1. Pojam, predmet i zadatak krivicnoprocesnog pravaA) Pojam krivicnoprocesnog prava

Krivicno procesno pravo je grana krivicnog zakonodavstva koja uredjuje krivicni postupak u kome dolazi do rasvetljenja i resavanja krivicne stvari. U teoriji krivicno procesnog prava postoje 3 shvatanja u odredjivanju pojma KPP: realisticko, juristicko i realisticko-juristicko shvatanje.

Kod realistickog pojma kao osnovno i bitno obelezje KPP uzima se krivicno procesna radnja koja se sa krivicnoprocesnim subjektima pojavljuje kao osnovni krivicnoprocesni pojam.

Kod juristickih definicija kao osnovni pojmovi KPP uzimaju se krivicnoprocesni subjekti i krivicnoprocesni odnosi, pa se na ovaj nacin KPP odredjuje sa njegove unutrasnje strane i time se daje primat krivicnoprocesnom odnosu.

Realisticko-juristicki pojam istovremeno uzima u obzir i krivicnoprocesnu radnju i krivicnoprocesni odnos i na ovaj nacin se pojam KPP odredjuje tako sto se daju dve odvojene definicije ili jedna jedinstvena definicija.

S obzirom na izneseno pojam KPP odredjuje se na nacin da je KPP sistem pravnih propisa kojima se odredjuju krivicnoprocesni subjekti i regulisu njihovi krivicnoprocesni odnosi koji nastaju preduzimanjem krivicnoprocesnih radnji u cilju rasvetljenja i resenja krivicne stvari kao predmeta i zadatka KPP.

Kao osnovna obelezja KPP javljaju se:

Krivicnopravni subjekt; Krivicnoprocesnja radnja; Krivicnoprocesni odnos; Predmet krivicnoprocesnog prava; i Zadatak krivicnoprocesnog prava.

Predmet krivicnoprocesnog prava je krivicna stvar. Krivicna stvar je realan dogadjaj koji svojim sadrzajem ukazuje na odredjenjo krivicno delo i na odredjeno lice kao izvrsioca tog dela.

Zadatak KPP je rasvetljenje i resenje krivicne stvari i primena materijalnog krivicnog prava na tako rasvetljenu i resenu krivicnu stvar.

Ovaj zadatak se ostvaruje u krivicnom postupku i u potpunosti se ostvaruje donosenjem pravosnazne sudske odluke.

2. ISTORISKI TIPOVI KRIV. POSTUPKA

Razvoj kriv. procesnog prava u našoj zemlji odvijao se u sklopu razvoja kriv. procesnog prava kontinentalne Evrope, što znači da je prošao kroz sva tri tipa krivičnog postupka: 1) optužni (akuzatorski); 2) istražni (inkvizicioni) ; 3) i savremeni (mešoviti) tip kriv. postupka. U srednjovekovnoj Srbiji egzistirao je kontradiktorni-akuzatorski kriv. postupak, stim što je isti postupak primenjivan i na gradjanske parnice, nije se pravila razlika izmedju krivičnog i gradjanskog postupka. U to vreme primenjivan je i istražni-inkvizicioni kriv. postupak, ali samo na profesionalne kradljivce i razbojnike. Jedinstveno kriv.procesno zakonodavstvo za bivšu kraljevinu Jugoslaviju izgradjeno je istovremeno sa uvođenjem Šestojanuarske diktature 1929. god. 16. januara te godine donet je Zakonik o sudskom kriv. postupku.

3. POJAM I VRSTE KRIVICNOG POSTUPKA

Krivicni postupak je zakonom regulisano preduzimanje KP radnji od strane KP subjekata i to sve u cilju donosenja odluke suda o krivicnom delu, krivicnoj sankciji i drugim procesnim odnosima koji su u vezi sa krivicnim delom, a zahtevaju ucesce i odluke suda.

Postoje vise vrsta KP sto je u zavisnosti od vrste i tezine KD i odredjenjih svojstava njegovih izvrsilaca. To su: redovni (opsti) KP, posebni (osobeni) KP i pomocni postupci. Redovni KP se sprovodi za KD za koje je propisana kazna zatvora preko 5 godina. Posebni KP su takvi u kojima se kao i u redovnom KP resava krivicna stvar i donosi odluka o delu i krivicnoj sankciji. Osnovna razlika izmeldju njih je u vrsti i tezini KD za koja se sprovode i u svojstvima njihovih izvrsilaca.

U posebne krivicne postupke spadaju: skraceni krivicni postupak, postupci za izricanje krivicnih sankcija bez glavnog pretresa, postupak za Kd organizovanog kriminala, korupcije i druga izuzetno teska KD, postupak prema maloletnicima, sporazum o priznanju krivice i dr.

Pomocni postupci su takvi postupci u kojima se ne resava krivicna stvar niti donosi odluka o delu i sankciji, vec dolazi samo do primene odredjenjih KP i KPP instituta ceme se resavaju pojedina procesna pitanja. To su: postupak za izdavanje okrivljenih i osudjenih lica, postupak za izdavanje poternice i objave, postupak za pruzanje medjunarodne KP pomoci, postupak na primenu mera bezbednosti i dr.

4. TOK KRIVICNOG POSTUPKA

Redovni KP ima dva stadijuma, prethodni i glavni krivicni postupak.

Prethodni KP je prvi stadijum redovnog KP i traje od pokretanje krivicnog postupka do stupanja optuznice na pravnu snagu. Prethodni krivicni postupak ima dve faze:

Istragu. I Stavljanje pod optuzbu (optuzenje).

Istraga je prva faza prethodnog krivicnog postupka do koje dolazi kada postoji osnovana sumnja da je odredjeno lice ucinilo KD i o sprovodjenju istrage odlucuje javni tuzilac (tuzilacka istraga). Osnovni cilj istrage je prikupljanje podataka i dokaza neophodnih za donosenje odluke o podizanju optuznice ili o obustavi krivicnog postupka.

Optuzenje je druga faza prethodnog krivicnog postupka i sastoji se od podizanja optuznice i njene kontrole. Ova faza zapocinje podizanjem optuznice, a zavrsava se stupanjem optuznice na pravnu snagu ili obustavom krivicnog postupka.

Glavni krivicni postupak je drugi stadijum redovnog krivicnog postupka i zapocinje stupanjem optuznice na pravnu snagu i traje sve do donosenja prvostepene sudske odluke. Glavni krivicni postupak ima 3 faze:

Pripremanje glavnog pretresa; Glavni pretres; i Donosenje presude.

Pripremanje glavnog pretresa pocinje sa stupanjem optuznice na pravnu snagu i u nadleznosti je predsednika veca koji zakazuje glavni pretres i pribavlja dokaze za glavni pretres.

