KOSOVO: AHTISARIJEV PLAN BEZ PRAVE ALTERNATIVE...tačku. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija...

KOSOVO: AHTISARIJEV PLAN BEZ PRAVE ALTERNATIVE

Izveštaj za Evropu br. 182 – 14. maj 2007.

SADRŽAJ

REZIME I PREPORUKE........................................................................................................ i

I. AHTISARIJEV PLAN PRED SAVETOM BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA.1A. STANJE DEBATE O STATUSU..................................................................................................1

1. Put do Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti ............................................1 2. Savet bezbednosti: opcije i dinamika.........................................................................3 3. Razlozi protiv odlaganja ............................................................................................5 4. Pitanje presedana: Kosovo kao jedinstven slučaj.....................................................7

B. ZBOG ČEGA PODELA NE PREDSTAVLJA REŠENJE.....................................................................7 1. Ahtisarijev plan: multietničko, decentralizovano društvo.................................................7 2. Cilj Evropske unije: multietnički Balkan...................................................................9 3. Alternativa podeli: Ko je podržava..........................................................................10 4. Alternativa podeli: zašto je treba odbaciti ...............................................................13

C. PREVAZILAŽENJE ZABRINUTOSTI RUSIJE ..............................................................................14

II. KAKO TREBA IMPLEMENTIRATI AHTISARIJEV PLAN ............................... 16 A. IZMEĐU DRŽAVE I PROTEKTORATA .....................................................................................17

1. Deljenje vlasti ..........................................................................................................17 2. Legalne prepreke .....................................................................................................18 3. Bez brze primopredaje u bezbednosnom sektoru ....................................................19

B. JEDINSTVENA DRŽAVA ILI USPORENA PODELA.....................................................................20 1. Kontrola nad teritorijom ..........................................................................................20 2. Jedno društvo? .........................................................................................................21 3. Decentralizacija i fantomski Srpski entitet ..............................................................23

III. OBEZBEĐIVANJE PODRŠKE NA TERENU ......................................................... 24 A. OBEZBEĐIVANJE PODRŠKE KOSOVSKIH ALBANACA.............................................................24

1. Povoljni vetrovi .......................................................................................................24 2. Slaba politčka organizovanost .................................................................................27 3. Stav Kosovskih Albanaca prema Kosovskoj teritorijalnoj rukotvorini ...................28

B. OSIGURAVANJE PODRŠKE KOSOVSKIH SRBA ......................................................................31 1. Srbi iz enklava .........................................................................................................32 2. Srbi na Severu..........................................................................................................33 3. Ujedinjujuća politička organizacija? .......................................................................33

C. OBEZBEĐIVANJE SAGLASNOSTI BEOGRADA.............................................................................34

DODACI A. MAPA KOSOVA I OKRUŽENJA ..............................................................................................37 B. MAPA AHTISARIJEVOG PREDLOGA ZA PREUREĐENJE MITROVAČKE OBLASTI ................................38 C. MAPA OPŠTINA U CENTRALNOM I ISTOČNOM KOSOVU PREMA AHTISARIJEVOM PREDLOGU ...39D. EVOLUCIJA KOSOVSKOG STATUSA......................................................................................40

Izveštaj za Evropu br. 182 14. maj 2007.

KOSOVO: AHTISARIJEV PLAN BEZ DOBRE ALTERNATIVE

REZIME I PREPORUKE

Debata o Kosovskom statusu dostigla je svoju ključnu tačku. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija razmatra elemente nacrta rezolucije koja bi razrešila budućnost Kosova, i koja u narednim nedeljama može biti stavljena na glasanje. Najbolji način da se obezbede regionalna stabilnost i mir, ali i da se Kosovo jednom izvuče iz osmogodišnjeg limba, koje prati i umorna, privremena administracija UN i nerazvijena ekonomijom, jeste donošenje rezolucije koja bi bila utemeljena na planu Specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija. To bi zamenilo Rezoluciju 1244 SB iz 1999. godine, definisalo unutrašnje rešenje i mehanizme zaštite manjina, dalo mandat novom međunarodnom prisustvu i utabalo put nadgledanoj nezavisnosti.

Ahtisari je sredinom marta 2007. godine predstavio svoj plan - u formi „Izveštaja“ i podužeg, „Sveobuhvatnog predloga“ - Generalnom sekretaru, koji ga je, 26. marta, uz punu podršku, prosledio Savetu bezbednosti. Ovo je usledilo nakon četrnaestomesečnih pregovora - koje je Savet najavio Rezolucijom 1244, dajući mandat „političkom procesu osmišljenom tako da odredi budući status Kosova“ - koji nisu uspeli da dovedu do kompromisa između Srbije i Kosovskih Albanaca.

Ahtisarijev plan je kompromis koji Albancima nudi mogućnost nezavisnosti, Srbima veća prava, bezbednost i privilegovane odnose sa Srbijom, a Srbiji šansu da jednom zauvek raskrsti s prošlošću i ostvari svoju evropsku budućnost. Taj plan je najbolji recept za stvaranje multietničkog, demokratskog i decentralizovanog društva i u skladu je sa projektom EU o multietničnosti na Zapadnom Balkanu koji bi, kao krajnji rezultat, trebalo da zemlje regiona dovede do članstva u EU. EU je ionako najveći donator na Kosovu i planira da preuzme najveći deo obaveza u post-statusnoj civilnoj misiji. Na kraju krajeva, Kosovo je Evropski problem i to će i ostati dok se ne razreši.

Alternative ne obećavaju. Prisiljavanje Kosovskih Albanaca na državno zajedništvo sa Srbijom dovelo bi do obnove nasilja. Beograd je ponudio vrlo malo mimo toga da Kosovo ostane u sastavu Srbije. Beograd, takođe, nije uradio ništa u proteklih osam godina da pokuša da integriše Kosovske Albance, niti im je ponudio smislenu

i konkretnu autonomiju. Umesto toga, on je pokušavao da utvrdi temelje etničke podele Kosova i podelu duž reke Ibar, koja teče kroz Severni deo Mitrovice. Beograd je to radio odlažući usvajanje rezolucije SB u nadi da će odlaganje inicirati nasilnu reakciju Albanaca, pa samim tim i povoljne uslove za podelu. Podela ne bi samo uništila plan o multietničkom Kosovu - ona bi destabilizovala i susedne države.

Sprovođenje Ahtisarijevog Sveobuhvatnog plana za buduće rešenje Kosovskog statusa dovešće do ozbiljnih izazova. Ključ mirne tranzicije leži u sveobuhvatnoj decentralizaciji koja nudi put do sigurnog ulaska srpske zajednice u novu Kosovsku državu, posebno većine Kosovskih Srba koji žive južno od Ibra. Ahtisarijev plan sadrži dobro osmišljene ambigvitete u vezi sa ovlašćenjima i trajanjem misije EU koja će nadgledati sprovođenje rešenja i tako obezbeđivati da međunarodna zajednica zadrži završnu reč tokom godina stvaranja države.

Iz Zapadnih zemalja dolazi jaka podrška za usvajanje rešenja koje bi u potpunosti bilo zasnovano na Ahtisarijevom planu. Ipak, potrebno je uraditi sve kako bi se postiglo još veće jedinstvo u Savetu, i najbitnije, izbegao ruski veto.

Rusija se suprotstavila brzim vremenskim okvirima, kritikovala Ahtisarijev plan i opomenula da Kosovo može stvoriti međunarodni presedan. Pored toga, ona je nabacila i mogućnost veta na nacrt koji ne uzima njen stav u obzir. Međutim, kompromisno rešenje može biti postignuto, posebno ako se dodaju dodatni elementi uslovljavanja kao što su: period od dve godine pre revizije mandata međunarodnog nadzornika i naglašavanje potrebe za većim napretkom u domenu manjinskih prava. Rezolucija koja to omogućuje i odobrava Ahtisarijev predlog, ali ne podržava eksplicitno nezavisnost Kosova, može prikupiti neophodnu podršku.

PREPORUKE

Članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija :

1. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija bi trebalo da u najkraćem mogućem roku usvoji

Kosovo: Nema dobre alternative za Ahtisarijev plan Izveštaj Krizne grupe za Evropu br. 182, 14. maj 2007. Strana ii

rezoluciju pod Poglavljem VII Povelje, koja bi, optimalno :

(a) zamenila Rezoluciju 1244 SB UN

(b) odobrila i Ahtisarijev izveštaj o budućem statusu Kosova, i njegov Sveobuhvatni predlog za rešenje Kosovskog statusa

(c) dala mandat novom međunarodnom prisustvu na Kosovu opisanom u Sveobuhvatnom predlogu, uključujući Međunarodno civilno prisustvo (ICR), Međunarodnu civilnu kancelariju (ICO), Strategiju EU za bezbednost i odbranu (ESDP) Misiju vladavine prava i Međunarodno vojno prisustvo (IMP) kao i Međunarodnu upravnu grupu (ISG) koja bi nakon dve godine revidirala mandat Misije; i

(d) prepoznala specifične okolnosti nasilnog raspada bivše Jugoslavije koje Kosovo čine jedinstvenim slučajem

2. Vlada SAD bi trebalo da stvori povoljnu atmosferu za pregovore s Moskvom, uz blisku saradnju sa EU, kao i da ponudi Moskvi priliku da dostojanstveno odustane od svoje antiahtisarijevske retorike, tako što će, npr., biti spremna da:

(a) modifikuje aspekte Ahtisarijevog plana imenovanjem Specijalnog izaslanika za manjine i donošenjem dvogodišnjeg moratorijum na prijavu Kosovo za članstvo u UN; i/ili

(b) usvoji rezoluciju koja prihvata Ahtisarijev predlog, ali ne i njegov izveštaj.

Liderima Kosovskih Albanaca

3. Lideri Kosovski Albanaca bi pre usvajanja rezolucije trebalo da:

(a) se uzdrže od donošenja unilateralne deklaracije o nezavisnosti

(b) konsoliduju administrativne i zakonodavne pripreme oko nezavisnosti

(c) se dogovore oko multietničkih simbola buduće države; i

(d) obogate saradnju s međunarodnim partnerima i osmisle strategiju zaštite Kosovskih Srba tokom prvih nedelja nezavisnosti

Priština/Beograd/Njujork/Brisel, 14. maj 2007.

Izveštaj za Evropu br. 182 14. maj 2007.

KOSOVO: NEMA DOBRE ALTERNATIVE ZA AHTISARIJEV PLAN

I. AHTISARIJEV PLAN PRED SAVETOM BEZBEDNOSTI UJEDINJENIH NACIJA

A. STANJE DEBATE O STATUSU

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) će uskoro doneti odluku o budućnosti Kosova. Specijalni izaslanik UN za Kosovo i bivši finski predsednik Marti Ahtisari predstavio je sredinom marta 2007. godine svoj plan1 Generalnom sekretaru u obliku dva dokumenta: “Izveštaj Specijalnog izaslanika Generalnog sekretara o budućem statusu Kosova” na 4 strane ( u daljem tekstu Ahtisarijev izveštaj)2 i “Sveobuhvatnom predlogu rešenja za Kosovski status” na 63 strane (u daljem tekstu Ahtisarijev predlog).3 Izveštaj sadrži preporuku da “Kosovski status treba da bude nezavisnost nadgledana od strane međunarodne zajednice” i razloge iza ovakvog zaključka.4 Ahtisari je razdvojio svoje preporuke u vezi sa statusom od Predloga, koji je više tehnički i koji uključuje seriju “Opštih principa” i 12 dodataka koji sadrže detaljne mere za oblikovanje Kosovske budućnosti koja bi bila “održiva, samodovoljna i stabilna”.5 Generalni sekretar Ban Ki-Mun, koji je i sam u potpunosti podržao Ahtisarijev plan, predao je 26. marta ove dokumente Savetu bezbednosti.6 Skoro polovina članova SB je u početku izražavala rezervisanost u vezi s planom. Na preporuku Rusije, članovi Saveta bezbednosti su od 25-

1 U tekstu su upotrebljavani izrazi „plan“ i „Ahtisarijev plan“ 2 Ahtisarijev izveštaj (u daljem tekstu Izveštaj) je dostupan na www.unosek.org/docref/report-english.pdf 3 Ahtisarijev predlog (u daljem tekstu Predlog) dostupan je na www.unosek.org/docref/Comprehensive_proposal-english.pdf. 4 Ahtisari smatra da je nadgledana nezavisnost jedina opcija zbog toga što reintegracija u Srbiju nije moguća a produžena međunarodna administracija nije održiva. 5 Dodaci se odnose na: ustavne odredbe, prava zajednica i njihovih članova, decentralizaciju, pravosuđe, religijsko i kulturno nasleđe, spoljni dug, imovinu i arhive, bezbednosni sektor Kosova, budućeg Međunarodnog civilnog predstavnika, Misije EU za strateèku bezbednost i odbranu (ESDP), međunarodno vojno prisustvo i zakonodavstvo. Videti www.unosek.org/docref/ Comprenhensive_proposal-english.pdf. 6 Videti „Izjavu Generalnog sekretara“, SG/SM/10923 od 26. marta 2007. godine na www.un.org/News/Press/docs/2007/sgsm 10923.doc.htm.

28. aprila posetili Kosovo i Srbiju.7 Izvori bliski Misiji navode da je ova poseta prikazala članovima realnost na terenu i uverila ih da je Ahtisarijev plan finalni proizvod opsežnog procesa koji predvodi UN.8 SAD i evropski partneri od tada promovišu listu od trinaest elemenata koji bi mogli biti uključeni u novu rezoluciju koja podržava Ahtisarijev plan i koja bi bila predstavljena Savetu krajem maja.9 Finalni tekst nacrta, kao ni to da li će moći da umiri Rusiju, još uvek nije jasan. Rusija, najnepokornija članica, suprotstavlja se vremenskom okviru, traži odlaganje i preti vetom.10

1. Put do Ahtisarijevog plana o nadgledanoj nezavisnosti

Rešavanje Kosovskog statusnog pitanja predstavljalo je dugotrajan i bolan proces.11 Suverenitet je prenešen s Otomanskog carstva 1912., kada su Srbija i Crna Gora silom zauzele teritoriju.12 Kosovo je, prema Ustavu iz 1974. dobilo autonomiju i status federalne jednice. Vlada Srbije je krajem 80-tih nezakonito ukinula tu autonomiju i masovno proterala Albance iz državnih institucija. Beograd je tokom 90-tih lišio Albance prava da učestvuju u javnom životu zbog čega su ovi formirali paralelne institucije i

7 „Rusija želi misiju za otkrivanje činjeničnog stanja na Kosovu“, RFE/RL, 28. mart 2007. godine 8 Razgovori Krizne grupe, Njujork, maj 2007. godine. Odmah nakon posete, belgijski ambasador Johan Verbeke koji je predvodio ovu misiju, izjavio je da „su mala neslaganja među nama...prevaziđena zahvaljujući ovoj misiji“. On je još dodao da se nada da „će razmatranje Kosovskog problema početi od Ahtisarijevog predloga“. Videti „Verbeke: Nema rokova za donošenje odluke“, B92, april, 2007. godine. 9 Videti: „Fried: Rezolucija do kraja proleća“, Tanjug, 28. april 2007. godine; „Verbeke: Nema rokova za donošenje odluke“ B92, april, 2007. godine. 10 ”Rusija traži nove pregovore Beograda i Prištine”, V.I.P Daily News Report, 3. maj 2007. Ona je, takođe, predložila elemente alternativne rezolucije koji odobravaju Rezoluciju 1244 a ne Ahtisarijev Sveobuhvatni predlog, ali ne pominje Ahtisarijev izveštaj i njegovu preporuku da Kosovo dobije nadgledanu nezavisnost. 11 Za potpuni uvid u hronologiju videti Dodatak D, na kraju. 12 Srednjevekovna Srbja je izgubila Kosovo 1389. godine. U vreme kada je moderna Srbija preuzela region, Albanci su činili bar polovinu stanovništva. Beograd je pokušao da preokrene brojčanost u korist Srba ali su tokom 90-tih Srbi činili manje od 15% Kosovskog stanovništva.

Kosovo: Nema dobre alternative za Ahtisarijev plan Izveštaj Krizne grupe za Evropu br. 182, 14. maj 2007. Strana 2

mirne pokrete za izražavanje civilne neposlušnosti. Srbija je nastavila da sprovodi svoju represivnu politiku, prisilivši nešto radikalnije Albance da 1998. započnu oružanu pobunu. Beograd je nastojao da uguši ovo ustajanje nesrazmernom upotrebom sile i konačno, u februaru 1999., dve strane su se pozvane u Rambujeu, u Francuskoj, na pregovore. Srbija je nakon pregovora odbila da prihvati međnarodno garantovani sporazum koji bi Kosovu povratio autonomiju, omogućio razmeštanje NATO snaga i obezbedio međunarodno prisustvo koje bi radilo na stabilizaciji stanja.

Srbija je marta 1999. sprovela najveću ofanzivu na Kosovu, u kojoj je više od 800.000 ljudi (skoro polovina od ukupnog broja albanskog stanovništva na Kosovu) koji su spas kao izbeglice potražile u susednoj Albaniji, Makedoniji i Crnoj Gori, a na stotine hiljada ljudi je raseljeno iz svojih domova unutar pokrajine. Srpske snage uništile su hiljade kuća i mnogo džamija, pljačkale su i silovale, a ubijeno je nekoliko hiljada ljudi. NATO je 24. marta 1999. godine otpočeo vazdušne napade koji su trajali sve do juna, kada je predsednik Milošević kapitulirao i povukao vojsku s Kosova. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je u junu 1999. doneo Rezoluciju 1244 koja je dala okvir za uspostavljanje administracije UN-a i razmeštanje NATO snaga (KFOR-a). Više od 100.000 Srba je otišlo s Kosova strahujući od albanske osvete.

Prema kompromisu u Rezoluciji 1244, Privremena administracija UN na Kosovu (UNMIK) treba da bude angažovana u procesu stvaranja države, ali, istovremeno, i u sprečavanju kulminacije tog procesa. UNMIK je doneo Ustavne okvire koji predviđaju održavanje parlamentarnih izbora, imenovanje predsednika i Privremenih institucija samouprave Kosova (PISK). Tadašnji šef UNMIK-a Mihael Štajner je nakon formiranja Privremene Vlade 2002. godine formulisao slogan “Standardi pre statusa” koji je u 2003. i 2004. godini prerađen u operativnu strategiju, s posebnim osvrtom na dobro upravljanje i međuetničko prihvatanje. Kontakt grupa13 je usvojila standarde i koristila ih kao parameter na osnovu koga je nadgledala napredak u PISK. Međutim, marta 2004. godine, albanska nesigurnost je eksplodirala tokom dvodnevnih masovnih nemira širom Kosova i napada na srpsku zajednicu i UNMIK; bilans od dvadesetoro mrtvih i 5000 proteranih Srba slomio je duh slogana “Standarda pre statusa”. Značajniji napredak je ostvaren u naredne tri godine, tokom kojih je rizik od ponovnog nasilja i koncept o zasluženoj nezavisnosti predstavljao mučan tandem. Specijalni izaslanik UN Kai 13 Kontakt-grupu čini 6 država članica. Formirana je 1994. godine kako bi koordinirala aktivnost država zainteresovanih za Balkan. Grupa je odigrala značajnu ulogu tokom usvajanja Dejtonskog sporazuma u Bosni i Hercegovini, kao i u vreme mirovnog procesa u Rambujeu. Ponovo je akitivrana 2003. nakon pauze od nekoliko godina. Čine je SAD, VB, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija.

Aide je 2004. preporučio veći prenos ovlašćenja na PISK i početak statusnih razgovora. Godinu dana kasnije, on je zaključio da se daljim odlaganjem ništa ne postiže.

U oktobru 2005 godine, Generalni Sekretar UN je imenovao Ahtisarija za posrednika u pregovorima o statusu. To je bila kulminacija procesa koji je odobrila Rezolucija 1244 iz Juna 1999 koja je nalagala ’politički proces čiji je cilj donošenje konačnog statusa Kosova’. Od Februara do Septembra 2006 godine, Ahtisarijeva kancelarija (UNOSEK) je radila sa pregovaračkim timovima Kosova i Srbije tokom više rundi direktnih pregovora u Beču a istovremeno je organizovala nekoliko ekspretskih misija u Beogradu i Prištini.

Nakon dužeg odlaganja (zbog održavanja Srpskih parlamentarnih izbora, 21. januara 2007. godine), Ahtisari je, konačno, 2. februara i Beogradu i Prištini predstavo svoj Sveobuhvatni predlog. Posle dodatnog sastanka dve strane u Beču, Unosekovi statusni razgovori su 10. marta zvanično zaključeni. Ahtisari je rekao da su iscrpljene sve mogućnosti, izjavljujući da dodatni razgovori neće uticati na približavanje stavova dveju strana i “da je Kosovu hitno potrebno održivo rešenje”.14 Srbi i Albanci su tokom pregovora ostali pri svojim nepomirljivim pozicijama. Devedeset odsto Kosovskih Albanaca želi da Kosovo postane nezavisna država. Kosovski Srbi i Beograd žele da Kosovo ostane suvereni deo Srbije.

Ahtisari je završio i podneo svoj Predlog i prethodno neobjavljeni Izveštaj Generalnom sekretaru UN, koji je u potpunosti prihvatio oba dokumenta i 26. marta ih prosledio Savetu bezbednosti. S tim Planom se složilo nekoliko strana: Kosovski Albanci, SAD, Predsedništvo EU (Nemačka), Savet EU (bar kada je Sveobuhvatni predlog rešenja u pitanju), Evropski parlament, NATO i Generalni sekretar UN.15 Suprotstavio mu se mali, ali suštinski bitan činilac: Srbija. Rusija je podržavala Srbiju, insistirajući na stavu da neće dozvoliti nametanje rešenja bez slaganja Srbije.16

14 Transkript konferencije za novinare dostupan na www.unosek.org 15 Videti “Zaključak Saveta u vezi sa Zapadnim Balkanom”, Savet Evropske unije, 12. februar 2007; „Izjava Predsedništva EU o današnjem izjašnjavanju Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija“, 27. mart 2007; „Rezolucija od 29. marta 2007. o budućem statusu Ksoova i uloga EU (2006/2267 (INI)“, Evropski parlament, 29. mart 2007; „Konsultacije NATO na visokom nivou u vezi s Avganistanom i Kosovom“, 27. mart 2007., na www.nato.int/ docu/update/2007/03-march/e0327b.html „Izgled buduće nezavisnosti Kosova“ R. Nikolas Berns, američki državni podsekretar, Izjava pred Kuàom komiteta e o inostranim poslovima, Vašington DC, 17. april 2007. 16 Videti, npr. izjavu Lavrova u „Kontakt-grupa se sastaje u Moskvi“, B92. Beta, 20. april 2007.


Ahtisarijev Predlog može biti shvaćen kao kalup za stvaranje države17 ali je on, zapravo, zasnovan, na delikatnom balansiranju međunarodnih entiteta, koji bi nadgledali Kosovo, i nezavisne države. On nudi “tehničku”, “statusno-neutralnu” osnovu za vođenje Kosova. Iako bi dve strane trebalo da potraže priliku za slaganje u ovim tehničkim aspektima Predloga, u praksi su suštinske razlike u shvatanju statusa rezultirale limitiranjem mogućnosti dogovora, blokirajući čak i “praktična” pitanja: decentalizaciju, prava zajednica, zaštitu kulturne baštine i verskih objekata i ekonomiju.

Prema Predlogu, nakon početka implementacije nastupa tranzicioni period od 120 dana, tokom kojeg administracija UNMIK-a ostaje nepromenjena, ali Skupština Kosova i Predstavnik međunarodne zajednice združenim snagama usvajaju novi ustav i zakone neophodne za sprovođenje Predloga. Mandat UNMIK-a ističe nakon tranzicionog perioda a sva zakonodavna i izvršna tela bi nakon toga trebalo da budu predata Kosovskim vlastima, osim ako u Predlogu nije naznačeno drugačije.18

U praksi, Kosovo će čak i nakon 120 dana tranzicije, ostati pod strogim nadzorom međunarodnih vlasti. Međunarodni predstavnik će moći da nadgleda ispunjavanje obaveza, korigujući ili poništavajući neodgovarajuće zakone, uz otpuštanje ili smenu nepokornog kadra. Predstvnik bi dodatno mogao da spreči postavljanje nekih ključnih Kosovskih zvaničnika, a njegov zvaničnik bi predvodio Misiju EU za stratešku bezbednost i odbranu (ESDM), koja bi se sastojala od policije, pravosuđa, carine, osoblja granične kontrole i zatvorskih službi. Ukratko, Predstavnik bi trebao da pruži potporu nejakim Kosovskim institucijama. Predstavnik bi imao prava da se umeša svaki put kada je potrebno osigurati vladavina prava, javni red i bezbednost. Međunarodna upravna grupa (ISG), koja se sastoji od Kontakt grupe, Saveta EU, Evropske komisije i NATO, bi nakon dve godine mogla da revidira napredak Međunarodnog predstavnika.

2. Savet bezbednosti: opcije i dinamika

U Savetu bezbednosti i u prestonicama članica SB UN razgovori su sada usredsređeni na pitanje o tome kakva vrsta rezolucije bi bila najbolja za postizanje odgovarajuće – po mogućnosti jednoglasne – podrške, uz potpunu zaštitu regionalnog mira i bezbednosti. Postoji nekoliko opcija.

17 Iako se u njemu nijednom eksplicitno ne pominje „državu“ ili „suverenitet“, što nije slučaj sa Izveštajem u kome se eksplicitno preporučuje nezavisnost. 18 Videti Predlog, Opšte principe, Član 15.1 (g).

a) Zamena Rezolucije 1244 i odobrenje i Ahtisarijevog predloga i Izveštaja

Ovo je pristup koji podržava pet Zapadnih članica Kontakt Grupe.19 Takva rezolucija bila bi zasnovana na VII Poglavlju Povelje UN i predvidela bi mandat novog međunarodnog prisustva na Kosovu, opisanog u Predlogu, uključujući Međunarodnog civilnog predstavnika, Kancelariju međunarodnog predstavnika, Misiju Evropske unije za stratešku bezbednost i odbranu, Misiju vladavine prava, Međunarodno vojno prisustvo i Međunarodnu upravnu grupu koja bi kasnije revidirala mandat ovih učesnica ; i prepoznala specifične okolnosti nasilnog raspada bivše Jugoslavije koje Kosovo čine jedinstvenim slučajem.

Krizna grupa veruje da je ovo najbolja opcija koja bi garantovala stabilnost na Kosovu i u regionu. Ona bi otklonila sve sumnje u vezi s legitimnošću nove Kosovske države i stepenom međunarodne vlasti i temeljno bi je podržala. Rezolucija koja bi bila u skladu s ovim okvirima osvojila bi podršku SAD i svih evropskih članica Saveta bezbednosti, a u tom slučaju je prihvatljivija i za nestalne članice Saveta Bezbednosti iz Azije, Afrike i Južne Amerike. Tako autoritativna odluka bi donela olakšanje susednim zemljama u vezi s političkom borbom između Beograda i Prištine i otklonila rizik od širenja nemira na njihove još uvek krhke države. Što se tiče EU, mandat bi obezbedio jasnost neophodnu za jedinstvo svih 27 članica, razmeštaj ICO i drugih, planiranih, post-statusnih misija i doveo bi Kosovo bliže okvirima za pridruživanje.

Međutim, Rusija je najavila da najverovatnije neće podržati rezoluciju koja jasno predlaže nezavisnost Kosova i otvorila je mogućnost ulaganja veta. Indonezija, Južna Afrika i unekoliko Kina, su još uvek kolebljive. Možda je upravo zbog toga neophodno razmotriti i druge nacrte. b) Zamena Rezolucije 1244, i odobrenje i

Ahtisarijevog predloga i Izveštaja, ali uz izvesne modifikacije

Ovaj pristup je razmotren u sekciji I.C (ispod). Ona može podrazumevati bliži osvrt na pitanja prava manjina i povratka, posebno kroz imenovanje Specijalnog izaslanika za manjine; i/ili stavljanjem moratorijuma na članstvo u UN do revizije procesa koja bi se obavila dve godine od početka implementacije. c) Zamena Rezolucije 1244 i odobrenje

Ahtisarijevog predloga, ali ne i Izveštaja

Prema ovom pristupu, koji bi predstavljao još jedan ustupak Rusiji, Kosovo bi moglo da proglasi nezavisnost koju bi prepoznale SAD i većina članica EU. EU može

19 Pet Zapadnih država članica Kontak-grupe (bez Rusije)


razmestiti ICO i misiju ESDP-a ali SB UN ne bi eksplicitno podržao priznavanje Kosovske nezavisnosti.

d) Potpuna ili delimična zamena Rezolucije 1244 i davanje novog mandata EU

Ovo bi podrazumevalo davanje mandata i razmeštaj ICO i misije ESDP koje bi zamenile UNMIK: U ovom slučaju ne bi bio prihvaćen ni jedan od dva Ahtisarijeva dokumenta. To bi stvorilo nesigurno okruženje u kome bi status ostao neodređen. SAD bi sigurno prepoznale nezavisnost; a to bi možda učinile i neke članice EU. Među članicama EU bi došlo do podele. Ispunjenje Ahtisarijevog predloga bi zavisilo od sporazuma između Kosova i koalicije međunarodnih podržavalaca: SAD, EU i NATO. Srbija bi imala više prostora da osporava legitimnost nove države.

e) Zadržavanje Rezolucije 1244 uz selektivnu implementaciju Ahtisarijevog predloga

Zadržani delovi bi sadržali npr. anekse o decentralizaciji i zaštiti objekata Srpske pravoslavne crkve. Ovaj pristup bi podrazumevao reafirmaciju potrebe za sprovođenje standarda o ljudskim i manjinskim pravima i potrebu za napretkom u domenu povratka raseljenih lica i izbeglica pre promene statusa. U tom slučaju, UNMIK bi mogao biti zamenjen Kancelarijom međunarodnog predstavnika (EU) i misijom ESDP, ali bez mandata iz VII Poglavlja. Rusija je promovisala ovu opciju ali su je odbacile Zapadne članice Saveta bezbednosti.

Bar za sada, dva glavna međunarodna faktora, SAD i EU, složila su se da Ahtisarijev “Sveobuhvatni predlog…daje osnovu za donošenje nove rezolucije SB”, koju bi Savet bezbednosti trebalo da“usvoji… na vreme”.20 Ovako nešto reflektuje kompromis između jednoglasne podrške Kosovske nezavisnosti za koju se SAD zalažu otkako je u celosti objavljen Ahtisarijev plan, i postepenog pristupa za koji se zalaže EU. Rusija je apelovala na obnavljanje pregovora i rekla da “odluka zasnovana na Ahtisarijevom planu neće proći u Savetu bezbednosti”,21 kao i da je “Ahtisarijev plan… propao”.22 Ruske diplomate su čak povezale Ahtisarijev plan s ranije propalim mirotvornim inicijativama.23 Ipak, slaganje Rusije bar s opcijom (c) nije u potpunosti isključeno.

20Zvanično saopštenje sa Samita SAD-EU, održanom 31. aprila, 2007. godine. 21 Citirana izjava zamenika ministra inostranih poslova Vladimira Titova: „Ahtisarijev plan neće proći u UN-u: Rusija“, Reuteurs, 24. april 2007. 22 Izjava ministra inostranih poslova Sergeja Lavrova: „Ahtisarijev plan za Kosovo je propao – Ruski FM“, RIA Novosti, 19. april 2007. 23 Ruski ambasador pri UN Vitali(j) Čurkin je 4. aprila uporedio Martija Ahtisarija sa dvojicom posrednika, Sajrusom Vensom i

Rusija je članicama SB UN ponudila interpretaciju Rezolucije 1244 sličnu onoj koja dominira u Srbiji. Ona prikazuje implementaciju mera te rezolucije kao preduslov za konačno rešenje, a ne kao trenutni kompromis zamišljen da raskrči put do dugoročnog rešenja.24 Rusija je zbog toga predložila da SB, pre nego što donese drugu odluku, proveri sprovođenje Rezolucije 1244 na terenu. Pre dolaska članova SB u okviru Misije brzog sagledavanja činjeničnog stanja, koja je trajala od 25-28. aprila, Rusija je naglasila neispunjenje aspekte Rezolucije 1244 poput groznih uslova u kojima žive Srbi i slabog povratka raseljenih.25 Rusija i Srbija smatraju da su ovo razlozi zbog kojih ne bi trebalo usvajati novu rezoluciju zasnovanu na Ahtisarijevom planu, i pored toga što njegova formula decentralizacije nudi najbolje šanse za pobošljanje situacije.

