Ra{ko V. Jovanovi}

KOSTA TRIFKOVI]

100 Ra{ko V. Jovanovi}

RA[KO V. JOVANOVI], ro|en u Beogradu 18. VIII 1932. gde se i{kolovao: 1951. maturirao u Tre}oj mu{koj gimnaziji, 1955. diplomiraojugoslovensku kwi`evnost i srpskohrvatski jezik na Filozofskom fa-kultetu. Doktorirao 1968. na Filozofskom fakultetu u Beogradu satezom Ivo Vojnovi} – `ivot, geneza, analiza i ocena dela.

Autor je kwiga: Ivo Vojnovi}, biblioteka "Radni~ki univerzitet","Rad", Beograd 1964; Ivo Vojnovi} – `ivot i delo, Institut za kwi`evnosti umetnost, "Studije i rasprave", kw. H, Beograd 1974; Pozori{te i drama,biblioteka "^ovek i re~", Beograd 1984; 125 goidna Narodnog pozori{ta uBeogradu (sa Olgom Milanovi} i Zoranom T. Jovanovi}em), GalerijaSrpske akademije nauka i umetnosti, Beograd 1994; Jedan drugi Nu{i},Smederevo 1998.

Za izvo|ewa u pozori{tu dramatizovao vi{e poetskih i proznih dela:I ja sam kao vrelo, stihovi Vladimira Nazora (Teatar poezije u Beogradu,1967), Petar Petrovi} Wego{, Gorski vijenac (Teatar poezije u Beogradu,1970), Tamnine, proza Zarije M. Popovi}a (Amatersko pozori{te, Gwi-lane, 1997).

Autor vi{e radio-drama i dramatizacija, koje je emitovao Radio-Beo-grad: 125 godina Narodnog pozori{ta u Beogradu, Fran{e d’Epere, JovanDu~i}, Milorad J. Mitrovi}, Svetozar ]orovi}, Milorad Popovi} [ap-~anin, Kosta Trifkovi}, Branislav \. Nu{i} (u seriji "Zvezdani ~a-sovi"), Sudbini uprkos – Oto Klemperer, U tragawu za modernom operom,Sledbenik Gustava Malera, Srpski Orfej, Glasovi obojeni starim zla-tom i dr.

Za Televiziju Beograd napisao scenarija za dve epizode serije "Teatar uSrba": Pozori{te se ra|a u Beogradu i Prelazak u HH vek – BranislavNu{i} (1995) i za emisiju o Beogradskoj operi (za satelitski program).

L I C A

ATANASIJE TRIFKOVI]

KOSTA TRIFKOVI]

PO[TAR

VLASNIK “JOZI]A”, kapetan

MI[A DIMITRIJEVI]

MLADEN MAKSIMOVI]

LAZA KOSTI]

SAVETA SLAVNI] udata TRIFKOVI]

GLUMAC PERA DOBRINOVI]

I @ENSKI GLAS

II @ENSKI GLAS

GLUMICA LENKA HAYI]

GOSPO\A SLAVNI], Savetina mati

MU[KI GLASOVI

101

Ra{ko V. JOVANOVI]

KOSTA TRIFKOVI]

102 Ra{ko V. Jovanovi}

ATANASIJETRIFKOVI]: Ama, sine moj, prestani mi ve} jednom o moru govo-

riti!...

KOSTATRIFKOVI]: Kako, o~e, mogu prestati, kad o moru sawam tolike

godine?

ATANASIJE: Koje godine? Znao sam ja jo{ sino} dok smo ve~erali u“Beloj la|i” kad je onaj moj prijateq {to je iz Vla{kenetom do{ao govorio o moru, da }e{ i ti opet po~etiodmah govoriti mi o moru! Ta imamo mi ovde, u NovomSadu Dunav...

KOSTA: Imamo, imamo, o~e. Samo Dunav nije more! U`ivaosam na Dunavu, jo{ dok sam u Pe{ti, na {koli bio.Kako je lepo bilo gledati ~amce i la|ice mladogagrofa Se~ewija, koji je plovio sa svojim drugovima umornarska odela odevenim!Oh, o~e, da zna{ kako sam im mnogo puta zavidio!

ATANASIJE: (Qutito)Ja sam te, Kosta, u Pe{tu da u~i{ kwige poslao, a neda gleda{ kako po Dunavu la|e plove!

KOSTA: Ja sam, o~e, kwige u~io, ali oka nisam mogao odvojitiod la|a na Dunavu, sve misle}i kako li je tek na moru.

ATANASIJE: Hm! Na moru – ko na moru...

KOSTA: A {ta govori onaj gospodin sino}: lep{ega `ivota odonoga na moru nema! Ja sam isto i u kwigama ~itao!

ATANASIJE: U kwigama si ~itao?

KOSTA: Da o~e, jo{ dok sam u Vinkovcima peti razred gimna-zije u~io, pro~itao sam roman “Pustiwak na Jovanovojsteni” jedne spisateqice...

ATANASIJE: [ta ta {vapska spisateqica o moru mo`e znati?

KOSTA: Nije Karlena {vapska, ve} {vedska spisateqica!

ATANASIJE: Svejedno, kako }e ona znati?

KOSTA: (S odu{evqewem)Zna, vrlo dobro zna... ^itao sam o moru i u pri~amaFenimora Kupera i kapetana Marijeta...

ATANASIJE: No, sine moj, jedno su kwige, a drugo `ivot!

KOSTA: Kako drugo? Uvek si mi govorio da treba ~itatikwige i hvala ti, o~e, {to si me posle u Pe{tu, na{estu {kolu poslao. I tamo sam ~itao, ali i i{ao upozori{te.

ATANASIJE: Kako si to sve stigao?

KOSTA: Kako ne bih, o~e. Gledao sam tamo [ekspirova iMolijerova dela na ma|arskom... Ali, gledao sam iSterijinu “Pokondirenu tikvu”...

ATANASIJE: I Steriju, ne}e biti na ma|arskom?

KOSTA: Na na{em, o~e, u Stankovi}a ku}i, u Budimu... Tu smose svi okupqali. I moj drug Laza Kosti} je glumio...

ATANASIJE: Pa to je bila ~itava dru`ina?

KOSTA: Jeste, o~e, imali smo Srbsko dobrovoqno pozori{nodru{tvo, vodio ga je na{ Toma Hayi} i po~etkom ove,1861, dru{tvo je davalo predstave u lepoj dvoraniStankovi}eve ku}e... Iz te je familije kompozitorKornelije, ~ije ti pesme voli{!

ATANASIJE: Ama, Boga ti, i kod wih si dospeo?

KOSTA: Kako ne bih, tamo je bilo puno Novosa|ana... Gledaosam sve predstave toga srpskoga dru{tva. I uvek kadabih se iz pozori{ta vra}ao u`ivao sam posmatraju}iDunav i la|e kako plove!

ATANASIJE: Ti bi, kanda, sada opet u Pe{tu zbog la|a i pozo-ri{ta? Ima{ to, Kojo, sad i u Novom Sadu: Dunavom iovde plove la|e, a osnovali smo i Srpsko narodnopozori{te pa }e{ mo}i gledati predstave do milevoqe!

KOSTA: Ali, o~e, ja bih `eleo u~iti nautiku, u mornarskoj{koli na Reci, o~e!

ATANASIJE: Ta mani se nautike i mora, opasan je to `ivot. Tebe,Kojo, jednoga imam i ne mogu te pustiti!

KOSTA: Ako mene jednoga ima{, kao {to i jeste, onda je torazlog, o~e, da usli{i{ tu moju jedinu molbu!

Kosta Trifkovi} 103

ATANASIJE: (Tronuto)I ni{ta vi{e ne `eli{?

KOSTA: Ni{ta vi{e no da me u Fijumu po{aqe{ da u~imploviti po moru!

ATANASIJE: Jesi siguran da samo to `eli{?

KOSTA: Siguran sam, o~e, samo to!

