Kratak istorijat

10
ПОГЛАВЉЕ 1 ~ 33 ~ КРАТАК ИСТОРИЈАТ РАЗВОЈА ФУДБАЛСКОГ СПОРТА И ПРАВИЛА ФУДБАЛСКЕ ИГРЕ Фудбалска игра бележи свој значајан развој у Енглеској почетком 19 века. Нормално је да се са овом игром почињало у школама и колеџима. У томе предњаче школа у ХАРОУ и универзитети ВИНЧЕСТЕР, ЕТОН, РАГБИ, КЕМБРИЏ и други. Фудбалске игре нису имале одређених и једнобразних правила као данас, већ се лопта могла ударати ногама и рукама, па чак и носити. Лопте су биле различитог облика (округле и елиптичне), већ према томе шта је боље одговарало поједином колеџу. Године 1846 колеџ у Кембриџу организовао је такмичење у фудбалу у којем су учествовали ђаци разних школа. У то време све су те игре различите у већим или мањим нијансама, било по начину играња било по броју играча, имале су заједничку особину фудбалске игре и заједно су стицале своје присталице. Пионири фудбала неуморно раде на његовом просперитету, а међу њима се издвајају ректор универзитета у УПИНГЕМУ М.ТРИНГ и ХОРД КИНАРД. Тако већ 1855. године долази до оснивања првог фудбалског клуба на свету - ''ШЕФИЛД КЛУБА'', који и данас постоји у Шефилду, а међу прве енглеске клубове убраја се и клуб у Кембриџу.

description

fudbal

Transcript of Kratak istorijat

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 33 ~

КРАТАК ИСТОРИЈАТ РАЗВОЈА

ФУДБАЛСКОГ СПОРТА И

ПРАВИЛА ФУДБАЛСКЕ ИГРЕ

Фудбалска игра бележи свој значајан развој у

Енглеској почетком 19 века. Нормално је да се са овом

игром почињало у школама и колеџима.

У томе предњаче школа у ХАРОУ и универзитети

ВИНЧЕСТЕР, ЕТОН, РАГБИ, КЕМБРИЏ и други.

Фудбалске игре нису имале одређених и

једнобразних правила као данас, већ се лопта могла

ударати ногама и рукама, па чак и носити.

Лопте су биле различитог облика (округле и

елиптичне), већ према томе шта је боље одговарало

поједином колеџу.

Године 1846 колеџ у Кембриџу организовао је

такмичење у фудбалу у којем су учествовали ђаци

разних школа. У то време све су те игре различите у

већим или мањим нијансама, било по начину играња

било по броју играча, имале су заједничку особину

фудбалске игре и заједно су стицале своје присталице.

Пионири фудбала неуморно раде на његовом

просперитету, а међу њима се издвајају ректор

универзитета у УПИНГЕМУ М.ТРИНГ и ХОРД

КИНАРД. Тако већ 1855. године долази до оснивања

првог фудбалског клуба на свету - ''ШЕФИЛД

КЛУБА'', који и данас постоји у Шефилду, а међу прве

енглеске клубове убраја се и клуб у Кембриџу.

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 34 ~

Прво удружење фудбалских клубова основано је

26. октобра 1863. у Лондону. Сматра се да се фудбал

одваја од рагбија 1863. године.

Прва правила фудбалске игре ступају на снагу 1.

децембра 1863. године. Не дуго након што је

фудбалска асоцијација почела свој живот, скоро сви

већи градови Енглеске, а потом Велса, Шкотске и

Ирске имали су своје клубове.

У време оснивања овог савеза још увек није било

одређено колики је број играча. Тек 1885. игра на

свакој страни 11 играча од којих је један вратар.

Године 1875. прешао је фудбал и на европски

континент, прво у Холандију потом у Данску, затим

1882. у Швајцарску, 1883. у Чехословачку, 1884. у

Аустрију, а 1885. у Немачку

У нашој земљи игра се фудбал од 1901. и тада се

оснивају први фудбалски клубови, ''Бачка''- Суботица,

1903. ''Шумадија''- Крагујевац. Разумљиво је на основу

овога да се 1863. година сматра почетком модерне

фудбалске игре, а Енглеска колевком фудбала.

