapanje razlicitih koricenja zemljita u preindustrijskom periodu, industrijskom periodu, i na krajusavremenom periodu, odraavajuci njegove najnovije modifikacije.Postoji mnogo pitanja i problema koji su zbog prirode rudarske industrije specificni za ovo podrucje. Podrucje se uglavnom oslanjalo na jedan tip industrije, gde je sve bilo obezbedeno od strane poslodavca(posao, zdravstvena zatita, stanovanje, socijalne ustanove itd.) i kada je ova industrija pocela da posustaje i propada, isto se desilo sa svim ostalim.Kada su rudnici zatvoreni, uticaj se osetio irom citavezajednice-sa zatvaranjem lokalnih trgovina i radnji i nizom socijalnih problema.Nord - Pas-de-Calais jo uvek pati od disbalansa izmedu svoje masovne populacije i svoje ekonomske moci.Dugogodinja industrijalizacija je ostavila tragove i na ivotnu sredinu-poremeca ji basena vezaniza rudarstvo (zagadeno zemljite, lo kvalitet voda) podrivaju preraspodelu koricenja zemljita.Vlasti su se zaloile za brzu politiku restruktuiranja industrije, uvodeci veoma znacajne jedinice automobilske proizvodnje (gradovi Duai, Valnciennes) i proizvodnje plastike (u zapadnom delunekadanjeg rudarskog basena).Da bi se borili protiv povecane nezaposlenosti, region se sa svoje proizvodne osnove-primarne industrije otisnuo u ambiciozni poduhvat prebacivanja fokusa na tercijarnu industriju usluga (zdravstvo,obrazovanje i kultura) i trgovinu .Ovo pregrupisavanje poslova praceno je osnaivanjem urbanih centara koji su kao takvi postojali pre industrijske revolucije, takode i snanim razvojem susednih predgradastarih industrijskih podrucja.Konverzija je pomerila stubove i rezultirala novim pritiscima na zemljite. NordPas de Calais sa ekonomijom koja se sve vie udaljava od proizvodnje uspostavlja svojetradicionalno mesto razmene i trgovine u Severnoj Evropi i zapadu i prikazuje zanimanje za poslove vezane za transport i logistiku .Sve ove tenje (pregrupisavanje industrije, preoblikovanje regionalnog razvoja transporta, koncentracija napora na socijalnu i urbanu obnovu) cini pitanje zemljita posebno osetljivim: iskoricavanje iraubovanje prostora ostaje znacajno.

7


10/33

Tip predelaPredeone jedinice kulturnog

Ukoliko predeo moe biti definisan kao predelastruktura, skup medusobno povezanihpodataka, upravo ono to rudarski basen Raznolikosti reljefnih formi zajedno sa vienudi predstavlja upecatljivu ilustraciju ove nacina okupacije prostora obezbedilo jesloenosti,te slojeve i preklapanja uzastopnih rudarskom podrucju mnogo aspekatarazlicitih koricenja zemljita koji su ostavili raznolikosti koliko jedan heterogeni predeotragove svog porekla i evolucije: ruralni moe da ima.predeo sa vec postojecom kanalskom Prelazeci rudarsko podrucje od istoka kamreom, preko koga se preklapaju bez zapadu ili od severa ka jugu,doivljavamopotiranja industrijski predeo cija je promena mnotvo razlicitih ambijenata.Prolazeci ovimpovrine vodena logikom podzemnih podrucjem moemo se lako iz naseljenogkopova i konacno, savremeni predeo,gusto urbanizovanog prostora vec u sledecemn a s e l j e n , s a s v o j i m n a j n o v i j i m trenutku naci u otvorenoj kultivisanoj ravnicitransformacijama (urbanizacija, novi sistemi sa usevima dokle god pogled dosee, ili pak izkretanja, regeneracija industrijskih pustoi ...). umovitih dolina zakoraciti gusto izgradeni

industrijalizovani predeo.Predeo rudarskog podrucja nastao je organskikao rezultat inicijalnih tehnolokih, socijalnih i Rudarsko podrucje je pritom i pored togaekonomskih cinilaca I dananju formu je jed ins tve na cel ina,koj a dug uje svo je

geografsko razgranicenje istoriji, medutimrazvio kao odgovor na prirodnu sredinu isvoj rudarski karakter vie ili manje potvrdujeprirodne resurse. On svojom formom iu okviru svakog od svojih posebnihsastavom elemenata odraava proces svojepredeonih jedinica.evolucije.

Kao korak ka definisanju i identifikacijiOvaj kontinualni kulturni predeo zadravakomponenata industrijskog kontinualnogaktivnu socijalnu ulogu u savremenomkulturnog predela na ovom podrucju, kaodrutvu i tesno je povezan sa tradicionalnimposebne celine izdvojeno je 16 posebnihnacinom ivota.Industrijska revolucija jepredeonih jedinica, cija brojnost odraavadonela novu kategoriju predela- industrijskiraznovrsnost i bogatstvo ovog rudarskogpredeo, koji je kao kulturno nasledepredela.karakterisan raznolikim aspektom ljudski

stvorenih elemenata koji cine njegovuosnovnu strukturu.

Predeo rudarskog basena sadri znacajnematerijane dokaze o svojoj evoluciji tokom

vremena i njegov proces razvoja je jo uvek utoku. Ovi elementi deluju kao da nemajudodirnih tacaka izmedu sebe, ali u stvari suspojeni zajedno u specificnu vrstu sistema,rudarski sistem, i obrazuju ujedinjenu celinuna nivou viem nego sam pejza.Oniegzistiraju jedno pokraj drugog i zajedno cineprostor nastao kao rezultat inicijative bezprostornog plana, ali koji doprinose stvaranjujedinstvene organizacije.Industrijski predeo je zaiveo bez namere dase razvije u predeo, ali koji je vremenom topostao i kao takav je postao prepoznatljiv.

Geo-morfoloki pristup Percepcija predela(topo-hidro)

Terenskim radom u okviru procesa izdvajanjapredeonih jedinica predela,predeo jesagledavan sa brojnih statickih i dinamickihtacaka izabranim tako da potpomognu analizisa oba prethodnaspekta.

Izdvajanje tipa i predeonih jedinica

Uporednim sagledavanjem geomorfolokihOvim pristupom utvrdene su predeonekarakteristika i razlicitih modela koricenjajedinice predela kao fizicke pojave.Ovajzemljita definisan je tip i predeone jedinicepristup pogotovo pokazuje varijacije du osekulturnog predela rudarskog basena.sever- jug.Razumevanje predela na terenu dalo konacneokvire procesu izdvajanja predeonih jedinicaUrbani i humani pristuprudarskog predela.(koricenje zemljita)

Sagledavanjem predela ovim pristupomuoceni su razliciti nacini koricenja prostora urealizaciji ljudskih aktivnosti.Pokazuje logikurazvoja urbanih centara kao vie ili manjekontinualnu du ose istok -zapad sa oblastimapostepene ekspanzije od severa do nekihpoljoprovrednih depova na jugu.