ATANASIJE: (Premi{qaju}i se)Hm? Kad je ve} tako, kako mogu sinu jedincu odre}imolbu! Spremi se, pa }e{ na put?

KOSTA: Hvala ti, o~e, znao sam da mi molbu ne}e{ odbiti!

(Pretapawe u ambijent pristani{ta: razne povike i dozivawa nad-ja~a}e jedno brodsko zvono.)

ATANASIJE: Lepo }e ti na parobrodu do Pe{te biti... Nego, kako}e{ posle?

KOSTA: Vozom, a od San – Petera se{}u na deli`anc pa doReke!

ATANASIJE: E, tu se, sine, najvi{e pazi da te ne pokradu !

KOSTA: Ne}e, o~e, ne}e, ne brini, nije mi ovo prvi put pu-tovati!

(Brodska sirena.)

ATANASIJE: A sad vaqa nam se rastati! Qubim te, sine, i ~uvaj se.Kad stigne{ na Rijeku odmah mi pi{i!

KOSTA: Ho}u, ho}u!... Zbogom o~e moj, sad se moram ukrcati nabrod!

ATANASIJE: Zbogom, sine, i sre}an ti put!

KOSTA: Ostaj mi zdravo, o~e moj i hvala ti!

(Sirena, {um motora i talasa, uz povike “Sre}no, sre}no!”)

(Zvono – zvekir)

PO[TAR: Gospodine Trifkovi}u, gospodine Trifkovi}u...Imate pismo!

ATANASIJE: Idem, idem, evo me! Odakle je to pismo, je li izRijeke?

104 Ra{ko V. Jovanovi}

PO[TAR: Iz Fijume, gospodine!

ATANASIJE: No, hvala Bogu, od sina zna~i...

PO[TAR: Potpi{ite ovde, molim Vas...

ATANASIJE: Evo ti i mala ~ast...

PO[TAR: Hvala, hvala! Nije trebalo, gos’n Trifkovi|u, nijetrebalo!

ATANASIJE: Kako nije trebalo... To mi je pismo od sina!

PO[TAR: A, od sina, od Koste! E, neka je `iv i zdrav! Dovi|ewagospodine Trifkovi}u, dovi|ewa i hvala!

ATANASIJE (Nervozno)Hm! Da vidim {ta mi Kosta pi{e!(Razrezuje nervozno koverat)“Dragi moj o~e, ne mogu ti opisati kako mi je lepo...

KOSTA: @ao mi je {to sam Ma|arsku dawu, a kroz [tajersku iKrawsku no}u putovao. A kad sam u Reku stigao ni{tadrugo gledao nisam, jer mi je oko samo more tra`ilo.Lepo ga je takva videti, srce ~oveku u grudima igra –ali tek da nije toliko neverno – ispod mire tri|avola vire! Mogu ti ponosno javiti da sam primqen udvogodi{wu Nauti~ku {kolu, iako nisam ispuwavaojedan uslov: nisam mogao tvrditi kako sam ve} dvegodine plovio po moru. Ali, kao {to se ispostavilo,na prijemnom ispitu pokazao sam odli~no znawe, te sume odmah primili u drugi razred, s tim {to }u plo-vidbu po zavr{enom {kolovawu nadoknaditi.

ATANASIJE: Ah, moj Kosta, nije me ni u Reci obrukao!... Samo neznam otkud mu tolika voqa za morem!

(Pristani{ni `agor – ~uju se brodske sirene i na daqine orijentalna,turska muzika.)

KOSTA: Dobar dan, gospodine! Ponizno Vam se javqam nadu`nost na Va{em brodu “Jozi}”. Ja sam Kosta Trif-kovi}, diplomirani nautiker, primili ste me za ofi-cirskog pripravnika – pisara...

VLASNIK“JOZI]A”: A ti si, mali... Koliko si nas ~ekao u Carigradu?

Kosta Trifkovi} 105

KOSTA: Dvanaest dana, stigao sam jo{ 26. septembra...

VLASNIK“JOZI]A”: Verovatno si se lepo provodio ovde u Carigradu?

KOSTA: Nisam, gospodine!... O~ekivao sam Va{ brod “Jozi}”svakog dana...

VLASNIK“JOZI]: Stigli bismo i ranije da nas nije zahvatila bura...

Nego, mladi}u, kako se ono vi zovete, Stanko, je li?...

KOSTA: Kosta, gospodine, ja sam Kosta Trifkovi}...

VLASNIK“JO3I]A”: Dobro, dobro, hajde, Stanko, ukrcaj se na ovaj moj

jedrewak “Jozi}” i mi }emo, do malo, ama ja mnim dokonca oktobra, otploviti za Odesu... Ali, najpre da~ujem: ~ega radi ste vi do{li ovamo? Ho}ete li dabudete gospodin na moru ili pravi mornar?

KOSTA: @elim biti pravi mornar?

KLASNIK“JOZI]A”: E kad, Stanko, to ho}ete... a vi }ete onda imati odmah

danas da operete moju sobu; i{tite, nek vam dadu ~etkui sve drugo {to je potrebno! Ali, `elim da mi sobablista, jeste li razumeli, siworeto?

KOSTA: (Zdu{no)Jesam, gospodine kapetane!

VLASNIK“JO3I]A”: E kad jeste, sada odmah na posao?

KOSTA: Bo`e, mili, kud sam ja za{ao? I {to mi je sve ovotrebalo?... Lepo mi je otac govorio da se okanemmornarice!

GLASOVI: Bo`’ pomozi! A, oooj! Dio Ajuta!

(Pretapawe – bura na moru – fijuci vetra i talasa, ~uju se razni povicii zapomagawa)

KOSTA: Bo`e, pomozi! Kolika je bura, mo`e nas jo{ i poto-piti! Utopi}emo se kao robovi kapetanovi! Nepre-stano nas grdi i psuje, nadeva nam svakojaka imena...

106 Ra{ko V. Jovanovi}

Mene zove Stanko i govori mi kako od mene ne}e bitinikad ni{ta! Ko to mo`e istrpeti? A kad negdepristanemo – nikad nikamo s broda ne mogu... Kao dasam u tavnici... Ah, da}e dobri Bog da se iz ovogaizbavim... Samo da ova bura pro|e...

(Fijuk talasa i bure sve ja~i.)

GLASOVI: Bo`’ pomozi! Dio Ajuta!

KOSTA: Bilo bi mi lak{e da ovde imam nekoga svoga, na kogabih se osloniti mogao, kome bih mogao poveriti svojjad... U Odesu nas nije kapetan ni pu{tao... Sada, samoda pristanemo u Carigrad ako nas ova pruga drugde neodbaci...

GLASOVI: Ura!... Ura...! Kopno na vidiku!

(Talasi se uti{avaju.)

KOSTA: Hvala ti, Bo`e, spasitequ na{? Hvala ti, Bo`e! Zanekoliko dana sti}i }emo sa ovim `itom i drugimteretom do Carigrada...

(Pretapawe – ambijent pristani{ta, ~uju se sirene i zvona sa brodova.)

VLASNIK“JO3I]A”: Ej, Stanko, do|ite ovamo?

KOSTA: Evo me, gospodine kapetane!

VLASNIK“JO3I]A”: Imate, gospodi~i}u moj, pismo!

KOSTA: Hvala Vam, gospodine kapetane!

VLASNIK“JOZI]A”: Slu{ajte, Stanko! Ja }u sad oti}i u grad i no}as na

brodu biti ne}u; ali, ho}u da brod ~itav sreditepo~istite i oribate, jer nam vaqa novu robu pri-miti... Da o~istite sve da sija k’o sunce, jeste lirazumeli?...

KOSTA: Razumeo sam, gospodine kapetane, bi}e sve kako stenalo`ili!

VLASNIK“JOZI]A”: Pazite, ja }u ujutro rano do}i!...