Glavni pretres je centralna faza KP u kojoj krivicnoprocesne stranke raspravljaju o krivicnoj stvari. Osnov donosenja sudske odluke nakon zavrsenog glavnog pretresa mogu biti samo dokazi izneseni na glavnom pretresu. Sam glavni pretres ima 5 etapa:

Otvaranje glavnog pretresa, Citanje optuznice, Saslusanje okrivljenog, Dokazni postupak, i Zavrsna rec.

Donosenje presude je poslednja faza glavnog KP i ima sledece etape:

Izricanje presude, Objavljivanje presude, Pismena izrada presude, i Dostavljanje presude.

Nakon donosenja presude sledi postupak po redovnim pravnim lekovima (zalbi). Ovaj postupak se vodi povodom izjavljenog pravnog leka pred sudom viseg stepena radi raspravljanja i odlucivanja o pravilnosti i zakonitosti sudjenja koje je objavio prvostepeni sud. Ovaj postupak je fakultativan.

Postupak po vanrednim prevnim lekovima vodi se protiv pravosnaznih sudskih odluka.

5. ISTRAGA

Istraga se pokreće:

1) Protiv određenog lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo kriv. delo;

2) Protiv nepoznatog učinioca kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno kriv. delo;

U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet učinioca, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo

izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim.

Naredba o sprovođenju istrage- Istraga se pokreće naredbom nadležnog javnog tužioca. Naredba o sprovođenju istrage donosi se pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku, a najkasnije u roku od 30 dana.

Sprovođenje istrage- Istragu sprovodi nadležni javni tužilac.

Proširenje istrage- Istraga se sprovodi samo u pogledu osumnjičenog i kriv. dela na koje se odnosi naredba o sprovođenju istrage. ako se u toku postupka dokaže da postupak treba proširiti na koje drugo kriv. delo ili protiv drugogo lica, javni tužilac će narbom proširiti istragu.

Prekid istrage- Istraga će se prekinuti ako : 1) kod osumnjičenog posle učinjenog kriv. dela nastupi duševno oboljenje ili duševna poremećenost, ili kakva druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku. 2) nema predloga oštećenog ili odobrenja nadležnog državnog organa za gonjenje, ili se pojave druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje.

Istraga se može prekinuti ako: 1) se ne zna boravište osumnjičenog; 2) ako je osumnjičeni u bekstvu ili inače nije dostupan državnim organima.

Obustava istrage- Javni tužilac može u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjičenog i obustavi istagu ako: 1) delo koje je predmet optužbe nije kriv. delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti; 2) ako je kriv. gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju kriv. gonjenje; 3) nema dovoljno dokaza za optuženje.

Završetak istrage- Kada nadje da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjašnjeno, javni tužilac će doneti naredbu o završetku istrage koju će dostaviti osumnjičenom i njegovom braniocu, ako ga ima, i obavestiće oštećenog o završetku istage.

Dopuna istrage- Javni tužilac doneće narebu o dopuni istrage kada nakon završetka istrage utvrdi da je potrebno preduzeti nove dokazne radnje. Dopunu istrage mogu predložiti osumnjičeni i njegov branilac.

6. OPTUŽENJE

Podizanje optužnice- Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo kriv. delo. Optužnica se podiže u roku od 15 dana od kada je završena istraga, a u naročito složenim predmetima ovaj rok se može produžiti za jo 30 dana. Ako javni tužilac ne podigne optužnicu u odredjenom roku, i ne izjavi da odustaje od kriv. gonjena, okr. njegov branilac i ošt. imaju pravo podnošenja prigovora eposredno višem javnom tužiocu.

Sadržaj optužnice- Optužnica sadrži :

1) ime i prezime okr sa ličnim podacima i podacima o tome da li se i od kad nalazi u pritvoru ili se nalazi na slobodi, a ako je pre podizanja optužnice pusten na slobodu, koliko je proveo u pritvoru

2) opis dela iz kog proizilaze zakonska obeležja kriv. dela, vreme i mesto izvršenja kriv. dela, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno kriv. delo, kao i sve ostale okolnosti potrebne da se kriv. delo što tačnije odredi

3) zakonski naziv kriv. dela, sa navođenjem odredaba zakona koje se po predlogu tužioca imaju primeniti

4) označenje suda pred kojim će se održati gl. pretres5) predlog o dokazima koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz

naznačenje imena svedoka i veštaka, spisa i predmeta koje služe kao dokaz

6) obrazloženje u kojem će se prema rezultatima istage opisati stanje stvari, navesti dokaze kojima se utvrđuju činjenice koje su predmet dokazivanja, izneti odbranu okr. i stanovište tužioca o navodima odbrane.

Ako se okr. nalazi na slobodi, u optužnici se može predložiti da se odredi pritvor, a ako se nalazi u pritvoru, može se predložiti da se pusti na slobodu. Jednom optužnicom može se obuhvatiti više kriv. dela ili više

okr. samo ako se može sprovesti jednistveni postupak i doneti jedna presuda.

Ispitivanje optužnice-Veće će ispitati optužnicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje odgovora na optužnicu. Kada većeutvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice, narediće da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe određeni dokazi.

Obustava postupka-Ispitujući optužnicu veće će odlučiti rešenjem da nema mesta optužbi i da se kriv. postupak obustavlja ako ustanovi da:

1) delo koje je predmet optužbe nije kriv. delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;

2) da je kriv. gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju kriv. gonjenje;

3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okr. učinio kriv. delo koje je predmet optužbe;

Odbijanje optužbe-Kada ispituje optužnicu javnog tužioca podnesenu bez sprovođenja istrage ili privatnu tužbu, veće će rešenjem odbiti optužbu.

7. NAČELO OFICIJELNOSTI

Načelo oficijelnosti kriv. gonjenja znači da se kriv. postupak pokreće i vodi u društvenom ineresu, tj. po službenoj dužnosti od strane nadležnog organa- ex officioo. Pitanja kriv. gonjeja za učinjena kriv. dela rešena su u kriv. materijalnom zakonodavstvu. Za većinu kriv. dela gonjenje se preduzima po službenoj dužnosti. To znači da se takvo gonjenje vrši isključivo u društvenom interesu, bez obzira na to da li to želi ili ne želi lice koje je izvršenjem kriv. dela neposredno oštećeno. Državni organ koji vrši kriv. gonjenje u društvenom ineresu po službenoj dužnosti u našoj zemlji je javni tužilac.(OJT,VJT). Postoje i kriv. dela koja se ne gone po službenoj dužnosti, pošto se ovim kriv. delima više ugrožava neko lično ili imovinsko pravo pojedinca, tj. neposredno ošt., to je zakonodavac predvideo mogućnost da se pokretanje i vođenje kriv. gonjena prepusti volji ošt. Ovo je slučaj sa delima za koja se goni po

privatnoj tužbi. Krivično gonjenje po predlogu ošt. predviđeno je za lakša kriv. dela, a sam predlog za kriv. gonjenje u tom slučaju podnosi se javnom tužiocu koji pokreće i dalje kao ovlašćeni tužilac nastavlja kriv. gonjenje.