TIP I JEDINICE PREDELA

8

METODOLOGIJA

ta je posmatrano PEJZA Materijalnasredina

-globalnost (opti koncep pejzaa)-raznovrsnost (na osnovu elemenatanasledja)

Uzroci KULTURNI Covek -rad,strucnost, tehnologija-tradicija, secanje na specificnusocijalnu organizaciju

-umece zajednickog ivljenja

Dinamika KONTINUALNI Vreme -preokreti/prekidi-prilagodljivost/inovacija


11/33

Srce rudarstvaubrdovitompodrucju

Severni rubni pejzaorjentisanka ravnici Lys

Urbano sredite Gohelle-a

Kultivisana ravnica Gohelle-a

Poumljeni vrhovi Artois

Ruralni pejzaPvle-a

Njive i panjaci vlane doline Scarpe-a

Kultivisana visoravanOstrevent

Ravnica reke Scarpe obeleenarudarstvom

Vlana dolina rekeEscaut

Kultivisanepadine Artois

PREDEONE JEDINICE KULTURNOG PEJZAA

0 5 10 20km

1

2 3

6

15

8

9

10

11

10

12

14

4

8

11

7 1316

Ravnica Go elle-izmedurudnika i njiva

h

Infrastrukturnipejza

Urbano jezgroizmedu Dele-a i

Scarpe-a

Urbanizovanaiindustrijalizovanadolina reke Escaut

umovite padineEscaut-a

5


12/33

OBELEJA KULTURNOG PREDELAKao kulturno naslede, predeo rudarskog basenakarakterisan je raznolikim aspektom ljudskistvorenih elemenata koji cine njegovu osnovnustrukturu.Industrijsko naslede predela predstavljamaterijalno i nematerijalno svedocanstvostvoreno radi ili delovanjem industrijskihprocesa. Cine ga zajedno kako elementitehnickog nasleda vezanih za proizvodnju,preradu i distribuciju u industriji, ali elementisocijalnog i kulturnog nasleda povezanih saindustrijskim delovanjem u jednom predelu .

Tehnicko naslede rudarskog basena sastoji se odrazlicitih rudarskih postrojenja i opreme: petg e ne r a c i j a e k s t r a k c i on i h t o rn j e v a ,mnogobrojnih odlagalita razlicitih oblika,rudar sk ih jama, t ransportna mrea(putevi,pruge i crpne stanice).

U kombinaciji vrlo cesto sa samih elementimatehnickog nasleda ovog podrucja izdvaja se jojedno naslede d rugacije po prirodi ali takodepokrenuto rudarskom aktivnocu,vrlo cesto kao

njihova direktna posledica. Ono ukljucujejezera nastala sleganjem zemljita uzrokovanogeksploatacijom podzemnim galerija sa rudom,odlagalita i komunikacione mree danasponovno osvojene pri rodom i kojepredstavljaju dom flori i fauni specificnihgostujucih ekosistema.

Uz tehnicko nasledje, jo jedan tip nasledja jekarateristican za rudarsko podrucje North -Pasde Calais, a to je njegovo socijalno naslede.Socijalne politike su posebno razvijane,kombinujuci namere da kontrolie radne snage ivolje za eksperimentisanjem i inovacijom zapoboljanje komfora i bezbednosti , arhitekturei urbanizma .

Ovo drutveno naslede obuhvata veliki brojrudarskih gradova i naselja koji imaju veomaveliko arhitektonsko i formalno bogatstvo.

Iako je rudarska aktivnost prestala,njenonematerijalno kulturno nasledje vidi se krozistoriju i secanja industrijske civilizacije ipodrava kulturu-kulturu rudarstva, kroz praksuiniciranu prvo od strane rudarskih kompanija ,azatim nastavlja da ivi i prenosi se sa generacije ugeneraciju : golubovi, horovi , tradicionalneigre , praznik sv. Barbare ... 10


13/33

EKSTRAKCIONI TORNJEVI

Direktno povezani sa ekstrakcionim centrima,ekstrakcioni tornjevi su i danas veoma upecatljivi

signali na prostoru rudarskom basena.Njih 21 se jouvek nalazi na ovoj teritoriji . Bilo da su konstruisani

od drveta , metala ili betona ekstrakcioni tornjevi su

vrili istu funkciju -su sluili da sputaju i diu rudarei rudu kroz rudarsko okno. Njihova funkcija ide

dalje od fizickog podsetnika na nekadanji nacinipovezivanja povrine i dna rudnika: raznolikost

njihove arhitekture (ni jedna od ovih struktura nije

identicna drugoj) naglaava posebnost rudarskog

predela i pomae identifikovanju rudarskih

kompanija koje su ih podigle.

Oni predstavljaju veoma jasne podsetnika i

omogucavaju izuzetno svedocenje evolucije

rudarskih tehnika. Osnovni element pozemne

eksploatacije, tornjevi su zajedno za odlagalitima

ubedljivo najistaknutije, najvie i istovremeno

najsimbolicnije strukture u prostoru.

CENTRI EKSTRAKCIJE UGLJA

Ove strukture su redovne pojave u predelu i vanipodsetnici na nacin nastanka savremenog pejzaa

rudarskog dela regiona. Od pedesetak centara

ekstrakcije uglja koje se nalaze na ovom podrucju,

cetiri lokacije se izdvajaju i pruaju savrenu sliku

tehnickih sistema koricenih u iskopavanju uglja koji

su predstavljali srce rudarstva.

Pored cetiri memorijalna centra (11-19 Loos-en-

Gohelle ,9-9a uOignies-u, Wallers Arenberg i muzej

rudarstva u Lewarde-u), prepoznaju se i mnogi

ostaci ostaci stotine rudarskih radionica , privatnih

kupatila , tueva..i ostalih utilitarnih objekata

prostorija za rudarske radnike .

KOMUNIKACIONA MREZA

Rudarstvo je bilo praceno intenzivnom izgradnjom

distribucionih mrea uglja, bilo eleznice u

rudarskom podrucju ili mreom putevima

posebnom kreiranom za povezivanjem mesta

rudarskih iskopavanja (od mesta produkcije do

mesta odlaganja i medusobno izmedu ovih

mesta).Podjednako kao ekstrakcioni centri Iodlagatita,ove infrastrukture su oblikovale predeobasena.Komunikaciona mrea je razvijana

privatnim putevima kojima su prevoeni noseciugalj , jalovinu i opremu neophodnu za rudarske

aktivnosti.

Segmenti stare rudarske komunikacione mree su

prodati, velika vecina su zadrani, dok su mostovi istrukture koje su sluile za prelazak prepreka

kanala, puteva, malih potoka i uvala srueni .

Neke od ovih struktura u prostoru imaju prave

vrednost biolokih koridora i klasifikovana su kao

deo ekoloke mree rudarskog basenadok su ostalasu pretvorena u staze za etnju , jahanje ili vonju

bicikla. 11

Segmenti komunikacione mree

Razliciti tipovi ekstrakcionih tornjeva

9/9Oignies

Wallers-Arenberg

11/19 Loos-en-Gohelle

ELEMENTI TEHNICKOG NASLEA


14/33


0 5 10 20km

Tornjevi za ekstrakciju uglja

Najznacajniji ekstrakcioni centri

Douai

ARRAS

LILLE

REIMSPARIS

BRUXELLES

PARIS

BRUXELLESLIEGE

KOLN

11/19 LOOS-EN-GOHELLE

Granice rudarskih koncesija

Komunikaciono-transportna mrea

9/9 OIGINES

DELLOYE, LEWARDE

11/19 LOOS-EN-GOHELLE

Lens

Bthune

ValenciennesARENBERG


15/33

Odlaga l i t a kaostanita

Po s l e dug og od i n j e gnaputanja proizvodnjebiljne i ivotinjske zajednicespontano su se pojavljivalen a p o v r i n a m aodlagalita.Sastav floreodlagalita prvenstvenoz a v i s i o d n j i h o v etopografije, ali takode injihovih fizickih hemijskih ik a r a k t e r i s t i k a

sredine.Velicina,orjentacija,p r i r o d n o o k r u e n j eodlagalita, temperatura,sastav substrata i dr. sve sufaktori koji ut icu nakolonizaciju vrsta i izvor suvelike raznovrsnosti stanita ivrsta izmedu razlicitihodlagalita ,ali i u okvirosamog odlagalita.Specificni stanini usloviodlagalita ili su u prilogpojavi retkih i cak iprethodno nepoznatih vrstau regionu kao to su npr.Rumex scutatus koji je kaov r s t a z a t i c e n a n aregionalnom nivou ,zatimRosa agrestis klasifikovana

kao izuzetna u regionu ,ilicak Chenopodium pumiliouveden uvozom vune saN o v o g Z e l a n d a . N aodlagalitima su primecenetakode i pojave novih formiu okviru istih vrsta .Zon a s ag o r ev an j a j ekarakterisana zeljast imb i l j k a m a k o j i m a modgovaraju topli uslovisredine ,a koje se od prirodepojavljuju ustvari na juguFrancuske kao: Portulacao l e r a c e a , D i g i t a l i sp u r p u r e a . T a k o d e s epojav l ju ju i g l j iv i cn iorganizmi karakteristicnikako za vrlo suve oblasti(Pisolithus tinctorius), tako ivrlo vlane oblasti (Astraeushygrometricus).Kao sa bilo kojom ivotnomsredinom, ivotinjski svet jepodreden tipu vegetacije. Uogoljenim oblastima do onihsa pionirskom vegetacijomsrecu se mnoge vrste presvega insekata koji su vrloretke u regionu izvan stanitaodlagalita.Takode , zbog svog reljefa,od l ag a l i t a s u p r av ivertikalni orjentiri u pejzaui kao takvi mesta odmoritamnogih vrsta pt ica umigraciji.