Nakon te posete, Rusija je tvrdila da je Misija SB otkrila mnoge propuste u sprovođenju Rezolucije 1244,26 iako se sa time nije složila većina članica Saveta bezbednosti. I pored nekih zabrinjavajućih činjenica, većina ambasadora Dejvidom Ovenom, koji su 1994. doneli nacrt plana za rešenje sukoba u BiH, ali, koji na kraju nisu uspeli da ubede dve strane ili SB UN da ga podrže. Videti „ Kosovo odbacile obe strane“, Kommersant, 5. april 2007. Dana 19. aprila, ruski ministar inostranih poslova, Sergej Lavrov, rekao je beogradskoj javnosti: „Neki napori međunarodne zajednice za rešavanje konflikata, poput kiparskog, ili Ahtisarijev plan, su propali“. Videti „ Ahtisarijev plan za Kosovo je propao – Ruski FM“, RIA Novosti, 19. april 2007. 24 Nakon sastanka s evropskom trojkom ruski ministar inostranih poslova Lavrov izjavio je 23. aprila 2007. u Luksemburgu, na konferenciji za novinare, da je implementacija Rezolucije 1244 neophodna za rešavanje budućeg statusa Kosova, s obzirom na to da ona omogućuje nastavak pregovora. V.I.P Daily News Report, 24. april 2007. 25 Protest organizovan od strane raseljenih Srba na srpskoj strani granice pao je u vreme posete Misije SB UN. U pismu koje je 24. aprila upućeno belgijskom ambasadoru Verbekeu, Vlada Srbije je kritikovala Misiju jer se nije sastala s protestantima. Iz Vlade su poručili Misiji da je oko „209.000 Srba još uvek raseljeno u 92 kolektivna centra“ širom Srbije. Videti „Izveštaj SB UN o Kosovskom problemu“, UN SC S 2007/256, 4. maj 2007. Reč je preteranom uvećavanju broja raseljenih u kolektivnim centrima: Izveštaj UNHCR-a od 1. marta 2007. pominje cifru od 6357 raseljenih s Kosova koji još uvek žive u Srbiji. Prepiska Krizne grupe sa UNHCR-om, UNHCR, Beograd, 9. maj 2007. Ukupan broj raseljenih na koji se Srbija poziva (više od 200.000, od toga više od 155.000 Srba) je diskutabilan. U studiji Evropske inicijative za stabilnost iz 2004: „Lozanski princip: Multietničnost, teritorija i budućnost Kosovskih Srba“, procenjuje se da je reč o oko 65.000 raseljenih. Prema popisu stanovništva iz 1981. upisano je 210.000 Srba a na popisu iz 1991. 195.000. Veruje se da je na Kosovu ostalo još oko 130.000 Srba. Za više informacija, videti www.esiweb.org. Pored Srba, na desetine hiljada Roma, Aškalija i Egipćana (Cigana) je otišlo s Kosova u drigoj polovini 1999. 26 Saopštenje za štampu ruskog ministarstva inostranih poslova, 29. april 2007.


je primetila nivo opstrukcije Srpskih predstavnika, činjenicu da 90% Kosovske populacije želi nezavisnost kao i napredne pripreme EU oko preuzimanja zaduženja od UNMIK-a.27 Neki neodlučni članovi SB su se nakon posete priklonili Ahtisarijevom predlogu. Neformalni izvori ukazuju da, nakon povratka Misije, čak 11 od 15 članica Saveta bezbednosti može podržati usvajanje nove rezolucije, omogućujući time njenu implementaciju. Od nestalnih članica, Indonezija i Južnoafrička Republika28 su najneodlučnije, ali otvorene, premda ruski veto još uvek može blokirati rezoluciju. Belgijski ambasador koji je predvodio Misiju, Johan Verbeke, izrazio je pozitivne utiske nakon posete:

Najvažnija poruka koju smo registrovali je ona o poverenju, o rešenosti da se stvori multietničko društvo, da se radi na budućnosti, da se obezbedi da su svi angažovani u pravom smeru kako bi sve zajednice koje tamo žive imale međusobno poverenje i sarađivale u stvaranju bolje budućnosti na Kosovu.29

Trojac, koji ima moć da odlučuje – SAD, EU i Rusija – oblikuje debatu. EU je glavni činilac ali ima puno poteškoća da ubedi druge u korisnost postizanja željenih rezultata: novu rezoluciju zasnovanu na Poglavlju VII koja daje mandat Ahtisarijevom planu i njenoj Kancelariji međunarodnog predstavnika i Misiji ESDP.30 Vašington teži brzom usvajanju rezolucije - do kraja maja, ili u junu. Moskva je, izgleda, odlučna da taj proces odloži, bar do septembra. Ona neprestano ponavlja da neće podržati rezoluciju koja nameće nezavisnost Kosova bez slaganja Beograda. SAD i Rusija pooštravaju svoju retoriku, sužavajući mogućnost iznalaženja političkih opcija. Rusija nagoveštava da bi preuranjeno glasanje o problemu uzrokovalo “osujećenje plana” što bi rezultiralo vetom. Neki američki stratezi tvrde da Rusija neće krenuti protiv većine u Savetu i time preuzeti odgovornost za propast procesa.31

Američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov sastali su se 15. maja ali će najverovatnije predsednici Buš i Putin odlučiti o rešenju problema. Rusija se razmahuje vetom ne bi li primorala SAD i NATO na poštovanje Rezolucije 1244 koju su 1999. doneli protiv njene volje.32 SAD upozoravju

27 Razgovor Krizne grupe , Njujork, 3. maj 2007. 28 Neki misle da južnoafrički ambasador u UN Dumisani Kumalo ispoljava svoj lični stav koji je mnogo manje naklonjen rezoluciji od zvaničnog stava Pretorije. 29 Konferencija za novinare, prištinski aerodrom, 28. april 2007. 30 Pozicija EU je detaljnije objašnjena u Odeljku I.B.2 31 Razgovor Krizne grupe, Vašington DC, maj 2007. 32 Jedna Zapadni diplomata primećuje da je ruski predstavnik u UN nedavno istakao da su SAD i VB možda nešto obećale Albancima 99. godine...Rusija nije, i sada ne nosi teret

da će Kosovski Srbi biti žrtve ako veto pripomogne da nezavisnost stigne „nekontrolisano“.33

Ruski veto predstavlja najgori mogući ishod ove diplomatske igre za koju je malo koja članica EU spremna.34 Američka pretnja unilateralnim priznavanjem nezavisnosti, sa Rezolucijom 1244 na snazi35, dovela bi EU u dilemu koja bi vodila rascepu i paralisanju procesa. Jedan broj članica EU bi prepoznao nezavisnost Kosova, ali veliki broj ne bi. Švedski ministar inostranih poslova Karl Bilt upozorava američke predstavnike da bi unilateralno priznanje nezavisnosti predstavljalo “igranje s vatrom” i za Balkan i za odnose Vašingtona sa Zapadnom Evropom.36 Zamenik nemačkog ministra inostranih poslova Gernot Erler izjasnio se protiv bilo kog oblika unilateralnog proglašenja nezavisnosti sve dok je Rezolucija 1244 na snazi.37 EU nije u mogućnosti da bez nove rezolucije razmešta svoje snage niti da Kosovu ponudi plan o pridruživanju. Samim tim, Kosovo niti može da postane član međunarodnih finansijskih institucija, niti može da učestvuje u inicijativama za uspostavljanje regionalne saradnje.

3. Razlozi protiv odlaganja

SAD i Rusija su Savetu bezbednosti preporučile suštinski različite vremenske okvire za donošenje odluke o Kosovu. Vašington veruje da je Kosovski status quo neodrživ i da bi odlaganje nakon juna moglo da odvede do nasilnog kraha.38 Rusija odbacuje stav da Kosovsko vreme ističe i

odgovornosti za izvlačenje ove dve zemlje iz pozicije u koju su se stavile. Razgovor Krizne grupe, Njujork, 19. april 2007. 33 Na konferenciji za novinare, održanoj 28. aprila u Briselu, pomoćnik američke državne sekretarke Danijel Fried je rekao: „ Ili će biti sprovedena na kontrolisan, nadgledan način koji će osigurati Srbe, ili će biti poptuno nekontrolisano, a kosovovski Srbi će najviše stradati, što bi bilo užasno“, RFE/RL Newsline, 30. april 2007. 34 Razgovori Krizne grupe, Brisel, april-maj 2007. 35 Pomoćnik američke državne sekretarke Danijel Fried je 28. aprila, na konferenciji za novinare u Briselu izjavio:“Kosovo će biti nezavisno, sa ili bez rezolucije SB, a Rusija bi trebalo da podrži taj dogovor kako bi zaštitila srpsku manjinu na Kosovu.“ Bivši pomoćnik američkog državnog sekretara je na nešto diplomatičniji, autsajderski način, na istoj konferenciji rekao da ako Rusija uloži veto na Ahtisarijev plan u SV, „onda će doći do unilateralnog proglašenja nezavisnosti od strane Kosova. SAD će to priznati...nadam se, još istog dana...Neke zemlje EU će uraditi isto, neke neće...“ Videti „Verbeke: Nema rokova za donošenje odluke“, B92, 29. april 2007. 36„Podela Zapada zbog Kosova“, RFE/RL naslov, 30. april 2007. 37 „Nemačka se suprotstavlja unilateralnom proglašenju nezavisnosti Kosova“, Xinhua, 3. maj 2007. 38 Portparol američkog Stejt departmenta Šon Mekkormak upozorava npr., da „odlaganje s donošenjem konačnog rešenja za Kosovo može dovesti do nestabilnosti“, u „Rajs će


smatra “ucenom” pritisak koji se vrši da bi se donela odluka pre izbijanja nasilja, kritikujući Ahtisarija i njegov tim za vođenje plitkih i skraćenih pregovora.39 Neki članovi Saveta bezbednosti su tokom marta i aprila 2007. nagovestili da bi želeli još malo vremena da se dođe do kompromisa.40 Dvoje-troje njih je čak izrazilo slaganje sa idejom da se pronađe novi posrednik Ujedinjenih nacija.41

Odlaganje, svakako, neće olakšati rešenje Kosovskog stausa već će dodatno zakomplikovati situaciju. Odlaganje za nekoliko meseci neće dovesti do kompromisnog rešenja. Zagovornici ideje o uzdržavanju i obnovljanju pregovora, privatno priznaju da bi takav proces mogao potrajati godinama, pa čak i decenijama – i da ni tada, verovatno ne bi bilo postignuto zajedničko rešenje, prihvatljivo za sve.42 Kada su saterani, mnogi takođe priznaju da nikakvi pregovori ne mogu biti toliko odugovlačeni bez skorog kraha celokupnog bezbednosnog okruženja. Izbor sada više nije između nametnutog rešenja i odlaganja do postizanja kompromisnog rešenja, već između nametnutog rešenja i neiznalaženja ikakvog rešenja u bliskoj budućnosti.

Kosovski Albanci očekuju rezoluciju do kraja Maja ili Juna.43 Oni su prihvatili mnoga ograničenja koja nameće Ahtisarijev predlog, kao npr., veća prava za Kosovske Srbe, široku decentralizaciju, intenzivno međunarodno prisustvo i nadgledanje implementacije rešenja. Oni su taj Predlog jednoglasno usvojili u Skupštini.44 Albanci očekuju da međunarodna zajednica, takođe, pokaže dobru volju i donese pravovremenu odluku. Ako se to ne dogodi, trenutno vrlo zdrava orijentacija Kosovskog društva ka izgradnji države u skladu s mandatom Saveta bezbednosti, bila bi ozbiljno narušena.

Poverenje u međunarodnu zajednicu i lokalne političare bi doživelo kolaps ako Savet bezbednosti nastavi s odlaganjem i posle leta, što bi dovelo do političke krize u Prištini. Političari, koji su verovali u proces UN za donošenje rešenja, bili bi kompromitovani. Oni bi

pritisnuti Rusiju oko Kosova“, B92, Beta, Agence France-Presse, 25. april 2007. 39 Razgovori Krizne grupe s ruskim diplomatama, 12. februar 2007., 17. novembar 2006., 1. jun 2006. 40 Razgovori Krizne grupe s diplomatskim predstavnicima, Njujork, mart 2007. 41 Razgovori Krizne grupe s članovima SB UN, Njujork, mart 2007. 42 Razgovor Krizne grupe sa stalnim članom SB UN, Njujork, mart 2007. 43 Čeku: „Nezavisnost do kraja maja“, B92, Agence France-Presse, The New York Times, International Herald Tribune, 30. april 2007. 44 Dana 5. aprila 2007., 100 od ukupno 120 poslanika glasalo je za Deklaraciju uz propratno odobravanje. Većina od 10 Srpskih poslanika bojkotovalala je plenarnu sednicu Skupštine. Na zaprepašćenje Albanaca, jedini prisutni disedent bio je Bošnjak koji se složio da Ahtisarijev plan daje Beogradu mnogo ustupaka.

najverovatnije bili suočeni s štetnim izborom između unilateralnog proglašenja nezavisnosti u suprotnosti s Rezolucijom 1244 ili svrgavanja. Kosovski izborni ciklus, pa samim tim i legitimnost vlade, zavise od pravovremene odluke o statusu. Opštinski izbori kasne već godinu dana a neke opštine su potpuno nefunkcionalne.

Unilateralno proglašenje nezavisnosti bi zavadilo Vladu Kosova i UNMIK i verovatno prisililo ove potonje da se povuku. EU ne bi bila u stanju da razmesti svoje snage; tek, nekoliko zamalja bi prepoznalo Kosovo. Samo bi KFOR ostao da drži uzde dok bi Srbi i Beograd uveliko izazivali tu naširoko nepriznatu nezavisnost. Srbi sa Severa bi slobodno mogli da rade na podeli,45 dok bi Beograd u tom delu Kosova ponovo uspostavljao svoju vlast. Srbi koji žive južno od Ibra bi napustili svoje enklave.

Kosovskim Srbima je takođe potrebno brzo donošenje odluke.46 Oni nastavljaju da gledaju ka Beogradu i ne slažu se s nezavisnošću Kosova – ali, sve ćešće je vide kao neminovnost. Privatno, mnogi Srpski predstavnici shvataju da je Ahtisarijev plan o decentralizaciji ponudio obećavajuću budućnost i žele da se uključe u formiranje Srpskih opština. Oni nerado prihvataju da bi im bliska nedvosmislenost oko Kosovskog statusa – podržana od strane SB UN – omogućila da očuvaju i prošire ove mogućnosti.47

Srpski političari međutim računaju na odlaganje. Oni su odlagali formiranje nove vlade kako niko ne bi mogao da ih okrivi za “gubitak” Kosova, očekujući da će međunarodna zajednica oklevati s nametanjem rešenja ako u Srbiji nema pravih predstavnika vlasti.48 Ova taktika je uveliko počivala na poznatom strahovanju Zapada od formiranja radikalske vlade (Srpske radikalne stranke), čiji se lider(Vojislav Šešelj) trenutno nalazi u Hagu. Beograd se nadao da će međunarodna zajednica nastaviti da odlaže donošenje statusne odluke u strahu od sukoba s radikalskim biračima. Zamenik šefa SRS Tomislav Nikolić, koji je rano ujutru 9. maja, izabran za predsednika Skupštine, rekao je da su neke partije, posebno DSS premijera Vojislava Koštunice,

45 Za bolji uvid u situaciju na poluodvojenom srpskom Severu, videti Izveštaj Krizne grupe br. 165, Bridging Kosovo`s Mitrovica Divide,13. septembar 2005. 46 Nekoliko Srpskih političara, lokalnih zvaničnika i studenata reklo je da odluka o budućem statusu Kosova mora doći pre jula-avgusta jer je to perid kada većina roditelja odlučuje da li da svoju decu registruje za početak nove školske godine. Neodređenost i pometenost će uticati da ove godine mnogi odvedu svoju decu u Srbiju i da se evenutalno, i sami pridruže. Razgovori Krizne grupe, Gračanica i Severna Mitrovica, april 2007. 47 Razgovori Krizne grupe, Gračanica, Gnjilane, Severna Mitrovica, april 2007. 48 Neki vodeći Srpski političari iz Beograda rekli su Kriznoj grupi da se pomalo rasteže s formiranjem nove vlade jer niko ne žuri da preuzme vlast sve dok se ne reši pitanje Kosova. Razgovori Krizne grupe sa Srpskim političarima, februar-maj 2007.


spremne da, taktike radi, zaigraju na “radikalsku kartu”.49 Konačno, pošto je proces bio otaljavan do zvaničnog zakonskog roka, DSS, DS i G17+ su objavile da je postignut dogovor o formiranju nove vlade50 i tako su izbegli nove izbore.

Kašnjenje s formiranjem srpske vlade je drugi primer zašto je odlaganje Kosovskog pitanja kontraproduktivno za Srbiju. Kosovski problem se nameće srpskoj političkoj sceni još od 1987., još otako je Milošević došao na vlast, u najezdi anti-Albanskog raspoloženja. Mnogo je političkih pitanja koja su otada podređena Kosovskom problemu. Srpski političari redovno koriste to pitanje ne bi li izbegli pritisak za reformu društva. Nacionalisti su to pitanje potezali u kampanjama protiv demokratskih snaga, predstavljajući reformatore kao sluge Zapada. Sve dok Kosovski status definitivno ne bude razrešen, male su šanse da će Srbija raskrstiti sa svojim nasleđem iz devedesetih, poboljšati odnose s komšijama i otpočeti s reformama neophodnim za evropske integracije.

Na kraju, odlaganje dovodi UNMIK do ozbiljne izloženosti. Misija UN funkcioniše u saradnji sa Kosovskim društvom; ona je postepeno prenosila veliki broj svakodnevnih pitanja na Vladu Kosova. Njeno osoblje se priprema za odlazak a većina poslova je fokusirana na finalizaciju primopredaje. Ovakvo zajedničko planiranje čini osnovu Unmikovih odnosa s privremenom vladom. Ako primopredaja bude zaustavljena, pripremanje okruženja će postati vrlo komplikovano; tranzicija ka evropskom nadzorništvu i vojnom prisustvu će biti fatalno ometena a planovi Srbije i Kosova o evropskoj budućnosti bi podneli veliki udarac.

4. Pitanje presedana: Kosovo kao jedinstven slučaj

Razumljiva je zabrinutost koja vlada među članicama Saveta bezbednosti da bi Kosovo moglo predstavljati presedan za druge secesionističke entitete koji zahtevaju nezavisnost. Nezgoda je u tome što, podržavajući nezavisnost Kosova, Savet bezbednosti nameće rešenje državi-članici bez njene saglasnosti.

Ipak, rešenje budućeg statusa Kosova ne bi trebalo da predstavlja prinudni presedan ni za jedno drugo mesto. Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti eksplicitno govori o “političkom procesu osmišljenom da odredi budući status Kosova”, oslikavajući jedinstvenost Kosovskog slučaja. 49 Za Nikolića je glasalo 142 poslanika (od ukupno 244) iz SRS, DSS, NS i SPS; Vidi „Zamenik šefa SRS Nikolić je izglasan zahvaljujući glasovima DSS-a, ali on tvrdi da to ne podrazumeva stvaranje koalicije SRS-DSS-NS“, V.I.P Daily News Report, 8. maj 2007. 50 U vreme objavljivanja ovog izveštaja još je nejasno da li će Skupština dozvoliti formiranje ove Vlade pre isteka ustavnog roka, 15. maja u ponoć.

Takva mogućnost nije ponuđena ni od a ni do tada, uzimajući u obzir druge (s kojima je moguće upoređivati) sukobe. Iako Rezolucija 1244 nije formalno lišila tadašnju Savezna Republiku Jugoslaviju (SRJ) suvereniteta nad Kosovom, ona je, to, ipak, implicitno uradila rekavši da Srbija gubi pravo da donosi odluke za Kosovo.51 Pored toga rezolucija je jasno istakla da budući dogovor mora bit zasnovan na “smislenoj samoupravi” koja bi osigurala “miran i normalan život svih građana Kosova”.

Pre razmeštanja UNMIK-a i KFOR-a 1999. godine, mnoge rezolucije SB UN apelovale su na “suštinsku autonomiju i sadržajnu samoupravu na Kosovu”52. Rezolucija 1244 SB je prihvatila ovu “suštinsku autonomiju i samoupravu” za period međunarodnog prisustva, s tim što taj status treba revidirati “pre odluke o konačnom statusu”. U svetlu srpskog etničkog čišćenja iz 1998-99., – tokom čega je Srbija nepovratno odbacila Kosovske Albance i uništila svaku nadu da bi neka vrsta autonomije mogla da premosti gap između Beograda i Prištine – Rezolucija 1244, realno gledano, može biti doživljena samo na jedan način. Savet je odmah shvatio da ukoliko Kosovo ostane deo Srbije – čak i kao entitet s visokom autonomijom – to ne bi bilo dovoljno za promovisanje dugoročnog mira i stabilnosti. Savet bezbednosti bi trebalo da istakne zbrinutost oko činjenice da ukoliko se sa Kosovskim slučajem ne postupa na pravi način, on može postati presedan za međunarodno pravo.

S obzirom na to da je najmerodavniji međunarodni organ postavljen da održava međunarodni mir i bezbednost, on samim tim ima i prava i mogućnosti da pojasni svoj stav po pitanju rezolucije. Prema međunarodnom zakonu, jedinstvena Kosovska pravna i politička prošlost i eksplicitan propis SB trebalo bi da budu dovoljni garanti da budućnost neće doneti pogrešne interpretacije Kosovske situacije, bilo namerno, ili greškom.

Međunarodna zajednica je u poslednjih osam godina nadgledala Kosovo a sada je red na SB UN da da svoj suštinski doprinos rešenju Kosovskog problema. Savet mora biti odlučan i mora da iskoristi tu mogućnost.

B. ZBOG ČEGA PODELA NE PREDSTAVLJA REŠENJE

1. Ahtisarijev plan: multietničko, decentralizovano društvo

Stvaranje multietničkog društva na Kosovu predstavlja dugoročan cilj međunarodne zajdnice koji je predstavljen 51 Ona je to uradila naredivši povlačenje i zabranu povratka na Kosovo bilo savezne, bilo republičke vojske, policije i paramilitarnih snaga. Rezolucija SB UN 1244 (1999), tačka 9 (a). 52 Rezolucije 1160, 1199, 1203 (1998) i 1239 (1999)


Sporazumu iz Rambujea,53 Rezoluciji 1244,54 Standardima za Kosovo,55i nekoliko izjava Kontakt-grupe iz 2004., 2005., i 2006., koje su Ahtisariju dale okvir u koji bi trebalo da smesti svoj predlog.56 Ipak, srpska i albanska zajednica su još uvek duboko podeljene zbog političke borbe između Beograda i Prištine, Miloševićeve zaostavštine, represije, rata 1998-99., borbe oko teritorije i resursa, te različitog jezika i kulture.

Ahtisarijev plan predstavlja maksimum ustupaka koji je bilo moguće ponuditi na uštrb 90% Albanaca u korist srpske manjine koja čini oko 7% populacije.57 U Predlogu, Ahtisari ne podvlači da će Kosovo biti multietnička-država, iako je teško doći do drugačijeg zaključka. Tokom nekoliko obraćanja javnosti, i Ahtisari i američki izaslanik Vizner upotrebljavali su izraz “multietnička država”.58 Američki zvaničnici su obavezali Kosovske lidere da se pridržavaju termina u njihovoj “Deklaraciji iz Pokantika” od 14. aprila 2007.59 Premijer Čeku je ranije rekao da je ovo najbolniji Albanski ustupak, imajući na umu većinski odnos prema manjinama, koji se može izraziti kao 9:1.60

53 Za nacrt od 23. februara 1999. koji je, po svemu sudeći, bio potpisan od strane albanske delegacije, vidi: jurist.law.pitt.edu/ ramb.html. 54 Za uvid u Rezoluciju SB 1244, vidi www.un.org/Docs/scres/ 1999/sc99.html. 55 Videti www.unmikonline.org/standards/index.html 56 Videti njene izjave od 22. septembra 2004, www.state.gov/p/ eur/rls/or/37535.htm; oktobar/novembar 2005. Opšti principi za rešenje statusa Kosova, www.unosek.org/unosek/en/docref.html; „Izjava Kontakt grupe o budućem statusu Kosova“, 31. januar 2006., www.state.gov/p/eur/rls/or/62459.html. Za više detalja o ovome, vidi ranije izveštaje Krizne grupe, posebno Izveštaj Krizne grupe za Evropu br 177, Status: Delay is Risky, 10. novembar 2006. i Izveštaj Krizne grupe za Evropu br 170:The Challenge of Transition, 17. februar 2006. 57 Procenjuje se da na Kosovu danas živi oko 130. 000 Srba od oko 2.000.000 stanovnika (ukupno) Poslednji popis u kome su učestvovale sve zajednice bio je 1981. Ako bi se vratili svi raseljeni Srbi s Kosova, broj Srba bi se povećao za 10-12%. 58 Leonard Kerkući: „Multietnička ili civilna država?“, Express, 13. april 2007. 59 Deklaracija počinje rečenicom: „Mi, osnivači Tima jedinstva, shvatamo da smo sada na Kosovu u trenutku njegovog rađanja kao nove, demokratske države. Posvećeni smo stvaranju gostoprimljive, multietničke, stabilne i prosperitetne države i društva, zasnovane na vladavini prava“; Videti „Deklaraciju iz Pokantika“, 14 april 2007., saopštenje za štampu, Njujork, 14. april 2007. 60 Intervju objavljen u Express-u 10. aprila 2007. Sve do usvajanja Deklaracije iz Pokantika, neki Albanski političari i komentatori slagali su se u tome da je Čeku pogrešno razumeo i da je otvorio „nepotrebnu“ temu. Vidi komentar Envera Hodžaja u tekstu Leonarda Kerkućija „Mulitetnička ili civilna država?“, Express, 13. april 2007. i kolumnu Bljerima Šalje „Nerazumevanja premijera“, Zeri, 12. april 2007.

Ahtisarijev predlog Kosovskim Srbima garantuje manjinska prava koja uveliko nadmašuju evropske standarde.61 Ona podrazumevaju stvaranje pretežno Srpskih opština sa širokim ovlašćenjima i mogućnošću povezivanja, te primanjem pomoći od Vlade Srbije; posebne zaštićene zone oko sedišta Srpske pravoslavne crkve i njenih objekata; dodatna mesta u Skupštini i dvostruko-većinska prava koja bi sprečila da Srbi budu nadglasani u pitanjima od vitalnog interesa. Davanje većih prava bi vrlo jasno potkopalo funkiconalnost i opstanak nove države ali bi stvorilo i utisak o vrlo neobičnom okruženju u kome malena manjina ima prilično veća prava od većine.

Decentralizacija je glavno oruđe kojim se garantuje multietničnost. Ahtisarijev predlog stavlja većinu preostalih Srba pod okrilje Srpskih opština. On dodeljuje decentralizaciju Kosovskim opštinama. Na Kosovu trenutno ima 30, plus 3 pilot opštine. Ahtisari dodaje pet novih, pretežno Srpskih opština (i proširuje ostale), dolazeći do (ukupno) 38 opština. Dosledan pojmu o decentralizaciji koja je pominjana još u 2002., Ahtisari se drži računice da opštine “treba da se bave legitimnim problemima Kosovskih Srba i drugih zajednica koje nisu u većini, kao i da ohrabre i obezbede aktivno učešće u javnom životu”.62 Nešto opštiji cilj o “jačanju dobre uprave i poboljšanoj efektivnosti i efikasnosti javnog sektora širom Kosova”, postao je sekundaran.63

Decentralizacija se odvija drugačije od albanske ideje o dostizanju državne “funkcionalnosti” uz pomoć centralizovane, administrativne kontrole. Umesto toga, ona je povezana s evropskim modelom o “subsidarnosti”, dozvoljavajući da i vlasti na najnižem hijerarhijskom nivou učestvuju u donošenju odluka, što je potaknuto idejom da će uprava biti bolja ako je u rukama ljudi kojih se tiče jer bi, tako, izbliza, bolje predstavljala njihove interese. Trenutno na Kosovu, Ministarstvo finansija i ekonomije reguliše dobar deo opštinkih troškova. Ahtisari predlože alternativni sistem fer raspodele grantova određenim opštinama, dozvoljavajući im da same odlučuju o svojim prioritetima. Predlog, takođe, menja odnos između centralnih i opštinskih vlasti, dozvoljavajući ovim drugim “punu i ekskluzivnu vlast, sve dok se brinu o lokalnim interesima” nad “bilo kojim problemom koji im nije eksplicitno oduzet te dodeljen drugim organima”.64

Ahtisari potvrđuje specifičnost Srpskih opština, dodeljujući im “dodatna ovlašćenja”. Severna Mitrovica je naznačena kao mesto koje bi pružalo više obrazovanje, a Severna Mitrovica, Gračanica i Štrpce kao mesta gde se može potražiti sekundarna zdravstvena nega. Njihovi grantovi će 61 Podrazumevajući i one definisane od strane Saveta Evrope u okviru Konvencije za zaštitu etničkih manjina. 62 Videti Predlog, Dodatak III 63 Isto 64 Isto


biti povećani u cilju podrške ovih ustanova. Sve srpske opštine mogu uređivati domen kulture po svom nahođenju i mogu imati veću kontrolu prilikom izbora šefova policije. Predlog, dalje, dozvoljava opštinama da sarađuju sa institucijama srpske vlade kroz partnerske sporazume. Srbija, takođe, može finansirati Kosovske opštine ali, samo uplatom preko zvaničnih Kosovskih banaka i to tek pošto o tome obavesti Vladu Kosova i samo onda kada bi ta sredstva bila upotrebljana za dozvoljene opštinske poslove.65

I pored toga što bi lanac komande Kosovske policijske službe bio jedinstven, veliki broj odluka bi bio odvojen od Prištine i dodeljen opštinama i njihovim izabranim zvaničnicima. Sastav policije bi, kao i danas, reflektovao etnički sastav opština. Saradnja između lokalnih policijskih komandanata i opštinskih vlasti bila bi institucionalizovana telom kojim bi predsedavao predsednik opštine. Centralne ili specijalne policijske jedinice bi bile u obavezi da unapred obaveštavaju opštinske komandire o svojim akcijama, “osim ako uspešnost operacije ne nalaže drugačije”. Dok bi albanske skupštine opština birale komandire policijskih stanica na osnovu lista sa ponuđenim kandidatima, srpske opštine bi mogle da predlažu svoje kandidate direktno Ministarstvu.66

Možda se najveći ustupak Kosovskih Albanaca ideji o multietničnosti odnosi na prihvatanje podeljene Mitrovice: dve opštine povezane jednim Bordom kojim bi predsedavao međunardoni zvaničnik.67 Albanci se plaše da bi Beograd moga da koristi Severnu Mitrovicu kao osnovu za podelu teritorija južno od Ibra, stvarajući jaku podelu između Severnog i južnog dela. Ipak, veruje se da međunarodna zajednica neće dozvoliti da se todogodi. Planeri Misije EU prilagođavaju ranije planove za jednu manju ispostavu Kancelarije međunardonog predstavnika u Mitrovici u korist angažmana koji bi bar, bio u skladu s trenutnim brojem osoblja koje UNMIK ima na Severu.68 Buduće međunarodno prisustvo će biti “okrenutije Severu nego što je bio UNMIK”.69 Ipak, bar za sada nema onog ogromnog apetita i ambicije SAD i EU za stvaranje opsežne misije koja bi reintegrisala Srbe u Severno Kosovo, kao što je to bio slučaj s Misijom UNTAES u Istočnoj Slavoniji 1996-1998. godine70. 65 Isto 66 Isto, Dodatak VIII 67 Međutim, Albanci su žalili zbog Ahtisarijeve odluke da srpskoj opštini u Severnoj Mitrovici doda još 3 km seoske zemlje i njegovim propustom da naznači imenovanje međunarodnog šefa zajedničkog Borda za ujedinjenje grada. Razgovori Krizne grupe, Priština, Mitrovica, februar-april 2007. 68 Razgovor Krizne grupe s međunarodnim zvaničnikom, Mitrovica, 23. februar 2007. 69 Razgovor Krizne grupe sa zvaničnikom EU, 10. maj 2007. godine. 70 UNTAES je postojao od januara 1996. do januara 1998, u nameri da integriše Srpski deo Istočne Slavonije u Hrvatsku, prema

2. Cilj Evropske unije: multietnički Balkan

Ahtisarijev predlog zasnovan na ideji o “multietničkom društvu koje bi bilo vođeno demokratski, uz puno uvažavanje vladavine prava”,71 predstavlja odraz nastojanja Evropske unije da na teritoriji bivše Jugoslavije stvara demokratske države, kako bi obezbedila mir, bezbednost i prosperitet. Otkako su 1991.godine evropske države usvojile kriterije na osnovu kojih će prepoznavati nove države u regionu, one su isticale da moraju garantovati “prava etničkim i nacionalnim grupama i manjinama”.72 I Dejtonski (Bosna) i Ohridski (Makedonija) sporazumi slede iste principe. Planirana “mulitetničnost”na Kosovu, namerava da popuni poslednji gap evropskog regiona.

