Kreiranje Uspeha, Neva Rajković

KREIRANJE USPEHA

Copyright© 2015 Neva Rajković

Sva prava pripadaju nosiocu autorskog prava.

Ništa iz ovog materijala ne sme biti umnožavano ili publikovano na internetu ili u vidu štampe, foto-kopije, elektronskih, magnetskih ili bilo kojih nosača ili na bilo koji drugi način publikovano

bez pismene saglasnosti Neve Rajković.

Upit putem e-maila [email protected]

Najbolji način da predvidiš svoju budućnost je da je kreiraš

O S N O V N I P R I N C I P I


DA LI 20 STRANICA MOŽE DA PROMENI TVOJU SUDBINU?

Izgleda prilično neverovatno: Sedneš, pročitaš, i u narednih

tridesetak minuta se tvoja sudbina potpuno promeni. Krajem

2010, kada sam održala prvi trening u Srbiji, ne bih se usudila

da kažem da je ovo moguće; a ne usuđujem se ni sada. Ali

garantujem sledeće: Ako pratiš uputstva i pridržavaš se

principa koja ćeš naći na stranicama koje dolaze, reč sudbina

će dobiti sasvim novo značenje. Upravljaćeš svojim životom

i kreirati događaje koje želiš. To se upravo dogodilo većem

broju ljudi nego što sam mogla da zamislim. I to je činjenica.

Oni koji me poznaju znaju da ovo nije priča o Zakonu

privlačenja, pozitivnom razmišljanju i istim takvim

afirmacijama. Ovo je skup praktičnih alata, i principa o kojima

su pisali i eminentni autori, a koji su elementi dokazane

metodologije Manifestinga. Oni će ti omogućiti da savladaš

osnovne korake kreiranja uspeha. Ili da se podsetiš. Ili

da dopuniš svoje znanje usmerenim akcijama koje ćeš

preduzeti. Jer znanje bez akcije nije dovoljno: potrebno je

da ga primeniš. Ako ne primenjuješ znanje koje imaš, isto je

kao da ne znaš.

Zato: udobno se smesti, otvori svoj um, pročitaj šta sledi i

učini šta je potrebno. To je promenilo živote mnogih, i to na

bolje. Promeniće i tvoj.

Za tvoj uspeh, i više od toga.

Neva Rajković


Previše ljudi čeka i nada se da će im se stvari dogoditi.

Čekaju poslodavca da im povisi platu, čekaju Službu

zapošljavanja ili „vezu“ da im nađe posao, čekaju da neko

otkrije njihove talente, čekaju partnera da obrati pažnju na

njih ili klijente da otkriju da su njihovi proizvodi ili usluge

izuzetni. Ili čekaju odobravanje svojih roditelja, partnera,

dece, prijatelja, kolega. Na prvi pogled se čini da to čekanje

i nadanje nikoga ne ugrožava, ali s vremenom oni počinju

da se žale na sistem i državu, uništavajući svoj potencijal

i inficirajući druge svojom ogorčenošću. Svima nam se

dešava da imamo ovakve pasivne momente. Ali mi to

možemo da promenimo, ukoliko smo spremni na to.

Time dolazimo do ključnih reči: spremnost i odgovornost.

Spremnost je ono što nam daje energiju i snagu da

kreiramo. Nije dovoljno nešto hteti ili želeti. Htenje i želja su

pasivni. Oni vam neće doneti željene rezultate. Spremnost

hoće. Spremnost je aktivna i podrazumeva preduzimanje

akcije u smeru ostvarenja rezultata koje želimo. Spremnost

znači: Spreman sam da uradim sve što je potrebno da bih

kreirao željeni rezultat. Spremnost nam otvara vrata koja su

van okvira naših zamišljenih granica.

Odgovornost je jedna od manje omiljenih reči u rečniku

prosečnih. Često se poistovećuje sa rečju krivica. Međutim,

odgovornost predstavlja sposobnost i spremnost da se

pruži svestan, adekvatan odgovor na određenu situaciju u

ovom trenutku i iz ovog trenutka. U njenoj osnovi se krije

reč odgovor: odgovor sa stanovišta odrasle, svesne osobe,

svesne sebe, svog kreativnog potencijala i sopstvenih

vrednosti. Odgovor na situaciju ili događaj je suprotan

reakciji, koja je delovanje u sadašnjem trenutku, zasnovano

na iskustvu ili kondicioniranju. Ako smo u prošlosti (često

kao deca) reagovali na autoritet (najčešće roditelje) tako što

bismo besneli, plakali, optuživali druge ili demonstrativno

napuštali prostoriju, velika je verovatnoća da ćemo to raditi

i kao odrasli, ukoliko ne preuzmemo odgovornost za svoje

postupke.

Bilo bi divno kada bismo mogli da mahnemo čarobnim

štapićem i da manifestujemo sve ono što želimo. Mnogi

bi rekli da je to nemoguće. Zato sve što želimo i ne može

biti postignuto, samo zato što nije „realno“ očekivati tako

nešto. Ipak ne treba biti sasvim siguran u to.

Na seminarima i treninzima koje držim srećem divne ljude

ogromnog potencijala koji pokušavaju da prikupljenim


zrncima mudrosti i parcijalnim online uputstvima dođu do

ostvarenja svojih želja; da postanu bolji, uspešniji, srećniji.

No, sve pozitivno razmišljanje, afirmacije i „privlačenje“

najčešće ne daju zadovoljavajuće rezultate. Oni koji dolaze

na treninge misle da ću da ih naučim kako da manifestuju;

kako da kreiraju svoj život. Moram da vam odam tajnu –

ja vas to neću naučiti jer vi već manifestujete sve u svom

životu. Pošto mi već kreiramo svoju stvarnost, u toku

treninga mi raščlanjujemo kreativni proces, učimo kako

se on sprovodi; učimo principe koji stoje iza njega – kako

da shvatite i izvedete taj proces, kako da svesno iskoristite

kreativni potencijal svog uma. Učimo neophodne elemente

ciklusa manifestovanja da vaši snovi ne bi (p)ostali puko

sanjarenje.

Manifestovanje je „čarolija“ pretvaranja misli u fizičku

stvarnost. I vi možete da manifestujete! U stvari, to je način

na koji ste kreirali sve što se sada nalazi u vašoj realnosti: i

ono što vam se dopada, i ono što vam se ne dopada. Ptice

lete, ribe plivaju, a ljudi stvaraju. To je naša priroda.

Mi kreiramo svoju stvarnost sopstvenim mislima, emocijama, ubeđenjima, odlukama i akcijama.