13

Odlagalita 74, 74a, 74bLoos-en-Gohelle-u

u

Uticaj koji su ove istinske vetacke planine razlicitih oblika i impresivnih velicina ostavile na pejza i sredinu je znacajan i neosporan.Basen je brojao oko 350 odlagalita u najintenzivnije vremerudarstva.Trenutno postoji oko 230 ovih struktura u predelu. Mnoga odlagalita se smatraju kako delom pejzaa tako i nasledem rudarske oblasti . Nekoliko tipova formi i oblikaodlagalita koji se ovdemogu uociti oslikavaju razlicitetehnike upotrebljavanje u svakom od perioda u eksploataciji (zaravnjena ,kupasta...).Odlagalita,svojim impozantim dimenzijama(Loose-en-Gohelle,odlagalite u blizinigrada Lievin-a sa visinom od 186m predstavlja najvie odlagalite u Evropi ) svedoce o ekstremnoj brzini i agresivnosti uticaja rudarske industrije na predeo i ivotnu sredinu.

*Poreklo odlagalitaOdlagalita su rezultat odlaganja akumulacije otpadnih materija u rudarstvu. U rudarskim jama ugalj je iskopavan zajedno sa primesama kriljcima i pecarima koji su zatim bivali sortirani i odvajani oduglja, a potom gomilani u blizini samih mesta iskopavanja.Vremenom,na ovaj nacin formirana su prava brda.Ravna odlagalita su generalno starija, iz razloga to je u pocecima rudarstva za odvoenje ovih otpadnih materija koricena konjska snaga i moralo se paziti da nagibi budu preotri. Pritom,nije nedostajaloslobodnog prostora.Ali sa napretkom tehnologije, pojavom dizalicnih sistema i eleznice kao i razvitkom urbanizovanih delova oko prostora kopova, odlagalita su postajala sve via, i poprimila vrlokarakteristican kupast oblik .eleznicke ine postavljane su tada direktno na same s trane odlagalita koje su produavane kako je rasla visina.Jo uvek je moguce videti postatke ovih metoda na nekim odvrhova odlagalita.

Monumentalnaodlagalita

Odlagalita cija povrina izapremina reflektuje osecajgigantizma.

Odlagalitaorjentisana prirodi

Odlagalita koje su podzelenim - umskim ili travnimpovrinama, bilo da su se nanjihovom prostoru pojavilespontano ili su sadene.Izrazi ' 'pr irodna'', zelenaoznacavaju suprotnostvizuelno tamnom orginalu

njihovog primarnog aspekta.Generalno,ovi prostori suuvrteni u okvir Fonda zajavno zemljite regiona.

'' ''

Odlagalita signali

Odlagalita ciji vizuelni uticajmoe biti meren i na vie odod 15 km. Moe biti nekolikotipova ovih odlagalita.Generalno ova kategorijao z n a c a v a o d l a g a l i t a

pravilnog konusnog oblika.

Memorijalna odlagalita

Ova odlagalita ukljucuju tokdeavanja koji se odigrao uistoriji u njihovom okviru,najcee rudarskih nesreca is p a d a j u u k a t e g o r i j unematerijalne dimenzije.

Rekreaciona

Odlagalita ciji su materijalikor i cen i za s tvaran jerekreacione baze, gradskihparkova ili zelenih prostoraprostora za rekreacionuupot rebu sa obl i n j im

sportskim objektima.

odlagalita

Odlagaliteu Lallaing-u

143a Germignies Nord

87 Sainte Henrietteu Dourges-u

Odlagalite

162 Renardu Denain-u

Odlagalite

81 i 81a u parku Glissoireu Lens et Avion-u

Odlagalita

ELEMENTI TEHNI KOG NASLEACODLAGALITA

*odlagalita mogu istovremeno obuhvatati nekoliko funkcija: mogu bitiprirodna i rekreaciona , kao i npr. signalna ,monumentalna i simbolicna

PRAVCI REKULTIVACIJE ODLAGALITA-SPECIFICNE FUNKCIJE

OBLICIIFORME

2

http://www.loos-en-gohelle.fr/loos-ville-pilote/developpement-durable/zoom-sur-la-base-1119/

1

3

MBM, , , - e- ,LilleCHAINE DE TERRILS Les terrils du Nord - Pas de Calais Glossaire de la base de donnes Access des terrils du Nord et du Pas d Calais

DRAL ,2008. Analyse des potentialits cologiques du territoire rgional, Biotope-GREET Nord Pas de Calais, Lille

4

1,324


16/33

0 5 10 20km

ARRAS

LILLE

REIMSPARIS

BRUXELLES

PARIS

BRUXELLESLIEGE

KOLN

Valenciennes

Lens


Odlagalita

Bthune

Douai

Rekultivisana upravom Agencije za javno zemlji eodlagalita,pod tOstala odlagalita


17/33

Rudarski basen se posebnoizdvaja obiljem i raznovrsnocukreacija poslodavaca u oblastistanovanja i komunalnih uslugaza radnike .Na ovom prostoruidentifikovano je vie od 563rudarska naselja (70 000nekadanjih rudarskih stanova).

Prateci evoluciju tehnika i iskustvaarhitekture I urbanizma, ovakavnacin delovanja je doveo dos t v a r an j a m n o g i h o b l i kastanovanja,od paviljonskogstanovanja, do vrtnih naselja imodernog stanovanja.

Mnoge takozvane kolektivnesocijalne pogodnosti su takodepratile potrebe stanovanja: kole,ali takode i crkve,bolnice izajednice,sportski objekti...

Korona je oblik trakaste naseobine, koja se sastoji od 5 do 80 paralelnihredova malih identicnih kuca na uskim parcelama opsluivanih mreomsokaka.U godinama 1850-1890, rast rudarske aktivnosti, nedostatak zemljita istanova dovodi do evolucije naselja. Kruti redovi kuca izgradeni su "unizu". Smetene uz ulicu sa batama i pomocn im objektima iza kuca - to jebila usvojena urbana kompozicija. Izabrane za gradnju zbog svojeekonomicnosti ove formacije nisu se pokazale dugotrajne. Dugi ravnipotezi su veoma osetljivi na kretanje zemlje i njihova podela na manjejedinice mogla je dovesti do problema sleganja.Nizovi od 60-80 stanova

su prvo deljeni na 20 domova leda uz leda, zatim u blokove od po 8kuca , zatim 6,pa 4 leda uz leda, na kraju 2 kuce sa terasama. Uprkossukcesivnoj podeli naselja su zadrala jake okvirne linije.Fragmentacija ovih nizova i postepeno pomeranje obrasca urbanihrudarstva sela u grad iz prigradskih nastala je uzimanjem u obzir tehnicke,funkcionalne i ideoloke razloge. (izolovati porodice)

Naselje prigradske forme i urbane kompozicije,sastoji se od grupa stanovaokupljenih u jednoj zgradi.Odvojeni jedni od drugih,okrueni vrtovima,ove stambene jedinice stvarajuprovetreniji urbani pejza najavljujuci prva vrtna naselja.Otvara semogucnost uvlacenja kuca dublje u parcelu i njihovog povlacenja odtrotoara. U prvim ovakvim predgradima,grupe kuca su poravnate i sloeneu pravilnim intervalima.Arhitektura ovim gradova pociva na racionalnimosnovama medutim stanovanje pocinje da dobija na komforu. Grad jestruktuiran.Formiranje pravih udobnih domova I otvaranje novih velikihmogucnosi u oblasti stanovanja su simbolicni za period rasta moci rudarskih

kompanija. Naselja postaju sve znacajnija u pejzau.Veca i vie provetrenaodprethodnih,cesto imaju i do 400 domova. Generalno , suburbano naseljeje monofunkcionalno, fokusirano na stanovanje sa neadekvatnim objektimazajednice.Medutim,neki eksperimenti su izuzetak.Zaista,neke kompanije su pokuale da uvedu elemente klasicne urbanestrukture (skverove,drvorede,urbani mobilijar...) Najupecatljivije sukompanije Lens i Bthune koje su 1890 godine u okviru rudarskih naselja usvom obuhvatu sagradili crkve,ckole I objekte socijalnog rada(bolnice,kole,gradske vecnice..).