Kosta Trifkovi} 107

KOSTA: Hvala Bogu, te ode... Sada na miru da pro~itam o~evopismo!([u{kaju}i kovertom, koji otvara)Jeste, od oca je, vidim ve} po rukopisu! No, {ta li mipi{e? Hm!... Bogu hvala, sa zdravqem je dobro... A {tami ovo u postskriptumu kazuje? Mora biti ne{tova`no, kad je tako izdvojio! – Ka`e:"Slatki moj sine!Za tri meseca ima{ stupiti pred asentnu komisiju.Zato bi dobro bilo, da se od lekara u Carigradu dade{pregledati, ako mo`e{, da ku}i do|e{, ako ne molikapetana s moje strane, da ti na svaki na~in pri rucibude. On }e ti za celo, ukoliko ga ja iz tvojih pisamapoznajem, kao vaqan i po{ten ~ovek, te usluge u~i-niti". – Sjajno, evo mi prilike da se iz ovog paklaizvu~em! - Hej, kamerote! Kamerote, pun~ mi zgotovi!Kad je Pitagora zbog one matemati~ke sitnice stovolova bogovima zaklao, mogu ja u slavu ovog pismapun~ popiti! Samo da izmenim jednu re~ u tom post-skriptumu, Jednu re~, i to kratku - samo jedno “ne”,Ovde gde ka`e: “Za to bi dobro bilo da se od lekara uCarigradu dade{ pregledati” stavi}u ne dade{ pre-gledati, tako da ispadne kako moram putovati neod-lo`no pred vojnu komisiju u Novi Sad i kapetan memora pustiti. Ura, spasen sam! Kamerote, daj taj pun~!

(Pretapawe: `agor vi{e glasova ~lanova morske posade.)

VLASNIK“JOZI]A”: Hm! Lepo ste ovo sredili Stanko!

KOSTA: [ijor, molim vas, imao bih vam ne{to kazati...

VLASNIK“JOZI]A”: E pa reci!

KOSTA: [ijor! Mislim... Hteo bih... Upravo moram...

VLASNIK“JOZI]A”: No ho}emo li ~uti ve} jedared...

KOSTA: [ijor! Ja moram ku}i i}i!

VLASNIK“JOZI]A”: [to? Ku}i? A za{to morate i ko vam je to dopustio?

108 Ra{ko V. Jovanovi}

KOSTA: Nije mi niko dopustio... Vi sino} niste bili tu... Aotac me zove u onome pismu, {to ste mi ga ju~e pre-dali?

VLASNIK“JOZI]A”: A za{to vas zove?

KOSTA: Zove me jer mi je dvadeset godina, pa sam dospeo zavojnike.

VLASNIK“JOZI]A”: (Qutito)

Gde je to pismo?

KOSTA: (Nesigurno)Ma... ne}ete mo}i... srpski je pisano!

VLASNIK“JOZI]A”: Po nesre}i ja znam ~itati srpski. Dajte ga samo amo!

KOSTA: Izvolite!

VLASNIK“JOZI]A”: Hm! Nisam mislio da imate dvadeset godina!

(^itaju}i)– Zna~i, morate pred vojnu komisiju u Novom Sadu... Edobro! I}i }ete ku}i!

KOSTA: Hvala, {ijor!

VLASNIK“JOZI]A”: Stanko! Vi mi tako `alosno zahvaliste, kao da vam je

`ao ostaviti me, a Bog zna da li imate uzroka `aliti,Vi od mene niste nikad lepe re~i ~uli, – naprotiv,postupao sam s vama o{trije, no {to je trebalo. No{to }ete, ja sam gospodar od vi{e brodova, pa samnau~io, da svakom zapovedam i da me svako slu{a.Nau~io sam da vi~em i grdim, pa jo{ da mi se onda ikapa skida. Vi to sve dobro znate, jer ste dosta pretr-peli od mene. Nikad se istina protivili niste, a to semeni na vama dopalo. Pa kad ste u Livornu `itoprodavali, ponudio vam se jedan, da otkupquje `ito, pada ta to niko ne zna. Vi ste istina bili bez ijednepare, pa ste ga ipak odbili... Znam ja sve to dobro...Isti se posle i “nostromu” nudio, pa mi je ovaj svepripovedio. To je drugo, {to mi se na vama dopalo. Atre}e, {to mi se u vas dopalo, to je to, da se nikad ocusvome niste potu`ili. Ja sam vas zbog svega ovoga

Kosta Trifkovi} 109

cenio, a danas vas i cenim i qubim, i s toga vam ne kaokapetan, nego kao prijateq velim, da vas sa te{kimsrcem pu{tam, ali vam ujedno kao kapetan zapovedam,da onda, kad se vratite, ma gde moj brod zatekli, da nawega do|ete. A sad, evo vam dvadeset franaka. Idite smesta na kopno u Carigrad, te raspitajte, kad separobrod za Galac sre}e, pa se onda do ve~ere vratite!

KOSTA: Ho}u, gospodine kapetane!

(Pretapawe u ambijent intimne prostorije.)

ATANASIJE: Nu, Bogu hvala, da se i to tvoje stranstvovawe, Kojo,zavr{ilo ve} jednom!

KOSTA: Kako to, o~e, misli{ stranstvovawe? Ma gde se na-lazio – bio sam i ostao Srbin!

ATANASIJE: Znam ja to vrlo dobro, nego kad ka`em stranstvovawemislim na tvoje odsustvo iz Novoga Sada: po odlaskusa broda dve si godine proveo u Reci da bi zavr{iogimnaziju, potom si prvu godinu prava zavr{io uDebrecinu, drugu u Bratislavi, tre}u u Ko{icama, gdesi, bogu hvala, pro{le, 1867. godine i diplomirao...

KOSTA: Znam, o~e, {ta `eli{ kazati: do{ao sam potom u NoviSad i nisam se dugo zadr`ao kao praktikant kodadvokata \or|a Vuki~evi}a...

ATANASIJE: Jeste, ba{ to i `elim kazati: ve} po~etkom ove 1868godine, opet si kufere spakovao – pa pravac u Pe{tu,kao da ti |avo nije dao mira!

KOSTA: Pa, o~e, ko ne bi u Pe{tu i{ao kad bi, kao ja, dobiomesto protokoliste u Gradskom sudu!

ATANASIJE: Ali i to mesto bilo je besplatno ba{ kao i ovde kodVuki~evi}a...

KOSTA: Jeste, o~e, ali mi je rad u Pe{ti ve}a preporuka zabudu}nost: ko zna da li bih sada dobio mesto pod-bele`nika u Gradskom magistratu, i to sa platom od700 forinata!

110 Ra{ko V. Jovanovi}

ATANASIJE: Pa to i ka`em, sine moj, dobro je da si opet ovde, uNovom Sadu i jo{ boqe je {to radi{, jer ja te kaoumirovqenik ne bih mogao vi{e izdr`avati.

KOSTA: Primqen sam za podbele`nika uslovno, na {est me-seci: moram dokazati da dobro znam ma|arski i ne-ma~ki jezik, te da mogu biti prevodilac...

ATANASIJE: Ne vidim {ta ima{ dokazivati: te jezike, pa ~ak idruge, kao francuski i italijanski, ti dobro zna{!

KOSTA: Dokaza}u ja to lako!... Va`no je da su me primili! Jadr`im da je du`nost svakog mladog ~oveka danas, daposlu`i mestu svoga ro|ewa. [tavi{e, svaki treba danalazi ambicije u tome, da mo`e prvu voqu svojihmladih godina i najja~u svoju radnu snagu `rtvovationoj op{tini u krilu koje je odrastao!

ATANASIJE: Te re~i, sine moj, pozlatile se! Takvog te volim!Samo, mora}e{ se Mileti}u prikloniti, ina~e }e{pro}i kao ja!

