8/15/2019 Kornejev Sid

http://slidepdf.com/reader/full/kornejev-sid 1/3

3) Жанровска транзиција (транзиција од трагикомеидје ка трагедији).

Трагикомедија је била жанр који је у то време доминирао – доминантни барокнижанр. На Корнеја велики утицај је имао Лопе де Вега. На изменама које је Корнеј

показивао показује е !та је у!тина трагикомедија" а !та у!тина трагедије.

Трагикомедија је имала одлике које е приближавале трагедији# били у затуп$ени јунацивиокога ранга" тако%е" језик и тил трагикомедије били у далеко изнад језика и тила

комедије" наро&ито 'ари&не комедије" али она е није разре!авала траги&но – мру

главни јунака и било је елемената који у трагедији не би могли да оптану# заменаидентитета" у Сиду имамо поиграва*е а +именом (када помили да је ,одриго мртав" а он

није).

-лавни Корнејов проблем је био завр!етак. Није могао Сида да назове трагедијом

зато !то нема мрти на крају. ли" клаицити&ка доктрина је у&инила утупак. Тајутупак е најо&итије видео у ,аиновом предговору Завренику" где он каже да крв и мрт

ниу неоподне трагедији" ве да је потребна него узви!ена туга. /ва идеја није била

ик$у&иво *егова" по&и*ала је да оваја цену негде редином 0122 века у време

натанка клаицити&ке доктрине" зато Корнеј у једном моменту ви!е није оптереентиме" може да одане и Сида назове трагедијом.

) Транзција од барока ка класицизму" могли бимо је назвати

к*ижевноиторијком транзиција. Корнеј је је пиац на разме%и изме%у барока и

клаицизма. 4ан ,уе је у војој тудији Књижевност барокног доба у Француској  једнопоглав$е поветио Корнеју" али није говорио о Сиду зато !то то дело није

карактерити&ан пример за барокну к*ижевнот.

На који на&ин е у овој драми о&итује прелазак а барока на клаицизам#

› елементи комике у ценама деградације +имениног лика"

› араи&ни одно гро'а -ормаза и 5он 5ијега у милу одбране породи&не

&ати и омаловажава*е одноа му!карца и жене"› дожив$ај времена"

Корнеј е дожив$ајем времена најви!е му&ио и није до краја упео да разре!и.Нево$но је приватио да рад*у продужи на 367. ли" поред тога опет је уви!е кратко

време. 8ар је могуе да е ,одриго прво ту&е у двобоју" предводи војку" тр&и вамо9онамо"

а онда одма поле ледеег дана е бори а 5он :ан&ом у двобоју – тај никада не пава.:твар је излазила из оквира вероватноти који је препиивао клаицизам (није доезала) и

због тога је ве то зајендо било ближе барокној традицији.

› ам крај Сида је отворен будуноти.

;е%утим" ве измене које је &инио Корнеј иду у правцу затева клаицити&кепоетике.

8ато кажу да потоје два Сида" изворни тект" познио барокни" и завр!ни тект"

 рано клаицити&ки.

Тумачења Сида која су се низала током времена

8/15/2019 Kornejev Sid

http://slidepdf.com/reader/full/kornejev-sid 2/3

/д вог премијерног изво%е*а у позори!ту ;арем први дана <63=. годне" Сид је

до дана текао репутацију капиталног дела >јера Корнеја" једног од клаика 'ранцуке

к*ижевноти. Тај проце" ме%утим" није текао ни глатко ни равномерно. ? дугој иторијитума&е*а овог комада ме*ивали у е разноврни притупи и опре&ни вреднони удови.

>олемика позната под именом la Querelle du Cd " с!ор око Сида" заметнула е врло брзо"

тек по објав$ива*у драме" @3. марта <63=. Ве <. априла ветлот дана угледала у За!ажања о Сиду 4жоржа де :кидерија" у којима је комад жетоко нападнут. >оловином

маја Корнеј у вом  "!о#огетско$ !ис$у  виине одбија да раправ$а а некада!*им

пријате$ем. Крајем мееца" ме%утим" :кидери позива Aранцуку академију да изрекневој уд. На подтицај кардинала ,и!р$еа" за тај поао је одре%ена је тро&лана комиија"

на &елу а ауторитативним 4аном Bапленом. C док они паж$иво раде" у јавноти е

 рапламава жу&на полемика изме%у Корнејеви противника и приталица. /д јуна до

октобра објав$ено је преко тридеет пам'летки тектова" веином крити&киинтонирани. Најотра!енији ме%у крити&арима Сида био је 4ан ;ере" &ији е гнев

ти!ао тек поле ,и!е$еове опомене. Најзад" крајем децембра излази  %и&'ење

Француске акаде$ије о трагико$едији Сид. /но олоба%а пица оптужбии за палгијат" даје

му за право у многим дета$има" вали нагу *егови трати и мили" али потвр%ујевеину :кидеријеви примедаба на ра&ун непо!това*а правила и критикује поједина

мета као недоли&на (уводни дијалог изме%у гро'а и елвире – дру!ветни неприват$иво"рамна поте$" поједине кра$еве ре&и" зав!на цена). Корнеј" који је о&екивао пово$ну

 реакцију" у први ма намерава да одговори" али на крају одутаје. ?&иние то тек деет

година каније (<6D)" када ,и!е$е ве буде упокојен" у предговору Сиду !тампаном уоквиру првог изда*а *егови абрани дела. -одине <6E=" опат 5F/би*ак објавие воју

 (о)ори&ну !раксу  у којој е нај&е!е цитирати Корнеја" о&игледно га матрајуи

најзна&ајнијим драмким пицем вог доба. Cпак" и он е му замерати због непо!това*а

вероватноти и други тада важеи правила пиа*а. Три године каније (<66G) појав$ујее нво изда*е Корнејеви абрани дела у којем је тект порне драме знатно ревидиран.

Том приликом !тампано је и пи!&ево *а)$атрање Сида" као и +ри рас!раве о дра$ско$

с!еву" у којима е аутор на ви!е мета овре на воје опоравано дело" натојеи да га јо! једном оправда" али уз одре%ене амокрити&ке тонове. Тиме је заокружена полемика

дуга готово &етврт века.

8а разлику од крити&ара" публика коју у тако%е &инили маом отмени $уди ипознаваоци к*ижевноти" одма је а оду!ев$е*ем приватила дело. 5ок је :кидери

грмео да је врлина прогнана из Сида" да је комад упуттво за зло" :ент9Hвремон

еотворено дивио вели&ини еројке ду!е коју је у *ему окткрио" а илина приказани

трати оду!ев$авала је и ,аина. /д тада у е мениле многе генерације к*ижевникрити&ара и итори&ара" и безмало вака је желела да дI вој уд о најлавнијој Корнејевој

драми. Сид  је агледаван из разни углова# 'илозо'ког" иторијког" оциоло!ког"

пиоло!ког" религијког. ? же$и да рационално препита ву дотада!*у традицију" ве је 01222 век поку!ао да пружи један нови пглед на Корнејево таврала!тво. ? томе је

пред*а&ио Волтер" по коме е Корнеј није бавио правим тратима. ,омантизам је" у

калду а војим поети&ким на&елима" натупао као у!та упротнот клаицити&кој рационалноти. :тога и не &уди опада*е интереа за Корнеја у 020 веку. 5а овај пиац

ипак није био заборав$ен ведо&е радови позитивити&ки радова попут :ент9Jева"

Ланона или Леметра. На прелазу у 00 век утицај Ни&еа одразие е и на &ита*е Корнеја.

Во$а е потати доминантни елемент анализе" а једно такво &ита*е изложие Hмил Aаге.

8/15/2019 Kornejev Sid

http://slidepdf.com/reader/full/kornejev-sid 3/3

? другој &етвртини и редином 00 толеа Корнејем и Сидо$ позабавие е предтавници

импреионити&ке" универзитетке" тематке критике" ве до 'еноменолога"

егзитенцијалита" пиокрити&ара" труктуралита и поттруктуралита. >оменимоамо неке најважније# ,ене Jре" ,обер Jразијак" Луј Hрлан (за полед*у двојицу Корнеј је

оли&е*е узорног ри!анина)" ,оже Кајоа" /ктав Надал" ,емон >икар" нтоан дам"

4орж Куртон" 4ак Bерер" ;ори Jлан!о" 4ор% >уле" 4ан ,уе" Bарл ;орон" 4ан:таробинки.

Kедно од најзаним$ивији целовити тума&е*а Кореневог дела у другој половини

00 века понудио је :ерж 5убровки у војој обимној диертацији Корнеј и#и дија#ектика ,ероја  (<L63). /н вој притуп занива на +егеловој Aеноменологији дуа"" јер +егела

матра важнијим милиоцем од Ни&еа за разумева*е Корнеја. ?бровки уо&ава једну

опеивну идеју којом у обележене ве Корнејеве драме" а то је изгра%ива*е ероја"

одноно модела идеалног племиа" ба! онаквог каквог у натојали да разоре Mјаненитии монденки пемити друге половине векаN. :тално у&е$ава*е тог еројког тава и

противре&ноти које он изазива аутор види као лободан и жив покрета&ки принцип ваког

Корнејевог дела. ? поглав$у које нои налов MСид или овладава*е другимN он не жели да

е враа на оно !то у ранија итражива*а ве изнела на видело" као !то је заокуп$енотаритократије војом вите!ком про!ло!у и 'еудалним коренима" нити разли&итим

апектима те итуације# војним" полити&ким" правним" оцијалним" моралним. Тај поаообавио је а дота упеа 4орж Куртон у војој к*изи  Корнејев реа#и)а$ (<LE3). Ве код

*ега указано је на превази%енот поједини интерпретација" на пример оне >егијеве" по

којој је :ид оли&е*е племените младоти и вите!тва" отелов$е*е 'ранцуког дуа" илионе Леметрове" која драму третира готово као бајку о лепим &удови!тима" пуним наге и

оолоти. нализа 5убровког иде у другом правцу и показује да ниу у праву били ни

крити&ари који у у Сиду видели победу &овека и *егове во$е. /н зак$у&ује да је потпуно

овладава*е удбином које Корнејеви јунаци вим илама желе да отваре" а које је уонови еројког те*а" у крајној линији неотвар$иво.