8. NAČELO JAVNOSTI

Načelo javnosti u kriv. procesnom pravu može se posmatrati u uzem i širem smislu. Posmatrano u užem smislu ono oznava pravo krivično procenih stranaka i pravo svakog prećeg neposredno zainteresovanog punoletnog lica da prisustvuje radu suda i prati njegov rad u toku ostvarivanja krivično procesnog zadatka. Posmatrano u širem smislu pored prava prisustvovanja radu suda i praćenja nejgovog rada, obuhvata još i mogućnost: saznanja dana i časa gl. pretresa, objavljivanje izveštaja o preduzetim procesnim radnjama i donetim odlukama, i objavljivanja spisa postupka. Načelo javnosti je jedno od načela krivično procesnog prava koje je ustavnog karaktera. Ono je izričito predviđeno u ustavu.

Ovako shvaćena javnost u kriv. postupku može biti : opšta, ograničena i stranačka. Opšta javnost predstavlja pravo trećih neposredno nezainteresovanih punoletnih lica da prisustvuju radu suda. Opšta javnost karakteristična je za gl. pretres. Lica koja prisustvuju gl. pretresu dužna su da se pristojno ponašaju i da čuvaju dostojanstvo suda i red na sudu. Ograničena javnost znači da gl. pretresu, pored lica čije je prisustvo obavezno, može prisustvovati i određeni krug drugih lica. Karakteristična je pre svega za kriv. postupak koji se vodi prema maloletnicima, budući da je po pravilu tu iključena opšta javnost, veče može dozvoliti u ovom postupku ograničenu javnost. U kriv. postupku koje se vodi prema punoletnim okr. licima , veće može dozvoliti da gl. pretresu, na kome je javnost isključena prisustvuju pojedina službena lica, naučni i javni saradnici, a na zahtev optuženog i njegov bračni dug i bliski srodnici. U slučaju ograničene javnosti predsednik veća će upozoriti lica koja prisustvuju gl. pretresu, a na kome je javnost isključena, da su dužni da kao tajnu čuvaju sve što su na gl. pretresu saznali i ukazaće im da odavanje tajne predstavlja kriv. delo. Stranačka javnost podrazumeva da kriv. postupku mogu prisustvovati krivično

procesne stranke. Za razliku od dva predhodno navedena vida javnosti, stranačka javnost karakteristična je i za predhodni kriv. postupak, budući da je i tu dozvoljeno strankama da prisustvuju izvođenju pojedinih dokaznih radnji. Posebno treba istaći da je stranačka javnost conditio sine qua non za raspravljanje pred sudom po pravilu uvek prisutna i sastavni je deo samog procesa. Javnost gl. pretresa obuhvata i objavljivanje sudske odluke donesene na osnovu održanog gl. pretresa. Treba posebno istaći da se javnost nikada ne može isključiti prilikom objavljivanja izreke presude, odnosno rešenja. Izreka presude, odnosno rešenja, mora biti uvek objavljena javno, bez obzira na to da li je javnost sa gl. pretresa bila isključena ili ne.

Kao razloge usled čega može da dođe do isključenja javnosti, Zakonih navodi: čuvanje tajne, čuvanje javnog reda, zaštita morala, zaštita ineresa maloletnika, ili zaštita ličnog ili porodičnog života okr. ili ošt. Odluku o isključenju javnosti donosi veće suda. Isključenje javnosti može obuhvatiti ceo gl. preters ili samo jedan njegov deo. Ne odnosi se na stranke u postupku.

9. KRIVIČNO-PROCESNI SUBJEKTI

Krivično procesni subjek je ugrađen u pojam kriv. procesnog prava, kao jedno od osnovnih i prvih obeležja tog pojma, zbog toga što se bez postojanja subjekata ne može zamisliti postojanje kriv.procesnog prava niti ostvarenje osnovnog zadatka tog prava, tj. rasvetljenje i rešenje krivične stvari. Skup delatnosti subjekata u kriv. procesnom pravu i kriv. postupku uobičajno se naziva funkcijama. Postoje osnovne i sporedne funkcije. Osnovne funkcije su: optužba, odbrana i suđenje. Nosilac funkcije optužbe je ovlašćeni tužilac, funkcije odbrane je okr. sa braniocem i funkcije suđenja kriv. sud. Osim ovih postoje i druge i manje važne delatnosti koje doprinose ostvarenju osnovnog zadatka i cilja kriv. procesnog prava. Pošto su ovi subjekti nosioci određenih sporednih delatnosti u kriv. postupku, nazivaju se sporednim subjektima. Sporedni subjekti su: osteceni sa imovinskopravnim zahtevom ili bez njega, svedoci, vestaci, tumaci, zakonski zastupnici idr.

Opsta nacela krivicnoproceswnih subjekata su: nacelo monofunkcionalnosti i nacelo neponovljivosti krivicnoprocesnog subjekta u istoj krivicnoj stvari (ne bis in idem).

Nacelo monofunkcionalnosti znaci da je svaki krivicnoprocesni subjekat nosilac samo jedne zakonom odredjene funkcije u krivicnom postupku.

Nacelo ne bis in idem znaci da jednom pravosnazna presudjena krivicna stvar ne moze biti predmet novog krivicnog postupka (ne dva puta o istom).

10. STVARNA I MESNA NADLEŽNOST KRIVICNOG SUDA

Stvarna nadležnost predstavlja pravo i dužnost kriv. suda da u zakonito pokrenutog i sprovedenom kri. postupku rasvetli i reši odeređenu kriv. stvar, zavisno od vrste i težine kriv dela i ličnih svojstva učinioca dela. Pitanja stvarne nadležnosti kriv. suda rešena su Zakonom o uređenju sudova. Imajući u vidu činjenicu da je težina kriv. dela izražena kroz propisanu kriv. sankciju jedan od osnovnih kriterijuma za određivanje stvarne nadležnosti kriv. suda nužno je napomenuti sledeće: kod određivanje stvaren nadležnosti kriv. suda prema kazni predviđenoj u zakonu, ako je predviđeno više kazni alternativno, nadležnost se određuje prema najtežoj kazni. Kod kriv. dela u sticaju stvarna nadležnost se određuje prema najtežem delu, bez obzira na to što postoji mogućnost da jedinstvena kazna pređe maksimalnu kaznu koju izriče ta vrsta sudova ( osim za viši sud, maksimalna kazna je 40 god). U slučaju produženog kriv dela stvarna andležnost pripada sudu koji je nadležan za najviše kriv. delo. Stvarna nadležnost kriv. sudova podeljena je u dve grupe. osnovni sud ( do 10 god. kazne) i viši sud (od 10 do 40 god)

Mesna nadležnost- Mesno nadležan je po pravilu sud na čijem poručju je kriv. delo učinjeno ili pokušano. Ako je kriv. delo izvršeno ili pokušano na područijima raznih sudova ili na granici tih poručja, ili je neizvesno na kom je području izvršeno ili pokušano kriv. delo, nadležan je sud na čijem postupku je prvo pokrenut kriv. postupak.

