ISTRAŽIVAČKO RAZVOJNI CENTAR PSS INSTITUT “TAMIŠ˝ PANČEVO

____________________________________________________________________

Krupnika

(Triticum spelta L)

Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik

Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik

Krupnik (Triticum spelta L.) je heksaploidna,

gajena, plevičasta forma pšenice sa lomljivim

vretenom klasa (Jeftić, 1996).

Od obične pšenice morfološki se razlikuje po

tankim, visokim stablima, sklonim poleganju,

zatim veoma razgranatom korenovom sistemu i

visokoj energiji bokorenja.

Krupnik, pir, pira, spelta.....

K

Slika 2. Robusne biljke krupnika u fazi pred klasanje (foto: Ugrenović 2012).

Pri žetvi klas krupnika se raspada na klasiće u

kojima se nalaze najčešće dva, a ponekad i tri

zrna (caryopsis).

Slika 3. Klasovi krupnika (foto: Ugrenović, 2010).

Zrna su čvrsto obavijena plevama i plevicama, a kod

neselekcionisanih populacija krupnika one se teško uklanjaju

(Ruegger et al., 1990; Reento and Muck, 1999).

Slika 4. Klasići i zrna krupnika (foto: Ugrenović, 2012).

U svim područjima gajenja postepeno je

zamenjivan običnom pšenicom, tako da se od

polovine dvadesetog veka u proizvodnji nalazi

samo na većim nadmorskim visinama, pretežno

kao krmna biljka.

Plevičasti plod krupnika nepodesan je za

korišćenje u ishrani ljudi dok se ne oslobodi

pleva i plevica.

Dodatni troškovi prerade zrna u brašno uticali

su na sve manji interes poljoprivrednih

proizvođača da gaje krupnik.

Prema arheološkim nalazima krupnik je gajen i korišćen u

ishrani ljudi na prostoru Transkavkazja, severno od Crnog

mora, pre više od 7.000 godina.

Hranljiva vrednost zrna krupnika ogleda se u:

• visok sadržaj ukupnih proteina (i do 19%),

• veći sadržaj esencijalnih aminokiselina,

• dosta prehrambenih vlakana (6%),

• vitamina B-kompleksa, mukopolisaharida

(stimulišu imunološki sistem organizma),

• većim sadržajem ulja i mineralnih soli.

Brašno krupnika koristi se kao poboljšivač kvaliteta i

ukusa pšeničnog hleba i drugih hlebno-pekarskih

proizvoda.

• variva

• pahuljice

• klijanci

• beli hleb i hleb od integralnog brašna

• testo i bez dodavanja jaja - za osobe osetljive na

albumin

• pivo

Prinosi zrna su manji nego kod obične pšenice, ali su variranja u

izmenjenim uslovima spoljne sredine manje izražena.

Prinosi mogu dostići i do 5 t ha-1, najčešće oko 3 t ha-1 oljuštenog

zrna.

Slika 5. Usev krupnika u punoj zrelosti (foto: Ugrenović, 2011).

Sorte i lokalne populacije

• Jedina kod nas priznata sorta je Nirvana stvorena u

Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu.

• Poznate sorte u EU su:

Franckerkorn

Eco 10

Ostro

Edners – Rotkom

• Kod proizvođača u Srbiji prisutno je nekoliko lokalnih

populacija, introdukovanih iz Švajcarske i Mađarske.

Slika 6. Demonstracioni ogled sa sortama krupnika, na organskom demo polju

Instituta Tamiš (foto: Ugrenović, 2015).

Tabela 1. Rezultati sortnog ogleda krupnika (Triticum spelta L) na

organskom demo polju Instituta Tamiš u 2015. godini.

Sorta Prinos oljuštenog zrna (t ha-1)

Indeks pleva

(%)

Edners – Rotkom 2,59 30,82

Ostro 2,77 34,12

Ekö 10 2,32 32,96

Lokalna populacija

– Bačko Gradište

2,38 31,85

Nirvana 2,22 30,72

Prosek 2,46 32,09

Krupnik je veoma robusna biljka koja dobro uspeva u različitim

agroekološkim uslovima. U našoj zemlji može se gajiti i na

nadmorskim visinama višim od 800 m.

Slika 7. Usev krupnika u selu Bogdanica (foto: Ugrenović 2011).

Postoje ozime i prolećne forme.