ELEMENTI SOCIJALNOG NASLEA

U formiranju ovih stambenih struktura posebna panja je obracenana kvalitet urbanog pejzaa i poloaja ulica. Formiranjem ovakvihnaselja na teritoriji rudarskog basena u odredenoj meri ispitivane sunove postavke i ideje stanovanja.Tako,vrtni gradovi izgradeni odstrane razlicitih kompanija razlikuju se od uobicajenih gradskihpredgada prvenstveno po svom obliku ,nioj gustini izgradenosti,raznovrsnijem pozicioniranju kuca na parcelama i vecem znacaju kojije dat vrtu i udobnosti u celini,izvan i u samim kucama.

Nacionalizacija rudnika uglja sutinski menja politiku stanovanja postajejeista za celu oblast rudarstva. Odluke sucentralizovane,domovi su svuda isti-identitet urbanih rudarskih zajednica proizaao iz fragmentacije teritorijeuzrokovanoj mnogobrojnocu nezavisnih ekstrakcionih kompanija svake sasa razlicitim idejama stanovanja i tipovim izgradnje nestaje.

Rudarski basen je za ono vreme predstavljao veliki eksperimenat u oblasti rudarskog stanovanja i socijalne politike, stalan kompromis izmedu namere kompanije za kontrolu radnika i njihove volje za

eksperimentisanjem i inovacijom za poboljanje udobnosti i bezbednosti, arhitekture i urbanizma .U pocetku ,u ovom poljoprivrednom regionu rudarske kompanije su obezbedivale radnu snagu od lokalnih seljaka. Do 1810-te i eksplozijom industrijskog razvoja poveca nje aktivnosti zahtevalo je

privlacenje , profesionalizaciju i uspostavljanje nove odrive populacija radnika : r udara.

Da bi prevazili nedostatak prostora za stanovanje na teritoriji,rudarske kompanije gradile su sopstvena naselja sp ecijalno za svoje radnike. U ovom kontekstu, nastaje specifican pejza u velikoj meripolarizovan oko rudarskog kopa, naselja postavljanih na lokacije pre svega odredene pozicijama toka podzemnih iskopavanja. Rudarstvo na ovom podrucju je tako je povezalo dve osnovne funkcije:

proizvodnju i stanovanje. U srcu ovog pejzaa koja ce nastati na vie od 150 godina intenzivnog iskopavanja rude, mocn a radnicka klasa bila je ujedinjena u zajednicku kulturu rada i specificni stil ivota .

Rudarski gradovi brzo su postali pravi pokretac razvoja, propaganda i reklama za rudarske kompanijekoji su bile u estoku konkurenciju u ovom ogranicenom prostoru.Ovaj konkurentski duh delimicnoobjanjava stambeno arhitektonsko naslede i elju za inovacijom koje je doprinelo rudarskim stambenim prostorima.Svaka kompanija je bila pokrenuta odlucnocu da ostavi svoj pecat na teritoriji i daprikupi radnu stagu visoke vrednosti.Primarni cilj je bio da se obezbede pristojan smetaj, zatim se ovo delovanje razvilo u konstantne brige u smislu komfora (sanitarne prostorije , elektricna energija,

vrtovi), povrine stanova ( izbor broja soba) , socijalnog ivota (centri zajednica i s ale ,kole, jednoporodicne kuce .. ), ivotne sredine i zdravlja ( vrtni gradovi ,centar za socijanu zatitu .. )

Rudarsko stanovanje Nord - Pas de Calais kroz svoju evoluciju bilo je osnova arhitektonske i urbane inovacije na ovom prostoru to je pokazano i 1867 godine, na svetskoj izlobi u Parizu gde su prikazani

planovi za rudarska naselja 120 (Valenciennes i Anzin) kao modeli promiljene i kvalitetne gradnje radnickog stanovanja.

POREKLO I EVOLUCIJA

Rudarska naselja predstavljaju kulturno i socijalno naslede istovremeno sa arhitektonskim i urbanim . Njihova tipologija i organizacija odraavaju specificnan nacin ivota rudarskih p orodica u prolosti i

nastavljaju da uticu na nacina ivota stanovnika i danas .Razliciti tipovi naselja koji su cinili kompletno rudarsko stanovanje Nord-Pas de Calais odnose se na urbanu morfologiju i prostorne i drutvene

organizaciju vie nego na arhitektonske forme, cak i ako njihove promene su ponekad deavale istovremeno .

Tipovi rudarskih naselja koji su gradeni u rudarskoj oblasti su opisani kao:korone, paviljonska naselja, vrtni gradovi i moderna naselja.Svakako ,naselja uglavno nacinjena od kuca u nizu nekad su imala i

poneki primerak slobodnostojecih kuca.Slicno,neka paviljonska naselja ,kao to je grad Lens imao i kuce u nizu itd.Kasnije kontinualna traka nastambina koricena je pri struktuiranju javnog prostora.Razliciti tipovi stanovanja, formiranja javnih prostora, prisustvo kola, bolnica cinile su da ova naselja odraavaju postojanje pravog urbanog rudarstva.

Zamisao rudarskih inenjera koji su se bavili projektovanjem ovih naselja bila je da ponavljaju odredeni tipa kuca prilagoden stilu ivota rudara. Prva naselja,korone su tako gradene po modelu ruralnog

stanovanja. Postepeno uslovi stanovanja ce se poboljavati u komforu .Drugi elementi ruralne tradicije ce takode biti zadranibez obzira na promene u stanovanju koje su dole sa dodavanjem vrta idodatnih prostorija.Zajednicki za sve tipove gradova ,ovi elementi doprinose identitetu stanovanja rudarskog basena.

TIPOVI RUDARSKIH NASELJA

KORONE

VRTNI GRADOVI MODERNA NASELJA

PAVILJONSKA NASELJA

15MBM, 2008 , Identification et classification des cits minires du Nord Pas de Calais, Note mthodologique, Lille

1

1


18/33

0 5 10 20km

ELEMENTI SOCIJALNOG NASLEA

Bthune

Douai

ARRAS

LILLE

REIMSPARIS

BRUXELLES

PARIS

BRUXELLESLIEGE

KOLN

Valenciennes

Lens

Urbanizovana podrucjaKorone

Paviljonska naselja

Moderna naselja

Vrtna naselja

Poljane

ume

Autoputevi

Granice aglomeracija

Znacajni vodotoci

Rudarska naselja


19/33

17

ELEMENTI KULTURNOG NASLEAKarakteri st i cno po masovnost i svoggraditeljskog nasljeda, rudarsko podrucje Nord-Pas de Calais je takode nosilac istorije i secanjarudara i njihovih porodica, pokazujuci pojavuuspostavljanja novog modela radnicke klase usvojim radnim odnosima, zajedickim

delatnostima, nacinu ivota i kulturnoj praksi.Rudarska aktivnost je obrazovala objedinjenugrupu ljudi i oblikovala kolektivni identitet kojije doveo do spoznavanja prave klasne svesti toje dovelo do formiranja kolektivnog pokreta sasvojim posebnim zahtevima.Podsecanje namogucnost trajkova odraavalo je predanostgrupe koja je organizovano pokazivala revolt ibila struktuirana kroz radnicke sindikate.