MISLIMoć jedne misli može da odredi kretanje univerzuma. Nikola Tesla

Naša stvarnost ne postoji nezavisno od naših misli. One je

kreiraju. Uzmimo kao primer stolicu na kojoj upravo sedite:

Neko je trebalo da pomisli na nju, da je oblikuje, da je kreira.

Najpre je postojala misao; kasnije je došla stolica. I vi ste

takođe pomislili da vam je potrebna stolica pre nego što

ste otišli u prodavnicu i kupili je. Znači, najpre bi misao, a

potom stolica.

Vi sami (svesno ili nesvesno) birate svoje misli, a njihovim

izborom birate i posledice, odnosno rezultate koje te misli

kreiraju u vašem životu. Znači, vi ste uzrok, vi ste kreator

svog života. Ono što mislite, to i postajete. Da biste kreirali

one rezultate koje zaista želite, morate da preuzmete

odgovornost za svoje misli: da ih svesno izaberete ili da ih

svesno kreirate.

Ljudi koji nisu svesni vode se svojim strahovima (na primer

„Neću da budem bolestan“ ili „Neću da budem sam“).

Upravo se to fizički manifestuje u njihovim životima: u

zdravlju, životnim uslovima, vezama. Na kraju postaju ono

čega se plaše.


Ljudi koji su svesni (činjenice da njihove misli kreiraju

njihovu realnost), inspirisani su i motivisani svojim željama,

a ne strahovima. Oni i probleme vide kao šanse. Među

takvim ljudima su pronalazači, istaknuti naučnici, uspešni

biznismeni, itd. Oni kreiraju svoj život na način koji su sami

odabrali, kakav očekuju i žele.

UBEĐENJAUbeđenja su obrasci koji su nam usađeni od strane roditelja,

učitelja ili okruženja. Neka od njih smo formirali mi sami,

posmatrajući svet oko sebe. Svi mi imamo ubeđenja koja

nas podstiču, i ona koja nas ograničavaju. Većina naših

ubeđenja je van našeg svesnog uma i ima veliki uticaj na

naše misli, akcije, a samim tim i rezultate u našem životu.

Ubeđenja su takođe misli.

Vaša podsvest pretvara svako ubeđenje koje imate u vašu

stvarnost. Vaša podsvest ne ume da razmišlja i da rasuđuje

šta je dobro, a šta loše za vas. Ona jednostavno izvršava

instrukcije koje su joj date. Zbog toga se događa da se vaša

ograničavajuća ubeđenja manifestuju kao vaša stvarnost i

vi nastavljate da verujete u njih jer se ona stalno potvrđuju.

To vas učvršćuje u ubeđenju da je to istina. Tako se stvara

samoispunjujuće proročanstvo.

Istraživanja su pokazala da je 80% inputa koji dobijemo

kao deca negativno („nemoj to da radiš“ , „nisi dobar“ i

slično). Dete čuje reč „ne“ u proseku 40.000 puta u toku

svog detinjstva. Dečiji um lako upija i veruje u sve što mu

se kaže, a potom, kao dobar frižider, skladišti i čuva sve

informacije koje je dobijao. Zbog toga ne treba da nas čudi

što je svet pun odraslih koji veruju da nisu dovoljno dobri,

da im ništa neće poći za rukom ili da ne zaslužuju dobre

stvari u životu. Tu vi stupate na scenu, sa velikom željom da

postignete sve te divne ciljeve: da budete uspešni u svom

poslu, da imate divnu vezu, ispunjen život, itd. Međutim,

vaša dobro očuvana negativna ubeđenja se suprotstavljaju

vašoj nameri da to postignete.

Kad god poželite nešto, vaš model razmišljanja i vaša

ubeđenja govore vam da niste dovoljno dobri, da vama

to nikada neće uspeti, da previše tražite, da treba biti

zadovoljan malim. Bez obzira na to koliko se trudili da

uspete i da poboljšate svoje rezultate, to vam neće poći za

rukom. Mnogo vas se čak neće usuditi ni da pokuša.

Ubeđenja nisu odraz stvarnosti. Ona je kreiranju. Vaša

ubeđenja mogu da stvore zid između vas i stvarnosti kojoj

težite.


Pogledajte rezultate sledećih ubeđenja:

• Brak i karijera ne idu zajedno (Rezultat: „žrtvujete“

jedno od ovo dvoje)

• Dobra majka mora uvek da bude na usluzi svojoj deci

(Rezultat: ne posvećujete sebi dovoljno vremena,

zapostavljate svoja interesovanja, kad-tad postajete

frustrirani, sputavate decu u razvoju samostalnosti,

oduzimate im mogućnost da uče od drugih)

• Ja nisam komunikativan (Rezultat: ne uspostavljate

komunikaciju sa ljudima, što može da dovede do

usamljenosti ili otuđenosti)

• U se i u svoje kljuse (Rezultat: uvek sve radite

sami, postajete preopterećeni, oduzimate drugima

zadovoljstvo da nešto učine za vas)

• Život je borba (Rezultat: sve što radite, radite sa

naporom i nemate prostora za opuštanje i uživanje)

• Imućni ljudi su zli/cicije/prevaranti (Rezultat:

nedostatak novca)

Dodajmo tome i ono ubeđenje koje ih sve drži na okupu:

„Ubeđenja su nesvesna i ne mogu se promeniti“. Kada bismo

promenili ovo poslednje, i sva ostala bi se dala promeniti.

Na predavanju koje je Dipak Čopra pre nekoliko godina

držao u Amsterdamu, čula sam, između ostalog, sledeće:

Naše poimanje sebe i sopstvene realnosti je zasnovano

na tome da doživljavamo sebe kao fizičko telo koje misli.

Ova predrasuda potiče od toga što realnost interpretiramo

preko svojih čula. Uvereni smo da nam naša čula pružaju

preciznu sliku o svetu oko nas i da samo ono što možemo

da opipamo ili vidimo zaista i postoji. Ako koristimo zdrav

razum, mi znamo da to nije istina. Čula nam govore da

je Zemlja ravna i da je tlo na kome stojimo nepokretno,

mada znamo da je Zemlja okrugla i da se kreće ogromnom

brzinom. Ispostavlja se da naša čula nisu objektivni odraz

stvarnosti, već samo naša interpretacija.


Na harvardskom medicinskom fakultetu je pre dvadesetak

godina izveden eksperiment sa dve grupe mačića.

Jedna grupa je odneta u sobu na čijim zidovima su bile

horizontalne pruge, a druga u sobi sa vertikalnim prugama.