11. JAVNI TUŽILAC

Javno tužilaštvo je poseban i specifičan državni organ čije je organizacija i uređenje zasnovano na određenim načelima sadržanim u ustavu RS, Zakonu o javnom tužilaštvu, Zakonu o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštva i ZKP-a.

Osnovno pravo i osnovna dužnost javnog tužioca je gonjenje ičinioca kriv. dela. Za kriv. dela za koje se goni po službenoj dužnosti, javni tužilac je nadležan da:

1) rukovodi predistražnim postupkom;2) odučuje o nepreduzimanju ili odlaganju kriv. gonjenja;3) sprovodi istragu;4) zaključi sporazum o priznanju kriv. dela i sporazum o svedočenju;5) podiže i zastupa optužbu pred nadležnim sudom;6) odustane od optužbe;7) izjavljuje žalbe protiv nepravnosnažnih sudskih odluka i da podnosi

vanredne pravne lekove protiv pravnosnažnih sudskih odluka;8) preduzima druge radnje kada je to određeno ovim zakonom.

12.IMOVINSKO-PRAVNI ZAHTEV (osteceni kao privatni tuzilac)

Dok su prejudicijalna pitanja pretpostavka i uslov za postojanje i uspešno rešavanje kriv. stvari kao osnovnog predmeta kriv. procesnog prava , dotle se imovinsko pravni zahtev javlja kao posledica kriv. dogadjaja. Isto tako, ako se prejudicijalna pitanja pojave krivični sud ih mora rešiti u kriv. postupku, dok to nije slučaj sa imovinsko pravnim zahtevom. Kriv. sud nije obavezan da reši imovinsko pravni zahtev u kriv. postupku, zbog toga što se ovaj može uspešno rešavati i u građanskom parničnom postupku. Obim raspravljanja o imovinsko pravnom zahtevu zavisi od same prirode i vrste kriv. dela. Tako, ako se radi o takvom kriv. delu u kome vrsta i visina štete predstavljaju njegovo osnovno obeležje ili kvalifikatornu okolnost krivični sud će biti obavezan da utvrđujući ove elemente kriv. dela, isto vremeno utvrđujući i rešavajući o samom imovinskopravnom zahtevu. Isti je slučaj i sa oduzimanjem imovinske koristi, stim što se najpre rešava imovinskopravni zahtev, a zatim se utvrđuje ostvarena imovinska korist izvršioca kriv. dela.

Način rešenja imovinsko pravnog zahteva, u krajnjoj liniji, zavisi od rešenja kriv. stvari. Ako se imovinsko pravni zahtev ne reši u krivici, ošt. se upućuje na parnicu. Imovinsko pravni zahtev može u sebi sadžati zahtev za naknadu štete, zahtev za povraćaj stvari, zahtev za poništaj pravnog posla. Najčešće se odnosi na zahtev za naknadu štete do joje je dolo izvršenjem kriv. dela. S obzirom na to da je šteta nastala izvršenjem kriv. dela može biti imovinska ( stvarna šteta ) ili neimovinska ( povreda ličnog dobra-čast, ugled, fizički ili psihički bol, strah itd).

13.POLOZAJ OKRIVLJENOG U KRIVICNOM POSTUPKU

Kada se govori o polozaju okrivljenog misli se na njegova prava i duznosti u krivicnom postupku. Osnovno pravo okrivljenog u KP je pravo na odbranu sto podrazumeva pravo okrivljenog da se brani sam ili uz strucnu pomoc branioca (advokata). Okrivljeni moze da see izjasni o svim cinjenicama i dokazima koji ga terete i da sam ili preko branioca iznosi cinjenice i dokaze u svoju korist. Okrivljeni nije duzan da daje odbranu niti da odgovara na postavljena pitanja. Zabranjeno je prema okrivljeno upotrebljavati silu, pretnju, obmanu, nedozvoljena obecanja ili druga slicna sredstva kako bi se doslo do njegove izjave ili priznanja. Pravo okrivljenog da bude saslusan proizilazi iz ustavne odredbe da niko ko je okrivljen, a dostizan je sudu, ne moze biti kaznjen ako mu nije bilo omoguceno da bude saslusan i da se brani. Pravo okrivljenog da vec na prvom saslusanju bude obavesten o delu za koje se tereti i o dokazima optuzbe. Postoji pravo okrivljenog da mu se osigura dovoljno vremena i mogucnosti za pripremanje odbrane.

Duznosti okrivljenog u KP su: duznost prisustvovanja u krivicnom postupku i duznost obavestavanja suda o promeni adrese i boravista.

14.PRITVOR

Pritvor je najteža mera za obezbeđenje prisustva okr. u kriv. postupku. Po svojoj prirodi pritvor predstavlja preventivno lešenje slobode okr. tj. njegovo ograničenje slobode za određeno vreme. Pritvor se može odrediti samo pod uslovima ZKP-a i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom. Dužnost je svih oragana koji učestvuju u kriv.

postupku i i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okr. nalazi u pritvoru. U toku celog postupka pritvor će se ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen. Pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo kriv. delo;

1)se krije, izbegava da dođe na gl. pretres, ili ako postoji opasnost od bekstva;

2)postoje okolnosti koje ukazuju da će uništiti, sakriti, izmeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove kriv. dela ili ako osobite okolnosti ukuzuju da će ometati postupak uticanjem na svedoke, saučesnike ili prikrivače;

3)da će ponoviti kriv. delo, ili dovršiti pokušano ili učiniti kriv. delo kojim preti;

4)je za kriv. delo koje mu se stvalja na teret propisana kazna zatvora preko 10 god.

O određivanju pritvora odlučuje sud na zahtev javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti.

Pritvor se određuje rešenjem nadležnog suda.

Okr. se u pritvoru može zadržati najviše 3 meseca od dana lišenja slobode. Na svakoh 30 dana se ispituje da li je potrebno produžiti pritvor, ili ukinuti.

