KONSTITUCIONALIZAM I USTAVNI DIZAJN … i ustavni dizajn u... · i kraljevska, ako pogledamo senat,...

KONSTITUCIONALIZAM I USTAVNI DIZAJN U DEMOKRATSKOJ RECESIJI

CONSTITUTIONALISM AND CONSTITUTIONAL DESIGN IN DEMOCRATIC RECESSION

Beograd, 2018.

ZbORNIK RADOVA sa redovne međunarodne konferencije

Udruženja za političke nauke Srbije

Proceedings of the 2018 Serbian Political Science Association Annual Conference

Udruženje za političke nauke Srbije Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Urednica:Biljana Đorđević

KONSTITUCIONALIZAM I USTAVNI DIZAJN U

DEMOKRATSKOJ RECESIJIConstitutionalism and constitutional

design in demokratic recession

Izdavači:

Udruženje za političke nauke Srbije Beograd, Jove Ilića 165

Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka Beograd, Jove Ilića 165

Za izdavače:Nebojša VladisavljevićDragan R. Simić

Urednica:Biljana Đorđević

Dizajn korica:Jelena Šušnjar

Lektura i korektura:Olivera Veličković

Recenzenti:Ilija Vujačić, Univerzitet Donja Gorica – Humanističke studije Marko Simendić, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih naukaDušan Spasojević, Univerzitet u Beogradu – Fakultet političkih nauka

Međunarodni naučni odbor:Nenad Dimitrijević (Central European University, Budapest), Dimitri Sotiropulos (University of Athens), Nermina Mujagić (Fakultet političkih nauka, Sarajevo), Ana Matan (Fakultet političkih znanosti, Zagreb), Nenad Marković (Pravni fakultet, Skopje), Keiichi Kubo (Waseda University, Tokyo), Tanasije Marinković (Pravni fakultet, Beograd), Bojan Todosijević (Institut društvenih nauka, Beograd), Ilija Vujačić (Fakultet političkih nauka, Beograd), Aleksandra Krstić (Fakultet političkih nauka, Beograd), Jelena Lončar (Fakultet političkih nauka, Beograd), Filip Ejdus (Fakultet političkih nauka, Beograd), Bojan Kovačević (Fakultet političkih nauka, Beograd)

Tiraž:200 primeraka

ISBN:978-86-6425-053-5

Priprema i štampa:Čigoja štampa, Beograd

Sadržaj

I raspraveokonstitucionalizmuMilan PodunavacRepublikanizam i konstitucionalizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11

Dušan MarkovićIskustva parlamentarnog sistema Četvrte francuske republike . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Jasmin HasanovićUstavne demokratije kao latentna ambivalencija: teorijski oksimoron ili praktična opasnost . . . 45

Alpar LošoncDepolitizacija ustavnosti: uticaj ordoliberalizma na razumevanje (evropske) ustavnosti . . . . .67

Marijana PajvančićKonstitucionalizacija razvojnih resursa u svetlu komparativne ustavnosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

II Ustavnisudovi,pravaidemokratijaBarış Bahçeci Oğuzhan Bekir KeskinDemocratic Decay and the Role of the Turkish Constitutional Court: Learning from Cases on Women’s and Children’s Rights . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .111

Katarina LončarevićFighting against the “Sea of Inequality”: Why the US Women Need the Equal Rights Amendment in the 21st Century . . . . . . . . . . . . . .133

Athanasios KolliopoulosConstitutional populism and the illusion of “direct democracy” in the Greek case . . . . . . . . . .147

III InstitucionalnepromeneuEvropskojunijiposleekonomskekrizeGiovanni ZaccaroniThe re-constitutionalisation of the EMU after the economic crisis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .163

Ivan StanojevićInstitucionalne posledice krize u evrozoni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .179

Bojan KovačevićPopulisti u Evropi kao gospodari i zakasneli čuvari ustava . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195

Andrej StefanovićNeustavnost ustavnih promena – uloga Suda pravde u zaštiti osnovnih ustavnih načela prava Evropske unije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .215

IV AutoritarizamipopulizamusrbijiAna Birešev Nataša Jovanović AjzenhamerAutoritarni populizam: težak put do objašnjenja (Slučaj Srbije) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .235

Božidar FilipovićEmpirijsko istraživanje stepena autoritarnosti građana – interpretacije kvantitativnog indikatora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .253

Zoran StojiljkovićErozija institucija i/ili populističko opelo nad autonomnim (samo)organizovanjem: slučaj sindikata u Srbiji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .271

Nikola MlađenovićKonstitucija populizma i javna sfera: paradoks razlikovanja opšteg i javnog interesa . . . . . . .287

V InstitucionalnepromeneupostkomunističkimdržavamaLuka GlušacUticaj konstitucionalizacije ombudsmana na njihovo funkcionisanje u tranzicionim državama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .311

Tara TepavacPodela vlasti u ustavnom dizajnu i (ne)ravnoteža vlasti u praksi: slučaj Srbije . . . . . . . . . . . . .327

Tijana Perić DiligenskiPolitička korupcija i klijentelizam – per genus et differentiam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .343

Duško Radosavljević Boško KovačevićAutonomija Vojvodine – od državnosti do besmisla . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .357

Jasminka SimićZapadni Balkan: podeljena bezbednost ili borba za demokratiju na regionalnom i globalnom nivou . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .367

I DEORASPRAVE O

KONSTITUCIONALIZMU

UDK 321.728 329.12

321.011.5 321.7

Milan Podunavac1

Univerzitet Donja Gorica Humanističke studije

republikanizamikonstitucionalizam

SAŽETAK

Uraduseproblematizuje„nesrećnadihotomija”(stephenHolems)izmeđuli-

beralizmairepublikanizma.Zagovarase„dijalogtradicija”.Argumentacijase

zasnivanadvatemeljnanormativnapolazišta.Prvo,liberalizamirepublikani-

zamnisusuprotstavljenepolitičkefamilije.Bilesukompatibilneusedamnae-

stomiosamnaestomveku.Ovasekompatibilnostdemonstriraidanasuveku

savremenekonstitucionalnedemokratije,kojaseuosnovireprodukujekaouni-

jakontradiktornihprincipa.Udrugomkorakupokazujesedajezarazumeva-

njeovemeđuzavisnostirepublikanizma/demokratijeiliberalizmaključnaosa

konstitucionalizam.Nastojaćudameđusobnomanalizompojmovaprava,po-

litikeidemokratijepokažemdarepublikanizamnijestatička,parohijalnaipo-

tencijalnorepresivnaformakomunitarizmaidarepublikanskomišljenjesadrži

normativnealatezaupotrebumodernogliberalnogkonstitucionalizma.

KLJUČNE REČI: republikanizam, liberalizam, konstitucionalizam, demokratija,

dijalog tradicija

� Kontakt:[email protected]

Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji | I DEO: Rasprave o konstitucionalizmu12

OSNOVNO pOLAZIšTE

Političkaseteorija,kanonskojestanovište,pitaodvatemeljnapitanja.Prvopitanjejekakosepolitičkiporedakutemeljuje.Drugoliceistogapitanjajera-spravakakodapolitičkazajednicaizbegneonastanjakojasuopasnostzanjezi-nuegzistencijuiurušavanjeporetka(neporedak).strahodurušavanjaporetkaitemeljnihvrednostinakojimapočiva(sigurnost,sloboda,mir)pratilacjesvihpolitičkih društava. „sloboda građana je u ovoj koncepciji osnova i sadržinapolitičkogporetka.Otudaimožeserećidaslobodaiporedakimajuistinorma-tivnistatus”(Pasquino�996).Promenakonceptualizacijeopasnostizaporedakinjegovetemeljnevrednostiiraspravaoinstrumentimazaštiteosnovnajeosakojapratipolitičkuteoriju.HanaArendt(HannahArendt)jeupozorilanaovukonstantu,napominjućidasuosnovneustanovekojesuutemeljunovogse-kularnogporetkaAmerike(prava,podelavlasti,političkareprezentacija,fede-ralizam)uosnovikonstitucionalneustanovekojebranedasedruštvonesur-vaustanjenesigurnihprava,neosiguranihslobodaianarhije(Arendt�963).Konceptualizacijuopasnostizaporedakinjegovetemeljnevrednostipratijed-naproširenateorijakonstitucionalizma.Upolitičkojteorijisvedokrajasedam-naestogvekaodgovornaovotemeljnopitanjedolaziizdvijenajsnažnijefami-lije.Jednajerepublikanizam,adrugaliberalizam.

republikanskateorijasveodAristotela,PolibijaiMakijavelija(Machiavelli)temeljnuopasnostzaporedakvidiuuzajamnojnapetostirazličitihgrupaunu-tarpolitičkezajednicekojeimajurazličitemoćiirazličitedispozicije.svatroji-capolitičkihteoretičarazagovarajumodeldobrevladavinenaprincipimaume-renostiiintegracijesocijalnihgrupauporedaknanačindasvizadobijuučešćeujavnimposlovima.Antagonističkaikonfliktnastrukturadržaveosnovnajeopasnostponjezinustabilnostipostojanje.Ordine, ordini ključnijekonceptuMakijavelijevompolitičkomvokabularu.Usvakojpolitičkojzajednici(respu-blica), pišeMakijaveli,postojedvijerazličitegrupeljudi:moćni(grandi) inarod.Ovesudvegrupekonstitutivnezasvakupolitičkuzajednicu.Onenoserazličitedispozicijeisentimente,„narodneželidabudepoddominacijomiopresijommoćnih;moćninaprotivželedadominirajuivladajunadnarodom”,„poka-zaćesedakodjednih(moćni)postojiželjazadominacijom,dokdrugi(narod)želidaovudominacijuizbegne”(Machiavelli�983).

Političkiodgovornaopasnostiantagoniziranjadržaveizmeđunjegovadvadela,kaonastrukturniizvoropasnostizaporedak,Makijavelijepotražiouob-noviteorijeomešovitimpolitičkimsistemima.spravomseističedasuDiskursivišeuuvodnimdelovimaraspravaorepublicinegokomentarinaPismaTitalivija(livy).MakijavelisevraćakanonskimtekstovimašesteknjigePolibijeve(Polibius)Historije (History).„smatramdasveformevladavinekojesamspo-menuonisuzadovoljavajuće,podjednakotridobre(monarhija,aristokratija,demokratija)pošto jenjihovživotkratak,kao i rđave tri (tiranija,oligarhija,ohlokratija)poštoimajuugrađenebolesti.Otudćemudrizakonodavci,svesni

Milan Podunavac | Republikanizam i konstitucionalizam 13

ovihdefekata,preuzetiponeštoodsvakeodovihformivladavine,poštoćeta-kvaformavladavinebitijačaimnogostabilnija...onikojiutemeljujurepubli-kutrebadaudržavibudemestazasvetrivrsteljudi,onikojisunajvažniji,onikojisuusrediniionikojisunajniže”(Machiavelli�983,�09).Optima republica mešovitajepolitičkavladavina.

MakijavelijevainspiracijajesvakakoPolibije.UuvodnomdelušesteknjigePolibijesepitaštajetoštojeuzrokovalodarimzapedesetosamgodinapokoritadasavpoznatisvet.Njegovjeodgovorsledeći:tajnajeuprirodirimskogre-publikanskogrežimaija„seokrećemposebnostirimskihpolitičkihustanovaianalizi rimskepolitičkekonstitucijedabihpotvrdioovuistinu”.Polibije jejedanodnajžešćihkritičarademokratije.Životdemokratijejekratak,rastne-normalan,promenenasilne.rešenjejeumešovitompolitičkomrežimukakavjeuspostavljenurimskojrepublici.„svatritipavladavineprisutnasuurim-skojdržavi.Pogledamolivlastkonzula,državasedoimapotpunomonarhijskaikraljevska,akopogledamosenat,državasedoimaaristokratska,aakopogle-damomoćmasadržavaizgledakaodemokratska”(Polybius�998,V.��–�2.8).No,iPolibijejeimaoučitelja.TojebioKsenofant,kojinamostavljakanonskiradoustavusparte(Xenophon�965).

Filmer jebioupravunaglašavajućida jeMakijaveliposlednjiautorkojiuosvitmodernepolitičketeorijerabikonstruktmešovitihrežima.Očevipo-litičkogapsolutizmaBoden(JeanBodin)iHobs(ThomasHobbes)označava-ju početak temeljne transformacije političkog jezika, u ambijentu rata, nasi-ljaistraharađasepolitičkiliberalizamkojiradikalnomenjakonceptualizacijupretnjizaporedakinjegoveosnovnevrednosti.Teorijskakontestacijadveri-valskefamilijetrajesvedokraja�8.veka,štosemožeoznačitipočetkomlibe-ralnehegemonije.

Učitavomovomperioduodvijaseosobitateorijskainormativnakonte-stacijakojauosnovirabisličanpolitičkijezik.liberalizamirepublikanizamu �7. i �8. veku nisu inkompatibilni. Klasični se radovi toga perioda moguoznačitikaoliberalno-republikanski.Anglizacijarepublikansketeorijeura-dovimaDžemsaHaringtona(JamesHarrington),sidnijaAlgernona(sidneyAlgernon), Džona Trenčarda (John Trenchard) i Tomasa Gordona (ThomasGordon) – škola engleskih komonveltana, kako ih naziva Ijan Šapiro (Ianshapiro), sadrži u sebi ovu vrstu teorijskog prožimanja. U njima se harmo-nizujeidejanarodnogsuvereniteta,uzistovremenoprihvatanjekonstitucio-nalnih limita oslonjenih na zahteve pravde, privatnih interesa i aspiracija.Idejadajepolitičkisistemnužnoutemeljitina„imperijizakona,aneljudi”osnovno je polazište republikanske tradicije. republikanski pisci suprotsta-vljaju poredak zasnovan na zakonu dominaciji arbitrarne vlasti. Međutim,onoštonaglašavajurepublikancijestetezadajenadilaženjepolitičkedomi-nacijeuosnovioslonjenonaformuvladavine,višenonasamuinstrumental-nuuloguprava.„slobodakomenveltaoslonjenajenavladavinuprava”,„za-konisvakenacijedatisuodnaroda”,„vladavinanacijaoslonjenajenapravo,


inačevladavinajeuzurpacija”,„samokadasusvijednakiuprocesustvaranjaprava,pravoštitisvepodjednako”(Harrington�77�,20).Haringtondoslednobranirepublikanskoshvatanjeslobode.sloboda(libertyofCommonwealth)jeformakolektivnogprakticiranjasuvereniteta,onazavisiodprirodeikarak-terapolitičkevladavine,individualnaslobodamogućajesamouslobodnojdržavi (republici); institucionalna struktura republike zasnovana je na tipumešovitevladavine.„slobodačovekasastojiseuvladavinirazuma,odsustvumogućnostidanekobudeobjekttiranskihhirova;slobodadržavesastojiseuvladavinizakona.TosuprincipinakojimasuAristotelilivije(nepravednooptuženiodautoralevijatana)definisalivladavinu/državukaovladavinuza-kona,aneljudi”(Harrington�77�,�0).

Na drugoj strani, čak je i Monteskje (Montesquieu), koji s pravom sloviza pristalicu konzervativnog jezgra liberala, mogao da piše da „legislativnamoćpočivaucelomtelunaroda”.lok(locke)ćeistotakosavelikomjasno-ćomutvrditidaje„zakonodavnamoćdelegiranamoćnaroda”,formulu,kojućesaistomjasnoćomizrazitiTrenčardsavetujućigrađaneda„birajupredstav-nikečijićeinteresibitiistikaoinjihovi,narodaneupravljačivlasnicisumo-ralnihvrlina,odsvihsentimenatakojiupravljaju ljudimanajvažnijisu inte-resi” (Trenchard and Gordon �995, ��). sidni u kanonskom radu Discourses Concerning Government utvrđujeda„kraljnemožebitiotacnaroda,nitiganad-mašitiuvrlinama,onnemadrugemoćiosimonekojumudajuzakoni;zakoninacijedajuovlastimagistratima;zakoninisudatiodkralja,većnacijevladajuzakonima,anesamovoljno;najvećineprijateljslobodejerđavugovornarodaimagistrata”(sidney�750,�43).

Medison(Madison),kojisledisvojeliberalneprethodnike,utvrđujedaje„ovisnostodnaroda”snažnijiinstrumentkontroleodpodelevlasti.Funkcijajeustavadaustanovi“populargovernment”ukojojsvavlast„izvireiznaroda”.Federalistička vizija politike bila je tako oblikovana da inkorporira elemen-terepublikanizmaipluralizma.Elementenormalnepolitikeonirazumevajuu terminimafrakcija,zasnovanihbilona interesima ili ideologijama.sistemnacionalne reprezentacije bio je oblikovan da osigura da politika bude deli-berativna.OvavrstarazumevanjamožesenaćipodjednakokodHamiltonaiMedisona.TakojeHamiltonsugeriraodajeciljsvakepolitičkekonstitucijedanamestapolitičkihupravljačadođuljudikoji imajumudrost ivrlinedasle-deopštedobroiobavljajuposlovenanačinkojićenegovatijavnopoverenje.Medison,pak,učuvenomdesetomesejuupozoravadajemalarepublikasklo-nafrakcijama(vidiMakijaveli)alida“extendeddemocracy”,oslonjenanasi-stempolitičkereprezentacije,dovodifrakcijaškeintereseuosobituravnotežu,adaihnacionalnareprezentacijaoslobađaparohijalnogetosa,„reprezentacijapreoblikujeiproširujejavnomišljenje”(sunstein�993,33�).Mil(J.s.Mill)ćeradikalizovatiovostanovištetezomdajenajboljavladavinaonaukojojjena-rodsuveren;najvažnijakontrolamoćiusidrenajeučitavojpolitičkojzajednici–entire agregate of community(Holmes�995).


Na neki način ga kanonskim tekstom O osnovama ustava Francuske (Préliminaire de la Constitutionfrançoise)označavaEmaneulsjejes(EmmanuelJosephsieyès),otacFrancuskerevolucije.„Uvelikimdruštvima,individualnaslobodatrebadaseplašitrivrsteneprijatelja.Najmanjeopasnisunasilnigrađa-ni;dabiseograničilidovoljnajeuobičajenavlast.Individualnaslobodamno-gojeuvećojopasnostiod(drugineprijatelj)aktivnostizvaničnika koji obavljaju javnu moć.Iskustvonasučidanacijenisudovoljnosvesneoveopasnosti.Kakojejadnovidetijavnogzvaničnikakojipremasvojimsugrađanimaupotrebljavaoneinstrumentemoćikojejedobiodaihbrani.Podelaidobrouređenjejavnemoćigarantijesudasenacijeigrađanimoguodbranitiodovihopasnihnepri-jatelja”(sieyèspremaPasquino �996,�9).

Ovajtekstsjejesananekinačinzornopozitiviraliberalnuteorijudržaveikonstitucionalizma.središnjajeporukaliberalizmadaprevelikakoncentracijamoćiurukamaonihkojivladajupredstavljaopasnostpopolitičkiporedak,si-gurnostislobodugrađana.sjejesovaformulaupućujedapostojimoć(nacija)kojaustanovljavapravilakojautemeljujuporedak;istatakvapravilaimposti-rajusedabiograničilipolitičkuvlast.AleksisdeTokviljeovimopštimideja-madodaodvijesnažnemetafore.Prvajenjegovametaforaustavakao„ledenevodekojahladipolitičkumoć”(moždanajlepšeštojenapisanookonstitucio-nalizmu); druga je metafora o ustavu kao barki koja plovi na mirnom moru(bonaca)nenaginjućiseninajednustranu(idejaneutralnostiinepristrasno-sti)(sajó �999,7).

Ovakratkaintelektualnaistorijakonstitucionalizmadeojeobjašnjenjaza-štojemoćnaizahtjevnanormativnaideja.Konstitucionalizamjeuniverzalnistandard dobro uređenog poretka. Mada možemo govoriti o pluralitetu nor-mativnih ideala (umnoženi konstitucionalizam), konstitucionalizam je „ge-nerativniprincip”političkihporedakakojisuporodiledvijevelikerevolucije,FrancuskaiAmerička,ijednaodjarkihnormativnihoznakapobedehegemo-nijskog ideala liberalnepolitičkekulture.„Konstitucionalizamje ideja,čestopovezana sa političkom teorijom Džona loka i ’osnivača’ Američke republi-ke,davladavinatrebadabudepravnoograničenaunjezinojmoći,idavlada-vinskamoćzavisiodpoštovanjaovihograničenja” (Waluchow20�8).Madamožemo,kakotopokazujerozenfeld(Michelrosenfeld),razlikovatinekoli-kokonstitucionalnihtradicija(anglosaksonska,nemačka,francuska,španska,konstitucionalizam EU), konstitucionalizam ima jedan zajednički element:konstitucionalizamznačivladavinuzakona,aneljudi.Usvomosnovnomje-zgrukonstitucionalizamsadržitritemeljnekarakteristike:ograničavanjevlada-vinskemoći,privrženostprincipimavladavinepravaizaštitufundamentalnihprava.Vladavinaugranicamapravapozitivirauformiodređivanjaobimapoli-tičkevlasti,proceduralnihmehanizamakojiodređujunačinupotrebepolitičkevlastiikorpucivilnihprava(HabeasCorpus).Ujednomproširenomznačenju,ustav zasnovan na konstitucionalizmu sadrži kao institucionalni minimumpravilakojakažu:političkamoćzasnivasenavoljigrađana; implementacija


procedurakojeobezbeđujuodgovornostnosilacamoćinaspramgrađana;di-stribucijaimeđusobnakontrolaglavnihpolugapolitičkevlasti;procedurekojeuređujunačinupravljanjapolitičkommoćiodstraneupravljača;pravagrađa-nadaunutarjednoguređenogpluralnogprostorarealizujusvojeinterese;pra-vograđananaizražavanjejavnihzahtevanasprampolitičkevlasti,uključujućiirazličiteformegrađanskeneposlušnosti(Preuss,draft).

Konstitucionalizam,kaoipolitičkiliberalizam,rođenjeuatmosferistra-ha,okrutnostiinasilja.Konstitucionalizamjereakcijanapolitičkulegurukojajeokončalareligijskirat–suverenitetapsolutističkedržave.Pokazalosedajekonstitucionalizam moguć samo ako je suverena moć već uspostavljena. Nemogudashvatim,upozoravaojeTokvil,danacijanemožedaživi,adaodređe-nisistemcentralizacijevlastinijeuspostavljen.KarlŠmitjejošodređeniji:nemogunormepostojatiuhaosu.Dabipravniporedakimaosmisla,normalnasituacijamorapostojati,moraseznatikojesuverenikodonosiodlukedalinormalnasituacijapostoji(Podunavac20��).

VećjepreliberalniotacpolitičkogapsolutizmaŽanBoden,naglašavajućipojamsuvereniteta–apsolutneinedeljivevlasti–upozoravaodajesuverenamoć ograničena božjim zakonima, prirodnim zakonima, konstitucionalnimpravilimamonarhije,aosobitostrahom.Okrutanvladaruvekugrožavadrža-vu.„strahtiranina”uvekimasnažneograničavajućeučinke.Moćtiraninajenesigurna.Onjeuvekprestrašen,akakojeokrutantajjestrahivećijerjepravonarodanatiraniciduvekdozvoljeno(Bodin2002,III226).

Antiapsolutistički pokreti u Evropi – Francuska revolucija je majka svihpokreta–rastočilisudvatemeljnapostulataapsolutističkevladavine.Prviseodnosinaosnaženjeindividualneslobodeistvaranjeuslovadaljudivodeau-tonomanživotiostvarujuslobodneizboreusferireligije,familijarnogživota,umjetnosti,kulture,nauke;drugijeuoslobađanjudruštvaodograničenjaifor-miranjedistinktnesferecivilnogdruštva.No,onoštoantiapsolutističkipokretinisumogli jesteurušavanjesuverenitetadržavnostikoji jegarant javnogpo-retkaimira.OvuistorijskudinamikupratiosobitakontestacijaTomasaHobsai Džona loka. Prvi brani konstitucionalno nelimitirani suverenitet nasuprotdrugomkojisuverenaograničavakonstruktomdruštvenogugovora.Hobsovajeporukadajesamaposebiidejaograničenogsuverenitetanekoherentnapo-štonikonemožesamsebinareditidaseograniči(ovućeidejunadgraditiOstin[Austin]insistirajućinametodičkojrazlicipojmovaneograničenogsuvereni-teta i ograničene vladavine). lokova argumentacija počiva na sasvim drugojnormativnojosnovi:nelimitiranisuvereniteturukamajenarodakojiimanor-mativnu moć da poništi vlast svoje vladavine (ili njezinih delova) kada onanadilazikonstitucionalnaograničenja.Ustavjeakoseoslonimonaovuargu-mentacijuinstrumentkojiuspostavljaporedakipozitivirakonstitutivnumoćuuređenporedakmoći.PravnisistemštogastvaraliberalizamposmatrasekaozatvorensistemnanačinkakogajekasnijerazvioHansKelzen.Podsećam,sle-dećiKelzena,jedinstvonarodanijeništadrugodojedinstvopravnogporetka,


konstitutivna moć pozitivira se u konstituisanom poretku, politika u pravu.Pravni je poredak samoutemeljujući, samolegitimizirajući i samoodrživ si-stempravila.liberalniporedakje„bezrupa”(Neumann).Ustavimadvostru-kufunkciju.Ustavorganizirapolitičkumoć(poredak);ustavistovremenozato-mljujepolitičkumoć(Holmes�995,�55).Opštostzakonaipodelavlastiimajutriosnovnefunkcije:vladavinugrađanskeklase;proračunljivostekonomskogsistemaigarantijuslobodeijednakosti.

Pravnijesistemranogliberalizmauosnoviorganizovanokosnopaindivi-dualnih,političkihiprivrednihsloboda,kojenormativnobranetezuopredr-žavnomkarakteruovihsloboda.FrancNojman(FranzNeumann)izdvajačetiriformativnaprincipaliberalnogkonstitucionalizma:

Formalnastrukturapravnogsistema:tesuslobodezajamčeneformal-noracionalnimpravom,tojestopćimzakonimainjihovimstriktnimpro-vođenjem uz pomoć neovisnih sudaca, odricanjem pravno-stvaralačkogkarakterasudačkedjelatnostiiignoriranjemopćihklauzula.

Materijalnastrukturapravnogsistema:tajjepravnisistembioekono-mijskisračunatnaslobodnukonkurenciju.svojjeizraznašaoukontek-stnimjamstvimavlasništvaislobodiugovoraiobrta.

socijalnastrukturapravnogsistema:socijalnoseodnosilonastanjeukomeradničkaklasanijebilaozbiljnoopasna.

Političkastrukturapravnogsistema:političkiseodnosilonasistemdio-beiraspodelevlasti;uNjemačkojnastanjeukomegrađanstvonijeigra-lopresudnuulogu,uEngleskojnasistemukojeburžoazijaodređujesa-držajzakona,apolitičkajemoćizmeđukrune,aristokracijeiburžoazije.(Neumann�974,48)

Jurističkaforma,štojujestvorilodruštvoslobodnekonkurencijegrađan-skogdruštvauEvropi,zadobivadvijeosnovneformekonstitucionalizma:spe-cifičnonemačkaformajepravnadržava(Rechtsstaat),specifičnaengleskafor-majevladavinaprava(rule of law).Prva(pravnadržava)počivanaravnoteži(paktu)ekonomskinapredujućeklaseipolitičkijošuvekmoćne,madastagni-rajućearistokratije.Usredištuovogapaktajepotrebagrađanskeklasedaobe-zbediminimumslobodeijednakosti,sigurnostugovoraiproračunljivosteko-nomskogsistema.Cenatogapaktajebiladaonajošuveknediraupriroduikarakterpolitičkogsistemainasleđenestruktureraspodelepolitičkemoći.UEngleskojsu,pak,ovadvaelementa,vladavinazakonaisuverenitetparlamen-ta,povezani.Građanisvojapravaneosiguravajuuspostavljenjemgranicepre-mazakonodavstvu,već,naprotiv,participacijomisudelovanjem.

Oba ova pravna sistema, koja u osnovi pozitiviraju dva temeljna poljaevropskepravnekulture, imajujedanzajednički imenitelj.Akojeopštostza-konatemeljna formaprava,akozakonnijevoluntasnegoratio, tadasepra-vuautoritarnihdržavamoraodrećipravnikarakter.ČuvenisporHaringtonai


Hobsa–imajuligrađaniluke(republikanskoggrada)višeslobodeodgrađanaKonstantinopolja–otkrivauosnovidvatemeljnorazličitanormativnapola-zišta.Hobsovajeporuka:bilodajedržavamonarhijskailirepublikanska/de-mokratska(popular),slobodajeista.Haringtonovjeodgovor–slobodauvekovisiiodprirodepolitičkogsistema.Ovomebismododali.regina(lok)anerex(Hobs)utemelju je liberalnogkonstitucionalizma.Ograničena,negativ-naiformalnaopštostzakonauliberalizmuneomogućavasamokapitalističkuizračunljivost,većjeistovremenoigarantminimumaslobode.

Ova će vrsta „nesrećnog dualizma” izoštriti u osobitoj antinomiji dvijekonkurirajućefamilije:romantičnihdemokrataikonzervativnihliberala.

Tradicijaromantičnihdemokrataučidapostojiinherentnanapetostizme-đukonstitucionalizma;demokratijazahtevadanarodvladaidavoljanarodabudezakonzemlje;rusoovačuvenadeskripcijanarodakao„superiornogzako-nodavca”kojijeultimativniizvorpolitičkemoćipripadaovojškoli;ograničitivoljunarodanijeništadrugododegradiratiganastatusroba.sjejesjepono-viorečisvogaučiteljatvrdnjomdanacijanemožeinesmebitipredmetustavazatoštobijeovodovelouopasnostdazauvekizgubisvojuslobodu.Ustavjeinstrumentzaobavezivanjeljudiiinherentnopodrivademokratiju.

Argumentacija o nadmoći politike nad pravom, demokratije nad libera-lizmom/konstitucionalizmom, normativno je jezgro Šmitove kritike libera-lizma.Šmitdržidasumodernekonstitucionalnedržaveansambldverazličitei antagonističke komponente. Jednu čini sistem političkog aktiviteta, drugu,pak, snop pravnih ograničenja koja su usmerena na očuvanje individualnihprava.Argumentacijomdakonkretnaegzistencijapolitičkiujedinjenognaro-da prethodi svakoj normi Šmit obnavlja ideju o primatu konstitutivne moćinad konstituisanom moći (poretkom), demokratije nad vladavinom prava.Šmitovareferencana„konkretnuegzistencijunaroda”polemičkijeokrenutakaKelzenovojčistoj teorijiprava.Podsećam,zaKelzenanarodudemokratijinema distinktnu i unapred ustanovljenu političku egzistenciju, pošto njego-vojedinstvoinijeništadrugodojedinstvopravnogporetka.Odbijajućiidejuovećuspostavljenojpolitičkojegzistencijinaroda,KelzenuŠmitovojmatricirastačekonstitutivnumoćukonstituirajućiporedak,politikuupravo,hiposta-zirajućipravniporedakusamoutemeljujući,samoreprodukujućiisamoodrživisistempravila.

Za pristalice škole negativnog konstitucionalizmaustav nije ništa drugodoinstrumentzaograničavanjepolitičkemoći.OsnovniciljPovelje o pravimajestedaizmestiodređenapitanjaizpoljapolitičkihkontroverzi,daihoslobodiuticajavećineinosilacavlastiiuspostavikaopravneprincipekojeimplementi-rasud.Pravanaživot,slobodu,imovinuidrugafundamentalnapravanemogubitipredmetokomeseodlučujeizborima(glasanjem).Konstitucionalizamjesovenormativneosmatračniceesencijalnoantidemokratski.Hajek jesvaka-ko najradikalniji eksponent negativnog konstitucionalizma. sažeto, po nje-mu, ustav nije ništa drugo do instrument za ograničavanje moći vladavine.


Građanisumiopični,nemajuneophodnusamokontrolu,nedisciplinovanisui uvek spremni da kratkoročna zadovoljstva stave ispred dugoročnih ciljeva.GrađanimatrebaustavkaoštojeOdisejutrebalodasezavežezajarboldabisesačuvaoodmodernihpolitičkihsirena(sunstein�993).

DIJALOg TRADICIJA

Uprethodnomizlaganjuizložiosamdvijesolucije–radikalno-republikansku,kojakonstitucionalizamdoživljavakaokobnuzaveru, idogmatsko-libertari-jansku,kojaukonstitucionalizmuvidisvemoćnipolitičkilek.Prvahipostazi-rapolitiku,drugajedetronizira.libertarijanizamjeslabapolitičkateorija,jošslabijademokratskateorija.Ustavjemultifunkcionalan.Otudajevelikasim-plifikacijaizjednačavatifunkcijuustavasamosamehanizmimaograničavanjavlasti.Pozitivnadimenzijaustavamorabitiuzetaurazmatranje.

Ključnikonceptzarazumevanjemeđuzavisnostiliberalizmaidemo-kratije je konstitucionalizam. rašireno shvatanje da su konstitucionalnaograničenjainherentnoantidemokratskajednostranasushvatanjaotomeštaustavjeste.Ustavdakakoograničavamoćnosilacapolitičkevlasti.No,ustavnesamodaograničavapolitičkumoćisprečavatiraniju,većtakođekonstruiramoć,vodijekasocijalnopoželjnimciljevimaisprečavasocijal-nihaosiprivatnuopresiju.Američkiustavjedizajniranda’spasiodanar-hije’.sažeto,liberalniustavisunapravljenidanampomognudarešimočitavnizproblema:tiranija,korupcija,anarhija,imobilizam,neodgovor-nost, nestabilnost, ignorancija i glupost političara. Ustavi su multifunk-cionalni.Velika jesimplifikacija identifikovatiustavnefunkcijesamosasprečavanjemtiranije.(Holmes�995,6)

Pozitivnaitransformativnaulogaustavamoraseuzetiuobzir.Neograni-čavajuustavisamopolitičkuvlast,oniistovremenoikonstruišupolitičkumoć,vodedruštvokadruštvenopoželjnimciljevima,prevenirajusocijalniipolitičkihaosiprivatnuopresiju.sdrugestrane,očitijetruizamdamodernademokrat-skadruštvanemoguegzistiratimimoliberalnogokvira.Ustav je instrumentvladavine.Onutvrđujepravilakojademokratijiomogućavajudafunkcioniše.Tojeupravonormativnopolazištepozitivnog konstitucionalizma nanačinkakogademonstrirastefanHolms(stephenHolmes).Označićugaumerenomfor-momrepublikanizacijeliberalnogkonstitucionalizma.

Na ovu normativnu poziciju naslanja se demokratski konstitucionalizam analiza Urliha Projsa (Urlich Preuss). U središtu Projsovog analitičkog okvirajeanalizatransformativnogprocesaunutarkogaseanalizujenačinnakojise„prosto mnoštvo” transformiše u političko „mi” (konstitutivni subjekt) spo-sobnodaformirakolektivnuvoljuidemonstriraaktsamoopredeljenja.


Ako postoji napetost između demokratije i konstitucionalizma, premaProjsu,onasenemoženaćiunegativnojfunkcijiustavadaograničavaipripi-tomljujedivlju,lošuipotencijalnodestruktivnuvlast.Naprotiv,postojiprirod-navezaizmeđudemokratijeikonstitucionalizma.„Postojipoštovanjavrednatradicijakojanasučidapostojiurođenanapetostizmeđukonstitucionalizmaidemokratije:demokratijazahtevadanarodvladaidavoljanarodabudezakonzemlje.Poštojedemokratijapolitičkaformacijaukojojnarodnijepodređennijednojsekularnojvlasti,onjeslobodandazakonodavnouobličištogodsma-traneophodnimikorisnim”(Preuss20�0,99).

Osnovna je funkcija ustava, argumentira Projs, da konstituiše politič-ku organizaciju, što je uvek izuzetan poduhvat: „Moć da se napravi ustav jemoćdasekreirapolitičkiporedakex nihilo. [...] Processtvaranjaustavuklju-čujeidejumoći(authority)iautoračijamoćjeultimativniizvorporetka. [...]Konstitutivnamoćjesekulariziranaverzijabožanskemoćidakreirasvetex nihi-lo, dakreiraporedak,adanebudepodređenanjemu”(Preuss�994,�43–�44).Konstitutivnamoćjeskuppojedinacakojiinvestirajusvojkapacitetustvaranjepolitičkogporetka–stogajetosuštinskidemokratskiaktsamokonstituisanja.Demokratijanijemoćnaroda,većjevladavinanaroda–moćnarodapredde-mokratski uslov demokratije, to nije demokratsko pravo. Da bi ono postoja-lo,moćnarodamorasetransformisatiuinstitucije,kakobinarodvladao.Ovasepakkonstitutivnamoćnarodajedinomožezačetiukonceptualnomokvirukonstitucionalizma zato što je to moć koja generiše obaveze i odgovornosti.sažeto,ikonstituisanenadležnosti(poredak)ikonstitutivnamoćtvorevinesukonstitucionalizma.Tojeokvirkojinamomogućavadaizađemoizdihotomi-jekonstitutivnemoći(kojaotelovljujeneograničenumoćnaroda,tojestradi-kalnudemokratiju)nasuprotkonstituisanimovlašćenjima(kojapredstavljajuograničenuvlastnaroda,tojestkonstitucionalnudemokratiju).

Konstrukt demokratskog konstitucionalizma Urliha Projsa unekoliko jenadgradioEndrjuArato(AndrewArato)uanaliziprocesaustavnogutemelje-njanovihporedakaCentralneEvropenakonimplozijekomunističkihrežima.OsnovnajetezaAratadakreiranjeustavanemožebitioslonjenosamonakon-struktnarodnogsuvereniteta.Umestotoga,Aratosavremenikonstitucionalnisubjektharmonizujeoslonomnanarodnisuverenitet,aliinaprobuđenocivil-nodruštvokojeoblikujenezavisnujavnusferu,kojajekonstitucionalnabranaultimativnojmoćiatomiziranognarodakoja sepozitivirau legislativnimte-lima.OslonjennaanalizumodernihrevolucijaHaneArendt,Aratonastojidarazreši problem unutrašnje „antinomije permanentne revolucije i revolucio-narneamnezije”oslonomnakonstrukt„dualističkepolitike”BrusaAkermana.„Javnaslobodabilajeuspešnoinstitucionaliziranaudualizmukonstitucional-neinormalnepolitike.Uovojkoncepciji,konstitucionalnapolitikaodnosisenapokretegrađana,participacijukrozposebnepravneipolitičkeformeusme-renekastvaranjuilirevizijiustava.Drugakoncepcijausmerenajenaprocessa-moograničavanjaradikalnihpromenapomoćuustava”(Arato�994,�65).


Uzaključnomdelustudijeizložićudvanormativnakonstruktakojipočiva-junaharmonizacijiliberalnihirepublikanskihmotiva.Označićuihpojmomliberalnog republikanizma.Prvajesvakakopublijanska formula BrusaAkermana(BruceAckerman).

UkanonskomraduWe the People Akermanpravirazlikuizmeđu„normal-ne”politikekojaseodvijauokvirudatogkonstitucionalnogsistemai„konsti-tucionalnepolitike”kojanastajeuizvanrednimvremenimaistanjimakaddo-lazidosnažnogprocesarepublikanizacijepolitike.

Dva su osnovna odgovora na pitanje legitimnosti novog poretka nakondubokihpolitičkihpromena.Prvijekonstrukt„permanentnerevolucije”i„re-volucionarnog legaliteta”, druga „revolucionarna amnezija” (argumentacijaHaneArent).Akermanovimsolucijamasuprotstavlja„federalističkusoluciju”,kojaharmonizujerepublikanskeiliberalno-pluralističkenormativnesolucije,zasnovanuna„dualističkomrazumevanju”politike.

KritičkatačkauFederalističkim spisimajeelaboracijadualističkekon-cepcijepolitičkogživota.Jednaformapolitičkeakcije–označavamjepoj-momkonstitucionalnepolitike–karakterišesepublijanskimapelomkaopštemdobru,ratifikovanajemasovnommobilizacijomameričkihgrađa-nakojiizražavajusvojpristanakputemizvanrednihinstitucionalnihobli-ka.Madajekonstitucionalnapolitikanajvišeformapolitike,onajedozvo-ljenasamouretkimperiodimapolitičkemobilizacijenaroda.Uvremenuizmeđuovihmomenatanadelujedrugavrstaaktivitetakojujanazivamnormalnapolitika.(Ackerman�993,�62–�63)

Ustanju„normalnepolitike”narodjepodeljendužideološkihlinijaiin-teresa.Političkoponašanjeljudiusmerenojekamaksimizacijisopstvenihin-teresaipreferenci.Upravostoga,strahodtiranijevećineutakvimredovnimstanjimajeočekivan;sudskakontrolaustavnosti izakonitosti,pluralizovanopolitičkopoljepredstavljanja,kočniceiravnoteže,nužnesudaograničeovetendencije.Konstitucionalnapolitika,nasuprotovomstanju,događaseuvre-menima nacionalnih kriza kada dolazi do osobitog stanja republikanizacijepolitike (posebnog senzibiliteta za temeljna pitanja političke zajednice) kojausmeravagrađanedanadvladajuposebneintereseiuprviplanstaveopštedo-bro.Utakvimstanjimaprocespolitičkogodlučivanjajedeliberativan,anekal-kulabilaniinteresnoorijentisan.Trisutakvaperiodaukonstitucionalnojisto-rijiAmerike:periodutemeljenja,periodrekonstrukcijeiNew Deal.

FrankMajklman(FrankMichelman),upoznatojstudijiLaw’s People, pozi-vana„dijalogtradiciju”(liberalizmairepublikanizma).Temeljnojenjegovopolazištedaje„republikanizampar exelence strujaukonstitucionalnommišlje-njukojajepodjednakosenzitivnanapitanjaopštegdobraiovisnostioprav-nomporetku;republikanskateorijasadržinormativniprostorzaupotrebumo-dernogliberalnogkonstitucionalizma”.


Oslonjenananormativnuanalizutritemeljnapojma(pravo,politikaide-mokratija),odnosizmeđuprvadvapojma(pravoipolitika)Majklmanpozitivi-raurepublikansko-liberalnompojmukonstitucionalizma.Konstitucionalizamjeself-rule as law rule.„razumevamameričkikonstitucionalizamtakodaonpo-čivanadvepremisekojesetičupolitičkeslobode;prvajedajeameričkinarodpolitičkislobodantolikokolikovladasamnadsobom;idrugo,američkinarodslobodan je tolikokolikovladaoslonjennavladavinuprava,anevladavinuljudi”.Procesdonošenjazakonajeonoštozovemopolitikom;vladavinazako-nimadiscipliniraovajproces”.HabermasprihvataMihelmanovunormativnupozicijuargumentomoistovremenojizvornosti(co-originality thesis)privatneijavneautonomijekojezahtevajujednadrugu.Ovadvakonceptasupoveza-na.Građanimogudemonstriratisvojujavnuautonomiju,kaogarantijusvojihpolitičkihprava,samoakosudovoljnonezavisniupozitiviranjusvojeprivatneautonomije(Habermas200�,767).

„Harmonizacijaovedvepremisekonstitucionalizmaoblikujeosobitufor-mu jurisgenerativne politike sposobne da harmonizuje legislativni proces savrednostima„naših”zakona.Jurisgenerativnapolitikačuvaiobnavljakonsti-tutivnumoćporetkastalnimprocesomkolektivnedeliberacije.Mihelmanori-ginalizam (temeljnevrednostiustavaodređenesupolazištimanjihovih„osni-vača”)nadgrađujerepublikanskomdeliberacijom.Toijesterazlogdaformula“WethePeople”sadržiodgovornasvatripitanjakojasuutemeljupolitičkezajednice:pitanjeokonstitutivnojmoći,pitanjeolegitimitetuipitanjeopove-renjugrađanauzakonezemlje.sudijaBrenan(WilliamBrennan)gotovosesa-svimunormativnomsmislupribližavamitskojfigurisudijeHerkulesaronaldaDvorkina(Dworkin).Dabi teorijaustavabilanormativnobranjivaonazah-tevainterpretatoremoralnih,pravnihipolitičkihpolazištasanadljudskimsvoj-stvima.sudijaBrenanobrazacjesavremenogrepublikanizma.Brenanjeliberalkojibraniindividualneslobodenastrogomoralističkinačin;demokratakojiradikalizirapravonapolitičkuparticipaciju,kojihoćedaoslušneglasoveonihkojisenečuju(voiceless)imarginalizovanih;onjesocijalnidemokrataosetljivnapitanjasocijalnepravde;onjepluralistasenzitivannatoleranciju,pravanarazliku i priznanje kulturnih, rasnih i religijskih manjina (Michelman �988;Dworkin�977;Habermas200�).

Najradikalniju soluciju o odnosu liberalizma i republikanizma čini nor-mativni konstrukt političkog konstitucionalizma ričarda Belamija (richardBellamy).Belamiuosnoviproblematizujestanovišteonormativnojsuprema-ciji“highest-leveljudicalreview”(Mihelman,Dvorkin,Post).republikanskuodbranu konstitucionalne demokratije Belami zasniva na razlikovanju dvekonkurirajuće koncepcije konstitucionalizma: legalističke i političke. Drugaosnovna osa političkog konstitucionalizma Belamija je konstrukt mešovitevladavineukojojBelaminaglašaosobituformu„socijetalnogkonstituciona-lizma”.Dvasuosnovnapolazištalegalnogkonstitucionalizma.


Prvaseutemeljujenaidejidaudemokratskomdruštvupostojineupitnopoljekonsenzusaidaseonooblikujeokosnopaljudskihpravakojasuposvo-jimsvojstvimapretpolitička.Drugajepremisaizraženautezidajesudovanjepouzdanijeoddemokratskogprocesaupozitiviranjuovogrezultata.Obeovepremiseuosnovivodeosobitomstanjuizmeštanjaizjavnogpoljakontestacijeojavnommoralitetu(konsenzusu)zajednice.Političkikonstitucionalizamob-navljarepublikanskuidejuslobodekaonedominacije.Otuda,kaoštosmotopokazali u uvodnim delovima izlažući republikansku strategiju, osnovni ciljnijeidejaograničavanjavlastivećonemogućavanjearbitrarnevlasti.

U osnovi je političkog konstitucionalizma povratak ovih pitanja udemokratskoipolitičkopolje.Dvesupremiseovogastanovišta:udemokrat-skom i pluralnom društvu razumno je očekivati kontestaciju oko osnovnihvrednostipolitičkogmoraliteta(konsensusa);idrugo,demokratskiproces(de-liberacija)jelegitimnijidarazrešiosobitukontestacijuokobitnihustavnihele-menataiosnovnihpitanjapravde(rols).UtemeljuBelamijevekoncepcijejeosobitipokušaj„povratkapolitike”oslonjennadveose:komunitarizamideli-berativnudemokratiju.Belaminajradikalnijepribližavarepublikanizamosobi-tojformipolitičkogkomunitarizmabranećimuuosnovipravonanormativnusamosvojnost. Poteškoća je republikanizma – i to je možda najslabija karikaBelamijeve kritike – što se na kraju ipak sudara sa najtvrđim jezgrom libe-ralnog konstitucionalizma. Ma kakvi se pridevi dodavali konstitucionalizmuunjegovomsredištuostajuliberalniprincipi.Pridevliberalni sepodrazumevaikadajeizostavljen(Walker�997,�64).

LITERATURA

Ackerman,Bruce.�993.“Neo-federalism?”Ineds.JonElsterandruneslagsdat.Consti-tutionalism and Democracy.Cambridge:CambridgeUniversityPress.

Arato,Andrew.�994.“DilemasarisingfromthepowertoCreateConstitutionsinEasternEurope”.Ined.Michelrosendfeld.Constitutionalism, Identity, Difference and Legiti-macy. Durhamandlondon:DukeUnivesityPress.

Arendt,Hannah.�952.On Revolution. Harmendsworth,Penguin.

Bodin,Jean.2002.Šest knjiga o republici.PrevelaDivinaMarion;izbor,stručnaredakturaipogovorDragutinlalović.Zagreb:Političkakultura.

Dworkin,ronald.�977.Taking Rights Seriosly.london:Duckworth.

Habermas, Jürgen.200�.“ConstitutionalDemocracy:AParadoxicalUnionofContra-dictoryPrinciples?”Political Theory29(6):766–78�.

Harrington,James.�77�.TheOceana and Other Works of James Harrington, with an Acco-unt of His Life by John Toland. london:BecketandCadell.


Holmes,stephen.�995.Passions and Constrains. Chicagoandlondon:UniversityofChi-cagoPress.

Neumann,Franz.�974.Demokratska i autoritarna država. Zagreb: Naprijed.

Machiavelli,Niccolo.�983.Discourses on the Ten Books of Titus Livy.london:routledgeandKeganPaul,Trench&Co.

Michelman,Frank.�998.“law’srepublic”.Yale Law Journal97(8):�493–�537.

Pasquino,Pasquale.�996.“PoliticalTheory,OrderandThreat”.Ineds.IanshapiroandrusselHardin.Political Order.NewYorkandlondon:NewYorkUnivesityPress.

Podunavac,Milan.20��.„Ustavniidentitetikonstrukt’Drugog’.Uured.MilanPoduna-vac.Ustav i demokratija u procesu transformacije. Beograd:Fakultetpolitičkihnauka,Udruženjezapolitičkenaukesrbije.

Polybius.�998.The History.TranslatedbyW.r.Paton.Cambridge,MA,london:Har-vardUniversityPress.

Preuss, Ulrich. �994. “Constitutional powermaking for the new polity: some deli-berationsontherelationbetweenconstituentpowerandtheconstitution”.Ined.Michel rosendfeld. Constitutionalism, Identity, Difference and Legitimacy. Durhamandlondon:DukeUnivesityPress.

Preuss, Ulrich. “Constitutionalism in globalized and fragmented world”. Unpublished draft paper.

Projs,Ulrih.20�0.„Konstitucionalizamidemokratija”.Uured.MilanPodunavac.Država i demokratija. Beograd:službeniglasnik,Fakultetpolitičkihnauka.

sajó,András.�999.Limiting Governement: An Introduction to Constitutionalism. Budapest: CEUPress.

sidney, Algernon. �750. Discourses Concerning Governemnt. Edinburgh: printed for G.HamiltonandJ.Balfour.

sunstein,Casss.�993.“Constitutionsanddemocracies:anepilogue”. Ineds.JonElsterandruneslagsdat.Constitutionalism and Democracy.Cambridge:CambridgeUni-versityPress.

Xenophon.�965.“Constitutionofsparta”.Ined.DonaldKagan.Sources in Greek Political Thought: From Homer to Polybius.NewYork:FreePress.

Trenchard,JohnandThomasGordon.�995.Cato’s Letter. Indianopolis:libertyFund.

Walker,Graham.�997.“IdeaofNonliberalConstitutionalism”.Ineds.IanshapiroandWillKimlicka.Ethnicity and Human Rights.NewYorkandlondon:NewYorkUni-versityPress.

Waluchow,Wil.20�8.“Constitutionalism”.Ined.EdwardN.Zalta. The Stanford Encyclo-pedia of Philosophy (spring20�8Edition).Availableat<https://plato.stanford.edu/archives/spr20�8/entries/constitutionalism/>(Accessed�December20�8).


Milan Podunavac

REpUBLICANISM AND CONSTITUTIONALISM

SUMMARY

Thepaperisquestioning„unhappydichotomy”betweenliberalismandrepub-

licanism.Twofundamentalargumentsareprovided.Firstly,liberalismandre-

publicanismarenotopposite.Theywerecompatibleintheseventeenthand

eighteenthcenturyandthiscompatibilityisstillworkingincontemporarypo-

liticaltheory.secondly,thekeyconceptforunderstandingsuchinterdepend-

enceisconstitutionalism.

KEYWORDS: republicanism, liberalism, constitutionalism, democracy, dialogue

tradition.

UDK 321.727:94(44)

Dušan Marković1

Univerzitet u Beogradu Fakultet političkih nauka

IskustvaparlamentarnogsistemaČetvrtefrancuskerepublike

SAŽETAK

UradusegovoriofunkcionisanjuparlamentarnogsistemazavremeČetvrte

republikeuFrancuskojionastojanjimadasepronađemerademokratičnosti

sistemauokvirimakojejenametalakrhkostinstitucija.IskustvaČetvrterepu-

blikeseposmatrajukomparativno,uodnosunanasleđeTrećeipromenekoje

jedonelaPeta,apozicijaparlamentajestavljenaukontekstpolitičkogživota.

Uradusepokazujedasukompromisikojisunapravljeniprilikomosnivanja

Četvrterepublikeiusađeniunjenetemeljeostalifaktornestabilnostipolitič-

kogsistema,naročitousituacijikadseudonjemdomuparlamentanijemogla

iskristalisatijasnavećina.Četvrtarepublikajeustrojenapodvelikimuticajem

levičarskihkoncepcija,kojesuinsistiralenapremoćiparlamenta,sledećilogi-

kudemokratije,aliibaštinećifrancuskosimboličkorevolucionarnonasleđe,

ukomjezakonodavnoteloimalocentralnuulogu.Tojebiologičannastavak

tradicijeiskovanekrajemXIXveka,kadasefrancuskojavnomnjenjeikultura

sećanjadefinitivnoopredeljujuzarepubliku,kojojnijesvojstvenaličnavlast,

većkolektivna.Kaopredmetanalizeovogradanaročituuloguimajuonovre-

menekritikekojesusistemuČetvrterepublikebileupućivaneislevaizdesna;



kritikekojesudobilenovudimenzijunakonštojeonasrušenaiuspostavljen

režimgeneraladeGola.Štaviše,diskusijeoparlamentarizmuuFrancuskoj,čiji

sastavnideojeirazmatranjenasleđaČetvrterepublike,nisuizgubilenaaktuel-

nostisvedodanas.

KLJUČNE REČI: Četvrta francuska republika, Šarl de Gol, stabilnost vlada, skup-

štinski sistem, polupredsednički sistem

UVOD

Četvrtomrepublikomsenazivaperiodistorijefrancuskerepublikanskedržav-nostiizmeđu27.oktobra�946.i4.oktobra�958.godine.Iakojekratkotrajao,onjebioispunjenpolitičkimturbulencijamakojesusedobrimdelomticaleiodnosamoćinarelacijiparlament–šefvlade–predsednikrepublike.Ucentrupažnjeovogradaćebitirazličitashvatanjaulogeparlamentakojesubileuop-ticajuutovremeikonkretnepolitičkeposledicekojesutekoncepcijeimale.

Tema se izlaže pretežno hronološki, ali zadržavajući se na problematicikojajeodznačajazapitanjaparlamentarizma.NajprećebitirečioTrećojrepu-blici,kojajeutemeljilaparlamentarnisistemurepublikanskomokviru,borećiseprotivmnogihizazovakojisutajokvirosporavali.Potomseutrietapeela-boriratemauužemsmislu,govorećioosnivanjuČetvrterepublike,dinamicinjenog političkog života i uzrocima propasti. Na kraju se u bazičnim crtamagovorioPetojrepubliciirazmatrapitanjeoptimalnogokvirazasavremenepo-litičkeprilikeuFrancuskoj.

PReĐAšNA RePUBLIKANSKA ISKUSTvA

Prva(�792–�804)iDruga(�848–�852)francuskarepublikabilesukratkotraj-nerevolucionarnetekovine,kojesuimaleneuporedivovećisimboličkiuodno-sunarealanpolitičkiznačaj.Trećarepublika(�870–�940),sdrugestrane,jošuvekjenajdugovečnijirezultatfrancuskogrepublikanizma(madaće,najvero-vatnije,tuistorijskutrkuuskoroizgubitiodPete).Nastalauopsadnomstanjutokom francusko-pruskog rata, rođena iz pobune protiv nesposobne monar-hijskevlasti,republikajeotpočelasvojživotbezpreciznedefinicijeputakojićeslediti–hoćelinastavitidabuderepublika,ilićeponovopostatimonarhija,austavniaktisubilirezultatkompromisaipokrivalionomalozajedničkihta-čakadokojihsemoglodoći.republikajemoraladazauzmenekisrednjiputizmeđu „republike vojvoda” i „republike republikanaca” (Mayeur �973, 7).Ustavnizakoniiz�87�.i�873.godinepočelisudausmeravajusistemkapar-lamentarnomuređenju,dabiorganevlastiurediliaktiiz�875.godine(ujed-noidefinitivnopotvrđujućirepublikanskouređenje).Izvesnojedaseradiloo

Dušan Marković | Iskustva parlamentarnog sistema Četvrte francuske republike 29

„konzervativnojrepublici”,2kojajevećnasamompočetku,gušenjemPariskekomune,pokazalaštamisliorevoluciji,štojepovoljnouticalonaizbornere-zultaterepublikanaca(Agulhon�987,234).

Parlament je bio dvodomi, čiji se samo donji dom mogao raspuštati, abio jebirannaopštim,neposrednimizborima,namandatodčetirigodine.3Ingerencije donjeg, Predstavničkog doma (Chambre des députés), ticale suse, pre svega, obavezne saglasnosti na predlog budžeta, a ostavljeno mu je ipravodaoptužipredsednikarepublikezaizdaju,kaoičlanovevladezapro-pusteuradu.Gornjidom,senat,uvedenjekaovidsigurnostizamonarhiste,koji su tragali za branom protiv eventualnih revolucionarno-reformističkihtendencijauPredstavničkomdomu.Članovisenatasusebiralipoteritorijal-nomprincipu,putemposrednihizbora,namandatoddevetgodina.4senatjemogaodatisaglasnostpredsednikudaraspustidonjidom,airaspravljaojeoeventualnojodgovornostiministarailiizdajipredsednikarepublike,akobiodPredstavničkogdomastiglatakvaoptužba.Budućidasuseokosvakogzakon-skogpredlogamoralasaglasitiobadoma,bilajemogućaopstrukcijaizglasava-nja,štoje,razumese,upraksifiguriralokaoingerencijasenata.UistojmerikaoiPredstavničkidom,isenatjeimaoingerencijedasmeniVladu–biloputeminterpelacije(kojujemogaopokrenutibilokojipojedinačničlanobadoma),bilootvaranjempitanjapoverenja,nakonštobiganekiministartražioibioodbijen. Važno je naglasiti da su deputati bili oslobođeni stranačke discipli-nekadjerečoglasanju,štojedodatnouticalonanestabilnostvlada(Agulhon�987,25�).

Iakosurepublikanciprebilizajednodomiparlamentizapotpunupremoćzakonodavnevlasti,učinilisupunoustupakamonarhistima-orleanistima,jersuzauzvratobezbedililegitimnurepubliku(Agulhon�987,236).Predsednikjeimaozadatakdananekinačinzamenikralja,amonarhistisusenadalidaćeovainstitucijaobezbeditiinteregnumdoknatomestonedođepretendentnapresto(rémond2002,86).Ustavnimzakonimaiz�875.predsednikjepostaošef izvršne vlasti, sa pravom da, uz odobrenje senata, raspusti Predstavničkidom, kao i da postavlja vladu, ali koja je bila odgovorna i pred oba doma

2 IstorijaTrećerepublikeprePrvogsvetskogratamožesepodelitinaperiodekonzervativne(�870–�979),oportunističke(�879–�898)iradikalske(�899–�9�4)republike(Chevallier;Conac�99�,236;275;366).

3 Istina,izbornizakonisusemenjalivišeputatokomtrajanjaTrećerepublikeiprilagođavaliprav-niokvirnovonastalimpolitičkimpotrebama,aibrojposlanikajeukontinuitetupovećavan.

4 Prereformeizbornogsistemaiz�884.godine,senatjebiosačinjenod225izbornihsenatorai75doživotnih,kojejeizabralaNarodnaskupština�875.godine,dominantnomonarhistička.Nakonnjihovesmrti,samsenatbiimbiraozamenu.Takođe,reformomjepravonasenatoradovedenoudirektnijuvezusabrojemstanovnikanaodređenojteritoriji,dokjeranijevidnofavorizovanoselo,odkogseočekivaovećikonzervativizam(Mayeur�973,��0).


parlamenta. Međutim, predsednik je imao i pravo zakonodavne inicijative,proglašavaozakone,alinijebioodgovoran,sempopitanjuizdaje.Ipak,nje-govaeventualnaličnavlastbilajeograničenaobavezomdasvenjegoveodlukebudupotpisaneiodstranenekogodministara(Chevallier;Conac�99�,252).Predsednikjebirannasedamgodina,većinomglasovaobadomaParlamenta,kojisuzatuprilikuzasedalizajednoičiniliNarodnuskupštinu.5

Iako je, dakle, predsednik bio koncipiran kao „parlamentarni monarh”,kojijeimaoingerencijenalikkraljupoorleanističkimmerilima,političkaprak-sa–dominacijarepublikanacauparlamentu–uticalajenatodaseunekolikoizmeniduhinstitucija,tedaprevagupočnedapreuzimaparlament.Centralnidogađaj bila je kriza koju je izazvao predsednik Mak Maon (Patrice de MacMahon)�877.godine,unastojanjudaparlamentunametnekonzervativnogpredsednikavlade,kojinijebiopoukusuvladajućevećine.Uspehuovojborbidodatnojepotvrdiosnagumladihrepublikanskihustanova.PravadaraspuštadonjidomćeseodrećivećpredsednikŽilGrevi(JulesGrevy)�879.ionovišenećebitiupotrebljeno(Dalloz�996,25).Ovimćerepublikadefinitivnokrenu-tikaparlamentarnomsistemu,apredsedničkafunkcijaće,udomenuunutra-šnjepolitike,ostatiprimarnosimbolička,madajepredsednikidaljeodlučivaoo ličnosti šefa vlade (rémond 2002, 9�; 405–406). Ipak, periodi ekonomskekrize,kojajeišlanaporedosanestabilnošćuvlada,pogodovalisujačanjupoli-tičkihtendencijakojesuzagovaraleprevazilaženjeproblematičnogparlamen-tarizmaizavođenjeličnogrežima,kaoštojetočiniogeneralBulanže(GeorgesErnestBoulanger)uperiodu�886–�889.(Mayeur�973,�65–�80).

Dakle,dominantnaulogapredsednikatrebalojedazadovoljiirepublikan-ceimonarhiste,timpreštosnažnaulogapredsednikanijebilauskladusafran-cuskomrepublikanskomtradicijom(ChevallieretConac�99�,252).Štaviše,vremenomseidealrepublikeizjednačiosnadmoćnošćuparlamentanadvla-domidonjegdomanadgornjim,pasesvakipokušajjačanjaizvršnevlastipo-čeosmatratiantirepublikanskim(rémond2002,406).

Ukupan broj vlada, počev od prvog kabineta Žila Dufora (Jules-ArmandDufaure),�9.februara�87�,padoonečijijepredsednikpostaoPeten(PhilippePétain),juna�940.godine,iznosi�09,štojeznatnomanjeodjednegodišnje(FrancePolitique20�3a).razumese,izglasavanjenovevladenijepodrazume-valoiizborsasvimnovihličnostizaministre,naprotiv,alijeonodefinitivnoznačiloprekiduraduiodsustvokontinuitetapolitike.

5 Ujasnomsećanjujesvakakoostaloiskustvosaluj-NapoleonomBonapartom(Charles-louis-NapoléonBonaparte),kojije,poštujućitadašnjudemokratskuproceduru,izabranzapredsed-nikanaopštimizborima(zamuškarce)�848.godine,dabisamotrigodinekasnijeučiniokrajDrugojrepublici,agodinudanakasnijepostaoicarNapoleonIII(itopomoćuplebiscitâ).OtudajeuTrećojrepubliciuvedenizborpredsednikaapsolutnomvećinomglasovauParlamentu.


Iakojeprošlakrozvelikaiskušenjasvojestabilnosti,pogotovouprvimde-cenijamapostojanja,TrećarepublikasepotvrdilatokomPrvogsvetskograta.Međutim,ugodinamakojesuusledilejavilisusekontinuiraniproblemisasta-bilnošćuvalute,aiglobalnasvetskakrizapočetkomtridesetihgodinamoralasenegativnoodrazitinastabilnostpolitičkogsistema.Parlamentarnarepubli-kajeumeđuratnomperiodudobilaidvanovaneprijatelja–ekstremnulevicuiekstremnudesnicu,kojisuimalisasvimrazličitepočetnepozicije,aliistepri-medbenafragilnifrancuskiparlamentarizam.Uvišenavratasesistemnašaopredkolapsomsredinomtridesetih,anaotvorenepozivenarušenjeparlamen-tarizmaposebnosuuticalenebrojenekorupcionaškeaferesavisokimzvanič-nicimauglavnimulogama.TrebanaglasitidajeizaPetenauzrokporaza�940.ležao u parlamentarnom sistemu (Agulhon �987, 305), a vrlo blizu tom za-ključkujebioiDeGol(CharlesdeGaulle)(Kelly2004,�3;67–68).Ipak,TrećarepublikajejasnotrasiralarepublikanskiputFrancuskojzanarednedecenijeinepovratnouticalanastvaranjeizvesnog„demokratskogidentiteta”,ostvarilasimboličkusponusanekimtekovinamaVelikefrancuskerevolucije,utemeljilalaicitet,tj.definitivnoodvojilacrkveoddržave�905.godine,zasnovalasistemjavnogškolstvaitd.

NOvI POčeTAK ZA RePUBLIKU

Nakon oslobođenja �944. godine postavilo se pitanje šta raditi sa ustavom ikakavodnostrebazauzetipremanasleđuTrećerepublike.MnogipolitičariiztogperiodabilisudiskreditovanizbogpodrškePetenu,kolaboracijesaokupa-torom,ilizbognedovoljnogučestvovanjauotporu,anekiposlerataistreljani.razumese,odvelikogznačajajebilailičnostDeGola,kojijeimaosvojepoli-tičkekoncepcijeiviđenjenasleđaTrećerepublike.Onjeprednjačiokadjerečoprezirupremastarimpolitičkimpartijama,aliutomesvakakonijebiousa-mljen–joštokomratasunekiistaknutipojedincipredlagalistvaranjeizvesnejedinstvenepartijePokretaotpora(Berstein�992,363).

Centralnavlast jebilau rukamaPrivremenevlade,koja jenastala izor-ganakojisurukovodiliPokretomotporaizlondonaifrancuskogAlžira–onisu imali ogroman simbolički i realni politički uticaj, ali nisu svoj legitimitettemeljilinabilokojojredovnojdemokratskojproceduri.Ponekimshvatanji-ma,paiDeGolovimlično(Berstein�992,�8),režimuVišijunijebiolegalan,većuzurpatorski,aorganivlastikojisutokomratafunkcionisalivanteritorijakontinentalneFrancuske, iakouosnovisamoproklamovani,zapravosuobe-zbeđivalikontinuitetilegitimitetTrećojrepublici.Međutim,mnogimajebilojasnodadavanjeizvanrednihovlašćenjamaršaluPetenuipakjestebilorezul-tatradatadašnjihdržavnihinstitucija,tedajeTrećarepublikatustigladokrajasvogputa.


Privremenavladaje2�.oktobra�945.raspisaladvostrukireferendum,bu-dućidasubiračiodgovaralinadvapitanjaistovremeno:prvo,dalibiskupština,kojaćeseizabrati,trebalodabudeiKonstituanta,tj.daraspravljaionovomdržavnomuređenju;drugo,prihvataliseprovizorniustavnizakonkojijepred-ložen,akojitrebadaurediprelaznuvlast,dousvajanjanovogustava,aunaj-dužemtrajanjuodsedammeseci(rioux�980,9�–92).PotvrdanodgovornaprvopitanjepraktičnojeznačioraskidsaTrećomrepublikomidobioje96%pozitivnih odgovora (rioux �980, 92). Drugo pitanje je potvrđivalo republi-kanskouređenjeuFrancuskojiregulisalonekabazičnapitanjaodnosagranavlastiinjenogsprovođenja.Ustavnizakonjebioveomakratak(samoosamčla-nova),anajdetaljnijesebavioodnosomskupštineivlade.Definisanojedajevladaodgovornapredparlamentom,alipadvladenijemogaobitiuzrokovanodbijanjembilokognjenogpredloga–zausvajanjenepoverenjabilojeneop-hodnoposebnoglasanjeivećinasvihposlanika(art.�).Takođe,definisanojedaćenacrtustavakojiKonstituantabudeusvojilamoratidabudeprihvaćenna referendumu (art. 3).6 I ovo drugo pitanje je prošlo, ali sa nešto manjom(dvotrećinskom)većinom,najvišezbogprotivljenjakomunistaograničavanji-maingerencijaKonstituanti,nadajućisenjenimhrabrimpotezimanaplanudruštvenihpromena(rioux�980,92).

Budući da je levica imala apsolutnu većinu u prvoj Konstituanti,7 i na-crtustavakojijeusvojenbiojeponjenomukusu.Komunistisuželeliozako-njenikonvent– jednodomuskupštinubezpodelevlasti,kojibipredstavljaokrupanizrazdemokratijenaputukauvođenjusocijalizma(rioux�980,�45).Ipak,radipostizanjavećineuKonstituantimoralisudapravenekekompromi-se.Usvojenipredlogjepredviđaojednodomiparlamentkojibisebiraonapetgodina,putemopštih,direktnihizbora.Umestosenata,bilasupredviđenadvasaveta–EkonomskiisavetFrancuskeunije.Predsednikbisebiraouparlamen-tuibioograničennasimboličkeingerencije.Šefvladebisetakođebiraoupar-lamentu,alitubiseglasaloioprogramuvlade.Premoćparlamentajebilaoči-taiusvedenojprocedurizanjegovoraspuštanje,kojemsumoraledaprethodedvekrizevladeutokujednoggodišnjegzasedanja(Duverger�965,464–465).OtvorenoprotivovakvogpredlogaustavasubilideGoliMrP,pajepropaoinareferendumu5.maja�946,istina,tesnomvećinomod53%(Dalloz�996,8).

UsledilisunoviizboriinovaKonstituanta,aliistepolitičketendencije,satrinaglašenestranke.Ipak,ovogputajesazivbiopodvećimuticajemMrP-a,

6 Privremenavlada,načelusaDeGolom,nijeselibiladaraspišereferendumitimputemježeleladasteknelegitimitetpredcelomnacijom.Ipak,bilojeionihkojisuseprotiviliupotrebiovoginstituta,jerjebioprokazankaolakozloupotrebljivapraksazavremeNapoleonaIII,tenikadnijeupotrebljentokomTrećerepublike.

7 Pobedniciizbora,sapribližnopodjednakimudelomposlanikaiukupnotročetvrtinskomveći-nom,bilisukomunisti(PCF),socijalisti(sFIO)idemohrišćanski(centristički)MrP.


koji je pretekao komuniste po broju glasova i iz čijih redova je došao i novišefvlade(rioux�980,�48).Ustavnipredlogjebiorezultatkompromisakomu-nista, socijalista i MrP-a. Predviđao je dvodomi parlament, ali sa dispropor-cijalnomsnagom.savetrepublike(gornjidom),kojisebiraonaindirektnimizborimanašestgodina(popolovinasazivanasvaketri),imaojesamokonsul-tativnuulogu(art.20).8Narodnaskupština(donjidom)biralasenamandatodpetgodinanaopštim,direktnimizborima,nakojimasumogledaučestvujuižene.9Izvršnavlastbilajeurukamašefavlade,doksupredsednikubilename-njenepretežnopočasnefunkcije.Ipak,biojevrhovnikomandantvojske,biomujeprepuštenpredlogličnostizašefavlade,aimaojeipravodaraspustidonjidom,alisamonakonteškihkrizasanepoverenjemvladi.PredsednikjebiranuParlamentu,namandatodsedamgodina,bezpravareizbora,zajedničkimgla-sanjemposlanikaobadomaokupljenihujednomtelu.svakipredsednikovaktmoraojeproćipotpisišefavladeijednogodministara(art.38).Kontrolaizvr-šnevlastibilajesamourukamaskupštine,anepoverenjevladisemogloizgla-satiprostomvećinom.Šefavladejepredlagaopredsednikrepublike,aapsolut-nomvećinomizglasavalaskupština.Bilojepredviđenodaseglasasamoošefuvladeinjenomprogramu(art.45),aneiosastavu(kakobisenaglasilaulogašefavladeipovećalavladinaefikasnost).Takođe,propisanojedasmenavlademožeusleditisamonakonglasanjaonepoverenju,kojemožeiniciratibilošefvlade,biloNarodnaskupština.Zanimljivojedajepreciziranoi„vremezaraz-mišljanje”,tj.dajeglasanjeonepoverenju(javno,uzzahtevanuapsolutnuve-ćinu)moglodausleditekprekosutra,odnosnonakonštoprođe24h(art.50).UstavomjeNarodnojskupštinidatoisključivopravodonošenjazakona,kojeonanijesmelaprenetininakogadrugog.TimeseželeloizbećipraksuTrećerepublike,naročitotokomtridesetihgodina,davelikiznačajimajuvladinide-kreti(rioux�980,�54).Ipak,podpritiskompraktičnihpotreba,ovaodredbaćebitizaobiđenatokompedesetihgodina,štoćesamododatnopodritipoverenjeusistem(Duverger�965,479–480).

Treba primetiti da je u odnosu na institucije Treće republike došlo i doterminološkihizmena.Nimaloslučajno,donjemdomudatoje imeNarodnaskupština (Assemblée nationale), kako bi se naglasilo da samo putem svojihparlamentarnih predstavnika narod ostvaruje svoj suverenitet (Chevallier etConac �99�,526). Opet nimalo slučajno, gornji dom više nije bio senatvećsavetrepublike(Conseildelarépublique).Parlamentomsusenazivalaobadomazajedno(art.5).

8 saveturepublikejetekustavnomreformomiz�954.godineipakdatalegislativnauloga,od-nosnouspostavljenaparlamentarna„naveta”(Duverger�965,475).

9 Onesu,razumese,tadadobilepravoidabudubirane,pajeprvisazivNarodneskupštineimaoinekolikodesetinaženskihdelegata(Kelly2004,��5).


Očekivano, i ovo ustavno rešenje naišlo je na otvoreno protivljenje DeGola,kojijezagovarao„NE”nareferendumu.To,ipak,nijebilodovoljno,jerjepredlogprošaotesnomvećinom(opetbrojkom53%),štodovoljnogovoriopolarizovanostijavnosti(Dalloz�996,9).Uzto,apstinencijajebilapreko30%(Chevallier et Conac �99�, 5�8), pa ne čudi što se De Gol rugao ustavu kojije„prihvatilo9milionabirača,odbilo8milionaiignorisalo8”(rioux�980,�53).

DINAMIKA POLITIčKOG žIvOTA čeTvRTe RePUBLIKe

BudućidasusvimabilejasnemanjkavostiTrećerepublike,noviUstavjetreba-lodadoneseracionalizovaniparlamentarizam(Dalloz�996,25).Nestabilnostvlada trebalo je da bude prevaziđena ojačanom ulogom njenog šefa, koji jeimaopravodasmenjujeidovodiministrebezskupštinskogglasanjaonovomkabinetu,dokbipadvlademogaodausledisamonepoverenjemvećinesvihposlanikadonjegdoma,agornjemjeoduzetamogućnostdaizazivakrize.Iakoje,dakle,bilopredviđenodaseglasasamoošefuvladeinjenomprogramu,aneiosastavu,parlamentarnapraksajeuvela„dvostrukuinvestituru”(ChevallieretConac�99�,539).Takođe,šefovivladanisučekaliUstavomdefinisanupro-ceduruzaizglasavanjenepoverenja,većsuvladepodnosileostavkečimoseteneraspoloženjeuskupštini(rioux�980,�55).NaslabostkabinetauticalesuiveomarestriktivneodredbeoraspuštanjuNarodneskupštine,�0štoseodigralosamojednom,�955.godine(Dalloz�996,28).

Kaoštojevećrečeno,najjačestranke(starasocijalističkapartijasFIO,ko-munisti(PCF)iNarodnirepublikanskipokret(MrP))su,zajednogledano,naprvimizborimaosvojiliogromnuvećinuglasovainajavilidominacijukojajenazvanatripartizmom.Ovajtrojnipolitičkibrak(specifičaniličakineprirodanpovišeosnova)potrajaćedoprvepolovine�947.godine,anakontogajeusle-dioperiodukomesusocijalistibiliukoalicijisaMrP-om,radikalimaidesnimliberalima,nasuprotkomunistimaiDeGolu(Agulhon�987,327).

Evidentnojeslabljenjedesniceodmahposlerata,azaonuekstremnusemože reći da je nestala oslobođenjem, zajedno sa porazom evropskog fašiz-ma(Dalloz�996,33).Ipak,nemoćdesnicenijebiladugogtrajanja.Naročitojeumerenaubrzopovratilapodrškuipredvodilavladu�95�.godine.Naravno,naoporavakdesnicesublagotvornodelovalisukobinadrugomkrajupolitič-kogspektra.Hladnoratovskikontekstjenaglašavaoopasnostodkomunističkepartijeipravioodnjepolitičkogneprijatelja.Doduše,strahodrevolucijenijebionisasvimiracionalan,kadseuzmuuobzirtalasištrajkova(anaročitooniiz

�0 Ononijemoglodausleditokomprvih�8mesecirada,anajranijejemoglodasedesisamoakobiunarednih�8dvaputabiloizglasanonepoverenjevladi(Chevallier;Conac�99�,530).


novembra�947),kojejevodiokomunističkisindikatCGT.Komunističkapar-tijajeosvajalagotovo30%naizborima(isvedokrajasedamdesetihćeimatioko20%),alitaizbornasnaganijemoglabitikrunisanaadekvatnimkoalicio-nimsporazumom,zbogideološkerigidnostikojajujekrasilairevolucionarneretorike.Većodpedesetihgodinaznačajanbrojintelektualacaijavnihličnostiodlučiojedajenapusti,anaročitoukontekstugrešakakojejepraviosssr,zakogajePCFbilastrogovezana(Valentin-Mclean2005).��

Pokretotporajepokazaoidealzajedničkeborbeleviceionasenadaladaćezamahtihidealaomogućitidubinskepromenedruštvaposlerata.sFIOjebilajednaodpobednicaprvihizbora,alijevećodjuna�946.počelarapidnodagubiglasove,ostavljajućipostranitemekaoštojeklasnaborbainastojećidaučestvujeukoalicionojvlasti.Iakojeodmahposleratabiloprisutnonesamonastojanjedakomunisti i socijalistiostvare jedinstvoakcije,već i„organskojedinstvo”,propastzajedničkepolitikeumaju�947.odvelajesFIOnadrugustranu–usaradnjusapartijamacentra.Uzto,sFIOjepočeladarazvijaantiko-munizamkaojedanodsvojihosnovnihprincipa,naglašavajućinasleđezapad-nedemokratije.TakojeleonBlum(léonBlum)ujunu�949.pisaodapraviantagonizamvišenijeonajizmeđukapitalizmaikomunizma,nitionajizmeđukomunizmaifašizma,većonajizmeđusocijalizmaikomunizma(Pierre�963,46).

Premaizbornomzakonuiz�946,sistemkojisekoristiojebiojednokruž-niproporcionalni,nanivoudepartmana,putemizbornihlista(ChevallieretConac�99�,526).Izmenamaizbornogzakonaomogućenojepartijamanavla-sti(socijalisti,MrP,radikali,liberali)daseprilikomizbora�95�.i�956.godi-neposlužepredizbornimpartnerstvimauizbornimjedinicamaismanjeuticajkomunista idegolistauNarodnoj skupštini (Dalloz�996,30–3�).Međutim,najvećidobitnikizbora�95�.godinebilajedesnica.

Premoć Narodne skupštine vodila je ka uspostavljanju skupštinskog po-litičkogsistema,ali raznorodnost ipolitičkanekoherentnost tekoalicijenijemoglapružitipotrebnupolitičkupodrškuizabranimkabinetima.složenostod-nosasnagauParlamentunajboljesepokazalaprilikomizborapredsednikare-publikedecembra�953,budućidasuizboripotrajališestdanaizahtevalitrina-estkrugovaglasanja,dabinakrajuprošlakandidaturavremešnogreneaKotija(renéCoty)(rioux�983,47).Pokazalosedasenadržavnomnivounemogudonositiodlukeuduhulevicebezpodrškekomunista,aliseoninisumoglipri-mitiuvladu;sdrugestrane,nijebilomogućedobitipodrškuzadesnupolitikubezsaradnjesadegolistima(Agulhon�987,33�).

DeGolseodmahnakonrataoslanjaonaMrP,alikakojetuubrzodošlodorazilaženjaonjeaprila�947.osnovaosvojupartiju,rPF(rassemblement

�� Diverže(MauriceDuverger)dajepodatakdajebrojčlanovaPCFodoko�.000.000�946.paonaoko250000.NištaboljenijeprošlanisFIO,aMrPjenaprostonestao(Duverger�965,48�).


dupeuplefrançais),kojajepotrajalasamodo�955.Novipokret,UNr(Unionpourlanouvellerépublique),osnovaćetekpopovratkunavlast,�958.godi-ne.rFPjeodstranesavremenikadoživljavankaopartijadesnice,iakoseonanijepredstavljalakaoklasičnapolitičkastranka iželela jedausvojoj suštinibudeneštodrugačije.Ipak,takvepolitikeokupljanjaijedinstvapopraviluima-juupravodesniideološkikarakter(Nouschi,Agulhon,schor�988,42).

Nakonštojebiošefdveprveposleratnevlade(uokviruprovizornogreži-ma),DeGoljeodstupiosavlastipočetkom�946,bivajućiprotivankoncepcijinovogustava,vlastipartijainjihovimsukobima,kaoipoliticiministaraizre-dovakomunistaizahtevusocijalistadaseza20%smanjivojnibudžet(rioux�980, 96), a istovremeno ne želeći da se otisne u avanturu sa eventualnimuspostavljanjem diktature (Chevallier et Conac �99�, 508–509). Ipak, već ujunuistegodineodržaoječuvenigovoruBajuu(discoursdeBayeux).IzabraojeobeležavanjedrugegodišnjiceiskrcavanjauNormandijidabiseosvrnuoinapolitičkeaktuelnosti,budućidajetobioperiodkadajedrugaKonstituantatrebalodaraspravljaonovompredloguustava(rioux�980,�50–�5�).Iakotajjedangovornijemogaomomentalnodapreorijentišejavnomnjenje,činjenicajedaćepostavkekojejeDeGoltadizneouvelikojmeripostatitemeljustavaPeterepublike(ChevallieretConac�99�,5�4–5�7).

RePUBLIKA OSUĐeNA NA PROPAST?

PomišljenjuMorisaDiveržea,ČetvrtarepublikajebilanaliksestriTrećoj,timpreštoposleratanijeizvršenarevolucija,većrestauracija,tedasunjenevođezaboravile da su francuske parlamentarne ustanove bile u krizi još od �934.godine(Duverger�965,456).Takođe,njenustavjedonetuznakuiznuđenogkompromisa političkih stranaka, odnosno tripartizma, i od tog nasleđa nijemogaodaseoslobodi.

računicakažedasuzavremeČetvrterepublikevladeuprosekutrajalešestmeseci.Ipak,preciznijaanalizaukazujenatodajepadvladeupraksivišezna-čiorekompozicijunegoodlazakministara,tedajeoko50%ministaračuvalosvoje portfelje, 25% ih menjalo, a samo 25% je zaista odlazilo (Dalloz �996,27).Usvakomslučaju,zasvojih�2godinapostojanjaČetvrtarepublikajedala22šefavladei28kabineta,odkojihjesamojedantrajaodužeodgodinudana(FrancePolitique20�3b),aukupnojebezmalojednucelugodinu(348dana)državabilabezvlade(Agulhon�987,329).NajdugovečnijajebilavladaGijaMolea(GuyMollet),kojajetrajalaodfebruara�956.domaja�957.Ipak,možeserećidaključniproblemnijebiousamojsmenjivostikabineta,makolikoonabilaučestala,većučinjenicidauNarodnojskupštininijebilostabilnevećinekojabi stajala izapolitikekojubivladetrebalodavode–smenjivanjevladeovde nije bilo samo pitanje personalnih rešenja, već i politike koju nije bilolakodefinisati.logičnojedaseutakvomsistemuodnosaizbegavalodasena


stostavljajuneprijatnetemeireformskizakoni,tedajesvakojvladiosnovnizadatakbiodaopstane(Agulhon�987,328).Uzto,konsultacijepredsednikasapotencijalnimmandataromsumogledapotraju,jerovinisuuveklakoprihva-talitudužnost,razmišljajućiopolitičkojoportunosti(Dalloz�996,28).ZbogsvegatogainečudištojeDeGoloptuživaosistemza„vlastpartija”.

Posebiserazumedasuizazoviposleratneobnove,rekonstrukcije infra-strukture,sređivanjaprilikaipokretanjaprivredebilibrojniisvesamonelakorešivi. Usledila je nacionalizacija ključnih privrednih subjekata, kao i suoče-nostsafinansijskimproblemimainestabilnošćunacionalnevalute.različiteprivredne i društvene disproporcije su i očekivane u društvu koje je na pututakorapidnihpromena.�2spoljnopolitičkiizazovisubiliunajmanjurukupod-jednako krupni, poput otpočinjanja procesa dekolonizacije, rata u Indokini(�946–�954),napetostiokostvaranjaEvropskeodbrambenezajednice(�954)iliizbijanjasueckekrize(�956).Naravno,najvećeodsvihiskušenjapredkojejestavljenastabilnostsistemajepobuna,apotomiratuAlžiru,počevod�954.godine,kojijezaČetvrturepublikuzavršenpučemgeneralauAlžiru�3.maja�958.

BilobipogrešnoiprestrogopremaČetvrtojrepublicideterminističkipro-nalazitiuzrokenjenepropastiusopstvenojprirodi,tj.posmatratidogađajeiz�958.godinekaoneminovnost.KaoštoiopstanakTrećerepubliketokomprvedve decenije postojanja nije bio samo rezultat izrazite vrline republikanskihustanova,većdobrimdelomsticajpolitičkihokolnosti(aponekadisreće),takobismokao„olakšavajućuokolnost”zaČetvrtumoraliuzetisistematskiotporkojijojjepružaojedantakoznačajanpolitičkičinilackaoštojeDeGol.Takođe,udomennesvakidašnjostispadaičinjenicadajenajstabilnijainajjačapolitič-kastrankabilabezkoalicionogpotencijalaiuizvesnojmeriantisistemska,kaoispecifičandruštvenikontekst,kojijepodrazumevaouratuponiženu,aposlerataekonomskiranjenuzemlju,kojojjetekpredstojalodapreživibolniikrvaviraspadsvojekolonijalneimperije.

Međutim,kadjegovorioosistemuČetvrterepublikekaoo„iskvarenomrežimu”,remonAron(raymondAron)jenajprepolazioodtogadajeiskvarenzatojersvitotvrde–„Krizaneospornopostojiuzemljiukojojnovinesvakogdanatvrdedajerežimdošaodoposlednjegstadijumaraspadanja.[…]Mišljenjekojegrađaniimajuosvomrežimusastavnijedeoivrsnostiinedostatakasa-mogrežima”(Аron�997,202).

�2 „PomnogočemujeFrancuskaiz�944.višeličilanaonuiz�900.negonaonuiz�958,alije do �958. Francuska jasno krenula put ranga koji uživa danas – najvažnije sile drugekategorije.“(Hanley,Kerr,Waites�984,�)


RePUBLIKA PO MeRI?

Uprkosotporuznačajnogdelalevice,pačakiuličnimprotestimavođenimodstranekomunista(Gildea2002,5�),DeGoljeizabranzapredsednikavlade�.juna�958.godine.Utomesumupomoglenekeznačajneličnostitadašnjepo-litičkescene,međukojimaisocijalistaGiMole(kojiječakiušaouDeGolovuvladu).DeGoljeusloviosvojpristanakdasevratinavlastobaveznomizme-nomustava(Hanleyetal.�984,��),atapolitikajeupraksiišlaupravcupred-upređivanjaproblemakojisuugrožavalijavniiparlamentarniživotČetvrtere-publike–presveganestabilnostikratkotrajnostvlada.Dolazaknavlastgene-ralaDeGolaoznačavapočetakperiodadubokihpromenaufrancuskojdržaviidruštvu.OpšteprihvaćenojedajeprvadecenijaPeterepublikesuštinskiobele-ženaamblematskomfiguromDeGola;figuromtakvogistorijskogznačajadaseFrancuskatogadobanaziva„degolističkomrepublikom”(Berstein�989).

DeGoljevećnaprvojkonferencijizaštampu,nakonštojenajaviodajespremandapreuzmedužnost,�9.maja�958,odbaciooptužbedabinjegovpo-vrataknavlastmogaougrozitijavneslobode.Štaviše,istakaojedajeontajkojiihjeobnoviokadsubilenestaleidamunepadanapametdaušezdesetsed-mojgodinizapočnekarijerudiktatora(WieviorkaandProchasson2004,483).Međutim,režimsadominantnimpredsednikom,zasnovannaličnostiodsko-ro70godina,udaljavaojeFrancuskuoddemokratskihideala.Demokratizacijaustanovajebilaodvelikevažnostizasveonekojisusnivali„modernurepu-bliku”, kako je govorio Pjer Mendes Frans (Pierre Mendès France).�3 U nekuruku,levicaježalilazaČetvrtomrepublikom,uprkosnjenimnedostacima,jerjenudilaparlamentarnirežimkojijevaljalopopravljati,anezamenitimanjedemokratskim.

Još ivišenegouustavu, levica jeproblemsadegolističkomvlašćuvide-la u izgradnji ličnog režima, tim pre što se situacija vremenom pogoršavala.Primeraradi,ugovoruuBajuunijebilorečioizborupredsednikarepublikenaneposrednimizborima,uneophodnostposrednogbiranjajeDeGoluvera-vaosagovornikeineposrednoprepovratkanavlast(Andrews�982,4–5),anaistimpozicijamajeostaoiUstaviz�958,kojijepredvideoizborposredstvomoko80.000elektora(Touchard�978,240).Međutim,referendumod28.ok-tobra�962,kojijepodstakaoDeGollično,omogućiojeizmenuUstavaiizborpredsednikananeposrednimizborima.Trigodinekasnije,upravoseDeGolpojaviokaokandidat.Njegovoobjašnjenjeovekandidaturepokazujejošjedanaspektličnogrežima,budućidajeonpovezaosvojopstanaknavlastisabuduć-

�3 Onjebiozaracionalizovaniparlamentarnisistemukomebivlastbilaurukamavladeizabra-neodstraneparlamenta,čijibigornjidomčinioEkonomskisenat,ukombibilipredstavnicisindikata,poslodavacairegionalnihekonomskihsaveta(Berstein�988,�3�).


nošćurepublike.�4Njegovadefinicijaulogepredsednikajeevoluirala:odgovo-rauBajuudoUstava�958.predsednikjebio„arbitar”,dabiodkraja�958.onpostao„vodič”(Touchard�978,247–250).Ustavnimamandmanimaiz�962.DeGoljeišaoususretbašonimelementimadržavnoguređenjakojisuizbega-vaniuprethodnomperiodu,ato jedirektnikontaktsabiračima(narodom),neospornilegitimitetkojijedančoveknamestupredsednikatimedobija,ema-nacijavoljesvihgrađanaujednojličnostiitd.OpisujućinačinnakojijeDeGolvršiovlast,FransoaMiteran(FrançoisMitterrand)je�964.godineobjavioknji-gu Permanentni državni udar.

Jedanodkritičkihglasovaslevagovoriojeodegolističkomrežimuslede-će:saistorijsketačkegledišta,postojisličnostizmeđudegolističkogibonapar-tističkogrežima.PobedeiuspesidvajuNapoleonabilisurezultatčinjenicedaposlerevolucije�789.ipadamonarhijskevlastiFrancuskanijeuspeladapro-nađesvojutačkuravnotežeidauspostaviistinskiparlamentarnisistemsvedo�880,aperiodizmeđujebioispunjenrevolucijamaikontrarevolucijama.Istotako,sistemutemeljen�880.poljuljanjekrizom�934–36.iodtadsefrancu-skodruštvonalaziupermanentnojpolitičkojneravnoteži,bezopštegkonsen-zusapoputonognakomjeležalaburžoaskademokratija.Poovomistorijskomobjašnjenju,Francuskasešezdesetihnalazilaunovoj„tranzicionojepohi”,adegolizamjenastojaodarazrešiovajproblemoslanjajućisenabonapartističkemetode–nasnagudržaveinapopulističkudemagogiju(Martinet�964,282).

razumese,DeGoljenegiraooptužbe,nesamozadiktaturu(kojesu,rukunasrce,ipakbilepreterane),većizamanjakdemokratije.�5sdrugestrane,ja-snojedajeDeGolpreziraoparlamentarnirežimkojimdominirajusukobipar-tijaiministarskanepostojanost.Onnijeoklevaoda„objavirat”partijama,apogotovošefovimapartija(Touchard�978,256–257).Otudasemožerećidadegolističkitrijumfuistovremepredstavljaiporazpolitičkihpartijakaotakvih(Gildea2002,57).DeGolovupolitikuobeležavalisureferendumi,kojisu,ponjegovomshvatanju,bilinajpoštenijainajdemokratskijapolitičkapraksakojapostoji(Touchard�978,260),apraktikovaojeidirektnikontaktsamasama.

Ubrzo po dolasku na vlast, vlada generala De Gola sredila je monetarneprobleme(Bernard2003,32–34),apotompodstaklaznačajnustopuekonom-skograsta.Iakojerastbiopraćenodržanjemsocijalnihnejednakosti idispa-riteta u prihodima (Berstein �989, 2�4–2�7), za socijalni mir je bilo veoma

�4 „Akomiotvorenimasivanprijemgrađanaomogućidaostanemnafunkciji,budućnostnoverepublikećebitidefinitivnoobezbeđena.Uprotivnom,nikonesumnjadaćeseonaubrzourušiti.”(Touchard�978,245)

�5 Tušarnavodikakojenakonferencijizaštampu28.oktobra�966.DeGolponosnoizjaviokakosenikadnijetolikoglasalokolikood�958.idodaokako,otuda,nijedanrežimnijebiotolikodemokratskikolikoPetarepublika.Potojlogici,primećujeTušar,štojevišeizbora,režimjevišedemokratski(Touchard�978,260–26�).


značajnoštoseizmeđu�960.i�970.prihodradnikapovećao�20%(Bernard2003,86).Dobrimdelomupravozbogtoga,bezobziranapolitičku„težinu”kojujeimalakomunističkapartija,kaoinajošvećuuloguintelektualacakojisupripadalirazličitimlevimpravcimaiškolama,desnicajetakojaćeukon-tinuitetubitinavlastiuPetojrepublicisvedo�98�.godine.Štaviše,naparla-mentarnimizborima�968,nakonmajskihdogađajatokomkojihsenaleviciprobudila velika nada, degolistička koalicija UDr je sama osvojila natpolo-vičnuvećinu,štojebioprvitakavslučajuistorijifrancuskogrepublikanizma(Berstein�989,323).

Međutim,nekiistraživačisudostaranoupravousnaziistabilnostinovevladajuće partije uočili faktor stabilnosti vlada, što bi značilo da za postoja-nostizvršnevlastiuPetojrepubliciuodnosunaČetvrtunisutolikozaslužnaustavna,institucionalnarešenja,kolikouticajvećinskepartijenazakonodav-nuvlast,izvršnuvlast,painadržavnubirokratiju(suleiman�974,�64–�65).

Ishodi prošlosti i zalog za budućnost

Četvrtarepublikajeodsvogosnivanjadobilanezahvalanzadatakdaobezbediefikasnost institucija,alisvakakopritombaštinećibogatufrancuskurepubli-kanskutradiciju.Međutim,samarepublikanskaretorikairepublikanskasvestsuipakostaleuzapećku,bivajućipotisnuteiodstranemarksističkihkritičarasvegaburžoaskognaopozicijiiodstranepolitičkihpragmatanavlasti(Chabal20�5,�6–�7).Ustrojenapodvelikimuticajemlevičarskihkoncepcija,kojesuinsistiralenapremoćiparlamenta,sledećilogikudemokratije,aliifrancuskosimboličkorevolucionarnonasleđe,ukomjezakonodavnoteloimalocentral-nuulogu.TojebiologičannastavaktradicijeiskovanekrajemXIXveka,kadasefrancuskojavnomnjenjeikulturasećanjadefinitivnoopredeljujuzarepu-bliku,kojojnijesvojstvenaličnavlast,većkolektivna(parlamentarna).

Međutim, razmišljajući o političkoj kulturi savremenih Francuza, MišelVinokjesklondazaključikakosuoni„anarho-bonapartisti”,tj.dauistovremeceneličniindividualizamičvrstudržavnuvlast(Winock�995,��7).Tojepo-sebnoizraženokadseradioDeGolu,„poslednjemtotemu”.�6Nadalje,inekioddoslednihkritičaradegolizmaiautoritarizmasvakevrste,poputMišelarokara,sadistanceodnekolikodecenijasmatrajudaseUstavPeterepublikevreme-nompotvrdioidoneoprekopotrebnustabilnost(rocard2005,96),anekisusklonidakažudajeonvremenomzaFrancuskupostaoveomavažankulturniizvozniproizvod(Keeler;Martin�997,84).Dvadesetgodinanakonkonstitu-isanjaPeterepublike,MišelDebre,jedanodautoranjenogustavainjenprvi

�6 „OnjepomalokaoAjfelovtoranj:nikoganiježeleokadjeizgrađen,adanasnikonemožedazamisliParizbez300metarakojiganadvisuju.”(Winock�995,�53)


premijer,insistiraojenatomedajepraviparlamentarnisistemuFrancuskojizgrađenupravodonošenjemtogustava(Debré�98�,8).

Ipak,većdužeoddecenijeuFrancuskojseuvelikopričaopotrebistvaranjaŠesterepublike.Iakojeidesnicaimalasvojepredlogepoovompitanju,levi-cajenajglasnijizastupnikreforme,želeći,razumese,daseublažiulogapred-sednikaipovećaznačajNarodneskupštine,odnosnodasenanovouspostaviparlamentarnisistemukomćeucentrupažnjebitiodnosvladeiparlamenta.ProblematikaparlamentarizmauFrancuskojostajepredmetvečnoživedisku-sije,ukojojnasleđeČetvrterepublikepredstavljasamojednoodmnogobroj-nihistorijskihiskustava.

LITERATURA

Agulhon,Maurice.�987.Il était une fois la France. Vingt siècles d’histoire.Paris:sélectiondureader’sDigest,s.A.

Andrews,WilliamG.�982.Presidential Government in Gaullist France. A Study of Executive-Legislative Relations 1958–1974.Albany:stateUniversityofNewYorkPress.

Aron,remon.�997.Demokratija i totalitarizam.sremskiKarlovci–Novisad:IzdavačkaknjižarnicaZoranastojanovića.

Bernard,Mathias.2003.La France de mai 1958 à mai 1981. La grande mutation.Paris:lelivredePoche.

Berstein,serge. �989. La France de l’expansion. Tome 1: La république gaullienne, 1958–1969.Paris:seuil.

Berstein,serge.�992.“laIVerépublique:républiquenouvelleourestaurationdumodèledelaIIIerépublique.”Indir.sergeBersteinandOdillerudelle. Le modèle républica-in.Paris:PressesuniversitairesdeFrance.

Berstein,serge.�988.“l’échecdeMendèsFrance.”Vingtième Siècle. Revue d’histoire.Vol.20,n°�:�3�–�32.

Chabal, Emile. 20�5. A Divided Republic. Nation, State and Citizenship in Contemporary France.CambridgeUniversityPress.

Chevallier,Jean-Jacques,GérardConac.�99�.Histoire des institutions et des régimes poli-tiques de la France de 1789 à nos jours.Paris:Dalloz.

Dalloz,Jacques.�996.La IV e République.Paris:seuil.

Debré,Michel.�98�.“TheConstitutionof�958,ItsraisonD’êtreandHowItEvolved”.Ined.WilliamG.AndrewsandstanleyHoffmann.The Impact of the Fifth Republic on France.Albany:stateUniversityodNewYorkPress.

Duverger,Maurice.�965.Institutions politiques et droit constitutionnel.Paris:Pressesuni-versitairesdeFrance.


FrancePolitique.20�3a.“Viepolitique�87�–�940”.France Politique.http://www.fran-ce-politique.fr/vie-politique-�87�-�940.htm

FrancePolitique.20�3b.“Viepolitique�945–�958”.France Politique.http://www.fran-ce-politique.fr/vie-politique-�945-�958.htm

Gildea,robert.2002.France since 1945.OxfordUniversityPress.

Hanley,Davidl.,A.P.Kerr,N.H.Waites,�984.Contemporary France. Politics and Society since 1945.london–NewYork:routledge&KeganPaul.

Keeler,JohnT.s.,MartinA.schain.�997.“Institutions,PoliticalPoker,andregimeEvo-lutioninFrance”.Ined.KurtVonMettenheim.Presidential Institutions and Demo-cratic Politics. Comparing Regional and National Contexts. Baltimoreandlondon:TheJohnsHopkinsUniversityPress.

Kelly,Michael.2004.The Cultural and Intellectual Rebuilding od France after the Second World War.NewYork:PalgraveMacmillan.

Martinet,Gilles.�964.“l’avenirdugaullisme”.Revue Internationale du Socialisme,n°3:275–282.

Mayeur,Jean-Marie.�973.Les débuts de la IIIe République. 1871–1898.Paris:Editionsduseuil.

Nouschi,André,MauriceAgulhonetralphschor.�988.La France de 1940 à nos jours.Paris:Nathan.

Pierre,Marcel.�963.“lesocialismefrançaisàl’épreuvedel’histoire”.Perspectives Socia-listes,n°63–64(aout–septembre).

rémond,rené.2002. La République souveraine. La vie politique en France 1879–1939.Pa-ris:Fayard.

rioux,Jean-Pierre.�980.La France de la Quatrième République. 1. L’ardeur et la nécessité 1944–1952.Paris:seuil.

rioux, Jean-Pierre.�983. La France de la Quatrième République. 2. L’expansion et l’impuissance 1952–1958.Paris:seuil.

rocard,Michel.2005.Si la gauche savait. Entretiens avec Georges-Marc Benamou.Paris:ro-bertlaffont.

suleiman,EzraN.�974.Politics, Power, and Bureaucracy in France: The Administrative Elite.NewJersey:PrincetonUniversityPress.

Touchard,Jean.�978.Le gaullisme 1940–1969.Paris:seuil.

Valentin-Mclean,Frédérique.2005.Dissidents du Parti communiste français. La révolte des intellectuels communistes dans les années 1970.Paris:l’Harmattan.

Wieviorka,OliveretChristopheProchasson.2004.La France du XXe siècle. Documents d’histoire.Paris:seuil.

Winock,Michel.�995.Parlez-moi de la France.Paris:Plon.


Dušan Marković

OUTCOMES OF THE PARLIAMENTARY SYSTEM IN THE FRENCH FOURTH REPUBLIC

SUMMARY

ThepaperdealswiththefunctioningoftheparliamentarysystemoftheFrench

Fourthrepublicandtheeffortsinfindingthepossiblelevelofthedemoc-

racyinthecontextimposedbythefragilityofinstitutions.Theexperiences

oftheFourthrepublicarepresentedinacomparativeway,inrelationtothe

legacyoftheThirdandthechangesbroughtbytheFifth,andthepositionof

theParliamenthasbeenstudiedregardingthepoliticallife.Thepaperpoints

outthatthecompromisesthatweremadeduringthefoundingoftheFourth

republicandembeddedinitsfoundationsremainedafactoroftheinstability

ofthepoliticalsystem,especiallyinthesituationwhereaclearmajoritycould

notbecrystallizedinthelowerhouseofparliament.TheFourthrepublicwas

formedunderthegreatinfluenceofleftistconception,whichinsistedonthe

poweroftheparliament,followingthelogicofdemocracy,butalsobypreserv-

ingtheFrenchsymbolicrevolutionaryheritage,inwhichthelegislativebody

playedacentralrole.Thiswasalogicalcontinuationofthetraditionfromthe

endofthenineteenthcentury,whenFrenchpublicopinionandcultureof

memoryaredefinitelydefinedfortherepublic,whichisnotinherentinper-

sonalpower,butcollectively.Asasubjectoftheanalysisofthispaper,contem-

porarycriticismofthesystemoftheFourthrepublicwasdirectedbothfrom

theleftandfromtheright;critiquesthatreceivedanewdimensionafteritwas

demolishedandtheregimeofGeneraldeGaullewasestablished.However,

theproblemsofparliamentarisminFranceremainthesubjectofeternallylive

discussion,inwhichtheheritageoftheFourthrepublicrepresentsonlyone

ofmanyhistoricalexperiences.

KEYWORDS: French Fourth Republic, Charles de Gaulle, governmental stability, as-

sembly system, semi-presidential system.

UDK 321.011.5 342.4

329.12 321.7

Jasmin Hasanović1

Univerzitet u Sarajevu Fakultet političkih nauka

Ustavnedemokratijekaolatentnaambivalencija:teorijskioksimoronilipraktičnaopasnost

SAŽETAK

Uzadnjihsenekolikogodinafokuspolitološkihraspravapreusmjerionapropi-

tivanjekrizeliberalnihdemokratija,pojavepopulizmaitežnjizaautoritarnim

oblicimavlastiuzapadnimdemokratijama,obojenihretrogradnimpolitičkim

vrijednostima.sdrugestrane,vladavinazakonasmatrasenužnošćuuspješnog

funkcioniranja(liberalnih)demokratijainjenihinstitucija.Međutim,propi-

tivanjeodnosaustavaisetavrijednostikojiseprekonjegapenetrirajuuprav-

no-političkiokvirostaojenepropitan,ilibarunedovoljnojmjeri.Ciljovog

radautomćekontekstubitidemaskiratiodnosizmeđukonstitucionalizmai

demokratije.

KLJUČNE REČI: konstitucionalizam, ustav, liberalizam, demokratija



UVODNE pREOKUpACIJE

Politološka,jednakokaoipravna,sociološkaifilozofskaliteratura,proteklihsu godina svoj predmet istraživanja iznova opteretile, a možda i obogatile,propitivanjem demokratije.svemanjenastojećiosporititezukakojenadjelukriza predstavničke demokratije,njenasuanalizaiproučavanje,zajednosasvo-jim propratnim devijacijama u formi onoga što razumijemo, ili se trudimopojmovnoobuhvatitikategorijamapopulizma,desnog populizma,ksenofobije,šovinizma,rasizma,pačakifašizma,postalineizbježnimproblemskimizazo-vom društvenih nauka. Od svog samouvjerenog trijumfa prije skoro tri de-setljeća, čini se da je načelo It’s the economy, stupid! učinio prevladavajuću,hegemonsku poziciju koju je osiguravao liberalno-demokratskom modelunarodnesamovladavinesopstvenomžrtvom.Štaviše,demokratijajeutakvojjezičkojigripostalaobjektomstupidnosti –onajeukoristekonomskog,zajed-nosapolitičkim,potisnutanamargine,pasetako,tragajućizalabelovanjemtrenutnihizazova,čestopotežurazličiteinačicepost-izama,odpostmodernog,prekopostpolitičkogipostdemokratskog,pasvedopostliberalnog.sveprisutniodgovoriuformidevijantnognapaleturaznoraznihkrizaipost-krizaoprav-danonamećudilemudalito,zapravo,prisustvujemoponovnom,iakouper-vertiranojformiodonogaštojenjemačkisociologUlrichBeckpodtimpro-cesomzamislio,pronalasku političkog?

rasprave o demokratskim deficitima i neuspjesima od kraja DrugogsvjetskogratanaovamoobičnosubilerezerviranezavlastitaiskustvaZapadaizprošlosti,novepostsocijalističke–tranzicijskedemokratijeilidruga,izvan-zapadnapodručja.Zapadni,liberalni,konceptdemokratiječiniosenepriko-snovenim.Crpećilegitimitetizpredstavaosopstvenojantitotalitarnojnad-moći,porazivšinacifašizamireal-socijalizam,nijesemoglozamislitidaćesepovratak historijedogoditiunutarsamihnačela liberalnihdemokratija,gdjećebudućnostponovnoprobuditiprošlost.HarvardskiprofesorilevitskyandZiblatt to slikovito zapažaju u uvodu svoje knjige Kako umiru demokratije:„Proveli smo godine istražujući nove oblike autoritarizma koji se pojavlju-juširomsvijeta. (...)Ali sadanalazimosebekakoseokrećemopremanašojvlastitojzemlji”(levitskyandZiblatt20�8,�).sveopasnijeprijetnjeliberal-nojdemokratiji, tako,počinjudolaziti–odnjesame.Braniocimaliberalnedemokratije posebnu enigmu predstavlja ranjivost njenih fundamentalnihvrijednosnihobilježja,vladavine pravaiograničene vlasti, pravno-političkiza-okruženih idejom konstitucionalizma, kao ustavnih demokratija unutar kojihpluralizam različitih globalnih kriza sve transparentnije dobija svoje protu-liberalne i antidemokratske manifestacije. Iako se, statistički gledano, margi-nalnapodrškadesničarskimpokretimapoputonihuNjemačkoj,Francuskoj,Velikoj Britaniji, ili u najskorijim švedskim i bavarskim primjerima nastojirelativizirati, tonemijenjačinjenicudazanjihovpolitičkiprogrampostoji

Jasmin Hasanović | Ustavne demokratije kao latentna ambivalencija: teorijski oksimoron ili praktična opasnost 47

podrškakojajeuusponu.2Krizaliberalnedemokratijekaoustavnedemokra-tije,stoga,provlačisasobomipitanjaosamomodnosukonstitucionalizmaspramdemokratije.

Većina modernih država, bivših i sadašnjih, konstituirane su ustavom.Kakosepoddanašnjimsavremenimdemokratijamaneodvojivomislina libe-ralnedemokratije,ovakojeshvaćenaustavna državaujednoi liberalna država–državaograničenevlastiivladavineprava,aliikapitalističkognačinaproi-zvodnje,privatnogvlasništvaitržišneekonomije.Ustavje,pravnokodificiraju-ćivrijednostiuporedakkaovladajućiodnosmoći,ideološki opterećen. Napetostizmeđu liberalizma kao istovremene glorifikacije tržišta i individualizma, tedemokratijekaopolitičkevladavinevećine,omeđenihustavnomvladavinomprava, stvara kontradiktornosti koje u postojećem društvenom, političkom iekonomskomkontekstuopravdanozaslužujuposebnupažnju.stoga,moželidemokratijapočivatinaograničenjima,onimustavnim,tedaliizpotencijalnoambivalentneprirodetogodnosaproizlaziipraktičnaopasnostuparadoksal-nim,antidemokratskimtežnjamavolje narodazademokratijom?

Polazimodtezekakojekriza demokratije kojojprisustvujemomanifestaci-jaozbiljnogdeficitademokratijeipolitičkogupoliticiuopće.Utakvojpretpo-stavci,onasehoćeinterpretiratikrozambivalentnostuodnosuizmeđukon-stitucionalizmaidemokratije.Nastojatćudovestiteteorijskeambivalencijeuvezusastvarnosti,tevidjetidaliseonepraktičnomanifestirajukaoopasnost–iliseradionužnojteorijskojproturječnostikojauzročnonedoprinosiuskr-snuću retrogradnih političkih vrijednosti. Kako demokratija počiva na poje-dincimakaojednakimiautonomnimjedinkamasposobnimzasamovladavi-nu,onanemožepočivatinanejednakostima,nitiseostvarivatikrozdruštveniporedakkojiihreproducira.stoga,uovomseradunećepropitivatiparadokskonstituiranja demokratije na ustavnim ograničenjima, već se njegov izvortražiuteorijskojdekonstrukcijiidejekonstitucionalizma.Intencijajepokaza-tikakokrizaliberalnih,predstavničkihdemokratijakaoustavnihproizlazi izproturječnostiliberalnoutemeljenogkonstitucionalizmasademokratijom,tepokušati identificirati njihove simptome u stvarnosti. U konačnici, smatramdanaantidemokratskeineliberalnemanifestacijeemancipatorskapolitološkateorijauprvomredunebitrebalagledatinegativno,većnaprotiv,kaonadugopotiskivanesimptome,sadasamojasnovidljiveizrelezaterapije.

2 Takoje,primjerice,Alternative für Deutschlandnasaveznimizborima20�3.godineosvojila4,7%glasova,dokjeprošle,20�7,svojupodrškuojačalaza7,9%,tesaukupno�2,7%glasovapostalatrećastrankauNjemačkoj.sličnojeisanajnovijimprimjeromuŠvedskoj,ukojojjeSverigedemokraternaod20�0.godinesa5,7%,svojupodrškunaparlamentarnimizborimausep-tembru20�8.povećalanaukupno�7,6%glasova,takođerzavršavajućinapozicijitrećepolitičkesnageudržavi.Naprošlimparlamentarimizborima2004.godineimalisu�2,9%glasova.


Konstitucionalizam u političkoj teoriji

Dva ključna obilježja određuju bit savremenih demokratija: izabrane, pred-stavničkevladeiograničenevlasti.liberalnedemokratije,stoga,podrazumi-jevajuarhitekturuukojojnarodmeđusobombirapredstavnikekojiće,ogra-ničeniustavnimilizakonskimnormativima,odlučivatiunjihovoime.Akobisesložili sa tvrdnjomkojuHegelpodcrtavausvojojFilozofiji povijestiosvjet-skojhistorijikoja jevođenanapretkomčovjekovesvijestioslobodi,ondanji-hovoteorijskorazumijevanjeproizlaziizuvidaugenealogijukonstitucionaliz-makaoodgovoranastrahodzloupotrebemoći,vladavinomzakonaizaštitomindividualnih sloboda putem fer i slobodnih, višestranačkih izbora. U najši-reminajapstraktnijemmogućemsmislu,shvaćenkaougovornokonstituira-navlast,konstitucionalizamsvojetemeljedugujepolitičkimborbamazajav-nuvlastprotivdespotizma,oslobođenjerespublice protivprinudeprivilegiranevlastipojedinaca.Idejedasenatimosnovamauspostavinovi poredak javljajuseuvrijemeeuropskogfeudalnog apsolutizmaineodvojivesuodsveotvorenijihaspiracijanarastajućeggrađanskog društva –odMagnaCarte,prekoengleskoggrađanskograta,pasvedoameričkeifrancuskerevolucije,te„nacionalnihbu-đenja”tokomXIXstoljeća.

Također,potrebekodificiranogograničenjavlastikaoinstitucionalizacijeograničenepolitičkemoćiuovomsukontekstuišleuztumačenječovjekoveprirodeinjegovihprirodnihpravauodnosuspramvlastikojesepronalazeuteorijama društvenog ugovora,konstituenata takvogjednognovogporetka,prete-čamaonogaštosedanasrazumijekaoustav.Onoštoje,razumijevajućivlast,prviuThe Common wealth of OceaniadefiniraoHarringtonkao„carstvozakona,aneljudi”(premaCurtis2008,36�),prvimislilac slobode,JohnlockekasnijenadopunjujeusvojeDvije rasprave o vladi.KonfrontirajućiseHobbesovimsim-patijamaspramapsolutističkevlastiiodređenjučovjekoveprirodekaoHomo homini lupus,lockesmatrakakosesviljudirađajuslobodniiravnopravni,tedaprirodnostanjenijeBellum omnium contra omnes,već„stanjesavršeneslobo-de”,kojajezanjegaodsustvoodbilokakvevrhovnemoći,zbogčegaje„glavnasvrhaudruživanjeljudiudržaveinjihovostavljanjapodvladu(...)očuvanje nji-hovog vlasništva”(locke20�3,263).Takoshvaćena,čovjekovaprirodnapravarazumijevajusedijelomljudskeprirode–kaopravaposjedovanja,prijesvegaimovine, te snjomuvjetovanogživota i slobode,onasu izrazantifeudalnograspoloženjaburžoazijeinjihovepolitičkeborbeodovisnostispramapsoluti-stičkihmonarhija.Krozzakonskaiustavnaograničenja,onatrebajubitineza-visnaoddržavekojaih,sdrugestrane,uvjetovananjimatrebadaštiti.

Konstitucionalizamsekaoprvotnaidejaograničavanjavlastiukoristauto-nomnihpojedinacaiinstitucionalizacijenjihovihpravakasnijenadograđivalaiskustvimaiteorijskimuvidimadrugihautora,ačestoimeđusobnosukoblje-nih–nadopunjujućise,primjerice,Montesquieuovimprilogomopodijeljenoj vlasti,Madisonovimprincipomchecks and ballances,rousseaouvimnarodnim


suverenitetom,Millovimutilitarističkim razumijevanjemslobode,padosavre-menihteoretičarapoputschmitta,rawlsa,Habermasa...Onsenapomenutimosnovamamaterijaliziraunovi politički poredakposlicigrađanskogdruštvakaonormativnekodifikacijeslobodnihiautonomnihpojedinacakojiseistovreme-noidentificirajusnjomkaosvojimsopstvenimizrazom.Akoizuzmemoraneprimjere monarhističkih ograničenja, prve savremene države determiniraneustavnimograničenjimanastalesunatekovinamadvajurevolucija–američkeifrancuske.Ostvarujućiusebivrijednostiburžoaskihantifeudalnihrevolucija,oneprekosebepočinjuprelamatirepublikanska načela javnevlastikaoograni-čene,reprezentativnevlasti,općegdobra,jednakostiinarodnogsuverenitetasaliberalnim vrijednostimanovihpolitičkihzajednica.KakoDavorrodinzapa-ža,njihovasesuprotstavljenostočitujeuodgovorunapitanjeotome„tkoudr-žaviimavlastatkomoć,liberaliželepostavitislobodnogaautonomnog pojedin-cakojiovlastipregovarasadrugimpojedincima,arepublikanciopće dobrokojekaovrhovnavrijednostzajednicestojiiznadsvakogademokratskogodlučiva-njakaonjegovpreddemokratskiilinedemokratskipreduvjet”(rodin2007,5).

Uzoprezodgeneralizacijeirazličitihishodištaovedvijerevolucije,nanji-hovomseprimjeruipakuočavajudvijebitnezajedničkestvari.Prvo,kaoizraztežnjigrađanstvauusponu,liberalneidejekojesvojpunizamahdobijajukra-jem XVIII i početkom XIX stoljeća upravo su i potakle pomenute revolucije.liberalizamjeuotporupremapaternalizmuostvarioideološkudominaciju,teukonkretnimokolnostimaponudioboljeotjelovljenjerepublikanskihideja,prvenstveno kroz Ustav Sjedinjenih Američkih Država (�787) kao prvi, moder-nipisaniustaviDeklaraciju o pravima čovjeka i građanina(�789).rastkapitali-stičkogdruštvapratilojeiširenjeindustrijeitržišneekonomije,štojedodatnolegitimiralo dominantnu poziciju liberalizma. Drugo, pružajući novo defini-ranjedržavekoje jeopravdavalopostojećedruštveneodnose,ustavodređujeustrojstvonovevlasti.Onukonkretanpolitičkiprostorreflektiraslikuvrijed-nostiuokvirukojihjepisan,kreirajućiinstitucijeilogikunjihovogdjelovanjaposopstvenojsliciivrijednostimaunutarkojihjedonešen.Kaodioprosvjeti-teljstva,liberalizamnaslijeđeustavnoglimitiranjadržaveiograničavanjavla-stirazumijeusmislunegativne slobodekaoslobode modernih ljudi,konceptakojijeupolitičkuteorijuuveoBenjaminConstant.Zarazlikuodslobodeantičkihljudikojajepočivalanapolitičkojslobodikao„mogućnostdagrađaninsudje-lujeuupravljanjuzajednicom”,slobodamodernihjegrađanskasloboda,slo-bodakojasevežezamodernisvijetkao„svijettrgovine,prometa,štosuvreme-nomčovjekudajemeđunarodniobzor”(Valentini�982,�26).OslanjanjemnateorijskepozadineHarringtona,lockea,Montesquieuaidrugih,ranisuusta-votvorciukonstruiranjusavremenihustavnihdržavaprvobitnerepublikanskeidealenadopunilikrozobjedinjenaodređenjapolitičkogiekonomskoglibera-lizma,kojisukasnijeposlužilikaoblueprintzabrojnedrugeustave.


