Kretanje Deviznog Kursa Od 2000. Do 2006. Godine Naučno Istraživački Rad Finansije i Bankarstvo

Kretanje deviznog kursa od 2000. do 2006. godine

SADRŽAJ:

Uvod............................................................................................................................................................2

1. HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA................................................................................................................. 3

2. STRUKTURA FINANSIJSKOG TRŽIŠTA................................................................................................3

3. DEVIZNO TRŽIŠTE........................................................................................................................... 4

4. DEVIZNI SISTEM I KARAKTERISTIKE..................................................................................................7

5. POJAM I FUNKCIJE DEVIZNOG KURSA.............................................................................................9

6. VRSTE DEVIZNIH KURSEVA............................................................................................................. 12

7. MERENJE IZLOŽENOSTI NA PROMENU DEVIZNIH KURSEVA...........................................................15

8. MOGUĆNOSTI PREDVIĐANJA DEVIZNOG KURSA............................................................................16

9. KRETANJE КURSA DINARA U PERIODU 2000- 2005. U SRBIJI..........................................................17

ZAKLJUČAK........................................................................................................................................ 25

Literatura:.................................................................................................................................................26

1


Uvod

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje deviza koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupo-prodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međubankarskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Nakurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcarski fra-nak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)...

Karakter privrednog sistema, privredne strukture i ekonomske politike svake zemlje - određuje i karakter deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društveno-ekonomskih tokova i privrednog sistema. Razvoj i primene deviznog sistema u našoj zemlji pratili su izmene u privrednom i društveno-političkom sistemu kao i konceptu razvojne politike.

Devizni kurs je cena domaćeg novca, izražena u stranom novcu, ili cena stranog novca - izražena u domaćem novcu. Novac, koji je predmet kupovine i čija se cena izražava u jedinicama stranog novca, postaje roba sui generis.

Devizni kurs zavisi od formiranja ponude i tražnje deviza na deviznom tržištu, iz čega sledi - da se devizni kursevi ne moraju poklapati s njihovim monetarnim paritetom. U doba zlatnog standarda, vrednost domaćeg novca (vezana za zlato) bila je u osnovi determinanta deviznog kursa. U vreme zlatnog standarda, utvrđivanje i promene devi-znog kursa bitno se razlikovalo od njegovog formiranja danas. Odnos vrednosti dveju valuta bio je određen odnosom količine zlata, odnosno odnosom kovničke stope. To je poznati inter-valutarni zlatni paritet. Promene cena u zemlji primarno deluju na tražnju devize preko „pritiska" na uvoz i porast tražnje strane robe. Pad kursa dolara može do-vesti do pritiska na marku u povećanje njenog kursa i dr.

Devizni kurs je veoma značajan za svaku privredu pa i privredu Srbije. Mone-tarne vlasti u Srbiji raznim instrumentima utiču na visinu deviznog kursa radi ostvari-vanja ciljeva ekonomske politike. Stabilnost deviznog kursa ima veoma značajan uticaj na razvoj srpske privede.

Oblik privednog sistema određuje i vrstu i stabilnost deviznog kursa, od centra-lizovane planske privrede sa fiksinim deviznim kursevima do slobodne tržišne privrede sa varijabilnim kursevima.

Monetarna reforma - veoma uspešno ostvarena omogućila je stabilizaciju devi-znog kursa, obezbeđenje velikih deviznih rezervi, stabilnost makroekonomske politike, stvaranje uslova za izvršenje tranzicionih procesa, porast stranih ulaganja u domaću privredu i približavanje EU.

2


1. Hipoteze istraživanja

U istraživanju polazimo od hipoteze H0: Optimalan režim deviznog kursa sa adekvatnom anti-inflacionom strategijom utiče krucijalno na uspešnost sprovođenja preduzetničkih ideja u Republici Srbiji.

Zatim postavljamo hipotezu H1:

.Devizni kurs se ili efektivno fiksira (2000. i 2002. godine), ili usporeno depresira (od 2003. do danas).

2. Struktura finansijskog tržišta

Tržište kapitala predstavlja skup odnosa ponude i tražnje dugoročnih i srednjo-ročnih finansijskih sredstava. Ovo je deo ukupnog finansijskog tržišta koje obuhvata još i tržište novca i devizno tržište

.

Slika 1. Finansijsko tržište1

Tržište kapitala se sastoji iz:a) bankarskog tržištab) berzanskog tržišta kapitalaNa bankarskom tržištu figurira zajmovni kapital kod koga se preduzetnik nalazi

u ulozi zajmoprimaoca, a vlasnik kapitala (obično banka) u ulozi zajmodavalaca. Izme-đu njih, odnosno između dužnika i poverioca se formira kreditni odnos preko banke (posredno) ili direktno. Ako se banka pojavljuje kao posrednik, tada govorimo o dugo-ročnom investicionom kreditu.

1 Dr Konstantin Pušara, Međunarodne finansije, Beograd, 2003., str. 126

3


Berzansko tržište predstavlja kupovinu i prodaju akcija i dugoročnih obveznica. Berzansko tržište naziva se sekundarnim tržištem kapitala.

Tržište kapitala predstavlja fini mehanizam sa brojnim institucijama instrumen-tima i procesima kojima se vrši distribucija i alokacija finansijskih sredstava, najčešće u investicije. To je i osnovna funkcija tržišta kapitala da se na njemu i preko njega kon-centriše ponuda slobodnih sredstava (štednja) da bi se podmirile različite investicije (tražnjom kapitala). Ako su nekome potrebna investiciona sredstva ona se mogu prib-aviti na tržištu kapitala preko emisije obveznice (zajmovni kapital) ili emisijom akcija (akcijski ili vlasnički kapital). Na tom tržištu se traži dugoročni kapital za investicije. To je primarno tržište kapitala. Trgovanje u novim odnosima već ranije emitovanim harti-jama od vrednosti (kupovina i prodaja) obično se naziva "sekundarno" tržište kapitala.

3. Devizno tržište

Predmet poslovanja deviznog tržišta je kupovina i prodaja deviza, koje su od značaja za likvidnost privrede u međunarodnim plaćanjima. Kupovina i prodaja deviza na deviznom tržištu, može se vršiti: promptno i terminski.

Kupovina i prodaja deviza na promtpnom tržištu vrši se slobodno, dok kupovina i prodaja na terminskom tržištu može se obavljati samo za konkretan ekonomski posao.

Subjekti na deviznom tržištu su poslovne banke koje imaju ovlašćenja za obavljanje devizno-valutnih poslova i poslova platnog prometa sa inostranstvom.

Devizno tržište predstavlja organizovan sistem kupovine i prodaje devi-za koji se obavlja na teritoriji jedne države, a prema pozitivnim propisima dotične zemlje. Kupoprodaja deviza se vrši preko ovlašćenih banaka. Ona se obavlja na međuban-karskom sastanku, a to je mesto gde se okupljaju ovlašćene banke i NBS. Nakurentnija strana sredstva plaćanja su: EVRO, australijski dolar (AUD), SD dolar (USD), švajcar-ski franak (CHF), britanska funta (GBP), japanski jen (JPV), kanadski dolar (CAD)...2

U širem smislu značenja, finansijska tržišta su milje u kome privredni subjekti i državne institucije (preduzeća i dr.) pribavljaju slobodna novčana sredstva za svoje investicione projekte, ili da upošljavaju slobodne kapacitete i sredstva u cilju spreča-vanja inflacije, smanjenja nezaposlenosti i povećavanja stope ekonomskog rasta, odno-sno uvećanje finansijske aktive. Prema tome, osnovna funkcija finansijskog tržišta je adekvatna alokacija novca i kapitala u privredi (prema najkvalitetnijim sektorima. Time se podstiče obrt i mobilnost novca i kapitala).

U užem smislu značenja finansijsko trzište predstavlja organizovano trgovanje finansijskim instrumentima.