Da bi Evropska unija, ili, čak i šire, međunarodna zajednica, bila uspešna u nametanju multietničnosti Kosovu (i potencijalno Srbiji), mora da bude spremna da bude stroga i da razgovara sa svim stranama. Što više bude odstupala, manje će se manje poštovati njene vrednosti i prioriteti. Zvuči paradoksalno, ali sve što je veća spremnost međunarodne zajednice da dvema strananama nametne Ahtisarijevo rešenje, veća je i njihova pomirljivost da to rešenje prihvate. Bez obzira na to što su i Srpski i ruski glasnogovornici insistirali na činjenici da bi nametanje uslovne ili nadgledane nezavisnosti, bez saglanosti Srbije, otvorilo “Pandorinu kutiju” regionalne nestabilnosti73, istina je da bi prava Pandorina kutija bila otvorena ako bi se pokazalo da je multietničnost na Balkanu samo pusti san. Propast multietničnosti na Kosovu mogao bi da uzdrma ideju o multietničnosti u čitavom regionu.

EU mora ostati ujedinjena dok završava proces koji je otpočela. Nakon objavljivana Sveobuhvatnog predloga u Februaru, Savet Evrope je “izrazio svoju potpunu podršku” za Ahtisarija i izjavio da Ahtisarijev Predlog “nudi iscrpne angažmane koji su osmišljeni tako da promovišu Kosovo u multietničko i demokratsko društvo, zasnovano na vladavini prava”74. Ali, Savet Evrope nije bio u stanju da iznese istu

dogovoru iz Erduta koji je postignut novembra 1995. Jasan mandat misije pod vođstvom ambicioznog i sposobnog lidera, uz saradnju civilne i vojne misije, pomogao je administratoru da ostvari ovaj cilj i pored toga što se poveći broj Srba iselio. 71 Videti Predlog, Opšti principi, član 1.1 72 U skladu sa zalaganjima dogovorenim na Konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi. Deklaracija o „Principima prepoznavanja novih država u Istočnoj Evropi i Sovjetskom savezu“, 16. decembar 1991. 73 Ruski ministar odbrane je,npr., izjavio: „Ova [Kosovska nezavisnost] može izazvati lančane reakcije...moramo biti pažljivi kako ne bismo otvorili Pandorinu kutiju“, u tekstu Slobodana Lekića, „Putin ukazuje na Kosovski veto“, The St. Petersburg Times, 13. februar 2007. 74 Zaključci Saveta o Zaadnom Balkanu, susret Saveta za spoljne poslove (GAERC), 12. februar 2007. Evropsko predsedništvo i Evropski parlament su, takođe, podržali Ahtisarijev predlog.


vrstu podrške za drugi deo Ahtisarijevog plana - Izveštaj o budućem statusu Kosova - koji je preporučivao nadgledanu nezavisnost. I zaista, Savet Evrope nekoliko meseci nije imao nikakve dodatne izjave koje bi se nadogradile na oglašenje izdato nakon sastanka održanog 12. Februara.75 EU je prihvatila pasivniju ulogu – podržava ono što su već drugi uradili umesto da se bori za postizanje zahtevanog rešenja. Sve dok poseta Misije SB od 25-28. Aprila nije uveliko odagnala ovaj utisak, Rusija je mogla da tvrdi da Evropa još uvek nije prelomila.

Do ovoga je umnogome došlo zbog oklevanja nekih država članica da se pozabave ovim problemom. Slovačka, Rumunija i Grčka su u početku oklevale da bez saglasnosti Beograda prihvate Ahtisarijev plan; Španija, Italija i Kipar su takođe izražavali dozu zabrinutosti.76 Slovačka je bila najopreznija i to zbog svog javnog mjenja i Parlamenta.77 Međutim, čini se da su ove zemlje smekšale svoje pozicije tokom prolećnih meseci, zarad dobrobiti Unije. SAD i EU su, 30. aprila dale zajedničku izjavu: “[Mi] verujemo da [Ahtisarijev] Sveobuhvatni predlog…daje osnovu za donošenje nove rezolucije SB. Apelujemo na SB da na vreme donese takvu rezoluciju”.78

Osoblje EU užurbano radi na pripremi terena za funkcionisanje 1500 službenika koji bi sproveli Ahtisarijev predlog i formirali Međunarodnu civilnu kancelariju. Konačno, EU ima jasan interes u finalizaciji ovog multietničkog projekta u svom neposrednom okruženju. Ovo ne znači samo punu podršku Ahtisarijevog predloga već i osvežavanje obećanja iz Soluna iz 2003. godine o mogućnosti pridruživanja zemalja Zapadnog Balkana, uključujući Kosovo.

75 Na nedavno održanom sastanku (30-31. marta) „Gimnič“ u Bremenu ministri inostranih poslova EU nisu uspeli da se dogovore oko jednoglasne podrške Ahtisarijevog plana. Umesto toga, izraženo je hvaljenje Ahtisarijevih napora i dogovoren zajednički nastup na konferenciji za štampu. Kosovo je 23. aprila skinuto s dnevnog reda, na sastanku GAERC pošto nije došlo do promene u stavovima od sastanka u februaru. 76 Rezervisanost ovih članica EU potiče ili iz bliskosti sa Srbijom, ili iz zabrinutosti o tome kakakv bi presedan to predstavljalo za domaće manjine, Mađare, u slučaju Slovačke i Rumunije, Baskijce i Katalonce u Španiji. Španska vlada je bila nezadovoljna zbog monoplola koje Kontakt-grupa drži kada je u pitanju odluka o Kosovu, koju predstavlja kao svršen čin. „Niko nas nikada nije pitao šta mi mislimo i sada, odjednom, mi treba da podržimo nešto što će predstavljati presedan i dovesti nas u političke neprilike“, rekao je jedan španski diplomata. Razgovor Krizne grupe, Brisel, 30 mart 2007. Španija je uspela da ostane van ovog procesa ali je nedavno zatražila otvaranje svog predstavništva na Kosovu. 77 Pozicija Slovačke je vrlo važna jer je ona trenutno članica Saveta bezbednosti. 78 Deklaracija sa Samita SAD-EU, 30. april 2007.

3. Alternativa podeli: Ko je podržava

Alternativa multietničkom Kosovu je entitet podeljen prema etničkoj pripadnosti. To privlači još neke strane pored Srbije: većinu Kosovskih Srba koji žive u Severnom delu Kosova, neke analitičare i diplomate,79 pa čak i neke ekstremno nacionalističke albanske lidere. Pre desetak godina, pan-Albansko razmišljanje preovladavalo je u krugovima Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). Ono je podrazumevalo granicu razgraničenja između Albanskih i Slovenskih područja. Svi poznatiji Albanski lideri napustili su ovu ideju u korist jedinstvene države. Ipak, ta ideja koja podrazumeva podelu, još uvek egzistira u krugovima nekih partija, poput LPK-a i LKCK-a. LPK ima jednog poslanika u Skupštini Kosova. Ideju takođe podržavaju nejasna Albanska nacionalna armija (ANA/AKSh) i njen politički front, podjednako himerični, FBKSH.80

ANA ima svoje korene u Dreničkom kraju i uticajna je u Mitrovačkom podzemlju.81 Ona lako može stvoriti tenziju a zatim i isprovocirati nasilje koje je potrebno da odvoji Kosovo na Ibru i zacementira jaku podelu. Prema pogledima ovih ekstremista, podela ne bi značila samo stvaranje etnički čistih i odvojenih entiteta unutar Kosova. Ona bi naime nagovestila ponovno ujedinjenje susednih Albanskih teritorija, poput Preševa i Bujanovca u Srbiji, delova Makedonije i Crne Gore i na kraju možda i Albanije.

Još važnje od ovoga je da se o podeli sve više raspravlja u Beogradu, gde mnogi imaju na umu kompenzaciju, prema kojoj bi Srbija zadržala područje Severno od Ibra, a ostatak Kosova prepustila Albancima.

Srbija je godinama radila protiv multietničnosti i interetničke saradnje na Kosovu i šire: podržavala je paralelne institucije u kojima su samo Srbi učestvovali; obezbeđivala je rad javnih službi, humanitarnu pomoć i struju isključivo za srpsku zajednicu na Kosovu i ulagala je u infrastrukturu koja povezuje srpska područja direktno sa Srbijom.82 Da sutra 79 Videti, npr., najnoviji tekst Harsta Hanuma „A better plan for Kosovo“, The Christian Science Monitor, 7. maj 2007., razgovori Krizne grupe, Njujork i Brisel, mart-maj 2007. 80 Videti Izveštaj Krizne grupe br. 153, Pan-Albanianism: How Big a Threat to Balkan Stability?, 25. februar 2004., str 7-10, i Izveštaj Krizne grupe br. 155, Collapse in Kosovo, 22 april 2004., str.10. 81 Videti Izveštaj Krizne grupe Kosovo Status: Delay is Risky, str. 22. 82 Beograd je ovo u potpunosti sproveo na Severu i u nekim delovima istoka, npr. u mestu Ranilug. Tokom prethodnih osam godina Krizne grupa je naprpavila listu stvari koje je Srbija uradila u nameri da stvori paralelne strukture i odvojenu administraciju, zdravstvo, obrazovanje, sudstvo, bezbednost, energiju i telekomunikaciju na Severu. Videti Izveštaj Krizne grupe br. 131, UNMIK`s Kosovo Albatross: Tackling Division in Mitrovica, 3. jun 2002. i br. 165, Bridging Kosovo`s Mitrovica Divide, 13. septembar 2005.


dođe do podele, svakodnevni život tamošnjih Srba se nebi puno pormenio ali samo u slučaju da podela ne dovede do sukoba. Beograd tvrdi da Srbi ne bi mogli da žive s Albancima i da bi masovno napustili Kosovo u slučaju da ono postane nezavisno. Trenutna politka Srbije je u kontrastu prema projektu međunarodne zajednice za Balkan.

Podela je zvanična srpska politička strategija prema Kosovu još od 1999. godine, kada je Milošević bio primoran da povuče svoje snage i dozvoli razmeštanje NATO vojnika, ali se o njoj javno ne diskutuje.83 Ipak, ideja o podeli ne potiče od Miloševića. Ta ideja je u protekle dve decenije naišla na veću podršku od strane političke elite i intelektualaca koji su bili zaslužni za formiranje javnog mnjenja. Dobrica Ćosić je verovatno jedan od najznačajnijih zagovornika ideje o podeli.84 On je početkom sedamdeseth85 po prvi put počeo da pominje tu ideju, a u septembru 1990. godine javno je rekao da je nerealno verovati da Kosovo može biti sačuvano.86 On je u svojoj knjizi Kosovo, objavljenoj 2004., zaključio da “teritorijalna demarkacija između Albanaca i Srba na Kosovu i Metohiji u kompromisima istorijske i etničke pravde predstavlja racionalan kraj vekovnog antagonizma.”87

83 Prva indikacija koju je međunarodna zajednica dala u vezi s ovim ciljem stigla je krajem juna 1999. kada je naloženo hitno premeštanje male jedinice ruskih paratrupa iz njihove baze u Ugljeviku, u Severoistočnoj Bosni, preko Srbije, na prištinski aerodrom s ciljem da se formiraju zone na Severu Kosova koje bi bile u nadležnosti ruskih trupa. To je propalo onda kada je NATO sprečio Moskvu da pojača vazdušni štit. 84 Ćosić je bio predsednik Jugoslavije u jednoj od faza njenog raspadanja, član SANU, autor, i prema mnogima, rodonačelnik modernog srpskog nacionalizma. On je uticao na mnoge sprske političare, između ostalih, i na bivše premijere Zorana Đinđića i Zorana Živkovića, kao i na trenutnog premijera Vojislava Koštunicu i predsednika Borisa Tadića. Njegovu bliskost s uticajnim ličnostima SANU-a, kao što su Matija Bećković ili Ljuba Tadić (otac trenutnog predsednika) ne treba potcenjivati, kao što ne treba potcenjivati ni njihov uticaj na formiranje ideje o onome što je politički prihvatljivo u granicama modernog „srbijanstva“. 85 Telefonski razgovor Krizne grupe s Dobricom Ćosićem, mart 2007. 86 On je, otada, u nekoliko navrata, javno podržao podelu, tvrdeći da je to jedino održivo rešenje Kosovskog pitanja. Ćosić je pokretao ovo pitanje nekoliko puta tokom prethodne decenije u uticajnim novinama i magazinima. 87 Ćosić je bio zagovornik ideje o referendumu Srba i Albanaca na kome bi se izjašnjavali o granicama, a tokođe je apelovao i na SB UN , EU i SAD da učestvuju u tome. Ćosić je u svojoj knjizi predložio markere aktuelnih granica, izjavljujući da bi „fundamentalna teritorijalna demarkacija trebalo da predstavlja demografsku realnost pre nego što dođe do pobune Albanskih secesionista i intervencije NATO snaga protiv Srbije i Crne Gore“, Dobrica Ćoćić, Kosovo, (Beograd, 2004.) str 255. Za više detalja u vezi s Čosićevim idejama o Kosovu i njihovom uticaju videti Izveštaj Krizne grupe, Kosovo: Toward Final Status, str. 17.,

Od Miloševića naovamo, vlade Srpskih premijera Đinđića, Živkovića i Koštunice, aktivno su radile na podeli, iako je samo Živković to javno priznavao.88 Đinđić je, međutim, jednom priliko izjavio:

Srbija nema ni mehanizme ni resurse da reintegriše Kosovo u svoj državno-legalni sistem, niti može da stvori formu u kojoj bi ono ostalo pod njenim suverenitetom. Prema tome, podela pokrajine ne predstavlja ništa drugo do pokušaja da se da se sačuva ono što je moguće sačuvati.89

Napori Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, zvaničnog tela Vlade Srbije formiranog za rešavanje problema u pokrajini, uveliko su usmereni ka stvaranju održive infrastrukture u područjima koja bi mogla biti odvojena od Kosova i pripojena Srbiji kao i prema iznošenju legalnih argumenta za kontrolisanje tih teritorija.90. Trenutna šefica Koordinacionog centra, Sanda Rašković-Ivić otišla je korak dalje od ostalih Srpskih zvaničnika kada je avgusta 2006. izjavila za BBC Radio da je “podela jedna od opcija”.91 U Aprilu 2007. godinem ona je ponovo otvoreno aludirala na podelu, upitavši se “zašto bi bilo nemoguće promeniti granice nezavisnog Kosova?”92

Bilo kako bilo, zvaničnici su se ipak uzdržavali od davanja otvorenih izjava o podeli. Sve do nedavno, samo nekoliko osoba – prvenstveno Ćosić i Krstić – je bilo spremno da to javno podrži. Uprkos ovoj zvaničnoj tišini, nekoliko ključnih igrača srpskog pregovaračkog tima izlazilo je sa izjavama o podeli.93 Zvanična Srbija ipak okleva da bude prva koja će 88 „Moguća podela“, Glas javnosti, 29. januar 2007. 89 „Moguća podela Kosova u dve faze“, Blic, 27. mart 2007. 90 Branislav Krstić, poznati naučni radnik iz Beograda koji je radio u Koordinacionom centru za KiM, još, poznat po tome da je bio blagonaklon prema mnogim Ćosićevim idejama, objavio je 2001. knjižicu u kojoj iznosi argumente (s mapama) za teritorijalnu demarkaciju, pokazujući podelu Kosova na dva predložena entiteta: Srpski i Albanski. Branislav Krstić, Kosovo: Uzroci sukoba, pomirenje prava (Beograd, 2001). Tadašnji šef Koordinacionog centra Nebojša Cović, izjavio je aprila 2001. da je neophodno stvoriti dva entiteta na Kosovu. „Podela Kosova – izlaz iz ćorsokaka“, Evropa, 1. februar 2007. Krajem marta 2007. Čović je otišao još dalje rekavši da je „podela jedino održivo rešenje“, dok je, otkrivajući to 2002. zajedno sa Đinđićem i Ćosićem razradio plan za rešenje Kosovskog problema. „SAD su bile za podelu!“, Press, 30 mart 2007. 91 „Srbija razmatra podelu Kosova“, BBC, 11. avgust 2006. godine. Ova izjave je izazvala brojne kritike u Beogradu i nateralal je da se ubrzo zatim ogradi od nje. 92 „Beograd i Priština oprečno o ishodu“, B92, 5. april 2007. 93 Slobodan Samardžić, glavni Košuničin savetnik za Kosovo i jedan od glavnih pregovarača, izjavio je 1996. za uticajni nacionalističko-konzervativni nedeljnik NIN da „što se tiče Kosova, mislim da bi ono, na duže staze, trebalo da bude podeljeno“. „Sprema se: Podela Kosmeta!“, Press, 29. januar 2007.


predložiti podelu, strahujući da bi to ukazalo na priznavanje činjenice da ostatak Kosova mora biti nezavisan, uz sve propratne negativne političke efekte. Uprkos ovakvoj političkoj zavrzlami, Krizna grupa je tokom neformalnih razgovora sa ministrima, vodećim članovima srpske političke elite i pripadnicima pregovarčkog tima, došla do zaključka da se svi privatno slažu s idejom o podeli.94

Neposredno nakon objavljivanja Ahtisarijevog predloga, Srpski mediji – maltene jednoglasno i istovremeno – počeli su s emitovanjem novih priča o podeli u tekstovima od 28. januara 2007.godine.95 Sve do tada ova tema je predstavljala tabu, o njoj se govorkalo samo u prolazu i skoro svi koju su je zastupali – osim Ćosića – su bili politički marginalizovani. A onda su odjednom svi mediji krenuli da plasiraju tu ideju.96

Uticajna Srpska Akademija Nauka i Umetnosti je 4. Februara tome pridodala još malo težine kada je izdala dve nove knjige u kojima su se pojedini tekstovi bavili podelom.97 U jednoj, Kosovo i Metohija: Prošlost, sadašnjost i budućnost, ponuđen je poveći tekst sa 94 Čedomir Jovanović i Vuk Drašković su dva izuzetka koja se ne zalažu za podelu. 95 Internet pretraga termina „partition of Kosovo“ (podela Kosova) u prva tri meseca 2007. ukazuje da je bilo oko 54 teksta u kojima se pominjao ovaj termin, dok ih je u celoj 2006. bilo oko 106. 96 Prvi značajniji deo o ovome bio je intervju s bivšim ministrom inostranih poslova Goranom Svilanovićem za nedeljno izdanje dnevnika Blic, kada je izjavio: „Ne isključujem podelu Kosova“, Blic nedelja, 28. januar 2007. Sledećeg dana je provladina Politika na naslovnoj strani objavila priču pod naslovom „Albanci se plaše podele“ Ovaj naslov je imao skrivenu poruku da ako Albancima ne odgovara, onda mora da je to nešto dobro za Srbe. „Albanci se plaše podele Kosmeta“, Politika, 29. januar 2007. Istog dana su drugi vodeći dnevnici – Kurir, Glas javnosti, Press – imali tekstove o podeli, u kojima je nuđen iznenađujuće pozitivan stav o toj ideji u fer raspravama, a u skoro su usledili i tekstovi u Večernjim novostia i Evropi, prema kojima ispada da je podela izlaz iz Kosovske krize. Evropa je objavila intervju s bivšim ambasadorom SAD u Srbiji Vilijemom Montgomerijem, u kome je ispalo da on podržava podelu kao opciju. „Podela Kosova – izlaz iz čorsokaka“, Evropa, 1. februar 2007. Jedan nedeljnik je objavio tekst u kome je sugerisao da je podela prihvatljiva za Rusiju. Iznoseći citat bivšeg komandanta Kfora, generala Minija, koji kaže da „sve dok na Kosovu ne dođe do ili podele, ili kantonizacije, ne samo da neće biti napretka, nego će se zasejavati i seme budućih sukoba“. „Moskva ne odbacuje ni varijantu podele“, Glas javnosti, 30. januar 2007. Radio televizija Srbije i druge stanice raspravljale su ovoj temi u brojnim emisijama. 97 Srpska akademija nauka i umetnosti, Zbornik radova, Naučni skupovi Knjiga CXII, Srbi na Kosovu i Metohiji (Beograd, 2006); i Srpska akademija nauka i umetnosti, Kosovo i Metohija: Prošlost, sadašnjost i budućnost, (Beograd, 2006). Videti takođe „SANU objavila zbornik radova o Kosovu“, Politika, 4. februar 2007.

mapama u kojem se govori o podeli i poželjnom kretanju stanovništva, podrazumevajući pražnjenje Srpskih enklava južno od Ibra.98

Medijska pažnja ovoj ideja je održavana tokom Februara i Marta i ispostavilo se da je bila vrlo efikasna. Većina Srba sada prihvata podelu kao mogući ishod koji bi podržali ako Kosovo postane nezavisno. Hardlajner Marko Jakšić jednom je rekao da je podela toliko popularna da “ jedan deo beogradske javnosti verovatno koristi logiku 'bolje išta nego ništa'”.99

Termin “podela” je, ipak, manje popularan nego eufemizmi “prekrajanje” ili “promena” granica. Bivši ministar inostranih poslova Goran Svilanović, izjavio je 25.marta da je Ahtisarijev predlog de facto stvorio podelu i da kasnije može bitu upotrebljen za “prepravljanje” Kosovskih granica, što bi bila usluga u slučaju da Srbija prizna nezavisnost.100 Kao što smo videli, i Sanda Rašović-Ivić je koristila isti termin.

Jedan političar koji je blizak premijeru Koštunici, izneo je mišljenje koje sada dominira u beogradskim političkim krugovima:

Na Kosovu ne možete stvoriti multikonfesionalno društvo. Kosovo mora biti podeljeno. To je jedino dugoročno rešenje…Da je Milošević 1999. proterao Albance samo do određene tačke u Drenici (centralno Kosovo), Međunarodna zajednica bi to prihvatila kao liniju podele, ali on ih je proterao sve do Prokletija (planine koje odvajaju Kosovo od Albanije)…Ćosić je ranije predlagao podelu, s tim što bismo mi zadržali 35 odsto teritorije; sada neka to bude 20%... OK, neka oni budu nezavisni, ali, ne mogu sve da dobiju. Mi želimo Mitrovicu, manastire i nekoliko enklava, humanitarnu razmenu stanovništva; nakon toga možemo da stavimo bodljikavu žicu i kažemo im “ne obraćajte nam se narednih deset godina”.101

I pored toga što postoji nada da Srbija nekako može, bar privremeno, da odloži gubitak Kosova,102 očekivanje Beograda je da će odlaganje uticati na to da Albanci preduzmu unilateralne korake bez odobrenja Saveta

98 Milomir Stepić, „Teritorijalna podela Kosova i Metohije: Pitanje geopolitičkog oblika“, na Kosovuu i Metohiji str. 485-509 99 Protiv podele, Press, 5. februar 2007. 100„Moguća podela KiM u dve faze“ Blic, 27. mart 2007. godine 101 Razgovor Krizne grupe, februar 2007. 102 Srbija je sve do kraja aprila 2007., ohrabrena ruskom podrškom, mislila da pobeđuje i prisiljava SB na povlačenje rešenja koje je zasnovano na Ahtisarijevom predlogu, bar do jeseni. Razgovor Krizne grupe s jednim članom srpskog pregovaračkog tima, april 2007.


bezbednosti, što bi dovelo do toga da podela postane de facto rešenje na terenu.

Iako je možda premostila prepreke u domaćoj javnosti po pitanju podele, Srpska vlada je suočena sa suprotstavljanjem uticajne Srpske Pravoslavne Crkve, koja bi, zasigurno, anatemisala svakog srpskog političara koji se usudi da prizna nezavisnost Kosova i odustane od tvrdnje o istorijskom pravu Srba na Kosovo. Vladika Artemije je izjavio da je podela “van pitanja”.103

Ali, neki unutrašnji, konzervativni krugovi su, izgleda, pronašli način da se pozabave Crkvom, stavljajući podelu u kontekst vekovne Kosovske mitologije, zasnovane na srpskom žrtvovanju i stradanju. Mitologija ima značajnu ulogu u političkim raspravama i načinu na koji neki Srpski političari – a posebno Srpska Pravoslavna Crkva – vide i doživljavaju sebe. Premda je većina ljudi sa Zapada upoznata sa Kosovskom sagom i bitkom na Kosovu polju 1389. godine, postoje manje poznati ali važni elementi kososvskog mita koji bi mogli da vode ili omoguće usvajanje modernih političkih izbora104. Ovi mitovi mogli bi da budu jako korisni u suprostavljanju kritikama Crkve na postupke vlade.

U konzervativnim krugovima (SRS, DSS, SPS), mnogi govore pozitivno o potrebi proterivanja Srba iz enklava. Ova strategija nije tako dobro definisana kao ona o podeli. Međutim, mnogi u Beogradu osećaju da su enklave neodržive i da bi ostanak Srba ovim oblastima prisilio Srbiju na kompromis s nezavisnim Kosovom. Za mnoge u političkim krugovima, egzodus Srba iz enklava počinje da predstavlja sve privlačnije politčko rešenje ovog problema.

Egzodus Srba ne bi predstavljao novinu: Srbi su tokom 1995. napustili svoja polja u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini zarad svojih lidera. Malo je razloga zbog kojih bismo verovali da su se ideološki imperativi promenili. Ipak, Beograd ne može otvoreno da pozove Srbe da odu s Kosova kao što je to uradio u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini, s obzirom na to da bi takav postupak predstavljao izdaju najemotivnijeg srpskog nasleđa od koga se većina nalazi južno od Ibra. Beograd, međutim, računa da bi Albanci na podelu odgovorili proterivanjem Srba iz enklava. Jedan poznati Srpski politčar je otišao toliko daleko pa je čak izjavio da se nada da bi Albanski napad na enklave rezultirao kolonama izbeglica u crvenim 103„Ne podeli Kosova“, Kurir, 14. februar 2007. 104 Jedna od najvažnijih epizoda u srpskoj nacionalnoj svesti je velika seoba Srba s Kosova u Vojvodinu 1690. pod vođstvom patrijarha Arsenija III Čarnojevića. Ovekovečena romantičarskim stilom 19. veka, Seoba Srba Paje Jovanovića prikazuje Patrijarha koji vodi narod na duži put. Događaj predstavlja još jedanu epizodu duhovne patnje koja je povezana s Kosovskim mitom. Izgleda da je novi egzodus Srba iz enklava nešto što mnogi u vodećim krugovima priželjkuju.

traktorima koje napuštaju svoje zapaljene kuće dok KFOR to bespomoćno posmatra, “pod budnim okom CNN”.105

Čak i da beogradski politčki lideri prevaziđu unutrašnje nesuglasice oko podele, ta ideja ipak ostaje suočena sa značajnim spoljašnjim neslaganjem. Kontakt-gupa, NATO i EU su 2005. godine eksplicitno izbacile ideju o podeli kao mogućem rešenju Kosovskog statusa.106 Uradili su to s jakim razlozima koji su i danas validni i kako danas stvari stoje, nema izgleda, niti se preduzimaju koraci, da se to promeni.

4. Alternativa podeli: zašto je treba odbaciti

Podela predstavlja izgubljeni scenario za Kosovske Albance, Kosovske Srbe, Srbe iz Srbije i sve međunarodne aktere koji pokušavaju da promovišu regionalnu stabilnost i mir.

Kao prvo, 60% Srba koji žive u enklavama, južno od potencijalne Mitrovačke razdvojne linije, bilo bi odsečeno.107 Njihova zaštita leži u srcu Ahtisarijevog predloga, kako u njegovim pravima predviđenim za manjinske zajednice, tako i u strogim merama decentralizacije. Beograd trenutno nije mnogo zainteresovan za njihove poslove i izgleda da je zainteresovaniji za srpske oligarhe sa Severa. Beograd i lideri sa Severnog Kosova sprečili su autonomno liderstvo i demokratizaciju u tim zajednicama. U vodećim Srpskim političkim krugovima, mnogi te enklave smatraju podesnim materijalom za “humanitarnu razmenu

105 On je ovo uporedio i sa slikom Paje Jovanovića, sugerišući da bi „humanitarna razmena stanovništva“ pratila podelu. Razgovor Krizne grupe, Beograd, februar 2007. Izgleda da je ovakav način razmišljanja stekao svoje uporište i u vodećim političkim krugovima i centrima za oblikovanje javnog mnjenja toliko puno da je čak u jednom od ranije pominjanih tomova SANU, objavljena diskusija na ovu temu: egzodusu i razmeni stanovništva. Milomir Stepić, „Teritorijalna podela Kosova i Metohije: pitanje geopolitičkih oblika“, Kosovo i Metohija, str 485-509. 106 Videti „Osnovne principe Kontakt-grupe za rešenje statusa Kosova“, 7. oktobar 2005, www.unosek.org/unosek /en/docref.html, „Buduća uloga EU i njen doprinos na Kosovu“, sažetak zajedničkog izveštaja Havijera Solane i Olija Rena o budućoj ulozi EU na Kosovu, 14. jun 2005., www.europa-eu-un.org/article_4809_en.htm 107 Nekoliko Zapadnih zagovornika podele potiče iz osnovnog nerazumevanja preraspodele srpskog stanovništva na Kosovu. Timoti Viliam Vaters tvrdi: „Većina kosovkih Srba živi u malim pojasevima na krajnjem Severu“, u delu „Odvojeni mir“, The New York Times, 1. februar 2007. Amitai Etzioni tvrdi: “Većina Srba preostalih nakon sukoba je koncentrisana na Severu, u regionu koji se graniči sa Srbijom“, u delu „Lekcije za Kosovo“, objavljenom u The National Interest, 3. april 2007. Hurst Hunm tvrdi: „Ustupanje Severnog dela Kosova Srbiji bi omogućilo većini Srba koji su sada na Kosovu da ostanu u Srbiji“, u svom „Boljem planu za Kosovo: Nezavisnost vodi do pogrešnog presedana. Podela je bolja“, The Christian Science Monitor, 7. maj 2007.


stanovništva” u nastavku nacionalnog projekta – konsolidacije teritorije.

Najgora stavka scenarija podele bila bi da, ako Srbi proteraju Albance Severno od Ibra, Albanci momentalno odgovore nasiljem i sukobom. U najboljem slučaju, Srbi bi trpeli psihološki pritisak da odu, i od Albanaca i iz Beograda. Samim tim ne iznenađuje činjenica da se Kosovski Srbi više plaše podele nego nezavisnosti Kosova.108 Oni se plaše što Srpski lideri ne uspevaju da kažu eksplicitno da oni treba da ostanu na Kosovu, bez obzira na status, kao i zbog toga što neki u Beogradu preferiraju egzodus.109 Istini za volju, Srbiji nedostaju i energija i kapaciteti da proaktivno organizuje taj egzodus. Umesto toga, neki u Beogradu priželjkuju da Albanci odrade taj posao umesto njih kako bi, na taj način, oni bili krivi.