Konstitucionalni sukob sa demokratijom

Dabiuspiouostvarenjusvognauma–obezbjeđenjaslobode od slobodnimiautonomnimindividuama,slobodarskiduhustavamorakonstruiratidržavukojaćeještititinanačindaonemogućavazadiranjeunju.Dabisetopostiglo,potrebnoje,poredminimalizacijedržaveinjenihnadležnosti,ustanovitivla-davinuneutralnihzakonanamjestoljudi.Tusedolazidoključnogsporakojićepratitidaljitokovogradaikojijenjegovosnovnisupstrat–skeptičnost konsti-tucionalizmaprema demokratiji.liberali,poputMilla(�988,��4),mišljenjasukakonesamodespotizam,većitiranija većine predstavljajuzloukojemdruštvosamosebimožebititiranin,kaoštoiJamesMadison,jedanodtvoracaamerič-kogustava,predlažućimrežukontrola i ravnotežauFederalističkim spisima,sma-tratiraniju većinenajvećomprijetnjomindividualnojslobodi(Hamiltonetal.200�,37–49).Neodvojivodsvogliberalnogutemeljenja,konstitucionalizaminstitucionaliziraliberalizam,pagaseovdjerazumijekaokonstitucionalni libe-ralizam,kakogadefiniraFareedZakaria.Zarazlikuoddemokratijeodkojejeteorijskirazličitihistorijskiodvojen,on„nijeoproceduramaizboravlade,većprijevladinimciljevima.Onseodnosinatradiciju,dubokouZapadnojhisto-riji,kojatražizaštituautonomijepojednicaidostojanstvaprotivprinude,bezobziranaizvor–državu,crkvuilidruštvo”(Zakaria�997,25–26).Tako,nasto-jećiostvaritinajvećumogućuslobodupojedincima,onaseistovremenomoraograničitizakonimakojitrebajudabuduneutralni,akojisu,sdrugestrane,izvedeniizustavakaopravnekodifikacijepotrebatržišnog društvakaonovogdruštva.

Zaliberale,makakoonabilashvaćena,demokratijanijeesencijalna–li-beralizamnezahtjevademokratiju,štaviše–uantagonističnomsuodnosubli-skomuzajamnomisključivanju.3slavećiindividualizamkojijepotrebnoinsti-tucionalno zaštititi, liberalizam se plaši bilo kakvog oblika kolektivizma kaovladavinevećineunutarkojećeindividuainjenaslobodabitiugrožena.Poredtoga,za liberaleopasnostodvećine ležala jeumodernimindustrijskimdru-štvimačijabipotencijalnavladavinazaimućnepredstavljalabojaznost„daćedemokracijadovestidokolektivnogvlasništvaimasovnepreraspodjelebogat-stva”(Hagueetal.200�,37).Natajnačin, liberalneidejesuusvomnastan-kuipovijesnomkontekstumaterijalizacijuostvarilenanačinda„djeluju(...)medijski izravno na pravo i ustav kako je to vidljivo na povijesnim primjeri-majakobinskogiameričkogustava”(rodin2007,4).Plattner(�998,�74)naosnovutogauočavakakojeintencijamodernihliberalnihdemokratijaodnje-nihsamihpočetakasmanjenjedirektnepolitičkeulogenaroda.Touizvanhi-storijskom kontekstu determinira ideju konstitucionalizma kao liberalnog –

3 Dovoljanjeuviduhistoriju političkih ideja –svedoXXvijekapostojalesu,prvenstveno,liberalne autokratijekaoporeciizborne,reprezentativne aristokratije.


vrijednosnoispunjenukategorijuostvarenuukonkretnompolitičkomiprav-nom prostoru na primjerima dva pomenuta ustava, kao prvih savremenihpisanih ustava. Nedvosmisleno insistirajući na krajnjoj suverenosti naroda–„Zapadnisvetjebioprvoliberalan,atekkasnije,nakonvelikihborbi,liberal-nodemokratski...”(Held�997,68).

Vremenom je demokratija, zajedno uz ustavnu vladavinu prava, uspjelapostatijednimodkonstitucionalnihnačelaograničavanjamoćiuformipred-stavničke demokratije,krozkojuseobjedinilavladavinapravasaširenjempravaglasaipolitičkomparticipacijom,štojeliberalnudržavupostepenopretvaraloudemokratsku,odnosnoliberalizamuliberalnudemokratiju.Antagonizamiz-međunarodnogsuverenitetaistrahaodvećineriješenjekrozraznekoncepteizbornihsistema,zaštitemanjinainepovredivih,ljudskihpravakaoustavnihkategorija,očitavajućiseudemokratskojparticipacijigrađanareduciranojnaizborniprocesiparlamentu.Demokratija,stoga,morabitiuokvirimazakonaizvedenihizvrijednosnihnačelaliberalizmakaouniverzalnih.Međutim,nijelitosamoposebiantidemokratsko?Ustavnademokratijapretvaraseupravnudržavusadominacijomnedemokratskeimeritokratske,sudskevlasti.Nakonglobalnogtrijumfaneoliberalizma,svevećiprodormeđunarodnogpravaitrans-nacionalnihsporazumakaokatalizatorainteresaglobalnogkapitalaudomaćezakonodavstvo, zadaća se konstitucionalizma u zaštiti lične autonomije per-vertiranjegovomizvanpolitičkom,tržišnomkoloniziranošću.razrješenjetihtenzijavodiu latentnudelegitimacijuustavnogporetkakroznjegovuotuđe-nostodgrađanaimogućnostinjihovestvarneparticipacijeuprocesudonoše-njaodluka.

Međutim,zaštobidemos uopće trebaodavlada,odnosnodalionzaistasu-verenovladailinjegovavladavinapostajeustavominstitucionaliziranprividkojiusebinosipotencijalopasnih ishodišta?Uslovnoprihvatanjedemokra-tijezaradzaštiteliberalnihvrijednostipričuvodikazaključkudasesvemanjemožegovoritiostvarnojmogućnostikonstitucionalizmadanatakvimteme-ljimauspostavidemokratskudržavu.smatram,stoga,kakovladavinenaroda,maukojemsemodeludemokratijeonahtjelaostvariti,upravomsmisluni-kad nije moglo ni biti. Nije pitanje da li demokratija može počivati na usta-vuinjegovimograničenjima,većdalinjegovliberalnibackgroundzaistamože(re)produciratidemokratiju.stogaselatentna,teorijskaambivalencijaizmeđuvladavinevećineinjenogograničavanja,kojekonstitucionalizamcrpiizsvojeliberalnepozicijeuodnosunademokratiju,manifestirakaodemokratski privid,simulakrumkojinijelišenpraktičnihkonzekvencija.


SIMpTOMI LATENTNE AMbIVALENTNOSTI KAO PRAKTIčNe OPASNOSTI

Distopijskiputliberalnedemokratijekojije„zastao”napozitivnomishodulea-ve kampanjeuslučajuBrexit-a20�6.godine,tepobjedeTrumpasamoparmje-seciposlije,iznovajeiznutrastvoriozabrinutostzabudućnostzapadnihdemo-kratija,ali i liberalnogporetka.KakozapažaNaomiKlein,„krucijalnalekcijaBrexitaiTrumpovepobjedejetadasuliderikojisesmatrajupredstavnicimaneoliberalnogstatusaquonedoraslidemagozimaineofašistima”(Klein20�7,�27).Međutim,radiseomanifesnimoblicimasistemskihposljedicakaopro-blema,aneuzroka,štoukonačnicimnogonedoprinosiunjihovojprevenci-ji.Optimistibiolakozaključilikakonemarazlogazapretjeranupaniku,sob-zirom na to da liberalna demokratija i dalje ima „demokratske mehanizme”zaštitesopstvenoginstitucionalnogporetka.Demokratija izjednačenasagla-sanjemnevidiopasnostuporasturaspoloženjabiračaspramonihvrijednostikojeozbiljnodovodeupitanjeporedakunutarkojegnastaju.Možesečinitibe-značajnimAfD-ovih�2,5%naizborima,kaoštoohrabrujedasanjimanijednapolitičkastrankauNjemačkojneželidakoalira.Topakneumanjuječinjeni-cudaje30.000stanovnikaNjemačkekaoRechstsstaata,ustavnokonstruiranedržavepravapoučeneiskustvomnacizmaizliberalno-demokratskekolijevke,članompolitičkeopcijekojajerasističkim,islamofobnim,antisemitskimikse-nofobnimnarativom(AfD20�8),uzotvorenusaradnjusaneonacističkim,ilipokretimapoputPegideiliIdentitarijanaca(somaskanda20�7),naizborimadobila povjerenje tek nešto manje od 6.000.000 birača sa tendencijom rasta(DerBundeswahlleiter20�7).

Širaslikanijeoptimističnija.Bilodaseradionovimiliiznovarevitalizi-ranimpolitičkimakterima,kaoparadokspojavljujesepitanjekojeuvidutezepostavlja holandski autor David Van reybrouck kada kaže kako svi žude zademokratijomiakounjuvišenikonevjeruje (reybrouck20�7,9).Globalnitrendtzv.dekonsolidacije demokratijeneočitavasesamonedostatkompovjere-njaspramnje,većiporastomkredibilnostionihstranaka,paipokreta,kojiseterminološkiobuhvatajupojmovimaekstremne desnice.Dilemajekakotretirativrijednostikojeartikuliranepovjerenjespramliberalne,predstavničkedemo-kratije?Dalisukonzervativnidesnipopulističkipokretiantidemokratskiakopredstavljajuodređenuvoljukojaje,svakako,antiliberalna?smatramdajeta-kvo pitanje pogrešno. Jednako demokratski koliko i antiliberalni, oni nastu-pajukaopolitičkinarativtiheinepredstavljenevećineiodgovorsunapolitič-kuapatijuradikalnogcentrakaoliberalnogstatusa quokojiproducirasvjesnuravnodušnostodučešćaupolitičkom.NasličantragdolaziiYaschaMounksaUniverzitetanaHarvarduukonteksturazumijevanjaprirodepopulizma,kao„idemokratskogineliberalnog–(...)ontražiidaizrazifrustracijenarodaipot-kopaliberalneinstitucije”(Mounk20�8,35).


Krizniperiodukojemsenalazimopokazujedaseneradionepovjerenjuspramdemokratijekolikospramnjenihliberalnokonstruiranih,predstavnič-kihinstitucijaunutarkojihseonereduciranoiostvaruju.skretanjempozorno-stinabauk populizma neulaziseusuštinuproblema,većsenjegovizvorhoćedržatiizvanpoljavidljivog.Uočavajućisličneparalelizmeizmeđufin de siècleXIXiXXvijeka,Edwardsojaukazujenasistemskekrizekojepogađajusavre-menakapitalističkadruštvakojavežeza„sposobnostkapitalizmadaserazvijaiopstaje,dauspešnoreprodukujesvojetemeljnedruštveneodnoseproizvodnjeispecifičnepodelerada”(sodža20�3,40).Krizanesamodajeimanentnakapi-talističkomnačinuproizvodnje,većonpomoćunjeiopstaje.4stoga,današnjakrizanijeništanovo–onapredstavljajednakoposljediculiberalnogporetkaisnjimpovezanognačinaproizvodnje,kolikoineoliberalnogodgovoranakrizusocijalnedržavesedamdesetihgodinaprošlogstoljeća.sdrugestrane,govoritiokrizi demokratijebitćedajepogrešno.Jednakotačno–iparadoksalno–bilobikonstatiratidajedemokratijakonstantnoukriziizrazlogaštojeunutarlibe-ralnogkonstitucionalizmanemoženibiti,paondanemožebitininjenekrize.simultanim(među)djelovanjemvišekrizaposlije2008.godinetajjeproblemsamoučinjenvidljivijim,patakoimanifestnijim.

Pravnomkodifikacijompolitičkogliberalizmasaekonomskimkonstruiraseograničena država učijojjeimanentnostinegiranje demokratije,unajboljemslučajunjenotransformiranje zaradinteresakapitalaitržišta,štosenakonglo-balnekrize2008.godineosvijetliloulogomdržavekaoplatiocadugovaprivat-nomsektoruiservisanjegovihinteresanauštrbinteresagrađana–oduzimajućijojbitnepolitičkefunkcijedopuštanjeminterveniranjausuverenalegislativnapitanjapoputmjeraštednje,fiskalnih,poreznih,penzionihidrugihpolitika.Zadovoljavanjetakvimdemokratskimprividominstitucijefasadnih demokrati-japraznekonstitucionalnudržavuodpolitičkogidemokratskog.5spektarpoli-tičkihmogućnostisesmanjujedokseodlukeizmještajuuvanpolitičkopolje,asvetounutarpravnogokviraneoliberalnedržave.

smatramdaambivalencijakojapostojiuteorijskomosnovusamogkon-stitucionalizma nije slučajna, već se ona odavanjem priznanja zakonu hoće

4 Dovoljnosereferiratinabrojnekrizesamouproteklihstotinugodina,odVelikedepresije,pre-kousponanacizmaifašizma,dokrizedržavablagostanja,ačijejeprevazilaženjeomogućenounutarnjihsamih:„Tokomhistorije,evolucija,krizeiburnepromjenebilesunorma,arazlogzbogkojihjeliberalizamprošaodobrojezbogtogaštosunjegovinačiniživotavještiusidrenjunaburnimolujamahistorijskihpromjena”(DeudneyandIkenberry20�8,24).

5 Problematizirajućiodnosdemokratijeikapitalizma,JürgenHabermasurazgovorusaMichaëlomFoesselomkažekako„možemovidjetidasunašepolitičkeinstitucijesvevišeivišeotuđeneodnjihovedemokratskesupstancetokomtehnokratskogprilagođavanjapotrebamaglobal-nogtržišta.Našekapitalističkedemokratijesmanjitćenafasadnedemokratije”(FoesselandHabermas).


prikritizaradosiguranjaopstankaporetkainjegovesposobnostiureproducira-njuvladajućegodnosamoći.Proizlazećiizlatentnostitakvejedneproturječno-sti,ustavnesudemokratijekaoliberalnedemokratijedeterminiranekrizama,njihovaselatentnostupraktičnimuvidimaodsustvademokratijemanifestirakroz simptome koji ukazuju na nesigurnosti i opasnosti od uskrsnuća retro-gradnihpolitičkihvrijednosti,počevšiodsamogustavotvorstvakaokrize le-gitimacije,prekoproduciranjanejednakosti,dopolitičkeapatije.Unarednihću nekoliko redova propitati pomenute simptome kroz krize prouzrokovanedominacijomtržištakojedovodeidoozbiljnihpolitičkihkriza,asobziromnasveintenzivnijužudnjuzademokratijomimogućepraktičneopasnostiperver-tiranjatakvihpozivaunjihovusuštusuprotnost.

Ustavotvorstvo kao kriza legitimacije

Opisujući sastanke sa Eurogrupom, bivši grčki ministar finansija, JanisVaroufakis,sažetoprikazujedemokratskideficitukoristkartelavelikogbiznisaifinansijskogtržištakojisesarazineEuropskeunijespuštananacionalnedrža-ve–situacijagdjebi„MarioDraghi,predsjednikEuropskecentralnebanke,po-stavioparametreunutarkojihbismomipolitičaritrebaliraditibezpribjegava-njabilokakvomparlamentarnomilidrugomprocesukojibisemogaosmatratikaodemokratski”(Varoufakis20�7,97–98).Depolitizacijaodlukaistovreme-nopodrazumijevainjihovude-demokratizacijunanačindabivajudonešeneodnedemokratskihcentara.Govoriseodemokratijibeznaroda,opostdemo-kratijikaoizbornojpredstavi„kojuvodesuprotstavljeneskupineprofesiona-laca,iskusneutehnikamauvjeravanja,ibavisepitanjimakojejeizabraouskikrugljudi.(...)opoliticiseodlučujeprivatno,uzajamnimdjelovanjemizmeđuizabranevladeielite,kojagotovoisključivopredstavljagospodarskeinterese”.(Crouch 2007, �0) Otuđenje društva od države i obrnuto, države od društvakojese,barupolitičkojteoriji,hoćerazumjetikaonjenkonstituentukoristka-pitalističkihpotraživanja,prijenegoštootvarajubilokojidrugiprostortrebalobidanametnedvaozbiljnapitanja:koja je funkcija ustava,teko ga donosi?

Ulogaustavaobuhvatnijajeodsameidejeograničavanjavlasti.Onupoli-tičkomprostorukonstruirasistemvlastiipo sebi određujearhitekturubudućepolitičkeorganizacije–bilodaseradioosnivanjudržaveilinjenogtransformi-ranja–upućujućinapromjenurežima,mirnimilinasilnimputem.Međutim,kaosredstvokojeosnivačkiugovorpretvarauprocesustavotvorenja,ustavusebinosiiodređenudilemuokotogakogajezapravodonio.Prisutnumimi-kriju stvaranjaustavaHabermaspostavljauoblikupitanja–„štadolaziprije:individualneslobodečlanovamodernogtržišnogdruštva,ilipravademokrat-skihgrađananapolitičkuparticipaciju”(Habermas200�,767).Dalije,nakra-ju,ustavmogaobitidemokratskidonešenakoontekhoćeuspostavitidemo-kratskapravilaporetka?Ukolikoustavtvoriidefinirademokratskapravila,po


kojemsuosnovuustavotvorcibilislobodnijiodjednakoslobodnihdaučestvu-juuprocesusamogustavotvorenja?Kotoodređujepravilaštatrebaomogu-ćavati,aštaonemogućavati?Ovapitanjačinesamonekaodparadoksakon-stitucionalizma,nakojasehtjelo–aidaljenastoje–ponuditiargumentiranaobrazloženja.Dabiseustavkaopreddemokratski akt konstruiraoutemeljujućimzademokratiju,onmorapočivatinabudućojlegitimacijikrozpoštivanjenje-govihpravnihnačela.

Takvo poštivanje načela, međutim, ustavotvorce obavezuje da usposta-vljeniporedakzaštiteodtiranijevećine,adapritomenedoveduupitanjeslo-bodui jednakostkaonjegovofundamentalnojezgro(Dimitrijević20�6,57).Ograničenje demokratskih procesa u okvirima ustavnih granica upućuje napostojanjesvojevrsnogustavnog autoriteta čijikarakterovisiotomekolikode-mosučestvujeunjegovomdonošenju;da li je tosuverenavoljanarodailisekaotakvomhoćepredstaviti.Ustavjepitanjekonteksta–onpredstavljaodgo-vor na političke okolnosti i sporove koje su prethodile njegovom usvajanju,stvarajućipolitičkurealnostupisivanjemnovihsimboličkihvrijednostiupo-litičkezajednice.Kodificiranjepoželjnihnormiiobrazacanatajnačin,očitoje,kataliziranove odnose moći nakonkriznograzdobljaislavljeničkograspolo-ženjakrozustavnidizajn,odgovarajućinapitanjesubjekta ustavotvorcaukoristnovih elita.Dabiosiguraopodršku,onelitukoja ga donosiione za koje se donosistavlja na istu stranu, on retroaktivno mora sadržavati elemente sopstvenognarodnogpriznanjakakobiselegitimiraokaodjelotvornooruđevlastinovimvladarima.Vladaociionikojimasevladasumimikrirani–We the people... isto-vremenokreirajulegitimacijuizražavajućidominantnevrijednostiiidejekaouniverzalne.

Izjednačenjedemokratijesapredstavničkimrežimom,jošodprvihusta-va,francuskifilozofrancière(ransijer20�3,65–66)nevidikaoizraznjenogprilagođavanjarastustanovništvailiširimprostorima,većkaočinpotpunosu-protandemokratiji–davanjujednoglasnesaglasnostinovojvlasti.6Zbogtoga,onjeoligarhijskaformapredstavljanja.Transformirajućimoćupravnepropi-se,liberalnikonstitucionalizamkonstituiraliberalizamunorme,dokjeuta-kvojoligarhijipodutjecajemborbizademokratijuponikloiopćepravoglasakojestalno i iznova„biračkomtelupredlažesvojekandidate,akatkad i svo-jeodluke”(ransijer20�3,67).Retrospektivno obezbjeđujućilegitimitetdruštve-

6 AkosevratimonaMadisonovapisanjaoameričkomustavu,onuspisubr.63.upravoipotcrtavakakoameričkavlast,zarazlikuodantičkihdemokratija,počivanapotpunojisključenostiljudiodbilokogučešćauvlasti,zarazlikuodnjihovihpredstavnikaunjenojadministracijikojimaseukoristsjedinjenihDržavadajenajvećasuperiornostspramobičnognaroda(Hamiltonetal.200�,329).rancièretakozaključuje:„Očeviosnivačiivećibrojnjihovihfrancuskihtakmacavidelisuupredstavničkomsistemusredstvokojimćeelita,uimenaroda,moćidavršivlastkojujeprinuđenadapriznanarodu,alikojuovajnebimogaodavršiadapritomnenarušisamonačelovladavine”(ransijer20�3,66).


nimodnosimaunutarkojihnastaju,nejednakseodnosmoćimaskirapodim-perativomzakonakaovoljegrađana,održavajućifikcijumasovnogpristanka.Pobjedonosneborbezasloboduiljudskapravaprelazeizrukunarodauruketakokonstruirane–odozgo prema dole–države,kaodržavevirtuelne demokra-tijekojaudovoljavanjemrazličitimparcijalniminteresimagrađanstvadodat-noobezbjeđujeučvršćavanjesopstvenogporetkaistabilizacijudruštveno-eko-nomskihodnosakojeproizvodi.

Nejednakost

Ovajradnemazaciljpropitivatidalije–ikako–mogućeustavnokonstruiratidemokratijuakojeonaistovremenopodložnaproceduralnimograničenjima,ilise,stimuvezi,bavitiarhitekturomglasanjaipreglasavanjaunutarustavomdefiniranihdemokratskihprocedura.smatramdajeodgovornaobaovapara-doksaustavnihdemokratijamnogodubljiiponuđenteorijskomdekonstrukci-jomgenealogijekonstitucionalizma.Uvremenuozbiljnijihkrizaprazninetihproturječnosti osvjetljavaju se sistemskim nejednakostima. spuštanjem konsti-tucionalnesadržineupolježivestvarnostiprelamajusekonfliktnostiizmeđukapitalaidemokratije–ispražnjenostoddemokratijeneophodnajezasmanje-njepolitičkihodlukakojebiograničileakumulacijukapitala,kaoimogućno-stinjegovogkretanja.sdrugestrane,pristrasnostporetkanapritiskekapitala,ometanjempolitičkihodlukanjegovih demokratskihinstitucija,kaoinjihovaasistencijautome,pokazujudasuproklamacijeosmrtinacionalnedržaveuperioduglobalizacijeneumjesne.Izvjesnijejedaseradio transformaciji njeneulogesprampotrebatržišta.7

Zapadnisvijetshvaćenkaosvijet unutrašnjeg prostora kapitalaprostorjeis-ključenosti,to„nijeagorailibazarpodvedrimnebom,većprijestaklenabaštakojajesakupilaunutarsebesveonoštojeprijebilovannje”(sloterdijk20�3,�2).Osiguravajućiusloveisključenosti,konstitucionalnonačelovladavine pra-vaprednostdajedominacijisudskevlastikaonedemokratskojinstitucijimeri-tokratskihelitanauštrbizabranihtijelanaroda.Širenjemtržišnih demokratija,nejednakostipostajuglobalnimfenomenomdodatnosmanjujućinjegovosje-ćajdamožeodlučivatiosvojojsudbini.sloterdijkovastaklena baštakapitalaidemokratije,kaoplodovenjihoveuzajamneproturječnosti,produciratrime-đusobnopovezanenejednakosti–pravnu,političkuiekonomsku. Fokusćustaviti

7 slikovito,uKratkoj povijesti neoliberalizma,DavidHarveytajparadoksopisujenanačindase„odneoliberalne(...)države,sjednestrane,očekujedaprihvatipodređenuuloguiograničisenapostavljanjescenezaslobodnodjelovanjetržišnihmehanizama,dokbi,sdrugestrane,tre-balabitiaktivnaustvaranjupovoljnepoduzetničkeklimeipostupatikaokompetitivanentitetuareniglobalnepolitike”(Harvey20�3,80).


napravnuipolitičkuasistencijuunastankuiupotrebiekonomskihnejednako-sti,tenjihovevezesakontekstomtemeovograda.

Govoriseoneoliberalizmukaoformimakijavelizmakojise izpolitičkoghabitusapremjestiouekonomski,neposežućizabilokakvimsredstvimaza-raduvećanjabogatstvakaosvogprvenstvenogcilja.Donosećizakoneukoristkorporacija i određenih privrednih sektora, pravo ne postaje samo ideološkiopterećeno,većijednomodnjegovihključnihodbrana.raskidajućisaidejomopćeg dobra,onousvojojsadržinimorabitivrijednosnoneutralno,apstraktnoi uopćeno– solidarnost, zajedništvo i altruizam neprijatelji su neoliberalnoglogosakojidržavuoblikujekaodržavuprivatizacije,konkurencijeideregulaci-je–državuukojojtokovitržištamijenjajunjenusuverenost,ainstitucional-niaranžmanizaštite individualnihprava islobodapočivajunausmjerenostikaslobodnojtrgoviniitržištu.Instrumentmeđunarodnogprava,Investor-State Dispute Settlement,pokojemkompanijemogutužitidržavuakonjeneodlukedovodedogubitakaprofita,samojejedanodtakvihprimjera.BivšipredsjednikEuropskecentralnebanke,Jean-ClaudeTriched,takopotcrtavanavažnuulo-gukojucentralne banke trebadaimaju,nesamoumonetarnojpolitici,jer„onemogupreporučitivladamaidrugimregulatorimatakozvanemakroprudencij-skemjerezaograničavanjefinansijskihrizikaivisinadugapoduzećimaipoje-dincimakojeonimogupodnijeti”(Briançon20�8).

Ovakvapravnanejednakostujednoproducirapolitičku nejednakostnanaj-manjetrinivoa–internacionalnom,nacionalnomiindividualnom.Uinternacio-nalnom,poredostalog,demokratizacijavođenakaoliberalizacija–iobrnuto,oživljavabipolarnostinarelaciji centraiperiferije.Promovirajućislobodnotrži-šteputemkaslobodnimdruštvima,siromašnedržavekrozkreditnearanžmaneilimjereštednjesamofinansirajuonebogate,štoseodražavainarazininacio-nalnihdržava–biloonihbogatihilisiromašnih.8Pretvarajućiihudužničkedržave,liberalno-demokratskeinstituciještiteinteresekapitalaitržištabivajućiuslovljeneodstranemeđunarodnih–nedemokratskihinstitucijaodozgopoputsvjetskebanke,MMF-a,Europskecentralnebanke,Troike...Prisutanjeipoli-tičkiutjecajraznihlobi grupa određenihprivrednihsektoraunutarparlamenta,krozfinansiranjepolitičkihstranakainjihovihkampanja,ilikadrovskim kruže-njima izmeđuvisokihpoložajapolitičaraipredstavnikabiznisa.Korporacijskopravousprezi sanadnacionalnimtrgovačkimsporazumimatako imasupre-macijuuodnosunadomaćezakonodavstvoibilokojadrugaprava–ononeukidapravoglasavećmujepotrebnodakorumpira politiku izmještajućiiznjesvu demokratsku i političku sadržinu u korist finansijski najmoćnijih, kakobi država za njih donosila zakone ili im čak otvorila polje učešća u samom

8 Primjerice,naslučajuNjemačkeieuravidjetinekapoglavljaizknjigeEvropa u zamci,KlausaOfea(20�6).


njihovompisanju.Izabranipolitičariumjestosvojimbiračimapostajuodgo-vornikorporacijamaidrugimnedemokratskimakterima.

Politička apstinencija

Pojedinackaocentralnafiguraliberalizmaizbačenjeizpolitičkog.Prepuštensamsebi,stiješnjenpodinteresimafinansijskimoćnih,onjesvesamoneau-tonoman,slobodanilijednak.Njegovesuslobodeijednakostiograničenenatržište,valorizirajućiosobneodgovornostizauspjehidobarživot.Kapitalizamtako ne otuđuje samo radništvo u odnosu njegovog neposjedovanja vlasni-štva,proizvodaiviškavrijednosti,kakojetousvojimuvidimadefiniraoMarx(�974,�72),većseotuđenjekaopretpostavkakapitalističkelogikeprenosiinaprirodusamedržaveidruštva.Poredakkojištitiuslovekapitalističkognačinaproizvodnjenasebeprenosiizakonitostitereprodukcije,paje demokratski si-mulakrumdubokodeterminirankapitalističkimpromjenama,bilopozitivnimilinegativnim.stogajeglobalnitrenddekonsolidacije demokratije,osidravanja9njenog zapadnog tipa umjesnije nazvati demaskiranjem varljivog privida, oddemosaotuđene demokratije.Njegovavidljivostspašavanjembankarskogsek-toraiučvršćivanjemkapitalizmanauštrbgrađanaznatnojeosvijetliotajodnosspašavanjaliberalnogporetkakaonjegovogegzistencijalnogokvira.

IWolfgangMerkelzapažakakojetrijumfkapitalizmaudvadesetomstolje-ćubila„njegovanevjerovatnasposobnostdaseuspješnoodvojioddruštvenihiregulatornihokvira.Uzpolitičkupodrškudemokratskihvlada,kapitalizamseuspioosloboditiglavnihdruštvenihipolitičkihodgovornosti”(Merkel20�8,26�). Nimalo slučajno. Uspostavljajući razliku između javne i privatne sfere,liberalnikonstitucionalizamuciljuzaštiteoddržavneprisileizmještaporodi-cu,Crkvu,sindikate,štampu,školeiostaledijeloveprivatnesfereizvanpoljapolitičkogkaojavnog.Pretpostavljajućikakosečovjekovaegzistencijarazumi-jevasamoizmeđupolitičke,kaosferedominacije,iprirodne,kadajetadomina-cijaograničena,Marxuočavanjegovneuspjehdaprizna idrugeodnosekojioblikujučovjeka,aliida„zaštitidruštveneodnoseodekonomskihmoćikojeslijedeusvijetlupolitičkih,ilidagrađanimadamoćsamoodređenjakojeim-plicirajuliberalnikonceptislobode”(Warren�989,5�8).stogajeekonomskojmoći omogućeno da se nesmetano penetrira u različite društvene institucijereducirajućipolitičkuulogunarodakaozbira individuaneovisnihoddržaveisključivo na izborni proces, a koji svoje egzistencijalne ciljeve mogu postićiizvanpolitički,putemtržišneekonomije.

9 Konceptusidrenih(embedded)demokratijadefiniraWolfgangMerkelkaostabilnihdemokra-tija(višeuMerkel2009).Terminosidrene demokratijenigdjesenenavodi,antonimjeskovanzapotrebeovogteksta.


Jedanodteorijskih očevaneoliberalizma,MiltonFriedman,smatradalju-dimaupravljajusebičniinteresiuzkojebidruštvofunkcioniralo„najboljekadsetominteresudopustiupravljatigotovosvimaktivnostima–osimkadjeupitanjuonamalazanimacijazvanaizbori”(Klein2008,�35).Nijesamodemo-kratijaotuđenaoddemosa,većjeidemosrazbijennakonzumerističkeindivi-duekojifunkcioniranadvameđusobnoparadoksalnanačina:sjednestrane,svedennaproceduralniobjekatizbornogprocesaodnjegasetražidauinterva-limadajelegitimitetpolitičkimpredstavnicimakoji,sdruge,svemanjepred-stavljajunjihoveinterese.Uslijedekstremnovisokestoperastaunajnapredni-jim državama, Piketty uočava kako društvo postaje dinamičnijim; od pojaveinterneta,prekodostupnostitehnologijemijenjajusestiloviživota,apotrebeseuvećavaju,štoimavažneposljedicepostrukturudruštvenihnejednakosti,zaposlenostiiraspodjelubogatstva(Piketi20�5,��0–��2).�0

BilodasekreneodObaminihograničenjasocijalnihizdataka,sarkozijevogdizanjagranicezapenzionisanje,ilisirizinogreferendumaoizaskuizeurozo-ne,političari,uprkosinteresimaonihkojisuihbirali,odlučujuuinteresutrži-šnogkapitalizma.Predominirajućatržišnadeterminiranostliberalnogstatusa quo natajnačindoprinosipolitičkojapstinenciji.Brisanjemideološkerazlikeizmeđudominirajućihpolitičkihstranaka,izbornirezultatinesposobnisuzapomirenjedemokratskihočekivanja,kaoidaljemzaustavljanjusvevećihne-jednakostiunutardruštva.Deideologizacijajeotvorilapoljepostpolitičkog,kaoprostoraukojemsepolitičkoprenosinesamonanedemokratskeinstitucije,većinanjegovutehnokratizaciju.sdrugestrane,političkaapstinencijaideuprilogporetkuliberalnogstatusaquo–manjazainteresiranostbiračazaizborniprocesčiniihravnodušnimapremapoliticišto,uočavaCrouch,olakšavamul-tinacionalnimkompanijamada,„manjevišeneometene,moguizvlačitinovceodzajednice”(Crouch2007,26).Fikcijamasovnogpristankauslijedlegitima-cijskogdeficitaliberalno-demokratskogustavnogporetkanastojiseretrospek-tivnopribavitikrozučinkovitost,međutim,„povjerenjeutehnokratetopisepo-putsnijeganasuncu,čimsedohvatimjeraštednje”(reybrouk20�7,32).

Izjednačenasaizbornimpredstavništvom,postpolitička demokratijapočelajesažimatisvevećaiskustvapobunenadpolitičkomotuđenošćugrađanaza-jednosasvevećimnejednakostima.Natajnačin,demokratskiprividokončavausponompopulizmaivraćanjemkancerogenihvrijednostiupolitičkiprostor,

�0 OdprimjerakojePikettynavodi,moždajenajslikovitijiovaj:„Početkom�980-ihnijebiloin-ternetanimobilnogtelefona,većinaljudinijeputovalaavionom,većinamedicinskih,danasdostupnihtehnologijatadanijepostojala(...)Tepromenesujednakosnažnouticalenastrukturuzaposlenosti:kadaproizvodnjapoglavistanovnikaporastenaoko35–50%zatridesetgodina,toznačidavelikideoproizvodnjekojasedanasostvaruje(...)nijepostojaopretridesetgodina,aistovažiizajednučetvrtinuijednutrećinuzanimanjaiposlova”.(Piketi20�5,��)


kaosimptomaodsustvademokratskihpraksiilegitimacijeporetka.��Unjego-vomusponu,međutim,nisusnovimarginaliziranih,većstrahovi moćnihinji-hovenesigurnostiodkrizakapitalaipropratnihmanifestacijapoputizbjeglica,nesigurnostiposla,mjeraštednje,terorističkihnapada...KakoprimjećujusergeHalimiiPierrerimbert,Trumpiostalieuropskikonzervativnilideriuspjeva-judaobezbijedelegitimitetnarodnepodrškesnažnojdržaviuslužbibogata-ša,doksu„uzrocifinansijskekrizekojajeuzdrmalasvetostali(...)netaknuti”(Alimiiramber20�8,3).Populizamtakohoćeponuditilažnualternativu,nje-goviseprotagonistisluženarativompobuneprijekakobijeamortizirali,negopotpalili.Jednakokakoseliberalislužeprividomdemokratijedaostvarelegiti-mitetsvojihodlukaiprikrijustvarneodnosemoći,desnipopulistisenjomslu-žedajenakoncuukinu.Halimiirimbertkaociljpopulistauočavajupromje-nuigrača,alineiigre.smatramdajeciljpromijenitiipravila igre –mijenjajućiliberalno-globalističkeinstitucijekapitalizmaonimkonzervativno-ekskluzivi-stičkim,populizamsabijaodgovoreugroženihmoćnihkrozfašizam,nacizam,ksenofobijuilidrugioblikretrogradnogreakcionizma–kaouslove kapitalistič-kog ozdravljenja.

ZAKLJUčNe AKceNTAcIJe

Kauzalni odnos između liberalnog statusa quo i desnog populizma najboljejesažeoMathieuBonzomaunaslovusvogtekstaodrugomkruguprošlogodi-šnjihpredsjedničkihizborauFrancuskoj–„Macron20�7=lePen2022”.Jednovodidodrugog.Vezaizmeđukapitalizmaiautoritarizmanijenikakavprese-danilinovum.Historijskigledano,nesamodasuprvikapitalističkiburžoaskiporeci,paivećinadržavanaZapadubileliberalne autokratije doXXstoljeća,aprvislobodnotržišnieksperimentiuspijevaliudiktaturama,većidanašnjipo-pulističkilideripokazujuvezespramkapitalističkogporetka–bilodaseradioTrumpukoji,iakoisambiznismen,skeptičanpremaseljenjukapitala,bla-gonaklonogledanavelike biznise,jednakokaoštoseioktobarskiizborkrajnjedesnogpredsjedničkogkandidatauBraziluza,primjerice,kanadskibiznisra-zumijevaprostoromnovihmogućnostizaulaganja(Arsenault20�8).Prijetnje

�� Današnjepopulističkestrankepostojalesuranije,ilisunastaleizsličnihstranaka,bivajućiznačajnimdijelompolitičkogporetka.samozaprimjer,austrijskiFPÖosnovanje�958.go-dine,a�983.godinejesasocijaldemokratamačiniovlast;od�994.do2002.imaojepreko20%naparlamentarnimizborima,činećivlastsaÖVP-omod�999.do2006.godine.Istotako,NacionalnifrontuFrancuskojosnovanje�972.godine.svojozbiljnijipolitičkiprobojdoživiojesredinomosamdesetihgodina.Naparlamentarnimizborima�997.godineosvajajuvišegla-sovanego20�7,dokje2002.godinenapredsjedničkimizborimanjenosnivač,Jean-MarielePen,sa�6,9%glasovaizboriodrugikrugsaJacquesomChiracom.


kaodasegledajuuodnosunamogućnostioplodnjekapitalaizvanliberalnihinstitucija,prijenegonastvarneposljediceskretanjauautoritarizam.

sdrugestrane,hiperprodukcijapotrebapodutjecajimatržišnogširenjado-velajeidoumnožavanjarazličitihidentiteta.raznidruštvenipokretiodsredineprošlogstoljećapervertiralisuseutzv.identitetske politike čijajeborbaposlužiladasepovećanjemvidljivostinovihmarginaliziranihskupinareduciranjihovotpor spram sistemskih socio-ekonomskih nejednakosti, premještajući ga sapolitičkognakulturnopolje.UočavatočakisamFukuyama:„lakšejeraspra-vljatiokulturnimpitanjimanegopromijenitipolitike,lakšejeuključitiženskeiminoriziraneautorenafakultetskekurikulumenegopovećatidohodakipro-širitimogućnostiženamaimanjinama”(Fukuyama20�8,�00).Ukombinacijisa otuđenošću pojedinaca, strahom i nesigurnosti od globalizacije, liberalnesu identitetske politike omogućile trijumf konzervativnog odgovora na njih–doživljavajućisvojvrhunaculegitimiranjuBarackaObamekaoprvogafro-američkogpredsjednikasAD,onepočetaksvogkrajasimboličkidoživljavajuuporazuidejeoprvojženipredsjednici,čijisukorporacijskiinteresiipozicijaradikalnogcentradovelidotrijumfaparadigmatičneosobedesničarskihiden-titetskihpolitikauusponu.Onesvojantiindividualizamcrpeizkonzervativnihimoralnihnačelareligijskih,etničkihiporodičnihvrijednostikaoodgovorakriznimnesigurnostima.

Vezivanjem demokratije i kapitalizma, kriza kapitalizma postaje krizomdemokratije.Međutim,uslijeddemokratskogdeficita,demokratijeistovreme-nonemoženibiti,patakoninjenekrize.Dubokoukorijenjen,kapitalizamjeuspješnoprikrioodnosenejednakostikojesistemskiproduciraiunutarkojihniizbori,nipodjelavlasti,niljudskapravanemoguvoditidoslobode,osimštolegitimirajustatusquokojipostajesubjektom konzervativne kontrarevoluci-je.stogaseutakvomkontekstudemokratija,izuzevnjenogsimulakruma,nijemoglaniostvariti.Krozsopstvenuodsutnost,prekootuđenostigrađanaupo-litičkeinstitucijekojesusimuliranekaonjihove,onasvojubitnostpokazujeu odnosu spram rastućih kontrarevolucionarnih narativa. Iako nije mogućegovoriti o nekoj apstraktno-kohezivnoj narodnoj volji uzimajući u obzir plu-ralnostdruštvainjegovihinteresa,demokratijajepotrebnazaradlegitimaci-jeporetkaodstranesamogdemosakakobiseuspostavilapolitičkazajednicakoja bi sistemski bila sposobna da zadovoljava svoje potrebe – ne otuđujućiodsebeninarod,nitipojedinceunutarnjega.Poredaksemorakonstruiratinanačindamožeopravdatisamsebe,zaštajepotrebnaštoširamogućapolitičkaparticipacija.

Dolazimdozaključkadademokratijaiustavnisukontradiktornipojmo-vikojiupraktičnojrealizaciji jedandrugognužnoisključuju.Njihovajeam-bivalencija uvjetovana liberalnom prirodom konstitucionalizma koju je po-trebno prevazići, a konstitucionalizam utemeljiti na drukčijim osnovama.Ustavnademokratijabistoga,umjestoliberalnogkonstitucionalizma,trebalapočivatinademokratskom konstitucionalizmu,štobidrugimriječimaznačilone


samopodruštvljenjeustava,već iuspostavljanjedemokratijenjenimširenjemna druga društvena polja. Pluralizacija demokratske sfere proširila bi demo-kratskoodlučivanjeizvannjegovetrenutnepredstavničko-izborneformekakobi se demokratskim konstitucionalizmom konstitucionalizirala demokratija.Istovremeno,demokratijasebraninanačindanjeneodlukenesmijuugroža-vatimogućnostdasebudućimodlukamaukinenjihovdemokratskikarakter.Izvordemokratskoglimitajedemokratijasama.svjestandanijedanustavnemožeupotpunostibitiproizvodsaglasnosti,paiširenjemdemokratskearene,demokratskikonstitucionalizamusuđujesemislitikaosamojedanodmogu-ćihdoprinosapromišljanjunjegovihalternativnihmodela.

Također,smatramdademokratijakaoprazna forma nemožeupotpuno-stibitiostvarenaakodruštvonijeslobodno,nitiju,sdrugestrane,neslobod-nodruštvomožeuspostaviti.Zatojejednakapretpostavkaosloboditidruštvo,kolikogaikonstruiratislobodnim.Njegovooslobađanjetrebabitiokončanokonstituiranjemfleksibilnezajednicekojaćesvojustabilnosttemeljitinaotvo-renošću,pratećinjegovudinamičnostipotrebekakoseonounutarsebenebikonzerviraloiotuđiloodnje.smatrajućiradipitanjaradageneralnoegzisten-cijalnimdruštvenimkonstruktima,demokratizacijaioslobođenjedruštvaipo-jedinaca unutar njega, konačno, ukrštaju se u ideji demokratiziranja ekonom-skih odnosakaoključneinstitucijekojabipodruštvljenom,anekorporativnomekonomijomuzpovratakglobalne društvene solidarnostinamjestoindividualnekompetitivnosti dovela do razrješenja simptoma praktičnih ambivalentnostiliberalnogkonstitucionalizmaiprevazilaženjanjegovihsporovasademokra-tijom. U konačnici, ove akcentacije u formi teza otvaraju nova pitanja i za-htijevajuozbiljnijudebatukojaćeunekojdrugojformimoratidetaljnijebitiotvorena.

LITERATURA

Alimi,seržiPjerramber.20�8.„Desetgodinaodfinansijskekrize:liberaliprotivpopu-lista,lažnadilema”.Le Monde Diplomatique39:2–3.

AfD.20�8.“AlternativefürDeutschlandhatmehrals30.000Mitglieder”.Alternative fur Deutschland.30Mai20�8.Availableat:https://www.afd.de/alternative-fuer-deuts-chland-hat-mehr-als-30-200-mitglieder/(Accessed�8.�0.20�8).

Arsenault,Chris.20�8.“Whatafar-rightBolsonaropresidencyinBrazilmeansforCa-nadianbusiness”. CBC News. 29October20�8.Availableat:https://www.cbc.ca/news/world/brazil-canada-trade-bolsonaro-politics-foreign-policy-�.4878379(Accessed27.�0.20�8).

Bonzom,Mathieu.20�7.“Macron20�7=lePen2022”. Jacobin. 24April20�7.Avail-able at: https://www.jacobinmag.com/20�7/04/france-elections-macron-le-pen-extreme-center-neoliberalism-fascism(Accessed26.�0.20�8)


Brançion,Pierre.20�8.“Jean-ClaudeTrichet:Westillliveinan‘abnormalsituation’”.Available at: https://www.politico.eu/article/jean-claude-trichet-on-global-finan-ce-we-still-live-in-an-abnormal-situation/(Accessed0�.�0.20�8).

DerBundeswahlleiter.20�7.“Bundestagelection20�7.” Availableat:https://www.bun-deswahlleiter.de/en/bundestagswahlen/20�7/ergebnisse/bund-99.html (Accessed�8.09.20�8).

Crouch,Colin.2007.Postdemokracija.Zagreb:Izvori.

Curtis, Michael. 2008. The Great Political Theories, Vol. �. New York: HarperCollinsPublishers.

Deudney,Daniel,andG. JohnIkenberry.20�8.“liberalWorld:TheresilientOrder”.Foreign Affairs97(4):�6–25.

Dimitrijević,Nenad.20�6.Demokratija na ivici: Rasprave o krizi i alternativama.Beograd:Fabrikaknjiga/Peščanik.

Foessel, Michaël, and Jürgen Habermas. 20�5. “Critique and communication:Philosophy’smissions–AconversationwithJürgenHabermas”. Esprit / Eurozine.�6October20�5.Availableat:https://www.eurozine.com/critique-and-communi-cation-philosophys-missions/(Accessed20.09.20�8).

Fukuyama,Francis.20�8.“AgainstIdentityPolitics:TheNewTribalismandtheCrisisofDemocracy”.Foreign Affairs97(5):90–��4.

Habermas,Jürgen.200�.“ConstitutionalDemocracy:AParadoxalUnionofContradic-toryPrinciples?”Political Theory29(6):766–78�.

Hague,rod,MartinHarropishaunBreslin.200�.Komparativna vladavina i politika.Za-greb:Fakultetpolitičkihznanosti.

Hamilton,Alexander,JohnJay,andJamesMadison.200�.The Federalist.Indianapolis:libertyFund.

Harvey,David.20�3.Kratka povijest neoliberalizma.Zagreb:V.B.Z.d.o.o.

Held,David.�997.Demokratija i globalni poredak. Od moderne države ka kosmopolitskoj vla-davini.Beograd:FilipVišnjić.

Klein,Naomi.2008.Doktrina šoka: Uspon kapitalizma katastrofe.Zagreb:V.B.Z.d.o.o.

—.20�7.No Is Not Enough: Defeating the New Shock Politics.london:Allenlane.

locke,John.20�3.Dvije rasprave o vladi.Zagreb:NakladaJurčićd.o.o.

Marx,Karl.�974.Temelji slobode: Osnovi kritike političke ekonomije (Grundrisse).Zagreb:Naprijed.

Merkel, Wolfgang. 20�8. “Is Capitalism Compatible with Democracy?” In eds. Wolf-gangMerkelandsaschaKneip.Democracy and Crisis: Challenges in Turbulent Times.Cham:springer.

—.2009.Transformacija političkih sustava.Zagreb:Fakultetpolitičkihznanosti.

Mill,Johnstuart.�988.Izabrani politički spisi, sv.I.Zagreb:Informator.


Mounk,Yascha.20�8.The People vs. Democracy: Why Our Freedom Is in Danger and How to Save It.Cambridge:HarvardUniversityPress.

Ofe,Klaus.20�6.Evropa u zamci.Beograd:službeniglasnik.

Piketi,Toma.20�5.Kapital u XXI veku.Novisad:Akademskaknjiga.

Plattner,MarcF.�998.“liberalismandDemocracy:Can’tHaveOneWithouttheOt-her”.Foreign Affairs77(2):�7�–�80.

ransijer,Žak.20�3.Mržnja prema demokratiji.loznica:Karpos.

reybrouck,DavidVan.20�7.Gegen Wahlen: Warum Abstimmen nicht demokratkisch ist.Göttingen:WallsteinVerlag.

rodin,Davor.2007.„liberalizamirepublikanizam:dvijenedemokratskeinepolitičkeideološkeopcije”.Politička misaoXlIV(4):3–�6.

sloterdijk,Peter.20�3.In the World Interior of Capital.Cambridge:PolityPress.

sodža,EdvardV.20�3.Postmoderne geografije.Beograd:Fakultetzamedijeikomunikacije.

somaskanda,sumi.20�7.Identitarian movement – Germany’s ‘new right’ hipsters. Availa-bleat:https://www.dw.com/en/identitarian-movement-germanys-new-right-hip-sters/a-39383�24.(Accessed�8.09.20�8).

Valentini,Francesco.�982.Moderna politička misao.Zagreb:Školskaknjiga.

Varoufakis,Yanis.20�7.And The Weak Suffer What They Must?london:Vintage.

Warren,Mark.�989.“liberalConstitutionalismasIdeology:MarxandHabermas”.Po-litical Theory�7(4):5��–534.

Zakaria,Fareed.�997.“TheriseofIlliberalDemocracy”.Foreign Affairs76(6):22–43.

Ziblatt,Daniel,andstevenlevitsky.20�8.How Democracies Die. NewYork:Crown.

Jasmin Hasanović

CONSTITUTIONAL DEMOCRACIES AS LATENT AMBIVALENCE: THEORETICAL OxYMORON OR PRACTICAL DANGER

SUMMARY

Inthelastfewyears,thefocusofpoliticaldebatehasbeenredirectedtothecrisis

ofliberaldemocracies,theemergenceofpopulismandaspirationsforauthori-

tarianformsofpowerinWesterndemocracies,coloredbyretrogradepolitical

values.Ontheotherhand,theruleoflawisbeingconsideredasnecessityforthe

successfulfunctioningof(liberal)democraciesanditsinstitutions.However,


questioningtherelationsbetweentheconstitutionandthesetofvaluesthat

arebeingpenetratedintothelegal-politicalframeworkhasremainedunques-

tioned,atleastinsufficiently.Theaimofthispaperinthiscontextistounmask

therelationshipbetweenconstitutionalismanddemocracy.

KEYWORDS: constitutionalism, constitution, liberalism, democracy.

UDK 342.4.061.1 EU

Alpar Lošonc1

Univerzitet u Novom Sadu

Depolitizacijaustavnosti:uticajordoliberalizmanarazumevanje(evropske)ustavnosti2

SAŽETAK

radtematizujeuticajnemačkogordoliberalizmanapoimanjeustavnostiu

Evropskojuniji.radsesastojiiztridela.Prvideosebaviiznenadnomreha-

bilitacijomordoliberalizmapovodomfinansijskekrize2007.Drugideoseod-

nosinaprocesenaosnovukojihjeordoliberalizamuticaonaekonomizaciju

konstitucionalnosti.Trećideoopisujenapetostkojapostojiizmeđuordolibe-

ralizacijeustavnostiimodernetradicijekonstitucionalnosti,uzimajućiposebno

uobzirodnosizmeđupolitikeiekonomije.radpokazujedaordoliberalizam

a)promovišeekonomizacijuodnosaizmeđupolitikeiekonomije,b)realizuje

određenusinergijupravaiekonomije,aliusmisluekonomizacijeprava.Nakra-

juseiznosiocenadaseprojekcijaEvropskeunijekaopolitičkeunijenemože

izvestinaosnovuordoliberalnogrezona.


2 radjenapisankaodeoprojekta�79052:Transformacijasocijalnogidentitetasrbijeuuslovi-makrizeinjenuticajnaevropskeintegracije,kojifinansiraMinistarstvozaprosvetu,naukuitehnološkirazvoj.


KLJUČNE REČI: ordoliberalizam, finansijska kriza, ekonomizacija ustavnosti, rela-

cija između politike i ekonomije

ORDOLIbERALIZAM REDIVIVUS

Neočekivano,udrugojdecenijiXXIveka,rasplamsalesuseraspravepovodomvećzaboravljeneorijentacije,naime,ordoliberalizma.Bezsumnje,krizakojajepogodilaEvropskuunijupredstavljalajeokidačzaponovnolansiranjeovepotisnuteorijentacije.Bezerupcijekrize,kojajeuvekistovremenoikonstela-cija rekonfiguracijepolja ideja,nebidošlodorenesansepomenutogpravca.Naime, ordoliberalizam je dugo bio podređen. Izvan Nemačke mali broj au-torajetematizovaoordoliberalizam,zapravomnogiistraživačinisuničulizaovuorijentaciju.Anglosaksonskeorijentacijesuuživalepreimućstvouidejnojkonfiguraciji,tejeizgledalodajeordoliberalizamtekdeoprošlosti:eventualnopredstavljapredmetinteresovanjaistoričara.Međutim,takvifenomeni,kaoštoje(nametnuta)štednja(Blyth,20�3)uEU,tediskusijeorelevantnostištednjezaEU,kaoiraspraveokonstitucijiEU,ponovosuizbaciliuprviplanrefleksijeoordoliberalizmu.

Uradurazmišljamootomeukolikojjemeriordoliberalizamuticaonarazumevanjeustavnosti.Postojećediskusiječakipovratnoprojektujuuticajordoliberalizma na modalitete nastanka EU. Ordoliberalizam se prvo morasituirati u dugu tradiciju koncipiranja političko-ekonomskog „poretka”, uNemačkoj(zatradicijudotičnogporetka,Tribe�995).Uostalom,neslučajno,ordoliberaličakeksplicitnoističulojalnostuodnosunaartikulaciju„poret-ka”,koji jebitnafigurauartikulacijikolektivnogživota.Drugo,ordolibera-lizam(ponekadsepominje„Frajburškaškola”, ili„socijalnotržišnaekono-mija”)predstavljareplikuuodnosunavelikuekonomskukrizuinapolitičkislomvajmarskeNemačke (Ptak2004,30–33).Postojianalogija izmeđune-gativnedijagnozeKarlaŠmitainekihordoliberalapovodomvajmarskogko-lapsa, krizne retorike su slične, ovi mislioci se susreću na zajedničkom tlu:Šmit je, kao što znamo, izneo ocenu da postoji stanovita kriza političkogautoriteta koja otvara vrata navali nekontrolisanih demokratskih impulsa.Intenzifikacijamasovnedemokratije ideuparusakrizomliberalnepolitič-keekonomije, trebaprihvatiti izazovnabujalogkolektivizmakojiugrožavasistemekonomskihsloboda(uostalom,ristov[rüstow]seipozivaonaŠmita�963,255,citira,Ptak2002).Povodomdemokratskogrevoltauvektrebadastignekontrarevoltelitakojećekaočuvaridapovratesnagukonstitucional-nogporetka.Demokratskafurijanebismeladaispraznikonstitucionalnili-beralizam.Dokgodumodernitetupostojimogućnostviškademokratijetrebadapostoječuvarikojićepovratitisnaguuodnosuna„kolektivističkutirani-ju”, „totalitarnu državu blagostanja” (Bonefeld 20�2). Tek samoosvešćeneelitemoguguratikolocivilizacijenapred.Njihovoučešćeusmislu„vođstva”

Alpar Lošonc | Depolitizacija ustavnosti: uticaj ordoliberalizma na razumevanje (evropske) ustavnosti 69

garantujeodržavanjepritiskanalegitimacijskezahteveikontrolusprovede-nih zaključaka. Oni obezbeđuju slobodu države od nekontrolisanih demo-kratskihpritisaka.

Istinizavolju,socijalniteoretičari(ludvigErhard[ludwigErhard],Alfred--Miler-Armak[AlfredMüller-Armack],3Vilhelmrepke[Wilhelmröpke]sape-čatomordoliberalizmapostajuuticajnitekposleIIsvetskograta.Ipak,teorijskaipolitičkaambicijaordoliberalauobličavasevećpreizbijanjarata;posleratnakonjunkturatekomogućavauslovezanjihovuafirmaciju.OrdoliberalizamjeustvariorganskideostrahovanjaučetvrtojipetojdecenijiXXvekadaodređe-nanačelaklasičnogliberalizmasamosputavajurealizacijuliberalizma(röpke�942,�944,�945,�947,�954).Dijagnozaimarazličitevarijante,takoseristovkritički izjašnjava u smislu „religije tržišne ekonomije” (rüstow �949, �950,�960,�96�,200�).

Međutim,trebapokazatioprezupogleduodređenihtvrdnjiineshvatatiihusmisluodustajanjaoduvažavanjatržištakaovrhovnogmodernogobrasca.Istotako,bilobipogrešnonasilnotražitikonvergencijuizmeđumehanizamasocijalnihkorekcijatržištarealizovanihodstranekejnzijanizmaiordoliberaliz-ma.Krilaticaordoliberala„slobodaaneblagostanjezasve”dobroreprezentujeciljevedotičneorijentacije.Postojiodbojnostpremameramapreraspodelekodordoliberala,zanjihjeafirmacijaredistributivnihangažmanapredmetkritič-kograzračunavanja.Osimtoga,intervencijedržaveuciljupreraspodelesamosuizraznelegitimnihdemokratskihupliva;ordoliberalinastojedaimunizira-juporedakodrazličitihtežnjikojesepodgrejavajuodozdo.ToštouNemačkojkejnzijanističkaredistributivnaorijentacijanijezaživelamožesepripisatiior-doliberalnimnastojanjima(Hutchison�98�,�63).

Nismo ovde zainteresovani da raspravljamo o razlikama između ordoli-berala iokritici„masovnogdruštva”: jasnojedarazlikeizmeđureprezenatanisumaleidapodrobnijeispitivanjetomorauzetiuobzir(VolkerandYoung20�3).Osimtoga,poglediordoliberalasusemenjalitokomvremena.Namajebitnodaordoliberalikritikujuklasičnudihotomijuizmeđuliberalnesebično-stiidržavnogpaternalizma:državabiodsadtrebalodafigurirakaokonstitu-tivnideoporetka.Nemisliseizperspektiveindividualizmakojijenezavisanodporetka,čakiekonomskisubjektikaonosiociponudeitražnjefigurirajunaosnovunjihovogstatusauporetku.Tojeoznačavalokrizuortodoksnoglibe-ralizma.Novioblikrefleksijepodzastavomliberalizmazagovaraneprekidnuaktivnostdržave,čakizvesnuvrstu„intervenirajućegliberalizma”zaradreali-zacijekohezijeporetka.„religijaspontanosti”klasičnogliberalizmapredstav-ljapreprekuzaporedak:spontanostnijeizvorporetka,prejeuslovne-poretka.Neslučajno,tolikoznačajanreprezentantordoliberalizmakaoOjken(Eucken)

3 Miler-ArmakjeutridesetimgodinamahvalioHitlera,veličaofašističkumobilizaciju.repkejeistopokazivaoodređenesimpatijepremanacizmu(Bonefeld20�3).


neprestano je atakovao na laissez-faire-koncept, optužujući ga da se ne možeuskladitisaidejompravnedržave.Ordoliberalizamjemodusliberalizmakojizapravoželidapreuzmeusopstvenurefleksijuneuspeheklasičnogliberalizmaidaudahnesnaguoslabljenomliberalizmuuizmenjenimsocio-ekonomskimuslovima.Toštotržištenosinasebiatribut„socijalni”označavačinjenicudaseo tržištunemisli iz individualističke,nego iz„socijalizovane”perspektivekojapremašujeatomističkiindividualizam.Ordoliberalinemislenijednogtre-nutkada„celina”nastajeneintencionalnokaoishodmehanizamanevidljiveruketržišta.Oniponekadgovoreoesprit civiquekojićeintegrisatipojedinceuporedakiujednonametatigraniceindividualnimaspiracijama.Ojkensezala-gaozadeliberativnokonstituisani,institucionalizovaniporedak(Ordnung der Wirtschaft)umestoistorijskinastalogporetka(Wirtschaftsordnung).Ovakavpo-redakotelovljavainstitucionalizovaneuslovekonkurencije,tesemožegovo-ritioporetku konkurencije.Želeliseprojektovatipozitivniefektikonkurencijetadasekonkurencijamoraprivestiusituacijugdejeonaregulisanapravilima.

Izperspektivenašetemebitnojedaseporedakkonkurencijerazumevausmislu konstitucionalnosti.Poredakserazumevausvetluustavnostipovodomkojeekonomskeslobodepredstavljajuosnovu.Tekposredstvomekonomskihsloboda se može uokviriti konstitucionalni poredak. Država služi poretku, onapreduzima radnje ograničavanja tržišne moći velikih kompanija u cilju ne-prestane reprodukcije ustavnog poretka. Ordoliberali odbacuju divergenci-juizmeđudržaveitržišta,jerdržavaimaodgovornostdaneprestanoafirmišekonstitucionalnostukontekstutržišta.Prematome,ovdeserealizujetransfor-macijaodnosaizmeđupolitikeiekonomije:pripadasamorazumevanjuordo-liberala da je neophodna sistematična politička budnost koja održava obeća-njeslobodnetržišneekonomije.Krizesuzapravokrizeformeinterventnosti.Okončanjekrizejeistovremenoirehabilitacijauspešnihformiintervenisanja.Interesantnojeinačedasuordoliberalisistematičnokritikovalidržavublago-stanjakaoprevišeslabudržavu(Bonefeld20�3)kojanijeuspeladaizađenakrajsa demokratskim interferencijama, te nije uspela da izbori autoritet za sebe.repkeječaktvrdiodaudržaviblagostanjapostojeelementi„proletarizacije”:drugačijerečeno,socijalizamdržaveblagostanjaslabiupravologikukonstitu-cionalnosti.Konstitucionalnadržavaseprepoznajeupravopotomedaseuzdi-žeiznad(udemokratijuusidrenih)interesnihgrupacija.

Ustvari,možemozaključitidaordoliberalimislenaelitarno-deliberativ-noizvedenupravno-ekonomskusinergijukojaseafirmišeuokviruustavnogporetka.Postoji transcendentalnost tržišnoposredovanihsloboda,noove for-meslobodemožeosigurati samopravnozaokruženiporedakkoji seodržavaodstraneenergičnedržave.Ojkengovorioekonomskoj konstituciji,oustavno-stikojajerealizovananaosnovupostulatatržišneslobode.TakosezalažezaWirtschaftsverfassungspolitik,štopodrazumevapromovisanje tržišne ekonomije u smislu konstitucionalnog nivoa. Inače, nije slučajno da je Viktor Vanberg, kojije ranije bio povezan sa virdžinijskom političkom ekonomijom nobelovca


DžejmsaBjukenena(JamesM.Buchanan),ikojijemnogopisaooekonomskojkonstitucionalnosti,postaovezanzaFrajburškuškolu(Vanberg200�).

Usred toga što je izbor tržišnog poretka politički izbor, preko tržišta seprelamaizmenjeniodnosizmeđupolitikeiekonomije.Najbitnijejedasmosvedociekonomizacijeustavnosti.Ekonomskipurizamvara:uvekpostojipo-litičkaposredovanosttržišneekonomije.Kadajedandrugipredstavnikordo-liberalizmaFrancBem(FranzBöhm)tvrdidajeneophodnoiznovadefinisa-tikonstitucionalniporedak,dasvremenanavremeponovotrebapretresatiustavnost, tada misli da opetovano treba doneti političko-konstitucional-nuodluku.Afirmišesejakadržavakojajekonstitutivnoomeđena,itektakomožedoprinetikohezijikonstitucionalizovanogporetka,imožebitislobod-nauodnosunapritiskepojedinihgrupa,podrazumevajućiisindikate.Nijeteškoprepoznatidatakvapravilamakroekonomskekoordinacije,kaoštosuneutralna centralna banka, stabilnost mehanizama cena, predstavljaju deoistogporetka.Ekonomizacijaustavanesamodajelegitimnavećjeonauslovkoherentnekonstitucionalnosti.Poredakjeistesaniztržišnodeterminisanihekonomskihpravila.

Ordoliberalizamsapreinačenjemsmislaporetkarealizujerekonceptuali-zaciju razumevanjaustavnostinaosnovuretematizacijeodnosa izmeđupra-va/ekonomije/politike. Ordoliberali govore o „ekonomskoj ustavnosti”, onisugerišusvezuordo-ekonomijeiprava,štopodrazumevaipromenusrazmeraunizupolitika/ekonomija/pravo.Ovdenastajuodređenedileme.Govoriseotomedajeekonomizacijaustavapolitičkiposredovana,dajetržišniporedakpolitičkiposredovan,noostajepitanje kakav je balans politike i ekonomije koji se nudi na osnovu ordoliberalnog poimanja ustavnosti.Naročito,želimodaproma-tramoovajproblemsobziromnasudbinukonstitucionalnostiuEU,uzimajućiuobzirdapretpostavljamodatokoviustavnostiuEU,imajumakarposredniuticajnainterpretativneprakseustavnosti.

EKONOMIZOVANI „pRINC”

UvažavamodajeordoliberalizamsnažnouticaonastrateškeokvirenastajajućeEU; to se može dokazati mnogobrojnim uticajima koje je dotična orijentaci-jarazvijalatokomdecenijaposleIIsvetskograta,podrazumevajućiidanašnjusituaciju.Nijerečoantikvarnominteresu,štaviše,možesepokazatidaordoli-beralizamformirasamorazumevanjeEUtokomkrize2008.godine;kriznateh-nokratijaseumnogomeoslanjalanapreskripcijeordoliberalnogtipa(nadru-gommestusmopokušalidaprepoznamotragoveordoliberalizmaufenomenu„kriznogstarateljstva”,lošonc20�8).Naročitosemožedemonstriratidajeak-tuelnanemačkapolitikasledilaordoliberalnezamislii,shodnonjenojpozicijiusklopovimaEU,dolazimodokonkluzijedaordoliberalizamsnažnoutičenaformiranjeisadašnjepolitikeEU.


Međutim,želimomakarda iznesemojednoupozorenje.Uvek jedisku-tabilnonakojinačinseidejnekonceptualizacijeprenosenapraktičniteren.Kada se raspravlja o uticaju ordoliberalizma na posleratnu Nemačku, ili nagenezukonstitucionalizacijeuEUtadasesuočavamosačinjenicomneline-arnostiostvarenjaidejnihartikulacija(daniNemačkaposlerataumnogimaspektimaneodgovaraordoliberalnimkonstrukcijamavidetiPtak2002;Ito20��). Uticaj ideja se odvija preko različitih mehanizama transmisije, osimtoga ideje postaju strategije tek u sklopovima konfiguracije različitih ideja.Čestoistraživačiprebrzoprojektujuneposredniuticajideja,takoiordolibe-ralizma,štopodrazumevaprenebregavanjemehanizamaposredovanja.Tosedešavanpr.uinačeizvanrednomčlanku(somma20�3),dotičnitumačtvrdidajeEUordoliberalni„konstrukt”,štojeipaknetačno,recimo,nemožemoignorisatiuticajtakvogmomentakaoštojepolitikasADkojapodupireevrop-sku integracijuuokvirimahladnoratovskogporetka.Znamoio tomeda jeNemačkausledpritiskasADmoraladaobnavljadimenzijekorporativizma,madatonikakonijebilouskladusaordoliberalnimkonceptima(Nörr�999).Osimtoga,makolikouprvomtrenufiguraOrdnungspolitikizgledajednostav-no,njenoprevođenjenadrugejezikeinjenakonverzijaudrugekultureuop-štenijelakaijednostavna.Najzad,posebnotrebapodvućidaseodređeneide-jeostvarujuusklopovimastrukturalnihtendencijainjenihinstitucionalnihizraza.shodnotome,nijedovoljnorećidainteresiodređenihakterauslovlja-vajuefekteidejnihartikulacija(Moravcsik�998),ilidajeKomisijastrateškikonstruisalakonturetržišta(Jabko2005).Utoliko,smatramodatvrdnjekojenaznačujuneposredniuticajordoliberalizmazanemarujukompleksnostidej-nih realizacija, kao i konfiguraciju u kojoj ideje stiču određenu hegemoni-ju.Posleratnadinamikanijesamoizrazuticajaordoliberalizmauevropskomkontekstu,kolikospletstrukturalnihikontingentnihtendencijakojeomo-gućavajuprisvajanjehegemonskepozicije.Utolikoimitvrdimodadinamikuevropskesituacijeistanjepovodomkonstitucionalnostiodređujeordolibera-lizam,samonalazimozashodnodaovučinjenicunesagledavamouznakureduktivnosti.

Geneza Evropske unije ne počinje od političke integracije koja bi posta-vljalauslovezaordoliberalniporedak.UpedesetimgodinamaXXvekauslovizadotičnuintegracijunepostoje,takvaintegracijaseodlaže.Trebaprepoznatidasetekodrimskihugovora,dakleod�957,jasnoočitujeuticajordoliberaliz-manakoncipiranjeokviraEU.PostojiordoliberalizacijaEUodvremenakadaekonomske integracije uzimaju zamah (to se odnosi na novi talas ekonom-ske integracije u osamdesetim godinama iniciranim naročito od strane ŽakDelora(JacquesDelor).Poneki istraživačidotičnusituacijuurimupokazujukaonepobitnitrijumfordoliberalizma(Moss2000).Neradisesamooperso-nalniminterferencijama(Miler-ArmakjebiopredstavnikNemačkeupregovo-rima;Fouskas20�8,drugiordoliberalisuzauzimalivisokepozicijeunemačkojekonomskojadministraciji:Erhardjebionesamoministarekonomije,nego


jedanodglavnihzagovornikaordoliberalizma;najzad,sobziromnačinjeni-cudaseprekoordoliberalizmaprelamanemačkokoncipiranjeporetkauEUtonijebeznačajnačinjenica).

Komentatori u kontrukcijama rimskih ugovora vide afirmaciju ordoli-beralnihpoimanja:institucionalizovanasumnjapremademokratijiipremademokratskim impulsima se očituje u mnogobrojnim odredbama. supstratlegitimacijesenećenaćiudemokratskojreprezentacijinegouonimentiteti-makojinisunastalinaosnovudemokratskihizbora.Jedvatrebapominjatidasuseumeđuvremenuumnožavalekritičkeocenekojesuproblematizovalekombinacijuizmeđusupranacionalnogrežimatržišnedinamikeinedostatkaparlamentarnedemokratije(Padoa-schioppa2004).Ordoliberalisukrčiliputupogledurealizacijevećpomenutesinergije izmeđuprava iekonomije,alisadanaevropskomplanu.DeklarativnanaznakadajeEUzapravo„zajednicaprava” (izrečena od strane predsednika Komisije) odgovara ordoliberalnimzamislimakojenudepotporuzapravnoposredovanuintegraciju.DapravniciuEvropskomsudupravdebudunosiocikonstitucionalizacijerimskihiosta-lihugovorasasvimjeuskladusaordoliberalnimkoncepcijama.Dasepolitikakonvertiraujuridističkediskurse,utomsmisludaseneutralizujudemokrat-skastremljenja,tojeuduhuordoliberalnograzumevanja.Pravnaintegracijaumestointegracijeposredstvompolitike,tepravnaintegracijakojadoprinosideregulacijitržišneekonomije,tobiordoliberalimoglidapotpišu.Nadalje,ordoliberalimogusamodapozdravljajupolitikukonkurencijekojajeposte-penouobličenauEU.OnisamosaodobravanjemmogudagledajunaodredbeMastrihtskogugovorakojesudaleprvenstvostabilnosticenovnihmehaniza-ma.sintezapravaiekonomijepozicionirasubjektekaopotrošačeiproizvo-đače;simptomatičnojedauordoliberalnojkonfiguracijinestajeautonomnakategorijaradnika(somma20�3).Najzad,madaHajek(Hayek)nijestriktnodeo ordoliberalizma, ipak njegovo predratno razmišljanje o međudržavnojfederacijikojaćepripitomititežnjekauspostavljanjublagostanjanauštrbtr-žišne racionalnosti u nacionalnim državama paralelno je sa određenim or-doliberalnimkonceptima(Hayek�939).Finalitésupranacionalneintegracijekaotržišnogporetka,supranacionalniOrdnungspolitiktimejeuokviren.

Usvakomslučaju, takose stvaraordoliberalno inspirisaniekonomskiporedakuEU.Dobroznamointencije:konkurencijakojaseneometarazli-čitimnacionalnimpravilimailimerkantilističkimpraksama,garancijaan-tidiskriminatornihpolitika,sprečavanjediskrecionarnihpolitika.Doduše,geneza konstitucionalizacije je dovodila do veoma heterogenih situacija, tejejedanpravniteoretičar(HansPeterIpsen)govoriooWandelverfassung(tobipodrazumevaloustavupokretu).Tobimoglodaoznačavanestabilnostupogledukonstitucionalizacije: ipak,obrisiekonomskekonstitucionalizacijesupostavljenivećurimu.Dajerečodistaokonstitucionalizaciji tojeuosta-lompotvrđenoiodstraneFederalnogustavnogsudaNemačke(madasana-znakomdajerečteko„virtuelnojkonstituciji”,Matiaskeetal.2007).


Štajeekonomskiustav?Daliseonamožeizvestinarativnoizposebnene-mačketradicije,iposleratnedinamikeukojojjeordoliberalizamodigraosna-žnuulogu?Ilijerečologičkomishodu?VidelismodajeordoliberalizamuticaonapoimanjekonstitucionalnostiuEUnaosnovuspajanjapravnihiekonom-skihnačela.Teorijakojapokušavadasesuočisaekonomizacijomustavnostidostajeobilna,alijeheterogenasobziromnadefinicije.Postojereduktivnein-terpretacijekojesmatrajudaseradioprimenikonstitucionalnihpravilauod-nosunaekonomskidomen(BaqueroCruz2002,29),noovakvaargumentacijajereduktivna,jerjepotpunonespecifična.Dalijesupranacionalnostmogućasamouzvisokucenudisbalansaizmeđupolitike iekonomije?Ovdevećciti-raniPadoa-ŠiopasupranacionalnutržišnuracionalnosttumačiàlaMakijavelikao „kolektivnog” princa, no kao subjekta bez političke suverenosti, dakle,kaoprincakojirukovodiprilagođavanjemuodnosunaneličnatržišnapravila:ovdenemalevijatana,negoimapravilimaobezbeđenogporetka(„depersona-lizovaniprincbezrepublikeusistemusupsidijarnosti”,Padoa-Šiopa).Istapra-vilasevezujuzamonetarnusferu,tačnijezasupranacionalnopostavljenumo-netarnupolitikukojajeiznadnacionalnihpolitika.Čuvarporetkajecentralnabankakojajedistanciranaodkumuliranihdemokratskihzahteva,kaoiodde-mokratskogpluralizmaivezanazaante remodređenapravila.Jedvatrebarećidauovakvojkonstrukcijimonetarnog-ekonomizovanog„kolektivnogprinca”nestajurepublikanskisadržaji.

NetrebazaboravitinačinjenicuobećanjakojejemnogoputanaznačenoudiskursuEU:spojizmeđusocijalnihitržišnihkriterijuma.Ovoobećanjejebit-nozasamorazumevanjeEUkojajeprezentovalasvojudifferentia specificauod-nosunasADsobziromnainkluzivnesocijalnedimenzije.TobipretpostavljalodasetradicijablagostanjauposleratnojEvropinegubinegoseintegrišeukolozahuktaleevropskedinamike,uključujućiionezemljekojeimajujakutradici-judržaveblagostanja.Daordoliberalizamsadržiusebisocijalnukomponentutosmovećvideli,štoznačidasuordoliberalimoglidoprinetiisocijalnojsa-zdanosti EU. No, uključivanje socijalnog momenta u konstitucionalizacijunikadnijebilojednostavno,idotičnojteškoći jeiordoliberalizamdoprineo.služećisepoznatimrečnikominspirisanimrazmatranjimaPolanjija,moglibi-smonavestidasutraženeosnovezautkanostekonomskihsloboda.Nadalje,tobipretpostavljaloizvesnudijalektikuizmeđurealizacijeutkanosti irazaranjautkanosti,aliuzravnotežuizmeđusocijalneutkanostiidemontiranjautkano-stikojaseuvekdešavakadaseuvodetržišnemere.

Kritičkeocenesumnjajudajepomenutaprojektovanaravnotežapostignu-ta,štaviše,vremenomsesituacijaipogoršavala.Dapostoji„socijalnideficit”uEUtojeranoprimećeno;izvedenisuraznipokušaji,takonpr.iulisabonu2002.godine(liebert20��),gdejedeklarisanaorijentacijasaciljemdaseaplikujunekiusaglašenisocijalniciljeviusklopovimalogikesupsidijarnosti.Najzadnetrebazaboravitidasuukonstitucionalnomugovoru(2004)socijalniciljevipo-dignutinaustavninivo.Biloje,dakle,pokušajadasekonstitucionalnoreflek-


tujesocijalnopitanje.Ali,ovdespadaimnogoputapominjanakritičkaocenaŠarpfa(scharpf2002)dajevećinstitucionalnodošlodafatalnograzdvajanjaizmeđuekonomskeisocijalnepolitikeuEU;toznačidaevropskaužurbanostuodnosunakompetitivnostitržišnuekonomskuracionalnostimasvojucenu,isobziromnakonstitucionalnost.strategija“tržištabezdržave”(Jorges)uEUjemehanizamkoji reprodukujenapetost izmeđupolitičke legitimacije i trži-šno-ekonomskeracionalnosti.Akoekonomizacijaustavnostiznačipostavititr-žišnekriterijumenatranscendentalninivorefleksije, iakosmoreklidajetodeo ordoliberalizacije, onda možemo primetiti da se tokom vremena pome-nutaekonomizacijasamointenzivirala.Nastojanjarealizacijesupranacional-neekonomsketržišneracionalnostisunaročitoprofilisanautokuosamdesetihgodinaXXvekakadajeovdevećpomenutiDelorpredvodionovurunduinte-gracija.Zapravo,diskursDelorovekomisije,retorikaDelorausmisluevropskogprojektakao„dobronamernogdespotizma”konsenzualnoseprihvatakaopre-kretnatačka(„dobronamernidespotizam”kaopolitičkafiguramoglabisepo-vezatisafiguromprincabezoslanjanjanapolitičkusuverenost).

Ponekimpretpostavkama,ordoliberalizamjeumeđuvremenuvećprome-njen,kažesedajedrugageneracijaordoliberalatransformisalasvojepogledeuodnosunaranijepredstavnike.MoglobiserećidasetransformacijaodigralausmislupribližavanjaHajekovimstavovima.ČaksetvrdidajeMastrihtokončaoordoliberalnusagu,Mastrihtjefinalizovaoeruekonomskekonstitucionaliza-cije.Ordoliberalisadavišenisuplanerievropskekonstitucijenegosuprešliuopoziciju,jer,kakosenavodiujednomčlanku:„kakonekomožedapripisujekonstitutivnufunkcijusistemunelomljenekonkurencije,akojekonkurencijatekjedanodciljevakojisuuodnosimatakmičenjaidaonaimatekrelativnutežinuitozahvaljujućipolitičkimprocesima?Kakosemožeuskladitivezanostu odnosu na kompeticiju kao procedure iznalaženja u ekonomskom dome-nu,akosepriznajepostojanje industrijskepolitikekaolegitimnogzahteva?”(Joerges2007,29)

Naravno,povodomMastrihtaseiznovapojačavajudiskusijeotomedalijeEvropipotrebanustav(Weiler�995,2�9).Evropajeupotrazizakonstitutivnoomeđenomlegitimacijom.Dalisemožegraditiustavnaosnovuevra,moželisekoncipiratiustavnaosnovujednesupranacionalnemonetarnekonstrukci-je?(Everson�999,��9)DalisepovodomEUmožegovoritio„pragmatičnomkonstitucionalizmu“?,opragmatičnomtumačenjukonstitucionalnosti(sabelandZeitlin2003).Zapravo,dotičnediskusijenikadanisuprestale,negosuiz-bijalenapovršinuiznova(Kirchhof2003,358;Eriksenetal.2004).Dalijerečo„refleksivnojkonstitucionalizaciji“?(Eriksen).Dalijerečo„federalizmubezkonstitucionalnosti“?(Weiler200�)Ali,kakogovoritioevropskomfederaliz-muakofederalizamuvekpodrazumevabalansiranjeizmeđulegitimnihzahte-vacentralnihisubcentralnihnivoa;uEU,međutim,nepostojeprocedurekojebi legitimisale težnje članova-država s one strane evropskog prava? (O tomedetaljnoscharpf20�0)Dalijetoekonomskifederalizam,zasnovannainterak-


tivnimprincipimatržišnihugovora?(schelkle20�7)Jedvatrebarećidajeod-bijanjeovdevećpomenutogugovorauFrancuskojiHolandijiunelododatnekonfuzijeistavilokonstitucionalneambicijeunovuperspektivu.Idealističkaperspektivaevropskogsamorazumevanjadobilajedubokuranu.Tačnije,od-bijanjemustavananivouEUuperspektivisocijalnihdeficitazadatajeranaiekonomizaciji konstitucionalnosti.

No,misenećemoupotpunostisložitisagoreiznetomocenompovodomordoliberalizma.Jer,bezobziranapromeneurefleksivnostiordoliberalizma,osnovnekonturekojesuranijeispisaneostaju:konstitucionalnost bez konstitu-tivnosti demokratske deliberacije. Osim toga, videli smo, izneta je ocena u po-gledudinamikeodnosapremapoliticikompeticije.Nevidimodasutimeiz-menjeniusloviupogleduuticajaordoliberalizmanaevropskeokvire:politikapremakonkurencijijenadahnutaordoliberalnimaršinima,miinačeznamodajeovapolitikastrogapremakartelima,alidalekotolerantnijapremaspajanji-ma,povodomkojihtakorećiodustajeodbilokakveintervencije(WiggerandBuch-Hansen20�3).No,tonemenjaordoliberalnedoprinoseekonomizacijiporetka,naprotiv,tolerantnostpremakoncentracijikapitalaposredstvomspa-janjaafirmišepomenutuekonomizaciju.

Daordoliberalizamnijeotišaouopozicijutopregnantnodokazujereak-cijauodnosunakrizukojajeizbila2007.Moglibismodakažemo(nastavlja-jućigramšijevskomterminologijomposlevećkorišćenefigure„princa”)dajehegemonijaordoliberalizmadobiladodatneimpulseutokurazračunavanjasakrizomukojojsu,kaoštodobroznamo,nemačkekoncepcijedobileprevagu.AkojeodbijanjeustavnogugovorauprvojdecenijiXXIvekaznačiloudaracor-doliberalnoartikulisanojekonomskojkonstitucionalizaciji,tadajekrizaponu-dilamogućnostzakrizno posredovanu ordoliberalnu ekonomizaciju ustavnostiuEU.Dotičnakrizajebila„organska”,onajebilakriza„istorijskogbloka”(madaseunarednomčlankuiznosiargumentdauEvropipostojisamoslabiistorijskiblok,tedajeuEUrečocezarizmubezharizmatskepersonalnosti,odnosnoo„neličnomcezarizmu”,KeucheyanandDurand20�5).

Namajenajbitnijedaseodnospremakrizimožesagledavatikrozprizmuordoliberalne koncepcije povezivanja prava i tržišne ekonomije, to jest, po-sredstvom pravilima omeđenog kriznog upravljanja. Ne slučajno, neki zna-čajniteoretičarisuteknaosnovukrizeprimetiliukojojmeriordoliberalizamuobličavatokovekriznogupravljanja(nekasevidizajedničkiradrazličitihteo-retičara, Beck and Kotz 20�7). Nametanje konsolidacije na osnovu unapredfiksiranihmonetarnihpravilamožesenadovezatinaordoliberalneinterpre-tacije:ustavnostsadadobijaizrazurežimumonetarnekonsolidacije.Znamootomeukolikojmerijenemačkapolitikainsistiralanastriktnomafirmisanjukonsolidacijskiharanžmanaitouprkosrazličitimkritikama.Pritome,naroči-tojenemačkacentralnabankapokazivalaizvesnuistrajnostupromovisanjuordoliberalnihnačela(ipak,trebaiovdeuvažavatioprezsakojimsmoseru-kovodili i ranije: tek uz sadejstvo sa drugim orijentacijama dotična banka je


promovisalaordoliberalizam,Young20�5).Ali,kritičarisutvrdilidajevlada-vina na osnovu pravila istovremeno i prednost i hendikep za krizno upravljanje EU: ordoliberalna koncepcija je i rešenje i problem(Bofinger20�6).Usvakomslučaju,projekcijaautomatskihsankcijazanepoštovanjemonetarnihpravilavučepo-rekloizordoliberalnedoktrine;ValterOjkenje,recimo,eksplicitnonavodiodajemonetarnapolitikaosovinaporetka.Svaka povreda monetarnih pravila nanosi štetu konstitucionalnom poretku.Dakle,zaprojekcijuštednjekaoključazabravumožemotražitiuordoliberalizmu.

Ali,ovaargumentacijavažiuzodređeneparadokse.Prviparadoksjeutomedajeordoliberalizamistovremenodoprineodu-

gotrajnojkrizi ipostaviosekaolekzakrizu.Njegovaulogajeambivalentna:ukolikotvrdimodajeordoliberalizamdeterminisaogenezuiformeEU,tadanije moguće amnestirati ordoliberalizam za produžavanje krize u Evropi.Istovremeno,nemožeserazumetiterapijakrizebezprihvaćenihordorešenja(Young20�4,kasnijeistaautorkamenjamišljenje,Young20�5)kojasezala-žuzapravila.Najzad,kriznoupravljanjeuordoliberalnom duhupodrazumevadaljude-demokratizacijuuciljurehabilitacijeporetka.Netrebazaboravitidasuordoliberalioduveksmatralidajedržavadužnadaodržava„psihomoralnesnage”poretkazavremekrize.

Drugiparadoksjeopštijegkarakteraiodnosisenaodnosizmeđupolitikeitržišne-liberalneekonomije,štonasposebnomorainteresovati.Dotičniodnosseovdeposebnoreflektujesobziromnaodnospremapravilima.Ordoliberalistriktnoafirmišupravilaitimesugerišupravilimaosiguranuneutralnostkojajeiznadsvihpartikularnihinteresa.Onisuprotstavljajuinterventnupraksuukejnzijanskomključuilojalnostpravilima.Ali,kaoštonekikomentatorina-glašavaju:„principipolitikekojajezasnovananapravilimasuuvekrelativni”(Wyplosz 20�7; Beck and Kotz 20�7, �45;Feld 20�5; Adamski 20�3; scharpf20�5; Joerges 20�5). Afirmacija automatski funkcionišućih pravila, nastavljaistiautor,upravojepolitizovalaodređeneproceseodlučivanja,sistematično rea- lizirajući kapacitete najmoćnijih zemalja. Kriza je to uostalom plauzibilno de-monstrirala:kriznoupravljanjenikadnemožebitiordoliberalnoudovoljnojmeri,uvekćepostojativišakdiskrecionihmehanizama.Kaoštosmoranijetvr-dili:nismopristalicemonoidejnedeterminacijeupogleduartikulacijepolitič-kogiekonomskogpolja,naročitozavremekrize.Nemačka„rigidnost”upogle-dunametanjaštednjenikadnijedovoljnoordoliberalna,jeruveksadržiusebi„diskrecionivišak”:istarigidnostjetekishodrazličitihidejnihdeterminacija,aliigeopolitičkihkonfiguracija,kaoikontingentnihpolitičkihodluka.

U stvari, uvek postoji određena artikulacija između afirmisanja pravila (Ojken je nazvao ’racionalnim automatizmom’) i diskrecionih ocena:doktrinaordoliberalneprojekcijepravilajeutolikodoprinelaiprodubljivanjuasimetričnihstrukturamoćiuEU.Takojeisaodnosompremapoliticiuperspektiviordoliberalizma.sajednestrane,ordoliberalnanastojanjaintencionalnounoseelementepoli-tizacijeuporedak:sećamosedasuordoliberalikriviliortodoksniliberalizam


zbog naivnosti u pogledu spontanosti. Ordoliberalizam se može razumeti ikaodekonstrukcijastavadaliberalnaekonomijazahtevadepolitizovanukon-stelaciju.sadrugestrane,uzpodupiranjeovdevećpomenutefigure„neličnogcezarizma”,dakleuzopravdanjede-demokratizacije,ordoliberalisamiunoseprimese depolitizacije. Mogli bismo to uz pomoć Klausa Ofea (Offe) nazvati„negativnompolitizacijom”.

ORDOLIbERALIZAM I/ILI MODERNA TRADICIJA KONSTITUCIONALNOSTI

sumirajući ono što su dosad navodili, postoji zamagljivanje odnosa politikei ekonomije kod ordoliberala: ekonomska konstitucionalnost unosi mnogo-brojne dileme u pogledu odnosa politike i tržišne ekonomije, i ne u posled-njemredupovodomustavnostiuopšte.logikakonsolidacijejezamenilalogi-kukonstituirajućemoći,odnosnomoćikojastvarakonstitucionalnenorme.KonstitucionalnostuEvropijepodznakompitanja,postkriznaEvropajenesi-gurnaupogledutogakakotretiratiustavnostuopšte.

Ordoliberalizacija konstitucionalnosti ima kontinuitet u razmišljanjimaznačajnihnemačkihteoretičara:tržišnaekonomijakaotranscendentalniuslovustavnosti dobila je različite izraze u raznim interpretacijama (Mestmäcker�972,97–��8).Odmahsepostavljapitanjekakose toodražavanareflektiv-norazumevanjemodernitetakojeuključujeusebiartikulacijurazlikaizmeđupolitikeiekonomije(Block2005).Ali,davidimokakavjeodnosordoliberalnorazumevanekonstitucionalnostiimodernograzumevanjaustavnosti.Pogledalisepojmovnostkonstitucionalnosti,onajeizvornopovezanasavokabularomemancipacije(zaistorijskusemantikuemancipacijesareferencamauodnosuna modernitet, Koselleck 2006, �85). rečnik modernog konstitucionalizmanamerava da artikuliše pravno uokvirenu javnu moć, odnosno konfiguraci-jumoćikojaimajavnehorizonte.Dakako,istaartikulacijaserealizujeizna-čela slobode onih koji posredstvom kolektivne samodeterminacije određujuukojimokvirimaćeorganizovatizajedničkiživot (Moyn20�0;Bailyn�967;Ackerman�998;somek20�4).Drugačijerečeno,ustavnostjeizrazsubjektiv-nostionihkojiprezentujuenergijusamokonstitutivnostiuviduiautonomijeisamoograničavanja.

Videlismokakoordoliberalizamutičenapoimanjerelacijeizmeđupolitikeiekonomijeiposredstvomtoganaustavnost.Našakritikaseuobličavalausmi-slutogadasetimeunoseelementikonfuzijeurazumevanjuustavnostisaod-govarajućimposledicama.Postojalajemakarkrhkarelacijaizmeđuekonomskekonstitucionalizacijeiidealnogsamorazumevanjaevropskogprojekta:ustvari,višemožemogovoritiotomedasubenefitinaosnovuevropskeintegracijeuveknatpisaliskepseinezadovoljstvopovodomustavnosti.Zapravo,ekonomizacijaustavnostisemoglalegitimisatičakiuslučajumnogoputapominjanihproble-


ma povodom demokratije u odnosu na “inpute”, jer je postojala, barem izve-sna,funkcionalnost“outputa”.EUjemogladafunkcionišekaospletpravompo-sredovanihinterakcijaizmeđurazličitihsubjekatanaosnovu“output”učinaka.Možemoitakorećidasudemokratskideficitibilibaremdelomkompenziraniučincimaupolju“outputa”.Ali,kriznetendencijekojeuEvropijošuvekposto-jeunelesuneizvesnostuodnosunaovakvarazmišljanja,jersesadadeficitide-mokratijenemogukompenzovatiorijentacijomnauspešneoutpute.situacijajetakvadasuotporispramevropskihmerabiliteksporadični,alijei„narodna”le-gitimacijaslaba(KeucheyanandDurand20�5).Doizbijanjakrizeevropskime-hanizmisutekposrednouticalinasvakodnevniživot,alisaerupcijomkrizesi-tuacijasemenja;mehanizminametnuteštednjepočelisudakrojesvakodnevneoblikeponašanjaidastvarajunegativnepercepcijeoEU.Dakle,izbijanjemkrizedotadatekposrednimehanizmiEUpercipirajusekaoneposredniobliciprinude(scharpf20�3).rastseusporava,bankeuEvropipokazujustanoviteslabosti,EUprezentujeizvesnuvrstunespremnostiuodnosunanegativneeksternešokove,štaviše,manifestujesečinjenicadapostojestrukturalneslabostiupogledušoko-va.Utakvojsituacijioslanjanjena“output”legitimacijugubinasnazi(lošonc20�8).Naime,legitimacijanaosnovuoutputamoradabudebezrezervnouspe-šna,daponudirešenjezanastaleprobleme.Krizasemožerazumetiprevashodnouperspektivipolitičko-ekonomskeargumentacije,alitrebauzetiuobzirdapo-stojeikonstitucionalne poukeusledplasiranjaurgentnihmerauciljukonsolidaci-je(Pierdominici20�7).

Postoji problem konstituirajuće moći u EU.Tražisesubjektivnostkojabifi-guriralakaokorespondentnauodnosunakonstitucionalnost.Kako je jedanteoretičarprimetio,situacijauEvropinaspodsećanacharté constitutionelle iz�8�4,uepohikadajesvrgnutNapoleon,tejepostavljenustavzaradrestauri-ranemonarhije(Brunkhorst).Charté constitutionellejebioustav,alijeignori-sao„narod”,neelitnognosiocakonstituirajućemoći.Postojiinstitucionalizo-vanistrahodnaroda(Mollers2008)inegativnakonstitucionalizacijausmislupotiranja narodnog suvereniteta. Postoji konstitucionalizacija za eksperte,pravnike, sudove, ali ne postoji konstitucionalnost koja je upregnuta u „na-rodnisuverenitetkaoproceduru”(Habermas).KonstitucionalizacijiuEUne-dostaje legitimnost odozdo. Konsolidacija posredstvom kriznog starateljstvadodatnojepojačalavećpostojećiproblem.Naravno,EUnijenastalanaosno-vu manifestacije konstituirajuće moći, epoha njenog nastanka je obeleženaratom:MilvardjeovukonstelacijuprovokativnoopisaonatajnačindajeEUnužnonastala/nastupilakaospasilacoronulihnacionalnihdržavatokomrata(Milward�992).NajbitnijejedajeEUnalinijiblokiranjaonehabermasovskedijalektike koja je započeta sa francuskom revolucijom, naime, dijalektikomizmeđudemokratijeiliberalizma.sadajerečposebnoonapetostiizmeđude-mokratijeitržišneracionalnosti.Postoji konstitucionalni rizik u EU.

Ordoliberalizamjenastajaoutokutridesetihgodina;njegovorođenjejeobeleženokriznimprocesima.Orijentacijasetransformisalatokomdecenija,


alisuosnovnekontureipakostale.PozicioniranjeordoliberalizmazadanašnjiEUotvaraiteorijskuproblematiku,kaoipitanjaupogledupostkriznedemo-kratije.NedvojbenopostojiuticajordoliberalizmanagenezuEU,madajeonsloženijiodlinearnihprojekcija(Wegmann2002).Najzad,netrebazaboravitiimplicitne uticaje ordoliberalizma i na razumevanje ustavnosti u istočnom isrednjemdeluEvrope.Ordoliberalizamjedoprineoekonomizacijikonstitucio-nalnihprocesa: tematizacijaordoliberalizmaomogućavasagledavanjekruci-jalnihproblemaupogleduevropskeustavnosti.Ovaorijentacijajeisamado-prinelakonfuzijikojapostojipovodompravneartikulacije javnemoćiuEU.PretpostavljamodasesumorneocenepovodomkonstitucionalizacijeuopšteinaročitopovodomEUmogupripisati ihegemonskimuticajimaordolibera-lizma(loughlin20�0,47–69).Beležesepokušajidasenagomilanikonstitu-cionalni problemi razrešavaju pomoću kosmopolitizacije ustavnosti: tako segovoriopravomobrtuupogleduustavnostisobziromnauvažavanjekosmo-politizma kao vodećeg problema u EU, koja je viđena kao autentično otelo-vljavanjekosmopolitizma(Kumm2009,258–325).Ali,iskorakkakosmopoli-tizmunerešavadosadanavedeneprobleme.Osimtoga,upogleduustavnostiEUuvekpostojeimogućnostizaafirmisanjefunkcionalnosti:funkcionalizamkaousmeravajućaorijentacijapostojibaremodHasa(Haas�958).rečenojedaselegitimacijskizahtevimogunadomestiti„graduelnimsektorskimširenjem”.Na osnovu funkcionalne argumentacije pitanje ustavnosti EU je već rešeno.Ali,funkcionalistinikadneizlazesanormativnimargumentima,funkcionali-zamunapredrešavanormativneproblemenjegovimpotiranjem.

Najzad,netrebazaboravitidasuupravousledkrizevisokizvaničniciEUizjavilidatrebadubokopreinačitiporedakEU(Barroso20�2).Potome,EUbitrebalodapostane„političkaunija”,tačnijepolitičkaunijasakosmopolitskimaspektima.No,ostajezasadapitanještabitoznačilo.Našradjeisticaodajeordoliberalizamponudioizvesnarešenja,aliekonomizacijakonstitucionaliza-cijejeistotolikoproblemkaoirešenje.Ordoliberalnaartikulacijakonstitutiv-nostiostajenemoćnaupogleduobjašnjenjatakvihsituacijakadajeproradilaoslabljenaevropskajavnostikadasuimpulsiegalitarizmanadvladaliracional-nostekonomskekonstitucionalizacije.

LITERATURA

Ackerman,Bruce.�998.We the People: Transformations.Cambridge,MA:HarvardUni-versityPress.Feld.

Adamski,Dariusz.20�3.“Europe’s(Misguided)ConstitutionofEconomicProsperity”.Common Market Law Review50:47–86.

Bailyn, Bernard. �967. The Ideological Origins of the American Revolution. Cambridge,Mass.:HarvardUniversityPress.


Barroso,JoseManuel.20�2.“stateoftheUnion20�2AddressbyEuropeanCommissi-onPresident(sept.�2,20�2)”.Availableat:http://europa.eu/rapid/press-release_sPEECH-�2-596_en.pdf.(Accessed3�October20�8).

Beck Thorsten, and Hans-Helmut Kotz (ed.) 20�7. Ordoliberalism: A German oddity?VoxEU.orgeBook.

Berghahn,Volker,andBrigitteYoung.20�3.“reflectionsonWernerBonefeld’s‘Free-domandthestrongstate:OnGermanOrdoliberalism’andtheContinuingImpor-tanceoftheIdeasofOrdoliberalismtoUnderstandGermany’s(Contested)roleinresolvingtheEurozoneCrisis”.NewPolitical Economy�8(5):768–778.

Block, Fred. 2005. “Towards a New Understanding of Economic Modernity”. In eds.ChristianJoerges,BostråthandPeterWagner.The Economy as Polity: The Political Constitution of Contemporary Capitalism.london:UClPress.

Blyth,Mark.20�3.The History of a Dangerous Idea.Oxford:OxfordUniversityPress.

Bofinger,Peter.20�6.“GermanMacroeconomics:thelongshadowofWalterEucken”.Ineds.GeorgeBratsiotisandDavidCobham.German Macro: How It’s Different and Why That Matters.Brussels:EuropeanPolicyCenter.

Bonefeld,Werner.20�2.“Freedomandthestrongstate:OnGermanordoliberalism”.New Political Economy�7(5):633–656.

Bonefeld,Werner.20�3.“Onthestrongliberalstate:BeyondBerghahnandYoung”.New Political Economy;http://dx.doi.org/�0.�080/�3563467.20�2.753046

Brüggemeier,Gert.�977–79.Entwicklung des Rechts im organisierten Kapitalismus, 2 vols.Frankfurta.M.:syndikat.

Cruz,JulioBaquero.2002.Between competition and free movement: the economic constituti-onal law of the European Community.Oxford:HartPublishing.

Eriksen,ErikOddvar,JohnErikFossum,andAgustinJoseMenéndez.2004.Developing a Constitution for Europe.london:routledge.

Everson,Michelle.�999.“TheConstitutionallawoftheEuro?DiscipliningEuropeanGovernance”.Ineds.PaulBeaumont,NeilWalker.Legal Framework of the Single Eu-ropean Currency.Oxford:OxfordUniversityPress.

Feld,larsP.20�6.“IsGerman(Macro-)EconomicPolicyDifferent?”Ineds.GeorgeBrat-siotisandDavidCobham.German Macro: How It’s Different and Why That Matters.Brussels:EuropeanPolicyCenter.

Fouskas,VassilisK.20�8.“Neo-liberalismandordoliberalism:acritiqueoftwoformsofimperialismandauthoritarianism”.Critique46,3:397–42�.

Haas,ErnstB.�958.The Uniting of Europe.stanford:stanfordUniversityPress.

Hayek,FriedrichA.�942.“TheEconomicConditionsofInterstateFederalism”.InIndivi-dualism and Economic Order. Chicago:UniversityofChicagoPress.

Hutchison,TerenceWilmot.�98�.The Politics and Philosophy of Economics.london:Ba-silBlackwell.


Ito,Takeshi.20��.“searchingfortheordoliberaloriginofeuropeanintegration:lessonsfromthepoliticsoftheeuropeanrecoveryprogram”.Availableat:http://euce.org/eusa/20��/papers/7f_ito.pdf(Accessed�2June20�8).

Jabko,Nicolas.2006.Playing the Market. A Political Strategy for Uniting Europe, 1985–2005.Ithaca,NY:CornellUniversityPress.

Joerges,Christian.20�5.“TheOverburdeningofEuropeanlawthroughEconomicandMonetaryUnion”.Ineds.TimKrieger,BernhardNeumärker,DianaPanke.Europe’s Crisis: The Conflict-Theoretical Perspective.Baden-Baden:NomosVerlag.

Joerges,Christian.2007.“WhatisleftoftheEuropeanEconomicConstitution?”Ineds.WenzelMatiaske,HaukeBrunkhorst,GerdGrözinger,MarceloNeves.The European Union as a model for the development of Mercosur? Transnational orders between econo-mic efficiency and political legitimacy.München:Hampp.

Keucheyan,razmig,andCedricDurand.20�5.“BureaucraticCaesarism”.Historical Ma-terialism23(2):23–5�.

Kirchhof,Paul.2003.“EuropaaufdemWegzueinerVerfassung?”Zeitschrift für Staats- und Europawissenschaften�/3:358–382.

Koselleck,reinhart.2006.Begriffsgeschichten.Frankfurt/M:suhrkamp.

Kumm,Matthias.2009.”TheCosmopolitanTurninConstitutionalism:Ontherelati-onshipbetweenConstitutionalisminandbeyondthestate”.Ineds.JeffreyDunoff,JoelTrachtman.Ruling the World? Constitutionalism, International Law, and Global Governanc. Cambridge:CambridgeUniversityPress.

liebert,Ulrike20��.“reconcilingmarketwithsocialEurope?TheEUunderthelisbonTreaty”.Ineds.Dagmarschiek,Ulrikeliebert,Hildegardschneider.European Eco-nomic and Social Constitutionalism after the Treaty of Lisbon.Cambridge:CambridgeUniversityPress.

lošonc,Alpar.20�8.„Evropskaunijaitehnokratskostarateljstvo”.Theoria2,6�:7–23.

loughlin,Martin.20�0.“WhatisConstitutionalization?”Ineds.Martinloughlin,PetraDobner.The Twilight of Constitutionalism: Demise or Transmutation? Oxford:OxfordUniversityPress.

Matiaske,Wenzel,HaukeBrunkhorst,GerdGrözinger,MarceloNeves(eds.)2007.The European Union as a model for the development of Mercosur? Transnational orders between economic efficiency and political legitimacy.München:Hampp.

MestmäckerE.-J.�972.“Macht–recht–Wirtschaftsverfassung”.Zeitschrift für das ge-samte Handelsrecht und Wirtschaftsrecht�37:97–��8.

Mestmäcker,E.-J.2003.EUWirtschaftundVerfassunginderEuropäischenUnion.Bei-trägezurecht,TheorieundPolitikdereuropäischenIntegration,Baden-Baden.

Milward,Alans.�992.The European Rescue of the Nation-State.london:routledge.

Möllers,Christian.2008.“’Weare(Afraidof)thePeople’:ConstituentPowerinGermanConstitutionalism”.Ineds.Martinloughlin,NeilWalker.The Paradox of Constitu-


tionalism: Constituent Power and Constitutional Form. Oxford:OUP,DOI:�0.�093/ac-prof:oso/9780�99552207.003.0006.

Moravcsik,Andrew.�998.The Choice for Europe. Social Purpose and State Power from Messi-na to Maastricht.Ithaca:NY,CornellUniversityPress.

Moss, Bernard. 2000. “The European Community as Monetarist Construction: A Cri-tiqueofMoravcsik”.J. OF EUR. AREA STUD8,2:247–265.

Moyn,samuel.20�0.The Last Utopia: Human Rights in History.Cambridge,Mass.:Har-vardUniversityPress.

Müller-Armack,Alfred.“FragendesEuropaïschenIntegration”.Ined.E.vonBeckrath.Wirtshaftsfragen der Freien Welt. Frankfurt:Knapp.

Nörr,K.W.�999.Die Republikder Wirtschaft. Teil I: Von der Besatzungszeit bis zur Großen Koalition.Tübingen:Mohr.

Padoa-schioppa, Tommaso. �994. The Road to Monetary Union. Oxford: ClarendonPress.

Pierdominici,l.20�7.“ConstitutionalChangethroughEmergencyDecrees”.InTh.Beu-kers,B.deWitte,C.Kilpatrick(eds.).Constitutional Change through Euro-Crisis Law Cambridge:CUP,2�7–229.

Ptak,ralf.2000.“Ordoliberalismus–ZurEntwicklungdesNeoliberalismusinDeutsc-hland”.InW.Goldschmidt/D.Klein/K.steinitz(Hrsg.),Neoliberalismus – Hegemonie ohne Perspektive. Beiträge zum 60. Geburtstag von Herbert Schui,Heilbronn:�94–2�2.

Ptak,ralf.2004.Vom Ordoliberalismus zur Sozialen Marktwirtschaft.springerFachmedienWiesbadenGmbH.

Ptak,ralf.2002.“MythossozialeMarktwirtschaft”.Ossietzky,7.Availableat:http://www.sopos.org/aufsaetze/3cc9a4fe2b�de/�.html(Accessed3�October20�8).

röpke,Wilhelm.�944.Civitas humana: Grundfragen der Gesellschafts-und Wirtschaftsre-form.Erlenbach-Zürich:Eugenrentsch.

röpke,Wilhelm.�942.Die Gesellschaftskrisis der Gegenwart.Erlenbach-Zürich/stuttgart:Eugenrentsch

röpke,Wilhelm.�947.Das Kulturideal des Liberalismus. Frankfurt amMain:NeueZürcherIndustrie-undHandelskammer.

röpke,Wilhelm.�954.„WirtschaftssystemundInternationaleOrdnung”.InHrsg.Gold-schmidt,N./Wohlgemuth,M.,Grundtexte zur Freiburger Tradition der Ordnungsöko-nomik,Tübingen(2008):475–493.

rüstow, Alexander. 200�. Die Religion der Marktwirtschaft: Mit einem Nachwort von S. Tönnies.Münster.

rüstow, Alexander. �960. „Wirtschaft als Dienerin der Menschlichkeit”. In Hrsg. Ak-tionsgemeinschaft soziale Marktwirtschaft. Was wichtiger ist als Wirtschaft,ludwigsburg.


rüstow,Alexander.�96�.„Paläoliberalismus,KommunismusundNeoliberalismus”.InHrsg.FranzGreiss,FFritzW.Meyer. Wirtschaft, Gesellschaft und Kultur. Festgabe für Alfred Müller-Armack.Berlin:DunckerundHumblot.

rüstow, Alexander. 200� (�950). Das Versagen des Wirtschaftsliberalismus. 3., überarb.Aufl.Marburg:Metropolis.

sabel,CharlesF.,andJohnatanZeitlin.2003.Networked Governance and Pragmatic Con-stitutionalism: The New Transformation of Europe.NewYork-Madison:WI.

scharpf,FritzW.20�3.“EurorettungalsDemokratieproblem”.Der Moderne Staat6(2):279–288.

scharpf,FritzW.20�3.“MonetaryUnion,FiscalCrisisandtheDisablingofDemocraticAccountability”.InEds.W.streeck,A.schäfer,Politics in the Age of Austerity,Cam-bridge:PolityPress,20�3,�08–�42.

scharpf,FritzW.20�0.“TheAssymetryofEuropeanIntegration,orwhytheEUcannotbeasocialmarketeconomy”.Socio-Economic Review8:2��–250.

scharpf, Fritz W. 20�4. “No Exit from the Euro-rescuing Trap?” MPIfG Discussion Pa-per 14/4.Availableat:http://www.mpifg.de/pu/mpifg_dp/dp�4-4.pdf(Accessed�2June20�8).

schelkle,Waltraud.20�7.The Political Economy of Monetary Solidarity: Understanding the Euro Experiment.Oxford:OUP.

somek,Alexander.20�4.The Cosmopolitan Constitution.Oxford:ClarendonPress.

somma, Alessandro. 20�3. “Biopolitics of Private law: Ordoliberalism, social MarketEconomyandthePublicDimensionofContractinasocialMarketEconomy”.Law & Contemporary Problems76:�05–��6.

Tribe,Keith.�995.Strategies of Economics Order: German economic discourse, 1750–1950.Cambridge:CambridgeUniversityPress.

Vanberg,Viktor.200�.The Constitution of Markets.london:routledge.

Wegmann,Milene.2002.Früher Neoliberalismus und Europäische Integration.Baden-Ba-den:Nomos.

Weiler,J.H.H.�995.“DoesEuropeNeedaConstitution?reflectionsonDemos,TelosandtheGermanMaastrichtDecision”.European Law Journal�:2�9–258.

Weiler,J.H.H.200�.“FederalismwithoutConstitutionalism:Europe’ssonderweg”.Ineds.KalypsoNicolaidisandrobertHowse.The Federal Vision.Oxford:OxfordUni-versityPress.

Wigger,AngelaandHubertBuch-Hansen20�3.“Explaining(Missing)regulatoryPara-digmshifts:EUCompetitionregulationinTimesofEconomicCrisis”.New Political Economy;DOI:�0.�080/�3563467.20�3.7686�2.

Wyplosz,Charles.20�7.“Theeuroandordoliberalism”.Ineds.BeckThorsten,Hans--HelmutKotz.Ordoliberalism: A German oddity?AVoxEU.orgeBook.


Young, Brigitte. 20�4. “German Ordoliberalism as Agenda setter for the Euro Crisis:MythTrumpsreality”.Journal of Contemporary European Studies22(3):276–287.

Young,Brigitte.20�4.“TheroleofGermanOrdoliberalismintheEuroCrisis”.Ineds.NikosP.Petropoulos,GeorgeO.Tsobanoglou.The Debt Crisis in the Eurozone: Social Impact.CambridgePublishing:Cambridge.

Young, Brigitte. 20�5. “The Battle of Ideas in the Eurozone Crisis Management: Ger-manOrdoliberalismversuspost-Keynesianism”.Ineds.sebastianoFadda,Pasqua-leTridico.The Economic Crisis in Social and Institutional Context.london-NewYork:routledge.

Alpar Lošonc

DEPOLITIZATION OF CONSTITUTIONALITY: THE INFLUENCE OF ORDOLIBERALISM ON THE UNDERSTANDING OF CONSTITUTIONALITY

SUMMARY

ThepaperfocusesontheinfluenceofGermanordoliberalismontheconcept

ofconstitutionalityintheEuropeanUnion.Theworkconsistsofthreeparts.

Thefirstsectiondealswiththesuddenrehabilitationofordoliberalismonthe

occasionofthefinancialcrisisof2007.Thesecondpartreferstoprocesseson

thebasisofwhichordoliberalisminfluencedtheeconomizationofconstitu-

tionality.Thethirdsectiondescribesthetensionexistingbetweentheordolib-

eralisationofconstitutionalityandthemoderntraditionofconstitutionality,

takingparticularaccountoftherelationshipbetweenpoliticsandeconomics.

Theworkshowsthatordoliberalisma)promoteseconomizationoftherela-

tionsbetweenpoliticsandeconomics;b)realizesacertainsynergyoflawand

economics,butinthesenseofeconomizingthesphereoflaw.Finally,itises-

timatedthattheprojectionoftheEuropeanUnionasapoliticalunioncannot

bemadeonthebasisoftheordoliberalresonance.

KEYWORDS: ordoliberalism, financial crisis, economization of constitutionality, re-

lations between politics and economics.

UDK 342.4:502.34

Marijana Pajvančić1

Univerzitet u Novom Sadu Pravni fakultet

Konstitucionalizacijarazvojnihresursausvetlukomparativneustavnosti

SAŽETAK

Fokusuovomprilogujekonstitucionalizacijaprincipaodrživograzvojakao

temeljnogustavnogprincipa,jednakoznačajnogkaoiprincipvladavinepra-

vaiprincipsocijalnepravde.Predstavljenasuiskustvakomparativneustav-

nostikojagovoreuprilogkonstitucionalizacijiprincipaodrživograzvoja.

Konstitucionalizacijapravanazdravživotizdravuživotnusredinu,ekoloških

isanjimapovezanihpravajenovumusavremenojustavnosti.Ustavnarešenja

ukomparativnojustavnostiserazlikuju.Otomegovorinekolikopokazatelja:

pristupustavnojregulativi(osnovnaljudskapravailiobavezadržave);načinna

kojisedefinišuprava(pravonaodrživirazvojkaoodgovornostpremabudu-

ćimgeneracijama,pravonazdravživot,zdravaživotnasredina,ekološkaprava,

pravonainformisanjeostanjuživotnesredine,odgovornostzaštetunanetuži-

votnojsredini),obimustavneregulative(blanketneilikonkretneustavnenor-

me),sadržajustavneregulative(kvalitetiobimgarancija,preciziranjepravai

obavezaidr.),uustavuseeksplicitnonavoderazličitiprirodniresursiznačajni

zazdravuživotnusredinuiodrživirazvoj,regulišusekonsekvencekojeprime-

naprincipaodrživograzvojaimanasvojinskerežime,preduzetništvo,privre-



đivanje(ograničenjaovihprava,posebnirežimikorišćenjaovihresursaidr.)

idr.razlogeza„lutanje”ustavneregulativetrebatražitiiučinjenicidasuove

odredbenašlesvojemestouustavimapoduticajemmeđunarodnogpravau

komejošuveknisuizgrađeničvrstistandardizapravnoregulisanjeovihpita-

njaumeđunarodnimkonvencijamakojepravnoobavezujudržavepotpisnice.

Onisepostepenooblikujuumeđunarodnimdokumentimastrateškeprirode

(strategije,akcioniplanovi)kojisamoposrednoutičunaoblikovanjepravnih

standarda.Togovoridaovamaterijajošuvektragazasvojimpravimmestom

uustavnojregulativiiustavnojsistematici.

KLJUČNE REČI: ustav, održivi razvoj, razvojni resursi, pravo na zdravu životnu sre-

dinu i pravo na zdrav život

UVOD

Konstitucionalizacijapravanazdravživotizdravuživotnusredinu,ekološkihisanjimapovezanihpravajenovijapojavausavremenojustavnosti.Kaoštosusocijalnoekonomskapravabilasvojevrsninovumuustavnostiuprvojpo-loviniXXveka,takojekonstitucionalizacijapravakojapripadajučetvrtojge-neracijinovumusavremenojustavnosti.rešenjaukomparativnojustavnostiznačajnoserazlikuju.Otomegovorinekolikopokazatelja:pristupustavnojre-gulativi (kontekstosnovnih ljudskihprava iliobavezadržave);načinnakojiustavidefinišuprava(pravonazdravživot,zdravaživotnasredina,ekološkaprava,pravonainformisanjeostanjuživotnesredine,odgovornostzaštetuna-netuživotnojsredini);obim(blanketneilikonkretneustavnenorme)isadržajustavneregulative(kvalitetiobimgarancija,preciziranjepravaiobavezaidru-go)idrugi.

Moždarazloge„lutanju”ustavneregulativetrebatražitiiučinjenicidasuoveodredbenašlesvojemestouustavimapoduticajemmeđunarodnihizvoraprava(Todić20�7,�75–�97)ukojimajošuveknisuizgrađeniioblikovaničvr-stistandardizaobavezujućepravnoregulisanjeovihpitanja(Pajvančić20�7),većseonipostepenooblikujuumeđunarodnimdokumentimastrateškepriro-dekojiposrednoutičunaoblikovanjepravnihstandarda.Brojnimeđunarod-nistrateškidokumentiodnosesenapravonazdravuživotnusredinuinjenoočuvanje„radiinteresasamogčovečanstva”2,kakosenaglašavausvetskojstra-

2 Nakonusvajanjadokumenta(�983)OUNformiraKomisijuzaživotnusredinuirazvoj,načijemječelubiopremijerNorveškeGroHarlemBrundtland.Ponjemujekomisijanazvana„Brundtlandovakomisija”.Prviizveštaj„Zajedničkabudućnost”Komisijajepodnela�987.go-dine.Unjemujeprviputupotrebljenizrazodrživirazvojkojijedefinisankao„razvojupravcu

Marijana Pajvančić | Konstitucionalizacija razvojnih resursa u svetlu komparativne ustavnosti 89

tegijiočuvanjaprirode.3Zdravaživotnasredinaiočuvanježivotnesredinekaorazvojnogresursaokosnicasustrategijeodrživograzvojačijisadržaj,ciljeveiaktererealizacijeodređujevišestrateškihdokumenata.4

Međunarodnistrateškidokumentiutičunausvajanjesličnihdokumenataunacionalnimokvirima.Ustrateškimdokumentimaiakcionimplanovimazanjihovosprovođenje,usvojenimodstranenacionalnihparlamenatailivlada,oblikujusepravcipolitika,kaoinačini,dinamikaostvarivanjapostavljenihci-ljevaiakteritogprocesa.Posledicaovogprocesaogledaseiukonstitucionali-zacijisetanovihljudskihprava(Nastić20�7,209–225)iliproširivanjusadržajaljudskihpravakojaustavitradicionalnogarantuju.Prirodaikvalitetljudskihpravasemenjaju.Onasevišenesagledavajusamoizindividualneperspekti-vevećsvevišeizglobalneperspektive,posebnoizperspektiverazvojaiuslovakojejeneophodnoobezbeditikakobiseotvorilemogućnostizarazvoj.

Kaorezultataktivnostinarealizaciji strateškihciljeva fokusiranihnara-zvojusvajajuseiposebnemeđunarodnekonvencijekojeustanovljavajustan-dardeznačajnezaodrživirazvoj5izaštituprirodnihresursa6.