Imigracija je pratila istoriju rudarskog basenatokom sva tri veka njegovog postojanja.Postepeno, rudnici Nord-Pas de Calais postali susnaan magnet za ljude pogotovo posle Prvogsvetskog rata, kada su se deavala masovnazapoljenja ne bi li se obnovila razruena

postrojenja.Tako, mukarci i ene 29 razlicitihnacionalnosti naselili su se na prostor rudarskogbasena.

Umetnicke delatnosti , udruenja i drutvanasledena iz doba rudarstva jo uvek ivepodrana od strane optina i lokalnih vlasti, daodre duh rudarskog basena snanim ikoncentrisanim.

Medu ovim aktivnostima su i tradicionalniuzgoj golubova i sportovi (fudbal , streljatvo,boks i biciklizam),umetnickedelatnosti (horovi), vrtlarenje, slave ( Dan SveteBarbare zatitnice rudara)

Nacin ivota rudara, njihova stradanja, verovanja, tenje igeneralno poloaj obicnog coveka-radnika u industrijalizovanomdrutvu ostao je ovekovecen kao deo francuske isvetske kulture uromanuGerminal(erminal) francuskog pisca Emila Zole,cija

je radnja smetena upravo na prostoru rudarskog basena Nord -Pas de Calais .

SECANJA NA RUDARSTVONEOPIPLJIVO NASLEE

Zapoljavanjeemigranata1930-tih Rudarski orkestar Prestini rudarski klub

Predeo je protkan velikim brojem opipljivih obeleja koji otkrivaju znacajnu prolost ljudi. Opipljivo naslederudarskog basena Nord-Pas de Calais-pejza, arhitektura, tehnika - proeto je skupom vrednosti ,delatnosti i stavovakoji su preiveli u okviru populacije i ostali netaknuti ,uprkos prolasku generacija i profesionalne obnove.

Bliskom kombinacijom materijalnih ostataka sa kulturom i jo uvek ivim secanjima na rudarstvo (vrednostrada,socijalne borbe, udruivanje u sindikate, politike poslodavaca, tradicije, obicaji, delatnosti, udruenja,imigracija itd.) rudarski basen omogucava izuzetno sveobuhvatno svedocanstvo istorije industrijalizacije.

1

1


20/33

ELEMENTI NASLEAEkstrakcioni centar 11/19 in Loos-en-GohelleJedan od nekadanja tri glavna operativnaPosle perioda vezanog za zatvaranje rudnika icentra rudarska oblasti Nord-Pas de Calais, gdenazadovanja izazvanog njegovim uticajem nasu intenzivne akcije obnove ovog prostorapredeo i ljude ,rudarski basen i dalje zadravasprovedene od strane urbane zajednice Lens-znatnu kolicinu imovine nasledenu iz zlatnogLievin i mesne zajednice Loos-en-Gohelle. Ovodoba rudarstva, znacajne strukturne elemente

podrucje predstavlja prvi francuski ''ekopark''koje ovaj pejza cine jedinstvenim. (cople) i konverzija nekadanje rudarskeaktivnosti kroz razvoj ovog prostora fokusiranaMnoge operacije u odnosu na elementeje na tri oblasti : kultura , ivotna sredina inasleda su sprovedene u cilju ocuvanja rudarskerekreacija.zaostavtine i njenog integrisanja u savremene

tokove:

ODLAGALITAEKSTRAKCIONI CENTRI Nekoliko do danas predloenih strategijaVecina ekstarkcionih centara je obnovljena ili razvoja su teile uklanjanju odlagalita izzaticena pod kategorijom istorijskih predela. Problem su predstavljali ogromnispomenika. Njihovo trenutno stanje i njihove trokovi da bi se ovakva operacije sprovela ufunkcije se razlikuju u zavisnosti od specificnosti delo, ali i posvecenost ljudi severne Francuskeprojekata vezanih za njihovu revitalizaciju kao ovim strukturama u predelu kao svojevrsnimm e s t a de a v a n j a nov i h a k t i v no s t i spomenicima njihove kolektivne prolosti.privrednih,administrativnih,kulturnih i Deponije su snaan simbol industrijske istorijerekreativnih.

regiona i deo industrijskog nasleda ,aaplikacijom na UNESCO-ovu listu svetskogEkstrakcioni centar Wallers Arenberg nasleda ilustrovana je volja i spremnost da seNalazi se u regionalnom parku prirode Scarpe - ove zagadene, naputene, zanemarene iEscaut i kao takav kompletan prostor ovog nedovoljno iskoricene strukture oive i razviju .centra predloen je za sveobuhvatnounapredenje pejzaa ,ukljucujuci rudarski grad , Na ovom podrucju nalazi se veliki brojumu u njegovoj okolini zajedno sa ribnjakom odlagalita razlicitih formi. Njihovo trenutnoGoriaux. stanje varira u zavisnosti od velikog brojaZajednica aglomeracija Porte du Hainaut parametara. Neka su korice na, neke uredena,vlasnik citavog ovog prostora ,pocela je (kao povrine za etnju i druge ,rekreativnedefinisanje trita za implementaciju ovog aktivnosti), a neke su postale prirodni rezervati-centra u okviru izgradnje novog centra svojevrsna utocita za ivotinjski i biljni svet uzajednice u starim rudarskim zgradama. regionu, kao prostor nezagaden pesticidima,

herbicidima i drugih hemijskim supstancamaEkstrakcioni centar 9-9 Oignies koricenim u ostalim poljoprivrednim delovimaSastoji se od zgrada, deponija(odlagalita) i

podrucja.Upravo odlagalita predstavljajuinfrastructure vezanih za nekadanji transport "zelena pluca " u ovom veoma urbanizovanomuglja. Posle je sprovodenja reklasifikacije 200 podrucju.hektara zemljita koje ovaj centar zauzima slede Oivljavanje odlagalita materijalizovano jerestauracije i obnova zgrada. Urbana zajednica kroz razlicite aktivnosti: mnoge od njih su sadaHnin-Carvin na cijoj teritoriji se ovaj centar prekrivene vegetacijom i /ili razvijene kaonalazi sprovela je studije trita,sa programom zeleni prostori posveceni promovisanjukoji je orjentisan ka kulturnom i ekonomskom raznolikosti pejzaa, razvoj turizma irazvoju na temu muzike ,''Zvucne etnje'' i tzv. rekreativnih aktivnosti.''etnje kroz batinu'' su takode planirane da ta vie, ideje o preobraavanju ovih strukturaispricaju pricu ovog mesta. ne nedostaju, ukljucujuci primer cuvenog

skijalita Noeux-les-Mines, izgradenog napadina deponije. Neke od deponije takodeslue paraglajdingu.