Finansijsko tržište omogućava:1. Brzo imovinsko i finansijsko restruktiranje subjekata u skladu sa sopstve-

nim potrebama i delovanjem tržišta,2. Brisanje granice između likvidnih i nelikvidnih sredstava jer sekundarno

tržište omogućava likvidnost gotovo svakog člana imovine.3. Disperziju rizika kroz lakše i šire sturkturisanje imovine4. Stalno prilagođavanje ročnosti izvora i plasmana sredstava5. Izbor plasmana prema znacima sa tržišta,

2 Milutin Ćirović, Devizni kursevi, Beograd, 2000., str. 211

4


6. Stalno menjanje oblika imovine i kombinovanje oblika imovine prema pri-nosima, i drugim motivima,

7. Vrednovanje imovine i kvaliteta svakog učesnika na finansijskom tržištu.Finansijska tržišta se obično, dele na:1.Tržišta novca i kratkoronih hartija od vrednosti2. Tržište kapitala i dugoročnih hartija od vrednostiDevizno ili međunarodno tržište je deo ukupnog finansijskog tržista na kojem se

prema utvrđenim uslovima i pravilima trguje stranim valutama, tj. razmenjuju devize. Osnovni zadatak mu je da snabdeva učesnike stranim sredstvima plaćanja za plaćanje uvoza i izvoza. Devizni kurs se formira pod uticajem ponude i tražnje i predstavlja cenu jedne jedinice strane valute izraženu brojem jedinica domaće valute. Najvažniji učesnici su velike komercijalne banke, brokeri i dileri specijalizovani za trgovinu devizama, ko-mercijalni kupci deviza. Na deviznom tržištu trguje se uglavnom konvertibilnim devi-zama. To je tržište potpune konkurencije, jer na njemu sudeluje mnoštvo učesnika, a broj transakcija je veliki. Transakcije na deviznom tržištu odvijaju se kao:

• Transakcije između komercijalnih banaka i njihovih komitenata.• Devizne transakcije među komercijalnim bankama u zemlji• Transakcije komercijalnih banaka sa svojim filijalama u inostranstvu ili s korespodentima u inostranstvu i• Devizne transakcije medju centralnim bankama radi uticaja na kurseve i na kretanje kapitala.

Cene koje se formiraju na deviznom tržištu su dvojne:a) Ponuđene cene po kojima je kupac spreman kupovati devizeb) Zahtevane cene po kojima je prodavac spreman prodavati devize. Razlika

među njima je marža.Kupovina i prodaja deviza na međubankarskom sastanku, može biti promptna

(kupoprodaja koja je zaključena odmah i najkasnije u roku do dva dana po zaključenju ugovora) ili terminska (podrazumeva izvršenje ugovore-nog posla u periodu od 30 dana do jedne godine po zaključenom ugovoru na deviznom tržištu).

Na tržištu veliku prednost imaju poslovne banke koje su izvršile standardizaciju svog poslovanja usaglašavajući ga sa nekim od priznatih svetskih standarda upravljanja kvalitetom (na pr. serija standarda ISO 9000). Posebno treba istaći da, po proceni u svetu manje od 100 banaka poseduje sertifikat o usaglašenosti poslovanja sa nekim od modela standarda iz serije ISO 9000. I ako ne jedini uslov, uvođenje ovih standarda doprineti će bvankama da podignu na jedan viši kvalitet usluga, pa i da što češće budu (u poziciji deviza" na tržištu.

NB Srbije u deviznom sistemu obavlja zadatke organizacionog i kontrolnog značaja.

Poslovne banke (koje imaju ovlašćenja od NB da mogu obavljati devizne poslove) vode devizne račune preduzeća preko kojih se vrše sva plaćanja i naplaćivanja u poslovima sa inostranstvom.

Međunarodni odnos poslovnih banaka je isključivo tržišni (slobodno orga-nizo-vanje poslovnih veza, bez mešanja drugih privrednih subjekata ili države), kao i odnos sa svim partnerima (na primer o plasmanu sredstava banke odlučuju isključivo direktor i nadležan odsek u okviru banke).

Poslovne banke, koje imaju odobrenje od NB za poslovanje sa inostranstvom, same organizuju poslovne veze sa korespodentnim bankama i partnerima u inostranstvu;

5


mogu biti osnivači i suosnivači banaka, kompanija i drugih ekonomskih subjekta u ino-stranstvu (kao i akcionari sa većinskim ili značajnim udelom u drugim bankama i kom-panijama).

Primenu deviznog tržišta ilustruje tabela 1.

Tabela 1. Institucionalno korišćenje deviznog tržišta3

Komercijalne banke obezbeđuju kupoprodaju valuta za svoje poverioce, vrše spekulativno-zaštitne aktivnosti u vezi sa kretanjem deviznog kursa, obezbeđuju ter-minske ugovore, opcije i druge derivatne instrumente. Zajednički (uzajamni) fondovi ko-riste devizno tržište za obezbeđivanje svog portfolija i profitabilno ulaganje sredstava. Bro-kerske kuće i investicione banke se bave transakcijama HOV za svoje poverioce iza svoj račun, a osiguravajuće kompanije i penzioni fondovi koriste devizno tržište za pro-fitabilno ulaganja sredstava.

Tabela 1: Primena deviznog tržišta

Finansijska institucija

Primena deviznog tržišta

Komercijalne banke

Služe kao ftnansijski posrednici na deviznom tržištu kupujući ili prodajući valutu, prilagođavajući se poveriocima. Spekulišu sa kretanjem deviznog kursa, zauzimaju dugu poziciju za neke valute, a kraću poziciju za neke druge valute. Obezbeđuju terminske ugovore poveriocima. Neke komercijalne banke nude devizne opcije pove-renicima, koje nisu slične standardnim deviznim opcijama na tržištu.

Internacionalni zajednički fondovi

Koriste devizno tržište za zamenu valute kada restrukturiraju svoj portfolio. Koriste derivate strane valute da osiguraju svoje ulaga-nje.

Brokerske kuće i investicione banke

Neke brokerske kuće i investicione banke se bave transakcijama hartija od vrednosti za svoje poverioce ili za svoj lični račun.

Osiguravajuće kompanije

Koriste devizno tržište kada menjaju valutu za svoje internacionalne poslove. Koriste devizno tržište za kupovinu inostranih hartija od vrednosti za svoje portfolije ulaganja ili za prodaju hartija od vre-dnosti. Koriste derivate strane valute da osiguraju svoje ulaganje.

Penzioni fondovi Iziskuju zamenu za inostranu valutu kada investiraju u hartije od vrednosti za svoja portfolija akcija ili obveznica. Koriste derivate strane valute da osiguraju svoje ulaganje.

Međubankarsko devizno tržište je glavni oblik deviznih tržišta u svetu na kome se obavlja ogroman promet, neprekidno. Učesnici na tom tržištu su poslovne banke sa ovlašćenjem Centralne banke.

3 Dr Jovo Jednak, Finansijska tržišta, Beograd, 2005. , str. 436

6


4. Devizni sistem i karakteristike

Devizni sistem čini skup principa, propisa, pravila i institucija kojima se regulišu devizni poslovi između privrednih i drugih subjekata u robnom i nerobnom prometu u zemlji i sa inostrantstvom.

Karakter privrednog sistema, privredne strukture i ekonomske politike svake ze-mlje - određuje i karakter deviznog sistema. Jer, promene deviznog sistema sastavni su deo promena društveno-ekonomskih tokova i privrednog sistema. Razvoj i primene de-viznog sistema u našoj zemlji pratili su izmene u privrednom i društveno-političkom sistemu kao i konceptu razvojne politike.

Devizni sistem može biti: a) liberalan i b) regulisan.Liberalni (slobodni) devizni sistem, karakteriše veća sloboda u poslovanju i

raspolaganju devizama od strane privrednih subjektata. Ta ograničenja se sprovode za-konskim propisima i drugim merama.

Devizni sistem države ušao je 1994. godine u treću fazu svoga razvoja. Za ra-zliku od tzv. centralizovanog, odnosno adiministrativnog upravljanja, prešlo se u fazu decentralizacije i liberalizacije deviznog sistema, koja je počela šezdesetih godina pro-šlog veka4, prolazila je kroz veća ili manja ograničenja i promene, u saglasju sa prome-nama u našoj razvojnoj politici, sve do devedesetih godina. Raspadom Jugoslavije dolazi i do promena u društveno-ekonomskim odnosima, u privredno sistemu, a sagla-sno tome i u deviznom sistemu.

Konstituisanjem Savezne Republike Jugoslavije, konstituisan je donekle i novi privredni sistem baziran na promeni vlasničke strukture. Ukinuti su neki elementi i rešenja u privrednom i deviznom sistemu, koji su bili karakteristični za prethodni period tzv. dogovorne ekonomije i privredne strukture, izrasle na toj osnovi.