Analizarešenjaukomparativnojustavnosti7pokazujedasuonaposadr-žini i obuhvatu različita, sistematizovana su u različitim poglavljima ustava.rešenjasekrećuodblanketnihnormi,padopokušajadaseodgovornostiza

zadovoljavanjapotrebasadašnjihgeneracijaneugrožavajućimogućnostbudućimdazadovoljenjihovepotrebe”(UNDocuments�987).

3 Usvojena�980.UNCED(UN�997).

4 Npr.Deklaracijaoživotnojsrediniirazvoju,usvojenanaKonferencijiOUN,održanauriodeŽaneiru�992.godine.Poznatajepodnazivom„riodeklaracija”;Akcioniplanodrživograzvo-jaza2�.vekusvojen�997.Poznatjepodnazivom„Agenda2�”.Dokumenti„rio+5”usvojenuNjujorku�997,„rio+�0”,usvojenuJohanesburgu2002,poznatpodnazivom„rio+�0”seoslanjanatekovineDeklaracijeoživotnojsrediniirazvoju,usvojenojuriu�992.godinei„rio+20”,dokument„Budućnostkakvuželimo”,poznatpodnazivom„rio+20”,usvojen20�2.UNCsD(UN20�2;UNCsD20�2);npr.Evropskastrategijaodrživograzvoja”(EuropeanCommission20�5)irevidiranastrategijaodrživograzvojaidr.

5 Npr.KonvencijaosaradnjizazaštituiodrživokorišćenjerekeDunav,�998,ratifikovana.Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori,br.2/2003.

6 Evropskakonvencijaopredelu,2000.ratifikovana.Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori, br.4/20��;Konvencijaoočuvanjuevropskedivljefloreifauneiprirodnihstaništa,ratifikovanaSlužbeni glasnik RS – Međunarodni ugovori,br.�02/2007.Konvencijaoprekograničnomzaga-đivanjuvazduhanavelikedaljineodugoročnomfinansiranjuProgramasaradnjezapraćenjeiprocenuprekograničnogprenosazagađujućihmaterijauvazduhunavelikedaljineuEvropi,ratifikovana. Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori,br.2/87.

7 AnalizomsuobuhvaćeniustaviAustrije,Belgije,Bugarske,Danske,Italije,Makedonije,Nemačke,Poljske,rusije,slovenije,srbije,Francuske,Hrvatske,CrneGore,ŠpanijeiŠvajcarske.OdredbeustavacitiraneprematekstovimanaportaluODIHrLegislationline.


zaštitudefinišueksplicitnokaoobavezajavnihvlastiilizajedničkaobavezavla-stiigrađana.Navodeserazličitiprirodniresursiznačajnizaživotnusredinu,ustavompropisujusankcijezapovreduobavezezaštiteiracionalnogkorišćenjaprirodnihresursa.Togovoridauovojoblasti jošuveknisuoblikovaničvrstistandardiniumeđunarodnom8niuunutrašnjempravu.Ovamaterijajoštragazasvojimmestomuustavnojregulativi.

PRAvO NA ZDRAv žIvOT I ZDRAvU žIvOTNU SReDINU KAO OSNOVNO LJUDSKO pRAVO

Opšti pristup ustavnom regulisanju prava na zdravu životnu sredinu

Akosekaokriterijumsistematizovanjaustavnihrešenjapostaviopštipristupustavnomregulisanjupravanazdravuživotnusredinu(Pajvančić20��,�97–209),analizakomparativneustavnostiupućujenanekolikozapažanja.Pravona zdravu životnu sredinu ustavi regulišu različito (Nastić 20�7, 209–225).Unekimustavimaregulišesekaoosnovnoljudskopravo,udrugimakaodu-žnost građana ali i javnih vlasti, dok su u trećoj grupi ustavi koji pravo nazdravuživotnusredinuregulišu ikaoosnovnoljudskopravo ikaodužnostgrađana.UovomkontekstuukazujemoinapraksuEvropskogsudazaljud-skaprava.Evropskakonvencijaozaštitiljudskihpravaislobodanegarantujeeksplicitnopravonazdravuživotnusredinuinjegovuzaštitu.Upraksiovogsudazaštitapravanazdravuživotnusredinuostvarujeseposrednopoveziva-njemsadrugimpravimakojaKonvencijagarantuje.PrekretnicajeodlukauslučajuLopez Ostra protiv Španije.Evropskisudjezauzeostavdanepreduzima-njeadekvatnihmeraradidaljegzagađenjaživotnesredineiotklanjanjevećnastalogpredstavljakršenjeljudskihprava,jerje„državapropustiladauspo-stavibalansizmeđuekonomskoginteresagradalorkeitužiočevogpravanaefektivnouživanjepravanadomiprivatniiporodičniživot,predviđenogčl.8.Konvencije”9.

8 Najvećibrojmeđunarodnihdokumenatauovojoblastisustrategijeiakcioniplanovi.

9 lopez-Ostrav.spain,ECHr(�994),seriesA,No.303C.


Sadržaj i obim ustavnih garancija

Najvećibrojustavapravonazdravužitovnusredinugarantujenačelnomodred-bomkaojednoodosnovnih ljudskih prava,bilosamostalno,zajednosapravomnazdravživot ilisamokaopravonazdravživot.�0Uzovunačelnugarancijunekiustavieksplicitnoregulišupravosvihnaistinitu,blagovremenuipotpunuinformacijuostanjuživotnesredine��iizričitopropisujuodgovornostza„skri-vanječinjenicaiokolnostikojepredstavljajuopasnostpoživotizdravljeljudiodstranestručnjaka”.�2

Pored garantovanja prava na zdravu životnu sredinu u nekim ustavimaistovremenose,načelnomodredbom,propisuje obaveza (dužnost) svih�3ilipo-sebnadužnost javnihvlasti(samostalnoiliusaradnjisagrađanima)�4daču-vaju,unapređuju,reprodukujuištiteživotnusredinu,živupriroduinjenera-znovrsnosti,kaoidarazumnokoristeprirodnabogatstvairesurse.Izuzetnosepropisujeiodgovornostzazaštituživotnesredine�5ištetuprouzrokovanuži-votnojsredini,�6pravona„mogućnostuticajaprilikomodlučivanjaopitanjimaodznačajazaživotnusredinu”�7izaštitupravanazdravuživotnusredinu.�8

Uzpravakojasuneposrednovezanazapravonazdravuživotnusredinuunekimustavimasegarantujuisanjimapovezanaprava.Naprimer:„pravočovekaidostojanstvoljudskogbićaupogleduprimjenebiologijeimedicine”iizričitazabranadase„naljudskombiću,beznjegovedozvole,vršemedicinskiidrugiogledi”�9;višepitanjavezanihzagenetskiinženjering,posebnooplod-nja i genetska tehnologija u humanim oblastima20, veštačka oplodnja ljudi,ispitivanje i veštačka izmena naslednih faktora i transplantacija organa i

�0 UstaviBugarske(čl.55,st.2),CrneGore(čl.23,st.�),Hrvatske(čl.69,st.�),rusije(čl.62),slovenije(čl.72,st.�),srbije(čl.74,st.�),Španije(čl.45,st.�).

�� UstaviCrneGore(čl.23,st.2),Poljske(čl.74,st.3),rusije(čl.42)isrbije(čl.74,st.�).

�2 Ustavrusije(čl.4�,st.3).

�3 UstaviBugarske(čl.55),CrneGore(čl.23,st.2),Hrvatske(čl.69,st.3),Makedonije(čl.43,st.�i2),slovenije(čl.79,st.2).

�4 UstaviBugarske(čl.55),CrneGore(čl.23,st.3),Hrvatske(čl.69,st.2),Makedonije(čl.43,st.�i2),Poljske(čl.74,st.2i4ičl.86),rusije(čl.58),slovenije(čl.79,st.2),srbije(čl.7�,st.2).

�5 Ustavislovenije(čl.72,st.3)isrbije(čl.74,st.2).

�6 UstavPoljske(čl.86)ipanije(čl.45,st.3).

�7 UstavCrneGore(čl.23,st.2).

�8 UstavCrneGore(čl.23,st.2).

�9 UstavCrneGore(čl.27).

20 UstavŠvajcarske(čl.��9ičl.��9a)


tkiva2�;zabranakloniranjaljudskihbića22;genetskatehnologijaunehumanimoblastima23;zaštitaživotinja24idr.

Pravo na zdravu životnu sredinu kao odgovornost javnih vlasti prema budućim generacijama

Posebnoizdvajamonekolikoprimerakomparativneustavnostiukojimasekaojednaodtemeljnihvrednostiustavnogporetkanavodii„uređenjeihumani-zacijaprostoraiunapređenjeipoštovanježivotnesredine”25,ilisenarazličitenačinekonstitucionalizujeodrživirazvojkaoobavezacentralnihiregionalnihvlastidapreduzimajuaktivnostikakobise„stvoriojedantrajaniodmerenod-nosizmeđuprirodeinjenesposobnostiobnavljanja,sjednestrane,ikorišćenjaodstraneljudi,sdrugestrane”26,propisujeobavezajavnihvlastidavode„po-litikukojagarantujeekološkusigurnostsadašnjimibudućimpokolenjima”27itako,inaustavnojravni,iskazujeidemonstrirasvesto„odgovornostipremabudućimgeneracijama”iobavezujedržavada„zakonomisprovođenjemdru-gihmeraštitiprirodnadobra”28iživotnusredinu.

Očuvanje i zaštita životne sredine – osnov ograničenja prava svojine i slobode preduzetništva

Očuvanjeizaštitaživotnesredineunekimustavnimsistemima,kakopokazu-juprimerikomparativneustavnosti29,ustanovljavajusekaojedanodrazlogaza ograničenje prava svojine i prava na preduzetništvo i privređivanje i pro-pisivanje posebnog režima korišćenja ovih prava (Pajvančić i Petrušić 20�8,�37–�38).

2� UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka26).

22 Ustavsrbije(čl.24,st.3).

23 UstavŠvajcarske(čl.�20).

24 Ustavislovenije(čl.72,st.4)iŠvajcarske(čl.80).

25 UstavMakedonije(čl.8,st.�,alineje8i�0).

26 UstavŠvajcarske(čl.73).

27 UstavPoljske(čl.74,st.�).

28 UstavNemačke(čl.20a).

29 UstaviHrvatske(čl.52),Makedonije(čl.55,st.3),rusije(čl.36,st.2).


DISTRIBUcIJA NADLežNOSTI IZMeĐU RAZLIčITIH NIVOA VLASTI U VEZI SA pRAVOM NA ZDRAVU žIvOTNU SReDINU I ZDRAv žIvOTNadležnostiuvezi sapitanjimavezanimzaoblastživotnesredinemogubitina različite načine distribuirane između organa vlasti na različitim nivoima(Pajvančić20�2,��9–�29).Oneserazlikujusobziromnaprirodu,obimisadr-žajnadležnostiisobziromnaoblastinakojesenadležnostprostireidr.Ustavdetaljno reguliše ova pitanja posebno u federacijama i regionalno uređenimdržavama.

Karakter i priroda nadležnosti organa vlasti u oblasti životne sredine

Akosekaokriterijumzaanalizupostavikarakteriprirodanadležnostiorganavlastiuoblastiživotnesredine,razlikujuseuosnovidvegrupenadležnosti.

Jednugrupučineregulatorne nadležnosti,kojeuključujupravoodređenihorganadadonosepropiseiregulišupitanjavezanazaoblastživotnesredine.Ovenadležnostipoveravajusepredstavničkimtelimacentralnevlasti,aliior-ganimananižimnivoimavlasti.Oblastiisadržajregulatornihnadležnostior-ganajavnevlastinarazličitimnivoimačestoseuustavimaitaksativnonavode.UstavItalije30,naprimer,propisujedaposlovezakonodavnevlastiobavljajuidržavairegije,aliieksplicitnoregulišedaorganicentralnevlastiunekimpita-njimaznačajnimzaživotnusredinu(„zaštitaživotnesredine,ekosistemaikul-turnognasleđa”3�)imajuisključivuzakonodavnuvlast.

Jedan osoben način određivanja regulatornih nadležnosti organa javnevlasti na nižim nivoima je delegirano zakonodavstvo. Na osnovu ovlašćenjakojasuimpoveriliorganicentralnevlasti,iorganivlastinanižimnivoimasti-čupravodasvojimpropisimaregulišupitanjačijeimjeregulisanjepovereno.U tomslučajuobimnjihovihovlašćenja jeograničen.Onisvoja regulatornaovlašćenjamoguvršitisamougranicamakojepostavljacentralnavlast.PrimerjeUstavŠpanijekojizaisključivunadležnostorganacentralnevlastirezerviševišepitanjaznačajnihzaživotnusredinu32,alidopuštamogućnostdaGeneralnikortesumaterijamakojespadajuudržavnunadležnost,svimilipojedinimau-tonomnimzajednicamapoveriovlašćenjedasamedonosezakonskenormeuokvirunačela,osnovaidirektivautvrđenihzakonomdržave.33

30 UstavItalije(čl.��7,st.�).

3� UstavItalije(čl.��7,st.2).

32 UstavŠpanije(čl.�49,st.�,tačke�6,23,25i26).

33 UstavŠpanije(čl.�50).


U drugoj grupi su nadležnosti vezane za izvršavanje i sprovođenje propisa.Tiposlovisupovereniorganimaizvršnevlasti.Ukomparativnojustavnosti34čestoseprihvatarešenjepremakomejeregulatornavlastuoblastiživotnesre-dinepoverenaorganimacentralnevlasti,anadležnostivezanezasprovođenjepropisanižimnivoimavlasti.

Unekimustavnimsistemima35iregulatorna i izvršna vlastsuurukamacen-tralnevlastikadaseradiobrojnimoblastimaznačajnimzaživotnusredinu.

Obim i sadržaj nadležnosti u oblasti životne sredine

Akosekaokriterijumpostaviobimnadležnostiorganajavnevlastinarazliči-timnivoima,uočavasedasenadležnostivezanezaživotnusredinuostvaruju,presvega,nanivoucentralnevlastijersutapitanjaodvitalnogznačajaizapo-jedinceizazajednicu.Obimnadležnostiorganacentralnevlastiserazlikuje.Tomogubitiposlovikojisuuisključivojnadležnostiorganacentralnevlasti(iliorganakojiseobrazujunanivoufederalnihjedinica,regijaililokalnezajedni-ce)kojeupunomkapacitetuiobimuobavljajuorganikojimajeustavomdode-ljena.Poredtoga,tosuikonkurentnenadležnostikojeuključujudistribucijuposlovaizmeđucentralnihinecentralnihorganauistojoblastiiuvezisaistimpitanjima,alirazličitogobimaisadržaja.

Posloviuisključivoj nadležnosti organa centralne vlastikarakterističnisupotome što organi centralne vlasti raspolažu punim kapacitetom ovlašćenja uoblastimakojaustavrezervišezaoveorgane.Ukomparativnojustavnostipri-metno je nastojanje da izvorne nadležnosti organa centralne vlasti u vezi saživotnomsredinomregulišumetodomenumeracije,ali idameđunjimapo-stoje u tom pogledu značajne razlike. Obim i sadržaj isključivih nadležnosticentralnevlastijesamoregulatornavlastkojapripadazakonodavnomorganu,akojaseostvarujesamouoblastizaštiteživotnesredineiekosistema.36Uusta-vusekonkretnonavodepitanjavezanazaživotnusredinukojasuuisključivojnadležnosti organa centralne vlasti koja uključuju i regulatorna ovlašćenja iovlašćenjavezanazaizvršavanjepropisa.37regulatornenadležnostivezanezaživotnusredinuunekimustavnimsistemima38moguimatiiorganivlastinanižimnivoima.

34 UstaviAustrije(čl.��,st.�,tačka�),Nemačke(čl.87),Švajcarske(čl.74,st.�).

35 UstavAustrije(čl.�0,st.�,tačke7,9i�2).

36 UstavItalije(čl.��7,st.2).

37 UstaviAustrije(čl.�0,st.�)iItalije(čl.��7,st.3)

38 UstaviŠvajcarske(čl.76)iUstavAustrije(čl.��8).


Drugugrupunadležnostičinekonkurentne nadležnosti.Ustavnajčešćeek-splicitnonavodiposloveukojimanadležnostiimajuiorganicentralnevlastiiorganinadrugimnivoimavlasti,alijeobimikvalitetnjihovihnadležnostira-zličit.Upitanjimavažnimzaživotnusredinudominirajukonkurentnenadlež-nosti.Međuustavimapostojerazlike39sobziromnatonakojisunačinposta-vljeniodnosiizmeđucentralnihinecentralnihorgana,ukomdomenuseoniostvaruju(regulatornavlastiliizvršnavlast),kakvajeprirodanadležnosticen-tralnihorgana(isključivaregulativailisamoregulisanjeopštihprincipa)inakojeoblastiseodnosekonkurentnenadležnosti.Uustavnimsistemimaukoji-mapostojikonkurentnanadležnostustavpostavljaikriterijumpremakomeseodređujeobimnadležnosticentralnih,odnosnonecentralnihorgana.40

Distribucija nadležnosti među različitim organima vlasti – sadržaj poslova

Primeri komparativne ustavnosti pokazuju nastojanje ustavotvoraca da štopreciznijeikonkretnoregulišusadržajovlašćenjakojimaraspolažuorganijav-nevlastinarazličitimnivoima,alisekonkretnarešenjarazlikuju.Nekeoblastivećibrojustavaidentifikujekaoznačajnezaživotnusredinu,paustavregulišedistribucijunadležnostiuvezisanjima.Tosu,naprimer:zaštitaživotnesre-dine;energetikaienergetskiizvori,posebnoatomskaenergija4�;vodeirežimvoda42;šume43;poljoprivreda,posebnokorišćenjeizaštitapoljoprivrednogze-mljišta44;proizvodnja,rukovanje,prometirežimpostupanjasaopasnimmate-rijama;proizvodnja,prometikontrolalekovaiopojnihdroga;zaštitazdravlja,posebno zaštita od zaraznih bolesti; zaštita biljnog i životinjskog sveta45; loviribolov;otpadnematerijeiposebnorukovanjeopasnimotpadom;genetskatehnologija46;proizvodnja,prometirukovanjeoružjem,eksplozivimaidrugimopasnimmaterijama;jonizirajućazračenjaizaštitaodjonizirajućihzračenja47;

39 UstaviAustrije(čl.�2,st.�),Italije(čl.��7,st.3),Nemačke(čl.74,st.�,tačke��a,�7,�9,20i24),Španije(čl.�49,st.�,tačke�6,23,25i26).

40 UstaviItalije(čl.��7,st.3),Nemačke(čl.75,st.�)iŠpanije(čl.�48,st.�,tačka9).

4� UstavŠvajcarske(čl.90).



44 UstavŠvajcarske(čl.�04,st.3).



47 UstavŠvajcarske(čl.��8,st.2,tačkac).


zaštitaugroženihvrstabiljnogiživotinjskogsveta;48zaštitaposebnihprirodnihdobara49idr.

Posebni organi čija je nadležnost vezana za životnu sredinu

Primer konstituisanja posebnih organa čije su nadležnosti vezane za odluči-vanjeoživotnojsredinipružaUstavAustrije.UAustrijipostojiposebanorgan–Nezavisniekološkisenat,ustanovljenUstavomčijajenadležnostvezanazaživotnusredinu.50Tojenezavisniinajvišistručniorgančijuorganizaciju,nad-ležnostiipostupakpokomeodlučujeregulišezakon.sastavovogtela,kojeseformirapriministarstvunadležnomzaživotnusredinu,činepredsedavajući,sudije idrugičlanovisapravničkimobrazovanjem.Nezavisniekološkisenatodlučujeopitanjimakojasuunadležnostiizvršnevlastiupokrajinama,akojaseostvarujuuupravnompostupku.Njegoveodlukenemoguseukidatiime-njatiuredovnomsudskompostupku,aprotivodlukaovogorganadozvoljenojepodnošenježalbeupravnomsudu.5�

ZAšTIćeNA PRIRODNA BOGATSTvA I ReSURSI ZNAčAJNI ZA žIvOTNU SReDINU

Istraživanjerešenjaukomparativnojustavnostigovoredaseuustavimaiden-tifikujuiizričitonavoderazličitaprirodnadobraiprirodniresursiznačajnizaživotnusredinukojiuživajuposebnuzaštitu,sajednestrane(eksplicitnazašti-ta),kaoidaseposebnoregulišuirazličiteoblastikojemoguneposrednouti-catinaugrožavanježivotnesredine(implicitnazaštita).Obim,kvalitetisadr-žajustavneregulativeserazlikuju.Međuustavimasebeležeznačajnerazlikesobziromnasadržaj,obimikvalitetustavnogregulisanjaprirodnihdobaraiprirodnihresursakojisuznačajnizazdravuživotnusredinu.Kaozaštićenapri-rodnadobra,iprirodniresursiznačajnizazdravuživotnusredinuidentifikujuseiizdvajaju:

Vazduh, uvezisakojimseuustavimaregulišurazličitapitanja,kaonapri-mer:utvrđivanjejedinstvenegraničneemisionevrednostizamateriještetnepo


49 UstavŠvajcarske(čl.78,st.5).

50 sadržajnadležnostiNezavisnogekološkogsenatapropisanječlanom�0stav�tačka7UstavaAustrije.

5� UstavAustrije(čl.�2,st.7).


vazduh52,pročišćavanjevazduha53,održavanječistoćevazduha54,vazdušnipro-stor.55samoumanjembrojuanaliziranihustavavazduhseprepoznajeiizričitonavodikaoresursznačajanzaživotnusredinukojiseposebnoštiti.

Voda,kojaseuvećembrojuustavaprepoznajekaovažanprirodniresurs,alijeprimetnarazlikameđuustavimasobziromnasadržajiobimustavnere-gulativeovodama.Unekimustavima,poredblanketnenormekojavoduiden-tifikujekaoresurskojiuživaposebnuzaštitu56,posebanakcenatsestavljanakrajobalni plažni pojas,57 more, morsku obalu i ostrva.58 U drugim ustavimaizostajenačelnaodredbaovodikaoprirodnomresursu,aliseakcenatstavljanaodređenevode,kaonaprimer:morskuobalu59,obale,plaže,teritorijalnevodeiprirodneizvore60,zemljišteotetoodmora6�,močvare62,kanaleinavodnjava-nje63,mineralneitermalnevode64,nalazištavoda65i,posebno,međunarodnaimeđukantonalnanalazištavoda66.Poredtogauustavimaseregulišuidrugapitanjaznačajnazarežimvodaiočuvanjeovogprirodnogresursaznačajnogzaživotnusredinu,kao,naprimer,sledećapitanja:izgradnjaikorišćenjehidrau-ličnih postrojenja67, domaćinsko korišćenje i zaštita nalazišta vode68, odbra-naodštetnihuticajavoda69,održavanjeiotkrivanjenalazištavode,korišćenje

52 UstavAustrije(čl.��,st.5).

53 UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka24).

54 UstavAustrije(čl.�0,st.�,tačka��).

55 UstavHrvatske(čl.52).

56 UstaviBugarske(čl.�8,st.�)iHrvatske(čl.52).

57 UstavBugarske(čl.�8,st.�).


59 UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka�7ičl.9�a,st.�).

60 UstavŠpanije(čl.�32,st.2).

6� UstavBelgije(čl.��3).

62 UstavBelgije(čl.��3).

63 UstavŠpanije(čl.�48,st.�,tačka�0).


65 UstavŠvajcarske(čl.76,st.�).






vodazaproizvodnjuenergijeizarashlađivanje70,zahvatiukružnitokvoda7�,donošenje propisa o zaštiti voda, obezbeđenju odgovarajućih zaostalih koli-činavode,vodogradnji,obezbeđivanjunasipaiuticajuatmosferskihtaloga72,nadležnostregionalnihvlastivezanezakorišćenjenalazištavodeimogućnostuvođenjaporezazakorišćenjenalazištavode73,korišćenjevodazasaobraćajnapreduzećauzplaćanjeporezazakorišćenje74,snabdevanjevodom75,morskivo-deniputeviirečnivodeniputeviodopštegznačaja76idr.

Zemljakaovažanprirodniresursregulišeseunajvećembrojuustava.77Uvelikom broju ustava akcenat je na poljoprivrednom i obradivom zemljištu,načinukorišćenjaovogzemljišta(racionalnoiplanskokorišćenje78,korišćenjesamoupoljoprivrednesvrheuzmogućnostpromenenamenezemljištasamoizuzetnoukolikojedokazanapotrebazatim,poduslovimainanačinpropisanzakonom79,korišćenjeuskladusaopštiminteresom,posebnoakoseradiopro-meninamenepoljoprivrednogzemljišta80,uređenjezemljišta8�,poboljšavanjeagrarnestrukture82,regionalneinstitucijezakreditiranjepoljoprivredeirazvojzemljišta83idr.),kaoizaštitapoljoprivrednogiobradivogzemljišta84.PosebnodetaljnouposebnomčlanukojiseodnosinapoljoprivreduovapitanjaregulišeUstavŠvajcarske.85


7� UstavŠvajcarske(čl.76,st.2).




75 UstavNemačke(čl.75,st.�,tačke3i4).

76 UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka2�).

77 UstaviAustrije(čl.�4,st.�,2,4i5),Belgije(čl.��3),Bugarske(čl.2�),Hrvatske(čl.52),Italije(čl.44ičl.��7,st.2),Nemačke(čl.75,st.�,tačke3,4i�7),Poljske(čl.23),rusije(čl.9,st.2),slovenije(čl.7�,st.�i2),srbije(čl.88,st.�),Španije(čl.47,st.�).


79 UstavBugarske(čl.2�,st.2).

80 UstavŠpanije(čl.47,st.�).

8� UstavNemačke(čl.75,st.�,tačke3i4).

82 UstavNemačke(čl.9�a,st.�,tačka3).

83 UstavItalije(čl.��4,st.2).

84 UstaviAustrije(čl.�4,st.�,2,4i5),Bugarske(čl.2�),Nemačke(čl.74,st.�,tačka�7),Poljske(čl.23),slovenije(čl.7�,st.�i2),srbije(čl.88,st.�),Španije(čl.47,st.�ičl.�30,st.�).



Pojediniustavinačelnomodredbomizričitoregulišudajezemlja„osnovnonacionalnobogatstvokojejepodposebnomzaštitomdržaveidruštva”86,kaoidasezemljakoristiičuva„kaoosnovaživotairadanarodakojiživinaodgo-varajućojteritoriji”87.JednospecifičnorešenjesadržiUstavAustrije,kojiveomadetaljnoregulišeškolovanjestručnjakazaoblastpoljoprivredeišumarstva.88

Rudna bogatstvasekaorazvojniresusneujednačenoirazličitoregulišuuustavima.Primetnajeneujednačenaterminologija.rudnabogatstvailirudar-stvoizričitoseređekoriste89,dokseuvećiniustavakoristeopštipojmovičijeznačenjeješire,kaonaprimer:prirodnabogatstva90,prirodniresursi9�,dobraodopšteginteresa92,prirodniizvori93,prirodnabaština94isl.Normesunajčešćenačelne iuključujusveprirodneresurse. Izostajebližeregulisanjekorišćenjaizaštiteovihresursa,iliseupućujenanjihovozakonskoregulisanje.95Uvišeanaliziranihustavapropisujesesvojinskirežiminačinkorišćenjaovihdoba-ra.96 samo pojedini ustavi sadrže odredbe koje bliže regulišu korišćenje ovihdobarastavljajućiakcenatnaracionalnokorišćenje97iliutvrđujudaseonamo-rajukoristitinanačindasezaštiteipoboljšajuusloviživotaizaštitiiobnoviživotna sredina98, odnosno da se ovim resursima može slobodno raspolagatipoduslovomdasetimenenanosi„štetaživotnojsrediniinenarušavajupravaizakonskiinteresidrugihlica”99.

86 UstavBugarske(čl.2�,st.�).

87 Ustavrusije(čl.9,st.2).

88 UstavAustrije(čl.�4,st.�,2,4,i5).

89 UstaviAustrije(čl.�0,st.�,tačka�0),Bugarske(čl.�8,st.�),Hrvatske(čl.52),Makedonije(čl.56,st.�),Španije(čl.45,st.2)

90 UstaviMakedonije(čl.56,st.�),slovenije(čl.70,st.2i3),srbije(čl.85,st.2).

9� Ustavrusije(čl.9,st.�).

92 Ustavsrbije(čl.88,st.�).

93 UstavŠpanije(čl.45,st.2).

94 UstavCrneGore(čl.78).

95 Ustavislovenije(čl.70,st.2i3),srbije(čl.85,st.2).

96 Naprimer,UstaviBugarske(čl.22,st.�),CrneGore(čl.58,st.3ičl.59),Nemačke(čl.�5),rusije(čl.36,st.2),slovenije(čl.70,st.3),srbije(čl.85,st.�i2ičl.87,st.�i2),UstavŠpanije(čl.�28ičl.�3�,st.�).



99 Ustavrusije(čl.36,st.2).


Flora i faunasuprirodniresursikojičineneodvojiviibitandeoživotnesre-dineistogasupredmetustavneregulative.Analizapokazujedaseiuovojobla-stiustavnarešenjarazlikuju,sobziromnasadržajiobimustavneregulativekaoidobranakojasestavljaakcenat.Unekimustavimasenačelnomodredbompropisujeposebnazaštitabiljnogiživotinjskogsveta,kaoidrugihdelovapri-rode�00,prirodnihrezervata�0�,posebnihekosistema�02.

Pojediniustaviakcenatstavljajunazaštitupojedinihdelovafaune,napri-mer:šumeiposebanrežimizaštitašuma,�03šumskozemljište�04ieksploataci-ješuma�05,pašnjaci�06,parkoviodnacionalnogznačaja�07,planinskipredeli�08,uključujućiiposebnemerezaplaninskezone�09,kontinentalnipojasaposeb-no proučavanje, razrada, korišćenje, očuvanje i privređivanje imajući u viduivodećiračunaobiološkim,mineralnimienergetskimresursimautimmor-skimprostranstvima,��0pešačkestazeišetališta��.

Unekimustavimaregulišesezaštitabiljaodbolestiištetočina��2,posebnozaštitapoljoprivrednogišumskogbilja��3,prometusevaibilja��4,đubrivazabi-ljaiuređajizazaštitubilja,uključujućiodobravanjeipriznavanjevrstausevaibilja��5idr.IzdvajamoUstavŠvajcarskekojiuposebnomčlanu��6regulišenad-ležnostikonfederacijeuvezisašumamainjihovomzaštitom.

�00 UstaviHrvatske(čl.52)iMakedonije(čl.56,st.�).

�0� UstavBugarske(čl.�8,st.�).

�02 UstavItalije(čl.��7,st.�).

�03 UstaviAustrije(čl.�0,st.�,tačka�0),Bugarske(čl.�8,st.�),Hrvatske(čl.52),Nemačke(čl.74,st.�,tačka�7),Švajcarske(čl.77).

�04 Ustavsrbije(čl.88,st.�).

�05 UstavŠpanije(čl.�48,st.�,tačka8).

�06 UstavAustrije(čl.�0,st.�,tačka�0).

�07 UstavBugarske(čl.�8,st.�).

�08 UstavŠpanije(čl.�30,st.3).

�09 UstavItalije(čl.44).

��0 UstavBugarske(čl.�8,st.2).

�� UstavŠvajcarske(čl.88).

��2 UstaviAustrije(čl.�2,st.�,tačka4)iNemačke(čl.74,st.�,tačka20).

��3 UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka20).

��4 UstaviAustrije(čl.�0,st.�,tačka��)iNemačke(čl.��a,st.�,tačka20).

��5 UstavAustrije(čl.�0,st.�,tačka��).

��6 UstavŠvajcarske(čl.77).


Izaštitaživotinjskogsvetanašlajesvojemestoukomparativnojustavno-sti.rešenjauustavimakojisubilipredmetanalizepokazujudasu iuovomslučajupristupiirešenjarazličiti,kaoidaseakcenatstavljanarazličiteaspek-tezaštiteživotinjskogsveta.Uustavimaseregulišu: ribolov i lov��7,posebnomorskiribolov��8,ribolovnaotvorenommoruiuzobalu��9,promethranomzaživotinje�20,preduzimanjemeraprotivzaraznihidrugihbolestiopasnihpoza-jednicukakokodljuditakoikodživotinja�2�,veterinarskeslužbeizaštitahranezaživotinje�22,zaštitaživotinjaodmučenja�23,stočarstvo�24idr.Posvojimreše-njimauovojoblastiizdvajaseUstavŠvajcarskekojiposebnoidetaljnoregulišenadležnost konfederacije vezanu za zaštitu životinja�25 i utvrđuje principe zaobavljanjeribolovailova,naročitovodećiračunao„održavanjumnoštvariba,divljihsisaraiptica”.�26

Uovomkontekstu,uustavimaseregulišeiproizvodnja,promet,korišće-njeirukovanjematerijamaiproizvodimakojimoguugrozitipravonazdravuživotnusredinu.Predmetustavneregulativeje:rukovanjeopasnimiostalimotpadom�27, proizvodnja i rukovanje farmaceutskim proizvodima�28, proi-zvodnjaradioaktivnihproizvoda,oružja,eksplozivnihmaterijaimaterijasasnažnim biološkim dejstvom�29, uklanjanje smeća, pročišćavanje vazduha iborbaprotivbuke�30,rukovanjelekovimaiopojnimsredstvima,organizmi-ma, hemikalijama i predmetima koji mogu da ugroze zdravlje�3�, utvrđiva-njejedinstvenihgraničnihemisionihvrednostizamateriještetnepovazduh

��7 UstavŠpanije(čl.�30,st.�).

��8 UstavŠpanije(čl.�49,st.�,tačka�9).

��9 UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka��).

�20 UstavNemačke(čl.��a,st.�,tačka20).

�2� UstavNemačke(čl.��a,st.�,tačka�9).

�22 UstavAustrije(čl.�0,st.�,tačka��).

�23 Ustavslovenije(čl.72,st.4).

�24 UstavŠpanije(čl.�30,st.�ičl.�48,st.�,tačka7).

�25 UstavŠvajcarske(čl.80).



�28 UstavŠpanije(čl.�63,st.�,tačka�6).

�29 UstavBugarske(čl.�8,st.4).

�30 UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka24)

�3� UstavŠvajcarske(čl.��8)


iodržavanječistoćevazduha�32, transport tečnog iligasovitoggoriva ilipo-gonskog materijala�33, mere za sprečavanje opasnih opterećivanja čoveko-veokolinekojanastajuprekoračenjemgraničkihemisionihvrednosti�34,re-žim proizvodnje, trgovine, držanja i korišćenja oružja i eksploziva�35, kao iproizvodnja,nabavka,prodaja,uvoz,izvoziprolazratnogmaterijala�36idr.PosebanprimerpružaUstavAustrije�37koji,poredostalog,regulišekontroluinadzornadprimenompropisakojiseodnosenamaterijeopasnepoživotnusredinu.

Prirodne lepotei znamenitostiinjihovoočuvanjeizaštitasutakođeustavnamaterijakojaseregulišenačelnimodredbama.�38

Energija irazličitiizvorienergijenašlisusvojemestouustavnojregulati-vi.Uustavimaseregulišurazličitapitanjavezanazaovuoblast,međukojimasu:racionalnokorišćenje,proizvodnja,prenosidistribucijaenergije,merebe-zbednostiitrasejakestruje,nacrtiizgradnjaikorišćenjehidrauličnihpostroje-nja�39.Unekolikoustava�40izdvajaseiposebnoregulišeatomskaenergijakaoenergetskiizvor,njenaproizvodnjaikorišćenjeuzizričitonaglašavanjeupoje-dinimustavimadaseonakoristiumirnodopskesvrhe�4�,zaštitaodopasnostinastalihoslobađanjematomskeenergije ili joniziranimzracima iuklanjanjeradioaktivnihmaterija idr. IuovojoblastiUstavŠvajcarske�42 je ilustrativanprimerdetaljnijegregulisanjaoveoblasti.

Poredvećnavedenihosnovnihprirodnihresursa ičinilacakojiutičunaživotnusredinu,unekimustavimapostojeiodredbeo:hraniikontrolihrane

�32 UstavAustrije(čl.�0,st.�,tačka��ičl.��,st.5).

�33 UstavŠvajcarske(čl.9�).


�35 UstavŠpanije(čl.�49,st.�,tačka26).

�36 UstavŠvajvarske(čl.�07,st.2).

�37 UstavAustrije(čl.��,tačka9).

�38 UstaviCrneGore(čl.78),Makedonije(čl.56),Italije(čl.9,st.2),Nemačke(čl.75,st.�,tačka3),rusije(čl.9,st.�),slovenije(čl.73,st.�),srbije(čl.89,st.�),Španije(čl.45),Švajcarske(čl.78).

�39 UstaviAustrije(čl.�0,st.�,tačke9i�0ičl.�2,st.�),Italije(čl.��7,st.2),Švajcarske(čl.89ičl.9�),Španije(čl.45ičl.�49,st.�,tačka2�),Nemačke(čl.74,st.�,tačka��a).

�40 UstaviAustrije(čl.�0,st.�,tačke�0i��),Bugarske(čl.�8,st.4),Nemačke(čl.74,st.�,tačka��a),Švajcarske(čl.90i��8).

�4� UstavNemačke(čl.74,st.�,tačka��a).

�42 UstavŠvajcarske(čl.89ičl.90).


iživotnihnamirnica,�43meteorološkojslužbi�44,posebnomrežimusaobraćajateškihvozilauciljuzaštiteživotnesredine�45,porezunasaobraćajteškihvozi-la�46,meramazaštiteživotnesredineiprirodeodposledicadrumskogsaobraća-ja�47,zaštitiživotnesredineodugrožavanjakrozprekomernokorišćenjeđubri-va,hemikalijaidrugihpomoćnihmaterijala�48idr.

Istraživanjekonstitucionalizacijeprirodnihresursaznačajnihzaočuvanježivotnesredineupućujenanekolikoosnovnihzapažanja:

–Kaoprirodniresursiposebnoseizdvajaju:vazduh,voda,zemlja(poseb-noobradivoipoljoprivrednozemljište),rudnaiprirodnabogatstva,floraifau-na(posebnošume),prirodnelepote,energijaienergetskiizvodi(posebnonu-klearnaenergija).

–Uustavusepropisujuiposebnirežimikorišćenjaprirodnihresursa.–Poredrazvojnihresursaregulišuseifaktorikojimoguuticatinaugroža-

vanjeprirodnihresursa.–sadržajiobimustavnogregulisanjaoveoblastijerazličitikrećeseura-

sponuododredbinačelnogkaraktera,čijukonkretizacijuustavprepuštazako-nodavcu,padodetaljnihustavnihodredbi,naročitoufederalnimiliregional-nouređenimdržavama,kojeregulišuraspodelunadležnostiizmeđucentralnihinecentralnihorgana.

Zaštita prirodnih bogatstava, resursa i životne sredine

Prirodniresursiidobrapovezananesamosarazvojem,većisaosnovnimljud-skimpravomnazdravživotizdravuživotnusredinuuživajuiustavomgaran-tovanuzaštitu.

Jedanvidzaštiteogledaseuvrstipravnihpropisakoji regulišuovuma-teriju. To je posebno slučaj u federalnim i regionalno uređenim državama ukojimasepreciznoregulišeraspodelanadležnostiizmeđucentralnihinecen-tralnihorganaitakouspostavljaosnoviokvirnjihovihodgovornostizazaštituprirodnihirazvojnihresursa.

�43 UstaviAustrije(čl.�0,st.�,tačka��),Italije(čl.��7,st.2),Nemačke(čl.74,st.�,tačka20),Švajcarske(čl.�04,str.3,tačkac).

�44 UstavŠpanije(čl.�40,st.�,tačka20)


�46 UstavŠvajcarske(čl.85,st.�).

�47 UstavŠvajcarske(čl.86,st.3,tačkad).

�48 UstavŠvajcarske(čl.�04,st.3,tačkad).


Najvažnijapitanjauovojoblastiregulišupropisiorganacentralnevlastiza koje je rezervisana zakonodavna vlast.�49 Poslovi izvršne vlasti su nadlež-nostorganacentralnevlasti�50iliserezervišuizanecentralneorgane.�5�samounekimoblastimapropisanajeikonkurentnalegislativnanadležnost�52,čestosamokaoprenetanadležnostcentralnihorgana�53.

specifičanvidzaštiteovihrazvojnihresursaogledaseiutomeštoustaviregulišusvojinskapravanaovimdobrima,krugtitularasvojinskihpravanadovimdobrima(državnasvojina�54,državnimonopol�55,javnasvojina,društve-nasvojina,privatnasvojina�56,svojinskapravastranaca�57,kaoimogućnostdaovadobrainjihovokorišćenjebudupodvrgnutaograničenjimaidr.)ipropisu-juposebanrežimnjihovogkorišćenja(zakonskoregulisanjerežimakorišćenjaovihresursa�58,koncesije�59 iustanovljavamogućnostograničenjasvojinskihpravanadovimdobrima�60islobodepreduzetništva�6�,kaoiodgovornostdrža-ve�62,aliisvihdrugihsubjekata�63zanjihovuzaštitu).

ZAKLJUčAK

Uvidianalizakomparativneustavnostigovoredajeproceskonstitucionaliza-cijerazvojazapočeo.Toseogledakakoupristupuljudskimpravimakojasene

�49 UstaviAustrije(čl.�0,��i�2),Italije(čl.��7),Nemačke(čl.72,74,75,87ci9�a),Švajcarske(čl.74,st.�i2).

�50 UstavAustrije(čl.�0,st.�,tačke9,�0,��).

�5� UstavAustrije(čl.��,st.�,tačka7ist.5i9,kaoičl.�2,st.�,tačka4).

�52 UstavŠpanije(čl.�48st.�,tačke3,7,8,9i�0ičl.�49,st.�,tačke�6,�9,20,2�,25i26ist.3).

�53 UstavŠvajcarske(čl.74,76,77,78,79,80,90,9�,��8i�20).

�54 UstaviBugarske(čl.�8,st.�),rusije(čl.9,st.2),Španije(čl.�32).


�56 Ustavrusije(čl.9,st.2).

�57 UstavBugarske(čl.22).

�58 UstavHrvatske(čl.52,st.2).


�60 UstaviItalije(čl.44),rusije(čl.36,st.2i3).

�6� Ustavsrbije(čl.83,st.2).

�62 UstaviHrvatske(čl.52,st.�),Italije(čl.9,st.2),slovenije(čl.73),srbije(čl.89),Španije(čl.45st.2).

�63 UstavCrneGore(čl.78).


sagledavajusamoizindividualnevećiglobalneperspektive,aliiupreciziranjuobavezaiodgovornostijavnihvlastidaočuvaju,racionalnokoristeirazvijajurazvojneresurse.

Unovijojustavnostiprepoznatljivojefokusiranjenakonstitucionalizacijirazvojnihresursadabiseosnovnaljudskapravazaštitilaistvorilemogućnostizanjihovokorišćenje.Novipoglednaljudskaprava,učijemjesredištuodgo-vornostčovečanstvapremabudućimgeneracijama,istapovezujesaodrživimrazvojem�64 i ograničenim materijalnim resursima koji zahtevaju odgovornopostupanjesanjima,zaštitu,očuvanjeiunapređenje.

LITERATURA

EuropeanCommission.20�5.“sustainableDevelopment”.Availableat:http://ec.europa.eu/environment/eussd/(Accessed�November20�8).

Nastić,Maja.20��.„Ustavnoregulisanjepravanazdravuživotnusredinu”.Uured.Pre-dragDimitrijevićiNatašastojanović.Ekologija i pravo.Niš:Pravnifakultet.

ODIHr.2004–20�8.“Constitutions”.Legislationline.Availableat:https://www.legisla-tionline.org/documents/section/constitutions(Accessed�November20�8).

Pajvančić, Marijana. 20�7. „ljudska prava u kontekstu globalizacije”. Zbornik radovaPravnogfakultetauNišu,br.76god,lIV.

Pajvančić, Marijana. 20��. „Ekološka prava kao ljudska prava – ustavne garancije”.U ured. Predrag Dimitrijević i Nataša stojanović. Ekologija i pravo. Niš: Pravnifakultet.

Pajvančić,Marijana.20�2.„Distribucijanadležnostiuodlučivanjuoživotnojsredini”.Pravna riječ3�4:��9–�29.

Pajvančić, Marijana i Nevena Petrušić. 20�8. „socijalna funkcija svojine u kontekstuodrživograzvoja”.Uured.KneževićsašaiNastićMaja.Pravo pred izazovima savre-menog doba.Niš:Pravnifakultet.

Todić,Dragoljub.20��.„Klimatskepromeneumeđunarodnompravuipropisimare-publikesrbije”.Uured.PredragDimitrijevićiNatašastojanović.Ekologija i pravo.Niš:Pravnifakultet.

�64 KonceptodrživograzvojaprviputjeproklamovalaKomisijaUjedinjenihnacijazaživotnusre-dinuirazvoj,uIzveštaju„Našazajedničkabudućnost”.PreporukeizIzveštajausvojenesunasamituuriodeŽaneiru�992.isadržanesuuAgendi2�,kojadajepreporukezaodrživoup-ravljanjezemljišnim,vodenimišumskimresursimau2�.veku.Poslednjihgodinazagovarasenovaidejaotzv.strong sustainability.Onasebaziranačinjenicidasupojedinideloviprirodeneobnovljivi,tedaihtrebazauveksačuvati.OvajstavsadržanjeuIzveštajuKomitetazazaštituživotnesredine,Životna sredina i ljudska prava,usvojenomnaParlamentarnojskupštinisavetaEvropeaprila2003.godine.


UNDocuments.�987.Report of the World Commission on Environment and Development: Our Common Future. Available at: http://www.un-documents.net/wced-ocf.htm(Accessed�November20�8).

UN.�997.“ConferenceonEnvironmentandDevelopment”.Availableat:http://www.un.org/geninfo/bp/enviro.html(Accessed�November20�8).

UN.20�2.The Future We Want.Availableat:http://www.un.org/disabilities/documents/rio20_outcome_document_complete.pdf(Accessed�November20�8).

UNCsD.20�2.“Thefuturewewant,OutcomeoftheUNCsD20�2(rio+20)”.Availableat: https://sustainabledevelopment.un.org/index.php?page=view&type=400&nr=667&menu=�5�5(Accessed�November20�8).

Marijana Pajvančić

CONSTITUTIONALIZATION THE PRINCIPLES OF SUSTAINABLE DEVELOPMENT IN COMPARATIVE CONSTITUONALISM

SUMMARY

Thefocusinthispaperistheconstitutionalizationoftheprincipleofsustain-

abledevelopmentasafundamentalconstitutionalprincipleasequallyimpor-

tantastheprincipleoftheruleoflawandtheprincipleofsocialjustice.The

constitutionalizationoftherighttoahealthylifeandahealthyenvironment,

environmentalandrelatedrightsisanoveltyincontemporaryconstitutional-

ity.ConstitutionalregulationsinacomparativeConstitutionalityisdifferent.

Thisisindicatedbyseveralindicators:accesstoconstitutionalregulations(ba-

sichumanrightsortheobligationofthestate);therighttodefinerights(the

righttosustainabledevelopmentasaresponsibilitytofuturegenerations,the

righttoahealthylife,ahealthyenvironment,environmentalrights,theright

toinformationonthestateoftheenvironment,liabilityforenvironmental

damage)thescopeoftheconstitutionalregulation(blanketsorconcretecon-

stitutionalnorms),thecontentofconstitutionalregulations(qualityandscope

ofguarantees,preciserightsandobligations,etc.),theConstitutionexplicitly

guaranteesdifferentdevelopmentresourcesimportantforahealthyenviron-

mentandsustainabledevelopment,regulatetheconsequencesthattheappli-

cationoftheprincipleofsustainabledevelopmenthasonownershipregimes,

entrepreneurship,business(restrictionsoftheserights,specialregimesofusing

theseresources,etc.)andothers.Thereasonsforthe“wandering”oftheconsti-


tutionalregulationshouldalsobesoughtinthefactthattheseprovisionshave

foundtheirplaceintheconstitutionsundertheinfluenceofinternationallaw

inwhichtherigidstandardsforthelegalregulationoftheseissuesintheinter-

nationalconventionslegallybindingbythesignatorystateshavenotyetbeen

established.Theyaregraduallyshapedininternationalstrategicdocuments

(strategies,actionplans)thatonlyindirectlyinfluencethedevelopmentoflegal

standards.Thissuggeststhatthismatterisstillsearchingforitsrightfulplace

intheconstitutionalregulationandconstitutionalsystematics.

KEYWORDS: constitution, sustainable development, developmental resources, the

right to a healthy life environment and a healthy life.

II DEOUSTAVNI SUDOVI,

PraVa I dEMOKraTIja

UDK 342.565.2 342.7 321.7

Barış Bahçeci1

Izmir University of Economics, Faculty of Law

Oğuzhan Bekir Keskin2

Ph. D Candidate Marmara University, Public Low Kocaeli University, Department of Constitutional Law

DemocraticDecayandtheroleoftheTurkishConstitutionalCourt:learningfromCasesonWomen’sandChildren’srights3

SUMMARY

Inthisstudy,weanalyzetheconstitutionaldevelopmentsinTurkeyandTurkish

ConstitutionalCourtwithregardtotherisingpopulistwaveanddemocratic

decayparticularlyobservedinEasternEurope.Whiledoingso,ouranalysis

focusesonthetransformationofconstitutionalinstitutions.Ourmainargu-

� Contact:[email protected],OrCIDiD:https://orcid.org/0000-000�-999�-0378

2 Contact:[email protected],OrCIDiD:https://orcid.org/0000-0002-3�03-��7�

3 WewouldliketothankJamilAhmadovandAteşUslufortheirinvaluablecommentsandcriticism.

Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji | II DEO: Ustavni sudovi, prava i demokratija112

mentisthatthedemocraticrecessioninTurkeystemsfromdifferentdynam-

icsthanthoseobservedinEasternEuropeandthereforetheoutcomeshould

beassesseddistinctly.Thesedifferencesextendtotheideologicalpolarization

insociety,formationofpoliticalinstitutionsandfactorsdeterioratingfunda-

mentalrights.Inthisbackdrop,wetakeontworulingsgivenbytheTurkish

ConstitutionalCourtconcerningwomen’sandchildren’srightstoexplainthe

currenttransformationinTurkey.

KEYWORDS: Democratic Decay, Populism, Constitutional Court, Turkish Politics,

Women’s Rights, Children’s Rights

INTRODUCTION

since20�3theWesternmediahasbeenincreasinglyreportingontheriseofauthoritarianleadersincountriessuchasrussia,Hungary,Poland,serbiaandTurkey(Traynor20�3;sharma20�6;Taub20�7;Eror20�8;Derspiegel20�8).suchgeneralizationsappeartobebasedoncertainundeniablecommonalitiesacrossthesecountriesintermsofpoliticaldevelopments.Forinstance,follow-ingtheconstitutionalamendmentsthattookplaceinthe20�0s,thepoliticalclout of governments in Turkey and Hungary over constitutional courts hasonly expanded. Particularly in Turkey, the 20�7 constitutional amendmentslegallyupendedthealreadyunenforced“attenuatedparliamentarism”replac-ingitwithwhathasbeencalledas“omnipotentorpaternalistpresidentialism”(Oder20�7a),“absolutepresidency”(Göztepe20�6)or“presidentialisma la Turca” (Petersen and Yanaşmayan 20�7) to name a few quips. recep TayyipErdoğan,theincumbentpresidentofTurkey,hasbeenholdingthepowerfor�6years includinghis tenureasprimeminister,andpresentlyenjoysacon-siderablepopularsupport.Infact,heclinchedhiselectionsin20�4and20�8withnearly52%ofpopularvotesinthefirstrounds.Furthermore,themediaispredominantlyinthehandsofpro-governmentgroups(TheNewYorkTimes20�8).

Butdespitecertainsimilaritiescitedbythemedia,wearguethattherearestillstarkdifferencesbetweenTurkeyandherEasternEuropeancounterpartsintermsofthecausesandeffectsofpoliticaldevelopments.

Foremost,thesedifferencesaremanifestedintheideologicalidentitiesas-sumedbythepoliticalactorsinthehistoricalcourseofconstitutionaldevelop-ments.Furtherdifferencescanalsobeattributed to theroles, foundingmis-sionsandfunctionsofconstitutionalcourtsamongthesecountries.

Inthisbackdrop, thefirstpartofourcurrentstudywill featureanover-viewofthesocio-politicaldevelopmentsleadingtotoday’sTurkey.Moreover,withinthispoliticallandscape,wewillexaminethespecificroleassignedtothe

Barış Bahçeci, Oğuzhan Bekir Keskin | Democratic Decay and the Role of the Turkish Constitutional Court ... 113

TurkishConstitutionalCourt(“TCC”)atitsinceptionandtheexerciseofsuchroleuptoitsgradualtransformation.Inthefinalpart,wewillapplyourfind-ingstoTCC’stwodecisionsin20�5onwomen’srightsandchildren’srights,respectively.

AN OveRvIew OF THe SOcIO-POLITIcAL DeveLOPMeNTS IN TURKEy

Our overview of socio-political developments will begin with the process ofmodernization in Turkey that can be assessed from two diverging views of“republicansversusdemocrats”aswastermedbytheliberalgroupsinTurkey(İnsel �998)4. A historical reason underlying this juxtaposition pre-dates thefoundationofmodernTurkeyandsubsumesaspecialmeaningattributedtotheconceptofrepublic.Namely,thisconceptnotonlydenotesaformofgov-ernmentbutitalsoprojectstheformationofTurkishnationalidentityandde-mocracyinitswidersense(TanörandYüzbaşıoğlu20�7,74–6).

Turkishnationalism,whichwasinstigatedbytheCommittee(andlater,Party)ofUnionandProgress(“İTC”;İttihat ve Terakki Cemiyeti),servedasthedrivingforcebehindthedeclarationofconstitutionalmonarchyforthesec-ondtimeinOttomanEmpirein�908.WhiletheİTCwasinfluencedbytheide-asandslogansoftheFrenchrevolution,itdidnotchartitsprogressivecourseonliberalfoundations.

TheİTCwasformedin�902whentheYoungTurksmovement,whichwasanamalgamationofdifferentoppositiongroupsagainsttheauthoritarianre-gimeofAbdülhamidII,splitintwothesameyearwherethesecondoffshootwouldlaterbeformedasthelibertyandAccordParty(“HİF”;Hürriyet ve İtilaf Fırkası).ledbyPrincesabahaddin,thelatterwastheliberalgroupadvocatingideassuchasdecentralizationandprivateentrepreneurship(Akşin�998,40).

Foundedin�9��,theHİFcontainedTurkishliberalsaswellasconserva-tivesandArabic,Albanian,GreekandArmenianfractionsoftheEmpire(Tanör20�7,2�0).Thismovementfavoureddecentralizationandself-governmentofdifferentethnicgroupswithintheEmpire,somewhatakintopremodernmillet system,andthereforegarneringsupportfromnon-Turkishpopulation(Ahmad�996,�0).

Consequently,theİTC’spoliticalstruggleagainstthesultan,whoalsoheldthe politico-religious title of caliph, gained a modernist, pro-centralizationandnationalist identity (lewis2002,2�3).Tosomeextent,differentstances

4 Forthepurposesofthisarticle,wewillnotcommentonwhethersuchdenominationscorre-spondtotheseideologiescorrectlyorconsistently.readersshouldtaketheseonlyasperceivedpositions.


betweentherivallingpartiesofthemodernTurkishrepublicupuntil�980–namely,therepublicanPeople’sParty(“CHP”,Cumhuriyet Halk Partisi)versusthe Democrat Party (“DP”, Demokrat Parti) and later the Justice Party (“AP”;Adalet Partisi)–arealsobasedonthishistoricaldistinction(Tanör20�7,�72).

While the İTCsucceeded incircumscribing thepowersof thesultanviaconstitutional monarchy in �908, it nonetheless did not embrace democra-cyorturnintoamasspartybutsettoorganizeitselfwithinanarrowbureau-craticsphere.Indeed,itharvesteditsorganizationalpowerfromitssemi-mili-taryandrevolutionarystructure(Tanör20�7,205).Thatbeingsaid,thestepstaken towards nation-building and secularization prepared an infrastructuretoacknowledgetherightsofwomenandchildreninparticular.Girls’righttoeducation was recognized, and with the enactment of Family rights Decree(Hukuk-ı Aile Kararnamesi)in�9�75,men’srighttomarrymorethanonewom-an was made subject to the consent of the first wife contrary to sharia law6(lewis2002,229–230).Moreover, thesamelegislationpromulgatedamini-mummaritalageof�7forwomenwhilesharialawdoesnotprescribeasimilarrestriction(Cin�974,295).Followingthesamepath,theCHP,underthelead-ershipofMustafaKemalAtatürk,thefounderofthemodernrepublic,bannedpolygamyin�926andrecognizedwomen’srighttogetelectedin�934.

Insofarasthewomen’srightsareconcerned,onecanobservethatsharialawisindirectconflictwiththesecularlawoftherepublic.Namely,theequal-ityaffordedtowomen’stestimonyincourts7,women’sentitlementtoinher-itance at a par with men8, prohibition of polygamy and women’s rights to

5 Thebillwasenactedasatemporarystatute,awar-timepowergrantedbythe�876Constitution(art.36).Thiswaslargelydoneduetotheconcernthatthemodernistandprogressivenatureofthebillcouldfailtoreachtherequiredmajorityintheparliamenttobeenactedasastatute.

6 ThelegalsystemoftheOttomanEmpirewasneverfullybasedonsharialaw,thoughfamilylawinparticularwasbasedonreligiousrules(Aydın20�8,65–7,76).(Moreover,accordingtotheaforementionedmillet system, eachreligiousgroupwasallowedtopracticetheirownreligiousrulesinsuchmattersaswell.(Aydın20�8,�44–�50))

7 QuranBakara282:“Andbringtowitnesstwowitnessesfromamongyourmen.Andiftherearenottwomen[available],thenamanandtwowomenfromthosewhomyouacceptaswitnesses–sothatifoneofthewomenerrs,thentheothercanremindher.”

8 QuranNisa��:“Allahinstructsyouconcerningyourchildren:forthemale,whatisequaltotheshareoftwofemales.Butifthereare[only]daughters,twoormore,forthemistwothirdsofone‘sestate.Andifthereisonlyone,forherishalf.Andforone‘sparents,toeachoneofthemisasixthofhisestateifheleftchildren.Butifhehadnochildrenandtheparents[alone]inheritfromhim,thenforhismotherisonethird.Andifhehadbrothers[orsisters],forhismotherisasixth,afteranybequesthe[mayhave]madeordebt.Yourparentsoryourchildren–youknownotwhichofthemarenearesttoyouinbenefit.[Thesesharesare]anobligation[imposed]byAllah.Indeed,AllahiseverKnowingandWise”.


divorceandchildcustodyareamongtherightsthatwererecognizedbythere-public(Cin�974,3��).

Nexttosecularization,thesecondtimewheretherepublicanmovementmanifestsitscharacterisnation-building.Astheterritory,whichwouldlaterbecomemodernTurkeyintheaftermathofOttomanEmpire’sdissolution,en-capsulatedcitizensfromdiverseethnicbackgroundsthenation-buildingpoli-cieswhichfollowednextengenderedanareaofconflict intermsof identityandculturalrights.TheabolishmentoftheTurkishcapitulations,creationofanationalbourgeoisie-andrelatedly,thedissolutionoftheGreekandArmenianbourgeoisie-takenwiththeinternalmarketprotectionpolicies,weresignsofanotonlypoliticallybutalsoeconomicallynon-liberalprogram.9

In this controversial picture, the center-periphery theory developed byEdward shils (shils �975�0, 3–�6) was adapted by Turkish sociologist ŞerifMardintoTurkishpoliticalscene(Mardin�973,�69–�90)andwasemployedinconstitutional lawbyTurkishconstitutionalistErgunÖzbudun(Özbudun�976)��.ThemostimportantconsequenceofthisadaptationfortheTCCisthecriticismdirectedtothecourt’sdecisionswhereitemployedtheprinciplesofsecularismandunitarystate,arguingthatsuchdecisionsharmedthedevelop-mentofdemocracyinTurkey.Inthiscontext,ZühtüAslanhadcriticizedthecourtbyemphasizingthattheTCChadconductedjudicialreviewbasednotonfundamentalrightsbutonideologyandassuchthecourthadturnedintothewatchdogoftheregime(Aslan2002,�4–�5).Ontheotherhand,ÖzbudunclaimedthattheTCCexhibitedjudicialactivismviaitsunitarystateandsec-ularism-orienteddecisionsand,assuch,heproposedachangeintheforma-tionofthecourt,namely,increasingthenumberofitsmemberselectedbytheParliament(Özbudun2005,348).

Consequently, the liberal demeanor and criticism first directed by theHİFtowardstheITCcontinuedintherepublicanera,andtheTurkishliberals,especiallyuntil20�3,cametosupporttheIslamic-orientedrulingJusticeand

9 TurkishcapitulationsweretradegrantsgiventoWesternstatesbytheOttomansultans.AlthoughthecapitulationswereabolishedbytheİTCuponenteringtheWWI,itwasonlyrecognizedbyitscounterpartswiththeTreatyoflausannein�923.TheForcedMigrationofArmeniansActin�9�5wasenactedandexercisedbytheİTCandin�924,inaccordancewiththeTreatyoflausanne,theethnicTurkishpopulationinGreeceandtheethnicGreekpopulationinTurkey-withexceptionsonbothsides-wasexchanged.

�0 Thefirstappearanceofthisworkisin�96�(shils�96�).

�� simplyput,accordingtothetheory,thevaluescherishedbythestateapparatusanditsinstitu-tionsformthecenter,yet,notalwaysallmembersorfractionsofthesocietysharethesevalues.Hence,thereisthepossibilityofsociopoliticaltensionbetweencentralandperipheralforcesandarguablysuchpossibilityisgreaterinsocietieswherethemodernizationprocess,formanyreasons,createsfaultlinesinthelongheldvaluesandbeliefsofthepeopleatlarge.


Development Party (“AK Party”; Adalet ve Kalkınma Partisi) on the basis thatthe Party would achieve democratic opening in Turkey. This support culmi-natedwiththepreparationofadraftconstitutionin2007byagroupofliber-alconstitutionallawyerschairedbyÖzbudunandincludedAslan.Moreover,liberalgroupsopenlysupportedthe20�0constitutionalamendmentswithacampaignthatproducedthesloganof“notenoughbut(wesay)yes”(yetmez ama evet).Onecouldsaythatthissupportwasextendeduntil20�3,inotherwords,forovertenyearsfromthetimetheAKPartytookofficein2002.Indeed,Özbudun’s proposals were largely implemented via the 20�0 constitutionalamendments.likewise,ZühtüAslan,whocriticizedtheTCCasthewatchdogoftheregime,wasappointedasamemberofthecourtbythethenPresidentAbdullahGülin20�2andbecameitspresidentin20�5.

Another point of differentiation between the events underlying currentpoliticaldevelopmentsinEasternEuropeandTurkeyisthefactthatthestruc-turalchangesinthesecountriesmetoppositereactionsbytheEU.Despitethefactthatthe20�0constitutionalamendmentstookitsaimtoalterthestruc-turesoftheTCCandHsYK(Supreme Board of Judges and Public Prosecutors,thebody that oversees appointment, promotion, disciplining and dismissal ofjudges and public prosecutors�2) in order to increase the government’s pow-eroverthesecriticalconstitutionalinstitutions,theamendmentswerebackedby the EU and Venice Commission (Oder 20�7a). The 20�0 Progress reportpennedbytheEuropeanCommissiondeclaredthatTurkeywassteppinginthe“rightdirection”.�3Itisdifficulttodiscerntheexactcauseofthissupport.Thatbeingsaid,Turkishpoliticallife,sincethe�96�Constitution,hadbeenbasedonatripartiteoftheelections,thejudiciaryandthemilitarywherethelasttwopromptednosympathiesfromtheEU.Itisundoubtedlyafactthat,throughthe judiciaryandmilitary, theTurkishbureaucracyhadsought to“balance”theelectedpoliticians,andevenwherejudiciary’sconductsconformedtotheacceptabledemocraticprocedures,stillthearmy,directlyorindirectly,deter-minedthecourseofTurkishpolitics.Wefinditunnecessarytodelveintotothequestionastowhyamilitaryinfluenceinpoliticsisincompatiblewithliberaldemocracy(oranykindofdemocracyforthatmatter).

�2 ThebodyisnowcalledHsK(BoardofJudgesandPublicProsecutors).Theword“Yüksek”(supreme)wastakenoutwiththe20�7constitutionalamendments.

�3 “Overall,theconstitutionalamendmentsareastepintherightdirection.Theyaddressanum-berofprioritiesoftheAccessionPartnershipintheareaofthejudiciary,fundamentalrightsandpublicadministration.However,broadpublicconsultationinvolvingallpoliticalpartiesandcivilsociety,withtheirfullengagement,isneededtostrengthensupportforconstitutionalreform.Theimplementationoftheamendedconstitutionalprovisionsthroughlegislation,inlinewithEuropeanstandards,iskey”(EuropeanCommission20�0,8).


Nonetheless, the position of the judiciary becomes prominent especiallyfromthepointofitsviewtowardsliberaleconomy.TurkishjudiciaryhasenteredthepoliticalscenenotonlythroughtheTCCthatopposedprivatizationpoliciesandstruckdownsuchlaws,butalsoviatheCouncilofstatewhichassumedjudi-cialcompetenceoverforeigninvestments.Thegovernment,inreturn,abolishedthecompulsoryjudicialcompetenceoftheCouncilofstateopeningthepathforinternationalarbitrationwithregardtopublicservicescontractsandgavepriva-tizationaconstitutionalstatuswiththe�999constitutionalamendments.Thisdevelopmenttowardseconomicliberalizationwasfollowedbypoliticalliberali-zationwiththe20�0constitutionalamendments.Theseamendmentsabolishedthemilitarycourtsresultinginmilitary’slossofitsjudicialpoweroverlawsuitsthatledtomajorpurgesintheTurkishmilitary.Itisplausiblethatthesedevelop-mentscouldhavebeenthepossiblecausesoftheEU’ssilenceoverthematter.

THe HISTORIcAL ROLe AND TRANSFORMATION OF THe TURKISH cONSTITUTIONAL cOURT

Besidesthepoliticalconditionsoutlinedabove,the“foundingmissions”oftheconstitutionalcourtsinEasternEuropeandTurkeyare,too,relativelydiffer-ent.After thecollapseof thesocialistordersofEasternEurope, theconstitu-tionalcourtsthereinundertooktoweedouttheprovisionsdatingfromtheso-cialistperiodandtherebyliberalizethelegalorder.

TheTCC,ontheotherhand,wasestablishedbythe�96�Constitutionfol-lowingthecoup d’étatwhichtookplacetheyearbefore.Consequently,itscoremissionhasbeentoprotecttheconstitutionagainstmajoritarianism,whichinturn,wasarguedasoneofthejustificationsofthecoup.Itwasdesignedtobeacheck-and-balancemechanismagainstthepastexperiencesthatwasinviola-tionofthepluralistdemocracy–e.g.confiscationofthepropertiesoftheop-positionparty,itsinvestigationbyacommissioncomposedoftherulingpartyMPs,thedemotionofthestatusesoftheprovincesanddistrictswheretheop-positionpartygainedmajorityandsoon.

Thisprotectionfunctionentailedsafeguardingtheunitarystateandsecu-larismasbothwereregardedasthefundamentalprinciplesofthestateandintheprocess, thecourt’sactionsalsoexhibitedparallelswithmilitantdemoc-racy.Notably,between�96�–2007,sevendifferentpresidentstookofficeandyetthecourtmaintainedaconsistentstancetowardsdissolutionsofpoliticalparties.Thistrackrecordremainedunchangeddespitevariousconstitutionalchanges,includingthe�982Constitutionthatinsomewayswasantitheticaltothe�96�Constitution,particularlywithitsilliberalcharacter,andespeciallyinitsearlyyears.

TheTCCtookitsdecisionsonpartydissolutionsonthebasisofbothpro-tectionofthesecularnatureofthestateandunitarystate.Actually,weshould


notethattheprotectionofsecularismthroughlawprecedestheestablishmentoftheTCC.Theprincipleof“secularstate”enteredtheconstitutionin�937asoneofthefundamentalcharacteristicsofthestate.Itwasgivenanunamenda-blestatusfirstbythecourt’scase-law,pronouncingitasafundamentaltenetoftherepublicanformofgovernmentwhichitselfwasunamendableaccordingtothe�96�Constitution.Withthe�982Constitutiontheprincipleofsecular-ismitselfbecameopenlyunamendable.Furthermore,IslamicpropagandawasprohibitedbytheTurkishPenalCodeart.�63(dated�926).However,thecourthadframeditspositiononthedissolutionofIslamic-orientedpoliticalpartiesasaconsistentindicatorofitslegalpolicy.Inthiscontext,duringtheeffectiveperiodofthe�96�Constitution,theIslamistNationalOrderParty(Milli Nizam Partisi)(E.�97�/�,K.�97�/�,20May�97�),andduringthe�982Constitution,IslamistWelfareParty(Refah Partisi)(E.�997/�,K.�998/�,�6January�998)and its direct successor Virtue Party (Fazilet Partisi) (E. �999/2, K. 200�/2, 22June200�),(ofwhichsomeofthehigh-rankingrulingAKPartymembersbe-longedto)werealldissolvedbytheTCC.

ItshouldbenotedthatthesedecisionscannotbeconsideredasviolationswithintheframeworkoftheEuropeanConventiononHumanrights(“ECHr”).WhentheWelfarePartytookitscasetotheEuropeanCourtofHumanrights(“ECtHr”),thecourtnotablyruledthattheTCC’sdecisionwasnotabreachoftheECHr(The Welfare Party and others v. Turkey,GrandChamber,ApplicationNo. 4�340/98, 4�342/98, 4�343/98, 4�344/98, �3 February 2003). likewise,inthecaseofleylaŞahinv.Turkey,theECtHrcametoasimilarconclusionthattheheadscarfbaninuniversitiesdidnotconstituteabreachofthecon-vention(Leyla Şahin v. Turkey,GrandChamber,ApplicationNo.44774/98,�0November 2005). We find the headscarf ban, instituted following the �980coupd’étatwithabylawandwhichhassincebeenlifted,asdeliberately ill-conceivedandself-harming;andthuswefindthedecisionof theECtHronthissubjectobjectionable.Thatsaid,asyetanotherexampleofthecauseandeffectrelationshipofpoliticaldevelopmentsinTurkey,wewouldliketopointoutthatleylaŞahin,whowastheapplicantintheaforementionedcase,waslaternominatedbytherulingAKPartyandelectedasanMPinthelastthreegeneral elections. Moreover, as a member of the Turkish Delegation to theParliamentaryAssemblyoftheCouncilofEurope,shevotesintheelectionsofthejudgestotheECtHr(Milliyet20�7).

Asstatedabove,theTCCjustifieditsdecisionsonpartydissolutionsnotonlyonthebasisofsecularismbutalsounitarystate.Infact,whendissolvingsocialistparties,thecourtbaseditsdecisionsnotonsocialistpoliticsingeneral,butpoli-ticsthatadvocatedthereplacementofunitarystatewithfederalism�4(Özbudun

�4 See theTCCdecisiontodissolvethesocialistTurkeyParty(inTurkish):E�993/2K�993/3T30.��.�993.


20�7,�03).Unlikethedecisionsissuedbasedontheprincipleofsecularism,inthisinstance,theECtHrconcludedthattherulingsoftheTCCdidinfactviolatethefreedomofassociationinsofarasthepartiesweredissolvedforadvocatingKurdishnationalidentityorfederalism(ECtHrPressservice20�6).

It is clear that the consistency displayed by the court in its case-law re-gardingpartydissolutionswasinfluencedbytheappointmentprocedureofitsmembersandtheroleplayedbythepresidentsmakingsuchappointments.Infact,membersoftheTCChadallbeenappointedbythepresidentsinlinewiththe�982Constitutionuntil the20�0ConstitutionalAmendmentswererati-fied.Inthistimespan,presidentialroleshadtocomporttotheboundariessetbytheparliamentarygovernmentsystemandtheirtermofofficewasfurtherlimitedbytheconstitutiontoasingle-term.Asaresult,presidentsissuingtheappointmentsweremainlyoutsideofactivepoliticswhichessentiallygener-atedTCCappointeeswhotypicallydidnotholdpoliticalinclinationsbeyondwhatwasperceivedasthefundamentalprinciplesoftherepublic.

Accordingly,thiswouldimplythatthedecisionsoftheTCCcannotbecon-ceivedasentirelyliberalorilliberaluntil20�0.Asamatteroffact,somewhatopposingconclusionsreachedbythecourtacrossmultiplecasesinarelativelybrieftimepunctuatesthattherewasnoideologicalconsistencypresentexceptinmattersdiscussedabove.Forinstance,inadecisiongivenon06.�0.�986thecourtdecidedthatthe�982Constitutionhadestablishedthescopeofdemoc-racywithreferencetoapassageinthepreamblethatread:“liberaldemocra-cyindicatedintheConstitution”(E.�985/2�,K.�986/23,06October�986).Inanotherdecisiongivenonlyfifty-threedayslaterthecourtconcludedthatwhatshouldberegardedasademocraticstatewasclassicaldemocraciesingen-eral(E.�985/8,K.�986/27,28November�986).Andyet,inadifferentdecisionissuedaftertwoyears,thecourtmadeareferencetocontemporaryWesternde-mocracies(E.�988/�4,K.�988/�8,�4June�988).Takenasawhole,in�986orin�988,democracyindicatedinthe�982ConstitutionwasobjectivelyveryfarfromclassicalorcontemporaryWesterndemocracies,somuchsothattheusageof“liberaldemocracy” intheconstitutionat that timecouldeasilybeconsideredoxymoronic.

Indeed,themostsuitablepoliticalstanceonthepartoftheTCCjudgesforgeneralizationcouldbefoundindecisionsgroundedontheaforementionedprinciplesofsecularismandunitarystate.Despitethefactthatpresidentswhobelonged to different political traditions had made various appointments tothecourt,wenotewithregardtothesematters that theTCChadacquiredacertaininstitutionalidentity.Assuch,especiallyincasesregardingpartydis-solutionsnotonlythecourt’scase-lawhadnotchanged,butwhatismore,thecourthadopenlycriticizedaconstitutionalamendmentthataimedatmakingpartydissolutionsdifficultinaninstitutionalpressreleaseclaimingthatsuchanamendmentwouldrendertherepublicwithoutprotection(Ergül2007,306;Aslan2006,238).


Inparalleltoitsideologicalstanceexplainedabove,thecourtattractedafanfareofcriticismsbyboththeliberalandconservativefactionsofthesocietyonthegroundsthatthecourt’sdecisionsonreligiousfreedomsandpartydis-solutionsplaceddemocracyinTurkeyundertutelage.Therefore,theTCCdidnotcomeacrossasapopularinstitution,onthecontrary,thecourtassumedagame-broker role especially via its decisions regarding presidential electionsandheadscarfban(Oder20�7b).

Forourpurposes,wewilltakethecasesurroundingthepresidentialelec-tionofAbdullahGül,thenaprominentmemberoftherulingAKParty,asthemostimportantexampletoexplainthisrole.Inourview,theunderlyingrea-sonwhythisissuchaprominentexampleisbecauseitdemonstratesthecourt’sgame-brokerroleatitspeak,followedbyitsdramatictransformationinchar-acter.In2007,whenthepresidentialelectionswereconductedbytheparlia-mentaccordingtotheconstitution,AbdullahGülwasdeclaredasapresiden-tialcandidatebyhisparty.However,thefirstroundoftheelectionswherenocandidateearnedenoughvoteswascanceledbytheTCConthegroundsthatthenecessaryquorumwasnotmet(E.2007/45,K.2007/54,0�May2007).

Nevertheless,theconstitutioncontainednosuchprovisionthatsoughtaspecial quorum for the presidential elections. Thus, the legal justification ofthe court in this decision was legally flawed and as such, entirely politicallymotivated.Ironically,notonlytheobstacleputthroughthisjudgmentwasnotsuccessfulbutalsoittriggeredasequenceofeventsthatresultedinfavoroftherulingAKPartyanditscandidateGül(Keskin20�8,2�0–2��).Accordingtothepoliticalcompositionoftheparliamentatthetime,theelectioncouldnotpro-ceedunlesstheoppositionwaspersuadedtovote.Thispoliticalcrisisresultedinearlyelectionsandaconstitutionalamendmentpackage.Inthe2007earlyelections,therulingpartyincreaseditsvotesfrom33%gainedinthepreviouselectionsto46,6%(withanincreasedturn-outfrom79%to84%)andthenew-lyformedpoliticalcompositionintheparliamentelectedAbdullahGülasthenewpresident.Moreover,theconstitutionwasamendedandthepresidentialelectionprocedurewaschangedtodirectpopularvoteonthegroundstopre-ventanothersuchobstruction.

Webelieve that thisprocessshouldbeconsideredas thesignal flare fortheriseofpopulisminTurkey.Thegroundsforthecourt’sdecisionwastheal-legedrequirementofaqualifiedquorum.Nonetheless,the2007constitutionalamendmentsrevisedtherelevantprovisionmoreclearly(whichfromastrictlegalperspectivewasunnecessary),andrendereditimpossibleforthecourttomaintain the same interpretation in any elections in the parliament, unlessotherwisestipulatedelsewhereintheconstitution.Moreover,thenewelectionprocedurecreatedapotentialfootholdfortheemergenceofapopulistpresi-dent.Althoughotherprovisionscarryingthepowersofthepresidentremainedunchanged,(inotherwords,theconstitutionstillprescribedaparliamentarysystempresident)directpopularvoteproceduretriggeredadebateaboutthe


governmentsystemandplayedsquarelyintothehandsofanyfuturepresidentwithauthoritarianambitionswhowouldbepubliclyelectedtotheoffice.

Itisworthpointingoutthatpriorto2007,politicalpartyleaderswereelect-edaspresidentinTurkey.Asanexample,TurgutÖzalin�990andsüleymanDemirel in �993 were leaders of their respective parties before ascending tothe presidency. Nevertheless, these presidents who were not directly electedbythepopularvotelostcontrolovertheirparties.sincethelustforareelec-tionwasabsentasthepresidencywaslimitedtoasingleterm,theywerenotmotivatedtoactinacertainway.Meanwhile,the2007constitutionalamend-mentsnotonlybestowedpopularmandatetothepresidencybutalsoalteredthe term of office as 5+5, marking a historical shift to the possibility of ree-lection.Inevitably,thismadeitclearthatapresidentwishingtogetreelectedwould need popular support to pursue a second term. In the hindsight, thisshifthadbegunafterthecourt’sdecisiononthepresidentialelectionsin2007andculminatedwiththe20�7constitutionalamendmentswhichremovedtheCouncilofMinisters,vastlyexpandedpresidentialpowersanddiminishedtheimportanceoftheparliament,thus,transformingthesystemintoadistortedversionofthepresidentialsystem.Onthejudicialfront,the20�7constitution-al amendments undermined the TCC and weakened the entire judiciary. Inaddition,thestructureoftheBoardofJudgesandPublicProsecutorswasalsocrippledbythegrowingpoliticalinfluenceoftheexecutiveoverthejudgesandpublicprosecutors(Ulusoy20�8).

The second TCC ruling that we would like to highlight as an exampleof the court’s game-broker role was issued a year after the aforementionedevents.In2008,withthebackinggainedfromtheminoroppositionNationalMovement Party (Milliyetçi Hareket Partisi) the ruling AK Party passed a newconstitutionalamendmentpackageaimedatmakingtheheadscarvesfreebyuniversitystudents.Althoughtheamendedprovisionshadnodirectreferencestoheadscarfassuch,theyprovidedequalrighttobenefitfrompublicservices,withoutimposinganydirectorindirectlegalchangetothenexistingheadscarfbanonpublicservantsoruniversitystudents.TheTCCannulledtheseamend-ments on the grounds of secularism, despite having no clear competence toreviewthesubstanceoftheconstitutionalamendments.Thecourtconcludedthattheamendmentswereaimedat liftingtheheadscarfbaninuniversities(E.2008/�6,K.2008/��6,5June2008).Althoughtherewerenoelectionsim-mediatelyfollowingthisdecision-similartotheearlyelectionsheldfollowingtheaforementioned2007decision-,webelievethatthefurtherincreaseofthevotesoftherulingpartyto49,8%in20��canalsobetied–amongotherrea-sons-tothepoliticaltensionthuslycreated.

InanotherTCCrulinggivenfivemonthsaftertheforegoingdecision,thecourtcreatedalandmarkpoliticaloutcomethatessentiallymarkedthebegin-ningofthecourt’stransformation.In2008,thechiefpublicprosecutorofthesupremeCourtofAppeals,AbdurrahmanYalçınkaya,broughtbeforetheTCC


a lawsuit requestingthedissolutionof theAKPartyasserting that therulingparty had become “a center for anti-secular activities”. As it transpired, theTCCsidedwiththeprosecutor’spositionaffirmingthattherulingpartyhadindeedbecomeacenter foranti-secularactivities,yet it fell shortofasinglevotetoachievethequalifiedmajorityinordertoruleforthedissolutionofthepartyasrequiredbytheconstitution(whichthensetthebarat7votesoutof��).Notwithstanding,thecourtproceededtocurtailthestatefundingoftheAKPartyby50%.Wefinditremarkablethat,atthesametimethecourtheldtheopinionthattherulingpartyhadbecomeacenterforanti-secularactivi-ties,itgroundeditsdecisiononthefollowing:“theeffortstojointheEuropeanUnion,whichhasbecomethemainforeignpolicyofTurkeysince�963AnkaraAgreement,havebeenmaintainedduringtherulingperiodofthedefendantpartyandinthisdirection,withlegalandpoliticalreformsinitiatedaftertheachievement of the candidacy status in �999 were put on fast track, essen-tialchangesweremadebothintheconstitutionandthelaws”(E.2008/�,K.2008/2,30July2008).

This contentious period came to an end with the 20�0 constitutionalamendmentsanddramaticalterationofthecourt’sinstitutionalidentityow-ingtonewcourtappointments.TheamendmentpackageledtoanincreaseoftheTCCmemberswherebysomeoftheappointeeswereassignedbythepresi-dentandtheparliamentwhichwasdominatedbytherulingparty.Thus,thegamebrokerroleoftheTCCwastransformedintoanewpopulistrole(Oder20�7b).

It isnothardtoassert thatthisnewrole isnowclearly illiberal inchar-acter incontrast tocourt’sgenerallyambivalentnature in thepast,withex-ceptionofitspositiononsecularismandunitarystate.Thisnewcharacterofthecourtbecameemphaticallyapparentfollowingthearrestofitstwojudgesonthebackofthefailedcoupattemptin20�6.Withthestateofemergencydeclared,AKPartystartedtorulewithemergencydecreeshavingtheforceoflaw,thereby,circumventingtheparliamentaltogether. Indirectviolationoftheconstitution,theseemergencydecreesregulatedmattersunrelatedtothestateofemergencyaswell, thoughthisdidnotseemtobudgetheTCCwhodeclinedtoreviewthesedecrees(E.20�6/�66,K.20�6/�59,�2October20�6)asaglaringdeparturefromitspast.likewise,albeittheaccusationsfacedforbeingilliberalorstatistinthepast,thecourthadresolvedin�99�thatitre-servedacompetencetopartiallyreviewandstrikedownemergencydecreesonthegroundsofthesupremacyoftheconstitutionandruleoflaw(E.�990/25,K.�99�/�,�0January�99�).Theforegoingchangeinthecase-lawoftheTCChasbeencarriedovertootherdecisionsaswell.Webelievethatthemostdeci-siveexamplesunderpinningthischangeareonwomen’srightsandchildren’srights,andtherefore,inthesectionthatfollows,wewilldiscusstwoseparateTCCrulingsonthesematters.


THe Tcc’S ReveRSAL OF ITS cASe-LAw wITH ReGARD TO WOMEN’S RIghTS AND ChILDREN’S RIghTS

TwoTCCrulingsthatwewilldiscusshereareregardingwomen’srightsandchildren’srightswerebothdeliveredin20�5.Inbothcases,statutesthatwerebrought before the court were Turkish Criminal Code provisions protectingwomenandchildren.Theimportanceofthesedecisionsowesittothefactthattheseareclearexamplesshowinghowaconstitutionalinstitutionwhoserea-son d’étatistoprotectfundamentalrightscouldeasilyassumeanidentitythatharms the very rights that it has to protect. Whereas one would expect thattheprotectionfunctionwouldbeemployedtocurbpopulistpoliticsandde-mands, in these rulings we encounter populist arguments coming from thecourtitself.

Inthefirstdecisionthatwewilldiscuss,thecourtstruckdownanarticleintheTurkishCriminalCodethatconcernedthepreventionofpolygamyandexecutionofofficial(civil)marriages.Thesaidarticlenecessitatedanofficialmarriagecertificatebeforeconductingreligiousmarriage,therebymakingpo-lygamouspracticesviareligiousmarriagesvirtuallyimpossible(E.20�4/36,K.20�5/5�,27May20�5).

Accordingtoart.230/5-6oftheTurkishCriminalCode:(5) The couples who marry by arranging religious ceremony without exe-

cuting official marriage transactions are sentenced to imprisonment from two months to six months. Both the public action and the punishment imposed thereof, is abated with all its consequences when the civil marriage ceremony is accomplished.

(6) Any person who conducts a religious marriage ceremony without seeing the certificate of marriage is punished with imprisonment from two months to six months.As we can see, these provisions did not prohibit religious marriage, but

rather the execution of the religious marria.ge before an official marriage.Furthermore,intheeventofanofficialmarriageevenafterthecrimewascom-mitted,theinvestigationandthepunishmentwereabatedwithallitsconse-quences.Thesetwopointsshowtheprotectiveaimsoftheprovisionregard-ingwomen.Thefirstaimcorrespondstopreventionofpolygamy.ContrarytotheTurkishCivillaw,amancanmarryuptofourwomenaccordingtosharialaw.�5Inthissense,prohibitionofreligiousmarriagewithoutofficialmarriagewasdevisedasawaytopreventanofficiallymarriedmantotakeasecondwifebywayofreligiousmarriage.Thesecondaimofthisprovisionwastoensure

�5 QuranNisa3:“Ifyoufearyoucannotactfairlytowardstheorphans—thenmarrythewomenyoulike—two,orthree,orfour.Butifyoufearyouwillnotbefair,thenone,orwhatyoual-readyhave.Thatmakesitmorelikelythatyouavoidbias.”


thatwomenwouldenjoytherightsthattheywereentitledtobyvirtueofonlyanofficialmarriage;namely, theright todivorceandchildcustody. Indeed,accordingtosharialaw,amancoulddivorce(talaq)fromhisspousesimplyby“repudiating”herthreetimes,inotherwords,withoutaneedforanycourtdecision.�6Furthermore,sharialawdoesnotstipulateanalimonyforwomenexceptforthedurationofpregnancy�7ifthewomanisbearingachildatthetimeofthedivorce(Cin�974,204).Disadvantagesfacingwomensuchasthoserecountedearlierdoesnotpertaintothe“wife’s”relationshipwiththe“hus-band”,butarecarriedtootherareasaswell.Forinstance,inthecaseofhus-band’sdemiseandwhencircumstancesmerit,womenwillnotbeentitledtoreceivecompensationormonthlystipendwithoutanofficialmarriage.

Itisabitterfactthatsociallyandeconomicallyvulnerablewomencom-ingfromregionswithaloweducationlevelfacesuchproblems.Indeed,initsdecision, the court conceded that the provision in question aimed at lettingspousesequallyenjoytherightsthatarebornoutoftheinstitutionofmarriage.Despitethissocioeconomicphenomenon,accordingtothecourt’sreasoning,“whilelivingtogetherwithoutacivilorreligiousmarriageandhavingchildrenisnotdefinedasacriminalactandnopenalsanctionisimposedbythelegalorderwithinthecontextofrespecttoprivatelife,marryingbyarrangingreli-giousceremonyduetopersonalpreferencesandrequirementsofreligiousbe-liefsiscriminalized.Thisdiscrepancyexplicitlyshowstheabove-explaineddis-proportionateness”(TheConstitutionalCourtoftherepublicofTurkey20�5,7).Accordingtothecourt,religiousmarriageisalreadynotrecognizedbylawandconsideredvoid.Thus,thereisalreadyasanctionfortheprotectionofthefamilyorderandwheresuchasanctionisalreadyinforce,criminalizationofthereligiousmarriagedisplaysadisproportionateintervention.Therefore,thecourtholdstheopinionthatpunishmentforconductingareligiousmarriageviolatesrighttorespecttoprivacyandfreedomofreligion.

Unfortunately, the court’s justification is inherently distorted. The actwhichisprohibitedandlinkedtocriminalsanctionsisnotreligiousmarriageper se,butareligiousmarriagewithoutanofficialmarriage.Hence,thereisnorestrictionintermsofreligiousfreedom.Furthermore,therighttorespectto

�6 Accordingtosharialaw,talaq isnottheonlywaytogetadivorce.Thatsaid,traditionally,itisthemostcommon–andforthesocioeconomicallyunderprivilegedprobablytheonly-way(whichitselfpointstoanothersociologicalproblemconcerningwomen’srightsbutit’sbeyondthescopeofthisarticle).

�7 QuranTalaq6:“lodgethem[inasection]ofwhereyoudwelloutofyourmeansanddonotharmtheminordertooppressthem.Andiftheyshouldbepregnant,thenspendonthemuntiltheygivebirth.Andiftheybreastfeedforyou,thengivethemtheirpaymentandconferamongyourselvesintheacceptableway;butifyouareindiscord,thentheremaybreastfeedforthefatheranotherwoman.”


privacyandfamilylifenecessitatesequalitybetweenspousesinlinewiththerighttoequalityprovidedbytheart.�0ofthe�982Constitution.Torenderspouseswhoarenotalreadyequalintermsofperceivedsocialstatusdependentonsharialaw,inotherwords,neutralizingtherightsthatCivillawconfersonwomencannotberegardedasanactthatshouldbeprotectedwithinthescopeofprivateandfamilylife.Onthecontrary,denialofofficialmarriagetowomenpreciselyconstitutesaviolationoftherighttorespectfamilylife.Nevertheless,thecourtdepictedtheperpetratorasthevictimwithoutevenmentioningtheunderprivilegedsocialstatusofwomenandfoundthepunishmentdispropor-tionatewithadistortedanalogybetweennon-criminalizationofthecoupleswithoutanymarriageandcriminalizationofthereligiousmarriagewithoutanofficialmarriage.Accordingtothislogic,womenwhogotmarriedwithonlyreligiousmarriagearecompletelyfreeintheirpreferencesandtheyarenotinadifferentsituationintermsofpatriarchalsocialstructure,educationallevelorfinancialstatusthanwomenwhochoosetolivewiththeirpartnerswithoutgettingmarried.Hence,thecourttreatedthecaseasiftherewasadiscrimina-tiontowardscoupleswhogetmarriedwithareligiousmarriagecomparedtocouples who get married with an official marriage, and disregarded the factthat the socially underprivileged women who married with a religious mar-riagegenerallyhavenodecisivesayongettinganofficialmarriage.

Anotherimportantproblemisthefactthatthecourtdidnotgiveajustifi-cationforthereversalofitspreviousjudgmentonthesameissue,therebyex-hibitingabadexampleforstare decisis(Ergül20�6,233).Indeed,thesameissuewasbroughtbeforethecourtin�999,andthecourtupheldtheconstitutional-ityofthearticleonthegroundsthatthesubjectofthecrimewasnottheexer-ciseofareligiousmarriage,butareligiousmarriagebeforeanofficialmarriage(E.�999/27,K.�999/42,24November�999).Thecourt’slackofexplanationwithregardtothereversalofitspreviouscase-lawinthiscaseisatestamenttotheincreaseatstare indecisis andinsufficientjudicialreasoninginthecourt’sjurisprudencefollowing20�0.

Thedecisionofthecourtinthiscaseprovidesseeminglyliberalarguments,however,inreality,thecourtservestodisabletheprotectionmechanismofex-istingrights.Indeed,ithasbeenreportedintheTurkishmediathattherehasbeenanincreaseinreligiousmarriagesasthesecondwifeaswellasteenagepregnanciesespeciallyamongtheunder-agedfemaleasylum-seekerswhofledthecivilwarinsyria(Habertürk20�5).

Intheseconddecisionwewouldliketodiscuss,thecourt,again,revokedan article in the Turkish Criminal Code that punishes sexual abuse towardschildren(E.20�5/26,K.20�5/�00,�2November20�5).Thearticleinquestion,art.�03/2oftheTurkishCriminalCodestatesthat“Incaseofperformanceofsexualabusebyinsertinganorganorinstrumentintoabody,theoffenderissentencedtoatermofimprisonmentnolessthansixteenyears”.Accordingtothesamearticle(art.�03/�):


Sexual molestation covers the following acts; a) All kinds of sexual attempt against children who are under the age of fif-

teen or against those attained the age of fifteen but lack of ability to understand the legal consequences of such act,

b) Abuse of other children sexually by force, threat or fraud.Inotherwords,theaforementionedprovisionpunishedsexualactstowards

achildunder�5yearsofage.Thecourtfoundthataminimumsixteenyearsofimprisonmentisdisproportionateforthestatedcrime.Accordingtothecourt,thesaidarticle“eliminatesthepossibilityforthedeterminationofpunishmentorexerciseofrestorativejusticebasedonthespecificsofeachconcretecase,suchas,whentheactisperpetratedagainstvictimsbelongingtodifferentagegroupsorwhentheperpetratorisalsounderage,orwhentheactualrelationshipturnsintomarriagewhenthevictimcomesofageaftertheact[i.e.,thecrime].”Thecourtalsogroundeditsdecisionstatingthattherevokedarticle“hassuchqual-itythatinsomecircumstancescanengenderseverepenaltiestotheextentthatisincompatiblewiththecharacteristicsoftheconcretecaseandruleoutthefairbalancethatshouldexistbetweenthecrimeandthepunishment.”

Asthedissentingjudgesemphasize,inthepast,marriagebetweentheas-saultedwomanandheraggressorhadbeenareasonforthesuspensionoftheimprisonmentsentenceinTurkeyand,thissituationinturn,ledtoforcingthevictimstomarrytheiraggressors.sinceitwasregardedthatintheeyesofthesociety,thechancesofthewomenwhohadbeenvictimsofrapetogetmar-riedinthefuturewoulddecrease,themarriagebetweentheaggressorandthevictimwould“resolve”thesocialstigmaonthesewomen.Therefore,thearti-cleinquestionwhichprovidedameasurefordeterrenceforthosewhowouldcommit sex crimes was neither short-coming nor disproportionate when itdidnottakeintoaccount“thepossibilityoffuturemarriage”betweentheag-gressorandthevictim,alas, thatwaspreciselythemajorityof thecourthadinmind.Althoughthemajoritymadeuseofsuchmodernlawconcepts like“proportionality”and“restorativejustice”,ithadbeenselectivewithregardtothesocialphenomena,reaffirmingthepatriarchyinherentinthesocialorder.Indeed, according to sharia law, there is no minimum age limit to get mar-riedandinsomeportionsofthesociety,girlsevenundertheageof�5couldbeforcedtoget“married”.Thus,theTurkishConstitutionalCourt,whoserea-son d’étatistoprotectfundamentalrightsandcombatpopulistpoliticswhenneeded,couldrevokealawwhichtriedtocombatthissocialphenomenonbyprovidingseverepunishmentenactedbytheparliament–abodywhichshouldhavebeenmoresusceptibletopopulism.

Aswesumupthesetwodecisions,wecanconcludethattheTCCsurpassedtheparliamentintermsofpopulistapproach.Thatbeingsaid,inouropinion,thereismoretothecourt’snewoutlookthantosimplywarrantacriticismforshowingpopulistbehavior.Whensocioeconomicallyvulnerablewomen’sex-posuretopolygamythroughreligiousmarriageorsexuallyassaultedchildren’s


imposedmarriagewiththeiraggressorsareundeniablesocialfacts,revocationofthelawsthatwereenactedtocombatthesephenomenawithoutdulycon-siderationamountstowhatiscalledconstitutionalbadfaithratherthanmerepopulism.Moreover,itisregrettabletoobservethatitisaconstitutionalcourtthatcommitsconstitutionalbadfaithandnotthepoliticalactorswhowouldbetheusualsuspectsinthiscase(Pozen20�6,920–8).Indeed,inbothcases,wearguethattheTCC’sstandingissounreasonablethatitpointstoa“furtivedesignormaliciousstateofmind”(Pozen20�6,933).

CONCLUSION

In light of the historical course of her sociopolitical developments, Turkeycanbeviewedasanexampleofanon-liberalmodernization.Therehasbeena strained relationship between the “republican” course which advocated amodelemphasizingsecularstate,nation-stateandunitarystate,andthe“lib-erals”whoadvocateddemocratizationandforthiscauselenttheirsupporttogroupswhohistoricallyhashadanuneasyrelationshipwithnotonlytheide-alsoftheformerbutalsowithmodernityanddemocracy.Themostconcreteexamplesofthisstrainedrelationshiparemanifestedwithinthefunctionsoftheconstitutionalinstitutions.

TheTCCwhichwasestablishedtoprotectthefundamentalrightsalsoas-sumed a mission to protect nation-state, unitary state and secularism whichhavebeenregardedas the fundamentalprinciplesof therepublic.Thedeci-sionsawardedbysuchmissionboreresultsthatwereincompatiblewithliberaldemocracyandtherepublicancoursecameundercriticismbytheliberals.

The 20�0 constitutional amendment package that was prepared by theIslamic-orientedrulingpartywassupportedbytheliberalswiththeexpecta-tionthatthecloutoftheTCC–andthejudiciaryingeneral–aswellasthemilitarywouldlosetheirgriponpolitics.Thoughthisexpectationhaslargelybeenrealized,withtheadoptionofthe20�0constitutionalamendmentpack-agetherepublicancoursewaspurgedfromtheTCC.Itsreplacement,farfrombeing more democratic, has awarded even more illiberal decisions than itspredecessorwhosescoreboardwasalreadyfarfromperfect.Thepainfullessonhereisthatinsocietieswhichhavenotyetfullycomeintermswithmodernity,theconcessionsgiventotheideologiesthathaveanuneasyrelationshipwithmodernidealscausesmoredamagetodemocracyratherthanstrengtheningorevenpreservingit.

Asamatteroffact,thenewcompositionoftheTCCthatwasformedafterthe20�0constitutionalamendmentshasalteredtheinstitutionalidentityofthecourtandhasassumedthevirtuallyoppositeroleoftheprotectionoffun-damentalrights.Furthermore,thisnewrole,especiallyfromthestandpointof


thegroupsthatneedmostprotection,likewomenandchildren,hasrepercus-sionsgoingbeyondtheissueofliberalism.

Oneoftheoutcomesofthispicturewetriedtodrawhereisthatconstitu-tionalcourtsoranyotherconstitutionalmechanismsthathavesimilarcheck-and-balancepurposescanprotectneitherfundamentalrightsnordemocracybyrelyingonlyoninstitutionaldesign.Withoutproperpoliticalsupporttheynot only will fail in their quest, but will also assume opposite roles and un-derminethedemocraticorderorevenanysuchpossibilitythereof.sincesuchpoliticalsupportcannotbeharvestedfromthesamepoliticalactorswhotrytorealizetheirgoalsbyappealingtotheemotionsofthepublicviaspreadingfearandsharpeningthediscordamongthesociety,thefirstandforemostrolethatshouldbeassumedbytheconstitutionalinstitutionsaswellastheactorsontheotherendofthepoliticalspectrumshouldbeanattempttocreateandpreserveopenchannelsforthepublicdiscoursetobeexercisedfreelyandem-powerthepublictotransformthemselvesasacheck-and-balancemechanismagainstapoliticalpowerthatfeedsoffthevulnerabilityoftherealownersofthesovereignpower.

BIBLIOGRAPHY

Admad,Feroz.�996.İttihatçılıktan Kemalizme.İstanbul:KaynakPress.

Akşin,sina.�998.Jön Türkler ve İttihat ve Terakki.Ankara:İmgePress.

Arslan,Zühtü.2002.“ConflictingParadigms:PoliticalrightsintheTurkishConstitu-tionalCourt”.Critique:Critical Middle Eastern Studies��(�):9–25.

Arslan,Zühtü.2005.Anayasa Teorisi.Ankara:seçkinPress.

Aydın,M.Akif.20�8.Türk Hukuk Tarihi.İstanbul:BetaPress.

Cin, Halil. �974. İslam ve Osmanlı Hukukunda Evlenme. Ankara: Ankara ÜniversitesiHukukFakültesiPublishing.

Derspiegel.20�8.“riseoftheAutocrats.liberalDemocracyIsUnderAttack”Der Spiegel.�3.06.20�8.Availableat:http://www.spiegel.de/international/world/trump-putin-and-co-liberal-democracy-is-under-attack-a-�2�269�.html(Accessedon�Decem-ber20�8).

ECtHr Press service. 20�6. Factsheet – Political Parties and Associations. The EuropeanCourtofHumanrights,October20�6.Availableat:https://www.echr.coe.int/Doc-uments/Fs_Political_parties_ENG.pdf(Accessedon�December20�8).

Ergül,Ozan.2007.YeniKurumsalcı Yaklaşımla Türk Anayasa Mahkemesi ve Demokrasi.An-kara:AdaletPress.

Ergül,Ozan.20�6.Anayasa Yargısında Stare Indecisis Türk Anayasa Mahkemesi Kararlarında İçtihat İstikrarsızlığı.Ankara:AdaletPress.


Eror,Aleks.20�8.“HowAleksandarVucicBecameEurope’sFavoriteAutocrat”.Foreign Poli-cy.09.03.20�8.Availableat:https://foreignpolicy.com/20�8/03/09/how-aleksandar-vucic-became-europes-favorite-autocrat/(Accessedon�December20�8).

EuropeanCommission.20�0.“Turkey20�0Progressreport”accompanyingtheCom-munication From the Commission to the European Parliament and the CouncilEnlargementstrategyandMainChallenges20�0-20��,sEC(20�0)�327,Brussels,9November20�0.

Habertürk.20�5.“MülteciÇocuklaraCinselİstismarKamplaraKadarGirdi”Habertürk.�4.�2.20�5. Available at: https://www.haberturk.com/gundem/haber/��66667-multeci-cocuklara-cinsel-istismar-kamplara-kadar-girdi(Accessedon�December20�8).

İnsel,Ahmet.�998.“CumhuriyetveDemokrasi”Birikim Dergisi��5(Kasım).Availableat:http://www.birikimdergisi.com/birikim-yazi/6365/cumhuriyet-ve-demokrasi#.W77�V9MzaUk(Accessedon�December20�8).

Göztepe,Ece.20�6.“Mutlakîcumhurbaşkanlığıgeliyor’”Gazete Duvar.Availableat:ht-tps://www.gazeteduvar.com.tr/gundem/20�6/�2/26/mutlaki-cumhurbaskanligi-geliyor/(Accessedon�December20�8).

Keskin,OğuzhanBekir.20�8.“Türk’ün Erkler Ayrılığıyla İmtihanı:BirAnayasalGelenek-tensözEdilebilirMi?”AYHD7(�3):�57–232

lewis,Bernard.2002.Emergence of Modern Turkey.NewYork:OxfordUniversityPress.

Leyla Şahin v. Turkey,GrandChamber,ApplicationNo.44774/98,�0November2005

Mardin,Şerif.�973.“CenterPeripheryrelations:AKey toTurkishPolitics”. Deadalus�02(Winter):�69–�90.

Milliyet. 20�7. “Aleyhimde Karar Veren Aihm’e Yıllar sonra Hakim seçtim” Milliyet.25.0�.20�7. Available at: http://www.milliyet.com.tr/aleyhimde-karar-veren-aihm-e-yillar-konya-yerelhaber-�800830/(Accessedon�December20�8).

New York Times. 20�8. “Turkish Media Group Bought by Pro-Government Con-glomerate” The New York Times. 2�.03.20�8. Available at: https://www.nytimes.com/20�8/03/2�/world/europe/turkey-media-erdogan-dogan.html (Accessed on�December20�8).

Oder,BertilEmrah.20�7a.“Turkey’sultimateshift toapresidentialsystem:themostrecentconstitutionalamendmentsindetails”Constitutionnet.Availableat:http://www.constitutionnet.org/news/turkeys-ultimate-shift-presidential-system-most-recent-constitutional-amendments-details(Accessedon�December20�8).

Oder,BertilEmrah.20�7b. “PopulismandtheTurkishConstitutionalCourt:theGameBroker, the Populist and the Popular”. VerfBlog. Available at: https://verfassungs-blog.de/populism-and-the-turkish-constitutional-court-the-game-broker-the-populist-and-the-popular/(Accessedon�December20�8).

Özbudun, Ergun. �976. Social Change and Political Participation in Turkey. Princeton:PrincetonUniversityPress.


Özbudun,Ergun.2005.“AnayasaYargısıveDemokratikMeşruluksorunu”.Ined.OzanErgül.Demokrasi ve Yargı.Ankara:TürkiyeBarolarBirliğiPress.

Özbudun,Ergun.20�7.TürkAnayasaHukuk.Ankara:YetkinPress.

Petersen,FelixandYanaşmayan,Zeynep.20�7.“TheFinalTrick?separationofPowers,ChecksandBalances,andtherecompositionoftheTurkishstate”.VerfBlog.Avail-able at: https://verfassungsblog.de/the-final-trick-separation-of-powers-checks-and-balances-and-the-recomposition-of-the-turkish-state/(Accessedon�Decem-ber20�8).

Pozen,DavidE.20�6.“ConstitutionalBadFaith”.Harvard Law Review�29(february):886–955.

Quran.Availableat:https://quran.com(Accessedon�December20�8).

sharma,Mihir.20�6.“TheriseoftheAutocrats”.TheHuffington Post.04.06.20�6.Availa-bleat:https://www.huffingtonpost.com/mihir-sharma/rise-autocrats_b_962��98.html(Accessedon�December20�8).

shils,Edward.�96�.“CentreandPeriphery”.Ined.PaulIgnotosetal.The Logic of Per-sonal Knowledge: Essays Presented to Professor Michael Polanyi.london:routledgeandKeganPaul.

shils,Edward.�975.Center and Periphery Essays in Macrosociology.Chicago:UniversityofChicagoPress.

Tanör, Bülent and Yüzbaşıoğlu, Necmi. 20�6. Türk Anayasa Hukuku. İstanbul: BetaPress.

Tanör,Bülent.20�7.Osmanlı Türk Anayasal Gelişmeleri.İstanbul:YapıKrediPress.

Taub,Amanda.20�7.“HowAutocratsCanTriumphinDemocraticCountries”.The New York Times.�8.04.20�7.Availableat:https://www.nytimes.com/20�7/04/�8/world/europe/how-autocrats-can-triumph-in-democratic-countries.html (Accessed on�December20�8).

TCCDecision:E.�97�/�,K.�97�/�,20May�97�.

TCCDecision:E.�985/2�,K.�986/23,06October�986.

TCCDecision:E.�985/8,K.�986/27,28November�986.

TCCDecision:E.�988/�4,K.�988/�8,�4June�988.

TCCDecision:E.�990/25,K�99�/�,�0January�99�.

TCCDecision:E.�993/2,K.�993/3,30November�993.

TCCDecision:E.�997/�,K.�998/�,�6January�998.

TCCDecision:E.�999/2,K.200�/2,22June200�.

TCCDecision:E.�999/27,K.�999/42,T.24November�999;Ashortsummaryofthisdecision in English is available from: http://www.constitutionalcourt.gov.tr/in-linepages/leadingjudgements/Constitutionalityreview/judgment/�999-42.pdf(Accessedon�December20�8).


TCCDecision:E.2007/45,K.2007/54,0�May2007.

TCCDecision:E.2008/�6,K.2008/��6,5June2008.

TCCDecision:E.2008/�,K.2008/2,30July2008.

TCCDecision:E.20�4/36,K.20�5/5�,27May20�5.Ashortsummaryofthisdecisionin English iis available from: http://www.constitutionalcourt.gov.tr/inlinepages/leadingjudgements/Constitutionalityreview/judgment/20�5-5�.pdf (Accessed on�December20�8).

TCCDecision:E.20�5/26,K.20�5/�00,�2November20�5.

TCCDecision:E.20�6/�66,K.20�6/�59,�2October20�6.

The Welfare Party and others v. Turkey, Grand Chamber, Application No. 4�340/98,4�342/98,4�343/98,4�344/98,�3February2003.

Traynor,Ian.20�3.“EasternEuropeanautocratsposenewtestfordemocracy”.Guard-ian.�3.08.20�3Availableat:https://www.theguardian.com/world/20�3/aug/�3/eastern-europe-autocrats-return-test-democracy(Accessedon�December20�8).

Ulusoy,Ali Dursun. 20�8. “Understanding Turkey’s restructured system for JudicialAppointments and Promotions” International Journal of Constitutional Law Blog.Available at: http://www.iconnectblog.com/20�8/04/understanding-turkeys-re-structured-system-for-judicial-appointments-and-promotions/(Accessedon�De-cember20�8).

Barış Bahçeci Oğuzhan Bekir Keskin

DEMOKRATSKO PROPADANJE I ULOGA TURSKOG USTAVNOG SUDA: ŠTA MOŽEMO DA NAUČIMO IZ SLUČAJEVA O ŽENSKIM PRAVIMA I PRAVIMA DETETA

SAŽETAK

UovojstudijianaliziramoustavnirazvojuTurskojiunutarUstavnogsuda

Turskeuvezisanadolazećimpopulističkimtalasomidemokratskimpropada-

njemposebnouočljivimuIstočnojEvropi.Bavećisetime,našaseanalizafoku-

siranatransformacijuustavnihinstitucija.Našglavniargumentjedademokrat-

skarecesijauTurskojdolazizbogdrugačijedinamikeodoneuočeneuIstočnoj

Evropitesetakoiishodmoradrugačijeprocenjivati.Overazlikeseproširuju

naideološkupolarizacijuudruštvu,oblikovanjepolitičkihinstitucijaifaktora


kojipogoršavajustanjeosnovnihprava.Imajućisveovouvidu,misebavimo

dvemapresudamaUstavnogsudaTurskekojesetičuženskihpravaipravade-

tetakakobismoobjasniliaktuelnutransformacijuuTurskoj.

KLJUČNE REČI: demokratsko propadanje, populizam, ustavni sud, turska politika,

ženska prava, prava deteta.

UDK 342.7-055.2

Katarina Lončarević1

University of Belgrade Faculty of Political Sciences

Fightingagainstthe“seaofInequality”:WhytheUsWomenNeedtheEqualrightsAmendmentinthe2�stCentury2

SUMMARY

OnMay30th20�8,thestateofIllinoisratifiedtheEqualrightsAmendment

(ErA),andthisratificationhasbroughtaboutanewwaveofenthusiasmamong

women’sandhumanrightsactivistsacrosstheUs.Thefactthattheratification

came36yearstoolate(thedeadlineforratificationexpiredin�982)forfemi-

nistscholarsandactivists,althoughalegalobstacle,doesnotmeanthatthe

ErAistheissueofthepast,andtherearesomesuggestionshowtoovercome

obviousproblemswithpasseddeadline.

TheequalityofwomenisnotenshrinedintheUsConstitution,whichmeans

thatwithoutErA,itismerely,asfeministscholarsargue,amatteroflegalinter-

� Contact:[email protected]

2 Thispaperwasrealizedaspartoftheprojectno.4702�financedbytheMinistryofscienceoftherepublicofserbia.


pretation.ErAcouldexpandlegalprotectionsforwomenbeyondemployment

andeducation,andsex/genderequality,shouldappearintheConstitutionas

ageneralprinciplethatcannotbegivenortakenatanytime.

Thearticlearguesthatthe“subject”oftheErAisnotdead(notdeadintheo-

reticalandscholarlyworkandalsonotdeadinpoliticalandlegalactivism)and

thattheamendmentitselfisstilloneofthemostimportantgoalsofthefemi-

nistmovementintheUs.

KEYWORDS: equality, US Constitution, Equal Rights Amendment, feminist move-

ment, feminist legal theory

OnMay30th20�8,thestateofIllinoisratifiedtheEqualrightsAmendment(ErA),thusbecomingthe37thof38statesneededinordertohavethisamend-mentasapartoftheUnitedstates’Constitution.Intheaftermathof#MeToomovement,theErAratificationbyIllinoishasbroughtaboutanewwaveofenthusiasmamongwomen’s,humanandminority’srightsactivistsacrosstheUnitedstates.However,inordertounderstandwhyforfeministmovementinAmericathefightfortheErAhasbeennearlyacenturyoneofthemostcru-cialstruggles,itisimportanttoanalyzenotonlythehistoricalsignificanceoftheErA,butwhatitmeansforthestatusofwomenandtheirrightsnothavingthatamendmentasapartoftheUsConstitution,andwhymanyfeministac-tivistsandlegalscholarsbelievethat“[i]t’sabouttime...[to]seetheErAascru-cialtoAmericansofallracesandeconomicgroups”(steinem20�5,xviii),thatit istimeto“endthedebatewhetherwomenandmenareequal”(Neuwirth20�5),andthatErAis“urgentlyneeded,nowasmuchasormorethanever”(MacKinnon20�4,569).

However,theideaoftheEqualrightsAmendmentasahistorical issueisimportant. First, many people believe that the Equal rights Amendment is“dead”becauseitexpiredunratifiedonJune30th�982.Being“dead”makesthetopicmoreconvenientfortheinquiry.ToquoteCatharineMacKinnonre-garding the discussions that followed the amendment failure in �982,3 whosayswithobviousirony:“Now,wecanthinkaboutit.Academicsseemtoprefertheirsubjectsasdeadaspossible”(Mackinnon�987,76�).

second,theErACampaignNetworkofPrincetoncommissionedin200�OpinionresearchCorporationpoll,andtheresultsshowedthat96percentofAmericansbelievethatmenandwomenshouldbeequal;88percentbelievetheequalityofmenandwomenshouldbeguaranteedintheconstitution.Andsurprisingly,72percentofAmericansthinkequalrightsforwomenandmen

3 Cf.Berry�986;Dow�983;Eisenstein�986;Mansbridge�986.

Katarina Lončarević | Fighting against the “Sea of Inequality: Why the US Women Need ... 135

are already guaranteed by the Constitution (cf. Armstrong smith and smith20�7,�95).Manypeopleseemto“remember”thattheErA“passed”withoutrememberingthat,forlackofratificationbyjustthreemorestates,itfailedtoenterintoforceasaconstitutionalamendmentin�982(cf.Neuwirth20�5).

Iwanttoargueherethatthe“subject”oftheErAisnotdead(notdeadintheoreticalandscholarlyworkandalsonotdeadinpoliticalandlegalactiv-ism)andthatdespitegeneralbeliefthattheErAispartoftheUsConstitution,theamendmentitselfisstilloneofthemostimportantgoalsofthefeministmovementintheUs.

hISTORICAL bACKgROUND

TheEqualrightsAmendmenthasalwaysbeencontroversial.Whenwomenfi-nallywontherighttovotein�920after72yearsoforganizedstruggle,withtheratificationoftheNineteenthAmendment,thenextstepforsomemembersofthemovementwasafightagainstdiscriminationbasedonsexinalmosteverysocialdomain.AlthoughtheFourteenthAmendmentpromised“equalprotec-tionunderthelaw”,ithadbeenpassedinthewakeoftheCivilWarwithnointentorinstanceofincludingsex/gender(Neuwirth20�5).sointhe�920s,agroupofsuffragettes,ledbyAlicePaul,draftedthetextforaconstitutionalamendment that would secure full legal equality of rights for women. In itsfirstformulation,writtenbyPaul,andintroducedinCongressin�923,theErAstates:

Men and women should have equal rights throughout the United States and every place subject to its jurisdiction.

ThefirstproposaloftheErAwascontroversialwithinthefeministmove-ment.somesuffragistsand“sisters”withinthefeministmovementprotestedagainstthismove,arguingthatwomenofcolorandwomenwhowerepartofotherminoritygroupsstillneededtherighttovote,andthatthestruggleforthisrightwasnotfinishedin�920.Otherwomenrightsactiviststriedtoper-suadetheErAadvocates“toaddlanguagetotheamendmentexemptingma-ternityleaveandotherlegislationdeemedadvantageoustowomen”(Cobble20�5, �0). The ErA advocates from �920s believed in “removing barriers towomen’sindividualachievementandallowingwomenthesamefreedomsasmen”(Cobble20�5,�0).Insensitivetoclassissues,thesefeministshadaverystrongoppositionwithinfeministmovementmadeupfromso-called“socialjusticefeminists”whoarguedthatformallegalequalitywithmenisfartoonar-row,andifratified,itwouldbeinconflictwithprotectionistmeasurestheyhadwonforwomenworkers,suchasminimumwagelawinWashingtonDC,other“woman-specific laws and policies” that were secured in the early twentieth


century, state and municipality laws across the country that “regulated theworkingconditionsofmillionsofwomeninlow-paidservice,industrial,andagriculturaljobs”(Cobble20�5,��).Theselawswere,accordingthesocialjus-ticefeminists,“crucialinkeepingwomen’swagesabovepovertylevel,reducinglonghours,offeringwomenprotectionfromdangerousandunhealthywork”(Cobble 20�5, ��–�2). They argued that “these laws needed to be retained,broadened,andextendedtoallworkers,menaswellwomen”(Cobble20�5,�2).WhentheErAadvocatesformedpoliticaltieswithbusinessgroups,suchasUsChamberofCommerceandconservativepoliticiansinrepublicanandDemocraticparties,thiswasinterpretedasasignthatthesefeministswerenotreallyinterestedintherightsoflow-incomewomen.Butthisfirstannounce-mentoftheErAwasnotsuccessful:theproposaldidnotgettherequiredsup-portandnevercametoavoteinCongress.

The disagreement between two feminist sides in this debate continuedinthenextdecades,andtheydebatedwhat“women’sequality”and“sexdis-crimination”meantandwhatkindoflegislationwillworkforthemajorityofwomen.Whileoneside inadebatearguedfor“strict legalequalitybetweenmenandwomen in labor lawsaswellas in lawsaffectingmarriage,divorceandchildcustody”,othersideopposed“theuniform,gender-neutrallegalap-proach”,whichtheyfearedtheErAwouldintroduce(Cobble20�5,4�–42).

WhilethefirstintroductionoftheErAledtodisagreementprimarily(al-though not exclusively) among feminists, during the most futile period ofstrugglefortheErA,thatisreinforcedbythepassageoftheEqualPayActin�963andtheCivilrightsAct(especiallytheTitleVIIoftheCivilrightsActthatprohibitsemploymentdiscriminationbasedonrace,color, religion,sexandnationalorigin),andalsobythegrowingpowerofthefeministmovement,themain opponents became (and still are) right wing politicians, organizationsand political parties. laborunions, especially their women sections, and so-calledsocialjusticefeministshavebeenpartoftheErAinitiativesfordecades,andmanyfeministhistoriansexplainthischangewiththeincreasednumberofwomeninthewagelaborforce,sothepotential lossofprotective legisla-tionwaslessthreateningtowomenthanthecontinueddiscriminationagainstthem(Gordon20�5,�09–��0).

AlicePaulrewrotethetextoftheErA,andboththeHouseandthesenatepassedthefollowingformulationin�972(whichwasreintroducedbysenatorrobertMenendezin20�3):

Section 1. Equality of rights under the law shall not be denied or abridged by the United States or by the any state on account of sex.