KOSTA: Nemam se {ta priklawati, pristao sam ja odavno uzwegove ideje... Sretan sam {to u tome nisam sam. Takomisle mnogi moji prijateqi – Laza Kosti}, JovanMati}, tu je i Kornel Jovanovi}... Ko }e ih sve na-brojati, no va`no je {to tu sve mla|i qudi, spremnida se bore!

ATANASIJE: Vidim, vidim, sve vas je Mileti} op~inio!

KOSTA: Boqe on nego da idemo za Jotom Gruji}em i da ~itamowegov list “Srpski narod”, koji bi se, mirne du{e,mogao nazvati “Turski narod”. Zato vas i zovu – “tur-kosi”!

ATANASIJE: Da, ti si Srbin, a ja – “turkos”! I to se usu|uje{ ocusvome kazati?!

KOSTA: Molim te, o~e, ne vaqa nam se sva|ati vi{e! Mora{znati da ovde, u Novom Sadu, kao i svugde u svetu,ni{ta vi{e ne}e biti kako je pre bilo!

(Ambijent enterijera ili ve}e dvorane.)

MU[KI GLAS: Objavqujem da je za velikoga bele`nika novosadskogve}inom glasova izabran Kosta Trifkovi}, dosada-{wi stalni podbele`nik...

Kosta Trifkovi} 111

POVICI: Bravo! @iveo!

MI[ADIMITRIJEVI]: ^estitam ti, Kosta, od srca!

KOSTA: Hvala!

MLADENMAKSIMOVI]: Moje ~estitawe, dragi Kosta!

KOSTA: Hvala, Mladene, hvala!

POVICI: Bravo! Neka je sa sre}om!

(Pretapawe u ambijent ve}e dvorane u kojoj se iz daqine ~uje muzika zaigru, koja utihne.)

MU[KI GLAS: A sada }emo pre}i na koncertni deo na{e besede.Najpre }e gospodin Kosta Trifkovi} odsvirati Fan-taziju na teme iz opere “Lukrecija Boryija” GaetanaDonicetija. Gospodina Trifkovi}a na klaviru }e pra-titi gospo|ica Marija [ili}eva.

(Aplauz, pa muzika.)

POVICI: Bravo! B i i s!

(Za~uje se opet muzika, potom aplauz koji se sti{ava.)

MLADENMAKSIMOVI]: Boga mi, Kojo, lepo ste Marija i ti svirali! Ba{ ste

skladan par!

KOSTA: I ja to mislim, ali {ta vredi kad tako ne mislewezini roditeqi.

MLADENMAKSIMOVI]: Eh, dru`e moj, meni se ~ini da te i ona rado gleda!

KOSTA: (Skoro qutito)Ama, Mladene, ka`em ti {ta to vredi, kad weziniroditeqi ni da ~uju za mene !

MLADENMAKSIMOVI]: To je prosto za ne verovati!

KOSTA: Verovao ti, ili ne, al’ to je tako!

MLADENMAKSIMOVI]: Kako te je samo Marija umilno gledala dok ste svi-

rali onu smesu narodnih pesama i igara, kad joj poglednije bio privezan za note!

112 Ra{ko V. Jovanovi}

KOSTA: Ma ne}e biti?!

MLADENMAKSIMOVI]: Jeste, brate Kojo, kad ti ka`em!

KOSTA: Ni{ta, moj dru`e, to ne vredi... Weni ne}e da znaju zamene. Za wih sam ja samo mali ~inovnik, a oni bi`eleli da steknu bogatoga zeta.

MLADENMAKSIMOVI]: Ama, Kojo, jesi li siguran ti u to?

KOSTA: Potpuno siguran!

MLADENMAKSIMOVI]: Ona je prava lepotica! Najlep{a je u Novom Sadu...

KOSTA: Jeste, moj dru`e, i ba{ zato weni tra`e bogatoga zeta!

MLADENMAKSIMOVI]: Nemoj se zbog toga `alostiti... Ima u Novom Sadu jo{

lepih devojaka?

KOSTA: Ti, Mladene, kao apotekar, to boqe zna{ od mene!

MLADENMAKSIMOVI]: Vrlo dobro znam i ba{ zato te moram o`eniti!...

KOSTA: Mo`e{, dru`e moj, mo`e{. Napisa}u ti i propisnopunomo}je na osnovu kojega }e{ mo}i u svako dobatra`iti i isprositi, pa i darivati devojku.

MLADENMAKSIMOVI]: Dogovoreno, moj dru`e Kojo! A ti samo nastavi da

pi{e{ kad ti to ve} polazi za rukom.

KOSTA: Ne pi{em to ja...(Skromno)Ja to tu|e samo prilago|ujem da na{im gledaocimabude bli`e, prisnije i razumqivije.

MLADENMAKSIMOVI]: Znam, znam... Ali ona tvoja posrba “Milo za drago”

svidela se gledaocima. Vrlo je zabavna i kao da se kodnas de{ava. Svidela se svima koji u Novom Sadu uteatar idu!

KOSTA: Spremam jo{ neke strane stvari koje na srpski pre-pravqam i odoma}ujem, Ali, samo }u tebi re}i, za-nimam se za Dositeja Obradovi}a i kanim napisatijedan komad o wemu. ^itao sam bez predaha wegovu

Kosta Trifkovi} 113

kwigu “@ivot i prikqu~enija” i `elim da doku~imza{to je ostavio manastir i svrgao mantiju... A, evonam i uva`enog doktora Laze Kosti}a! Dobar dan,Lazo!

MLADENMAKSIMOVI]: Dobar dan!

LAZA KOSTI]: Dobar dan, mlada gospodo! O ~emu to zborite?

MLADENMAKSIMOVI]: Pri~a mi Kosta o svojim kwi`evnim namerama.

LAZA KOSTI]: Dobro, dobro.. Lepo je {to namera ima!

MLADENMAKSIMOVI]: Na `alost, ja vas moram ostaviti, posao u apoteci me

~eka. Zbogom, moja gospodo!

KOSTA: Zbogom, Mladene!

LAZA KOSTI]: Zbogom po{ao, Mladene! – No, Kojo, {ta to veliMladen? Kani{ li {togod pisati?

KOSTA: @elim da napi{em jednu dramu o mladom DositijuObradovi}u, a prema wegovom delu “@ivot i pri-kqu~enija”.

LAZA KOSTI]: Lepo je to, moj prijatequ, {to te drama mami. Ali, jane vidim i{ta dramati~no u Dositejevoj biografiji.

KOSTA: Mene zanima wegova odluka da napusti manastir.

LAZA KOSTI]: No, ja ti, Kojo, ne `elim voqu kvariti... ^ini {to sinaumio, a ja }u ti pomo}i koliko god mogadnem.

KOSTA: @elim, Lazo, da prika`em taj prelomni trenutak uDositijevom `ivotu potpunije... Mislim da je on izmanastira oti{ao zbog nesre}ne qubavi.

LAZA KOSTI]: Mo`e biti, no na tebi je da to udesi{!

(Pretapawe u ambijent dvorane za igru – svira se valcer.)

SAVETA: (Radosno)Mladen mi je pri~ao mnogo o Vama, a ja sam se ~inilakako ne znam ko ste...

KOSTA: A znali ste?

114 Ra{ko V. Jovanovi}

SAVETA: Ta kako nisam znala... Vi|ala sam vas u pozori{tu,

KOSTA: Mogu li vas zamoliti za slede}u igru?

SAVETA: Mo`ete, naredna je igra va{a!

(Po~iwe nova igra.)

KOSTA: Smem li vas, gospo|ice Jelisaveta, ne{to pitati?

SAVETA: Zovite me, molim vas, Saveta. Jednostavnije je, a takosam i navikla, jer me svi moji zovu Saveta!

KOSTA: Osobito sam po~astvovan {to mi to dozvoqavate.Zna~i da sam i ja va{!

SAVETA: Nisam to htela re}i...

KOSTA: Ali, gospo|ice Saveta, rekli ste...

SAVETA: Rekla sam vam kako me svi moji tako zovu...