Правила фудбалске игре развијала су се преко сто

година. Ко жели исправно примењивати правила

фудбалске игре, мора упознати њихов развој, јер из

тога произилази суштина и дух правила игре. О

сваком појму игре се при томе размишљало као и о

својству потребног материјала за игру и осталим

основама, као што су број играча, обим и тежина

лопте итд. Поједине ствари стоје у одређеном односу

једна према другој. Врата су 2,44 метра висока, и 7,32

метра широка, дакле 1:3. Тако је такође са вратаревим

и казненим простором, они су 5,5 метара односно 16,5

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 35 ~

метара, дакле 1:3. Тако је и са мерама игралишта где је

однос 1:2.

Прва Правила фудбалске игре су била врло

кратка, имала су 13 правила, око 60 куцаних редова.

Прва Правила нису садржала никакве одредбе о

броју играча, трајању игре, лопти, казнама у игри,

оцени игре и судији.

Временом су стално мењана и допуњавана,

године 1938. логично су постављена и попуњена

службеним одлукама и упитима. У првим правилима

игралиште је било дугачко 180 метара, а широко 90

метара.

Број играча је варирао, а тек 1887. било је

одређено да на свакој страни буде по 11 играча.

Године 1898. одређено је било да су врата на

средини попречне линије. А 1938. донета је уредба о

мрежи на вратима.

О лопти у првим правилима није било никакве

одредбе. Тек 1871. било је закључено да обим лопте

буде од 68 до 71 цм. Ово се није променило све до

1996. године када су постављене нове мере – од 68 до

70 цм. Године 1898. било је први пут одређено да

тежина лопте буде од 370 до 425 грама, 1937. била је

повећана на 396 до 453 грама, да би 1996. године била

прописана тежина од 410 до 450 грама.

Прва правила нису имала никакву одредбу о

жребу. Тек 1938. године било је закључено да жреб

уследи бацањем у ваздух ситног новчића.

1898. године вратару је било допуштено играње

руком “само” на његовој половини игралишта. Године

1912. било је то правило ограничено на казнени

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 36 ~

простор, и то са два корака у руци. Године 1931. број

корака са лоптом у руци повећан је са 2 на 4. У 2000.

години избачен је број корака а уведено дозвољено

време задржавања лопте у рукама до 6 секунди.

Пречаге и чепови ципела наводе се у првим

Правилима, од 1887. даје се право судији да прегледа

ципеле играча.

Након Другог светског рата били су дозвољени

чепови, који се наврћу на ципеле, а од 1935.

дозвољени су чепови од алуминијума или пластике и

прописан пречник од најмање 12,7 мм. и највеће

висине од 19 мм.

Почетни ударац обрађивала су прва Правила. Од

1903.године увело се понављање лоше изведеног

почетног ударца, а 1938. године било је прописано да

се мора дати знак за извођење почетног ударца.

Године 1997. Правила предвиђају да се из почетног

ударца може постићи директно погодак.

У првим годинама трајање игре почивало је на

договору да ли траје одређено време или тако дуго док

се не постигне одређени број погодака. Тек 1887.

године било је одређено трајање игре од 90 минута. а

1938. оно је одређено на “два пута по 45 минута”.

Прва Правила нису садржавала никакве одредбе о

одмору у полувремену. Године 1892. утврђује се

одмор у полувремену од 10.минута, а 1996. године

одредба гласи “одмор између два полувремена не

треба да пређе 15 минута”.

Године 1923. утврђено је да је победник екипа

која постигне више погодака.

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 37 ~

Године 1887. унето је у правила “да је лопта изван

игре када је у ваздуху или по земљи прешла линију

целим својим пречником”.

Убацивање је правило које се највише мењало у

Правилима. Године 1864. у Правилима је стајало да се

лопта морала убацити у игралиште под правим углом

у односу на уздужну линију.

Године 1887. могло се вршити убацивање под

било којим углом у односу на уздужну линију. Од

1893. године морао је играч који убацује стајати на

уздужној линији. Године 1925. прописано је стајање

изван линије игралишта, а 1937. године утврђено је да

се може стајати на линији и изван линије игралишта.

До 1873. године није било у Правилима игре

слободног ударца, који је био уведен поменуте године

а био је зависан од офсајда. Године 1878. били су

почетни ударац, ударац с врата и ударац из угла

објашњени као слободни ударци. Прописана је била и

удаљеност за противничке играче од 5,50 метара, која

је 1913. године повећана на 9,15 метара. Године 1917.

донета је одлука да је лопта у игри код слободног

ударца “ако се лопта једном око себе окрене, пређе

свој обим”. Године 1997. у Правилима је дефинисано

да је код слободног ударца лопта у игри чим се удари

и крене.

Казнени ударац уведен је у Правила игре 1890.

године, дакле много раније од директног слободног

ударца. Могао се досудити само након саслушања

противничке екипе. Извођење се могло вршити са

било које тачке 11-сто метарске линије која је ишла

попреко преко игралишта а паралелно са линијом

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 38 ~

врата. Време играња морало се продужити, ако је

истекло, за дужину времена извођења казненог ударца.

Године 1902. било је утврђено “да повреда правила

код извођења казненог ударца условљава слободан

ударац односно понављање ударца”. Године 1903.

наступиле су далекосежније измене увођењем

вратаревог и казненог простора.

Од 1929. године морао је вратар стајати на својој

линији, а од 1937. године ова је одредба тачно

одређена “између статива”, а од 1938. године вратар

није смео помицати ноге пре изведеног ударца. Године

1923. прописана је удаљеност за све играче у пољу код

казненог ударца од 9,15 метара. Године 1929. ова је

одредба допуњена да сви играчи морају бити у

игралишту. Године 1933. било је одређено да казнени

ударац може бити досуђен без обзира на место где се

налази лопта. Од 1937. године био је уведен лук на

казненом простору.

Године 1938. закључено је да је “лопта у игри код

казненог ударца ако је прошла пут свог обима”,

године 1997. донета је одлука код казненог ударца

“лопта је у игри када се удари и крене напред” као и

одлука “вратар који брани остаће на својој линији у

вратима, лицем у лице са играчем који изводи ударац,

између статива, све док лопта није ударена”.

Спуштање лопте у Правилима било је уведено

1887. године и у овом случају бацала се у вис. Године

1908. изменило се бацање у вис у спуштање, а од 1922.

мора судијска лопта пасти на земљу.

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 39 ~

Судија се у првим Правилима није спомињао,

улога судије била је у рукама самих екипа. Ову улогу

обављале су вође екипа. Следећи корак је био да се

судија узима из екипа које играју али не од играча.

Судија се спомиње први пут у Правилима игре 1873.

године. Као дужност судије било је: пазити на време и

вршити белешке, а као право: опомена и искључење.

Тек 1881. године уведен је судија али није било

обавезе да се мора одредити. Пиштаљка се први пут

спомиње 1878 год. (Уместо пиштаљке употребљавана

је бела марамица).

Године 1891. овлашћен је судија за самосталног

водитеља игре, права линијских судија - помоћних

судија су смањена. Од 1903. године надокнађивало се

изгубљено време због повреда.

Године 1936. дато је право кажњавања

(дисциплински) судији ступањем у игралиште за игру,

а 1938. утврђено је да овлашћење судије у вези

Правила игре почиње са извођењем почетног ударца.

Године 1955. утврђено је да се лопта може променити

само уз сагласност судије.

Године 1995. Међународни Борд уводи четвртог

судију, а ФСЈ у такмичењу у Првој савезној лиги

четвртог судију прописује у такмичарској 2000/2001

год.

Правило 11 (Офсајд) заједно са Правилом 12

(Прекршаји и неспортска понашања) чине централно

место у Правилима фудбалске игре, јер од њихове

примене и интерпретације зависи квалитет суђења и

битно мења карактер игре и од пресудног су значаја за

исход једне утакмице.