Section 2. The Congress shall have the power to enforce, by appropriate leg-islation, the provisions of this article.

Section 3. This amendment shall take effect two years after the date of ratification.


since �923, the ErA was introduced into every Congress and finallyadoptedbytheCongressin�972,withaseven-yeardeadlineforstateaction.ratificationbyatleastthree-fourthsor38statesisnecessaryandby�982,aftertheextensionofthreemoreyearsaddedtodeadline,theamendmentfellshortbythreestates.Thistimemajorcompaniesandconservativepoliticalleadersandorganizations foughtagainst theErA.Themainfaceofanti-ErAmove-menthasbeenawoman,rightwingactivistPhyllisschlafly(cf.MacKinnon�983;steinem20�5,xvi),andthemainfearswere:fearof“womenincombat,fearofunisexbathrooms,fearofgayrights,andtheunimaginableprospectofsame-sexmarriage”(Neuwirth20�5,6).Inthemeantime,allofthese“fears”fulfilledwithouttheratificationoftheErA,andthequestionis:Isitneededatall?

ERA IN ThE 21ST CENTURy

ThequestionabouttheneedfortheEqualrightsAmendmentisanimportantoneanditisnotonlytheoneaboutthepasseddeadline.

regardingthepasseddeadlineforratification,thereareseveralsuggestionshowtoovercomethelegalobstacles,andoneofthoseistheremovalbytheCongressoftheten-yeardeadlinetoenableratificationbythethreeadditionalstates.Thisisso-called“three-statestrategy”–“[t]hepoliticalandlegalargu-ment that ratification could be accomplished by three additional states vot-ingtoratifyandachievingthenecessarythirty-eight”(Armstrongsmithandsimith20�7,�99). Inthemeantime,twostates,Nevadain20�7andIllinoisin 20�8, ratified the amendment and, in theory, only one more ratificationby one of �3 states is needed, and after that, the ErA advocates could lobbyCongresstorecognizethe38totalratifications.

But, the missed deadline could be a problem. some activists invoke thehistoryofthe27thAmendmentthatneededmorethan200yearsforratifica-tionby38states(in�992)4.IfonemorestateratifiestheErA,itcouldbecomeapartoftheconstitution,andtheCongresscouldvotetochangetheolddead-lineifupheldbythesupremeCourt.5Theothersolution,supportedbythosewhoareconcernedthatthesupremeCourtwillrejectthethree-statestrategy,

4 ItisoneoftheMadison‘samendments,whichsaysthatsalaryincreasesformembersofCongressdonotgointoeffectuntilthetermaftertheywereapproved.

5 Inotherwords,ifonemorestateratifiestheamendment,thenthefederallegislationcouldre-movethedeadline.However,ifremovingthedeadlineischallenged,thenthedecisionwhethertheUsConstitutionwillhaveasitsparttheEqualrightsAmendmenthastobemadebythesupremeCourt(cf.Neuwirth20�5).


istopassabrand-newamendmentwithoutthedeadline,whichwouldrequirestatestoratifytheErAagain.

Certainlytherearemoreprotectionsagainstdiscriminationbasedonsexandgendertodaythantherewerein�972andtheUssocietyismuchdiffer-entnowthatitusedtobeduringthesecondfeministwavewhenthefightforErAwasflourishing.ManystateshavealsoapprovedtheirownversionsoftheErAintotheirconstitutions,andadvocatesforthestates’ErAsseethislevelofstruggleasadditionalsupportforthefederalamendment.6Broadandinclusiveprotection,however,couldonlycomethroughtheEqualrightsAmendment,whichwouldcoveralltheUnitedstatescitizensagainstsexdiscrimination.

ManyopponentsoftheErAclaimthattheFourteenthAmendmentwithits “equal protection under the law” is more than sufficient guarantee forequality, and there is no need for additional amendment with the focus onsex/genderequality,especiallyifwetakeintotheaccountthelawsthatguar-antee against discrimination: the Fourteenth Amendment Equal ProtectionClauseandTitleVIIoftheCivilrightsActof�964(cf.MacKinnon20�4,569).Therefore,forfeministtheoristsandactivists, importantquestionsregardingtheUsConstitutionandthepossibilityorevennecessityoftheErAare:Istheaddition of the sex/gender equality within the constitution something thatcouldbeagroundformorejustsociety?And,whymanyfeministactivistsandlegalscholarsbelievethattheFourteenthAmendmentisnotsufficientguaran-teeforsex/genderequality?

Inher20�2comparativeanalysisof200writtenconstitutions7,feministlegalscholarCatharineMacKinnonshowsthat�84of themguaranteesomeformofgenderequality.Ofthose,eighthavetheUsmodel.

Onehundredthirty-ninehaveexpresssexorgenderequalityorex-pressnon-discriminationprovisionsonthebasisofsex–theword‘sex’or‘gender’,orwomenandmenareinthem.Atleastinlanguage,mostofthecountrieshavelegalguaranteesofsexequalitythataresuperiorto[theUs](MacKinnon20�4,579;cf.MacKinnon20�2,5).

Ontheotherside,“therealityofgenderequalityexistsnowhere....Thegapbetweenequalityguaranteesinconstitutionsandtheunequalrelativestatusofthesexesisstrikinginvirtuallyallsettings”(MacKinnon20�2,6).Despitethisobviousfact,manyfeministlegaltheoristsargueforinclusionofgender,orsexequality,orequalityofmenandwomenintotheconstitutions:itisnecessarytohaveitinordertofight,asMacKinnonsays,the“seaofinequality”(russell-

6 see,forexample,acasestudyforthestateofArkansas(Armstrongsmithandsmith20�7).

7 EUwasincludedasanentityandaswellVaticanCity(cf.MacKinon20�2).


-Kraft20�8)womenfaceintheireverydaylives,butitiscertainlynotamagicwand.Inaddition,howtheconceptofequality isdefinedwithinsomelegalsystemandincourtsisnotatrivialissue.“[V]ariousequalitytheoriesarede-ployedbythejudiciaryininterpretingandapplyinggenderterms”.Itis

crucial ... whether sex and gender are seen as a matter of samenessanddifference,abstractandgenericandsymmetrical,asinthetraditionalAristotelianmodeloflikesalike,unlikesunlike,orwhethersexandgenderarerecognizedaspresentingaquestionodsocialdominationandsubordi-nation,asubstantiveandasymmetricalhierarchy(MacKinnon20�2,5).

Fordecades,MacKinnonhasbeenarguingthat

[t]he notion that people can be different from one another yet stillbeequals,entitledtobetreatedequally,simplydoesnotcomputeintheAristotelianequalityframeworkusedintheUslaw.Farlessdoesaffirma-tivediversity:treatingpeoplealikebasedontheirunlikeness(MacKinnon20�4,57�).

“Equality” understood as “sameness” does not help, according toMacKinnon, and even it can be said, it subverts the fight against social ine-qualities.Themainreasonisthefollowing:“[m]ostpeoplewhoneedequalityaren’t empirically ‘the same’ as, or in doctrinal terms, ‘similarly situated’ tothosewhoalreadyhaveit.Thedamageofinequalityensuresthat‘difference’”(MacKinnon20�4,57�).Inotherwords,sexdifferencesarenotrelevanttosexinequalitybecausewomenarenotinferiortomen,butthey are socially situated as inferior.Theproblemisthatsocietyisorganizedalongthegenderhierarchy.Therefore,sex/genderinequality

associallyorganized,isnotandneverhasbeenbasedonsexdiffer-encesbutonhierarchicalorderingsofgendersupportedbyideologicalra-tionalizationsthatnaturalizeitasdifference.Theresultingtheory,turningonsamenessanddifference,...resiststransformingentrenchedhierarchi-calrankingsofmaterialresourcesandsocialstatusthathavebeensystem-aticallysociallyentrenched.Aristotelianequality...hasthusnotgenerallybeenusefulinsituationsinwhichsocialequalitydoesnotalreadyexist,which is where an equality law is needed the most (MacKinnon 20�4,57�).

MacKinnonhasbeenarguingfordecadesagainstthis“liberal”legalframe-work,itsunderstandingof“equality”as“sameness”,withitscounterpartnotbeing “inequality” but “difference”. Within this framework, you need to bealready“equal”(ortohaveachieved“equality”)inordertoclaim“equaltreat-


ment”.That is thereasonwhytheexisting lawsworkbest formenandelitewomen,andwhytheycannotaddressviolenceagainstwomen,economicin-equality,theproblemofreproductiverightsand“otherinitiativeswomen[intheUs]needmost”(MacKinnon20�4,572).Evenmore,MacKinnonbelievesthatthisunderstandingof“equality”withnoexplicitconstitutionalguaranteeofsexequalityhaveledtothesituationthattheFourteenthAmendmenthasachievedthemostofthegainssoughtundertheErAduring�970sand�980s,whichisnotsufficient,andthemostpressingissuessuchasecomicinequalityandviolenceagainstwomenrequirethenewErA(MacKinnon20�4,572).

Inher20�5studyEqual Means Equal,JessicaNeuwirthbuildstheargumentfor thenewErAandshowshowtheexisting laws,especially theFourteenthAmendment,itsEqualProtectionClause,andtheTitleVIIoftheCivilrightsAct,arenotsufficientguaranteesforsex/genderequality.

Despite feminist efforts and arguments, many legal scholars see theFourteenthAmendmentasaremedyforsexdiscrimination.However,itsscopeisverylimitedprimarilybecauseofthewaythesupremeCourthasinterpretedit.Adopted in�868, theamendmentwasneeded“toaddress racialdiscrimi-nationandprohibitstatesfromdenyinganyperson‘theequalprotectionofthelaws’”(Neuwirth20�5).Ittookmorethanacentury,namelyin�97�,forthesupreme Court to strikedown “a law under theEqualProtectionClauseof[theFourteenth]amendmentbecausethelawdiscriminatedonthebasisofsex”.OneofthemostobviousproblemswiththeFourteenthAmendmentisthatit“hasbeenlimitedvirtuallyfromitsbeginningtostateactionbythegov-ernmentandpublicofficials,whilesooftensexandracediscriminationresultfromprivateactionbyindividuals”(Neuwirth20�5).

Neuwirth inher20�5studyandaplea for thenewErAshowsdifferentinequalitiesanddiscriminationswomensufferintheUswithoutthefederalequalrightsamendment,discriminationsthatcannotbeeffectivelysolvedonastatelevel,suchaspayinequity,pregnancydiscrimination,violenceagainstwomen,anddiscriminatorylaws.Here,Iwilljustoutlineoneofthemostpress-ingissuesinthelivesofallwomenintheUs:gender-basedviolence.

Victimsofgender-basedviolencehavesoughtjusticefromtheConstitution,basing their claims on the Equal Protection Clause, the Commercial Clause,andtheDueProcessClauseoftheFourteenthAmendment.Althoughtheob-vious place to seek protection and guarantees of rights of sexual assault vic-timsispreciselytheEqualProtectionsClause,thesupremeCourt’spracticehasbeen to limit the Fourteenth Amendment to state actions and excluding ac-tions by private individuals from the scope of its protection (cf. MacKinnon20�4;Neuwirth20�5).

After a long battle of feminist activists and legal scholars, with impor-tantalliesamongprogressivepoliticians,in�994theUsCongresspassedtheViolenceagainstWomenAct(WAVA)claimingthat


biasinstatecriminaljusticesystemsoftendeprivedvictimsofgender-basedviolenceofequalprotectionofthelawsandthatauniformnationalapproachtothisproblemisneeded.VAWAwasintendedtostrengthentheinvestigation and prosecution of rape and other gender-based violence,provide restitution for victims, and create a legal avenue of recourse infederalcourtwhenstatelawenforcementfailedtoprosecutethesecrimesthesecrimes.Throughthisavenueofrecourse,knownlegallyasaprivateright of action, VAWA allowed anyone victimized by gender-based vio-lencetoseekcompensation,punitivedamages,andotherappropriatere-lieffromthefederalcourtstoprotecthisorherrighttobefreefromcrimesofviolencemotivatedbygender(Neuwirth20�5;cf.MacKinnon20�4).

However, that was just the beginning of the problems VAWA started tofacewithintheUslegalsystem.Although,“zerotoleranceforgender-motivat-edviolencebecamethelegalstandardforthefirsttimeandrapeanddomes-ticviolencewererecognizedaspracticesofsexdiscrimination”,thesupremeCourt invalidated the VAWA “not because it did not address sex discrimina-tion,butbecauseCongressassertedlyhadnoauthoritytopassit”(MacKinnon20�4,576–577).

Evenworse,theUsisamongafewcountriesintheworldthathavenotratified the United Nations Convention on the Elimination of All Forms ofDiscrimination against Women (CEDAW). Clearly, the CEDAW ratificationdoes not mean that in the countries which ratified it women live their liveswithout experiencing gender-based discrimination and violence, but theCEDAWisanimportanttoolforprotectionofwomen’srightsandfightingtheexistentdiscriminationsagainstwomen.Althoughsignedin�980byPresidentCarter,CEDAWmustberatifiedbytwo-thirdsvoteofthesenatetoenterintoforce,anduntiltodayithasnotbeenratified.TheUs,therefore,“lacklegalrec-ognitionofwomen’sequalityrights,notonlyin[its]internationallegalcom-mitmentsbutevenin[its]ownConstitution”(Neuwirth20�5).

Althoughgender-basedviolenceandviolenceagainstwomenwerenotis-suesinfocusduringtheErAcampaignin�970sandearly�980s,inthe2�stcenturythis formofviolence iswidelyrecognizedasa formofsexdiscrimi-nation. The ErA advocates, such as MacKinon and Neuwirth, argue that the“EqualrightsAmendmentwouldprovideaproperconstitutionalfoundationforeffectiveactiontoendthisdiscrimination,whichdepriveswomenoftheirmostfundamentalrighttolife”(Neuwirth20�5).

In20�7“feminism”wastheMerriam-Webster’swordoftheyear.Besidetheobviouscommercializationandcommodificationofeverythingincludingpolitical and social justice movements, the word “feminism” was frequent-ly used in 20�7 during the Women’s March in Washington DC and then inmarches around the world, where women claimed women’s rights, humanrights,reproductiveandlgbtrights,aswellasmigrantrights.Then,againin


20�7, so-called #MeToo initiative spread through the social networks wherewomensharedtheirexperiencesofsexualviolenceandharassment.It isnotsurprisingthatinthatkindofenvironment,thefeministvoicesadvocatingfortheErAbecameloudernotonlyintheUsmediaandsocialnetworks,butthetopicof theconstitutionalamendment forequal rightswasexplored inaca-demicessays,journalsandeditedvolumeswithnewvigorandinsights.

TheUsacademicjournalFrontiers,whichmainlypublishesarticlesandre-searchinthefieldofwomen’sandgenderstudies,evendevotedawholeissuein20�7totheEqualrightsAmendmentanditsrelevanceinthe2�stcentury,andorganizedandpublishedso-calledErAroundtablethatgatheredtogeth-erninefeministactivists,scholarsandwritersofdifferentgenerations(BerryandChateauvert20�7;Cross20�7;D’Amore20�7;Francis20�7;GrabenhoferandErickson20�7;Hager20�7;richards20�7).Theauthorsdiscusseddiffer-enttopics:fromtheErArelevancefortheUswomentoday,throughtheideasofnegativeandpositiveliberty8,howyoungwomenfeelabouttheErAinthe2�stcentury,aboutinter-generationalfeministdialogue,tosomemostrecentexampleswhytheErAisurgentlyneededinthelivesofAmericanwomen.

BonnieGrabenfofferandJanEricksonarguethatthe

unfortunatetruthisthatdespiteaseriesofimportantlegislativegainsand court rulings over the last half century prohibiting discriminationandimprovingeconomicopportunity,womenremainsecond-classciti-zens.Theirstatushasbeenonlymodestlyimprovedbysuchgains,whichare subject to revision or repeal at any point by a simple majority vote(GrabenhoferandErickson20�7,27).

WomenintheUssufferfromgender-basedviolence,donothaveguaran-teesfortheirreproductiverights,experienceeconomicandwagediscrimina-tion.Womenaresexuallyharassedandsubjectedtodiscriminationinhiringandpromotion.Theyarealsodiscriminatedbyemployers inpregnancyand

8 InsistingonamorepositiveaccountofErA,KatherineCrossarguesfornewformulationoftheamendment:

“section�.EqualityofrightsunderthelawshallnotbedeniedorabridgedbytheUnitedstatesorbyanystateonaccountofsex.

section2.Therighttogenderself-determinationshallnotbedeniedorabridgedbytheUnitedstatesorbyanystateonaccountofsex,race,class,sexualorientation,creed,disability,orgen-deridentity.

section3.TheCongressshallhavethepowertoenforce,byappropriatelegislation,theprovi-sionsofthisarticle.

section4.Thisamendmentshalltakeeffecttwoyearsafterthedateofratification”. AccordingtoCross,this“couldmaketheErAarenewedfrontierforhumanrightsandmakeit

amodelforotherconstitutionsworldwide”(Cross20�7,�3).


motherhood(GrabenhoferandErickson20�7,27).Theseinequalitiesanddis-criminationleadfeministscholarsandactiviststoarguefortheErAinordertoprotectgainsmadeoverthepastdecades.sincethe20�4,30statelegisla-tures,theUsHouseofrepresentatives,andthesenate“havepassedhundredsoflawsgreatlyrestrictingwomen’saccesstoreproductivehealthcare”.Inaddi-tion,conservativelawmakers

opposed equal pay laws and minimum wage increase measures, ...paidsickandfamilyleave,cutstatefundingforpublicsectoremploymentwherethemajorityofemployeesarewomen,repealedworkersprotectionsthatbenefitwomen(GrabenhoferandErickson20�7,27).

WhatwouldtheErAdoforwomen(andmen)inthe2�stcentury?Itcouldhelppassingofthepayequitylegislation;itcouldhelptheargumentforrais-ingwagesinoccupationswherewagesarelowsimplybecausethesejobsaretraditionallyandprimarilydonebywomen.TheErAcouldbeveryeffectiveinfightingagainstdenialoflegalandappropriatemedicalcareforwomenregard-ingreproductivehealthandabortion.TheErAcouldreinforcethePregnancyDiscriminationAct.TheErAimportanceinfightingviolenceagainstwomenismorethanobvious(cf.MacKinnon20�4;Neuwirth20�5;GrabenhoferandErickson20�7).

Currently,therearetwoformulationsoftheErApendinginbillsbeforeCongress. The one is the �972 ErA with the same text as the ErA passed in�972,andthesecondisso-calledthe“newErA”,proposedbyrepresentativeCarolynMaloneyin20�3.somefeministlegalscholarsarguethatMaloney’sformulationoffersbetterapproachtoidentifyinequalityandfacilitatecorrec-tiveaction(cf.MacKinnon20�4).sheonlyaddedonesentencetosection�ofthe�972ErA:

Women should have equal rights in the United States and every place sub-ject to its jurisdiction.

This formulation states a positive right to women’s equality and placesongovernmentstheresponsibilityforassuringequalrightsforwomen.ManyfeministlegalscholarsarguethatthisseemsafarbetterpathforequalitythananegativelyframedErAmakingitnecessaryforwomenfirsttobeequalwithmentoprovediscrimination.ThefirstsentenceofMaloney’snewErAaddress-esaspecificandconcretegroupofpeople.Theword“sex”inthesecondsen-tence(thefirstoneinthe�972ErA)thenappliestoeverybody(cf.MacKinnon20�4). But either formulation of the amendment can “spur new legislationandpolicytoremedyinequalitiesandcouldhaveapoliticalimpactthatwouldchangethewaylawsareinterpreted”(GrabenhoferandErickson20�7,34).


WiththeErAasapartofconstitution, itwillnotbepossiblefortheUsConstitution to provide a basis for literalist interpretations, favored by thelate Justice Antonin scalia who in 20�� (in)famously said: “Certainly theConstitutiondoesnotrequirediscriminationonthebasisofsex.Theonlyis-sueiswhetheritprohibitsit.Itdoesn’t”(MacKinnon20�4,579).

TheErAis,however,justthebeginning,nottheendofthestruggle,andthe evidence of the gender equality guaranteed in the majority of the writ-tenconstitutionsdoesnotnecessarilyleadtogenderequalityinreallife.Theamendmentisa“generalprinciple,...overarchingconstitutingnorm,...[that]can[not]begivenortakeninanytime”(russell-Kraft20�8).TheErAcouldbeunderstoodas

progressive. ... It isoneofmany ... initiatives [that]can [be]use[d].... It would give women a place in the Constitution, strengthen somegains[that]have[been]made,andprovideonebasisforgoingfurther....[However,] ...everythingweneedwillnotbeaccomplishedby theErA,andnotbythelawalone(MacKinnon�983,347).

BIBLIOGRAPHY

Armstrongsmith,lindsley,andstephenA.smith.20�7.“KeepingHopeAlive:ACasestudyoftheContinuingArgumentforratificationoftheErA”.Frontiers: A Journal of Women Studies38(2):�73–207.

Berry,MaryFrances.�988.Why ERA Failed: Politics, Women’s Rights, and the Amending Process of the Constitution.Bloomington:IndianaUniversityPress.

Berry,MaryFrances,andMelindaChateauvert.20�7.“reformandsymbolismAreNotEnough:EqualrightsMeansGenderJusticeandsexualEquality”.Frontiers: A Jour-nal of Women Studies38(2):2–8.

Cobble,Dorothysue.20�5.“MorethansexEquality:Feminismaftersuffrage”.InDo-rothysueCobble,lindaGordon,andAstridHenry,Feminism Unfinished: A Short, Surprising History of American Women’s Movements,�–67.NewYork,london:liv-erightPublishingCorporation.

Cross, Katherine. 20�7. “self-Determination: The ErA as a Human rights Frontier”.Frontiers: A Journal of Women Studies38(2):8–�3.

D’Amore,Mattoon.20�7.“ErAroundtable:Introduction”.Frontiers: A Journal of Women Studies38(2):�–2.

Dow,PhyllisA.�983.“sexualEquality,theErAandtheCourt–ATaleofTwoFailures”.New Mexico Law Review �3(Winter):53–97.

Eisenstein,Zillahr.�986.The Radical Future of Liberal Feminism.Boston:NortheasternUniversityPress.


Francis,robertaW.20�7.“ChangedForeverbytheEqualrightsAmendment”.Frontiers: A Journal of Women Studies38(2):2�–26.

Gordon,linda.20�5.“Women’sliberationMovement”.InDorothysueCobble,lin-da Gordon, and Astrid Henry, Feminism Unfinished: A Short, Surprising History of American Women’s Movements, 69–�45. New York, london: liveright PublishingCorporation.

Grabenhofer,Bonnie,andJanErickson.20�7.“IstheEqualrightsAmendmentrelevantintheTwenty-firstCentury?”Frontiers: A Journal of Women Studies38(2):27–34.

Hager,Bettina.20�7.“TheEqualrightsAmendmentIsFarfromanOldschoolVestigeofthePast”.Frontiers: A Journal of Women Studies38(2):�7–2�.

MacKinnon,CatharineA.�983.“ExcerptsfromMacKinnon/schlaflyDebate”.Law & In-equality: A Journal of Theory and Practice�(2):34�–353.

MacKinnon,CatharineA.�987.“UnthinkingErAThinking”.The University of Chicago Law Review54(2):759–77�.

MacKinnon,CatharineA.20�2.“GenderinConstitutions”.InMichelrosenfeldandAn-drássajó,The Oxford Handbook of Comparative Law,�–�9.Oxford:OxfordUniver-sityPress.doi:�0.�093/oxfordhb/9780�995786�0.0�3.002�

MacKinnon, Catharine A. 20�4. “Toward a renewed Equal rights Amendment: NowmorethanEver”.Harvard Journal on Law & Gender37:569–579.

Mansbridge,JaneJ.�986.Why We Lost the ERA.Chicago:UniversityofChicagoPress.

Neuwirth,Jessica.20�5. Equal Means Equal: Why the Time for an Equal Rights Amendment Is Now.NewYork:TheNewPress.KindleEdition.

richards,Amy.20�7.“ErA:EarningOurrighttoBeActivist–YoungWomenandTheirstruggle to Find a Place and Voice in the Feminist Movement”. Frontiers 38(2):�3–�7.

russell-Kraft, stephanie. 20�8. “Why the Equal rights Amendment still Mat-ters”. The New Republic, June �4. https://newrepublic.com/article/�49074/equal-rights-amendment-still-matters

steinem,Gloria.20�5.“Foreword.”InJessicaNeuwirth,Equal Means Equal: Why the Time for an Equal Rights Amendment Is Nowxi–xviii.NewYork:TheNewPress.


Katarina Lončarević

BORBA PROTIV „MORA NEJEDNAKOSTI”: ZAŠTO JE AMERIČKIM ŽENAMA POTREBAN AMANDMAN O JEDNAKIM PRAVIMA U 21. VEKU?

SAŽETAK

ratifikovanjeAmandmanaojednakimpravimaodstranedržaveIlinojusAD

30.maja20�8.godinepostavilojeucentarjavnihraspravanesamomeđufe-

minističkimteoretičarkamaiaktivistkinjamapitanjeamandmanakojimse

garantujepolna/rodnajednakost.Činjenicadajedoratifikovanjadošloskoro

sa36godinazakašnjenja(poštojerokistekao�982.godine),iakopredstavlja

značajnupravnuprepreku,zafeminističketeoretičarkeiaktivistkinjeneznači

dajeAmandmanojednakimpravima„stvarprošlosti”,poštovećpostojeneki

predlozikakodasepravnimputemrešiproblemzastarelosti.

ČinjenicajedaUstavsADnesadržinijedančlanojednakostižena,štojeslučaj

savećinomdanašnjihpisanihustava.Topraktičnoznačida,bezAmandmana

ojednakimpravima,jednakostiravnopravnostženapostajestvarpukepravne

interpretacije.Amandmanojednakimpravimamogaobidaproširizakonsku

zaštitužena,aujednobisepolnajednakostpojavilauustavukaoopštiprincip,

anekaoneštoštomožebitidatoilioduzetouzavisnostiodpolitičkevolje.

Ovajtekstbraniidejudatema,paniproblemkojinosiAmandmanojednakim

pravimanije„stvarprošlosti”(niuteorijskomistručnomradu,aniupolitič-

komaktivizmu)idajetajamandmanidaljejedanodnajvažnijihciljevafemi-

nističkogpokretausAD.

KLJUČNE REČI: jednakost, Ustav SAD, Amandman o jednakim pravima, femini-

stički pokret, feministička teorija prava.

UDK 321.7(495) 329.14(495)

Athanasios Kolliopoulos1

University of Athens Department of Political Science and Public Administration

Constitutionalpopulismandtheillusionof“directdemocracy”intheGreekcase

SUMMARY

representativedemocracieshaveinstitutionsofdirectparticipationandnotof

directdemocracy.Thelatterisacompletelydifferenttypeofgovernmentand

polity.Thisconfusionrevealsageneral“embarrassment”ofmoderndemoc-

racythatfeedspopulism.Globalisationoverturnedtwoofthemostimportant

conditionsofmodernity:nationaleconomyandculturalidentity.Therefore,

thecitizens’identity,mainlyduringtheeconomicandmigrationcrises,tends

tobean“emptysignifier”or“emptyspaceofpower”.Ontheotherhand,con-

stitutionalismwashistoricallythecatalystwhichcoupledthenationaland

popularsovereignty,providingtothenationstateanimageofunityandco-

herence.Butinourdays,thefeelingofunityandcoherenceisdesired.Many

populists,whooffersimplisticandnationalsolutionsforcomplexandsupra-

nationalproblems,resorttothesafehavenofconstitutionaldeclarationsand

provisions.Thecoreassumptionofconstitutionalpopulismisthesystematic

andself-indulgentcultivationofillusionthatinaregimeofrepresentative

democracythepeople,iftheyfindtheappropriateleadership,areomnipo-

tentregardlessoftheirdomestic,Europeanandinternationalinstitutions,and



regardlessofthefactthatpopularsovereigntyisexercisedas“theConstitution

envisages”.Anexampleofconstitutionalpopulismderivesfromthecoalition

government’sproposalsforconstitutionalamendmentinGreece.Twoyears

ago,thegovernmentofTsipras(composedofleft-wingsYrIZApartyandfar

rightANElparty)setupacommitteetoprecedealengthy,bluntandindefinite

processof“consulting”thepeopleinordertospecifytheproposals,insteadof

proceedingimmediatelytoparliamentwiththerevisionprocess,asforeseen

bytheConstitution.Inaddition,thegovernmentproposeddifferenttypesof

referendums.Amongthem,therewasoneontheratificationof“anytreaty

conveyingsovereignpowersofthestate”tointernationalorganizations.This

regardsanyfurtherstrengtheningofthepowersoftheEuropeanParliament,

theCounciloreventheCourtofJusticeoftheEuropeanUnion.

KEYWORDS: Constitutional Populism, Referendum, Direct Democracy, SYRIZA

INTRODUCTION

Theissuetobedealtwithinthispaperistooutlinethecontentofconstitu-tionalpopulismingeneral,inordertoanalyzethespecificcaseoftheGreekgovernment’sproposalsfortheforthcomingconstitutionalrevision.Forrea-sonsofconceptualcoherence,aframeworkfordefiningthephenomenonofpopulisminmodernpost-democracywillfirstbeset.Then,inthiscontext,thephenomenon of constitutional populism and its relationship to “direct de-mocracy”willbeanalyzed.Finally,arguingthatthepopulistsonlyuse“directdemocracy”tomanipulatepremeditateddecisionsthroughreferendums,theaim of the Greek government to introduce new types of referendums in theConstitutionwillbecriticallydescribed.

POPULISM IN THe eRA OF POST-DeMOcRAcy

Beppe Grillo wrote the following post on his blog in 20�3: “The Five starMovementwantstoachievedirectdemocracy,directmediationbetweenpoli-ticians and citizens, elimination of parties, dynamic referendum: the citizeninpower”(Grillo20�3).Thispostisquiteindicativeofwhatprofessesmodernpopulism.2Therefore,itisimportanttonotethatthenewpopulistmovements

2 Ofcourse,nopopulistmovementhasinitsprogramasthebasicprinciplethat“ordinaryciti-zens”havetoassumepublicoffices,aswasthecaseinAtheniandemocracyorasleninsug-gestedwhenhespokeofthe“crashofthebureaucraticmachineryofthemodernstate”andthe

Athanasios Kolliopoulos | Constitutional populism and the illusion of “direct democracy” in the Greek case 149

donotaimtoabolishdemocracy,aswasthecasewiththeextremistpartiesoftheinterwarperiod(Krastev2007).

Onthecontrary,theyareself-proclaimedasthemostgenuineexpressersofthepeopleandtheestablishmentoftheonlyandrealdemocracy,namelydirectdemocracy!Thatiswhythemodernembarrassmentofdemocracyisnot“theuncertaintythatariseswhenonehastochoosebetweentwostreets.Itisthedissatisfactionwithdemocracyalongwiththesuspicionthattherearenoalternativestodemocracy”(Galli20�6,�5).

By excluding the possibility of overthrowing democracy itself by mod-ernpopulists, thequestionthatarises is:Whatare thedefectsof representa-tivedemocracythat,theoretically,theyseektoeliminate?However,ifweinsistonanalyzingpopulismonlyfromthepointofviewof“supply”,thenwewillunderstanditasavaguenessofanideologicalandpoliticalregressionandwewillregarditasthemaindiseaseofmoderndemocracy.Onthecontrary,pop-ulismis themostobvious“symptom”ofthe“disease”ofcontemporaryglo-balizedrepresentativedemocracies.Populism,onthedemandside(Mudde&Kaltwasser20�7,39), takes the formofaclass struggle in thecrisisphaseoftheglobaleconomy’sfinancialmodel.Thismeansthatthepopulistscometofillagapandgivepeopleasenseofcommunion.Globalization,whichisthemainenemyofthepopulists,hasinfluencedthetwomaincomponentsofthepost-warsocialmodel:(a)thestableclassdelimitationasitwasformedintheFordistmodelofproduction;and(b)thenationalandculturalhomogeneityofEuropeansocieties,whichiserodedbymigratoryandrefugeeflows,creat-ingakindofculturalinsecurity(Ahearne20�7).Thesetwochangesmarkedakindofdisintegrationofauthority,whichfinallyrendersdemocracyan“emp-typlaceofauthority”(d’Allonnes20�6,22–27).

Therefore,eachpopulistunificationisbasedonasociallyheterogeneousground,whichenables it toactasa recognitionpoint for indignantcitizens(Formenti20�6,205–207).Thelackofmatchingwithacertainwiderensem-ble(class,nation,etc.)leavesroomforanunfulfilleddesirethatis“covered”bythepopulists,thusrenegotiatingthe“emptysignifier”(laclau�996,36-46).A large, unexpected outcome of these developments, as Crouch says, is thattheolddominantaxisofconflictover inequalityandredistribution is inter-pretedthroughnationalismratherthanthroughclasspolicy.Newnationalistmovementsalmostalwaysattackagainstworldeconomicelite(Crouch20�6).returning to the protection of the nation state is interpretable if we consid-erthatthenationalstatehashistoricallybeenthegreenhouseforsafeguard-ingandprotectingcivil,politicalandsocialrightsthroughconstitutionalism.

construction–bythepeoplethemselvesandnotonlybythebourgeoispoliticiansandofficialswiththeappropriateinstitutions–ofthestateasasocialmanagementmechanismthatwouldbeabletobeusedbyworkersthemselves.


Therefore,thenewformofclassstruggle,inacontextinwhichtheverynotionofclassissofluid,mergeswithanythingelsethatcangiveitasubstance,suchastheentrenchmentaroundthenationalstate,whichremainsmaterially,letaloneemotionally,a“safehaven”.Populism,asaformofclassstruggleinthepost-democraticera,hastocontendprimafaciewiththepowerfulprivatepow-ersthatarisefromunregulatedanduncontrolledfunctioningoftheeconomicaspectofglobalization.However,thereareexamplesofpopulistswhooverlapwiththatpowerfulprivatepowers(Trump,butmanyothers).Thepowersoffi-nancialcapitalareoneofthemostcrucialfactorsintheerosionofstatesover-eigntyand,ultimately,politicalautonomy,notonlyatthenationallevel,butalsoattheregionallevel,ashasbeenclearlydemonstratedinthecaseoftheEurozonecrisis.

THe “eMPTy PLAce” OF cONSTITUTIONALISM IN THe eRA OF GLOBALIZATION

Themodernempty place of authoritygivescitizensasenseofalienationfromthetraditionalpowerstructuresandultimatelycausesadeepcrisisofrepresenta-tive democracy. As a result, the objections against representative democracyare strengthened and a completely unrealistic and irresponsible rhetoric on“directdemocracy”isbeingpromotedasasolutiontoallproblems.

Butlet’sjuststicktotheso-called“directdemocracy”forawhile.Firstofall,adistinctionneedstobemadebetweendirectdemocracyanddirectpartici-patoryinstitutions.Thefirstisacompletelydifferentsystemfromrepresenta-tivedemocracy,whilethelatterisacomplementarywayofinvolvingcitizensinrepresentativedemocracy.Intheconstitutionofdirectdemocracy,thegov-ernment isnothingmorethanacommitteeof theParliamentor theDemos,defined, controlled and withdrawn by it. The government exercises only anadministrativefunction,beingsubordinatetothepoliticalpoweroftheHouse.Therelationshipofexecutiveandlegislativepowerisaemployee/employerre-lationship(spyropoulos2006,49).InancientAthens,forexample,themunic-ipalitywasthe“state”inthesenseof“theholderofpoliticalpower”.Inthisway,citizensasawholewereidentifiedwiththestate.

In indirect, representative democracies, the people are not directly in-volvedintheadoptionoflawsbutthroughtheirrepresentatives.Andtheydonotidentifywiththestate.Asthe“mainactor”indemocracy,thepeopleareanorganofthestate.Andindeed,theyarethe“supreme”organ.supremeorganmeansthatthecitizenslegitimizethelegislativebody,whichcaninterveneintheirfreedomthroughtheadoptionoflaws.

Oneofthemostcrucialmanifestationsofthe“emptyplace”ofmodern(post)democracyisasymbolicandnormativeweakeningofnationalconstitu-tions,whichareunabletoorganizesociallifewhichisbeingincreasinglypro-


ducedatthesupranationallevel,butaffectingtheorganizationandexerciseofnationalstateauthority.Thus,inrecentdecades,atransitionfromtraditionalconstitutionalismtotheprocessofmodernconstitutionalizationhasbeenob-served.Whileintraditionalconstitutionalismtheobjectivewastoeffectivelylimitthepoliticalactionsofnationstateswithintheruleoflaw,constitutional-izationnowadaysderivesfromcompletelydifferentactorsthatarediffusedintheglobaleconomyandsociety.Inparticular,inthecontextofglobalization,theconstitutionsofnon-statesupranationalregimesaredeveloping,astheseregimesgobeyondthepowerofnationallegislatorsandjudges.Inmanyareas,suchassport,trade(lex mercatoria),theInternet(lex electronica),thisgloballeg-islationlackspoliticalandinstitutionallegitimacybecauseitiscloselylinkedtoglobalizedsocio-economicprocesses.Inthesemultipleandfragmentedle-galorders,tendenciestowardsconstitutioncanbeobserved.

Inanutshell,thereisamajorshiftindefiningtheopponent:whilecon-stitution,initsbroadestsense,traditionallyimplied“therequirementtoim-poselegalconstraintsonstatepower”(Chrysogonos,20�2)forthebenefitofsociety(Grimm20�6,249)nowtheopponentisnolongertheauthoritarianstate. Nowadays, the protection becomes meaningful over the powerful pri-vatepowersthatmakethemostoftheguaranteesofeconomicfreedomthatsurroundsthem(Manesis�993,��3–�4�).Theconsolidationofthefinancialmarket,itsstrengtheninganditsautonomybynationalstatesarethemostim-portantcauseoftheemergenceofapost-regulatorysupranationalorderthatleads to a new type of rule-setting: neo-constitutionalism that is manifestedinmulti-levelconstitutionalism(loughlin20�0,67)andistransformedintoa“constitutionalismbeyondthestate”basedonthefollowing:a)constitutionalproblemsarisesimultaneouslyoutsidethelimitsofthenationalstateinsupra-nationalpoliticalprocessesandb)outsidethe institutionalizedpoliticalsec-tors,inprivatesectorsofglobalsociety(Teubner20�6,�23).

Allthesedevelopmentsgivecitizensasenseofalienationfromthetradi-tionalauthoritystructuresandultimatelycauseadeepcrisisofrepresentativedemocracy.

THe GReeK cASe: THe New TyPeS OF ReFeReNDUMS IN THe GOveRNMeNT’S PROPOSALS FOR cONSTITUTIONAL RevISION

The parliamentary debate on the revision of the Greek Constitution startedonNovember�4,20�8.TheGreekParliamentdecidedthattheConstitutionalrevision Committee, the body responsible for examining the government’sproposedamendmentstotheConstitution,willdeliveritsreportonJanuary�5,whileoppositionpartiesrequestedanextensionofthecommittee’sworkbeyondtwomonths.Oneof themost importantpartof thesYrIZAgovern-ment’sproposalsisfocusedonnewtypesofreferendums.InGreekconstitu-


tionalhistory,thereferendumasaninstitutionhasbeenrelativelymarginalizedandusedexclusivelyinrelationtotheformofthegovernment.Furthermore,theHellenicConstitutionprovidesforreferendumsonlyattheproposaloftheCabinetortheParliament–notbypopularinitiative.Thisisindeedadeficien-cy.But,theinitiationofthenon-parliamentary(informal)debateonthecon-stitutionalrevisioncountsalreadytwoyears.

A.InJuly20�6,thePrimeMinisterAlexisTsipraspresentedthegovernment’sproposalsfortheconstitutionalrevision,because“theeconomiccrisiswasul-timatelytheresultofthedefeatofthepoliticalchange-over”(Tsipras20�6).Prime Minister then announced the establishment of an extra-parliamenta-ry committee which would organize a debate on the constitutional revisionproposals.Theestablishmentofthiscommittee,ofcourse,raisesanumberofquestions,becausetheConstitutionstatesthefollowinginrelationtothecon-stitutionalrevisionprocess:“TheneedforarevisionoftheConstitutionshallbedeterminedbyaresolutionof theParliamentadoptedontheproposalofnotlessthanfiftyMembersofParliament,byathree-fifthsmajorityoftheto-talnumberofitsmembersintwoballotsheldatleastonemonthapart.Thisresolution shall define specifically the provisions to be revised” (Article ��0(2)).Therefore,withoutadecisionoftheParliamentontheneedforarevision,letalonethelackofspecificallydefinedprovisionstoberevisedbylegislature,thegovernmentdecidedtosetupacommittee,theDialogueCommitteeontheConstitutionalrevision.Itsmissionconcernstheorganizationofpubliccon-sultationandconsiderationofthecivilsociety’sreflectionsonthemajorchal-lengesoftherevision.ThemainconsultationmechanismsoftheCommitteeare:

(i) informalconsultation,(ii)cyclesofregionalthematicconsultations(iii)publiccommentary,(iv)advisorybodiesandcommittees,(v)publicconsultationmeetingsandhearings,(vi)focusgroups,(vii)citizens’panels(viii)committeesofexperts;(ix)thematicconsulta-tionworkshops;(x)informationevents;(xi)digital–electronicpublicconsultation.

regardingtheproposalsforstrengthening“directdemocracy”,Mr.Tsiprasproposedtheintroductionoffourtypesofreferendum(Alivizatos20�6):

Firstofall,areferendummaybeinvokedtoratifyanytreatywhichdel-egates the sovereign powers of the state to international bodies, such as theEuropeanParliament,theCounciloreventheCourtofJusticeoftheEuropeanUnion. The people’s consent for this ratification will be needed through areferendum.

secondly,areferendummaybeorganizedtosolvevague“nationalissues”,basedonthepopularinitiativesignedbyminimum500,000citizens.


Thirdly,areferendummaybeinvokedtorepealalawthathasbeenpassed(excluding financial laws), through the initiative supported by one millioncitizens.

Fourthly, a referendum may be invoked for the adoption of a new lawwithoutthemediationoftheParliament,alsoinitiatedbyonemillioncitizensatleast.Thequestionthatarises,atthispoint,iswhethertheadoptionofanewlawbypopular initiativewouldcoverany issue,evenminority rights issues.Thereisnoclearansweronthisyet.

Theprimepurposeoftheseproposals,accordingtotheprimeminister,istostrengthen“directdemocracy”because,accordingtohim,“itistimetoputasidethefearofthepopulardecisionandtotrustdemocracy...toreallytrustpeople”(Tsipras20�6).

Butsuchaninitiative,withthisintentioninmind,istheessenceofcon-stitutionalpopulismwhichmeans“thesystematicandself-sufficientcultiva-tion of delusion that in a regime of representative democracy the people, iftheyfindtheappropriateleadership,areomnipotentregardlessofthedomes-tic,Europeanandinternationalrestrictions”.Or,“anythingthatthepeopledonotlikeisunconstitutional...”(sotirelis20�6).

The dangers stemming from such a populist type are the following: thetendencytooveremphasizetheConstitutionoftensuitsthepartiestohaveanalibiforinertiaorincompetencetheydemonstrateintheperformanceoftheirduties.Illusions,infact,cometotheirheelswhentheyinvokenotjustaconsti-tutionalrevisionbutaneedfora“constituentassembly”.suchaview,howev-er,notonlyoverestimatestheConstitution’sinfluenceonthepoliticalrealitybutalsocompletelyignoresthefactthatsucha“constituentassembly”,whichsetsupfromthebeginningapolity,presupposeseitherarevolutionoracoup(sotirelis20��).

The second risk is exactly opposite to the above one. The logic is that aconstitutionalrevisiondoesnothaveanythingtooffertotacklethecrisisbe-cause this is primarily a task of the political forces, which must act withoutconstitutionalrestrictions.Thus,inthisview,theConstitutionshouldbelim-itedtoamere“procedural”function.Thisisultimatelyalogicof“neutraliza-tion”oftheConstitution,whichleadstothedegradationofitssymbolicvalue(sotirelis20��).

Thethirdandmostimportantconcernhastodowiththepopulists’un-willingnesstogettingpeopletruly involvedinpoliticsuninterruptedly.3The

3 Whenpopulistsareinthegovernment,theyignoredirectdemocracy.ThewordsofrobertoFico,PresidentoftheItalianParliamentandoftheFivestarmember,arecharacteristic.“Wemustcommitourselvestodefendit–ithasmarkedintheChamber–fromthosewhotrytoinfluencethetimesandthechoicesforpersonaladvantage.Thefinaldecisionshavetoma-tureonlyincommissionsandintheChamberbecauseonlyindependentworkcangiveriseto


referendumisnottantamounttolaunchinganopendecision-makingprocessbycitizens.Onthecontrary, thereferendumismanipulatedanditspurposeintendstoratifywhattheythemselveshaveidentifiedasagenuinepopularin-terest,becausethepopulistshavenoproblemwithrepresentativedemocracyas long as they are the representatives themselves (Müller 20�7, 57–58). AnexemplaryinstanceofmanipulationwastheparodyreferendumheldbytheGreek government in July 20�5, when the Greek people were called, withinjustoneweek,toacceptorrejectadraftgovernmentagreementwiththetroi-ka.ContrarytothestandardsoftheCouncilofEurope,thereferendumof20�5waslaunchedonsunday,28June,andwasheldonsunday,5July,sotherewasroom for dialogue of just five days and the question was about accepting orrejectingmulti-pagetextsinEnglish.Ofcourse,asitturnedout,suchreferen-dumsimpingeontheveryrealityofthecomplexproblems,andsotheGreekgovernmentwasforcedtoturntheoriginal“NO”totheagreementintoavery“expensive”“YEs”forthecitizens.

B. On 2 November 20�8, Tsipras’s government launched the ConstitutionalAmendment process in the Parliament. The outline of the over 7,000-wordproposalwaspresentedbyPrimeMinisterAlexisTsipras inanaddress tohisparliamentarygroupon30October.Morespecifically,theseproposalsintendtoamendtotally23articlesoftheConstitutionoftheHellenicrepublic.TheseincludeArticle3(concerningtheprevailingreligionandthereligiousneutral-ity),Article�3(regardingtheabolitionofthecurrentlyoptionalreligiousoathofofficeinfavorofamandatorycivilianoathofoffice),Article2�(regardingthe protection of society and guaranteeing a dignified standard of living forallcitizens),Article22(concerningtheprotectionoflabourandofthetermsofemployment),Article28,(whichwilladdaprovisionmakingreferendumsmucheasiertohold),Article32(regardingtheprocessofelectingthePresidentoftherepublic.InordertoavoidthedissolutionoftheParliamentafterafail-uretogarnerthetwo-thirdsmajorityinthefirstthreevotes,theamendmentprovidesforuptosixmonthlyvotesthereafter),Article37(regardingthePM’scapacityasMP),Article84(regardingparliamentarytrustinthegovernment),Article54(concerningtheproposeddirectlyproportionalelectoralsystemandallowingdiasporaGreekstovotefortheirownMPs,whowillrepresentthemspecifically),Article56(regardinga three-termlimit forMPs),Article62(re-gardingtheprocessofliftingparliamentaryimmunity),Article73(regardingtherighttotabledraftlegislation),Article86(toextendthecurrentlyextremelybriefstatuteoflimitationsoncrimescommittedbysittingministers),Article�0�A(regardingindependentauthorities),andArticle�02(concerningdirect

qualitylaws”.Andagain:“WemustensurethatinthisParliamentcitizenscanfeelrepresented,seeingitasapointofreferenceinwhichtoreturntoplacetheirtrust”(Ilsole24Ore,20�8).


proportional representation in local government elections) (Tsipras 20�8).Ontheotherhand,therelackproposalsforsecuringanumberofinstitutionalguaranteesandchecksandbalances,suchasthejudicialcontroloverthecon-stitutionalityoflaws(inGreecethereisnoConstitutionalCourt),theimpar-tialappointmentofthemembersoftheleadershipofthejudiciary(notbytheCabinet)andtheregulatorypowersofthePresidentoftherepublic(underex-ceptionalcircumstances,thePresidentshouldaddressthepeoplewithouttheconsentopinionofthePrimeMinister)(sotirelis20�8).

Asfarasitconcernsthestructureandthefunctionsofthegovernmentandpoliticalinstitutions,themoststrikingpointsarethefollowing:

a.Theestablishmentofastable,proportionalelectoralsystem,andthesi-multaneousintroductionofconstructivevoteofnoconfidence.

b.Aconstructivevoteofnoconfidence is the institution,according thegovernment’sclaims,wherebyamotionofnoconfidencecannotbeacceptedbyParliamentunlessitisvotedatthesametimebythenewPrimeMinister.This,ofcourse,doesnotonlycreateconditionsofpoliticalstability,as it fa-cilitatesthecontinuationofgovernmentsandmakestheearlyparliamentarytermdifficult.Atthesametime,itcreatestheconditionsforfour-yearpoliticalcircles,beyondandbeyondthe tacticsandplansofextra-territorialpoliticalcenters.

c.Followingthesamelogic,theproposalfortheobligationforthePrimeMinistertobenecessarilyelectedbytheGreekpeople,i.e.anelectedMP,isalsoincluded.Aproposalthattakesintoaccountthepoliticalexperiencewehavegainedsincethecrisis.Therefore, theseextraordinarypoliticalsituationsarenotrepeatedwiththeappointmentsofPrimeMinisterswhohavenotsufferedfromtheconsequencesofthepopularvote.

d. The main issue that was left open was the provision for the electionofthePresidentoftheParliamentaryrepublic,inasmanyassixconsecutivevotesoverasix-monthperiod,whichwasroundlycriticizedbytheopposition.Theaimhereistoavertthedissolutionofparliamentwhenthetwo-thirdsma-jority,currentlyrequiredtoelecttheheadofstate, isnotsecuredinthefirstthreevotes,soastoensurepoliticalstabilityandpreventtheelectionprocessfrombeingusedtotriggerearlyelections(aftertheexpirationofthesix-monthperiodandifnovotehasreachedtherequiredmajority,thePresidentoftherepublicshallbeelectedbythepeople).ButtheappealforpoliticalstabilityisatoddswithwhatsYrIZAitselfdidin20�4,whenTsipras’spartydidnotvoteforthereelectionofKarolosPapouliasforthePresidentofrepublicandtrig-geredearlyelections.Atthispoint,wehavetoreferthatthethengovernmentpartywhichisthemainoppositionparty,NewDemocracy,isinfavorofthedirectelectionofthePresidentofrepublicbythepeopleifnotthetwo-thirdsmajorityisnotsecured.

e.regardingthereferendums,sYrIZA’sproposalsarethesameasthosein20�6.However,itisimportanttounderlinein primisthemainrationalebe-


hindtheinsistenceonthe“directdemocracy”.Accordingtotheofficialtextofgovernment’sproposals:

Themovementofthesquares,inthebeginningoftheeconomiccri-sis, beyond the anger and anger towards the policies of harsh austerity,placedontheagendaacrucialquestionconcerningthelimitsofrepresen-tation. He asked for direct participation of the people in shaping policyandcriticaldecisions.Hedemandedthatthepeopleshouldnotbeanob-serverofdevelopmentsaslongasthefour-yearperiodbetweentwoelec-tionralliestakesplace.

Andthepeopleareforusthebasicguaranteeofrespectforthedemo-craticprinciple.Becausewearewithdemocracyandnotwiththearistocra-cy,weinsistondefendingit,evenwhenwebelievethatthemajoritydoesnotmakethedecisionswewant.Thatiswhyweproposetoguaranteetherighttoholdapopularreferendumoneitheracrucialnationalissueoravotedbill,aswellastheinstitutionalizationofthepopularlegislativeiniti-ative.Measuresthatbringthepeople,butalsopolitics,dialogue,disagree-ment,confrontationofpoliticalprojectsintheforeground.Becausethatishowstrongdemocraciesareformed.Whentheytrust,notwhentheyareafraidofthepopular (sYrIZA20�8).

The most questionable and problematic proposal is the one which pro-videsthattheratificationofalltreatiestransferringsovereigncompetencestointernationalorganizations(Article28(2)oftheHellenicConstitution)mustbesubjecttoareferendum.Insteadofanincreasedmajorityofthree-fifthsofthetotalnumberofParliamentaryMembers,accordingtoconstitutionalprovi-sions,areferendumwillberequiredwithasimpleapparentmajority.sYrIZA’sproposalismandatoryforareferendumwhenthecompetenceisamatterofsovereignty.Butthismatterarisesanumberofqueries:AreFrONTEX’scom-petences inrelationtomigratoryandrefugee flowsamatterof sovereignty?IsthejurisdictionoftheGreekcourtsthatmayberestrictedtotheEuropeanCourtofJusticeortheEuropeanCourtofHumanrightssovereign?Andthemostpractical:Istheexerciseofmonetaryandfiscalpolicyamatterofsover-eignty?Ifso,areferendumwouldhavetoberatifiedbythewholesetofinsti-tutionalchangesthatwerenecessaryfortheEurozone’ssupportprogramsfortheGreekeconomy:theamendmentofArticle�36TFEU,theEsMTreaty,theCoordination,CooperationandCooperationGovernanceandsoon.At leastthreereferendumsshouldhavebeenheldonlyinrelationtothecountryloansfortheperiod20�0-20�8(Venizelos20�8).Inthesamerealm,anothercrucialissueregardsthesYrIZA’sproposalofcollectingsignaturesforholdingrefer-endumsoneitheracrucialnationalissue(500thousandsignatures)oravotedbillonacrucialsocialissue(�millionsignatures).Thistypeofreferendumaris-esanadditionalquestioninviewofratificationofGreece-FYrOMagreement


aboutthenamedisputeofthelatter.Governmentisexplicitlyopposedtoratifytheagreementbyreferendumbecausetheresultwouldbedoubtful.But,atthesametime,governmentpavesaconstitutionalwayfortriggeringreferendumonacrucialnationalissuebycollecting500thousandsignatures.

CONCLUSION

Ultimately,wecanclaimthatpopulismactuallyroseasaresultoftherealprob-lemscreatedbytheunbridledfunctioningofeconomicglobalization.Theseproblemsarenotsuperficial.Theyconcerntheweakeningof twobasiccon-stantsof thepost-warmodelonthebasisofwhichsocietieswereorganized:theclassandnationalidentity,whichinthenationalstate’scontextretainedconsiderablestabilityandhomogeneity.Butrestoringsucharealitythroughconstitutionalchangesatthenationallevelaloneisanillusion.Inthiscontext,thesYrIZA’proposalsforconstitutionalreviewintendtoamplifythemarginsofcitizens’directparticipationmainlythroughdifferenttypesofreferendums.Butthedirectparticipationisnotapanacea.Whilethegovernmentproposesreferendumfor“crucialnationalissues”,itatthesametimedeniesitsholdingortheratificationoftheAgreementuponthenamedisputeofFYrOM.Allinall,themanipulationoftheconstitutionalreviewisacrucialaspectofthecon-stitutionalpopulismwhichunderminesthesymbolicandnormativevalueoftheConstitutionitself.

BIBLIOGRAPHY

Ahearne,Jeremy.20�7.“Culturalinsecurityanditsdiscursivecrystallisationincontem-poraryFrance”.Modern & Contemporary France25(3):265–280.

Alivizatos, Nikos. 20�6. “The referendums of Mr. Tsipras” (in Greek). Καθημερινή, 3�July.

Chrysogonos,Kostas.20�2.“WhytheConstitution?Historicalconditionsofconstitu-tionalism” (in Greek). Available at: https://www.constitutionalism.gr/23�0-giati-to-syntagma-istorikes-proypoteseis-toy-synta/, 2� March (Accessed � December20�8).

Crouch,Colin.20�6.“Thefamiliaraxesofpoliticsarechanging,withmomentouscon-sequences”. Open Democracy, 23 september. Available at: https://www.opendem-ocracy.net/uk/colin-crouch/familiar-axes-of-politics-are-changing-with-momen-tous-consequences(Accessed�December20�8).

d’Allonnes,Myriamrevault.20�6.Pourquoi nous n’aimons pas la démocratie(inGreek).Athens:βιβλιοπωλείοντηςΕστίας.


Formenti,Carlo.20�6. La Variante Populista: Lotta di Classe nel Neoliberalismo.roma:De-riveApprodi.

Galli,Carlo.20�6.The Discontent of Democracy (inGreek).Athens:Πόλις.

Grillo, Beppe. 20�3. “Il M5s non è di destra né di sinistra”. �� January. Available at:http://www.beppegrillo.it/il-m5s-non-e-di-destra-ne-di-sinistra/

Grimm,Dieter.20�6.Constitutionalism: Past, Present and Future.Oxford:OxfordUniver-sityPress.

Il Sole24 Ore.20�8.DallademocraziadirettaallacentralitàdelParlamento:lametamor-fosideiCinquestelle,28March.Availableat:https://www.ilsole24ore.com/art/no-tizie/20�8-03-26/dalla-disintermediazione-centralita-parlamento-m5s-archivia-democrazia-diretta-�40925.shtml?uuid=AE5c2rNE(Accessed�December20�8).

Krastev,Ivan.2007.“Thepopulistmoment”.Critique & Humanism 23.Availableat:https://www.eurozine.com/the-populist-moment/

laclau,Enesto.�996.Emancipation(s),london:Verso.

loughlin,Martin.20�0.“WhatisConstitutionalism?”Ineds.PetraDobnerandMartinloughlin.The Twilight of Constitutionalism?Oxford:OxfordUniversityPress.

Manesis,Aristovoulos.2007.TheConstitutionattheThresholdofthe2�stCentury,�993.Involume:Manesis,No.,Constitutional Theory and Act II (�980–2000)(inGreek),Athens-Thessaloniki:Σάκκουλα.

Mudde,CasandKaltwasser,Cristóbalrovira.20�7.Populism: A Very Short Introduction(inGreek).Thessaloniki:Επίκεντρο.

Müller,Jan-Werner.20�7.What is populism?(inGreek).Athens:Πόλις.

sotirelis,George.20�8.“ThePrimeMinister’sproposalsarenervelessandincomplete”(in Greek). Τα Νέα, 3 November. Available at: https://www.constitutionalism.gr/atolmes-kai-ellipeis-oi-protaseis-tou-prothypourgou/ (Accessed � December20�8).

sotirelis,George.20�6(a).“About‘populism’and‘reforms’”(inGreek),Εφημερίδα των Συντακτών. 28 May. Available at: http://www.efsyn.gr/arthro/peri-laikismoy-kai-metarrythmiseon(Accessed�December20�8).

sotirelis,George.20�6(b).“Misconceptionsanddistortionsabout‘directdemocracy’”(inGreek).Εφημερίδα των Συντακτών,3september.Availableat:http://www.efsyn.gr/arthro/paranoiseis-kai-strevloseis-gia-tin-amesi-dimokratia(Accessed�Decem-ber20�8).

sotirelis,George.20��.“Constitutionandpoliticsinthelightofnewdata:stakes,pos-sibilities,limits”(inGreek).Availableat:https://www.constitutionalism.gr/syntag-ma-politiki-anatheorisi/22May(Accessed�December20�8).

spyropoulos, Filippos. 2006. Introduction to constitutional law (in Greek). Athens-Ko-motini: Αντ. Ν. Σάκκουλα.


sYrIZA. 20�8. “sYrIZA’s entire proposal for the Constitutional review” (in Greek).Καθημερινή,2November.Availableat:http://www.kathimerini.gr/993��2/article/epikairothta/politikh/oloklhrh-h-protash-toy-syriza-gia-th-syntagmatikh-ana8e-wrhsh(Accessed�December20�8).

Teubner,Gunther.20�6.“reflectionsontheconstitutionalizationof theWorldPow-ersystem”.Ineds.robéJ-Petal. Multinationals and the Constitutionalization of the World Power System. london:routledge.

Tsipras,Alexis.20�8.“sYrIZAlaunchesConstitutionalAmendmentprocess,iscriticizedforexploitingitforpartisanpurposes”.2NovemberIn.gr.Availableat:https://www.in.gr/20�8/��/02/english-edition/syriza-launches-constitutional-amendment-process-criticised-exploiting-partisan-purposes/(Accessed�December20�8).

Tsipras,Alexis.20�6.“AlexisTsipras’proposalsforconstitutionalreview”(inGreek),25July.In.gr.Availableat:https://www.in.gr/20�6/07/25/greece/oi-protaseis-toy-ale-ksi-tsipra-gia-ti-syntagmatiki-anathewrisi/(Accessed�December20�8).

Venizelos, Evangelos, 20�8. “The illusion of direct democracy and the decline of Eu-ropeanliberaldemocracy”(inGreek).Τα Νέα,�2November.Availableat:https://www.constitutionalism.gr/20�8-��-�2-veniselos-amesi-dimokratia/ (Accessed �December20�8).

Athanasios Kolliopoulos

USTAVNI POPULIZAM I ILUZIJA „DIREKTNE DEMOKRATIJE” NA PRIMERU GRČKE

SAŽETAK

Predstavničkedemokratijeodlikujuinstitucijedirektnogučešća,anedirektne

demokratije.Direktnademokratijapredstavljapotpunodrugačijioblikvlada-

vineidržavnoguređenja.Konfuzijauvezisaovimotkrivaopštu„sramotu”

modernedemokratijekojahranipopulizam.Globalizacijajeponištiladvanaj-

važnijauslovamodernosti:nacionalnuekonomijuikulturniidentitet.stoga,

prevashodnotokomekonomskihimigracionihkriza,identitetgrađanaima

tendencijudapostane„praznioznačitelj”ili„praznomestomoći”.sadruge

strane,konstitucionalizamjeistorijskibiokatalizatorkojijespajaonacionalni

inarodnisuverenitet,pružajućinacionalnojdržavislikujedinstvaikoherent-

nosti.Danasse,međutim,tragazaosećajemjedinstvaikoherentnosti.Mnogi

populistikojinudepojednostavljenainacionalnarešenjazasloženeinadnacio-

nalneproblemepribegavajusigurnomutočištuustavnihdeklaracijaiodredbi.


Osnovnapretpostavkaustavnogpopulizmajeusistematskomisamouverenom

gajenjuiluzijedaje,ukolikopronađeadekvatnovođstvo,naroduurežimupred-

stavničkedemokratijesvemoćan,bezobziranadomaće,evropskeimeđunarod-

neinstitucije,kaoibezobziranačinjenicudasesuverenitetnarodasprovodi

uskladusaonimšto„Ustavnalaže”.Primeromustavnogpopulizmasemogu

smatratipredlozikoalicionevladezaizmenuustavauGrčkoj.Ciprasovavlada

(sačinjenaodstrankelevogkrilasIrIZAiekstremnodesnestrankeANEl)jepre

dvegodineuspostavilakomitetzavođenjedugotrajnih,ispraznihibeskrajnih

„konsultacija”sanarodomuvezisapredlozimaoizmeniustava,umestodaje

odmahpokrenulaprocesrevizijeuparlamentu,kakojeustavompredviđeno.

Poredtoga,vladajepredložilaiuvođenjerazličitihvrstareferenduma.Među

njimase,izmeđuostalog,našaoireferendumoratifikaciji,bilokojegugovora

kojimseprenosesuverenaovlašćenjadržavenameđunarodneorganizacije.

OvoseodnosiinasvakodaljejačanjeovlašćenjaEvropskogparlamenta,saveta

ili,pak,sudapravdeEvropskeunije.

KLJUČNE REČI: ustavni populizam, referendum, direktna demokratija, SYRIZA.

III DEOINSTITUCIONALNE

PROMENE U EVrOPSKOj UNIjI

POSLE EKONOMSKE KRIZE

UDK 339.923:061.1 EU

Giovanni Zaccaroni1

University of Luxembourg

There-constitutionalisationoftheEMUaftertheeconomiccrisis

SUMMARY

ThispaperdiscussesthemainpointsofthereformoftheEconomicand

MonetaryUnionpresentedbytheEuropeanCommissioninDecember20�7.

Inparticular,theauthortriestoevaluatethecoreoftheproposalintroducedby

theCommission,composedbythreemainmeasures:thebringingbackofthe

TsCGintheTreatyframework,thetransformationoftheEsMintoaEuropean

MonetaryFundandtheproposedintroductionofanEuropeanMinisterfor

EconomyandFinance.Alltogether,theseactsattempttobringbackanessen-

tialpartoftheeconomicandmonetaryunionintheconstitutionalframework

oftheTreaties.Willtheysucceed?

KEYWORDS: constitutionalisation, EMU, economic crisis, TSCG, ESM, European

Monetary Fund, European Minister for Economy and Finance


Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji | III DEO: Institucionalne promene u Evropskoj uniji ...164

INTRODUcTION: THe ReFORM OF THe ecONOMIc AND MONeTARy UNION IN THe (AFTeRMATH OF THe) ecONOMIc AND FINANcIAL cRISISThereformoftheEconomicandMonetaryUnion(EMU)hasbeenobjectofliteraturesincetheriseoftheeconomiccrisis (seeingeneral:Binetal.20�5;Chalmersetal.20�6;Danieleetal.20�7;Dawsonetal.20�5;Fabbrini20�6;Hinarejos 20�5; Tuori and Tuori 20�4), nearly four decades after the firstplans(Wernerreport�970)andtwodecadesafteritsestablishmentwiththeMaastrichtTreaty(nowArt.3.4andArt.��9TFEU).Themaincritiqueforward-edagainstitsstructurehasbeenthenecessitytocompletetheintegrationbe-tweenitstwofundamentalelements,themonetarypolicyandtheeconomicpolicy(snell20�6,�6�).TheEUhasexclusivecompetenceonmonetarypolicy(Art.�27TFEU)butcanonlycoordinatetheeconomicpolicies(Art.�20TFEU)oftheMemberstates(contra seescharpf20��;scharpf20�0).ThequestionwewouldliketoanswerinthisarticleisifthereformoftheEMUbroughtforwardbytheEuropeanCommissionon6December20�7canclaimtobeaname-nablesolution,oratleastanimportantstepfurtherintheintegrationofeco-nomic and monetary policies (European Commission, 20�7). The proposalsbroughtforwardbytheCommissioniscomposedofanumberofdifferentacts:�)aCommunicationonthefutureoftheEMU(COM(20�7)82�),2)aproposalforaCouncilDirectiveforstrengtheningfiscalresponsibility(ultimatelyad-dressedintore-embodytheTreatyonstability,GovernanceandCoordination(TsGC) into the Treaty Framework)(COM(20�7) 824), 3) a CommunicationontheEuropeanMinisterofEconomyandFinance(COM(20�7)823),4)apro-posalforaCouncilregulationtotransformtheEuropeanstabilityMechanism(EsM)intoanEuropeanMonetaryFund(EMF)(COM(20�7)827),5)aproposalofamendmenttoregulationn.�303/20�3(CommonProvisionsregulation)to increase the rate of efficiency in the repartition of funding instruments(COM(20�7)826),6)aproposalforamendmentstostrengthenthestructuralsupportProgramme(COM(20�7)825)and7)aCommunicationonbudgetaryinstrumentsforastableEuroarea(COM(20�7)822).Inthispaperwewillfocusonthenoyau dur ofthereform:afteranoverviewoftheCommunicationonthefutureoftheEMUwewillattempttomeasuretheimportanceandtheimpactoftheproposalsconcerningthere-embodimentoftheTsCGintheTreaties,oftheCommunicationontheMinisterforEconomyandFinanceandofthetrans-formationoftheEuropeanstabilityMechanismintotheEuropeanMonetaryFund.TheanalysisoftheinitiativesoftheCommissionwillleadusinunder-standing if the proposals represent a step further towards i) the rebalancingoftheasymmetryoftheEconomicandMonetaryUnion,completingthein-tegrationbetweenitstwopartsandii)thechallengingofthedemocracydefi-cit(seerecentlyAdamski20�8)thathas,overtheyears,affectedthesolutionsproposedtosolvetheeconomiccrisis.Asanultimateconsequence,wewilltry

Giovanni Zaccaroni | The re-constitutionalisation of the EMU after the economic crisis 165

tounderstandifthisreformpackagemightrepresentastepfurtherinthefullintegrationofeconomicgovernance,asthemacro-economicpartoftheEU’seconomicconstitution,intheEUconstitutionallegalorder(rossi20�8,405).

THe cOMMUNIcATION ON THe FUTURe OF THe ecONOMIc AND MONeTARy UNION

The first item on the Commission reform agenda is the Communication ontheFutureoftheEMU.AlthoughthepurposeoftheCommunicationistoin-troducethecontentoftheinitiativesoftheCommission,thereareatleasttwoimportantelementsofthepackageproposalthatwecandrawfromitsreading:first,therationaleofthereformattemptand,second,theCommission’spro-jectionaboutthetimelineoftheadoptionoftheproposals.AccordingtotheCommission, the three“inspiringprinciples” that reflect the rationaleof thereformoftheEMUarei)unity,ii)efficiencyandiii)democraticaccountability(starita20�7,3).Unityreferstothefactthat,accordingtotheCommission,allthenon-euroMemberstates(withtheexceptionoftheUnitedKingdomandDenmark)areultimatelycompelledtojointhecommoncurrency.Althoughthislegalobligationcannotberebutted,itisknownthatsomeofthenon-euroMember states are likely to postpone the deadline for joining the commoncurrency. This is the case of romania, meant to join the Eurozone in 20�9,thathasnotyetclarified its intentionto join.Thesecondinspiringprincipleoftheproposalisrepresentedbytheefficiencyofthesystem.Inthiscase,ef-ficiency refers to the need to bring intergovernmental instruments createdduring the crisis, as the European stability Mechanism2 and the Treaty onstability,CoordinationandGovernance(TsCG),3backintotheEUlegalframe-work.Inthissense,thecentralissueisthelegalbasischosenbytheEuropeanCommissionfortheestablishmentoftheEuropeanMonetaryFundandforthere-embodimentoftheTsCG,aswellasforthedecisionnottopresentapro-posalontheMinisterofEconomicandFinancebutrathertomakerecoursetoaninformalagreementonthemodeloftheEurogroup.Howthiswillbedoneisamatterthatwillbetreatedinthenextparagraphs.ThelastprinciplethatcharacterizestheinitiativeoftheCommissionisthenecessitytoreinforcethedemocraticaccountabilityofthedecisionmakingprocessoftheEUeconomicgovernance.TheCommissionclaimsthatthesubmissionoftheproceduretotheEUdecisionmakingprocessandtheinvolvementoftheCouncilandtheParliamentwillgrantthatthenecessarypowerswillbeconferredoverthenew-

2 TreatyestablishingtheEuropeanstabilityMechanism,signedon2February20�2.

3 Treatyonstability,CoordinationandGovernanceintheEconomicandMonetaryUnion,signedon2March20�2.


lyestablishedbodies.This ishoweveradebatableandproblematicpoint:asmentionedabove,thechoiceofthelegalbasis,whichistheonlyoneavailableunder the Treaties, allows only for a limited involvement of the Parliamentunderdifferentspeciallegislativeprocedures.TheCommissionalsoproposesatimelineforthecompletionofthereform:theexecutivearmoftheEU(seeCOM(20�7)822,�3)isconfidentthatthetwoproposalsontheEMFandtheTsCGwillbeapprovedbefore theendof the legislatureandproposes toap-pointthenewMinisterforEconomicsandFinanceinthecontextoftheelec-tionofthe20�9termoftheEuropeanCommission.GiventhattheEuropeanelections are getting closer and the likelihood of approval before the end ofthelegislatureisdiminishingovertime,thedestinyofthisreformisuncertain.Whatisontheothersiderealistheconcernthatunveils,namelytheneedforaradicalreformoftheEMU.

THe PROPOSAL FOR THe Re-eMBODIMeNT OF THe TReATy ON STAbILITy, COORDINATION AND gOVERNANCE IN ThE TREATIES

ThefirstinitiativeoftheCommissionthatwewillconsiderinthisanalysisisaproposalforaCouncildirectivelayingdownprovisionsforstrengtheningfis-calresponsibilityandthemedium-termbudgetaryorientationintheMemberstates(COM(20�7)824).TheproposalattemptstobringtheTreatyonstability,CoordinationandGovernance(Baratta20�2,647;BonviciniandBrugnoli(acuradi)20�2;CantoreandMartinico20�3,463;Craig20�2,23�;louis20�2,5;rossi20�2,293)backintothepictureoftheTreaties,withparticularrefer-enceto itsmostlydebatedpart, theFiscalCompact.4What it isnothoweverclearatfirstglanceistowhatextenttheproposalwillrepealorrathersimplycomplementtheTsCG,andifthebalancedbudgetrule,afterhavingmadeitswaythroughthenationalconstitutions(see, ingeneral,Adam,Fabbriniandlarouche20�4)willbeeffectivelytransposedornotintoEUprimarylegisla-tion.Theproposalseemsalsotostatequiteclearlythatitsscopeislimitedtothe“substance”oftheTsCGandnamelytoitsArt.3(Croci20�8).However,differentlyfromtheoriginaltextoftheTreaty,intheproposalisoutlinedthateachMemberstateshouldtendtorespectthethresholdestablishedbyArt.�26TFEUandProtocol�2ofthelisbonTreaty,butisfreetochoose“aframeworkofbindingandpermanentnumericalfiscalruleswhicharespecifictoit”(Art.3.�,COM(20�7)824).Theproposalalsorecognisestheroleoftheindependentbodiescreatedintheaftermathofthecrisisinordertoprovidecounselandad-viceonpublicfinances,andcreatesalegalobligationfortheMemberstatestoestablishalinkbetweentherecommendationoftheindependentbodiesand

4 TitleIIIoftheTreatyonstabilityCoordinationandGovernance.


thebudgetaryauthorities(theParliaments)(Art.3.4,COM(20�7)824).Afirstproblemoftheproposal,however,seemstobethefactthattheimplementa-tionofthefiscalrulestobefollowedwillbeleftentirelytotheMemberstates.This is inevitably connected to the nature of the legal instrument chosen, adirective,whichallowsfortheestablishmentofobjectivestobeattainedwithdifferentmeansbytheMemberstates.Althoughthiselementmightbeinter-pretedasanattempttoreconcile theEUinstitutionwiththepublicopinion(sincetheyleavetotheEUMemberstatesthediscretiontoestablishtheirownrules,insteadofimposingaEuropeansetofrules),thisdiscretionislikelytounderminetheactualenforcementoftheproposal.Ontheotherside,itmustbeacknowledgedthatahigherdegreeofinvolvementofnationalParliaments,whichwillbeinchargeofestablishingtheirownfiscalrulestocomplywiththeEUframework,willmostlikelybeinterpretedasasteptowardsagreaterdemo-craticaccountability,pursuanttothethirdinspiringprincipleoftheEMUre-formpackage.Thisapproachtowardsahigherinvolvementofnationallegis-latorisalsoreflectedbytheoverallspiritoftheproposal,whichseemstobefocusedonflexibilityratherthanontheconditionalitythatinformedthelan-guageoftheCommissionintheaftermathoftheeconomiccrisis(seeJoerges20�8,75;deWitte,OttandVos(eds.)20�7;Beukers,deWitteandKilpatrick(eds.)20�7;McDonnell20�4,57).TheTsCGshouldaccordinglytakeintoac-counttheflexibilitybuiltinthestabilityandGrowthPackageandidentifiedbytheCommissionin20�5(COM(20�7)824,5).similarlytotheotherproposals,thisinitiativeoftheCommissionadoptsalegalbasis,Art.�26(�4)TFEU,whichrequirestheunanimityat theCouncilandtheconsultationoftheEuropeanParliament.

A eUROPeAN MINISTeR FOR ecONOMy AND FINANce?

TheseconditemontheCommissionEMUreformpackageistheCommunicationon the European Minister for Economy and Finance (COM(20�7) 823). TheEuropeanCommission,initsinitiative,proposestheestablishmentofanin-formalMinisterwho,withintheportfolioofthenextEuropeanCommission,will gather all the different roles connected to the economic and monetarypolicy.Theto-be-selectedMinisterwillbe,atthesametime,theChairoftheEurogroup, theVicePresidentof theCommissionforEconomyandFinanceandwillbepoliticallyresponsiblefortheworkofthefutureEuropeanMonetaryFund,chairingitsGoverningBoard.ThepictureportrayedbytheCommissionreminds, accordingly, the role played within external action by the Highrepresentative of the Union for Foreign Affairs. The main problem is, how-ever,thatthisCommunicationseemstodrawinspirationfromtheEurogroupmodel.Whilesimultaneously–thankstothecurrentpackageofproposals–theTsCGandtheEsMareabouttobebroughtbackintothepictureoftheEU


legal order, a configuration of the Council which plays a fundamental rolein the governance of the EMU, the Eurogroup, remains an “informal forumfordiscussion”(see,tothisrespect,theCourtofJusticedecisioninMallis, C-�05/�5PtoC-�09/�5P,20�6,paras46–47)betweentheMinisterofEconomicsandFinanceoftheEurozone.Thisled,inthepast,toagreyzoneinbetweensupranationalismandintergovernamentalismthathasallowedtheEUinstitu-tionstoreduce,althoughinveryspecificcircumstances,theintensityofther-eviewoftheCourtofJustice(Mallis,para6�).TheinitiativeoftheCommissiongoesinthedirectionofprovidinga“singlephonenumber”forEUeconom-ic-governance,resoundingthestatementtraditionallyattributedtoKissinger.5However,theessenceofthisproposalissimpleandtroublesomeatthesametime:whatif,forinstance,anagreementintheEurogroupisnotreachedtoap-pointtheVicePresidentoftheCommissionasitsownPresident?WhatiftheactoftheEurogroupendorsingadecisionoftheEuropeanMonetaryFundisnot reviewable by the Court of Justice? Overall, this proposal seems to con-tradictthecommitmenttodemocraticaccountabilityandefficiencymadebythe Commission in the Communication on the future of the EMU: perhapsthisrepresentsthebestsolution,onthebasisofthecurrentlegalframework,but this still does not solve the problem of the accountability of such a role(COM(20�7)824,7).WheretheMinisterofEconomicsandFinancecanbeofhelp,is,however,inhelpingintobetterintegratingeconomicandmonetarypolicyand,enhancingeconomicpolicycoordination,contributingintorebal-ancingtheeconomicandthesocialobjectivesoftheEU(Costamagna20�6,359).Thefigureproposedseems,inprinciple,tobeabletoensureanenhancedcoordinationoftheeconomicpolicy–beingPresidentoftheEurogroup–andofthemonetarypolicy–asVicePresidentoftheCommission–whileandtoact as a connection between the Council, the Commission and the Memberstates.However,thepossibilitytosucceedseemstorelymoreonthepersonalreputationandaccountabilityofthepersonappointedasMinisterratherthanontheactualsetofpowersandcompetencesconferredbythemeanofanactoftheinstitutions.

5 Ifhe–accordingtoG.rachmanfromFinancialTimes–actuallyeverpronouncedthestate-ment:“KissingernevermadethefamousremarkaboutEurope’stelephonenumber.AccordingtothelatePeterrodman,whoknewhimwell,thesayingisapocryphal,andinfactKissinger’sconcernwasthepreciseopposite–hewasfedupwithhavingtodealwithaDanewhomheregardedasincompetentandineffective,whowastryingtorepresentthewholeoftheEUasPresidentoftheCouncil.Kissingerhimselfhasdisownedtheremark,anditseemsthathewasactuallyseekingtodivideandruleinEurope,ratherthanberestrictedtoasinglevoiceonthetelephone”(rachman2009).


FROM THe eUROPeAN STABILITy MecHANISM TO THe eUROPeAN MONeTARy FUND

ThelastpieceoflegislationpresentedbytheCommissionisaproposalforaCouncil regulation on the establishment of an European Monetary Fund(COM(20�7) 827). This initiative should transform the European stabilityMechanismintoabodyoftheEuropeanUnionwhichshouldbeabletopro-vide financial assistance to the EU Member states experiencing serious eco-nomicandfinancialimbalances,andthisshouldbedoneusingthelegalbasisprovidedforbyArt.352TFEU, theopen-endedpowerclause thatallows theCommissiontoactwhen“the Treaties have not provided the necessary powers”.Astothegovernanceofthenewlyestablishedbody,accordingtotheEMFstatuteproposal(Annex,COM(20�7)827)broughtforwardbytheCommission,thecomposition of the newly established EMF Board should be the same of theEurogroup,and,accordingtothepositionexpressedbytheCommissioninitsCommunication,theMinisterofEconomicandFinanceshouldbethechairoftheBoardofGovernors.TheactualinitiativeoftheCommissioniscomposedoftwoparts:aregulationestablishingtheEMFandthestatuteoftheEMF.TheEMFwillbefoundedasafullyfledgedEUbodywithlegalpersonality,addingtothecurrentEsMmission,whichistheprovisionoffinancialassistancetotheMemberstateswhichareexperiencingeconomicandfinancialimbalanc-es,“the new task of providing credit lines or guarantees in support of the SRB[Single Resolution Board] for backstopping the SRF [Single Resolution Fund]”(COM(20�7)827,�4).Theintroductionofthisbackstophastheeffectofprovidinganaddi-tionalguaranteetotheBankingUnion,insightoftheapprovaloftheEuropeanDepositInsurancescheme(COM(20�5)856).AnotheradvancementthattheCommissionplans to introduce is that theEuropeanMonetaryFundwillbealsoallowed,undercertaincircumstances,tobuynationalbondsoftheEMFMemberstatesontheprimarymarket,somethingthat,atthepresentdate,isnotpermittedeventotheECB(COM(20�7)827,recital49).Themainconcernis here connected to the obligations imposed by the Treaties. Art. �23 TFEUprohibitstotheEuropeanCentralBankthedirectpurchaseofdebtinstrumentsoftheMemberstates,butdoesnotsayanythingonotherEUinstitutionsorbodies(asthefutureEMF)tobeestablished–inter alia–withthepurposeofbuyingnationalbondsontheprimarymarket.IfthisproposalwilleverpasstheunanimitybarrierattheCouncil,itislikelythattheactwillbechallengedonthisgroundinfrontoftheCourtofJustice,eitheraccordingtotheactionforannulmentpursuanttoArt.263TFEU,orwithinaprocedureforpreliminaryrulingunderArt.267TFEU.TheCommission, intheCommunicationontheFutureofEurope(COM(20�7)82�,6)andintheEMFproposal,(COM(20�7)827,7)acknowledgesthatthecurrentsetofproposalsmightbeheldproblem-aticinlightoftheMeronicaselawonthedelegationofpowersfromtheEUin-stitutions tootherEUbodiesandagencies (case9-56,Meroni).However, the


CommissionmaintainsthattheendorsementoftheCounciltothepoliticallysensitivedecisionstobetakenbythefutureEMFwillbeasufficientguaran-tee and will ensure a correct delegation of competences (Art. 3, COM(20�7)827).Hereitisworthtodiscussbrieflytheconditionsoftheinvolvementofthe Council. The EMF proposal distinguished between a) decisions adoptedpursuanttotheEMFstatute(Art.3.�COM(20�7)827)fromb)“circumstanc-es[that]requiretheurgentprovisionofstabilitysupport”(Art.3.2COM(20�7)827).Inbothcases,theCouncilismeanttoapprove,withdifferentpowers,thedecisionstakenbytheBoardofGovernorsorbytheBoardofDirectorsoftheEMF.Thequestionisthenhowthisapprovalwillbegranted.Art.3.4ofthepro-posedregulation(COM(20�7)827)providestheanswer:therighttovoteandtoadopttheEMFdecisionswillberestrictedtotheMemberstatesoftheEuro-zone,andtheywillvoteaccordingtothequalifiedmajorityprocedureinArt.236TFEU.Hence,therealproblemisif,accordingtotheactualframeworkoftheTreaties,suchaconferralofpowermightactuallytakeplace,sinceitcallsintoquestionthe(alreadymentioned)Meronidoctrine.since,asbrieflyshown,thedisruptivepotentialofthepresentproposalishigh,itislikelythattheuna-nimityrequiredbythelegalbasisintheCouncilwillbereachedatthepriceofacompromiseontheproposalthatmight,ornot,changethesubstanceoftheinitiativeoftheCommission.Anothersolutionmightbethat,afterrealisingthattheEMFproposalinitsactualstateInotviable,theCommissionandtheMemberstateswillopenanenhancedcooperationprocedure(Art.329TFEU).Thisprocedure,however,requiresaconsiderableamountoftimeandtheco-ordinationbetweenthedifferentEUinstitutionalactors:aminimumnumberof Member states should ask to the Commissionto deliver a proposal to theCouncil,andtheMemberstatesrepresentativesparticipatingintotheproce-dureshouldapproveunanimouslytheinitiative.HowthiswillbedonebeforetheendoftheJunckerlegislatureisanopenquestion.

THe PROJecTeD ReFORM AND THe ASyMMeTRy OF THe ecONOMIc AND MONeTARy UNION

ThereformproposedbytheEuropeanCommissionis,inprinciple,highlyli-kelytohaveapositiveimpactovertheasymmetryoftheEMU.Theasymme-tryoftheEMU(scharpf20��),theexclusivecompetenceinmonetarypolicyvis à visthe coordination of economic policy, is one of the most known andmostdebatedissuesinthefieldofEMUscholarship,andrepresentsoneofthemaincritiquesthathasbeenbroughtforwardbythoseadvocatingthenece-ssitytowithdrawfromaprojectthatisultimatelydoomedtofail.InthissensetheproposaloftheCommissionhasthepotentialtoatleastaddresstheissueof asymmetry between economic and monetary policy. Taking into accountthecaveat andthedoubtsexpressedinthepreviousparagraphs,atasklikethe


oneoftheEuropeanMinisterofEconomyandFinance,ifitactuallytakespla-ce,isseriouslycapabletocoordinateeconomicpolicyandbringintothepic-tureanincreaseddemocraticaccountability.HisroleasvicepresidentoftheCommissionandPresidentoftheEurogroupandoftheEMFmightrepresentanimportantopportunityforstrengtheningthecoordinationofeconomicpo-licy.Atthesametime,theCommissionproposaltomakethedecisionsoftheEMFaccountabletotheCouncilisareasonableoption,whichenhancethede-mocraticaccountabilityoftheinstitution.However,themainweaknessofthereformpackageliesontheinformalsetbackoftheEuropeanMinister,mode-lledontheEurogroup.IftheCommissionsucceedintosupportingthepropo-salinfrontoftheCouncil,thismightlead,overall,toaweakreformthatmightraiseissuesintermsofjudicialreviewandlackofcompetencesofthedecisiontaken.

THe NeeD FOR A cOMPReHeNSIve ReFORM OF THe eMU?

TheanalysiscarriedontheEMUreformpackageandonthegovernanceoftheeconomicandmonetaryUnionunveils,albeittakingalsointoaccountthemanygoodinputsthatthisreformprovides,thelimitsandtheperilsofthereformpac-kageproposedbytheCommission.Whentimesarehard,however,pragmatismhasoftenprovedtobe,inthehistoryofEUintegration,thebestsolution,andwehavenodoubtthattheEUinstitutionswilldo“whatever it takes”(©MarioDraghi)tosavetheeuroandtheEMU.Problemis,atthispointofEUintegrati-on,thatthecrisisrhetoricthathasimbibedthenarrativeoverEMUreformisinplacesincealmost�0years:whentheexceptionbecomestherule,thenitme-ansthattheotheroptionsareshort-handed.ThatiswhythecurrentinitiativeoftheCommissionisproblematic,sinceitaims,withtheinstrumentsavailablewithintheEUlegalframework,toconsolidatethesolutionsproposedtocountertheeconomiccrisisinawaythatisnotcompatiblewiththecompetencesesta-blishedbythelisbonTreaty.ThetaskoftheCommission,theoneinpowerortheonekickingoffmandatein20�9,willbecomesisyphean,withoutaseriousreflectionoverthereformoftheTreaties.However,itisevidentthatthecurrentlegalandpoliticalframework(e.g.Brexit,asylumandmigrationcrisis,thefor-mationofatleasttwogroupsofMemberstateswhicharenotfavourabletofur-therintegration),isnotleavingroomforfutureconstitutionalreforms.Anin-terestingproposalhashoweverbeenbroughtforwardbytheattemptlaunchedinpoliticsandscholarshiptodiscussthedemocratisationoftheEUeconomicgovernance.6Asnaïveasmightappeartheattempt,theT-DeminitiativehasthepotentialtonourishandfosterthedebateoverthereformoftheTreaties,invol-

6 seetheTreatyontheDemocratisationoftheEuro-Area(T-Dem).


vingadiscussionovertheiramendment.Thesideeffectofthisproposalisthat,inasimilarfashiontotheinformalsetbackoftheroleoftheEuropeanMinister,butcontrarytotheoverallspiritofreconstitutionalisationoftheproposal,itisbuiltonintergovernamentalism(Platon,20�7).Thepricetobepaidforinitiati-vesaliketheT-Dem,onthesideoftheCommission,mightbetoohigh.TheriskisthattheCommissiontaskofbringingdemocraticaccountabilityintheEMUwillprovetobeunsuccessful,andtheintergovernmentalismproblemsoflegiti-macyandlackofcompetenceswillcontinuetopopupinthedebateoverreform.Inanyevent,daywillcomewhenastructuralreformofeconomicgovernancewillneedtobepursued.Perhaps,aseriousdiscussionoveritsopportunityanda“constitutionalmomentum”areneededmorenowthanever.

CONCLUSION

The picture of the reform brought to bring the EMU back into the constitu-tionalframeworkoftheTreatiesisongoing.TheCommission,afterpresentingaCommunicationonthe202�–2027MultiannualFinancialFrameworkatthebeginning of May 20�8 (COM(20�8) 32�), and another on sovereign bond-backedsecurities(COM(20�8)339),presentedattheendofMay20�8twopro-posals,onthereformsupportProgramme(COM(20�8)39�)andontheestab-lishmentofaEuropeanInvestmentstabilisationFunction(COM(20�8)387).DespitetheactivismoftheCommission,muchstillremainstobediscussed:theinformalsetbackoftheEuropeanMinisterofEconomyandFinance,thebroaddiscretionlefttotheMemberstatesintheTsCGproposal,thepowersofbuyingbondsandthemechanismofapprovaloftheCouncilintheEMFpro-posalandthechoicethelegalbasisareonlyafewoftheproblemsthatareinneedofasolution.EveniftheproposalsareabletofindthemajoritynecessaryfortheirapprovalintheCouncil,itislikelythattheproposeddirectivesandregulationswillbereviewedbynationalsupremeandconstitutionalCourtsfortheircompliance,inter alia,withtheprincipleofconferredpowers(Payandeh20�7,400;Baroncelli20�7,79).Withthis–extremelyambitious–packageofinitiatives,theCommissionisappearstooffertotheEUandnationalpolicy-makersanutopistvisionofthefutureoftheEMU(Körner20�7).Howabout-this apparent utopism concealing a pragmatic vision? since time before theendoftheEUlegislatureisshort,theCommissionhaslaunchedtheinitiativeon the EMU reform in order to make the Parliament and (in particular) theCouncilpaythepriceoftheirpoliticalinactivity.similarlytowhathappenedwith the initiative (COM(20�3) 7�) on the Financial Transaction Tax,7 the

7 seethereferenceintheEUIstateoftheUnionaddressof�0May20�8bythePresidentoftheEuropeanCommission,JeanClaudeJuncker:[availableonlyinFrench]Nous avons proposé une


CommissionunveilsanambitiouspackageofinitiativesinordertochallengetotheCounciland–ultimately–theMemberstates.ItwillbefortheMemberstatestodecidehowtocopewithit,butatleastthepriceoftheinactionwillnotbearontheshouldersoftheCommission.Thischallengeseemstohavetheultimatepurposeofincreasingthepoliticalaccountabilityofthesystemandtoequip,withintheframeworkoftheTreaties,theEUinstitutionsandbodieswithaclearerframeworkofcompetencesoneconomicpolicies,thusremedy-ing,albeitonlypartially,totheasymmetryoftheeconomicandthemonetarypolicies.Asithasbeenoutlinedabove,however,inlackofastructureddiscus-sionovertheopportunitytoreformtheTreaties,thetaskoftheCommissiontobringtheEMUbackintotheEUconstitutionalframeworkwillbecomeimpos-sible.Itishowevertherealityofthepoliticalsituationthateventuallydictatesrulestoexecutives,anditislikelythattheCommissionwillberequiredtocopeandworkwithinthecurrentTreatieslegalframeworkforsomemoreyears,per-hapsexploringthepossibilityofanenhancedcooperationprocedure.Thisre-formpackageisfarfrombeingasufficientcompromise,butifitmanagestobringattentionaboutitsstructuralreformontheagendaofEUandnationalpolicy-makersitwillhavereportedatleastasmallvictory.

BIBLIOGRAPHY

Adam,Maurice,Fabbrini,Federico,larouche,Pierre(eds.).20�4.The Constitutionalisa-tion of European Budgetary Constraints.Oxford:HartPublishing.

Adamski, Dariusz. 20�8. Redefining European Economic Integration. Cambridge: Cam-bridgeUniversityPress.

Baratta,roberto.20�2.“legalIssuesofthe‘FiscalCompact’”. Il Diritto dell’Unione euro-pea,4:647–68�.

Baroncelli,stefania.20�7.“TheGauweilerJudgmentinViewoftheCaselawoftheEu-ropeanCourtof JusticeonEuropeanCentralBank Independence–Betweensu-bstance and Form”. Maastricht Journal of European and Comparative Law 23 (�):79–99.

Beukers, Thomas, de Witte, Bruno and Kilpatrick, Claire (eds.). 20�7. Constitutional Change through Euro-Crisis Law.Cambridge:CambridgeUniversityPress.

taxe sur les transactions financières – ce n‘est pas la faute de la Commission que le Conseil tarde à se mettre d‘accord, Monsieur le Président de la région; là encore, ce n‘est pas la Commission, c‘est les Etats membre qui avancent d‘un pas hésitant vers plus de justice fiscale. Nous venons de proposer une mei-lleure imposition des géants du net, proposition jusqu‘à ce jour non encore acceptée, même seulement partiellement examinée par le Conseil.


Bin, roberto, Caretti, Paolo and Pitruzzella, Giuseppe. 20�5. Profili costituzionali del-l’Unione Europea, Processo costituente e governance economica.Bologna:IlMulino.

Bonvicini,Gianni,Brugnoli,Flavio(acuradi).20�2.“IlFiscalCompact”. Quaderni IAI.Available at: http://www.iai.it/sites/default/files/iaiq_05.pdf (Accessed on � De-cember20�8).

Cantore,CarloMaria,andMartinico,Giuseppe.20�3.“AsymmetryorDis-integration?AFewConsiderationsontheNew‘Treatyonstability,CoordinationandGovernance’intheEconomicandMonetaryUnion”.European Public Law�9(3):463–479.

Chalmers,Damian,Jachtenfuchs,MarcandJoerges,Christian(eds.).20�6.The End of the Eurocrats’ Dream: Adjusting to European Diversity. Cambridge:CambridgeUni-versityPress.

CommunicationfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theEuropeanCoun-cil,theCounciltheEuropeanEconomicandsocialCommitteeandtheCommitteeofregionsonaModernBudgetforaUnionthatProtects,EmpowersandDefendsTheMultiannualFinancialFrameworkfor202�–2027,COM(20�8)32�final.

CommunicationfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theEuropeanCoun-cil,theCouncilandtheEuropeanCentralBankonFurtherstepstowardscomplet-ingEurope’sEconomicandMonetaryUnion:aroadmap,COM(20�7)82�final.

CommunicationfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theEuropeanCoun-cil,theCouncilandtheEuropeanCentralBankonNewbudgetaryinstrumentsforastableEuroareawithintheUnionframework,COM(20�7)822final.

Communication from the Commission to the European Parliament, the EuropeanCouncil, the Council and the European Central Bank on “A European minister of economy and finance”, COM(20�7)823final.

Costamagna,Francesco.20�4.“TheImpactofstrongerEconomicPolicyCoordinationontheEuropeansocialDimension:Issuesoflegitimacy”. Ineds.MauriceAdam,FederocoFabbrini,andPierrelarouche.The Constitutionalisation of European Budg-etary Constraints. Oxford: HartPublishing.

Craig,Paul.20�2.“Thestability,CoordinationandGovernanceTreaty:Principle,Politi-csandPragmatism”.European Law Review37:23�–248.

Croci,Filippo.20�8.“Isitworththeeffort?TheEuropeanCommission’sproposalforintegratingthesubstanceofthe‘FiscalCompact’intotheEUlegalorder”.Revue de l’euro.Availableat:https://resume.uni.lu/story/the-integration-of-the-fiscal-com-pact-into-the-eu-legal-order#the-european-commissions-proposal(Accessedon�December20�8).

Danieleluigi,simone,PierluigiandCisotta,roberto(eds.).20�7. Democracy in the EMU in the Aftermath of the Crisis.Berlin:springer.

Dawson,Mark,Enderlein,HeinrichandJoerges,Christian(eds.).20�5.Beyond the Crisis: The Governance of Europe’s Economic, Political and Legal Transformation.Oxford:Ox-fordUniversityPress.


DraftTreatyontheDemocratizationoftheGovernanceoftheEuroArea(«T-DEM»).March20�7.Availableat:http://piketty.pse.ens.fr/files/T-DEM%20-%20Final%20english%20version%209march20�7.pdf(Accessedon�December20�8).

EuropeanCommission,Reflection paper on the deepening of the economic and monetary un-ion, 20�7

Fabbrini,Federico.20�6.Economic Governance in Europe: Comparative Paradoxes and Con-stitutional Challenges.Oxford:OxfordUniversityPress.

Hinarejos,Alicia.20�5.The Euro Area Crisis in Constitutional Perspective.Oxford:OxfordUniversityPress.

Joerges,Christian.20�8.“CommentsontheDraftTreatyontheDemocratisationoftheEuro-Area”.European Papers3(�):75–8�.

Kaupa,Clemens.20�6.The Pluralist Character of the European Economic Constitution.Ox-ford:HartPublishing.

Körner,Kevin.20�7.“TheCommission’s‘saintNicholas’EMUpackage–norealsurprises,inDeutscheBank–EUMonitor–EuropeanIntegration”.8December20�7.Availableat:https://www.dbresearch.com/PrOD/rPs_EN-PrOD/PrOD000000000045792�/The_Commission%27s_%E2%80%9Csaint_Nicholas%E2%80%9D_EMU_pack-age_-_no.pdf(Accessedon�December20�8).

louis, JeanVictor,Un traité vite fait, bienfait? Le traitédu 2 mars 2012 sur la stabilité, la coordination et la gouvernanceausein de l’Union économique et monétaire,inRevuetri-mestrielle de droiteuropéen,20�2,5.

McDonnell,Alison.20�4.“solidarity,FlexibilityandtheEuroCrisis”.Ineds.luciaser-enarossi,FedericoCasolari.The EU after Lisbon.Berlin:springer.

Payandeh,Mehrdad.20�7.“TheOMTJudgmentoftheGermanFederalConstitutionalCourt:repositioningtheCourtwithintheEuropeanConstitutionalArchitecture”.European Constitutional Law Review�3(2):400–4�6.

Platon, sebastien. 20�7. “Democratizing the Euro Area without the European Parlia-ment:BenoîtHamon’s‘T-Dem’”, VerfBlog,�3.03.20�7.Availableat:https://verfa-ssungsblog.de/democratizing-the-euro-area-without-the-european-parliament-benoit-hamons-t-dem/(Accessedon�December20�8).

Proposal for a Council Directive laying down provisions for strengthening fiscal re-sponsibility and the medium-term budgetary orientation in the Member states,COM(20�7)824final.

ProposalforaCouncilregulationestablishingtheEuropeanMonetaryFund,COM(20�7)827final.

ProposalforaregulationoftheEuropeanParliamentandoftheCouncilamendingreg-ulation(EU)No�303/20�3oftheEuropeanParliamentandoftheCouncilof�7December20�3layingdowncommonprovisionsontheEuropeanregionalDe-velopmentFund,theEuropeansocialFund,theCohesionFund,theEuropeanAg-riculturalFundforruralDevelopmentandtheEuropeanMaritimeandFisheriesFundandlayingdowngeneralprovisionsontheEuropeanregionalDevelopment


Fund,theEuropeansocialFund,theCohesionFundandtheEuropeanMaritimeandFisheriesFundandrepealingCouncilregulation(EC)No�083/2006asregardssupporttostructuralreformsinMemberstates,COM(20�7)826final.

ProposalforaCouncilDirectiveimplementingenhancedcooperationintheareaoffi-nancialtransactiontax,COM(20�3)7�final.

Proposal for a regulation of the European Parliament and the Council on sovereignbond-backedsecurities,COM(20�8)339final.

ProposalforaregulationoftheEuropeanParliamentandtheCouncilontheestablish-mentofthereformsupportProgramme,COM(20�8)39�final.

ProposalforaregulationoftheEuropeanParliamentandtheCouncilontheestablish-mentofaEuropeanInvestmentstabilisationFunction,COM(20�8)387final.

rachman,Gideon.2009.“KissingerneverwantedtodialEurope”.Financial Times The World Blog,22July2009.Availableat:https://www.ft.com/content/c4c�e0cd-f34a-3b49-985f-e708b247eb55(Accessed�December20�8).

report to the Council and the Commission on the realization by stages of economicandmonetaryuniontheCommunity,inBulletinII,�970,oftheEuropeanCom-munities. Available at: https://www.cvce.eu/en/unit-content/-/unit/ba6ac883-7a80-470c-9baa-8f95b83728��/bfe387f3-f0f�-4294-a�c7-�e00�553bc72/resources#fcbf62e9-40e9-46cd-bf64-3cb3f6f8fff8_en&overlay [PierreWernerre-port](Accessedon�December20�8).

rossi, lucia serena. 20�2. “‘Fiscal Compact’ e Trattato sul Meccanismo di stabilità:aspettiistituzionalieconseguenzedell’integrazionedifferenziatanell’UE”.Il Dirit-to dell’Unione europea,�7:293–307.

rossi,luciaserena.20�7.“EconomicandMonetarypoliciesasessentialelementsoftheEUConstitutionaldebate”.Ineds.luigiDaniele,PierluigisimoneandrobertoCis-otta.Democracy in the EMU in the Aftermath of the Crisis.Berlin:springer.

scharpf,FritzW.20��.“Monetaryunion,fiscalcrisisandthepreemptionofdemocracy”.MPIfG discussion paperNo.��/��.Availableat:http://www.mpifg.de/pu/mpifg_dp/dp��-��.pdf.(Accessedon�December20�8).

scharpf,FritzW. 20�0.“TheAsymmetryofEuropeanIntegration,orWhytheEUCannotBea‘socialMarketEconomy’”.Socio-Economic Review8(2):2��–250.

snell, Jukka.20�6.“TheTrilemmaofEuropeanEconomicandMonetary Integration,andItsConsequences”.European Law Journal 22(2):�57–�79.

starita,Massimo.20�7.“DemocraticprinciplesandtheeconomicbranchoftheEuro-peanmonetaryunion”.Ineds.luigiDaniele,PierluigisimoneandrobertoCisotta.Democracy in the EMU in the Aftermath of the Crisis.Berlin:springer.

Tuori,KaarloandTuori,Klaus.20�4.The Eurozone Crisis: A Constitutional Analysis.Cam-bridge:CambridgeUniversityPress.

deWitte,Bruno;Ott,AndreaandVos,Ellen(eds.).20�7.Between Flexibility and Disinte-gration: The Trajectory of Differentiation in EU Law.london:Elgar.


Giovanni Zaccaroni

REKONSTITUCIONALIZACIJA EMU NAKON EKONOMSKE KRIZE

SAŽETAK

UtekstuseraspravljaoglavnimtačkamareformeEkonomskeimonetarneunije

kojejeEvropskaunijapredstavilaudecembru20�7.godine.Autorposebnoželi

daevaluirasuštinupredlogakojejedalaKomisija,akojisesastojiiztriglavne

mere:vraćanjeodredbiTsCG(Ugovoraostabilnosti,koordinacijiiupravljanju)

upravniokvirEU,transformacijuEsMuEvropskimonetarnifondipredloženo

uvođenjeevropskogministrazaekonomijuifinansije.Ovimseaktimauzetim

kaocelinanameravavraćanjeesencijalnogudelaekonomskeimonetarneunije

uustavniokvirosnivačkihugovora.Hoćeliseutomeuspeti?

KLJUČNE REČI: rekonstitucionalizacija, EMU, ekonomska kriza, TSCG, ESM,

Evropski monetarni fond, evropski ministar za ekonomiju i finansije.

UDK 339.923:061.1 EU

Ivan Stanojević1


Institucionalneposledicekrizeuevrozoni2

SAŽETAK

radsebavianalizominstitucionalnihreformiunutarEkonomskeimonetarne

unijenakonizbijanjakrizeevra2009.godine.Uradusupredstavljeniglavni

mehanizmiuvedenisaciljemdaseispraveinstitucionalnifelerikojisudoveli

dokrizeidasenatajnačinsprečiponovninastanakkrizeizazvanpodsticajima

institucijaEMU.Oslanjajućisenasvojeprethodnoistraživanjeoinstitucional-

nimuzrocimakrizeevraizuglateorijeigara,uovomraduanaliziramnovei

izmenjeneinstitucijekojesunastalenakonpočetkakrize.Nakrajuradazaklju-

čujemkakosupromenominstitucijapromenjeniipodsticajizavladedržava

članicatakodaseonevišenenalazeusituacijiigrekukavice,pajenatajnačin

rešenproblemkolektivnogdelanja.

KLJUČNE REČI: evro, evrozona, kriza, Evropska ekonomska i monetarna unija, Pakt

stabilnosti i rasta, reforma PSR, Evropski stabilizacioni mehanizam, Ugovor o finan-

sijskoj stabilnosti, institucionalizam, teorija igara, igra kukavice


2 radjenastaouokvirunaučno-istraživačkogprojektaUniverzitetauBeogradu–Fakultetapolitičkihnauka,podnazivom„Političkiidentitetsrbijeulokalnomiglobalnomkontekstu”(evidencionibroj�79076),kojifinansiraMinistarstvoprosvete,naukeitehnološkograzvojarepublikesrbije.


U VEZI SA pREThODNIM TEKSTOM

Uprethodnomtekstu(stanojević20�5)analiziraosaminstitucionalnidizajnEvropske ekonomske i monetarne unije u potrazi za uzrocima krize evra.InstitucionalnidizajnEMUstvoriojeproblemkolektivnogdelanjazavladedr-žavačlanica.ProblemjenastaozbognekolikoosobinaEMU.Generalnoiop-šteprihvaćenostanovišteunaučnimkrugovimajedajeEMUnedovršenpro-jekat u kome je monetarna politika stavljena u isključivu nadležnost Unije,dok su fiskalne politike ostale u nadležnosti država članica (Feldstein �992;Eichengreen�993;Hardyandlahiri�996;DeGrauwe2004,322–328;Mankiwand Taylor 2008; Baldwin and Wyplosz 20�0; Marsh 20��, 20�3). Imajući uvidumonetarističkoučenjedamonetarnapolitikadominiranadfiskalnompo-litikomkadajeupitanjuuticajnarastdohotkaiprivrednuaktivnost(Friedman�973,222–225),državečlaniceevrozonesuočenesusaizazovomkoordinacijefiskalnihpolitikaprizajedničkojmonetarnojpolitici.BudžetEUjepremalidabimogaodavršifiskalnetransfereradistabilizacijeprivreda(stanojević20��).Takavdizajnučiniojedržavečlaniceveomaosetljivimnaasimetričnešokove(lane2006;Jonung&Drea20�0;Krugman20�2).

Dabikoordinacijaustrateškimsituacijamasavišeakterabilauspešnapo-trebnasupravilakojaćeaktereusmeravatinasaradnjuiliodvraćatiodnesa-radnje(Dixitandskeath2004,347–365;vanMiltenburgetal.20�5;Pavlović20�5,39–43).Ovdenavodimnekaodpravilakojasustvaralapodsticajekojisunegativnouticalinakoordinacijufiskalnihpolitika,naosnovučegasamuprethodnomradudošaodozaključkadasupravilaEMUstaviladržavečlaniceevrozoneustrateškusituacijukojaseuteorijiigaranazivaigrakukaviceiiza-zvalakrizuevra.

Institucionalni nedostaci EMU pre krize

UovomodeljkućupobrojatiglavnenedostatkeinstitucionalnogdizajnaEMUkojesamnaveouprethodnomradu,kakobihunastavkutekstamogaodapred-stavimnakojinačinsutinedostaciispravljeniuperioduposlekrize.

Prvo,nijepredviđenadekvatanmehanizamzaprevencijuprekomernepo-trošnjeuokviruPaktastabilnostiirasta(stanojević20�5,�48–9).Drugo,meha-nizamkažnjavanjadržavačlanicakojekršePsrnijebioadekvatan.Predviđaojedrakonskukaznučijapretnjanijebilakredibilna,pasugaekonomistinazva-li„krvoločnipasbezzuba”(MankiwandTaylor2008,790).Treće,praksaneka-žnjavanjauokviruPsrstvorilajeputnuzavisnost,pajenastaloočekivanjedadržavekojeprekršePsrnećebitikažnjavaneniubudućnosti(stanojević20�5,�50–�).Četvrto,pomenutapovećanaosetljivostnaefekteprelivanjapojačalajemeđuzavisnostdržavačlanica.Utakvojsituacijisunastaliipodsticajidafi-skalnoodgovornečlanicepomažučlanicamakojestvarajuprekomernideficit,

Ivan Stanojević | Institucionalne posledice krize u evrozoni 181

papotomzapadnuunemilostfinansijskihtržišta(stanojević20�5,�48–9).NatajnačinEMUjestvorilaiproblemmoralnoghazardakadajeupitanjudefi-citarnapotrošnjakojanijeuskladusaPsr(stanojević20�5,�48–9).Peto,nepostojiprocedurazaizbacivanjedržaveizevrozone,pasetakostvaradodatnipodsticajzanepoštovanjepravila(stanojević20�5,�48–9).

ZbognedostatakainstitucionalnogdizajnaEMU,kojesamnaveoiznad,uprethodnomistraživanju(stanojević20�5,�5�–3)tvrdiosamdasedržavečla-niceevrozonenalazeusituacijipoznatojkaoigrakukavice(crtež�).3razlogzatoještoihpravilaEMUnisunanajboljimogućinačinodvraćalaodprekomer-nedeficitarnepotrošnje,većsujenanekinačinipodsticala.Nevoljajeutomeštoće,ukolikosviigračikrenuzaovimpodsticajemneodgovornedeficitarnepotrošnje,monetarnaunijapostatineodrživaidoćićedopropastievra(isplate-2,-2).Dabiizbeglitajnajgoriscenario,nekiodigračabićespremnidasepo-našajuodgovornoinatajnačinodržavajupostojanjezajedničkevalutekojajeovomprimerupredstavljalajavnodobro.Ukolikojedanigračimaprekomernideficitnaračundrugogutolikoćeisplatebiti(�,-�)ukoristigračakojiostva-rujedeficit.Inakraju,najboljeilipravičnijerešenjezanjihbilobiukolikobipodelili troškove održavanja javnog dobra tako što bi poštovali pravila EMUouravnoteženombudžetu(isplate0,0).Nažalost, to jeu igrikukavice teškoostvarivo,jerstrukturaigrepodstičesvakogigračadapokušadaostvaridodat-nukorist,dokdrugisnositroškovejavnogdobra(stanojević20�5,�52–3).

Država Bodgovorna neodgovorna

Država Aodgovorna 0, 0 -1, 1neodgovorna 1, -1 -2, -2

Crtež 1. Igra kukavice u evrozoni. Preuzeto iz Stanojević 2015, 152.

STRUKTURA RADA

Uovomradupredstavljaminstitucionalnereformekojesunastalekaoodgovornaproblemekojesamidentifikovaouprethodnomtekstuikojeimajuzaciljdapromenepodsticajezavladedržavačlanicakakonebidošlodosličnihkri-zaubudućnosti.Kaoodgovornakrizuusvojenojetrinaestvažnihdokumena-ta.Uovomtekstunemaprostorazadetaljnuanalizusvihdokumenataipred-

3 Igrakukaviceoslikavasituacijuukojojučesnici imajuproblemkolektivnogdelanjapriobezbeđivanjujavnihdobara,zatoštojavnodobromožedanastaneiukolikonjegovomnastankunedoprinosesviigrači.Kadasenađuutakvojsituacijiracionalniigračipreferirajuravnotežuprikojojoninesnosetrošakobezbeđivanjajavnogdobra.


stavljanjesvihnovihmehanizama.Umestotoga,utrećemodeljkućuukratkopredstavitimehanizmekojiispravljajuranijenavedeneinstitucionalnefelere,akojesamidentifikovaouprethodnomradu.PoštojenajvišekritikaodzačetkaidejeoEMUpadokrizeiz2009.godinebilousmerenonanedostatakstabili-zacionogmehanizma,tojstavkićuuovomodeljkuposvetitimalovišepažnjenegoostalima.Učetvrtomodeljkućupredstavitianalizupodsticajaizuglateo-rijeigaraipokazatiizmenjenumatricukojaprikazujenovonastalusituacijuukojojsenalazedržavečlaniceEMUuskladusanovimpodsticajimanastalimposlesvihreformi.Upetomodeljkusenalazizaključak.

pRAVILA NASTALA KAO REAKCIJA NA KRIZU

Evropskaunijaievrozonasunakrizureagovaleuskladusarazvojemdogađajaipritisakadaseefektikrizeublažeidasekrizepredupredeubudućnosti.Prvoje2009.godineusvojenaregulativaoprimeniProtokolaopostupkuuslučajuprekomernog deficita u aneksu UFEU, koja je za cilj imala da uredi finansij-skostatističkoizveštavanjedržavačlanica.Potomje20�0.godineuspostavlje-naprivremenaEvropskaustanovazafinansijskustabilnost(European Finansial Stability Facility),kojajeimalazaciljdapružifinansijskupomoćdržavamakojesutrpeleposledicedužničkekrizeiumiripanikunafinansijskimtržištima.

Nakontogaje20��.godineusvojenadirektivakojomsudefinisanizahtevizasrednjoročnebudžetskeokvirekojislužezaplaniranjebudžetskihizdatakakojimaseuspostavljabudžetskihorizontkoji jedužiod jednebudžetskego-dine.IstegodineusvojenesuičetiriregulativekojimajereformisanPaktsta-bilnostiirastatakoštosuuvedenapravilaoefektivnijojprimenibudžetskognadzorauevrozoni,oprevencijiikorekcijimakroekonomskihneravnotežaisankcijamauslučajunepoštovanjamerapreventivnog ikorektivnogdelanjausmerenogublažavanjauticajaprekomernihneravnoteža.

Naredna 20�2. godina je bila veoma značajna, jer je tada uspostavljenEvropskistabilizacionimehanizam(EsM),kaoinstitucijakojajepreuzelaulo-guprivremeneEvropskeustanovezafinansijskustabilnost.PoredEsM,20�2.godinejeusvojeniUgovorostabilnosti,koordinacijiiupravljanjuevropskommonetarnomunijom,poznatijiposvomdelukojisezoveUgovorofinansijskojstabilnosti(Fiscal Compact).Timugovoromsudržavečlaniceobnovileposve-ćenostbudžetskimpravilimadefinisanimUgovoromizMastrihtaiPaktomsta-bilnostiirasta.Taposvećenostjeiskazanasporazumomdasvakadržavaune-sepomenuteodredbeusvojeobavezujućezakonodavstvo,pomogućstvunaustavnomnivou.sudupravdeEvropskeunijedatajenadležnostdaodlučujeuslučajukršenjatihodredbi.

Naposletku,20�3.godineusvojenesudveregulativekojesuimalezaciljda otelotvore namere iznesene u Ugovoru o stabilnosti, koordinaciji i upra-vljanjuevropskommonetarnomunijom.Njimajedodatnoojačanekonomski


ibudžetskinadzordržavačlanicačija jefinansijskastabilnostugroženaide-finisanesusmernicezapraćenjeiprocenunacrtabudžetskihplanovakojizaciljimajukorekcijeprekomernogdeficitadržavačlanicaevrozone.Ovimregu-lativamajefiskalnapolitikasanacionalnognivoapodignutana„međunivo”izmeđunacionalnogievropskognivoavlastiuEvropskojuniji,štopomažeprirešavanjuproblemakolektivnogdelanja,okomesampisaouprethodnomtek-stu,aočemućebitivišerečiunastavku.

Mehanizam za prevenciju i korekciju prekomerne potrošnje

InstitucionalnereformekojesuusledileposlepočetkadužničkekrizeuEMUi krize evra najviše su bile usmerene ka prevenciji i korekciji prekomernepotrošnje.

(�) reformisanasupravilaodostavljanjufinansijskihistatističkihizve-štajakojisuuprošlostikorišćenidaprikrijupodatkeoprekomernomdeficitudržavačlanica(regulativa479/2009),kaoisankcijeuslučajukrivotvorenjafinansijskihizveštaja(regulativa��73/20��).

(2) OjačanjeProtokol�2izAneksaUgovoraizMastrihtatakoštojedefi-nisanpojam„budžetskogokvira”,kojipodrazumevaskuparanžmana,procedura,pravilaiinstitucijanaosnovukojihćesesprovoditinacio-nalnibudžetskiprocesi(direktiva20��/85).

(3) Uvedenasujedinstvenapravilazapraćenjeiprocenunacrtabudžetskihplanova,kojimasebudžetskiprocesdržavačlanicastavljapodbudnookoKomisije(regulativa473/20�3).

(4) DržavečlanicevišenemogudasezadužujuposopstvenomnahođenjuvećsudužnedanajavesvojeplanovezaduživanjaKomisijiiEvrogrupi,pasenatajnačinsprečavanekontrolisanaeksplozijadeficitaijavnogduga(regulativa473/20�3).

(5) Državečlanicesuseobavezaledaćeunacionalnozakonodavstvo,pomogućstvunanivouustava,usvojitiobavezujućeodredbeopoštova-njupravilaodozvoljenomnivoudeficitaijavnogdugauskladusaPsr(Ugovorofinansijskojstabilnosti).

(6) reformeunutarEMUsuotišleikorakdalje,pasuuvedenimehanizmikojiimajuzadatakdasprečeprekomernedeficiteubudućnostipu-temsrednjoročnihbudžetskihokvira(direktiva20��/85)iprevenci-jeikorekcijemakroekonomskihravnotežakojemoguuzrokovatine-predviđenebudžetskerashodezastabilizacijuubudućnosti(regulativa��76/20��).

Ovomreformomsuuvedenepreventivnemerekojesprečavajudadržavačlanica„ispodradara”zapadneukrizujavnogdugakojaimaozbiljnenegativ-neefekteprelivanjanadrugečlaniceevrozoneinegativnoutičenafunkcioni-sanjeUnijeucelini.


Reforma mehanizma za kažnjavanje unutar PSR

MehanizmizakažnjavanjeunutarEMUimalisunekolikomana.Prvo,nisupo-stojalesankcijezakrivotvorenjefinansijskihistatističkihizveštaja.TojedovelodotogadaGrčkaprođebezposledicaposlepriznanjadajekrivotvorilafinansij-skeizveštajepriispunjavanjukriterijumakonvergencijezačlanstvouevrozo-ni.Kasnijesu,poštosuvećjednomprošlinekažnjeno,krivotvoriliiizveštajeonivoudeficitaijavnogdugauPsr,pajeudarkrizebiovećinegoštobibiodajenavremeotkrivenarazmerafinansijskihproblemaukojimasenalazilaVladaGrčke.Drugo,kazneukorektivnomdeluPsrdolazilesunadnevniredtekkadajevećstvorenprekomernideficit.Dakle,nijepostojalaopcijakažnjavanjananekomodranijihkorakanastajanjaproblema,kojabisprečiladaseproblempotpunorazvije.Treće,čakikadadođedoprekomernogdeficita,nijebiloizve-snodaćesankcijabitisprovedena,zatoštojenjenonametanjebilopredmetpolitičkogglasanjausavetu.Kaoštovećznamo,ministrifinansijanisuglasalizasprovođenjesankcija,štojestvorilododatnenegativneposlediceokojimaćebitivišerečiunastavku.Pretogatrebarećidasusvatriproblemaadresiranareformamasprovedenimposlekrize.