KOSTA: I dozvolili mi da vas i ja tako zovem! Da vas zovem kaoda sam va{!(Sa zanosom)– A ja bih `eleo da i vi budete moja!

SAVETA: Mo`da...

KOSTA: Molim vas, Saveta, recite mi da li biste po{li zame?

SAVETA: (Razmi{qaju}i)Ako vas na slede}oj besedi ubodem ~iodom u ruku,znajte da pristajem.

KOSTA: Ko }e slede}u besedu do~ekati?!

SAVETA: Zakazana je za mesec dana... Brzo vreme ide.

KOSTA: Ne znam samo kako da ga ubrzam!

(Pretapawe u ambijent pozori{ne dvorane; sa pozornice ~uje se mo-nolog.)

PERADOBRINOVI]: Ha! Ha! Ha!... Al su vragovi ti varo{ani! [to ti mogu

da piju, to ni |avo nije video! Nego sam se zato opetodr`ao, juna~ki odr`ao! Vaqda nismo ni mi sa selaba{ kojekakve {u{e! I mi smo, fala Bogu, narodwa-

Kosta Trifkovi} 115

ci!... @iveo narod! Al’ sam nazdravqao!... Svi suzinuli, kad sam im ja razlo`io, {ta treba mi Srbi da~inimo. Prvo treba manastire urediti, rekoh ja... Tosmo ve} u~inili, – reko{e oni... Jo{ jedared rekoh ja...P’onda treba narodno pozori{te imati – rekoh ja tove} imamo – reko{e oni... Jo{ jedno – rekoh ja...P’onda treba za pozori{te u Novome Sadu dvoranuzidati – rekoh ja... To ve} imamo – reko{e oni... Jo{jednu – rekoh ja!... P’onda treba u Novome Sadu vaqanusrpsku gimnaziju imati – rekoh ja... Ima}emo i dve –reko{e oni... Tu vam je dosta i jedna – rekoh ja, a oniu}uta{e... Ha, ha, ha!... I tako sam im dosko~io! E, nego{to sam se dobro proveselio, nisam se ni nadao, da }uja do zore o svanuti!... Ha, ha, ha!

(Za~uje se aplauz, uz povike “Bravo!”, potom kroz `agor u foajeu)

I @ENSKIGLAS: Hvala vam, gospodine Trifkovi}u, {to ste nas tako

lepo zabavili!

II @ENSKIGLAS: Odavno se nismo tako razveselili! Se}am se i va{e

{ale “Francusko – pruski rat”... Ovu ste nazvali“^estitam” i ne samo zbog naslova, nego uistinu zaslu-`ujete na{a ~estitawa... Vi nas, ovde u Pan~evu, uveklepo razonodite!

KOSTA: (Zbuweno)Hvala, mnogo vam hvala!

I @ENSKIGLAS: Do|ite nam opet, gospodine! Mi zbiqa uva`avamo to

{to dopu{tate da se va{a lepa dela u Pan~evu preNovog Sada izvode...

II @ENSKIGLAS: Da gospodine, mi to umemo zaista da cenimo.

I @ENSKIGLAS: [ta nam sada novo pripremate?

KOSTA: Pi{em jo{ jednu komediju sa temom iz na{eg savre-menog `ivota.

II @ENSKIGLAS: Do|ite, molim vas, gospodine Trifkovi}u i sa tom

komedijom u Pan~evo... Ova na{a dvorana “Kod tru-ba~a” uvek je prepuna kada se izvode va{a dela!

116 Ra{ko V. Jovanovi}

I @ENSKIGLAS: Ho}e li va{a nova komedija biti prikazana prvi put u

Novom Sadu?

KOSTA: To, gospo|o, zaista ne znam i ne mogu vam re}i... Otome pitajte Tonu Hayi}a...

II @ENSKIGLAS: Kako ste nazvali svoju novu komediju?

KOSTA: Mislim da }e se zvati “[kolski nadzornik”. Bavim senezavidnim polo`ajem u~iteqa u nas, jer ho}u da sezna da ovde i ko~ija{i boqe `ive od srpskih u~iteqa!

I @ENSKIGLAS: U pravu ste, gospodine!

II @ENSKIGLAS: Jedva ~ekam da prika`ete to delo u Pan~evu

KOSTA: Nadam se da }e Srpsko narodno pozori{te prikazati“[kolskog nadzornika” i u Pan~evu.

(Pretapawe u ambijent mawe prostorije.)

MLADENMAKSIMOVI]: I veli{, Kojo, pristala je?

KOSTA: Mo`e{ misliti koliko sam bio presre}an kad me jeSaveta na sino} odr`anoj besedi ubola ~iodom u levuruku...

MLADENMAKSIMOVI]: Vidi{, Kojo, {ta ti ja vredim?

KOSTA: Vidim, Mladene, vidim... Sad ve} mogu re}i da jeSaveta moja!

MLADENMAKSIMOVI]: Jeste, brate, lepotica novosadska, gospo|ica Jeli-

saveta Slavni}, uda}e se za gospodina Kostu Trif-kovi}a, velikog bele`nika novosadskog i dramati-~ara koji pleni pa`wu pozori{ne publike srpske!

KOSTA: Hvala ti, Mladene, {to si radio za mene!

MLADENMAKSIMOVI]: I kada se predvi|a svadba?

Kosta Trifkovi} 117

KOSTA: Ako bog da, svadba }e biti o ]ur|evu – dne ove, 1871.godine...

MLADENMAKSIMOVI]: E, Kojo, neka je sa sre}om!

(Ambijent pozori{ne dvorane, sa scene dopire tekst.)

MAL^IKA: I tako se sve sretno svr{ilo!... Da li uvek tako biva?... Ja sam birala i na{la sam para, ali na pozornici, u`ivotu, ~e{}e se doga|a da izbira~ na|e – otira~!

(Odjekne veliki aplauz.)

POVICI: Bravo! @iveo pisac! Bravo!

(@agor pozori{nog foajea .)

I @ENSKIGLAS: Lepo je {to se sve ipak dobro svr{ilo!

II @ENSKIGLAS: Ah, mila moja, to mo`e samo u pozori{tu; u `ivotu

pak ipak je druga~ije, ta i sama zna{!

I @ENSKIGLAS: Ah, evo i pisca i wegovog dru{tva. ^estitam, gospo-

dine Trifkovi}u, od srca ~estitam na ovoj sjajnojkomediji.

II @ENSKIGLAS: I ja se pridru`ujem... Mi smo iz Pan~eva do{le samo

da bismo videli va{u novu komediju... I nismo saprevarile: sjajno smo se zabavile!

KOSTA: Hvala lepo, zaista vam hvala!

MLADENMAKSIMOVI]: Bravo, moj Kojo... Bravo!

MI[ADIMITRIJEVI]: “Izbira~ica” nam pokazuje da na{ Koja ume ispuniti

i ~itavo ve~e!

LAZA KOSTI]: ^estitam, kolega!

KOSTA: Hvala, od srca vam hvala!

I @ENSKIGLAS: Imam utisak da je tema komedije preuzeta neposredno

iz `ivota?

118 Ra{ko V. Jovanovi}

KOSTA: U pravu ste, imali smo, u Novome Sadu, slu~aj, svi gadobro znamo, kad je jedna udava~a i pored tri prosiocaostala bez mlado`ewe... Ne}u pomiwati ime! Zato samnajpre hteo komediju da nazovem “Izbira~ na|e oti-ra~”. Ali, kako sa mojom Mal~ikom ipak ne biva tako,opredelio sam se jednostavno za naslov “Izbira~ica”.

II @ENSKIGLAS: Ah, znate, bilo je i kod nas, u Pan~evu, takvih slu-

~ajeva...

LAZA KOSTI]: Vidno je da se pisac inspirisao na{im `ivotom i da jedao vi{e uspelih likova!

MI[ADIMITRIJEVI]: I dokazao da ume voditi radwu kroz vi{e ~inova!