Kada su mačići porasli i pušteni napolje, konstatovano je da

oni koji su živeli u sobi sa vertikalnim prugama, nisu mogli

da vide ništa drugo osim horizontalnog sveta. Mačići koji

su porasli u sobi sa vertikalnim linijama, nisu mogli da vide

ništa osim vertikalnog sveta. Ispitivanje njihovog mozga je

pokazalo da oni nisu imali međuneuronske veze koje bi im

omogućile da vide drugačiju vrstu sveta od onog u kome su

odrasli. To znači da je način na koji su mačići (sada odrasle

mačke) doživljavali realnost svojim čulima kada su bili mali

programirao nervni sistem tako da je on služio samo jednoj

svrsi: da potvrdi inicijalnu interpretaciju. Njihov mehanizam

percepcije je oblikovan ranim iskustvima koja zatvaraju

neurološku strukturu u fiksiranu percepciju stvarnosti. Ovu

pojavu psiholozi nazivaju prevremeno kognitivno vezivanje

(Premature Cognitive Commitment). Prevremeno, jer

nastaje u vrlo ranoj fazi razvoja. Kognitivno, jer je to način

kako se spoznaje ili vidi svet. Vezivanje, jer nas fiksira na

određenu stvarnost; zarobljava nas u fiksnom modalitetu

percepcije.

Postoji još sličnih primera, kao onaj o treniranju slonova u

Indiji. Dok je slon još beba, trener ga vezuje za stub debelim

lancem oko članka noge. Kada slonče pokuša da se pomeri,

taj debeli lanac se steže oko njegovog članka i zadaje mu

bol. Ubrzo, slonče postaje uslovljeno da povlačenje noge

znači bol. Kada slonče odraste, trener može da ga vezuje

sve tanjim i tanjim kanapom, sve dok ne dođe dotle da

može da ga veže čak i koncem za šator. Ova životinja od pet

tona se neće ni pomeriti. Slon se obavezao svom umu i telu

da je u zatvoru. Neka ubeđenja koja imamo su vrlo korisna i

mogu da nas podstaknu i da nam ulepšaju život. Na primer,

to što verujemo da smo komunikativni nam omogućava da

lako uspostavimo kontakt sa ljudima.

Razmislite o tome koje rezultate donose sledeća ubeđenja:

• Ja mogu sve što hoću

• Ja sam inteligentan/inteligentna

• Život je lep

• Ljudi su dobronamerni i spremni da pomognu

• Talenti mogu da se razvijaju

• Imućni ljudi su velikodušni

Naša (ograničavajuća) ubeđenja, mišljenja i stavovi

predstavljaju veliku potencijalnu opasnost, zato što ih

nismo uvek svesni. Kao ni činjenice da oni upravljaju našim

životom.


Važno je da shvatite da možete da kreirate nova ubeđenja

koja vas podržavaju u ostvarivanju onoga što želite. Time

ćete učiniti da živite život po svojim merilima; bićete

oslobođeni mišljenja i stavova drugih ljudi, koje ste u

toku života (nesvesno) prihvatili kao „istinu“ koja vas je

sprečavala da živite život po sopstvenim kriterijumima.

EMOCIJEMisli kreiraju, a emocije oživljavaju. To je isto kao kada

od crteža napravite crtani film. Ako nešto zaista želite, tj.

ako ste spremni da to i primite, budite puni entuzijazma.

Dodajte pozitivne emocije u rezultat koji ste spremni da

kreirate, uživite se u njega svim čulima. Napravite spektakl,

a ne nemi film. Govorite svima o tome, možete se iznenaditi

koliko ljudi je spremno da vam pomogne. Vi to zaslužujete,

a život je prepun dobrih stvari, kojih ima dovoljno za sve.

IZBOR ILI ODLUKAVećina ljudi ne dobija ono što želi, mahom iz dva razloga:

• Ne zna šta želi (ali vrlo dobro zna šta ne želi i stalno o

tome razmišlja)

• Ako i zna šta želi, nije spremna da donese odluku i

napravi izbor

Većina ima poteškoće sa pravljenjem životnih izbora iz

straha da ne pogreši. Zbog toga često i ne prave izbore

niti donose odluke. Međutim, koji god izbor da napravite,

ne postoji mogućnost greške – postoji samo rezultat tog

izbora, na koji Univerzum odgovara na dva načina: „Bravo!“

ili „Ups, pokušaj ponovo!“ Mi svakodnevno pravimo

korekcije, odnosno ispravljamo rezultate naših akcija. Kada

vozimo kola, konstantno vršimo korekcije u zavisnosti

od saobraćaja. Kada pišemo tekst, prilikom ponovnog

čitanja obrišemo ili preformulišemo rečenice koje nam se

ne dopadaju. Važno je uvideti da je svaki rezultat moguće

korigovati.

Charles BraggIn The Beginning There Were Mistakes

NEUSPEH JE SAMO

REZULTATKOJI JE

DRUKČIJI OD ONOGA ŠTO SMO

OČEKIVALI.


AKCIJASve misli, afirmacije i pozitivna ubeđenja ovog sveta ne

mogu da vam pomognu da kreirate stvarnost koju želite

ako ne preduzmete akcije u smeru željenog rezultata.

Sedeti, razmišljati i čekati da sve počne da se dešava samo

od sebe zaista ne funkcioniše u ovoj realnosti i na ovom

stepenu našeg razvoja.

Ako hoćete da kreirate svoj život i manifestujete rezultate,

najpre morate da verujete da možete da ga kreirate.

„Verovati u nešto“ potrebno je onda kada nemamo direktno

iskustvo o tome. Čim budete kreirali prvi rezultat, imaćete

iskustvo i znaćete. Uspešni ljudi ne veruju da mogu da budu

uspešni. Oni to znaju.

Jedina stvar koja vas sprečava da shvatite da ste vi kreator

svog života jeste nedostatak spoznaje kreativnog procesa.

Kada postanete svesni svoje sposobnosti da pretvarate

misli u fizičku stvarnost, prevazići ćete pojmove sudbine,

imanja ili nemanja sreće. Takođe ćete sa radošću preuzeti

odgovornost za to što ste kreirali i kreirate svoj život.

Evo nekoliko najvažnijih koraka, preuzetih iz treninga

Manifesting, koje možete da napravite da biste počeli da

manifestujete ono što ste spremni da kreirate.

1. Karl Gustav Jung je rekao: „Dokle god ne osvestiš nesvesno, ono će upravljati tvojim životom i ti ćeš to nazivati sudbinom.“ Napravi veliko spremanje, kako

bi raspremljenih misli mogao da kreiraš lepši i bolji

život. Odvoji vremena i sedi negde gde te niko neće

uznemiravati, s namerom da odbaciš ili transformišeš

uverenja koja te ograničavaju u ona koja su podsticajna.

Uzmi dva lista papira i olovku. Na jednom listu papira

napravi spisak stvari koje bi želeo da imaš ili umeš,

ili ono što bi želeo da budeš kada bi to bilo moguće.