Kao drugo, 15-20% onih Srba koji su od 1999. načinili Severnu Mitrovicu jedinim urbanim stecištem Srba na Kosovu, takođe bi bili pogođeni podelom. Albanci su prihvatili srpsku dominaciju Severnom Mitrovicom iz koje je proterano na hiljade Albanaca, ali samo u kontekstu, jedinstvenog, nezavisnog Kosova. Ako ovaj kompromis nestane, Mitrovica može da postane sporogorući štapin sa novim Srpskim bezbednosnim snagama koje bi se redovno sukobljavale s Albancima preko reke.

Kao treće, podela bi narušila ideju o Kosovu kao koherentnom teritorijalnom entitetu. Osmogodišnji projekat Međunarodne zajednice o stvaranju multietničkog društva bi bio uništen. Albanci bi opet bili primorani na alternativnu ideju o ujedninjenju svih Albanskih teritorija. I oni sami strahuju od ovoga i spremni su da priznaju suštinsku autonomiju (ali ne i ime) Srbima sa Severa kako bi sačuvali granice Kosova. Strateški cilj međunarodne zajednice u razrešavanju Kosovskog statusa bi bio odbačen. Umesto da se završi s ovom slagalicom rekonstruisanog i mirnog Balkana za koji se EU jednosglasno zalaže i koji bi imao evropsku budućnost, podela vrlo lako može da zahvati i ostale susedne teritorije i stvaranje novih granica prema etničkim merilima.

Dalje, pobuna Albanaca u Preševu i Bujanovcu, koja je razrešena 2001. godine, mogla bi da se reaktivira.110 Dešavanja u Preševskoj dolini Albanci vide kao paralelu s onim što se dešava na Severu Kosova. U ekstremnom 108 Razgovor Krizne grupe sa Srpskim političarima i zvaničnicima s Kosova, april 2007. 109 Isto 110 Za više informacija videti Brifing Krizne grupe br. 43, Southern Serbia : In Kosovo`s shadow, 27. jun 2006. godine; Izveštaj Krizne grupe za Evropu br.154, Serbia`s U-Turn, 26. mart 2004., Izveštaj Krizne grupe za Evropu br.152, Southern Serbia Fragile Peace, 9. decembar 2003. godine; Izveštaj Krizne grupe za Evropu br. 116, Peace in Preševo: Quick Fix or long term solution?, 10. avgust 2001.

slučaju, Kosovski Albanci bi se jedino složili s podelom u zamenu za Preševo i Bujanovac. Sve strane znaju da regionu nedostaje politički kapacitet za sprovođenje ’plišanih’ razvoda; čak i ’dogovorena’ razmena teritorije bi skoro sigurno prerasla u nasilje i narušila razmenu stanovništva.

Osetljivi Ohridski sporazum iz 2001. godine između Makedonske Slovenske većine i Albanske manjine može propasti usled teritorijalne fragmentacije Kosova111 Ne treba biti iznenađen činjenicom da je Makedonski Premijer Nikola Gruevski podržao Ahtisarijev plan i naglasio da bi brzo rešenje Kosovskog problema pomoglo i njegovoj zemlji.112

C. PREVAZILAŽENJE ZABRINUTOSTI RUSIJE

Rusija je zabrinuta zbog Kosova jer ne želi da rešenje Kosovskog problema upropasti pravni princip državog suvereniteta i želi da koristi taj princip kao monetu za cenjkanje. Rusija nije posebno osetljiva na stvarne potrebe Kosova. Ona je svesna vitalnog interesa EU u rešavanju problema prema Ahtisarijevom planu, ali, ipak, “za nas je to više od regionalnog problema”.113 Rusija tvrdi da će bez postignutog kompromisa, “Kosovska saga upropastiti međunarodni bezbednosni sistem”.114 Ipak, mnogo Zapadnih diplomata predoseća da bi Moskva mogla trgovati prigovorima Kosovskoj nezavisnosti zarad ustupaka na nekom drugom mestu, bilo da je reč o Iraku, američkom raketnom štitu, Ukrajini ili drugim aspektima angažovanja Zapada u post-sovjetskom prostoru. Nedavni izrični govor predsednika Putina u Minhenu i poruka EU povodom njenog 50-og rođendana, ponukao je neke spekulacije o nivou do kog bi Rusija mogla da odstupi od svog partnerstva sa Zapadom koje je stečeno u periodu nakon Hladnog rata.115 Makijavelistička Rusija će možda želeti da vidi kako napabirčena rezolucija o Kosovu vodi 111 Za više informacija videti Brifing Krizne grupe za Evropu br. 37, Macedonia: Not Out Of The Woods Yet, 25. februar 2005., Izveštaj Krizne grupe za Evropu br. 149, Macedonia: No Time For Complacency, 23. oktobar 2003., Izveštaj Krizne grupe za Evropu br.122, Macedonia`s name: Why the dispute matters and how to resolve it, 10. decembar 2001.; Izveštaj Krizne grupe za Evropu br 113, Macedonia: The last chance for Peace, 20. jun 2001.; Izveštaj Krizne grupe za Evropu br. 109, The Macedonian Question: Reform or Rebellion, 5 april 2001. 112 Gruevski je izjavio: „To je dokument koji bi trebalo da doprinese stabilizaciji regiona„. „Makedonija podržava okvir za Kosovo, izazivajući Srbiju“, Reuters, 3. februar 2007. godine 113 Razgovor Krizne grupe s ruskim diplomatom, 12. februar 2007. 114 Isto 115 Videti izjavu Vladimira Putina „Unilateralna prisila nema nikakve veze s globalnom demokratijom“, The Guardian, 13. februar 2007., i „Evopra nije očekivala rođendansku čestitku“, The Moscow Times (preuzeto od Vedomosti-ja), 27. mart 2007. godine


do razjedinjenja EU, umanjujući tako sposobnost Unije da upravlja zajedničkom međunarodnom i bezbednosnom politikom vis-a-vis sa Rusijom, na velikom broju pitanja, uključujući energetiku, trgovinu, Crno more i južni Kavkaz.116

Možda Rusija još uvek nije postavila svoje donje granice tolerancije. Ona okleva da se vetom direktno konfrontira sa SAD i EU ali je pretila vetom ne bi li kupila više vremena i prostora za beogradski manevar : “Pozdravili bismo postepeniji, smisleniji pristup, nešto što bi omogućilo Kosovskim Srbima da sami donesu odluku, u suprotnom, Severno Kosovo bi se odvojilo“.117 Ali, Srbija “mora da ponudi nešto kreativno…Poručili smo Beogradu da nismo njegova mama“118 Premda je Rusija podržala poziciju Kontakt-grupe koja nije za podelu Kosova, ona poziva na nove pregovore Beograda i Prištine, a ovi se vrlo lako mogu fokusirati na ovu opciju.119

Misija Saveta bezbednosti koja je posetila Kosovo i Srbiju, unekoliko je promenila klimu i prokrčila put novoj rezoluciji koja bi omogućila sprovođenje Ahtisarijevog plana. Rusija se nakon te misije našla u poziciji u kojoj je sve više bivala izolovana zbog odbijanja Ahtisarijeve formule a Srbija izgleda nesposobnije nego ikada da ponudi neko realnije rešenje. Insistiranje SAD na donošenju nacrta rezolucije do kraja Maja-Juna izgleda povoljnije nego pre nekoliko nedelja. Rusija je tražila odlaganje bar do septembra; sada može zatražiti dostojanstven put za odustajanje. Samit G8 koji će se održati u Junu, može dovesti do Rusko-Američkog sporazuma koji bi omogućio da se ubrzo nakon toga glasa za novu rezoluciju bez veta.

Ali Rusija ne može strmoglavo da promeni svoju poziciju. Junsko izglasavanje je još uvek ugroženo vetom. Američki vremenski okviri se moraju usaglašavati s željama Rusije kako bi se izbegao veto; Vašington ne treba da hrabri Albance da prete Junom kao fiksnim rokom u kome bi oni proglasili nezavisnost, bez obzira na kontekst. Možda će biti potrebno još nekoliko nedelja kako bi se razradili neohodni elementi važni za konačnu odluku za koju bi Rusija mogla da tvrdi da podržava njeno stanovište. 116 „Radije bismo imali bilataralne odnose s pojedinačnim članicama EU“, rekao je jedan ruski diplomata Kriznoj grupu, 12. februar 2007. Ispitivanje javnog mnjenja iz decembra 2006. pokazuje rastuće otuđivanje Rusije od Evrope: 71% ispitanika nije sebe smatralo Evropljanima, 45%doživljava EU kao petencijalnu pretnju. Videti Maria Ordzhonikidze i Lev Gudkov, „Raskid zbog Evrope i s Evropom” (Spliting from and over Europe), St. Petersburg Times, 2. mart 2007. 117 Razgovor Krizne grupe sa starijim ruskim diplomatom, 20. decembar 2006. 118 Razgovor Krizne grupe s ruskim diplomatom, 20 decembar 2007. 119 Razgovor Krizne grupe sa Zapadnim diplomatom, Njujork, 19. april 2007.

S druge strane, odlaganje mora biti svedeno na minimum kako se ne bi dozovlilo Beogradu da uz pomoć Rusije ponudi alternativno rešenje koje bi imalo veze s podelom. Ako je alternativa rezolucija s uloženim vetom, inicijalna debata o nacrtu rezolucije otkriva suštinsku pro-Ahtisarijevsku većinu u Savetu, a EU bude u stanju da koristi naredne nedelje za jačanje svojih pozicija, onda bi možda bilo moguće suzbiti alternativne rasporede dovoljno dugo da se dozvoli čak i odlaganje do septembra. Ako put do rezolucije izgleda dovoljno jasno i prihvatljivo iz perspektive Prištine, Kosovski Albaci će možda moći da tolerišu odlaganje tokom Jula i Avgusta kad je sezona godišnjih odmora.

Potrebno je potražiti načine koji će dozvoliti Rusiji da uvidi da su i njena stanovišta uzeta u obzir. Ovaj pristup vodi do pitanja o nivou do kog se sme ići dok se ne zadovolji Rusija a da se pri tom ne naruši funkcionalnost Ahtisarijevog plana. Jedna od ideja koju je Rusija privatno lansirala bila je davanje posebnog tretmana Kosovskim Srbima na Severu, što predstavlja korak bliže podeli: takav status bi mogao da bude predmet kasnijeg odlučivanja kao što je slučaj sa Brčkom u Bosni.120 Rusija je, nešto zvaničnije, naznačila da bi mogla da odustane od veta ako nova rezolucija a) definiše da bi budući status Kosova morao da bude prihvatljiv i za Beograd i za Prištinu; b) obaveže na ispunjenje neispunjenih delova iz Rezolucije 1244, poput povratka i prava manjina; c) uslovi da se Ahtisarijev plan sprovodi postepeno a da odluku o konačnom statusu ostane za kasnije.121 I pored toga što SB ne može i ne treba da izađe u susret svim ovim zahtevima, ipak bi trebalo da napravi neke korake u njihovom pravcu. Dva je vrlo lako realizovati bez ikakvog oštećenja Ahtisarijevog okvira:

Više pažnje za srpska manjinska prava i povratak. Srbiju i Rusiju već neko vreme zabrinjava to što je izveštavanje UNMIK-a o poziciji srpske manjine previše „sjajno“. Ako revizija implementacije nakon dve godine bude u rukama ICO, Beograd može strahovati da će ona pratiti isti trend. Mogao bi da bude imenovan Specijalni izaslanik za manjine koji bi nakon dve godine podneo izveštaj i koji bi imao isti modus operandi kao i izalsanik UN Aide 2005.

Pravo Kosova na stolicu u UN. Ahtisarijev predlog naglašava pravo Kosova da zatraži članstvo u međunarodnim organizacijama. Srbija smatra da Kosovu treba dati članstvo u svim međunardonim organizacijama, osim u UN-u. Kosovski Albanci

120 Razgovor Krizne grupe sa Zapadnim diplomatom, Njujork, 19. april 2007. 121 Videti tekst Agrona Bajramija i Augustina Paljokaja „Moskva želi još jednu Rezoluciju 1244“ Koha Ditore, 3. maj 2007.


doživljavaju članstvo u UN kao važno, ali mogu da prihvate izvesno odlaganje. Moratorijum na prijavljivanje Kosovo za članstvo u UN može biti predviđen do perioda nakon revizije implementacije rešenja opisanog u Ahtisarijevom predlogu, s mogućnošću ukidanja istog u slučaju pozitivne revizije.

Dalje, može se učiniti pogodnim za SB da pojasni i precizira granice autonomije koju bi srpske opštine na Severu imale u okvirima postojećih naznaka Ahtsarijevog plana. Ono što Savet ne bi trebalo da uradi je da formalizuje tu autonomiju kao strogu podelu, kao što bi bio slučaj ako se pokuša s primenom modela semi-pokrajine na Severu Kosova, kao što je slučaj s Alto Adige u Severnoj Italiji, u Austriji poznatijim kao „Južni Tirol„ - predlog pomenut od strane austrijskog kancelara Gusenbauera, u aprilu 2007.godine.122

Rusija svoju ideju - koja podseća na Brčko - još uvek nije ozvaničila; činjenica da to drži po strani i da ograničava navode na tu temu kako bi izašla u susret dvema ranije pominjanim opcijama, je vrlo dobra. Ako se bilo kakvi elementi, koji podsećaju na Brčko, uvedu u slučaj Srba sa Severa Kosova, nema sumnje da bi oni zakomplikovali Ahtisarijev plan. Ako Rusija insistira na „opciji Brčko„ za Sever Kosova, prostor dostupan prilagođavanjima treba ograničiti na relaksaciju, s dvogodišnjom revizijom implementacije Ahtisarijevog plana koje ograničavaju stapanje osnovnih opštinskih funkcija u opštinska partnerstva ili asocijacije (ne prilagođavanje statusa Severa).123 Do ovoga sme da dođe jedino u slučaju da sve srpske opštine ( i postojeće, i nove) i Beograd sarađuju s Prištinom u prelaznom periodu u skladu s okvirom rešenja.

Ova prilagođavanja Ahtisarijevom predlogu usporiće donošenje konačnog statusa do revizije, koja je planirana nakon dve godine od početka sprovođenja Predloga, ali će omogućiti Rusiji da tvrdi da je u celokupnan proces pridodato još malo uslovljavanja, kao i da njeni stavovi nisu ignorisani.

122 Videti „Austria, Serbia work on face-saving Kosovo deal“ B92, 13. april 2007. 123 Formula iz Brčkog iz Dejtonskog sporazuma, bila je planirana tako da kasnije pretrpi neka usaglašavanja u zavisnosti od toga kojem će od dva državna entiteta pripasti; nivoi slaganja i koopeacije s rešenjem bili su naznačeni kao standardi za usaglašavanje.

II. KAKO TREBA IMPLEMENTIRATI AHTISARIJEV PLAN

Savet bezbednosti će u narednim mesecima prihvatiti Ahtisarijev plan bar onoliko koliko je potrebno za usvajanje rezolucije koja bi zamenila postojeću, Rezoluciju 1244, za davanje mandata novoj Kancelariji međunarodnog predstavika (ICO), i za pripremu buduće nezavisnosti Kosova. Izazov koji će se onda nametnuti je implementacija rešenja. Poslednja dva odeljka ovog izveštaja bave se problemima koji bi mogli da nastanu dostizanja cilja na efikasan i miran način.

Ahtisarijev predlog nudi pažljivo osmišljen plan Kosovske budućnosti ali u njemu ima i puno dvosmislenih odrednica. Međunarodni civilni predstavnik (ICR) bi predstavljao konačnu instancu vlasti u civilnim aspektima Ahtisarijevog predloga124 i vodio bi ICO.125 Ipak, ograničenja njegove funkcije nisu jasno definisana. Ahtisarijev predlog nije uspeo da definiše kako treba postupati sa propratnim, ometajućim faktorima. Pored sredstava decentralizacije, kakve mehanizme bi npr. trebalo koristiti za integraciju raspuštenog, poluodvojenog srpskog Severa u jedinstvenu Kosovsku državu?

Predlog, zbog ovih nejasnoća, ne daje jasnu definiciju budućeg statusa Kosova. On ostavlja Albancima, Beogradu i Srbima da pregovaraju o tome kako će Srbi stupiti u državne odnose s Prištinom. Albanci, naravno, doživljavaju Predlog kao gotov recept za unifikaciju Kosova u jedinstven upravni sistem. Praktično gledano, Predlog obećava da će zaokret u beogradsko-prištinskoj borbi za uspostavljanje teritorijalne prevlasti nad Kosovom ući u bezbedniju fazu. Beograd će izgubiti vlast nad Albanskim područjima a kontrola nad Srpskim bi bila umanjena putem decentralizacije, uz pomoć Međunarodnog civilnog predstavnika kao arbitra. Na ovakav način, ostavlja se malo prostora alternativnom konačnom ishodu: postepeno jačanje podele između Albanskih i Srpskih područja koje je dovoljno sporo da zaustavi neželjeni ishod.

Slično je i sa stepenom i vremenom prištinskog sazrevanja i oslobađanja od međunarodnih nadzornika. Okvir rešenja daje dovoljno prostora za prenos skoro svih ovlašćenja na Vladu Kosova samo dve godine nakon odluke o statusu, ili za rešenje prema kome treba voditi de facto evropski protektorat na duže vreme.

Važno je da Savet bezbednosti shvati da je prostor za manevar u ove dve oblasti koristan i da može biti očuvan

124 Videti Predlog, Dodatak IX, Član 2.1 (a) 125 On će biti i Specijalni predstavnik EU. (SPEU). On bi podnosio izveštaje Međunarodnoj upravnoj grupi (koju su formirale članice Kontak-grupe, NATO, EU i Evropska komisija).


jedino ako u potpunosti očuva Ahtisarijev predlog. Premišljanje u vezi s tim Predlogom bi uzdrmalo albansku podršku koja predstavlja njegovu suštinsku osnovu. Prostor stvoren Ahtisarijevim predlogom je vredan ispitavanja.

A. IZMEĐU DRŽAVE I PROTEKTORATA

Simbolika Kosovskog statusa ostaje bojno polje i za Srbe i za Albance. Mnogi Albanci će se prećutno složiti sa dvosmislenim odrednicama vezanim za to koliko će još dugo Kosovo biti u senci stranaca, sve dok postoji jasna naznaka o odvajanju od Srbije. S druge strane, Srbija je spremna da ozvaniči gubitak praktične kontrole nad većinom Kosovske teritorije, samo ako njena suverenost bude zadržana iza smokvinog lista.

Ahtisarije je učinio veći ustupak Albancima; u suprotnom, oni se ne bi složili sa odrednicama poluprotektorata koje:

smanjuju zabrinutost zemalja Evropske unije u vezi s upravnim sposobnostima Kosova kao i aktuelnim ili potencijalnim uticajem na vladu od strane organizovanih kriminalnih grupa Kosovskih Albanaca.

nude mogućnost očuvanja jedinstva i bezbednosti Kosovske teritorije, “podmetanjem” međunarodnih zvaničnika, policije i vojnika u srpska područja.

Međunarodni simpatizeri Ahtisarijevog predloga se nadaju da bi jako insistiranje na protektoratu delimično umirilo Srbiju.

Tenzije između nuđenja države i zadržavanja nekih odrednica protektorata provlače se kroz čitav Predlog, od glavnog dela u kome se pominje “nezavisnost, koju bi u početku nadgledala međunarodna zajednica”, pa sve do tranzicionih odredbi, prema kojima “celokupna zakonodavna i izvršna vlast UNMIK-a treba da bude preneta Kosovskim telima, osim ako nije naznačeno drugačije”.126Ahtisari je jasno stavio do znanja u svom Izveštaju o budućem statusu Kosova, i kasnijim izjavama, da on preporučuje uslovnu (“nadgledanu”) nezavisnost. Ali, njegov Sveobuhvatni predlog Kosovo ne naziva državom.

1. Deljenje vlasti

Predlog jasno autorizuje Međunarodnog civilnog predstavnika da nadgleda i interveniše kada je to neophodno, kako bi osigurao da Kosovo obavlja svoje obaveze oko sprovođenja rešenja. Taj Predstavnik će, takođe, moći da poništava zakone i odluke usvojene od strane Kosovskih vlasti, kao i da sankcioniše i otpušta zvaničnike na javnim položajima.127 126 Predlog, Opšti principi, Član 15.1 (g) 127 Isto, Dodatak IX, Član 2.1 (c)-(d)

Kosovski pregovarački tim je želeo “lakše” međunarodno prisustvo ali nije uspeo da definiše šta to tačno znači. Jedan pregovarač je priznao: “U pet do 12 su nam zatražili papir s tačnim predlozima…Mi nikada to nismo pripremili. Prema tome, to je naša greška”128 Onda kada su se upoznali s Predlogom, Albanci su želeli neka pojašnjenja u vezi s nadležnostima međunarodne misije koja bi im rasvetlila neke kriterijume, ali to nije predstavljeno kao prioritet tokom bečkih pregovora u Februaru i Martu, kada je revidiran Predlog.129

Međunarodna upravna grupa je zadužena za reviziju ovlašćenja ICR-a nakon dve godine od rešenja, “sa osvrtom na postepeno smanjenje” njihovih “polja” i “učestalosti intervencija”.130 Albanski političari su želeli “mirnije” mere vlasti, zahtevajući jedinstvenu odluku ISG-ja o tome da ih zadrže nakon dve godine.131 Srbija je zahtevala da ovlašćenja ICR-a budu definisana u sporazumu između Srbije i UN. Ona je još htela da se ICR i ISG konsultuju s njom tokom uspostavljanja kriterijuma za reviziju ovlašćenja ICR-a, kao i da ta revizija nakon dve godine bude dodeljena Srbiji na “potvrđivanje i odgovarajuće redefinisanje”.132 Iako Predlog pretpostavlja da će ovlašćenja i učestalost intervencija Predstavnika međunarodne zajednice postepeno opadati, on ne daje jasne odrednice o tome, već tu odluku ostavlja samom Predstavniku koji bi trebalo da preporuči kriterijume Međunarodnoj upravnoj grupi. Zbog toga je komesar EU za proširenje Oli Ren priznao da “mi nemamo izlaznu, već samo ulaznu strategiju…”133

Kosovska elita je trenutno voljna da sarađuje s novim Predstavnikom međunarodne zajednice uprkos njegovim brojnim ovlašćenjima. Ali, ako Albanski politčki lideri budu počeli da doživljavaju njegov recept za stvaranje države kao nametanje nečeg stranog, odnosi sa Kancelarijom međunardonog predstavnika mogu biti narušeni. U tom slučaju bi izlazna maršuta međunarodne misije bila blokirana, zatvarajući Kosovo i njegove potencijalne mentore u prostor sličan protektoratu. Kosovski ciklus ugnjetavanja i pobunjeništva bi mogao da bude reaktiviran. Ovo se može izbeći samo ako se neguju zajednički (između ICR i Kosova) duh i interpretacija

128 Razgovor Krizne grupe, Priština, 9. februar 2007. 129 Razgovori Krizne grupe s liderima političkih partija i institucija i članovima Kosovskog pregovaračkog tima, Priština, februar 2007. 130 Vidi Predlog, Dodatak IX, Član 5.1 131 Razgovori Krizne grupe, Priština 8-9. februar 2007. 132 Videti „Amandmane na Sveobuhvatni predlog budućeg rešenja Kosovskog statusa od strane Pregovaračkog tima Republike Srbije“, 2. mart 2007. 133 Citiran u tekstu Džejmsa G. Neugera, „Zalaganje EU za nezavisnost Kosova prevazilazi unutrašnje podele“, Bloomberg News, 31. mart 2007.


rešenja.134 Trenutno su svi – i Kosovski Albanci i planeri Misije EU – uvereni da će uspeti da održe zajednučki radni raspored.135

Sve što je veća rešenost ICR da koristi korektivne mere, veći je i rizik da odnosi krenu silaznom putanjom. Jedan zvaničnik UNMIK-a sugeriše da bi Predstavnik “trebalo da bude javno vrlo mek, a privatno odlučan.”136 Jedan zvaničnik EU je izjavio da smatra da bi predstavnik trebalo da bude pažljiv u upotrebi ovlašćenja iz Predloga na osnovu kojih on može da ukida zakone i otpušta zvaničnike, jer to može biti “klizava teren koji vodi do Bosne”.137 Jedan drugi zvaničnik je naglasio da su nadležnosti ICR-a namerno ostale dvosmislene kako bi EU signalizirala da ne želi da ih koristi.138 Za razliku od praktične primene “ovlašćenja iz Bona”139 u prvoj decenije nakon Dejtona u podeljenoj i iscrpljnoj Bosni, takve odluke bi bilo teško sprovoditi protiv volje nestrpljive većine koju čini 90% stanovništva. “Ali, kako, u tom slučaju, udaljiti bilo kog zvaničnika? Uz pomoć KFOR-a?”140

Ali, Predstavnik međunarodne zajednice treba da ostane aktivan. Kosovskim Albancima je neophodan strani agent koji bi filtrirao njihove odluke i sprovodio neophodne mere koje oni sami ne mogu da sprovedu. “Ne možete tražiti od Kosovskog političara da uništi svoju karijeru” na sprovođenju decentralizacije, npr.141 Ministarstva PISK-a sigurno očekuju da Predstavnik ponese najveći teret,142 i pored toga što je već donet nacrt zakona o decentralizaciji. Neke diplomate veruju da “mi moramo preuzeti vlast na Kosovu nakon rešenja statusa”; stav o lokalnom vlasništvu sigurno neće uspeti s obzirom na to da će se Kosovski političari usredsrediti samo na nadmetanje za vlast, zaobilazeći manje popularne stavke na koje ih obavezuje Predlog.143

I na kraju, za uspeh Predstavnika međunarodne misije, neophodne su i politička i finansijska podrška iz EU, SAD i Međunarodne upravne grupe. Ukoliko se želi da

134 Predlog daje Predstavniku međunarodne zajednice „moć konačne odluke na Kosovu u vezi s interpretacijom civilnih aspekata Rešenja.“ On može da sprovodi korektivne mere u slučaju bilo koje akcije Kosovskih vlasti koja ne bi bila „u skladu s naznakama ovog Rešenja.“ Vidi Dodatak IX, Član 2. 135 Razgovor Krizne grupe, Priština, februar-mart 2007. 136 Razgovor Krizne grupe, Priština, 8. februar 2007. 137 Razgovor Krizne grupe, Priština, 14. februar 2007. 138 Razgovor Krizne grupe sa zvaničmokom EU, 10. maj 2007. 139„Ovlašćenja iz Bona“ odnose se na ovlašćenje Visokog predstavnika da interveniše i odlučuje o predlozima Vlade BiH. 140 Razgovor Krizne grupe sa zvaničnikom UNMIK-a, Priština 8. februar 2007. 141 Razgovor Krizne grupe s predstavnikom jednog stranog NVO-a, Priština 7. februar 2007. 142 Razgovor Krizne grupe, Priština februar-mart 2007. 143 Razgovor Krizne grupe, Pariz, 15. januar 2007.

Predstavnik bude uspešan u stvaranju institucija koje će voditi proces transformacije, a ne da ostane samo pasivni čuvar status quo stanja, onda će biti neohodno pružanje mnogo veće podrške od one koju je dobijao šef UNMIK-a.

2. Legalne prepreke

Bilo bi idealno da planirana Kancelarija predstavnika međunarodne zajednice i Vojno prisustvo dobiju mandate od strane Saveta bezbednosti UN i pozivnicu s Kosova. Predlog Srbiji da bi trebalo da i ona napravi pozivnicu nije izvodljiv.144

Pitanje o tome kako će se međunarodno prisustvo uklopiti u Kosovski legalni okvir ostaje nejasno.Verovatno neće doći do ustavne autonomije. Jedan zvaničnik EU pojašnjava: „Ako nadležnosti međunarodne zajednice budu definisane u Kosovskim zakonima, to znači da će ti zakoni biti privremeni“.145Ali, ako međunarodni organi ostanu vrhovni arbitri i interpretatori Predloga koji bi bio značajniji od ustava, to takođe može baciti domaće zakone u zasenak. Predstavnik međunarodne zajednice će sam usmeravati žalbe (apele) i mehanizam za reviziju svojih odluka.146 Zadržavanje misije EU van Kosovskog zakona kao što je predviđeno, može funkcionisati ako ta misija ode s Kosova nakon dve ili tri godine provedene u harmoniji, ali, s druge strane, može doći i do značajnijih problema ako, kao što će verovatno biti slučaj, dođe do dužeg perioda primopredaje.

Drugi faktori iz Predloga mogu obezvrediti značaj domaćih, Kosovskih zakona. Predlog predviđa donošenje nacrta i usvajanje Kosovskog ustava i propratnih zakona u tranzicionom peridou od 120 dana. U nameri da dođe do usvajanja tih zakona, Ahtisari predviđa samo jedno izuzeće „Badinterovih“ dvovećinskih pravila koja bi sprečila da manjine budu nadglasane u odlukama od njihovog vitalnog interesa.147 Ipak, osnovni zakoni će biti pripremani u žurbi, uz malo javnih konsultacija. Mnogo će zavisiti od pitanja koliko toga može da bude spremno pre početka tranzicionog perioda od 120 dana. Trenutno se tek jedna trećina

144 Videti „Amandmane na Sveobuhvatni predlog za rešenje Kosovskog statusa od strane pregovaračkog tima Republike Srbije“, 2. mart 2007. 145 Razgovor Krizne grupe, Priština, 14. februar 2007. 146 Videti Predlog, Dodatak IX, član 5.1. 147 Vidi ibid, Opšti principi, član 10.4. Ova pravila su uvedena u makedonski mirovni proces od strane francuskog naučnika Roberta Badintera. Njegov mehanizam garantuje da makedonski Albanci (manjina) ne mogu jednostavno biti nadglasani u Parlamentu. Bilo koji zakon koji zahvata pitanja etničkih manjina zahteva većinu parlamentarnih glasova, a ne samo jedne etničke većine, pored trenutnih glasova većine. Videti „Constitutional Watcht“, East European Constitutional Review, vol. 10, br. 4, jesen 2001. na www.law.nyu.edu/eecr


neophodnih zakona nalazi u fazi nacrta.148 I pored toga što Međunarodni predstavnik mora da garantuje da je ustav u skladu s naznakama o rešenju, taj dokument će ostati primarni izvor raspodele vlasti, a ustav sekundarni. Još se ne predviđa održavanje referenduma na kome bi se glasalo o ustavu, ali će upućenost građana i njihovo slaganje s ustavom ostati vrlo slabo. Loš ishod je moguć i u njemu bi potisnuti status i disfunkcionalnost Kosovskih zakona uslovili dublje intervencije Misije EU, što bi dovelo do slabljenja i udaljavanja vladavine prava.

Vispren, profesionalan i ugledan kosovki sudija može otkloniti ovaj rizik ali većina sudskog kadra ja inertna ili bojažljiva, profesionalno siromašna, ili poznata po navodima za umešanost u korupciju: „Bolje sudije i tužioci su deprimirani zbog jadnog imidža“149 Godine 1999. UNMIK je zaposlio mnoge pravnike iz perioda pre 1989. Za planirani, masovniji odabir je sada kasno ali čak i to ne nudi više izgleda da će biti ostvaren veći napredak: „Najverovatnije ćemo se otresti samo par trulih jabuka“. Male plate i opasnost otežavaju dolazak novih kandidata.150 Ovo je najakutniji slučaj prilikom zapošljavanja tužilaca i sudija iz redova manjina: Predlog predviđa velikodušni minimum njihove predstavljenosti u okružnim i centralnim sudovima.151 Predviđeno je da zvaničnici iz država članica EU ostanu prisutni na Kosovu u onom broju koji je bar približno isti broju UNMIK-ovih tužilaca i sudija. Skidanje Kosova s pravosudne zavisnosti će potrajati.

