Konungariket Sverige

Застава Грб

крилатица: För Sverige i tiden ¹

Химна

Du gamla, Du fria (Ти древни, ти слободни)

Главни град Стокхолм

Службени језик шведски

Облик државе Уставна монархија

- Краљ Карл XVI Густаф

- Премијер Фредрик Рајнфелт

Учвршћивање Праисторијско

Приступ у ЕУ 1. јануар 1995.

Површина

- Укупно 449.964 km² (55.)

- Вода (%) 8,7

Становништво

- 2011. 9.415.295 (84.)

- 1990. попис 8.587.353

- Густина 20,6/km² (156.)

Балтичко море и Ботнијски залив на истокуШведске стварају дугачку обалу, што утиче наклиму. На западу, на граници са Норвешкомналазе се Скандинавске планине. Јужни деловиШведске се углавном састоје од пољопривреднихподручја, где је и густина насељености највећа. Осталу територију углавном заузимају шуме. Шведска је најнасељенија земља северне Европеи трећа по величини. Она се налази у источномделу Скандинавског полуострва. Граничи назападу са Норвешком, на североистоку саФинском. Шведска има површину од 449.964 km квадратних и око 9,5милиона становника. Густина насељености је 20 становника поквадратном километру. Шведска је етничкихомогена, јер Швеђани чине 91% укупногстановништва. Главни град је Стокхолм са око 1,5 милиона становника. Врсте вегетације је тундре-области лишајева, маховина, закржљалог грмља. Клима у Шведској је планинска, али и океанска

Краљевина Шведска (шве. Konungariket Sverige) је нордијска земља у Скандинавији, у северној Европи. Граничи се са Норвешком на западу, Финском на североистоку. На југозападу Ересундски мост спаја Шведску са Данском. Скагерак мореуз је на југозападу, Балтичко море и Ботнијски залив су на истоку. Шведска има релативно мало становника, и позната је по великим мирним шумама и планинском дивљином.

Главни град је Стокхолм, који је и највећи град Шведске. Други већи градови су Гетеборг, Малме, Упсала, Линчепинг, Вестерос, Еребру, Норћепинг, Хелсингборг и Јенчепинг

САТЕЛИТСКИ СНИМАКШВЕДСКЕ 19. ФЕБРУАРА 2003

Шведска клима је темперирановлажна. У јужним деловимаземље клима је топлија, а северно од Меларена је свехладнија. Шведска имауглавном благу климу. Зиме сухладне а лета свежа. С обзиромда се Шведска налази на северу, клима је релативно топлазахваљујући топлоти којадолази из Голфске струје.

На северу Шведске, где имависоких планина, клима јеуглавном субартичка, а нанајвишим врховима поларна.

Шведска је административно подељена у 21 регију. Свакарегија има своју административну управу коју постављавлада. Шведска се понекад дели и у историјске покрајине, којих има 25.

Шведска је доживела христијанизацију у ХΙΙ веку. У XIV веку, као и већина других европских земаља, Шведскаје погођена великом кугом, или Црном смрћу. У средњем веку Шведска проширује своје границе доЛапланда на северу и Финске. Финска до 1809. скоро 450 година припада Шведској. 1389. године склопљена јеКалмарска Унија, која је ујединила Шведску саНорвешком и Данском. Унија је на снази до 1521. кадашведски краљ Густав I после више ратова успева даформира самосталну државу, за коју се сматра да јетемељ модерне Шведске. Недуго после тога, исти краљодбацује римокатолицизам и уводи Шведску у протестанску реформацију. Густав I сматран је оцемшведске нације.

Шведско царство 1658. године (жута) и данашња Шведска(наранџаста)

Шведско царство 1658. године(жута) и данашња Шведска(наранџаста)

Током XVII века Шведска растеда постане једна од моћнијихевропских сила, пошто краљГустав II Адолф успешно водидржаву кроз Тридесетогодишњират. У Наполеонским ратовима, Шведска побеђује Данску. Каопоследица, 1814. Норвешка јеприморана да формира унију саШведском, у којој је остала сведо 1905. Шведска од 1814. готово није учествовала ни у једном рату (о неутралностиШведске у Другом светском ратусе расправља).

Транспорт и комуникације су од великог значајаза Шведску, ради величине земље и разбацаности природних богатстава и популације. Вековима, доминирало јебродарство, са Стокхолмом као главном лукомна Балтику, касније Гетеборгом, као великомизвозном луком, и низом лука на северу заизвоз дрвета, руда и гвожђа. Изградња мрежежелезничких пруга (у 19. веку), омогућила јетранспорт руда из планинских рудника насеверу.