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 40 ~

Године 1866. Енглески фудбалски Савез донео је

одлуку у вези офсајда која је гласила: ”У моменту

давања лопте требало је да буде најмање три играча

између навалног играча и попречне линије

противника.”

Године 1887. донета ја одлука да не постоји

офсајд онда када је последњи пут играо односно

ударио ногом лопту одбрамбени играч.

Године 1897. употпуњена је горња одлука овако:

”Не постоји офсајд, ако је последњи пут лоптом играо

играч одбране”.

Године 1909. у Правилу Офсајд уведена је још

једна допуна: ”Играч није у офсајд-позицији ако лопту

добије на својој половини терена”.

1921. године донета је следећа одлука: ”да код

убацивања не важи Правило Офсајда, као и код ударца

из угла”.

Године 1924. Правило 11 (Офсајд) још се више

проширило и уметнут је нови пасус: ”Офсајд је онда,

ако играч који стоји у офсајд позицији утиче на

противника или игру”.

И коначно 1925. године учињена је и

најзначајнија измена од посебног значаја – уместо три

играча одбране убудуће треба бити само два играча, да

не би навални играч био у офсајд-позицији.

У почетку се офсајд ситуација кажњавала

директним слободним ударцем, а касније је тај ударац

измењен у индиректан. Овим се хтело нагласити да

офсајд није прекршај већ недозвољена позиција.

Правило Офсајд данас гласи: ”Офсајд је положај у

којем се налази играч нападајуће екипе - на

противничкој половини терена - у часу када је његов

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 41 ~

саиграч задњи пут играо лоптом, ако пред собом нема

два противничка играча а ближи је попречној линији

од игране лопте и утиче на игру”.

Правило 11 сада прописује да се офсајд положај

играча кажњава само ако се у тренутку када је саиграч

додирнуо или одиграо лопту, према мишљењу судије,

играч активно укључио у игру:

- утичући на игру или

- утичући на противника или

- извлачећи предност из овог положаја.

У првим Правилима игре одредба о ударцу с

врата и ударцу из угла уведена је на следећи начин:

“Када лопта пређе линију врата, изводи се слободни

ударац са црте врата игралишта, а ако је први дотакао

лопту играч екипе која се брани, а слободан ударац са

15 метара удаљености на врата ако је лопту за себе

први осигурао играч нападајуће екипе”.

Последња одредба била је 1866. године тако

измењена да је тај ударац добио данашњи смисао.

Ударац из угла ушао је у Правила игре 1872.

године. Године 1887. било је закључено да се

противнички играч мора налазити на удаљености од

5,50 метара код ударца с врата или ударца из угла.

Година 1997. остаће забележена као година у којој

је Међународни Борд донео много измена у

Правилима фудбалске игре.

Поставља се питање да ли су потребне сталне

измене Правила.

ПОГЛАВЉЕ 1

~ 42 ~

Једно од значајнијих измена правила фудбалске

игре може се десити ако се убацивање буде вршило

ногом.

Лопта са којом ће се играти на светском

првенству у Бразилу 2014. године биће тешка 437

грама и имаће обим 69цм.

На светском првенству 2014. године у Бразилу

биће примењен принцип технологије на гол линији, а

то ће бити индикација да ли је погодак постигнут која

ће се јавити искључиво судијама преко сата,

вибрацијом или визуелним сигналом.

Сваки судија користиће спреј којим ће

обележавати позицију лопте и места где треба да стоји

живи зид, удаљеност 9,15 метара (10 јарди).

На крају овог кратког историјата и развоја

фудбалског спорта и Правила фудбалске игре

понављамо мисао:

“КО ЖЕЛИ ИСПРАВНО ПРИМЕЊИВАТИ

ПРАВИЛА ФУДБАЛСКЕ ИГРЕ, МОРА УПОЗНАТИ

ЊИХОВ РАЗВОЈ, ЈЕР ИЗ ТОГА ПРОИЗИЛАЗИ

СУШТИНА И ДУХ ПРАВИЛА ИГРЕ”