(�) Uvedenesusankcijeuslučajukrivotvorenjafinansijskihizveštaja(re-gulativa��73/20��).

(2) Uspostavljenesusankcijeradiefektivnijeprimenebudžetskognadzo-ra.ToznačidasadadržavečlanicekojenepoštujupreporukesavetaiKomisijeupreventivnomikorektivnomdeluPsrmogubitika-žnjeneprenegoštoizazovunegativneefekteprelivanja(regulativa��73/20��).

(3) Povrhtoga,uvedenesusankcijezanepoštovanjepreporukasavetauvezinovihmehanizamauvedenihreformskimpaketom.Upitanjujemehanizamsprovođenjameraizplanakorektivnogdelanja(regu-lativa��74/20��),uslučajuprekomernihneravnoteža(regulativa��76/20��).

NatajnačinjeEvropskaunijapokazaladajenaučilaizprethodnihgreša-ka,pavišeneuspostavljamehanizmekontrolečijedispozicijenisupoduprtesankcijama.

Ispravljanje putne zavisnosti nekažnjavanja u okviru PSR

JedanodnajvećihproblemaunutarPsrprekrizeještojesankcionisanjepreko-mernogdeficitabilastvarpolitičkeodlukeministarafinansijausavetu.Poštosuseujesen2003.godineFrancuskaiNemačka,izmeđuostalih,urotiledasa-botirajustriktnuprimenukorektivnogdelaPsriizbeglesankcijeuskladusapostupkomuslučajuprekomernogdeficita(ECB20��),stvorenajeputnazavi-snostuvidunekažnjavanjapoovomosnovu.Tojedodatnopodstaklodržave


članicedasenepridržavajupravilaPsridaseprepusteprekomernojdeficitar-nojpotrošnji.Dabisetakvidogađajisprečiliubudućnostiusvojenesutrivažneinstitucije.

(�) Državečlanicesuseusvimreformskimdokumentimakojipredviđajusankcijesaglasiledasepriglasanjuouvođenjusankcijanekojoddrža-vačlanicaglastedržavečlaniceneračunapribrojanjuglasova.Natajnačinjeonemogućenodavelikečlanicesabotirajuglasanjeusavetuosvomkažnjavanju.

(2) DržavečlaniceevrozonesuseobavezaledaćepodržavatipredlogeipreporukeKomisijekojeseodnosenadržavečlaniceevrozoneuvezisaodredbamaodozvoljenomdeficituuokvirupostupkauslučajupreko-mernogdeficita.Ovaobavezanećevažitisamouslučajudasesavetkva-lifikovanomvećinomizjasniprotiv,neuzimajućiuobzirglaspredstav-nikadržavečlaniceokojojseglasa(Ugovorofiskalnojstabilnosti).

(3) Povrhtoga,usaglašenajeisvojevrsnaautomatizacijasankcijaranijenavedenihkadajebilorečioinstitucionalnimnedostacimaEMUprekrize,kojepredlažeKomisija,ausvajasavet.Naime,predloziKomisijeosankcijamaćesesmatratiusvojenim,osimukolikosavetneodlučidakvalifikovanomvećinomodbijepreporukuurokuod�0dana.savetkvalifikovanomvećinommožedausvojiamandmanenapreporukuKomisijeiusvojiizmenjenuodluku.Ovojeveomavažnaodredbaima-jućiuvidupraksunekažnjavanjakojajedoveladoputnezavisnostiuradusavetaprepočetkakrize.OvajmehanizamonemogućavadasavetignorišepreporukuKomisijeizahtevavelikupolitičkuvoljuikoordi-nacijudabiseodbiopredlogKomisije,štodajesistemukazniizvestanstepenautomatizmakojijeneophodandabikaznamogladaimaneo-phodnoodvraćajućedejstvo(regulativa��73/20��).

Ovimodredbamajenapravljenpokušajdaseizbegnenegativnaputnaza-visnostpopitanjusprovođenjakazniubudućnosti.Povrhtoga,onesuznačaj-nezaovoistraživanje, jerpotvrđujudajepostojaoproblemputnezavisnostikojijeneophodanzavaljanoinstitucionalnoobjašnjenje(stanojević20�5).

Izbavljivanje država članica u slučaju krize

NajvećibrojkritikanaračunEkonomskeimonetarneunijenaglašavaojenedo-statakstabilizacionogmehanizmakojibivršiofiskalnetransferekadržavamačlanicamakojesupogođenenegativnimasimetričnimšokom(Feldstein�992;Eichengreen�993;Hardy&lahiri�996;DeGrauwe2004,322–328;MankiwandTaylor2008;BaldwinandWyplosz20�0;Marsh20��,20�3),jerjebudžetEUpremalidabiobavljaotufunkciju,čakidanepostojistriktnazabranadasebudžetEUkoristiutesvrhe(stanojević20��).Takvisistemipostojeusvimslo-ženimfederalnimsistemima,doksaEMUtonijeslučaj.


UEMUpostojimeđuzavisnostiporedeksplicitnenaglašenostidaUnijaidržavečlanicenećeodgovaratizadugovevladadržavačlanica(stanojević20�5,�46–�48),državeimajupodsticajdapomognujednadrugoj,jernatajnačinza-pravopomažuisebi.TakojebilouslučajuGrčke.NajvećideodugaVladeGrčkedržalesufinansijskeinstitucijeNemačkeiFrancuske.PomažućiGrčkojdaiz-begnebankrot,VladeNemačkeiFrancuskesupomagaleisvojimbankamadaizbegnubankrot,odnosnosvombiračkomteludaneizgubiušteđevineipen-zije,anakrajudanaisvimakojikoristeevro.Znajućidajeodgovornimdržava-mačlanicamauinteresudapomognudržavikojaimaprekomernupotrošnju,stvaraseproblemmoralnoghazarda.

Dokrizenijepostojaomehanizamkojibisprovodioovakvuvrstutransferazaradstabilizacijedržavapogođenihkrizom,iakojebilojasnodajeonneop-hodanidabeztakvogmehanizmaEMUnećemoćidafunkcioniše.NakonkrizeuEMUuspostavljenasudvaprivremenastabilizacionamehanizma–Evropskaustanova za finansijsku stabilnost (European Financial Stability Facility) iEvropskimehanizamzafinansijskustabilnost(European Financial Stabilization Mechanism) – koja su pružala finansijsku pomoć do uspostavljanja trajnogEvropskog stabilizacionog mehanizma (European Stabilization Mechanism)20�2.godine.razlogzaodlaganjeosnivanjatrajnogstabilizacionogmehaniz-majetajštojetozahtevalopromenuosnivačkihugovora.Osnivanjujepretho-dilaizmenaUgovoraufunkcionisanjuEU,pokojojječlanu�36.dodatsledećiparagraf:

3. Države članice čija valuta je evro mogu uspostaviti stabilizacionimehanizamkojićeseaktiviratiuslučajukadajeneophodnoočuvanjesta-bilnosti evrozone kao celine. Odobravanje bilo koje finansijske pomoćipodokriljemovogmehanizmabićestrogouslovljeno.

Tek posle usvajanja odluke Evropskog saveta 20��/�99 o promeni ovogčlanairatifikacijiovepromeneusvimdržavamačlanicamaEUEvropskista-bilizacioni mehanizam (EsM) je počeo sa radom. EsM ima na raspolaganju704.798,7milionaevraizamišljenjekaodrugalinijaodbraneuslučajukrizepoverenja koja može da utiče na stabilnost evrozone. Prva linija odbrane je,naravno,striktnopoštovanjepostojećegokviraEUuviduintegrisanogmakro-ekonomskognadzora,posebnoPaktastabilnostiirasta,okvirazapraćenjema-kroekonomskihneravnotežaipravilazaekonomskoupravljanjeuEU,okoji-majebiloreči.

svrhaEsMjedaprikupisredstvaidržavamačlanicama,kojimapreteoz-biljnifinansijskiproblemiilikojeihvećimaju,omogućistabilizacionupodr-škupodstriktnimuslovima,prilagođenimodabranominstrumentufinansijskepomoći,ukolikojetoneizbežnodabiseočuvalafinansijskastabilnostevrozonekaocelineinjenihdržavačlanica.EsMsefinansiraputemizdavanjafinansij-skihinstrumenatailisklapanjemfinansijskihidrugihsporazumasačlanicama


EsM,finansijskiminstitucijamaiostalimtrećimstranama.ČlaniceEsMsusvečlaniceevrozone.

EsMimanaraspolaganjurazličiteinstrumentepomoćikojestavljanara-spolaganjesvojimčlanicamapodstriktnimuslovima:

�. finansijskapomoćizpredostrožnosti;2. finansijskapomoćzarekapitalizacijufinansijskihinstitucija;3. pozajmice;4. podrškanaprimarnomtržištu;5. podrškanasekundarnomtržištu.Uslovizadavanjepomoćimogubitirazličiti,odprogramamakroekonom-

skogprilagođavanja(očemujebilorečiudeluomehanizmimazaprevencijuikorekcijuprekomernepotrošnje, tačka6)dotrajnogpoštovanjaprethodnougovorenihuslovazadobijanjepomoći.

DabidobilapomoćodEsMdržavačlanicapodnosizahtevukomejena-glašenavrstatraženepomoći.NakontogaKomisija,usaradnjisaEvropskomcentralnombankom(ECB),trebadasprovedesledećeprocene:

�. procenapostojanjarizikazafinansijskustabilnostevrozonekaoceli-neilinjenihdržavačlanica,osimukolikojeECBvećdostavilatakvuanalizu;

2. procenaodrživostijavnogduga.Ukolikojemoguće,taprocenatrebadabudesprovedenausaradnjisaMMF;

3. procenastvarnihipotencijalnihpotrebadotičnedržavečlanice.Nakontoga,EsMnaosnovuzahtevazapomoćiprocenaKomisijeiECB

odlučujedalićeodobritipomoć.Uslučajupozitivnogodgovora,KomisijausaradnjisaECB,ipomogućstvuMeđunarodnimmonetarnimfondom(MMF),ugovaramemorandumorazumevanju(Mor)sadotičnomdržavomčlanicom.UMortrebadasenađupojedinostiuvezisauslovimafinansijskepomoćipo-putozbiljnostiproblemakoji imadržavačlanica,kao ioodabranominstru-mentufinansijskepomoći.Mortrebadabudeupotpunostiusklađensame-ramakoordinacijeekonomskepolitikeuskladusaUFEU,aposebnosaaktimaprava EU uključujući mišljenja, upozorenja, preporuke ili odluke koje se od-nosenadotičnudržavučlanicu.PoštoKomisijapotpišeMoruimeEsM,EsMuspostavljaprikladansistemupozoravanjakakobiseobezbedilablagovreme-na otplata finansijske pomoći od strane države kojoj je obezbeđena pomoć.KomisijaćeusaradnjisaECBipomogućstvuMMFpratitipoštovanjeuslovapodkojimajepruženapomoć.

Ovako ustrojenim stabilizacionim mehanizmom EMU rešava problemmoralnoghazarda.Državečlanicenemogudaračunajusaizbavljenjemkojećedoćibeznekogposebnogtroška.striktnimuslovima,poputonihnamet-nutihGrčkoj,državečlanicesepodstičudakoristeEsMtekukrajnjojnuždi,poštosviprethodnimehanizmiprevencijeikorekcijeprekomernepotrošnjezakažu.


Izbacivanje iz evrozone

Po pitanju otvaranja opcije za isključenje država iz članstva u EMU nije biloeksplicitnihreformi,alijesteimplicitnih.Naime,prethodnonavedenimrefor-mamakojesetičusprečavanjaprekomernepotrošnje,sankcijazakršenjespo-razuma,pravilakojasprečavajudosadašnjuputnuzavisnostneizricanjakazniusavetu iuvođenjemEvropskogstabilizacionogmehanizma,sprečeno jedanekaoddržavačlanicanapravitolikuštetudabiserazmatralonjenoisključe-njeizEMUradidobrobitiostalihčlanicaiEMUucelini.

TeORIJA IGARA – KRAJ IGRe KUKAvIce U eMU

Ovakvim promenama podsticaja, opisanim u prethodnom odeljku, uvedenesukaznekojesmanjujuisplatezaneodgovornoponašanjevladadržavačlanicaunutarevrozone.Onesadanemoguostvaritikoristkršenjempravilaizpome-nutihrazloga:striktnognadzorabudžetskogprocesa,sankcijakojemogubitinametnutetokomtogprocesa,automatizacijetihsankcije,inakrajuuslovazakorišćenjepomoćiuokviruEvropskogstabilizacionogmehanizma.Drugapo-sledicaovihpreventivnihmerajesprečavanjeefektaprelivanjausledpokušajaneodgovornogponašanja.Iztograzlogasematricasacrteža�sapočetkatekstamenjazaiznoskaznikiiznosprevencijep. Prevencijaseodnosinaprekomer-nupotrošnjudržavekojaneodgovornokršipravila,odnosnotrošakodržanjajavnogdobrakojisnosidržavakojaodgovornopoštujepravila,akojizbogpre-vencijeprestajedapostoji,kaonacrtežu2.


Država Aodgovorna 0, 0 -1+p, 1-p-kneodgovorna 1-p-k, -1+p -2, -2

Crtež 2. Konceptualni uticaj preventivnih i korektivnih reformskih mera na igru kukavice u EMU za dva igrača

Ukolikojeiznoskaznek�iiznosprevencijep�,podsticajikojinastajuuEMUseznačajnomenjajuisituacijaukojojsenalazedržavečlaniceprestajedabudeigrakukavice.Upreseku,strategijaprikojojjejednadržava„odgovorna”adru-ga„neodgovorna”isplatećebiti:

-�+p=-�+�=0za„odgovornu”državučlanicu

i�-p-k=�-�-�=-�

za„neodgovornu”državučlanicu


Posledično,matricaćeizgledatikaonacrtežu3.


Država Aodgovorna 0,0 0, -1neodgovorna -1, 0 -2, -2

Crtež 3. Uticaj preventivnih i korektivnih reformskih mera na igru kukavice u EMU za dva igrača

Zbogpotencijalnobolnihkazni i surovihmeraštednjeuslučaju izbavljenja,sličnihonimakrozkojejeprošlaGrčka(IMF20�0;EsM20�5),isplatazaneod-govornoponašanjedržavečlanicejesadanegativna(-�),zatoštoodabirtakvestrategijevišenijemogućesakriti ištoćegapratitireakcijeKomisije,saveta,drugihdržavačlanica,kaonacionalnogievropskogpravosuđa.Zbogtogadrža-vakojabiseodlučilazatakvustrategijunesamodanemožedaostvarinikrat-koročnukorist,veććebitiizloženadodatnimtroškovima.

Onoštojevažnojestedajetaisplatazajednostranunesaradnjujošuvekmanjelošaodisplatekojubisvedržavečlanicedobileukolikobisesvepona-šaleneodgovorno(-2,-2).sdrugestrane,zbogznačajnopoboljšanihmehani-zamaprevencije,putempraćenjainadzora,kojićeotkritiisankcionisatineod-govornoponašanjenasamompočetku,šansajedanećedoćidonegativnihpo-sledicaprelivanjanadrugudržavučlanicu,pajeisplatazaodgovornoponaša-njeuvekista(0).Toimazaposledicudauovojigriodgovornoponašanjeposta-jestriktnodominantnastrategijakojadržavičlaniciuvekdonosivišeisplate(0i0)odisplatakojebitadržavačlanicadobilauslučajudaodaberedaseponašaneodgovornoinepoštujenovapravilaunutarEMU(-�i-2).

Upresekudominantnihstrategijadobijamoravnotežuprikojojsuisplate(0,0),igdeobedržavečlaniceuživajuubenefitimazajedničkevaluteiostalihevropskihintegracija.Natajnačinsunovapravilapromenilastrateškusituaci-juukojojsenalazedržavečlaniceEMU,paseonevišenenalazeuigrikukavice,većunečemuštonajvišepodsećanaigrukoordinacijesajednomravnotežomdokojedolazikadasvedržavečlanicepoštujupravilaEMU(crtež3).

Ukolikobismopredstaviliigrunamatriciukojojbismoanaliziraliisplatejednečlanicekojapokušavadaodstupiodkoordinacijenaračunsvihostalih,dobilibismojošjasnijuslikuotomedapodsticajinovihpravilazaistausmera-vajudržavečlanicekakoordinaciji(crtež4).

UkolikosvedržavečlaniceodgovornopoštujupravilaEMU,održavaćesta-tus quopaćeuživatisveblagodetizajedničkevaluteiostalihevropskihintegra-cija(isplate0,0).Ukolikosesvedržavečlaniceponašajuneodgovornoinepo-štujupraviladošlobidopropastievra,aporečimanemačkekancelarkeAngeleMerkelidopropastiEvrope(BBC20��)(isplate-2,-2,dole-desno).sličnobibiloukolikobisesvedržavečlanice,osimjedne,ponašaleneodgovorno.Utomslučaju,odgovornoponašanjejednedržavečlanicenebipravilorazlikuipono-vobidošlodoraspadaEMU(isplate-2,-2,gore-desno).



Država Aodgovorna 0,0 -2, -2neodgovorna -1, 0 -2, -2

Crtež 4. Uticaj preventivnih i korektivnih reformskih mera na igru kukavice u EMU za više igrača iz perspektive jednog naspram svih ostalih

Nakrajudolazimoidoključnogpresekastrategijazaovumatricu,atojesitua-cijaukojojsvedržavepoštujupravilaosimjedne.Utomslučajućezbognovihinstitucijaodstupanjeodpoštovanjapravilabitiuočenonavreme,prenegoštoizazovenegativneposledicepoostalečlanice.Državakojaodstupabiće izlo-žena pomenutom pritisku i potencijalnim sankcijama tako da neće moći daprofitiraododstupanja,većbiveomabrzodobilanegativnuisplatu.Iztogaza-ključujemodasenijednojpojedinačnojdržavičlanicineisplatidajednostranoodustaneodpoštovanjapravilaokoordinacijiekonomskihpolitika,dokgodsmatradajezanjukorisnočlanstvouEMU.Uovojigriukoliko„sveostaledrža-večlanice”sarađuju,pojedinačnadržavačlanicaimadelimičnodominantnustrategijudasarađuje,jerjojjesvejednoštaćeizabratiuslučajuda„sveostaledržavečlanice”nesarađuju.Nakraju,upresekudominantnihstrategijanastajeravnotežaprikojojsviigračisarađuju,kaouprimerusadvaigrača.

Drugimrečima,ovaanalizapodsticajaizuglateorijeigaranamgovoridaposlereformiunutarEMUinstitucijevišenestvarajupodsticajekojipodrivajusaradnjuikoordinacijufiskalnihpolitikaunutarEMU.Naprotiv,sadajeone-mogućenodaseprikrijeodstupanjeodkoordinacijeekonomskihpolitikailidaonoprođeneopaženo.Uslučajudatakvoodstupanjenastupionoćebrzobitiotkrivenoputemuspostavljenihmehanizamazapraćenjeinadzor,paćevladakojaodstupaodpravilaodKomisijeisavetadobitismernicenakojinačindasevratinaputkoordinacije.Uslučajudadržavačlanicanepočnedapratipo-menutesmernice,bićesankcionisanaprenegoštoposledicenjenogodstupa-njapočnudaimajuznačajannegativanuticajnaostaledržavečlaniceiEMUucelini.Nakraju,ukolikobudezatražilapomoć,ondaćejojbitipruženasamoukolikobudeispunilasvedotadašnjesmernice,kaoinoveuslovekojitrebadasprečepojavuprekomernogdeficitaubudućnosti.Ovakvipodsticajičineodlu-kudržavečlanicedanapustiputsaradnjeikoordinacijeekonomskihpolitikaskupomimaloverovatnom,jerćenatomputuimatipreprekeuvidunacional-nogsudstva,sudapravdeEU,Komisije,savetaiostalihdržavačlanica.

ZAKLJUčAK

Prikazanainstitucionalnaanalizanavodinazaključakdasureformamanakonkrizeuklonjeniinstitucionalnipodsticajikojimogudadovedudosličnekrizeubudućnosti.Novimpravilimajefiskalnapolitikauzdignutana„međunivo”


izmeđunacionalnogevropskognivoa.Toznačidaiakonacionalnebudžetejošuvekpripremajuiizvršavajuvladedržavačlanica,onetosadamorajudaradepoevropskimpravilimautkanimusvojenacionalnozakonodavstvoipodbud-nimokomKomisijeidrugihdržavačlanica.Nacionalnevladeidaljesuverenoodlučujunaštaćetrošitinovacizbudžeta,dokodnosrashodaiprihodabudže-tavišenemožedaodstupaodpravilaEMU.Natajnačinjerešenproblemko-lektivnogdelanjauEkonomskojimonetarnojuniji,pasedržavečlanicevišenenalazeusituaciji igrekukavice.sada ihpravilapodstičunakoordinaciju,dokodstupanjeodkoordinaciječineneisplativim.

IzovoganetrebarazumetidavišenećebitikrizauEMU,većsamodaoneneće biti izazvane podsticajima institucija EMU koje su dovele do krize kojajepočela2009.godine.Evropskaunijaidržavečlanicećeidaljebitisuočenesaproblemimakonkurentnosti,niskograsta, starenjastanovništva,migrant-skomkrizom,problemimauodnosimasarusijompopitanjuenergetskesa-radnjeisukobauUkrajini,aliinajnovijihizazovauodnosimasasjedinjenimAmeričkimDržavama,tokommandatapredsednikasADDonaldaTrampa,kojipostajusveizraženiji.

Onoštotrebanaglasitijedajenajvećimbrojemnovihmehanizamadataodgovornost Komisiji da prati i nadzire dešavanja, skuplja i sortira podatke,sprovodirevizijeimetodološkeposeteislično.Tovelikopovećanjeobimapo-slaumnogomepovećavaodgovornostKomisijezadobrofunkcionisanjekoor-dinacijeekonomskihpolitikaunutarEMU.Prematome,efikasnostnovihpra-vilauEMUumnogomećezavisiti iodsposobnostiKomisijedasprovodisvapravilaiispunisvezadatkekojisustavljeniprednjupomenutimreformama.

DiskusijioKomisijitrebadodatiitodapreporukeKomisijeunutarEMUskoro automatski stupaju na snagu, kao što sam to već ranije opisao. Dakle,ukoliko se savet ne sastane ili ne stigne da dođe do odluke u roku od desetdana,preporukaKomisijećese smatratiusvojenom.TakvapromenaodnosamoćiuorganimaEvropskeunije,uzprethodnopodizanjefiskalnepolitikeodnacionalnogkaevropskomnivouvlasti,odnosnonjenopribližavanjenadle-žnostiKomisije,zahtevadaonabudebudnopraćena,kakoodizabranihpred-stavnikaudržavamačlanicamatakoiodnaučnikauakademskimkrugovima.

LITERATURA

Baldwin,richardandWyplosz,Charles.20�0.Ekonomija evropskih integracija. Beograd:Datastatus.

BBC.20��.“Merkel:‘Iftheeurofails,Europefails’”.British Broadcasting Company.Ava-ilable at: https://www.bbc.com/news/av/business-�4827834/merkel-if-the-euro-fails-europe-fails(Accessed20.�0.20�8).


Creel Jerome, Paul Hubert and Francesco saraceno. 20�2. “European Fiscal Compact:A Counterfactual Assessment”. Journal of Economic Integration 27, 4 (December):539–563.

DeGrauwe,Paul.2004.Ekonomija monetarne unije. sremskiKarlovci:Izdavačkaknjižar-nicaZoranastojanovića.

Dixit,Avinashandsusanskeath.2004.Games of Strategies.2ndedition.NewYork:W.W.Norton&Company.

ECB.20��.The Stability and Growth Pact: Crisis and Reform �29,september20��.

Eichengreen,Barry.�993.“EuropeanMoneteryUnification”.Journal of Economic litera-ture3�,3(september):�32�–�357.

EFsFFrAMEWOrKAGrEEMENT.20�0.

EsM.20�5.MEMOrANDUMOFUNDErsTANDINGBETWEENTHEEUrOPEANCOMMI-ssIONACTINGONBEHAlFOFTHEEUrOPEANsTABIlITYMECHANIsMANDTHEHEllENICrEPUBlICANDTHEBANKOFGrEECE(Availableat:https://ec.europa.eu/info/sites/info/files/0�_mou_20�508��_en�.pdf)(Accessed22.�0.20�8).

EUrOPEANCOUNCIl.20��.DECISION amendingArticle�36oftheTreatyontheFun-ctioningoftheEuropeanUnionwithregardtoastabilitymechanismforMemberstateswhosecurrencyistheeuro.20��/�99/EU.25March20��.

Feldstein,Martin.�992.“TheCaseAgainstEMU”.The Economist,June�3,�992.

Friedman,Milton.�973.Teorija novca i monetarna politika. Beograd:Institutzaekonomi-kuinvesticijaiUdruženjebanakaJugoslavije.

Hardy,DanielandAshoklahiri.�996.“CashshortageintheFormersovietUnion”.Jo-urnal of Comparative Economics22:��9–�40.

IMF. 20�2. “Greece: letter of Intent, Memorandum of Economic and Financial Poli-cies,andTechnicalMemorandumofUnderstanding”.IMF.March9,20�2.(Ava-ilable at: https://www.imf.org/external/np/loi/20�2/grc/0309�2.pdf) (Accessed22.�0.20�8).

Jonung,larsandEoinDrea.20�0.“ItCan’tHappen,It’sBadIdea, ItWon’tlast:U.s.EconomistsontheEMUandtheEuro,�989–2002”.A Journal of the American Insti-tute for Economic Research7,�(January):4–52.

Krugman,Paul.20�2.“revengeoftheOptimumCurrencyArea”.NBER Macroeconomics Annual 27(�):439–448.

lane,Philip.20�2.“TheEuropeansovereignDebtCrisis”.Journal of Economic Perspecti-ves26,3(summer):49–68.

Mankiw,N.GregoryandMarkP.Taylor.2008.Ekonomija. Beograd:Datastatus.

Marsh,David.20��.The Euro – The Battle for the New Global Currency. NewHaven:YaleUniversityPress.

Marsh,David.20�3.Europe’s Deadlock: How the Euro Crisis Could Be Solved – And Why It Won’t Happen.NewHaven:YaleUniversityPress.


vanMiltenburg,Nynkeetal.20�4.“Implementingpunishmentandrewardinthepu-blicgoodsgame:theeffectofindividualandcollectivedecisionrules”.Internatio-nal Journal of Commons8,I(February):47–78.

Pavlović,Dušan.20�5.Teorija igara: osnovne igre i primena.Beograd:FakultetpolitičkihnaukaiČigojaštampa.

stanojević, Ivan.20��.Fiskalna politika Evropske unije i kriza javnog duga Grčke.Masterrad. Beograd:Fakultetpolitičkihnauka.

stanojević,Ivan.20�5.„Krizauevrozonikaoigrakukavice”.Srpska politička misao,po-sebnoizdanje.Beograd:Institutzapolitičkestudije.(posebnoizdanje):�43–�56.

THEEUrOPEANPArlIAMENTANDTHECOUNCIl(20�3). REGULATIONon the strengt-hening of economic and budgetary surveillance of Member States in the euro area experi-encing or threatened with serious difficulties with respect to their financial stability. No472/20�3.2�May20�3.

THE EUrOPEAN PArlIAMENT AND THE COUNCIl (20�3). REGULATION on common provisions for monitoring and assessing draft budgetary plans and ensuring the correction of excessive deficit of the Member States in the euro area.No474/20�3.2�May20�3.

THEEUrOPEANPArlIAMENTANDTHECOUNCIl(20��). REGULATIONon the preventi-on and correction of macroeconomic imbalances. No��76/20��.�6November20��.

THEEUrOPEANPArlIAMENTANDTHECOUNCIl(20��). REGULATIONon amending Council Regulation (EC) No 1466/97 on the strengthening of the surveillance of budgetary positions and the surveillance and coordination of economic policies.No��75/20��.�6November20��.

THEEUrOPEANPArlIAMENTANDTHECOUNCIl(20��). REGULATIONamending Co-uncil Regulation (EC) No 1466/97 on the strengthening of the surveillance of budgetary positions and the surveillance and coordination of economic policies. No��75/20��.�6November20��.

THE EUrOPEAN PArlIAMENT AND THE COUNCIl (20��). REGULATION on enfor-cement measures to correct excessive macroeconomic imbalances in the euro area. No��74/20��.�6November20��.

THEEUrOPEANPArlIAMENTANDTHECOUNCIl(20��). REGULATIONon the effective enforcement of budgetary surveillance in the euro area. No��73/20��.�6November20��.

THECOUNCIl(2009).DIRECTIVE on requirements for budgetary frameworks of the Member States.20��/85.8November20��.

THECOUNCIl(2009).REGULATIONon the application of the Protocol on the excessive defi-cit procedure annexed to the Treaty establishing the European Community. No479/2009.25May20�3.

TrEATYEsTABlIsHINGTHEEUrOPEANsTABIlITYMECHANIsM(20�2).

TrEATY ON sTABIlITY, COOrDINATION AND GOVErNANCE IN THE ECONOMICANDMONETArYUNION(20�2).


Ivan Stanojević

INSTITUTIONAL CONSEqUENCES OF THE EUROZONE CRISIS

SUMMARY

ThispaperanalysestheinstitutionalreformoftheEconomicandMonetary

Unionafterthebeginningoftheeurocrisis.Itrepresentsthesecondpartof

thestudyaboutinstitutionalcausesandconsequencesoftheeurozonecrisis.

Thispartfocusesonthemaininstitutionalmechanismsintroducedinorder

totackleinstitutionalfailuresthatledtothecrisis.Theanalysisshowsthatthe

newinstitutionaldesignhasmanagedtochangetheincentivesinsidetheEMU

andsolvethecollectiveactionproblem.Therefore,theMemberstatesnolonger

findthemselvesinthesituationofthegameofchicken.

KEYWORDS: euro, eurozone, crisis, European Economic and Monetary Union, Stability

and Growth Pact, SGP reform, European Stability Mechanism, Fiscal Compact, insti-

tutionalism, game theory, chicken game.

UDK 321.7:342.4:061.1 EU

Bojan Kovačević1


PopulistiuEvropikaogospodariizakasneličuvariustava

SAŽETAK

Učlankuserazmatrapitanjeodnosaizmeđupopulizmaiustavnostiukontekstu

organskekrizeprocesaevropskihintegracija.Osnovnatezajedaseudanašnjim

državamaevropskogcentrapopulistipojavljujukaozakasneliinemoćničuva-

riustavausituacijikadasucrvenelinijeočuvanjastarogporetkanacionalnih

ustavnihdemokratijaodavnopređene.Naevropskojperiferiji,pak,populisti

kojisuuspelidaosvojevlastnatalasunarodnognezadovoljstvastavljajuseu

službuodvajanjastareidejeonacionalnomdemokratskomporetkuoddru-

štveno-političkestvarnosti.Onitočineusituacijikadanovaidejaoporetku

jošuveknepostojiilisetekpostepenouobličavaudržavamaevropskogcen-

tra.Posledicajepostepenipaduvarvarstvoprirodnogstanjačijiseobrisiudr-

žavamadaljeperiferijepoputsrbijesvejasnije naziru.

KLJUČNE REČI: populizam, čuvar ustava, kriza, vanredno stanje, poredak,

demokratija


Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji | III DEO: Institucionalne promene u Evropskoj uniji ....196

UVOD

Vodećastrujadanašnjepolitičkenaukeodređujepopulizamkao„neliberalniodgovornanedemokratskiliberalizam”(Mudde20�7,�3).Premaovomshva-tanju,populizamje„monističkaimoralizatorskaideologija,kojaneprihvatapodeljenostinteresaimišljenjauokviru’naroda’inepriznajelegitimitetpo-litičkimprotivnicima”(Mudde20�7,�2).Ovakvoodređenjepopulizmazaistaodgovarasituacijiukojojpolitičkisistem,zahvaljujućistabilnimustanovamapredstavničkedemokratije,zaštitimanjina,podelivlasti,poštovanjuvladavineprava,uspevadaintegriševelikušarolikostinteresaipogledanasvetkojaod-likujemodernodruštvo.Ondakadainstitucijeliberalnedemokratijeuspevajudazadovoljeraznovrsnezahtevepojedinacaigrupakoječinedruštvo,popu-lističkobinarnogrupisanjenanarod ielituostajeodvojenood iznijansiranepolitičke,društveneiekonomskestvarnosti.rečju,unormalnimokolnostimanemadovoljnoprostorazapopulizam.Tadaigrađaninaizborimasamouza-nemarljivombrojuglasajuzapartijekojesebepredstavljajukaovox populi,ne-prikosnoveni glasčitavognaroda.

Štase,pak,dešavausituacijikadapreživljavanjeupravljačkogsistemaizi-skujeprivremenosuspendovanjeosnovnogpravagrađanadaslobodnoraspo-lažusvojimplatamaipenzijama(Halimi20�3)?Dalisepobunaprotivtakvogsistemamožeodreditikao„neliberalna”?DalisituacijaukojojzaradočuvanjaporetkapolitičkaelitajedneevropskedržavenasebepreuzmeuloguvrhovnogtumačaistinesvihEvropljana(Bek20�3;Anderson20�2)ostavljamestadruga-čijojvrstipolitičkoggrupisanjaodonebinarne,prijatelj–neprijatelj,mi–oni,narod – elita? Da li se pobuna protiv sistema koji parlamentima, kao mero-davnimogledalimaiznijansiraneraznolikostidruštva,ukinemogućnostauto-nomneodlukeonajosetljivijimpitanjimazagrađane(McGiffen20��),možeodreditikao„monističkaimoralizatorskaideologija”koja„nepriznajelegiti-mitetpolitičkimprotivnicima”?Dalisekritikasistemakojiprisiljavasvepo-litičkepartijedasepreizboraobavežunavođenjeunapredzadatemakroeko-nomskepolitike(sharpf,20�2,25)možeodreditikao„negiranjepodeljenostiinteresaimišljenjaudruštvu”?

Odgovor na prethodna pitanja je, naravno, odrečan. Vanredno stanje ukojempolitičkeelitesuspendujuustavzaradočuvanjaporetkarasvetljavane-dovoljnostodređenjapopulističkepobunekaoideologijenegiranja liberaliz-ma,političkogpluralizma,pravamanjinaiustavnedemokratije.situacijaor-ganskekrize,kojasamaposebirušidotadašnjuhijerarhijuvrednostiidovodiupitanjepolitičkiidentitetdruštva,čininesuvislimodređenjepopulizmakaoideologijenegiranjavladavineprava,parlamentarizma,liberalizmaili„evrop-skih”vrednosti.Dalisupopulističuvariilineprijateljiustavausituacijikadasuvladajućepolitičkeidejeepoheizgubileutemeljenjeustvarnosti?Kakavjeod-nosizmeđupopulizma,politikeiustavnostiuvanrednomstanju?situacijaeg-zistencijalnekrizeukojojsedanasnalazisloženaevropskapolitičkazajednica

Bojan Kovačević | Populisti u Evropi kao gospodari i zakasneli čuvari ustava 197

(Offe20�5)pružaprilikuistraživačimadanaučeneštonovooovimstarimdi-lemama.Ciljčlankajestedatuprilikuiskoristi.

Osnovna teza je da se u državama evropskogcentra populistipojavljujukaozakasneliinemoćničuvariustavausituacijikadasucrvenelinijeočuvanjastarogporetkanacionalnihustavnihdemokratijaodavnopređene.Naevrop-skojperiferiji,pak,populistikojisuuspelidaosvojevlastnatalasunarodnognezadovoljstvapretvarajuseuinstrumenteprocesaukidanjapretpostavkibu-dućeg političkog samoodređenja naroda. Populisti na periferiji stavljaju se uslužbu odvajanja stare ideje o nacionalnom demokratskom poretku od dru-štveno-političkestvarnosti.Onito,međutim,čineusituacijikadanovaidejaoporetkujošuveknepostojiilisetekpostepenouobličavaudržavamaevrop-skog centra. Posledica je postepeni pad u varvarstvo prirodnog stanja čiji seobrisiudržavamadaljeperiferijepoputsrbijesvejasnijenaziru.

radćebitipodeljennatridela.Uprvomdeluodredićemopojamčuva-raustava.Udrugomdeluodredićemopojampopulizmausredsređujućisenanačinartikulisanjapopulističkevolje.UtrećemdeluanaliziraćemofenomenjačanjalevogidesnogpopulizmaudržavamacentraEUusvetluraspraveoču-varuustava.NakrajućemoobjasnitikakosupopulističkevođepobunenarodaprotivsistemaudržavamabližeidaljeperiferijeEUstavljeneuslužbuočuvanjaiučvršćivanjapostojećegporetkakojinarodimaukidamogućnostautonomneodlukeokolektivnojsudbini.

KO čUvA IDeJU O POReTKU?

U epohi materijalnog blagostanja društvena nauka ne upušta se u teorijskupotragu za poreklom politike. Vreme prosperiteta i stabilnog funkcionisanjaupravljačkogsistemadozvoljavashvatanjeporetkakaonečegaštoseautomat-skipodrazumeva,nečegštojeunapredzadatoizagarantovano.Uljuljkanostugrađanskusigurnostrađaveruuhomogenostprincipasrećeikorisnostizajednosauverenjemdaporedaknastajeiobnavljaseodlukomracionalnihpojedinacaspremnihdaučećiizistorijskihgrešakajednomzasvagdanapustepretpolitič-kostanje,uspostavegrađanskodruštvoipotompostepenousavršavajusvojepolitičkeustanove.Uviddajeporedakneophodnostalnoiznovauspostavljatipostajedostupandruštvenimnaučnicimatekondakadagubitakblagostanjaisigurnostiogolinemoćdotadašnjihinstrumenataracionalnogposredovanjaizmeđupojedinacaidržave,pozitivnihpravnihnormi,parlamentarizma,libe-ralizma,ljudskihpravailivereuprogres.Kadasredstvapasivneneutralizacijedruštvenihsukobazakažunascenusevraćaistaro,zaboravljenopitanjeoizvo-rupolitike,pitanjeočuvaruustava.

Čuvar ustava ima zadatak da u vremenu sistemske krize podseti naizvor političke vlasti u zajednici. Zašto se ljudi pokoravaju odlukama vlasti?Odlukamaapsolutističkogmonarhapodanicisusepokoravalisvedokimjeu


sećanjubilanesrećagrađanskihratovaizkojihihjemonarhovaodlukaizba-vilauspostavivšiporedakipodarivšidruštvunovuformupolitičkogpostojanja(Kozelek�997).Naizvortognovogporetkapodsećalisuihsvremenanavre-memonarhoviizaslaniciuprovincijamakojisususpendovalizakone,običajei obećanja prethodno data staležima svaki put kada su istorijske i društveneokolnostitoiziskivale.UvremenuFrancuskerevolucijeidejuonovomporetkuupolitičko-istorijskustvarnostprenelesuvođerevolucijenasilnoprisvajajućiulogunosiocahomogenevoljepolitičkisamosvesnognaroda.Naruševinamarevolucinarnogterora,BenžamenKonstanutvrdićedajeprosvećenimonarhnajpouzdaniji čuvar individualne slobode kao najugroženijeg i najvažnijegsastojkanoveidejeoporetku.KarlŠmit jesmatraodaulogučuvaraustavauVajmarskoj republici treba poveriti plebiscitarno izabranom predsednikurajha kao predstavniku demokratske volje jedinstvenog nemačkog naroda(Šmit200�).Kadaje,pak,eskalacijadruštvene,ekonomskeipolitičkekrizeuNemačkojtridesetihgodinaXXvekavajmarskudemokratskuidejuotkačilaodempirijskestvarnosti,nacisti sunanjenomestopostavili idejuonovompo-retkunačijetumačenjeisključivopravopolaževođa.Prisvojivšiuloguvrhov-nogtumačasmisla,vođajesvojimodlukamastalnoiznovapodsećaopodanikenanoviizvorpolitike.Šarenolikonezadovoljstvoogromnoglancapojedinacaigrupaunemačkomdruštvustopićesesalikompopulističkogvođe.Vođaegzal-tiranoupireprstnaneprijatelje,Jevreje,bankare,komuniste,strance,uzrokenarodnognezadovoljstvakojestalnoiznovapronalazinjegovasvirepauobra-zilja.Takavhomogenizujućipreobražaj,kojijeslabutotalnudržavupretvoriou svemoćnu totalnu državu, podrazumevao je otklanjanje svih heterogenihelemenatadruštva,divljačkiobračunsamanjinama,ukidanjepolitičkogplu-ralizmaivladavineprava(Galli�996,553).

Uvid važan za naše izlaganje, koji nam pruža dosadašnje evropsko isku-stvo, glasi da se problem čuvara ustava postavlja na različite načine i da jenužnoodređenkonkretnimdruštveno-političkimprilikama,kulturomiisto-rijomodređenezajednice.Ustavsenemožepoistovetitisaustavnimtekstomilipreovlađujućimpolitičkimidealomodređeneepohe(schmitt2008,67–93).UFrancuskojspočetka�9.vekačuvarustavaimaojezadatakdasačuvatekizvoje-vanu„slobodumodernih”,slobodupojedinacadaizražavajusvojemišljenje,birajuprofesiju,udružujusezaraduticajanaprocespolitičkogodlučivanja,daposedujuprivatnovlasništvoipravodaimsesudipozakonu(Constant�8�9;Konstan2000,24–36).UvajmarskojNemačkojčuvanjeustavaznačilojezau-stavljanjeurušavanjapolitičkogjedinstvadržaveurazobručenojsukobljenostiprivatnihinteresaiideološkihpogledanasvet.Onošto,pak,ostajeuvekistoje-stedasvakazajednicaimapotrebuzainstancomsposobnomdausituacijikrizesuverenomodlukomponovopredstavistaruidejuoporetkuitimepodsetinaizvorpolitičkevlasti.Čuvarustavaodređujecrvenulinijukojasenesmeprećiukolikoseopravdanostpostojanjapolitičkezajedniceželisačuvati.Usituacijikadatovišenijemogućeučiniti,kadasucrvenelinijenepovratnopređene,staru


ideju o poretku zamenjuje nova kao što je to bio slučaj sa Francuskom iliBoljševičkomrevolucijom.Zadatakuspostavljanjatognovogporetkapripadagospodaruustava.

Kada,pak,društvoostanebezidejeoporetkuadapritomsamoneuspedaiznedrinekunovuformusvogpolitičkogpostojanjaonopadauambispri-rodnogstanja.Unastavkućemotvrditidasedržaveevropskeperiferije,poputsrbije,danasnalazenarubutakvogambisa.

pOpULISTI I USTAV U VANREDNOM STANJU

Pokušajdasepopulizamodrediusituacijistabilnogfunkcionisanjapolitičkogsistemanužnovodizaključkudajerečoanomaliji,retrogradnomnesnalaženjupolitičkihpartijauuslovimaglobalizacijeistalnihpromenakrozkojeprolazemoderna društva. U normalnim okolnostima, kada se postojanje demokrat-skogporetkauzimakaodatost,populisti,kojipitanjenacionalneposebnosti,zaštite suvereniteta ili homogenosti naroda pretpostavljaju zaštiti manjina,političkompluralizmui liberalizmu,nastupajukaoneprijatelji liberalnihsa-stojakaustava.situacijasistemskekrize,međutim,obrćestvariipružaprilikuzadubljerazumevanjefenomenapopulizma.Zatakonešto,pak,neophodnojeodustatiodpokušajadasepopulizamodrediprekosadržajaodređeneideolo-gije.Umestotoga,pažnjaseusmeravanaformu,načinpolitičkogartikulisanjagrađanskog nezadovoljstva (laclau 2005). „Populizam ne određuju aktualnepolitikeovihorganizacija,većnačinartikulisanjanjihovihtema–štagodtetemebile”(laclau2005,44).

Organska kriza nastupa onda kada donosioci političkih odluka iz struk-turnih razloga nisu u stanju da odgovore na raznolike zahteve pojedinaca igrupakojesačinjavajudruštvo.saprodubljivanjemkrizelancunezadovoljnihpridružujesesvevišenovihdruštvenihgrupakojepredstavljajuraznolikepro-fesionalne,klasne,generacijskeintereseipogledenasvet.Kadataj lanacna-raste toliko da se može obuhvatiti pojmom naroda plodno tle za populizamje stvoreno. Populizam se, naime, vezuje za situaciju sazrevanja kolektivnesvestiorazdvojenostiprocesapolitičkogodlučivanjaoddemokratskihzahte-vadruštva.Takvasituacijanapolitičkupozornicuvraćaistarizahtevfrancu-skihrevolucionarazakolektivnimsamopotvrđivanjemnaroda,kaopolitičkogsubjekta.

Kakobise,pak,blagostanjemigrađanskomsigurnošćuuspavanidemo-kratskisubjekt,utemeljivačporetka,iznovakonstituisaopotrebnojepronaćinačinpovezivanjabeskrajnešarolikostiindividualnihikolektivnihinteresaipogledanasvetnezadovoljnihpostojećimsistemom.Kadaorganskakrizajed-nomogolisituacijukulturnogrataugrađanskomdruštvu,uGramšijevomsmi-slu,populističkorešenjepronalaziseuidentifikovanjukrivca,uisticanjubor-benihzahtevaiuspostavljanjuodnosami–oni.Touslovljavadaobnavljanje


političkogsubjektivitetaprati„siromaštvopopulističkihsimbola”(laclau2005,40).samosituacijakrizepružaprilikuzapovezivanjeogromneraznovrsnostineudovoljenihzahtevagrupakoječinemodernodruštvo.Istovrsnostkojapar-tijamaipokretimauvanrednomstanjustojinaraspolaganju,npr.miNemci,Francuzi,srbi,Francuzi,Katolici,Protestanti,Pravoslavci,radniciisiromašni,žrtveglobalizacijeitd.,nužnoostajepraznajednomkadasistempovratispo-sobnost da odgovori na izdiferencirane zahteve radnika, poslodavaca, neza-poslenih,siromašnih,studenata,profesora,lekara,manjina,bolesnih,starih,mondijalista, nacionalista, liberala, konzervativaca, naučnika, umetnika itd.Usituacijikrize,pak,potragazaopipljivijimtemeljompolitičkogzajedništvanajčešćeodvodidofigurevođe,kaonosiocanarodnogbuntaprotivelite,oli-garhije,stranacailinekogdrugogarbitrarnoizabranogneprijateljaizsuženogkrugapreostalihzadovoljnihkorisnikaupravljačkogsistema.

U potpunosti iskoreniti populizam značilo bi uspostaviti upravljački si-stem koji bi trajno zadovoljavao zahteve svih svojih korisnika učinivši ihravnodušnimspramodlučivanjaipolitikeuopšte.Takvimsistemom,okomejesvojevremenomaštaosensimon,upravljalibistručnjaci,inženjeriškolovanidaracionalnouređujunajraznovrsnijeoblastidruštvenogiekonomskogživotapodanika.Tobiznačiloikrajpolitike,njenotrajnoproterivanjeizživotaljudi.Istovremeno,pak,situacijaukojojjedruštvolišenodotadašnjeformeiinsti-tucionalnestabilnosti,rastrzanorasplamsalimsukobomizmeđusuprotstavlje-nihpopulističkihtumačenjasmisla,nijeodrživainadužestazevodiuponorgrađanskihratova.Populizamje,dakle,kaoipolitika,neiskorenjiv,populizamjeuvektuisvodisenapitanjemere,stepenaprisutnostikojiodređujukonkret-nedruštveno-istorijskeprilikeodređenezajednice.

Populizamse,dakle,uvekvraćanaistorijskupozornicuondakadagubi-tak blagostanja, sigurnosti ili nacionalnog ponosa ogole nemoć dotadašnjihinstitucionalnih mehanizama racionalnog posredovanja između pojedincai poretka. Egzistencijalna kriza koja populizmu daje podstrek baca društvo ustanjerazuzdaneigresaalternativnimpolitičkimidentitetima,igrekojuinsti-tucijestarogsistemavišenisuustanjudazakoče.Tojegraničnostanje,sličnoonomeukomesenađečoveknaprelazuizdečaštvauzrelost,predvenčanje,suočensastarenjem,smrću,gubitkomdotadašnjesigurnosti,bliskeosobeitd.Poputčovekakojiutakvimsituacijamaizlazpronalaziualkoholu,drogi,ra-dikalnimživotnimpromenama,uplašenodruštvoustanjukadajestariidenti-tetizgubljenanovijošuveknijepronađensklonojeodricanjuodslobodeza-radobećanogpovratkapređašnjezaštićenosti,sigurnostiinacionalnogponosa(Fromm�94�).Utakvojsituacijizadatakčuvaraustavapostajeodpresudnogznačaja.sačuvationotemeljnouustavu,štočiniosnovupolitičkogpostojanjanarodaaštokrizapretidaodvojioddruštvenestvarnosti,postajeključniiza-zovvremena.

sačuvatiidejuoporetku.NakonFrancuskerevolucijeuEvropijetoidejaodemokratskomporetku.Demokratijajedodanasostalavezanaisključivoza


pojedinačnedržaveinjihovenacije.Političkisistemievropskihdržavapočivajunaidejiodemokratskomporetku.Pojedinačnenacionalneidejeodemokrat-skomporetku,pak,razlikujusemeđusobomuonojmeriukojojserazlikujui subjekti koji su ih svojim odlukama ostvarili na tlu istorije, evropski naro-di.Drugimrečima,idejuoporetkuuvekporodikonkretnoistorijskoiskustvoodređene zajednice. Nakon Francuske revolucije, populističke partije koje uvremenu krize vraćaju na političku pozornicu pitanje demokratskog subjek-taodlukeoporetku,nastupaju,isprva,uvekkaočuvariustava.Pokušajidaseširokalepezaneuslišenihdruštvenihzahtevapreobraziubuntprobuđenogde-mosaprotivotuđeneeliteisistemaradeukoristočuvanjastarogporetkasuve-renihdemokratskihdržava.Kadase,pak,idejaodemokratskojpolitičkojzaje-dnici iz duša i glava preplašenih ljudi preseli u sferu apstraktnosti, populistipoput nacista u Nemačkoj pretvaraju se u suverene diktatore koji iz užareneglavesvogvođeuempirijskustvarnostprenosenovuidejuoporetku.

Zanašargumentnijevažnodalidanašnjibuntovnipopulizamtražipo-novnokonstituisanjeuspavanogdemokratskogsubjektakrozaktivnoučešćegrađana u demokratskom procesu ili podseća na nacionalnu posebnost,zajedničkijezik,kulturuitradicijudonosiocaodlukeoporetku.raspravaole-vomidesnompopulizmuodvlačipažnjuodosnovnogproblemaepohe,atoječuvanjenajugroženijegiodređujućegelementaustavanacionalnihdržava,političkogsubjektivitetanaroda.Buntovnipopulizam,bezobziranakonkretnisadržajnjegoveideologije,užižupolitičkihraspravauvekvraćaproblemnaro-dnesuverenosti,istogaradiukoristprivezivanjaodlutaleidejeonacionalnomdemokratskomporetkuzadruštvenuipolitičkustvarnost.

Kakav je smisao takvih pokušaja u današnjoj Evropi u kojoj populizamobeležavaduhvremena?Dabismoodgovorilinaovopitanjemoramodovestiuvezudanašnjipopulističkibuntsaprocesomevropskihintegracijakojiuviduskrivenetehnokratskerevolucije(Kovačević20�7)prazniodistorijskogifilo-zofskogsmislademokratskuustavnostdržavacentraiperiferije.

POPULISTI KAO ZAKASNeLI čUvARI USTAvA

Problem ustavnosti u Evropi neraskidivo je povezan sa nadnacionalnom in-tegracijomevropskihdržavajošodvremenakadajesudpravdeEZšezdesetihgodinaXXvekaustanovionačelasuprematije,neposrednogdejstvaiimplicira-nihnadležnosti,dajućitimeodlučujućiimpulsprocesu„konstitucionalizacije”osnivačkihugovora.Ovajistorijskioriginalniprocespostepenogdodavanjasveznačajnijihustavnihsvojstavameđunarodnimugovorimaprivukaojenajprepravnike,azatimipolitikologekojisusvojuistraživačkuznatiželjuusmerilinanastanakonogačegajošuveknemaalibimoglobitistvoreno,evropskiustav,evropskipolitičkiidentitet,evropskigrađaniilievropskidemos.Zarobljenaupotencijalnostimaprocesaintegracije,evropskamisaoodruštvuipoliticidugo


jepropuštaladaprepoznapostepenourušavanjeonogaštojepostojaloveko-vima,nacionalneustavnedemokratije.Čak ikada je integracijaotišla tolikodalekodasuodlukenadnacionalnih institucijapočeledauređujunajosetlji-vijeoblastiekonomskogidruštvenogživotagrađana,samoretkitalentovaninaučniciizoblastievropskihstudijashvatilisudautemeljuprocesaevropskogposleratnogudruživanjasvevremeležidilema:ustavnademokratijailiprodu-bljivanjeintegracije?(Kirchhof2006)Jednomkadajekrizaiz2009.godinetudilemudokrajaogolila,uslediojeidrugiuvid:samprocesevropskeintegracijepredstavljaojeodpočetkanajvišuvrednostkojojsesveostalevrednostipodre-đuju,uključujućituiustavnudemokratiju(Majone20�4).

Postavljanje sve ambicioznijih ciljeva sa svakom narednom promenomosnivačkihugovorauslovilojeprenošenjesveznačajnijihupravljačkihzada-takasadržavanaevropskinivovlasti.Državesuseprvoodreklemogućnostikontrole svojih carina. Nakon toga, odustale su od mogućnosti zaštite posu-stalih grana nacionalne industrije. Prepustile su, potom, odluku o tome komožedauđenanjihovuteritoriju,dananjojživi izaposli se.Konačno,pri-stale su da se odreknu autonomnog vođenja monetarne politike, izgubivšitakomogućnostdapromenomdeviznogkursautičunauvoziizvozilidakrozinflaciju podstiču potražnju i zaposlenost. Nakon eskalacije krize javnih du-gova2009.godinedržavesubileprinuđenedasefaktičkiodreknučakionihnadležnosti koje osnivačkim ugovorima formalno nisu prenele na evropskinivovlasti(Joerges20�3).Izgubilesumogućnostvođenjabudžetskepolitike,odustajućitimeodautonomneodlukeoizdacimazazdravstvo,školstvo,kul-turu,starosnojgraniciodlaskaupenzijuitd.

Izprethodnogjasnoproishodizaključakdajesasvakimnovimkorakomna putu integracije demokratski proces u državama članicama pražnjen odsadržajaismisla.Građanisuizlazilinaizbore,glasalizarazličitepartijealijenjihovstvarniizborsvevišesužavanaglassvevišegubiovezusakonkretnimpolitičkimodlukamakojesusesaddonosile izvannjihovihpolitičkihzajed-nica.Takojeprocesintegracijepostepenorazdvajaodemokratskatakmičenjapartijaodpolitičkihishoda.

U početku je opasnost faktičkog iščezavanja političkog pluralizma biloteškoprepoznati.Nesamodasunacionalni izboriredovnoodržavanivećsuodosamdesetihgodinadopunjeniiizborimazaEvropskiparlament.Kadasu,pak,Grci,Portugalci,FrancuziiŠpanciujekukrizejavnihdugovanakon2009.godine shvatili da njihov glas na nacionalnim ili evropskim izborima nemaviše nikakvog uticaja na vođenje makroekonomske politike, bilo je preka-sno.Izmeđuostalog,tajnauspehaprocesaevropskihintegracijaležiupravouuspešnom zamagljivanju pitanja izvora politike u nastajućem upravljačkomsistemu na više nivoa vlasti. Materijalno blagostanje, građanska sigurnost,zaštita prava na nacionalnom i nadnacionalnom nivou, nacionalna i evrop-ska takmičenja partija na demokratskim izborima, sve to zajedno uspelo jeda zamagli pitanje crvenih linija koje se ne smeju preći ukoliko se opravda-


nostpolitičkogpostojanjafrancuskog,španskog,italijanskogiliportugalskogdruštvaželisačuvati.ČuvariustavazatajilisuzatoštojelukaviMoneovmetodintegracijeotežaouočavanjetrenutkazasuverenuodlukukojabiidejuona-cionalnomdemokratskomporetkunavremeponovoprivezalazadruštvenuipolitičkustvarnostdržava.

Izuzetak u tom smislu predstavlja delovanje saveznog ustavnog sudaNemačke, koji je u svojim čuvenim presudama nakon Ugovora iz Mastrihta,apotominakonUgovoraizlisabona,detektovaovelikuopasnostzaustavnudemokratiju – postepeno ukidanje mogućnosti kolektivnog samoodređenjanaroda(Grimm2009).Nemačkisudnosizasluguzatoštojeprvi jasnoodre-dioosnovnizadatakčuvaraustavaukontekstuevropskihintegracija–zaštitupolitičkogsubjektivitetanaroda.Natomese,međutim,učinakovogpotencijal-nogčuvaraustavaizavršava.Odredivšiproblem,sudjeprepustiopolitičkimelitamaprocenušteteikoristiodčuvanjaustavnedemokratijeudržavama.Zapragmatičnu nemačku političku elitu integracija je oduvek predstavljala in-strumentuvećanjamaterijalnogblagostanjadruštvaispiranjadebelihnaslagasramneprošlostisanaroda.Utolikojeiprocenaglavnihdonosiocaodlukautojzemljiuvekbilaukoristintegracije.Kakvaje,pak,bilaračunicapolitičkihelitaudrugimzemljama?Zaštonijednaodvladajućihpolitičkihpartijanijeprepo-znalacrvenelinijeinavremeodigralaulogučuvaranacionalnogustava?

TajnauspehaMoneovogmetodanalaziseustvaranjuspecifičnogsistemapodsticajakojisveglavneučesnikeprocesaintegracijestavljauslužbuostva-rivanja njegovih revolucionarnih ciljeva: ujedinjavanje Evrope i odvajanjepolitičkogodlučivanjaoddemokratskogprocesa(Kovačević20�7,�0�–�6�).Postavljajući u centar evropskog sistema odlučivanja savet ministara, telosačinjenoodpredstavnikanacionalnihizvršnihvlasti,Monejepolitičarimanavlastiudržavamačlanicamadaoprilikustvaranjapolitikauodsustvukontrolenacionalnihparlamenataijavnosti.Tojepredstavnicimavladajućihpolitičkihpartijadaloključnipodsticajzaprenošenjeznačajnihnadležnostinaevropskiupravljačkinivo.Upravljačkefunkcijesuprenošenenesamoformalnimpro-menamaosnivačkihugovoranameđuvladinimkonferencijamavećiusitua-cijamakadajetobiloneophodnozaostvarivanjesveambicioznijihugovornihciljeva.

Neposredno izabrani Evropski parlament na prvi pogled se ne uklapa uMoneovustrategijuodvajanjapolitikeodprocesaodlučivanja.Međutim,upra-vouspostavljanjenadnacionalnogpredstavničkogtelagrađanapokazujepra-vumerulukavostiMoneovogmetoda.Naime,uprkossveznačajnijojuloziuzakonodavnomprocesuEvropskiparlamentnikadanijedobioprilikudabiraevropskuvladuiodređujesmervođenjasvevažnijihpolitikakojesuprenošenenaevropskinivo.svesnitoga,građaninisuposvećivalivelikupažnjuevropskimizborima.Onisunatimizborimaglasaliuglavnomsrcem,bezopterećivanjahladnom i trezvenom računicom o budućnosti svojih porodica. Upravozbog zanemarljivog uticaja na izbor lidera i pravca vođenja javnih politika


Evropskiparlamentjepružiopartijamamogućnostostvarivanjapredstavljačkefunkcijeuvećojmerinegoštojetoslučajsanacionalnimpredstavničkimte-lima.Istovremeno,pak,Parlamentjeodigraoulogudemokratskogplaštakojije sakrio činjenicu iščezavanja upravljačke uloge partija koje na izborimaučestvuju(Mair20�3,99–�42).Predstavnicigrađanskognezadovoljstva,bun-tailioduševljenostievropskomidejomunadnacionalnomparlamentusvojesporove usredsređuju na pitanja više ili manje Evrope, institucionalnih re-formiiliustavneprirodeEU,pričemustvarnaodlukaotimpitanjimaostajeisključivourukamavladadržavačlanica.Istovremeno,nanacionalnimizbori-mapolitičkeraspraveipartijskepodeleostalesuvezanezapreraspodeludobiti,kontrolutržišta,čuvanjedržaveblagostanja,zaštituradnika iposrnule indu-strije,pričemujestvarnaodlukaotimpitanjimasvevišeprenošenanaevrop-skinivoupravljanja.

Ova neobična inverzija odigrala je svoju ulogu u odvajanju liderapolitičkihpartija,kaoglavnihdonosiocaodlukauEU,odnjihovogpartijskogčlanstva i društvenih grupa koje bi trebalo da predstavljaju. Posledica je svevećesužavanjemogućnostizaopozicijuiprotivljenjekonkretnimpolitikama.suočenisabezalternativnošćupostojećihpolitika,nezadovoljnigrađaniipar-tijeprepustilisusejedinojpreostalojmogućnostiprotivljenja,„opozicijiprin-cipa”kojaupitanjedovodisamuevropskuzajednicuiodbacuječitavevropskiprojekat(Mair2007).

Paradoksalno,ispostavljasetakodasuevropskiprostorzavođenjepolitikeukinulesamepolitičkepartije.sasvakimnarednimodustajanjemodupravljačkihnadležnostisvojihdržava,kojejepočelobezazlenosacarinskomunijomdabisenakrajuzavršilosanajosetljivijomfiskalnompolitikom,političkepartijenavla-stipostepenosuodvajaleidejuodemokratskomporetkuoddruštvenestvarnosti.Moneovmetodihjesvojimzamagljivanjempitanjaodlukeoporetkuuljuljki-vao u uverenju da rade nešto korisno za svoje zajednice i budućnost Evrope.Istovremeno,teškojeočekivatiodpolitičara,usmerenihnapridobijanjepodrškebiračananarednimizborima,ozbiljnuzabrinutostzbogurušavanjatemeljavla-stinekihbudućihgeneracijanjihovihkolega.Prihvativšipostpolitičkikonsen-zuspartijesupostepenopretvaraneubezličnešrafoveevropskogupravljačkogmehanizmakojijesvevišeukidaoprostorzapolitiku.

Istorija,međutim,učidapolitikunijemogućezauvekiskoreniti.Takosei ovaj put politika na pozornicu evropske istorije vratila upravo na vrhuncuprocesakojijepokušaodajetrajnoiskoreni.Kadajekrizajavnihdugovaogo-lilanemoćsistemadaodgovorinazahtevesveširegdruštvenogkrugasvojihkorisnika, opozicija se vratila pre svega u formi desnog populizma (Mouffe2005).NezadovoljstvojepočelodaseusmeravapremasamojEvropskojunijiisistemskimpartijamakaošrafovimanjenogbezličnogupravljačkogsistema.Nanacionalnimievropskimizborimagrađanisupočelidaglasajuzapartijekojebranenacionalnusuverenost,zalažusezadezintegracijuEUilinjenura-dikalnutransformaciju.


sapolitikomipopulizmomnapozornicusevraćalaitemanarodnesuve-renosti. Veliki priliv migranata u Evropu postaviće tu temu u žižu političkihsporova.satemomnarodnesuverenostivratiloseistaropitanjeporeklapoli-tike.Kočinitajnarodnačijojprećutnoj,predugopretpostavljenojsaglasnostipolitičaridonosevažneodlukezaekonomijuibezbednost?Kakopovratitiiz-gubljenipolitičkisubjektivitetnaroda?Buđenjemuspavanihgrađanainjiho-vim aktivnim uključivanjem u politički proces kao pripadnika najrazličitijihetničkih, verskih, profesionalnih i teritorijalnih grupa u okviru države, kaošto to pokušavaju da učine Podemos u Španiji ili Žan luk Melanšon (Jean- -Luc Mélenchon) injegovFront levice(Front de Gauche),odnosnoNepokornaFrancuska(La France Insoumise)uFancuskoj?Podsećanjemnazajedničkuisto-riju, jezik, neprijatelje, kulturu, tradiciju i običaje koji su u odsudnom isto-rijskomtrenutkuuprošlostiiznedrilidonosiocaodlukeodemokratskompo-retku,kakotočiniMarinlePen(Marine Le Pen)sasvojimNacionalnimfrontom(Front national)?Ovojesporizmeđulevogidesnogpopulizma(Mouffe20�8).Jedniidruginosezasluguzademokratijuštosuuspelidapolitizujunekavažnapitanjazagrađane,probudivšiimnadudastvarimogubitidrugačije.Zasadasu desni populisti u Evropi imali više uspeha na izborima. Umorni od no-vog,građanisupoverovaliobećanjudasestvarimoguvratitinastaro,nasi-tuacijuukojojsuosećalinacionalniponos,ukojojihjenjihovadržavaštitilakaoradnike,nezaposlene,penzionere,bolesne,studente,nasituacijuukojojukomšilukunisusretaliljudečijijeziknerazumeju,očajnikepobegleizratnenesreće,preplašenogpogleda,drugačijebojekožeičudnihobičaja.Uplašeniodnovoginepredvidljivogbiračiuevropskimdržavamapočelisuusvevećembrojudaglasajuzapartijekojekaokrivceoznačavajumigrante,nekedalekeinedodirljivebankare,evropskeinstitucijeitd.

Usvomnastojanjudapodstaknuponovnokonstituisanjeilibuđenjeuspa-vanogdemosa,leviidesnipopulistinasebepreuzimajupokušajočuvanjana-cionalnih ustava. Taj pokušaj, međutim, stiže prekasno. On stiže u trenutkukadajeMoneovmetodintegracijevećotišaopredalekouukidanjupretpostavkinacionalnogsamoodređenja,bezobziradalisenacijaposmatraugrađanskomilietničkomsmislu.OčuvanjenacionalnihustavauEUunjenomdanašnjemoblikuvišenijemoguće.Populistiuopozicijiudržavamacentrapokazujusetako kao zakasneli čuvari ustava. Oni podižu očekivanja građana od sistemakojistrukturnonijeustanjudaihispuni.MogućnostvraćanjaodlutaleidejeodemokratskomporetkuudruštvenustvarnostevropskihdržavasvedenajetakonaopcijuizlaskaizEU.Zasadajeutakvuavanturu,iakosadostaoklevanjaipreispitivanja,uplovila jedinoVelikaBritanija,državačlanicačijemsunaro-duostrvskipoložajiizbegavanječlanstvaumonetarnojunijiostavilivećima-nevarskiprostorzaodlukuokolektivnojsudbini.Uostalimdržavamaevrop-skogcentraizlazakizUnijezasadaseispostavljakaopreskupaiisuvišerizičnaopcija,pasestoganjihovigrađaniidaljeneusuđujudapruževećinskuizbornupodrškuonimpartijamakojetakoneštoobećavaju.


Populistiuopozicijiudržavamacentrapokazujuse,dakle,kaonemoćniizakasneličuvariustava.Štase,međutim,dešavakadapopulistidođunavlastipostanudeoevropskogupravljačkogsistema?Iskustvodržavanabližojidaljojevropskojperiferijipružanamprilikudaodgovorimonaovopitanje.

POPULISTI NA vLASTI – OD čUvARA USTAvA DO gOSpODARA USTAVA bEZ IDEJE O NOVOM pORETKU

PrvadržavačlanicaEUukojojjekrizajavnihdugovadokrajaogolilapodelunanarodielitubilajeGrčka.Grcisvihdruštvenihslojeva,penzioneri,radnici,imigranti,siromašni,lekari,profesori,studenti,nezaposleni,okupljeninatrgusintagmakojidizanjemrukekaousolonovojAtiniodbacujupolitikuštednjesvojihotuđenihpolitičkihelitasuočilisuupravljačkisistemEUsanajozbiljni-jimizazovomdotada(Douzinas20�3).Zajedničkiimeniteljogromnomlancuneudovoljenihzahtevanajrazličitijihgrupaugrčkomdruštvuuspelajedapro-nađelevičarskapartijasiriza.OsiromašeniipobuniskloniGrcisuočenisagu-bitkomnajvažnijihfunkcijanekadašnjedržaveblagostanjaodlučilisusedaseupusteuavanturupokušajavraćanjaizgubljenogpolitičkogsubjektivitetakojuim je siriza obećala. Ponovno konstituisanje grčkog demosa ostvareno je natraguidejeaktivnoguključivanjagrađanaupolitičkiprocesprvonatrgovimaapotominaparlamentarnimizborima.sirizajetakopostalaprvaautentičnolevičarskapartijakojajeosvojilavlastunekojoddržavačlanicaEU.

Isprvarešenidaodržeobećanjevraćanjapolitičkeodlukenarodu,banuvšiuevropskiupravljačkisistem,grčkipopulistiponašalisuseunjemukaoslonustaklarskojradnji.JavninastupiistavovikojejenasednicamasavetaministarafinansijazastupaointeligentniimaštovitiprofesorpolitičkeekonomijeJanisVarufakis(Yanis Varoufakis)ogolilisuudotadanezamislivojmerijazizmeđuevropskihnarodainjihovihotuđenihelita.OvajneočekivaniupadraskošnepolitičkeimaginacijeusistemstvorenMoneovimmetodomučiniojedavodećievropskipolitičarivišenegoikadranijeevropskojjavnostiizgledajukaomedio-kriteti, prozaični činovnici neke multinacionalne kompanije. sukob izmeđujednogprobuđenogevropskognarodaisistemakulminiraojenareferendumuodržanomujunu20�5.godinekadajevećinaGrkaodbiladaprihvatidodat-nemereštednjekaouslovzadobijanjedaljefinansijskepomoći.sukobsenakraju,ipak,završioukoristsistema.lideresirizepodeliojestrah.strahjeobe-ležioireferendumskopitanje.Grčkobuntovničko„ne”nareferendumuogra-ničilosenauslovesporazumasaKomisijom,MMF-omiCentralnombankom.OčlanstvuzemljeumonetarnojunijiGrcisenisuusudilidaodlučuju.Pretnjabankrotaipolitičkoghaosaodvratilajelideresirizeodradikalnihpotezaiiznjenihredovaoteralaonekojisuuborbinarodaprotivelitebilispremnidaidudokraja.


Paradoksalno,ovagrčkaepizodaučvrstićestabilnostevropskogupravljač-kog sistema. lideri sirizepretvoreni su u njegove nevažne šrafove. U pobediprofesionalnihevropskihupravljačaodvojenihodpolitikeiborbeidejazado-voljniteoretičaripopulizmapronašlisupotvrdusvojojtezidajeVarufakisipaksamo„političkiamater”(Mudde20�6,�00).levičarskapopulističkaretorikai dalje je zadržana, ali je stavljena u službu očuvanja sistema i umrtvljivanjanarodnogbuntaprotivelite.Neprijateljisirizinihpopulističkihvođavišenisubile konkretne evropske politike i njihovi predstavnici poput nemačkog mi-nistraVolfgangaŠojblea(Wolfgang Schäuble),većnekakvineuhvatljivisistem,bankari,neoliberalizamitd.PokušajvehementnogupadapolitikeuMoneovunadnacionalnu konstrukciju završio se neslavno. Neuspešna grčka avanturaposlužićetakokaoupozorenjezasveostalepopulističkepokušajerazbuđiva-njademosaudržavamačlanicamaEU.Nakonepizodesabuntovnomsirizomgrčkaidejaodemokratskomporetkunašlasejošdaljeoddruštvenestvarnostinegoštojetobilauočiizbijanjakrize.Grčkilevipopulizamostaćetakozanau-kuopoliticiprimerosujećenogpokušajačuvaraustava,kojipodsećadauokvi-rudanašnjeEUnarodinaperiferijinemogupromenitipostojećejavnepolitiketedaistinskipokušajvraćanjapolitičkogsubjektivitetaiziskujevelikusmelostodustajanjaodčlanstvauovojnadnacionalnojorganizaciji.

„Ima takođe nešto što mi ne bismo samo želeli, već nešto što hoćemo.Možemo da kažemo da to hoćemo pošto zavisi samo od nas: mi hoćemo dasačuvamoMađarskukaomađarskuzemlju.”(Orbán20�5)Ovosurečinajpo-znatijeg predstavnika desnog populizma koji se našao na vlasti u jednoj oddržavačlanicaEU,ViktoraOrbana(ViktorOrbán).Orbanovaretorikaikonkret-ne mere kojima se uskraćuje gostoprimstvo izbeglicama iz sirije, suzbija ne-zavisnost ustavnog suda, politički ograničava manevarski prostor central-nebanke,ukidaautonomijastranihuniverzitetauMađarskoj,označavajusemeđuproučavaocimadesniceuEvropikaonajozbiljnijapretnjazaliberalizamikonstitucionalizam(Mudde20�6,44–49).

Međutim,izonogaštojeprethodnorečenouovomraduispostavljasedapopulizamovogdesničaranavlasti,naizgledparadoksalno,stojiuslužbiodr-žanjaevropskogupravljačkogsistemaukrizikojiukidaosnovnepretpostav-ke demokratskog samoodređenja naroda, zbog čega ga možemo nazvati laž-nimpopulizmom.Naime,inakondolaskanavlastFidesinjenvođaostalisuustalnojpotrazizanovimneprijateljimamađarskognaroda,njegoveistorijskeposebnosti,kulture,tradicije iobičaja.Tosu,uzavisnostiodtrenutnihprili-ka,gramzivibankari,opasnimigranti,Evropskakomisija,sudpravde, straniplaćenicimeđuprofesorima,medijiitd.Štaviše,utompogleduretorikapoli-tičaraFidesaneodudarasuštinskiodjavnihnastupapartijeradikalnedesniceJobik.Paipak,zarazlikuodstvarnepretnjekojujezaevropskiupravljačkisi-stemujednomtrenutkupredstavljaobuntpolitičkiosvešćenoggrčkognaroda,OrbanoviizazovidosadanisuzadalinikakveozbiljnijeudarceupravljačkomsistemuEU.Štaviše,ispostavljasedausmeravanjenezadovoljstvamađarskog


narodapremastalnoiznovaproizvoljnoodabranimapstraktnimneprijatelji-mailionimnemoćnimibezazlenimpoputmigranata,radiuslužbiočuvanjaMoneovogupravljačkogsistemakojiustvarnostisvevišenagrizastvarnupo-litičkuautonomijuevropskihnaroda.UsmeravajućinezadovoljstvoMađaraupogrešnomsmeruOrbanovpopulizamnavlastipomažetakosistemudapreži-viuvanrednomstanju.EvropskatehnokratskarevolucijaneugrožavakulturniidentitetMađara,njihoveobičaje,jezik,istorijskosamorazumevanjevećnjiho-vuautonomijudakaoMađariodlučujuonajvažnijimpitanjimapreraspodeledobiti.

ljutiMađariglasajuizbesaosećajućidagubeneštovažnozanjihovoko-lektivnopolitičkobićeitakoljutisvojepoverenjedajuvođikojiimpredočavalažnupretnjuponjihovkolektivniidentitet.svesnidausistemukakavjeEUnjihovglasvišenemanikakvoguticajanastvarniživot,građaniglasajusrcem,prepuštajućisestrastima,mržnjipremaprotivniku,ponašajućisekaonavijačinacionalnereprezentacijeufudbalu.Mađarskaćeusvakomslučajuostati„ma-đarskazemlja”,aliMađarikaodemokratskipolitičkisubjektvećsadanemoguisvemanjećemoćidaodlučujuoizdacimazaškolstvo,zdravstvo,pravimarad-nika,penzioneraistudenata,spoljnjojpolitici iliunutrašnjojbezbednosti.Utomsmislu,ništanećepromenititoštoćeidalježivetiuetničkihomogenojza-jednicinedozvoljavajućinesretnicimaiznekihdalekihzemalja,pobeglimodratnihnesreća,daseprošetajunjihovimmađarskimulicamaivozemađarskimgradskimprevozom.rečju,usituacijiorganskekrizedanašnjeEU,Orbanovinapadinaliberalnesastojkeustavapokazujusekaobezazleni.Štaviše,onisestavljajuufunkcijunesmetanognastavkaprocesakojitrajnoukidamogućnostalternativepostojećimjavnimpolitikamaunajvažnijimoblastimazagrađane.

Evropskaunijavećodavnonepredstavljazajednicusuverenihravnoprav-nih država koje povezuju zajednička pravila i koje u svoj privilegovani krugprimajunovedržavejednomkadaoneispuneobjektivnekriterijumezačlan-stvo.Umestotoga,Evropskaunijavremenomjepreraslauimperijuodređenuodnosimamoćiizmeđucentraiperiferije(samardžić,Kovačević20�2).Daljojevropskoj periferiji pripada srbija, država čije nam iskustvo pruža dragoceniuviduproblemodnosapopulizmaičuvanjaustavauEvropi.Velikipopulistič-kiobrtusrbijidesiose20�2.godine,kadaje,natalasunarodnognezadovolj-stvaučinkomstarogrežimauspostavljenognakonvelikihpolitičkihpromena5. oktobra 2000. godine, srpska napredna stranka osvojila vlast. U uslovimavelikogsiromaštvaidruštveneraslojenosti,kaoneprijateljinaroda,pripadnicikorumpiraneelite,nisuoznačenisamobogatiposlovniljudivećisviobrazova-nijiiimućnijidruštvenislojevikojisuodprethodnogsistemaimalinekeko-risti, profesori univerziteta, obrazovaniji novinari, advokati, arhitekte, lekariiliumetnici.lanacžrtavatranzicije,izbeglica,nesrećnikasamarginedruštva,nepismenih,neobrazovanih,nezaposlenih,ksenofobičnih,udruštvunarastaojeuperioduod2000.do20�2.godineutolikojmeridajezapopulistepostalomogućedagaobuhvatepojmomnaroda.Uodsustvusadržajnijegzajedničkog


imenitelja,povezivanjelancanezadovoljstvaostvarenojeulikuvođepopuli-stičkepobunesiromašnihprotivbogatih,školovanihprotivneškolovanih.

Kaoiudrugimdržavamaevropskeperiferije,populistiusrbijidolazenavlastupolitičkomtrenutkukojisuštinskiobeležavaproblemčuvaraustava.Međutim,kaošto jeveć rečeno, tajproblemseusvakojzajednicipostavljanarazličitnačin.UdanašnjojsrbijisepitanjeočuvanjastareidejeoporetkupostavljakaopitanjeodnosapremabudućemstatusujužnesrpskepokrajineKosova i Metohije. Zadatak očuvanja ovog dela teritorije, ključnog za poli-tičkosamorazumevanjesrba,predstavljaujednozadatakočuvanjaodređuju-ćeginajugroženijegsastojkaustava.Međutim,populistikojisuvlastusrbijiosvojiliobećanjemvraćanjapolitičkogsubjektivitetaponiženomnaroduodsamogpočetkastavljajuseuslužbupresecanjatankogkoncakojistarusrpskuidejuoporetkujošuvekdržizaempiriju.Iakoisprvaizabranikaovođenarod-nognezadovoljstva,jednomkadasuvlastosvojili,neobičnisrpskipopulistilegitimitet svojih odluka vezuju za dobijanje podrške i saglasnosti nižih či-novnikaevropskogupravljačkogmehanizma.Takooniubrzonakondolaskanavlast,uaprilu20�3.godine,poddirigentskompalicomevropskihupravlja-čabezdemokratskoglegitimiteta,započinjuuBriselupotpisivanjeserijespo-razumasapredstavnicimaprivremenihinstitucijanaKosovuiMetohijikoji-maseotvorenokršipostojećiUstavsrbijeiz2006.godine(Marković20�4).Priliku da Ustav sačuva od zlehudog političkog voluntarizma dobiće 20�4.godine Ustavni sud srbije nakon pokretanja postupka za ocenu ustavnostitzv.Briselskihsporazuma.Dotadaje,međutim,populističkilovnaneprija-teljenarodauzeomahautolikojmeri iobuhvatiotakoširokkrugprofesijai društvenih grupa da su sudije odlučivale u atmosferi nezapamćenog stra-ha.Postupivšisuprotnomišljenjunajuglednijihpravnikauzemlji (Čavoški20�4),ovajpreplašeničuvarustavaodlučićedaseproglasinenadležnimzaocenuustavnostisporazumaizBriselaukinuvšitimerazlogesvogpostojanjaiotvorivšiputsvakojvrstibezakonja.

Paradoksalno,populistinavlastiusrbiji,kaonosiocinarodnogbuntapro-tivsistemaielite,svojimodlukamabrišupretpostavkekolektivnogsamoodre-đenjanaroda.Odvajajućistaruidejuoporetkuodustavneipolitičkestvarno-sti oni urušavaju dosadašnji izvor politike u srbiji. Drugim rečima, populistina vlasti u srbiji svakako ne predstavljaju čuvare ustava. Oni, međutim, nasebe ne preuzimaju ni ulogu gospodara ustava. Naime, gospodar ustava, po-putvođenacističkogpokretauvajmarskojNemačkoj,svojomodlukomname-stostarepostavljanovuidejuoporetkui timeuspostavljanovi izvorpolitič-kevlasti.Populistinavlastiusrbiji,pak,delujuuodsustvubilokakveidejeoporetku.Oblikovanjenoveidejeoporetkuoniprepuštajupolitičkimiintelek-tualnimelitamadržavaevropskogcentra.Tamose,pak,idejajošuveknenazi-reispoddebelihnaslaganejasnihpredlogaodiferenciranojintegraciji,federal-nojEvropi,imperijiitd.Utakvojsituacijisrpskipopulističkivođanastupakaodiktatorkojinitičuvastariporedaknitiutemeljujenovi.Diktaturakojasene


temeljinanormativnojidejisvodisenaarbitrarnidespotizam,azajednicakojajeostalabezgospodaraičuvaraustavapribližavaseprovalijiprirodnogstanja.

Obrisivarvarstvaseusrbijisvejasnijenaziru(Antonić20�7).Kriminalcikoji kontrolišu biračka mesta, prebijanje dekana jednog od fakulteta Beo-gradskoguniverziteta,siledžijskepretnjeprofesoruFilozofskogfakultetakojiusvojimanalizamakritikujevođu,isključivanjedomaćiharhitekataizodlu-keoizgleduglavnoggrada,bespravnonoćnorušenjekućaucentruBeogradautrenutkuvođinogslavodobitnoggovorauizbornojnoći,hapšenjauspešnihposlovnihljudiičlanovabivšegrežima,prebijanječlanovaopozicionihpar-tija,kupovinaglasova,zastrašivanjemedijaisudija,razumstavljenuslužbuopravdanjazastrašujućegnasiljaugovorimavođe,samosunekiodznakovapropadanjasrpskogdruštvauponorprirodnogstanja.

ZAKLJUčAK

Učlankusmorazmatraliproblemodnosaizmeđupopulizmaiustavaukon-tekstuegzistencijalnekrizesloženeevropskepolitičkezajednice.DošlismodozaključkadaudanašnjojEvropipopulistinastupajukaozakasneliinemoćničuvaridemokratskeustavnostidržavailibivajustavljeniuslužbuprocesakojiuodsustvuidejeonovomporetkuukidastarepretpostavkekolektivnogsamo-određenjanaroda.Ostavljenebezčuvaraustavaidalekoodcentaraoblikova-njanoveidejeoporetku,društvanadaljojevropskojperiferijiukojimasupo-pulistidošlinavlastsuočavajusesarbitrarnimdespotizmomiprovalijompri-rodnogstanja.

radjepokazaodajeprocesintegracijeuspeodastavidemokratskiizabranepolitičaredržavauslužbuprocesakojiukidadosadašnjiizvorpolitikeadapritomnestvaranovi.Kaonesvesni instrumentievropsketehnokratskerevolu-cijepolitičarinavlastilišavajusvakubudućuvlastlegitimnihtemeljavladanja.Naevropskojperiferijiposledicetakvogprocesadobijajudramatičneobrte.Od20�2.godinepopulistinavlastiusrbijistavljajuseuslužbuprocesakojista-ruidejuoporetku,filozofskiiistorijskineraskidivovezanuzakosovskizavet(Đurić�9�4),odvajaodempirijskestvarnosti.Diktaturakojomseusrbijisu-spendujeustavnijevremenskiograničena,nesprovodisezaradočuvanjastarogporetka,nitipakpočivanaostvarivanjunekenovenormativneideje.rezultatjeblatoempirijskestvarnosti,ukojemsrpskodruštvoosnovusvogpolitičkogpostojanjavišenepronalaziniukakvojideji,principu,ideologiji.Naokupugadržijošsamostrahpodstaknutnasiljemkojeprotivarbitrarnoodabranih„ne-prijateljanaroda”sprovodipopulističkivođainjegovapartija.

Pitanje koje postavljamo na kraju članka odnosi se na ulogu Fakultetapolitičkihnaukauovakvomdruštvu.Naime,nasličannačinnakojisupolitičari,svesnoilinesvesno,urušavalitemeljebudućevlastiusvojimdržavama,javljase opasnost da politikolozi stanu u službu procesa koji postojanje Fakulteta


političkihnaukališavasmisla.Usituacijiukojojseoblikovanjeidejeonovomporetkuprepuštadrugimdržavamapostajeizlišnopredavatibeogradskimstu-dentimaistorijupolitičkihideja,političkuteoriju,filozofijuilipolitičkueko-nomiju.Umestotoga,dovoljnojeobučitistudentezaefikasnuadministracijuiprenetiimveštinesprovođenjapolitikaiodlukakojesedonosedalekoodzaje-dnicaukojimasuodrasli,išliuškolu,gdeimživiporodica,prijatelji,čijesupi-scemoralidačitajuzalektiruiočijojsuistorijislušaliodsvojihsrednjoškolskihnastavnika.UkolikoželedamakarpokušajudasprečepotpunipaddruštvaublatovarvarstvaprofesoriFakultetapolitičkihnaukamorajuučinitisvekakobipodstaklimaštovitostikreativnostsvojihstudenata,spremajućiihtakodastečenofakultetskoznanjestaveuslužbuočuvanjastareidejeoporetkuilise,pak,upusteuteorijskuipraktičnuavanturuosmišljavanjaiuspostavljanjano-vogizvorapolitikeusrbiji.

LITERATURA

Anderson, Perry. „l’Europe face a l’hégémonie allemande”. Le Monde diplomatique,décembre,n°705,20�2.

Antonić,slobodan.20�7.„KakosezlosaKosovaprelilonaostataksrbije”.Nova srpska politička misao.3.mart20�7.Dostupnona:http://www.nspm.rs/kolumne-sloboda-na-antonica/kako-se-zlo-sa-kosova-prelilo-na-ostatak-srbije.html?alphabet=l(Pri-stupljeno�.��.20�8).

Bek,Ulrih.20�3.Nemačka Evropa.Beograd:MegatrendUniverzitet.

Constant,Benjamin.�8�9.„Delalibertédesancienscomparéeacelledesmodernes”.Discours prononce a l’Athénée royal de Paris 1819. Available at: http://www.fonda-mentaux.org/20��/06/�2/benjamin-constant-de-la-liberte-des-anciens-compa-ree-a-celle-des-modernes/(Accessed�.��.20�8).

Čavoški, Kosta. 20�4. „Veliko veće dovitljivih ljudi”. Pečat, br. 324. (СтручномишљењеизложенонајавнојрасправипредУставнимсудомСрбијеповодом(не)уставности„Првогспоразумаопринципимакојирегулишунормализа-цијуодноса”БеоградаиПриштине,24.јуна20�4).

Đurić, Miloš. �9�4. Vidovdanska etika. Zagreb: Izdanje srpskog akademskog društvaNjegoš.

Douzinas,Costas.20�3.Philosophy and Resistance in the Crisis. Cambridge:Polity.

Fromm,Erich.�94�.Escape from Freedom.NewYork:HenryHoltandCompany.

Galli,Carlo.�996.Genealogia della politica. Carl Schmitt e la crisi del pensiero politico mo-derno.IlMulino.

Grimm,Dieter.2009.“DefendingsovereignstatehoodagainsttransformingtheEurope-anUnionintoastate”.European Constitutional Law Review,5(3):353–373.


Halimi,serge.“lalecondeNicosie”. Le Monde diplomatiqueNo.709–60eannée,Avril20�3.

Joerges,Christian.20�3.“lawandPoliticsinEurope’sCrisis:OntheHistoryoftheIm-pactofanUnfortunateConfiguration”. EUI Working Papers, Law 2013/09.sanDo-menicodiFiesole:EuropeanUniversityInstitute,Departmentoflaw.

Kirchhof,Paul.2006.“ThelegalstructureoftheEuropeanUnionasaUnionofstates”.Ineds.ArminvonBogdandyandJurgenBast.Principles of European Constitutional Law.OxfordandPortland:HartPublishing.

Konstan,Benžamen.2000.Principipolitike i drugi spisi. Beograd:Zavodzaudžbenikeina-stavnasredstva.Beograd.

Kovačević,Bojan.20�7.Europe’s Hidden Federalism.london,NewYork:routledge.

Kozelek,rajnhart.�997.Kritika i kriza.Beograd:Plato.

laclau,Ernesto.2005.“Populism:What’sinaName?”Ined.FranciscoPanizza,Populism and the Mirror of Democracy.londonandNewYork:Verso.

Mair,Peter.2007.“PoliticalOppositionandtheEuropeanUnion”. Government and Op-position,Vol.42,No.�.

Mair,Peter.20�3.Ruling the Void. The Hollowing of Western Democracy.londonandNewYork:Verso.

Majone, Giandomenico. 20�4. “The general crisis of the European Union: A geneticapproach.”Ineds. JohnErikFossumandAugustinJoseMenendez.The EuropeanUnion in Crises or the European Union as Crises? Arenareport,No.2/�4.

Marković,ratko.20�4.„ZaštojeBriselskisporazumneustavan?”Pečat,br.234.(Струч-номишљењеизложенонајавнојрасправипредУставнимсудомСрбијепово-дом(не)уставности„Првогспоразумаопринципимакојирегулишунорма-лизацијуодноса”БеоградаиПриштине,24.јуна20�4).

McGiffen,steve.20��.“Blodlesscoupd’etat:TheEuropeanUnion’sresponsetotheeu-rozonecrisis”.Socialism and democracy,Journaloftheresearchgrouponsocialismanddemocracy,25,2.

Mouffe.Chantal.2005.“The‘EndofPolitics’andtheChallengeofright-WingPopu-lism”.Ined.FraniscoPanizza.Populism and the Mirror of Democracy.londonandNewYork:Verso.

Mouffe,Chantal.20�8.For a Left Populism.london:Verso.

Mudde, Cas. 20�6. On Extremism and Democracy in Europe. london, New York:routledge.

Mudde,Cas.20�7.Syriza. The Failure of the Populist Promise.PalgraveMacmillan.

Offe,Claus.20�5.Europe Entrapped.Cambridge:PolityPress.

Orbán,Viktor.20�5.“PrimeMinisterViktorOrbán’spresentationatthe26thBálványossummerOpenUniversityandstudentCamp”. The Prime Minister. July27,20�5.Availableat:http://www.kormany.hu/en/the-prime-minister/the-prime-minister-


s-speeches/prime-minister-viktor-orban-s-presentation-at-the-26th-balvanyos-summer-open-university-and-student-camp(Accessed20.�0.20�8).

samardžić,slobodaniBojanKovačević.„Evropskaunijapredpromenama–Imperijailidiferenciranaintegracija:saposebnimosvrtomnaslučajsrbije”.Uured.radmilaNakarada, Dragan Živojinović. Srbija u evropskom i globalnom kontekstu. Beograd:Fakultetpolitičkihnauka,20�2.

scharpf,W.Fritz.20�2.“legitimacyintermediationinthemultilevelEuropeanpolityanditscollapseintheEurocrisis”.Max-Planck-Institut für Gesellschaftsforschung Dis-cussion paper (�2)6:�–4�.

schmitt,Carl.2008.Constitutional Theory.Durhamandlondon:DukeUniversityPress.

schmitt,Carl.20�4.Dictatorship.Cambridge:PolityPress.

Šmit,Karl.200�.„Čuvarustava”.Uured.slobodansamardžić.Norma i odluka, Karl Šmit i njegovi kritičari.Beograd:FilipVišnjić.

Bojan Kovačević

POPULISTS AS GUARDIANS AND MASTERS OF CONSTITUTION

SUMMARY

Inthisarticletherelationbetweenpopulismandconstitutionalismisanalyzed

inthecontextoftheEuropeanintegration’ssystemiccrisis.Wearguethatin

today’sEuropeancorestatespopulistscomeaslateandpowerlessguardiansof

constitutioninasituationwhenallredlinesforpreservationoftheoldorderof

nationalconstitutionaldemocracieshavealreadybeencrossed.Intheperiph-

ery,though,populistswhomadeittousepeople’sdisappointmentanddiscon-

tenttocometopowerhavebecomeinstrumentsforseparatingoftheoldidea

ofnationaldemocraticorderfromsocialandpoliticalreality.Thishappensin

asituationwhennewideaoforderstilldoesnotexistorisgraduallybeingde-

velopedintheEurope’scorestates.Theconsequenceisstepbystepfallingin

thebarbarityofthestateofnature,whatisbecomingevermoreobviousinthe

Europeanperipherystatessuchasserbia.

KEYWORDS: populism, constitutionalism, guardian of constitution, crisis, state of

exception, democracy.

UDK 34(4-672 EU) 341.645

Andrej Stefanović1


Neustavnostustavnihpromena–ulogasudapravdeuzaštitiosnovnihustavnihnačelapravaEvropskeunije

SAŽETAK

AutorraspravljaomogućnostiproglašenjapromenaOsnivačkihugovora

Evropskeunije(EU)nedozvoljeniminevažećimodstranesudapravdeEU.

Iako,naprvipogled,ovakvoovlašćenjesudapravdenepostoji,ipak,oslanja-

jućisenadosadašnjusudskupraksuovogorgana,kojijenaodlučujućinačin

oblikovaopravnisistemEUidoveodonjegovekonstitucionalizacije,autoruka-

zujedatakvamogućnostpostoji,imajućiuvidusupstantivneiproceduralne

osnovezatakonešto.Takođe,uuvodnomdeluradaautordajekratakpregled

nastankairazvojaidejeneustavnihustavnihpromena,aliipraviosvrtnapro-

meneugovoraumeđunarodnompravu.

KLJUČNE REČI: Evropska unija, ustavno pravo, ustavne promene, promene ustava,

ustavna načela, konstitucionalizacija, autonomija



UVOD

Ideja o nedopustivim (ili nedozvoljenim, zabranjenim) promenama ustavapojavila se sa modernim konstitucionalizmom i prvim modernim pisanimustavima.Vremenom,anaročitonakonDrugogsvetskograta,odredbeoneu-stavnimustavnimpromenama2,odnosnoonedopuštenostirevizijepojedinihodredbiustava,delovaustavailiosnovnihustavnihnačela,našlesusvojeme-stoumnogimustavimasveta.Istovremeno,unekimodnavedenihustavnihsistema,ustavniilivrhovnisudovidobijajunadležnostkontroleustavnostina-knadnihizmenaustava.Ovakvenadležnostinastajunesamonaosnovuekspli-citneustavneodredbe,većitimeštovrhovnisudskiorganirazvijajudoktrineosvojojulozikaočuvara„duhaustava”odpromenakojebinarušilestrukturuisuštinuustava.

Idejaoneustavnimustavnimpromenama,naprvipogled,izgledališenomsmislaukolikosegovoriotransnacionalnimpravnimrežimima,kojinastajumeđunarodnimugovorima.Naime,pravilimameđunarodnogugovornogpra-va države ugovornice mogu u svakom trenutku zajedničkim dogovorom damenjajuzaključeneugovore.ČakiuslučajuEvropskeunije(EU),međunarod-nopravnogrežimakojijenajdaljeodmakaouprocesutransformacijekajednojvrstiuređenjanalikustavnom,predviđaseneophodnostsaglasnosti svihdr-žavačlanicaradiizmeneOsnivačkihugovora.Ipak,očiglednojedaOsnivačkiugovori EU više nisu „prosti međunarodni ugovori među državama”, već dajepravonastalouEUautonomno,sasopstvenimizvoromlegitimnosti,neza-visno od unutrašnjih pravnih sistema država članica, kao i od opšteg među-narodnopravnog poretka, dok se Osnivački ugovori nazivaju „ustavnom po-veljom”Unije.Zbogtoganetrebaprihvatitia prioriodbacivanjemogućnosti„neustavnihustavnihamandmana”uEU.UprkostomeštonepostojiuporišteuUgovorimazatakonešto,pretpostavkaproglašenjanedozvoljenimodređe-nihvrstapromenaOsnivačkihugovoramožebitipotvrđenakrozuvidudosa-dašnjusudskupraksu,kojomsuutvrđenaosnovnaustavnanačelapravaEU,odkojihnijedozvoljenoodstupanje,kaoiprihvatanjemmogućnostida,uodre-đenimokolnostima,sudpravdevršikontroluakatakojimaseuvodepromeneOsnivačkih ugovora, što je nagovešteno u sudskoj praksi nakon stupanja nasnagureformskogugovorausvojenogulisabonu2007.godine.

2 Uliteraturinaengleskomjezikukoristisetermin“unconstitutionalconstitutionalamend-ments”,kojibidoslovnimprevodomnasrpskijezikglasio„neustavniustavniamandmani”,čimebiistraživačkiopsegbiobezrazložnoograničen,jerseustavniamandmaniodnosenasamojednu,specifičnu,tehnikupromenaustava,pokojojsepromenevršedodavanjemodredbinakrajuustavnogteksta,bezizmenauoriginalnomtekstuustava.Nastojećidaseobuhvaticelinarazličitihvrstapromenaustava,aliimajućiuviduidomaćuustavnopravnuterminologiju(inter alia,Ustavr.srbijeiz2006.godineučl.203.spominjepromenuustava),uradućesekoristititermini„neustavnepromeneustava”ili„neustavneustavnepromene”isl.

Andrej Stefanović | Neustavnost ustavnih promena – uloga Suda pravde u zaštiti osnovnih ustavnih načela ... 217

NeUSTAvNOST USTAvNIH PROMeNA – NASTANAK I RAZvOJ

samkonceptdapromenaustavamožedabudeneustavnajefascinantan.Tojepojamkojijeinherentnoprotivrečanikontraintuitivan(roznai20�3,658).Projsukazujedajeovakvaidejanespojivasalogikomhijerarhijepravnihakata(Preuss20��,43�).DžejkobsondodajedajepitatisedaliustavniamandmanmožebitineustavangotovojekaopitatisedaliBiblijamožebitinebiblijska(Jacobsohn2006,460)3.Misterijanestajeutrenutkukadaprihvatimosuštinskurazlikuizmeđuustavnogteksta,kojijenasnazi,iamandmana(promene),kojitektrebadabudeusvojen,ikojimožebitisuprotanodredbamailinačelimava-žećegustava(Passchierandstremler20�5,345).Drugimrečima,neophodnojepravitirazlikuizmeđuprimarnekonstitutivnemoći(pouvoir constituant,con-stituent power),odnosnoustavotvornevlasti,isekundarnekonstitutivnemoći,odnosnorevizionevlasti(roznai20�4,�05–�08,�09–�3�,�32–�70;Marković20��,52–53).Ustavinajčešćenepraveformalnurazlikuizmeđuovedvevrstevlasti,usmisluorganaiproceduradonošenja(običnosuisti).Ipak,primeću-jesedajeustavotvornavlastoriginernaineograničena,jernepostojepravilainormekojeprenjepostojeikojebijeobavezivale,dokserevizionavlastimakretatipogranicamakoje jeuspostaviopostojećiustavniporedak (Marković20��,52–53).stogasepitanjedefinisanjaopsegaipriroderevizionevlastisma-trajednimodznačajnijihiapstraktnijihistraživačkihpoduhvataunauciustav-nogprava(roznai20�3,659).

Godina �789. je krucijalna za moderni konstitucionalizam, sa kojimse rodila i idejaoograničenjumogućnostipromenaustava,koje suupočet-kubileneizostavnoizričitogkaraktera(roznai,20�3,66�).UstavsjedinjenihAmeričkihDržavaiz�787.godinejeizričitozabranioukidanjetrgovinerobo-vimaizAfrikepre�808.godine(ConstitutionoftheUnitedstatesofAmerica,ArticleI,section9),kaoioduzimanjadržavama,kaofederalnimjedinicama,predstavnika u senatu, bez njihove izričite saglasnosti (Constitution of theUnitedstatesofAmerica,ArticleV)–stvarikojeizgledajudalekoodfundamen-talnihvrednostinakojimaseameričkiustavniporedakdanaszasniva(roznai,20�3,662).ZarazlikuodfrancuskogUstava,usvojenoguovovreme,ciljori-ginalnogameričkogustavnogdokumentanijebilazaštitagrandioznih ideja.UstavFrancuskeiz�79�.godinesvečanojeproklamovao,upreambuli,dasupređašnjeinstitucije,kojesubileštetnezasloboduijednakost,nepovratnouni-štene.Nadalje,UstavFrancuskeiz�884.godinesadržaojeusvomenormativ-nomdeluiprvoizričitoograničenjebudućihustavnihpromena,kakojezabra-njivaopromenurepublikanskogoblikavlasti(roznai,20�3,663–664)–radiseoodredbikojajeprisutnaiuUstavuFrancuskeiz�958.godine(Constitutiondu4octobre�958,Article89).

3 Ili,prilagođenosrpskomjeziku,pitatisedalisvetopismomožedanebudesveto.


Vremenom,idejao„večitim”ustavnimodredbamainačelima,odnosnozabranipromeneodređenihdelovaustava,iliuvođenjaizmenakojebiugrozileosnovnustrukturuustava,našlesusvojemestoumnogimustavnimtekstovi-maširomsveta.Zarazlikuodranijihzabrana,kojesuseticalezaštitekonkret-nihstrukturadržaveiliformevladavine,uperiodunakonDrugogsvetskogratanovitalaskonstitucionalizmaoznačiojeipredominacijuodredbikojesupo-stavljaleograničenjaradizaštitepojedinihosnovnihvrednostidruštva,poputdemokratije,vladavineprava,ljudskihpravaisloboda.Međunjimanajpozna-tijije,verovatno,OsnovnizakonsaveznerepublikeNemačkei„klauzulaoveč-nosti”(Ewigkeitsklausel),kojauvodizabranupromenaonihdelovaUstavakojisetičunačelafederacije,demokratijeiosnovnihljudskihprava(Grundgesetz�949,Art.79).

Idućikoraknaprediprihvatajućimogućnostneustavnihustavnihprome-na,ostajepitanjedalikontrolaustavnosti,kojusudovisprovodeuokvirupo-jedinihustavnihsistema,možeuključivatiusebeikontroluustavnihpromenanaosnovunjihoveusklađenostisapostojećimustavnimtekstom.Iakojeuve-renjepojedinihautora,poputroznaija,dasuovedvestvari–neustavniustav-niamandmaniikontrolaustavnihpromenasudskimputem–nesamosnažnopovezane,već inerazdvojive (roznai20�3,66�), ipak jeopravdanotumače-njedapostojanjeograničenjaustavnihpromenanepodrazumevaautomatskiisudskukontrolunjihoveustavnosti:„Idejadaustavnepromenemogudais-hoduju neustavnim promenama ne povlači za sobom i poseban pravni lek”(Jacobsohn2006,487).Štaviše,malijebrojustavakojidodeljujusvojimustav-nimilivrhovnimsudovimanadležnostkontroleustavnostipromenaustava.Umnogovećembrojuslučajeva,ukontekstunepostojanjaizričiteustavneodred-be,sudovisurazvilidoktrinenaosnovukojihsuprisvojilizasebenadležnostkontroleustavnihpromena(Passchierandstremler20�5,338).Takavslučajjeisanemačkimustavnimsistemom,gdejesavezniustavnisud,iporednedo-rečenostiOsnovnogzakona,prihvatioidejudaustavniamandmanmožebitiništavaninedopustiv.Natajnačin,odlukesaveznogustavnogsudasu,udelo-vimakojisetičufederacije,ljudskihpravaidemokratije,„apsolutnoposlednjareč”(HagueiHarrop20�4,350).

PROMeNe U MeĐUNARODNOM PRAvU – SLOBODA UGOvARANJA

Zarazlikuodustavnopravnihdokumenata,umeđunarodnomjavnompravu,zasnovanomnanačelusaglasnostivoljadržava(Avramov20��,27–3�),pro-menameđunarodnopravnihinstrumenatajemogućanaosnovuopštegnače-lasaglasnostivoljaugovornihstrana,čakikadaugovorikojisupredmetpro-mena predviđaju posebnu (i drugačiju) proceduru promene (De Witte �994,3�0).Uobičajenomišljenje jestedasuprocedurepromeneugovora,uređeneoriginalnim tekstom ugovora, opcionog karaktera, ukoliko predviđaju način


promenerazličiteodnačelasaglasnosti.„slobodaugovaranja”(DeWitte�994,3�3)jepotvrđenaBečkomkonvencijomougovornompravu,kojaučlanu39(�)predviđadapravilaozaključivanjuugovoravažeiuslučajunjihovihpro-mena(ViennaConventiononthelawofTreaties,Article39(�)).Štaviše,član��.Konvencijeističedaseizjavavoljeugovorniceosaglasnostipromeneugo-vora može izraziti na bilo koji način prihvaćen kao takav od strane ugovor-nihstrana(ViennaConventiononthelawofTreaties,Article��).Toznačidasepromenaugovoramožeizvršiti iprećutnimsporazumom(Avramov20��,��6–��7). stoga, saglasnost ugovornica se smatra neophodnim i dovoljnimuslovompromenemeđunarodnihsporazuma,jerprocedurapromeneugovoranemožebitiograničenabilokakvimsupstantivnimiliproceduralnimuslovlja-vanjimaunutrašnjegilispoljašnjegkaraktera.Time,„slobodaugovaranja”seispoljavakao„slobodauproceduralnomsmislu”i„slobodausupstantivnomsmislu”(Passchierandstremler20�5,349).Zaključakjedasuugovornestra-neslobodnedamenjajusvojeugovoreubilokomtrenutku,putemproceduresvogizboraiuobimuposvojojvolji(modifikacijapravilailiustanovljavanjepotpunonovogpravila).Jedinomogućeograničenje,usupstantivnomsmislu,promenameđunarodnihugovorajesuonakojasetičupoštovanjaimperativ-nih,ius cogensnormimeđunarodnogjavnogprava.Međutim,ovakvoograni-čenjevažinesamouodnosunapravilapromenaugovora,većuodnosuinaprvobitnozaključivanjeugovora(DeWitte�994,3�8).

OSNIvAčKI UGOvORI evROPSKe UNIJe KAO UGOvORI MeĐUNARODNOG PRAvA

Prima facie,Evropskaunija(EU)neposedujeustavnidokument(nekiautoribidodali:stricto sensu),većjeEUosnovanameđunarodnimugovorimainanji-hovojosnovipostojiifunkcioniše.OsnivačkiugovoriEUsumeđunarodnispo-razuminakojeseprimenjujupravilameđunarodnogugovornogprava, tesene može govoriti o mogućnosti postojanja supstantivnih (pa, ni procedural-nih)ograničenjanjihovihpromena.ProcedurapromeneOsnivačkihugovora,predviđenačlanom48.UgovoraoEvropskojuniji(UEU),sekundarnejepriro-de,kakosepravilaBečkekonvencijemoguprimenitinanjihovuizmenu,uko-likopostojisaglasnostdržavačlanicaEU.

U vreme nastajanja Evropskih zajednica, tokom pedesetih godina, uvre-ženojebilomišljenjedaćeseuobičajenapravilameđunarodnogjavnogpravaprimenjivatiinaZajedniceinjihoveosnivačkeugovore,štojepodrazumevalo,onoštojeinemačkisavezniustavnisudtvrdiovišeodpolavekakasnije,nakonsvihpromenakojesusedesileuEU,dasudržavečlanice„gospodariugovora”(Chalmersetal.20�0).Tojeznačilodajebioopšteprihvaćenstavdasudržavemogle,uslučajusaglasnosti,damenjajuovlašćenjaZajednica,dautvrdepra-vilno tumačenje pojedinih odredbi ugovora, kao i da odrede dejstvo koje će


pojedinapravilaimati.stoga,kaoiuslučajudrugihmeđunarodnihugovora,ni ovde, na prvi pogled, ne postoje supstantivna i proceduralna ograničenjapromena Osnivačkih ugovora. Štaviše, i sama procedura izmene Osnivačkihugovora,kojaje,nakonizmenasprovedenihlisabonskimugovorom,izloženaučlanu48.UEU,potvrđujedasabilokakvompromenommorajubitisaglasnesvedržavečlanice.Zarazlikuodmnogihdrugihmeđunarodnihorganizacija,čijistatutarnidokumentipredviđajuprocedurekojetrebadaolakšajupromenu(takoštoodstupajuodnačelaopštesaglasnosti,predviđajućidapromenestu-pajunasnagunjihovimprihvatanjemodstranenekeodkvalifikovanihvećinadržavaugovornica),OsnivačkiugovoriEUsamopotvrđujunačelopriznatoumeđunarodnompravukojesetičepromeneugovora(DeWitte,�994,3�2).

Pravećianalogijusateorijomustavnogprava,utemeljujućuvlastposedu-jusamodržavečlanice,teidaljeopstajuizvangranicaprimarnogprava,kojejestvorenoOsnivačkimugovorima.stoga,onemogudaodlučekadaikakoćeovajpravniporedak,uključujućiiprimarnapravila,menjatiiliukidati.Timesepotvrđujenjihovsuverenitetinjihovstatus„gospodaraugovora”.

Mnogobrojniautori,ipak,videpravoEUnesamokaodeomeđunarodno-pravnogporetka,većkaoposebnugranumeđunarodnog javnogprava,zbogčegaseEUnesmatra„klasičnom”međunarodnom,većsui generisorganizaci-jom.PriznajesedajepravoEUprošlokrozznačajnepromeneidaserazviloupravcuprisvajanjaodređenihelemenatakojinisusvojstvenimeđunarodnomjavnompravu.Ipak,upravoseuovakvimraspravama,auciljuodbranetezeosuverenompravudržavačlanicanadEU,kojajenastaladobrovoljnimpreno-somodređenihovlašćenjasanacionalnognanadnacionalninivo,ističedapri-hvatanjeprocedureizmeneOsnivačkihugovorakojaonemogućujeugovornepromenebezsaglasnostisvakepojedinačnedržavečlanice,predstavljapotvrdumeđunarodnopravneprirodeEUičinjenicedasunjeniOsnivačkiugovoriida-ljeugovorimeđunarodnogprava,bezobziranaspecifičnosti(Peers20�2,77).

KONSTITUCIONALIZACIJA EVROpSKE UNIJE I NJENOg pRAVNOg pORETKA

NaširokojeprihvaćenomišljenjeunaucidajepravniporedakEUvisokokom-pleksan pravni sistem. Iako je nastalo u sistemu međunarodnog prava, stvo-reno na osnovu međunarodnih ugovora, EU se razvija u drugačijem pravcukoji više nema toliko veze sa međunarodnim pravom (De Witte �994, 300).NesamodaseEUsmatrasui generisorganizacijomvećjezastupljenostanovi-šte da se EU pre može smatrati federalnim entitetom, nego međunarodnomorganizacijom.Vajlerukazujeda„operativnisistem”EUnijevišezasnovannameđunarodnomjavnompravu,većnaspecifičnojmeđuvladinojstrukturi,de-finisanomustavnompoveljomizasnovanomnaustavnimnačelima(Weiler�99�, 2407). Po Vajleru, proces transformacije EU, popularno poznat kao


konstitucionalizacija,proizašaojeizpromeneodnosaizmeđupravaEUiunu-trašnjihpravnihsistemadržavačlanica(Weiler�99�,24�3–24�9).PredvodnikutransformacijipravaEUjebiosudpravdeEU,kojijeiztemeljaizmeniopr-vobitnoznačenje i tumačenjeOsnivačkihugovorainauguracijomodređenihnačela, koja će se kasnije smatrati osnovnim i inherentnim za pravo EU, pričemu je pristupio i postepenom korišćenju „ustavne semantike” (Bogdandy,2009, 27), po kojoj su Osnivački ugovori „ustavna povelja Unije” (Les Verts,Case294/83, [�986]E.C.r.�339),dok jeUnija„zasnovananavladavinipra-va”(Opinion�/9�,[�99�]E.C.r.6079),„ustavnimnačelima”i„ustavnimga-rancijama”poštovanja„osnovnihprava”(Kadi and Al Barakaat,Case-402/05PandC-4�5/05P,[2008],E.C.r.635�).ZbogtogaPetersmangovorio„hrabromkonstitucionalizmu”,zahvaljujućikojemsuseOsnivačkiugovorirazviliusve-obuhvatni„ustavniugovor”(Petersman�993,36),dokManćininavodidajesudpravderazvijaoZajednice,gotovoodsamihnjihovihzačetaka,ukontrastuprema„običnim”međunarodnimugovorima,izgradnjomustavnogokvirazastrukturufederalnogtipa(Mancini�989,595).Tojeučinjenotakoštojesudpravdeprimenjivaorasuđivanjeustavnogtipa,umestoklasičnumetodologijuilogikumeđunarodnogjavnogprava(stein�98�,�).IakosenemožerećidauEUpostojijedansveobuhvatniustavnidokument,sigurnojedajeEUautono-mnientitetsasopstvenimpravimaipravnimporetkomnezavisnimoddrža-vačlanica,alinezavisnimiuodnosunameđunarodnopravo,predstavljajućipotpuno novu kategoriju prava, što podrazumeva da države članice u odno-sunanjunemoguprimenjivatiklasičnepravnetehnikeiargumente,kojesuuobičajene u susretu unutrašnjih pravnih sistema država sa međunarodno-pravnimporetkom.Time,„ustavEU”,shvaćenouširemsmislu,postojineujednomdokumentu,većupravilimaiosnovnimvrednostimakojisenalazeuOsnivačkimugovorima,pravnimaktimainstitucija,kao iuobičaju(Borhart20�3,29;Molnar20�6,437).

sudpravdejeuslučajuVan Gend den Loos26-62,[�963]E.C.r.�,napome-nuodasuOsnivačkiugovori„višeodsporazumakojistvarasamomeđusobneobavezeizmeđudržavapotpisnika…možesezaključitidaZajednicapredsta-vljanovipravniporedakmeđunarodnogpravaučijusukoristdržaveograničilesvojasuverenaprava,anjegovisubjektisunesamodržavečlanicevećinjihovidržavljani”.NarednegodineupresudiCosta v. E.N.E.L,Case6-64,[�964],E.C.r.585,sudjenastaviosaargumentacijomnavodećida„zarazlikuodmeđuna-rodnihugovora,UgovoroEZjestvoriosopstvenipravnisistemkojije…postaosastavnideopravnihsistemadržavačlanicainjihovisudovisuobaveznidagaprimenjuju.Državečlanicesuograničilesvojasuverenaprava…itakostvorilepravnisistemkojiobavezujekakonjihovedržavljane,takoinjihsame”.sudjenastaviostavovepopitanjudistanciranjaEUodmeđunarodnogprava,zapo-četeuVan Gend en LoosnavodimadasuOsnivačkiugovori,zarazlikuoddru-gihmeđunarodnihugovora,sačinilesvojpravnisistem,kojije,postupanjunasnagu,postaointegralnideopravnihsistemadržavačlanica,kojisuonedužne


dapoštujuiprimenjuju.sdrugestrane,sudje,štosetičeodnosauobrnutomsmeru,ukazaodaovajpravnisistem,kojiproizlaziiznezavisnogizvoraprava,nemože,zbogsvojeoriginalneprirode,dabudepreinačenilioborenodstranenormeunutrašnjegprava,bilokojegoblika,adasepritomenedovedeupita-njepravnikarakterpravaEU.

sud pravde je potvrdio i proširio načelo nadređenosti prava EU u od-nosu na unutrašnje pravne sisteme država članica. Najpre u Internationale Handelsgesselschaft,Case��-70,[�970],E.C.r.��25,sudjepresudiodastatusnormenacionalnogpravanijerelevantanuodlučivanjudali,uslučajukon-fliktapravaEUiunutrašnjegpravadržave,normaEUtrebadaimaprvenstvo.KakosevalidnostnormepravaEUmožecenitijedinousvetlupravaEU,takojezadejstvonormepravaEUuunutrašnjimpravnimporecimanevažnodalisu,ukonkretnomslučaju,usuprotnostisanekomnormomnacionalnogprava,čakiakoseradiofundamentalnompraviluustavnogprava.UodluciSimmenthal,Case�06-77,[�978],E.C.r.629,sudpravdeje,takođe,naglasionerelevantnostvremenskogtokanastavkanorminacionalnogievropskogprava,navodećidanaprvenstvopravaEUneutičetodali jenacionalnanormausvojenapreiliposleevropske.Ovompresudomjetakođepojašnjenaobavezasudovadržavačlanicauprostomneprimenjivanju(disapplication)nacionalnenorme,usluča-jukonfliktasapravomEU,bezpotrebedakonkretnanormabudeponištenailiukinuta(praviloSimmenthal)(CraigandDeBúrca20��,263).

DodatanpodstrekdistinkcijiOsnivačkihugovorauodnosunadrugeme-đunarodneugovore,kaoidefinisanjuodnosaizmeđunjihnatemeljuprihva-tanjatogadasuOsnivačkiugovoriustavnidokumenti,bilajespremnostsudapravdedavršikontrolumeđunarodnihugovorakojimajeEUnameravaladapristupi. Potencijalne konflikte između njih, koji su mogli da budu rešavanikaokonfliktiizmeđumeđunarodnihugovoraprimenomtradicionalnihmeto-dameđunarodnogprava,sudje,pratećiidejuokonstitucionalizovanojprirodiOsnivačkihugovora,presuđivaonaglašavanjemspecifičneprirodepravaEUiisticanjemprvenstvaOsnivačkihugovoranadmeđunarodnimugovorima(DelaTorre2002,�38�).

sudje,dakle,jednom„tihomrevolucijom”uspeodatransformišepriro-dupravaEU,razvijajućinačelapomoćukojihjepravoEUodvojenoodjavnogmeđunarodnogpravaisteklojeelementezbogkojihsvevišeličinaneunitarnikonstitucionalniporedak.Naglaskomnaterminimaustavnogpravaudiskusi-jioOsnivačkimugovorimainjihovimosnovnimelementima,primarnopra-voEUsesvemanjesmatralodelommeđunarodnopravnogporetka,asvevišeustavnopravnimsistemom.


AUTONOMIJA pRAVA EVROpSKE UNIJE KAO USTAVNA OSNOVA

Uprkosograničenostipojedinihprocedurapredsudompravdeičestoznačaj-nimograničenjimapostavljenimupogledulocus standi,odnosnokriterijumaupogledutogakojalica(fizičkai/ilipravna)mogudapokrećupostupakpredsudom,ipakjemisijasudapravdeveomaširokodefinisanaOsnivačkimugo-vorima.Član�9.UEUdodeljujesuduulogu„čuvaraugovora”usmislukon-trolepoštovanjapravautumačenjuiprimeniUgovora.sudjeiskoristiosvojeovlašćenje„monopoliste”utumačenjuprimarnogpravaUnijekakobiidenti-fikovaoesencijalnai,čak,egzistencijalističkanačelapravaEU,odnosnonače-lakojimasedefinišunedodirljivanačelainherentnapravnojkonstrukcijiEU(Felix20�5,84).Drugimrečima,sudpravdejeukazaodapostojifundamentovog pravnog poretka i nastojao je kroz svoju praksu da iskristališe koji ele-mentičineovuosnovu.

Elementikojičine„samuosnovu”(very foundations)pravnogporetkaEUnisuiznenađujući,većpredstavljajurefleksijuonogaštoseiupravnojteorijiigeneralnousudskojpraksi smatraesencijalnimuustavnompravuEU.sudpravde,delujućikaopar excellenceustavnisud,istakaojedasepravoEU,kaoustavniporedak,morazasnivatinaodređenimnačelimakojasesmatrajune-promenjivim,štojeznačilodajeneophodnosačuvatiovajpravniporedakodspoljnih uticaja koji bi doveli do modifikacije ovog sistema (lavranos 20�0,273). Iprekotoga, iznet je istavdaseovajslojustavnogpravaEU,kojičinefundamentalnanačelaipravila,nalazeiizvanmoćidržavačlanica.Kakočaknidržavečlanicenemogudaihmenjaju,onesečakvišeninemogusmatrati„gospodarimaugovora”(lavranos20�0,269).

samkonceptautonomijenijedugobioomiljenpredmetakademskihistra-živanja,upoređenjusadrugimprivlačnimkarakteristikamapravaEU(Molnar20�6,433).Uslednedostatkadubljeguvidausadržajidejstvoautonomnepri-rodepravaEU,autonomijajeidaljemaglovitkoncept,čaki„nebulozan”,zakojisečestosmatradamožedabuderastegnutilisužen,premapotrebikon-kretnogpredmeta(Contartese20�7,�627).Ipak,imajućiuvidurazvojsudskepraksesudapravde,jasnojedaseradiokonceptukojipremošćavajazizmeđumeđunarodnogiunutrašnjegprava,stvarajućiidefinišućijedan„novipravniporedak”(Molnar20�6,434).Autonomijajesvojezačetkeimalauvećspome-nutimpresudamaVan Gend en LoosiCosta,gdeje,logičkimredosledom,auto-nomnaprirodapravaEUdefinisanauodnosunameđunarodnopravo,papo-tomiuodnosunaunutrašnjapravadržavačlanica.logičnostovogredosledaogledaseutomeštojesudpravdenajpremoraodaemancipujepravoEUodmeđunarodnopravnogporetka,dabipotomukazaonaobavezudržavačlani-cauprihvatanjuautonomneprirodepravaEU,štojeznačilo,sjednestrane,dajepravoEUčinilointegralnideounutrašnjihpravadržavačlanica,i,sdruge,dasevalidnostnormiovogporetkanemožecenitiusvetlunacionalnogprava(Molnar20�6,436).


ZnačajankorakurazvojuautonomijejeMišljenjesuda�/9�ousklađeno-stiUgovoraostvaranjuzajedničkogekonomskogprostora(EEA)izmeđuEUičlanicaEvropskogudruženjaslobodnetrgovine(EFTA).sud je istakaodapr-vobitninacrtpomenutogugovoranijeuskladusapravomEU,kakougrožavanekeodkrucijalnihkarakteristikapravaEU–uniformnuprimenupravaEUiautoritetsudapravde,posebnonjegovuisključivunadležnosttumačenjapravaEU.Zbogovakvihnavoda,autoripoputVajleragovoreiokonačnojformacijifundamentalnihnačelapravaEU(WeilerandHaltern�996),odnosnoostva-ranjuhijerarhijeuokviruprimarnogpravaEU,učijojosnovijeslojnad-(ilisu-pra-)ustavnosti,kojabimoglaidasesmatraimplicitnimsupstantivnimograni-čenjimapromenaOsnivačkihugovora(DelaTorre,2002,�38�).Kaododatanargument ovakvom zaključku navodi se da je na predlog Evropske komisije,datogtokompostupkapredsudom,o tomedasesporneodredbeugovoraoEEAmoguučinitiprihvatljivimukolikobiseizvršilapotrebnarevizijaodređe-nihodredbiOsnivačkihugovora,sudpravdeistakaodanipromenaUgovoraizvršenanatakavnačinnebiuklonilaneusklađenostUgovoraoEEAsapravomEU.Time,sudpravdejenagovestiodazaistapostojeodređenanačelapravaEU,kojasenemogumenjati(DeWitte�994,3�8–3�9).

Umnogimdrugimmišljenjima(�/92,�/00,�/09,2/�3)datimpovodomproceneusklađenostiugovora,kojimajeEUpristupala,sapravomEU,aliiumnogimpresudama,poputMox Plant,CaseC-459/03,[2006],E.C.r.4635iKadi and Al Barakaat,Case-402/05PandC-4�5/05P,[2008],E.C.r.635�,sudpravdeječestoukazivaonapotrebupoštovanja„samihosnovapravnogporetkaEU”,tedasenesmejunarušavatiosnovnielementiovogporetkai,samimtim,auto-nomnaprirodapravaEU.Upotrebatermina„sameosnove”ukazujedapostojineštofundamentalnijeodprimarnogpravaEU,jerbiusuprotnomsudmogaoprostodasepozovenaOsnivačkeugovorekaocelinu(lavranos,2002,269).Dodatno,fundamentalnaprirodaovihnačelajepotvrđenaipozivanjemsudapravdedaonanemogubitipromenjena,zarazlikuod„ostalogdela”primar-nogprava,odkojegje,uizuzetnimiizričitopredviđenimokolnostima,mogu-ćeodstupanje,naštaupućujuOsnivačkiugovori(član35�.Ugovoraofunkcio-nisanjuEU(UFEU),kojinavodidanatzv.„pretpristupne”ugovore,odnosnougovorekojedržavezaključepreulaskauEU,nećeuticatiOsnivačkiugovori,kaoičlanovi297.i307.UFEU,kojidozvoljavajuodstupanjeodpravilazajed-ničkogtržištauizuzetnimsituacijama),štojeisudpotvrdioupresudiCentro-Com,CaseC-�24/95,[�997],E.C.r.I-8�(lavranos2002,270).

KakojesudistakaouMišljenju2/�3(Opinion2/�3,�8December20�4),datompovodomoceneusklađenostiNacrtaugovoraopristupanjuEUEvropskojkonvencijioljudskimpravimasapravomEU,autonomnostpravaEUukratkopodrazumevadapostoji„noviporedak”,svojstveneprirode,sopstvenogustav-nogporetkaiosnivačkihprincipa.


KONSTITUCIONALIZACIJA pRAVILA O pROMENI UgOVORA

JednoodnajupečatljivijihkarakteristikapravaEUjenjegovdinamičankarak-ter,nastaouprkos,anezbog,odredabaopromenamaUgovora,kojesuveo-marigidne.sudpravdeje,krozsvojupraksu,sampotvrdiopotrebustriktnogpoštovanjavećpostojećihrigidnihpravilaprocedure iodbijajućimogućnostda države članice vrše modifikaciju Ugovora neformalnim putem (De Witte�994, 3�0). Isključenje mogućnosti promene Osnivačkih ugovora neformal-nimputemjeodvelikogznačaja,jerbiusuprotnomnekiodmeđuvladinihor-ganaEU,najverovatnijeEvropskisavet,kaoforumšefovavladaidržavačlanicaEU,mogaodasetransformišeupermanentnudiplomatskukonferenciju,kojabineprestanomogladauvodi,nadiskrecionojosnovi iarbitrarno,promeneprimarnogpravaEU(Passchierandstremler20�5,350).PresudomuslučajuDefrenne II,Case43-75,[�976],E.C.r.455,kojaseticalaprimenenačelajedna-kenaknadezajednakrad,iodlaganjaprimenenavedenognačelaputemrezo-lucijeusvojeneodstranedržavačlanica,iakojenjegovaprimenabilauređenaOsnivačkimugovorima,sudjeukazaodajeprocedurazapromenuUgovora,izloženausamomUgovoru, jedininačinnakojiseOsnivačkiugovorimogumenjati, a ne putem neformalnih izmena. Drugom prilikom, sud pravde jetakođeutvrdioda„puki”običajsaveta,iakoprećutnoprihvaćen,nemožedabudeprihvaćenzaderogacijupravilakojasuizloženauUgovorima,nitidaova-kviobičajipredstavljajupresedan,kojibiimaoobavezujućusnaguzaEU(Case68/86 United Kingdom v. Council) (Felix, 20�5, 66; De Witte, �994, 3�5). sdrugestrane,nemožeserećinidaodsustvoobičajainstitucija,kojeseitekakomožesmatratiobičajemper se,možedovestidomodifikacijeUgovora(Felix,20�5,66).UpresudiCase7-7�Commissionv.France,Case7-7�,[�97�],sudpravdejeukazaodaodredbeUgovoranemogudaiščeznu,kakosuOsnivačkiugovori „Zajednica neograničenog trajanja… na koju su preneta ovlašćenja”koja„naovakavnačinprenesenanemogudabudupovučenaizZajednice”.

KakosudpravdeimaisključivunadležnosttumačenjapravaEU,patimeičlana48.UEUidrugihodredbivezanihzapromenuOsnivačkihugovora,možeserećidapitanjepromenaUgovoravišenijeu„rezervisanomdomenu”drža-va članica. Ukoliko su osnovna pravila koja se tiču izmena osnivačkih akatameđunarodneorganizacijevanpunekontroledržavačlanica,možesetakođerećidajetaorganizacijanepovratnonapustila„teren”međunarodnogprava.IztogaproizlazidaosobenostipravilapromeneOsnivačkihugovoraneproizlazeizteksta,većizpraksesudapravde,kaoiinstitucijaEUidržavačlanica.KaoištosetičecelinepravaEU,možeserećidajesudpravdezaslužanzakonstitucio-nalizacijupravilaopromeniUgovora(DeWitte�994,3�2).


Pojednostavljena procedura promene Ugovora – slučaj Pringle

Nakonusvajanjareformskogugovoraizlisabona,smatralosedajeEUdobila,barem u srednjoročnoj perspektivi, stabilan i održiv institucionalni okvir, tedasepromeneUgovoraneočekujuubližojbudućnosti(ECConclusions20�7,par.6).Ipak,ubrzonakonstupanjanasnaguUgovoraizlisabona,EUjepristu-pilaugovornimpromenama,pričemujepostojalaznačajnarazlikauodnosunaranijiperiod.Zarazlikuodprethodnogperiodaukomejepostojaomanjibrojvelikihpromenaugovora,sadajenadelupraksaučestalihpromenaugo-voraumanjemobimu(Peers20�2,�8).TomesudoprineleinovineUgovoraizlisabonakojesudoveledoproliferacijerazličitihmehanizamaiprocedurapromeneUgovora.Nesamodačlan48.UEUpredviđaredovnuprocedurupro-meneUgovora ipojednostavljenuproceduru,Ugovorspominje imogućnostpromeneugovoraputemzaključivanjapristupnihugovora,doksuprisutneidruge–specijalne–procedurepromeneUgovora(Peers20�2,�8).

Pojednostavljenarevizionaproceduraizčlana48.UEUjeprviputpokre-nutadecembra20�0.godine,kaorezultatpotrebeobezbeđivanja finansijskepomoćiGrčkojidrugimdržavamaEvrozonekojimajepomoćpotrebna,asveusklopuosiguravanjafinansijskestabilnosticelokupneEvropskeimonetarneunije(EMU)(Peers20�2,33).PredlogtekstapromeneUgovorabiojejednosta-van,kakojepredviđaododavanjesamojedneodredbeučlanu�36.UFEU,kojisenalaziudeluUgovorakojiseprimenjujesamonadržaveEMU.Amandmanjepredviđaomogućnoststvaranjastabilizacionogmehanizma(Evropskistabi-lizacionimehanizam–EsM),kojibimogaodabudeaktiviranukolikobiseja-vilapotrebazastabilizacijuEvrozoneuslučajukrize.Međutim,finansijskapo-moć,kojabinatajnačinbilapružena,bilabipodređenastrogomuslovljavanju(Peers20�2,34).Ovaodredbajeispočetkabilaproblematičnaimajućiuvidučlan�22.(2)UFEU,kojijedozvoljavaofinansijskupomoćdržavamačlanicamasamouslučajuteškoćakojesuizazvaneprirodnimkatastrofamailiizuzetnimslučajevimavankontrolekonkretnedržavečlanice.Takođe,potencijalnikon-fliktjepostajaoisobziromnačlan�25.UFEU,kojijezabranjivaospasavanjadržava članica u slučaju pretnje bankrotom. stoga, u slučaju Pringle, Case C--370/�2,[20�2],odsudapravdetražiloserazjašnjenjedalijeuvedenaodredbaučlanu�36.UFEUukolizijisavećpomenutimčlanovima.

Usvojojpresudisudpravdejeukazaodaodredbaozabranispasavanjadr-žavačlanicaneisključujemogućnostosnivanjamehanizamakaoštosuEsM,doklegodjeonaktiviransamouslučajuopasnostipoceluEvrozonu.OsvrćućisenatužbenizahtevprednacionalnimsudomuIrskoj,kojijeuputioprethod-nopitanjesudupravde,Evropskakomisija iEvropskisavetsutvrdili,pratećičlan267.UFEU,dasudpravdenemaovlašćenjadakontrolišezakonitostpri-marnogpravaEU,odnosnoOsnivačkihugovora.Ipak,sudpravdejeutvrdiodajepromenaUgovoraizvršenaodlukomEvropskogsaveta,čijuzakonitostsudpravdemožedakontroliše.sudjeukazaodaćeproveritisamodalijeodluka


usvojenauskladusaformalnimkriterijumimaizloženimučlanu48.UFEU,atičesepojednostavljenerevizioneprocedure–dapromenaugovoranemožedauvećavaovlašćenjaEUidasetičesamotrećegdelaUFEU.Naprvipogled,zabranapromenavantrećegdelaznačidasenemogumodifikovatidrugide-loviUgovora,tenebibilodozvoljenododavanjeiliizbacivanjetekstaiztrećegdelaUFEU,nitisačinjavanjepotpunonovogpoglavljauokviruUgovora.Ipre-kotoga,kakoseputempojednostavljenerevizioneprocedurenemogumenjatideloviUgovoravantrećegdelaUFEU,štoznačidapromenaodredbiudelutriUFEUnesmezasvojuposledicuimatimodifikacijudelovaUgovorakojisepo-jednostavljenomproceduromnemogumenjati.Drugimrečima,državamačla-nicamajezabranjenodamenjajutrećideoUFEUnanačinkojibibiosuprotanostalimdelovimaprimarnogprava,vantrećegdelaUFEU(Peers,20�2,38).

Očiglednojedajesud,iakotonijeizričitopriznao(čakjetvrdiosuprot-no),došaodozaključkadapostojesupstantivnikriterijumiprilikompromenaUgovora,kadaseupotrebljavapojednostavljenaprocedurapromenaUgovora.Ipak,kakoseradiospecifičnojvrstirevizioneprocedure,toipakjošuvekneod-govaranapitanjedalitakvikriterijumipostojekadaseradioobičnojrevizio-nojproceduri(Passchierandstremler20�5,353).

Redovna procedura promene Ugovora – perspektive i izazovi

stvarinisutolikojednostavnekadajeupitanjuredovnaprocedurapromeneOsnivačkih ugovora. U presudi Dubois, Case T-��3/96, [�998], E.C.r. II-�25,sudpravdeje istakaodaprimarnopravoEUčineOsnivačkiugovoriEU,kojisu,posvojojprirodi,ugovorizaključeniizmeđudržavačlanica.Oni,dakle,nemogudapotpadnuukategorijuakatainstitucija,tenemogunidabuduosno-vazapokretanjepostupakaprotivEUzanaknaduštete(Peers,20�2,82).Upre-sudiLAISA,JoinedCases3�/86and35/86,[�988],E.C.r.2285,sudjedodaodaOsnivačkiugovori,zaključeniizmeđudržavačlanica,nemogudabudupred-metsudskerevizije,pa,samimtim,nipredmetpokretanjapostupkazautvrđi-vanjeprekršajapravaEU,naosnovudanašnjegčlana258.UFEU(Peers20�2,8�).Prima facie,zaključakbibiodapromeneUgovora,kaodeloviprimarnogpravaEU,nemogudabudupredmetsudskerevizije,pokretanjepostupkazaprekršaj,nitiosnovazazahtevodštetepredsudompravde,kaoidanacional-nisudovinebimoglinatojosnovidapokrećuzahtevezaprethodnapitanja(Peers20�2,82).sdrugestrane,sudpravdejezauzimaopotpunodrugačijistavpopitanjuakatainstitucijaEU,čakikadasenjimamenjaonekideoprimar-nog prava. U presudi Hauptzollamt Bielefeld, Case �85/73, [�974], E.C.r. 607,sudpravdejeprihvatiozahtevzaprethodnopitanjenacionalnogsudapopi-tanjuamandmana,usvojenogodstranesavetaEU,naprotokolobananama,koji jepriključenOsnivačkimugovorima.Unajskorijojsudskojpraksi–pre-sudaLedra,JoinedCasesC-8/�5PtoC-�0P,[20�6]–sudpravdejepotvrdio


obavezuinstitucijaEUdapoštujupravoEU,čakikadadelujuvaninstitucijaEU(Poulou20�7).

DihotomijuutretiranjuakatainstitucijaEUidržavačlanicaukorpusupri-marnogpravaEUjeznačajna,sobziromnatodauokviruredovneprocedurepromeneUgovora,izloženeučlanu48.UEU,postojiučešćeinadnacionalnihinacionalnihaktera.Naime,trebaimatiuviduidajepromenaOsnivačkihugo-vorakulminacijajednogdugogprocesauokvirukojegsevršimobilizacijara-zličitihinstitucijaEU,štoznačidaučešćenijeograničenosamonadržavečlani-ce.Prenegoštojetekstizmenausvojennameđuvladinojkonferenciji,postojiserijapripremnihakatakojipotencijalnomogubitipredmetsudskekontrole,itouskladusapresuđenimuslučajuPringle.Uslučajuredovnerevizionepro-cedure,EvropskisavetdonosiodlukeuvezisausvajanjempredlogazaizmenuUgovora,nakonštosuonidostavljeniodnekedržavečlanice,Evropskekomisi-jeiliEvropskogparlamenta.NavedenaodlukaEvropskogsavetamožedabudepredmet kako pokretanja postupka za utvrđivanje prekršaja prava EU, tako ipostupkaprethodnogpitanja.sdrugestrane,mogućejedadosudskekontroledođeiprilikomusvajanjapreporukeodstraneKonvencijeuvezisapredlozimazapromenuUgovorakojatrebadabudeupućenameđuvladinojkonferenciji.Naime,kakosudskarevizijasudapravdenaosnovučlana267.UFEUpredvi-đaneophodnostdajekreatoraktainstitucija,telo,kancelarijailiagencijaEU,sasvimjemogućedaKonvencija,kojaje,inter alia,sastavljenaiodpredstavni-kaEvropskekomisije,Evropskogparlamenta,i,popotrebi,Evropskecentralnebanke,budeuvrštenaunekuodovihkategorija,štobičinilonjeneaktepod-ložnimsudskojkontroli(Felix20�5,90–9�).

I u slučaju uspeha nekog od navedenih postupaka kontrole pripremnihakatanepostojigarancijadabimeđuvladinakonferencijanakrajuiusvojilapredlogpromenaUgovorakojabibilaprotivna„osnovamapravaEU”. Ipak,ukolikobisudpravdezaistanašaonekiodspomenutihakataprotivpravnim,tobiugrozilocelokupnuprocedurupromeneUgovora.shodnotome,naosno-vuobavezujućeprirodepostupakarevizijepredviđenihUgovorom,sporazumorevizijinebipriznaonikakavpravniefekatupravnomporetkuUnije:nebimogaodaproizvedesvojemodifikovaneefektekonstitutivnihugovora(Felix20�5,9�).

ZAKLJUčAK

IzričitoprihvatanjemogućnostidasudpravdeutvrdinekupromenuUgovoranedopuštenombiEUkonačnoinesumnjivousidrioudržavnekonstitucional-ne aranžmane i predstavljao bi poslednji korak u konstitucionalizaciji ovogpravnogsistema.Iakobiopreznomčitaocuovakavrazvojdogađajaidaljede-lovaoneverovatnim,trebaimatiuvidudasečestodešavalousudskojpraksidasudpravdepresudineštoštouopštenijebilaoriginalnazamisaotvoracaEU,


poputinaugurisanjanačelanadređenostipravaEU,čakinadustavnimpravomdržavačlanica,proglašenjaOsnivačkihugovorazaustavnupoveljuUnije,kaoiodbijanjaimplementacijerezolucijesavetabezbednostiUjedinjenihnacija,saobrazloženjemdabinegativnouticalonaautonomijupravaEU.OsimjednogteleološkogtumačenjaUgovora,sudpravdesesvremenanavremeopredelji-vaozatumačenjeodređenihmehanizamaizUgovorananačinkojipotpunoodstupaodtekstualnogtumačenjaodredbi(Les VertsiuvođenjeParlamentauredonihprotivčijihakatasemožepokrenutipostupakzautvrđivanjeprekrša-japravaEU).Takođe,sudskapraksasečestomenjala,takodajesudrevidiraosvojaranijaviđenjausvetlunovihdogađajainovihpravnihinstituta,takojemoguće i menjanje nalaza iz Dubois i LAISA, posebno s obzirom na presuduPringle. Na kraju, sa mogućim povratkom više aktivističkog suda, scenario upriznavanjumogućnostiutvrđivanjazakonitostiprimarnogpravajeapsolutnomoguća.

LITERATURA

Artus,Felix.20�5.L‘acquis communautaire et la révision des traités constitutifs de l’Union européenne.Paris.UniversitéPanthéon-AssasParisII.

Avramov,smilja.20��.Međunarodno javno pravo.Beograd:Akademijazadiplomatijuibezbednost.

Blanke,Hermann-JosefandMangiameli,stelio(eds.).20�3.The Treaty on European Uni-on – A Commentary.springer:Heidelberg.

Bogdandy, Armin von. 2009. “Grundprinzipien”. In ed. Armin von Bogdandy and J.Bast.Europäisches Verfassungsrecht: Theoretische und dogmatische Grundzüge.Heidel-berg:springer-lehrbuch.

Borhart,Klaus-Diter.20�3.Abeceda prava Evropske unije.Beograd:DelegacijaEvropskeunijeurepublicisrbiji.

Brandtner,Barbara.�992.“The‘Drama’oftheEEA–CommentsonOpinions�/9�and�/92”.European Journal of International Law3(2):300–329.

Centro-Com,CaseC-�24/95,[�997],E.C.r.I-8�.

Chalmers,Damian,Davies,GarethandMonti,Giorgio.20�0.European Union Law.Cam-bridge:CambridgeUniversityPress.

Commissionv.France,Case7-7�,[�97�].

ConsolidatedVersionoftheTreatyontheFunctioningoftheEuropeanUnion,2008.Ava-ilable at: https://eur-lex.europa.eu/resource.html?uri=cellar:4�f89a28-�fc6-4c92-b�c8-03327d�b�ecc.0007.02/DOC_�&format=PDF(Accessed�November20�8).

ConstitutionoftheUnitedstates.Availableat:https://www.senate.gov/civics/constitu-tion_item/constitution.htm(Accessed�November20�8).


Contartese,Cristina.20�7.“TheAutonomyoftheEUlegalOrderintheECJ’sExternalrelationsCaselaw:Fromthe’Essential’tothe’specificCharacteristics’oftheUni-onandbackagain”. Common Market Law Review54:�627–�672.

Costa v. E.N.E.L,Case6-64,[�964],E.C.r.585.

Craig, Paul and De Búrca, Gráinne. 20��. EU Law: Text, Cases and Materials. Oxford:OxfordUniversityPress.

DelaTorre,FernandoCastillo.2002.“Opinion�/00,proposedagreementontheesta-blishmentofaEuropeanCommonAviationArea,�8April2002,notyetreported”.Common Market Law Review39:�373–�393.

DeWitte,Bruno.�994.“rulesofChangeinInternationallaw:HowspecialistheEuro-peanCommunity?”Netherlands Yearbook of International LawXXV:299–334.

Defrenne II,Case43-75,[�976],E.C.r.455.

Dubois,CaseT-��3/96,[�998],E.C.r.II-�25.

European Council, Presidency Conclusions, �4 December 2007. Available at: https://www.consilium.europa.eu/ueDocs/cms_Data/docs/pressData/en/ec/97669.pdf(Accessed�November20�8).

GrundgesetzfürdieBundesrepublikDeutschland.Availableat:https://www.gesetze-im-internet.de/gg/BJNr0000�0949.html(Accessed�November20�8).

Hague,rodiHarrop,Martin.20�4.Uporedna vladavina i politika: Uvod.Beograd:Fakultetpolitičkihnauka.

Hancher, leigh. �994. “Constitutionalism, the Community Court and Internationallaw”.Netherlands Yearbook of International LawXXV:259–298.

Hauptzollamt Bielefeld,Case�85/73,[�974],E.C.r.607.

Hinarejos,Alicia.20�5.The Euro Area Crisis in Constitutional Perspective.Oxford:OxfordUniversityPress.

Internationale Handelsgesselschaft,Case��-70,[�970],E.C.r.��25.

Jacobsohn,GaryJeffrey.2006.“Anunconstitutionalconstitution?Acomparativeper-spective”.International Journal of Constitutional Law4(�):460–487.

Kadi and Al Barakaat,Case-402/05PandC-4�5/05P,[2008],E.C.r.635�.

LAISA,JoinedCases3�/86and35/86,[�988],E.C.r.2285.

lavranos,Nikolaos.20�0.“ProtectingEuropeanlawfromInternationallaw”.European Foreign Affairs Review�5:265–282.

Ledra,JoinedCasesC-8/�5PtoC-�0P,[20�6].

Les Verts,Case294/83,[�986]E.C.r.�339.

Mancini,FedericoG.�989.“TheMakingofAConstitutionForEurope”.Common Market Law Review26(4),595–6�4.

Marković,ratko.20��.Ustavno pravo.Beograd:PravnifakultetUniverzitetauBeogradu.


Molnar,Tamas.20�6.“TheConceptofAutonomyofEUlawfromtheComparativePer-spectiveofInternationallawandthelegalsystemofMemberstates”.Hungarian Yearbook of International Law and European Law20�6:433–459.

Mox Plant,CaseC-459/03,[2006],E.C.r.4635.

Opinion�/9�,[�99�]E.C.r.6079.

Passchier,reijerandstremler,Maarten.20�5.“UnconstitutionalConstitutionalAmen-dmentsinEuropeanUnionlaw:ConsideringtheExistenceofsubstantiveConstra-intsonTreatyrevision”.Cambridge Journal of International and Comparative Law5(2):337–362.

Peers,steve.20�2.“TheFutureofEUTreatyAmendments”.Yearbook of European Law3�(�):�7–��.

Peers,steve.20�3.“TowardsaNewFormofEUlaw?:TheUseofEUInstitutionsoutsidetheEUlegalFramework”.European Constitutional Law Review9(�):37–72.

Petersmann, E-U. �993. “Constitutional Principles governing the EEC’s CommercialPolicy”.InedM.Maresceanu.TheEuropeanCommunity’sCommercialPolicyaf-ter�992:thelegalDimension.Dordrecht:NijhoffcitiranopremaHancher,leigh.�994.“Constitutionalism,theCommunityCourtandInternationallaw”Nether-lands Yearbook of International LawXXV:259–298.

Poulou,Anastasia.20�7.“TheliabilityoftheEUintheEsMFramework”.Maastricht Jo-urnal of European ad Comparative Law24(�):�27–�39.

Preuss,UrlichK.20��.“Theimplicationsof’EternityClauses’:TheGermanExperience”Israel Law Review44(3):429–448.

Pringle,CaseC-370/�2,[20�2].

roznai,Yaniv.20�3.“UnconstitutionalConstitutionalAmendments–TheMigrationandsuccessofaConstitutionalIdea”.American Journal of Comparative Law6�(3):657–720.

roznai,Yaniv.20�4.Unconstitutional Constitutional Amendments: A Study of the Nature and Limits of Constitutional Amendment Powers.london:londonschoolofEcono-micsandPoliticalscience.

simma, Bruno. �985. “self-contained regimes”. Netherlands Yearbook of International Law�6,��–�36.

Simmenthal,Case�06-77,[�978],E.C.r.629.

stein,Eric.�98�.“lawyers, Judges,andtheMakingofaTransnationalConstitution”.The American Journal of International Law75(�):�–27.

Texte intégral de la Constitution du 4 octobre �958 en vigueur. Available at: https://www.conseil-constitutionnel.fr/le-bloc-de-constitutionnalite/texte-integral-de-la-constitution-du-4-octobre-�958-en-vigueur(Accessed�November20�8).

Van Gend den Loos26-62,[�963]E.C.r.�.


ViennaConventiononthelawofTreaties,concludedatViennaon23May�969.Ava-ilable at: https://treaties.un.org/doc/publication/unts/volume%20��55/volume-��55-i-�8232-english.pdf(Accessed�November20�8).

Weiler,J.H.H.andHaltern,Urlichr.�996.“TheAutonomyoftheCommunitylegalOrder–ThroughthelookingGlass”.The Jean Monnet Center for International and Regional Economic Law and Justice.

Weiler, Joseph. �99�. “The Transformation of Europe”. The Yale Law Journal �00 (8):2403–2483.

Andrej Stefanović

UNCONSTITUTIONAL CONSTITUTIONAL AMENDMENTS – ROLE OF THE COURT OF JUSTICE IN PROTECTING FUNDAMENTAL CONSTITUTIONAL PRINCIPLES OF EUROPEAN UNION LAW

SUMMARY

TheauthordiscussesthepossibilityofdeclaringanamendmentoftheFounding

TreatiesoftheEuropeanUnion(EU)illegalandvoidbytheCourtofJustice.

Atfirstglance,suchcompetenceoftheCourtdoesnotexist.Nevertheless,fol-

lowingtheexistingjurisprudenceandthewayinwhichtheCourtshapedthe

EU’slegalsystemwhichhasleadtoitsconstitutionalization,theauthorshows

thattheabovementionedpossibilityexists,havinginmindthesubstantive

andproceduralbasisthereof.likewise,intheintroductoryremarks,theauthor

brieflyoutlinestheinceptionanddevelopmentoftheideaofunconstitutional

constitutionalamendments,andalsoreferstotheconceptofchangesofagree-

mentsininternationallaw.

KEYWORDS: European Union, constitutional law, constitutional amendments, con-

stitutional principles, constitutionalization, autonomy.

IV DEOAUTORITARIZAM I POPULIZAM

U SrbIjI

UDK 321.64:321.7(497.11)

Ana Birešev1

Univerzitet u Beogradu Filozofski fakultet

Nataša Jovanović Ajzenhamer2


Autoritarnipopulizam:težakputdoobjašnjenja(slučajsrbije)

SAŽETAK

Unameridaobjasnifenomentačerizma,stjuartHoljeuveokonceptautoritar-

nogpopulizma,dajućiposebnoznačenjepojmupopulizmaismeštajućigau

kontekstkompleksnoghegemonogprojekta.Holjetrijumftačerizmaprikazao

kaorezultatreprodukcijekontradiktornih,aličvrstoamalgamiranihiprilično

privlačnihideološkihpozicijakojesukompatibilnesaširimdruštvenimsloje-

vima,istakavšidveključneideološkekomponentediskursatačerizma:neupit-

nostslobodnogtržištaizadržavanjeklasičnogtorijevskogrepertoara–tradicije,

reda,porodice,autoriteta,discipline.IakojeHolosmisliopojamautoritarnog

populizmaimajućinaumuspecifičnuistorijskurealnost,uovomradubićema-

piraneonešireteorijskeuniverzalijekojenammogupomoćiurazumevanju


2 Kontakt:[email protected]

Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji | IV DEO: Autoritarizam i populizam u Srbiji236

ideološkeformacijeusrbijidanasipolitičkeidruštvenekonjunkturekojaje

unjenojpozadini.

KLJUČNE REČI: autoritarni populizam, Hol, Srbija, ideologija, diskursi, kriza,

kontradikcije

UVOD

Brojniistraživačikojisedanasbavepopulizmomsvojestudiječestozapočinjukonstatacijomdajetotemaokojojsemnogopisalo,alidapovećanointereso-vanjenijeurodilonapretkomupogledupostizanjasaglasnostiokotemeljnihpojmova–naprotiv.Čaksegovorionekojvrstikonceptualnoghaosa(lošonc20�7,��).sadasevećpojavljujuautorikojiutomhaosuvidezgodanmateri-jalzanekesvojemetaanalizeikoji,izvodećiklasifikacijepostojećihstanovišta,uspevajudaunesumakarmaloredauovu,svepopularnijuoblastistraživanja(DasilvaandVieira20�8).Usavremenedebateopopulizmuuključujemosepodsećanjemnajednuklasičnusociološkustudiju,kojajenekakoostalavanradaraovdašnjenauke.rečjeoknjizistjuartaHolaiz�988.godineThe Hard Road to Renewal, ukojojjepredstavljenirazrađenpojamautoritarnogpopuliz-ma(unastavkuAP).PomenutipojamHolkoristiusvombavljenjuideološkimdimenzijamatačerizma,kakobiopisao„kontradiktornuinadodređenuforma-ciju” koju izgrađuje povezanost disciplinujućeg delovanja države, strateškogprožimanjadruštvaispecifičnakombinacijakonzervativizmaineoliberalizma(Hall�988,7).smatralismodabibilozanimljivoizteperspektiverazmotritiideološkukonfiguracijukojajenadeludanasusrbiji.Uzto,Holovprikazspe-cifičnekonjunktureikrizazaslužnihzauspontačerizmadajemogućnostdaseosvetlenekiopštijičiniocikojivodedruštvoupravcuautoritarnogpopulizma,iakotonijebilainicijalnanameraautoraovogpojma.

AUTORITARNI POPULIZAM – ODReĐeNJe POJMA I PRIMeNA

UknjiziThe Hard Road to RenewalstjuartHolje,tumačećipolitičkitrijumftače-rizmausvetluonogaštojeoznačiokaoautoritarni populizam,sociološkojteo-riji i marksističkoj misli podario novi pojam i ponudio alternativno viđenjejedneposvespecifičnepojaveuistorijibritanskogdruštva,aliidruštvenogde-terminizmaiistorijeuopšte.Holjesvojebavljenjetačerizmomzapočeoustu-dijiPolicing the Crisis(Halletal.�978),alijeidejuAP-arazvijaokroztekstovekojisunastajaliunarednihdesetgodina,dabizaokruženioblikonadobilaupomenutojknjiziiz�988.Bilojeovodelokojesuneistomišljenicioštronapali,akojejesociologijaodlučiladaignoriše,olakogaposlavšinastranuangažova-nog,pastogateorijski„tankog”štiva.DanasjekritikaHolovogstanovištakoju

Ana Birešev, Nataša Jovanović Ajzenhamer | Autoritarni populizam: težak put do objašnjenja (Slučaj Srbije) 237

surazviliDžesopisaradnici(Jassopetal.�984)jednakočuvenakaotekstovibritanskogsociologanakojeseodnosiigotovoihjenemogućeodvojenoana-lizirati.Onikojisuseusociologijikasnijebavilipopulizmomnajčešćesupre-viđaliHolovdoprinostomistraživačkomproblemu.

PojmomAPHolopisujeposebanoblikideologijetačerizma,„načinobra-ćanjajavnostiiodgovoranakrizuuravnidiskursa”,čijejezgrojeisprvabilosačinjenooddveključnestrategije:pozivanauspostavljanje„zakonaireda”ikritikekorporativnedržave(Gallas20�6,�2).rečjeioviduhegemonepolitikekojijepodrazumevaopokušajpomeranja„gravitacionogjezgradruštvaidrža-vebliže’autoritarnom’poluregulacije”inametanjunovogrežimadruštvenedisciplineiliderstva„odozgo”,udruštvukojejesvevišedoživljavanokaovansvakekontrole i lišenoodređenogcilja ili svrhe.„Populistički”deostrategijezahtevao jedaovajkorakkanovimoblicimadruštvenogautoriteta i regula-cije„odozgo”trebadabudeutemeljenunarodskimstrahovimaistrepnjama„odozdo” (Hall �988, 84). Takav pristup opredelio je i shvatanje populizmakojenaglasakstavljanasamideološkiipolitičkirad,dokjepristanaklogičnaposledicatograda.’Populizam’je,rećićeHol,neštovišeodpukogobezbeđi-vanjaizbornepodrškezapolitičkiprogram–tojepreprojekt,kojiimanosećuuloguuokvirusamogtačerizma,aučijemsredištujetežnja„daseneoliberalnepolitikedirektnoutemeljeupozivanjuna’narod’;daseoneposadeuesencija-lističkekategorijezdravorazumskogiskustvaipraktičnogmoralizma–i,tako,konstruišu,aneprostoprobude,klase,grupeiintereseputemsvojevrsnedefi-nicije ’naroda’”(Hall�988,7�).Pridobijanjeseodvijapretežnonasimbolič-kojravni,krozpotiskivanjeizamenukonkurentskihdefinicija iznačenjaal-ternativnim.Ciljjemobilisati„narod”ipridružitigasvompohodu,alitojejošuvek,smatraHol,proceskojimožeproizvestirazličitakretanja,zbogčegaonjasnorazdvajanarodno-demokratskiodautoritarnogpopulizma.„[D]abise”,smatraon,„sprečilodasepopulističkamobilizacijarazvijeu istinskunarod-skukampanju,nadiranjepopulističkogsentimentamorasepresećiupravomtrenutku,ipodvestipod,ilipreobratitiu,poistovećivanjesautoritetom,tradi-cionalističkimvrednostimaivođomčvrsteruke.Tojeautoritarnipopulizam”(Hall�988,72).

DoidejeoAPHoljedošaonakončitanjaPulancasove(NicosPoulantzas)knjigeState, Power, Socialism(�978),ukojojpoznatisociologkoristipojamau-toritarnogetatizmakakobiopisaonovufazurazvojauzapadnimdemokratija-makojajepodrazumevalajačanjedržavnekontroleislabljenjedemokratskihinstitucija. Za razliku od Pulancasa, koji je čitav proces ograničio na domendržave i institucija,Hola, koji je bio pod jakimuticajemGramšijevih idejaohegemonijiipozicionomratukojimasepolitičkaborbaprebacivalanaterenčitavogdruštva,višejezanimalotokakojeonuticaonaodnosdržaveidruštva.„Trenutakkadasemožedobitidovoljnomoćiudržavidaseorganizujesredi-šnjipolitičkiprojektjestepresudan,budućidasetadadržavamožekoristitidaseplanira,podstakne,zahteva,pokreneikazni,daseuskladerazličitamesta


moćiipristankaujedinstvenrežim.Tojetrenutakautoritarnogpopulizma–tačerizamistovremeno’odozgo’(udržavi)i’odozdo’(tamodolesnarodom)”(Hall�988,�68–�69).NatakvozapažanjenaslanjaseHolovatvrdnjadajetače-rizam,nakonizbornepobede,uprkosproklamovanomantietatizmu,bio„naj-veća’intervencionistička’vlast”uposleratnojBritaniji(Hall�988,86),stimdasestrateški„intervenisalo”presveganaterenumoralaikulture.

Holgovoriotačerizmukaooblikuhegemonepolitike,hegemonompro-jektuistrategiji,neioostvarenojhegemoniji,kojabiznačiladajeuspeodaosvojiizadržipodrškuvelikevećinestanovništva,obezbedivšidugotrajnusta-bilnostitimeokončavšisvojuborbu.On,doduše,uradučestokoristipojamhegemonije umesto, prema njegovom shvatanju, neodgovarajućih pojmovavladajućeklaseiliklasnedominacije,podrazumevajućipodnjomepreuzima-njevodećepozicijeuvišesferaudruštvuistovremeno,osvajanjestrateškepo-drškeunaroduiutvrđivanjedruštvenogautoritetakojijedovoljnoutemeljen,učvršćen da pridobije narod za svoj projekt (ibid. 7). Pojam vladajuće klasezamenjujesepojmom„istorijskiblok”,kojislužidaseopišuheterogenedru-štvenesnageokupljeneudinamičaninestalanskupstrateškihalijansi.„[D]abisekonstruisaonovikulturniporedak”,pišeovajbritanskisociologimajućinaumustrategijukojojjepribeglanovadesnica,„netrebarazmišljationekojvećformiranojkolektivnojvolji,negokreiratijednunovu,ustanovitinoviistorij-skiprojekt”(ibid.�70).Ideja„istorijskogbloka”pokazalasezgodnomdaobja-snidruštvenustvarnosttadašnjeBritanijeisituacijuukojojjeideologijatače-rizmauspeladaprodredopojedinihslojevaradništvaisitneburžoazije,zbogčegajeutrenutkuobjavljivanjasvojestudijeHolmoždainajvišekritikovan.3Natodasferuideološkeproizvodnjeposmatrakaokompleksnuiprožetukon-tradikcijama,povezanusjednakosloženimodnosimausferiproizvodnjedru-štvenogživota,nabritanskogsociologanajvišejeuticaoGramši.laklauiMufprimećujudaGramši,uprkostomeštonačelnouvažavasvusloženostdruštve-nihprocesa–kojauslovljavapolitičkaiideološkaprestrojavanja,sklapanjeiraskidanjesavezništava,napuštanjestarihistvaranjenovihneprijateljstava–klasnu hegemoniju smatra ultimativnom ontološkom osnovom (laclau andMouffe 200�, 69). Hol takođe uviđa da kod Gramšija svaka hegemonija imajakoekonomskojezgro,kaoštoisâmideološkuborbuuvekposmatraukon-tekstuorganskekrize–tačerizamjepredstavljenkao„istorijskiblok”budućidaizranjaizdatekrize(Davis2004,�38),ilipriznajedaobjektivniuslovimoguda deluju ograničavajuće na ideološku artikulaciju. Težište Holove analize

3 DžesopisaradnicisupristanakdelaradničkeklaseodbijalidatumačeizuglaAP-a,radijegapredstavljajućikaonestabilnuivrlonelagodnualijansuinteresa,daklekaoposledicupraktičnihinteresa–nižihdirektnihporeza,davanjamogućnostiotkupasocijalnihstanova,poboljšanjemstandardauslučajuzaposlenihuprivatnomsektoruismanjenjeminflacije(Jessopatal.�984).


tačerizmaipakpredstavljajudiskursiidiskurzivnestrategije.TojeneštočegauGramšijevomradunemaištobritanskisociologpokušavadanadomestikori-steći,uzizvesneograde,idejelaklauaiMuf.4

Holpolaziodtogadaseljudiideološkipozicionirajuneuskladusasvo-jimmaterijalniminteresima–„oninisuliftkojiautomatskiisporučujeljudenanjihovozadatoodredište”–većuodnosunatokakoseidentifikujusim-bolički (Hall �988, 26�). Do toga dolazi kroz proces interpelacije i ideološkekonstrukcijenjihkao„diskurzivnihsubjekata”.„Interpelacija”seshvataneštodrugačijenokodlakana(lacan),Altisera(Althusser)ilaklaua,načijeseodre-đenjeHolnajvišeoslanja.Naime,zaHolasubjektikojiudatomistorijskomtre-nutkuidatimokolnostimabivaju„regrutovaninasubjekt-pozicije”upostoje-ćimideološkimdiskursimanisunekivećoformljenidruštvenisubjekti.5Osimtoga, smatra se da ideologije nemaju trajnu klasnu askripciju, kao i da ideo-loške borbe ne treba poistovećivati sa sučeljavanjem izgrađenih i suprotsta-vljenihpogledanasvet.Holzastupadiskurzivnukoncepcijuideologije–ideo-logija se shvata u terminima artikulacije diskurzivnih elemenata (Hall �988,9).Elementimogubitipredmetrazličitihartikulacija,tesuodređenipojmovi–poputnarodailidemokratije–ulogborbiuideološkompolju;kaoštorazliči-teartikulacijemogudaistepojedinceiligrupepozicionirajunasasvimrazličitenačine.Tojebiloonošto je,premaHolovommišljenju,predodredilouspehtačerizma,kojije,zarazlikuodsvojihpolitičkihoponenata,bitkuokotihkon-cepatashvatioveomaozbiljno.6Većinasemorakonstruisatiipridobitijeronanepostojibezideološkeintervencije–onoštopostojijesurazličiteklasnepo-zicijeiheterogeniinteresikojiseneprenosenužnouodgovarajućeideološkeipolitičkepozicije.sudećipremabritanskomsociologu,tačerizmujetopošlozarukomzahvaljujućitomeštojeamalgamiraorazličitediskurseujednuideo-logiju,prožetukontradikcijama,alisdovoljnoraznovrsnihprivlačnihsubjekt--pozicija,iakosenemožerećidajestvorioupotpunostinovitippolitičkogsu-bjekta(Hall�988,�57).Unastavkućebitirečioideološkojformacijitačerizma

4 NekeodzamerkinaHolovračuntičuseupravoeklekticizma,kojiseprevidikaoproblematičannegoplodonosan,tezbogisuvišeslobodneinterpretacijeGramšija(Davidson2008).

5 HelenDejvissenatragutakvogHolovogstavapita–Akosunašesubjektivnostikonstituisane,dalitoznačidausvimanamačučijedanmalitačerovacisamočekatrenutakkadaćeseoda-zvatinaprozivku?,iKakotačerizamnaprasnouspevadanasosvojiakosunašesubjektivnostiizgrađeneirelativnostabilne?(Davis2004,�53).

6 Holujezameranoštojeprecenioefikasnosttačerizma–čaksegovorioglorifikaciji–uzargu-mentdatačerizamnemožedugoopstatinaračunpraznihobećanjaomaterijalnompobolj-šanju(Jessopetal.�984)ili,pak,datačerizamnijeuspeodapreobrazisvestradničkeklaseidapolitikaMargaretTačernijebilatakoinovativna–sveštojeonauradilajestedajebranilaististarisistem(kapitalizam),sadasamounovojfazirazvoja(larrain�996).


idiskurzivnimstrategijamakojesukorišćeneuprocesu„regrutacije”,alipretogatrebapredstavitikontekstkojiihjeproizveoidaoimoblikiusmerenje.

HolvezujeAPzasasvimposebantrenutakuistorijiVelikeBritanije,nepre-tendujućinimalona todanovipojamimaširugnoseološkuvrednost.KrizukojajeiznedrilatačerizamHolvidikaovišestruku–ikriza„britanskog”kapi-talizma,ikrizapartije,ikrizadržave,uvezisusnastojanjemdaseuhvatiko-rak s globalnim procesima i kasnim kapitalizmom, ali Britanija „ostaje neu-jednačenorazvijena,trajnozaglavljena’utranziciji’,bezodgovarajućealijanseupolitičkompoljukojabijojobezbedilaravnotežusnagaiinteresaineome-tanovođenjekroz ’tranziciju’ (Hall�988,30–32).Pomenutimasupridodatekrizapolitičkelegitimnosti,autoriteta,liderstvaioblikaklasneborbeiotpora,svi vidovi krize hegemonije na delu u britanskom društvu od sredine šezde-setihgodina,čijusuštinujedavnoopisaoGramšiodređujućikrizuautoritetakaostanjeukojemvladajućaklasagubikonsenzustepočinjedaseoslanjanaprinudu,dadominiraumestodavodi,štosamo„značidasuširokemasepre-staledabuduvezanezatradicionalneideologijeivišeneverujuuonouštasuranijeverovale”(Gramscietal.�97�,275–276).snagekojesugubilebitkubilesuprotagonistiposleratnogsocijaldemokratskogkonsenzusa,a razloge tomeHolpronalaziukontradikcijamaunutarsamesocijaldemokratijekojajeborbuprotivkrize,azaopstanakkapitala,predstavilakaonacionalniinteres,nastu-pajućisadauimenacijeinarodaumestoklase.Klasaje,uzneposlušnesindika-te,proizvedenauprimarnogneprijatelja.Krivaczakrizujenajprepronađenukontrakulturimladih,novimdruštvenimpokretimaiseksualnojrevoluciji,dabiubrzovrebaoodasvud,štojeprivremenoujedinilotežnjedržavedazavededisciplinuudruštvuikodobičnihljudiuplašenihnovootkrivenimslobodama,plimompromenainarastajućomkrizom.rezultatjebiloonoštoHolnaziva„red-i-poredak”društvo.svetonijebilodovoljnodalaburistizadržepodršku.Desnicajeodgovorilanadubokukrizusprovodeći„pasivnurevoluciju”,naj-pre„odozdo”apotomi„odozgo”–„molekularnimpromenama”menjajućikonfiguracijubojištaiodnosasnaga(Gramscietal.�97�,�09),pričemuseva-žandeotogpreokretasastojaood,kaoštoHolpokazuje,demontažepostojećihideologija,neutralizacijepojedinihelemenatatamogdejetobilopotrebno,injihovogpreslagivanjaunoviideološkikompozit.Trebaloje„kupiti”imobili-satinarod„akoćesepridružitipartijiupohodudaseizhramovadržaveodvezusvijezivikolektivisti,trendikejnzijanci,moralnipermisivciimekipacifikatorikojisujeokupiraliuvremesocijaldemokratskogkonsenzusa”(Hall�988,72).Džesopisaradniciradijeističudajetačerizamsamodaoideološkisjajtransfor-macijikojajezapočetapredolaskakonzervativacanavlast,ačijusuokosnicučinileborbaprotivinflacije,odustajanjeodpolitikepunezaposlenostiisma-njenjejavnepotrošnje(Jessopetal.�984),dokHolovaanalizapokazujedajetačerizampripremioterenmnogoprenegoštojeformalnopreuzeovlast,tedajebioneštovišeodpukogideološkogpoliranja.


Dveključneideološkekomponentediskursatačerizmauobličavalesusesredinomsedamdesetihaticalesuseslobodnogtržištaiklasičnogtorijevskogrepertoara–tradicije,reda,porodice,autoriteta,discipline.Kakojedržavabilapredstavljenakaologičanbraniteljredaiporetka,idejaslobodnogtržištaupa-renajesidejomjakedržave.Toštosetačerizamizgradiokrozosporavanjeso-cijaldemokratskogkorporativizmaidržavenijedodatnoprodubilonavedenukontradikciju budući da je opozicija narod–vladajući blok, jednom pošto jeposlužilaeliminacijipolitičkihprotivnika,uspešnoneutralisanaistavljenauslužbuAP-a.sdrugestrane,tačerizamjespojioželjunarodadaseoslobodidr-žave,kojajepoistovećenaslaburistima,idržavnestege,stržišnomdefinicijomslobode. Već u ranim fazama tačerizma, piše Hol, tržište je postalo prirodnomasovnoiskustvo(Hall�988,2�8).Tema„britanstva”jebilasastavnideopričeoizlaskuizekonomskekrizeiobnovi,štojeupodtekstusadržaloosuduradnič-kihštrajkova,ikritikeuopšte,aliireakcijanapolitikeidentitetakojesushva-ćenekaopretnjaponarodnojedinstvo.Holsmatradajekonstrukt„naroda”ušaoširokouupotrebuoko�975.BitiBritanacubrzojeizjednačenosličnomodgovornošću, preduzimljivošću, kompetitivnošću i ekonomskim uspehom.Kaouzornafiguraupotrebljenjedućandžijaiz�9.veka,zakogrealnonijebilomestaukasnomkapitalizmu,alikojijelepoposlužiozaprivlačenjekvalifiko-vanihiuglednihdelovaradništvanastranukonzervativaca.svikojisuseosla-njalinadržavu,ilininakojinačinnisudoprinosilidruštvenomoporavku,kao„paraziti”suproizvedeniuneprijateljeistogtogdruštva.7Budućipopulistički,tačerizamjepothranjivaonarodskimoralizamkoji jenaposeban,apolitičannačinuokviravaovažnadruštvenapitanja–prvobitnojeporastkriminalapo-smatrankaosimptomanarhijeipropastisvihtemeljnihdruštvenihvrednosti,dabisepotomutojpozicijinašlisvi„neradnici”.

AUTORITARNI POPULIZAM DANAS?

Kadarazmišljamoosavremenojupotrebijednog„starog”konceptapoputAP-aneminovno se pitamo šta su njegovi heuristički aduti, šta on donosi socio-loškompogledunadruštvokojejegotovopolavekaodmakloodvremenazakojejeosmišljen.DonjegovihprednostidoćićemoosvetljavajućispecifičnostiHoloveteorijskepostavke.

HolposmatraAPkaoideologiju,atakavpristuppodrazumevadaseuobziruzimai„ponuda”i„potražnja”–zarazlikuoddanaspreovlađujućihanalizakojesebaveisključivo„ponudom”ipopulizammahomvidekaostililistrate-

7 Ovozapravoideupravcustanovištatačerizmakao„projektadvenacije”(jedneproduktivne,drugeparazitske)kojesuDžesopisaradnici(Jessopetal.�984)ponudilikaoalternativuHolovojperspektivikojomseističuunifikujućiefektipopulističkeretorike.


gijupolitičkeelite–„štonampomažedaboljerazumemoiuzrokepopulistič-kihepizoda,itroškoveidobitidemokratskihodgovoranapopulizam”(MuddeandKaltwaser20�7,20).Osimštosegledaodnosponudeipotražnje,obesestavljajuuistorijskuperspektivu–videlismodapopulizampretpostavljadu-gotrajanisveobuhvatanradnapromeniideološkekonfiguracije,aidaprista-nakmožeimativrlodubokekorene.8

Holova koncepcija ideologije je diskurzivna, ali za britanskog sociologanijesveudiskursu.Njegovokorišćenjeteorijediskursapodešenojetakodaar-tikulišekonkretnumaterijalnurelevantnostdiskurzivneprakse,nedaprivile-gujediskursuodnosunamaterijalneuslove(Davis2004,�46),štojeuskladusGramšijevimshvatanjem„istorijskogbloka”kaocelineukojojsumaterijalnesilesadržaj,aideologijedajuformu(Gramsci2007,�72).Ovotakođeimplici-radaraznisocijalnirovoviizidoviosujećujupotpunuotvorenostuodnosunadiskurse,teda„hegemonijadelimičnofiksiraznačenjedruštvenog,aliiobrnu-to:društvenodajeobrazachegemonomznačenju”(Wood�998,405).

sprethodnimuvezijeiraspravakojaseuHolovovremenalevicivodilaokopopulizmaipitanjaimalionobjektivneosnove.Zaovogbritanskogsocio-logapopulizamnije„retoričkitrik”,on„operišenaistinskimkontradikcijama,imaracionalnoimaterijalnojezgro”(Hall�988,49).Utomsmislu,populizamnijeneštoštotrebaosuditiiliprihvatiti,većneštoštosemoraistražitiusvojkompleksnostikojunosi.

Holovoizučavanjetačerizmapokazalojedaideologijenisunužnokohe-rentne.Imajućitonaumu,Dejvistvrdida„teorijaideologijekojanepriznajepenetrirajuću, fragmentirajuću i prelomljenu artikulaciju i kondenzaciju su-bjektpozicijaiodnosanemožedanaodgovarajućinačinobjasnitačerizam”(Davis2004,�5�).Hol,osimtoga,ukazujenačinjenicudasusubjektisamira-spolućeniikontradiktorni–polakamenodoba,polakvazieksperti(Hall�988,�69),istogapodložnirazličitim,čestodivergentnimuticajima.

NajvećinedostatakHoloveanalizejestetajštosuprocesartikulacije,kojiseodvijaširomdruštvenogprostora,irecepcijaostalineistraženi–artikulacijaseneshvatasamokaonametanjenegoikaopregovaranje,aipoznatojedadekodi-ranjemožeimatineočekivanitok.Upravostoga,pozicioniratipoljesvakodnev-noggovoraiznačenjamorajudobitidužnupažnjuuproučavanjimaAP-a.

DOMeTI HOLOve TeORIJe: AUTORITARNI POPULIZAM U SRBIJI?

Holovastudijajekritikovana,izmeđuostalog,izbogtogaštojeizostalaempi-rijskapotvrdahipotezaizaključakakojejeizneo.Mismoodlučilidanaosnovu

8 DabiobjasniorašireniantietatizamiantikolektivizamHol,naprimer,analiziraoblikekolek-tivizmaipolitičkesnageuBritanijikojesugazastupaleuperioduod�880.


analizesekundarnihpodatakaizrazličitihistraživanjamapiramoonefokalnetačkekojebibilevažnezaeventualnobudućeempirijskopotvrđivanjeHolovihtezanaprimerusrbije.IakoistraživanjakojauzimamouobzirnisubazirananaHolovomteorijskomokviru,isamimtimnemogubitiadekvatnaempirijskabazazapotvrđivanjenjegovihhipoteza,mićemonastojatidaselektujemoonedelovekojimoguubudućnostiposlužitikaoheurističkiplodanteorijskiramzaistraživanjeAP-ausrbiji.Takođe,uskladusaHolovimteorijskimsmernicama,mićemosefokusiratinanarativkojistižesavrhadržave,alićemoanaliziratiirefleksijuodozdo, tj.zanimanasidrugastrananarativnogtokainačinnakojiseporukekojesuplasiraneprihvatajuielaborirajuuširimdruštvenimslojevima(tojeonoštosmodefinisalikaoodnosizmeđu„ponude”i„potražnje”).

Dajetrenutnadruštvenaipolitičkasituacijaubilokojojzemljiproizvoddugotrajnogprocesa,tojestdajerezultantaistorijskogkontekstagotovojeop-štemesto,paipakjeidaljevažnanapomenazbogtogaštonastojimodapodvu-čemonekezajedničkecrteizmeđuneoliberalnihreformiipopulizmauBritanijiuvremekadaHolpišesvojustudijuisituacijeusrbijidanas.Kakobismovideliočemujerečnajpremoramopodsetitinakontekstkojijeiznedriosadašnjupo-litičkuiekonomskukonjunkturuusrbiji.Nakonslomasocijalističkogporetka„neupitnostprihvatanjakapitalističkognačinaproizvodnjedruštva,institucio-nalnog,aliivrednosnogsistemakojisumuimanentni,nametnulaseisrbiji”(Jovanović,radović,Marković20�6,8�).specifičnostisocijalističkogporetkauJugoslavijiinjegovkrvavislomindukovalisuipotonjunepravolinijskutrans-formacijusrpskogdruštvauliberalno-tržišniidemokratskirežim.Nominalnouvođenjevišestranačja,institucijeizboraiprivatizacijenakon�990.godineza-maskiralojesuštinskucentralizacijuvoljevodećepartije,patakoautoriperioddevedesetihgodinaocenjujukao„blokiranutransformaciju”(lazić20��),od-nosnokao„izborniautoritarizam”(Pavlović,Antonić2007,72).Nakonpeto-oktobarskih promena postepeno počinje proces konsolidovanja demokratije(naminimalnomnivoudemokratije)inormalizujeseneoliberalniporedaknaekonomskom,političkom,aliiaksiološkomnivou.Ukupnidruštveniobrasciiodnosiusklađujusesaneometanomproizvodnjomprofitaipolitičkasferapo-stajepars pro totocelinečijijeglavnizadatakdaomogućineometanoislobod-nofunkcionisanjekapitalizma.sadrugestrane,takmičarskiprincipseizeko-nomskesfere„preliva”upolitičku,patakoizborneutakmicepostajulegitimnikanalprekokojegseregrutujuakterizaelitnepozicije.Natajnačinse„izbornademokratija“9utemeljujeikaonormativni,aliikaokulturno-političkiivred-

9 Analizepokazujudaod2003.godinepostojikontinuitetodržavanjaslobodnihipoštenihizborausrbiji.Bezobziranatoštopostojimnoštvoprimedbinaradpolitičkihstranaka,regulatornihtela,medijaiizbornihposmatrača,ipakseregularnostizboranijedovelaupitanje,paosrbijidanasmožemogovoritikaoominimalnoj,tj.izbornojdemokratiji(Jovanović20�4;Antonić20�6).


nosniokvirpolitičkogdelanjaakapitalizampostajeneupitniekonomskiokvirzačitavudruštvenudinamiku(Jovanović,radović,Marković20�6,90–9�).

Uanalizamatransformacijedruštvasrbijeodsocijalističkogkatržišnomidemokratskomnajčešćesegovoriosvimposebnostimapremakojimasepome-nutodruštvoizdvajauodnosunadrugezemlje,uključujućituipostsocijalistič-ke(spasić20�3,�5–�9),međutim,predkrajdrugedekadeXXIvekamožemoidentifikovatizanimljivfenomen:svečešćeseosrbijigovorikaoozemljikojapripadagrupi„neopopulističkih”zemalja(shafir2008,425),odnosnonadeluje„populizamkojijekarakterističanzapostkomunističkeprostore”(Mikucka--Wójtowicz20�7,�07).Oviautorismatrajudaseucelokupnomblokuzemaljakojeimajusocijalističkuprošlostrazvijaspecifičanmodelpopulizmakojika-rakterišepostojanjeharizmatskogvođe,sinkretičkeideološkeporukeiideolo-škieklekticizami(relativno)širokadruštvenapodrška,štoje,premanjihovommišljenju,posledica,izmeđuostalog,isocijalističkognasleđa.sadrugestrane,postojeiautorikojismatrajudajerečoglobalnomtrenduidamožemogovo-ritiotomedapostojenekeosobenostipopulizamaurazličitimdelovimasveta,alidajeipakprvenstvenorečokrovnommundijalnomfenomenukojinijezao-bišaonisrbiju.�0Zanimljivojeda,nakonvišedecenijskogproučavanjaobimaukomesrbijazaostajezadrugimzemljamauprocesuliberalizacijerazličitihnivoadruštvenosti,inakonnizaistraživanjakojasuusmerenanaspecifičnostinaovimpolitičkimprostorima,danasidomaćiistraniautorisrbijuproučava-jukaojošjednuodzemaljauglobalnom(ilimakaristočnoevropskom)lancupopulizma.

ISpITIVANJE pOTENCIJALNE KONgRUENCIJE IZMeĐU TeORIJe I eMPIRIJe

Usrbijisu,uskladusasvevećimsvetskiminteresovanjemzaovajfenomen,uposlednjihnekolikogodinaintenzivnorađenaistraživanjakojadetektujuimere populizam u političkom i društvenom polju. Najopsežnije istraživanjejavnogmnjenja,kojejesproveoInstitutdruštvenihnaukauBeogradu,pokaza-lojedapostoji„prisustvoilipotencijalzarazvojpopulizma”,odnosnoda„po-stojivelikikapacitetdaseonostvaruje,neguje,paidaljerazvija:kakouodnosugrađanapremapolitičkojeliti,takoiunezadovoljstvufunkcionisanjemdemo-kratijeinepoverenjemuinstitucije”(lutovac20�7,38).��Ovimistraživanjemustanovljenojedaseujavnommnjenjusrbijemoguidentifikovatidvevrste

�0 Otomejegovorio,naprimer,iFrensisFukujama(sovilj20�8).

�� Ujednomranijemkvalitativnomistraživanjuzapaženjeizrazitonegativanstavpremasvimpolitičarima,kojisukaohomogenakategorijaproizvedeniu„apsolutnogDrugog”(spasić,Birešev20�2).


populizma:jedanbismomoglinazvatiautoritarnim,zbogtogaštoispitaniciza-stupajustavdajesrbijipotrebanjakvođa,dasemanjinamoraprilagoditivećiniidasu(etničke,religijskeiliseksualne)manjinepercipiranekaobezbednosnaikulturnapretnjaitakodalje,dokjedrugivarijetetpopulizmaantielitistički, jergrađanikodkojihjeidentifikovanovajoblikpopulizmapolitičkuelitupercipi-rajukaokorumpiranuiusmerenunabogateiuspešne,dokpotencijalnikorek-tivvideustručnjacimainarodnojvolji(Buturović,ristić20�7,92–93).

DabismomoglidadamovaljaniodgovornaHolovizazov„spuštanja”teo-rijenaempirijskuravan,neophodnobibilouraditikritičkuanalizudiskursajavnihnastupapolitičkihelitausrbiji,naročitoonihkojipredstavljajudržavuuovomtrenutku.No,unedostatkutakoopsežnogistraživanja,akopogledamonalazeistraživanjakojasudosadarađena,možemostećiuvidonajčešćimdi-skurzivnim strategijama koje srpske političke elite preduzimaju, pre svega utrenutkupohodanabirače, to jestu izbornimkampanjama.Hol insistiranatomedajeAPpostojanidanijesamoretoričkosredstvouizbornimkampanja-ma,paipak,sobziromnatodajerečokondenzovanompolitičkomtrenutku,istraživanjebitrebalopočetiodatle.

Analizadiskursapredsedničkihkandidata20�7.godinepokazalajedajepopulizamizraženkodvelikevećinekandidata(najvišiskorovizabeleženisukodsadašnjegpredsednikadržave,alijeonprisutanikodsvihostalihkandi-dataizuzevsašeJankovića)(Bešić20�7,�68).Osimovogopštegzaključkakojiseumnogomepoklapasarezultatimaranijihistraživanja(slavujević20�7),zanasjevažnijinalazkojinijansirarazlikeudiskurzivnimkodovimaizmeđutak-macanapomenutimizborima.GledajućiuzuglaHoloveteorijskeperspektive,važnojenaglasitidajezalaganjezaslobodnotržišteikompeticijunajprisutnijeudiskursupobedničkogkandidataidaonoubedljivozasenjujesvedrugeideo-loškekomponente(tradicionalizam,nacionalizamitd.)unjegovojkampanji.Ovoistraživanjepokazalojedapopulizamprožimarazličiteideološkenarativeidakonvergiraisasocijaldemokratskim,aliisaneoliberalnimideološkimsta-novištem,paipakzanasjenajznačajnijinalazdapostojisnažantržišniitakmi-čarski narativ upravo kod kandidata koji reprezentuje državu (jer je njegovastrankanavlastiod20�2.godine)(Bešić20�7,�68).retorikapolitičkihakterakojisutrenutnonavlastiumnogomejecentriranaokoidealarada,odricanjaodhedonizma,marljivostiižrtvovanjazaboljubudućnost.Ujavnostijeplasi-ranaidejaoneophodnostiuvođenja„protestantskeradneetike”,pasesveče-šćenavodiimejednogodnajpoznatijihsociologija(MaksaVebera)čijastudijaopovezanostiprotestantskeetikeiduhakapitalizmatrebadaposlužikaosvo-jevrsnitraktatglorifikacijeteškograda,disciplineiodricanjaodhedonizama(Vučić20�5).Ovajdiskurzivnimanevarpopriličnojeu„duhutačerizma”koji(p)održavaslikunacijeradnihiodgovornihljudi.

Osim sinkretizama koji su sa stanovišta teorijske logike disonantni, alikojinapraktičnopolitičkomnivoufunkcionišusasvimharmonično,važnojeistaćijošjedanelementautoritarno-populističkeslagalicekakobisedobilašto


jasnijaslika„istorijskogbloka”kojijenadeluusrbiji.srbijasevećduževremesuočavasaniskomstopomprirodnogpriraštaja,aodprošlegodinesprovodesemerezapodsticanjerađanja.Temerepratiiintenzivnamedijskakampanja.rečjeoveomakompleksnimpronatalitetnimmeramaokojimasadanećebitireči,nozanas jeznačajnodau javnostimožemoidentifikovati još jedanodelemenatakonzervativnogrepertoara(porodicakaostožerdruštva),koji inastrukturalnominadiskurzivnomnivoukonvergirasaneoliberalnimtržišnimidealima.Nijerečsamoodržavnojmerizarešavanjeproblemavećiorepro-dukcijivisokopozicioniranihvrednostiudruštvu.Tačerizamjeinkorporiraoteidealeusvojlingvističkiregistaratoumnogomepodsećanaretorikupolitičkihelitausrbijikojeapelujunatodasmobezdecekao„nacijazavršili”.Ergo,kakopredsedniksrbijenapominje:„Našjeciljinašjezadatakdaradimo,dagradi-mo,daseborimozatodapopravimonašudemografskupoziciju,demografskusliku”(Gočanin,Đurđević20�8).Državniaparatprekosvojihjakihlideraplasi-radiskurzivneporukekojesuideološkidiskrepantne–sajednestrane,apostro-firajupoželjnostneoliberalnihtržišnihprincipanaekonomskomnivou,dokse,sadruge,uprviplanističejakvođakojiovaploćujeireprezentuje„pravuvoljunaroda”.Istovremeno,insistirasenaidejamastabilnosti,održavanjaredaiporetka(zatosedanassvečešćegovoriotomedajesrbijastabilokratija)iču-vanjutradicionalnihvrednostikaoštojeočuvanjeiproširenjeporodice.Ovoječvrstipopriličnoholističkiprojekatukome,kaoiuslučajuVelikeBritanije,populizamnijenikakvokratkotrajnodiskurzivnorešenjezadobijanjeizbornepodrške,većjekonsenzualniodnosdržaveigrađanakojipočivananekolikoosnovnihvrednosnihistrukturalnihpostulata.rečjeospecifičnojkohabitaci-jineoliberalizmaikonzervativizmakojiobrazujeideološkuformacijuusrbijidanas,akojujeidentifikovaoiHoluVelikojBritanijiuvremetačerizma.

JošjednavažnakomponentaAP-akojutrebapodvućijesteprisustvoha-rizmatskog lidera koji se doživljava kao vođa koji otelotvoruje volju naroda,odnosnokaonekokobranidostojanstvomalogčoveka(Taggart2000,�0�).Dakle, jedna od osnovnih karakteristika populizma je da je „personalizacijapolitikedovedenadokrajnosti” (Atlagić20�7,�24) i takulturapolitičkeko-munikacijejeusrbijiprisutnakodvelikevećinepripadnikapolitičkeelite.Usituacijama duboke krize i zaoštravanja ekonomskih reformi dolazi do kraj-nje individualiziranog odnosa građana prema politici, odnosno poistoveći-vanja državnih politika sa liderima. Ova vrsta narativa ima dugu tradiciju usrbijuionaseveomauspešnoodržavabezobziranatoštosepersonalnare-šenjamenjaju.Pogledajmosamodijapazonporukainarativavažnijihakteranakonpetooktobarskihpromena.UkampanjamaVojislavaKoštunice2000.i2002.godineglavnisloganisubili:„Kodanasgovoriuimesvihnas?Koštunica.Naravno”i„Koštonarodkaže–Koštunica.Dss”(Atlagić20�7,�25).Bivšigra-donačelnikBeogradaDraganĐilasjeobećavaodaćeseposleizboraformirati„vlada koja će obezbediti da se snovi žitelja srbije ostvare”, a sadašnji pred-sednik republike srbije je u više navrata napominjao da njemu samo narod


možedaizdajenaređenjaidaneretkosopstvenudobrobitžrtvujezaraddobro-bitinacijeuteškimikriznimreformskimvremenimatakoda„slanuvodunijenipomirisao,akamoliseokupao,nepamtiotkad”(Mikucka-Wójtowicz20�7,��0–��3).Ovuvrstuargumenataautorinazivajupseudoargumentacijom,čijisekoreničestovideupravoupoliticiMargaretTačer.„Takoseusrbiji B.Karićgrađanimaobraćaperceptivnim’dokazima’mašućisagovornicezelenomsa-latom,dokjeuBritanijitočinilaM.Tačerpokazujućiglasačima/narodupra-zan ceger i tako ’argumentujući’ tvrdnje o padu standarda pod laburistima”(Atlagić20�7,�25).Emotivnonabijenipseudoargumenti,zasnovaninatomedajakevođečuvajuinteresnarodaiboreseprotivkorumpiranihpolitičaradoksprovodeneoliberalnereformenakojegrađanipristajuinepropitujuih,jesumodelkojijeplasirala„Čeličnalejdi”:izgledadajerečomodelukojijeveomaadaptibilaniaplikabilaninadrugedelovesveta.

Pređimo sada na drugu stranu diskurzivnog spektra, odnosno na stranu„potražnje”.Zanimljivojeda,iakojeuvećemdelupopulacijepolitičkiauto-ritarizampopriličnoukorenjen(lazić,Pešić20�3,295),istovremenoidentifi-kujemoineupitnostdemokratijekaopoželjnogpolitičkogporetka.Paradoksipoputovog,ali ionogkojidapostojivelikonepoverenjeupolitičkestrankei političare a da i dalje imamo visok stepen izborne participacije (JovanovićAjzenhamer20�8),iduuprilogHolovojteziotomedajeAPspecifičanizbogtogaštopostoji ideološkisinkretizaminastrani„potražnje”.NabritanskomprimeruHolbeležidaneupitnosttržišnog laissez faire-aiodržavanjaregular-nihslobodnihipoštenihdemokratskih izbornihutakmicakonvergirasaau-toritarnompolitičkomkulturomkojaseumnogomebaziranapopulističkimdiskursimaijakojcentralističkojulozivođe.Istraživanjausrbijipokazujudasumeđuširimdruštvenimslojevimazastupljeniupravoovakviparadoksiidasamimtimmožemopretpostavitidapostojipopriličnoplodnotlozaplasira-njeirecepcijupopulističkihporuka.AkoimamouviduHolovoinsistiranjenatomedapopulizamnijesamodiskursvećdapostojeistrukturalni(materijalni)temeljiipreduslovi,prethodnopomenutiistraživačkinalazipomažunamure-konstrukciji„istorijskogbloka”okomjeHolgovorio.

Oveideološkekontradiktornosti,ivažnostprincipastabilnostiireda,jošjasnijesekristališunanivouanalizediskursa.Nalazi istraživanjaprikazaniustudiji „Političke orijentacije građana srbije – Kartografija nemoći” važni suzbogtogaštopokazujukakoseupravonanivoudiskursareflektujuporukekojeseplasirajuodozgo.Holsmatradajerečoreverzibilnomprocesuidaseanalizamorabavitiiplasiranjemporuka,aliinačinomnakojeseteporukeprimajui„obrađuju”.Iuovomkvalitativnomistraživanjupotvrđenajeosnovnapremi-sapopulističketeorijekojapodrazumevadapostojipopulističkiuslovljenaper-cepcijaodveantagonističkipozicioniranegrupacije:unarativima ispitanikapojavljujuse(negativnoopisani)političarii(pozitivnodefinisani)„običanna-rod”.Obegrupacijesupopriličnohomogenizovane(„svisuoniisti”,odnosno„poštennarod”)ipolitičarisuiuovomistraživanjugeneralnookarakterisani


kaosklonikorupciji,malverzacijamaizloupotrebipoložaja:[U] našoj državi po-stoje zakoni jedni za običan narod, a jedni za političare i ostale, ovaj biznismene i ostale ovako ljude... (žena,40–60godina,Pančevo)(izvor:Fiket,Pavlović,PudarDraško20�7,26).

Kaoiudrugimistraživanjima,demokratijajeiuovimnalazimavisoko-vrednovana,međutim,samasuštinaporetkaserazličitodefiniše.Zanimljivojedase,usklopupopriličnoambivalentnihstavovapremademokratiji,neretkokaorešenjepokazujeautoritarnikorektivkojitrebadauspostavirediporedak.Dakle,imamosnažanmotivredakaovisokovrednovanog(zarazlikuodstanjahaosa),aliimamoiidealvođekojiznakakodatajredodrži.sajednestrane,ispitaniciželedemokratskiuređenodruštvo,ali,sadruge,sumnjajudapolitič-kakulturausrbijimožedaodgovorinatajizazov.Ja mislim da mi u demokrati-ji ne možemo da funkcionišemo (...) Smatram da sad trenutno da bi se doveli u red (...) znači jedan čovek da se pita za sve (...) da bude zadužen za sve, da nas postro-ji... (žena,34godine,višaškola,loznica)(izvor:Fiket,Pavlović,PudarDraško20�7,3�).

Čak ikadaseneslažuspolitikomvladajućestranke, ispitanicigovoreotomedajejakvođaneophodansrbiji.Togovoriotomedausrpskomdruštvunesamodajeukorenjenaidejao(paradoksalnom)autoritarnomkorektivude-mokratije,većidajesamopercepcijagrađanautomsmisluispravnairelativnoobjektivna. (...) Svaki neki sistem verovatno dobro funkcioniše u nekom okruženju (..) Tako da ne znam ni koliko bi bila dobra na ovom podneblju ta demokratija. (...) Mislim da mi nismo dozreli (...) Eto pustiš ih da nešto odlučuju, a nismo spremni za to. Treba nam neki autoritet, mislim da smo narod kome treba autoritet da bi funkcionisao u nekom pozitivnom smislu... (muškarac,25godina,fakultet,MaliZvornik)(izvor:Fiket,Pavlović,PudarDraško20�7,3�).

Od savremenih političkih aktera najviše se razmatra učinak AleksandraVučića,zakogaseuglavnomsmatradasetrudidaneštopromenialidautomene uspeva. Jedan deo smatra da je njegov neuspeh posledica toga da „jed-nogovori,adrugoradi”,dokdrugideo ispitanikakriviprethodnevlasti (odMiloševićapanadalje)ismatradajedržavatolikoupropaštenadasemaloštai može popraviti. Opet nekako najviše poverenja imam u Vučića... Jer mislim da stvarno pokušava ono što kaže i vidi se. Možda ga neko ismejava, ovo-ono, ne da bra-nim njega, pokušava bar kol’ko-tol’ko da zavede neki red (muškarac, 58 godina,srednjaškola,Prokuplje)(izvor:Fiket,Pavlović,PudarDraško20�7,4�).

ZAKLJUčAK

HolovstavdajezaokretudesnouBritanijibioodgovornaorganskukrizu,anenjenodraz,impliciradajemogaoproćiidrugačijiodgovor,dagajebilo.Kaodajedesnicashvatilada,Holovimrečima,njenodgovornemožebitiprostode-fanzivan,većmorabitiformativan,doksusnagenaleviciuglavnomračunale


na to da će im kriza sama od sebe obezbediti podršku klasa i slojeva najvišepogođenih njome, potcenivši napor koji je desnica uložila u promenu ideo-loškekonfiguracijeistvaranjenovogistorijskogbloka,novekonjunkture.Zaonekojinisuspremnidarizikujuisavulogstavenabezočnostkapitalističkeeksploatacije,Holovaanalizatačerizmaiautoritarnogpopulizmapružasolid-nuosnovudasemakarpostavepravapitanjaiupravipogledkastvarimakojesurelevantneuteorijskomsmislu,amogubitiključneizapolitičkodelovanje.Taanaliza,videlismo,presvegazahtevasveobuhvatanipronicljivpogledkojijeustanjudasagledasvepovršineiuglovepoljaintervencijaipristanka,ispitafleksibilnostiscrtanihdruštvenihgranicadabiseznalokojeodnjihdopuštajupomeranja,iukomsmeru,iosvetlipostojećekontradikcije,štomožepredsta-vljatiinajvećiistraživačkiizazov.Našrad,dakle,trebashvatitikaopozivnada-ljeotkrivanjeprednostikojenudiholovskipoglednadruštvoinjegovurazraduuempirijskimistraživanjima:jer,bezvaljanogobjašnjenja,nemaniobnove.

LITERATURA

Antonić,slobodan.20�6.„Izboripodsumnjom:kakojedošlodoizbora20�6.ištasetadazbilo”.Uur.MilanJovanović iDušanVučićević. Izbori u Srbiji 2016. godine: ’istorijska’ ili ’Pirova’ pobeda.Beograd:Institutzapolitičkestudije.

Atlagić, siniša. 20�7. „Populizam i politička komunikacija”. U ur. Zoran lutovac. Po-pulizam.Beograd:Institutdruštvenihnauka.Centarzapolitikološkaistraživanjaijavnomnjenje.

Bešić,Miloš.20�7.„Populizamunarativimapredsedničkihkandidatanapredsedničkimizborimausrbiji20�7.godine”.Uur.Zoranlutovac.Populizam.Beograd:Institutdruštvenihnauka.Centarzapolitikološkaistraživanjaijavnomnjenje.

Dasilva,FilipeCarreiraandVieira,MónicaBrito.20�8.“Populismasalogicofpoliticalaction”.European Journal of Social TheoryXX(X):�–�6.

Davidson,Alastair.2008.“TheUsesandAbusesofGramsci”.Theses Eleven95:68–94.

Davis,Helen.2004.Understanding Stuart Hall. london:sagePublications.

Fiket,Irena,Pavlović,Zoran,PudarDraško,Gazela.20�7.Političke orijentacije građana Sr-bije – Kartografija nemoći. Beograd:FriedrichEbertstiftung.

Gallas,Alexander.20�6.The Thatcherite Offensive.leiden:Brill.

Gočanin,sonja,Durđević,Mila.20�8.„Državnivrhsrbijenakonferencijikontroverzneorganizacije”.Radio Slobodna Evropa.Dostupnona:https://www.slobodnaevropa.org/a/295325�9.html(Pristupljeno�4.�0.20�8).

Gramsci,Antonio,Hoare,Quintin,smith,GeoffreyNowell.�97�.Selections from the Pri-son Notebooks.NewYork:InternationalPublishers.


Gramsci, Antonio (Ed. Joseph A. Buttigieg). 2007. Prison Notebooks. Volume III. NewYork:ColumbiaUniversityPress.

Hall,s.,Crichter,C.,Jefferson,T.,Clarke,J.,androberts,B.�978.Policing the Crisis.lon-don:MacmillanPressltd.

Hall,stuart.�988.The Hard Road to Renewal: Thatcherism And The Crisis Of The Left.lon-donandNewYork:Verso.

Jessop,Bob,Bonnettt,Kevin,Bromley,simonandling,Tom.�984.“AuthoritarianPo-pulism,TwoNations,andThatcherism”.New Left Review�47:32–60.

Jovanović,Nataša.20�4.„Naiviciizbornedemokratije:srbijaposleizbora20�4.godi-ne”.Sociološki pregled48(4):507–530.

Jovanović,Nataša,radović,selena,Marković,Aleksandra.20�6.„Konsolidacijaizbornedemokratije,formiranjepluralističkepolitičkeeliteinjenaideološkaorijentacija”.Uur.Mladenlazić.Politička elita u Srbiji i periodu konsolidacije kapitalističkog poret-ka.Beograd:InstitutzasociološkaistraživanjaFilozofskogfakultetaUniverzitetauBeogradu.

Jovanović,AjzenhamerNataša.20�8.„’Demokratijaposmatrača’:analizaparadox-adi-vergencijeizmeđudemokratijeikapitalizmanaprimeruizborneparticipacijeusr-biji”.Limes Plus�:59–78.

laclau,ErnestoandMouffe,Chantal.200�[�985].Hegemony and Socialist Strategy. To-wards a Radical Democratc Politics.londonandNewYork:Verso.

larrain, Jorge.�996.“stuartHallandthemarxistconceptof ideology”. Ineds.DavidMorleyandKuan-HsingChen,Stuart Hall.Critical dialogues in cultural studies.lon-donandNewYork:routledge:46–70.

lazić, Mladen. 20��. Čekajući kapitalizam. Nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji. Beo-grad:službeniglasnik.

lazić,Mladen,Pešić,Jelena.20�3.„Društvenepromeneipromenevrednosnihorijen-tacijapripadnikaosnovnihklasausrbiji“.Uur.Mladenlazić islobodanCvejić.Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije.Beograd:Institutzasociološka istraživanjaFilozofskogfakultetaUniverzitetauBeograduiČigojaštampa.

lošonc,Alpar.20�7.„Dali ‘populizam’objašnjavaotporspramautoritarizma?”Uur.Marko simendić. Demokratski otpori normalizaciji autoritarizma u Evropi. Beograd:UdruženjezapolitičkenaukesrbijeiUniverzitetuBeogradu–Fakultetpolitičkihnauka:9–28.

lutovac,Zoran.20�7.„Odnosgrađanapremapolitičkojelitiireprezentativnojdemo-kratiji”.Uur.Zoranlutovac.Građani Srbije i populizam. Javno mnjenje Srbije 2017.Beograd: Institut društvenih nauka. Centar za politikološka istraživanja i javnomnjenje.

Mikucka-Wójtowicz,Dominika.20�7.„Populizamupolitičkimstrankama–strategijailiideologija?”Uur.Zoranlutovac.Populizam.Beograd:Institutdruštvenihnauka.Centarzapolitikološkaistraživanjaijavnomnjenje.


Mudde,CassandCristóbalroviraKaltwasser.20�7.Populism: A Very Short Introduction.Oxford,NewYork:OxfordUniversityPress.

Pavlović,Dušan,Antonić,slobodan.2007.Konsolidacija demokratskih ustanova u Srbiji posle 2000. godine.Beograd:službeniglasnik.

ristić,Irena,Buturović,Željka.20�7.„Percepcijapolitičkesituacijeisklonostpopulizmukodgrađanasrbije”.Uur.Zoranlutovac.Građani Srbije i populizam. Javno mnjenje Srbije 2017. Beograd:Institutdruštvenihnauka.Centarzapolitikološkaistraživanjaijavnomnjenje.

shafir,Michael.2008.„FromHistoricaltoDialecticalpopulism:ThecaseofPost-Com-munistromania”.Canadian Slavonic Papers50(3–4):425–470.

slavujević,Zoran.20�7.Pohodi na birače u ime države i naroda. Izborne kampanje u Srbiji od 1990. do 2016. godine.Tom.I.Beograd:Čigojaštampa.

sovilj, Miodrag. 20�8. „Fukujama za N� o nacionalističkoj internacionali, Vučiću…”.Dostupno na: http://rs.n�info.com/a399304/Vesti/Fukujama-za-N�-o-nacionali-stickoj-internacionali-Vucicu.html(Pristupljeno20.8.20�8).

spasić,Ivana.20�3.Kultura na delu. Društvena transformacija Srbije iz burdijeovske perspek-tive.Beograd:Fabrikaknjiga.

spasić, IvanaandAnaBirešev.20�2.Social classifications in Serbia today between mora-lity and politics.Uur.PredragCvetičanin.Social and Cultural Capital in Serbia.Niš:Centar za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope, rrPP/Western Balkans:�55–�74.

Taggart,Paul.2000.Populism.Buckingham,Philadelphia:OpenUniversityPress.

Vučić,Aleksandar.20�5.„AleksandarVučić:srbijaulaziunovivekradabezčarobnihštapićairata”.Večernje novosti.Dostupnona:http://www.novosti.rs/vesti/naslov-na/politika/aktuelno.289.html:583984-Aleksandar-Vucic-srbija-ulazi-u-novi-vek-rada-bez-carobnih-stapica-i-rata(Pristupljeno�0.9.20�8).

Wood,Brennon.�998.“stuartHall’sCulturalstudiesandtheProblemofHegemony”.British Journal of Sociology 49(3):399–4�4.


Ana Birešev Nataša Jovanović Ajzenhamer

AUTHORITARIAN POPULISM: THE HARD ROAD TO ExPLANATION (THE CASE OF SERBIA)

SUMMARY

InordertoexplainThatcheritephenomenon,stuartHallintroducedthecon-

ceptofauthoritarianpopulism,givingaspecificmeaningtothenotionofpop-

ulismandplacingitwithinthecontextofacomplexhegemonicproject.Hall

sawthetriumphofThatcherismasaresultofreproductionofcontradictorybut

firmlyamalgamatedandquiteappealingideologicalpositionsthatarecompat-

iblewithwidersocialstrata,emphasizingtwokeyideologicalcomponentsof

theThatcherism’sdiscourses:theinevitabilityofthefreemarketandthereten-

tionoftheToryrepertoire–thetradition,order,family,authority,discipline.

WhileHallpresentedtheconceptofauthoritarianpopulismhavinginmind

specifichistoricalreality,thispaperwillmapoutthosewidertheoreticaluni-

versalsthathelpusinunderstandingofideologicalformationinserbiatoday

andpoliticalandsocialconjuncturebehindit.

KEYWORDS: authoritarian populism, Hall, Serbia, ideology, discourses, crisis,

contradictions.

UDK 321.64:316.34 001.891

Božidar Filipović1


Empirijskoistraživanjestepenaautoritarnostigrađana–interpretacijekvantitativnogindikatora

SAŽETAK

Problemvalidnostijecentralnatemanašegrada.Konkretno,zanimanasmere-

njenivoaautoritarnostiuempirijskomistraživanju.Želimodaukažemonapo-

tencijalnidoprinoskvalitativnogpristupaovomproblemu.Pažnjajeposvećena

samojednomindikatoru:„Bezvođejesvakinarodkaočovekbezglave”.Ovo

pitanjejekorišćenounizudomaćihimeđunarodnihistraživanjauposlednjih

nekolikodecenija(south-EastEuropeansocialsurveyProject).Onojepočet-

natačkanašegkvalitativnogistraživanja.Ciljkvalitativnogistraživanjajebo-

ljerazumevanjeznačenjakojeispitanicipridajunavedenojtvrdnji.Krozpolu-

strukturisaneintervjuedošlismododubljeguvidauinterpretacijeiodgovore

nalikertovojskali.Iakojekvalitativnoistraživanjesprovedenonarelativno

malom(kvotnom)uzorkuod20ispitanika/ca,smatramodasupodaciintere-

santniirelevantni.rezultatisejavljajukaoizvesnavrstadopuneilikorektiva

velikekoličinekvantitativnihpodatakakojisudosadaprikupljeni.

KLJUČNE REČI: autoritarnost, validnost, anketa, kvalitativno istraživanje

� Kontakt:filipovic.bozidar�@gmail.com


UVOD

Pozitivizamjepostaviotemeljeempirijskogistraživanjadruštvenihpojavanakojimasukasnijenastalibrojniiraznorodnipristupi.Njegovapojavapredsta-vljaprekretnicuodposebnevažnostizapolitičkenaukekojesukategorijalniaparatdobrimdelomnasledileodpolitičkefilozofije.DoXIXveka,misaoopo-liticipočivalajenarazmatranjimakojanisuuključivalarazvijenmetodološkiaparatzaobjektivno,sistematskoipouzdanoprikupljanjeempirijskihpodata-ka.Poznavanjeistorije,jezika,filozofijeiumetnostibilisudovoljnizaneret-ko pretenciozne zaključke o političkom sistemu ili kulturi jednog naroda. Utompogledu,modernamisaoopoliticijeutemeljenananovimmetodološkimosnovama.

savremenoempirijskoistraživanjeodređenogpolitičkogfenomenapod-razumevačitavnizpretpostavkiiprocedurakojesemorajuispuniti.Jedandeoutomnizupredstavljajuimetodološkapitanjanakojasemorapronaćizado-voljavajućiodgovor.Utežnjidaštoboljespoznajupredmetesvojihistraživanjadruštvene nauke se u velikom stepenu oslanjaju na reprezentativna anketnaistraživanja.Ovavrsta istraživanjazauzimaposebnoiprivilegovanomestousociologijiiostalimdruštvenimnaukamajeromogućavadonošenjezaključa-kaocelokupnojpopulaciji.Zatojeodposebnevažnostikritičkopropitivanjeosnova na kojima takva istraživanja počivaju. Nažalost, metodološka istraži-vanjasurelativnoretkaunašimdruštvenimnaukama.sadrugestrane,udr-žavamaZapadneEvropeiseverneAmerikeodavnojeprisutankritičkiodnosprematehnikamaanketnogprikupljanjapodatakasaciljemdaljegunapređe-nja.Jedanodkorakautompravcujeitzv.kognitivniintervju(cognitiveinter-view),odnosnokognitivnitestupitnika.Usvakomslučaju,natompoljuseuposlednjihnekolikodecenijarazvijaočitavniz tehnikaprocenerazličitihas-pekata kvaliteta upitnika (Ericsson and simon �980; Jabine et al. �984; JobeandMingay�989;Cannelletal.�989;DeMaio�993;BlairandPresser�993;Andersonetal.200�;Presseretal.2004;GeisenandBergstrom2002,�3�–�6�;Miller20�4;Willis20�5).Unašemradućemoposvetitipažnjumetodološkompitanju konstruktivne valjanosti (Fajgelj 20�0, 462). Konkretno, pozabaviće-moseproblemommerenjastepenaautoritarnosti,odnosnoindikatoromkojijekorišćenunizuistraživanja.

Na području srbije (i bivše Jugoslavije) istraživanje društvene struktu-re i vrednosnih orijentacija građana ima decenijski kontinuitet (lazić �99�;lazić2000;lazić20��;lazićiCvejić20�3;lazić20�4;lazicandCvejic20�5;lazić20�6).Mladenlazić sa svojimsaradnicimaodosamdesetihgodinaXXveka sprovodi ovakva istraživanja na reprezentativnom uzorku. Konkretno,reč jeosledećimistraživanjima:„IstraživanjeDruštvena struktura i kvalitet ži-votasprovedenojenapodručjucelesFrJ,krajem�989.godine,uorganizaci-ji Konzorcija socioloških i srodnih instituta Jugoslavije. Podaci su prikuplje-ni na uzorku od �3.422 jedinice. […] Istraživanje Stratifikacijske i vrednosne

Božidar Filipović | Empirijsko istraživanje stepena autoritarnosti građana – interpretacije kvantitativnog indikatora 255

promene u periodu društvene transformacijesprovedenojeuokviruširegprojek-tasEEssP(southEastEuropeansocialsurveyProject)nateritorijišestzemaljaJugoistočneEvropeuperiodu2003–2004.Odukupnogbrojaanaliziranihispi-tanika,kojijeiznosio2997[…].Najzad,istraživanjePromene osnovnih struktura srpskog društvarealizovanojenateritorijicelesrbijeuprvojpolovini20�2.go-dineuorganizacijiIsIFF.Podacisuprikupljeninareprezentativnomuzorkuod2500ispitanika”(Petrović20�3,38�).Unavedenimistraživanjimakorišćenojevišeindikatora(iskaza)zamerenjestepenaautoritarnosti(Pešić20�6,374–425),aliuradućemopažnjuposvetitisamojednom:„Bezvođejesvakinarodkaočovekbezglave”.Većasaglasnostsaiskazom(nalikertovojskali)odgovaravećemstepenuautoritarnostiiobrnuto.

Problemu valjanosti merenja stepena autoritarnosti pristupili smo spro-vodećizasebno,kvalitativnoistraživanje.Nakojinačinizašto?„Ciljkvalita-tivnogmetodološkogistraživanjajeboljerazumevanjeinterpretacijaiskaza,tj.pokušaj provere (smisaone) validnosti iskaza. Ono se stoga može posmatratikao doprinos istraživanju konstruktivne valjanosti (validnosti) instrumentaistraživanja(Fajgelj20�0,462),kojaseograničavananivointerpretacijaznače-njaodstraneispitanika.Uradućemoseograničitinasamojedansegmentpro-blemavalidnosti–interpretacijeiskazaodstraneispitanika.Našekvalitativnometodološkoistraživanjesprovedenojenarelativnomalomkvotnomuzorkuod20ispitanika.sviispitanicitrajnosunastanjeninateritorijigradaBeograda.strukturauzorkapopoluistarostiodgovarakarakteristikamaopštepopulacijeBeograda.Istraživanjejesprovođeno,saizvesnimprekidima,uperioduodokogodinudana,tokom20�6.i20�7.godine.Ispitanicisuposlesvakogiskazada-valiodgovorekojisuponuđeninalikertovojskali,anakonodgovorasvakomispitaniku je postavljeno pitanje ’Kako ste Vi razumeli ovo pitanje?’. U zavi-snostiododgovoraispitanicimasupostavljanaipotpitanja(kojasusetakođeodnosilanadelovetvrdnjeilisamodgovor)kakobiseboljerazumelanjihovainterpretacijaiskaza”(Filipović20�8,244–245).

NALAZI ISTRAžIvANJA

Nikoodispitanika/canijeimaoproblemasarazumevanjempitanja,odnosnoiskaza.Načelno,moglobiserećidajeshvatanjepojma’vođe’isimbolički’pri-zvuk’kojinosisasobombiloodlučujućezaispitanike/cekojisenisuslagalisaiskazom.strukturaodgovoranalikertovojskalijesledeća:’upotpunostisesla-žem’–dvaispitanika/ce,’slažemse’–osamispitanika/ce,’nitiseslažem,nitiseneslažem’–dvaispitanika/ce,’neslažemse’–šestispitanika/ce,’upotpu-nostiseneslažem’–dvaispitanika/ce.Nikoodispitanika/canijeodgovoriosa’neznam’.


Ispitanici/ce koji nisu bili saglasni sa iskazom smatrali su da je konceptvođe’prevaziđen’.DvojicaispitanikasupitanjedoveliuvezusaAleksandromVučićemkaonajistaknutijimpolitičkimakterom.

Ispitanik: Mislim da je jasno na koga sam pomislio i koju situaciju [smeh].B. F.: Na koga si pomislio?Ispitanik: Pomislio sam na našeg velikog opscenara i na našu političku si-

tuaciju. I...B. F.: Ko je veliki opscenar? Moramo zbog transkripta.Ispitanik: Aleksandar Vučić.B. F.: Dobro.Ispitanik: I ne samo zbog toga, nego što uvek mislim da je sistem bitniji za

funkcionisanje, a ne pojedinac, to jest vođa.B. F.: Šta za tebe znači narod bez glave? Da je narod bez glave.Ispitanik: Gde?B. F.: U samom iskazu.Ispitanik: Ja mislim da to znači da živi u zemlji u kojoj ne postoji sistem koji

funkcioniše.B. F.: A koje su posledice odsustva vođe po narod?Ispitanik: Nema posledica.B. F.: Dobro.Ispitanik: Ako mislimo na vođu kao na pojedinca(samozaposlenarhitek-

ta,33godine,odgovor:„upotpunostiseneslažem”).

B. F.: OK. E sada mi reci kako si razumeo ovaj iskaz?Ispitanik: Pa evo ti živimo u zemlji gde imamo vođu koji je... čovek je ono...

neću da psujem. Znaš. Apsolutno se ne slažem.B. F.: Ali reci mi šta misliš. Ne moraš da psuješ.Ispitanik: Pa ne mogu, znaš, ne podržavam nikakva poltronstva. Ne podr-

žavam ništa što se danas... ono stvaranje kulta ličnosti, što čovek radi masovno. Dovođenje svojih nekih... Pričam opet o politici. Otišao sam u politiku, ali dajem konkretan primer. On je vođa. Nisam se slagao ni sa Titom koji je bio pet puta normalniji. Mislim, nisam se slagao, nisam bio ni rođen tada... Ne volim totali-tarizam nijedne vrste. Tako da ne volim ni to. Čim imaš vođu, vođa je nepriko-snoven, a to je užasno (tehničarujavnompreduzeću,33godine,odgovor:„neslažemse”).

Ostaliispitanici/cekojisenisusaglasilisaiskazomograničilisusenakriti-kuulogevođekaotakvog,odnosnonasamoznačenjepojma.

Ispitanik: [smeh] Četiri, ne slažem se.B. F.: Kako si razumeo ovo pitanje, ovaj iskaz?


Ispitanik: Nama vođa nije bitan, ideal je uvek iznad. A bukvalno je tako. Znaš kako kažu i ovca se može popeti na planinu, ali opet će samo blejati. Mi kao narod težimo nekom vođi, znaš ono Sloba, Tito ranije. Pastir, ne znam, Mojsije. Ali vođa... možemo mi i bez vođe. Vođa je više tu kao neka naša fikcija. Kao neki naš spasitelj koji će nas voditi, rukovoditi i na kraju kao spasiti. Mada to je samo... Vođa je utopija. Samo plod neke naše mašte i neke kao želje. Jer smo mi u konstantnoj potrazi za vođom koji će biti svemoćan. Koji će... tako da nam vođa nije... mi nismo obezglavljeni kao narod, bez nekog vođe.

B. F.: A reci mi, ovaj deo ’narod bez glave’ šta za tebe znači narod bez glave?

Ispitanik: Može se protumačiti na više načina. Dobro, ovde jasno implicira da je... na nekog vođu, predsednika, diktatora, ne znam, nekog političkog ruko-vodioca. A može biti narod vez glave, bez trunke mozga u sebi. Bez jasne orijen-tacije, bez ravnoteže. Srlja iz kapitalizma u tradiciju, onda... Deluju izgubljeno. Čovek bez glave deluje izgubljeno. Mislim, to je naravno logično. Čovek bez glave zvuči... ne znam, odvratno. Glava, znaš, glava kao najvažniji organ (nižiruko-vodilacuhipermarketu,3�godina,odgovor:„neslažemse”).

B. F.: Sada mi recite kako ste Vi razumeli ovaj iskaz?Ispitanik: Kako sam razumeo? Da moramo da imamo vođu po svaku cenu,

da smo kao ovce bez vođe. Da ništa ne znamo bez njih. Tako da ja mislim da to baš nije tako.

B. F.: A recite mi šta za Vas znači da je narod bez glave?Ispitanik: Znači da ne znamo da razmišljamo bez drugoga. Znači da vođa

mora sve umesto nas. I da razmišlja i sve, a mi smo...B. F.: A koje su posledice odsustva vođe po narod? Ako mislite da ih ima?Ispitanik: To je potpitanje?B. F.: Da, moje potpitanje.Ispitanik: Kako, koje su?B. F.: Koje bi bile posledice odsustva vođe po narod? Ako mislite da ima bilo

kakvih. Dakle, kad nema vođe.Ispitanik: Ako nema vođe da budu posledice?B. F.: Da, da li ima nekih posledica?Ispitanik: Pa ja mislim da nema(portir,6�godina,odgovor:„neslažem

se”).

B. F.: E sada mi reci kako si razumela ovaj iskaz?Ispitanica: Pa kao... svaki narod je kao čovek bez glave. Pa mislim ne sma-

tram da bi trebalo da postoji vođa da bi... ne smatram da narod treba da ima nekog vođu da bi mogao da funkcioniše ili nešto…

B. F.: A reci mi šta za tebe znači da je narod bez glave? Kako si to shvatila? Naravno, u pitanju je metafora. Na šta si pomislila kada si pročitala?

Ispitanica: Pa dobro, pa da je bez razmišljanja. Mislim da ne razmišljaju...


B. F.: A koje su posledice odsustva vođe po narod? Koje bi bile?Ispitanica: Vođe po narod?B. F.: Da li ima uopšte nekih posledica?Ispitanica: Pa ja mislim da nema(studentkinja,22godine,odgovor:„ne

slažemse”).

B. F.: Kako si shvatio ovaj iskaz?Ispitanik: Pa verujem da treba da postoji sistem, a ne vođa. Malo je to pre-

vaziđeno. Bilo nekada, danas mislim da ne.B. F.: A šta za tebe znači da je narod bez glave u ovom iskazu, kako si to

shvatio, taj deo? Ako si imao neku asocijaciju, ako nisi sasvim u redu.Ispitanik: Pa na narod bez glave ne, ali pošto je povezano sa ovim vođa

kao neko ko... znaš, čovek bez glave ne razmišlja. Mora neko da misli za njega. Mislim, da nema potrebe da jedan misli za sve, nego da imaš sistem. Sistem misli za tebe, jedni mislimo za druge.

B. F.: Dobro. A da li si pomislio na neke posledice. Rekao si da...Ispitanik: Ne slažem se da treba da imamo vođu. Mislim, ne znam konkret-

no pitanje, na šta se misli. Na vođu kao na predsednika države, pa tako neka funkcija. Ali kod nas ako posmatraš funkciju predsednika, premijera u posled-njih 20 godina, pričamo o delu koji ja znam, za koji se sećam, mislim da nema potrebe da imamo jednog da on objedini sve funkcije. Da on donosi odluke. To ti je ono proširenje nadležnosti predsednika Rusije, Amerike, pa sad i Turske. Kod nas predsednici nemaju takve nadležnosti, ali se mešaju u sve. Mislim da takvo nešto ne treba, da nije dobro. Imaš dobar primer kako sistem funkcioniše u Švedskoj, gde ljudi i ne znaju ko obavlja koju funkciju, a sistem radi ko sat(sani-tarno-ekološkitehničar,35godina,odgovor:„neslažemse”).

Ispitanica: Nemoj molim te. Kakav crni vođa!B. F.: Sada mi recite, morate... zbog ovoga je važno...Ispitanica: Ma ne slažem se uopšte.B. F.: Pet?Ispitanica: Jedino kada kralj dođe na čelo onda možemo da pričamo. B. F.: E sada ovde kaže ’bez vođe je svaki narod kao čovek bez glave’. Kako ste

shvatili ovo, šta znači narod bez glave? Odnosno, da je kao čovek bez glave?Ispitanica: Pa valjda narod odlučuje, a ne jedan čovek. To je strašno ako je-

dan čovek odlučuje za celu naciju. Ja to tako shvatam. Onda nema ni demokra-tije, onda nema ništa, je l’ tako. Onda smo stvarno bez glave.

B. F.: A da li mislite da postoje neke posledice, neke negativne ili pozitivne posledice, odsustva vođe po narod?

Ispitanica: Ma ne, kakvi(penzionerka,75godina,odgovor:„upotpu-nostiseneslažem”).

Ispitanik: Pa ne slažem se.


B. F.: Sada mi reci kako si shvatio ovo pitanje?Ispitanik: Pa u smislu, na prvu, kao bez vođe, nekog diktatora ili bilo šta,

u to ne verujem. I ne slažem se sa tim. Ali kao vođi nekog ko će da bude na čelu nekog kolektiva ili nekog društva ili nekog... ne mislim opet da je kao čovek bez glave, ali mislim da je potrebno ljudima da imaju nekog u koga će da veruju. U nekog vođu(šefprodajeuporodičnommikropreduzeću,25godina,odgo-vor:„neslažemse”).

sadrugestrane,ispitanici/cekojisubilisaglasnisanavedenomtvrdnjomuglavnomsupokušavalidaukažunavažnostpostojanjavođe.Značajnjegoveulogesuvideliuorganizovanjudruštvaiodržavanjureda.

Ispitanica: Slažem se. Dvojka.B. F.: Sada mi reci kako si shvatila ovaj iskaz?Ispitanica: Kako sam shvatila? Pa shvatila sam više nego što... što bi možda

bilo ko pomislio. Nisam pomislila na vođu države, iliti predsednika, premijera vlade. Shvatila sam to kao nekog... generalno. Nisam shvatila stvarno kao... u momentu kada sam razmišljala, onda nisam shvatila kao da je to premijer iliti predsednik, nego sam shvatila prosto narod kao narod... i prosto mora da postoji neko ko će da neke odluke donosi. Neko da... u ime nekoga nešto govori, odlu-čuje ili... Tako da u tom smislu se slažem (nezaposlena,52godine,odgovor:„slažemse”).

Ispitanik: Slažem se.B. F.: Šta za Vas znači da je narod bez glave? Kako Vi razumete taj deo

iskaza? Ispitanik: Pa ono da ga neko... da ga usmerava. Da mu sugeriše interese dr-

žave. Da živi po pravilima. Plaća se porez, tako nešto (domar,50godina,odgo-vor:„slažemse”).

Ispitanik: Opet, slažem se.B. F.: Kako si ti razumeo?Ispitanik: Moraš da imaš nekog onog koji će da te vodi. To mi je logično, e

sad, opet ja pričam i u firmi i u državi. Sad sam otišao malo dalje (radnik–vi-ljuškarista,35godine,odgovor:„slažemse”).

B. F.: Sada mi reci kako si ti shvatio ovaj iskaz?Ispitanik: Pa otprilike kao i ovo za kolektiv.B. F.: U kom smislu?Ispitanik: Pa u smislu da jedan čovek može voditi ka ostvarenju jednog cilja

više ljudi i to je mnogo bolje nego da više ljudi ide na više ciljeva.B. F.: Dobro. U kom smislu je bolje? Šta znači bolje? Efikasnije?


Ispitanik: Više ljudi će lakše ostvariti bilo šta nego jedan čovek. A ako jedan čovek vodi više ljudi to se dešava(grafičkidizajner–samozaposlen,37godi-na,odgovor:„slažemse”).

B. F.: Dobro. E sada kako ste Vi razumeli ovo pitanje?Ispitanica: Slažem se, mora čovek neki da vodi državu. Ne može država bez

predsednika, bez ovog, bez onog.B. F.: A šta znači da je narod bez glave? Kako ste to shvatili?Ispitanica: Pa to znači da ako nema vođe, znači čovek ništa nije. Šta ja mogu

da mislim ako nema neko da rukovodi time(penzionerka,75godina,odgo-vor:„upotpunostiseslažem”).

B. F.: Kako si shvatila ovaj iskaz?Ispitanica: Pa na primer kao predsednik republike, države. Uopšte neko

mora da... da li predsednik, da li porodica, neko mora da ima neku glavnu reč. Mora neko da bude prvi, kako da kažem, vođa (nezaposlena,56godina,od-govor:„slažemse”).

B. F.: E sada mi recite kako ste shvatili ovaj iskaz?Ispitanica: Znate kako, kako se ono kaže... Ovako sam ga shvatila, dakle, da

morate da imate nekog domaćina u kući, je l’ da. Znači, neko ko je dovoljno ka-dar, ko je dovoljno spreman, ko je dovoljno voljan da preuzme to da bude neka vrsta lidera. Ne znam koliko stepenica iznad okoline. Znači jednu, ali da bude negde zvezda vodilja. To je lepo imati i u tom smislu... ovaj Vaš šire... znači ja sam sada svela na najmanje, na kuću, znači na mikrosvet. Ovo je već za jedan narod. Mislim da zakon rulje, nažalost, svugde važi i vrlo je vidno. Ali ne možete da nastupate tako u komunikaciji sa drugim narodima, sa svetom. Mora da po-stoji neki red u nečemu, e u tom smislu sam mislila da se slažem(nezaposlena,55godina,odgovor:„slažemse”).

B. F.: Sada mi reci kako si razumela ovaj iskaz?Ispitanica: Pa vidi ovako, nažalost, razumela sam ga vođena ovim što se

nama trenutno dešava. Pa ti imaš osećaj negde valjda... vođu doživljavamo... nažalost, ja sam pomislila na Aleksandra Vučića [smeh], ali ne na njega kao da on treba biti vođa, već da prosto zaista mislim da svaki narod... i u porodi-ci i u firmi mora da se zna ko je glavni. Ali ne mislim da vođa treba da bude bukvalno vođa. Ne sviđa mi se naziv vođa kao vođa u principu. Ali mislim da svaka zajednica, kakva god, najmanja, najveća, mora da prosto postoji neko ko brine o svemu (poslovnasekretarica,46godina,odgovor:„upotpuno-stiseslažem”).


B. F.: Reci mi kako si razumela ovaj iskaz?Ispitanica: Pa mislim da mora da ipak, ako gledamo tako kao narod, da

mora neko da stoji... koliko-toliko da vodi nešto. Da ne može baš svako na svoju stranu da ide (nezaposlena,20godina,odgovor:„slažemse”).

Unavedenimodgovorimasenemožeuočitiproblematičnostvalidnostiindikatora.Ispitaniciiispitanicepokazujurazumevanjezaliderskuuloguvođeu organizovanju i usmeravanju jednog društva, odnosno države. Ispitanike/cekojisuseslagalisaiskazomsmopitali ikakvesuposlediceodsustvavođeponarod.Gotovosviispitanici/ce–saglasnisaiskazom–eksplicitnonavodeanarhiju,rasuloihaoskaonajvećepotencijalneopasnosti.Ujednomslučajuseovakavodgovorjavljaiakoispitanik(računarskitehničar,34godine,odgo-vor:„nitiseslažem,nitiseneslažem”)imaambivalentanodnospremaiskazu.Takođe,jednaispitanica’anarhiju’i’rasulo’nenavodieksplicitno,alinudive-omasličanopismogućihposledica(penzionerka,75godina,odgovor:„upot-punostiseslažem”).Poredovakvogviđenja,javljaseiobjašnjenjeukojemsenarodvidikao’stoka’kojutrebadovestiured(nezaposlena,52godine,odgo-vor:„slažemse”).

B. F.: A koje su posledice odsustva vođe po narod? Ispitanik: Anarhija, svako za sebe. Svako ima svoje mišljenje, što se kaže.

Svako vuče na svoju stranu. Opet ovo, ima vođa pa on ima kodeks neki ponaša-nja (domar,50godina,odgovor:„slažemse”).

B. F.: A koje su posledice odsustva vođe po narod?Ispitanik: Pa ništa, bilo bi anarhije. Po meni, ono, svako bi bio glavni (rad-

nik–viljuškarista,35godine,odgovor:„slažemse”).

B. F.: Da je narod bez vođe kao čovek bez glave. Na to sam mislio. Kako si shvatio taj deo u ovom iskazu?

Ispitanik: Pa narod je hiljadu ćudi, razumeš, hiljadu misli, hiljadu ideja [smeh]. I to ne vodi praktično ničemu ako nema ko to da kanališe i da...

B. F.: A koje bi bile posledice odsustva, dakle, šta bi bilo...Ispitanik: Anarhija.B. F.: Anarhija?Ispitanik: Anarhija (grafičkidizajner–samozaposlen,37godina,od-

govor:„slažemse”).

B. F.: Sada mi reci kako si ti shvatila ovaj iskaz?Ispitanica: Pa smatram da treba da postoji neko sa idejom i da se taj čovek

prati. U suprotnom je anarhija. U tom smislu apsolutno se slažem. Ali, opet, s obzirom na to da smo kroz istoriju imali priliku da vidimo Hitlera. Eto sada je Erdogan i tako ti neki malo, ovaj, žešći, kako bih rekla, političari koji više naginju


autoritativnoj vlasti, totalitarnoj da kažem, u tom smislu neću da kažem da se u potpunosti slažem. Inače bih se u potpunosti slagala, jer treba ipak razlikovati fanatizam od vođe (studentkinja,24godine,odgovor:„slažemse”).

B. F.: A koje bi bile posledice odsustva vođe po narod? Dakle, da nema vođe, šta bi se desilo? U smislu kakve bi bile posledice?

Ispitanica: Pa mislim da je nekako rasulo. Ja to shvatam tako, kao neko ra-sulo. Kako bi? Mora da postoji neka forma, ne znam, neki okviri ponašanja, bilo čega (nezaposlena,56godina,odgovor:„slažemse”).

B. F.: A koje su posledice ako nema tog nekog ko upravlja? Da li si možda pomislila na nešto? Šta bi odgovorila? Ako nemamo tog vođu, kako god da ga ti razumeš...

Ispitanica: Ja mislim rasulo opšte. Mislim da bi opšte rasulo bilo.(poslovnasekretarica,46godina,odgovor:„upotpunostiseslažem”).

B. F.: E sada mi reci kako si shvatio ovaj iskaz?Ispitanik: Pa recimo to je diskutabilno, zavisi od podneblja, od naroda. Jer

ako ne postoji neki vođa to vrlo lako može da se pretvori u anarhiju, što nije do-bro nikako.

B. F.: A kažeš zavisi od podneblja. Gde važi, gde ne važi?Ispitanik: Pa kod nas važi. Mislim da smo mi dosta anarhičan narod. I

nama treba vođa. E sad, poenta priče je da taj vođa bude korektan, pravičan itd. (računarski tehničar, 34 godine, odgovor: „niti se slažem, niti se neslažem”).

B. F.: Ako toga nema, njega nema, vođe nema, koje su posledice? To je ono što te pitam.

Ispitanica: Pa posledice su sve ovo što sam rekla, što on nosi i njegova uloga nosi. Da su jednostavno... e sada, ne može da kažeš da su bez vlade ili bez pred-sednika ili da nema ko da odlučuje. Nego prosto narod je jedna [smeh] ...

B. F.: Slobodno reci.Ispitanica: Pa narod je jedna... ajde, ne znam da li da kažem, ali stoka jed-

na koju treba... jednostavno… bez vođe ne može (nezaposlena,52godine,od-govor:„slažemse”).

B. F.: A koje su posledice ako nema vođe? Koje su posledice po narod?Ispitanica: Može da se zarati, može da se pravi uzbuna, može da se tučemo,

može svašta (penzionerka,75godina,odgovor:„upotpunostiseslažem”).B. F.: A ako nije ispred neko šta to ne funkcioniše, šta bi se desilo po tvom

mišljenju?Ispitanica: Nastao bi haos. Ljudi bi se previše opustili i vladao bi haos (ne-

zaposlena,20godina,odgovor:„slažemse”).


Na kraju, ispitanicima/cama smo postavili i pitanje ko je za njih primerdobrogvođe.Nisusviispitanici/cemoglidanaveduprimerdobrogvođe,zatoćemoovdenavestisamoonekojisudalikonkretneodgovore.

B. F.: Sada mi reci ko je za tebe primer dobrog vođe. Znači, ne mora aktuel-ni. Uopšte, za bilo kog vođu.

Ispitanik: Ne znam, prvo mi pao [na pamet] car Dušan Silni […]. Zato što je on bio uspešan u tome što je radio. A inače nemam pojma ko bi još mogao da bude.

B. F.: Kada kažeš uspešan na šta misliš?Ispitanik: Uspešan u smislu vođenja te srednjovekovne države. Proširenja te

države. I tako to. Sve što je bilo ’in’ u to vreme [smeh].B. F.: Je l’ ti pada na pamet još neki vođa? Ako ne, sasvim je u redu, dovolj-

no je.Ispitanik: Pa, ne znam, pao mi je na pamet Šarl de Gol.B. F.: Aha, zašto on?Ispitanik: Pa on mislim da je bio ’cool’, da je vodio nezavisnu politiku. U

odnosu na sadašnju Francusku, na primer.B. F.: Dobro.Ispitanik: I vozio ga je moj deda pa zbog toga(samozaposlenarhitekta,33

godine,odgovor:„upotpunostiseneslažem”).

B. F.: Imaš neki primer, kao istorijski...Ispitanik: Pa istorijski, ajde gledam. Lupam, Britanija i Britanci su imali

problema. Uvek su imali dobre poslove, dobre plate. Imali su problem sedamde-setih, osamdesetih godina sa huliganizmima, ovim-onim. Došla Margaret Tačer i sredila stvar što se tiče tih nekih stvari. Ne, apsolutno, ali je sredila. Dajem ti sada taj primer. Neko ko dođe... žena koje su se i grozili, ali su je poštovali.

B. F.: Je l’ ti pada na pamet neko kod nas? Ne ne sada, nego bilo kada u prošlosti.

Ispitanik: Kod nas?B. F.: Ne mora da bude samo Srbija.Ispitanik: Pazi, osim kralja Petra. Znači nekada ga je narod voleo, cenio, po-

štovao. Da je išao sa njim i u Albaniju, i na Krf i ovamo i onamo. A kad je opet i došao na vlast tu je bilo kontroverzi. Podeljene dinastije, ovamo-onamo, znaš. Čovek koji je bio cenjen, poštovan, uvažavan od strane svih, razumeš. Kao niko kao kralj Pera, ajde da kažeš. Svi pre njega, posle njega to su bili ili samoživi ili ovakvi-onakvi. I na kraju, završavali su kako su završavali (tehničarujavnompreduzeću,33godine,odgovor:„neslažemse”).

B. F.: Sada mi reci ko je za tebe primer dobrog vođe?Ispitanik: Uh, sada si me zatekao.B. F.: Znači ne mora da bude živ. Bilo kada bilo koji vođa.


Ispitanik: Dobar je bio Gadafi.B. F.: Zašto?Ispitanik: Zato što se... Mislim OK, koliko sam čuo... Ali opet u principu se

trudio. Mislim da je uradio bar 80 posto tog nekog cilja da obezbedi svaku ma-teriju, svako živo biće. Prvo u svojoj zemlji. Mislim, OK prvo u svojoj kući, dvo-rištu, naravno. Ali da svaki stanovnik ima neke najosnovnije, najelementarnije stvari. Znači od mesta stanovanja, stana, kuće. Od školovanja, zdravstva, pa tek onda ostalo(nižirukovodilacuhipermarketu,3�godina,odgovor:„nesla-žemse”).

Ispitanica: Da, da. Pa ja ne znam, ja sam iz tog perioda, ovaj... kada je vla-dao Tito, pa sada ne znam. Mislim, sa jedne strane jeste bio dobar, sa druge ne znam, moguće da je tu bilo i nekih drugih interesa i uticaja sa strane, ali ovaj...

B. F.: A neko ko nije sporan na neki način? Postoji neki vođa... kažem ne mora ni Srbija, ne mora da bude živ. Da li Vam pada bilo ko?

Ispitanica: Ne, ne pada mi baš niko na pamet(penzionerka,63godine,odgovor:„nitiseslažem,nitiseneslažem”).

Ispitanica: Ne, ne, nego ne radi mi baš mozak. Tražim oblast, ili zemlju ili istorijski period ne bih li se fokusirala da ga ono... što pre kažem [dugačka pauza u odgovoru]. Trenutno mi padaju na pamet samo... bukvalno vođe, ne znam za-što je to tako. Mislim na vrstu... ne na vrstu, na generale, na oficire... (nezapo-slena,52godine,odgovor:„slažemse”).

B. F.: Ko je za Vas primer dobrog vođe?Ispitanik: Tito, što je bio.B. F.: Još neko možda?Ispitanik: Ne.B. F.: Ne, dobro(domar,50godina,odgovor:„slažemse”).

B. F.: Dobro. Reci mi ko je za tebe primer dobrog vođe? Bilo kada, bilo gde.Ispitanik: Josip Broz Tito [smeh].B. F.: Još neko? Ako možeš da se setiš. Ako ne možeš, dovoljno je.Ispitanik: Pa ne znam... (računarskitehničar,34godine,odgovor:„niti

seslažem,nitiseneslažem”).

B. F.: A ko je za tebe primer dobrog vođe? Onakav kakav bi po tebi trebalo da bude. U tom smislu.

Ispitanica: Da kažem vođa sa utakmica [smeh]? B. F.: Možeš kako god, bilo ko. Dakle, ne mora čak ni sada da bude aktuelan.

Nego uopšte primer dobrog vođe, bilo kada, bilo koji.Ispitanica: Vođa?B. F.: Da.


Ispitanica: Pa ne znam. B. F.: Možeš da kažeš bilo koje ime, uopšte ne moraš da se ograničavaš.Ispitanica: Ja bih rekla ovaj vođa sa utakmice. U smislu...B. F.: Vođa navijača?Ispitanica: Da, navijača. A ovako inače...B. F.: Ako imaš još nekog? Ne? Dobro(studentkinja,22godine,odgovor:

„neslažemse”).

B. F.: A ko je za Vas primer dobrog vođe? To je moje potpitanje. Ko bi bio pri-mer dobrog vođe, ako može neki primer da se da, ako ne može...

Ispitanica: Pa meni Vučić (penzionerka,75godina,odgovor:„upotpu-nostiseslažem”).

Ispitanica: Vučić. Da. On mi je baš onako...(nezaposlena,56godina,od-govor:„slažemse”).

B. F.: Ne, ne. Taman posla. Ko je za Vas primer dobrog vođe, ako možete da navedete neki primer.

Ispitanica: Biće jako subjektivno, ali kada sam pričala sve ovo setila sam se svog oca (nezaposlena,55godina,odgovor:„slažemse”).

B. F.: A je l’ možete da mi navedete primer nekog dobrog vođe? Za Vas. Ko je za Vas?

Ispitanica: U Nemačkoj što je bio Vili Brant, kancelar. A to je bio čovek svih vremena, stvarno (penzionerka, 75 godina, odgovor: „u potpunosti se neslažem”).

Odgovori na poslednje potpitanje otvaraju nedoumice u vezi validnostiindikatora.Zarazlikuododgovoranadrugapotpitanjaovdesejavljajustavo-vikojinisukonzistentnisaskorovimanalikertovojskali.Konkretno,dalisemožerećidaispitanik/capokazujenizakstepenautoritarnostiukolikosmatradajedobarvođaGadafi,Tito,DušansilniiliAleksandarVučić?UizvesnojmeriproblematičnisuiodgovorikojiseodnosenaŠarladeGolaiMargaretTačer.Ispitanikposlednjunavodikaopolitičarkukoja je„sredilastvar”sanavijači-ma,odnosnoproblemomhuliganizma.Ujavnommnjenjuovajslučajsečestoističekaoprimer’čvrsteruke’idrakonskihkaznikojesudoveledonavodnogili stvarnog rešenja određenog društvenog problema. Ipak, smatramo da setumačenjuovihodgovoramorapristupitiopreznije.Imajućiuvidudaispita-nicima/camanismopostavilibilokakveokvirezanavođenjeprimeradobrogvođeoninisunužnomoraliuzimatiuobzirsamiskaz(indikator).Potpitanjesemožerazumetiikao’novo’zasebnopitanje.razlozizaisticanjebašnavede-nihprimeranemorajuimativezesaautoritarnomprirodomvlastinavedenihvođa(ovovažisigurnozamakarnekeodnjih).Tosemoždanajjasnijevidiu


slučajuispitanikakojinavodiGadafijakaoprimerdobrogvođe(nižirukovodi-lacuhipermarketu,3�godina).Objašnjenjeovogispitanikasetičepoboljšanja(stvarnogilinavodnog)materijalnihuslovastanovništvalibije,anepolitičkeprirodenjegovevladavine.Dakle,onimogubitinavedenikaodobrevođeiznekogdrugograzloga.Usvakomslučaju,izuzetakuodnosunaostaleodgovorepredstavljasamojednaispitanicakojajeodraslauNemačkojikaoprimerna-vodiVilijaBranta.

UMeSTO ZAKLJUčKA – vReDNOSNA NeKONZISTeNTNOST ILI PROBLeM vALIDNOSTI INDIKATORA?

Indikatorseuvećinislučajevapokazujekaopouzdan.Ispitanici/cenisusma-tralidajeiskaznejasanilidvosmislen,tesurelativnobrzoodgovaralinapo-stavljenopitanje.Takođesemožeuočitikonzistentnostupogleduodgovorais-pitanika/canapotpitanjakojasmopostavljalinakoniskaza.Moglobiserećidapojamvođe,zahvaljujućisvomsimboličkom’naboju’,kodispitanika/castvararazličitatumačenjaiskaza.Dokjezajednepostojanjevođegarantstabilnostiiodsustvaanarhije,zadrugesampojambudiasocijacijenaneželjenuulogupolitičkihaktera.Zajedandeoispitanika/ca(kojiseneslažusaiskazom)vođanijepotreban,većuređensistemkojibiomogućio’normalan’političkiživot.Takođe,nekiodnjihističudabiprihvatanjeulogevođe(odnosnoslaganjesaiskazom)značilodagrađaninisusposobnidasamostalnodonoseodluke.

Jedino značajno odstupanje uočili smo kod (pot)pitanja u vezu sa (isto-rijskim)primerom(dobrog)vođe.Nažalost,svakiistraživačkipristupimasvo-ja ograničenja, a ova trivijalna tvrdnja u jednakoj meri važi i za metodolo-škaistraživanja.Imajućinavedenouviduveomajeteškodecidiranoseodredi-tipremaznačajuodgovoraispitanikakojisejavljajuuslučajuovogpotpitanja.Postojivišerazlogazaštomoramobitioprezniudonošenjuzaključka.Problemse javlja u slučaju ispitanika/ca koji se ne slažu sa iskazom (svi osim jedneispitanice),odnosnozauzimajuneutralanstav(računarski tehničar,34godi-ne,odgovor:„nitiseslažem,nitiseneslažem”).Iakoseneslažusaiskazomoviispitanici/cenudeodgovore(napotpitanje)zakojebisemoglorećidaukazujunaprisustvoautoritarnihvrednosti.

Ukratko,javljasedilemadalijevalidnostindikatoradovedenaupitanjeiliseradiosukoburazličitihimeđusobnosuprotstavljenihvrednostikojesuprisutnekodispitanika/ca.Nemožemodatikonačanodgovor,alitrebaimatiuvidunekoliko’olakšavajućihokolnosti’povalidnostindikatora.Iakosuna-vedeniispitanici/cezauzelinegativanstav–patimeiprematakodefinisanojulozivođe–ovajterminsmokoristiliunastavkurazgovora,odnosnopome-nutompotpitanju(primerdobrogvođe).Pojamvođesmourazgovoru(nakonodgovoraispitanika/canalikertovojskali)moglizamenitiinekimdrugimter-minom.Takosmomoždamoglipostavljatipotpitanjakojabiumestorečivođa


bilaformulisanakrozpojmovekaoštosu„lider”ili„državnik”.Ipak,zatakvorešenjesenismoopredelilikakobismounastavkurazgovora(nakonodgovoranalikertovojskali)ostalištobližesamomsadržajutvrdnje(„Bezvođejesvakinarodkaočovekbezglave”).Aliizabranometodološkorešenje(unutarnašegistraživanja)nosilojeopasnostsugestivnogpotpitanjakojaispitanika/cu’vra-ća’napojamkojijeuprvimahodbacio.Tražitiodispitanika/cekojisuizrazilineslaganjesaiskazomdanaveduprimerdobrogvođemoglojebitishvaćenoikaopozivzaukazivanjena(istorijsku)ličnostkojaimjeiznekog(drugog)ra-zloga’bliska’,uprkosnjegovojautoritarnosti.Vansvakesumnjejedasudaljaistraživanjanaovomplanuneophodna.stogaseovajradmorashvatitisamokaopočetnidoprinosnaporimazametodološkounapređenjekvalitetaupitni-kaipouzdanostiindikatora.Makarkadajeupitanjusrbija.

LITERATURA

Anderson,Amyetal.200�.Usabilitytestingandcognitiveinterviewingtosupporteco-nomicformsdevelopmentforthe2002economiccensus.Proceedings of the Statisti-cs Canada Symposium 2001 – Achieving Data Quality in a Statistical Agency: A Metho-dological Perspective.

Blair,JohnnyandPresser,stanley.�993.surveyProceduresforConductingCognitiveInterviewstoPretestQuestionnaires:AreviewofTheoryandPractice.Proceedings of the ASA Section on Survey Research Methods.Alexandria,VA:AmericanstatisticalAssociation.

Cannell,Cherlesetal.�989.New Techniques for Pretesting Survey Questions.AnnArbor:surveyresearchCenter

DeMaio,Theresaetal.�993.Protocol for Pretesting Demographic Surveys at the Census Bure-au.Washington,DC:U.s.BureauoftheCensus.

Ericsson,Anders,andsimon,Herbert.�980.“VerbalreportsasData”.Psychological Re-view87:2�5–25�.

Fajgelj, stanislav. 20�0. Metode istraživanja ponašanja. Beograd: Centar za primenjenupsihologiju.

Filipović,Božidar.20�8.„Oprivatizacijiiprivatnomvlasništvu–kvalitativniikvanti-tativnipristupproblemuvrednosneorijentacije”.Uur.Pešić,Jelenaetal.Srbija u uslovima globalne krize neoliberalnog oblika kapitalističke regulacije.Beograd:Filozof-skifakultet–Institutzasociološkaistraživanja.

Geisen,EmilyandBergstrom,Jennifer,20�7.Usability Testing for Survey Research.Cam-bridge:Elsevier.

Jabine, Thomas et al. �984. Cognitive Aspects of Survey Methodology: Building a Bridge Between Disciplines.Washington,DC:NationalAcademyPress.


Jobe, JaredandMingay,David.�989.“CognitiveresearchImprovesQuestionnaires”.American Journal of Public Health,79:�053–�055.

lazić,Mladen.�99�.„statusnakonzistencijadruštvenihgrupa”.Uured.BranimirKri-štofić,Vladimirlay,BenjaminPerasović.Socijalna struktura i kvalitet života u Hrvat-skoj.Zagreb:IDIs.

lazić,Mladen(ur.).2000.Račji hod.Beograd:FilipVišnjić.

lazić,Mladen.20��.Čekajući kapitalizam: nastanak novih klasnih odnosa u Srbiji.Beograd:službeniglasnik.

lazić,MladeniCvejić,slobodan(prir.).20�3.Promene osnovnih struktura društva Srbije u periodu ubrzane transformacije.Beograd:Čigojaštampa.

lazic, Mladen and Cvejic, slobodan. 20�5. “Post-socialist Transformation and Va-lue Changes of the Middle Class in serbia”. European Sociological Review, 27 (6):808–823.

lazić,Mladen(prir.).20�4.Ekonomska elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog poretka,Beograd:Čigojaštampa.

lazić,Mladen(prir.).20�6.Politička elita u Srbiji u periodu konsolidacije kapitalističkog po-retka.Beograd:Čigojaštampa.

Miller,Kristenetal.20�4.Cognitive Interviewing Methodology.Hoboken: JohnWiley&sons.

Petrović,Irena.20�3.„Promenevrednosnihorijentacijasrednjeklaseuperiodupostso-cijalističketransformacijeusrbiji”.Sociologija40(3):375–394.

Pešić,Jelena.20�6.Vrednosne orijentacije u postsocijalističkim društvima Srbije i Hrvatske,(doktorskadisertacija).Beograd:Filozofskifakultet–UniverzitetuBeogradu.

Presser,stanleyetal.(ed).2004.Methods for Testing and Evaluating Survey Questionnaires,Hoboken:Wiley.

royston,PatriciaandBercini,Deborah,�987.“QuestionnaireDesignresearchinala-boratorysetting:resultsofTestingCancerriskFactorQuestions”.Proceedings of the ASA Section on Survey Research Methods.Alexandria,VA:AmericanstatisticalAssoci-ation,829–833.

Willis,Gordon,20�5.Analysis of The Cognitive Interview in Questionnaire Design.Oxford:OxfordUniversityPress.


Božidar Filipović

THE LEVEL OF AUTHORITARIANISM IN EMPIRICAL RESEARCH – INTERPRETATIONS OF THE qUANTITATIVE INDICATOR

SUMMARY

Theproblemofvalidityisthecentralthemeofourwork.Inparticular,weare

interestedinmeasuringthelevelofauthoritarianisminempiricalresearch.We

wanttopointoutthepotentialcontributionofaqualitativeapproachtothis

problem.Attentionisdevotedtoonlyoneindicator:„Withoutleaders,every

nation(ality)islikeamanwithoutahead”.Thisquestionhasbeenusedina

seriesofdomesticandinternationalresearchinthelastfewdecades(south-

EastEuropeansocialsurveyProject).Itisthestartingpointofourqualitative

research.Thegoalofqualitativeresearchistobetterunderstandthemeaning

thatrespondentsattachtotheabovestatement.Throughsemi-structuredin-

terviews,wegotadeeperinsightintotheinterpretationsandanswersonthe

likertscale.Althoughthequalitativeresearchwascarriedoutonarelatively

small(quota)sampleof20respondents,weconsiderthedatatobeinteresting

andrelevant.Theresultsappearassomekindofsupplementorcorrectionofa

largeamountofquantitativedatathathavebeencollectedsofar.

KEYWORDS: Authoritarianism, Validity, Questionnaire, Qualitative Research.

UDK 316.334.3 331.105.44(497.11)

Zoran Stojiljković1


Erozijainstitucijai/ilipopulističkoopelonadautonomnim(samo)organizovanjem:slučajsindikatausrbiji

SAŽETAK

Ključnunegativnuodrednicupopulizmačininjegovizrazitiantipluralistički

stavisamasledstvenakvazidemokratskapraksa.Unjihovojjezgrisunastoja-

njedasemarginalizujesvakoautonomnodruštvenosamoorganizovanjeiza-

menipraksomkontrolisanjapostojećihistvaranjemparalelnihorganizacijai

institucija.Posledično,oddemokratijeostajesamoruiniranaspoljnafasada.

Istovremeno,takosemodelirapraksaprigodnog,nedelatnog,fragmentiranog

iuzajamnopolarizovanogaparalelnovećmanipulativnoprerađenogikontro-

lisanogdruštvenogkvaziorganizovanjaiparticipacije.rezultirajućanemoći

nepoverenjekojegrađaniimajuprema,recimo,civilnomsektoru,medijimaili

sindikatimaiprofesionalnimudruženjimarezultatje,naravnoporedsopstve-

nihdeficita,svesnenameredaserazoriiobesmisli,ilibarčvrstokontroliše,sve



štovećnijepodkontrolompopulističkogvođeinjegoveklijentelističkemreže.

Autornastojidasvojuodabranumetodskupozicijutumačenjapopulizmakao

dokidanjaefektivnogpluralizmaargumentujenapoljuanalizedelovanjasin-

dikataiinstitucijasocijalnogdijalogausrbiji.

KLJUČNE REČI: populizam, pluralizam, klijentelizam, sindikati, participacija

PROLOG: NeUTeMeLJeNI OPTIMIZAM POBeDe LIBeRALNe IDeOLOGIJe I KRAJA ISTORIJe (FUKUJAMA)

Danas,tridecenijenakondemokratskeeuforijeiprobuđenihnadastvorenihpadom Berlinskog zida, unutar aktuelne krize planetarnih razmera, svako-dnevnadešavanjaiprotestipružajuobiljepovodaimaterijaladase(ponovo)postavipitanje:dalijedrugačiji,humanijiipravedniji,svetmogući,akojeste,kakogaostvariti?Nasuprotprobuđenimnadama,umodernimpostdemokra-tijama(Krauč20�4)dominacijakorporativneoligarhijeinjenbrakizračunasadomicilnimpolitičkimelitamademokratskeprocedureodlučivanjaprazniodsvakogrealnogsadržaja.Istireducirajućiučinakimaipolitičkommejnstri-munaokosuprotstavljenipopulizamipopulisti.Jačanjedesnogpopulizma,dokogaje,natalasuterorizma,migrantskihkrizainoveofanzivekorporativnogkapitala,aliipovratkauatmosferuhladnograta,umeđuvremenudošlo,govo-ridatonećebitinilakniizvestanposao.Naime,unekolikoposlednjihdece-nijadošlojedokonvergencijevišenezavisnihkriza,čimejestvorena„savršenaoluja”kojaotvaravratapopulizmunadosadaneviđennačin,naročitoonimoblicimadesnogpopulizmakojiobjedinjujeekonomski,kulturniibezbedno-sni protekcionizam (Brubaker 20�8, �6). savršena oluja je nastala aktivnim,diskurzivnimstapanjemilipovezivanjemekonomske,izbegličkeibezbedno-snekrize.

PrvosufinansijskikrahiVelikarecesijauEvropibilipojačanikrizomdr-žavnogduga idubokominstitucionalnomkrizomevrozone i sameEvropskeunije. Zatim, populističku reakciju je najdirektnije i najočevidnije izazvalaevropskaizbegličkakriza20�5.godine.Talasterorističkihnapada20�5.doneojetrećiključnielement„savršeneoluje”.Ipak,povećanaučestalostisimbolič-kiodjeknapadauParizu,Briselu,Berlinu,londonu,kaoiogromnamedijskapažnjakojusuprivukli,omogućilisupopulističkojdesnicidaizgradiidramati-zujeosećajnesigurnostiiranjivosti.Napadisuimomogućilidašmitovskupo-litičkusemantikuprijateljaineprijateljaudružesahangtintonovskomtezomosukobucivilizacijainvokacijamarataizmeđuradikalnogislama–iliponekadislamaucelini–iZapada(Brubaker20�8,�4).Poslednji,četvrti,elementsa-vršeneolujejekrizajavnogznanjanakojuukazujudebateolažnimvestima,alternativnimčinjenicamaivremenupostistine.

Zoran Stojiljković | Erozija institucija i/ili populističko opelo nad autonomnim (samo)organizovanjem: slučaj sindikata ... 273

Preobiljeinaizgleddemokratskahiperdostupnost„informacija”uhiper-povezanomdigitalnomekosistemu,produbljenaumnožavanjemdezinforma-cija koje se plasiraju radi profita ili kao propaganda oslabili su autoritet po-sredničkihinstitucijakojeproizvodeidistribuirajuznanje:univerziteti,naukaištampa.Zbogtogasenadsvakutvrdnjuoposedovanjuznanjanadnosioblaksumnje.

„savršenomolujom”došlojedorenesansenacionalnihidentiteta,plimeosećajaugroženostiodemigranataudemografskimstarimevropskimdruštvi-ma–posebnoizraženimnanjenomistokugdeježivosećanjenaistorijskapo-tonućainestajanjedržave.Izazovevropskimliberalnimvrednostimaupuću-jupopulističkilideripoputOrbanaiKačinjskogpokazujućimanje-više otvoreni prezir prema pluralističkoj artikulaciji političke volje, podeli vlasti i nezavisnosti pra-vosuđa ili medija.

Dalju redukciju demokratije, njenu antipluralističku i autoritarnu kari-katuru dobro ilustruje poznati govor u cilju pohvale „neliberalnoj demokra-tiji”mađarskogpremijeraViktoraOrbana,ukomeonkritikuje„podele”kojedemokratijaprirodnoizazivaizalažesezaizgradnju„velikevladajućepartije,centralnogpoljasilekojejeustanjudaartikuliševažnanacionalnapitanjabezneprestanogsukobljavanja”.(Miler,20�7:94–97)

Pokazuje se, međutim, da je populizam kao neliberalni poredak i režimvlastiodrživ jernastojidase legitimiraodbranominteresavećinepredinva-zijomagresivnih,civilizacijskirazličitihmanjinakojesenedajuintegrisati.Uodbranisopstvenog(hrišćanskog)svetadozvoljenojeslužitiseinedemokrat-skimsredstvimaioslonitisenanacionalizamiprotekcionizam.

Istovremeno,pomišljenjuIvanaKrasteva,globalizovanineoliberalnipo-redak ne ostavlja prostora za renesansu leve alternative i klasnog identiteta.Primeraradi,umestonedelatnesindikalnesolidarnostipozicijaseuusposta-vljenimpredatorskim(grabežljivim)režimimau(polu)periferijskimzemljamadapromenitiuspešno,akovećnistedeomrežamoći,najpreemigriranjemurazvijenijeevropskezemlje(Krastev20�6).Izaista,prostoriCentralne,IstočneEvropeiZapadnogBalkanaseopasnodemografskiprazne.

U POTRAZI ZA ZAGUBLJeNIM IDeNTITeTOM: RADNIčKA KLASA (Ne) ODLAZI U RAJ

Kadajeolevojalternativireč,dvestotagodišnjicaodMarksovogrođenja(�8�8–20�8)predstavljalajezgodanpovodzaorganizovanjebrojnihraspravaiistra-živanjakojazaciljimajuodgovornapitanjekolikosuMarksinjegovamisaoidanasživiiprihvaćeni.UtomokviruvišenointeresantnisunalaziIpsosovogistraživanjasprovedenogu28zemalja,nauzorkuod20.000ispitanika.Uuzor-kusenašloi500građanasrbije(Global@socialismsurveyDeck,Ipsos,20�8).razlikujemolisemibitnijeposvojimuverenjimaoddrugihidalijetačnau


ovdašnjojjavnostiraširenaocenaograđanimasrbijekaonepopravljivimega-litaristimaifanovimadržavnogsocijalizma?

Nasuprotraširenimstereotipima,građanisrbijenemajunekunaročitužalzasocijalizmom.Onidvotrećinskiprihvatajustavdakompeticijaizvlačinaj-boljeizljudiinatprosečnonebi,akobivećmoralidabiraju,prednostdaliso-cijalnojpravdinadindividualnimslobodama.solidarnijiikohezivnijiodnassuFrancuzi,Nemci,Englezi,pairadoholičniJapanci.Natprosečnetričetvrtinesuizatodakovišeradiiznaiimavišetalentavišeizaradi.Aliivišeizdvojizapotrebezajednice–gotovodevetoddeset jezaprogresivnooporezivanje.Ipak,zavećinusocijalizamnijeteksistempolitičkeopresijeidržavnogterora–posebnounjegovojviđenojfolklornobalkanskoj,„samoupravnoj”varijan-ti. Građani srbije su i iznad visokih svetskih proseka za neuslovljeni bazičnidohodakzasvedržavljane.Zdravstvenuzaštitukaoljudskopravoprihvatamogotovostoprocentno.

Jednopitanjeiodgovorusrbiji,pomomesudu,zaslužujuposebnupažnjui tražepokušaj razjašnjenja.Unutarplanetarne,skromnetrećineanketiranihkojismatrajudajeradničkaklasaintegrisanaupoltičkiporedak,srbijaje,pomnjenjusopstvenihgrađana,naubedljivoposlednjemmestu.Teksvakisedmi(�4odsto)smatradaradništvoimazadovoljavajući,ravnopravnitretmanunu-tarpolitičkihinstitucija.

Kada je o levoj alternative reč, dvestota godišnjica od Marksovog rođenja (1818-2018)

predstavljala je zgodan povod za organizovanje brojnih rasprava i istraživanja koja za cilj imaju

odgovor na pitanje koliko su Marks i njegova misao i danas živi i prihvaćeni. U tom okviru više no

interesanti su nalazi Ipsosovog istraživanja sprovedenog u 28 zemalja, na uzorku od 20 000 ispitanika.

U uzorku se našlo i 500 građana Srbije ( Global @ Socialism Survey Deck, Ipsos, 2018). Razlikujemo li

se mi bitnije po svojim uverenjima od drugih i da li je tačna u ovdašnjoj javnosti raširena ocena o

građanima Srbije kao nepopravljivim egalitaristima i fanovima državnog socijalizma?

Nasuprot raširenim stereotipima, građani Srbije nemaju neku naročitu žal za socijalizmom.

Oni dvotrećinski prihvataju stav da kompeticija izlači najbolje iz ljudi i nadprosečno ne bi, ako bi već

morali da biraju, prednost dali socijalnoj pravdi nad individualnim slobodama. Solidarniji i

kohezivniji od nas su Francuzi, Nemci, Englezi pa i radoholični Japanci. Nadprosečne tri četvrtine su i

za to da ko više radi i zna i ima više talenta, više i zaradi. Ali i više izdvoji za potrebe zajednice - gotovo

devet od deset je za progresivno oporezivanje. Ipak za većinu socijalizam nije tek sistem političke

opresije i državnog terora – posebno u njegovoj viđenoj folklorno balkanskoj, „samoupravnoj“

varijanti. Građani Srbije su i iznad visokih svetskih proseka za neuslovljeni bazični dohodak za sve

državljane. Zdravstvenu zaštitu kao ljudsko pravo prihvatamo gotovo stoprocentno.

Jedno pitanje i odgovor u Srbiji po mome sudu zaslužuju posebnu pažnju i traže pokušaj

razjašnjenja. Unutar planetarne, skromne trećine anketiranih koji smatraju da je radnička klasa

integrisana u poltički poredak Srbija je, po mnenju sopstvenih građana, na ubedljivo poslednjem

mestu. Tek svaki sedmi (14 odsto) smatra da radništvo ima zadovoljavajući, ravnopravni tretman

unutar političkih institucija.

legitimnosepostavljapitanje:kosveorganizujeiučestvujeupolitičkomopeluzaradništvoizaposlene?radništvojepresvegagotovosvudanestaloizstranakaipolitikeitokakokonceptualnotakoipersonalno.Nesamoizpolitič-kihprioritetavećifizičkiizvrhovastranakaiparlamentarnihklupa.Itojepla-netarnitrend–trebasamouporediti,primeraradi,sastavbritanskihparlamen-


taracaizredovalaburistadanasipretri-četiridecenijepavidetirazmereovogprocesa.Istovremeno,sindikatisumarginalizovani,obeshrabreniaakotrebaipotkupljeniifragmentirani.socijaldemokratija–klasičanpartnerisaveznikkaodavišenemaštadausvomoportunizmuponudisindikatimaizaposleni-ma.ToniBlerjesvojevremenosindikalnimvođamaciničnopreporučiodaseioniotisnunapučinutržišnihpolitičkihkalkulacija.Posledično,zaposlenisesvevišeokrećulevimi,posebno,desnimpopulistimaštosamodalje(nacional-no)deliislabisindikate.Ajakisusindikati,ipomišljenjunjimanesklonihme-đunarodnihfinansijskihinstitucija,bilinajsolidnijabranapredrastomenor-mnihdruštvenihnejednakosti.

Crkve, posebno kod nas i to posebno najuticajnija sPC, ne reaguju pro-tivsveprisutnepohlepe,eksploatacije,sebičnostiauprilogzavetusolidarnostiiskromnosti.Prevelikakcenatnaposebnimrodnim,generacijskimiliuskim,profesionalnimikorporativnimidentitetimasamojedaljezamagliozajednič-ki,klasniinteres.

Zatvoren je socijalni pristup kvalitetnom obrazovanju a dominantna jeideološka neoliberalna histerija. Praksa, recimo, preterane kompetitivnosti ipermanentnogtestiranjavodidonebrigezadrugekojasesistematskinegujeodvrtića.

Konačno,socijalniliftjezaglavljennanajvišimsocijalnimspratovima.sviostali–srednjislojevi,radništvo,prekarizovaniipodvlašćenisuuslobodnompadu.Bezobziradalismodokrajaosiromašeniili„tek”profesionalnouniže-ni i ignorisaniodstranepartijskihatamanauprosveti,kulturi,pravosuđuilimedijima.

Jesulizaposleni,posebnoonijošorganizovaniusindikatima,zaslužilidaživibudu(politički)sahranjeni?ČinisedajenakrajutačnaonaMarksovadaproleterinemajudomovine.Itoiposlesticanjapolitičkihpravainakaznespre-mnostidasepodtrubamanacionalnepropagandesvrstajuubojneredovejedniprotivdrugih.Posledično,vrtimoseuzačaranomkruguukomesveslabijipoli-tičkiuticajvodisveslabijojekonomskojipozicijinatržišturada.Iobratno.

Za(o)tužnislučajsrbijedodatnojekarakterističnodanakonratneavan-turei iskustvasankcijaibombardovanjadolazi,unekojvrstizlokobnogsce-narija,odsustvorazvojnestrategijepraćenoserijomneuspešnihprivatizacija.U drugom činu ovdašnje društvene tragedije sledi, dakle, fuzija ekonomskihmeraiporeskihpolitika,bezpratećegsnažnogantimonopolskogzakonodav-stva,kojeservilnoiduupriloginteresimakorporativnogkapitalaipartijskedo-minacijenadpartijski impregniranimineefikasnimjavnimsektorom.Una-rednom,trećemčinulogičnosledisvenekvalitetnijaiprekarnijazaposlenost–danasjeteksvakisedminoviuposleninaneodređenovreme.Urazrešnici,uposlednjemčetvrtomčinusvihsedamdesetodstosrećnikakoji imajukakav-takavposaoradizamanjeodprosečnih400evra.Tojeopetosetnomanjeodpribližno600evrakolikotrebazapunjenjeprosečnepotrošačkekorpezatro-članuporodicu.


Čudi li onda ova porazna procena društvene moći radništva u srbiji?Iznenađujeliondapretežnopozitivanstavkojinjenigrađaniimajuprema,isti-nizavoljumitologizovanom,samoupravljanju?

Danasusvetu,sudećibarpostavovimaanketiranih,marksističkaeshato-logija – uverenje da je proleterijat grobar klasnog poretka a sam marksizammozakradikalnerevolucionarnepromenepokazalasesamozadovoljnimineu-verljivim,čakzamnogeneprivlačnimprojektom.Pogotovoupolitičkiopre-sivnimrežimimakojisuse,odrevolucionarnogboljševičkogeksperimentadodanas,pozivalinamarksizam.

Nadrugojstrani,nalazipokazujudajeplanetarnakvalifikovanavećinazasocijalnukohezijuisigurnost,manjenejednakostiidostojanstven–ugovoren,bezbedanipristojnoinavremeplaćenaneteknesiguran,prekarnirad.Dadotogadođeočitodajeneophodnodaseradništvo,boljerećidanaszaposleni,vrate,samoorganizovaniuautonomnisindikalnipokretikrozširedruštvenemreže,najavnuscenuipotisnuiuslovesamozabavljenisvetpolitičkihakterai institucija.Politički kapitalizam – brak iz računa političkih elita i korporativnog kapitala i prateća trulež korupcije i klijentelizma, uključivši i rasprodaju savesti, nisu jedina preostala mogućnost.

NOvA SLIKA IZ 2018. GODINe: FRUSTRAcIJA, SKePSA I APATIJA (POLU)ZAPOSLeNIH

UistraživanjuCentrazasindikalizamobavljenompolovinom20�8.godinenauzorkuod2500ispitanika,poredistraživanjaianalizestatusairadnihpravazaposlenihisvihradnoangažovanih(uzkontrolnugrupunezaposlenih),ufo-kusujebiloidetektovanje(ne)postojanjanjihovogsindikalnogidentiteta.

Šest kratkih ilustracija aktuelnog stanja

Širi interpretativni kontekst analizi sindikalnog identiteta čini narednih šestilustracijaformiranihnaosnovuiskazanihstavovskihopredeljenja.

�.Proizvedenajekod(potencijalno)zaposlenihsvestda„našebešesi”idaimodelnadeluisamevlastiradezakapitaliste.

Presvega,posuduanketiranih–njihpribližnopolovine,radnapravasedanaspoštujumaloiličaknimalo,atekdoneklesmatrajošneštovišeodtre-ćine.Nadrugojstrani,daseradnapravapoštujuuvelikojmerimisliteksvakidvanaesti(8%).Istovremeno,desetputavećijeudeoonihkojidržedasurad-napravabilavišepoštovanauvremesocijalizmaodonihkojismatrajudajetoslučajdanas(55,2:5,5%).No,nijezazanemarivanjeničinjenicadadvepeti-neanketiranihilineznaodgovorilismatradaradnicimaidejednakološe.Da(polu)zaposleni,kvalifikovanadvotrećinskavećinanjih,ipakjasnodetektuju


priroduaktuelnogrežimanajrečitijegovoričinjenicadajedvadesetdvaputavećiudeoonihkojismatrajudavlastvodivišeračunaointeresimakapitalistaodgotovosimboličkogudelaonihkojimisledavlastvišezastupaintereserad-nika(65%:3%).

sanitarnikordonzaodbranurežimačinionatrećinakojaneznaodgovor(�8%)ilipakmislidarežimujednačenovodiračunaointeresimaijednihidru-gih(�4%).logičnajepretpostavkadaseradiopristalicamastranakavlasti,štojejošjedanpokazateljmereukojojpolitičkepodelepresecajulinijemogućegoperativnogjedinstvazaposlenih,paisindikalnogčlanstvairukovodstava.

2.samradsesvemanjevidikaosamosvrhaisamoostvarenje,aliipredmetsticanjasocijalnogkapitala,odnosnoprostordruženjaisolidarnostisakolega-masaposla.Umestosamosvrheiispunjenjaradse,iakojošuvekveomaznača-jan,sveviševidikaoinstrumentalnosredstvozaobezbeđenjeegzistenciječijasesvrhapomerakaprivatnostiiliprestižuibogatstvu.

3.Zaposleniipotencijalnozaposlenibi,barnjihpolovina,mogliibezpar-ticipacije, ugovora i slobodnog sindikalnog organizovanja ako bi bili dobroplaćeni,imalirelativnosiguranposaoiakobiimsepoštovalaosnovnaradnaprava.rečju,akonebibiligladniišikanirani.

4.Narušenasuozbiljnoradnapravaiusledtogapostojiposledičnoneza-dovoljna,aliijošpreapatična,većinska(potencijalna)sindikalnaklijentela.

Ilustracijeradi,približnetripetineanketiranihjenezadovoljnostanjemisvesnokršenjaradnihprava.Njihčetirioddesetčaktvrdidaimailičnoisku-stvokršenjapravauširokomlukuodneisplaćivanjailikašnjenjazarada,ne-plaćanjaprekovremenograda,neuplaćivanjasocijalnihdoprinosa ilipretnjeotkazom,idiskriminisanja,domanjkaveHTZzaštiteilimobingovanjaipretnjizbogsindikalnogdelovanja.No,trećinajesvetoprećutala,samosesvakidesetinekomzbogtogaobratio,asindikatutekjedanodtihdeset.

Daseneraditekosubjektivnojipristrasnojproceni,neutemeljenojuči-njenicama,većorefleksijiobjektivnogstanjanajboljegovoriGlobalniindekssindikalnih prava MKss. Na njemu su izabrani indikatori razvrstani na skalikoja ideod�do5+,pričemu,obrnutoškolskimocenama,najvećavrednostpokazujepotpunoodsustvovladavineprava.srbijasenašlaugrupizemalja,za-jednosa,recimo,sAD,VijetnamomiBIH,kojaje„osvojila”nezavidnučetvor-kukojaoznačavastanjesistematskogkršenjaradnihisindikalnihprava.

5.Značajanpercipirannivokršenjaradnihisindikalnihpravavodisitua-cijiukojojkakvo-takvopoverenjeuinstitucijeiorganizacije,semdelimičnovlastivezesavlašću,neprelazitrećinu–sindikatnaprostonijenikakavizuze-tak.Dakle, ne radi se samo o gubitku poverenja u sindikat već o kompletnoj eroziji institucija i posledičnom neverovanju da ’bilo ko, pa i sindikat može da te zaštiti kroz institucije sistema’.

Primeraradi,akozbogneefikasnogiuznačajnojmeripolitičkiinstrumen-talizovanog pravosuđa radni sporovi traju godinama, zaposleni više ne videsvrhu traženja zaštite od strane sindikata. I pored besplatne pravne pomoći


suđenjećetrajatigodinama,aodnečegaumeđuvremenutrebaiživeti.Najzad,ako ga odlukom suda ili inspekcije rada vrate na posao poslodavac ne moradagaprimi,odnosnomožedaignorišepresuduilirešenjegotovobezikakvihposledica.

6.Kadjeosindikatimarečonisenevidekaoosnovnigarantodbranepo-ložajaipravavećkaotekjedanodfaktorapotencijalnoguticaja.

Utomokvirukreće i strategijakapitaladaseraširi logikapokojojsedopristojnihzarada,uslovaradaikarijernognapredovanjamožedoćiibezsindi-kataisopstvenogangažovanja,odnosnodasuonipresmetnjaiopasnostnegomogućnost.

Mogli bismo konstatovati da se radi o opadajućoj liniji od (�) približnodvotrećinskeidentifikacijesasvetomradaugroženomodkoalicijevlastiika-pitalakojaradiprotivnjihovihinteresa,(2)tekneštonižegjasnoizraženogne-zadovoljstvasvojompozicijomuprocesuradaiširinomiobimomkršenjarad-nihisindikalnihpravakojomsučestoiličnopogođeni,(3)svestipolovineobarnačelnomznačajuparticipacijeuodlučivanju,sindikalnogorganizovanjaipravanaštrajk,do(4)manjeodtrećineonihkojiimajukakvo-takvopoverenjeu(nemoćne)sindikate.

NeMOć SINDIKATA KAO eFeKAT RAZUĐeNe I USpEšNE ANTISINDIKALNE STRATEgIJE

Upopulističkomporetku,međutim,sarazvijenimpartijskimzapošljavanjemisveprisutnimklijentelističkimmrežama–ukombinaciji sastrahomodgu-bitkaposla,efekatjelogikasamoodržanjaisveprisutneapatijeipomirenosti.Štobi,udelusaindikativnimnaslovomSa verom u nepoverenje,rekaobugarskipolitikologIvanKrastev(Krastev20�3),nastajestanjeunutrašnjei/ilispoljneemigracijeukojojsenalazičitavnarod.AnalogijesanašimpiscemisatiričaremradojemDomanovićemuvarijantinjegovogimrtvogmoraivođekojisebe-spogovornosledisuvišenegoočite.

sindikati i njihova rukovodstva, uključujući i pisca ovih redova, u tomokviru–znajućidasubezresursaiširepodrške,obavljajusvojuulogubezdo-voljnovere,energijeistrateškeupornostiiumeća.Isameorganizacijeičlanstvoplutaju između potrebe da ubedljivije ostvare svoju svrhu i nastojanja da sapolitikomivlašćunapravenekuvrstuprećutnogkompromisnogsporazuma.Ilisepak,direktnoinekritički,oslonena(opozicioni)političkikišobran.

Umeđuvremenu,sindikatisuostaliibezjedinstvenestrategijeibezpouz-danogpolitičkogpartneraibezširegpoverenjaipodrške.Utakvomčeličnomzagrljaju civilnom društvu i sindikatima preostaje jedino uloga mlađegposlušnogpartnera.Ili,uslučajuotpora,narodnogizdajnika.

Istovremeno, u znatnom delu establišmenta, kao i intelektualne javno-sti postoji raširena antisindikalna (gotovo) histerija jer su, navodno, sindikati


remetilački faktor reformi. Ona se gotovo programirano aktivira kad godsindikati štrajkom i protestima pokušaju da očuvaju minimum svojih prava.Posebnoje„dirljiva”spremnostnajvišihdržavnihfunkcioneradastanuuzin-teresstranogkapitala–primerištrajkovauGošiiFijat-Krajslerusamosunekiodprimera.2

Zagotovosvepripadnikevladajućihgarniturasocijalnidijalogjeteknekavrstaukalkulisanoggubljenjavremenaijavnogpokazivanjaprihvatanjaman-tre evropske, socijalno-tržišne orijentacije. Dobrodošla za sticanje/očuvanjepolitičkeiizbornepodrške,aliopasnačimsedijalogijavneraspraveozakon-skimprojektimashvateozbiljno.Nakrajukrajeva,tujeuvekuposlednjojfaziizglasavanjazakonadisciplinovanaparlamentarnavećinačijipripadnicinećerizikovatisvojepozicijezaradprihvatanjazahtevaipredlogasindikata.

Paradigmatična jeuovompogleduizjavaIviceDačića,šefa„levog”sPs,kojujedao20�4.godinedaseonmožeobesitinaTerazijamaalidaćeZakonoradubitiusvojen.semomanirima,onaveomarečitogovoriiostvorenomodnosu snaga i realnim naručiocima i poželjnim sadržajima reformi radnogzakonodavstva.

radikalniji,pak,proračunavajutroškovepostojanjasindikataidržedajesocijalnidijalogteknetržišnijurišnarenteikakve-takveprivilegijeonihkojiunjemuučestvuju.Povikanaprihodeiprivilegijesindikalnihfunkcionerajedodatna omiljena rekreativna delatnost koja, u uslovima raširenog siroma-štvaaliidemagogijenijebezrezultata.Akosvetoneproizvededovoljanefe-katpacifikacijepotencijalnogotpora,tusuondaiizjavevisokihfunkcioneraBezbednosneinformativneagencije(BIA),dateuprisustvuvrhavlasti,kojimaseključnimakterimapretnjipobezbednostistabilnostzemljeproglase,pored

2 Štrajkovisunajboljipokazateljipostojećegdisbalansatržišneipolitičkemoćiiperiferijskogpoložajasrbije–mismoposlednjiulancuishrane.Državaseunjimapojavljujekaosekundantkorporativnogkapitala.Nastranevlasnike,isvojeomiljenemeceneseneprimenjujesopstvenozakonodavstvo.Onikaodasueksteritorijalni–zanjihvažideviza:ništaporeziidoprinosi,osi-guranje,zdravstvenazaštita,paniplaćenienergenti.Vlastjeilinenadležnakadajeupitanjukorporativnikapitaliliobeshrabrujeprotesteipronalaziim,kaoAnaBrnabićuslučajuFiat--Krajslera,političkupozadinu.Državakojanemožedaobezbedisvojimgrađanimadanaplateonoštosupoštenozaradilinesmedasenazivadržavom.Inačesenebimoglodogoditidaradnicipodnesu�2krivičnihprijavaprotivodgovornihlicauGoši(podataksasamogprotestaradnika),adanijednaodnjihnebudeprocesuirana.Krivičnizakonikjejasan:krivičnodelojedefin-isanoučlanu�63–„Kosesvesnonepridržavazakonailidrugihpropisa,kolektivnihugovoraidrugihopštihakataopravimapoosnovuradaioposebnojzaštitinaraduomladine,ženaiinvalidailiopravimaizsocijalnogosiguranjaitimedrugomuskratiiliograničipravokojemupripada,kaznićesenovčanomkaznomilizatvoromdodvegodine”.„United we stand! Divided we beg!(Ujedinjenistojimo!Podeljenimolimo!)–krilaticanastalausAD-upre�50godinadabipromovisalaudruživanjeisolidarnostradnika,usrbijijedanasaktuelnijanegoikada.Nijeničudo,jersedanasponovobraneiosvajajuslobodekojesuradniciisindikatiizvojevaliu�9.veku.„Trkadodna”trčisenastazipopločanojponiženjimazaposlenih.”(reljanović20�7).


opozicijeiNVOsektora,i„nekisindikati”(NIN,20�8).Kogodreagujeupecaose,ukulturikojadržidagdeimadimaimaivatre,uigrusamoprozivanjaido-kazivanjasopstvenenevinosti.

Pokazalo se, međutim, jasno da su koruptivna privatizacija, privatni i par-tijski monopoli i vlasništvo nad preduzećima i ustanovama – ’politički kapitalizam’ (Veber), uz odsustvo koherentne razvojne strategije, pravi uzrok naših nevolja.Pomome sudu, ključnu negativnu odrednicu i interni razlog fingiranja socijal-nog dijaloga čine rašireni populizam i njegov izraziti antipluralistički stav isamasledstvenakvazidemokratskapraksa.Unjihovojjezgrisunastojanjedasemarginalizujesvakoautonomnodruštvenosamoorganizovanjeizameniprak-somkontrolisanjapostojećihistvaranjemparalelnihorganizacijaiinstitucija.Prvomajskaslikaiz20�7.godineukojoj,doksunamarginiprotestizahtevidvereprezentativnesindikalnecentrale,premijer/predsednikVučićnakopo-vimaKolubareudruštvupredstavnikasebi„omiljenog”sindikatapredkame-ramasvihmedijaobećava„ivišeibolje”odsindikalistajevišenegodobrailu-stracija.Istoj„školi”pripadaipojavaministrazaradZoranaĐorđevićanačeluprvomajskekolonenarednegodine.

Političke igre i igrice oko penzionera

Kaoiusvimdemografskistarimdruštvima, iusrbijisupenzioneri ipenzijeprvorazrednapolitičkaiizbornačinjenica,timeipredmetpolitičkihsporenjaiširihkonflikata.Akoseuobziruzmeuzemljiefektivnoprisutnoglasajućetelo,radisečakotrećinibirača. Jasnojezatodokojemeresuvlastisklonedaupo-pulističkepolitičkeoblandeuvijajuispinujučinjenicepoputzamrzavanjapen-zijailičaknjihovogprotivpravnogiprotivustavnog„privremenog”umanjenjaiz20�4.godine. Primeraradi,premijerpapredsednikVučićčinitosloženomoperacijomukojoj(�)konstatuje,izbogpritisakameđunarodnihfinansijskihinstitucija, nužnost žrtvovanja na oltaru budžetske ravnoteže, (2) pozove naodricanjauimebudućnosti,naravnouzogromnuzahvalnost,upravopenzio-nere,„našeroditeljeibakeideke”,ipritome(3)pokažesocijalnuosetljivostnatajnačinštoodumanjenjaoslobodi(dvotrećinsku)većinupenzionera,timeiglasačakojiprimajumanjeod200evra. Naeventualneprimedbemanjineonihkojiprimaju„raskošne”penzijeodčetrdesetilipedesetivišehiljadadinaraonuodbranukažedasuugrupikažnjenih„nipobabunipostričevima”injegoviroditelji.Otemporaomores.Uzgred,koseidaljebunijenesolidarniegoistipotencijalnojegurnutusukobsasiromašnijomvećinom.

Problemnastajekadateistefinansijskeinstitucije–upravozbogčinjeni-cadajeoborendeficitidajeudeopenzijauGDPsmanjensa�3%namanjeod projektovanih ��%, predlože ukidanje ovog privremenog zakona. Vlastiprvonepristajupozivajućisenačinjenicudaćetakonarastirazlikemeđupen-zionerima da bi onda zagovarale rešenje po kome će umesto odgovarajućeg


odnosa prema kretanju inflacije i zarada penzije biti određivane količinompara u budžetu. Dominantna je opet logika političke koristi, pri čemu se za-boravlja da su penzije zarađeno/stečeno pravo a ne, posebno ne demagoški(zlo)upotrebljavana,samosocijalnakategorija.

Alatke populističke vladavine

Dazaključimo,zarazlikuodotvorenog,klasičnogkorporativnogineoliberal-nogpolitičkogmejnstrimadanasusrbijidominiranjegovapopulističkavari-janta.Vlastnarodizvodiizkrize,zakoju„naravno”nijeonakriva,koristećiistasredstvakaoprethodnici,uzdodatniapelnarodudajojverujeibudespremannadalježrtveiodricanja.Uovojsloženojoperacijikoristesebarčetirianeste-zirajućasredstva/alatke.

Prvupredstavljavećuspostavljeninormativnidizajn,poputprivatizacio-nihzakona,poreskogiliradnogisocijalnogzakonodavstvakojeredukujepra-vazaposlenihiuticajsindikata.Njemu,nažalost,nakonobećavajućihdemo-kratskih promena i u uslovima prethodnim ratom i sankcijama devastiraneekonomijeiraširenenezaposlenostiibedenijepruženznačajnijiotpor.

Drugosredstvočinitakođeobavljenaideološkapreradaitoneuformira-zložneiargumentovanekritike,većpotpunognegiranja,čakblamažeprethod-nogsocijalističkogmodelarazvoja.Cilj jebioizatiranjeigubitaksećanjanavremesamoupravljanjaidostojanstvapostignute,barformalneparticipacijeiučešćauodlučivanju.

Nasuprottome,normativniznačajpolitičkeparticipacijeusavremeneteo-rije o demokratiji uvode još sedamdesetih godina prošlog veka Piter Bakrak(Peter Bachrach) i Kerol Pejtman (Carole Pateman). Bakrak političku partici-pacijusmeštadominantnobašusferurada,odnosnoindustrijskedemokratije.suštinaparticipacijeusferiradajeutomedaseprosečniradnikedukujenatajnačinštoćebitiumešanurešavanjeproblemakojipogađajunjegainjegovubližuokolinu,uovomslučajuradnikolektiv.Takoćeseprosečanradnik–kojipremaBakrakuimajakomaloznanjairazumevanjazapolitičkiproces,ikojiječestoantidemokratskinastrojen–krozprocesparticipacijeusferiradaeduko-vatiipripremitizaučestvovanjeupolitičkomprocesunanacionalnomnivou.Učestvovanjeradnikausferiradapovratnoćenateratimenadžereiliupravunavećuodgovornostpremasvojimradnicima(BachrackandBotwinick�992).

slično stanovište zauzima i Kerol Pejtman koja tvrdi da je za opstanakdemokratskogdruštvapotrebnopostojanjeparticipativnogdruštva,društvaukomesusvidelovisistemademokratizovani, igdesocijalizacijakrozpartici-pacijutrebadauzmemestousvimoblastima.Uparticipativnojteoriji,partici-pacijaupućujenajednakostudonošenjuodlukaitakođenajednakusnaguuodređivanjupolitičkihishoda.KerolPejtman,kaoiBakrak,smatradaakoseobičnomradnikudozvoliudeouodlučivanjunaradnommestu,daćenataj


načinradnikstećiboljuefikasnostupolitičkomrasuđivanju,idaćemutodativećešansedaučestvujeuprocesuukojemseupravljadržavom(Pateman�970,46,5�).

Posledično,bezparticipativneprakseisafragmentiranimimarginalizo-vanimsindikatima,postignutiefekatjeraširenouverenjedajenaradnicimasamodapredanoradeiprimezaradu„kojajeistinamalaaliinemožebitivećaakosehoćeživoturealnoj,održivojekonomiji”.Preventivnoreduciranisoci-jalnidijalogikolektivnopregovaranjeneravnopravnihsumaksimalniustupakirezidualniostatakranijeprakse.Neretkoipozivanjenanjihseciničnokva-lifikujekonstatacijamaožaluzasamoupravljanjem.Kohorteintelektualacai„intelektualaca”subileangažovanenaovom„saniranjuterena”,pričemusujedni,malobrojni toradilisastrašću(novootkrivenih)uverenjaadrugizbog(ugodnog)uhlebljenja.

Pražnjenjeierozijainstitucijaimanirpersonalizacijeicentralizacijeod-lučivanjananivoulidera,Vladeiministarstava,itouširokomlukuodBIAdoradaisocijalnezaštitejetreća,specifičnopopopulističkadodatnapreventivnaalatka.

Najzad,proizvođenjepostistinaili,preciznije,retuširanjeiredizajniranjevestiipodatakatakodagovoreuprilogvlastima,poputselektivneinterpretaci-jepodatakaonezaposlenostiilirastuprivrede,vodiformiranjuslikesindikataujavnostikaoreliktuprošlostiiakonebašnepotrebnihondasvakakopriličnoneuticajnihorganizacijazabavljenihsobomisvojimsporovima.

Politička logika vođene politike

IakojeisamVučićzagovaraoidejnisinkretizaminajaviokombinovanjetipič-nihliberalnihmerasaneokenzijanskompolitikompovećanjapotrošnjeirastastandarda,dosadašnjapolitikaodustajanjaodizbornihobećanjapravdanjemmeraštednjezahtevimaMMFjasnoindiciradaćeinteresiinvestitoraifinansij-skihinstitucijaimatiprioritetnadzahtevimagrađana. svojevrsnupotvrduna-meradasepreventivnodelujeisprečisvakioblikautonomnogorganizovanjaiotporazaposlenihisindikatapredstavljanarativodaljojreformiradnogza-konodavstva,redukcijaprocesakolektivnogpregovaranja,kaoi,recimo,izjavatadašnjegpremijeraVučičadaćegalamaougroženimpravimazaposlenihuJurirasteratistraneinvestitore.

Predimenzioniranje postignutih kratkoročnih nesporno pozitivnih eko-nomskihefekata–njihovoproglašavanje,bezuporištaurealnimpodacima,zanajboljeuregionu,odnosnopropuštanjedasekonstatujedajeunjihovojosnoviispoljnakonjunktura–niskecenenafte,energije,kamata,izlazakizre-cesijezemaljaEUionihuregionuspadauklasičnu(post)izbornuretoriku.

Vremeprednamapokazaćeukojojmeriseradiotrajnomzaokretuiodr-živom rastu i zapošljavanju. O socijalnoj ceni koja je plaćena za pogrešnu


politikuprethodnihVlada,posebnoonihnakon2008.godine,moždanajbo-ljegovoričinjenicadasu20�4.godinesmanjenizadesetinuprihodimilionskearmijepenzioneraizaposlenihujavnomsektorudabiseubudžetuuštedelooko400.000.000evra.Istovremenoidaljekrozmehanizmeneracionalnostiiprekobrojnosti javne uprave (milijarda) i dubioze u javom sektoru (3% GDPilitakođemilijarda)idaljecuridvemilijardeevra.Naovajiznostrebadodatiicenukorupcijeuprocesujavnihnabavki.Pritome,niunajavinemaidejeispremnostidasedemonopolizujeekonomijailidaseuvede(umereno)progre-sivnooporezivanje.

Indikativnopritomejedapostojeijasnidemokratskideficiti–presvegaupogledugromoglasnonajavljenihiondazaboravljenihreformipolitičkogiiz-bornogsistema,aliinastavkapraksekreiranjaiodržavanja„političkogkapita-lizma”prekopartijskogklijentelizmaizapošljavanja.Presvega,radiseoobeća-nojdepаrtizаcijikаdrovskepolitikeujаvnimpreduzećimа.Inakondonošenjanovogzаkonаojаvnimpreduzećimаsvаjeprilikаdаbi,uprkosprimedbаmаAgencije zа borbu protiv korupcije, direktori postаvljeni po strаnаčkoj linijieventuаlne probleme mogli dа reše – zаmrzаvаnjem strаnаčke funkcije. I tonakonponavljanja(re)izborasvedoknafunkcijamaneostanumanje-višeistiljudi.

UMeSTO ZAKLJUčKA

Pogrešno je i naivno bilo verovanje da je populizam ozbiljan izazov ali ne i(trajnija)vlast.Čakiuuslovimakrize.Urazmatranjukonstitutivnihobeležjavlastipopulistamožemo,citirajućiMilera,konstatovatidapopulističkoupra-vljanjekarakterišutristvari:�)grabljenjedržavnogaparata,(2)korupcijai„ma-sovniklijentelizam”(razmenamaterijalnihpovlastica ilibirokratskihuslugazapolitičkupodrškugrađana,kojiondapostaju„klijenti”populista),atujei(3)napordasesistematskipotisnecivilnodruštvokaokonkurentzareprezen-tovanjeinteresanaroda(Miler20�7,46).Izaista,štaćevođinarodaautono-mansindikatilinovinarskoudruženje?Naravno,mnogiautoritarcipostupajunasličannačin.razlika jeu tomeštopopulistiopravdavajusvojeponašanjetvrdnjomdasamoonipredstavljajunarod.Takose,upreuskommanevarskomprostoruizmeđuscilepostdemokratskepredominacijeneokorporativnogka-pitalanadkrhotinamaliberalnedemokratijeiHaridbepopulističkogsirenskogzovaidiličnihizavodljivih,pojednostavljenihrešenja,većdecenijamanalazesvenemoćnijinašisindikati.

stvarisudodatnopojednostavljeneudržavamaidruštvimapoputsrbijesaobrazovanom,servilnomikompradorskomvlašćuiparalelnoformiranomdominantnom autoritarnom i etatističkom matricom i lišena tradicije auto-nomnog samoorganizovanja. Pri tome, većina zaposlenih i građana deli tekprotodemokratskevrednosti,nesklona jesamoorganizovanju i sklonaposlu-


šništvupremačvrstoj,tutorskojvlasti.Primeraradi,ponalazimaistraživanja(Centarzasindikalizam20�8),ustvorenojsituacijivisokenezaposlenosti,od-nosnološe,teškoodržive(kvazi)zaposlenosti,dvetrećinepokušavadakoristivezeipoznastva,trećinabisezbogposlaučlanilauvladajućestranke,agotovopetinabiidaplati/podmitikakobidošlidoposla.Većsamranijekonstatovao(stojiljković20�7,34)da, iakojepopulističkavladavinadugoročnoneodrži-va,nažalost,jestesampopulističkiobrazac.Populističkavladavinazavršavailipostupnomevolucijomuinstitucionalizovanidemokratskisistemili,jošpreilakše,iutomeje„paradokspopulizma”–pojavomidolaskomnavlastnovogpopulističkoglidera.

LITERATURA

Bachrach,Peter,andAryehBotwinick.�992. Power and Empowerment: A Radical Theory of Participatory Democracy.Philadelphia:TempleUniversityPress.

Brubaker, rogers. 20�8. „Zašto populizam?” Reč 87.44: 325–364. decembar 20�7.Peščanik. 28.3.20�8. Dostupno na: https://pescanik.net/zasto-populizam/ (Pristu-pljeno�.�2.20�8).

Castells,Manuel.2009.Communication Power.Oxford:OxfordUniversityPress.

Centarzarazvojsindikalizma. 20�3. Raširenost socijaldemokratskih uverenja među radnici-ma Srbije.

Centar za razvoj sindikalizma. 20�8. Šta radnici misle o dostojanstvenom i prekarnom radu.

IpsosGlobalAdvisor.20�8.Attitudes towards Socialist ideals in 21st Centery.Ipsossocialre-search Institute. Dostupno na: https://www.ipsos.com/sites/default/files/ct/news/documents/20�8-05/global_socialism_survey_20�8_final_deck_.pdf (Pristupljeno�.�2.20�8).

Krastev, Ivan. 20�2. „Demokratski paradoks Evrope”. Peščanik, 8. mart 20�2. Dostupnona: http://pescanik.net/20�2/03/demokratski-paradoks-evrope/ (Pristupljeno�.�2.20�8).

Krastev,Ivan.20�3.Sa verom u nepoverenje: Može li demokratija da opstane ako ne verujemo svojim liderima.Beograd:BFDE,ClIO.

Krauč,Kolin.20�4. Postdemokratija. loznica: Karpos.

lutovac,Zoran.20�7.„Odnosgrađanapremapolitičkojelitiireprezentativnojdemo-kratiji”. Uured. Zoranlutovac. Građani Srbije i populizam:javno mnjenje Srbije 2017. godine. Beograd: Institut društvenih nauka, Centar za politikološka istraživanja ijavnomnjenje.

Mihailović,srećko.20�0.Sindikati u javnomnjenjskom obzorju.Beograd:slA.


Mihailović,srećko(ur).20�0. Kako građani Srbije vide tranziciju: istraživanje javnog mnje-nja tranzicije. Beograd: FriedrichEbertstiftung.

Miler,Jаn-Verner.20�7.Štа je populizаm?Beogrаd:PeščаnikiFаbrikаknjigа.

NIN.20�8.„NaprednaAvangarda”.NIN.��.�0.20�8.

Pateman,Carole.�970.Participation and Democratic Theory.Cambridge:CambridgeUni-versityPress.

reljanović,Mario.20�7.“UnitedWestand!”Peščanik.�7.07.20�7.Dostupnona:https://pescanik.net/united-we-stand/(Pristupljeno�.��.20�8).

stojiljković,Zoran.2008.Konflikt i / ili dijalog.Beograd:slA,FPN.

stojiljković,Zoran.20�0.Socijalni dijalog i konsolidovanje demokratije.Beograd:slA.

stojiljković,Zoran.20�7.Srbija traži vođu.Beograd:Vukotićmedia.

Wright,ErikOlin.�997.Class counts: comparative studies in class analysis.CambridgeNewYorkParis:CambridgeUniversity.

Zoran Stojiljković

THE EROSION OF INSTITUTIONS AND/OR POPULIST REqUIEM OVER AUTONOMOUS SELF-ORGANIZATION: THE CASE OF TRADE UNIONS IN SERBIA

SUMMARY

Thekeynegativedeterminantofpopulismisitspronouncedanti-pluralistat-

titudeandtheconsequentquasi-democraticpractice.Atitscorearetheefforts

tomarginalizeeveryautonomoussocialself-organizationandtoreplaceitwith

controloverexistinginstitutionsandorganizationandthroughcreationof

parallelorganizationsandinstitutions.Consequently,whatremainsoutof

democracyisonlyaruinedexternalfaçade.Atthesametime,thisistheway

ofshapingthepracticeofanappropriate,ineffective,fragmentedandrecip-

rocallypolarizedsocialquasi-organizationandparticipationthathasalready

beenmanipulativelyprocessedandcontrolledinparallel.

Theresultingcitizens’impotenceandmistrustthattheyhavein,forexample,

thecivilsector,themediaortradeunionsandprofessionalassociations,isthe

resultof(inadditiontotheirownshortcomingsofcourse)consciousintention


todestroyandobscure,oratleasttotightlycontrol,allthatisnotalreadyun-

dercontrolofapopulistleaderandhisclientelisticnetwork.

Theauthor’smethodologicalpositionintheinterpretationofpopulismasde-

structionoftheeffectivepluralismwillbeappliedinthefieldofanalysisofthe

functioningoftradeunionsandsocialdialogueinstitutionsinserbia.

KEYWORDS: populism, pluralism, clientelism, unions, participation.

UDK 321.7 32.019.5 316.774

Nikola Mlađenović1


Konstitucijapopulizmaijavnasfera:paradoksrazlikovanjaopštegijavnoginteresa

SAŽETAK

radanaliziraspornoznačenjejavnoginteresauslijedneoliberalnihstrukturnih

promjenausavremenimdruštvima.Habermasovateorijajavnesfereobjašnjava

sinegdohu:interesjednepartikularnejavnostipozirakaoopštiinteres.radpo-

kazujedajeovapopulističkainverzijaimanentnaineoliberalizmu.Neoliberalni

kriterijumiefikasnostiimaksimizacijebogatstvastojeupozadiniteleološkog

utilitarizma,oblikaideološkeapologijeaktuelneredefinicijejavnoginteresa

ukoristspecijalnihprivatnihinteresaanasuprotopšteminteresu.Medijikoji

proizvodepristanakgrađanaukontrolisanojjavnojsferinudeobjašnjenjese-

mantičkogaspektaproblema,alineikompletnepolitičkeapatijeljudi.Zbog

togaradpredlažeoslanjanjenaučenjeKlausaOfeaoasocijacionimobrascima

kolektivneakcijekojidajusnaguklasičnimkonstitucionalnimgarancijamai

obezbjeđujurealnuravnotežudruštvenihsnaga.Tojest,kontekstukometre-

batražitiparadoksalnorazlikovanjejavnogiopšteginteresajesteuodnosima

znanja/moći,nesamoumedijsko-komunikativnojsferi.radpokazujedaje

neoliberalizamupozadiniipopulističkereakcijeinjenespecifične„konsti-



tucije”,kojanastavljadadistorzirarazumijevanjejavnoginteresa,javnesfere,

demokratijeinarodauopšte.

KLJUČNE RIJEČI: javni interes, opšti interes, javna sfera, neoliberalizam, populi-

zam, teleološki utilitarizam, mediji

UVOD

Naizgledjednostavnariječusvakodnevnojupotrebiprožetajekontradikcija-ma.različitaviđenjainteresamirnokoegzistirajuumnogimdruštvima,otje-lovljavajućionoštosedanasnazivapostistinom.Štoje,naprimjer,nacional-niinteres?Moždadrugariječzaciljevejednedržave,njenrazlog?IlijeinteresGeneralMotorsaustvaridržavniinteres,kakonaspodsjećaKarlFridrih(Fridrih2005,379)?Fridrihsamorazumljivokoristitermineopšti,javniidržavniinte-reskaosinonime,svjestanopasnostidasenekiposebaninteresracionalizujekaodioopšteg.Alineuspijevadadefinišeopštiinteres,toje„nemoguće”jerje„opskuran”(Fridrih2005,379).No,tonijekrajproblema.Budući„mješavinamnogihmanjeopštihinteresa”(Fridrih2005,380),Fridrihpretpostavljačitavuhijerarhijuopštihinteresasačovječanskimnavrhu,štopodrazumijevadakon-fliktniposebniinteresi„predstavljajudiocjeline”,premdaihvaljarazlučitiodopšteg,državnoginteresa(Fridrih2005,393).TojezadatakkojiFridrihostavljapredsvojenasljednike.

svakako nije jedini koji upozorava na postmoderno stanje interesa.Dijametralnosuprotnimisliociimalisusličnastrahovanja.MišelFukosmatradajeliberalnadržavaoduvijekbiladefinisanabrigomo„mehaniciinteresa”,tačnomodređenjugranicaindividualnihikolektivnihinteresaibalansiranjakojebizaštitilokakopojedincetakoidruštvo(Fuko2005,98).PjerBurdijejeneštoslikovitijinegoFridrihstvrdnjomdasitnaburžoazijapribavlja„profiteizdostojanstva”takoštosepoduhvataborbeza„opštiinteres”,svevrijemeza-dovoljavajući,„napotpunoneposredannačin,pojedinačneinterese”(Burdije20�3,47�).ČakiFridrihHajekdržidajavnodobrosvečešćezadobijasadržaj„kojisugerišuinteresivladajućegrupe”,tedaljudimogudaslužeopšteminte-resunesvjesninjegoveistinskesvrhe,zakojuinisuzainteresovani(Hajek2002,�37).

Potrebnojetragatizamehanizmimaregulisanjasukobaiodržavanjarav-notežeinteresaimoći,poputinstitucijareprezentativnedemokratije(Vujačić2002,284)ilipravnedržave(Vuković20��,42�).Takođe,nesmijesezaposta-vitinepostojanost,konstrukcionizamsameidejeopštegilijavnoginteresa,kaoipitanjehegemonijekojaideologijupredstavljakaouniverzalnu(radojković20�6).Fridrihimpliciradapopulistinisujedinikojizloupotrebljavajupoima-nje javnog interesa, tako da proučavanje ove problematike niti počinje nitizavršavasanjima,ali suoni jednaspecifičnakristalizacijanašedileme:da li

Nikola Mlađenović | Konstitucija populizma i javna sfera: paradoks razlikovanja opšteg i javnog interesa 289

postojirazlikaizmeđujavnogiopšteginteresaizašto?Dalijejedankonceptužioddrugog ili sukvalitativnorazličiti?Šta jeupozadini toga?Kakvaopa-snostsekrijeitrebalidastrahujemozanašejavnosti,civilnadruštva,demo-kratijeipolitičkeporetke?

Prvidioukazaćedauteorijipostojirazlikaizmeđuopštegijavnogintere-sa.Javniinteresjepozicioniranizmeđuopštegiprivatnihinteresa,ipredsta-vlja rezultat njihove artikulacije. U demokratskom društvu, u mnogim obla-stimasesučeljavajumnogiinteresi,aliseočekujedaćesenjihovaartikulacijapostići javnomraspravom.Javniinteres izvireizvrijednostisamezajedniceipredstavlja regulativnu determinantu samog poretka. Utvrđuje se u brojnimkonkretnimslučajevima,preciznijijeodopštegipredstavljatemeljmodernedržave.Štaviše,nemorasenipoklopitisaopštim.Drugidiodemonstriraćepri-bližavanjedefinicijejavnoginteresaposebnimprivatniminteresima,navodećiprimjere praksi u sAD, Nemačkoj, Francuskoj, a potom i regionu. Biće pred-stavljenahrvatska,crnogorskaiirješenjarepublikesrbije,kaoislučajprojekta„Beogradnavodi”.Trećidioponudićeobjašnjenjezaokretauznačenjujavnoginteresa,odnosnoobračunarazličitihprivatnihiopštihinteresa.Bićeizloženarolsovakritikateleološkogutilitarizma,aliipopulističkitretmanutilitarističkekalkulacijeinteresa.Četvrtidioćepokazatidasukriterijumizaprocjenjivanjejavnoginteresa,efikasnostimaksimizacijadobra,utemeljeniuneoliberalnojideologiji.PetidiotekstasefokusiranazanemarenedijeloveHabermasoveteo-rije javne sfere, čiji se deficiti poklapaju sa distorziranim javnim interesom iusponomneoliberalizma.Pokazaćesedajavnorasuđivanjepratiutilitarističkeineoliberalneimperative,štorezultirapopulističkomreakcijom.Zaključakćezaokružitinavedenedijelovekonstitucijepopulizma.

pOJAVNA REpUbLIKA INTERESA

MišelFuko„pojavnurepublikuinteresa”smatrajedinimmjestomdržavnein-tervencije,zaradodržavanjamehanike interesa isigurnostidruštva:zaštiteko-lektivnihiindividualnihinteresa(Fuko2005,73).Mehanikaodređujegranicerazličitih interesakakonebipredstavljaleopasnostzasveopšti interes(Fuko2005,98).Možeseopravdanopretpostavitidaćeminimalnailisocijalnadrža-vaimatiidrugačijemehanike,odnosnorazumijevanjajavnoginteresa.Usva-komslučaju,konstitucionalizamjeidejakojaograničavavlastunjenojmoćinaspramindividualnihprava(Dworkin�995,2).Kodminimalnedržave,shva-ćenekaovladavineprihvaćenihopštihpravilaalinei„pozitivnihjavnihpo-litika”,premaNormanuBeriju, javni interes jeograničenopoiman,akone isasvimzanemarenuodnosunaindividualniinteres(Barry�995,289).sdrugestrane,demokratijaiznosiujavnostmnoštvonezadovoljenihinteresa,alipri-bližavanjejavnoginteresagrađanimapodrazumijevanetiranijunolegitimnuvladavinu većine (Dworkin �995, 2), bez narušavanja individualnih prava.


svakigrađanintrebaimatikoristiodraspodjeleresursa.Uobaslučajasepotvr-đujedapostojerazličiteverzije javnoginteresa,pogotovoupogledunjegoveopštosti.

Miloš Prica smatra da je javni interes „regulativna determinanta javnogporetka i statički izraz opšteg dobra”, dok je opšti interes njegov dinamič-kiizraz(Prica20�6,�47).KaoštoiFridrihsugeriše,opštiinteresjeopskuran,sklonrusoovskimpretjerivanjima,ali tonipoštoneznačidagatrebaodstra-niti. On je polazište koje se oblikuje u dijalogu. Individualni interes je izrazindividualnihdobara,kolikopovezansazajedničkiminteresima(stokerandstoker20�2,32)tolikoiusukobučijijerezultat–javniinteres(Cochran�974,329).riječju,javniinteresseutvrđujetakodanastojidapredstavlja„pravičnuravnotežuizmeđuopšteginteresazajedniceizaštiteosnovnihpravapojedina-ca” (Drenovak-Ivanović 20�4, �39). Balans moći i interesa, oličen u pravnojdržavi, procesuiran institucijama reprezentativne demokratije, jeste poželjanrezultat.ZaPricu,javniinteresjeukotvljenizmeđuopštihiprivatnihinteresa,kao i javnosti iprivatnosti, izmeđudržavnogintervencionizmaigrađanskogdruštva.Utvrđujeseputemjavnerasprave,kojamožepokazatidaopštiinteresnijeujavnominteresu(Prica20�6,�76),jerbiufukoovskomsmisluugroziomehaniku.Vladavinaprava jeovaploćenje javnog interesa,a javnost„jedininačinzapostizanjelegitimitetapravnedržave”(Prica20�6,3�5).Čakiusa-vršenim uslovima, opšti i javni interes ne moraju se poklopiti, jer regulativ-nadeterminantaporetkamožebranitiprivatniinteres,akosunarušenapravapojedinaca.

Međutim,paradoksiznaslovaukazujenakonstrukcijuzdravorazumskog.Podrazumijevasedapravapojedinacabuduzaštićenaodradikalnogshvatanjaopšteginteresasasvimizjednačenogsajavniminteresom.Problemnakojiseovdjeukazujejeobrnut,ondakadaopskurnostopšteginteresaeksploatišupo-sebniinteresi.Iakosejavniinteresutvrđujemeđusobnomartikulacijom opšteg i individualnih interesa,artikulacijanemorarezultiratiuravnoteženim,pravič-nim,čaknilogičnimishodom.Javniinteresjekonstruktnastaoutokuuspo-stavljanjaideološkehegemonije.Javnostkojagajeutvrdilamožebitinerepre-zentativna.Populizamsenametnuokaorješenjeproblemareprezentacije,akopodrješenjempodrazumijevamodavođapredstavljanarodilakoartikulišein-tereseunjihovojpojavnojrepublici.

No,javniinteresmožebitidistorziranibezpopulizma.Onjesamonjegovnaglašeni primjer. Da bismo razumjeli distorziju moramo krenuti od sasvimjednostavnog razumijevanja razlike između opšteg i javnog interesa, putempojmaneposrednekoristi.Uslučajuprojektaodneposrednekoristizasvegra-đane(autoput,bolnica,škola)sasvimjelakoutvrditiopštiinteresipoklapanjesajavniminteresom.Interesibiznisamoguimatisamoposrednukorist.Drugajestvarkadajeprojekat(fabrika,novaradnamjesta)uneposrednojkoristiin-vestitora koji ubire profit, a tek u posrednoj koristi građana, i to rijetko svihnegoteknekih,onihzaposlenih.Zaključitidajeujavnominteresueksproprii-


satisvojinuzbogizgradnjefabrikeuprivatnomvlasništvuzasigurnojepopri-lično poigravanje sa značenjima. No, takvo razumijevanje javnog interesa jemoguće,budućidaonnastajeartikulacijomopštegiprivatnihinteresa,odno-snoutvrđujeseputemjavnosti.Mogućejezamislitidasvigrađanidođudoza-ključkadajeprojekatujavnominteresu,iakojeopštakoristtekposredna.Alištaakotopostanedominantnoviđenjejavnoginteresa?

pRIMJERI U SVIJETU I REgIONU

sjedinjeneDržaveprednjačeukreativnimtumačenjimajavnoginteresa.JedanzanimljivprimjerjesteodlukaVrhovnogsudauslučajuKelo et al. v. City of New London (2005),gdje je,uznatpolovičnuvećinusudija, javni interes interpre-tirankao„javnasvrha”kojugradvršitakošto„koordiniraraznekomercijal-ne, rezidencijalne i rekreacione upotrebe zemljišta”, iz čega proizlazi da seekonomskirazvojteškomožeodvojitioddruštvenog,poštosuoba,takoreći,funkcijevlade.Novilondonjenakonzatvaranjaindustrijskihpostrojenjapri-vredno stagnirao i nova investicija se posmatrala kao način da grad ponovooživi.Fabrikaizgrađenanaeksproprisanojsvojininavodnobiomogućilapro-speritetčitavoggrada.Problemjebioštosuvlasnicinekretninaizemljištaod-bilidasvojevoljnoprodajusvojuimovinu.Moždajeinteresgradabiootvaranjenovefabrike,alitajopštiinteresjemogaodasesprovedeiunekomdrugomdijelugrada.Međutim,douravnoteženeartikulacije interesanijedošlo.Nijeustanovljenodalijeeksproprijacijaopštekorisna,nitisuzaštićenapravapoje-dinaca.Odlučenojedajavnostnemoraimatidirektnukoristnitijavnotijelomorabitivlasnikizvlaštenogdobra(staničić20�8,�26).IzdvojenomišljenjesudijeO’Konor(sandraDayO’Connor)ispravnojeukazalonaposljedičnobri-sanjerazlikeizmeđuprivatneijavneupotrebesvojine,takoštojeeksproprijaci-jaizvedenazaradekonomskograzvoja,doksujavnekoristitek„incidentalne”.sudijajedodaladatopraktičnoznačidaakonovivlasniksvojinumožeučini-tiproduktivnijomondasvojinutrebaoduzetiprethodnomvlasniku.Naravno,nijenovostdasvojevrsnavizijabudućegdobraopravdavasadašnjiupadusvo-jinskaprava.Novinajedakorisniknepripadajavnomdomenu.Fascinantnojedaćeupravostavizizdvojenogmišljenjakrasitinovihrvatskizakon,okomećekasnijebitiriječi.

OvojepraktičnonormalnapraksaiuzemljamaEvropskeunije.Kakopo-kazujeFranestaničić(staničić20�8,��7),francuskozakonodavstvodozvolja-valojeeksproprijacijusamoukoristjavnogdomena,alisuvremenomupravnisudovipojamjavnoginteresaznatnoproširili.Eksproprijacijajedanasmogućaakoseprivatniinteresipodudarajusjavniminteresima„gospodarskenaravi”,odnosnopomažulokalnomzapošljavanjuisveopštem„poboljšanjuprometnihuvjeta”.sprovođenjeeksproprijacijeje„javnokorisno”čakiakosvojinaposta-ne„depandansaprivatnedomene”(staničić20�8,��8).Fleksibilnostjeočita


kadauimejavnoginteresa imovinapostajeprivatnovlasništvo.staničićna-vodiidanjemačkiustavdopuštaizvlaštenjesamouimeopštegdobra,alidajesudskapraksatakođerelativizovalaprvobitnostanje,dopuštajućipreklapanjaopštegiprivatnoginteresa,kojaobičnopratedržavnupolitiku.Eksproprijacijase shvata kao mjera ekonomske politike vezana za trenutne državne ciljeve(staničić 20�8, ��9), praktično za vladajuću doktrinu. staničić zaključuje daje posrijedi „opasna tendencija širokog tumačenja općeg interesa” (staničić20�8,�26).Čakiakosena„posredannačinostvarujeboljitakzazajednicu”eksproprijacijasemožesprovesti,tojestakoseprilikomostvarivanjaprivatnoginteresaostvariijavni–svejeuredu(staničić20�8,�22).

staničićukazujenapozadinuparadoksalnograzlikovanja„općeg,javnogiinteresarepublikeHrvatske”,gdjepreciznostpravnihakatapostajenepoželj-na.HrvatskiZakonoizvlaštenjuiodređivanjunaknade(20�4)znatnoproširu-jekojesenekretnineizbogčegamoguizvlastiti.legitimnojesprovestiekspro-prijacijuakoćese„unovojnamjenipostićivećakoristodonekojasepostizalakorištenjemtenekretninenadosadašnjinačin”(član2).Komičnomkopiranjuizdvojenogmišljenjaameričkogsudijepridodajesedakorisnikeksproprijacijemožebitifizičkailipravnaosoba(član3),kaoidaćeinteresrepublikeHrvatskeutvrđivati odbor zadužen za „unapređivanje gospodarskog života” (član �3).staničićutomevidiotvaranjejavnoginteresaprimarnokaprivatnom,ukoli-koseuprocesumakarposrednoostvariiopštiinteres(staničić20�8,�27).Akojavni interes izvire iz zajedničkih vrijednosti i ima socijalnu funkciju(staničić20�8,��4),ondasevaljazapitatiikakvesutovrijednosti,dalisuzajedničke,čakištasepodrazumijevapodsocijalnim,aštoustrojavasamprocesjavnograsuđiva-njaputemkojegseintereskonkretnoutvrđuje(predmetnarednihglava).

Pokazaloseopravdanimdaopštiijavniinteresrazlikujemonaosnovune-posrednekoristi.Praksarazvijenihzemaljaselektivnosepretočilaimeđuex-yurepublikama.Crnogorskizakonoeksproprijaciji,odnosnoPredlog zakona o iz-mjenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji(20�8),dodajenaegzotici.Naime,podrazumijevadajavniinteresmožedautvrdiVlada,čimeuprošćavamučnotaksativnonabrajanjerazlogazaeksproprijacijukoji senalazeuhrvatskomisrpskomzakonu.Doksusesusjedipotrudilidaprecizirajusituacijekadajeek-sproprijacijamoguća,crnogorskizakongotovoanegdotalnonudi jednostav-norješenje,bezznoja.Prosto,javniinteresjeonoštobudepisalouelaboratuVlade.Uobrazloženjuprijedloga,kaorazlogizmjenanavodisedajeprimjenadosadašnjegzakonastvarala„biznisbarijere”,tedanedostatkevaljaukloniti.Međutim,biznisbarijereseustvaritičunačinanakojisuorganiglavnoggra-daeksproprisalisvojinuusklopunajavljenihjavno-privatnihpartnerstava,pričemujeostalonejasnokojajesocijalnafunkcijatihpartnerstavaištatimedo-bijajavnibudžet.

Utompogledu,trenutnovažećiZakonoeksproprijacijiusrbijipraktičnojekonzervativan.Zakonnedopuštaeksproprijaciju„radiostvarivanjaposeb-nog interesa jedne uže zajednice” već isključivo opšteg interesa (Prica 20�6,


309).Ekonomskiprojekatnemožeserealizovatinaosnovutogzakona,astam-benaizgradnjapredviđasamozadovoljenjepotrebasocijalnougroženihlica.Eksproprijacijajevezanazajavnidomeničvrstosedrživrijednostikojenačel-noizviruizživotazajednice.Preduzećekojebisepozakonuosnovalomoralobi imati primarno socijalnu funkciju. Ako želite da pokrenete drugačiji eko-nomskiprojekat,možetesamodadonesete„posebanzakon”,kojijeumate-rijalnom smislu „upravni akt” (Prica 20�6, 3�0). Ali protiv akta bi se mogaopokrenutispor.Pricasmatradajeovimnarušenojedinstvopravnogporetkainačelojednakostigrađana.Ustavnisudijavnoststoganisuispunilisvojusvr-hu.Eksproprijacijauovomslučajuuklanjabiznisbarijereiunapređujegospo-darskiživot,atakođeseuslučajuZakona o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdavanja građevinske dozvole radi realizacije projekta ’Beograd na vodi’pojavljujelicepoimenu„investitor”.

Šta su ciljevi projekta prema prostornom planu (Vlada rs 20�5)? Prvo,„formiranje novih kompleksnih poslovno-komercijalnih zona” (Vlada rs20�5,7),kaoiizgradnja„elitnogdelagrada”(Vladars20�5,73),ukojemćenajvećeučešćeimati„veliki,luksuznistanovi”(Vladars20�5,86).Ujednoćeseomogućitiuključivanjeprivatnogsektorakrozmodelejavno-privatnogpart-nerstva (Vlada rs 20�5, 74), ali će biti postavljeni i temelji ekonomskog ra-zvoja„koncentracijominteresapotencijalnihinvestitora”(Vladars20�5,8�).s druge strane, ono što se nudi svim građanima jesu zelene površine od op-šteginteresa,takozvana„klimatskainfrastrukturagrada”(Vladars20�5,24).Takojeeksproprijacijasprovedenaujednozboginvesticijaukoristprivatnogsektoraipsihofizičkogzdravlja ljudi.NejednakaraspodjelaresursaimasvojeopravdanjeutvrdnjidasusvigeneralniplanoviBeograda,čakioniizsocija-lizma,savskiamfiteatarplaniralizadomen„komercijalnedelatnosti”(Vladars20�5,�5).Takosuvrijednostizajednicepredstavljenekrozvišedecenijskuevolucijuka„pozitivnojkonkurentnostimetropoleuevropskomokruženju”.Uodređenomtrenutkustvaripostajumanjejasne,jerseuvodisvojevrsni„vi-zionarski princip” koji podrazumijeva stvaranje vizija kroz učešće građana i„transparentnoangažovanjeličnihinteresa”(Vladars20�5,7�).Burdijeovskirečeno,prisustvujemojošjednomostvarivanju„profitaizdostojanstva”uimeopšteginteresa,kakobisezadovoljili,„napotpunoneposredannačin,pojedi-načniinteresi”(Burdije20�3,47�).

TELEOLOšKI UTILITARIZAM

Kakoobjasnitiovakvorazumijevanjejavnoginteresa?Izkakvezajedniceproi-zlazitakavinteresikakvevrijednostiotjelovljava?specifičnavrstautilitarizma,kojijezaDžonarolsaustvariijedinioblikutilitarizma,možeponuditiizvje-snoobjašnjenje.Upitanjujenačin obračuna interesa.rolsporučujedazateleo-loškeutilitaristemaksimizovanje dobranijederivativnonoprimarno(Kymlicka


2002,33).Nijeriječoferililegitimnojprocjeniljudskihinteresa,jerljudiinisufokusteorije.Mnogimoguimativrloskromneželje,ali izovogaproizlazidasunjihoviinteresimanjebitni,čakikadabibilivećinaudruštvu.stanjakojauvećavajukoristimajuprvenstvo.Interesivezanizavelikadobrasmatrajusevrijednijimazadruštvogeneralno.Maksimizovanjekoristije„ultimativnite-meljteorije”(Kymlicka2002,35),aljudisusredstvazapostavljanjetogteme-lja.smanjenjeporezazanajimućnijeunačelubiuvećaloaliinejednakoraspo-djelilodruštveniproizvod,međutim,ovakvautilitarnaračunicapretpostavljadabiodnejednakostikoristi imali ioninadnu.Opšti interesse takovezujezamaksimizacijukoristikaociljaposebi.Tonijemoralninegoestetskiideal(Kymlicka2002,36).Kimlikaporučujedateleološkiutilitarizamustvarinepo-štujeljudenegopoštujedobro.Akojemaksimizacijakoristicilj,ondajejednakitretmanindividua„nusproizvod”(Kymlicka2002,35).Kaoiuslučajujavnoginteresa,benefitisvihgrađanasuincidentalniiliposredni.

Ustvari,tržištepostaje„alternativavišedijaloškimoblicimarešavanjaspo-rova”(Akerman�998,30�).Akokrenemoodrolsovepostavkedaljudinerijet-koimajusasvimrazličitainepomirljivashvatanjadobra,ondatajpluralizamnemožebiti lakosamjerljiv(rols�998a,�77).Akermanov(�998,302)„pra-gmatičkiimperativzadijaloškomlegitimacijom”teškosemožesprovestiakoalternativadijalogupredstavljaosnovuporetka.Ondakadatržištepostaneto„mestostvaranjaistine”(Fuko2005,50)ondaseisamproblemporetka,od-nosnomeđuodnosadržave(Hobs),tržišta(lok)izajednice(ruso),preoblikuje(Ofe�999,27).Štaviše,Ofeukazujenatakozvanu„teleokratskustrategiju”uti-litarnogporetka,kojaustanovetretirakaomašinezamaksimizacijubogatstva(Ofe�999,�62).Upitanjujeinstrumentalnaperspektivakojaodlukeopravda-vamaksimizacijomblagostanjaanebilokakvimsolidarističkimangažmanom,stogaseodlukevezanezabudućnostdonoseuracionalno-kalkulativnomkon-tekstu(Ofe�999,248).Ofeustvaritimeporučujeparadoksalnoustoličenjein-dividualnoginteresakao„kategorijeuniverzalnogporetka”(Ofe�999,�7�).

U tom smislu je razumljivo negodovanje Džona rolsa u pogledu posta-vljanjaslobodaipravakao„predmetapogađanjailiračunadruštvenihintere-sa”(rols�998b,42).Tojest,ispostavljasedaćeteleološkiutilitaristauvijekdatiprednostmaksimizacijiblagostanjakadnaspramtogastojiproblemispravnog.slobodeipravasusekundarni,čak„društvenokorisnailuzija”(rols�998b,42)kojasemožeprivremenosuspendovatiukolikosepojavipitanjeutilitarističkekalkulacijeinteresa.rolsovaprimjedbajesljedeća:„Dobro se definiše nezavisno od ispravnog,paseondaispravnodefinišekaoonoštomaksimalizujedobro”(rols�998b,39).samimtim,državniknitivodibriguotomekakoseblago-stanjeraspodjeljujenitiispitujeizvorilikvalitetsamogdobra(rols�998b,44).Nekiinteresimogubitinagranicineprihvatljivog,moguudeliberacijibitiod-stranjeniizinteresneračunice,kojabilegitimitettražilauizlaskuususretbroj-nimmaliminteresima.Međutim,tržište ne pita za kvalitet interesa no za korist.Jedinoštodržavniktadatrebadauradi jesteda„uravnotežisopstvenegubit-


kesasopstvenimdobicima”(rols�998b,38),odnosnoda„principizborakojivažizajednogčovjekaproširujenadruštvo”(rols�998b,43).

Ali o kakvom je onda društvu tada uopšte riječ? U ime kakve zajedniceseformirajavniinteresovogtipa?Zaštobiupravnisudovievropskihzemaljasmatralislobodeipravapojedinacamanjeznačajnimodekonomskograsta?rolsovomišljenjevaljaprenijetiupotpunosti:„Društvoseshvatakaoefikasno upravljanje društvenim sredstvima koje treba da maksimalizuje zadovoljenje sistema želja,sistemakojijekonstruisaonepristrasniposmatračizmnogihpojedinač-nihsistemaželjakojeseprihvatajukaodate”(rols�998b,47).Izovogajošneproizlazipopulističkaspregaizmeđupolitičkihiekonomskihinteresa.recimo,moguće jeu imeefikasnosti imaksimizacijeblagostanjadozvolitiekspropri-jacijukojućejavnostprepoznatikaoopštekorisnu.Tojekorist usklađena sa re-ciprocitetom,štojeneodvojivoodpojmadobrouređenogdruštva(rols�998b,3�).svezavisiodtogakakodefinišemoefikasnost.Možemogajitinekunaduda bi racionalna kalkulacija iznjedrila nešto poželjno (iako ne i najbolje) zadruštvo.Akosepojedinačnisistemiželjasuočavajujavno,njihovaartikulacijanemorabitisavršenaalijestelegitimna.računamodajeposmatračzaistane-pristrasanidapoštenosagledavasveposebneintereseiartikulišeihupravilnuodluku.

Postepenoseelementijednačinegube.Višedecenijskorastakanjesocijal-nihaspekatadržaveoličenojeiudistorzijijavnoginteresa,aliznačajnopret-hodi populističkoj reakciji. Javnost polako zanemaruje artikulaciju interesa.Principefikasnostinaglašavamaksimizacijupojedinihsistemaželja,onihjed-neodstranausporu.Možeseiposmatračpokazatikaozainteresovan,ajavnostkaoonoštoseproizvodikroztržište,nekrozspor.reciprocitetjeuklonjenuimečistekorisnosti.Zarolsaje,doduše,tostalnakarakteristikautilitarizma,madajeKimlikamišljenjadajetostvarskorijegdatuma,dajeutilitarizambioradikalannekad,apotomzadobioteleološkioblik.Nepristrasnogposmatračaprvo je zamijenio preduzetnik koji utvrđuje „jačinu želja”, njihovu „težinu”(rols �998b, 4�), vezujući odluku za profit, a potom je u sklopu ambivalen-tnereakcijeposmatračtransformisanuvođu.Populizamnenastajeuvakuumuvećpredstavljalogičnureakcijunablokiranjekejnzijanskogiuopšteljevičar-skogmenadžmentakrize.Uzizuzetaksandersa,populizamjeumnogomede-snoorijentisan.

Populističkiračundruštvenihinteresanijestogaradikalnorazličitodte-leokratskogkojimuprethodi.Populistisunajčešćereakcija nacionalnog kapita-la protiv onog transnacionalnog(npr.Tramp).Otudprotekcionizam,izolacioni-zam,nacionalizam,alineitotalniraskidsaprethodnimobračunominteresa.Umjesto artikulisanja interesa, makar neselektivno prihvaćenih svih oblikainteresa,manjeilivišelegitimnihpodjednakokaoineproblematičnih,ovdjeimamojednunovuvrijednost.sjednestrane,korisnostjebarnaretoričkomnivou zaobiđena, i reciprocitet se načelno vraća u diskurs. Populistički vođanećeopravdavatisvojeodlukepukomutilitarističkomkalkulacijom.Zatoneće


dobitipodršku.Zaradpribavljanjalegitimiteta,primoranjedapraktičnojed-nogovoriadrugočini.Vođadržidajeuorganskoj vezi sa narodom,daposjedujevizijupopularnihhtijenjaiciljevanapredovanja.Organskavezamuomogu-ćavadapoznajeinteresenaroda.Umjestoracionalnogizborajednogčovjekaprevedenognačitavodruštvo,imamoliderašmitovskimkoncimavezanogzapopulaciju,čijetežnjeosjeća.Konačnaodlukaoblagostanjudruštvaprepušte-najenekontrolisanomprocesudonošenjaliderskevizionarskeodluke.Vođijeusuštiniolakšanput,jernemoraprolazitikrozmukotrpanprocesdokazivanjadajerecipročnostpogubnainejednakostnazadna,takodasamamaksimiza-cijakorisnostipogoduječitavomdruštvu.Natomejepaoneoliberalniestabli-šment,tvrdećidajeujavnominteresusvihpodrškakrupnimposebnimintere-sima.Populista,čakikadavršiistiutilitarniračunuimenacionalnogkapitala,možetvrditisuprotno.

Ako teleološki utilitarizam dobro određuje nezavisno od ispravnog, iu tome se takođe ogleda populističko rješenje. Naime, vođa sažima dobro iispravno.Zanjega jeprvovećdrugo, iliobrnuto.Kalkulacijuprekrivavizija.solidanprimjertogavidiseunačinuopravdavanjagradnjeruskoggasovodailibeogradskogprojekta.Uprvomslučaju,diojavnostinijebiozadovoljanru-skimuticajem,madaostajeupitnodalijetoostavilotraganaprocestadašnjeeksproprijacijezemljišta.No,vlastjegasovodproglasilazadobrokojemoždanijeispravno,alijevrlokorisno.Praktičnojesabralakoristiiposebnimzako-nomutvrdila javni intereszamaksimizacijudobrabezulaženjau ispravnostodluke.sdrugestrane,„Beogradnavodi”predstavljenjekaovrhunactežnjiKraljevine isocijalističkeJugoslavije,konačanoblikdugeevolucije,potpunoispravanusvakompogledu,isveštoseuvezistimučinimogućejeopravdati.Neulazećiudilemekojesupratileobaslučaja,nebitrebalosmatratiihradikal-noodvojenim.„Beogradnavodi”nijeprojekatmanjeutilitarističkiorijentisanodgasovoda.samojenjegovamedijskapratnjatotakopredstavila.

NEOLIbERALIZAM

Neispravnobibilotvrditidautilitarizamipopulizamnisuuvezi,dajepopu-listaprostoizvitoperioprakse.Praksesu,kaoštopokazujuprimjerizapadnihzemaljakojeisametrpepopulističkureakciju,većbileumnogomeoštećene.Pretpostavitipovezanostjenajmanještomožemoučiniti:populizamjeposlje-dica neoliberalizma. Kalkulacija uzima u obzir sva shvatanja dobra, ne sporiimkvalitetvećpotencijalzamaksimizacijuukupnogdobra,nevezanozana-činraspodjele,iuzefikasnoupravljanječinivodičzadruštveneustanove.svetoimaineštomanjerobustannazivodteleološkogutilitarizma.Naime,MišelFukojeprijeravnočetiridecenijerekaodajeuneoliberalaekonomskirastje-dina „istinska i fundamentalna socijalna politika” (Fuko 2005, 203). Pitanjerastaodvojenojeodpitanjasolidarnostiisocijalnepravde(Fuko2005,277).


Državni razlogdobija supstitut–uspjeh(Fuko2005,33).AkosepodsjetimoFukoovogstavadaliberalizamprizivavladavinumehanikeinteresakojaćepa-zitidaneugrozinitipojedincanitidruštvo,ondabiovakvomdefinicijomne-oliberalizmatoprestalovažitiusavremenimdruštvima.Prematome,miodav-noneživimouliberalnimdemokratijama,negousvijetuukojemsuraskinutevezeizmeđutržišneekonomije,socijalnedržaveidemokratije(Bek2003,�38).UlrihBekčakpoentirastvrdnjomdajesvojevrsna„verbalnabuđ”prekrilasvi-jet(Bek2003,�37).Javniinteresnakonneoliberalizmabrineobiznisbarijera-ma,gospodarskomživotuiinvestitorima.

skorijiradoviMarteMeklaskipotvrđujudajeneoliberalizamvezanzadi-storizijujavnoginteresa.Onaističedajeciljekonomskeefikasnostiprvenstve-nomaksimizacijabogatstva(McCluskeyetal.20�6,298).KaoštoiOfenagla-šavanadmoćnosttržištauodnosunadrugeelementeporetka,državuizajed-nicu,takoiMeklaskinalazidominantnoshvatanjetržištakao„primarnerutekajavnomblagostanju”(McCluskey2003,285).OvonasvraćanaDžonarolsakojisvojuteorijudržisuprotstavljenomtakvimshvatanjima.Naime,akosedr-žavnik poziva na tržište pri donošenju odluka,dalijeonidaljedržavnik?„Prirodaodlukekojudonosiidealnizakonodavac,prematome,nerazlikujesemateri-jalnoododluke preduzimačakojiželidamaksimalizujesvojprofitproizvodećiovuilionurobu”(rols�998b,4�).Zanimljivojedadomaćiprevodilacengle-skuriječ“entrepreneur”prevodinekaopreduzetniknopreduzimač.Upravopreduzetnikjetaambicioznafigura,nosilacinovacijaivizijanekebolje,ima-ginarnebudućnosti.Unačelu,preduzetnikjevođensvojiminteresima,dokbidržavniktakvupozicijutrebalodapretočiudruštvenuodlukusličneprirode.Preduzimačjepriličnonemaštovitafigurakojomseprikrivakolikozapravoneo-liberalnadržava,dalekoodminimalne,ustvariupravljazatržište.Javniinte-reskaoregulativnadeterminantaporetkatimebivausisanusasvimdrugačijukonstelaciju.

Uzmimonajznačajnijegneoliberalakaoprimjer.FridrihHajekjespomenutkaokritičarzloupotrebeznačenjajavnoginteresa.Aliontočiniutomuposve-ćenomkriticiidejesocijalnepravde,kojusmatrabesmislenom.Budućidatržišteproizvodipravdu,svi„socijalni”pokušajivećsu„socijalistički”.Hajeknatajna-činkritikujeisamutilitarizam,smatrajućidanepostojiizvjesnicentralniposma-tračekvivalentankomandnomštabu,kojinavodnomožeodmjeritisuprotsta-vljeneinterese.Nikosemtržištanijetomedorastao:„Neznamokoznanajbolje”(Hajek �998, �00). Međutim, stvari se mijenjaju kada se podrobnije sagledajukontradikcijeHajekoveteorije.Uslučajueksproprijacije,Hajekisprvaočekiva-notvrdidasetimetrebabavitivrlooprezno.Budućidaneposjedujemoznanjeosvimposljedicama,akoproglasimoneštojavniminteresommoramobitipri-ličnosigurniuto.Javnidobitakuslučajueksproprijacijemora„nedvosmislenoiznatnodapremašujegubitak”,morabiti„očiglednovećiodštete”(Hajek�998,�9�).Ipakjeupitanjunarušavanjesvojinskihprava.sdrugestrane,kadajeriječourbanomplaniranju,Hajeknonšalantnoupoznaječitaocesarješenjemzasi-


rotinjskečetvrti,pogotovoonezapuštenihgradskihcentarapoputbeogradskog.Naime, valja se osloniti na dejstvo „ekonomskih zastrašivanja” (Hajek �998,295).Ova,popularnonazvana,džentrifikacija samo jenakorakodpolitičkogprogonaiprisile,kojemoguuslijeditiakoinakonekonomskihzastrašivanjasi-rotinjaostaneunaseljuplaniranomzaluksuznestanove.

svedokseHajekbavi„strastimamnoštva”(Hajek�998,5�)kojetražiop-štiinteresisocijalnupravdutajinteresješarenalaža.Ondakadaproglasireci-procitetbesmislenimiokreneseidejikoristi,odjednomsekristalizuje„stvarniinteres”,kojegjemnoštvočaknesvjesno.Naime,brziekonomskirastse„moraodvijati na način ešalona” (Hajek �998, 46). Stvarni interes je dopustiti prvom ešalonu da najviše raste. Komandni štab teleološkog utilitarizma odjednomisplivavanapovršinu.Militarističkametaforanudivrlospecifičnoviđenje:unaprednom društvunekiljudi„morajuprednjačitiaostatakmoradaihsledi”(Hajek�998,48).Napredovanje„onihnavrhu”(Hajek�998,52)garantujena-predakcjeline.Podsjetimo,tajistiHajekupozoravadajejavnodobrouslučajusocijalnepravdeusklađenosa„interesimavladajućegrupe”idajetopraktičnoizvorsocijalističkeopasnosti(Hajek2002,�37).Aliontadamislinavladajućugrupučijaegalitarnapolitikastvara„nazadnadruštva”(Hajek�998,5�).sdru-gestrane,naprednadruštvatrebadaukloneprepreke,odnosnobiznisbarijere,zauzdizanje nekih(Hajek�998,5�).Kakoseondauopštedonoseodlukeutakonaprednimdruštvima,kakomožemoneke„nazadne”akterespriječitidajavniinteresvratekarecipročnostiisocijalnojpravdi?Hajekjepriličnoiskren:„na-predovanjesesadržiuubeđivanjumnogihodstranemanjine...proces stvaranja mišljenja većine potpuno ili čak i većim delom [nije] stvar rasprave”(Hajek�998,99).Zaštobiibilokadnaprednimorajuprednjačitiuinteresusvih,poštoćeostvaritiličnidobitakuopšteminteresu?

Progresnepoštujeljudenegopoštujedobro.Neoliberalizamjesumnjičavprema pravdi kao nepristrasnosti, prema deliberaciji, prema samoj ideji op-štegdobra. Jer,kaoštoMeklaskiukazuje,uodređenomtrenutkusemoramozapitati,akovećtržištestojiuimejavnedobiti,kosučlanovitejavnostičijasedobitnajboljekotira (McCluskey2003,8�6)?Njenodgovor je:„interesinaj-bogatijihindividuanaštetuvećine”(McCluskey2003,798).Teleološkiutili-tarizamjesamoneštodrugačiji.Tonemorajuuvijekbitiinteresinajbogatijih,alisvakakojesuposebniinteresikojisesvevišeudaljavajuodopšteginteresa.Takođe,tonemorabitinaštetuvećine,madasvakakonijeprimarnounjenukorist.Mogućejezamislitiekonomskiprojekatodkojegbiivećinaimalabe-nefite.Nisusveneoliberalnezemljeimaleistepopulističkeprobleme.IakosuiFrancuskaiNjemačkadoktrinarnonaistojstrani,očiglednojošuvijeknemajuistupopulističkureakciju.Moglobisepretpostavitidapostojiutilitarnaskalakojaseudaljavaodopšteginteresaproporcionalnorastupopulizma.Alionojošbitnijeje:kakojejavnostnaovopristala?Kakojejavnostodlučiladajeposebniinteresujavnominteresu?Kakojeregulativnadeterminantapravnogporetkaskliznulaudesno?


JAvNA SFeRA – ORGANIZAcIONI PRINcIP PRAvNe DRžAve

Za Karla Fridriha postoje dva središnja prava: pravo svojine i sloboda misli.Pravosvojine jeugroženonovimtumačenjemjavnoginteresa,gdjevlasnikusvojinamožebitioduzetaakosepokažedabijenovivlasnikučiniovrijedni-jomiproduktivnijom(Fridrih�996,52).Povrhtoga,takvotumačenjepoveza-nojesauznemiravanjemdrugogFridrihovogcentra.Izgledadajeslobodnaijavnarazmjenamišljenjaonoštojeakonecenzurisanoondasvakakonaodre-đeninačinmanipulisano–pristanakjeproizveden.PremaImanueluKantuiJirgenuHabermasu,javnostjebilaprincipliberalnepravnedržave(Habermas�969,�39).Onajesponaizmeđutržišta iparlamenta(Tadić2007,206).No,terminsponamoždavišeskrivanegoštokazuje.Okakvojsponijeriječ?KadaHabermasgovorioperioduevropskogliberalizma,ongovorio’političkom obra-čunu’ građanske javnosti i vlastiuvezi„opštihpravilaopštenja”u„sferirobnogprometaidruštvenograda”(Habermas�969,38).sponajeustvarikonfronta-cija autoriteta i publiciteta(Habermas�969,96),borbaizmeđuvlastiikomerci-jalnihmedija.slobodamisli,upražnjavanaodstranemedijauprivatnomvla-sništvu,smatralaseorganizacionimprincipompravnedržavekojimseuređujuključneoblastidruštva.

BudućidaHabermasuviđadajavnasferanikadanijebilauniverzalna,apravnadržavajebarunačelunastojaladatobude,proizlazidajeuniverzalnostnastalaukonfrontacijiizmeđuapsolutističkedržaveiliberalnejavnosti,shva-ćenekaosfereprivatnihpreduzetnikakojiputemkomercijalnihmedijajavnorasuđuju.liberalnajavnoststogapretendujenauniverzalnostsvogarasuđiva-nja,alitoustartumožesamodasimulira.ČakiprijeFrancuskerevolucijesporsesastojaouodređivanjupojavnerepublikeinteresa,dimenzijadomenauko-jemvlastmožeintervenisati.Apsolutističkavlastjezahtijevalaznačajnukon-trolu,doksukomercijalnimedijiodgovaralikritičkomkontrolomsamevlasti.Alimeđusobnouravnotežavanjenestajekadajegrađanskodruštvosavladaloapsolutizam,čimezavršava ieraklasičnog liberalizma.U takvomkontekstu,Džonrolstvrdidateorijapravde„pretpostavljapostojanjedubokogsukobain-teresa”(rols�998b,463).Beztoganisamajavnostnemožedasepozicionirauodnosimamoćivećbivaobesnažena–strukturnikonfliktinteresabivarela-tivizovan(Habermas�969,296).Zarazlikuodklasičnogliberalizma,gdjesudržavaitržištesuprotstavljeni,uneoliberalanematenzije–državaupravljazatržište.Prisustvujemoaboliciji sociopolitičkog antagonizma (Balibar20�5,��3),antagonizmadržaveitržišta,autoritetaipubliciteta,samimtimiinteresa.

Ali mi i dalje, bar deklarativno, imamo neku javnost u svakoj zemlji.HabermasukazujedajeHegeltosmatraosimuliranomjavnošćukojasvojpar-tikularaninterespredstavljakaoopšti(Habermas�969,�52).liberalnajavnostostajeposebnazauvijek(Tadić2007,207).Habermasunačeluprihvatada„pri-vatni,čakklasni interesi”mogudase„objektivnopoklopesaopštimintere-som”.Bezpreplitanjainteresanemoguseartikulisatiopštiiprivatniinteresi


proizvodećijavni,odnosnonemožeseformulisatiregulativnadeterminanta.razumnojepretpostavitimogućukonvergencijuinteresapoduslovomdadonje dođe „posredstvom javnog rezonovanja” (Habermas �969, ��3), javnograsuđivanjaukontekstusociopolitičkogantagonizma,naravno.Uneoliberal-nom kontekstu problem simulacije univerzalnosti od strane samoproklamo-vanejavnesferepostajeupitno.Danaskomercijalnimediji funkcionišutakoda,primjeraradi,NBCopravdavaTrampovozapošljavanjepoljskihilegalnihimigranataosamdesetihgodina,aliistovremenokritikujesandersovuporeskureformuiliprogrambesplatnogobrazovanja.Tojeslikadanašnjegjavnogin-teresa. Da li mi zaista danas imamo opštu, otvorenu javnost i slobodnu raz-mjenumišljenjaili,kakoFridrihdrži,„velikibiznishomogenizujevećinu,zakratkovrijeme,pomoćudemagogije”(Fridrih�996,77)?DalijetoHajekovonapredovanje?

MartaMeklaskiiUlrihBekuvodeproblemhijerarhijskoggrađanstva,prak-tičnostruktureešalona,takoštoočiglednosvijednakoneparticipirajunitido-noseodluke(Beck20�3,63),pogotovonakonštojeusvakuodlukuinfiltrirankriterijumefikasnosti.„Kopripadajavnosti”(McCluskey2003,286)?ZaBeka(Beck20�3,7),neoliberalizamjeodavno„bajpasovao”javnusferuiugradioseupolitičkiporedakbezikakvogjavnograsuđivanja.Meklaskiukazujedaipakpostojionoštosebezovejavnost,iakotozaistanemožebitiuuslovimahijerar-hijskoggrađanstva iabolicije sociopolitičkogantagonizma. Javnostkorpora-tivnogilikomercijalnogmedijasamazasebekažedajenaprednajavnost.Bekispravnoprimjećujedamedijskasimulacijanijejavnorasuđivanje,alipropuštauviddaproizvedenufikcijuoslovljavajujavnošću.Bezsimulakrumanemanipopulizma. Prvo je komercijalni medij prestao reprezentovati cjelinu intere-sačakiunačelu,sprečavajućibarfunkcionalannivoartikulacijetihinteresa.Potom je, na temelju napuštanja razumne konvergencije interesa i favoriza-vanjaposebnihinteresa,populizammogaopredstavitisekaopovratakrepre-zentacijenaroda,rijetkoradnika.AkojejavnostkomercijalnihmedijaononaštaukazujeMeklaski,ondasupravaiobavezečlanovate„javnosti”primarne.Njihovinteresjenapredniji.

Kadakomercijalnimedijtvrdidajeneštoujavnominteresutonijesamooksimoron.Imajućiuviduiskrivljenoznačenjejavnoginteresa,tojevišeskri-venipleonazam.BudućidaHabermasprihvatasimultanopostojanjevišejav-nosti(npr.plebejsko/proleterskeporedburžoaske),aistraživačijavnostipod-razumijevaju pluralizam javnih sfera, javnost komercijalnih medija samoje jedna od sfera, sa svojim posebnim interesima. Nastojanje partikularistič-kejavnostidasepoklopisaopštiminteresomanalognojepopulistikojipred-stavljanarod.Dakle,stvarjesinegdohe,gdjediopokušavapredstaviticjelinu.sinegdoha je za Ernesta laklaua (laclau 2005) središte populizma. Ukazujena uspostavljanje hegemonije kao „partikularne razlike” koja preuzima ulo-gureprezentacije„totaliteta”(laclau2005,70).Nazivajućito„praznimozna-čiteljem” (laclau 2005, 7�), laklau naglašava ne osiromašenje već jedinu


mogućnost konstrukcije političkog, kroz nejasnu „logiku simplifikacije”(laclau2005,�8)kaopreduslovazapolitičkodjelovanje.Nisuupitanjuzre-leidejekoječinečvrstpolitičkidiskurs,jeridejutrebadaprihvatiheterogenidruštvenimilje(laclau2005,�4).različitiinteresiizahtijevimogudasearti-kulišuutakozvani„lanacekvivalencije”krozsocijalniproceskojizalaklauanijeracionalanvećlibidinalan.Okretanjepsihoanalizi,odnosnoafektukaoce-mentuartikulacijemnoštvapozicija(laclau2005,�69)ifrojdijanskojemocio-nalnojidentifikacijisaliderom(laclau2005,55)laklauavodikazaključkudajeliderobjekatkojiljudiidealizuju.

Populističkivođapredstavljasekaoreprezentcjeline,ibarunačelunasto-jidaartikulišezahtijevevelikogbrojanezadovoljnihgrupa,stvarajući„lanacekvivalencije”takodasvakosvojinteresprepoznaupodršcilideru.Alilaklauostajenedorečenupogledustvaranjadesničarskepopulističkekonfiguracije.Naime,Trampovpraznioznačitelj„UčinimoAmerikuponovovelikom”mo-ždajevodioikalibidinalnojidentifikacijisanarcisoidnimliderom.ČakinekiObaminiglasačiovajputsuprišliTrampovojpopulističkojkonfiguraciji.No,gramšijevskishvaćenahegemonijaukazalabinanepouzdanostoveartikula-cije,naprimjer,preklapanjainteresabijelihradnikaipredstavnikanacional-nogkapitala.Moglibismoočekivatidaćeantagonizamnarodanaspramesta-blišmentaislominstitucijavoditikapopulizmukao„višeilimanjeradikalnojrekonstrukcijinovogporetka”(laclau2005,�77),ali,dalijetoTramp?Daliuopštemožemogovoritio„unifikacijirazličitihzahtjeva”usvojevrstan„popu-larniidentitet”(laclau2005,74),adatopodrazumijevapravilnuartikulacijuinteresa?Odričanodgovorsugerišedadesnipopulizamdjelujeudomenukul-ture,neinteresa.Desnipopulizamseuimenacionalnogkapitaladrži„pretpo-stavkeohomogenostidruštvainaroda”(Tadić2007,2�0).riječju,akojedru-štvoprožetokontradikcijama,sukobimainteresa,narodjejedinstven.Narodnemarazlogadasumnjauproglašeniopštenarodniinteres.Građaniimaju,jerseočekujedasuusvakomtrenutkusvjesnisukobainteresakaokonstante.Izvizuremodeladruštvenogkonflikta,artikulacijainteresaujavnojsferijeneizo-stavna.Izpopulističkeperspektive,jedinstvenostsamaposebiisključujesukobinteresainanjegovomjestoinstalirasukobsaDrugim,uvidumigranataprekoljevičaradonosilacatransnacionalnogkapitala.

OvojevidljivokakousADtakoiusrbiji.OdnosTrampaimedijananepra-vilannačinoživljavastarihabermasovskisukobautoritetaipubliciteta.Medijiuvlasništvu transnacionalnihkorporacija (npr.WashingtonPost iliN�)kri-tikujuTrampailiVučićakaoapsolutneautoritete.Medijibliskinacionalnomkapitalu(BrajtbartiliodnedavnoO2iPrva)svakakoćedržatidrugustranu.No,greškabibilapretpostavitidabilokozastupajavniintereskaoregulativnude-terminantu poretka, uspostavljenu javnim rasuđivanjem. Kao što Habermas(Habermas 20�2, �04) primjećuje, vlast i opozicija u Britaniji, Njemačkoj ilisADpodjednakosuneoliberalne.Zaštobiregionbioubilokomsmisludruga-čiji?Populizamstogadanasnijelaklauova„subverzijapostojećegstanjastvari”


(laclau2005,�77)većnastavakpostojećegdrugimsredstvima,ovajputuimenacionalnogkapitala.Javnasferatimepromašujesvojusvrhu.Niuliberalnomperioduonanijeartikulisalasvezahtijeve(npr.proleterske),alijejavnorasuđi-vanjeodigralouloguuuspostavljanjupravnedržave.Potomjeuslijediopoku-šajdadržaveblagostanjaproizveduuravnoteženijijavniinteres,štosusrušilisaminjeniklijenti,pogotovoizsrednjeklase(Ofe�999).Nakrajujetemeljnaneoliberalizacijavratilasukobeinteresatamogdjesunajčešćeibili,naborbeizmeđufrakcijavladajućeklaseujavnojsferi.

Artikulacijaizbalansiranogjavnoginteresaiziskivalabireinstalacijukolek-tivnogdijaloga,alitobipodrazumijevaloakterepoputsindikatakojibiposre-dovaliuvećimsukobimainteresa.Odavnonematognarodakojimožedapru-žiotpor.Neoliberalizamnijesamoabolicijasociopolitičkogantagonizmanegoidestrukcijakolektiviteta(Bourdieu�998;Ofe�999).Ukonteksturazdvajanjaekonomskograstaodsolidarnostiisocijalnepravde(Fuko2005,277),teškomo-žemopretpostavitidapostojekolektivniakterikojiseproblematičnimodluka-mamogusuprotstaviti.Ako jenegdje jošočuvana„socijaldemokratskaverzijaklasnogkonflikta” (Ofe�999,345), to jest stabilnihodnosasnaga, takodasustraneprimoranenapregovore,kompromisjemogućaishodkonfliktainteresa„promenljiv”.Ukoliko,pak,„ljudinemajupouzdanupredstavuotomegdepri-padaju,protivkogamorajudasebore...asocijativnaakcijavelikogobimapostajebesmislena”(Ofe�999,345).Odnosno,„nepostojisaznajnaosnovazasveobu-hvatnuagregacijuinteresa”(Ofe�999,346).ZaOfeajesolidarističkiangažmanneophodnadopunaklasičnimkonstitucionalnimgarancijama,jerpodupiregra-đanskiduhihrabrost,naime,„asocijacioniobrazaczakolektivnuakciju”(Ofe�999,75).Ovajjeobrazacuništenodstraneneoliberalizma.

Asocijacionikontekstpodrazumijevavišeodjezika,javnesfereisvijetaži-vota(Ofe�999,75),onisaminisunikakavgarantzasolidarnuakciju. Javnasfera zavisi od moralnih sposobnosti građana i odgovarajućih ustanova kojeće predstavljati kolektivne identitete. „Odnosi snaga između društvenih kla-sa”suključni(Ofe�999,85).Beztoga,voljanarodajekonstruisanabezsamognaroda(Ofe�999,�38).Javniinteresjetimeformulisanbezartikulacije.Upi-tanjuje„reifikacijanarodnesuverenosti”(Habermas20�2,�4).Unjenomte-meljunisusamomedijskemanipulacijeisemantičkeigresjavniminteresom.Upitanjusustrukturnepromjenevelikogobima.KaoštojeVojislavstanovčić(stanovčić2002,�83)davnoprimijetio,„osiromašenjeogromnogbrojaljudi– i to jepreraspodelamoći”,potvrđujućidapravnisistem„moramokritiko-vatiisametapravnogstanovišta...,tj.sapozicijaiciljevakojisuizvansamogpravnogsistemanormi”(stanovčić2002,209).Ovonemoridomaćeautore.Čakikadaprimjećujudruštveneosnovepravnedržave(Vuković20��,437),zaustavljajusenashvatanjudavelikibiznisnemapotrebuasitnipreduzetni-cinemajusnaguzauspostavljanjepravnedržave.Međutim,nenalazedasitnipreduzetniciisamiradnicimogusarađivatiujavnojsferi.Zaštobitoičiniliuneoliberalizmu?