MLADENMAKSIMOVI]: Da i ja, dozvoli}ete mi apotekarski ne{to ka`em:

napravio je na{ Koja lepu sme{u, i {to je najva`nije –sme{nu!

LAZA KOSTI]: Mal~ika, okolo koje se sve vrti, je preudvarana; raz-mazili su je i otac i mati, a wena lepota privukla jeudvara~e. I ne samo lepota: ona je i dobra partija,ima, brate, lep miraz, ko joj se ne bi udvarao?

MI[ADIMITRIJEVI]: A meni se, bra}o, svi|a {to pisac nije surovo kaznio

Mal~ikinu oholost, Na{ Kosta voli qude, pa i svojejunake i junakiwe: iako je Mal~ika kao li~nost izkakvog feqtona, nije je ostavio na nemilost sudbini,nije je ostavio bez mlado`ewe, makar to i To{icabio!

KOSTA: Hvala vam, prijateqi! I vama hvala, simpati~ne gospeiz Pan~eva! Izvinite, moram da hitam ku}i, Saveti dajavim kako je “Izbira~ica” uspela! Dovi|ewa!

(Enterijer Trifkovi}evog doma.)

SAVETA: Ba{ mi je, Kojo moj, milo {to je “Izbira~ica” tolikouspela...

GOSPO\ASLAVNI]: E, zete, od srca ~estitam! Veli{ da su i glumci dobro

igrali?

Kosta Trifkovi} 119

KOSTA: Svi odreda!...

SAVETA: Ah, majko, ti zna{ – wemu su glumci, osobito glumice,uvek dobri!

KOSTA: Glumce ne treba potcewivati; oni ~esto mogu i davozdignu delo koje izvode.

GOSPO\ASLAVNI]: Nu, ko je sada u “Izbira~ici” bio najboqi?

KOSTA: Pa – Lenka Hayi} kao Mal~ika svakako!

SAVETA: Eto, mati, jesam li ti rekla? Najboqa mora ipak bitiglumica!

KOSTA: [ta mogu, kad je zbiqa tako!

GOSPO\ASLAVNI]: Je li bilo pqeska?

KOSTA: Jeste, gledaoci su, ~ini mi se, potpuno zadovoqni. Neznam samo ho}e li biti i kriti~ari.

GOSPO\ASLAVNI]: Zar je to ba{ toliko va`no? Mislim da je ono naj-

va`nije ispuweno, jer su gledaoci, ka`e{, zadovoqni!

KOSTA: Eh, va`no je, kako da nije va`no. Pa znate da mizameraju kako neprestano zabavi te`im?!

SAVETA: A ~ega lo{eg ima u tome {to zabavi te`i{? Po-zori{te mora biti i zabavno!

KOSTA: Se}a{ li se, Saveta, {ta je pre tri meseca JovanBo{kovi} napisao u “Pozori{tu”, povodom komodije“^estitam”? Ka`e, koliko se se}am, da mi se vaqa~uvati da ne zame}em smeh na~inom kocebujevskim, tojest da mi je prete`niji smeh od drugog ~ega.

GOSPO\ASLAVNI]: A ~ega ima lo{eg u smehu?

KOSTA: Zavisi, majko, sve zavisi od toga kome se smejemo!

(Pretapawe u ambijent gostionice: razni glasovi i zveket ~a{a.)

PERADOBRINOVI]: Dobar dan, gospodine Trifkovi}u!

120 Ra{ko V. Jovanovi}

KOSTA: Dobar vam dan, gospodine Dobrinovi}u! Otkud viovde?

PERADOBRINOVI]: A otkud vi ovde, “Kod venca”, nigde drugde nego ba{

preko puta pozori{ta?!

KOSTA: (Uzdr`ano)Prolazio iz Suda, pa svratio na meze!...

PERADOBRINOVI]: A kuda bismo mi glumci posle probe, nego pravo –

“Kod venca”.

KOSTA: [ta ste probali, gos’n Dobrinovi}u?

PERADOBRINOVI]: A vi, san}im, ne znate?

KOSTA: Ne znam!

PERADOBRINOVI]: Zbiqa?!

KOSTA: Kako bih ja znao, idem iz Suda!

PERADOBRINOVI]: (Kategori~no)

Ne}e biti da ne znate: probali smo va{e “Qubavnopismo”!

KOSTA: (Tobo` zgranuto, ali radosno)“Qubavno pismo”?! I {ta, koga vi, gos’n Dobrinovi}u,igrate u “Qubavnom pismu”?

PERADOBRINOVI]: E, ba{ ste pravi vrag! Ni to kao ne znate?

(Zadovoqno)– Igram slugu Jovana!

KOSTA: Kako teku probe, je li zadovoqan gospodin Tona Ha-yi}?

PERADOBRINOVI]: Zadovoqan je, kako ne bi bio zadovoqan!

KOSTA: Dopada li vam se uloga, gos’n Dobrinovi}u?

PERADOBRINOVI]: Jako mi se dopada, kako mi se ne bi dopadala? Uop{te,

lepa je to komedijica, publika }e je, kao i sve va{estvari, rado gledati!

Kosta Trifkovi} 121

KOSTA: Kako kazujete, gos’n Dobrinovi}u, onaj uvodni mo-nolog?

PERADOBRINOVI]: Ho}ete li da ~ujete?

KOSTA: Kako da ne, ho}u!

PERADOBRINOVI]: E tad naru~ite, gos’n Trifkovi}u, jednu rakiju!

KOSTA: Ober, moli}u lepo jednu rakiju za gospodina Dobri-novi}a!

PERADOBRINOVI]: E, pa hvala lepo... Ovako to ja kazujem... Sluga biti to

je sto puta gore, nego biti gospodar!... Kad bih se jo{jedared na svet rodio, to bih samo pod tim uslovomna~inio da ne budem sluga. Jo{ me samo to te{i da~itav svet nije ni{ta drugo nego sluga. Jer, na primer,ko je sluga taj je ve} po sebi sluga; moj gospodar, kaole~nik, sluga je svojih bolesnika; advokati, trgovci,zanatlije, to su sluge svojih mu{terija; sudija je slugasviju proce`yija; ministar je sluga celoga sabora;sabor je sluga svojih bira~a; bira~i su sluge svojihkorte{a; korte{i opet slu`e onom koji boqe plati; itako daqe i tako daqe. Sve, dakle, na jedno izlazi izavisi od slu~aja. Ja sam, na primer, danas slu~ajnoba{ sluga, a ministar je slu~ajno ministar, a sutramo`e slu~ajno ministar biti sluga, a ja slu~ajnoministar! Prvo i prvo bih se starao za potomstvo, tojest, dao bih se fotografisati da ima spomen od mene;p’onda bih se starao za svoje bli`we, to jest, pozvaobih celo ministarstvo na ~ast; p’onda bih se starao zaostali narod, to jest, na~inio bih nov zakon o pla}awuporeza; p’onda bih se, Bogme, postarao i za sebe, to jestiskao bih da do|em u penziju, pa bih lepo, spokojno`iveo i davao novac pod interes. Da, da, to bi vrlolepo bilo, kad bi bilo; ali po{to nije, to, Jovane,mani se umstvovawa i gledaj svoja posla. Posla? – Kobi radio na takoj vru}ini, i to odmah posle ru~ka?!...(Gleda na sahat)Tek je jedan i po sahat. Gospodar spava, gospo|a spava,gospo|ica po svoj prilici, ako ne pi{e qubavna pi-sma, tako|e spava, dakle }e{ Jovane i ti spavati!(Pri|e naslowa~i)

122 Ra{ko V. Jovanovi}

Naslowa~o draga, u tebi sam sawao vi{e puta o lep-{oj budu}nosti, u tvoja }u se naru~ja i sada da bacim.(Sedne)Krasna komocija ovaka jedna naslowa~a. Mora da su jesluge izmislile. Oho, ta ja sam u novom kaputu. Lepa{tedqivost! Da na {to je gospodarev {lafrok?!...(Ustane, skida kaput i obla~i {lafrok)Obu}i }u wegov {lafrok! [tedqivost je kruna svijuostalih vrlina, rekao je neki filozof ~ije ime poprilici nisam nikad ~uo.(Sedne)Ma sada s Bogom, svete, ja se s tobom pra{tam; ali nakratko vreme, to jest, dok gospodar po mene ne za-zvoni... A, a!...(Zeva i zaspi)

(Za~uju se glasovi s okolnih stolova:“Bravo!” i pqesak.)