3. Bez brze primopredaje u bezbednosnom sektoru

Međunarodna zajednica neće dati Albancima odrešene ruke za čitavu teritoriju Kosova. EU i NATO će zadržati Kosovsku policiju i nove bezbednosne snage pod svojim patronatom. Oni neće dati zvaničnoj Prištini odrešene ruke da rešava svoje nesuglasice sa srpskom manjinom, a u Ahtisarijevom predlogu nedostaju recepti za ukidanje kontrole koju Beograd de facto poseduje Severno od Ibra. Kao takva, ova država u početku sigurno neće biti samoodrživa; način na koji je ona zamišljena, zapravo, iziskuje jaku međunarodnu komponentu koja bi je podupirala.152

148 To je urađeno u ad hoc tranziciji radnih grupa koje nisu imale mandate, uz obilaženje Skupštine Kosova i njenih klubova. Kancelarije koje su koordinirale rad ovih grupa – AAK i LDK – imaju ograničene finansije i smanjen politički uticaj. Razgovor Krizne grupe s međunarodnim posmatračem, Priština, 13. maj 2007. 149 Razgovor Krizne grupe sa starijim zvaničnikom UNMIK-a, Priština, 15. februar 2007. 150 Isto 151 Videti Predlog, Član IV 152 Evropska komisija i Sekretarijat Saveta bezbednosti procenjuju da će „Kosovo u početku biti odgovornost Evrope“.

NATO je dobio mandat da nastavi ulogu KFOR-a, koja bi trebalo da bude nazvana Međunarodnim vojnim prisustvom (IMP).153 Vojno prisustvo će čuvati Ksoovo od spoljašnjih pretnji ali će biti zaduženo i za očuvanje „sigurnog i bezbednog okruženja“ na samom Kosovu. Komandant Međunarodnog vojnog prisustva će blisko sarađivati s Predstavnikom međunarodne zajednice ali mu ne mora podnositi izveštaje. Komandant može sam odlučivati o razmeštanju novih snaga ukoliko vidi potrebu za tim. Pored odrednice da IMP deluje „zu znak podršk esvim Kosovskim institucijama“, Predlog izostavlja obevaznu konsultaciju s Kosovskom vladom u vezi sa sprovođenjem suštinskog dela njegovog bezbednosnog mandata.154

Uloga i zaduženja planirane Misije ESDP su ostale otvorene u Ahtisarijevom predlogu kako bi EU mogla da ih dopuni svojim konceptom operacija, i ona to još uvek radi. Najšire uzeto, njen zadatak je da potpomaže Kosovskom pravosuđu i organima za očuvanje pravnog poretka dok se ovi formiraju kao samoodržive i odgovorne institucije. Ona će „sprovoditi svoja mandat kroz monitoring, mentorstvo i savetodavništvo, ali će zadržati i deo izvršne vlasti“.155 Postoji nerešena tenzija između ove dve uloge, koju, kako sada stoje stvari, neće razrešavati Misija ESDP-a.

Ponuđeno rešenje ostavlja EU i ICR im potpuno pravo da odluče koju količinu nadležnosti one mogu uzeti od Kosovskih vlasti u cilju očuvanja vladavine zakona, javnog reda i bezbednosti. Premda su „monitoring, mentorstvo i savetodavništvo“ predstavljaju zadatak približno 1500 planiranih članova Saveta za očuvanje pravnog poretka EU, oni će najverovatnje gravitirati ka raspodeli uloga.156 Sve što su veći bezbednosi izazovi tokom statusne tranzicije, sve će više Misija ESDP preuzimati ovlašćenja i „momentalno rešavati probleme u vezi sa zaštitom manjinskih zajednica i boriti se protiv organizovanog kriminala“157 što će slabiti Kosovsku policijsku službu koja je oduševljeno čekala na veća ovlašćenja.

Kosovu je ponuđena dugoročna perspektiva za izgradnju skoro kompletnog bezbednosnog sektora, ali će ono to morati da uradi pod budnim okom međunarodne zajednice Švedski ministar inostranih poslova Bilt opisuje ovakvo Kosovo kao „evropski protektorat“. 153 Srbija se usprotiviladavanju mandata NATO, ona je želela da to bude UN. Vidi „Amandmane na Sveobuhvatni izveštaj za konačno rešenje statusa Kosova od strane Pregovaračkog tima Republike Srbije“, 2. mart 2007. 154 Videti Predlog, Dodatak XI. 155 Zajednički uzveštaj Visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane i Komesara EU za proširenej Olija Rena, „Nivo priprema buduće Misije EU i Međunarodnog civilnog prisustva na Kosovu“, 27. mart 2007. 156 Isto 157 Isto


i susednih zemalja. Način na koji će biti stvarani novi, domaći bezbednosni kapaciteti, ostavljen je NATO-u i EU (komandantu vojnih snaga i Predstavniku međunarodne zajednice) da odluče. Nova bezbednosna tela će podrazumevati „apolitična, multietnička“ domaću bezbednosnu agenciju i lako naoružanje, „Multietničke“ Kosovske bezbednosne snage (KBS), „s pripadnicima svih zajednica“ Nova civilna tela će podrazumevati i „organizaciju Vlade koja bi imala civilnu kontrolu nad BSK“ koje Albanci interpretiraju kao Ministarstvo odbrane, i civilnu avijaciju koja bi imala „puno vlasništvo i odgovornost za njen vazdušni prostor“.158 Planiranoj bezbednosnoj agenciji neće biti dozvoljen radu u inostranstvu. Ona će se razvijati pod nadzorništvom bezbednosnih struktura NATO koje trenutno dolaze iz Glavnog štaba KFOR-a. Procenjuje se da će SAD i VB preuzeti najveći deo odgovornosti za stvaranje pomenute agencije.

Međunarodno vojno prisustvo će nadgledai proces i raspuštanje Kosovskog zaštitnog korpusa i njegovu transformaciju u BSK. IMP „će nadgledati, monitorisati i imati izvršnu vlast nad BSK-om sve dok BSK ne budu procenjene od strane Međunarodnog vojnog prisustva, u saradnji sa Predstavnikom međunarodne zajednice, i ne bude ocenjeno da su samoodržive i u stanju da ispunjavaju namenjene zadatke, u skladu s međunarodnim standardima“.159 IMP može samostalno procenjivati kada i kako da preorijentiše KZK iz civilne službe u vojne snage Kosova. Dok ovo radi, predviđeno je da IMP preinači trenutnu Zajedničku vojnu komisiju (KFOR-a i Republike Srbije) u novu Zajedničku vojnu komisiju, uključujući vlasti s Kosova i Republike Srbije koje bi se bavile zajedničkim vojno-bezbednosnim pitanjima“.160 Štaviše, IMP, će u saradnji s Predstavnikom međunarodne zajednice raditi na uspostavljanju poverenja između BSK i Republike Srbije“.161 Dugoročno, IMP će, pripremati BSK za integraciju u NATO i učešće u drugim međunarodnim misijama.

Postepen transfer vlasti na Kosovsku policijsku službu će biti nastavljena nakon odluke o statusu i to onako kako će nalagati Predstavnik međunarodne zajednice i komandant vojnih snaga, omogućujući međunarodnim vojnim i policijskim snagama da se povlače iz ovih oblasti. KPS će postati formalno nezavisna struktura, odvojena od policijske hijerarhije UNMIK-a, koja će se u to vreme spremati za odlazak i biće pod nadzorništvom Ministarstva unutrašnjih poslova, koje će tada biti staro oko godinu dana. Ipak, ovakva, formalna šema, može u praksi biti opterećena novim policijskim snagama EU 158 Videti Predlog, Dodatak VIII. 159 Videti Predlog, Dodatak XI, Član 1.3 160 Videti Isto, Dodatak XI, Član 1.5 161 Videti Isto, Dodatak XI, Član 1.6

koje će tek biti razmeštene i koje mogu rezervisati neke više činove u istraživačkim jedinicama za svoje ljude. S jedne strane, važno je da Kancelarija međunarodne zajednice preuzme policiju na pravi način; s druge strane, ironično je to što će post-statusna misija posvetiti većinu svog ljudstva zbrinjavanju najodgovornije i najuspešnije Kosovske institucije,162 zapostavljajući pritom druge kojima je zbrinjavanje mnogo potrebnije.163

B. JEDINSTVENA DRŽAVA ILI USPORENA PODELA

1. Kontrola nad teritorijom

Državnost zahteva jasno definisane granice sa utvrđenom strukturom stanovništva i vladom koja njima upravlja. Ako bi se današnjem Kosovu jednostavno predala sva zakonodavna i izvršna vlast, Privremene institucije samouprave na Kosovu (PISK) ne bi bile u stanju da upravljaju i teritorijom i stanovništvom. Ahtisarijev plan je nejasan u određivanju reciprocitetnih obaveza, kao npr. onih u slučaju nesaradnje Srbije. Pored stava Kontakt-grupe o odbacivanju ideje o podeli, SAD i EU nisu uradile ništa po pitanju uspostavljanja centralne vlasti na srpskom Severu.

Predlog zadužuje Prištinu za iznalaženja legalnog okvira za decentralizaciju tokom tranzicionog perioda od 120 dana – od povlačenja UNMIK-a do nadgledane nezavisnosti. Predlog ne obavezuje Predstavnika međunarodne zajednice da formira Opštinski tim za pripreme koji bi pripremao jednu proširenu i pet novih Srpskih opština. Sve dok one ne budu pripremljene, i dok se ne održe odlagani opštinski izbori, lokalna izvršna vlast ostaje u već postojećim opštinama.

Da li će Priština održati inicijativu u pripremi novih i proširenih Srpskih opština ili će Beograd dobiti kontrolu nad tim teritorijama? Predstavnik međunardne zajednice se mora konsultovati i sa Vladom Kosova i sa lokalnim zajednicama prilikom izbora kadra Opštinskih timova za pripreme, ali izbor tog kadra mora ostati u rukama ICR-a. Priština može s razlogom očekivati da će ICR favorizovati one osobe koje su posvećene izgradnji države a ne one koje su posvećenije vraćanju njihovih opština pod okrilje Beograda. Ali, u nekim određenim opštinama, samo kandidati koje podržava 162 Cifra od 1500 pripadnika EU će činiti Misiju ESDP policijskih službenika. Prema istraživanjima javnog mnjenja KPS i KFOR važe za institucije kojima se najviše veruje, daleko ispred UNMIK-a ili PISK-a. Videti Early Warning Reports na www.kosovo.undp.org/ Jedan međunarodni zvaničnik koji je duže radio na nadgledanju i obuci KPS-a veruje da „smo mi njihov glavni problem. Trebalo bi da im se skinemo s leđa“. Razgovor Krizne grupe, Priština, 8. mart 2007. 163 Za bolji uvid u nivo poverenja u druge institucije PISK-a, vidi Early Warning Reports.


Beograd mogu dobiti neophodnu podršku. Beograd i Srpsko nacionalno veće će videti priliku da prenesu radikalizam iz postojećih opština na ove nove teritorije.

Priština će se pridržavati uveravanja koje joj je dao jedan stariji zvaničnik UNOSEK-a u februaru 2007. da „ako Srbi ne žele da se priključe, ne brinite. To nije vaša greška, nije vaš problem. Nastavite sa starim opštinskim granicama sve dok se ne predomisle“.164 Jedan francuski diplomata smatra da „će se problem u prvih nekoliko nedelja ili meseci neće toliko odnositi na sprovođenje rešenja, već na zamrzavanje situacije na terenu i zbrinjavanja bezbednosne situacije, uprkos tome što će se Srbija i „Rusi žaliti ako momentalno ne sprovedemo decentralizaciju“.165

Prema tumačenju Predloga od strane PISK, njihovo prvo preuzimanje nadležnosti bilo bi u Prištini, dok bi sa druge strane NATO obuzdavao Srpski Sever, postepeno ga podvdodeći pod kontrolu PISK. Formiranje ili ekspanzija predviđenih Srpskih opština u centralnom i istočnom Kosovu će biti pažljivo sprovođena, uz obazriv odabir odgovornih lokalnih, Srpskih partnera. U najgorem slučaju, umirivanje Severa i sprovođenje decentralizacije u centralnom i istočnom delu može biti sprovođeno istovremeno. Albanski pregovarači su u Predlogu obezbedili klauzulu o cenzusu i reviziji opština koja bi nakon dve godine rezultirala time što će nekim novim neodrživim Srpskim opštinama na istoku upravljati ICR do njihovog iščezavanja.166

2. Jedno društvo?

Ahtisarijev predlog počinje premisom da „će Kosovo biti multietničko društvo“. Ova multietnička formula je ambivalnetna pa je nerazumljivo da li će Kosovo, po svaku cenu biti civilna država bez unutrašnjih granica (opcija koju žele Albanski politički lideri) ili država zasnovana na federalnim i konsocijalnim vrednostima.

Ahtisarijev predlog izbegava upotrebu termina „manjine“. Umesto toga, u njemu se govori o „Albanskoj većini“ dok se o drugima govori kao o „stanovnicima koji pripadaju istoj nacionalnoj ili etničkoj, jezičkoj ili verskoj grupi, tradicionalno prisutnoj na teritoriji Kosova“ i koji čine „zajednice“. Narodna vlast bi bila zasnovana na krilatici “jednakost za sve građane...kao i promocija i zaštita prava i doprinosa svih Zajednica i njihovih članova“.167 Ne prihvatajući nezavisnost Kosova, Srbi i dalje sebe doživljavaju kao većinu. S obzirom na to da im izmiče status „većine“, oni tvrde da bi trebalo da imaju bar status

164 Razgovor Krizne grupe s jednim članom pregovaračkog tima, Priština, 9. februar 2007. 165 Razgovor Krizne grupe, Pariz, 15.januar 2007. 166 Videti Predlog, Dodatak III, Član 14. 167 Vidi isto, Dodatak I, član 1.3

„konstitutivnog naroda“ na Kosovu.168 Ahtisarijeva definicija „Zajednica“ je slična tome.

Albanci će se verovatno zaprepastiti nad činjenicom da su izjednačeni s etničkom grupom od koje su devet puta brojniji. Sa siromašnim Kosovski resursima, postavlja se pitanje održivosti i finansiranja dvojezične i dvonacionalne države. Srpska rasprava o multietničnosti kreće se od stavova moćnih hardlajnera poput Marka Jakšića i drugih iz redova DSS-a, SRS-a i SPS-a koji insistiraju na nemogućnosti življenja sa Albancima, i marginalizovanih umerenjaka poput Olivera Ivanovića, koji su spremni da istražuju suživot s drugim zajednicama, živeći „jedni pored drugih“. Jedan stariji američki diplomata je rekao: „Pregršt mera protekcije koje smo stvorili za Srbe je prilično neophodan i prilično destruktivan u iščekivanju skorog zbližavanja zajednica.“169Ako se uzmu u obzir srpske opštine s „povećanim nadležnostima“, kombinovan priliv sredstava iz Kosovskog budžeta, Beograda i međunarodnih donatora koji će verovatno biti viši od onoga što će imati albanska strana, može se očekivati oživljavanje starog albanskog osećaja o tome da su oni stanovnici „drugog reda“. Privatno, jedan umereni Srpski političar s Kosova kaže da mu je žao zbog Ahtisarijevih asimetričnih prava: „To nam ne pomaže da izgradimo odnose s Albancima“.170

Albansko i srpsko društvo su odvojeni; i jedno i drugo doživljavaju bratimljenje kao vrstu tabu teme. Istini za (ne)volju, Predlog ne nudi mnogo toga što bi potaklo zajednička iskustva i zajedničku kulturu. Umesto toga, većinski Albanci i manjinski Srbi će moći da ostanu u svojim svetovima i da pri tom razmene par reči tokom formalnih sastanaka, ili da ublažavaju raskole. Postojeći Srpski Univerzitet i regionalna bolnica u Severnoj Mitrovici će se udružiti, a Priština mora da pronađe slobodne frekvencije za „nezavisni televizijski kanal na srpskom jeziku koji bi se emitovao širom Kosova“.171 Očekuje se da Priština poveća iznos grantova za nekoliko Srpskih opština koje će omogućiti finansiranje dodatnih nadležnosti i pored toga što Mitrovačka bolnica i Univrzitet odbijaju prištinski novac i akreditacije, oslanjajući se na Srpski državni novac. O televizijskom kanalu će biti teško pregovarati.172

168 Videti, npr. izjavu savetnika predsednika Srbije i člana pregovaračkog tima Dušana Batakovića o statusu Kosova u tekstu „Bataković izjavio da nema mnogo podrške za argumente Beograda“, Beta, 19. jun 2006. 169 Razgovor Krizne grupe, Njujork, 16.novembar 2006. 170 Razgovor Krizne grupe, Priština, 8. februar 2007. 171 Vidi isto, Dodatak II, član 3 172 TV Most iz Severne Mitrovice (lojalna Vladi Srbije) je najbolje locirana stanica za dobijanje frekvencija ali Priština ne želi da joj da dozvolu. Kosovski javni emiter, RTK, nije uspeo da postigne dogovor s potencijalno odgovornijim, privatnim TV i radio stanicama u Srpskim enklavama.


Kulturna baština: Kulturna baština ostaje bojno polje. Srbija se usprotivila apropriaciji crkava, manastira i drugih spomenika na Kosovu. Ona je tokom bečkih pregovora nastojala da se izbori za proširenje zaštićenih zona oko ovih objekata, dajući Srpskoj pravoslavnoj crkvi suverenitet. Beogradski pregovarači su se bunili protiv Ahitsarijeve mere da Kosovska policijska služba bude odgovorna za zaštitu tih objekata, dok bi KFOR i njen naslednik IMP, ostali da štite samo one najznačajnje i samo „tokom neposrednog, poslestatusnog perioda“. Srbija želi da međunarodne trupe obavljaju taj posao zauvek i u saradnji sa specijalnim policijskim kontigentom srpske policije.173 Srpski recept je duboko nerealan i provokativan, on bi ove objekte pre učinio metama momentalnih napada, nego što bi ih zaštitio.

Ahtisarijev kompromis je takođe probudio stari osećaj Kosovskih Albanaca koji ih lišava većine najznačajnije Kosovske kulturne zaostavštine i dodeljuje je Srbima.174 Gazimestan, spomenik u čast Kosovskom boju iz 1389 koji je Milošević koristio da bi okupio stotine hiljada Srba u anti-Albanskim demontracijama i simbol protesta u vezi s ukidanjem albanske autonomije iz 1989. godine, je zaštićen.175 Neki objekti, cenjeni među Albancima, poput pre-srednjevekovne (pa samim tim i pre-srpske) Ulpiane, dodeljeni su Srpskim opštinama.176

Okruženi Albanski stanovništvom, monasi manastira Dečani ponudili su neku vrstu mosta. Vladika Teodosije i arhimandrit Sava insistriali su kod opštinskih vlasti i u medijima da „manastir pripada svim stanovnicima Kosova“, da su njihove zaštićene zone javno dobro, a ne „ekstra-teritorije“ ili manastirske „republike“. Oni smatraju da pitanje kulturne baštine treba da bude depolitizovano: objekti poput manastira bi trebalo da ujedine a ne da

173 Štaviše, ona želi da lista objekata bude proširena i da obuhvati i one crkve i manastire koji su uništeni 1999. i koje Srpska pravoslavna crkva želi da rekonstruiše; Vidi „Amandmane na Sveobuhvatni Predlog za rešenje Kosovskog statusa od strane Pregovaračkog tima Republike Srbije“, 2.mart 2007. 174 Vidi tekst Mehmeta Kraje, „Trashegimia kulturore ne dokumentin e Ahtisari: Aneksi V I ketij dokumenti permban elemente te aparteidit dhe racizmit kulturor“ [Kulturna baština u Ahtisarijevom predlogu: Dodatak V ovog dokumenta sadrži elemente aparthejda i kulturološkog rasizma], Koha Ditore, 10. februar. U vestima televizije RTK od 18. februara i emisiji „Cosmo“ KTV od 20. februara objavljeni su alarmantni izveštaji u kojima se sugerisalo da original Ahtisarijevog nacrta omogućuje Srbima aproprijaciju starog kamenog mosta u Vučitrnu i memorijalne kuće Ise Boletina u opštini Zvečan. 175 Mnogi Albanci odbacuju njegov značaj među kulturnim i religijskim obeležjima jer ga vide više kao trajni simbol mita koji više podseća na Miloševićevu zaostavštinu iz 1989. nego onu iz Kosovskog boja 1389. Vidi tekst Mehmata Kraje, „Fantazmagoria e Gazimestanit, [Gazimestanska fanzazija] 176 Vidi tekst Mehmeta Kraje, „Mjegull, perseri!“ [Ponovo]

razdvajaju pripadnike Kosovskog društva, kao i da bi trebalo da budu „naša karta za Evropu“.177

Tranziciona pravda. Ahtisari je bio potpuno realističan kada u Predlogu nije želeo da započinje bilo kakve inicijative u domenu tranzicionog pravosuđa. Malo je novina koje bi mogle da promovišu pomirenje. Rođaci oko 2100 osoba koje se još uvek vode kao nestale (tri četvrtine su Albanaci dok jednu četvrtinu čine Srbi) nemaju čemu da se nadaju; brzina otkrivanja masovnih grobnica i identifikacija ostataka su prerano usporene. Međunarodna komisija za nestale osobe opisuje masovne grobnice kao „političke mine“, koje mogu biti pogubne za stvaranje stabilnog Kosova ako im se pogrešno priđe.178 UNMIK-ova kancelarija za nestale osobe je predata Ministarstvu pravde. Ipak, malo toga je urađeno na osposobljavanju kadrova za bavljenje ovim problemom pa je to ostalo više samo akt odustajanja: „Svi samo odlažu stvari u kutije i prebacuju ih Vladi“.179 Na Kosovu još oko 400 lokacija s posmrtnim ostacima čeka na identifikaciju. Tokom 2006. iskopano je oko 50-60 tela dok Srbija od 2002. nije započela nijedno novo iskopavanje i nije zainteresovana za jačanje saradnje na ovom polju.180

Povratak. Malo toga može da se ponudi i na ovom polju. Samo nekoliko hiljada Srba i Cigana (Roma, Aškalija i Egipćana), koji su napustili Kosovo 1999-2000., se do sada vratilo.181 Mnogi uopšte ne planiraju povatak,182 ali ima i onih koji razmišljaju o tome.183 Ahtisarijev predlog

177 Videti otvoreno pismo vladike Teodosija predsedniku opštine Dečan koje je prevedeno i objavljeno kao: „Zaštićena zona nije ekstrateritorijalna zona“, Koha Ditore, 9.mart 2007., kao i razgovore s njim, ocem Savom i tekstove Zije Miftarija i Škeljzena Tahirsilaja, „Republika` e Manastirit te Decnit“ [„Republika“ Manastir Dečani], Koha Ditore, 15. mart 2007. 178 Imejl prepiska s Kriznom grupom, 10. maj 2007. 179 Razgovor Krizne grupe s bliskim posmatračem procesa, Priština, 16. mart 2006. 180 Ibid. Vidi Andrej Testa i Džulijan Borger „Open wound“ The Guardian, 24. februar 2007. i „Amandmane na Sveobuhvatni predlog za rešenje Kosovskog statusa od strane Pregovaračkog tima Republike Srbije“, 2. mart 2007. (Opšti principi, Član 2 i 5) 181 UNHCR procenjuje da se do 31. marta 2007. vratilo 16, 458 osoba, od kojih 7223 Srba. Ipak, jedan neodređeni broj njih se vratio samo da proda imanje i zauvek ode. Prema Unmiku, nivo povratka je nizak zbog „nedostatka ekonomskih prilika, neizvesnosti oko budućeg statusa Kosova i u nešto manjoj meri nego pre, bezbednosti. Nedostatak novca za povratak (samo 15, 4 miliona evra iznso i fond za povratak) takođe negativno utiče na povratak“. Prema podacima UNHCR-a 1608 članova manjinskih zajednica se dobrovoljno vratilo u 2006, što predstavlja najnižu cifru od 2001. Videti „Report of the Security General“, str.5, 13. 182 Većina od oko 25000 Srba koji su živeli u Prištini do 1999. prodala je svoje imanje. Državni poslovi koje su oni obavljali više ne postoje. Vidi ESI-jev „Lozanski princip“ 183 Srbija bi trebalo da pomogne u identifikaciji i pronalaženju pravog broja onih koji dobrovoljno žele da se vrate.


potvrđuje pravo svih raseljenih na povratak i povraćaj imovine, kao i „donošenje slobodne odluke“ o tome gde tačno žele da žive na Kosovu. Predlog obavezuje Vladu Kosova da pomogne u ovom procesu, ali je ne obavezuje da obezbeđuje fondove za obnovu kuća i drugih projekata vezanih za povratak.184 Privremene institucije samouprave Kosova su od 2005. izdvajale po 10 miliona evra godišnje, ali je u 2007. taj iznos prepolovljen. Novac nije uvek trošen namenski i nove kuće su često prodavane, ili bi ostajale bez stanara. Nove srpske opštine će možda privući povratnike, pa samim tim, i Vladu Kosova, Srbiju i inostrane donatore da ulože novac u izgradnju objekata. Ipak, nema nikakvih planova za obnovu više hiljada uništenih Srpskih domova u Zapadnom delu Kosova. Oko 500, ili više raseljenih Albanskih porodica iz Severne Mitrovice još uvek nije zbrinuto, a njihovo kontinuirano ignorisanje može uzrokovati sukob u tom gradu.

Predlog prihvata razdvajanje srpskog i albanskog obrazovnog sistema s tim što bi se Srpski, u mnogo čemu, oslanjao na Beograd. Predlog predviđa pomoćni mehanizam za Kosovsko Ministarstvo obrazovanja koji bi svaki neodgovarajući nastavni plan srpskog obrazovnog sistema uputio na reviziju nezavisnoj komisiji koja bi imala međunarodnog predsednika. S druge strane, ne postoje mehanizmi kojima bi drugi revidirali kako i čemu se albanska zajednica uči. Albanci i Srbi će nastaviti da razvijaju svoje odvojene diskurse o Kosovu.185

3. Decentralizacija i fantomski Srpski entitet

Decentralizacija leži u osnovi Kosovske multietničnosti ali ako se predugo sprovodi, ona može uticati na formiranje odvojenog srpskog entiteta na Kosovu.

Ahtisari predviđa da će Kosovom upravljati centralne institucije i opštine, bez posredničke administracije. Sve opštine će imati prava da formiraju partnerstva u granicama svojih nadležnosti, uključujući i one dodatne kompetencije u slučaju Srpskih opština. Njima je dozvoljeno formiranje zajedničkog izvršnog tela u ove svrhe koje bi bilo podložno proverama Kosovske centralne vlade. One, takođe, mogu formirati udruženje opština „u cilju zaštite i promocije sopstvenih interesa“. S jedne strane, Kosovski Albanci jedva da mogu da prigovore Ahtisariju zbog toga što dozvoljava 184 Vidi Predlog, Opšti principi, Član 4. 185„The scholars Inititive: Confronting the Yugoslav Controversies “ predstavlja odličan onlajn projekat koji je razvio Čarls Ingrao sa Univerziteta Purdue. Projekat okuplja akademike iz regiona koji bi raspravljali o istorijskim pripovetkama. Ingaro se nada da će nakon donošenja odluke o statusu Kosova uspeti da na zajedničkoj konferenciji okupi srpske i albanske naučne radnike (njihovo učešće u projektu je do sada bilo odvojeno) kao i druge osobe koje utiču na oblikovanje javnog mnjenja, www.cla.purdue.edu/academichistory/facstaff/Ingrao/si/scholars.htm

formiranje partnerstava i udruženja s obzirom na to da „i mi sami imamo udruženja opština“.186 S druge strane, oni se plaše da bi ove mere omogućile Srpskim opštinama da utvrde osnove za stvaranje srpskog entiteta, nečega što predstavlja željeni cilj Beograda.

Ahtisari je u potpunosti odbio predlog Srbije o tome da se formira Srpski entitet koji bi vodio obrazovanje, zdravstvo, socijalnu zaštitu i kulturu, u saradnji s Beogradom, bez uticaja Prištine. Premda je dozvoljeno formiranje izvršnih tela, opštinskih partnerstava i udruženja, srpske opštine će ovo moći da rade samo svojim sopstvenim sredstvima, računajući ovde i one dodatne nadležnosti koje im je Ahtisari dodelio. Ta partnerska tela i udruženja niti mogu da se mešaju u nadležnosti koje su od strane Prištine dodeljene opštinama, niti mogu da preuzimaju i udružuju kompetencije koje su od suštinskog značaja za odvojeno funkcionisanje opština koje su ih stvorile, kao što su izbori opštinskih organa, imenovanja opštinskih zvaničnika, opštinski budžet i izdavanje regulacijskih normi koje će biti primenjivane na građanima.187 Međutim, saradnja između opština i Srbije „može biti i vid snabdevanja od strane Srpskih institucija po pitanju finansijske ili tehničke pomoći, uključujući i stručno osoblje i opremu u implementaciji opštinskih nadležnosti“.188 Modeli i načini saradnje moraju biti naznačeni ranije, kao pojedinačni slučajevi, u kojima bi opštine podnosile nacrte o saradnji Kosovskom Ministarstvu za lokalnu upravu. Ovo Ministarstvo bi imalo široka ovlašćenja da dopuni i odbaci sve one angažmane „ako ozbiljno kršenje zakona ne može drugačije biti izbegnuto.“189

Nasuprot ovome, Beograd je želeo da Predlog odobri srpskoj zajednici na Kosovu pravo formiranja srpskog entiteta van teritorija Srpskih opšina190 i zaštitnih zona glavnih pravoslavnih manastira. U planu Beograda, Savet Srpskih entiteta bi bio formiran od strane predsednika Srpskih opština i predstavnika Srpske pravoslavne crkve, koji bi „igrali političku i kulturnu ulogu, kao telo koje

186 Razgovor Krizne grupe s koordinatorom Bljerimom Šaljom, Priština, 8. februar 2007. 187 Ahtisari predviđa da opštinska partnerstva mogu da se povezuju sa Srpskim institucijama ali „samo onoliko koliko je potrebno da bi se sprovele određene aktivnosti partnerstva“ Predlog, Dodatak III, Član 10.5 188 Isto, Dodatak III 189 Isto 190 Od kojih je Beograd želeo 14 a Ahtisario je predložio 11. Videti amandmane na Predlog. Prema beogradskom planu, srpske opštine bi same naplaćivale porez; prištinskoj policiji bi bilo zabranjeno da ulazi - osim u posebnim okolnostima; entitet bi mogao da formira svoj sopstveni pravosudni okrug, popunjen sudijama i tužiocima; centralna Vlada bi mogla da preispituje opštinske odluke jedino posredstvom Ustavnog suda, čiji bi se dobro izbalansiran panel sastojao od Albanaca, Srba i međunarodnih sudija.


direktno predstavlja glavne interese i probleme srpske zajednice“.191

Priština je na kraju doživela olakšanje zbog konačnog izgleda Ahtisarijevog predloga decentralizacije, koji Ministarstvu za lokalnu upravu daje pravo veta na veze sa Srbijom: „ Našu crvenu liniju bi predstavljao Srpski entitet, ili stvaranje trećeg administrativnog nivoa, i Ahtisari nas je podržao“.192

Ahtisari je izabrao pet postojećih okružnih sudova kao mesto rešavanja nesuglasica između Prištine i Srpskih opština. Centralna vlada može da im se obrati ukoliko veruje da je neka opština prekršila ustav ili zakon tako što je prekoračila ili zloupotrebila svoja ovlašćenja. Opštine mogu da koriste sudove u slučaju neslaganja s radom Ministarstva lokalne upravne administracije, ili za suspenziju sporazuma o saradnji sa Srbijom.