Ove komunikacije su osnovni potencijalniInicijativa za definisanje uslova za ocuvanje,instrument za odravanje veza izmedurazvoj i eksploataciju rudarskih deponija Nord -znacajnih prostora rudarskog nasleda uPas de Calais je pokrenuta 1992 godine.perspektivi razvitka kontinualnosti kulturnogSporazum je potpisan izmedu razlicitih partnerapredela i povezivanja zajednica rudarskog, ukljucujuci i dravu , rudare Nord-Pas depodrucja.Calais, operativne firme ovog podrucja i

udruenje''Chane des Terrils '' (Lanac rudarskih RUDARSKA NASELJAdeponija). Za nekadanje rudare,rudarska naselja su i daljeOvim dokumentom su klasifikovane deponije i videna kao snaan element njihovog identiteta,definisan njihov znacaj i pravac razvoja. simboliuci njihovu pripadnost zajednici.Predloeno je nekoliko kategorija tretmana Nekadanje vlasnitvo rudarske nacionalnedeponije: kompanije Charbonnages de France, ova-deponije predvidene za ocuvanje ( scensko i naselja su danas u vecini vlasnitvo korporacijekulturno , ocuvanje flore i faune) Maisons & Cits .Mnoga od njih su obnovljena-deponije predvidene za preobraavanje i sada ispunjavaju ivotne standarde u(potreba za obnovom u pravcu razvoja turizma komunalnom i sanitarnom smislu, opremljeni suI sporta) kanalizacijom,izolacijom, centralnim grejanjem-deponije koje bi trebalo iskoristi ( prisustvo ...proizvoda ugljenicne osnove) Danas, rudarski gradovi koji su obeleja

rudarstva su otvorena knjiga svih naprednihRudarske deponije su proucavane i od strane tehnika, arhitektonskih i socijalnih ,od francuskeorganizacije "Mission Bassin Minier", revolucije do pocetaka modernog industrijskogpostavljene projektnim ugovorom izmedu urbanizma. Oni su kicma aplikacije ovogdrave i regiona 2000-2006, koji je predloio predela za UNESCO-ovu listu svetskogdetaljno ispitivanje, mapiranje i izradu nasleda.Neka su izuzetnog kvaliteta,a svatipologije. doprinose kulturnom identitetu i pejzauSkoro sve deponije su u procesu da postanu rudarskog basena.U pogledu stanovanja ivlasnitvo Generalnog saveta regiona u pogledu planiranja, oni daju izuzetnost ovoj teritoriji.osetljivih prirodnih podrucja (Espaces Naturels Na racun kako bogatstva tako i teritorijalneSensibles). raznovrsnosti ovog socijalnog nasleda "Mission

Bassin Minier" je napravila inventar svih 563EKSTRAKCIONI TORNJEVI klasifikovanih naselja rudarskog basena Nord-Prema projektnom ugovoru izmedu drave i Pas de Calais. Finansirano najvecim delom odregiona od 1994-1999 , Fond za javno zemljite strane Regionalnog intituta za izgradnjuNord-Pas de Calais je intervenisao da se NordPas de Calais i Evropske Unije,ekstrakcioni tornjevi sacuvaju ( od korozija , napravljena je baza podataka kao rezultatkarbonizacije betona.. ) kako bi se sprecilo dvogodinjih istraivanja na terenu tokom kojihnjihovo degradacije i osigurala njihova

su svi navedeni gradovi poseceni i analizirani sabezbednost . Njihova zatita je postignuta i rad arhitektonske, pejzaa i urbanog tacke gledita.na monitoringu i odravanja nastavlja.Neki od njih su zaticena pod kategorijomistorijskih spomenika (registrovani i/ili

MBM. 2007, Les cahiers techniques de la mission bassin minierrangirani) . guide pour l'ouverture au public d'un terril, Lille

Rudarski stambeni fond dominira ponudom socijalnogKOMUNIKACIONA MREAstanovanja u rudarskom basenu. To predstavlja vaan element

Nekadanje rudarske komunikacije (putevi, urbanog razvoja i politike korice nja zemljita . Buducn ostsocijalnog rudarskog fonda je u rukama Agencija za javnopruge .. ) su ukljuceni u predloenu zelenuzemljite , Maisons et Cits i generalni saveti oba dela regina- Nordmreu kreiranu 2002-ge godine.Mnogi njihovi I Pas-de-Calais, Udruenje rudarskih optina, clanovi sindikata

delovi su reklasifikovani i preuredeni u prostore rudarstva i clanovi koje biraju stanari tj. lokalnih izabranihpredstavnika uz podrku drave.za etnju,urbane veze, ili u bioloke koridore.

18

1

2

1

2

TRENUTNI NIVO UPRAVLJANJA I KORICENJA U ODNOSU NA ELEMENTE


21/33

TRI STUBA RAZVOJA NASLEA

*Vrednovanje rudarskog nasleda na kulturnom*Spoznavanje vrednosti rudarskog nasledai turistickom planu

MBM sprovela je popis kvalifikovanih naselja

Predvideno je razvijanje turistickih kancelarijateritorije . Ovo istraivanje otkrilo je razmeru i na lokalnom nivou u zajednicama optina iraznovrsnost i arhitektonskog, urbanog iaglomeracijama.Pokrenuti su razvojni projektipejzanog bogatstva rudarskih naselja.su: Zemlja umetnosti i istorije Lens-Lievin,turisticke ture sa vodicima,Dani batine,Sproveden je popis odlagalita, u saradnji sapromocije znacajnih rudarskih gradova...asocijacijom Chaine de terrils i Agencijom za

javno zemljite, nekadan jih transportnihkomunikacija i nezatice nog, ratrkanognasleda rudarstva .

***DRAC- Regionalna direkcija za kulturuSprovedene su studije o klasifikaciji i zatitiABF- Arhitektura i graevine Francuske

predela rudarskog basena i izvrena je njegova GRIZOM- Meduministarska grupa za restruktuiranje yonerudarstvapodela na predeone jedinica .EPF-Agencija za javno zemljite Nord- Pas de CalaisCRT- Regionalni turisticki odborCDT-Centralni turisticko odeljenje

*Zatita,razvoj i upravljanje

O'MIEL Ch. 2010, La candidature du Bassin Minier Nord- Pas deBazirano na istraivanjima sprovedenim odCalais une inscription sur la liste du patrimonie mondial de

strane MBM i BMU,drava je sprovela l'UNESCO, Lillekampanju zatite pod kategorijom Istorijskispomenici,bez presedana u svojoj razmeri i svrsi(industrijsko naslede) .

Na nivou regiona,odlagalita su zaticena prekoAgencije za javno zemljite i u okviru dvadepartmana,najvecim delom podkategorijom osetljivih podrucja prirode.

Na osnovu prethodne inventarizacije MBM-aplaniran je bolji tretman u planskimdokumentima za rudarska naselja.MBM jepocela konsultacije sa Maisons et Cits u cilju

ukrtnja kvalitete nasleda naselja ne bi lipodstakli revidiranje vlasnickih planova istrategija upravljanja. U podrku ovom dijaloguMBM je kreirao monografije gradova izuzetnevrednosti koje bi trebalo da prerastu u buducivodic upravljanja ovim delom rudarskognasleda.

19

RAZVOJNA EMA NASLEA

OSNOVE I NADLENOSTI

Obzirom da se kulturni predeo prostire na obaOd strane drave ,regiona, departmana idepartmana regiona ,kako Nord tako i Pas derudarskih zajednica formirano je posebno teloCalai s, zat im da obuhvata nekol iko

kao centar upravljanja i koordinacije svihaglomerizacija, mnoge optine i zajednice, projekata vezanih za ovaj prostor i njihovepitanja vlasnitva, zatim planiranja i upravljanjaucesnike - Mission Bassin Minier (Misijapredelom rudarskog basena i njegovimrudarski basen).nasledem morala su biti precizno definisana iMBM je postavljeno da kao odgovorno telo zapaljivo vodena.teritorijalno sprovodenje planova Drava -Region(2000-2006 i novog-2007-2013) kojeKao dodatak generalnim inicijativamadoprinosi urbanoj,socijalnoj i ekonomskojpokrenutim od strane drave (DRAC i ABF-obnovi kao I obnovi ivotne sredine rudarskogzat i t a pod ka tegor i jom i s tor i j sk ihbasena.spomenika;zatim specificnim programima

upravljanja, zatite i regeneracije koji suDa bi se obezbedila doslednost, uspeh iprimenjivani poslednjih dvadeset godina.odrivost ostvarivanja razvoja u okviru

Sagledavanje neophodnosti upravljanja teritorije rudarskog basena MBM deluje uposledicama rudarstva u post-rudarskom saradnji sa regionalnom direkcijom za kulturnaperiodu dovelo je do osnivanja institucijalnih i pitanja DRAC i BMU (Bassin minier

UNESCO)-organizacijom za pripremu prijaveoperativnih tela GRIZOM,EPF (regionalnirudarskog basena na svetsku listu nasleda.projekti regeneracije rudarskog basena) kao