Saglasno novom sistemu odnosa, Savezna Republika Jugoslavija postavlja te-melje jedne sasvim nove privredne strukture na bazi novih svojinskih odnosa, stvara-jući tako preduslove za otvoreni tip privrede na tržišnim principima. Period između 1990. i 1994. godine, predstavljao je najteži put koji je naša zemlja prešla u poslednjih 100 godina. Name, ratni požar i sankcije međunarodne zajednice prema SRJ, usporila su koncipirani razvoj privrede i ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

Potpuni slom nacionalne valute razornom hipeinflacijom, zaustavio je svaki normalni odnos i posao u deviznom prometu. U deviznom sistemu su se raznim merama uvodila određena ograničenja, s ciljem da se zaustavi erozija platno-bilansnih odnosa. Sve se to odigravalo više u sklopu "devizne" politike, isto u sklopu jednog realnog koncepta deviznog sistema.

Tek početkom 1994. godine, radikalnim zahvatom u okviru, pre svega mone-tarnog sistema, nastavaljaju se čvršći temelji za izgradnju novog koncepta deviznog sistema i ekonomskih odnosa sa inostranstvom. Promenama u monetarnoj sferi, uvođe-njem u opticaj novog dinara, zaustavljena je hiperinflacija, emisiona politika bazirana je na potpunom deviznom pokriću. Time su stvoreni uslovi za uspostavljanje novih odnosa u oblasti deviznog prometa i ukupnih ekonomskih odnosa sa inostranstvom.

4 Borko Krstić, Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Niš, 1996., str. 131

7


Karakteristika deviznog sistema u 1994. godini, ogleda se u liberalizaciji ukup-nih ekonomskih odnosa sa inostranstvom, kao u pogledu izvoza tako i uvoza, a naročito uvoza inostranih investicija. Međutim, zbog sankcija međunarodne zajednice u oblasti ekonomskih i finansijskih odnosa, na planu uvoza zadržana je politika regulisanja od-nosa ograničenja. Zakon o deviznom poslovanju i nih drugih propisa iz oblasti eko-nomskih odnosa sa inostranstvom, doneti u 1994.godini, stvaraju uslove za jednu sele-ktivaciju i racionalniju deviznu politiku okrenutu pre svega modelima tržišne ekono-mije, naročito u oblasti finansijskog sitema, uz očekivanje da će sankcije međunarodne zajednice i dalje da se postepeno skidaju.

Bilansno-platna pozicija Srbije i stanje njenih dugova bitno su uticali na koncept devizne politike. Savremeni sistem ekonomskih odnosa sa inostranstvom mora biti za-snovan na principima:

1. Dalji proces liberalizacije deviznog i spoljnotrgovinskog poslovanja;2. Stabilizacija ekonomskih kretanja i odnosa ponude i tražnje, uz održavanje globalne i strukturne ravnoteže, kroz šire uključivanje u svetsku privredu;3. Uvođenje deviznog tržišta u cilju slobodnije cirkulacije deviza;4. Uvođenje konertibilnog dinara, što će biti logična posledica promena u ukupnim odnosima.Međunarodni odnos poslovnih banaka je isključivo tržišni (slobodno orga-nizo-

vanje poslovnih veza, bez mešanja drugih privrednih subjekata ili države), kao i odnos sa svim partnerima (na primer o plasmanu sredstava banke odlučuju isključivo direktor i nadležan odsek u okviru banke).

Poslovne banke, koje imaju odobrenje od NB za poslovanje sa inostranstvom, same organizuju poslovne veze sa korespodentnim bankama i partnerima u inostranstvu; mogu biti osnivači i suosnivači banaka, kompanija i drugih ekonomskih subjekta u ino-stranstvu (kao i akcionari sa većinskim ili značajnim udelom u drugim bankama i kom-panijama).

Proces započete liberalizacije respektovaće strukturni razvoj, stepen zaštite do-maće privrede, strukturu i razvoj izvoza i uvoza, položaj na svetskom tržištu, stepen zaduženosti idr. U postepenoj lieralizaciji spoljnotrgovinskog poslovanja, trebalo bi da se postignu sledeći ciljevi:

1. Stimulisanje izvoza uz adekvatne mere na planu uvoza (ograničenja nebitnog uvoza).2. Regionalna stbilnost deviznog kursa.3. Obezbeđenje stabilnosti deviznog kursa.4. Otklanjanje poremećaja na domaćem tržištu, oji mogu nastati većim ograničenjima uvoza.Novi devizni sistem treba da bude izraz razvijenosti društveno-ekonomskog si-

stema u kome privredni subjekti treba da imaju visok stepen samostalnosti u ostvari-vanju i raspolaganju devizama, u skladu sa dostignutim nivoom ekonomskog razvoja.

U novom konceptu i sistemu, poslovnim bankama biće omogućeno obavljanje sledećih vrsta deviznih poslova:

1. Devizno-valutni poslovi u zemlji2. Kreditni poslovi sa inostranstvom3. Platni promet sa inostranstvomKoje će poslovne banke i pod kojim uslovima moći obavljati pojedine vrste

deviznih poslova, bliže je definisano odgovarajućim zakonskim propisima i merama Narodne banke.

8


5. Pojam i funkcije deviZnog kursa

Devizni kurs predstavlja cenu po kojoj se jedna nacionalna valuta razmenjuje za drugu valutu. To praktično znači da svaka strana valuta ima na domaćem deviznom tržištu svoju cenu koja se zvanično registruje, odnosno notira. Treba razlikovati direktno notiranje deviznog kursa, od indirektnog.5

Kod direktnog notiranja deviznog kursa jedinica strane valute izražava se u domaćoj valuti. Indirektno notiranje je posredni oblik izražavanja deviznog kursa kojim se cena jedne jedinice domaće valute izražava u stranoj valuti. U prvom slučaju, tj. kod direktnog notiranja, radi se o deviznom kursu strane valute na domaćem tržištu, a u drugom slučaju tj. kod indirektnog notiranja, reč je o deviznom kursu domaće valute na inostranom deviznom tržištu.

Devizni paritet predstavlja zvanično utvrđenu vrednost nacionalnog novca izra-ženu u nekom šire prihvaćenom imenitelju (denominatoru): zlatu, specijalnim pravima vučenjima, nekoj stabilnijoj i važnijoj valuti i sl.6 Tako valutni paritet služi kao osnova oko koje, u normalnim uslovima, varira devizni kurs.

Devizni kurs, tj. cena deviza ima više funkcija i to alokativnu, informativnu, redistributivnu i razvojnu.

Jedna od osnovnih funkcija deviznog kursa jeste uspostavljanje veze između do-maćih i inostranih cena. Uspostavljanje veze se matematički iskazuje sledećom formu-lom:

gdeje : r - devizni kurs, Pd - nivo cena u zemlji, Px - nivo cena u inostranstvu.U odnosu na većinu lomaćih cena čija alokativna funkcija ima mikro-ekonomski

karakter, devizni kurs vrši makroekonomsku funkciju. S obzirom da vrši preračuna-vanje inostranih u domaće cene i obrnuto, devizni kurs omogućuje da se, pored inter-nih, u svaku kalkulaciju uključe i eksterni kriterijumi od važnosti za alokaciju resursa. To je u uslovima dinamičnih promena u svetskoj privredi (infor-macione tehnologije, elektronsko poslovanje i dr) od posebnog značaja.

Takođe, upoređivanjem domaćih i inostranih cena, devizni kurs identifikuje proizvode koje treba uvoziti, odnosno izvoziti čime determiniše formiranje strukture robne razmene sa inostranstvom. Međutim, i za preostale funkcije deviznog kursa na bi se moglo reći da su manje značajne od osnovne.

Realan devizni kurs7 - je odnos između domaće i strane valute koji izjednačava opšti nivo cena na domaćem tržištu sa opštim nivoom cena u inostranstvu. Naglašavamo da se radi o opštem nivou cena kao ponderisanom proseku svih cena. Iz navedenog sledi

5 Dr M. Dželetović, Kurs dinara i monetarna stabilizacija, Ekonomski fakultet Priština, Beograd, 2003., str. 96 Dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje, Ekonomski fakultet, Beograd, 1996, god., str.16.7 Dr M. Dželetović, Kurs dinara i monetarna stabilizacija, Ekonomski fakultet Priština, Beograd, 2003., str. 10

9


zaključak da pojedinačne cene proizvoda i usluga ne moraju biti usaglašene sa cenama tih proizvoda i usluga u inostranstvu.