KOSTA: Bravo, gos’n Dobrinovi}u, savr{eno kazujete taj mo-nolog

PERADOBRINOVI]: Sluga sam ponizni, gos’n Trifkovi}u! Jer, {to smo mi

glumci – do sluge dramskih pisaca?

KOSTA: Ne}e biti ba{ tako...

PERADOBRINOVI]: Kako }e biti druk~ije? Ta i sami ste napisali kako je

~itav svet – sluga! Ta i vi pisci ste sluge!...

KOSTA: I mi sluge, kako to?

PERADOBRINOVI]: Ako nikoga drugoga, onda ste sluge ma{te svoje!...

KOSTA: U pravu ste, gos’n Dobrinovi}u, u pravu ste! Nego da semi kucnemo: `iveli, na zdravqe!

PERADOBRINOVI]: U va{e zdravqe!

KOSTA: E, sad, gos’n Dobrinovi}u, da mezetimo malo i dapopijemo jo{ koju!

PERADOBRINOVI]: Ne}u se qutiti!

KOSTA: Ober, donesite, moli}u lepo, jo{ rakije i tur{ije!

Kosta Trifkovi} 123

PERADOBRINOVI]: Mislim da }e ovo va{e delce, “Qubavno pismo” uspeti

i ovde, u Novom Sadu, isto onako, ako ne i vi{e, kaoprilikom prvog izvo|ewa, krajem septembra ove, 1875,u Vr{cu!

KOSTA: (Skromno)Nadam se!

(Pretapawe u doma}i ambijent)

MI[ADIMITRIJEVI]: Dobar dan, kako je Kosta?

SAVETA: (Zabrinuto)Neprestano je u groznici!

MI[ADIMITRIJEVI]: Siromah, Kosta, svako zadovoqstvo mu presedne! Kako

je samo preksino} bio raspolo`en i veseo! [alio sesa svima. Prosto je sijao od radosti i veseqa.

SAVETA: Da, da, imao se i ra{ta veseliti... “Qubavno pismo”donelo mu je Mati~inu nagradu, nije to {ala, stodukata!

MI[ADIMITRIJEVI]: I zaslu`io je nagradu i dobro je {to su mu je dali, No,

znaju}i kako je ne`an, bojim se da }e mu ova bolestpotrajati i da }e ga izmoriti.

SAVETA: Kad do|e prole}e dobro bi bilo da ode malo naFru{ku goru, na vazduh, ali i da se odmori.

MI[ADIMITRIJEVI]: To svakako neka u~ini. E sad, gospo|o Saveta, ostajte

mi zbogom! I `elim da Koja {to pre ozdravi! Do}i }uopet da ga vidim! Sada ga nemojte buditi!

SAVETA: Zbogom, gospodine Dimitrijevi}u, hvala vam na brizi!Izvolite, do|ite opet!

MI[ADIMITRIJEVI]: Slede}i put done}u mu novi broj “Javora”, nadam se da

}e mo}i da ga ~ita. Zbogom!

124 Ra{ko V. Jovanovi}

(Pretapawe u ambijent pozori{ne dvorane – aplauzi se polako sti-{avaju.)

MI[ADIMITRIJEVI]: Boga mi, Kojo, tvoj “Francusko – pruski rat” u Beo-

gradu skoro da je nai{ao na ve}e odobravawe nego likod nas, u Novome Sadu!

KOSTA: (Zadovoqno)E, pa i ova lepa dvorana Narodnoga pozori{ta znatnoje ve}a i primila je vi{e posetilaca...

MI[ADIMITRIJEVI]: I ti nisi nepoznat beogradskoj publici: pored “Fran-

cusko – pruskog rata” u Beogradu su ti prikazivalijo{ i “[kolskoga nadzornika” i “^estitam”, i to svesa uspehom. O “Izbira~ici” da ne govorim.

KOSTA: Sada, za koji dan, 10. aprila 1874, prikaza}e Beograd i“Qubavno pismo”. Kako mi [ap~anin re~e, pomi-{qaju da izvedu i “Mladost Dositija Obradovi}a”.

MI[ADIMITRIJEVI]: I “Mladost Dositijevu”?! Ba{ lepo!

KOSTA: Zato moram da taj dramolet pone{to i preradim!

MI[ADIMITRIJEVI]: Zanima {ta }e re}i kritika o tom delu?

KOSTA: I mene!

MI[ADIMITRIJEVI]: Va`no je da se beogradsko Pozori{te oporavqa. Sko-

ro godinu dana pro|e otkako ga zatvori{e i sada ga,eto, otvaraju tvojim delima.

KOSTA: To mi ~ini posebno zadovoqstvo. Jovan \or|evi} mika`e kako beogradska publika rado gleda moje ko-medije smeju}i se do suza na svakoj predstavi.

MI[ADIMITRIJEVI]: Tra`e li ti neko novo delo?

KOSTA: Tra`e, ali ne mogu im ni{ta obe}ati.

MI[ADIMITRIJEVI]: Za{to?

KOSTA: Kako da im obe}am kad me ova moja bolest iznuruje...Da ti, Mi{o, kao i Jovan Bo{kovi}, niste navalili,ne bih sad ni do{ao u Beograd!

Kosta Trifkovi} 125

MI[ADIMITRIJEVI]: Bo`e, zdravqa, oporavi}e{ se ti nama, dragi Kojo!

KOSTA: (Ka{qu}i)Daj, Bo`e, ali ne verujem! Eto i ovo sve me je izmoriloi prosto jedva ~ekam da se vratim u Novi Sad.

MI[ADIMITRIJEVI]: Ne}e{ sa~ekati beogradsku premijeru “Qubavnog pi-

sma”?

KOSTA: Bojim se da ne}u mo}i, a hteo bih! Boqe mi je da ve} su-tra otputujem u Novi Sad, Zna{ kako je – bolesniku jenajboqe kod ku}e... A za`eleo sam se i moje Savete!

(Ambijent doma}i – povremeno se ~uju ptice kako pevaju.)

GOSPO\ASLAVNI]: I {ta ti je kazao lekar, zete?

KOSTA: Be~ki lekar me nije ohrabrio, ali sam se ipak iz Be~auputio u bawu I{l, kuda sam i po{ao. No, ni tamo minije prijalo! Pio sam, kako ste mi rekli, svakoga jutrau pola pet vru}e kravqe mleko i surutku, ali mi na`alost, nije bilo ni{ta boqe. ^inilo mi se da bi mi~ist med u vosku vi{e pomogao, kao i lepa slanina, daje jedem i prsi ma`em...

GOSPO\ASLAVNI]: Ni bawski vazduh nije ti prijao?

KOSTA: (Tu`no)Nije.

GOSPO\ASLAVNI]: [ta su ti jo{ lekari kazali?

KOSTA: Dva slavna be~ka lekara reko{e mi da se na svakina~in kanem advokacije, po{to se ovaj poziv osobitokod moje naravi, najmawe sla`e sa slabim prsima.

GOSPO\ASLAVNI]: Da napusti{ advokaciju? Pa {ta bi onda, Kojo, radio?

KOSTA: Mogao bih biti sekretar Matice srpske, ukoliko biTona Hayi} hteo da se odrekne toga mesta. Pitao sam otome i Jovana Bo{kovi}a...