Napiši „razloge“ zbog čega to nije moguće. Prepoznaj

u tim „razlozima“ svoja ograničavajuća ubeđenja. Na

primer: „Ja nisam interesantan/interesantna drugim

ljudima“, „ Drugi su mnogo sposobniji od mene“, „Za

sve je potrebno imati vezu“, „Ljudi su pokvareni“,

„Muškarci se plaše uspešnih žena“, „Rad je važniji od

provoda“ itd. Na drugom listu papira napiši tvrdnje

koje su potpuno suprotne ovim prethodnim, odnosno

transformiši prethodna ograničavajuća ubeđenja u

podsticajna ubeđenja. Na primer: „Ja sam veoma

interesantna osoba“, „Ja sam sposoban/sposobna

kao i većina drugih“, „Meni uspeva sve što započnem“,

„Ljudi su iskreni, dobronamerni i spremni da pomognu“,

„Muškarcima imponuju uspešne žene“, „Provod je


isto toliko važan kao i rad“ itd. Kada završiš sa ovim

procesom, baci ili (još bolje) spali papir na kome se

nalaze tvoja ograničavajuća uverenja. Onaj drugi papir

sačuvaj.

2. Razmisli o tome koji su tvoji talenti, šta voliš da radiš,

šta te ispunjava; gde leži tvoja strast, šta je to što ti daje

energiju i u čemu istrajavaš uprkos teškoćama.

3. Napravi listu od 10 rezultata koje si spreman da kreiraš.

Stavi ih na papir (nije dovoljno razmišljati o njima).

Postavi sebi pitanje: „Šta želim da imam, šta želim da

budem?“ Nemoj da se ograničavaš onim za šta misliš

da je moguće. Iako su nas učili da ograničavamo svoje

želje i snove na „realistične“ rezultate, nemoj to da činiš.

Formuliši svoje rezultate jasno i jednostavno. Umesto

„Zarađujem mnogo novca“ napiši „Imam prihode od

xxx mesečno/godišnje“. Ili jednostavno: „Ja imam

sve što mi je potrebno.“ Nemoj da ograničavaš ono

što si spreman da imaš onim kako ćeš doći do toga.

Određivanje procesa će ograničiti mogućnosti kreiranja

rezultata. Umesto „Upisao sam se na kurs engleskog.“

napiši „Govorim engleski.“ Postavi sebi pitanje: „Kad bih

to mogao da imam, da li bih to prihvatio?“ Da bi ti bilo

lakše da ih zapamtiš, grupiši ih po oblastima (na primer

karijera/posao/studije, odnosi sa ljudima, materijalno

stanje, lični razvoj, veštine i sl.).

4. Kreiraj (vizualizuj) jasnu sliku svojih rezultata u

sadašnjem vremenu, kao da su već ostvareni. Uključi

sva čula (vidi rezultat, dodirni ga, pomiriši ga...). Dodaj

uz sliku pozitivne emocije kao što su radost, uzbuđenje

ili razigranost. Na primer: Ako je tvoj željeni rezultat da

govoriš engleski, vidi i čuj sebe kako govoriš engleski u

nekom prijatnom društvu.

5. Ponavljaj misli i proces vizualizacije (iz drugog koraka)

dvaput dnevno, ujutro i uveče, po dvadesetak minuta.

6. Svakog dana načini po jedan korak ka ostvarenju svojih

rezultata, ma kako mali on bio. Svakodnevni koraci

ka željenim rezultatima pokazuju da nisi među onima

koji čekaju. Osim toga, ovi koraci ubrzavaju ostvarenje

željenih rezultata više nego što možeš da pretpostaviš:

Svakog jutra, pre nego što počneš da radiš, napravi

listu obaveza („to do“ listu). Napravi listu a ne buket

Post-it ceduljica. (Primere ovakvih listi možeš naći i

u elektronskoj formi.)

Postavi prioritete i odrađuj ih jedan po jedan.

Uradi najpre ono što je bitno, ne ono što je hitno.

a)

b)

c)


Štikliraj svaki zadatak koji obaviš. Oseti na

trenutak zadovoljstvo zbog toga što si uradio/la.

Ne precrtavaj urađeno, jer time negiraš njegovo

postojanje.

Ako želiš koncentrisano da radiš, isključi

(privremeno) telefon, zatvori sve otvorene web

stranice i odjavi se sa imejl naloga.

Odgovaraj na svoje imejl poruke jednom ili dva

puta dnevno i to u određeno vreme.

Nije dobro početi dan otvaranjem pristiglih poruka,

jer one odvlače pažnju od prioriteta i provociraju

na haotičan rad, zato što nas stavljaju u reaktivan

mod.

Ne zaboravi da svaki dan odaš sebi priznanje za sve korake

koje si napravio na putu ka željenom rezultatu. Kreiranje

rezultata ne postoji u vakuumu, bez konteksta.

Svaki rezultat je jedan korak na putu koji je osmišljen, jer

je svakako opštevladajuće mišljenje da postoji neka svrha

našeg života.

Ali šta je to?

SVRHA KAO KONTEKST KREIRANJA REZULTATANe bih da elaboriram ono filozofsko (i u sitne sate

postavljano) retoričko pitanje „šta je svrha čovekovog života

na Zemlji?“. Radije bih da pogledamo šta je naša sopstvena svrha, naš životni cilj. Ono „nešto“ za šta smo rođeni ili „za šta nas je Bog dao“. Ono čime ispunjavamo naš

potencijal. Ono što je Maslov nazvao samoaktualizacijom

ili samoostvarenjem.

FIZIOLOŠKE POTREBEDisanje, Voda, Hrana, Seks

SIGURNOSTTelesna bezbednost, siguran posao, stalni prihodi,porodica, zdravlje, zaštita lične imovine

LJUBAV / PRIPADNOSTPrijateljstvo, seksualna intimnost,skladni porodični odnosi

UVAŽAVANJEPoštovanje i samopoptovanje

SAMOOSTVARENJE

d)

e)

f)


Zbog čega je to važno?

Samoostvarenje je instinktivna ljudska potreba da dostigne svoj maksimum. Kao i sve u prirodi, i čovek ima

potrebu da raste i da se razvija do svojih krajnjih granica.

Nažalost, toj potrebi se ne posvećuje uvek dovoljno

pažnje. Roditelji i okruženje su nas gajili, čuvali i hranili da

„porastemo“, da „naučimo“, da nas „pripreme za život“, ali

nas nisu uvek učili kako da se razvijamo, prepoznajemo

svoje talente i razmišljamo o svrsi našeg života. Ako sami

ne krenemo da ispunjavamo svoj potencijal, i počnemo da

radimo ono „za šta smo rođeni“ , može da nam se dogodi

da postanemo nezadovoljni, ogorčeni i isfrustrirani.