Koncept realnih deviznih kurseva važi kako u režimu fiksnih tako i u režimu fleksibilnih deviznih kurseva. U režimu fiksnih kurseva postoji institucionalna stabil-nost nominalnih valutnih kurseva, što - u kontekstu promena u nivoima cena i troškova - dovodi do odgovarajućih promena realnih deviznih kurseva. Međutim, u sistemu fle-ksibilnih (plivajućih) deviznih kurseva, promene relativnih nivoa cena i troškova odra-žavaju se brže na promene fleksibilnih kurseva. Ukoliko je nominalni devizni kurs izvan realnog nivoa nacionalna valuta je ili precenjena ili potcenjena.

Domaća valuta je precenjena8 - kada je (pri direktnom notiranju) nominalni devizni kurs ispod realnog nivoa. Kupovna moć precenjene valute veća je u inostran-stvu nego u zemlji. To uslovljava povećanje uvoza jer po takvom kursu preračunate cene strane robe postaju niže. Istovremeno, izvoznici za zarobljene devize dobijaju ma-nje domaćeg novca nego pri realnom deviznom kursu. Time domaći proizvodi postaju nekurentni na stranom tržištu, čime se emanjuje interssovanje za izvozom. Iz ovoga proizilazi da precenjena valuta negativno utiče na platni bilans, jer stimuliše uvoz, a dekuražira izvoz. Jačina ovog uticaja zavisi od elastičnosti domaće tražnje za uvoznom robom i elastičnosti inostrane tražnje na cene domaće robe.

Domaća valuta je potcenjena - kada je (pri direktnom notiranju) nominalni de-vizni kurs iznad realnog. U tom slučaju kupovna moć u zemlji je veća nego u ino-stranstvu. Potcenjena domaća valuta poskupljuje uvoz i pojeftinjuje izvoz. To dovodi do rasta inostrane tražnje za domaćom robom i opadanja domaće tražnje za inostranom robom. Potcenjenost domaće valute stimuliše izvoz i obeshrabruje uvoz što rezultira poboljšanjem platnobilansne pozicije zemlje.

Ravnotežni devizni kurs - je devizni kurs koji obezbeđuje ravnotežu platnog bilansa na duži rok, odnosno izjednačavanje ponude i tražnje deviza. U normalnim oko-lnostima realan devizni kurs održava platni bilans u ravnoteži, pa je u tom slučaju realan devizni kurs istovremeno i ravnotežan.

Da bi devizni kurs bio kurs ravnoteže, pored spoljašnje, potrebno je da obezbe-đuje i unutrašnju ravnotežu koja podrazumeva odsustvo:

• stagnacije,• pada proizvodnje,• masovne nezaposlenosti i• inflacije.Takođe, ravnotežan devizni kurs obezbeđuje platnobilansnu ravnotežu bez pri-

mene oštrih mera spoljnotrgovinske i devizne kontrole. Ravnotežan devizni kurs se mo-že prikazati i grafički :

Grafikon 1. Ravnotežan devizni kurs9

8 Dr M. Ćirović, Devizni kursevi, Bridž kompanija, Beograd 2000. godine, str. 185

10


Kriva ponude deviza (ПП) i kriva tražnje (TT) seku se tački A, što znači da se pri kursu K ponuda i tražnja izjednačavaju - platni bilans je uravnotežen. Porast tražnje deviza krivu tražnje pomera udesno (Ta Ta). U ovom slučaju krive ponude i tražnje deviza seku se u tački Б. Platni bilans je uravnotežen pri novom kursu Ka. Veća tražnja deviza povećava devizni kurs, a pri većem kursu većaje i ponuda deviza. Dakle, ravno-težan devizni kurs "čisti" devizno tržište, ne dozvoljavajući ni višak ponude ni višak tražnje deviza na deviznom tržištu.

Zemlja koja se uključuje u međunarodnu podelu rada mora voditi računa o održavanju svog ravnotežnog deviznog kursa, koji predstavlja odraz kretanja domaćih cena prema inostranim. Veza između domaće i stranih privreda uspostavlja se ili kroz simetrično kretanje deviznog kursa, ili kroz simetrično kretanje cena.

Ako je kretanje cena na domaćem tržištu drugačije, tj. manje stabilno nego u inostranstvu, onda se otvorenost nacionalne ekonomije može održavati samo uz pokre-tljivost deviznog kursa. U tom slučaju, devizni kurs uspostavlja simetriju u kretanju odnosa unutrašnjih i spoljnih cena. Zato je unutrašnja stabilnost preduslov stabilnosti deviznog kursa. Šema koja pokazuje zakonomernosti između kretanja domaćih cena i deviznog kursa, prikazanaje sledećim uporednim pregledom:

Kretanje domaćih cena Kretanje deviznog kursaNezavisno od inostranih cena Proporcionalno fluktuiranje U skladu sa inostranim cenama Fiksni kursevi Stabilno u zemlji i inostranstvu Fiksni kurseviDakle, stabilni devizni kursevi zahtevaju ili stabilnost cena na domaćem tržištu

ili da se fluktuacije domaćih cena odvijaju u skladu sa flušuacijama inostranih cena.

6. Vrste deviznih kurseva

Postoje dve osnovne podele deviznih kurseva:10

9 Dr M. Dželetović, Kurs dinara i monetarna stabilizacija, Ekonomski fakultet Priština, Beograd, 2003., str. 1210 Dr M. Dželetović, Kurs dinara i monetarna stabilizacija, Ekonomski fakultet Priština, Beograd, 2003., str. 13

11


- prema načinu njihovog formiranja i- prema tome da li se istovremeno primenjuje više kurseva, ili samo jedan.

Prema načinu njihovog formiranja razlikuju ss:- čvrsti (fiksni) i- promenljivi (fluktuirajući, plivajući, fleksibilni) devizni kursevi.Čvrst ili fiksni devizni kurs - predstavlja cenu deviza, utvrđenu od. strane naci-

onalne monetarni vlasti za relativno duži period, koja ne zavisi od ponude i tražnje deviza. Važno je naglasiti da se pod čvrstim deviznim kursom na podrazumeva njegova apsolutna nepromenljivost - već kako praksa pokazuje dozvoljeno i dogovoreno odstup-anje deviznog kursa od valutnog pariteta.

Bretonvudski monetarni sistem, osnovan 1944. godine, bio je zasnovan na čv-rstim deviznim kursevima. Iako je Međunarodni monetarni fond predstavljao instituciju stvorenu u Breton Vudsu, statut MMF-a je obavezivao zemlje članice da intervencijama preko centralnih banaka održavaju fiksirani kurs u granicama od 1% ispod i iznad devi-znog pariteta. Od 1971. godine Smitsonijanskim sporazumom odstupanje od utvrđenog pariteta je prošireno na 2,25%. Čvrst devizni kurs ima kako pozitivnih tako i negativnih karakteristika. Pozitivne strane čvrstog deviznog kursa su sledeće:

• predstavlja pouzdanu osnovu za izračunavanje rentabilnosti uvozno-izvoznih poslova;

• stimuliše međunarodno kretanje dugoročnog kapitala pozitivno delujući na sklapanje dugoročnih poslovnih aranžmana;

• štiti nacionalnu ekonomiju od automatskog prenošenja kratkoročnih i stihij-skih poremećaja sa svetskog tržišta;

• smanjuje rizik i neizvesnost u ekonomskim transakcijama sa inostranstvom:• utiče na rast štednje u domaćoj valuti i povećava zainteresovanost stranaca

za domaćom valutom.Negativne strane čvrstog deviznog kursa su:• ekonomsku polntiku zemlje podređuje potrebi održanja fiksiranog nivoa de-

viznog kursa;• zahteva držanje većih monetarnih rezervi;• onemogućava direktan uticaj sa svetskog tržišta na nacionalnu ekonomiju a

time i usporava proces prilagođavanja nacionalne ekonomije novonastalom ambijentu u svetskoj privredi;

• zahteva prisustvo spoljnotrgovinskih i deviznih ograničenja;• umanjuje efekte monetarne politike.Fluktuirajući (fleksibilni) devizni kurs je kurs koji se formira na osnovu slo-

bodnog kretanja ponude i tražnje deviza. Imajući u vidu značaj deviznog kursa za reali-zaciju ciljeva ukupne ekonomske politike, treba naglasiti da fluktuirajući devizni kurs nije rezultat delovanja čisto tržišnih snaga, bez ikakvog uticaja monetarnih vlasti. Suvi-še je veliki značaj deviznog kursa za privredna kretanja zemlje, da bi se njegovo formi-ranje moglo potpuno prepustiti stihijskom delovanju tržišta. Čak i kada se radi o sta-bilnoj privredi intervencije monetarnih vlasti na deviznom tržištu su neophodne da ne bi došlo do ozbiljnijih poremećaja odnosa ponude i tražnje deviza.

Fluktuirajući devizni kurs automatski niveliše razlike između domaćih i ino-stranih cena. Ako dođe do skoka cena robe i usluga u inostranstvu, zadržavanje stabil-nih cena na domaćem tržištu podrazumeva pad deviznog kursa. Ekonomski položaj

12


uvoznika ostaje isti kao i pre skoka cena na inostranom tržištu, jer se izravnava razlikom u deviznom kursu.

Dakle, u uslovima fluktuirajućih deviznih kurseva domaće cene ostaju stabilne. a kurs se menja odnosno fluktuira. Fluktuirajući devizni kurs, osim navedene, ima i dru-gih prednosti:

• omogućuje nosiocima ekonomske politike više autonomnosti;• automatsko uravnoteženje platnog bilansa;• omogućuje blagovremeno prilagođavanje nacionalne ekonomije promenama

u svetskoj privredi;• smanjuje potrebu držanja većih monetarnih rezervi;• jača efekte monetarne politike;• sprečava potcenjenost i precenjenost domaće valute.Zapravo, fleksibilni kursevi su bitni za očuvanje nacionalne autonomije i neza-

visnosti konzistentne sa delotvornom organizacijom i razvojem svetske privrede. Nedo-staci fluktuirajućih deviznih kurseva su:

nema čvrste osnove za izračunavanje rentabilnosti uvozno-izvoznih poslova; povećava rizik pri obavlanju ekonomskih transakcija u inostranstvu; prenosi kratkoročne i stihijske poremećaje sa svetskog tržišta na nacionalnu

ekonomiju; destimuliše zaključivanje dugoročnih poslovnih aranžmana; smanjuje zainteresovanost inostranih rezšenata za domaćom valutom.S obzirom da se formira na osnovu ponude i tražnje deviza, koje odražavaju sta-

nje platnog bilansa, logično je da visina fluktuirajućeg deviznog kursa zavisi od platno-bilansnog salda. U slučaju deficita devizni kurs će iskazivati tendenciju rasta vrednosti stranih valuta i obrnuto.

Grafički prikazani fiksni i fleksibilni devizni kursevi izgledaju:

Grafikon 2. Fiksni i fleksibilni devizni kursevi11

11 Dr M. Dželetović, Kurs dinara i monetarna stabilizacija, Ekonomski fakultet Priština, Beograd, 2003., str. 15

13


Fleksibilni devizni kurs prilagođava se ponudi (С) i tražnji (Д) dolara; ovo se događa na Eo sa deviznim kursom eo. Akoje devizni kurs niži i nalazi se, recimo na nivou e1, tražnja za dolarima premašuje ponudu. Devizni kurs će porasti (doći će do apresijacije dolara), dok ne dostigne nivo eo, gde se postiže ravnoteža Eo. Ako je devi-zni kurs iznad eo, recimo na nivou e2, tražnja za dolarima je manja od ponude. Devizni kurs će pasti (depresijacija dolara), dok ne dostigne nivo eo, gde se postiže ravnoteža u tački Eo. Vlada može fiksirati devizni kurs korišćenjem državnih finansijskih trans-akcija da bi odgovorila na povećanu tražnju ili ponudu deviza. Ako se devizni kurs fi-ksira na nivou e1 javlja se deficit bilansa plaćalja. Centralna banka će, u tom slučaju, akumulirati devize i ponuditi dolare kao odgovor na preobimnu tražnju.

Suprotno, ako se devizni kurs fiksira na nivou e2, javiće se suficit bilansa pla-ćanja. Centralna banka će tada isplatiti devize i apsorbovati preobimnu ponudu dolara.

U zavisnosti od toga da li se cena deviza određuje jedinstveno ili diferencirano, razlikuju se jedinstveni i višestruki devizni kursevi.

Jedinstveni devizni kurs je kurs po kojem se obračunavaju sve ekonomske transakcije sa inostranstvom. Cena deviza je ista - kako za uvoznike tako i za izvoznike i za sve privredne i van privredne grane.

Ako se istovremeno primenjuje više deviznih kurseva, sa različitim rasponima između njih, reč je o viшestrukim ili diferencijalnim deviznim kursevima.

7. Merenje izloženosti na promenu deviznih kurseva

Procena osetljivosti različitih finansijskih pozicija u promene u deviznim kurse-vima je potrebna da bi se mogao izabrati racionalni metod "pokrivanja" od valutnih rizika.

Generalni koncept koji se koristi u operacionom merenju izloženosti promeni deviznih kurseva je elastičnost valutnih kurseva:

14


gde je ,,cash-flow'' (ili ekvivalentna vrednost imovine) izražen u valuti matične kom-panija (nazvaćemo je izveštajna valuta) a kurs predstavlja cenu strane valute izraženu u valuti matične kompanije. Elastičnost meri osetljivost "cash-flows" koja je izražena u izveštajnoj valuti na promene u kursu. Različite stavke koje utiču na vrednost filijale u inostranstvu ili na njenu profitabilnost će verovatno da pokažu različitu osetljivost na promene u kursu. Međutim, to nije dovoljno, a i može da da pogrešne rezultate ako je neto izloženosti merenea samo poređenjem nominalne vrednosti, bez uzimanja u obzir razlika u elasti-čnosti na promene kurseva pojedinih stavki bilansa.

Kod utvrđivanja elastičnosti valutnog kursa treba znati da:1. Elastičnost veća od jedan ili manja od minus jedan znači da je stavka veoma

izložena i daće se njena vrednost promeniti za više od jedan na-jedan osnovi sa pro-menom kursa.

2. Elastičnost od jedan ili minus jedan znači da se vrednost stavke menja po osnovi jedan-na-jedan sa promenama kursa.

3. Elastičnost jednaka nuli znači da je stavka savršeno pokrivena i da je njena vrednost neosetljiva na promene kursa.

Kada je elastičnost za konkretnu stavku procenjena, onda se njena izlo-ženost u bilo kojoj referentnoj valuti može сe izračunati množenjem sa njenom neto vrednošću:

Izloženost promenama kursa = "cash-flow" X elastičnost referentne valute ili imovina u referentnoj valuti.

8. Mogućnosti predviđanja deviznog kursa

Postavlja se pitanje da li spomenute oscilacije u visini deviznih kurseva banka može da predvidi, kako bi preuzela odgovarajuće mere? Pod predviđanjem podrazume-vamo logično zaključivanje bazirano na realnim pretpostavkama ponašanja ključnih ekonomskih i političkih verijabli. U svetu postoji veliki broj metoda predviđanja, od ko-jih većina vodi preklo od dva osnovna metoda.

Prvi je, predviđanje na bazi analize podataka osnovnih parametara ekonomija koje se sastoji od analize podataka osnovnih ekonomskih varijabli u cilju određivanja kursa valute na neki budući vremenski period. Uključuje varijable, kao što su relativne stope nivoa trgovinske razmene, stope inflacije, relativne kamatne stope, relativni saldo platnog bilansa, relativne stope ekonomskog rasta, itd. Ovaj metod sadrži dve thnike za određivanje visine kurseva12:

1. ekonometrijski modeli - kod kojih se međuzavisnosti gornjih varijabli izraču-nava putem matematičkih jednačina, i

2. subjektivna procena - gde tim eksperata ili pojedinačno vrši subjektivnu pro-cenu uticaja relativnih varijabli na kretanje visine kurseva.

Drugi osnovni metod predviđanja visine kurseva valuta je metod predviđanja na bazi tehničkih pokazatelja. Ovaj metod polazi od pretpostavke da se buduće kretanja kurseva može izvesti iz ekstrapolacije prethodnog kretanja visine valutnih kurseva. kako je ovaj metod najrasprostranjeniji, razvile su se brojne njegove tehnike od kojih su naj-značajnije:

12 Ekonomist, časopis, Mogućnost predviđanja deviznih kurseva, Beograd, 2000.

15


1. grafički prikazi - koji su vezani za grafičko prikazivanje kretnja visine kur-seva, kako bi se uočio trend rasta ili pada kurseva valute,

2. filter pravilo - koje određuje raspon u kretanju kurseva (obično u %) po kome, ako visina kursa valute poraste ili padne u odnosu na raspon, onda to znači da vrednost valute ima tendenciju rasta, odnosno, pada,

3. ukrštajuća tehika - koja se bazira na ukrštenju kratkoročnih i dugoročnih pro-seka putem posebnog sistema grafičkog praćenja vrednosti pojedinih valuta.