126 Ra{ko V. Jovanovi}

GOSPO\ASLAVNI]: Bo`e, {ta nas ovo sna|e!...

KOSTA: Nemojte, mati, o ovome Saveti ni{ta re}i, da se nebrine!

GOSPO\ASLAVNI]: Ni re~i joj ne}u kazati, niti sam joj i i{ta govorila...

KOSTA: Mora}u produ`iti bolovawe, ali se i priprematilagano na put, lekari mi savetuju da odem u Italijupreko zime, da tamo, pod blagim podnebqem, u Napuqu,zale~im svoju boqku...

GOSPO\ASLAVNI]: Po|i, sinko, samo da se izle~i{!

KOSTA: Sa mnom }e po}i i Saveta... I}i }emo preko Be~a,Graca i Qubqane do Trsta. Potom }emo svratiti uVeneciju, pa onda prema Napuqu. Lekari ka`u da }e miprijati napuqsko sunce.

GOSPO\ASLAVNI]: Daj Bo`e da ti tamo po|e naboqe!

KOSTA: Prikupi}u, odnosno pozajmi}u novac za taj put; negdesredinom oktobra nameran sam da po|emo. Tako }emoizbe}i na{u zimu.

GOSPO\ASLAVNI]: Neka ti je sa sre}om, zete! @ivim u nadi da }e{ se

vratiti zdraviji no {to si bio na polasku.

KOSTA: I ja se nadam, majko. Da se ne nadam ne bih ni polazioza Italiju.

(Venecija – ~uje se tu`na pesma gondolijera a povremeno i talasi.)

SAVETA: Je li, Kojo, divna je Venecija! Tebi kao da se nedopada?

KOSTA: Ama, Saveta, kako da mi se ne dopada? Divan je ovajMarkov trg, pa crkva... ^itav grad je lep.

SAVETA: A {to si se tako namrgodio? Kako se ose}a{, da tinije, mo`da, lo{e?

KOSTA: Smu~ilo mi se, Saveta, kad sam video one mleta~ketamnice. Pa to nije za qude...

Kosta Trifkovi} 127

SAVETA: Nije, ali mani sad to... Hajdemo da sednemo tamo i daslu{amo malo muziku!

(Salonska muzika.)

KOSTA: (Zadovoqno)Ba{ lepo sviraju!

SAVETA: Sutra nam vaqa putovati. Do Napuqa je daleko.

KOSTA: Da, jedva ~ekam da stignemo u Napuq. Zamorilo me jeovo putovawe?

SAVETA: Zato }emo ovde malo predahnuti uz muziku... Divnog litrga, kako su samo ovi golubovi umilni i lepi.

KOSTA: (Ka{qu}i)Ja bih, ipak, da se vratimo u hotel... Treba da seodmorimo, jer sutra rano polazimo.

SAVETA: Hajdemo, Kojo... Samo da ti bude boqe!

(Pretapawe u napuqski ambijent – ~uje se poznata napolitanska pesma.)

KOSTA: Ah, evo nas, najzad u Napuqu!..(Smeju}i se)Neko je rekao “Vidi Napuq, pa umri”. Meni se, bogami, ne umire, iako Napuq ima divnu poziciju!

SAVETA: Lepo je ovde!

KOSTA: Hajdemo, Saveta, ovamo, desno, u onu kafanu!

(Kafanski ambijent – ~uje se muzika – pesma uz gitaru.)

SAVETA: Bo`e, Kojo, kud smo to za{li?

KOSTA: Ala je ovde prqavo!

SAVETA: Prosto je ~oveku gadno sesti!

KOSTA: Bo`e, kud sam ja ovde do{ao? {ta je meni ~initi uovom smradu i gadu?... Jesi li videla samo kako su imulice prqave?... Hajdemo odavde u neki drugi krajgrada, i to smesta!

SAVETA: Bo`e, Kojo, pa ve} smo naru~ili ve~eru. Posle }emo...

128 Ra{ko V. Jovanovi}

KOSTA: Plati}u mu ali jesti ne}u. Ne mogu, ne jede mi se u ovojprqav{tini.

SAVETA: Hajdemo u na{ hotel, tamo je pristojnije.

KOSTA: Hajdemo! Po`uri Saveta, po~ela je ki{a. Samo mi jejo{ to trebalo... Vidi, promi~u i “cigan~i}i”! Kao dasmo u Novom Sadu, a ne u Napuqu!

(Ambijent mawe sobe; povremeno se ~uju gongovi ~asovnika koji izbijaravnomerno i ozna~ava protok vremena.)

GOSPO\ASLAVNI]: Vidim, Kojo, da ste se lo{e proveli u Napuqu...

KOSTA: (Iznemoglim, umornim glasom; dok govori povremeno,te{ko di{u}i, pravi pauze)Pogre{io sam {to sam uop{te i po{ao! Ni vreme namnije bilo nakloweno. U novembru je ~etrnaest danaki{a lila bez prestanka. A bilo je povremeno isnega... Mogli smo, mirne du{e, ostati u Novome Sadu!Do{ao sam do uverewa da je za bolesnika ipak najboqekod ku}e!...

GOSPO\ASLAVNI]: Ali, lekari su preporu~ivali odmor i le~ewe u Ita-

liji.

SAVETA: Druga~ije bi bilo da se vreme nije protiv nas za-verilo!

KOSTA: Sedeli smo najvi{e u hotelskoj sobi. A to smo mogli iu Novome Sadu ~initi.

SAVETA: A kad smo, zbog skupo}e, morali napustiti hotel“Kavur” bilo je jo{ neprijatnije.

KOSTA: Nisam mogao mnogo da radim... Ipak, preveo sam safrancuskog nekoliko pri~a...

SAVETA: Trebalo je ranije da se vratimo, a ne da nas na putuzaveje sneg, pa je Kosta, ionako iznuren, nazebao!...

GOSPO\ASLAVNI]: Kojo, {to se ni sad ne odmara{, nego pi{e{ le`e}i...

Kosta Trifkovi} 129

KOSTA: Ah, pi{em, {to bih drugo radio? Pi{em jednu pripovetku, zva}e se “Mleta~ke tavnice”. Tu je moja vizijabudu}nosti, odnosno slobode, one prave slobode...(Zagrcne se ka{qu}i)

SAVETA: Boqe bi, Kojo, bilo da ne pi{e{... Umoran si!...

GOSPO\ASLAVNI]: Gospode, pa on ne di{e vi{e !

SAVETA: Bo`e... On je mrtav!(Brizne u pla~)

(Zvono na vratima)

GOSPO\ASLAVNI]: Bo`e, ko je sad to?

MI[ADIMITRIJEVI]: Dobar dan, do{ao sam da vidim kako je Kosta !

GOSPO\ASLAVNI]: (Tu`nim glasom)

Malo pre je izdahnuo!

MI[ADIMITRIJEVI]: Moje sau~e{}e! Primite, molim vas, moje sau~e{}e!

Izgubili smo najboqeg komediografa... Umro je usvojoj trideset i drugoj... U cvetu stvarala~kih mo}i!Boga mi, ova 1875. godina po~ela je kobno za srpskukwi`evnost.

GOSPO\ASLAVNI]: A mi, na{eg Koju, uzdanicu i pesmu na{u!

MI[ADIMITRIJEVI]: Kako vidim, pisao je do posledweg ~asa.

(Prebiru}i hartije)[ta je ovo? Pri~a “Mleta~ke tavnice”. A ovo nastolu? Bo`e, ~itava kamara rukopisa, o nekim izKojine pri~e pone{to i znam... “Da bi oni znali”,{ala u jednom ~inu; “Za jedan ~asak radosti”, {aqivaigra u jednoj radwi; “Nekad i sad”, slika iz pro{lostii sada{wosti... Bo`e moj, {ta je sve `eleo da na-pi{e... Smrt ga je pretekla te vi{e ne mo`e da nasrazgaquje...

(Crkvena zvona)

130 Ra{ko V. Jovanovi}