Богати извори железне руде, дрвета и хидроенергије, вештиинжењери и радници, омогућили су наглу индустријализацију, ранијесиромашне и претежно на пољопривреду оријентисане Шведске. Овиљуди су својим стрпљивим и напорним радом као и знањем умели даискористе све оно што им је природа пружала. Најбогатији ресурси суцрногоричне шуме, хидроенергија, руде железа, урана, и другихминерала. Традиционално, тешка индустрија (нпр. целулозе, папира, и црна металургија) има велико учешће у извозу Шведске.

Шведској припада око 2% од укупне светске производње железне руде, један је однајвећих извозника, а највећи у Европи. У извозу бакра, олова и цинка, учествујеса око 1%, 3,7 % и 3.3%. Око 1% тржишне вредности целе индустријске производњеотпада на рударство, које запошљава 0,5 % од укупног броја запослених. Укупнапроизводња железне руде, 1998. године, износила је 20.9 милиона тона, сулфидних руда које садрже сумпор, бакар, олово, цинк, арсен, нешто мањесребра и злата, 24 милиона тона. Око 6 милиона тона креча, углавном заиндустрију цемента. Највећа налазишта железне руде налазе се неколико стотинакилометара северније од поларног круга (лапонска тундра). Кируна, са околнимбрдима Луосавара и Кирунавара, највеће је налазисте, у коме су залихе окомилијарду тона руде, са 70% гвожђа (налазиште је површине 16000 km²). Кируна јесредиште огромног налазишта, рударски град, чије 3/4 становника ради у рударству. 1998. године, у овом налазишту ископано је 14 милиона тона рудежелеза. Малмбергет, такође у Лапонији (са производњом од 7 милиона тона 1998. године), је други по величини рудник железне руде у земљи.

ХИДРОЕНЕРГИЈА НУКЛЕАРНА ЕНЕРГИЈА

Највећа постројења за производњухидроенергије су на 9 рекасеверне Шведске. Најискорисћенија ријека јеЛулеелвен, са 15 хидроцентрала, и производњом од око 14,1 Twh, затим Индалселвен (7,5 Twh), Умеелв (5,4 Twh) и Онгерманаелвен(5,5 Twh). Влада Шведске је у сврхуочувања природних лепотаограничила и прописала строгеуслове за даљњу изградњухидроелектрана, односно некереке (иначе са великимпотенцијалом) потпуно заштитила. То су најлепше реке, нерегулисане, са природним токовима, водопадима и брзацима, као сто суВинделелвен, Пите елв, Каликс елви Торне елв

Први Шведски нуклеарни реакторпуштен је у рад 1972, а дванаести и последњи 1985. године. Сви сеналазе у јужном делу земље: Барсебек (два реактора, укупно1.200 Mw), Оскарсхамн (триреактора, 2.210 Mw), Рингхалс(четири реактора, 3.550 Mw) и Форсмарк (три реактора, 3.095 Mw). Укупна годишња производњаје око 74 Twh. Дотрајали деловиреактора и нуклеарни отпадодлаже се на локацијамаОскарсхамн и Форсмарк, у каменепећине око 50 m испод површинемора. Ниво радиоактивности середовно контролише.

На крају 2009, 71,3 % Швеђана је припадало Шведској цркви(лутерани). Овај број се смањивао за око један проценатгодишње током задње две декаде.[1][2] Међутим, само око 2% чланова цркве редовно посећује недељне службе.[3]

Резултати Евробарометар анкете из 2005. показују[4]

23% Швеђана је одговорило да „они верују да постоји бог“.

53% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духаили животне силе“.

23% је одговорило да „они верују да постоји нека врста духа, богa, или силe“.

Шведски језик спада у групу германских језика. Сличан јенорвешком и данском. Шведска формално нема службени језикмада шведски има статус као такав; увек је увелико доминирао и питање службеног језика је тек политичког карактера. Ипак, Шведска признаје пет мањинских језика: фински, меакијели, сами, ромски и јидиш. Велика већина Швеђана испод 60 година добровлада енглеским језиком

Дворац у области Сканија Типичне сеоске куће у Шведској

Поглед на Стари град, Стокхолм Скупштина Шведске - Риксдаг