Postoji još jedna praktična strana težnje ka ispunjenju svoje

svrhe. Empirijski je dokazano da ćete ono što želite u životu

mnogo lakše postići ako se krećete ka vašem krajnjem cilju.

Kada težite ka ostvarenju svoje svrhe i svojih potencijala,

vi kreirate kontekst u kome mnogo lakše postižete svoje

ciljeve. Vi sukcesivno kreirate rezultate koje želite, i oni

postaju vaše stepenice ka vašem krajnjem cilju. Kada idete

ka svojoj svrsi, sve vam ide lakše od ruke, jer se, kao i sve u

prirodi, krećete linijom manjeg otpora.

Svrhu ne treba brkati sa sredstvima koja su nam eventualno

potrebna da bismo do nje došli.

Imati dovoljno novca ili biti bogat nije svrha sama po sebi. Biti bogat može da bude jedan od načina koji će

vam olakšati da postignete ono što je u skladu sa vašom

životnom svrhom i doprinesete svom okruženju, ali

nije preduslov. Možda imate primere ljudi u svojoj okolini

kojima je bio jedini cilj da se obogate; i to im je uspelo. Ali

pogledajte stvarni kvalitet njihovog života i videćete da

su još uvek nezadovoljni i nesrećni, jer nisu pronašli svoju

pravu svrhu i odredište za svoje materijalno bogatstvo.

To suštinsko nezadovoljstvo često kompenzuju stvaranjem

još većeg materijalnog bogatstva, ne deleći ga ni sa kim i ne

koristeći ga za opšte dobro. Međutim, postoji limit u količini

i kvalitetu hrane koju možete da unesete u sebe; u veličini i

broju automobila, kuća, ili nakita koji možete da posedujete,

putovanja na koja možete da odete. Oni mogu privremeno

da vas učine zadovoljnim, ali bez stvarne svrhe i životnog cilja i bez doprinosa drugima, materijalno bogatstvo ne može da vam ispuni život.

Evo i jednog citata Džordža Bernarda Šoa: „Istinska je

radost u životu kada ste iskorišćeni za ciljeve koje sami

prepoznajete kao velike. Kada ste sila prirode, a ne sebično


i nesmireno stvorenje koje negoduje i kuka jer svet neće da

se potrudi da ga usreći. Mišljenja sam da moj život pripada

čitavom društvu, i dok god živim, čast mi je da činim za

njega sve što mogu.“

Viktor Frankl, austrijski neurolog i psihijatar bio je fokusiran

na potrebu značenja i svrsishodnosti života, na nešto

što prevazilazi život i budi najbolju energiju u nama. Kao

Jevrejin, bio je sa svojom porodicom 1942. deportovan

u koncentracioni logor. Iako je i sam morao da obavlja

prinudni rad, pomagao je ostalim zarobljenicima da se

izbore sa depresijom i suicidalnim idejama.

Dr Hans Slije, kanadsko-austrijski endokrinolog koji je uveo

naučni koncept stresa, u svom monumentalnom istraživanju

na tu temu zaključuje da je dug, zdrav i srećan život rezultat

davanja, svrsishodnih projekata koji ushićuju ličnost i koji

doprinose životima drugih. Njegov moto je glasio: „Zasluži

ljubav bližnjeg svog”.

Elem, bilo bi dobro da prepoznate ili izaberite svoj krajnji

cilj, svoju svrhu. Sledeća pitanja će vam pomoći u tome:

• Šta je to što volim da radim?

• Šta je to što me ispunjava?

• Šta je to što bih radio/radila kada bi na mom računu

bilo više nego dovoljno novca da mogu da vodim život

koji želim?

• Gde leži moja strast?

• Šta je to u čemu istrajavam uprkos teškoćama?

• Šta je to što mi daje energiju?

• Koji su moji talenti?

• Šta je moja životna misija?

Možda će vam biti potrebno neko vreme da odgovorite na

ova pitanja, jer niste navikli da razmišljate na ovaj način, ali

svakako to učinite.

Kada prepoznate svoju svrhu i krenete putem

samoostvarenja i vašem krajnjem cilju, vaši željeni rezultati

će se manifestovati, jedan po jedan. Svaki od njih će činiti

stepenik ka sledećem, višem rezultatu. Tvoja svrha definiše

kontekst i smer kojim se krećeš i u kome se tvoji rezultati

manifestuju. U međuvremenu, dok ne otkrijete svoju svrhu,

pomozite nekome da ostvari svoju.

Da bi ti se lakše i brže ostvarivali rezultati koje si spreman

da kreiraš neophodno je da, između ostalog, poštuješ i

voliš sebe i druge; da činiš ono što je dobro za tebe i za

tvoje okruženje i otvoriš se ka novim iskustvima. Oseti

zadovoljstvo zbog svoje kreativnosti i uživaj u njoj.


Kada krenemo putem samoostvarenja, počinjemo da

uviđamo da postoje neka univerzalna pravila koja pomažu

da to putovanje bude lakše. Pre nas je mnogo ljudi bilo na

tom putu i svoja iskustva podelilo sa drugima. U nastavku

se nalazi sažetak smernica koje nam nude dvojica istaknutih

autora, Dipak Čopra i Stiven Kavi, a preuzete su iz njihovih

knjiga Sedam duhovnih zakona uspeha i 7 navika uspešnih

ljudi.

7 ZAKONA & 7 NAVIKAIdeje koje su ovde predstavljene, u knjigama su mnogo

dublje i podrobnije objašnjene. Ovde se nalazi sažetak.

Kasnije, kada pročitate knjige (ili ako ste ih pročitali) ovo

može da posluži kao podsetnik.

DIPAK ČOPRA,SEDAM DUHOVNIH ZAKONA USPEHA Iako se zovu duhovni zakoni uspeha, ove zakone mogli

bismo nazvati i duhovnim zakonima života zato što se istim

principima služi priroda u stvaranju svega što postoji u

materijalnom svetu – svega što možemo da vidimo, čujemo,

okusimo, pomirišemo ili dodirnemo.

Postoji mnogo aspekata uspeha, a materijalno blagostanje

je samo jedan od njih. Uspeh predstavlja i putovanje, a

ne samo odredište. Materijalno izobilje je samo jedna

od stvari koja putovanje čini ugodnijim, ali mu nije svrha.

Uspeh predstavlja i dobro zdravlje, energiju i entuzijazam

za život, ispunjujuće veze, kreativnu slobodu, emocionalnu

i psihološku stabilnost, osećaj blagostanja i duševnog mira.


Svaki zakon predstavlja proces kojim nemanifestovano –

nepoznato i nevidljivo – postaje manifestovano – poznato

i vidljivo.