Ipak, okružni sudovi su popunjeni uglavnom sudijama i tužiocima Albanske nacionalnosti koji su, uglavnom, na istoj strani kao i centralna vlada. Predlog predviđa da bar 15% (odnosno barem dvoje) sudija u svakom sudu budu nealbanci. Izbalansirani odnos Albanskih, Srpskih i stranih pravnika bi možda doveo do boljeg sudstva koje bi Srbima ulilo više poverenja o tome da su izbalansiranost i prave provere, zaista, sastavni deo svih odnosa na centralno-opštinskom upravnom nivou. U ovom slučaju, Ahtisari je nastojao da izgradi poverenje među Albancima. Ipak, ako sudovi složno i jednoglasno budu odlučivali protiv Srpskih opština, prema rečima jednog zvaničnika UNOSEK-a, Predstavnik međunarodne zajednice će imati prava da reaguje.193

.191 Videti isto, Dodatak III, Član 9(a), 3 192 Razgovor Krizne grupe s jednim članom pregovarčkog tima, Priština, 9. februar 2007. 193 Razgovor Krizne grupe, 6. februar 2007.

III. OBEZBEĐIVANJE PODRŠKE NA TERENU

Što pre i što odlučnije Savet bezbednosti odobri Ahtisarijev plan, veći su i izgledi za uspešno usmeravanje stranaka na terenu ka željenom, mirnom i konstruktivnom ishodu. S druge strane, sve što se više odlaže, veći su i izgledi da Priština ili Beograd ne dožive međunarodnu zajednicu i njene vrednosti kao kredibilne. Trenutni povoljni vetrovi za prihvatanje Albanskog prećutnog slaganja za davanje ustupaka Kosovskim Srbima i jakom međunarodnom angažmanu ne smeju biti propušteni. Plan Beograda o opovrgavanju Ahtisarijevog plana kako bi se došlo do novih pregovora koji bi bili zasnovani na ideji o podeli, ako uspe, predstavljao bi opasnost. Kosovski Srbi bi bili prve žrtve.

A. OBEZBEĐIVANJE PODRŠKE KOSOVSKIH ALBANACA

1. Povoljni vetrovi

Kako se međunarodna zajednica u poslednjih osamnaest meseci približavala svom planu o nezavisnosti, tako su i Albanci prilazili bliže viziji međunarodne zajednice o stvaranju multietničkog društva. Atmosfera u Prištini je postala vidno opuštenija. Činjenice da će Srbi činiti sastavni deo buduće Kosovske države je već prihvaćena. Kosovske vesti i emisije o trenutnim zbivanjima, posebno one emitovane na RTK, Srbima i njihovim stavovima posvećuju sve više pažnje.194 Albanski političari su bar privatno postali mudriji, realističniji i fleksibilniji.195 S nezavisnošću na pomolu, postalo je mnogo lakše Albancima izgovarati

194 Poseta Albanskih političara Vetona Suroija, Iljbera Hise i međunarodnih zvaničnika manastiru Dečani pred kraj statusnih pregovora bila je propraćena televizijskim ekipama i prikazana albanskom stanovništvu na Kosovu. Emisije koje se emituju na televiziji RTK od 2006., Srpskim političarima su počele da daju dosta prostora gde ovi mogu da iznose svoje stavove. Jedna od takvih emisija je Jeta ne Kosove (Život na Kosovu) koja je u početku privukla neke neprijateljske opaske (većina njih je pristigla od albanske dijaspore koja emisiju prate preko satelita), ali je i to prestalo. Za razliku od perioda pre pregovora, Albanski TV novinari danas redovno prave priloge u Srpskim područjima (obično u Gračanici) kako bi prikazali prave uzorke i reprenzetativne stavove. Novinarka RTK- Arta Avdiu je 27. marta otišla u Severni deo Mitrovice da bi tamo intervjuisala ljude na ulici. Raspravljajući o budućem formiranju diplomatske službe Koha Ditore je iznela stav da bi neki ambasadori trebalo da budu Srbi. 195 Osoblje Krizne grupe koje je davalo intervjue Kosovskim televizijskim stanicama je ovo osetilo i iskoristilo je ovo popuštanje tokom protekle godine.


neprijatne istine o njihovom društvu. 196 Formula „Standardi uz status“ daje više rezultata nego prethodna, neuspešna „Standardi pre statusa“.

Nasilni incidenti protiv Srba su sada retkost,197 delimično zbog fizičke odovjenosti, delimično i zbog pacifikacije albanskog društva. Napadi koji se dešavaju na nekoliko meseci srozavaju moral Kosovskih Srba, prožimajući ih osećajem straha.198. Beograd na osnovu tih napada tvrdi da su Srbi s Kosova žrtve svakodnevnih opasnosti.199 Priština u međuvremenu spremno tvrdi da su ti napadi organizovani iz Beograda, s obzirom na to da se uvek dogode neposredno pre donošenja važnih odluka međunarodne zajednice o Kosovu.200 Pljačkanje imovine (i zločini u vezi s tim) se povećavaju dok Srbija tvrdi da se na centralnom Kosovu uveliko kradu stoka i poljoprivredna oprema.201 Srbi se žale i da ih Albanci izopštavaju s pijaca.

Mnogi Albanci smatraju da je nezavisnost već stigla, pa su se, samim tim, okrenuli svakodnevnim ekonomskim brigama.202 Mnogi od njih su shvatili da nemaju drugog izbora osim da sarađuju s međunarodnom zajednicom, uprkos tome što Ahtisarijeva definicija države nije njihov

196 Razgovori Krizne grupe, Priština, 2006-2007. 197 Etnički motivisani incidenti su smanjeni za 70%. Uopšte uzev, nivo kriminala je opao u 2006. Vidi „Report of the Secretary-General“, str.3. 198 Ovde se podrazumeva nerasvetljeno ubistvo Srpskih povratnika iz Kline iz juna 2006. kao i raketni napad na manastir Dečani (noću, 30. marta). U ovom drugom slučaju, otisci do kojih je došla KPS ukazuju na jednog Albanca za kojim se još uvek traga. 199 Videti, npr. prezentaciju šefice Koordinacionog centra za KiM Sande Rašković-Ivić od 13. decembra 2006. na debati SB UN posvećenoj kvartalnom izveštaju Generalnog sekretara o Unmiku. Ovaj i prethodni izveštaji dostupni su na www.un.org/depts/dhl/ resguide/scact2006.html. 200 Ubistvo u Klini iz juna 2006, desilo se neposredno pre jedne od kvartalnih debata SB UN. Kosovski Albanci su bili već vrlo sumnjivi za napad na manastir Dečani (30. marta), nekoliko dana pre nego što je Ahtisari predstavio svoj plan SB UN. UNMIK i KPS u početku nisu uspeli da pronađu dokaze o napadu, pa su počeli da sumnjaju. KPS je kasnije pronašla delove projektila u oblasti koja je ranije pretražena, što je dovelo do toga da Ministarstvo unutrašnjih poslova ponudi 10000 evra za informaciju o počiniocu, verujući da bi takva informacija mogla da dođe jedino iz srpskog izvora; Razgovor Krizne grupe s jednim zvaničnikom, Priština, april 2007. Međutim, početkom maja KPS je identifikovala osumnjičenog Albanca. 201 Pokazano pitanjem koje je postavila TV Most policiji UNMIK-a na Unmikovoj nedeljnoj konferenciji za novinare, 11. april 2007. Transkript konferencije dostupan na www.unmikonline.org 202 Videti UNDP-jev Early Warning Report. Veliki broj ispitanika je u najnovijoj anketi izjavio da bi pre protestovali iz ekonomskih nego političkih razloga. Albanski studenti koji su bili deo Fokus grupe koju je 2. marta 2007. u Prištini formirala Krizna grupa bili su zabrinutiji zbog visoke stope nezaposlenosti nego zbog statusa Kosova, i većina njih se nadala da će otići u inostranstvo.

ideal.203 Militarizam je dodatno smekšan činjenicom da su Privremene institucije samouprave dobile raznorazna zaduženja, kao i time što međunarodna zajednica planira da im dodeli veće kompetencije, više čak i od onoga što one mogu da podnesu u ovom trenutku. Ipak, Albanci još uvek nisu u potpunosti razumeli sve implikacije Ahtisarijevog predloga. Samo nekoliko njih ga je pročitalo; Bilbordi i televizijska kampanja koje su propratila prezentovanje Ahtisarijevog predloga bile su previše sladunjave. Albanski politički lideri su srozavali značaj mera predviđenih decentralizacijom. Malo je političara i drugih učesnika koji su voljni da odgovore na Ahtisarijev predlog o pripremi novih, „multietničkih“ državnih simbola.204

Albanci su premeravali Ahtisarijev predlog kao da je moguće izmeriti izbalansiranost njegovih dobrih i loših aspekata na jednoj vagi. Pre 2. februara 2007. i posebno pre odlaganja,205 negativni su prevagli: decentralizacija, srpska opština Severna Mitrovica, direktna veza Srpskih opština s Beogradom, itd. U periodu pre 2. februaru tenzije su se povećavale, prisustvo bezbednosnih snaga je postalo očiglednije, čak se usporilo i s gradnjom.206 Ali, od 2. februara naovamo, pretežavaju pozitivni aspekti: državnost, pravo pridruživanja međunarodnim organizacijama, Bezbednosne snage Kosova (BSK), ministarstva odbrane i inostranih poslova. S obzirom na to da je bilo i dosta međunarodne podrške iza Ahtisarijevog predloga, pozitivni aspekti su nosili još veću prevagu, postepeno smirujući čak i najmilitantnije grupe, poput ratnih veterana OVK koji su 27. marta signalizirali svoju saglasnost.207 Privukavši nekoliko hiljada protestanata na antiahtisarijevskim protestima održanim 10. februara i 3. marta, pokret Vetevendosje208 je jedva uspeo da okupi 1000 osoba 31. 203 Razgovori Krizne grupe s političarima, zvaničnicima i veteranima OVK, Priština, Drenica, Gnjilane, Vitina, Mitrovica, Peć, mart-april 2007. 204 Do sada je bilo nekoliko lažnih početaka ovog javnog takmičenja za nove državne simbole. Skupština Kosova lideri iz Tima jedinstva dele istu dozu nervoze oko preuzimanja odgovornosti za Ahtisarijeve preporuke. Većina njih i dalje preferira albansku zastavu. Za Demokratski savez Kosova (LDK) i nedavno formiran Demokratski savez Dadranije (LDD) će biti teško da odustanu od „dardanijske“ varijante albanske zastave koju je predložio predsednik Rugova. 205 Ahtisari je 10. novembra 2006. pristao da odloži predstavljanje svog skoro završenog Predloga ne bi li sačekao održavanje parlamentarnih izbora u Srbiji koji su upravo tada zakazani za 21. januar 2007. 206 Razgovori Krizne grupe sa četvoricom Albanaca koji grade kuće i radnicima jedne prodavnice u kojoj se prodaje zidarska oprema, Priština, februar 2007. 207 Vest emitovana na Kosovskoj televiziji. Veterani OVK su prethodnih godina bili mnogo aktivniji u demonstracijama i protestima. Poslednjih meseci su se povukli iz toga. 208„Samoopredeljenje“ u prevodu sa albanskog. Ovaj omladinski pokret, aktivan od 2005. zahteva da se Kosovo putem referenduma izjasni o nezavisnosti; Pokret želi da se UNMIK


marta; anketa sprovedena početkom marta pokazala je da Pokret skoro i da nema podrške.209

Ipak, jedan incident se desio 10. februara kada je pokret Vetevendosje održavao protest u centru Prištine tokom koga su pripadnici rumunske jedinice za suzbijanje protesta iz UNMIK-a ubili dvojicu protestanata i ranili na desetine.210Lider pokreta Vetevendosje Aljbin Kurti je priveden i osuđen.211 Albanci su bili isprovocirani da na ovo gledaju kao na mračnu viziju njihove sopstvene prošlosti, upoređujući je s Miloševićevim bezbednosnim aparatom; Kurti je apelovao na Albansku tradiciju političkih zatvorenika. Krajem februara vera Albanaca u Ahtisarijev predlog je opet oživela. Neki politički lideri i aktivisti iz istočnog Kosova, Drenice (centralno Kosovo) i Mitrovice su skeptični po pitanju njihovih prištinskih lidera. Ako oni vide zvaničan proces u kome njihovi lideri nisu uspeli da se izbore za nezavisnost, oni će ih refleksno odbaciti kao nešto što predstavlja moderan ekvivalent njihovih lidera iz 80-tih: priglupe naivce koje je Milošević prevario.212

Albanski politički lideri su nestrpljivi zbog ispunjenja njihovog obećanja o nezavisnosti do kraja leta. Poverenje Kosovskog naroda u institucije i lidere rapidno opada.213 Nervozni političari se isuviše olako hvataju i ponavljaju

povuče i odbacuje bilo kakav oblik nametanja uslova u vezi s konfiguracijom budućeg statusa Kosova, poput decentralizacije. Razgovor Krizne grupe sa aktivistma pokreta Vetevendosje Visrom Imerijem, Dželjaljom Sfeclom i Glaukom Konjufcaem, Priština, 22. februar 2007. Za više informacija o istorijatu ovog pokreta, videti Brifing Krizne grupe br. 45, Kosovo`s Status: Difficult Months Ahead, 20. decembar 2006, str 10-13 i Izveštaj Krizne grupe, Kosovo Status: Delay is Risky, str. 15. 209 Videti Index Kosovske ankete, „Trenutka politička dešavanja na Kosovu“, 16. april 2007., www.indexkosova.com. 210 Nakon tog događaja, ministar unutrašnjih poslova Privremene vlade i Unmikov policijski komesar su podneli ostavke. U Unmikovom preliminarnom izveštaju koji je predstavljen 17. aprila, kaže se da postoji „pouzdana osnova na osnovu koje se može zaključiti da su rumunski artiljerci – kao deo Rumunske oklopne policijske jedinice zaista odgovorni za ranjavanje 4 osobe – od toga dve - s fatalnim ishodom“. U saopštenju se zaključuje da „postoji osnovana sumnja da, prema Kosovskom zakonu, tri od 4 pucnjave predstavljaju zločin“. Dana 23. marta Rumunije je povukla ove policajce s Kosova, stavljajući ih van domašaja istražitelja. Sledećeg dana je UNMIK reagovao ljutitim saopštenjem. Vidi www.unmikonline.org. 211 Zločini koji mu se stavljaju na teren nalaze se u Kriminalnom pravilniku Kosova: član 142 „ Ugrožavanje osoblja UN i njihovih pomoćnika“, 318 „Učešće u radu grupa koje sprečavaju zvanične službenike u obavljanju dužnosti“, 319 „Poziv na otpor“ i 320 „Učešće u masi i izvršenje kriminalnog dela“. Ovi prekršaji mu mogu donetii kaznu zatvora u trajanju i do deet godina. Kurti je trenutno u zatvoru gde čeka suđenje. 212 Razgovori Krizne grupe, novembar-decembar 2006. 213 Vidi Early Warning Reports i Index Kosovske „Current political Affairs“.

entuzijastičan vremenski okvir za nezavisnost koji im je obećana od strane međunarodnih saveznika; UNMIK je opet počeo da šalje neuverljive poruke. Zbog toga oni sami vrše pritisak za objavu nezavisnosti u Maju ili Junu. Ako ovi datumi prođu bez odluke Saveta bezbednosti, Kosovski lideri će početi da strahuju da im nezavisnost izmiče.

Ekstremisti trenutno ne uživaju ni podršku ni poštovanje.214 Misteriozna drenička Albanska narodna armija (ANA/Aksh), kriminalno-pararamilitarna grupa koja želi veliku Albaniju (i samim tim, podelu Kosova), ubacila je neke svoje članove u demonstracije pokreta Vetevendosje koje su održane 10. februara. Nekoliko njih je uhapšeno.215 Nekoliko poznatih OVK figura osudilo je izdavanje zvaničnog saopštenja samoproklamovane i oživljene OVK, koja tvrdi da je 19. februara bombardovala tri vozila UNMIK-a.216 Aktivisti pokreta Vetevendosje nisu bili u stanju da mobilišu mlade Albance iz Mitrovice. Trenutno su odbačene čak i večite oznake (sa uniformi, npr.) što je potpalilo ANA-u i druge ekstremističke grupe.217 Jedna grupa paramilitaraca je januara 2007. migrirala u južni, granični deo, u oblast Vitine, igrajaću na kartu nezadovoljstva zbog statusnih ustupaka: davanje dela teritorije Makedoniji218 i priprema za oduzimanje dela Albanskih sela u cilju formiranja Srpskih

214 Lider OVK veterana sa istoka Kosova, požalio se da su ga čak i njegovi saborci ućutkali kada je rekao da Sever treba prepustiti Srbiji kako bi se izbegle obaveze prema Srpskim enklavama koje je Ahtisari predvideo, razgovor Krizne grupe, Vitina, 1. mart 2007. Menadžer jednog prištinskog dnevnika je dao intervju jednom beogradskom magazinu u kome je propagirao odustajanje od Severa. On nije objavio svoje gledište o tome u svojim novinama. 215 Razgovori Krizne grupe sa vladinim zvaničnicima, 14. februar 2007. i službenikom KPS-a, 28. februar 2007. 216 Videti, npr., reakcije lidera OVK veterana Faika Fazliua i lidera PDK Hašima Tačija u Lajm-u, 21. februar 2007. 217 Radikalni veteran sa Zapadnog Kosova i navodno, figura iz podzemlja, Ćerim Keljmendi, viđen je u južnoj Mitrovici u februaru 2007. kao vođa grupe od nekoliko hiljada mladića. Razgovori Krizne grupe s veteranima OVK i novinarima, Peć i Mitrovica, februar i april 2007. 218 Ahtisarijev predlog je potvrdio validnost Sporazuma o demarkaciji koji je 21. februara 2000. sklopljen između Beograda i Makedonije. Skoplje je dobilo delić teritorije na srpsko-makedonskoj granici u zamenu za delić teritorije na Kosovsko-makednoskoj granici, zahvatajući selo Debelde u vitinskoj opštini. Makedonija je ispala naivna kada je prihvatila deo teritorije koji Srbija ne kontroliše. Bilo kako bilo, u predsedničkoj izjavi SB UN od 7. marta 2001., taj sporazum je odobren. Skupština Kosova je odbacila dogovor, on otada utiče na akumulaciju tenzije i granica još uvek nije zvanično obeležena. Predlog predviđa da Kosovo i Makedonija formiraju zajedničku tehničku komisiju tokom 120 dana tranzicionog perioda, uz učešće ICR i IMP. Trebalo bi da se u periodu od jedne godine izvrši i fizička demarkacija granične linije u skladu sa Sporazumom iz 2001. Videti Predlog, Dodatak VIII, Član 3.


opština.219. Ahtisarijeva odluka od 7. marta da smanji teritoriju nove opštine Vrbovac je smirila strasti u Vitini.220

2. Slaba politčka organizovanost

Kosovska politička scena je vrlo podeljena. „Niko nema vlast“, priznao je jedan stariji političar.221 Ovo je vlo zabrinjavajuća činjenica ako se ima na umu neodređenost u domenu bezbednosti koju će doneti tranzicioni period. Kosovski politčki lideri obećali su da će ostati ujedninjeni šest meseci nakon rezolucije SB UN – ali, jedino ako ona stigne do sredine godine.

Tim Jedinstva je tokom pregovora dao većinu potrebnih lidera.222 Tim je održao političku koheziju i proizveo koherentnost koja je dovela do Ahtisarijevog predloga. Ali, bio je manje uspešan u dokazivanju postignutih kompromisa albanskoj javnosti i pokazao je sklonost ka pucanju i raspadanju u kriznoj situaciji.223 Ostaje nejasno kako će izgledati Tim Jedinstva nakon završetka pregovora. Da li se može odupreti pritiscima i baciti na implementaciju administrativnog i zakonodavnog programa predviđenog u statusnom dogovoru ako Savet bezbednosti da zeleno svetlo? Oslabljenoj vladajućoj koaliciji će trebati konsenzus koji Tim Jedinstva može da obezbedi.

Politička osnova je promenjena otkako je formiran Tim Jedinstva.224. Stav opozicione PDK i njenog lidera Tačija je važan. On je video priliku u smeni vlade. Koalicija LDK-PDK nema sve skupštinske glasove s kojima je otpočela svoj mandat: 64 od ukupno 120 poslanika. Najznačajnija figura, Ramuš Haradinaj, otišao je februara 2007. u Hag gde mu se sudi za ratne zločine. Tači je bacio oko na 219 Razgovori Krizne grupe sa veteranima OVK i stanovnicima planinskih sela, Vitina, 1. mart 2007. 220 Razgovori Krizne grupe sa političarima, zvaničnicima, novinarima, Vitina, 2. april 2007. 221 Razgovor Krizne grupe, Priština, 22. februar 2007. 222 Tim jedinstva se sastoji od predsednika Kosova, predsednika Skupštine, premijera Kosova i lidere dve najveće vladajuće i dve najveće opozicione partije. Formiran je nakon nekoliko bezuspešnih pokušaja da posluži kao most između uske vladine koalcije (LDK-AAK) i dve glavne Kosovske opozicione partije (PDK i ORA). 223 Kao onda, nakon demonstracija pokreta Vetevendosje od 10. februara. Susret Tima jedinstva 11. februar bio je prožet tenzijom i nesposobnošću da se donese dogovor o zajedničkom pojavljivanju u javnosti. Mnogi su se dva naredna dana krili od Kosovskih medija. Jedan posmatrač je to opisao kao kolaps liderstva koji podseća na onaj od 17.marta 2004., razgovor Krizne grupe, Priština, 13. februar 2007. 224 S premijerom Čekuom i njegovom izjavom da je AAK partija čija ubeđenja deli, ta koalicijsko partijska predstavljenost u Timu jedinstva je nepotpuna. Bivši predsednik Skupštine, Nedžat Daci istupio je iz LDK-a kako bi formirao novu, kvazi opozicionu Demokratsku ligu Dardanije (LDD), ali, niti je tražio, niti mu je ponuđeno članstvo u Timu jedinstva.

premijersku stolicu i redovno preispituje ulogu pregovaračkog tima. Koalicija LDK-PDK bi okupila dobru većinu albaskog biračkog tela. I pored toga što bi i druge stranke mogle da budu uključene, ponovno stvaranje vlade na ovoj osnovi bi smanjilo potrebu za takvim neupravljačkim, krhkim mehanizmom kao što je Tim Jedinstva. U poslednjim mesecima, došlo je do vidnog zbližavanja ova dva ljuta protivnika.225

Ali, niti je vladina koalicija dovoljno slaba da bi propala, niti je Tači dovoljno jak da bi je srušio. Dana 20. marta PDK i Ljutfi Haziri iz LDK-a objavili su vest o sklapanju nekoliko koalicionih dogovora na opštinskom nivou.226 Pomenuti dogovori su momentalno izazvli preterana očekivanja o skorašnjem, sličnom dogovoru u Vladi. To je dovelo do svađe unutar LDK što je primoralo predsednika Sejdiua da javno odbaci bilo kakvu mogućnost promene u koalicionoj Vladi do kraja svog mandata. Za UNMIK i kancelariju SAD u Prištini je mnogo bolje da Tači, kratkoročno gledano, ostane u opoziciji. I jedni i drugi smatraju da je održavanje trenutnog modela mnogo bolja opcija.

Tim Jedinstva je sredinom Aprila bio pozvan na trodnevni sastanak razmene ideja u Njujorku, gde su se prištinski pregovarači sreli sa starijim američkim zvaničnicima (bivšim i sadašnjim) sa kojima su razgovarali o načinima sprovođenja četvoromesečne tranzicije. Svi su, uključujući i Tačija, bili obavezni da potpišu „Deklaraciju iz Pontika“ kojom su se obavezali na jedinstvo tokom ovog peridoa.227 Mamac za lidera PDK je predlog o odžavanju izbora šest meseci nakon odluke o statusu, u okviru onih devet meseci koje je Ahtisari predvideo. Ovaj dogovor zavisi od rasporeda koje su SAD obećale za donošenje rezolucije SB UN (Jun 2007). Baza će biti uzdrmana ako taj rok bude pomeren.

Glavno političko rivalstvo je sada prebačeno na naslednice OVK: PDK i AAK. Sada se obe takmiče koja će postati partner LDK za formiranje vlade. Što se tiče međusobnog drugarstva, njihov odnos je mnogo poljuljan. Stranke se međusobno sumnjiče za pružanje tajne podrške pokretu Vetevendosje.228 Čak i kada je premijer Čeku ispitivao

225 LDK predstavlja Rugovin nenasilan otpor tokom devedesetih a PDK predstavlja OVK. 226 Njihov zahtev Haziriju bio je da zameni skupštine opština na istoku gde im je Daci sa svojim ocepljenjem odneo i deo birača. 227 Vidi tekst Deklaracije u dnevniku Koha Ditore, 16. april 2007. 228 Jedan zvaničnik AAK sumnjiči da su PDK strukture podržavale pokret Vetevendosje s ciljem da diskredituju Vladu kao u decembru 2006, tokom incidenta sa zaplenom oružja. Jedan zvaničnik PDK-a je procenio da je Aak podržavala Vetevendosje u cilju stvaranja pritiska koji bi doveo do bržeg rešenja statusa. Razgovori Krizne grupe, Priština, februar 2007. Posle demonstracija održanih 10. februara 2007, došlo je do javno okršaja imeđu lidera PDK Hašima Tačija i Dauta Haradinaja iz AAK. Haradinaj je kasnije izdao saopštenje u kome je odbacio da je Tači navodno rekao međunarodnim zvaničnicima da je


nasilje policije UN tog 10. februara, zvaničnici PDK-a su ponudili podršku UNMIK-u i Kancelariji SAD pošto su ove pokušavale da okrive Vetevendosje. U daljim nastojanjima diskreditovanja AAK i njene uloge u Vladi, bezbednosna služba PDK (K-SHIK) je decembra 2006. „upozorila“ policiju da nekoliko AAK funkcionera tajno prevozi manju količinu oružja iz Drenice u Vitinu, nakon čega su pohapšeni neki funkcioneri AAK.229 Ako AAK bude izbačena iz vlade, ona može da postane faktor destabilizacije.

Među Albancima trenutno postoji dogovor o liderstvu tokom tih prvih 120 dana, ali u slučaju da sat počne s otkucavanjem sredinom godine. Ipak, i to će biti krhko. Odžavanje jedinstva odvlači mnogo energije i male su šanse da će Albanski lideri razviti inteligentniji pristup za približavanje srpskoj zajednici.230 Kosovski lideri strepe od suočavanja s masom, plašeći se da oni to neće moći da ponesu: „Čak i pod komunistima, naši lideri su se obraćali masi. Zbog čega se onda nisu obratili pokretu Vetevendosje?“, pitaju se neki.231 Poverenje običnih ljudi u njihove lidere opada jer se povećava zabrinutost u vezi sa siromaštvom, nezaposlenošću i korupcijom. Oni su spremni da protestuju zbog ovih svakodnevnih problema232- štrajk zaposlenih u javnom sektoru je već planiran za Septembar. Ako nezavisnost ne dođe do tada, već ograničen liderski potencijal bio bi dodatno raspršen.

3. Stav Kosovskih Albanaca prema Kosovskoj teritorijalnoj rukotvorini

Kosovski Albanci su prihvatili decentralizaciju i formiranje srpske opštine na Severu ali pod uslovom da se izbegne podela na Ibru. Decentralizacija će u istočnom delu „biti podržana kao ona u Mitrovici i Severnom delu“.233 Sigurni da Ahtisarijeve preporuke i KFOR mogu sačuvati Severni granični deo, neki se osećaju opuštenije dok drugi strahuju

Haradinaj organizovao učešće makedonskih Albanaca tokom demonstracija. 229 Član predsedništva AAK Naim Bazaj je bio uhapšen u akciji zaplene oružja. Kolega iz predsedništva i savetnik ministra za socijalna pitanja i zaposlenje Selmanaj Skenderbe Habibi nalazi se u bekstvu zbog sumnje za umešanost. Marta 2007, jedan član predsedništva AAK i savetnik premijera Jahja Lluka je uhapšen pod sumnjom da je koristio zakonska sredstva za odbranu partijskog lidera Ramuša Haradinaja – kome se u Hagu sudi za ratne zločine – za pranje novca. 230„Naši lideri posećuju srpsku zajednicu samo sa TV ekipama“, primećuje jedan stariji zvaničnik PDK-a, Razgovor Krizne grupe, Priština, 9. februar 2007. 231 Razgovori Krizne grupe s političkim aktivistima i intelektualcima, Priština, Gnjilane, Mitrovcia, februar-mart 2007. 232 Vidi Early Warning Reports. 233 Razgovor Krizne grupe s jednim starijim zvaničnikom PDK, 9. februar 2007. Jedan Mitrovački političar je tvrdio: „Naše velikodušne ponude prisiljavaju međunarodnu zajednicu da spreči podelu“, Razgovor Krizne grupe, Ahmet Tmava, 28. mart 2007.

da bi time, umesto rešenja problema na Severu, novo problematično područje na istoku bilo otvoreno.234

Mitrovica i Sever. Među Albancima postoji čvrst konsenzus o tome da ne treba ispustiti teritoriju na Severu kao ni da ne treba dozvoliti podelu na Ibru. I pored toga što bi mnogi to više voleli, samo nekolicina Albanaca, kako na Kosovu, tako i na jugu Srbije, gaji nadu da bi moglo doći do razmene između Severnog Kosova i Preševske doline koja je nastanjena Albancima. Jedan član Kosovskog pregovaračkog tima je rekao: „Odoleli smo svakom porivu da uđemo u razmenu. Moramo da pronađemo rešenja koja ne uključuju razmenu teritorije. Ako odustanemo od Severa, ući ćemo u dvadesetogodišnji period albanskog iredentizma“.235 Jedan drugi pregovarač je izjavio: „Nikada nismo ozbiljno kontrolisali Preševo i Albance u Makedoniji. Ne možemo da prihvatimo podelu i pri tom garantujemo da oni neće izleteti s koloseka.236

Međutim, Albanci shvataju da ako se sprovede Ahtisarijev predlog, Srbi iz Severne Mitrovice, Zubinog Potoka, Zvečana i Leposavića neće prihvatiti nezavisnost Kosova i da će svoju teritoriju proglasiti delom Srbije, prisiljavajući albanske radnike u KPS-u i carinskoj službi da se povuku. Ako SAD, EU i NATO nastave da ističu svoju rešenost za očuvanje teritorijalnog integriteta, KFOR i UNMIK policija pokažu zube i nijedan Albanac ne bude izbačen sa Severa, oni će biti u stanju da se nose s ovim.237 Uprkos populističkim izjavama nekih političara da će Priština uspeti da institucionalno pokrije Sever nakon odluke o statusu,238 većina Albanaca veruje da se status quo neće momentalno promeniti.239

Trenutno ne postoji značajnija strategija o tome kako otpočeti proces reintegracije. Neki, posebno u Mitrovici, očekuju da će za dve godine situacija na Severu biti preokrenuta.240 Ohrabreni Ahtisarijevim predlogom, pojedini Albanci raseljeni iz Severne Mitrovice, počeli su da razmatraju registraciju pre održavanja opštinskih izbora i eventualan povratak.241 Svi Mitrovački Albanci žele najteže 234 Razgovor Krizne grupe s Albanskim studentima, Priština, 2. mart 2007; Razgovor Krizne grupe sa aktivistima pokreta Vetevendosje, Priština, 22. februar 2007. 235 Izjava s međunarodne konferencije, novembar 2006. 236 Razgovor Krizne grupe, Priština, 9. februar 2007. 237„Mi ne volimo taj plan ali moramo da živimo s tim“, rekao je jedan lider opozicije, razgovor Krizne grupe, 6. januar 2007. Jedan lokalni politički lider iz Mitrovice je naglasio: Ovo je nešto što celo Kosovo danas može da ostvari“, razgovor Krizne grupe, mart 2007. 238 Televizijsko pojavljivanje zamenika premijera i ministra Ljutfija Hazirija i lidera PDK Hašima Tačija, 28. i 31. mart 2007. 239 „Predlog za Mitrovicu je 90% naš ali on neće promeniti situaciju“, razgovor Krizne grupe s jednim članom Kosovskog pregovaračkog tima, Priština, 9. februar 2007. 240 Razgovori Krizne grupe, 11. februar 2007. 241 Razgovori Krizne grupe, Mitrovica, 28. mart 2007. Oko 500


moguće međunarodno prisustvo.242 U Prištini se očekuje da će međunarodna zajednica preuzeti vodeću ulogu tokom procesa reintegracije. Jedan Albanski strateg insistira da će Predstavnik međunaronde zajednice i njegova kancelarija u Mitrovici morati da prezentuju konkretne rezultate pred Albancima; u suprotnom, „osetiće naš pritisak. Ili će uraditi nešto poput onoga u Istočnoj Slavoniji, ili ćemo se mi eventualno pregrupisati i napasti“.243

Severna Mitrovica je glavna albanska briga. Albanci su mnogo manje istorijski, kulturološki, ekonomski i emotivno vezani za druge Severne opštine.244 Albanci, međutim, brinu da će izgubiti zalihe vode iz Ibra i jezera Gazivode koje se nalazi u Zubinom Potoku. Oni sve više potcenjuju mineralno bogatstvo i industrijski potencijal rudničkog kompleksa Trepča, koji trenutno ne radi, ali je sama ta geografska oblast na dobroj ceni. Sela u nižem Zvečanu čine deo albanske nacionalističke tradicije.245

Severna Mitrovica je ključ. “Ako podela bude na Ibru, Srbi nikada više neće moći da žive u miru u Severnoj Mitrovici“, rekao je jedan lokalni Albanski političar, pojašnjavajući stav Albanaca da bi srpska polovina grada bila konstantno izložena raketnim i minobacačkim napadima.246 Jedan lokalni novinar smatra da je kredibilitet KFOR-a narušen zbog toga što je dozvolio de facto podelu kao i da KFOR ne može održati postojeću „zonu poverenja“ u Mitrovici u ovakvim okolnostima. U Mitrovici će, umesto toga, morati da bude formirana „Ničija zemlja“ s linijom razgraničenja preko toga, severno od Mitrovice.247

Istočne opštine u Pomoravlju. U istočnom delu Kosovu će prema Ahtisarijevom predlogu, pored proširene opštine Novo Brdo, biti formirane još tri nove srpske opštine (Parteš, Ranilug i Vrbovac). Procenjuje se da u ovom kraju živi oko 27,500 Srba.248 Nove opštine su odvojene od postojećih Albanskih opština (Gnjilana, Vitine i Kamenice).

