KOVALENTNA VEZA

Biljana Butorović

Tip hemijske veze

NASTAJE

Udruživanjem elektrona dva atoma istih ili različitih nemetala u jedan ili više zajedničkih

elektronskih parova

NEPOLARNA KOVALENTNA VEZA

Nastaje građenjem zajedničkih elektronskih parova između istih atoma nemetala.

Nepolarna je jer ne postoji razlika u elektronegativnosti između atoma, tako da se

zajednički elektronski par ili parovi nalaze tačno na sredini, između atoma, odnosno naelektrisanje je

podjednako raspoređeno oko oba atoma.

Nastajanje molekula vodonika

JEDAN zajednički elektronski par – JEDNOSTRUKA kovalentna veza

Atomima vodonika nedostaje po 1elektron da bi postigli stabilnu elektronsku konfiguraciju.

Udruživanjem 2 atoma H, odnosno po JEDNOG valentnog elektrona svakog od njih, nastaje JEDAN

zajednički elektronski par, odnosno molekul elementa vodonika u kome su atomi povezani

JEDNOSTRUKOM KOVALENTNOM VEZOM

Nastajanje molekula kiseonika

DVA zajednička elektronska para– DVOSTRUKA kovalentna veza

Atomima kiseonika nedostaju po 2 elektrona da bi postigli stabilnu elektronsku konfiguraciju.

Udruživanjem 2 atoma O, odnosno po DVA valentna elektrona svakog od njih, nastaju DVA zajednička elektronska para, odnosno molekul elementa kiseonika u kome su atomi povezani DVOSTRUKOM KOVALENTNOM VEZOM

Nastajanje molekula azota

TRI zajednička elektronska para– TROSTRUKA kovalentna veza

Atomima azota nedostaju po 3 elektrona da bi postigli stabilnu elektronsku konfiguraciju.

Udruživanjem 2 atoma N, odnosno po TRI valentna elektrona svakog od njih, nastaju TRI zajednička

elektronska para, odnosno molekul elementa azota u kome su atomi povezani TROSTRUKOM

KOVALENTNOM VEZOM

Još primera

U molekulu elementa hlora nagrađena je jednostruka nepolarna kovalentna veza

U molekulu jedinjenja metana nagrađene su 4 jednostruke, slabopolarne kovalentne veze

POLARNA KOVALENTNA VEZA

Nastaje građenjem zajedničkih elektronskih parova između različitih atoma nemetala.

Polarna je jer postoji razlika u elektronegativnosti između atoma, tako da se zajednički elektronski par ili parovi ne nalaze tačno na sredini između atoma, odnosno naelektrisanje je nejednako raspoređeno -

elektroni su bliži atomu koji ima veću elektronegativnost.

Polarni molekuli jedinjenja

U molekulu amonijaka – NH3 nagrađene su 3 polarne, jednostruke kovalentne veze.

U molekulu ugljen–dioksida – CO2 nagrađene su 2 dvostruke, polarne kovalentne veze

Polarni molekuli jedinjenja - DIPOLI

U molekulima jedinjenja (voda, hlorovodonik, amonijak..), postoje dva električna pola – pozitivni i

negativni. Takvi molekuli nazivaju se DIPOLI. U okolini atoma koji ima veću elektronegativnost veća je i gustina elektronskog oblaka (elektroni su mu

bliži), pa je na tom kraju molekula delimično negativno naelektrisanje - δ−. Na suprotnom kraju

molekula, bliže atomu koji ima manju elektronegativnost, postoji delimično pozitivno

naelektrisanje - δ+

Polarni molekul vode

Kao elektronegativniji, atom kiseonika jače

privlači elektrone iz oba zajednička elektronska

para. To znači da je oko atoma

kiseonika veća gustina negativnog naelektrisanja, a oko atoma vodonika se

nalazi pozitivan pol dipola vode.

Hemija je ipak nauka, a hemijska veza jako važna, a i isto toliko teška