Svi procesi kreacije su procesi kroz koje se ispoljava

Sopstvo ili božansko. Svest u pokretu se izražava kroz

pojave univerzuma u večnom plesu života.

Izvor svekolike kreacije je božansko (ili duh); proces

kreacije je božansko u pokretu (ili um); predmet kreacije je

fizički univerzum (koji u sebe uključuje i fizičko telo). Ove tri

komponente realnosti su suštinski ista stvar. Sve one dolaze

sa istog mesta: polja čiste potencijalnosti, koje predstavlja

čisto nemanifestovano.

Koristeći iste zakone kojima se priroda služi u kreiranju

šume, galaksije, pa čak i ljudskog tela, možemo ispuniti

svoje najdublje želje.

1. ZAKON ČISTE POTENCIJALNOSTI

Ovaj zakon se zasniva na činjenici da je svako od nas u

svojoj prirodi čista svest. Čistu svest možemo izjednačiti sa

čistom potencijalnošću – ona je polje u kojem su prisutne

sve mogućnosti istovremeno, ujedno sa beskonačnom

kreativnošću. Čista svest je naša spiritualna suština, ona je

naša izvorna priroda.

Naša tačka oslonca treba da se pomeri sa spoljašnjosti,

sa razmišljanja utemeljenim u egu (pošto ego nije ono što

mi stvarno jesmo, iako je zamka poistovećivanja stalno

prisutna) na unutrašnju tačku oslonca koju predstavlja

Sopstvo (njegova moć je stvarna pošto se ne zasniva

na strahu i potrebi za kontrolom). Do ove svesti van ega

dolazi se vežbanjem tišine, meditacijom i praktikovanjem

neosuđivanja.

Na ovaj način ćemo se uključiti u tokove univerzuma i

beskrajno izobilje koje on nosi. Da bismo dopreli do tog

toka energije iz koga proističe sve materijalno moramo

smiriti unutrašnji dijalog i sumnju koja nas sputava.

2. ZAKON DAVANJA

Ovaj zakon bi se mogao nazvati i zakonom davanja i

primanja zato što univerzum funkcioniše kroz dinamičnu

razmenu. Naše telo i um su u procesu stalne promene, pa

je zato prekid cirkulisanja energije između svih elemenata

univerzuma jednak zaustavljanju krvotoka. Najvažnija je

namera koja stoji iza čina davanja i primanja. Namera bi uvek

trebalo da bude stvaranje obostrane sreće – i onoga ko daje

i onoga ko prima, zato što sreća proizvodi priraštaj. Najlakši

način da dobijete šta želite je da pomognete drugima da

dobiju šta žele.


Najbolji način za praktikovanje ovog zakona je da svaki put

kada dođete u kontakt sa nekim poklonite nešto. Poklon ne

mora biti materijalan, može biti cvet, kompliment ili molitva.

U stvari, najsnažniji oblik davanja je onaj koji nije materijalan

3. ZAKON KARME ILI ZAKON UZROKA I POSLEDICE

Karma je istovremeno i akcija i posledica te akcije, zato što

svaka akcija proizvodi silu koja se vraća u istom obliku.

Svi smo mi u stalnom procesu pravljenja izbora. Nažalost,

usled uslovljanja društvene sredine, mnoštvo nas izbore čini

nesvesno, pa zbog toga mislimo da to uopšte i nisu izbori.

Sam čin svedočenja ovom činu donošenja odluka i izbora

dovešće do toga da ceo proces bude pomeren iz nesvesne

u svesnu ravan. Proces svesnog donošenja odluka i

svedočenja daje nam moć.

Kada donosite bilo koju odluku, treba da se zapitate dve

stvari. Prva je: „Koje su posledice izbora koji činim?“ Druga

je: „Hoće li ovaj izbor doneti sreću meni i onima koji me

okružuju?“

Postoji samo jedan izbor koji će doneti sreću i vama i onima

koji vas okružuju. Ovakav oblik ponašanja zove se spontana

ispravna akcija – prava akcija u pravom trenutku.

4. ZAKON NAJMANJEG NAPORA

Priroda funkcioniše sa lagodnom lakoćom, sa prepuštenom

bezbrižnošću. Ovo je princip najmanje akcije, princip u

kome nema otpora, princip harmonije i ljubavi.

Ovaj princip je poznat i kao ekonomija truda, to jest „čini

manje i postigni više“. U krajnjem slučaju ulazimo u stanje u

kome ne činimo ništa i postižemo sve.

Najveću količinu energije konzumira usmerenost na ego.

Onda kad oslobodimo tu energiju, možemo je preusmeriti i

koristiti da bilo šta što želimo.

Postoje tri komponente zakona najmanjeg otpora. Prva

je prihvatanje svih situacija, okolnosti i događaja upravo

onakvim kakvi se odigravaju.

Druga komponenta je odgovornost – što znači da nikoga i

ništa ne krivimo za situaciju u kojoj se nalazimo, pa ni sebe!

Kada prihvatimo situaciju onakvom kakva je, odgovornost

predstavlja sposobnost da kreativno odgovorimo na

situaciju kakva je ona u ovom trenutku.

Treća komponenta je odustajanje od odbrane. To znači

da ste se odrekli potrebe da uverite ili ubedite druge u

sopstveno gledište.


5. ZAKON NAMERE I ŽELJE

Ovaj zakon baziran je na činjenici da energija i informacija

postoje svuda u prirodi. U stvari, na nivou kvantnog polja

ne postoji ništa sem energije i informacije. Kvantno polje je

samo drugo ime za polje čiste svesti ili čiste potencijalnosti.

Čitav univerzum je u svojoj biti kretanje energije i

informacije. Vaše telo nije odvojeno od tela univerzuma, on

je vaše produženo telo.

Menjajući sopstveni sadržaj utičemo na informacioni sadržaj

našeg produženog tela – našeg okruženja, našeg sveta – i

time prouzrokujemo da se stvari u njemu manifestuju.

Svesnoj promeni doprinose dve podrazumevane osobine

svesti: pažnja i namera. Pažnja pobuđuje i ispunjava

energijom a namera transformiše. Na šta god usmerimo

pažnju u svom životu, to će rasti i jačati. Sa čega sklonimo

pažnju, to će se gasiti, raspasti i nestati. Namera, sa druge

strane, aktivira transformaciju energije i informacije, čime

organizuje sopstveno ispunjenje.

6. ZAKON NEVEZIVANJA

Da biste dobili bilo šta u fizičkom univerzumu, morate

se lišiti svoje vezanosti za predmet. To ne znači da se

odričete namere niti želje, već svoje vezanosti za rezultat.