Albanskih porodica proteranih sa Severa još uvek je privremeno smešteno u južni deo grada. Oni su ponekad viđeni kao hardlajneri. Međutim, prema rečima jednog novinara, „porodice nisu agresivne ali one predstavljaju uvek dostupno političko oruđe koje se može zloupotrebljavati.“ Razgovori Krizne grupe, Mitrovica, 11. februar. 242 Razgovori Krizne grupe s političarima, zvaničnicima, novinarima i aktivistima NVO, Mitrovica, 11. februar i 28. mart 2007. 243 Razgovor Krizne grupe, Priština, 9. februar 2007. 244 „Leposavić i Zubin Potok su Albancima nepoznati“, kaže jedan Mitrovački političar. Razgovor Krizne grupe, 28. mart 2007. Zapravo, u obema opštinama ima nekoliko Albanskih sela. 245 Tu spada selo Boletin, i memorijalna kuća nacionalnog heroja ranih dvadesetih, Ise Boletina. 246 Razgovor Krizne grupe, Mitrovica, 29. mart 2009. 247 Razgovor Krizne grupe, Mitrovica, 29. mart. 2007. 248 Podaci s OEBS-ovog sajt o opštinskim profilima, Gnjilane, Kamenica, Vitina i Novo Brdo. Videti: www.osce.org/kosovo /13982.html.

Albanci iz istočnog dela Kosova249 smatraju da su tokom bečkih pregovora žrtvovani za nezavisno Kosovo kao quid pro quo. Opštine Vitina i Gnjilane su tokom septembra 2006. sakupile na hiljade potpisa za peticiju, predale je skupštinama opština i organizovali demonstracije zbog plana o odvajanju novih Srpskih opština od već postojećih. Demonstracije su okupile tek nekoliko hiljada osoba, ali su bile podržane od strane lokalnih ogranaka svih glavnih Albanskih političkih partija, uprkos onim partijskim liderima koji su podržavali ustupke u decentralizaciji. Vitinska opština je dvostruko pogođena, s obzirom na to da će u budućoj demarkaciji granica250 ustupiti i deo teritorije Makedoniji.

Kada su UNMIK i druge diplomatske kancelarije nekako uspele da ubede predsednika Sejdiua da u oktobru 2006. poseti Vitinu, on nije uspeo da zadobije poverenje prisutnih.251 Lokalni zvaničnici vide prištinsko licemerje u podmetanju srpske decentralizacije njima (lokalnim Albancima) dok, s druge strane, prištinski zvaničnici zadržavaju ključne pozicije vlasti za sebe, odlučujući čak i o imenovanjima lokalnih službenika, a sve to po potrebi njihove „mreže“.252

Zamenik premijera i ministar za lokalnu upravu Ljutfi Haziri, koji je iz ovog kraja, viđen je kao osoba koja nije uspela da ustane za „ dukađinsku i labsku stvar u Vladi.“253 Štaviše, mnogi smatraju da istočni deo Kosova sada plaća cenu za nedovoljni militantizam od 1998-99. naovamo; OVK aktivnosti, ubistva i štete su mnogo manje u ovom delu nego u Zapadnom. Usled masovnijeg čišćenja srpskog stanovništva od pre rata, Zapadno Kosovo i Priština skoro i da neće biti zahavećeni decentralizacijom dok istok će zbog toga platiti ceh: „Srbija gubi teritoriju zbog genocida, ali mi, u istočnom Kosovu, nismo ništa uradili Srbima“, vajka se jedan lokalni zvaničnik.254 Predsednici nekih opština se žale da su njihovi napori oko reintegracije Srba propali zbog plana o decentralizaciji. „Bolje bi nam bilo da smo ih proterali [da je bilo moguće predvideti ove rezultate]“.255

249 Prema podacima OEBS-a, oko 245, 500 Albanaca živi u 4 opštine. Vidi isto. 250 Razgovori Krizne grupe, Vitina, novembar 2006. 251 Komentarišući 10000 potpisa za peticiju, dobijenih od lidera PDK, on je rekao: „Ne brinem zbog toga što sam se dogovorio s [liderom PDK-a] Tačijem“. Razgovori Krizne grupe sa učesnicima debate i lokalnim novinarima, Vitina, 17. i 30. novembar 2006. 252 Razgovor Krizne grupe s jednim partijskim aktivistom, Gnjilane, 15. novembar 2006. 253 Neki ga poistovećuju sa bivšim premijerom Bajramom Redžepijem koji je suočen s bolnim ustupcima nauštrb svog zavičaja. Premijer Kosumi i PredsednikSkupštine Daci, razrešeni dužnosti u martu 2006, potiču iz istočnog dela Kosova. Razgovori Krizne grupe Gnjilane i Vitina, novembar/decembar 2006. 254Razgovor Krizne grupe s Džemajom Hisenijem, Gnjilane, novembar 2006. 255 Razgovori Krizne grupe, Gnjilane i Vitina, novembar/ decembar 2006.


Mnogi Albanci strahuju da bi ova „rukotvorina“ novih Srpskih opština na istoku mogla dati Beogradu stratešku prevlast nad ovim delom.256 Čak i ako Srbija ne može da odvoji ove teritorije od Kosova i prispoji ih sebi, ona od njih može napraviti bafer-zonu koja bi prekidala veze Kosovskih Albanaca s Albancima iz Preševske doline - nove opštinske jedinice će stajati pored svih glavnih puteva. Albanci već zamišljaju scenario u kome im srpska policija otežava tranzit. Štaviše, put do Prištine će ići preko nove srpske opštine – Gračanice. Gradonačelnik Gnjilana strahuje da „čak i ako je jedna kokoš ubijena“ u Gračanici, oni će zatvoriti put.257 Stanovnici strahuju da će se Gnjilane pretvoriti u siromašnu albansku enklavu, okruženu bolje stojećim Srpskim opštinama. Proširena opština Novo Brdo će preuzeti dobar deo gnjilanskih zaliha vode i šume.258

Ipak, tradicionalno mirniji istok neće eksplodirati. Mnogi su shvatili da je decentralizacija proistekla iz srpske institucionalne isključenosti kao i da može biti sprovođena samo tamo gde Srbi žive, u ovom slučaju, na istoku. Otkako je Ahtisari u martu 2007. rekao da će Kosovo imati državne granice i otkako je smanjio teritoriju srpske opštine Vrbovac (uzimanje teritorije koja se graniči s Makedonijom), strasti su se umirile.259 Februarska poseta premijera Čekua Vitini je u tome pomogla; on je realno predstavljao Ahtisarijev plan i nije se ponašao kao „njegov advokat“.260

Ali, implementacija decentralizacije će biti teška. Opštine Gnjilane i Kamenica su disfunkcionalne. Raspad nekada dominantnog LDK-a i prelazak njihovih kadrova u LDD Nedžata Dacija paralisao je i zbunio predsednike ovih opština. Mnogi od razloga za taj sukob prositekli su iz nesuglasica s Prištinom, uglavnom oko decentralizacije. Prištini i Predstavniku međunarodne zajednice će biti teško da pronađu lokalne partnere. Oni će morati da deluju brzo - na prepad - dok još bude trajala albanska euforija oko nezavisnosti.

Ne može se isključiti mogućnost da će istok postati još jedna konfliktna zona poput Mitrovice, u kojoj će se akumulirati kriminalni interesi obe zajednice. Albanska sela možda neće prepoznavati autoritet novih Srpskih opština kojima će biti dodeljena i možda će nastaviti da se obraćaju svojim bivšim, opštinskim administracijama. U mešovitim selima

256 Neki doživljavaju preuređenu mapu istočnog Kosova kao vrlo blisku beogradskom planu o podeli. Izveštaj Krizne grupe za Evropu, br. 161, Kosovo Toward Final Status, 24. januar 2005, str 16-17. Videti i mapu moguće teritorijalne podele Kosova, koja podrazumeva istok i Sever u tekstu „Moguća podela Kosova u dve faze, Blic, 27. amrt 2007. 257 Razgovor Krizne grupe, 15.novembar 2006. 258 Razgovor Krizne grupe sa Sabedinom Kadrijuom, liderom AAK, Gnjilane, 15.novembar 2006. 259 Razgovori Krizne grupe, Gnilane i Vitina, mart i april 2007. 260 Razgovori Krizne grupe s učesnicima debate i lokalnim novinarima u Vitini, 1. mart 2007.

poput Mogile ne treba isključivati incidente. Poslednjih godina je zabeležen porast kriminala. Krijumčarenje i naoružani kriminalci gravitiraju ka Vitini. Pitanje makedonske granice i blizina Preševa predstavljaju izazov. Bivše OVK strukture su i dalje koherentne. Decembarska zaplena oružja, odnosno pošiljke iz Drenice namenjene šefu AAK iz Vitine, Skenderbegu Hebibiju, to potvrđuje.

Upravljanje Srpskim opštinama. U Mitrovici i na istoku Albanci su ostvarili nešto od svojih dugoročnih planova i strahuju od Srba s Kosova.

Albanci nastavljaju da kupuju srpska imanja širom Kosova južno od Ibra i da preoblikuju krajolik novim građevinama, ali im prekipi svaki put kada Srbi kupe (uglavnom u Severnoj Mitrovici) albansko imanje i tu otpočnu da grade.261 Albanci brinu da bi Srbi mogli da iskoriste tri dodatna kvadratna kilometra koje je Ahtisari dodelio njihovoj opštini za proširenje grada.262 Kada je istočni deo u pitanju, strahuju da bi Beograd mogao da naseli Srbe u prazne objekte u proširenoj novobrdskoj opštini.263

Sada kada je proporcija srpskog stnovništva na Kosovu smanjena na 7 odsto ukupne populacije, Albanci veruju da ta cifra više ne bi trebalo da raste, štaviše, računaju da će se vremenom smanjivati. Neki Albanci imaju paranoične ideje o tome da bi Boegrad mogao da iskoristi decentralizaciju i naseli stotine hiljada Srba u nove srpske opštine.264 Srbija je doprinela tom strahu stalno spominjući preteranu cifru od 200.000 raseljenih s Kosova, zabrani povratka u mešovite sredine i uporno podržavajući projekte povratka koji pomažu konsolidaciji srpske teritorijalne kontrole. Realno gledano, samo će se jedan mali broj povratnika vratiti pod sadašnjim uslovima. Ne postoji grupa onih koji bi pristali da se vrate probe radi ili onih koji bi bili spremni da se iz Srbije presele na Kosovo. Tokom pregovora oko protokola za povratak 2006. sa Beogradom i Unmikom, Albanski zvaničnici iz Vlade Kosova su odbacili (ali su kasnije morali da odustanu) pravo povratnika da se nasele bilo gde na Kosovu, želeći da se to pravo ograniči na njihove bivše domove.265 Strahovali su da bi to moglo da pomogne Beogradu da formira i razvije oblasti nad kojima želi da uspostavi kontrolu.

261 Predmet mnogih novinskih tekstova i TV emisija tokom 2006. godine. 262 Razgovori Krizne grupe s opštinskim zvaničnicima, Mitrovica, 11. februar 2007. 263 Razgovori Krizne grupe s predsednikom opštine Džemajlom Hisenijem, liderom ogranka AAK Sabedinom Kadrijuom, Gnjilane, novembar 2006. 264 Razgovori Krizne grupe s veteranima OVK , Priština, 14. februar 2007., Vitina, 30. decembar 2006 i 1.mart 2007. 265 Razgovor Krizne grupe sa zvaničnikom Unmika Kilianom Klenšmitom, Priština, 12. decembar 2006.


Albanci postaju svesni da bi ih srpske opštine mogle opkoliti. Srbi imaju „stogodišnje iskustvo u vođenju administracije“ koje Albancima nedostaje.266 Srbija će moći da investira u „svoje“ opštine,267 dok će se Kosovo u prvim godinama nezavisnosti mučiti s finansiranjem Albanskih opština.268 Oni se već pripremaju da okarakterišu takav ishod kao nefer privilegiju. Pomoćnik šefa južnomitrovačke opštine brine da bi trenutno postojeći raskol između Albanaca na jugu i Srba na Severu mogao da se proširi, pothranjen Albanskim netrpeljivošću i osećajem da su građani drugog reda. Takav ishod, bi, smatra on, mogao da dovede do nestabilnosti. On predlaže da se grad razvija kao odraz u ogledalu: „Ako se sagradi banka Severno od Ibra, istu takvu banku treba sagraditi južno od Ibra“; Srbi više ne bi trebalo da budu „građani prvog reda“ dodao je on.269 Ali, kao što to i on sam, i većina Albanaca dobro znaju, reč je, preciznije, o dvostrukim platama, povezanosti s bogatijom srpskom ekonomijom i brojnim drugim kompenzacijama koje drže neke od najsposobnijih Srba u određenim mestima; Jer, kako reče jedan Srpski zvaničnik iz Gračanice - „Što je više para, više je i Srba“.270

B. OSIGURAVANJE PODRŠKE KOSOVSKIH SRBA

Trenutno na Kosovu živi oko 130.000 Srba raštrkanih u nepovezanim oblastima među kojima je otežana komunikacija. Beograd je i dalje centar njihove gravitacije i oni mu se okreću za savete. U Severnoj Mitrovici i u tri Severne srpske opštine, hardlajnerski SNV predvođen Markom Jakšićem i Milanom Ivanovićem predstavlja glavnu političku snagu. Značajan je njihov uticaj na zvaničnu politiku Beograda.

Srbi sa Severa i Srbi u enklavama bivaju sve udaljeniji. Dok lideri SNV-a planiraju kako da spreče da njihova teritorija Severno od Ibra podpadne pod vlast nezavisnog Kosova, Srbi iz enklava insistiraju na tome da je „podela najgori mogući ishod“,271 po svojim implikacijama, gora od ujedinjenog, nezavisnog Kosova. Premda kod Kosovskih Srba postoji strah od neizvesne budućnosti, paradoksalno je što to može zagrejati samo Srbe sa Severa: oni su još od ranije naviknuti na bezbednije okruženje od onih u 266 Razgovori Krizne grupe s opštinskim zvaničnicima, Gnjilane, Vitina, Mitrovica, novembar 2006 i mart 2007. 267 Razgovor Krizne grupe s liderom ogranka PDK Ćemalom Mustafom, Gnjlane, 26. januar 2007. 268 Razgovor Krizne grupe s predsednikom opštine Vitina Musom Musinijem, 17. novembar 2006. 269 Razgovor Krizne grupe sa Sadrijem Feratijem, Mitrovica, 11. februar 2007. .270 Razgovor Krizne grupe sa Srpskim zvaničnikom, Gračanica, 17. april 2007 271 Razgovori Krizne grupe s jednim Srpskim političarem i zvaničnikom, april 2007.

enklavama.272 Otkako je objavljen Ahtisarijev predlog, osećaj neizvesnosti je porastao među Kosovskim Srbima i sve veći broj njih želi da proda svoja imanje i ode s Kosova.273

Dva faktora su ključna za donošenje odluke Srba da li ostanu ili da odu s Kosova: bezbednost i pristup institucijama Vlade Srbije i zaposlenju.274 Međunarodnoj zajednici trenutno manjkaju sredstva kojima bi nadoknadila jaz ako Beograd odluči da zavrne slavine. Dugoročno gledano, ni međunarodna zajednica ni Vlada Kosova (sa 700 miliona evra godišnjeg budžeta) ne mogu da daju Srbima od 120-200 miliona evra godišnje koliko je Beograd obećao.275 Međutim, manja suma novca potrošena na racionalniji način može da posluži kao kompenzacija.

Uprkos činjenici da su odlučno protiv nezavisnosti Kosova, mnogi lideri Kosovskih Srba pokazuju spremnost za rad u novim srpskim opštinama. U enklavama se čak i prepucavaju oko određenih pozicija.276 Čak se i hardlajnesrski SNV sa Severa više pozicionira ka međunarodnoj zajednici: „Srbi odbijaju saradnju jedino u skupštinskoj sali. Čim napuste salu oni uspevaju da sarađuju s Unmikom.“277 Osmočlani Unmikov savetodavni Bord (sa šest Srpskih članova, uglavnom iz SNV-a) postao je aktivniji u poslednjih nekoliko meseci. Članovi tog Borda se pripremaju za preuzimanje pozicija u Mitrovačkoj opštini prema Ahtisarijevom predlogu. Kako primećuje jedan Unmikov zvaničnik, oni znaju da ne mogu sebi da priušte da propuste tu šansu.278 Jedan srpski političar ukazuje na to da „Srbi nisu toliko ludi“ da odbiju Ahtisarijeve poklone.279 Drugi, pak, primenjuju strategiju „pretvaranja“ ili bojkota novih Kosovskih angažmana, ali su praktično uključeni u Ahtisarijev predlog.280

272 Razgovori Krizne grupe sa aktivistima NVO u Mitrovici, 29. april 2007. 273 Razgovori Krizne grupe u Mitrovici, istočnim enklavama, Goraždevcu, Orahovcu, Kosovu Polju, mart-maj 2007. 274 Razgovori Krizne grupe u Gračanici, april 2007. Još, videti i Nacionalni demokratski institut na Kosovu „Pogled u javno mnjenje“ godišnja studija fokus grupe, januar/februar 2007, na www.accessdemocracy.org/library/2131_ksv_focusgroup_020107.pdf. 275 Tu sumu je teško odrediti: nekoliko Srpskih Ministarstava uključuje i Kosovo, Vladin Koordinacioni centar za KiM ima svoje troškove kao i bezbednosne službe. Procena Krizne grupe iz 2002. bila je 120 miliona evra, dok je pet godina kasnije jedan Srpski zvančnik čak i 200 miliona evra smatrao lošom procenom (umanjenim iznosom). Razgovor Krizne grupe, Beograd, februar 2007. 276 Razgovori Krizne grupe u Gračanici i Gnjilanu, april 2007. 277 Razgovori Krizne grupe sa međunarodnim zvaničnicima u Mitrovici, februar i april 2007. 278 Razgovor Krizne grupe, Mitrovica, 23. februar 2007. 279 Razgovor Krizne grupe, Mitrovica, 18. april 2007. 280 Razgovor Krizne grupe, Mitrovica, 18. april 2007.


1. Srbi iz enklava

Za većinu Kosovskih Srba siguran ostanak na Kosovu bi morao da bude potkrepljen kontinuiranom pomoći Vlade Srbije: u zdravstvu, socijalnom osiguranju, penzijama.281 Jedan političar iz enklave se nada da će Albanci biti „bar neutralni“ i da neće stvarati prepreke „u održavanju takvih veza jer bi bez njih Srbi s Kosova bili vraćeni u 19. vek.“282 Većina Kosovskih Srba veruje da će Srbija nastaviti da održava ove službe, bez obzira na status Kosova.

Ipak, glavni projekti vladinog tela – Koordinacionog centra za KiM - su obustavljeni u protekla tri meseca što je uzrokovalo nezadovoljstvo. Zvanično objašnjenje je da trenutna tehnička Vlada Srbije vlada ne može odobravati raspodelu sredstava,283 ali je obustava usledila nakon objavljivanja Ahtisarijevog predloga 2. februara. Jedan Srpski zvaničnik iz istočnog Kosova naslućuje da bi Beograd u narednoj fazi mogao da smanji plate zaposlenima u javnom sektoru na Kosovu (oni su do sada dobijali dvostruke plate).284

Kosovske Srbe frustrira to što Srpski lideri nisu poslali jasnu poruku o tome da li bi ovi trebalo da ostanu. U nedostatku takve poruke počeo je da kruži trač o zajedničkoj (Beograd-SNV) šemi podele na Ibru koja predviđa egzodus Srba iz enklava.285 „Ako Beograd želi da nas dovede u poziciju da moramo da se iseljavamo, onda bi trebalo da nam kažu kakvi nas životni uslovi očekuju u centralnoj Srbiji“, rekao je jedan političar iz enklave.286 Drugi političar je ljutito rekao reporteru:

I, šta ćemo da uradimo s [manastirima] Gračanicom, Dečanima i ostalim simbolima srpske egzistencije? Hoćemo li ih uzeti i poneti sa sobom? Da li je to rešenje? Iznenađen sam činjenicom da se SPC ne oglašava iako je reaktivirana ideja o podeli. I, najbitnije, šta će uraditi ljudi koji žive južno od Ibra? Kako da te ljude naselimo u Severni deo kada tamo nema mesta za pridošlice? Kakva crna podela? Šta nam je?287

Kosovskim Srbima nedostaje politička težina i njih ne čuju u Beogradu. Srbija je za bečke pregovore izabrala samo lidere iz Severnog Kosova. Stavove Beograda prema Srbima iz enklava najbolje je prikazati izjavom jednog visokog zvaničnika:

281 Videti NDI studiju iz januara/februara 2007. 282 Razgovor Krizne grupe s Radom Trajković, Gračanica, 12. april 2007. 283 Razgovor Krizne grupe sa Srđanom Vasićem, Koordinacioni centar, Gračanica, 13. april 2007. 284 Razgovor Krizne grupe, Gnjilane, 24. april 2007. 285 Razgovori Krizne grupe, Mitrovica, 18 april. 2007. 286 Razgovor Krizne grupe, Gračanica, 12. april 2007. 287 Ranđel Nojkić u tekstu „Protiv podele“, Press, 5. februar 2007.

Oni nemaju širi pogled na stvari; oni čak ne hvataju ni RTS. Oni znaju samo za ono što vide. Jedva i da postoje. Mi ovde u Beogradu imamo tu privilegiju da rešavamo osnovne principe...Mi se bavimo nacionalnim i državnim pitanjima; oni se bave samo svojim životima.288

Neosetljivost Beograda prema sudbini Kosovskih Srba ne predstavlja posebnu novinu jer oslikava i poziciju Beograda prema „nepogodnom“ srpskom stanovništvu u Hrvatskoj i Bosni. Međutim, pozicija Beograda je za Kosovske Srbe od vitalnog značaja i ona će u velikoj meri diktirati da li da ostanu ili da se isele.

U ovako grozničavoj atmosferi srpske oblasti se kreću u različitim pravcima. U teritorijama koje će oformiti opštinu Gračanica, južno od Prištine, čak i oni koje je Beograd imenovao čekaju na praktične prilike koje će to doneti. Gračanički studenti su rešeni da ostanu i skeptični su prema mračnom izveštavanju Mitrovačkih medija o bezbednosnoj situaciji za Srbe.289 Ali, u susednim selima - Bresju i Ugljaru, koja se nalaze u blizini Kosova Polja – od kojih će jedno biti van nove opštine, a jedno u sastavu – uveliko se rasprodaju imanja.290

Na udaljenom jugu meštani postojeće planinske opštine Štrpce se osećaju izolovano i nesigurno. Tamošnji Srbi strahuju zbog prisustva regionalne, specijalne jedininice albanskog KPS-a, i uznemirava ih činjenica da Albanci grade kuće u blizini ski-centra pa strahuju da bi nezavisnost mogla da potpomogne Albancima da im oduzmu taj centar.291 Sa tako istanjenim nervima, postoji opasnost od ozbiljnijh sukoba a opštinski zvaničnici nastoje da se priklone hardlajnerskom stavu. Dana 9. Maja, (nakon što je odustala od toga u Aprilu) opština je glasala da promeni svoj opštinski statut i proglasi svoju teritoriju teritorijom pod srpskom administracijom na „Kosovu i Metohiji“. Međutim, opština obraća puno pažnje na budžet koji joj obezbeđuje Priština i čije je smanjenje najavljeno u 2007. Ne uspevajući već duže vreme da privuku pažnju PISK po ovom pitanju, opštinski lideri su bili razljućeni iznenadnim učestalim posetama iz Prištine u vezi s pomenutom promenom opštinskog statuta.292

Kada je reč o rastrkanim Srpskim selima u Zapadnom delu Kosova, tamo neće biti novih opština. Neki, poput 50 povratničkih porodica iz Kline, nalaze svoje mesto u 288 Razgovor Krizne grupe, Beograd, 28. februar 2007. 289 Razgovor Krizne grupe sa grupom Srpskih studenata, 17. april 2007. 290 Razgovori Krizne grupe, Bresje i Ugljare, 10. maj 2007. Takoše videti i tekst Serbeze Hadžijaj, „Bresja ne shitje“ [Bresje na prodaju], Lajm, 6. april 2007. 291 Razgovori Krizne grupe, Štrpce, 12. decembar 2006. i 20.april 2007. 292 Razgovori Krizne grupe, 20. april 2007.


Albanskim opštinama, oko 40 porodica će se preseliti u urbaniji grad Peć u blizini Patrijaršije a nekoliko porodica se vraća u „povratnička“ sela u pećkoj opštini. UNMIK je izabrao jedno od tih sela (Brestovik) za prezentaciju Misiji Saveta bezbednosti koja je dolazila u aprilu. Srbi iz veće pećke opštine, iz sela Goraždevac, izolovali su se iz svog okruženja, strahujući za svoju budućnost. Nepoznati Albanski napadači su 2003. pucali na decu koja su se kupala u obližnjoj reci. Tom prilikom je dvoje dece ubijeno a nekoliko je ranjeno . Od tada, celo selo živi u strahu. Meštani Goraždevca su 27. aprila u Beogradu učestvovali u protestima SNV organizovanih protiv nezavisnosti Kosova. Oni se mogu spakovati i otići, 293 kao što mogu i oni potpuno skrhani Srbi koji žive iza bodljikave žice u pretežno albanskom Orahovcu.294

Na istoku, Srbi se osećaju relativno sigurnije. Imaju relativno dobru povezanost s Vranjem u Srbiji koje je udaljeno oko 30-50 km. Uzimajući u obzir Albance koje žive s druge strane granice, u Preševu, oni su okruženi osećajem pozitivne recipročnosti. Međutim, mnogi od njih su kupili imanje u centralnoj Srbiji i mogli bi otići ako Kosovo bude nezavisno. Umereni, staromodni lideri ruralnog Novog Brda, koje će biti prošireno, sarađuju i sa Prištinom, i sa međunarodnom zajednicom. U Klokotu, kooperativni opštinski lider je dobro pripremljen za preuzimanje zaduženja u novoj opštini.295 Nešto je konfuznije u Partešu/Pasjanu.; kontinuirana imenovanja hardlajnera iz Beograda narušila su autoritet nekada jako važnog parteškog lidera Olivera Ivanovića i njegove grupe.296

U budućoj opštini Ranilug danas dominiraju hardlajneri; oni odbijaju saradnju s KFOR-om i drugim predstavnicima međunarodne zajednice.297 Međunarodni obaveštajci veruju da su stare strukture srpske teritorijalne odbrane oživljene u Ranilugu i da ovaj kraj, koji se graniči s centralnom Srbijom, postaje provodnik za Srpski obaveštajni kadar i oružje, sa Štrpcem kao glavnom destinacijom.298

2. Srbi na Severu

Očekuje se da bi SNV odbacio bilo kakvo proglašenje nezavisnosti i pozvao na povratak srpske policije i sudova. Mogući cilj njihove igre je prihvatanje zamena iz post-statusne misije EU, i prećutno slaganje s autoritetom međunarodne zajednice, dok istovremeno odbacuju 293 Razgovori Krizne grupe u Goraždevcu, 23. april 2007. 294 Razgovori Krizne grupe u Orahovcu, 9. maj 2007. 295 Razgovori Krizne grupe u Gnjilanu, 2. april 2007. 296 Razgovori Krizne grupe sa zvaničnicima Unmika i Kfora, april 2007. 297 Razgovor Krizne grupe sa zvaničnicima Unmika i Kfora, 2. april 2007. Razgovori Krizne grupe u Ranilugu, 24. april 2007, potvrdili su njihove utiske. 298 Razgovor Krizne grupe, april 2007.

Prištinu i tvrde da su i dalje deo Srbije.299 S obzirom na to da je KFOR povećao svoje prisustvo na Severu a UNMIK stegao obruč oko graničnog prelaza,300 Srbi sa Severa nemaju mnogo prostora za manevar. Ako se odluče za ultramilitantne i oružane poteze, KFOR i UNMIK bi bili u obavezi da budu protiv njih a ne njihovi de facto zaštitinici. Ipak, do dana današnjeg ni jedni ni drugi nisu pokazali mnogo želje da se pozabave separatizmom na Severu.301 Međunarodne snage, bi, teorijski gledano, mogle prosto da zatvore granični prelaz sa Srbijom, i tako ostave Srbe sa Severa u getu, suočene s Albancima južno od Ibra, ali bi to to moglo dovesti do esklacije nasilja. Proces bi mogao da preraste u oružani sukob između Srba i Albanaca, u oba dela Mitrovice.

Ispod površine, mnogi Srbi sa Severa se polako oslobađaju „magije“ lidera SNV-a Marka Jakšića i Milana Ivanovića zbog sterilnog radikalizma, uznemiravanja i korupcije.302 Nezavisni pravac koji predvodi Mitrovački radio Kontakt-plus i porast saradnje među zainteresovanim aktivistima NVO to dokazuju. Ipak, njih je isuviše malo da bi imali politički uticaj neophodan za promenu status quo stanja. Ako odluka o nezavisnosti bude podržana uz maksimalnu podršku međunarodnih vlasti, uz odobrenje SB UN i ako bude podrazumevala jedan oblik prepoznavanja specifičnosti srpskog Severa, neki moderni Srpski političari iz Mitrovice bi mogli da pomisle da imaju dovoljno prostora da prihvate pravila igre u novim Kosovskim institucijama.303 Glavno pitanje bi u ovom slučaju bilo to da li su u stanju da prikupe dovoljno podrške građana.