Treba istaći da ni jedna od postojećih metoda ni tehnika ne daju tako tačne rezultate da bi mogli da se pasivno odnosimo prema valutnom riziku.

Ono što možemo realno da očekujemo od predviđanja je da će pažljivo urađeno predviđanje dati korisne indikacije o budućnoj vrednosti kurseva valute koje nam mogu korisno poslužiti kako kod izbora metoda i instrumenata neutralisanja kursnih rizika, tako i kod donošenja raznih poslovnih odluka (određivanje cena, investicija, itd.).

9. Kretanje кursa dinara u periodu 2000- 2005. u srbiji

9.1. Kurs dinara u 2000-2001.

U politici kursa dinara izvršene su radikalne promene u poslednjem tromesečju 2000. godine. Napuštena je dotadašnja politika administrativnog formiranja zvanič-nog fiksnog kursa nacionalne valute, koja je, u uslovima znatno ekspanzivnije doma-će monetarne politike u poređenju sa inostranom, imala za posledicu permanentno šire-nje raspona između oficijelnog kursa i nezvaničnih kurseva dinara.13

Faktička devalvacija nacionalne valute izvršena je 13. oktobra 2000.godine (30 dinara za 1 nemačku marku) i njome je skoro u potpunosti poništena razlika između zvaničnog kursa i neregularnih kurseva. Devalvacija je i formalno potvrđena 5. dece-mbra 2000 godine.

Sredinom decembra proglašena je interna konvertibilnost dinara po tekućim transakcijama sa inostranstvom. To znači da su domaća fizička i pravna lica stekla pravo da, na osnovu navedenih transakcija, u neograničenom iznosu kupuju i prodaju devize.

Krajem decembra Narodna banka Jugoslavije je donela odluku o prelasku sa fiksnog na fleksibilni režim formiranja kursa dinara (Odluka o utvrđivanju režima kursa dinara, "Službeni list SRJ", br. 74/2000). Time je potvrđeno opredeljenje da for-miranje nivoa kursa dinara na osnovu ekonomskih zakonitosti, odnosno putem nespu-tane interakcije ponude i tražnje, predstavlja superiorno rešenje u poređenju sa određi-vanjem kursa na osnovu administrativnih odluka.

Odlukom o utvrđivanju kursa dinara i Uredbom o uslovima i načinu rada jedinstvenog deviznog tržišta ("Službeni list SRJ", br. 74/2000) predviđeno je, pored ostalog, da Narodna banka Jugoslavije na deviznom tržištu može intervenisati kupo-vinom i prodajom stranih sredstava plaćanja s ciljem formiranja kurseva na željenom ni-vou. Potvrđena je neophodnost poštovanja principa jedinstvenog kursa dinara i pravi-lno ukrštenog kursa dinara.

13 Narodna banka Srbije, Izveštaj - kurs dinara u 2000 i 2001. godini http://www.nbs.yu/serbian/5_3_2_2004.htm(pristup 19.12.2014.)

16

http://www.nbs.yu/serbian/zakoni/2_2_2_1_1.pdf

http://www.nbs.yu/serbian/zakoni/2_2_2_1_1.pdf

http://www.nbs.yu/serbian/5_3_2_2004.htm(pristup


Uprkos izraženoj bojazni protivnika fleksibilnosti da bi slobodno formiranje kursa dinara moglo da prouzrokuje velike oscilacije međunarodne vrednosti nacionalne valute – to se do sada nije dogodilo. Odnos vrednosti između nemačke marke, odnosno evra i dinara kretao se tokom ove godine u uskim granicama. Na dan 29. decembra vrednost marke je, po srednjem kursu, bila 30,5269 dinara, što je za svega 1,76% više nego krajem 2000. Istovremeno, dinarska vrednost američkog dolara porasla je za 7,13%, dok je nominalni efektivni kurs dinara bio niži za 4,0%. Veći porast vrednosti dolara prema dinaru u poređenju sa rastom dinarske vrednosti marke posledica je po-većanja vrednosti američke valute prema nemačkoj valuti na međunarodnim deviznim tržištima i poštovanja principa pravilno ukrštenog kursa dinara.

U decembru je u odnosu na novembar došlo do apresijacije realnog efektivnog kursa dinara za 2,0% kako usled porastog nominalnog efektivnog kursa (0,4%) tako i zbog bržeg povećanja domaćih cena od inostranih cena (1,6%). Posmatrano u odnosu na kraj prethodne godine, realni efektivni kurs dinara bio je krajem decembra ove go-dine apresiran za 30,0%, što je bilo posledica znatno bržeg uvećanja domaćih relativnih cena (35,4%) poredivo sa opadanjem nominalnog efektivnog kursa dinara (4,0%).

Međutim, posmatrano dugoročno, realni efektivni kurs dinara je izrazito depre-siran; u poređenju sa krajem 1994, realni decembarski kurs dinara tekuće godine niži je za čak 41,4%.

Realna apresijacija dinara u 2001. godini nije se nepovoljno odrazila na nivo deviznih rezervi kojima rukuje Narodna banka Jugoslavije. U periodu od kraja prošle godine do kraja decembra tekuće godine vrednost tih rezervi je porasla sa 524,2 miliona dolara na 1168,6 miliona dolara ili za 122,9%.

9.2. Kurs dinara u 2002. godini

Tokom perioda januar-decembar 2002. godine nastavljena je politika rukovo-đeno fleksibilnog kursa dinara. Kurs dinara se na međubankarskim sastancima deviz-nog tržišta formirao na bazi ponude i tražnje.14 Intervencije Narodne banke Jugoslavije imale su za cilj da zadovolje celokupnu legitimnu tražnju za devizama, po kursu di-nar/evro koji se nije značajnije menjao. Na kraju decembra 2002. vrednost evra je bila 61,5152 dinara, što je za 3,0% više nego krajem prethodne godine.

Istovremeno je nominalni efektivni kurs dinara porastao za 4,7%, s obzirom na to da je povećanje vrednosti dinara prema dolaru bilo veće, iznosilo je 14,7%, u odnosu na smanjenje vrednosti domaće valute prema evru (2,9%). Porast vrednosti dinara prema dolaru bio je rezultat porasta dolarske vrednosti evra i poštovanja principa pra-vilno ukrštenog kursa dinara. Realni efektivni kurs dinara bio je viši za 16,8% kako usled rasta nominalnog efektivnog kursa nacionalne valute, tako i usled bržeg povećanja domaćih cena u poređenju sa inostranim.


Kretanje međunarodne vrednosti dinara tokom 2003. godine, u okviru režima rukovođene fleksibilnosti, karakterisali su visok stepen stabilnosti realnog efektivnog

14 Narodna banka Srbije, Izveštaj - kurs dinara u 2002. godini http://www.nbs.yu/serbian/5_3_2_2004.htm(pristup 19.12.2014.)

17

http://www.nbs.yu/serbian/5_3_2_2004.htm(pristup


kursa i umerena depresijacija nominalnog efektivnog kursa. Promene dinarskih vre-dnosti inostranih valuta na domaćem deviznom tržištu bile su posledica izmena odnosa ponude i tražnje i kolebanja međusobnih odnosa vrednosti tih valuta na međunarodnim deviznim tržištima.

Realni efektivni kurs dinara bio je u decembru 2003. viši za 1,9% u odnosu na isti mesec prethodne godine. Međutim, posmatrano u globalu, uprkos izvesnim kratko-ročnim oscilacijama, na osnovu vrednosti mesečnog proseka, realni efektivni kurs dinara je tokom 2003, u poređenju sa decembrom 2002, ostao nepromenjen (indeks 99,98).

Nominalni efektivni kurs dinara bio je na kraju decembra 2003. niži za 3,7% u poređenju sa krajem decembra 2002. godine. Prosečna depresijacija nominalnog efekti-vnog kursa nacionalne valute tokom 2003. godine, u poređenju sa decembrom 2002, iznosila je 2,7% mesečno (indeks 97,28).