Kada imate potpuno usmerenu nameru u istovremenoj

kombinaciji sa nevezivanjem, dobićete ono što želite, zato

što je nevezivanje ukorenjeno u neupitnoj veri u moć vašeg

pravog Sopstva.

Potraga za sigurnošću i izvesnošću predstavlja vezivanje

za poznato. Poznato je prošlost, koja je zatvor prošlih

uslovljavanja. Vezivanjem za poznato postajemo zatvorenik

prošlosti zato što, kada se vezujemo za nju, svoje želje

zamrzavamo iz stanja toka i fleksibilnosti u vrlo strog okvir

koji zaustavlja proces kreiranja.

Kada razumemo ovaj zakon, nismo primorani da nalazimo

rešenja na silu. Spremnost u sadašnjem trenutku u polju

neizvesnosti nam dozvoljava da u svakom problemu

pronađemo seme prilike za neko veće dobro.

7. ZAKON DHARME ILI ŽIVOTNOG CILJA

Božansko uzima ljudski oblik kako bi ispunilo svrhu. Po

ovom zakonu svako ima jedinstven talenat i jedinstven način

da taj talenat iskaže. Postoji nešto što možemo da radimo

bolje nego bilo ko drugi na svetu – a za svaki jedinstveni

talenat postoji i jedinstvena potreba za njim.


Postoje tri komponente zakona dharme.

Prva tvrdi da je svako od nas ovde kako bi otkrio svoje

pravo Sopstvo i njegovu duhovnu prirodu.

Druga komponenta je iskazivanje naših jedinstvenih

talenata.

Treća komponenta je služba čovečanstvu.

Pitanje poput: „Šta ja imam od toga?“ predstavlja unutrašnji

dijalog ega. Pitanje: „Kako mogu da pomognem?“ jeste

unutrašnji dijalog duha.

Kako biste došli do bitnih uvida, napravite spisak onoga što

biste radili da novac nije prepreka i da imate sve vreme i

novac ovog sveta.

PREGLED I ZAKLJUČAK

Univerzalni um sa elegantnom preciznošću i

nepokolebljivom inteligencijom usklađuje sve što se dešava

u milijardama galaksija. Sve što živi je izraz ove inteligencije,

a ona funkcioniše kroz Sedam duhovnih zakona. Prirodni

sled ovih zakona u svakodnevnom života može vam pomoći

da ih lakše upamtite.

Zakon čiste potencijalnosti se doživljava kroz tišinu,

meditaciju, otklon od osuđivanja, druženje sa prirodom,

ali je aktiviran Zakonom davanja. Moramo davati ono što

tražimo. Kroz akcije u Zakonu davanja aktiviramo Zakon

karme. Kada kreiramo dobru karmu, sve je u životu lako.

Ne moramo uložiti mnogo napora u ispunjenje svojih želja,

što automatski dovodi do spontanog razumevanja Zakona

najmanjeg napora. Kada je sve lako i bez napora, a želje

se stalno ispunjavaju, spontano počinjemo da razumemo

Zakon namere i želje. Ispunjavanje želja sa lakoćom nam

olakšava upražnjavanje Zakona nevezivanja.

Na kraju, kada počnemo da razumemo sve ove zakone,

fokusiramo se na svoju pravu svrhu u životu, što nas vodi do

Zakona dharme. Kroz korišćenje ovog zakona, izražavanjem

svojih jedinstvenih talenata i ispunjavanjem potreba ljudi

koji nas okružuju, počinjemo da kreiramo šta god želimo

kad god to želimo. Postajemo bezbrižni i radosni, i život

postaje izraz nesputane ljubavi.


STIVEN KAVI, SEDAM NAVIKA USPEŠNIH LJUDI1. BUDITE PROAKTIVNI

Vi ste tvorac. Vi ste glavni. Ova navika se bazira na četiri

jedinstvene ljudske sposobnosti: mašti, svesti, nezavisnoj

volji i, najvažnije, samosvesti. Navika 1 vas ohrabruje da

kažete: „Ovo što mi je servirano u detinjstvu, na osnovu

mog društvenog odraza, jeste nezdrav program. Ne sviđa

mi se taj koncept. Mogu da ga promenim. Da biste to

mogli da učinite, razmislite o značenju reči odgovornost.

U njenoj osnovi se krije reč odgovor, i u stranim jezicima,

slično našem predstavlja sposobnost da se pruži odgovor

na situaciju. Proaktivni ljudi poznaju ovu odgovornost

– oni ne krive okolnosti i uslove za svoje ponašanje;

njihovo ponašanje je proizvod njihovog svesnog izbora,

ustanovljenog na sopstvenim vrednostima, a ne proizvod

okolnosti, ustanovljenim u trenutnim osećanjima.

Šta znači biti proaktivan? Proaktivnost se postavlja kao

suprotnost reaktivnosti – ona je sposobnost da svesno

biramo kako reagujemo na bilo koju situaciju.

2. POČNITE OD ZAMIŠLJENOG SVRŠETKA

Ova navika je ustanovljena na sledećem principu – sve

stvari se stvaraju dva puta. Prva je mentalna kreacija, a

druga fizička. Navika 2 je prva ili mentalna kreacija. Bazira

se na mašti – sposobnosti da zamišljamo, da uvidimo

potencijal, da svojim umom vizualizujemo ono što trenutno

ne možemo da vidimo svojim očima; i svesti - sposobnosti

da uočimo sopstvenu jedinstvenost i lične moralne i etičke

smernice uz pomoć kojih možemo da ih ispunimo na

najbolji način.

U građenju kuće prvo moramo da se konsultujemo sa

arhitektom i pogledamo neke nacrte. To je neizbežni prvi

korak, pošto sigurno nećemo dovesti radnike i početi sa

radom. Imajući to u vidu, fascinantno je koliko se malo

vremena provodi u dolaženju do tačne slike onoga što

želimo kada je u pitanju naš život.


3. ODREDITE PRIORITETE

Navika 3 je praktično ostvarenje navika 1 i 2. Postavljanje

prioriteta svodi se na uočavanje stvari koje su važne.

Ipak, često stvari koje su najvažnije ne spadaju u domen

hitnog, pa bivaju pomerene u zadnji red i nikada ne bivaju

obavljene. Za ovu vrstu klasifikacije može da pomogne

sistem od četiri kvadranta.

Svaku aktivnost možemo da kategorišemo tako što ćemo

se upitati da li je ona hitna, a onda i da li je važna. Vrlo

je jednostavno – ako je nešto hitno, znači da zahteva našu

pažnju odmah, a važne stvari su vredne ulaganja vremena.