15.PRAVA I DUŽNOST BRANIOCA U KRIVICNOM POSTUPKU

Branilac je strucno pravno obrazovano lice koje priza pomoc okrivljenom u realizovanju materijalne, a narocito formalne odbrane. Postoje branilac po punomocju i branilac po sluzbenoj duznosti. Branilac kao advokat doprinosi utvrdjivanju istine, a narocito utvrdjivanju onih spornih pravno relevantnih cinjenica koje idu u korist okrivljenog, te samim tim pomaze krivicnom sudu. Branilac ima pravo na aktivno ucesce kod saslusanja optuzenih i izvodjenja dokoza i pravo na zavrsnu rec.

Branilac ima pravo da:

1) sa uhapšenim, pre njegovog prvog saslušanja, obavi poverljiv razgovor;

2) neposredno pre prvog saslušanja osumnjičenog pročita kriv. prijavu, zapisnik o uviđaju i nalaz i mišljenje veštaka;

3) posle donošenja naredbe o sprovođenju istrage ili posle neposrednog podizanja optužnice, a i pre toga ako je okr. saslušan, u skladu sa odredbama ZKP-a razmatra spise i razgleda predmete koji služe kao dokaz;

4) sa okr. koji je u pritvoru na poverljiv način razgovara i neometano vodi prepisku osim ako ZKP-om nije drugačije određeno;

5) u korist okr. preduzimati sve radnje koje može preduzeti okr;6) preduzima druge radnje kada je to određeno ZKP-om.

Branilac je dužan da:

1) podnese organu postupka punomoćje, bez odlaganja;2) pruži okr. pomoć u odbrani stručno, savesno i blagovremeno;3) ne zloupotrebi prava u cilju odugovlačenja postupka;4) upozori okr. na posledica odricanja ili odustajanja od pravaM5) pruža pravnu pomoć okr. u roku od 30 dana od ana kada je

otkazao punomoćje;

16. POVRAĆAJ U PREĐAŠNJE STANJE

Povraćaj u pređašnje stanje ( restituetio in integrum ) je u neposrednoj vezi sa vremenskom aktivnosti krivičnoporocesnih subjekata u kriv. postupku. Konkretnije rečeno, ustanova povraćaja u pređašnje stanje je u vezi sa propuštanjem zakonskog roka, odnosno ročište od strane subjekata koji je ovlašćen na korišćenje toga roka. Zakonodavac je predvideo mogućnost da se subjektu, koji je propustio da realizuje određeno pravo u okvoru roka, iz opravdanih razloga, dozvoli mogućnost da to pravo realizuje posle proteka vremena predviđenog u zakonu.

Da ne bi došlo do zloupotrebe ove ustanove, i do nepotrebnog odugovlačenja kriv. postupka, zakonodavac je najpre predvideo slučajeve primene ove ustanove.

Ustanova povraćaja u pređašnje stanje prvenstveno može koristiti okr. u slučaju propuštanja roka za žalbu iz opravdanih razloga, a zatim je pravo

koriščenja ove ustanove dato i ošt., supsidijarnom tužiocu i privatnom tužiocu, u slučaju propuštanja ročišta tj. nedolaska na gl. pretres iz opravdanih razloga.

Okr. koji je propustio da u zakonskom roku, koji je prekluzivan, podnese žalbu na presudu prvostepenog, odnosno drugostepenog suda ili na rešenja iz opravdanih razloga, ima pravo da u roku od 8 dana od prestanka uzroka, zbog kojih je propustio rok, podnese molbu za povraćaj u pređašnje stanje, s tim što je dužan da uz molbu preda i žalbu.

O molbi okr. za povraćaj u pređašnje stanje odlučuje predsednik veća koje je donelo presudu ili rešenje koje se pobija žalbom.

Smatra se da su opravdani razlozi okolnosti koje su izazvane višom silom, kao što su : zakašnjenje sredstva javnog saobraćaja, prekid saobraćaja, iznenadna bolest okr. a zatim i okolnosti koje su naslale bez krivice okr. kao što su: neopravdano odbijanje prijemne kancelarije d aprimi žalbu, poglešno uputsvo za upotrebu pravnog leka itd.

Molba za povraćaj u pređašnje stanje ne zadržava izvršenje presude, odnosno rešenja.

17.SUDSKE ODLUKE

U postupku se donose odluke u obliku presude, rešenja i naredbe. Bitni elementi sudskih odluka su: uvod, izreka (dispozitiv), obrazlozenje, pouka o pravnom leku. Presudu donosi samo sud, a rešenja i naredbe donose i drugi organi postupka.

Sud veća i glasa u zasedanju zatvorenom za javnost. Odluke veća donose se posle usmenog većanja i glasanja. Odluka je doneta kad je za nju glasala većina članova veća. Odluke se saopštavaju usmenim objavljivanjem licima koja za to imaju pravni interes. Da bi jedna sudska odluka mogla da proizvede pravno dejstvo neophodno je da bude pravosnazna. Pored pravosnaznosti drugi uslov je izvrsnost presude.

18. SUBJEKTI PREDISTRAŽNOG POSTUPKA

Subjekti predistraznog postupka su: policija i javni tužilac.

Krivicnu prijavu mogu da podnesu drzavni organi i fiziacka i pravna lica.

Krivicna prijava se podnosi nadleznom javnom tuziocu pismeno, usmeno ili drugim sredstvom. Ako se krivicna prijava podnosi usmeno sastavlja se zapisnik. Ako je prijava saopstena telefonom ili drugim sredstvom sacinice se sluzbena beleska. Ako je krivicna prijava podnesena policiji nadleznom JT ili sudu oni ce prijavu primiti i odmah dostaviti nadlezznom javnom tuziocu.

Javni tuzilac rukovodi prediztraznim postupkom, preduzima potrebne radnje radi gonjenja ucinilaca krivicnog dela. JT moze naloziti policiji da preduzima odredjene radnje radi otkrivanja krivicnih dela i pronalazenja osumnjicenjih. Policija je duzna da izvrsi nalog JT, kao i da ga o preduzetim radnjama redovno obavestava.

U toku predistraznog postupka JT je ovlascen da od policije preduzme vrsenje radnje koje je policija na osnovu zakona samostalno preduzela.

19. MERE ZA OBEZBEĐENJE PRISUSTVA OSUMINJICENOG U PREDISTRAŽNOM POSTUPKU

Osum. lice javni tužilac može izuzetno zadržati radi saslušanja u predistražnom postupku najduže 48 časova od časa hapšenja, odnosno odazivanja na poziv. O zadržavanju, javni tužilac ili, po njegovom odobrenju, policija odmah, a najkasnije u roku od dva časa od kada je osumnjičenom saopšteno da je zadržan, donosi i uručuje rešenje. U rešenju moraju biti navedeni delo za koje se osum. tereti, osnovi sumnje, dan i čas lišenja slobode, ili odazivanja pozivu, kao i vreme početka zadržavanja. Protiv rešenja o zadržavanju osum. i njegov branilac imaju pravo žalbe u roku od šest časova od dostavljanja rešenja. Osum. mora imati branioca.