3. Ujedinjujuća politička organizacija?

Lojalnost Kosovskih Srba Vladi Srbije i njenim paralelnim strukturama na Kosovu, održala je Srbe u konstantnom sukobu s Albanskom većinom i Unmikom. Ove Ahtisarijeve

299 Razgovor Krizne grupe sa zvaničnikom SNV-a u Severnoj Mitrovici, 11. februar 2007. 300 KFOR je od sredine februara 2006. u blizini Leposavića podigao bazu „Nothing hill“ u kojoj rotiraju američke i nemačke jedinice. UNMIK je, takođe, vratio međunarodnu policiju na granične prelaze lično birajući službenike od avgusta 2006. Kao rezultat toga, u narednih šest meseci je iznos novca sa carine, od prethodnih, gotovo „o evra“ dostigao iznos od skoro 10 miliona evra, konfiskacija beogradskog keša namenjenog Severnim paralelnim strukturama je obustavljena pa se Beograd više okrenuo transferu novca preko zvaničnih banaka. Razgovor Krizne grupe sa starijim zvaničnikom Unmika, 8. februar 2007. 301 Jedan visoki Kforov oficir je rekao da će, ako Srbi sa Severa postave blokade na putevima, on naložiti svojim vojnicima da ih uklone – da bi obezbedili slobodu kretanja – ali da ako oni organizuju referendum za izjašnjavanje o nezavisnosti Severa, KFOR neće intervenisati. Razgovor Krizne grupe, Priština, 23. februar 2007. 302 Razgovori Krizne grupe, Mitrovica, februar-april 2007. 303 Razgovori Krizne grupe, Severna Mitrovica, 18. april 2006.


opštine bi mogle da donesu, ako ne baš saradnju, a ono bar prihvatanje Prištine i Kancelarije međunarodne zajednice. Beograd i lideri SNV pokušavaju da „vertikalni duh“ lojalnosti Kosovskih Srba održe netaknutim. Tokom 2006. su napravljeni neki kozmetički koraci ka ujedinjenju Severnog SNV sa slabijim i podeljenijim SNV iz centralnog Kosova (razišli su se ubrzo nakon Miloševićevog svrgavanja u oktobru 2000). Međutim, Jakšić i Ivanović su sprečili potpunu autonomnsot centralnog SNV-a. Zapravo, Beograd i lideri SNV su, generalno gledano, gušili demokratizaciju srpske zajednice, naročito onda kada su sprečavali rad autonomnih lidera iz enklava. Laka lojalnost Beogradu je ostala kao posledica toga.

Neki Kosovski Srbi su nedavno razvili ideju o formiranju novog zaštitnog tela koje bi predstavljalo i štitilo njihove interese, posredovalo između Prištine i Beograda,304 i bilo izazov za monopol SNV-a. Umerenjaci, okupljeni oko Olivera Ivanovića i nove Liberalne partije, pokušavaju da formiraju telo koje bi sarađivalo i sa Prištinom, i sa međunarodnom zajednicom. Oni su 4. marta doveli oko 15o delegata, uglavnom iz istočnih enklava, u Gračanicu, da prisustvuju formiranju Konvencije Skupštine srpskog naroda. Unapred su zatražili podršku Beograda li je nisu dobili.305 Kasnije je Politika, dnevnik blizak Vladi Srbije, objavila tekst o ovom događaju.306 Sledećeg dana su neki Beograđani, lojalni Miloševićevom SPS-u omeli sastanak koji je tako završen.307

Ta inicijativa je bila prenagljena. Dovela je do manjeg zatezanja odnosa među Kosovskim Srbima.308 Beogradski lojalisti u enklavama nisu odbacili tu ideju već su odbacili njeno izvršenje kao nedovoljno transparentno i zatvoreno.

Oni su, umesto toga, želeli telo koje bi premošćivalo srpsko civilno društvo, političke partije i zvanične predstavnike Vlade Srbije na Kosovu.309 Ali, inicijativa o formiranju takvog tela nije stigla. Umesto toga, post-statusno Kosovo će verovatno dobiti manji liberalni blok koji će pokušavati da promoviše srpske interese kroz Kosovske institucije, ali

304 Razgovor Krizne grupe, Nenad Radosavljević, Leposavić, 29. novemabr 2006. 305 Razgovri Krizne grupe s organizatorima - Oliverom Ivanovićem, Gojkom Savićeim i Petrom Miletićem; Severna Mitrovica, 18-19. april 2007. 306 Biljana Radomirović, „Sutra formiranje srpske skupštine na Kosmetu“, 3. mart 2007. 307 Organizaotri su napravili poveću taktičku grešku prihvatajući pomoć OEBS-a i pozivajući šefove britanske, francuske i nemačke diplomatske kancelarije, što je dozvolilo hardlajnerima da predstave te organizatore kao marionete međunarodne zajednice. 308 U Goraždevcu su izlepljeni posteri na kojima su organizatori predstaljeni kao izdajnici. Vidi „Kunder tradhtareve“ (Protiv izdajnika), Express, 31. mart 2007. 309 Razgovori Krizne grupe, Gračanica, 12-13 aprila 2007.

i veći, nacionalistički blok, koji će braniti srpsku državu na Kosovu.

C. OBEZBEĐIVANJE SAGLASNOSTI BEOGRADA

Javna srpska strategija o Kosovu je jasna i prosta: Beograd održava poznati i mnogo puta ponovljenu poziciju da je Kosovo sastavni deo Srbije, zagarantovan Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i da bi svaki pokušaj odvajanja Kosova od Srbije predstavljao grubo kršenje normi međunarodnog prava i principa suverene države koje bi moglo da ima posledice po druge zemlje na Balkanu, i šire, u svetu. Beograd se rigidno držao ove pozicije, kako u javnosti, tako i za vreme bečkih pregovora.

Beograd se pridržavao ove pozicije iz nekoliko razloga. Prvo, zbog svoje domaće politike. Strasti oko Kosova su na visokom nivou a Srpski političari veruju da bi blaža pozicija predstavljala političko samoubistvo. S druge strane, oni političari koji bi lakše prihvatili drugačije stavove o Kosovu, pribojavaju se da bi ih birači zbog toga kaznili.310 Mnogi opravdano strahuju da bi ih njihovi politički protivnici napali zbog toga što su bili slabi po pitanju Kosova, kao i da bi ih Srpska pravoslavna crkva i srpski udžbenici istorije predstavljali kao izdajnike.

Kao drugo, Beograd je proračunao da bi, pridržavajući se svog tvrdog stava, Srbija usporila čitav proces, sve do onda dok Albanci ne izgube strpljenje i proglase unilateralnu nezavisnost ili usmere nasilje ka Srbima, ili urade obe stvari. Beograd se nada da bi mogao da dobije suštinske ustupke od Albanaca ali i međunarodni blagoslov za političke ciljeve koji se direktno suprotstavljaju stavovima Kontakt-grupe i Ahtisarijevom planu. Beograd je vodio doslednu i nepromenjenu politiku od 1999. u cilju obezbeđivanja eventualne međunarodne podrške za ono što je, očigledno, postala, njegova igra: za podelu Kosova na Ibru.

Ali, kako će Beograd reagovati ako u Maju ili Junu bude usvojena rezolucija SB UN koja bi otvorila vrata Kosovskoj nezavisnosti? Mnogi u međunarodnoj zajednici već su shvatili da Srbija ni pod kojim uslovima neće pristati na nezavisnost (bez obzira na ustupke i nadgledanje procesa). Drugi veruju da bi Srbiju neki „zaslađivači“ ubedili da stavi potpis na neku vrstu sporazuma, ili da bar izgovori mekše „ne“.Ali, domaća politička realnost diktira da ne postoje ustupci koji bi doveli do promene stava Beograda.

310 Jedina politčka partija u Srbiji koja favorizuje nezavisnost – Liberalno demokratska partija (LDP) Čedomira Jovanovića, osvojila je samo 5, 3% glasova na parlamentarnim izborima održanim 21. januara.


Na beogradskoj sceni samo je LDP javno istupila za nezavisnost. Pored njih, ima i onih koji zastupaju umereniji stav prema Kosovu (DS i G17+), ali i onih koji favorizuju konfornitrajući pristup (DSS, SRS, SPS). Ovi drugi mogu da računaju na oko 62% parlamentarnih mesta.311 Tomislav Nikolić, jedan od najekstremnijih lidera je rekao da „neće biti rata“,312 dok je indirektno ciljao na moguć nasilni odgovor na nezavisnost Kosova.313 Partije koje preferiraju mekše „ne“, i pored toga što su miljenice međunarodne zajednice, imaju malo sposobnosti da pobede većinu. Ignorišući ovu politčku realnost međunarodna zajednica nastavlja da nudi ustupke u nadi da će nekako uspeti da ojača umerenije struje u Srbiji.314

Ali, da li se ovo odnosi i na vojni sukob s NATO-om? Izgleda da niko od Srpskih političara ne želi otvoren sukob, bez obzira na to koliko su njihovi stavovi nacionalistički i nepokorni.315 Još niko nije apelovao na vojsku da se umeša u Kosovski problem. Vojska ne želi da se direktno suprotstavi NATO-u, naročito ne sada kada je uspostavljena dobra saradnja tokom patroliranja na granici između Kosova i Preševske doline,316 kada je postala članica PzM i kada radi na uspostavljanju saradnje sa američkom vojnom Nacionalnom gardom iz Ohaja, kao i sa drugim članicama NATO.

Ako neko i promrmlja nešto o oružanom sukobu u slučaju Kosovske nezavisnost, to su najčešće neke paramilitarne grupe. To se već desilo jednom, u martu 2004. ali je Vlada Srbije bila u stanju da to zaustavi pre nego što je stiglo do Kosova.317 O tome da li postoji ili ne politička volja Beograda da se suprotstavi sličnim nastojanjima nema jasnih podataka ali jedan skorašnji događaj ukazuje na to da BIA, policija i Vlada Srbije mogu da reaguju na sličan način na reakciju na nezavisnost Kosova. Dana 5. maja u Kruševcu je, uz dosta medijske pažnje, formirana paravojna grupa, Garda cara Lazara. Garda, koja je dobila

311 Oni bi možda imali i više podrške ako se održe novi izbori tokom naredne 2 godine. 312 „Nema rata“, Večernje novosti, 13. januar 2007. 313 „Vojislav Šešelj bi odbranio Kosovo“, Kurir, 23. april 2007. 314 Pod ovim ustupcima se podrazumeva da je Srbija prerano primljena u PzM, zatvaranje očiju pred lažnim ustavnim procesom, i najnovije signale iz EU o tome da će biti raspoložena da nastavi pregovore o Stabilizaciji i pridruživanju bez obzira na to da li je osumnjičeni za ratne zločine Ratko Mladić uhapšen ili ne. Ipak, srpska „konfrontnacionalistička“ opcija će diktirati kako će Srbija reagovati. 315 Razgovori Krizne grupe sa Srpskim političarima, Beograd, mart-maj 2007. 316 Razgovori Krizne grupe sa zvaničnicima iz Srpske vojske, Beograd, mart-maj 2007. Za više informacija o vojnom stavu Srbije prema Kosovu i Preševu, videti Izveštaj Krizne grupe br.174, An Army for Kosovo?, 28. jul 2006., str 24.25. 317 Razgovor Krizne grupe s visokom Srpskim zvaničnikom iz bezbednosnih službi, Beograd, 11. maj 2006.

ime po voljenom ali nesrećnom srpskom, srednjevekovnom princu, koji je poginuo u Kosovskom boju 1389. godine, objavila je da je svrha njenog formiranja odbrana Kosova. Na tom neorganizovanom događaju pojavilo se oko 200 osoba. Policija je uhapsila 27 osoba sa Kosova koje su prisustvovale događaju.318

Verovatnije je da će Srbija reagovati na diplomatskom frontu. Koštunica, SRS i SPS su ispali spremni da upotrebom Kosova odvoje zemlju od Zapada i približe je Rusiji. Nakon parlamentarnih izbora, održanih 21. januara 2007, Koštunica je istupio sa spiskom uslova pod kojima bi bio spreman da formira vladu sa DS. Jedan od uslova bio je da Srbija prekine sve odnose s bilo kojom članicom NATO koja prizna nezavisnost Kosova. Osobe bliske pregovaračima tokom formiranja nove vlade ukazuju na to da je ovaj uslov bio jedan od glavnih kamena spoticanja.319 DSS bi zasigurno dobila parlamentarnu većinu za ovaj potez, kao što je bilo moguće videti rano ujutru 8. Maja, kada je Skupština izabrala Nikolića za predsednika. On je nekoliko puta ponovio da će Srbija okrenuti leđa EU ako Kosovo postane nezavisno.320 DSS je u saradnji sa SRS i SPS ispala spremna da skrene Srbiju s njenog puta ka EU, bez obzira na posledice. Nikolić je već ranije pretio da bi u slučaju nezavisnosti Kosova, on organizovao događaj sličan 5. oktobru 2000. koji je, uz pomoć policije, vodio do pada Miloševića.321

Kakav god bio ishod trenutnih nastojanja da se formira Vlada, Tadić će biti suočen s ogromnim skupštinskim pritiskom da zauzme negativan stav prema svim zemljama koje prepoznaju Kosovo. Prema probnom, koalicionom sporazumu od 11. maja, Koštunica će ostati premijer, a Dragan Jočić iz DSS-a će zadržati Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ovo, zajedno sa 62% anti-Zapadnjačke parlamentarne većine, može da znači da bi Tadić lako mogao biti pregažen a njegova vlada oborena. Ako

318 Razgovor Krizne grupe s jednim zvaničnikom Vlade Srbije, maj 2007. 319 Razgovori Krizne grupe s članovima političkih partija i analitičarima, Beograd, mart-maj 2007. 320 „Ne u EU ako Kosovo bude nezavisno“, Blic, 24. februar 2007. 321„Ako mi ponovimo 5. oktobar, policija je uz nas“, Nedeljni telegraf, 14. mart 2007. Nikolić je 9. maja zapretio i nekim drugim neobičnim merama. Rekao je da bio dao instrukcije Skupštini da proglasi vanredno stanje koje bi sprečilo održavanje novih izbora kako bi se Srbija borila da zadrži Kosovo. U roku od 24 časa Nikolić je – nakon jakog ruskog pritiska – javno povukao svoju izjavu, rekavši da su njegove opaske samo teoretske. Ako su Nikolićeve opaske bile namenjene zastrašivanju DS kako bi pristao na formiranje vlade, izgleda da su u tome uspele. Razgovor Krizne grupe s diplomatskim izvorom, 10. maj 2007. Mogućnost da bi Srbija mogla u jednom trenutku da se suoči s paramilitarnom diktaturom je razmotrena u Izveštaju Krizne grupe za Evropu br.44, Serbia`s New Constitution: Democracy Going Backwards, 8. novembar 2006.


predsednik i njegovi pro-Zapadnjački, demokratski saveznici insistiraju na tome da ostanu na vlasti, oni će biti primorani da se javno suoče s političkim odlukama koje je donela anti-Zapadnjačka većina. Najverovatnije je da će Srbija ući u period samonametnute, kratkoročne izolacije.

Malo je toga što bi međunarodna zajednica mogla da uradi u cilju promene unutrašnje, srpske izolacionističke politike na kratkoročne i malo duže staze. Međunarodni ustupci mogu biti viđeni od strane velikog broja Srba samo kao znak priznavanja krivice Zapada za bombardovanje 1999. i opravdavanje srpske pozicije, i kao takvi, jedino bi ojačali anti-Zapadnjačke, nacionalističke strukture.

Uprkos otvorenim signalima iz Srbije o tome da će okrenuti leđa Zapadu ako ovaj podrži nezavisnost Kosova, neke osobe u međunarodnoj zajednici još uvek se nadaju da će uspeti da privole Beograd da podrži implementaciju Ahtisarijevog predloga, pre svega, zbog proširenih prava koja daje Srpskim opštinama na Kosovu. Zapravo, Predlog predstavlja kalup nečega što mnogi u beogradskoj političkoj eliti vide kao napredak u u trenutno postojećim upravnim angažmanima na Kosovu.322 Ali, ipak, to nije u potpunosti ono što bi ova elita želela da vidi: entitet sličan Bosni koji se može upotrebiti za podelu. Beograd se zaista nada da će, ukoliko Kosovo dobije nezavisnost nepriznatu od strane UN, Ahtisarijev predlog predstavljati osnovu za dalje pregovore o pravima i privilegijama Srpskih područja na Kosovu. Međutim, niko se ne usuđuje da ovo javno izgovori, u strahu da bi to moglo biti protumačeno kao davanje zelenog svetla za nezavisnost.

Priština/Beograd/Njujork/Brisel, 14. maj 2007.

322 Beograd je učestvovao u pregovorima o Ahtisarijevom predlogu čak i onda kada je tvrdio da je taj plan u potpunosti neprihvatljiv. U svim oblastima – decentralizaciji, zaštiti Srpske pravoslavne crkve i kulturne baštine i bezbednosnoj strukturi – Beograd je tražio prilagođavanja tokom bečkih konsultacija u februaru i martu 2007. Beograd nije odustao nakon što je Ahtisari odbacio njegove predloge. Beogradski pregovarači su otpratili Predlog u Njujork, lobirajući u SB i grupacijama oko Generalne skupštine, objašnjavajući koliko toga iz Ahtisarijevg predloga može biti očuvano. Ahtisarijev predlog nije, prema tome, potpuno otpisan od strane Beograda.


DODATAK A

MAPA KOSOVA I OKRUŽENJA

Source: UNMIK- adapted by Crisis Group


DODATAK B

MAPA AHTISARIJEVOG PREDLOG ZA PREUREĐENJE MITROVAČKE OPŠTINE


DODATAK C

MAPA OPŠTINA U CENTRALNOM I ISTOČNOM KOSOVU PREMA AHTISARIJEVOM PREDLOGU

Source: Kosovo Cadastral Agency: Adapted by Crisis Group


DODATAK D

EVOLUCIJA KOSOVSKOG STATUSA

1912-1974 Srbija i Crna Gora su uspostavile kontrolu nad Kosovom oružanom silom oduzimajući ga Otomanskom carstvu koje se raspadalo 1912, i dobile suverenitet nad teritorijom 1912-1913 na Konferenciji ambasadoru u Londonu. Srednjevekovna Srbija je izgubila Kosovo 1389; Srbija je između 1817 i 1878 postepeno obnavljala svoju nezavisnost, a Kosovski mit je postao centralni deo nove nacionalne svesti. Albanci su već 1912. godine činili bar polovinu Kosovskog stanovništva. Uprkos naseljavanju velikog broja Srba i pokušaju da se pruži potpora srpskoj populaciji a istovremeno ohrabri migracija Albanaca u periodu između dve Jugoslavije, albanska većina na Kosovu je tokom dvadesetog veka nastavila da se ubrzano povećava.

1974-1989 U slobodarskoj Jugoslaviji, Ustav iz 1974. godine davao je Kosovu autonomiju i status federalne jedinice, premda, i dalje u okviru Republike Srbije. Većinski Albanci su bili emancipovani i preuzeli su pokrajinsku administraciju. Ipak, pritisci u vezi s resursnim ekonomskim opadanjem i brzo rastuća populacija dale su podlogu za protest Albanskih studenata 1981. godine, koji su zahtevali da Kosovo postane republika. Jugoslovenske bezbednosne snage su ponovo stegle obruč oko pokrajine. Tokom osamdesetih je zbog navodnih subverzivnih aktivnosti uhapšeno na hiljade Albanaca; Antialbansko raspoloženje je počelo da hrani Srpski nacionalizam koji je Slobodan Milošević iskoristio za preuzimanje vlasti u Srbiji, organizujući masovno okupljanje Srba s Kosova na proslavi 600 godina Kosovskog boja (1389).

1989-1997 Milošević je upao na Kosovo s teško naoružanim snagama bezbednosti i ukinuo autonomiju. Albanci su u okviru sprovođenja „hitnih mera“ izbačeni iz svih državnih institucija. Odgovorili su proglašenjem Kosovske republike, izborom predsednika (Ibrahima Rugove) i organizovanjem paralelnog obrazovnog sistema. Badinterovo arbirtarno Udruženje je 1991-1992. imenovano od strane EU da odluči o principima prepoznavanja država u bivšoj Jugoslaviji, vođena time da bi republike trebalo da imaju pravo na samoopredeljenje: Kosovo i Vojvodina, dve autonomne federalne jedinice, ugnjetavane od strane Miloševića, nisu dobile to pravo. Kosovo je izostavljeno i tokom Dejtonskih razgovora 1995. koji su Bosni i Hercegovini doneli mir; Miran Otpor Kosovskih Albanaca bio je lišen bilo kakve nade u spoljnu pomoć. Krajem 90-tih, Srbi i Crnogorci su činli 15% Kosovskog stanovništva.

1998 Napadi koje je u ruralnim područjima Kosova organizovala mala i pobunjenička Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), formirana od strane Kosovskih radikala, uzrokovali su teške represalije od strane Srpskih snaga bezbednosti; U sukobima s brzo rastućom OVK, do oktobra 1998.godine proterano je oko 300.000 Albanaca. Tada je dogovoren prekid vatre i razmeštenje međunarodna misija OEBS-a.

1999 Kako su u februaru nastavljeni sukobi, Kontakt-grupa (SAD, VB, Francuska, Nemačka, Italija i Rusija) su pozvale zavađene strane na razgovore u Rambujeu, u Francuskoj i predložile im da potpišu Privremeni sporazum o uspostavjanju mira i samouprave na Kosovu: autonomiju uz razmeštanje NATO snaga (KFOR-a) i povlačenje ili demilitarizaciju Srpskih snaga (osim nekih na granici). Nacrt Sporazuma je predviđao međunarodni susret nakon tri godine na kome bi se odlučilo o mehanizmima za rešenje Kosovskog konačnog statusa, „na osnovu volje naroda, mišljenja relevantnih vlasti, uloženim naporima svih strana po pitanju sprovođenja ovog sporazuma i Helsinškog finalnog akta“. Albanci su potpisali jer su uvideli da je ovo podrazumevalo održavanje referenduma nakon tri godine. Beograd nije.

Nakon što je Srbija nastavila s brutalnom upotrebom sile protiv Albanaca, NATO je u martu 1999. otpočeo kampanju bombardovanja Jugoslavije bez posebnog ovlašćenja SB UN. Nakon 78 dana Milošević je kapitulirao i pristao da povuče svoje snage s Kosova i dozvoli dolazak NATO i KFOR-a. Pre toga, od marta do juna 1999. Srbija je proterala više od 800.000 (skoro polovina ukupne albanske polulacije) Albanskih izbeglica u susednu Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru, a iz svojih domova proterala na stotine hiljada Albanaca. Srpske snage su uništile na desetine hiljada kuća i mnogo džamija, silovale su i pljačkale i ubile nekoliko hiljada ljudi.


SB UN je juna 1999. doneo Rezoluciju 1244 koja je dala mandat KFOR-u i privremenoj administraciji UN (UNMIK) da formira i nadgleda privremene demokratske institucije samouprave na Kosovu u sastavu Jugoslavije, čekajući na konačno rešenje koje je trebalo doneti na osnovu Sporazuma iz Rambujea.

Na desetine hiljada Srba je sredinom 1999. otišlo s Kosova, plašeći se albanske osvete. Očetkom 2000. je započeo talas ubistava, kidnapovanja i drugih zločina protiv Srba, jer KFOR i policija UN-a nisu uspele da im pruže adekvatnu zaštitu.

2001 UNMIK je doneo Ustavne okvire koji su predvideli održavanje parlamentarnih izbora, imenovanje predsednika i privremene vlade (PISK). Ustavni okviri su tačno definisali zaduženja koja će ostatu u rukama UNMIK-a kao i ona koja mogu biti predata Privremenim institucijama samouprave na Kosovu (PISK).

2002 S formiranom privremenom vladom, šef UNMIK-a Mihael Štajner osmislio je „Standarde pre statusa“ kao odgovor na zahtev Kosovskih Albanaca da se međunarodna zajednica izjasni jer su istekle tri godine od Rambujea.

2003 Kontak-grupa se probudila nakon nekoliko godina i složila da u novembru učini „Standarde pre statusa“ operativnim s gomilom zadataka koje tek treba obaviti; ako privremena vlada uspe da to sprovede, došlo bi do revizije konačnog statusa sredinom 2005.

2004 Marta 2004. godine albanska nesigurnost je eksplodirala i pretvorila se u dvodnevne masovne napade na Srbe i UNMIK. Dve nedelje nakon toga, formula „Standardi pre statusa“ je konačno postala operativna ali je njen duh umnogome bio slomljen. Rizik od izbijanja novog nasilja i koncept o zasluženoj nezavisnosti činili su neprijatan tandem za statusni proces. Specijalni izaslanik UN Kai Aide je u julu predložio prenos većih ovlašćenja na PISK i početak statusnih pregovora; šef UNMIK-a Soren Jesen-Petersen je pripremu Kosovskog tima za početak razgovora o konačnom statusu postavio kao svoj prioritet. Kontak-grup aje u septembru dala Kosovu suštinski uveravajući signal; „ neće biti povratka na stanje od pre marta 1999. godine“, npr., nema povratka pod srpsku upravu. U novembru je UNMIK dozvolio PISK formiranje tri nova ministarstva.

2005 U aprilu je Kontakt-grupa odbacila mogućnost podele ili ujedinjenje Kosova s nekom drugom zemljom (npr. Albanijom) kao eventualna rešenja konačnog statusa. Implementacija Statusa je ocenjena kao zadovoljavajuća pa je nastavljeno s revizijom statusnog procesa. Izaslanik UN Kai Aide je u oktobru zabeležio da je vladavina prava nedovoljno razvijena, da nema osnova za formiranje multietničkog društva i da je Srbija potkopavala implementaciju Standarda preporučujući Srbima s Kosova bojkot Kosovskih institucija. Aide je predložio da bi srpske opštine trebalo da dobiju dodatna ovlašćenja, kao i vezu s Beograd, ali i da se ništa neće postići odlaganjem statusnog procesa.

Generalni sekretar UN je u oktobru imenovao bivšeg finskog predsednika Martija Ahtisarija za glavnog pregovarača u statusnim razgovorima. Savet bezbednosti je u novembru odobrio „Opšte principe“ Kontakt-grupe: “Onda kada proces bude otpočeo on neće moći da se blokira i mora biti doveden do zaključka“, a konačna odluka “treba da bude odobrena od strane Saveta bezbednosti UN“. U suštini rešenja se nalaze deset principa koja treba da 1) budu u skladu s međunarodnim legalnim standardima i da doprinose bezbednosti u regionu; 2) se povinuju evropskim standardima i pomognu integraciji Kosova i regiona u EU i NATO; 3) obezbede održivu multietničnost; 4) obezbede mehanizme za učešće svih zajednica u rad centralne i lokalne vlade, koristeći decentralizaciju za obezbeđivanje koegzistencije i pravde za sve; 5) pronađu specifične mehanizme zaštite Srpskih religijskih sajtova; 6) ojačaju regionalnu bezbednost odbacivanjem mogućnosti podele ili ujedinjenja s nekom drugom zemljom; 7) garantuju bezbednost na Kosovu ali i to da Kosovo ne predstavlja pretnju za svoje komšije; 8) ojačaju sposobnost Kosova da sprovodi vladavinu prava, bori se protiv terorizma i organizovanog kriminala i štiti multietničnost u policiji i pravosuđu; 9) obezbedi održiv ekonomski i politički razvoj kao i uspešnu saradnju s međunarodnim organizacijama i međunarodnim finansijskim institucijama; 10) predvidi prisustvo međunarodne civilne i vojne misije „na neko vreme“ koje bi osigurale implementaciju statusnih odrednica, obezbedile zaštitu manjina i podržale i nadgledale nastavak implementacije standarda.


Evropske komisija je u novembru razdvojila svoje izveštaje o napretku Srbije, Crne Gore i Kosova, signalizirajući njihovo odvojeno pristupanje. U decembru je odlučila da apsorbuje Standarde UN u Evropsko partnerstvo s Kosovom. Savet i Komisija EU su počeli s planiranjem poslestatusnog prisustva na Kosovu i predvideli su da bi statusno rešenje trebalo da garantuje Kosovu mogućnost sklapanja međunarodnih sporazuma. UNMIK j eu decembru stvorio zametak budućeg ministarstva unutrašnjih poslova i pravde privremene vlade.

2006 U januaru su ministri Kontakt-grupe elaborirali svoju zajedničku poziciju , naglašavajući da „treba uraditi sve kako bi se u 2006. došlo do kompromisnog rešenja za Kosovo“ i da ono „mora biti prihvatljivo za sve na Kosovu“. Oni su naglasili značaj decentralizacije koja bi obezbedila budućnost manjinskim zajednicama i predstavljala „podsticaj za povratak raseljenih osoba koje bi trebalo da budu u mogućnosti da izaberu gde će živeti na Kosovu“ (samo nekoliko od desetine hiljada raseljenih Srba se vratilo, uprkos činjenici da je Povratak jedan od principa Standarda)

Ministri su naglasili da specifičnost Kosovskog slučaja koja je „oblikovana raspadom Jugoslavije i kasnijim sukobima, etničkim čišćenjem, događajima iz 1999. i dugim periodom pod međunarodnom administracijom prema Rezoluciji 1244, moraju biti uzeti u obzir tokom odlučivanja o konačnom statusu“. Ministri su podsetili Beograd da njegova „ kobna politka iz prošlosti leži u srcu trenutnih problema“. Ahtisari je u avgustu bio napadnut od strane Srpskih zvaničnik i medij azbog elaboracije ove pozicije Kontakt-grupe; on je objasnio da se Srpski političari moraju suočiti s Miloševićevom zaostavštinom i da to ne može biti ignorisano već da mora biti uzeto u obzir tokom donošenja odluke o konačnom statusu. Ova epizoda je rasvetlila nespremnost Srbije da prizna i izvini se za represiju i zločine počinjene protiv Albanaca; umesto toga, antialbanska retorika i podbadanja i dalje predstavljaju okosnicu rasprava za srpske zvaničnike i medije.

Savet Evrope je predočio svoje planove vezane za poslestatusnu misiju i prisustvo, formirajući timove planera na Kosvu, koji su radili na Misiji vladavine prava (ESDP) i Međunarodnoj civilnoj kancelariji (ICO)/kancelariji Specijalnog predstavnika EU. NATO je odlučio da dozvoli i podrži formiranje malih, lako naoružanih Bezbednosnih snaga Kosova i da uklopi ovo u Ahtisarijev predlog.

Od februara doseptembra Ahtisarijeva kancelarija (UNOSEK) je organizovala nekoliko rundi pregovora za Srpski i Kosovski pregovarački tim u Beču, organizujući nekoliko ekspertskih misija u obe prestonice. Kada je mogućnost dolaženja do dogovora iscrpljena, Ahtisari je pripremio svoj predlog za objavljivanje ali je to odloženo zbog održavanja Srpskih parlamentarnih izbora, 21. januara 2007. godine.

2007 Ahtisari je 2. februara predstavio svoj Sveobuhvatni predlog za rešenje Kosovskog statusa (na 63 strane) i Srpskim i Kosovskim liderima. Kasnije, tokom februara, UNOSEK je organizovao dvonedeljne susrete srpskog i Kosovskog pregovaračkog tima na kojima je usaglašavana revidirana verzija Predloga, koja je bila u opticaju pre poslednjeg sastanka (10. marta) sa Kosovskim i Srpskim liderima. Time je Ahtisari objavio da je četrnaestomesečni proces, koji se sastojao od 17 rundi pregovora u Beču i 26 ekspertskih misija u Srbiji i Kosovu, završen. Predlog i Izveštaj (koji definiše politički status Kosova) su prosleđeni Sekretarijatu UN. Generalni sekretar Ban Ki-mun ih je u potpunosti podržao i 26. marta prosledio Savetu bezbednosti. Savet bezbednosti je 3. aprila saslušao Ahtisarijevu prezentaciju i otpremio misiju UN za brzo sagledavanje činjenica na terenu u Srbiju i Kosovo (od 25-28. aprila).

Savet EU je produbio svoje pripreme za misiju Međunarodnog predstavnika i ESDP-a, planirajući ih na osnovu rasporeda koji očekuje da će njihov mandat biti utvrđen rezolucijom Saveta bezbednosti u junu. UNMIK je isplanirao transfer vlasti na institucije privremene vlade i dozvolio im da planiraju formiranje Ministarstva inostranih poslova.

KOSOVO: AHTISARIJEV PLAN BEZ PRAVE ALTERNATIVE...tačku. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija...

Documents

Transcript of KOSOVO: AHTISARIJEV PLAN BEZ PRAVE ALTERNATIVE...tačku. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija...