KOSOVKA DEVOJKA

ŽANROVSKA ELEGIJA I TUŽBALICA Radnja Kosovke devojke teče po običaju,žanrovski.

Uranila Kosovka devojka, opremila se i došla na razbojište gde prevrće po krvi junake ne bi li našla nekog u životu i okrepila ga.

“ Na plećima nosi leba bela,U rukama dva kondira zlatna:U jednome lađane vodice,U drugome rumenoga vina”

Narodni pevač odmah na početku napominje kako ona okrepljuje svakog junaka koji je živ i time kao da hoće da nas uveri da će u celoj pesmi biti reči o prizorima sa bojišta.

.

Kad junaku srce zaigralo,Progovara Orloviću Pavle:

"Sestro draga, Kosovko devojko,Koja ti je golema nevolja

Te prevrćeš po krvi junake?

Pitanje Orlovića Pavla “Koga tražiš po razboju mlada” takođe ne nagoveštava nešto neuobičajeno. Ali kada je Kosovka devojka počela da odgovara pesma postepeno dobija novu , drugačiju ulogu.

Čitava pesma odvija se nakon velike bitke , “na razboju čestitoga kneza” i već kada se slušalac uživi i prihvati devojčinu

sestrinsko-rodoljubivu nameru kao cilj njenog dolaska , pevač iznenada skreće tok radnje koji je sada sasvim različit od onog koji smo očekivali.

Uvodi nas pesnik u novi ambijent , “kod prekrasne Samodreže crkve” Povlači se kosovsko razbojište ,a javlja se scena o događajima koji su imali za cilj da ne dodje do slike Kosova kakvu je slušalac na početku pesme upoznao.

U početku nam se čini da je devojka došla na bojište iz samarićanskih, rodoljubivih razloga. Pa, zaista ona umiva i pričešćuje , vrši obredne radnje . Umivanje je ekvivalentno kupanju samrtnika što takođe opovrgava prvobitnu ideju da je devojka paganska boginja koja bira junake da bi ih odvela u svet mrtvih.Ona nije slovenska vila , nije nikakvo htonsko biće koja dočekuje junake u prostorima mrtvih. Njeni postupci su pre svega opravdani milosrđem, ona nikog ne odvodi u smrt nego ima potrebu da bližnjem olakša muke i samrtni čas.

KOGA TRAŽIŠ PO RAZBOJU MLADA? Kosovka devojka je u potrazi za informacijama o njenim

najmilijima, pa tako u prvi plan izbijaju emotivni i lični razlozi njenog dolaska. Ipak nije reč o čalnovima porodice.

“Dragi brato, delijo neznana,Ja od roda nikoga ne tražim:

Niti brata niti bratučedaNit po grehu stara roditelja”

Pevač , kada je već ostvario jedno duboko uzbuđenje slušalaca pruživši im sliku kosovske tragedije, uvodi novu još emotivniju scenu.Intenzitet uzbuđenja postignut je slikom Lazareve vojske koja se pričešćuje čime slici kosovske snage i odlučnosti prethodi slika kosovskog poraza.

Sva snaga i lepota ipak je slomljena na Kosovu. Tako slika postavljene obrnutim redom dobijaju na snazi, jedna drugu upotpunjuju . Tok prve radnje prepušta akciju drugoj,a da pritom nije nestao. Delovi koji govore i pričešću kod Samodreže postaju centralni i određuju dalji tok radnje koja se razvija u pravcu lamenta nad izginulim junacima. Događaji iz prošlosti preneti su u sadašnji trenutak, trenutak kazivanja.

Kada je Pavle Orlović upita koga traži po razboju sledi detaljan opis junaka, ali i opis devojčinog susreta sa njima na vratima Samodreže crkve što je ujedno i najznačajnija slika u pesmi.

“Kad knez Laza pričešćiva vojskuKod prekrasne Samodreže crkve- Tri nedelje tridest kaluđera?Sva se srpska pričestila vojska,Najposlije tri vojvode bojne:Jedno jeste Milošu vojvoda,A drugo je Kosančić Ivane,A treće je Toplica Milane;Ja se onde desih na vratima,Kad se šeta vojvoda Milošu,Krasan junak na ovom svetu,Sablja mu se po kaldrmi vuče,Svilen kalpak, okovano perje;Na junaku kolasta azdija,oko vrata svilena marama;Obazre se i pogleda na me.”

JA SE ONDA DESI NA VRATIMA

Od tog trenutka kako dalje teče odgovor Kosovke devojke na Orlovićevo pitanje sve više bledi uloga devojke kao lica, jer je njena priča samo rezonator koji saopštava istine o centralnim ličnostima bitke.

Pesnik (odnosno pesnikinja) ne usuđuje se da povredi kosovski kanon- smrt za veru, narod i čast, ne dira ga. Ali se zapitao koliko su kosovski junaci srasli sa životom, kakve su dileme imali posle odluke da se žrtvuju za vrednosti. Ponire se u u najintimnije kutke njihovih bića, one koje ne može obuhvatiti hrišćanska dužnost ni rodoljublje. Insistira se na lirskoj strani kosovske tragedije. Junaci su ratrzani izmedju osećanja dužnosti i intime. Sva trojica su u tom trenutku “krasni junaci NA OVOME SVETU” čime se insistira na vremenu kad su junaci bili živi i odagnava neminovna smrt.

S obzirom da je narodni pevač bio obuzet idejom da prikaže sliku kosovskih stradalnika ni malo ne treba da nas iznenađuje nemotivisanost dolaska Kosovke devojke na vrata Samodreže.U ovom slučaju nema motiva koji odnosi prevagu nad objašnjenjem otkud devojka na vratima crkve u vreme pričešća vojske. Ovo je specifičan momenat u pesmi. Poznato je da narodni pesnik nikada ne napušta okvire moralnih normi koje vladaju u jednom narodu što dovodi do zaključka da se realna devojka nije mogla na vratima crkve dok se vojska pričešćuje. Može se pretpostaviti da se tu desila jer je prosila,ali u tom slučaju ne bi skrenula pažnju trojice vojvoda. Često se u narodnim pesmama daju bar škrta objašnjenja tipa “vrag nanese”, “no da vidiš čuda iznenada” i sl. Kada nema ni ovakvih objašnjena ipak neka pojava koja iznenada iskrsne ima realne osnove postojanja. Ali ovde to nije slučaj. Devojčin dolazak na vrata je realnost koja se ne daje pretposaviti. Ali i realnost koju ne treba tražiti jer tako nalaže kontekst pesme . Objašnjavati realan osnov pojave Kosovke devojke jednako je isprazno kao i istraživati da li su npr. Višnjićeve dahije videle svoja obezglavljena tela u tepsiji dunavske vode.

KOLASTA AZDIJA , KOPRENA OD ZLATA BURMA POZLAĆENAMILOŠ OBILIĆ,KOSANČIĆ IVAN, TOPLICA MILAN

Junaci devojku daruju neobičnim poklonima. Obilić joj poklanja kolastu azdiju (šarena gornja haljina), Kosančić burmu ,a Toplica Milan koprenu od zlata (marama) Devojka na crkvenim vratima predstavlja otelotvorenje najintimnijih misli vojvoda ,i javlja se kad su oni prićešćem potvrdili svoje učešće u boju. Devojka je stoga poslužila kao simbol ovozemaljskihn vrednosti, sredstvo kojim je oformljeno duhovno stanje vojvoda. Kao što su ujedinjeni u religioznoj i rodoljubivoj ekstazi (prilikom pričešća) , tako su ujedinjeni u i ljubavi prema životu. Stoga je Kosovka devojka i pojam koji ih ujedinjuju na ovom svetu. Darovi koje joj poklanjaju tiču se života kojim su vojvode intimno naklonjene. Ovi darovi takođe su i zavetni, jer ih vojvode daruju kao zalog svog povratka iz boja.Devojci se sva trojica obraćaju kao budućoj nevesti Toplice Milana,ali i kao nekom ko je u stanju da kod Boga izmoli život.S obzirom da je reč o mladom ženskom biću koje tek treba da rađa , ona i jeste podesna za takvu ulogu. Junaci nastoje da se vežu za život, obaziru se i gledaju devojku što je zapravo magijska radnja. Okreću se onoj strani za koju se žele vezati, a to nije smrt. Sve radnje pre bitke zapravo su veza sa ovim svetom,ali i veza koja je ostvarena na ravni sa smrću jer su junaci obavezani zakletvom.

Kada je pesnik iispevao problem zbog koga je ispevao pesmu – ovozemaljska ekstaza kosovskih zavetnika izmedju pričešća i boja- oper nas vraća razbojištu

Sestro daraga , Kosovko devojko Ponajviša a i ponajgušća:Onde j' pala krvca od junaka,Ta dobrome konju do stremena,Do stremena i do uzenđije,A junaku od svilena pasa, Onde su ti sva tri poginula Na kraju pesnik obezbeđuje rastanak sa devojkom koja je oličenje sudbine kćerki,

verenica,sestara onog vremena koje dolazi nakon velikog sloma na Kosovu . Rodoljubivo osećanje je veoma uzburkano kod slušalaca, pogotovo jer su prvenstveno imali pred očima sliku kosovskih legija pre bitke,a potom sliku kosovske pogibije. Ali to i dalje nije najpotresnije u pesmi. Sudbina mlade devojke od čije se tuge suše gorski borovi upravo je ono sto najviše zabrinjava. Jer slika bora koji se suši u pesmi se ne ograničava na funkciju predemta sa kojim se poredi nesrecna sudbina Kosovke devojke,. On poprima službu opšteg simbola kosovske tragedije , njene snage i propasti.

, Kad devojka saslušala reči

Proli suze niz bijelo lice,

Ona ode svom bijelu dvoru,Kukajući iz bijela grla:

"Jao, jadna, hude sam ti sreće!Da se, jadna, za zelen bor 'hvatim,

I on bi se zelen osušio!"

Dakle, imamo pesmu koja je građena po načelima elegije,pesmu statične radnje i statičnih situacija. Sve se u njoj zasniva na razgovoru između Pavla Orlovića i Kosovke devojke koji razmenjuju strašna i lepa iskustva. Pesma je elegična,ali na poseban način, posebna je vrsta elegijske herojskog tipa , i bez obzira na dominaciju ličnog doživljaja opevan je istorijski događaj koji pripada čitavoj zajednici