20. ISTRAGA

Istraga se pokreće:

1) protiv određenog lica za koje postoje osnovi sumnje da je učinilo kriv. delo

2) protiv nepoznatog (NN) učunioca kad apostoje osnovi sumnje da je učinjeno kriv. delo.

U istrazi se prikupljaju dokazi i podaci koji su potrebni da bi se moglo odlučiti da li će se podići optužnica ili obustaviti postupak, dokazi koji su potrebni da se utvrdi identitet učinioca, dokazi za koje postoji opasnost da se neće moći ponoviti na glavnom pretresu ili bi njihovo izvođenje bilo otežano, kao i drugi dokazi koji mogu biti od koristi za postupak, a čije se izvođenje, s obzirom na okolnosti slučaja, pokazuje celishodnim.

Proširenje i dopuna istrage

Istraga se sprovodi samo u pogledu osumnjičenog i kriv. dela na koje se odnosi naredba o sprovođenju istrage. ako se u toku postupka dokaže da postupak treba proširiti na koje drugo kriv. delo ili protiv drugogo lica, javni tužilac će narbom proširiti istragu.

Prekid i obustava istrage

Prekid istrage- Istraga će se prekinuti ako : 1) kod osumnjičenog posle učinjenog kriv. dela nastupi duševno oboljenje ili duševna poremećenost, ili kakva druga teška bolest zbog koje ne može učestvovati u postupku. 2) nema predloga oštećenog ili odobrenja nadležnog državnog organa za gonjenje, ili se pojave druge okolnosti koje privremeno sprečavaju gonjenje.

Istraga se može prekinuti ako: 1) se ne zna boravište osumnjičenog; 2) ako je osumnjičeni u bekstvu ili inače nije dostupan državnim organima.

Obustava istrage- Javni tužilac može u toku istrage da odustane od gonjenja osumnjičenog i obustavi istagu ako: 1) delo koje je predmet optužbe nije kriv. delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti; 2) ako je kriv. gonjenje zastarelo ili je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju kriv. gonjenje; 3) nema dovoljno dokaza za optuženje.

21.OPTUŽNICA

Podizanje optužnice- Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji osnovana sumnja da je određeno lice učinilo kriv. delo. Optužnica se podiže u roku od 15 dana od kada je završena istraga, a u naročito složenim predmetima ovaj rok se može produžiti za jo 30 dana. Ako javni tužilac ne podigne optužnicu u odredjenom roku, i ne izjavi da odustaje od kriv. gonjena, okr. njegov branilac i ošt. imaju pravo podnošenja prigovora eposredno višem javnom tužiocu.

Sadržaj optužnice- Optužnica sadrži :

1) ime i prezime okr sa ličnim podacima i podacima o tome da li se i od kad nalazi u pritvoru ili se nalazi na slobodi, a ako je pre podizanja optužnice pusten na slobodu, koliko je proveo u pritvoru

2) opis dela iz kog proizilaze zakonska obeležja kriv. dela, vreme i mesto izvršenja kriv. dela, predmet na kome je i sredstvo kojim je izvršeno kriv. delo, kao i sve ostale okolnosti potrebne da se kriv. delo što tačnije odredi

3) zakonski naziv kriv. dela, sa navođenjem odredaba zakona koje se po predlogu tužioca imaju primeniti

4) označenje suda pred kojim će se održati gl. pretres

5) predlog o dokazima koje treba izvesti na glavnom pretresu, uz naznačenje imena svedoka i veštaka, spisa i predmeta koje služe kao dokaz

6) obrazloženje u kojem će se prema rezultatima istage opisati stanje stvari, navesti dokaze kojima se utvrđuju činjenice koje su predmet dokazivanja, izneti odbranu okr. i stanovište tužioca o navodima odbrane.

Ako se okr. nalazi na slobodi, u optužnici se može predložiti da se odredi pritvor, a ako se nalazi u pritvoru, može se predložiti da se pusti na

slobodu. Jednom optužnicom može se obuhvatiti više kriv. dela ili više okr. samo ako se može sprovesti jednistveni postupak i doneti jedna presuda.

Ispitivanje optužnice-Veće će ispitati optužnicu u roku od 15 dana od isteka roka za podnošenje odgovora na optužnicu. Kada većeutvrdi da je potrebno bolje razjašnjenje stvari da bi se ispitala osnovanost optužnice, narediće da se istraga dopuni, odnosno sprovede ili da se prikupe određeni dokazi.

Obustava postupka-Ispitujući optužnicu veće će odlučiti rešenjem da nema mesta optužbi i da se kriv. postupak obustavlja ako ustanovi da:

1) delo koje je predmet optužbe nije kriv. delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;

2) da je kriv. gonjenje zastarelo, ili da je delo obuhvaćeno amnestijom ili pomilovanjem, ili da postoje druge okolnosti koje trajno isključuju kriv. gonjenje;

3) nema dovoljno dokaza za opravdanu sumnju da je okr. učinio kriv. delo koje je predmet optužbe;

Odbijanje optužbe-Kada ispituje optužnicu javnog tužioca podnesenu bez sprovođenja istrage ili privatnu tužbu, veće će rešenjem odbiti optužbu.

22. GLAVNI PRETRES

Predsednik veća odmah posle prijema potvrđene optužnice i spisa predmeta započinje pripreme za glavni pretres. Pripreme za gl. pretres obuhvataju održavanje pripremnog ročišta, određivanje gl. pretresa i donošenja drugih oduka koje se odnose na upravljanje postupkom. Protiv odluka koje donosi predsednik veća u toku priprema za gl. pretres žalba nije dopuštena osim ako ovim ZKP-om nije drugačije određeno.

Pripremno ročište- na pripremnom ročištu se stranke izjašnjavaju o predmetu optužbe, obrazlažu se dokazi koje će biti izvedeni na gl. pretresu i predlažu novi dokazi, utvrđuju se činjenična i pravna pitanja koja će biti predmet raspravljanja na gl. pretresu, odlučuje se o

sporazumu o priznanju kriv. dela, o pritvoru i o obustavi kriv. postupka kao i o drugim pitanjima za koja sud oceni da su od značaja za održavanje gl. pretresa.