Promene vrednosti dinara prema najznačajnijim svetskim valutama bile su razli-čite usled promena međusobnih odnosa vrednosti tih valuta na međunarodnim deviz-nim tržištima i poštovanja principa pravilno ukrštenog kursa dinara. Tako je domaća valuta krajem decembra, u poređenju sa krajem decembra 2002. godine, bila depresirana u odnosu na evro, švajcarski franak, jen i funtu za 9,95%, 3,38%, 3,32% i 2,41% res-pektivno, dok je prema američkom dolaru apresirala za 7,96%.


Godinu 2004. je, posmatrano na godišnjem nivou, karakterisala kako nomi-nalna, tako i realna depresijacija efektivnog kursa dinara. Usled bržeg rasta domaćih cena od inostranih, nominalna depresijacija tog kursa bila je veća od njegove realne depresijacije. Promene dinarskih vrednosti inostranih valuta na domaćem deviznom tržištu bile su posledica promena odnosa ponude i tražnje i kolebanja vrednosti tih va-luta na međunarodnim deviznim tržištima.

Krajem decembra 2004, u poređenju s krajem decembra 2003. godine, nomina-lni efektivni kurs dinara bio je niži za 10,7% (indeks 89,3), a realni efektivni kurs za 1,1% (indeks 98,9). Prosečni mesečni nivo depresiranosti nominalnog efektivnog kursa dinara tokom 2004, u poređenju s decembrom 2003, iznosio je 6,4%, dok je taj nivo depresiranosti realnog efektivnog kursa istovremeno bio 2,4%.

U periodu od kraja 2003. do kraja 2004. godine vrednost dinara je prema svim najvažnijim svetskim valutama opala: u odnosu na američki dolar za 5,7%, evro za 13,4%, japanski jen za 8,5%, britansku funtu za 12,8% i švajcarski franak za 14,3%.Kretanje odnosa ponude i tražnje bilo je i u 2004. godini osnovni faktor formiranja kursa dinara. Tendencija veće tražnje od ponude deviza, na osnovu smanjenja deviznih rezervi zemlje kod Narodne banke Srbije u prvoj polovini godine, bila je praćena tendencijom realne depresijacije efektivnog kursa dinara. Porast deviznih rezervi Naro-dne banke Srbije u trećem tromesečju za oko 200 miliona dolara zaustavio je tendenciju depresijacije tog kursa karakterističnu za prvu polovinu godine. Nastavak trenda pove-ćanja deviznih rezervi u četvrtom tromesečju bio je praćen umerenim rastom realnog efektivnog kursa dinara.

Nominalni kurs dinara* (kraj decembra 2000 = 100)

18

http://www.nbs.yu/serbian/#1


*Smanjenje indeksa ukazuje na depresijaciju dinara, a povećanje na apresijaciju.

Realni efektivni kurs dinara* (decembar 1994 = 100)

_____________ * Porast indeksa je indikator apresijacije, a smanjenje indeksa depresijacije dinara

9.5. Politika kursa dinara u 2005.

Narodna banka Srbije je u toku 2005. godine politiku deviznog kursa sprovodila u okviru režima rukovođeno plivajućeg deviznog kursa. Pri tome se rukovodila, s jedne strane, potrebom ostvarivanja svog primarnog cilja - niske i stabilne stope inflacije, a, s druge, potrebom ostvarivanja srednjoročno održive platnobilansne pozicije zemlje.

Politika rukovođenog plivanja deviznog kursa ostvarivana je putem intervencija na fiksing sastanku Međubankarskog deviznog tržišta (MDT), na kome je Narodna banka intervenisala radi usklađivanja ponude i tražnje za evrom. Budući da intervencije nisu imale za ciq postizanje određenog nivoa deviznog kursa dinara, Narodna banka je dopuštala kako depresijaciju, tako i apresijaciju deviznog kursa dinara. Pri tome je na-stojala da spreči preterane oscilacije kursa koje bi bile rezultat neravnoteže između po-nude i tražnje na fiksing sastanku (devizni kurs dinara je u toku godine dnevno oscilirao u rasponu od - 0,43% do + 0,90%). Prosečna dnevna oscilacija kursa dinara prema evru

19

http://www.nbs.yu/serbian/#2


u 2005. godini bila je u visini od 0,10%, i to u prvih osam meseci 0,06%, dok je u posle-da četiri meseca prosek bio na nešto višem nivou, 0,16%.15

Viškove ponude inostranog efektivnog novca Narodna banka je preusmeravala sa segmenta menjačkog tržišta (neto otkup) na segment međubankarskog deviznog trži-šta, na kome je ponuda deviza banaka bila manja od tražwe za devizama. U toku de-cembra 2005. godine, u okolnostima povećanog priliva deviza u zemlju, uz istovremeno znatno smanjenu tražnju za devizama, došlo do jačanja dinara u odnosu na evro.

U tom periodu na fiksing sastanku MDT-a prodaja evra od strane Narodne banke je zabeležila smanjenje. Međutim, u poslednjoj dekadi decembra, Narodna banka je bila primorana da na sastanku MDT-a interveniše kupovinom evra kako bi ublažila, a zatim i zaustavila, dalje jačanje dinara prema evru kao rezultat velike tražnje za dinarima.

U toku 2005. godine, u uslovima ostvarene stope inflacije od 17,7% (mereno cenama na malo decembar prema decembru) i porasta inflacije u evrozoni od 2,2%, di-nar je prema evru nominalno depresirao za 7,5% (evro je apresirao za 8,1% prema din-aru). To znači da je posle dve uzastopne godine u kojima je dinar realno depresirao pre-

15 Godišnji izveštaj NBS za 2005, Politika kursa dinara i devizne rezerve.

20


ma evru (u 2003. godini 4,9% i 2004. godini 3,8%) u 2005. godini ostvarena realna apresijacija, koja je iznosila 6,5%.

Istovremeno, dinar je u uslovima porasta inflacije u SAD od 3,4% depresirao prema dolaru nominalno za 19,8% i realno za 8,7%. Realna depresijacija dinara prema američkom dolaru, uprkos realnoj apresijaciji dinara prema evru, bila je posledica jača-nja američkog dolara prema evru na svetskim tržištima, koje je tokom 2005. godine iz-nosilo 13,3%.

Posmatrajući analitičku korpu valuta (80% evro i 20% dolar), dinar je u toku 2005. godine nominalno depresirao za 10%, odnosno realno apresirao za 3,5% (u toku 2003. realna depresijacija je iznosila 1%, a u 2004. godini 2,4%).

9.6. Monetarna kretanja i devizni kurs u 2006.

Povećanje stepena restriktivnosti monetarne politike u drugom tromesečju 2006. godine realizovalo se kroz oba kanala transmisionog mehanizma - devizni kurs i kama-tne stope. Pooštravanje monetarnih uslova je dovelo do usporavanja stopa rasta mone-tarnih agregata i kreditne aktivnosti banaka, što je doprinelo smanjenju inflacije.16

Visok uvoz kapitala po osnovu stranih direktnih investicija i zaduživanja banaka i preduzeća u inostranstvu daleko je premašio tekuće potrebe Srbije za eksternim fi-nansijskim izvorima. To se odrazilo na rast deviznih rezervi Narodne banke Srbije.

U ovom periodu, Narodna banka Srbije je kupovinom deviza na deviznom trži-štu kreirala znatan iznos primarnog novca, tako da je došlo do većeg priliva dinarskih sredstava na žiro-račune banaka. U takvoj situaciji, pribeglo se merama sterilizacije, to jest neutralisanja tih efekata. Pored intenzivne repo prodaje hartija od vrednosti na au-kcijama Narodne banke Srbije, deo kreiranog novca je povučen po osnovu porasta dinarskih depozita države kod Narodne banke, a deo su banke zadržale na žiro-računima zbog povećanja dinarske obavezne rezerve.

Sredstva pribavljena putem zaduživanja u inostranstvu banke su, u manjem obi-mu nego u prethodnom periodu, plasirale u kredite stanovništvu i privredi zbog toga što su morale da izdvajaju viši iznos za obaveznu rezervu. Višak sredstava iz tih izvora pro-davale su na deviznom tržištu, a dobijene dinare su koristile za kupovinu hartija od vre-dnosti u repo transakcijama sa Narodnom bankom i za dokapitalizaciju.