Maisons et Cits (glavni administrator i vlasnik Mnoge asocijacije na ovom prostoru takodestanova u rudarskom basenu) . rade u pravcu razvoja rudarskog nasleda,kao

to su Istorijski rudarski centar Nord-Pas deCalais u Lewarde-u, Chane des Terrils (LanacNa inicijativu Regionalnog saveta Nord -Pas deodlagalita), Culture Commune(NationalniCalais okupljene su sve zainteresovane strane nateatar:secanja na rudarstvo i umetnickeKonferenciji o rudarskom basenu koja je dalakreacije)i Regionalni park Scarpe-Escaut.prve dijagnoze i predloge- Zajednicke ambicije

za period posle rudarstva.Zakljucci i predlozi Lokalne vlasti (Regionalni savet Nord-Pas de

Calais, departmani Nord I Pas-de-Calais,ove koferencije predstavljali su osnovu zakreiranje nacionalne strategije tzv.Ugovornog aglomeracije i optine koje su potpisale poveljuprojekta Drava -Region -najvieg planskog o razvoju nasleda rudarskog basena ,rudarskaakta koji se obraca pitanjima vezanih za

udruenja) i turisticka tela (CRT,CDT,Turistickibuducnost ovog rudarskog predela.U okvirubiroi ...) takode obezbeduju temeljnu podrkuovog plana inkorporirane su odredbe Zakonazatiti i razvoju rudarskog nasleda.o zatiti kulturnih dobara, Zakon o

solidarnosti i urbanoj obnovi,Zakon o urbanomSvako od ovih tela ima nadlenost i operativniplaniranju i stanovanju, Zakona o zatitiuticaj na razlicite elemente koji zajedno cinearhitektonskog i urbanog nasleda i predela kaokulturni predeo rudarskog basena.i Zakona o zatiti prirode .

1

1

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIMPREDELOM


22/33

PEJZAI POTVRENO RUDARSKOG IDENTITETA

Urbano sredite Gohella

Urbano sredite izmedjuDeula i Scarpa

Urbanipredeli

Urbanizovana iindustrijalizovanadolina Escaut

ZAPAANJA/ VIZIJE

Predmet

urbane obnove

CILJEVIOdravanje mree odlagalita i

stvaranje kontinuiteta krozurbano tkivo

Ogranicavanje stvaranja novihurbanih kontinuitetapodsticanjem ekolokih vezaizmedju razlicitih matrica (Lille/Lens / Arras, Bethune/Lens/Doue /Valnciennes )

Obnova rudarskih gradova inaselja

Zatita i obnova ekstrakcionih

centara

Zatita i obnova ekstrakcionihtornjeva

MERE-Regulisanje zatite prioritetnih odlagalita

orjentisanih prirodi i njihovih biolokih veza-Uspostavljanje upravlja?ke strukture mreeprirodnih podru?ja

- Razvoj tampon zona na periferijama urbanihpodrucja sa sadrajima koji podravaju ekolokefunkcije- Registracija ekoloki orijentisanih prostora iprostora za odmor u prirodi kroz planskadokumenata- Podsticanje zajednice da se uspostavi politikazemljita rezervisanih za ekoloku namenu

-Zatita vrednih rudarskih urbanih i arhitektonskihcelina i regulisanje u planskim dokumentima-Primenjivanje principa odrivog urbanizma-Stvaranje eko-susedstva (ekoloki nezagadjujucimaterijali... )-Sprecavanje izgradnje objekata neadekvsatnihstilova gradnje (u suprotnosti sa utvr?enimarhitektonskih i urbanistikim-Poboljanje kvaliteta kvaliteta ivota-Poboljanje energetskih perfomansi objekata-Razvoj mree otvorenih urbanih prostora

-Ocuvanje arhitektonskih i tehnickih elemenata-Zatita od vandalizma

-Uvrtavanje u deo turisticke ponude rudarskogbasena

-Zabrana ruenja i zatita od negativnog uticajaprirodnih elemenata i vandalizma-Uvrtavanje u deo turisticke ponude rudarskogbasena

Rudarski basen je ivis i s t em koj i i pos leprestanka rudarstva ne

prestaje da evoluira.Ovae v o l u c i j a ne c e b i t iz a u s t a v l j e na .N j e govk o n t i n u a l n i i v i karakter pronalazimo up o g l e d u o b n o v e iu p r a v l j a n j a , odn . uravnotei izmedu zatite irevitalizacije teritorije inasleda, koja se tei postici.Obra z ov a n j e e m er a z v o j a n a s l e d a , s apredloena osnovna tris t u b a r a z v o j apredstavljalo je prvi korakka postavljanju osnovaove ravnotee i dovelo dodefini sanja strategi jeu p r a v l j a n j a o v i mpredelom.Glavne ciljeveo v e s t r a t e g i j epredstavljaju odrivooc u v a n j e i de n t i t e t ateritorije izgradenog naindustrijskoj aktivnosti,k ro z r a z m a t r a n j e iprimenu nasleda kaonovog konstruktivnogs r e d s t v a u r a z v o j ut e r i t o r i j e b i l o onoku l t u rno , so c i j a l no ,ekonomsko ili vezano za

p i t a n j e i v o t n esredine.Ova strategije sev e c s p r o v o d i ukoordinaciji Mission BasinMini e r na podruc juru da r s kog ba se na ip r o m e n e k o j e o n apostavila kao ciljeve vec semogu uociti u predelu.

20

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIMPREDELOM INDUSTRIJSKI KONTINUALNI PREDEO

PREDEONE JEDINICE POTVRENO RUDARSKOG IDENTITETA


23/33

PEJZAI POTVRENO RUDARSKOG IDENTITETA

Srce rudarstvau brdovitom podrucju

Ravnica Gohelle -izmedju rudnika i njiva

Rudarska visoravanScarpa

Mozaicnipredeli

Vlana dolina reke Escaut

ZAPAANJA/ VIZIJE

Predeonevarijacije

koje bi trebaloocuvati

CILJEVI

Odravanje biodiverziteta odlagalitaorjetnisanih prirodi

Uspostavljanje tampon zona okoprirodnih sredita u blizini glavnihaglomeracija

Razvoj zelenih prostora malih dimenzijairom rudarskog basena koja mogu daobezbede prostor za miran odmor

Razvijanje i ponuda rekreativnih prostorana renaturalizovanim podrucjima

Zatita i obnova nekadanjih rudarskihtransportnih komunikacija

MERE-Odravanje pionirskih stanita-Zaustavljanje i sprecavanje vetackih poumljavanjaodlagalita-Konzervacija razlicitih faza vegetacione dinamikekroz odgovarajuce upravljanje ivotnom sredinom

-Odredjivanje tretmana identifikovanih prirodnihsredita u planskim dokumentima-Zagovaranje panjaka i uma kao prioritetnihna?ina formiranja tampon zona- Podsticanje sadnje autohtonih vrsta ukljucujuci iivice- Nametanje implementacije zelene infrastrukture usvakom novom razvojnom projektu- Prebacivanje prostora za odmor iz prirodnihsredita u tampon zone- Prebacivanje aktivnosti koji remete (buka , emisije, svetlosnog zagadjenja..) u tampon zone

- Zatita najinteresantnijih ( po povrini ,biodiverzitetu) naputenih podrucja- Uskladjivanje izbor biljaka za ozelenjavanjegradova prema njihovom ekolokom znacaju-Identifikovanje plavnih zona po prestankupumpanja na okoncanju sprovodjenja planova zamenament voda kao prostore za odmor iukljucivanje parametre zatite ivotne sredine(zatita voda)

-Saniranje eolske i vodne erozije na odlagalitimapepela i ljake-Smetanje prostora za rekreaciju i odmor unaputena industrijske i urbane sredine nakonnjihovog bezbedjivanja-Omogucavanje veza prirodnih podru?ja i

rekreacije kroz citavu teritoriju-Promovisanje prakse sporog kretanja,rekreativnog i komercijalnog