23. ODLAGANJE I PREKIDANJE GLAVNOG PRETRESA

Odlaganja-Kada je to zbog važnih razloga opravdano, predsednik veća može, na predlog stranaka i branioca ili po sl. dužnosti, odložiti naredbom početak gl. pretresa najduže do 30 dana. O odlaganju će se odmah obavestiti sva lica koja su pozvana na gl. pretres, kao i predsednik suda.

Prekidanje-ako tužilac odistane od optužbe pre početka gl. pretresa, predsednik veća će o tome obavestiti sva lica koja su bila pozvana na gl. pretres i rešenjem će obustaviti kriv. postupak i dostaviti ga strankama, braniocu i ošt.

24.DONOSENJE PRESUDE

Donosenje presude je poslednja faza glavnog krivicnog postupka i ima sledece etape: izricanje presude, objavljivanje presude, pismena izrada presude i dostavljanje presude. Posle objave predsednika veca da je glavni pretres zavrsen vece se povlaci na vecanje i glasanje radi donosenja presuda. Presuda se izrice u nejavnoj sednici kojoj prisustvuju svi clanovi sudeceg veca i zapisnicar i donosi se vecinom glasova. Pod vecanjem se podrazumeva razmena misljenja izmedju clanova veca po pitanju kakvu odluku treba doneti u konkretnom slucaju.

Nasuprot vecanje , glasanje je izjasnjavanje svakog clana za kakvu je odluku po pojedinom pitanju o kome se odlucuje. Vecanjem i glasanjem rukovodi presednik veca a glasanje se odvija tako sto najpre glasa najmladji sudija, clan veca, a zatim ostali clanovi po redosledu stresinstva, s tim da poslednji glasa presednik veca. Prilikom odlucivanja najpre se razmatraju prethodna pitanja, a zatim pitanja o glavnoj stvari.

O toku vecanja i glasanja u nejavnoj sednici veca sastavlja se poseban zapisnik o izricanju presude. Objavljivanje presude je jeavno citanje izreke presude i saopstavanje ukratko razloga presude. Ukoliko sud nije

u mogucnosti da istog dana izrekne presudu odlozice objavljivanje presude za 3 dana i odredice vreme i mesto objavljivanja presude.

Objavljenja presuda se mora pismeno izraditi i poslati u roku od 8 dana od dana objavljivanja presude. Overeni prepis presude dostavice se tuziocu, optuzenom i braniocu prema opstim odredbama o dostavljanju. Dostavice se i optuzenom, privatnom tuziocu i ostecenom kao tuziocu kao i upustvo o pravu na zalbu.

25. VRSTE PRESUDA

Presuda je jedna od tri mogucih vrsta sudskih odluka u krivicnom postupku kojom se konkretna krivicna stvar raspravlja. Izrice se i objavljuje u ime naroda i moze se odnositi samo na lice koje je optuzeno i samo za KD koje je predmet optuzbe.

Presudom se :

1) optužba odbija (odbijajuća presuda);2) optuženi oslobađa od optužbe (oslobađajuća presuda);3) optuženi oglašava krivim (osuđujuća presuda);

Ako optužba obuhvata više kriv. dela, u presudi će se izreći da li se i za koje kriv. delo optužba odbija ili se optuženi oslobađa od optužbe ili se oglašava krivim.

Odbijajuća presuda- Presudu kojom se optižba odbija sud će izreći ako je ;

1) tužilac od započinjanja do završetka gl. pretresa odustao od optužbe ili je ošt. odustao od predloga za gonjenje;

2) optuženi za isto kriv. delo već pravosnažno osuđen, oslobođen od optužbe ili je optužba protiv njega pravnosnažno odbijena ili je protiv njega postupak obustavljen pravnosnažnom odlukom suda;

3) optuženi aktom amnestije ili pomilovanja oslobođen od kriv. gonjena, ili se gonjenje ne može preduzeti zbog zastarelosti ili neke druge okolnosti koje trajno isključuju kriv. gonjenje.

Oslobađajuća presuda- Presuda kojom se optuženi oslobađa od optužbe sud će izreći ako ;

1) delo za koje je optužen po zakonu nije kriv. delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti;

2) nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.

Osuđujuća presuda- U presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim, sud će izreći :

1) za koje se delo oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolknosti koje čine obeležja kriv. dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe KZ.;

2) na kakvu se kaznu osuđuje optuženi ili se po odredbama KZ-a oslobađa od kazne;

3) odluku o uslovnoj osudi, odnosno o opozivivanju uslovne osude itd.

26. ŽALBA

Zalba je pravni lek izrazena u pismenom obliku a sadrzi oznacenje presude protiv koje se izjavljuje zalba, osnov za pobijanje presude, obrazlozenje zalbe i predlog da se pobijena presuda potpuno ili delimicno ukine ili preinaci. U zalbi se mogu iznositi nove cinjenice i novi dokazi. Osnovi zbog kojih se opresuda moze pobijati su:

1. Zbog bitne povrede odredbi krivicnog postupka

2. zbog povrede krivicnog zakonika,

3. zbog pogresnog ili nepotpunog utvrdjenog cinjenicnog stanja,

4. zbog odluke o kazni.

Žalba treba da sadrži:

1) označenje presude protiv koje se izjavljuje žalba;2) osnov za izjavljivanje žalbe;3) obrazloženje žalbe;4) predlog da se pobijana presuda potpuno ili delimično ukine ili

preinači;5) potpis lica koje izjavljuje žalbu.

Žalba na prvostepenu presudu

Protiv presude donešene u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude. U naročito složenim predmetima, stranke i branilac mogu odmah po objavljivanju presdue zahtevati produženje roka za izjavljivanje žalbe.O ovom zahtevu odlučuje odmah predsednik veća rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena. Ako usvoji zahtev, predsednik veća može produžiti rok za žalbu najviše za još 15 dana. Blagovremeno izjavljena i dozvoljena žalba protiv presude odlaže izvršenje presude.

Žalba protiv drugostepene presude

Žalba se može izjaviti samo protiv presude kojom je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu kojom je optuženi olobođen od optužbe i izrekao presudu kojom se opt. oglašava krivim. O žalbi protiv drugostepene presude, rešava Apelacioni sud.

Odluke drugostepenog suda po žalbi

Drugostepeni sud može u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa:

1) odbaciti žalbu kao neblagovremenu,nedozvoljenu ili neurednu2) odbiti žalbu kao neosnovanu i potvrditi prvostepenu presudu3) usvojiti žalbu i ukinuti prvostepenu presudu i uputiti predmet

prvostepenom sudu na ponovno suđenje, ili usvojiti žalbu i preinačiti prvostepenu presudu.

Drugostepeni sud će sam presuditi ako je u istom predmetu prvostepena presuda već jedamput ukidana. O svim žalbama protiv idte presude drugostepeni sud odlučuje, po pravilu, jednom odlukom.

27. POJAM I OPSTE ODLIKE REDOVNIH PRAVNIH LEKOVA

Redovni pravni lekovi su posebni instituti KPP u kojima se proverava pravilnost i zakonitost donete sudske odluke. U redovne pravne lekove spadaju zalba na presudu prvostepenog suda, zalba na presudu drugostepenog suda i zalba na resenje.

Opste odlike redovnih pravnih lekova se ogledaju u sledecem: 1. ulazu se protiv nepravosnaznih sudskih odluka, 2. imaju devulativno dejstvo sto znaci da povodom redovnog pravnog leka odlucuje visi sud, 3. imaju

suspenzivno dejstvo, odlazu izvrsenje sudske odluke. Izizetak su samo neka resenja koja se izvrsavaju odmah posle donosenja ( npr. resenje o odredjivanju pritvora). 4. imaju ekstenzivno dejstvo, sto znaci da izjavljena zalba od strane jednog optuzenog moze da koristi i saoptuzenicima.

U vezi sa redovnim pravnim lekovima posebnu paznju zasluzuju dva instituta: zabrana preinacenja na gore i povlastica zdruzivanja, a sastoji se u tome da ako drugostepeni sud povodom ma cije zalbe utvrdi da su razlozi zbog kojih je doneo odluku u korist optuzenog od koristi i za kojeg saoptuzeni nije izjavio zalbu postupice po sluzbenoj duznosti kao da takva zalba postoji.

28. VANREDNI PRAVNI LEKOVI

Vanredni pr. lekovi su:

1) Zahtev za ponavljanje kriv. postupka2) Zahtev za zaštitu zakonitosti

Zahtev za ponavljanje kriv. postupka-Kriv. postupak koji je završen pravnosnažnom presudom može se ponoviti na zahtev ovlašćenog lica, pod uslovima propisanim ZKP-om. stranke za ponavljanje kriv. postupka mogu podneti stranke i branilac.

Zahtev za zaštitu zakonitosti- Protiv pravosnažne odluke javnog tužioca ili suda ili zbog povrede odredaba postupka koje je prethodio njenom donošenju, ovlašćeno lice može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti pod uslovima proisanim ZKP-om . Protiv odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti ili zbog povrede odredaba postupka koje pred Vrhovnim kasacionim sudom predhodio njenom donošenju, zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen. Zahtev mogu podneti RJT, okr., i njegov branilac.

29. SKRAĆENI KRIVIČNI POSTUPAK (SUMARNI)

Skraceni krivicni postupak ne odstupa bitnije od nacela na kojima je zasnovan redovan krivicni postupak, ali postoje odredjene specificnosti koje ga cine posebnim postupkom. Te specificnosti se ogledaju u sledecem:

1. U skracenom krivicnom postupku inicijativa za pokretanje skracenog postupka moze da potekne od sve 3 vrste ovlascenih tuzilaca i to podnosenjem optuznog predloga ili privatne tuzbe.

2. Osnovna odlika skracenog postupka odnosi se na odsustvo istrage s tim sto je moguce podnosenje zahteva za preduzimanje pojedinih istraznih radnji.

U skracenom krivicnom postupku glavni pretres se zakazuje neposredno nakon kontrole optuznog akta s tim sto kad javni tuzilac oceni da je glavni pretres nepotreban moze u opruznom predlogu predloziti da se donese resenje o kaznjavanju okrivljenog bez zakazivanja glavnog pretresa. Po zakljucivanju glavnog pretresa sud odmah donosi presudu i objavljuje je, a pismeno je mora izraditi u roku od 8 dana. Zalba na presudu doneta u skracenom postupku izjavljuje se u roku od 8 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

Skraćeni postupak se primenjuje za kriv. dela za koja je kao glavna kazna propisana novčana kazna ili kazna zatvora do 8 godina.

30. KARAKTERISTIKE POSTUPKA PREMA MALOLETNICIMA

Krivicni postupak prema maloletnicima regulisan je Zakonom o maloletnim ucinioca krivicnih dela i krivicnopravnoj zastiti maloletnih lica iz 2005. god. I odredbe ovog zakona primenjuju se u postupku prema licima za koja postoji osnovana sumnja da su izvrsila KD kao maloletnici a u vreme pokretanja KP nisu navrsili 12 godinu zivota. Do 14 godina smatra se detetom, a mloletnik je lice koje je u vreme izvrsenja KD navrsilo 14, a nije navrsilo18 godina. Mladje punoletno lice je lice koje je u vreme izvrsenja krivicnog dela navrsilo 18, a u vreme sudjenja nije navrsilo 21 godinu. U tom smislu odredjenje odredbe zakona primenjuju se i prema mladjem punoletnom licu ako do pocetka glavnog pretresa na osnovu ispitivanja licnosti tog lica, ustanovi da dolazi u obzir da mu se

izrekne vaspitna mera pojacanog nadzora od strane organa starateljstva ili mera upucivanja u vaspitno-popravni dom ili mera posebnih obaveza.

Postupak prema maloletnicima je regulisan drugačije od postupka prema punoletnim licima, zbog toga što se radi o učiniocima kriv. dela koji se u vreme izvršenja kriv. dela i njihovog pozivanja na kriv. odgovornost nalaze u posbnom biopsihičkom stanju. U RS ne postoje posebni sudovi koji sude maloletnicima, već postoje posebna sudka veća u okviru sudova opšte nadležnosti. U prvostepenim sudovima sudovima :

1) sudija za maloletnike; 2) veće za maloletnike.

U prvostepenom sudu sudija za maloletnije sprovodi pripremni postupak i vrši druge poslove u postupku prema maloletnicima, dok je veće za maloletnike sastavljeno je od sudije za maloletnike, kao predsednika veća i dvoje sudija porotnika, po pravilu različitog pola. Sudija za maloletnike i sudije veča za mal. moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, dok se sudije porotnici biraju iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača itd.

U odnosu na lice prema kome se vodi postupak, kriv. postupak prema mal. karakteriše sledeće:

1) maloletniku se ne može suditi u odsustvu, a prisustvo mal. u postupku je obavezno;

2) u postupku prema mal. odbrana je obavezna, mal. mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka;

3) branilac mal. može biti samo adv. koje je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Kriv. postupak prema mal. pokreće se za sva kriv. dela samo po zahtevu javnog tužioca za mal. koje je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih. Postupak prema mal. ima sledeće faze:

1) pripremni postupak2) podnošenje predloga za izricanje krivične sankcije3) postupak pred većem za mal.4) donošenje odluke

Postupak prema mal. obuhvata i postupak po žalbi, kao i postupak po vandrednim pr. lekovima.