16 Ekonomski pregled 06/2006, Monetarna kretanja, kamatne stope i devizni kurs u 2006.

21


Naime, u junu su mnoge banke kapital povećale da bi se osigurale da u septe-mbru ispune adekvatan odnos kredita stanovništvu prema kapitalu (Odluka NBS), što je tako|e doprinelo rastu ponude deviza na deviznom tržištu.

Veće oscilacije vrednosti dinara prema evru, u uslovima rasta deviznih rezervi, bile su posledica postepenog povlačenja Narodne banke sa Međubankarskog deviznog tržišta. Na primer, dinar je u julu apresirao tako da je evru vrednost pala na 83 dinara, pri čemu centralna banka tih dana nije direktno intervenisala na deviznom tržištu. Dne-vne fluktuacije kursa u proteklom periodu odvijale su se u oba smera, zavisno od po-nude i tražnje za devizama, a Narodna banka je intervenisala samo da bi sprečila veća kolebanja kursa.

Novim Zakonom o deviznom poslovanju liberalizovane su transakcije novca i kapitala, što će se odraziti i na ponudu i na tražnju na deviznom tržištu. Banke, kao i ostali sektori (država, privreda i stanovništvo), trebalo bi da efikasnije upravljaju svo-jom likvidnošću i da potrebe za dinarima ili stranom valutom planiraju na duži rok.

U drugom tromesečju 2006. godine nominalni kurs dinara je apresirao u od-nosu na najvažnije svetske valute. Tako je u ovom periodu vrednost dinara u odnosu na evro porasla za 1%, sa nivoa od 86,9 CSD/EUR krajem marta na nivo od 86,0 CSD/ EUR krajem juna. Na jačanje dinara uticao je pre svega nastavak zaduživanja banaka u inostranstvu (radi dokapitalizacije i kupovine hartija od vrednosti kroz repo transakcije).

U drugom tromesečju, u poređenju sa istim periodom prošle godine, varija-bilnost kursa dinara, merena prosečnom promenom dnevnog kursa prema evru, bila je veoma izražena i dostigla je 0,15%, sa 0,04% u prošloj godini.

Znatne oscilacije vrednosti dinara prema evru posledica su postepenog povla-čenja Narodne banke sa Međubankarskog deviznog tržišta.

Odnos ponude i tražnje deviza je razultirao apresijacijom dinara, koja je bila naročito ispoljena na kraju juna. Da bi sprečila još veću dnevnu apresijaciju kursa di-nara, Narodna banka je poslednjeg dana juna, po drugi put ove godine, na sastanku Međubankarskog deviznog tržišta ipak intervenisala kupovinom deviza.

22


U julu je dinar dostigao nivo od čak 83,00 za evro, pri čemu centralna banka tih dana nije direktno intervenisala na deviznom tržištu.

Dnevne fluktuacije kursa dinara moguće su u oba smera, zavisno od ponude i tražnje deviza na tržištu, a centralna banka će intervenisati samo u slučaju većih dnevnih kolebanja. Sve veći stepen neizvesnosti u pogledu buduće vrednosti dinara svakako će karakterisati naredni period.

Otvaranje tržišta kapitala u narednom periodu doprineće fluktuacijama ponu-de i tražnje, zbog čega će banke i drugi privredni subjekti morati efikasnije da upra-vljaju svojom likvidnošću i svoje potrebe za dinarima ili stranom valutom da planiraju dugoročno.

23


Zaključak

Narodna banka Srbije kao nosilac monetarne politike u zemlji koristi devizni kurs kao najvažniji instrument anti-inflacione politike. Devizni kurs se tako ili efektivno fiksira (2000. i 2002. godine), ili usporeno depresira (od 2003. do danas). Kada se koristi kao sidro, kurs domaće valute je uvek precenjen, jer ignoriše i inflaciju i deficit platnog bilansa.

Ekonomski stručnjaci smatraju da je kurs domaće valute precenjen što je pozi-tivno u slučaju veličine troškova uvozne opreme i repromaterijala i utiče da oni budu niži nego što bi bili u uslovima realnog kursa.

Fiksni kurs daje relativno brze rezultate na polju cena. Psihološki efekat i kod stanovništva i kod privrede je veoma povoljan. Zbog brzine delovanja i povoljnih psiholoških efekata, politika lako prihvata ovaj koncept. Negativne konsekvence ovakve politike se ostavljaju za kasnije. Zagovornici koncepta polaze od činjenice da su devize roba i da njihovu cenu određuju ponuda i tražnja. Stabilan kurs se tako može održavati i kada se povećava deficit trgovinskog bilansa, pod uslovom da kapitalni tokovi pokrivaju deficit i obezbeđuju deviznu likvidnost.

Protivnici ovog koncepta misle da su struktura i održivost priliva važni. Srbija pokriva enormni deficit trgovinskog bilansa (5,5 milijardi dolara u 2005) uz pomoć doznaka emigranata, prodajući preduzeća u procesu privatizacije kao i prilivom po osnovu direktnih novih investicija. Uz to, Srbija se i zadužuje u inostranstvu, a dobija i troši donacije. Suma ovih priliva pomaže deviznoj ponudi. Kurs se tako održava na visokom nivou, mnogo višem od onoga na koji bi ukazivao trgovinski bilans, ili zdrav razum.

Nevolja je što će neki od priliva trajati još samo kratko vreme. Preostala drža-vna preduzeća će biti prodata zaključno sa 2007. godinom. Prilivi po osnovu donacija se smanjuju i njihov iznos će već od ove godine verovatno biti zanemariv. Zaduživanje je opasan oblik održavanja devizne likvidnosti, a Srbija je već u opasnoj zoni sa 15,5 milijardi dolara duga na kraju 2005.

Ključni defekt analize realnosti kursa je upravo u zanemarivanju strukture devi-znog priliva na kome kurs počiva.

Srbija nije dovoljno atraktivna za nove investicije, pogotovo ne za one koje bi bile izvozno orijentisane. Platnobilansna sudbina Srbije će tako dominantno zavisiti od priliva deviznih doznaka nad kojima država nema kontrolu, kao i od mogućnosti srpske privrede da izvozi i smanjuje deficit trgovinskog bilansa.

Precenjeni kurs kažnjava izvoznike jer njihovu robu, već skupu zbog niske produktivnosti, čini još skupljom. Efekat je sličan kao kad se na izvoznim tržištima podiže carinska zaštita. Izvoz je i zato permanentno nizak.

Precenjeni kurs pomaže inostranoj konkurenciji, jer njihovu ionako konkurentnu robu čini još jeftinijom. Efekat je sličan kao kada se dodatno obaraju uvozne carinske tarife, ili inostrane vlade subvencioniraju svoje izvoznike. Kako domaći uvoznici profi-tiraju, uvoz je ogroman, a time i deficit trgovinskog bilansa.

24


Literatura:

dr Milenko Dželetović, Kurs dinara i monetarna stabilizacija, Priština, 2003.

Ekonomist, časopis, Mogućnost predviđanja deviznih kurseva, Beograd, 2000.

dr Branko Vasiljević, Rizici u bankarskom poslovanju, Beograd, Decembra 1988.

dr Konstantin Pušara, Međunarodne finansije, Beograd, 2003. dr Jovo Jednak, Finansijska tržišta, Beograd, 2005. dr P. Gavrilović, Međunarodno poslovno finansiralje, Ekonomski

fakultet, Beograd, 1996. Aleksić Milan, Međunarodna trgovinska politika, Savremena

administracija, Beograd, 1975. dr Žarko Ristić, Finansijski menadžment, Beograd, 2002. dr Tomislav Todorović, mr Dragoljub Trivanović, Carinski sistem i

politika. dr Milutin Ćirović, Devizni kursevi, Beograd, 2000. Borko Krstić, Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Niš, 1996. mr Nataša Simić, Monetarne i javne finansije, Megatrend, Beograd 2005. Narodna banka Srbije, Izveštaj - kurs dinara u 2000 i 2001. godini

www.nbs.yu/serbian (pristup 19.12.2014.) Godišnji izveštaj NBS za 2005. Politika kursa dinara i devizne rezerve. Ekonomski pregled 06/2006, Monetarna kretanja, kamatne stope i

devizni kurs u 2006.

25

http://www.nbs.yu/serbian

Kretanje Deviznog Kursa Od 2000. Do 2006. Godine Naučno Istraživački Rad Finansije i Bankarstvo

Documents

Transcript of Kretanje Deviznog Kursa Od 2000. Do 2006. Godine Naučno Istraživački Rad Finansije i Bankarstvo