-Obezbedjivanje neprekidnih udobnih putanjapogotovu u oblasti bezbednosti i usluga-Naglaanje i otkrivanje prirodnog i gradjenognasledja-Obrazovanje staza za etnju ,biciklistickih i jahacihstaza

21

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIMPREDELOMINDUSTRIJSKI KONTINUALNI PREDEO

PREDEONE JEDINICE POTVRENO RUDARSKOG IDENTITETA


24/33

PREDEONE JEDINICE SA MALO ILI BEZ TRAGOVA RUDARSTVA

Severni rubni predoorjentisan ka ravnici

Lys-a

RuralnipredeoPeleve-a

ZAPAANJA/ VIZIJE

Periurbanizacija(uticaj

metropoleLille)

Kultivisana visoravanOstervent

Poumljeni vrhoviArtoa

Poljoprivrednapodrucja

okrenuta ka jugu(uticaj

metroploleArras-a)

CILJEVI

Razvijanje veznih umskihpodrucja

MERE

- Stvaranje novih umskih podrucja od autohtonih vrsta,ako je mogu?evrsta kao u lokalnim umama-Stvaranje zatitnih pojaseva povezanih sa umskim podrucjima-Stvaranje urbanih zelenih koridora

Kulture i panjaci vlanihRavnica

Ispravljanje greaka uupravljanju rekama iintegrisanje saspecificnostima teritorije(sleganje ...)

-Renaturalizacija vetackih plovnih puteva i vracanje prirodne funkcijereka-Poboljanje kvaliteta voda-Zatita i unapredjenje akvaticnih ekosistema postojecih vodotokova,kao i antropogenih jezera i depresija nastalih u procesu eksploatacije-Sadnja uma i zelenih traka du vodotoka

umski masivi i njihoveivice

Izraene prirodnekarakteristikekoje bi trebaloocuvati

Prilagodjavanje prisustvaprirodnih sredita nivoukompatibilanim sa

biolokim pitanjima,ukljucujuci i ponudualternativnih prostora

-Identifikovanje osetljivih oblasti i razvijanje plana upravljanja i javnogpristupa svakoj od specificnih prirodnih oblasti- Stvaranje prostora namenjenih za javnu upotrebu na marginamaprirodnih podrucja-Uspostavljanje redovnog pracenja osetljivih lokacija-Ogranicavanje pristupa i dostupnosti vecini osetljivih prirodnih

podrucja-Sprecavanje poziva i oglaavanja na otkrivanje osetljivih prirodnihpodrucja

Kultivisanabrda

Ivicerudarskog

basena

Predeli u kojimadominiraju

prirodni elementi

Poljoprivrednipredeli

Kultivisanaravnica Gohelle-a

Poljoprivrednapodrucja kojabi trebaloocuvati

Podrka poljoprivrednojproizvodnji

-Potovanje ekolokih specifikacija (po evropskim direktivama)

22

STRATEGIJA UPRAVLJANJA KULTURNIMPREDELOMINDUSTRIJSKI KONTINUALNI PREDEO

PREDEONE JEDINICE SA MALO ILI BEZ TRAGOVA RUDARSTVA


25/33

uma Lihue

uma Balleuluma

Phalempin

umaFaux

uma Lanoy

uma Raismes

St.amand-Wallers

0 5 10 20km

PREDLOG UNAPREENJA PRIRODNIH PODRUCJA PREDELA

BETHUNE

ARRAS

LILLE

REIMSPARIS

BRUXELLES

PARIS

BRUXELLESLIEGEKOLN

VALENNCIENNES

LILLERS

LIEVIN

LENS

CARVIN

DOUAI SOMAIN

ANICHES

SAINT-AMAND-LES-EAUX

11/19 Losse et Gohele

Park Iles

Park Wingles

Prostor odmora irekreacije Argales

ParkOlhain

Lys

Deule

Escau

t

Scarp

Znacajni prostori aktivnosti na

otvorenom

Zna ajna odlagalitac

umeizna ajni prirodni prostoric

Zeleni koridori

Vodenikoridori

Autoputevi

Vodotoci

Le Louvre Lens

umaOffarde

uma Abbays des Pres

uma Flines

umaMarchiennes

CONDE-SURESCAUT

Centar Amaury

uma Vimy

uma Mont

uma Verdreluma

Olhain

Park Clarence

DENAIN

Park Glister

Nekadanja mrea rudarskih komunikacija

BRUAY-LA-BUISSIERE

Park Lawe

AUCHELPark Loisne

HENIN-BEAUMONT

Prostor odmora irekreacije Raismes

Chabaud Latour


26/33

Planirano je,pre svega fokusiranje narekultivisana industrijaska podrucja (prostorinastali sleganjem zemljita kao posledicomrudarske aktivnosti).

Zatita rudarskog predela i njegovih istorijskihi prirodnih elemenata , ekonomski razvoj irazvoj turizma , istovremeno su i procesi ipotrebe.

Odlagal i ta kao prostori sa novo-auto hton om pio nirs kom veg etac ijom Savremeni turizam ispoljava se istovremeno(specificna stanita odlagalita) kao novih kao potroac prirode ali i znacajan izvorzelenih pluca podrucja,takode predstavljaju prihoda neophodnih za njenu zatitu .Samojednu od primarnih ekolokih atrakcija ocuvana priroda predstavlja pravu turistickupodrucja. vrednost i omogucuje turisticki razvoj.

Odrivi turizam planiran na ovom podrucjuSportsko -rekreacioni turizampodrazumeva minimalan uticaj na ivotnusredinu i lokalnu kulturu, istovremeno iKao alternativa glavnoj ruti nasleda planiranazatitu lokalnih ekosistema. Naime, to bi bioje mrea komunikacija bazirana na postojecojodgovoran turizam koji se prijateljski odnosirudarskoj mrei koja se protee irom citaveprema prirodnoj i kulturnoj batini.teritorije rudarskog basena . Radi rekrealicije

ali istovremeno i daljeg istraivanja podrucjaPlanirano je bolje razmatranje pitanja

planirano je omogucavanje kretanja kroz ivotne sredine kroz integraciju zatiteprostor sekundarnim i ze lenimivotne sredine i kriterijuma kvaliteta ukomunikacijama u vidu etnji , vonjesvakom projektu vezanom za turisticki razvojbicikla,jahanja.i primenama odredaba Zakona o ivotnojRadi promovisanja ovog vida turizma nasredini,Zakona o zatiti prirode,zatimprostoru rudarskog basena planirana jeodredaba Natura 2000 EU.organizacija godinjih trka kroz naslede.Po odredbama istih zakona planiran je i daljiU okviru rekultivisanih prostora jezera iizbalansirani razvoj primenom aktivneokoline nastalih sleganjem zemljita planirajuzatite svih prirodnih podrucja pogotovosu raznovrsne rekreativno sportske aktivnostivlanih prirodnih stanita u recnimod kajakatva, jedrenja i plivanja dodolinama.ribolova.

Primenom Zakona o zatiti kulturnih dobara,Obrazovni turizamZakona o zatiti urbanog i arhitektonskognasleda i predela , planirana je dalje zatitaPlanirano je organizovanje tura za kolsku

spomenika kulture , vrednih arhitektonskih idecu,kao i sve uzraste zaiteresovane za urbanih celina rudarskih gradova posticice sedetaljnija saznanja i edukaciju u vezi znacajada ovaj prostor zadri ocuvanu esencijuistorijskog perioda industrijske ere kako usvojih kvaliteta ali i da nastavi da ivi iFrancuske ,tako i Evrope i sveta.evoluira na ovoj osnovi kao kulturni predeovredan zabeleavanja u istoriju svetskekulturne batine.

Ovim planom predloene su osnovne vizije razvoja kulturnog predela Nord-pas de Calais. Njegove osnove pocivaju na primarnoj odrednici iz planova vieg reda oprevashodnoj potrebipromene imida ovog predela koja

Kulturni predeo

Documents

Transcript of Kulturni predeo