Važno je provesti što više vremena unutar drugog kvadranta,

a da bismo uspeli u tome, moramo da izvežbamo da kažemo

NE svim aktivnostima koje kompromituju najbolju viziju nas

samih. Oni koji vreme provode isključivo u aktivnostima iz

3. i 4. kvadranta ne preuzimaju odgovornost za svoj život.

Hitno Nije hitno

KVADRANT 1Situacije:Krize, rokovi, važni problemi(požar u kuhinji, beba plače, poslovni pozivi)

Rezultat:Stres, iscrpljenost, upravljanje krizom, stalno „gašenje požara“

KVADRANT 2Situacije:Razvoj i rast (rekreacija,izgrađivanje odnosa sa drugima,planiranje, prepoznavanje novihmogućnosti)

Rezultat:Lično vođstvo, napredak, sreća

KVADRANT 3Situacije:Prekidi (nevažni pozivi, elek-tronska pošta, sastanci)

Rezultat:Kratkoročni fokus, ciljevi i pla-novi deluju beznačajno, osećaj žrtve, nedostatak kontrole, površni ili narušeni odnosi s ljudima

KVADRANT 4Situacije:Trivijalni poslovi, traćenje vremena,prijatne aktivnosti

Rezultat:Totalna neodgovornost, zavisnostod drugih

Važ

noN

ije v

ažno


4. RAZMIŠLJAJTE O OBOSTRANOJ KORISTI (POBEDA/POBEDA)

Svi smo čuli za ovaj princip, ali se njegovo primenjivanje

često svede na princip pobeda/poraz, zbog velike potrebe

da budemo u pravu, da izvučemo više koristi, da dobijemo

nešto ni za šta. Drugi slučaj je da prepuštamo drugima da

dobiju ono što žele dok sebe žrtvujemo.

Potrebna je velika hrabrost prepustiti se principu po kome

je obostrana korist jedini mogući rezultat, bez čega nema

dogovora. Na ovaj način izlazimo iz mentaliteta oskudice u

mentalitet izobilja, u uverenje da ima dovoljno za svakoga.

5. TRAŽITE PRVO DA RAZUMETE PA TEK ONDA DA VAS RAZUMEJU

Često se previše usmeravamo na to da nas drugi razumeju,

potpuno zanemarujući moguće razlike u perspektivi.

Potrebno je razviti sposobnost da usporimo i razmotrimo

ugao gledanja onoga sa kime komuniciramo.

6. SINERGIZUJTE

Sinergija se može pronaći svuda u prirodi i podrazumeva

princip po kome je celina više od skupa svojih delova. 1+1=3

ili više! Ova navika je povezana sa prethodnom. Samo kada

smo u stanju da dobro procenimo i prepoznamo osobine

drugih, onda možemo prepoznati i prednosti koje oni imaju

i u saradnji ih upotrebiti. To podrazumeva prevazilaženje

paradigme u kojoj postoji naša vizija koja je prava i druge

koje su pogrešne.

7. NAOŠTRITE TESTERU

Ovaj princip je najlakše razumeti preko angdote u kojoj

čovek u šumi seče drvo tupom testerom, a kada je upitan

zašto posle toliko napornog rada ne napravi pauzu i ne

naoštri testeru, on kaže da nema vremena jer je zauzet

testerisanjem.

Ova navika podrazumeva vreme koje izdvajamo za oštrenje

testere. Ona obuhvata sve ostale navike zato što ih čini

mogućim. U sebe uključuje četiri dimenzije obnove: fizičku,

mentalnu, društvenu/emotivnu i duhovnu.

PREGLED I ZAKLJUČAK

Što ste proaktivniji (Navika 1), uspešnije primenjujete lično

vođstvo (Navika 2) i upravljanje (Navika 3), i u stanju ste

da obavite više aktivnosti iz 2. kvadranta. Težeći najpre

da razumete druge, (Navika 5), uspešnije ćete moći da

koristite sinergijska rešenja po principu pobeda/pobeda

(Navike 4 i 6). Što više poboljšate neku od navika koja

vodi ka međuzavisnosti (Navike 1, 2 i 3), bićete uspešniji

u međuzavisnim situacijama (Navike 4, 5 i 6). Navika 7 je

proces obnove svih navika.


Uspeh Navika 4, 5 i 6 nije stvar intelekta. To je prvenstveno

stvar emocije i usko je povezana sa našim osećajem lične

sigurnosti. Ukoliko smo emotivno nesigurni, primena navika

4, 5 i 6 s ljudima koji misle različito po pitanju konkretnih

životnih tema može da bude prilično opasna. Unutrašnja

sigurnost ne dolazi iz onoga što drugi misle o nama ili

načina na koji nas tretiraju ili od našeg položaja. Unutrašnja

sigurnost dolazi iz nas samih. Izvire iz tačnih paradigmi i

ispravnih principa usađenih duboko u naš um i srce. Dolazi iz

životnog integriteta na koji naše dnevne navike odražavaju

naše najdublje vrednosti.

Životni integritet je najvažniji izvor lične vrednosti.

Samopouzdanje nije stvar mišljenja ili stava. Vi ne možete

da ubedite sebe u smirenje uma. Mir uma se stiče kada je

život u skladu sa istinskim principima i vrednostima i nikako

drugačije. Sigurnost je u znanju da rešenja po principu

pobeda/pobeda postoje; da život nije uvek „ili/ili”, da skoro

uvek postoje obostrano korisne alternative. Unutrašnja

sigurnost proističe iz služenja, iz pomaganja drugim ljudima,

čak i kada to niko ne zna niti će ikada saznati. Sigurnost je i

u znanju da možete da iskoračite iz svojih kriterijuma bez da

od njih odustanete, da zaista možete duboko da razumete

drugo ljudsko biće.

Verujemo da će vam principi koji su predstavljeni pomoći

da dovedete svoj život i/ili karijeru na sledeći nivo.

Za dublje uvide, proširenje znanja i još konkretnih alata,

dođite na jedan od treninga i konsultacija koje organizujemo.

TRENINZI: www.kreiranje-uspeha.com/trening

Pratite redovno naš blog.

Pošaljite nam i vašu motivacionu priču.

BLOG: www.kreiranje-uspeha.com/blog

Pratite nas na Facebooku za dnevnu dozu inspiracije i

dodatna obaveštenja o treninzima.

FACEBOOK: www.facebook.com/Kreiranjeuspeha

Ako imate pitanja ili ste spremni za individualni koučing,

pošaljite nam e-mail.

KONTAKT: [email protected]

U međuvremenu:

Budite srećni onim što imate dok radite na onome što želite.

Za vaš uspeh, i više od toga!

Neva Rajković i tim Kreiranje Uspehawww.kreiranje-uspeha.com

Kreiranje Uspeha, Neva Rajković

Documents

Transcript of Kreiranje Uspeha, Neva Rajković