• tolerantan na nepovoljne uslove spoljne

sredine, ali je osetljiv na sušu

• ima izrazito male potrebe za đubrenjem

• jako bokori

• konkurentna je u odnosu na korove

(vigor, prostatum tip)

• ispoljen kvalitet

Po svojim biološkim i agronomskim osobinama

krupnik je pogodan za gajenje u organskoj

proizvodnji.

Zasenjivanje, gušenje - tip bokora kod pšenice u fazi vlatanja:

semiprostratum erektum

( S

am

ob

or

Ves

na,

2007)

Izbor sorte za organsku proizvodnju

Slika 9. Biljke krupnika u početnoj fazi bokorenja – prostatum tip bokora

(foto: Ugrenović 2012).

Slika 10. Biljke krupnika u fazi vlatanja –semiprostatum tip bokora

(foto: Filipović, 2012).

Slika 11. Početak klasanja krupnika u odnosu na običnu pšenicu odvija se oko deset

dana kasnije (foto: Ugrenović, 2010).

Sklonost ka poleganju!!!

Slika 12. Poleganje krupnika u ogledu sa gustinama setve (foto: Ugrenović, 2013).

Upotreba plevičastog ili oljuštenog semena???

• Pleve i plevice predstavljaju prepreku za upijanje vode.

• Negativan uticaj plevica na klijanje i nicanje izraženiji je u uslovima suše.

• Plevice krupnika štite seme od napada patogenih gljiva.

• Ljušćenje može dovesti do oštećenja semena.

• Nema troškova za ljušćenje.

Količina semnana za setvu:

• Optimalan broj biljaka u sistemu organske

proizvodnje je ~ 450 po m2.

• Postiže se sa ~ 250 kg plevičastog semena po ha.

Optimalno vreme setve:

• U našim agroekološkom uslovima kao i za običnu

pšenicu – prva dekada oktobra

ISPOLJAVA PLASTIČNOST U ODNOSU NA

POTREBAN BROJ BILAKA I VREME SETVE.

Setva plevičastog semena

Zapremina - plevičasto:

100g – 400 cm3

Zapremina - oljušteno:

100g – 170 cm3

Zapremina plevičastog semena značajno je veća od

oljuštenog, pa to stvara poteškoće pri setvi.

Slika 13. Štelovanje sejalice u setvi krupnika

(foto: Filipović, 2009).

Kod nekih tipova sejalica nije moguće ostvariti setvenu

normu plevilastim semenom pa se setva mora ponoviti po

istim tragovima.

Slika 14. Setva krupnika na oglednom polju Instituta Tamiš (foto: Ugrenović, 2009).

plevičasto oljušteno

U povoljnim uslovima za nicanje nema razlike

između vremena klijanja i nicanja plevičastog i

oljuštenog semena krupnika.

Slika 15. i 16. Istovremeno klijanje plevičastog i oljuštenog semena

(Foto: Ugrenović, 2009).

Slika 17. Agrotehnički mikroogled sa krupnikom - istovremeno nicanje plevičastog i

oljuštenog semena.(foto: Ugrenović, 2009).

Žetva se obavlja kombajnom adaptrianim za prava žita. Zrna

posle žetve ostaju čvrsto obavijena plevama i plevicama. Na

tržištu u prometu kao kategorija za krupnik, figurira plevičato

seme ili zrno.

Slika 18. Žetva krupnika (foto: Ugrenović, 2010).

Prema Ugrenoviću (2013) udeo zrna u masi plevičastih

plodova može se izraziti indeksom pleva (IP) koji

predstavlja odnos između mase oljuštenog zrna sa

plevičastim, a može se izračunati po obrascu:

100Ppz

PozIP

IP – indeks pleva;

Poz – prinos oljuštenog zrna;

Ppz – prinos plevičastog zrna.

PARAMETAR PRODUKTIVNOSTI

Ljuštilica za krupnik i proso

• Treba da odstranjuje

primese iz neoljuštene

mase klasića.

• Treba da ljušćenjem

odvoji zrno od ljuske,

procenat oljuštenih zrna

najmanje 90%

• Treba da ne oštećuje i

lomi zrno. Slika 19. Laboratoriska ljuštilica za krupnik,

kakvu poseduju u Institutu Tamiš.

Slika 20. Linija za ljuštenje, odprašivanje i selektovanje krupnika u Bačkom Gradištu

na gazdinstvu Jeftić (foto: Ugrenović, 20112).

Hvala na pažnji!!!

___________________________________________________________________________ Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik, Institut Tamiš, Pančevo mob: +381648814412, e-mail: vladan.ugrenovic@gmail.com

___________________________________________________________________________