ZAKLJUčNA RAZMATRANJA

Javni interes je regulativna determinanta poretka koja nastaje artikulacijomopštegiprivatnihinteresa,autvrđujeseputemjavnosti.Alipretpostavkadajeartikulacijajavnomraspravomuravnoteženosprovedenaapsolutnonestojiueriapsolutizovanjainteresa.Mehanikafukoovskerepublikeinteresa,kojabri-nedakolektivniipojedinačniinteresinebuduugroženi,zamijenjenajemanjeambicioznom–tolerancijominteresadogranicepopulizma.Javniinteresda-nasnerazdvajadruštveniiekonomskirazvoj,alitočinitakoštoprvipodređujedrugome.Državneintervencijesenevršeukoristjavnognegoprivatnogdome-na,štosesmatrakorisnimzačitavodruštvo.razlogzaštokrupniposebniinte-resiimajuprednostnalazimoudominantnomučenjuteleološkogutilitarizma.Budućidaispravnopodređujedobrom,teleološkiutilitarizamustoličavadru-štvokoncentrisanonaefikasnoupravljanjeresursimaimaksimizovanjekori-sti.Dokbijavnostzahtijevalareciprocitet,dijalogovdjenijeoruđedonošenjaodluka.Tržišteneprocjenjujenitikvalitetinteresanitipravednuraspodjelu.

Natržištusemanjiikrupnijiinteresiartikulišukrozkonkurencijusapre-poznatljivimishodom.Analognopotrazizaprofitom,maksimizacijakoristijeprimarna.Privrednirastzaneoliberalenesmijedaugrozinisocijalnapolitikanitibilokakvosolidarističkoshvatanjepravde.Ekonomskiračuninteresapo-staje i temelj državničkih odluka, čime se djelovanje političara i preduzetni-kasvemanjerazlikuje.Naprimjeruurbanogplaniranjaočigledanjeparadoksproklamovanjaslobodnogtržišta.Umjestoprincipalaissezfairevladaplanskaurbanaekonomija.razumljivojedadržavavodiračunaoinfrastrukturiiuimejavnoginteresavršieksproprijacijuilidonosidrugevrsteodluka.Alinajčešćesepretpostavljadasumogućesamodvijestvari:iliintervencijaukoristjavnogdomenailiprepuštanjestihijitržišta.razlikajesadaurecipijentu,odnosnoko-risnikudržavneintervencije.Budućidajeinvestitornosilackrupnihinteresa,samimtimvećekoristi,opravdanojeupregnutibirokratijuitopravdatijavniminteresom.Ustvari,neoliberalinekrijudadruštvanapredujunanačinešalona,sasvimneegalitarno,krozdopuštanjedaoninaprednijinavrhuprivrednoiso-cijalnoeksperimentišu,takorećiisprobavajunoveoblasti,štoćeostalimoratipratiti,makarimalisamoposrednukorist.

Ovakvoupravljanjedruštvomneminovnojevodiloizoštravanjunejedna-kosti.Posljedičnipadkupovnemoćiidruštvenoraslojavanjemoglosetolerisa-tiuvrijemeekonomskognapretka.Ondakadajerastposustaoaodlivkapitalanastavio, čak je i prećutni dogovor boljestojećih poljuljan. U toku krize, sta-raformulapokojojsesudarajuindustrijskiitrgovačkiinteresiumnogomeseponovilauoblikusukobanacionalnogitransnacionalnogkapitala.Industrijuilipoljoprivrednugranujeuvijekbiloteže,madaneinemogućeglobalizova-ti,doksutrgovinaifinansijeoduvijekbileinternacionalnoorijentisane.Nekeprivrednegranestogasuvišeograničenegeografskii istorijski,anjenibizni-smeni,poputTrampa,prepoznalisudasutonarodnegranice.Populizamse


tupojavljujekaovažnosredstvonacionalnogkapitaladasprovedesopstveneinterese.To,kaoštosmovidjeli,nepodrazumijevanikakavradikalanotklonodteleološkogutilitarizmaineoliberalizma,većprilagođavanjenaraslomne-zadovoljstvugrađanauslijeddjelovanjaspekulativnogkapitala.

Javni interes i dalje ne mari za opšti iako se u njegovo ime sprovodi.Populističkistiluspješnomiješanarodnjačkedeklaracijeineoliberalnejavnepolitike.Budućidasejavnasferasvelanasukobefrakcija,gdjesetransnacio-nalnemedijskekorporacijezgražavajunadpopulizmom,doknjihoviprotivni-civeličajunacionalniidentitet,uartikulacijiinteresaidaljeneučestvujeraz-bijenapodređenaklasa,semuoblikunaroda.Alinarodmožebitiužailiširapopulacija,možebitipredstavljenovimilionimmedijem,krozpartijuililide-ra,aliusvimtimslučajevimaostajedilemadalitajnarodimabilokakvuspo-sobnostilimoćdaprepoznaiartikulišesopstveneinterese,nadgleda,spriječiiličakprevaziđedefanzivniotporiproizvedenovikvalitet.Tojest,konstituci-onalizamkojijeograničavaovladavinuvećineuimeindividualnihpravaza-mrsioseistokolikoijavniinteres.Mivišeneznamonitištajevladavinavećinenitištasuindividualnaprava,izmeđuostalogzatoštoneznamoštajenarod.Populisti,pak,tvrdeda„znaju”.svedokjedinopopulistibuduznalištajena-rodtakvaćebitiisudbinajavnoginteresa.

LITERATURA

Akerman,Brus.�998.„sloboda,jednakostizajedništvo”.Uur.JanošKiš.Savremena poli-tička filozofija.sremskiKarlovci:IzdavačkaknjižarnicaZoranastojanovića.

Balibar,Etienne.20�5.Citizenship.Cambridge:Polity.

Barry, Norman. �995. An introduction to Modern Political Theory. london: MacMillanPress.

Beck,Ulrich.20�3.German Europe.Cambridge:Polity.

Bek,Ulrih.2003.„Virtuelniporeskiobveznici”.Uur.VladimirVuletić.Globalizacija – mit ili stvarnost.Beograd:Zavodzaudžbenikeinastavnasredstva.

Bourdieu,Pierre.�998.Acts of Resistance. Cambridge:Polity.

Burdije,Pjer.20�3.Distinkcija.Podgorica:CID.

Cohran,Clarke.�974.“Politicalscienceand‘ThePublicInterest’”.The Journal of Politics36(2):327–355.

Drenovak-Ivanović, Mirjana. 20�4. „Vanredno ukidanje rešenja: odnos javnog inte-resaiinteresazaštiteživotnesredine”.Anali Pravnog fakulteta u BeogradulXII(2):�33–�45.

Dworkin,ronald.�995.“Constitutionalismanddemocracy”.European Journal of Philo-sophy3:�–�0.


Fridrih,Karl.�996.Konstitucionalizam.Podgorica:CID.

Fridrih,Karl.2005.Konstitucionalna demokratija.Podgorica:CID.

Fuko,Mišel.2005.Rađanje biopolitike.Novisad:svetovi.

Habermas,Jirgen.�969.Javno mnjenje.Beograd:Kultura.

Habermas,Jurgen.20�2.The Crisis of European Union.Cambridge:Polity.

Hajek,Fridrih.�998.Poredak slobode.Novisad:GlobalBooks.

Hajek,Fridrih.2002.Pravo, zakonodavstvo i sloboda.Beograd:službeniglasnik.

Kymlicka, Will. 2002. Contemporary political philosophy. New York: Oxford UniversityPress.

laclau,Ernesto.2005.On Populist Reason.london:Verso.

McCluskey,Martha.2003.“EfficiencyandsocialCitizenship:ChallengingtheNeolibe-ralAttackontheWelfarestate”.Indiana Law Journal78:799–876.

McCluskey,Martha,Pasquale,FrankA.andTaub,Jennifer.20�6.“lawandEconomics:ContemporaryApproaches”.Yale Law & Policy Review35:297–308.

Ofe,Klaus.�999.Modernost i država.Beograd:FilipVišnjić.

PredlogZakonaoizmjenamaidopunamaZakonaoeksproprijaciji.20�8.Dostupnona:http://zakoni.skupstina.me/zakoni/web/dokumenta/zakoni-i-drugi-akti/499/�789-�0947-23-�-�8-4.pdf(Pristupljeno�.�2.20�8).

Prica,MilošN.20�6.Eksproprijacija kao pravni institut.Niš:Pravnifakultet.

radojković,Miroljub.20�6.„Medijiijavniinteres”.Uur.ViktorijaCar,MarijanaMato-vićilejlaTurčilo.Zbornik radova 6. regionalne znanstvene konferencije Vjerodostojnost medija ’Mediji i novinarstvo: socijalni kapital u službi javnosti’. Zagreb:Fakultetpoli-tičkihznanosti.

rols,Džon.�998a.„Osnovneslobodeinjihovoprvenstvo”.Uur.JanošKiš.Savremena politička filozofija.sremskiKarlovci:IzdavačkaknjižarnicaZoranastojanovića.

rols,Džon.�998b.Teorija pravde.Podgorica:CID.

staničić,Frane.20�8.„razlikovanjejavnoginteresa,općeginteresaiinteresarepublikeHrvatskeukontekstujavnopravnihograničavanjapravavlasništva”.Zbornik rado-va Pravnog fakulteta u Splitu55(�):��–�29.

stanovčić,Vojislav.2002.„Političkanauka,vladavinapravaiuslovirazvitkademokrati-je”.Uur.VučinaVasovićiVukašinPavlović.Postkomunizam i demokratske promene.Beograd:Jugoslovenskoudruženjezapolitičkenauke.

stoker,Kevinandstoker,Megan.20�2.“Theparadoxofpublicinterest”.Journal of Mass Media Ethics27:3�–45.

supremeCourtoftheUnitedstates.2005.Kelo et al. v. City of New London.DecidedJune23, 2005. Dostupno na: https://supreme.justia.com/cases/federal/us/545/04-�08/index.pdf(Pristupljeno�.�2.20�8).


supremeCourtoftheUnitedstates.2005.O’Connor, J., Dissenting Kelo v. New London. https://supreme.justia.com/cases/federal/us/545/469/

Tadić,ljubomir.2007.Poredak, autoritet i sloboda.Beograd:službeniglasnik.

Vladars.UredbaoutvrđivanjuProstornogplanapodručjaposebnenameneuređenjadelapriobaljaGradaBeograda–Područjepriobaljarekesavezaprojekat„Beogradnavodi”.Službeni glasnik RS,br.7/�5.Dostupnona:http://www.rapp.gov.rs/stora-ge/Global/Documents/20�5/UrEDBE/BGD-tekst%20plan-usvojen.pdf (Pristuplje-no�.�2.20�8).

Vujačić,Ilija.2002.Politička teorija.Beograd:Čigojaštampa.

Vuković,Danilo.20��.„Društveneosnovepravnedržave:primersrbije”.Sociološki pre-gledXlV:42�–446.

Zakon o utvrđivanju javnog interesa i posebnim postupcima eksproprijacije i izdava-njagrađevinskedozvoleradirealizacijeprojekta„Beogradnavodi”.Službeni glasnik RS, br.34/205i�03/20�5.Dostupnona:https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_utvrdjivanju_javnog_interesa_i_posebnim_postupcima_eksproprijacije_i_izdava-nja_gradjevinske_dozvole_radi_realizacije_projekta_beograd_na_vodi.html (Pri-stupljeno�.�2.20�8).

Zakonoizvlaštenjuiodređivanjunaknade.Narodne novine74/�4i69/�7.Dostupnona:https://www.zakon.hr/z/726/Zakon-o-izvla%C5%A�tenju-i-odre%C4%9�ivanju-naknade(Pristupljeno�.�2.�0�8).

Nikola Mlađenović

CONSTITUTION OF POPULISM AND PUBLIC SPHERE: THE PARADOxICAL DIFFERENTIATION OF PUBLIC AND GENERAL INTEREST

SUMMARY

Thepaperexaminesthecontestedmeaningofpublicinterest,duetotheneo-

liberalstructuralchangesbroughttocontemporarysocieties.Habermas’theory

ofthepublicsphereprovidedthebasisforunderstandingthissynecdochetwist:

theinterestofoneparticularpublicposesasinterestingeneral.Butthepaper

showsthispopulistinversionisactuallyimmanenttoneoliberalismaswell.

Theneoliberalcriteriaofefficiencyandmaximizationofwealtharebehindthe

teleologicalutilitarianismthatactsastheideologicalbackgroundoftheredefi-

nitionofpublicinterestinfavourofspecialprivateinterestsandfurtherfrom


thegeneralinterest.Media’sproductionofconsentinahighlycontrolledpub-

licspherecandefinitelyexplainthesemanticaspectoftheproblem.Butapathy

ofthepeoplecouldnotbeexplainedbymediamanipulationalone.Thepaper

thusreliesofClausOffe’snotionofthecollectivistpatternsofpoliticalaction

thatarenecessaryfortheoverallbalanceofsocialforcesinthesociety.Thatis,

it’sthepower/knowledgerelationshipsthatprovidethecontextforthepara-

doxicaldifferentiationofpublicandgeneralinterest.Theunderminingofas-

sociationalresourcescanexplainthesuccessoftheneoliberalinversionofthe

meaningofthepublicinterest.Thepapershowsthisasafoundationforthe

populistreactionanditsown„constitution”,thatfurtherdistortsthenotions

ofpublicinterest,thepeople,thepublicsphereanddemocracy.

KEYWORDS: public interest, public sphere, neoliberalism, populism, teleological utili-

tarianism, societal constitutionalism, media, postdemocracy.

V DEOINSTITUCIONALNE

PROMENE U POSTKOMUNISTIČKIM

držaVaMa

UDK 321.01:342.7

Luka Glušac1


Uticajkonstitucionalizacijeombudsmanananjihovofunkcionisanjeutranzicionimdržavama2

SAŽETAK

Dokjedelovanjeombudsmanaunovimikonsolidovanimdemokratijama

podrobnoobrađenouliteraturi,njegovaulogaidometiutranzicionimdr-

žavamaostalisuuznačajnojmerineosvetljeni.Ovimradomželisedoprine-

tipostojećojliteraturiiboljemrazumevanjuakterstvaombudsmanautim

društvima.Uporednoposmatrano,ombudsmanisutokomposlednjihtride-

setakgodinauvelikombrojudržavainaugurisaniuorganeustavnogranga.

Konstitucionalizacijaombudsmanadonelajerobusnijupravnugarancijuop-

stankainstitucije,čimejojjedatnormativnipreduslovdadelujekaovažan

institucionalnigarantvladavineprava.Naosnovuuporednihiskustava–od

latinskeAmerike,prekoEvrope,dojugoistočneAzije–uradusepokazujekako

seinstitucijaombudsmanarazvijalaudržavamakrhkedemokratskekonstituci-

je.Uradusezaključujedasekonstitucionalizacijaombudsmanapokazalakao

� Kontakt:[email protected].

2 radjezasnovannadoktorskomistraživanjuautora.

Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji | V DEO: Institucionalne promene ....312

uspešnabrananjegovomgašenju,alineigušenju,jersuizvršnaizakonodavna

vlastiznalazilirazličitenačinedaotežajuradovenezavisneinstitucije.

KLJUČNE REČI: ombudsman, nacionalne institucije za ljudska prava, tranzicione

države, konstitucionalizacija, vladavina prava, hibridni ombudsman

UVOD

Vezaombudsmanaivladavinepravejeuzajamna,jer,sjednestrane,osniva-njeombudsmanapretpostavljapostojanjebarosnovnognivoavladavinepra-va,dok,sdruge,njegovradpomažeodržanjuiunapređenjuvladavinepravaidemokratije.Dokjedelovanjeombudsmanaunovimikonsolidovanimdemo-kratijamapodrobnoobrađenouliteraturi,njegovaulogaidometiutranzicio-nimdržavamaostalisuuvelikojmerineosvetljeni.Ovimradomželimodado-prinesemopostojećojliteraturiiboljemrazumevanjuakterstvaombudsmanauovimdruštvima.

Pod tranzicionim državama u ovom radu podrazumevaju se one državekojeprelazeizjednogudrugipolitičkikontekst(izautoritarnogudemokratski;izkonfliktnogupostkonfliktni;islično).Usvakomslučaju,podrazumevasedaimajusveilivećinuodlikaslabihdržava(Hehirandrobinson2007;rotberg2003;Bianchini200�).

radimasledećustrukturu.Prvoseukratkopredstavljakontekstkonstitu-cionalizacijeombudsmanauuporednojpraksi,kojajepratilatransformacijuombudsmanaizadministrativnogmodelauhibridnuformu,čimejeovainsti-tucijainaugurisanaumehanizamzazaštituljudskihprava.Potomsekrozrazli-čiteprimereizuporednepraksedržavautranziciji,odlatinskeAmerike,prekoEvrope,dojugoistočneAzije,testirahipotezadasenormativnojačanjepolo-žajaombudsmana,prevashodnokroznjegovukonstitucionalizaciju,pokazalokaouspešnabranagašenju,alineigušenjuinstitucijeombudsmana.Uzaključ-kusesumirajurezultatiistraživanjaistavljajuuširikontekstdemokratizacije.

KONSTITUcIONALIZAcIJA I TRANSFORMAcIJA OMBUDSMANA

Uporednoposmatrano,ombudsmanisutokomposlednjihtridesetakgodinauvelikombrojudržavainaugurisaniuorganeustavnogranga.Tajtrendsepodu-darasatransformacijomombudsmanaiztradicionalnogskandinavskogadmi-nistrativnogmodelauhibridnuformu,kojapodrazumevaeksplicitnimandatzazaštituiunapređenjeljudskihprava.

Naime, iz današnje perspektive, izvorni skandinavski model ombud-smanafokusirannaborbuprotiv lošeupravenije tolikočesto transponovaninstitut koliko se na prvi pogled čini. Pored skandinavskih država, on se, po

Luka Glušac | Uticaj konstitucionalizacije ombudsmana na njihovo funkcionisanje u tranzicionim državama 313

pravilu,vezujezadržaveKomonveltaibivšefrancuskekolonije.Primeraradi,umnogimafričkimdržavamapostojitzv.administrativniombudsman,stimdaseuBocvani,Etiopiji,lesotu,Malaviju,Namibiji,Zimbabveu,sejšelima iMauricijusuzove„ombudsman”,dokjeubivšimfrancuskimkolonijama,po-put Burkine Faso, Džibutija, Gabona, senegala, Mauritanije i Tunisa, poznatkao„medijator”.Drugimrečima,uAfriciombudsmaniidaljenisuutemeljenikaomehanizmizazaštituljudskihprava.

Danasuporednonajpopularnijimodelombudsmanajeonajkojemsuek-splicitnopridruženefunkcijeunapređenjaizaštiteljudskihprava.OvajmodelnastaojenaIberijskompoluostrvu,kaodeonaporadaseuspostaviodgovornademokratskavlast.ŠpanijaiPortugalsuprvedržavekojesuumandatombud-smanaeksplicitnouvrstileizaštituljudskihprava,čimesuinaugurisalekoncepthibridnogombudsmana.Ovajmodelnastaojeuobedržavetokomsedamdese-tih,nakonrušenjaautoritarnihrežimaidonošenjanovihustava.UPortugalujeOmbudsman(por.Provedor de Justiça)osnovan�975,dabibioinkorporiranunoviUstav�976.godine.OmbudsmanPortugalijejetakopostaoprvaneza-visnainstitucijakojojje,poredmandatadaseboriprotivlošeuprave,pridoda-taizaštitaiunapređenjepravagrađana.UsusednojŠpaniji,Ombudsman(špa.Defensor del Pueblo) jeuspostavljennovimUstavom�978,madajeinstitucijazaživelatek�982.godine.rečjetakođeohibridnomombudsmanu,premako-jemsukasnijemodelovanebrojne institucije,presvegaulatinskojAmerici.Imajućiuvidudasuuobedržaveombudsmanikreiraniuokviruvelikihustav-nihreformiuprocesudemokratizacije,možeserećidasuimalidvojakuulogu:daštiteiunapređujupravaumladojifragilnojdemokratiji,aliidabuduva-žanakterunjenojodbraniionemogućavanjupovratkauautoritarnodruštvo.Upravojeovatransformacijaombudsmanauinstitucijuzazaštituiunapređe-njeljudskihpravabitnodoprinelainjegovojkonstitucionalizaciji.

Uporednoposmatrano,ustavneodredbeoombudsmanunajčešćesadržeopisnjegovogmandatainaglašavajunezavisnostinstitucije,teupućujunaor-ganskizakonkojiseonjemudonosi.Odredbe,popravilu,normirajuinačinizbora,ačestoidužinumandata,odnosnomogućnostreizbora.Dokjeneza-visnostombudsmanaprepoznatakaomeđunarodnistandardiključnaodlikaoveinstitucije,usloviinačinizbora,dužinamandata,odnosnomogućnostre-izboranormiranisunarazličitenačineuuporednojpraksi.

Dužina mandata ombudsmana varira, od četiri do osam godina, najče-šćesamogućnošćureizbora,stimdajeonnegdeograničennajedanreizbor.Pitanjereizborajezanimljivo,zbognepostojanjaujednačeneuporedneprakse.Uposlednjevreme,Venecijanskakomisijazagovaradužimandat,alibezmo-gućnostireizbora,kakobiseizbeglepolitičkekalkulacijeombudsmanauželjida se obezbedi nov mandat (Venice Commission 20�6). Ovakav stav čini seopravdanimkadaseombudsmanbiraprostomvećinomposlanika,međutim,svečešćasurešenjapokojimajezaizborombudsmanapotrebnakvalifikova-navećinaod2/3ili3/5svihposlanika.Kadajetoslučaj,valjalobirazmotriti


opciju reizbora, jer ombudsman onda ne može samo kalkulacijom sa vlada-jućomvećinomdaosigurareizbor,većnjegovukandidaturumoradapodržiideoopozicije.Naravno,ovepretpostavkeodnosesenapluralističkadruštva,ukojimanijednapojedinačnastranka(ilivladajućakoalicija)nemapodršku2/3ili3/5poslanika.

UpOREDNA ISKUSTVA

NakonŠpanijeiPortugalakojisuinaugurisalikonceptombudsmanakaome-hanizma za zaštitu ljudskih prava, ovaj model je prvo doživeo ekspanziju ubivšimevropskimsocijalističkimdržavama,dabisepotomširiopolatinskojAmerici.

U postsocijalističkoj Evropi, ombudsmani su nastajali kao demokratskizahtevuprocesutranzicije.Deodemokratskihpromenabilojeprestrojavanjepostojećihiustrojavanjenovihinstitucija,patakoiombudsmana.Možeserećidajeovajprocesukontekstuombudsmanatrajaodvadesetgodina,započevšiosnivanjemombudsmanauPoljskoj(�987),aokončanjeizboromprvogza-štitnikagrađanausrbiji2007.godine.

Zajedničkosvimoviminstitucijamajedasupreuzimaleiskustvadanskogombudsmana u smislu kontrole uprave, ali i iberijskog hibridnog modela,sa snažnim akcentom na zaštiti i unapređenju ljudskih prava. Ovakvakombinacijajesasvimlogična,imajućiuvidudasusvetranzicionedržavetežilestvaranjuefikasnihiodgovornihjavnihuprava,aliijačanjuinstitucionalnihgarancijazazaštitu ljudskihprava,kojasučestobilapodudaromdržavnih iparadržavnih struktura u prošlosti. Takođe, ombudsmani su uspostavljani izbogmeđunarodnogpritiska,odnosnokaouslovizačlanstvoumeđunarodnimorganizacijama.Naprimer,uČeškojislovačkojjetobiozahtevEvropskeunije,aurusijiisrbijizačlanstvousavetuEvrope.

Treba naglasiti da uvođenje ombudsmana u pravne i političke sistemepostsocijalističkihdržavanikakonijeteklosinhronizovano,nitipitko,već jepraćenootporima,itoodstranesvetritradicionalnegranevlasti.Uvišedržavajepostojaovakuumizmeđuformalnoguspostavljanjainstitucijaiizboraprvogombudsmana. Tako je u rumuniji od osnivanja institucije do izbora prvogombudsmanaproteklošestgodina,dokjeuslovenijiiHrvatskojprošločetiri,ausrbijidvegodine,kolikojetrebaloivlastimaUkrajine.

Parlamentisutekpodspoljnimpritiskomdonosilipropisekojimajeom-budsmanima dodeljivan širok i jak mandat, izvršna vlast teško je prihvatalastvaranjenezavisnihmehanizamazakontrolunjenograda,naštanijenavi-kla,dokjesudskavlastnegdeombudsmanapercipiralakaokonkurenta,iakotonikakonije.Udržavamaukojimajeombudsmanudatoovlašćenjeidakon-troliše pravosuđe, u smislu poštovanja korpusa prava na pristup pravdi (kaošto jeuPoljskoj),otporsudovabio je jošveći.Upravo jePoljskaprvakomu-


nistička država koja je utemeljila ombudsmana, tj. Zaštitnika ljudskih prava(polj.Rzecznik Praw Obywatelskich).Interesantno,onajetouradila�987.godi-ne,dakle,prepočetkatranzicije,itouokviruširihpolitičkihiinstitucionalnihpromena,započetihsaciljemudovoljavanjajavnostiutokuteškeekonomskekrize.TrebaistaćiidajeopozicijauPoljskojsnažnozagovaralauvođenjeom-budsmana.Utompočetnomperiodu,radinstitucijejeobeležiostroglegalistič-kipristupzaštitiprava,nesvojstvenprirodiinstitucije,čijejejednoodobeležjaupravo postupak lišen preteranih pravnih formalnosti (sekowska-Kozlowskaand Gliszczynska-Grabias 20�3, 6�–82; Milenković 2002, 88–93). Institucijaje�989.godine inkorporiranaunoviUstav,dabiustavnimnovelama�997.dodatnonormativnoojačana.TokomgodinajepostalajednaodnajsolidnijihinstitucijauregionuimodeldrugimčlanicamaVišegradskegrupe.Međutim,20�5.godinePoljska jezapočelareformeuoblastipravosuđa,ali ipreduzelanizmerakojimabisede factoumanjionivodostignutihpravanekihranjivihgrupa(poputlGBTpopulacije).

OvikoracinaišlisunanepodeljenekritikeEvropskeunijeisavetaEvrope,ali i stručne javnosti, dok se Ombudsman našao pod žestokim udarom izvr-šnevlastiidelaparlamentarnevećineizdvarazloga.Prvo,zatoštojeinsisti-raonavažnostinezavisnogUstavnogsuda,kojemjeisamredovnopodnosiopredlogezaocenuustavnostizakonaidrugihopštihakata,adrugo,zatoštojeupravopredUstavnimsudomosporiovišenovihpropisaizoblastibezbednostikojisuograničavalipravagrađanaiomogućavalislužbamabezbednostigoto-vonekontrolisanozadiranjeunjihovuprivatnost(Glušac20�8a).Pritiscisuseispoljiliikrozsmanjenjebudžetainstitucijezaskoro20procenata,kaoikrozizmenupropisaoimunitetu,kojimajeomogućenodalekolakšeukidanjeimu-nitetaombudsmanu,itouprocesukojivodiministarpravde,aneparlament(PolishHelsinkiFoundationforHumanrights20�6).UprkosovimsnažnimpritiscimanaombudsmanaAdamaBodnara,izraženimikrozinicijativuzanje-govusmenupodnetuodstraneekstremnedesniceuparlamentu,onjeuspeoda„preživi”,zahvaljujućipodršcistručnejavnosti,nezavisnihmedijaimeđu-narodnezajednice,zbogkojihsevladajućakoalicijanijeodlučiladapokreneproceduruzanjegovusmenu.

Nakon Poljske, ombudsmani su uspostavljeni u Estoniji (�992), rusiji(�994), Mađarskoj, litvaniji, letoniji (�995), rumuniji (�997), Gruziji,Moldaviji(�998),Češkoj,Albaniji(2000),slovačkoj(2002)iBugarskoj(2005).Početkom devedesetih ombudsmani se stvaraju i u nekim državama bivšeJugoslavije,itouHrvatskoj(�990),sloveniji(�99�),Makedoniji(�99�)iBosniiHercegovini(�995).TrebanaglasitiispecifičnostiombudsmanauBiH,uko-jojjeinstitutombudsmanauspostavljenmeđunarodninugovorom–Aneksom6Dejtonskogsporazuma.Uprvojfazifunkcijuombudsmanaobavljalisustranidržavljani,apostavljaoihjeOEBs,tesusvojmandatostvarivaliuokvirume-đunarodnihmisija.OmbudsmanBiHostajejediniuregionukojinijeinokosniorgan,većgačinetriombudsmana,pojedanizsvakogkonstitutivnognaroda,


tejeutomsmislusličanOmbudsmanuAustrije,kojimrukovoditročlaniom-budsmanskipanel.CrnaGora isrbijaombudsmanesudobili tekdvehiljadi-tih.CrnaGorajezakonomuredilaombudsmana2003,dokjeinstitucijaunetauUstavamandmanimaiz20�3.godine.Ombudsmanje2005.uspostavljenusrbijiZakonomoZaštitnikugrađana,dabi2006.godinepostaoorganustavnogranga.sličnokaouPoljskoj,ombudsmanisrbijeiHrvatskebilisupodudaromsvojihparlamenata(dodušeurazličitimrazmerama),uprkostomeštobiupra-voonitrebalodabuduvrhovnizaštitnicinezavisnostiombudsmana(Glušac20�8b).Ipak,napadinaombudsmaneniuovimslučajevimanisudovodilidosmena,izrazlogasličnihkaouPoljskoj.

latinska Amerika se pokazala kao naročito plodno tle za razvoj ombud-smana. Danas gotovo sve države latinske Amerike imaju ombudsmane mo-delovane po španskom primeru. Izuzetak su Meksiko, Čile i Urugvaj, koji suosnovalikolektivneorgane,pokomisijskommodelu.Zbogsveprisutneinstitu-cionalneinspiracijekojuimjepružiošpanskiombudsman,nekiposmatračisulatinoameričkiprototipombudsmananazvali„kreolskiombudsman”(Cuellar�996).Poredoslanjanjanašpanskimodel,zajedničkonajvećembrojulatino-američkihombudsmanajeitoštosunastajalikaokombinacijameđunarodnihpritisaka,odgovorananeefikasnostpravosuđa,teteškasistemskakršenjaljud-skihpravapočinjenihpodvojnimdiktaturamakarakterističnimzamnogedr-žaveovogregionauperiodunakonDrugogsvetskograta.UlatinskojAmerici,ombudsmansepokazaokaovažanfaktoruprocesimapomirenjairešavanjudruštvenihkonflikata(GonzálezVolio2003,224–225).Istovremeno,percipi-ranjekaoefikasnijiodsudovauzaštitiljudskihprava.

U svojoj komparativnoj studiji o ombudsmanima �6 država latinskeAmerike,kojajepokrivalaperiodod�982.do20��.godine,Moreno(Moreno)jepokazaladasuombudsmanigeneralnoimaliveomapozitivanuticajnaza-štituljudskihprava,aliinaboljepovezivanjeigrađenjepoverenjaizmeđugra-đanaiorganavlasti(Moreno20�6).Onadodajeidaunekimdržavaregiona,ombudsmaninisuuspevalidaseizborezasvojunezavisnostidovoljnafinan-sijskasredstvazarad(Moreno20�6).

U nekim državama latinske Amerike ombudsmani su uspostavljani dabiseudovoljilopotrebamazainstitucionalnimreformama,alibezugrožava-nja ukorenjenih interesa vladajuće garniture. To je bio primer u Hondurasui El salvadoru, gde su predsednici država osnivali ombudsmane pod priti-skomoptužbizamasovnorasprostranjenukorupcijuikršenjaljudskihprava(Honduras),odnosnokaouslovMirovnogsporazumakojimjezavršengrađan-skirat,uslučajuElsalvadora.Interesantnojedasuobeinstitucije,posletromogpočetka,imaleperiodekadsubilesnažne,dabisepotomrazvijalenadijame-tralannačin.Naime,tokomperiodakadasuombudsmanibilileoValjadares(leoValladares)uHondurasu,odnosnoViktorijaVelaskezdeAviles(VictoriaVelásquezdeAvilés)uElsalvadoru,obeinstitucijedostiglesuvisokureputacijuikredibilitet,jerseoninisulibilidagovoreotragičnojistorijiširokorasprostra-


njenihkršenja ljudskihprava,uspostavilisuefikasneradneprocedure,radilikakonazaštititakoinaunapređenjuljudskihprava,pozivalipolitičkeliderenaodgovornost,isvetouzlimitiranebudžete.Nakonistekanjihovihmandata,institucijesukrenulerazličitimputevima.OmbudsmanHondurasa jeuspeo,uprkospritiscimaizvršnevlasti,daodržinezavisnost,uspešnobalansirajućiiz-međuneophodnesaradnjesameđunarodnimdonatorimaizadržavanja„lo-kalnogvlasništva”nadinstitucijom.3sdrugestrane,istraživačisujednoglasniuocenidajeuElsalvadoruinstitucijaombudsmanagotovoupotpunostiuru-šenanakonodlaskaVelaskezdeAvilessanjenogčela,itokombinacijompriti-sakananezavisnost,smanjenjabudžeta,aliiizboromnovogrukovodstvain-stitucije4kojejebilonezainteresovanodanastaviputemkojijeutrlaprethodnaombudsmanka.5Štaviše,noviombudsmanjeotpustionajvećibrojkvalitetnihslužbenikauinstitucijiipotpunoprekinuosaradnjusameđunarodniminstitu-cijamakojesujojpružaletehničkupodršku(Uggla2004,434).

VlastiunekimdržavamalatinskeAmerikenisusamokrozpostavljanjesebibliskihljudionemogućavaliostvarivanjesvrheombudsmana,većikrozodla-ganjeiopstrukcijuizbora.Primeraradi,vlastimaParagvajatrebaloječakdevetgodinadaizaberuprvogombudsmana(Pegram20�2,237),uEkvadorujeme-stoombudsmanabiloupražnjenogotovopetgodina(Pegram20�2,239),dokjeuPeruuudvanavratapočetirigodinenačeluinstitucijebiovršilacdužno-sti(Pegram20��,23�).Zanimljivojeitoštosevišeombudsmana(Gvatemala,Peru)kandidovalozapredsednikadržave(Uggla2004,427).rečjeoombud-smanimakojisuuživalivelikupodrškutokomsvogmandata,zbogizuzetnogradanapodizanjukapaciteta,reputacijeinezavisnostiinstitucije.

ČetirimeđusobnopovezanafaktorapokazalasusekaoposebnovažnazadubljeutemeljenjeombudsmanaulatinskojAmerici.Ovifaktorijednakosurelevantniizadrugeregione.Prviseodnosinameđunarodnudonatorskupo-moć(tehničkuimaterijalnu),kojajeodigralaveomavažnuuloguuomoguća-vanjuradaombudsmana,posebnoimajućiuviduveomaograničenebudžeteinstitucija.Nordijskezemlje,Holandija,ŠpanijaiUNDPsukrozrazličitepro-gramepomagaleidaljepomažusveombudsmanelatinskeAmerike.Primeraradi,Švedskajekrozsvojurazvojnuagencijupomagalasvimdržavamaregio-na,osimKostarike(BlomquistandUggla2002).Drugifaktorjeupravobudžetinstitucija, koji je neretko smanjivan kao odgovor na istrajnost ombudsma-nadaispitujukršenjaljudskihpravaiukazujunasistemskeprobleme.TakojeOmbudsmanuNikaragvezasamogodinudanasmanjenbudžetza40%,kaoodgovornanjegovekritike(Economist2000),dokjeOmbudsmanGvatemale

3 Videtivišeu:Uggla,2004.

4 EduardoPolanko(EduardoPefiatePolanco)jeizabran�998.godinezaombudsmana.

5 Višeu:Pegram20�2;Dodson2006;DodsonandJackson2004.


isticaodasebudžetkoristiza„davljenje institucije”(Uggla2004,435).Trećifaktorseodnosinasposobnostombudsmanada,sjednestrane,izgradiauto-ritetkodonihkojekontroliše,aliionihskojimamoradaimaefikasnusarad-nju(Parlament,predsednik,Vlada).Četvrtifaktortičesetogakolikoombud-smanuspevadaizgradikredibilitetmeđugrađanima,čijapravatrebadaštitii unapređuje, ali i među civilnim društvom, kao svojim glavnim partnerom.Konačno,preduslovzasvačetiripomenutafaktorajeuspostavljanjeiodržava-njenezavisnostiinstitucije,kaoosobinebezkojeombudsmanprestajedabudeombudsman.Nekeinstitucijeutomemahomuspevaju,poputPerua,Bolivije,HondurasaiGvatemale,dokjevećnagoveštenodatonijeslučajuElsalvadoru,nitiKolumbiji,kakosupokazalapostojećaistraživanja(Uggla2004).

UAziji sunezavisne institucijeza ljudskaprava imalesličnutrajektorijukaoulatinskojAmerici, s timdasuazijskedržavečešćeosnivalekolektivneorgane u vidu komisija za ljudska prava umesto ombudsmana. Nevezano zaupravljačkimodel,rečjeoinstitucijamauspostavljenimsaistimciljemiupo-redivimnadležnostimasaombudsmanom.Filipini su�987.godineosnovaliKomisijuzaljudskaprava,itoUstavom,čimeovainstitucijapostajeprvakon-stitucionalizovana nacionalna komisija za ljudska prava u svetu (Cardenas20�4, 98). razlozi za osnivanje Komisije na Filipinima su bili trojaki: ustav-nepromene,međunarodneobavezeiistorijaorganizovanogdržavnognasilja(Cardenas20�4,98).FilipinisudonelinoviUstavnakonsvrgavanjadiktatoraFerdinanda Markosa (Ferdinand Marcos), koji je vladao više od dvadeset go-dina.GodinudanapredonošenjaUstavadržavajeratifikovalaMeđunarodnipaktograđanskimipolitičkimpravima.OsnivanjeKomisijesvakakojepomo-gloiboljojmeđunarodnojslicidržave,kojajegrčevitotražilafinansijskuidru-gupomoćuprvimgodinamanakonsvrgavanjaMarkosa.

I dok je Komisija godinama beležila zapažene aktivnosti i bila značajanakter u zaštiti ljudskih prava, dolaskom na vlast rodriga Dutertea (rodrigoDuterte)Komisijasenašlaunaročitonepovoljnompoložaju.Naime,DutertejepreizborazapredsednikagotovotridesetgodinabiogradonačelnikDavaoa,ukojemje iprviputpromovisaosvojukontroverznupolitikunulte toleran-cijepremakriminalu,posebnoprematrgovinidrogom.Tupolitikupratio jeotvorenipozivdasekriminalcislobodnomoguubijati,bezbojaznidaćepo-činiociodgovarati,jerjeDutertefizičkueliminacijukriminalacaproglasiozajavni interes. Komisija za ljudska prava je 2009. godine istraživala navode otimubistvima,ali je,kakojekasnijenavelatadašnjapredsedavajućalejladelima(leilaDelima),naišlanazidćutanja,kojijujesprečiodadokumentujepovezanost Dutertea sa velikim porastom ubistava u gradu (ABs-CBN 20�7).Kadaje20�6.godineDutertepostaopredsednikdržave,posebnoseokomionaKomisiju,govorećidajetrebaukinuti(Newsinfo20�7).KakojeKomisijaustav-nakategorija,Dutertese,svestandaćejeteškoukinuti,okrenuodrugimsred-stvima,tejeKongresukojiodobravabudžetKomisijipredložiodajojsezaradu20�8.godinipredvidiukupno�.000pezosa,štojeoko20američkihdolara


(reuters 20�7a). Duterteovi koalicioni partneri su branili takav skandalozanpredlog,govorećidaKomisijaštitipravakriminalaca,paondaodnjihtrebaidadobijesredstvazarad,aneoddržave(reuters20�7a).IakojeisprvaovakavpredlogprihvaćenodčetiripetinečlanovaKongresa,nakonsnažnogpritiskadomaćeimeđunarodnejavnostiusvojenojerešenjepokojemjeKomisijado-bilaistinivosredstavakaoprethodnegodine(reuters20�7b).Ostajedasevidina koji način će Komisija nastaviti rad u vrlo nepovoljnim uslovima neskri-venogotporaiprotivljenjanjenimaktivnostimaodstranekakozakonodavnetakoiizvršnevlasti.

PrimerindonežanskeNacionalnekomisijezaljudskapravajenaročitoilu-strativan,jerpokazujekakonacionalneinstitucijezaljudskapravamoguus-pešnodaostvarujusvojusvrhučakiuautoritarnimdržavama.Istovremeno,ovajprimersvedoči idanormativnaosnaživanjainstitucijenužnonepovla-če sa sobom i njen kvalitetniji i efikasniji rad. Naime, Indonezija je osnova-laNacionalnukomisijuzaljudskaprava(KomnasHAM,KomisiNasionalHakAsasiManusia)�993.godinezbogupornogspoljnjegpritiska,itotokomauto-ritarnevladavinesuharta.6UspostavljanjeKomisijenajavljenojeubrzonakonmasakraumestuDiliudanašnjemIstočnomTimoru,novembra�99�.godine,madasu ipre togaUjedinjenenacijezagovaralenjenoformiranje (Cardenas20�4,�97).Ujunu�993.godineuDžakartijeorganizovanaradionicaoljud-skimpravima,koju jesponzorisaoUN.radionica jesmislenoodržananepo-srednopresvetskekonferencijeoljudskimpravimauBeču,nakojojseočeki-valodaćeusleditinepodeljenekritikevlastiuDžakarti.NajavatogajevećbilausledilakrozrezolucijuKomisijeUNza ljudskapravao Indoneziji i izveštajenekolicinenevladinihorganizacija(setiawan,20�3).

KakojeosnivanjeKomisijebiloodgovornameđunarodnepritiskenečudidajevodećuuloguuunutrašnjimpregovorimaonjojimaloMinistarstvospolj-nihposlova.7ImajućiuvidukontekstukojemserađalaKomisija,neiznenađujedajeuslovzakreiranjeovakveinstitucijebilapodrškavojnihprvaka,presvega,Trisutrisna(Trysutrisno).Kadajeondaozelenosvetlo,donetjepredsedničkidekret(PresidentialDecree50/�993)kojimjeosnovanaKomisija.Komisijisudataširokaovlašćenja,kakouokviruunapređenjatakoizaštiteprava,uklju-čujućiipostupanjepoindividualnimpritužbama.Ključnazamerkaposmatra-ča(setiawan20�6)odnosilasenatoštojeKomisijaosnovanapredsedničkimdekretom,paseistimmoglaiukinuti,štojeusuprotnostisameđunarodnimstandardimakojipropisujusigurnostmandatainezavisnostinstitucije.Poredtoga,uslovizačlanoveKomisijesubilidostanedorečeni,jersesamotražilodabudu„dobropoznatenacionalneličnosti”(PresidentialDecree50/�993,Art.

6 ZadetaljnuistorijuKomisijevideti:setiawan20�3.

7 Jetschke�999,�34–�7�.


7).Dodatno,KomisijujeformalnofinansiraoDržavnisekretarijat,kojisenala-ziopodkontrolompredsednikadržave(suharta).Konačno,Komisijaseupo-četkusastojalaod25članovakojejebiraopredsednikdržave.

Takav sastav Komisije i institucionalni uticaj predsednika države na njunisu davali za pravo da se očekuju veliki rezultati njenog rada. Ipak, već pr-vih godina rada, Komisija je postigla zavidne rezultate, pribrala pohvale op-šteistručnejavnosti,posebnozbogistragakojejevodilazbogkršenjaljudskihpravakojasupočinilipripadnicibezbednosnihsnaga(setiawan2006,8).Prviodtihslučajevabilojeubistvojednelaburističkeaktivistkinjetokomštrajkaufabriciukojojjeradila.Desetoronjenihkolegajemučenodapriznajuubistvo.Komisijaje,namolbuadvokataosumnjičenih,sprovelaistraguiutvrdilaslučajtorture,uprkospretnjamaministrapravdedasenebavetimslučajem(Pompe�994,95).lažnooptuženisunakrajupušteni,jernijeutvrđenanjihovakrivič-nanitidrugaodgovornost.stručnajavnosticivilnodruštvopohvalilesunapo-reKomisijedaseutvrdiistinauovomslučaju.

InteresantnojedajeKomisijiodsamogpočetkabiloomogućenoidapo-sećujesvamestadetencije,iakojojtonijeeksplicitnoupisanouosnivačkiakt.Takođe,organivlastisubilivrlosaradljivi.Jedanodbivšihkomesarajetopre-pisaoneznanju,aliiraširenojpercepcijidajeKomisijaličniprojekatpredsed-nikasuharta(setiawan20�6,9).Poredtoga,mnogiposmatračisuistaklivažnuuloguprvogpredsednikaKomisijeAlisaida(Alisaid),iakojenjegovizborbiokontroverzan,sobziromnatodajeblizaksaradnikpredsednikadržave.8Ipak,upravosuzbogtognjegovogbliskogodnosasasuhartomKomisijibilaširomotvorenavratasvihorganakojesukontrolisali,posebnoupolicijiivojsciuko-jimajeonuživaonaročitiugled.Uzto,Komisijajeuspeladauspostavidobrusaradnjusamedijimaiširomjavnošću,doksučlanoviistovremenouspevalidameđusobnenesuglasice„zadržeukući”(setiawan20�3).Tokom�996.godine,čaksuinekiranikritičariKomisijepriznavalidaserazvijalaboljenegoštojebiloočekivano(sen�996,7).Kakoističesetiavan(setiawan),ovapozitivnasli-kapočetnogradaKomisijenikakoneznačidasusistematskiproblemiuobla-stiljudskihpravauIndonezijibiliiskorenjeni.Zapravo,kršenjasusenastavilanesmanjenimtempom,uprkosraduKomisije,alijenjenaupornostdaistražujekršenjautakvomnepovoljnomautoritarnomokruženjubilaohrabrujućiznak(setiawan20�6,��).

Padomsavlastisuharta�998.godine,Indonezijajezapočelasistemskere-forme,kojesuuključivalejačanjenormativnihifaktičkihprerogativazazaštituljudskihprava.Između�999.i200�.godinedonetisuZakonoljudskimpravi-ma(39/�999)iZakonosudovimazaljudskaprava(26/2000).OvimpropisimaojačanjepoložajKomisije,eksplicitnoodređujućidaonaimapravodaosnivaregionalne kancelarije, da se bavi edukacijom i istraživanjem, a finansiranje

8 Nekisutvrdilidajeisampočinioneketeškepovredeljudskihprava.setiawan,20�6,fn24.


njenogradasesadaobezbeđivaloudržavnombudžetu.Poredtoga,Komisijajeprimalaznačajnumeđunarodnutehničkupomoć.Unjojsuseposebnoisti-caliAustralijaiKanadakojesufinansiralevelikeprojektenamenjenejačanjukapacitetaKomisije.Takođe,KomisijijenaročitopomagaoUNkroztehničkupomoć.Kardenassmatradasu„međunarodnistandardiipomoćostavilineiz-brisivtragnastvaranjeijačanjeKomisije”(Cardenas2003).

BilojeočekivanodaKomisijaupotpunostiiskoristiovajrobusnijipravniokviridodatnounapredisvojradipoložajucelokupnojdržavnojadministraci-ji.Naiznenađenjemnogihposmatrača,upravosesuprotnodogodilo.Uranompost-suhartoperiodu,raslisuunutrašnjiproblemiusamojKomisiji.UKomisijisuseizdvojiledvegrupečlanova.Prvusučinilibivšipripadnicibezbednosnihsnagaidržavneuprave,doksudrugučinilipripadniciakademskezajedniceici-vilnogdruštva(setiawan20�6,�6).MadajeovauslovnapodelačlanovapratilaradKomisijeodnjenogosnivanja,uprvimgodinama2�.vekaonajenaročitodošla do izražaja. Grupe su imale različito viđenje funkcionisanja institucijaiosnovnihprocedurarada.Prvisuželelidaproblemerešavajutiho,krozdo-staneformalnihpoverljivihkontakatasarukovodiocimakontrolisanihorga-na, sa tek sporadičnim obaveštavanjem javnosti. Drugi su, pak, insistirali natransparentnomipreciznouređenompostupkuistrage,kojibijavnostmogladaprati.KakonisusvičlanoviKomisijeobrađivalisveslučajeve,većsusede-liliutimove,ubrzojeprimećenaizrazitanekonzistentnostineprincipijelnostunjenomradu,što jeumnogomedoprinelobrzompadunjenogautoriteta iugleda,kakomeđugrađanimatakousamojadministraciji,kojajepočelasvečešćedaodbijasaradnjusanjom.Paradoksalno,ispostavilosedajeKomisijamnogoboljeradilaipostizalakonkretnijerezultatepodsuhartovimautoritar-nimrežimom,negoukasnijemdemokratskomkontekstu,sajačimformalnimnadležnostima.

ZAKLJUčAK

Konstitucionalizacijaombudsmanadonelajerobusnijupravnugarancijuop-stankainstitucije,čimejojjedatnormativnipreduslovdadelujekaovažaninsti-tucionalnigarantvladavineprava.Uporednapraksa,kolikojeautorupoznato,nepoznajeslučajdajenekainstitucijaombudsmanadekonstitucionalizovana.Ovimistraživanjemukazano jedasekonstitucionalizacijaombudsmanapo-kazala kao uspešna brana gašenju, ali ne i gušenju institucije ombudsmana,jerizvršnavlastiparlamentarnavećinaiznalazerazličitenačinedaopstruišuombudsmaneondakadaimnjihovinalazineodgovaraju.Madasuretkosme-njivali ombudsmane, nisu se libili da koriste institucionalne mehanizme zaotežavanjeradaoveinstitucije(kašnjenjeuizboruombudsmana,smanjivanjebudžeta,neobezbeđivanjetehničkihuslovazaradislično).Istovremeno,ne-institucionalnimehanizmi,uvidupolitičkihpritisakaitabloidnihkampanja,


upotrebljavanisuzaad hominemnapadenasameombudsmane,uciljunjiho-vogdiskreditovanja.svakakonajefikasnijilekzaanesteziranjeoveinstitucijejeizborposlušnih,partijibliskih,kadrovazaombudsmana.Konačno,interniproblemisamihinstitucijatakođemoguuzrokovatigubitakkredibilitetaisma-njenjeefikasnosti,kaoštojepokazanouslučajuIndonezije.

Kakojeuraduistaknuto,čestosuombudsmaniutranzicionimdržavama,posebnoulatinskojAmericiipostsocijalističkojEvropi,osnivaniizbogneza-dovoljstvaradomsudova.Ovonijedobarmotiv,jerombudsmaninemogubitizamenasudova,kaoprimarnihnosilacazaštitnefunkcije.Ombudsmanisu,ubiti,korektivneinstitucije,koje(uprošćenogledano)nadgledajusprovođenjepropisaoljudskimpravimaizagovarajuusvajanjenovihkojimbiseosnažilouživanjeprava.Bezvaljanogfunkcionisanjatritradicionalnegranevlasti,gra-đaniodombudsmanaočekujudalekovišenegoštoprirodaifunkcijaovein-stitucijedozvoljava.Ombudsmaninemogubitizamenazadrugemehanizmezaštiteikontrole,većnjihovaneophodnadopuna(Glušac20�6).Upravozbogtezavisnostiodradadrugihelemenatasistemazaštite ljudskihprava,vrlo jeteškoizvućigeneralizovanezaključkeouspešnostiiefikasnostiombudsmana.Ombudsmansezbogsvojeprirodenekadanazivaitigarbezzuba.Jedininačindadobijezubejedaostaliakteriobavljajusvojdeoposla,kaoidakoristenje-govenalazeiizvršavajunjegovepreporuke.Atotraživisokstependemokratskekulture.

U jakim demokratijama vlast institucionalnu kritiku ombudsmana vidikaoinstrumentzaunapređenjesvograda,dokautoritarnostisklonavlasttakvukritikunekadatumačiietiketirakaopolitičkoopozicionodelovanje,narazliči-tenačineizbegavajućidanatakvukritikuargumentovanoodgovori.Uslabimdržavamavlastumedaizjednačikritikusvogradasakritikomsvojepolitičkestranke,zanemarujućistandardniustavniprincippokojempolitičkestrankenemoguneposrednovršitivlast,nitijesebipotčiniti.

Krajnji cilj ombudsmana jeste demokratizacija, odnosno trijumf parla-mentarne demokratije (Jacoby �999, �8). I zaista, uprkos tome što je ranijihgodinapreovlađujućistavuliteraturibiodaombudsmanadekvatnomožedafunkcionišesamoupovoljnomokruženju,tj.ujakimizrelimdemokratijama,ovajskeptičnipogledopovrgnut jerazvojimaunovimdemokratijamaširomsveta.KakoprimećujeVangansuren,istraživanjaoraduombudsmanaotkrilasu„neočekivaneadaptacijeoveizuzetnofleksibilneinstitucijekojapopraviluunapređujeslobodeidemokratiju,uprkosnepostojanjupretpostavljenihkul-turnihpreduslovazanjenuspeh”(Vangansuren2002,9).

Konačno,uradujepokazanodasumeđunarodnipritisciodigralinaroči-tovažnuuloguuetabliranjuombudsmanaširomsveta.Činjenicadasenekadomaćainstitucijaosnivapodpatronatommeđunarodnezajednicemožeiza-zvatizazorodnjeodsamogstarta.Zatotrebapažljivobiratitrenutakzaosniva-njetakveinstitucije,uzpunouvažavanjedomicilnihprilika.Usuprotnom,ilićepostojatiombudsmanskojimdrugidržavniorganinećeželetidasarađuju,


ilićeodnjeganapravitipiona,čimeseobesmišljavanjegovakontrolnauloga(Glušac20�6,294).Drugimrečima,ukolikodržaveuspejudaiskoristemateri-jalnuistručno-tehničkupodrškuipomoćmeđunarodnezajednice,istovreme-nozadržavajući„lokalnovlasništvo”nadombudsmanomutomprocesu,rastušansezauspehcelogprojekta,nadobrobitkrajnjihbeneficijararadaombud-smana–građana.

LITERATURA

ABs-CBN.20�7.“Delima:2009DDsProbeFailedBecauseDavaoFolksidedwith ‘ru-thless King’”. 9 March. Available at: http://news.abs-cbn.com/news/03/09/�7/de-lima-2009-dds-probe-failed-because-davao-folk-sided-with-ruthless-king (Accessed�.��.20�8).

Bianchini,stefano.200�.“Politicallegitimacyand‘Weakstates”.Ined.stefanoBian-chini.From the Adriatic to the Caucasus: the Dynamic of (De)Stabilization.ravenna:longo.

BlomquistochMaría-luisaBartalomei,lenaandFredrikUggla.2002.Evaluation of Swe-dish Support to the Ombudsman Institutions in Latin America.stockholm:swedishIn-stituteforPublicAdministration.

Cardenas,sonia.2003.“TransgovernmentalActivism:Canada’sroleinPromotingNati-onalHumanrightsCommissions”.Human Rights Quarterly25:775–790.

Cardenas,sonia.20�4.Chains of Justice: The Global Rise of State Institutions for Human Ri-ghts.Philadelphia:UniversityofPennsylvaniaPress.

Cuellar,JorgeMadrazo.�996.El Ombudsman Criollo.MexicoCity:CNDH.

Dodson,MichaelandDonaldJackson.2004.“HorizontalAccountabilityinTransitionalDemocracies:TheHumanrightsOmbudsmaninElsalvadorandGuatemala”.La-tin American Politics and Society46:�–27.

Dodson,Michael.“TheHumanrightsOmbudsmaninCentralAmerica:HondurasandElsalvadorCasestudies”.Essex Human Rights Review3:29–45.

Glušac,luka.20�8a.“NationalHumanrightsInstitutionsandOversightofthesecurityservices”.Journal of Human Rights Practice�0:58–82.

Glušac,luka.20�8b.“AssessingtherelationshipbetweenParliamentandOmbudsman:Evidencefromserbia(2007–20�6)”.The International Journal of Human Rights.FirstView.

Glušac,luka.20�6.„razvojnacionalnihinstitucijazaljudskaprava”.Uur.Đorđesto-janovićiMladenlišanin.Srbija i institucionalni modeli javnih politika: problemi i per-spektive.Beograd:Institutzapolitičkestudije.

GonzálezVolio,lorena.2003.“TheInstitutionoftheOmbudsman:ThelatinAmericanExperience”.Revista IIDH37:2�9–248.


Hehir, Aidan and Neill robinson. 2007. State-building: Theory and Practice. Abingdon:routledge.

HumanrightsWatch.�99�.AsiaWatch:Kashmirundersiege.Availableat:http://www.hrw.org/reports/�992/Wr92/AsW-07.htm#P540_207732(Accessed�.��.20�8)

IndonesiaHumanrightslaw39/�999(Undang-UndangtentangHakAsasiManusia).

Indonesialaw26/2000(Undang-UndangPengadilanHakAsasiManusia).

IndonesiaPresidentialDecree50/�993(KeputusanPresidenno.50/�993tentangKomi-siNasionalHakAsasiManusia).

Jacoby,Daniel.�999.“ТheFutureoftheOmbudsman”.Ined.lindaC.reif.The Inter-national Ombudsman Anthology: Selected Writings from the International Ombudsman Institute.TheHague:KluwerlawInternational.

Jetschke,Anja.�999.“linkingtheUnlinkable?InternationalNormsandNationalisminIndonesiaandthePhilippines”.Ined.Thomasrisse,stephenC.roppandKathrynsikkink.The Power of Human Rights: International Norms and Domestic Change. Cam-bridge:CambridgeUniversityPress.

Milenković,Dejan.2002.„UporednipregledinstitucijeOmbudsmana”.Uur.stevanli-lić,DejanMilenkovićiBiljanaKovačević-Vučo.Ombudsman – međunarodni doku-menti, uporedno pravo, zakonodavstvo i praksa.Beograd:Komitetpravnikazaljudskaprava.

Moreno,Erika.20�6.“TheContributionsoftheOmbudsmantoHumanrightsinlatinAmerica,�982–20��”.Latin American Politics and Society58:98–�20.

Newsinfo.20�7.“DuterteThreatenstoAbolishCHr”.25July.Availableat:http://newsin-fo.inquirer.net/9�7250/duterte-threatens-to-abolish-chr(Accessed�.��.20�8).

Pegram,Thomas.20��.“WeakInstitutions,rightsClaimsandPathwaystoCompliance:TheTransformativeroleofthePeruvianHumanrightsOmbudsman”.Oxford De-velopment Studies39:229–25�.

Pegram,Thomas.20�2.“NationalHumanrightsInstitutionsinlatinAmerica:PoliticsandInstitutionalization”.Ined.ryanGoodmanandTomPegram.Human Rights, State Compliance, and Social Change: Assessing National Human Rights Institutions.Cambridge:CambridgeUniversityPress.

Polish Helsinki Foundation for Human rights. 20�6. “storm Gathers Over the OfficeofPoland’sHumanrightsCommissioner”.Liberty,�9september�9.Availableat:https://www.liberties.eu/en/news/clouds-gather-over-the-office-of-the-polish-co-mmissioner-for-human-rights/9736(Accessed�.��.20�8).

Pompe, sebastiaan. �994. “Human rights in Indonesia: Between Universal andNational,Betweenstateandsociety”.Leiden Journal of International Law2:85–98.

rotberg,robert.2003.“Failedstates,Collapsedstates,Weakstates:CausesandIndica-tors”.Ined.robertrotberg.State Failure and State Weakness in a Time of Terror.Was-hington:Brookings.


reuters.20�7a.“PhilippineCongressbacksAnnualBudgetofJust$20forAgencyPro-bingDrugsWar”.�2september.Availableat:https://www.reuters.com/article/us-philippines-drugs-rights/philippine-congress-backs-annual-budget-of-just-20-for-agency-probing-drugs-war-idUsKCN�BN�JV(Accessed�.novembra20�8).

reuters.20�7b.“PhilippineCongressAgreestorestorerightsCommissionBudgetfrom$20”. 20 september. Available at: http://www.reuters.com/article/us-philippines-duterte-rights/philippine-congress-agrees-to-restore-rights-commission-budget-from-20-idUsKCN�BV28J?il=0(Accessed�.��.20�8).

sarmiento,AbrahamF.2008.Journey of a Retired Supreme Court Justice.QuezonCity:Uni-versityofthePhilippinesPress.

sekowska-Kozlowska, Katarzyna and Aleksandra Gliszczynska-Grabias. “NHrI in Po-land:AsGoodasitGets?”Ined.KatrienMeuwissenandJanWouters.National Hu-man Rights Institutions in Europe: Comparative, European and International Perspecti-ves.Cambridge:Intersentia.

sen,Krishna.“HumanWhat?”Inside Indonesia46.

setiawan,Ken.20�3.Promoting Human Rights: National Human Rights Commissions in In-donesia and Malaysia.leiden:leidenUniversityPress.

setiawan,Ken.20�6.“FromHopetoDisillusion:TheParadoxofKomnasHAM,theIn-donesianNationalHumanrightsCommission”.Journal of the Humanities and Soci-al Sciences of Southeast Asia�72:�–32.

sieder,rachel.�998.Guatemala after the Peace Accords.london:Universityoflondon–InstituteoflatinAmericanstudies.

southAsiaHumanrightsDocumentationCentre(sAHrDC).�998.National Human Ri-ghts Institutions in the Asia Pacific Region. Report of the Alternate NGO Consultation on the Second Asia-Pacific Regional Workshop on National Human Rights Institutions.NewDelhi:sAHrDC.

TheEconomist.2000.”Democracy’sNewBattleground”,�6December.

Uggla,Fredrik.2004.“TheOmbudsmaninlatinAmerica”.Journal of Latin American Stu-dies 36:423–450.

Ungar,Mark.2002.Elusive Reform: Democracy and the Rule of Law in Latin America.Boul-der:lynnerienner.

UnitedNationsDepartmentofPublicInformation.�998.The Guatemalan Peace Agree-ments.NewYork:UnitedNations.

Vangansuren,Ulziibayar.2002.The Institution of the Ombudsman in the Former Commu-nist Countries. Washington:InternationalFoundationforElectionsystems.

Venice Commission. 20�6. Compilation of Venice Commission Opinions concerning the Ombudsman Institution.CDl-PI(20�6)00�.


Luka Glušac

THE IMPACT OF CONSTITUTIONALIZATION OF OMBUDSMAN INSTITUTIONS ON THEIR FUNCTIONING IN TRANSITIONAL COUNTRIES

SUMMARY

Whilethefunctioningofombudsmaninstitutionsinconsolidateddemocra-

cieshasbeenthoroughlycoveredbytheliterature,scholarlyworkontheirrole

andreachintransitionalcountrieshasbeennotablyscarce.Withthispaper,

weaimtocontributetofillingthisresearchgapandtobetterunderstanding

ofombudsmen’sactornessinsuchcountries.Comparatively,inthelastthirty

yearsorso,ombudsmenhavebeeninauguratedasconstitutionalbodiesina

largenumberofcountries.Theconstitutionalizationofombudsmaninstitu-

tionshasbroughtmorerobustlegalguaranteesfortheirinstitutionalsurvival.

Withconstitutionalization,theywerealsogivenastrongnormativeprecondi-

tiontoactasanimportantinstitutionalprotectoroftheruleoflaw.Thispaper

focusesonthedevelopmentofombudsmaninstitutionsinfragiledemocracies

byusingcomparativeexperiencesrangingfromlatinAmerica,overEurope,

tosoutheastAsia.Weconcludethatconstitutionalizationofombudsmanhas

provedtobeasuccessfulsafeguardagainsttheattemptstoabolishthisinde-

pendentinstitution.However,constitutionalizationhasnotpreventedexecu-

tiveandlegislativebranchesoffindingvariouswaystohindertheworkofom-

budsmanacrosstheworld.

KEYWORDS: ombudsman, hybrid ombudsman, national human rights institutions,

weak states, transitional countries, constitutionalization, rule of law.

UDK 328(497.11) 342.53(497.11)

Tara Tepavac1

CRTA

Podelavlastiuustavnomdizajnui(ne)ravnotežavlastiupraksi:slučajsrbije

SAŽETAK

Funkcionalanparlament,kojiefikasnoidelotvornovršisvojupredstavničku,

zakonodavnu,kontrolnuiizbornufunkciju,predstavljajedanodosnovnih

preduslovazaočuvanjeravnoteževlasti,odnosnokamentemeljacvladavine

prava.Međutim,iakoustavnidizajnnaprvipogledobezbeđujejakegaranci-

jezapodeluvlastiisnažnuuloguparlamentausrbiji,svevećakoncentracija

moćiurukamaizvršnevlastiipolitičkihpartija,kaoisistemskezloupotrebe

demokratskihprocedura,dovodedourušavanjapoložajaiuticajaparlamen-

ta.PolazećiodUstavarepublikesrbijeiuređenjavlastikojepredviđa,uovom

raduanalizirasemoćiuticajkojiparlamentimade jureide factoupolitičkom

sistemusrbije.Analizirajućiodnoszakonodavneiizvršnevlastiusrbiji,ovim

radomističemoznačajnurazlikuizmeđuprincipapodelevlastikojajede jure

definisanaUstavom,ineravnoteževlastikojade facto postoji.Timeispitujemo

dometuticajakojiustavnidizajnimanauspostavljanjeiočuvanjevladavine

prava,kaoipotencijalnezloupotrebeistogodstranenedemokratskihvođa

kakobiuz„fasadnu”demokratiju,zloupotrebuikršenjedemokratskihproce-

dura,konsolidovalivlast.Uradusezaključujedasuulogaiuticajparlamentau


Konstitucionalizam i ustavni dizajn u demokratskoj recesiji | V DEO: Institucionalne promene ...328

političkomsistemusrbijeupraksiznatnomanjinegoštojepredviđenosamim

ustavnimdizajnom,uzalarmantnonizakstepenodgovornostipremadelotvor-

nomvršenjusvojihfunkcija.

KLJUČNE REČI: parlament, Narodna skupština Republike Srbije, parlamentarna

kontrola, kontrolna funkcija, podela vlasti, vladavina prava, politički sistem Srbije

UVOD

srbijajeUstavomdefinisanakaopredstavničkademokratijazasnovananana-čelimavladavinepravaipodelevlasti,saparlamentomkaonajvišimpredstav-ničkimtelominosiocemustavotvorneizakonodavnevlasti.PolazećiodUstavarepublikesrbije,kaonajvišegpravnogaktadržaveiuređenjavlastikojepredvi-đa,uovomraduanaliziramomoćiuticajkojiparlamentimade jureide factoupolitičkomsistemusrbije.Osnovnatezaovogradajestedasuulogaiuticajpar-lamentausrbijiupraksiznatnomanjinegoštojepredviđenosamimustavnimdizajnom,uzalarmantnonizakstepenodgovornostiparlamentapremadelo-tvornomvršenjusvojihfunkcija.ToćemoilustrovatianalizomradaNarodneskupštine, sa posebnim fokusom na sprovođenje njene kontrolne funkcije isvečešćezloupotrebeparlamentarnihprocedura,najčešćeodstranevladajućevećine.

Kakobismoproverilikakoskupštinaprimenjujesvojukontrolnufunkcijuupraksi,uovomraduanaliziramomeruukojojonakoristiraspoloživemeha-nizmekakobinadziralaradizvršnevlasti.Nakonsažetogpredstavljanjapojmaparlamentarnekontrole,sledikratkaanalizapravnogokvirazanjenosprovo-đenjeusrbiji.Zatimsledianalizaprimenenajčešćekorišćenihmehanizamazaparlamentarnukontrolu,uključujućipostavljanjeposlaničkihpitanja,radod-boraNarodneskupštineiorganizovanjejavnihslušanja,razmatranjeizveštajanezavisnihorgana,kaoisprovođenjebudžetskekontrole,uzosvrtnazastuplje-nostparlamentarnedebate.Konačno,uzaključkusesumirajurezultatianalize,uzosvrtnanjihovuticajnapodeluiravnotežuvlasti,odnosnonastanjeupo-gleduvladavinepravausrbiji.

KONTROLNA FUNKcIJA NARODNe SKUPšTINe

Značajefikasneidelotvorneparlamentarnekontroleprepoznatjeiisticanjošu�9.vekuodstraneključnihfigurapolitičketeorije.DžonstjuartMilsvojomdefinicijomkaopravufunkcijupredstavničkeskupštinepodvlačinadgledanjeikontrolunadradomvlade,odnosnoosvetljivanjenjenogradaomogućava-njemuvidajavnosti,zahtevanjeotvorenostiipolaganjaračunaodstranevladezasveštosesmatraupitnim,kaoismenuonihkojiizigrajupoverenjeilideluju

Tara Tepavac | Podela vlasti u ustavnom dizajnu i (ne)ravnoteža vlasti u praksi: slučaj Srbije 329

suprotnointeresimanaroda(Mil�86�,�04).Činisedajeovadefinicijaprime-njivaidan-danas.„Nepostoji,dakle,ovozemaljskavlasttolikodostojnapošto-vanjailisatolikopriznatimsvetimpravomkojojbihdopustiodadejstvujebezkontrole i da gospodari bez prepreka”, podvlači Aleksis de Tokvil (De Tokvil2002,2�7).Vremenom,razumevanjepojmaparlamentarnekontrolerazvije-nojetakodaobuhvatavišeznačenja.PremaGregoriju,parlamentarnakontro-lau„slabijem”smislupodrazumevaispitivanjeikritiku,asprovodiseputemproveravanja, ispitivanja, kritikovanja, propitivanja i pozivanjem na polaga-njeračuna.sadrugestrane,izadva„snažnija”značenjaparlamentarnekontro-lestojimogućnostdisciplinskihizakonskihsankcijailiretributivnihsankcija(Gregory�990,64).

MožemorećidapostojikonsenzusoznačajusnažnogparlamentakojiFišnaziva„čistimblagoslovomzademokratizaciju”(Fish2006,5).Parlamentarnakontrolajedanjeodključnihelemenataparlamentarnedemokratije,posebnodanaskadasuulogaisvrsishodnostparlamentapredmetpreispitivanjaičestihkritika,kakounovijim,odnosnotranzicionim,takoiustarim,uvelikokonso-lidovanimdemokratijama.Kontrolanadnačinomnakojinosiociizvršnevla-stikreirajuiupravljajujavnimpolitikama,sprovodeusvojenezakoneipropi-se,kaoitrošejavnasredstvaodključnogjeznačajazauspostavljanjepolitičkeodgovornosti,odnosnozagarancijuravnoteževlastikaopreduslovavladavineprava.Upravokontrolnafunkcijaomogućavaparlamentudavladudržiodgo-vornomuimenaroda,kakobiosiguraodasunjenepolitikeiaktivnostiefika-sneiuskladusapotrebamadruštva(Yamamoto2007,6).

Usistemurepublikesrbijeparlamentuje,uzpredstavničku,zakonodavnuiizbornufunkciju,dodeljenasnažnakontrolnafunkcija,apreduslovizanjenoefikasnoidelotvornosprovođenjeobezbeđenisunajvišimpravnimaktima,po-čevodUstavarepublikesrbije,idaljepreciziraniZakonomoNarodnojskupšti-ni,ZakonomoVladi,PoslovnikomNarodneskupštineidrugimaktima.Ustaviz2006.godinemeđusvojimnačelimapredviđadajerepublikasrbija„zasnovananavladaviniprava”(Ustavrepublikesrbije2006,čl.�)iističedaje„vladavinapravaosnovnapretpostavkaUstava”kojase, izmeđuostalog,„ostvarujepode-lomvlasti,nezavisnomsudskomvlašćuipovinovanjemvlastiUstavuizakonu”(Ustavrepublikesrbije2006,čl.3).Nadalje,Ustavgarantujepodeluvlasti,od-nosnopropisujeda„uređenjevlastipočivanapodelinazakonodavnu,izvršnuisudsku”,kaoidase„odnostrigranevlastizasnivanaravnotežiimeđusobnojkontroli”(Ustav,čl.4).Iakojeovaformulacijaocenjenaodstranedomaćeistra-nestručnejavnostikaoizrazitoproblematičnasastanovištanezavisnostisudskevlasti,što,izmeđuostalog,podvlačiiVenecijanskakomisija(VeniceCommission20�8,5),sastanovištaravnotežeizmeđuizvršneizakonodavnevlastiovomfor-mulacijomobezbeđenisupreduslovizapodeluvlastiisistem„kontroleiravno-teže”vlastikaokamentemeljacnačelavladavineprava.

KakobinačelopodeleiravnoteževlastipredviđenoUstavomzaživeloiupraksineophodanjefunkcionalanparlament,kojiefikasnoidelotvornovrši


svojefunkcije.Utompogledu,pravniokviruspostaviojesolidnepreduslovekakobiomogućioefikasnoidelotvornosprovođenjeparlamentarnekontrole.NarodnojskupštiniUstav,izmeđuostalog,omogućavadanadzireradizvršnevlasti,odnosnoda„biraVladu,nadzirenjenradiodlučujeoprestankuman-data Vlade i ministara” (Ustav republike srbije 2006, čl. 99, stav 2). sa dru-gestrane,UstavpodvlačiidajeVlada„odgovornaNarodnojskupštinizapo-litiku republike srbije, za izvršavanje zakona i drugih opštih akata Narodneskupštineizaradorganadržavneuprave”,kaoidasuministri„zasvojradizastanjeuoblastiizdelokrugaministarstvaodgovornipredsednikuVlade,VladiiNarodnojskupštini”(Ustavrepublikesrbije2006,čl.�24i�25).Kontrolnafunkcija parlamenta preciznije je definisana Zakonom o Narodnoj skupštini(Zakon o Narodnoj skupštini, čl. �5), a postupak kontrole nad radom Vladeili člana Vlade bliže je uređen Poslovnikom Narodne skupštine (PoslovnikNarodneskupštine,čl.204–čl.229).

DELOTVORNOST pARLAMENTARNE KONTROLE U pRAKSI

Narodna skupština na raspolaganju ima niz mehanizama koji omogućavajusprovođenjekontrolenadradomVlade.Interpelacijaiglasanjeo(ne)poverenjuVladi,odnosnočlanuVlade,predstavljajunajsnažnijekontrolnemehanizmekojimogudovestidopadaVlade,usledčegasečestosmatraju„ovlašćenjimaurezervi”,odnosno„krajnjim”meramairetkokoriste(Ustav,čl.�30,ZakonoNarodnojskupštini,čl.56 iPoslovnikNarodneskupštine,čl.228).sadru-ge strane, skupštini je na raspolaganju i niz „redovnijih” mehanizama kojiomogućavajukonstruktivandijalogizmeđuparlamentaiizvršnevlasti,poputpostavljanja poslaničkih pitanja i organizacije javnih slušanja. Važan aspektparlamentarnekontrolečinii„budžetska”funkcijaskupštine,odnosnofinan-sijskakontrolakrozdonošenjebudžetainadzornadtrošenjemjavnihfinan-sija.KontrolnimehanizmipodrazumevajuiobavezuVladedaskupštinipod-nosiizveštajosvomradunanjenzahtev,anajmanjejednomgodišnje(ZakonoNarodnojskupštini,čl.56iPoslovnikNarodneskupštine,čl.228).skupštiniuvršenjunadzorapomažuradnatela,odnosnoskupštinskiodbori,aliineza-visniorgani,kojipredstavljajunjeneglavnepartnereunadziranjuradaizvr-šnevlasti.Konačno,možeserećidasuodnosiizmeđuparlamentaivladetoli-ko„isprepletanidajeteškoodreditikojisupraviinstrumentikontrole”(Pejić2007,�78).stogapažnjuvrediposvetitiikvalitetuparlamentarnedebate,sob-ziromnatodaseparlamentarnaraspravatakođesvrstavameđumehanizmekontroleizvršnevlasti(Vučković20�0,�46).Utomsmislu,narodniposlanicitakođeigrajuznačajnuulogu,kojaistovremenozavisiodnjihovihkapacitetaaliiproaktivnostivan„svetlostipozornice”,odnosnoplenuma,imajućiuviduda„imindividualniradutelimapoputkomisijaianketnihodboradozvoljava


dasenapojedinačnomplanupozabavekontrolominadzoromkonkretnihtelavlastiioblastinjihovedelatnosti”(Urošević20�5,85).

Međutim,ovaslikapravno-institucionalnogokvira,kojiparlamentuomo-gućavaniz različitihmehanizamai institutazasprovođenjekontrolne funk-cije,ukolizijijesanjenimbledimiskromnimodrazomupraksi.Kakobismoispitalirezultateparlamentarnekontrole,kaoimogućeuzrokeizostankaoče-kivanihrezultata,unastavkuradaanaliziramomeruinačinnakojiNarodnaskupštinakoristiraspoloživemehanizmeupraksikakobinadziralaradizvršnevlasti.Fokusiramosenanekolikonajčešćekorišćenih„redovnih”mehaniza-ma:postavljanjeposlaničkihpitanja,radodboraNarodneskupštineiorgani-zovanjejavnihslušanja,razmatranjeizveštajanezavisnihorganaisprovođenjebudžetskekontrole,uzosvrtnazastupljenostparlamentarnedebate.

Poslanička pitanja

Mehanizamposlaničkogpitanjapredstavljaindividualnopravonarodnogpo-slanikadaVladiilinjenomčlanupostavipitanjeuusmenojilipismenojfor-mi,svakogposlednjegčetvrtkaumesecuutokuredovnogzasedanjaNarodneskupštine, ili drugim danom koji je predlagač odredio prilikom određivanjadana za poslanička pitanja tokom vanrednog zasedanja. Vlada, ili njen člankome je pitanje upućeno, ima obavezu da odgovori odmah u slučaju usme-nogpitanjapostavljenognasednici,ilipismenourokuodosamilinajkasnije30dana(PoslovnikNarodneskupštine,čl.206).Iakoseovajmehanizamspo-minjemeđuključnimmehanizmimazasprovođenjeparlamentarnekontrole,njegovpotencijalusrbijiniizblizanijeostvaren.

Utokuaktuelnog��.skupštinskogsaziva,ovajmehanizamiskorišćenješestputa.Tokom20�6.i20�7.godine,iskorišćenjesvegapojednom.U20�8.godinisituacijajemalobolja,iskorišćenječetiriputa:triputatokomredovnihskupštinskihzasedanja(umartu,apriluioktobru)ijednomtokomvanrednesedniceuseptembru.sličantrendzabeleženjeitokom�0.skupštinskogsaziva,kadajetokom�8meseciovajmehanizamiskorišćenčetiriputa.sadrugestra-ne,tokom9.sazivaodržanoje��sednicazapostavljanjeposlaničkihpitanja,doksuu8.sazivuodržavaneskororedovno.

Međutim,važnojenapomenutidasamaredovnostkorišćenjamehaniz-maposlaničkihpitanjanegarantujedelotvornostovogmehanizmaupraksi,usled postojećih nepreciznosti koje ostavljaju prostor za zloupotrebe proce-dure.Naime,procespostavljanjaposlaničkihpitanjaodređenjePoslovnikomNarodneskupštinekaoformadijalogaizmeđuposlanikaičlanaVlade,ukomejevremekojeposlanikimanaraspolaganjuzapostavljanjepitanjaograničenona tri minuta (Poslovnik Narodne skupštine, čl. 204–208). Nakon odgovoračlanaVlade,poslanikujenaraspolaganjujoštriminutazadodatnopitanjeilikomentar,nakončegaslediponovniodgovorčlanaVlade.Konačno,poslanik


nakondrugogodgovoraimapravonakomentaroodgovorimautrajanjuoddva minuta. Iako je Poslovnikom vreme za postavljanje pitanja ograničeno,vremekojeVladailinjenčlanimajunaraspolaganjuzaodgovaranjenapitanjanijeograničeno,čimeseostavljaprostorzazloupotrebe.

Takojetokomsednicezapostavljanjeposlaničkihpitanjaodržaneusep-tembru20�8.godinešestnarodnihposlanikaiskoristiloukupno44minutazapostavljanjepitanjaikomentarisanjeodgovora,doksuministrigovoriliuku-pno�28minuta.Jošizraženijarazlikauodnosuvremenapotrošenogodstra-neposlanika ičlanovaVladezabeležen je tokomnarednesedniceodržaneuoktobru,nakojojjeukupnopetposlanikapotrošilooko36minuta,uodnosu�34minutakojasuiskoristiličlanoviVlade(Otvoreniparlament20�8).Ovdesvakakovrediistaćidasamadužinaiopširnostodgovorapredstavnikaizvršnevlastimogubitiopravdaniuslučajukadasadržekonkretnepodatkeiinforma-cijevezanezapostavljenopitanje,odnosnokadapredstavljajusuštinskudeba-tuoodređenimpolitikamailiodlukamaVlade.Međutim,ekscesivnotrošenjevremenazapostavljanjeposlaničkihpitanjaopširnimodgovaranjemmožesesmatratiizloupotrebomovogmehanizmauslučajevimakadaumestokonkret-nihinformacijaodgovoričlanovaVladesadržeopštamesta,kadasekoristedabisesmanjilopreostalovremezadrugapitanjaposlanika,ilizaobračunavanjesapolitičkimneistomišljenicima.

Poslanicinaraspolaganjuimajuimehanizamposlaničkogpitanjauvezisaaktuelnomtemom(PoslovnikNarodneskupštine,čl.209–2�6).Uslučajuposlaničkogpitanjauvezisaaktuelnomtemom,procedurajedefinisanapre-ciznije,pajetako,osimvremenazapostavljanjepitanja, ivremezaodgovorograničenonapetminuta(PoslovnikNarodneskupštine,čl.20�4).Dankadaministriodgovarajunaovaposlaničkapitanjautrajanjuodtrisata,uzdirektantelevizijskiprenos,određujepredsednikskupštinenazahtevposlaničkegrupenajmanjejednomumesecdana.Međutim,upraksinijednasesijazaodgova-ranjenaposlaničkapitanjauvezisaaktuelnomtemomnijeodržanaod20�4.godine.

Skupštinski odbori i javna slušanja

Odbori Narodne skupštine predstavljaju važnu kariku u sprovođenju parla-mentarnekontrole,sobziromnatodaimajumandatda,uokvirusvojihdelo-kruga,prateradVladeidrugihorganaitelakojanadzireskupština,razmatra-juizveštajekojeoviorganiitelapodnoseskupštini,kaoidaorganizujujavnaslušanja (ZakonoNarodnojskupštini,čl.27).raduskupštinskimodborimačesto se smatra mestom gde se odvija pravi rad parlamenta, a kontrola krozparlamentarneodboreističeseikaonajsistematičnijimetodzakontroluradaizvršnevlasti(Bitam2008,�28).


Organizovanjejavnogslušanjajednojeodključnihkontrolnihmehani-zama koje odbori Narodne skupštine mogu pokrenuti „radi pribavljanja in-formacija,odnosnostručnihmišljenjaopredloguaktakoji jeuskupštinskojproceduri, razjašnjenja pojedinih rešenja iz predloženog ili važećeg akta, ra-zjašnjenjapitanjaznačajnihzapripremupredlogaaktailidrugogpitanjakojeje u nadležnosti odbora, kao i radi praćenja sprovođenja i primene zakona”(PoslovnikNarodneskupštine,čl.83).Posebnavrednostovogmehanizmaje-ste u tome što odboru omogućava da okupi sve relevantne strane i lica kojamogudoprinetiosvetljavanjuteme,kakobiuzajedničkojraspravirazmatraliodređenopitanje.Inicijativuzaorganizovanjejavnogslušanjamožepodnetisvakičlanodbora,aodlukuoodržavanjudonosisamodbor.

Međutim, ako pogledamo broj javnih slušanja koje skupština organizu-jeproteklihgodina,možemovidetidajezabeleženznačajanpadukorišćenjuovogmehanizma(Narodnaskupštinarepublikesrbije20�8).Naime,uperio-duod20��.do20�5.godineodržavanajerelativnoustaljenapraksaodržava-njaizmeđu�0i�5javnihslušanjagodišnje.Najvećibrojjavnihslušanjaodr-žanje20�3.godine.Međutim,od20�6.godinejavnaslušanjaodržavajusesveređe.Tegodineodržanoihjeduplomanjeuodnosuna20�5.godinu,tačnijesedamuodnosuna�4organizovanihjavnihslušanjauprethodnojgodini.U20�7.ovajmehanizamjeiskorišćensamojednom,unovembru20�7.godine,itonatemuulogeskupštineusprovođenjuciljevaodrživograzvoja.sadrugestrane,prethodnihgodinaslušanjasuorganizovananatemepoputnacrtano-vihzakona,upravljanjasredstvimaizIPA2fondova,nacionalnihprioritetazameđunarodnufinansijskupomoć,medijskihsloboda,povodompredstavljanjaposebnogizveštajaPoverenikazazaštituravnopravnosti, i sl.U20�8.godiniskupštinadozavršetkaovogradanijeorganizovalanitijednojavnoslušanje.

6

Me utim, ako pogledamo broj javnih slušanja koje Skupština organizuje proteklih godina, možemo videti da je zabeležen zna ajan pad u koriš enju ovog mehanizma (Narodna skupština Republike Srbije 2018). Naime, u periodu od 2011. godine do 2015. godine održavana je relativno ustaljena praksa održavanja izme u 10 i 15 javnih slušanja godišnje. Najve i broj javnih slušanja održan je 2013. godine. Me utim, od 2016. godine javna slušanja održavaju se sve re e. Te godine održano ih je duplo manje u odnosu na 2015. godinu, ta nije sedam u odnosu na 14 organizovanih javnih slušanja u prethodnoj godini. U 2017. godini ovaj mehanizam je iskoriš en samo jednom, u novembru 2017. godine, i to na temu uloge Skupštine u sprovo enju ciljeva održivog razvoja. Sa druge strane, prethodnih godina slušanja su organizovana na teme poput nacrta novih zakona, upravljanja sredstvima iz IPA 2 fondova, nacionalnih prioriteta za me unarodnu finansijsku pomo , medijskih sloboda, povodom predstavljanja posebnog izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, i sl. U 2018. godini Skupština do završetka ovog rada nije organizovala niti jedno javno slušanje.

Tako e, zanimljivo je pomenuti da analiza sastava skupštinskih odbora pokazuje da procenat predsednika skupštinskih odbora koji ne pripadaju vladaju oj ve ini kontinuirano opada od 2008. godine. Preciznije, 2008. godine, polovina predsednika odbora Narodne skupštine nije bila iz redova vladaju e ve ine, da bi ovaj procenat drasti no opao nakon izbora 2014. godine. U skupštinskom sazivu nakon izbora 2014. godine ovaj procenat je bio 20%, dok danas iznosi svega 10%. Drugim re ima, svega dva od ukupno 20 odbora Narodne skupštine danas ne pripadaju vladaju oj ve ini, dok od maja 2018. godine samo jednim skupštinskim odborom predsedava predstavnik iz redova opozicije (Otvoreni parlament 2018).

Nezavisni organi

Važnu ulogu u sprovo enju parlamentarne kontrole imaju i odre eni nezavisni državni organi sa poverenim nadzorom nad radom izvršne vlasti i drugih organa kojima su poverena javna ovlaš enja. Nezavisni organi predstavljaju klju ne partnere Skupštine koju informišu putem redovnih godišnjih i posebnih izveštaja o radu izvršne vlasti i organa javne vlasti, kao i o na inu na koji se sprovode zakone i druge propise, te daju preporuke za rešavanje postoje ih

5246

41 41 40 40

20 20 2015

10

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Grafikon 2 Procenat predsedavaju ih skupštinskim odborimakoji ne pripradaju vladaju oj ve ini

4

1611

28

1014

71 0

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Grafikon 1 Broj održanih javnih slušanja 2011 2018.Grafikon�.Brojodržanihjavnihslušanja20��–20�8.


Takođe, zanimljivo je pomenuti da analiza sastava skupštinskih odborapokazujedaprocenatpredsednikaskupštinskihodborakojinepripadajuvla-dajućojvećinikontinuiranoopadaod2008.godine.Preciznije,2008.polovinapredsednikaodboraNarodneskupštinenijebilaizredovavladajućevećine,dabiovajprocenatdrastičnoopaonakonizbora20�4.godine.Uskupštinskomsazivunakonizbora20�4.godineovajprocenatjebio20%,dokdanasiznosisvega�0%.Drugimrečima,svegadvaodukupno20odboraNarodneskupštinedanasnepripadajuvladajućojvećini,dokodmaja20�8.godinesamojednimskupštinskimodborompredsedavapredstavnikizredovaopozicije(Otvoreniparlament20�8).

Nezavisni organi

Važnuuloguusprovođenjuparlamentarnekontroleimajuiodređeninezavi-snidržavniorganisapoverenimnadzoromnadradomizvršnevlastiidrugihorgana kojima su poverena javna ovlašćenja. Nezavisni organi predstavljajuključnepartnereskupštinekojuinformišuputemredovnihgodišnjihiposeb-nihizveštajaoraduizvršnevlastiiorganajavnevlasti,kaoionačinunakojisesprovodezakoni idrugipropisi, tedajupreporukezarešavanjepostojećihproblema iunapređenjenjihovograda,odnosnozakonskogokvira (Tepavac20�7a,702),ikojojzasvojradodgovaraju.MeđunezavisneorganeubrajajuseZaštitnikgrađana,Poverenikzainformacijeodjavnogznačajaizaštitupodata-kaoličnosti,Poverenikzazaštituravnopravnosti,Agencijazaborbuprotivko-rupcije,Državnarevizorskainstitucija,regulatornotelozaelektronskemedije,idrugi.Osimključnogdoprinosasprovođenjunadzora,odnosnokontrolenadinstitucijamaiorganimaizvršnevlastiuoblastimaukojimasuspecijalizovana,ovinezavisniorganidoprinoseisprovođenjuzakonodavnefunkcijeskupštine,predlaganjemzakona,odnosnopodzakonskihakatauzavisnostiodkonkret-nog nezavisnog organa, izmena i dopuna zakona/podzakonskih akata, kao ipodnošenjemmišljenjananacrtepropisakojimaunapređujunjihovkvalitet.

6

Me utim, ako pogledamo broj javnih slušanja koje Skupština organizuje proteklih godina, možemo videti da je zabeležen zna ajan pad u koriš enju ovog mehanizma (Narodna skupština Republike Srbije 2018). Naime, u periodu od 2011. godine do 2015. godine održavana je relativno ustaljena praksa održavanja izme u 10 i 15 javnih slušanja godišnje. Najve i broj javnih slušanja održan je 2013. godine. Me utim, od 2016. godine javna slušanja održavaju se sve re e. Te godine održano ih je duplo manje u odnosu na 2015. godinu, ta nije sedam u odnosu na 14 organizovanih javnih slušanja u prethodnoj godini. U 2017. godini ovaj mehanizam je iskoriš en samo jednom, u novembru 2017. godine, i to na temu uloge Skupštine u sprovo enju ciljeva održivog razvoja. Sa druge strane, prethodnih godina slušanja su organizovana na teme poput nacrta novih zakona, upravljanja sredstvima iz IPA 2 fondova, nacionalnih prioriteta za me unarodnu finansijsku pomo , medijskih sloboda, povodom predstavljanja posebnog izveštaja Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, i sl. U 2018. godini Skupština do završetka ovog rada nije organizovala niti jedno javno slušanje.

Tako e, zanimljivo je pomenuti da analiza sastava skupštinskih odbora pokazuje da procenat predsednika skupštinskih odbora koji ne pripadaju vladaju oj ve ini kontinuirano opada od 2008. godine. Preciznije, 2008. godine, polovina predsednika odbora Narodne skupštine nije bila iz redova vladaju e ve ine, da bi ovaj procenat drasti no opao nakon izbora 2014. godine. U skupštinskom sazivu nakon izbora 2014. godine ovaj procenat je bio 20%, dok danas iznosi svega 10%. Drugim re ima, svega dva od ukupno 20 odbora Narodne skupštine danas ne pripadaju vladaju oj ve ini, dok od maja 2018. godine samo jednim skupštinskim odborom predsedava predstavnik iz redova opozicije (Otvoreni parlament 2018).

Nezavisni organi

Važnu ulogu u sprovo enju parlamentarne kontrole imaju i odre eni nezavisni državni organi sa poverenim nadzorom nad radom izvršne vlasti i drugih organa kojima su poverena javna ovlaš enja. Nezavisni organi predstavljaju klju ne partnere Skupštine koju informišu putem redovnih godišnjih i posebnih izveštaja o radu izvršne vlasti i organa javne vlasti, kao i o na inu na koji se sprovode zakone i druge propise, te daju preporuke za rešavanje postoje ih

5246

41 41 40 40

20 20 2015

10

2008 2009 2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Grafikon 2 Procenat predsedavaju ih skupštinskim odborimakoji ne pripradaju vladaju oj ve ini

4

1611

28

1014

71 0

2010 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018

Grafikon 1 Broj održanih javnih slušanja 2011 2018.

Grafikon2.Procenatpredsedavajućihskupštinskimodborimakojinepripadajuvladajućojvećini


Međutim,nezavisniorganiseusvomradususrećusanizompreprekakojedegradirajunjihovuticajidelotvornost.Kadajerečodoprinosusprovođenjuzakonodavnefunkcijeparlamenta,nezavisniorganisusrećusečestosaignori-sanjempredloga,inicijativaimišljenjananacrtezakonskihrešenjaipropisa,kaoštosupokazalaiskustvaPoverenikazainformacijeodjavnogznačajaiza-štitupodatakaoličnosti.Međunjimaističeseislučajdugogodišnjeginsistira-njazausvajanjemZakonaozaštitipodatakaoličnostiičakdvamodelazakonakojijePoverenikzainformacijeodjavnogznačajaizaštitupodatakaoličnostipripremio i uputio Ministarstvu pravde, u 20�4. i 20�7. godini, usled konti-nuiranog ignorisanja problema nedostatka adekvatnog unutrašnjeg pravnogokviraodstranenadležnogorgana(Poverenikzainformacijeodjavnogzna-čajaizaštitupodatakaoličnosti20�8,24–25).Nadalje,brojnepreprekekarak-terišu i saradnjanezavisnihorganasaparlamentomuunapređenjukvalitetazakonodavnogokvira.Naprimer,kakoGlušacnavodi,Zaštitnikgrađanaje,odosnivanjaoveinstitucijedo20�6.godine,Narodnojskupštiniuputio�05zako-nodavnihinicijativaodkojihjeprihvaćenosvega�7%,odnosno�8inicijativa(Glušac20�8,9).

KadajeupitanjusaradnjasaNarodnomskupštinom,premanjenompo-slovniku,nadležni skupštinskiodbori trebada razmotre izveštajenezavisnihorgananajkasnijeurokuod30danaodnjihovogpodnošenjaidostavesvojeizveštajeipredlogezaključaka.Izveštajnadležnogodbora,zajednosapredlo-gomzaključka,odnosnopreporukaiizveštajemnezavisnogorgana,skupštinarazmatrauplenumunaprvojnarednojsednici(PoslovnikNarodneskupštine,čl.237–239).Kaorezultattoga,parlamentbitrebalodausvojizaključakzasva-kiodizveštajavećinomglasova,kojiuključujupreporukeomeramakojesetre-bajupreduzetizapoboljšanjestanjaunavedenimoblastima.

Međutim, delotvornu saradnju nezavisnih organa i parlamenta u praksitakođekarakterišuznačajneprepreke,poputkašnjenjaurazmatranjunjihovihizveštajaodstraneskupštinskihodbora,kaoivišegodišnjiizostanakplenarneraspraveoovimizveštajima(Tepavac20�7b).saradnjasaskupštinskimodbo-rima je nekonzistentna i varira od slučaja do slučaja, što se, između ostalog,možepripisatiiproceduralnomnedostatkuuvidupreciznogdefinisanjanad-ležnog odbora za svaki od nezavisnih organa u samom Poslovniku Narodneskupštine. Ako pogledamo, na primer, praksu razmatranja godišnjih izvešta-jaPoverenikazainformacijeodjavnogznačajaizaštitupodatakaoličnostiuskupštinskimodborimauproteklimgodinama,možemovidetidasuizveštajPoverenikaza20�4.godinu,osimmatičnogOdborazakulturuiinformisanje,razmatraliOdborzapravosuđe,državnuupravuilokalnusamoupravu,iOdborzaljudskaimanjinskapravairavnopravnostpolovatokommaja20�5.godine.Narednegodine,Odborzakulturu i informisanjepoprviputnijerazmatraoizveštajPoverenika,zarazlikuodOdborazapravosuđe,državnuupravuilokal-nusamoupravu,iOdborazaljudskaimanjinskapravairavnopravnostpolovakojisugarazmatrali,dodušetekuseptembru20�6.godine.IzveštajPoverenika


za20�6.godinurazmatraojesamoOdborzaljudskaimanjinskapravairavno-pravnostpolova.

sadrugestrane,praksaskupštinedaredovnegodišnje izveštajeovihor-gananerazmatrauplenumuustaljenajetokomproteklihgodina.skupštinajeposlednjiputuplenumurazmatralagodišnjeizveštajenezavisnihorganaza20�3. i20�4.godinu,uključujući izveštajeZaštitnikagrađana,Poverenikazainformacijeodjavnogznačajaizaštitupodatakaoličnosti,Poverenikazazašti-turavnopravnosti,AgencijezaborbuprotivkorupcijeiDržavnerevizorskein-stitucije.Izveštajinezavisnihorganaza20�4,20�5,20�6.i20�7.godinunisurazmatrani.Značajrazmatranjaizveštajanezavisnihorganaodstraneskupšti-ne ležiupravoučinjenicidasezaključcimakojeusvajaskupštinapreporukesadržaneuizveštajimainstrumentalizuju(Milenković20�3,200).stogapraksakašnjenja,akamoliizostankarazmatranjaovihizveštajauplenumuskupštineiusvajanjapratećihzaključakaozbiljnodegradirapoložaj iuticajnezavisnihorgana,zatimparlamentarnihodbora,atimeiskupštine,tesenarušavadelo-tvornosprovođenjeparlamentarnekontrole.

Ovde vredi spomenuti i da je Narodna skupština, u svojim zaključci-mausvojenim20�3. i20�4.godine,obavezalaVladudasprovodipreporukenezavisnihorganaidajeotomeizveštavaurokuodtri,odnosnošestmese-ci (Zaključak Narodne skupštine 20�3; Zaključak Narodne skupštine 20�4).Premadostupnimpodacima,Vlada jeuspostavilamehanizmeizveštavanjauskladusaovimzahtevomu20�4.godiniizadužilaGeneralnisekretarijatVladeda,zajednosarepubličkimsekretarijatomzazakonodavstvo,sistematizujesvepodatkeiinformacijeosprovođenjuzaključakaiizvršavanjupreporukaneza-visnihorgana(ZaključakVlade20�4).Vladajeusvojilajedantakavizveštaj,osprovođenjupreporukaZaštitnikagrađana,alitekkrajemmaja20�5.godine,inajavilausaopštenjunasvomsajtudaćegapodnetiskupštini(Glušac20�8,�2).Međutim,nijedantakavizveštajnijedostupanjavnostinitiraspravljanuskupštini.Ovakvapraksailustrujenedostatakefikasnihiefektivnihpovratnihinformacijakojebiskupštinatrebalodaima,kakobiuspešnonadziralaradin-stitucijaizvršnevlasti,kaoinezainteresovanostsameskupštinedazahtevapo-štovanjeipunuprimenusvojihkontrolnihmehanizama.

Budžetska kontrola i nedostatak parlamentarne debate

Budžetskakontrolačestoseubrajauključnemehanizmeparlamentarnekon-trole,dokje„suštinskiminstrumentomparlamentarnekontrole”nazivajuau-torikojismatrajuda„nemaefikasnijekontrolenadvladinimprogramomodone koju parlament sprovodi prihvatajući ili odbijajući vladin projekat uku-pnih troškova, prihoda i rashoda” (Pejić 2007, �78). U okviru svoje budžet-ske funkcije skupština razmatra planirane troškove Vlade u okviru predlogabudžeta ipredlogzavršnogračunabudžeta, teusvajabudžet i završni račun.


Iako„postojemnogestrukturekojenadzirutrošenjebudžeta,međutim,jedinoParlamentmožezahtevatiodVladedapreuzmepotpunuodgovornostoupra-vljanjuitrošenjusredstava”(Petković20�5,60).

Prema Ustavu, Narodnoj skupštini je predviđena značajna uloga kako uautorizacijitroškovadržavetakoiusprovođenjunadzoranadtrošenjemjav-nihfinansija(Ustavrepublikesrbije2006,čl.92).Zakonobudžetskomsiste-mupreciznijeuređujeovuoblast,tepredviđaobavezuVladedausvojipredlogZakonaobudžeturepublikesrbijeidostavigaNarodnojskupštininajkasni-jedo�.novembratekućegodine(Zakonobudžetskomsistemu,čl.3�).IstimčlanomobavezanajeiNarodnaskupštinadaZakonobudžetudonesedo�5.decembra.

Upraksi,međutim,postupakbudžetskekontrolečestojeobesmišljenka-šnjenjemVladedaskupštinidostavipredlogbudžetaupredviđenomroku,teusvajanjem budžeta skoro po pravilu u poslednjem trenutku. Tako je prošlegodine Vlada predlog Zakona o budžetu za 20�8. skupštini dostavila tek 30.novembra 20�7. godine, što poslanicima nije ostavilo dovoljno vremena dase adekvatno pripreme za raspravu o vladinom predlogu (CrTA 20�7, 6–7).Kvalitetparlamentarnedebateovomprilikomjeurušennesamonedostatkomvremenazapripremuposlanika,većipotpunimonemogućavanjemraspraveoovomzakonukrozzloupotrebuprocedura.Naime,raspravaoZakonuobudže-tuza20�8.godinuobjedinjenajeuokviruzajedničkeraspravezajednosa25drugihzakonauokviru30tačakadnevnogreda,odkojihjenaprvommestuodređenPredlogzakonaobudžetskomsistemu.Premavažećimpravilima,ra-spravljaloseprvooamandmanimapodnetimnaprvipredlogzakonanadnev-nomredu,počevodamandmanapodnetihnaprvečlanoveupredloguzako-na.Kakosuposlanicivladajućevećineuložili400amandmananaprvečlanoveovogpredloga,vremezaraspravupotrošenojenaiznošenjeovihamandmana,nakončegajevišeoddvetrećineovihamandmanapovučeno(CrTA20�7,7).Na taj način, iako je punih �0 sati predviđenih Poslovnikom Narodne skup-štinezaraspravupotrošeno,zaraspravuonovomzakonuobudžetunijebilovremena.

slučajusvajanjaZakonaobudžetuza20�8.godinuodličnoilustrujekakose putem nedostataka i zloupotreba postojećih procedura i pravila suštinskaparlamentarnadebataobesmišljavaizamenjujesimboličnimtrošenjempred-viđenogvremenazaradpoštovanjaforme,čimesedegradirakvalitetparlamen-tarnerasprave,iurušavaulogaiuticajskupštine.stogamožemozaključitidasepraksaodržavanjaparlamentarnihdebatakoje„čestoimajukaraktersimu-lacijeirepeticijerečenogivećdogovorenogukomeposlanici,presvegaonihstranakanavlasti,aliionihizzadnjihredovaopozicionihklupa,zaistaimajutretmanepizodista”(stojiljković20�5,�7),nesamonastavila,već ipojačalaposlednjihgodina.


ZAKLJUčAK

Naosnovupredstavljenihnalaza,možemozaključitidaNarodnaskupštinasla-boinedelotvornosprovodikontrolnufunkciju.Iakoustavnidizajnnaprvipo-gledobezbeđujejakegarancijezapodeluvlastiisnažnuuloguinstitucijeparla-mentausrbiji,svevećakoncentracijamoćiurukamaizvršnevlastiipolitičkihpartija,manjkavostisameregulative,kaoisistemskezloupotrebedemokratskihprocedura,dovodedourušavanjapoložajaiuticajaskupštine.PraksaprimenekontrolnihmehanizamaodstraneNarodneskupštineukazujenaalarmantnonizakstepenodgovornostipremadelotvornojkontroliradaizvršnevlasti.

Umestosuštinskekontrole,premožemorećidaskupštinasvojukontrol-nuulogusprovodinasimboličannačin.Mehanizmeparlamentarnekontrolekojeimanaraspolaganjuskupštinakoristisveređe,kaoštojeslučajsajavnimslušanjimairazmatranjimaizveštajanezavisnihorgana,odnosnoumeriuko-jojzadovoljavaju formu,doksesuštinačestozloupotrebljava iobesmišljava,kaoštojeslučajsaposlaničkimpitanjimaibudžetskomkontrolom.Primetanjeprenaglašenuticajpolitičkihpartijanasameposlanike,kaoinacelokupanradskupštineusrbiji.„Partokratski”karakterskupštineposebnojepogubanza efikasnost i delotvornost parlamentarne kontrole, s obzirom na to da po-slaniciračunepolažupresvojimpolitičkimpartijamanegosamimgrađanima.Ovajproblemnijekarakterističansamozaslučajsrbije.KakoBitamobjašnjava,prevelikuticajpolitičkihpartijamožeda„otupi”oštricuparlamentarnekon-troleičestodovodidoopstrukcijauraduparlamentu,sobziromnatoda„dokjeinteresopozicionihstranakadasesprovodinajrigoroznijakontrolaradaiz-vršnevlasti,poslanicivladajućestrankemogudaiskoristevećinukakobiobe-zbedilidaministrinebududovedeniunezgodanpoložajizlaganjemjavnostiilinekimkritičkimizveštajem”(Bitam2008,�27).

Konačno,ovimradomističemoznačajnurazlikuizmeđuprincipapodelevlastikojajede juredefinisanaUstavom,ineravnoteževlastikojade facto po-stoji.Naime,iakoustavnidizajnobezbeđujeključanpreduslovzauspostavlja-njeiočuvanjepodelevlastiivladavineprava,njegovidometisetimeiscrpljuju,jersamustavnidizajnnemožeistovremenogarantovatiefikasnuidelotvornuprimenupredviđenihnačelaupraksi.Imajućiuvidučinjenicudajesnažaniuticajanparlamentključantemeljpravnedržaveivladavineprava,kaoizabri-njavajućeniskopoverenjegrađanauinstitucijuparlamentausrbiji,neophod-nojeosnažitiskupštinuinarodneposlanike,teponovouspostavitiravnotežuvlastikrozefikasnuidelotvornuparlamentarnukontrolunadradomizvršnevlasti.


LITERATURA

Bitam,David.2008.Parlament i demokratija u XXI veku: Vodič za dobru praksu.Beograd:ProgramUjedinjenihnacijazarazvoj(UNDP).

CrTA.20�7.Otvorenost parlamenta u Srbiji u 2017. godini. Preporuke za unapređenje sta-nja.Beograd:Centarzaistraživanje,transparentnostiodgovornost.Dostupnona:http://crta.rs/wp-content/uploads/20�8/07/Otvorenost-parlamenta-u-20�7.godi-ni-pdf.pdf(Pristupljeno28.�0.20�8).

CrTA.20�8.Otvoreni parlament. Dostupnona:http://www.otvoreniparlament.rs/istrazi-vanje(Pristupljeno28.�0.20�8).

DeTokvil,Aleksis.2002.O demokratiji u Americi.Novisad:IzdavačkaknjižarnicaZoranastojanovića,sremskiKarlovci.

Fish,steven.2006.“strongerlegislatures,strongerdemocracies”.Journal of Democracy�7(�):5–20.

Glušac, luka. 20�8. “Assessing the relationship between parliament and ombudsman:evidencefromserbia(2007–20�6)”. The International Journal of Human Rights,firstview.https://doi.org/�0.�080/�3642987.20�8.�5�3400(Accessed28.�0.20�8).

Gregory,roy.�990.“ParliamentaryControlandtheUseofEnglish.”Parliamentary Af-fairs43(�):59–77.

Milenković,Dejan.20�3.Javna uprava: odabrane teme.Beograd:Fakultetpolitičkihnau-ka,Čigojaštampa.

Monteskje,Šarl.20��.O duhu zakona.Beograd:Zavodzaudžbenike.

Narodnaskupštinarepublikesrbije.20�8.Arhiva javnih slušanja.www.parlament.gov.rs(Pristupljeno28.�0.20�8).

Pejić,Irena.2007.„Kontrolnafunkcijaparlamenta”.Uured.VukašinPavlovićislavišaOrlović.Dileme i izazovi parlamentarizma.Beograd:Fakultetpolitičkihnauka.

Petković,Jelena.20�5.„Kontrolanadtrošenjemjavnihfinansija:značajimehanizmi”.Uured.Zoranstojiljković,JelenalončariDušanspasojević.Parlament i demokrati-ja.Beograd:Fakultetpolitičkihnauka.

PoslovnikNarodneskupštinerepublikesrbije.20�0.Službeni glasnik Republike Srbije,br.20/20�2.

Poverenikzainformacijeodjavnogznačajaizaštitupodatakaoličnosti.20�8.Izveštaj o sprovođenju Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti za 2017. godinu.Beograd(mart).

stojiljković,Zoran.20�5.„Moćinemoćparlamenta”.Uured.Zoranstojiljković,Jele-nalončariDušanspasojević.Parlament i demokratija.Beograd:Fakultetpolitičkihnauka.


Tepavac,Tara.20�7a.„KontrolnafunkcijaNarodneskupštinerepublikesrbije”.Uur.lilić, stevan. Perspektive implementacije evropskih standarda u pravni sistem Srbije,Zbornikradova.Beograd:PravnifakultetUniverzitetauBeogradu.

Tepavac,Tara.20�7b.„Živoslovonapapiru:nezavisniorganiuprocesurevizijeUstava”.Uured.radovanD.Vukadinović.Revija za evropsko pravo,PeriodičničasopisUdru-ženjazaevropskopravo.Kragujevac.God.XIX,br.�.

Urošević,Bogdan.20�5.„KontrolnafunkcijaNarodneskupštineinezavisnadržavnatela–unapređenjekapacitetailičetvrtavlast?”Uured.Zoranstojiljković,JelenalončariDušanspasojević.Parlament i demokratija.Beograd:Fakultetpolitičkihnauka.

Ustavrepublikesrbije.2006.Službeni glasnik Republike Srbije,br.98/2006.

Vasović,Vučina.20�2.Savremene demokratije.Beograd:službeniglasnik.

VeniceCommission.20�8.“OpinionontheDraftAmendmentstotheConstitutionalPro-visionsontheJudiciary”.OpinionNo.92�/20�8,strasbourg(June25).https://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDl-AD(20�8)0��-e(Ac-cessed30.�0.20�8).

Vučković,Nataša.20�0.„Političkestrankei(ne)moćpolitičkihinstitucija”.Uured.Vuka-šinPavlovićiZoranstojiljković,Savremena država: struktura i socijalne funkcije.Beo-grad:FakultetpolitičkihnaukaUniverzitetauBeogradu,Centarzademokratiju.

Yamamoto,Hironori.2007.Tools for parliamentary oversight: A comarative study of 88 na-tional parliaments.Geneva:Inter-ParliamentaryUnion.

ZaključakNarodneskupštinerepublikesrbije.20�3.rs-36,�.jul20�3.

ZaključakNarodneskupštinerepublikesrbije.20�4.rs-39,5.jun20�4.

ZaključakVladerepublikesrbije.20�4.br.02�-7728/20�4,�8.jul20�4.

Zakonobudžetskomsistemurepublikesrbije.20�7.Službeni glasnik Republike Srbije,br.��3/20�7.

ZakonoNarodnojskupštini.20�0.Službeni glasnik Republike Srbije,br.9/20�0.

Tara Tepavac

SEPARATION OF POWERS IN CONSTITUTIONAL DESIGN AND (IN)BALANCE IN PRACTICE: THE CASE OF SERBIA

SUMMARY

Afunctioningparliament,whichefficientlyandeffectivelyperformsitsrepre-

sentative,legislative,controlandelectoralfunctions,isoneofthebasicpre-

conditionsforpreservingthesystemofchecksandbalances,asthecornerstone


oftheruleoflaw.However,althoughtheconstitutionaldesignatfirstglance

providesstrongguaranteesfortheseparationofpowersandastrongroleof

theParliamentinserbia,thegrowingconcentrationofpowerinthehandsof

theexecutiveandpoliticalparties,aswellassystemicmisuseofdemocratic

procedures,areresultingindegradationofthepositionandinfluenceofthe

Parliament.startingfromtheConstitutionoftherepublicofserbiaandenvi-

sagedorganizationofgovernment,thispaperanalyzesthepowerandinfluence

thattheparliamenthasde jureandde factoinserbianpoliticalsystem.

Byanalyzingtherelationshipbetweenthelegislativeandexecutivepowersin

serbia,thispaperunderlinesasignificantdifferencebetweentheprincipleof

theseparationofpowersthatisde juredefinedbytheConstitution,andtheir

imbalancethatexistsde facto.Alongtheselines,thepaperexaminestheextent

oftheinfluencethatconstitutionaldesignhasontheestablishmentandpre-

servationoftheruleoflaw,aswellasitspotentialmisusebyundemocraticle-

aderswiththeaimtoconsolidatethepowerwitha“façade”democracy,abuse

andviolationofdemocraticprocedures.Thepaperconcludesthattheroleand

influenceoftheParliamentinthepoliticalsystemofserbiaisinpracticemuch

lowerthantheconstitutionaldesignstipulated,withanalarminglylowlevel

ofresponsibilityfortheeffectiveperformanceofitsfunctions.

KEYWORDS: parliament, the National Assembly of the Republic of Serbia, parlia-

mentary control, control function, separation of powers, the rule of law, political sy-

stem of Serbia.

UDK 328.185 32:316.624

Tijana Perić Diligenski1

Institut za političke studije, Beograd

Političkakorupcijaiklijentelizam–pergenusetdifferentiam2

SAŽETAK

Deskriptivnimoblikomdefinisanjapergenusetdifferentiamautorjeusmeren

naiznalaženjekauzalnogneksusa,konceptualnesrodnostiitačakarazmimoi-

laženjaizmeđupolitičkekorupcijeiklijentelizmakaodveformepolitičkepa-

tologijeineformalnihinstitucionalniharanžmana.Neretkosekonceptpoli-

tičkekorupcijepovezujesaklijentelizmomjerobafenomenapodrazumevaju

zloupotrebujavnihresursauprivatnesvrhe.Ovadvafenomenaimajuiiden-

tičnoizvorište–državesaslabašnimdemokratskiminstitucijama,kratkomde-

mokratskomistorijom,izraženimdržavnimintervencionizmomiparohijalno-

-podaničkompolitičkomkulturom.Intencijaautorajeda,analizirajućisvaki

fenomenper se,dokažedaizmeđunjihnepostojiznakjednakostinitisavršena

pozitivnakorelacija.Mnogeformeklijentalizmasuistovremenoikoruptivni

fenomenialifigurirajuiklijentelističkepraksekojenisuipsofactokorupcija.

Autorprimećujedafinansiranjeklijentelističkihmrežaistovremenopredsta-

vljazajedničkoobeležjeipraktičnuistorodnostkorupcijeiklijentelizma,čime

biovedveneformalneinstitucijemogledasekonceptualnoizjednače.


2 OvajradjenastaouokviruprojektaInstitutazapolitičkestudije(br.�79009).


KLJUČNE REČI: korupcija, klijentelizam, neformalne institucije, reciprocitet, mre-

že moći

UVODNA NApOMENA

Ovaj rad je posvećen metodološkom definisanju, operacionalizaciji i kom-paracijiklijentelizma ikorupcijeudomenupolitičkog,kaopojavnimentite-timaparalelnih,neformalnihinstitucija.radjemetodološkikoncipiranutrimisaone deonice. U prvoj se konceptualno određuje i analizira politička ko-rupcija, kao politička devijacija koja, iako konstanta (geo)politike, dobija nazamahuudemokratskomhabitusu.Drugideoradaorijentisanjenaoperacio-nalizacijufenomenapolitičkogklijentelizmakaoformeneprogramskepoliti-ke.Naposletku,utrećojmisaonojcelinidatjepokušajuspostavljanjakauzal-nihrelacijaizmeđuovadvafenomena.

Politička korupcija i klijentelizam predstavljaju pojave prisutne od dav-nina – u svim istorijskim epohama, različitim kulturološkim miljeima i nasvim meridijanima. Ova dva vanvremenska fenomena su ujedno i patogenepojave,oblicipolitičkenehigijeneisocijalnedevijacije.Korupcijaiklijenteli-zamsuujednoirefleksijaantropološkogpesimizmaiopomenanastanovištePlatonovogkraljafilozofadanijedanzakonnijesnažnabranaljudskomiskuše-nju.Političkakorupcijaiklijentelizamseupostojećemfondunaučnogsazna-njapodvodepodkategorijuneformalnihinstitucija,odnosno„društvenopri-hvaćenihpravila,običnonepisanihkojasestvaraju,prenoseiprimenjujuizvanformalno sankcionisanih kanala” (Helmke, levitsky 2004, 727). Neformalniinstitucionalni aranžmani su u poslednjih dvadesetak godina postali značaj-natemanaistraživačkimagendama,štavišeodtemekojajeneopravdanobilaskrajnutaipotiskivanapostajumejnstrimkomparativnepolitike.In medias resstudijanaovutemujepolitičkiuticajneformalnihinstitucijaimoćneformal-nihmreža(networking).

KONcePTUALNO ODReĐeNJe KORUPcIJe

Dabiseprepoznalapolitičkakorupcijuiutvrdilokojisveelementiulazeunje-nobiće,važnojedasenaovommestunavededeobanaindividualnuiinsti-tucionalnukorupcijukojujekoncipiraoDenisTompsonausavršioMarkFilp.MarkFilpnavodidaindividualnapolitičkakorupcijapostojikada:

�.javnifunkcioner(A),2.kršećipoverenjekojejavnostimaunjega(B),3.nanačinkojiugrožavajavniinteres,

Tijana Perić | Diligenski Politička korupcija i klijentelizam – per genus et differentiam 345

4.svesnopreduzimaponašanjekojeeksploatišejavnuslužbuizrazlogalič-neiprivatnekoristinanačinkojijeusuprotnostisaprihvaćenimpravilimaistandardimapolitičkekulturezaobavljanjejavnefunkcije,

5.daodtoga imakorist trećastrana(C),kojojpružapristupdobrimailiuslugamakojenemožedapribavinadruginačin(Philp2007,42–43).

Institucionalnakorupcijaseodindividualnerazlikujepoprirodidobititi-tularajavnihovlašćenja,usluzikojasepružatrećemlicuipresklonosti(anenameri,prim.autora)dasepreduzmeodređenoponašanje.Individualnako-rupcija donosi lične koristi javnom delatniku, dok institucionalna korupcijaproizvodidobitkeupolitičkomprocesu,takodafunkcionerizvlačibenefiteusvojstvupolitičaraaneprivatnoglica.

Koruptivne prakse utiču na tok resursa na dvostruki način – od društvapremadržavi(ekstraktivnakorupcijailikorupcijasadna–odozdo)ilioddr-žavepremadruštvu(redistributivnakorupcijailikorupcijasavrha–odozgo).PremanavodimaAmundsena,uredistributivnojvarijantikorupcije,jakeior-ganizovanegrupeizazivajudržavniautoritet„odozdo”krozkorupciju;saveziseformirajusafunkcionerimakojiotuđujujavnadobraidržavnuslužbu;poli-tičarisekupujudabidonosilipravilaipropiseodkojihćeimatikoristionikojiihzatoplaćajuapri tomćeopstanaknavlastipolitičarazavisitiodpodrškekojuimpružajuovegrupe.redistributivnakorupcijanajvišepogađasiromaš-ne jerprivatizuje resursekrozpritisak ipodmićivanje jernepostojipravičnadistribucijaresursa(Amundsen�999,5).Kaoparadigmatičanprimerdržavesasveprisutnomredistributivnomkorupcijomnavodiserusijazbogčinjenicedajekontroladržavnihprerogativaiinstitucija(poputregionalnogoporezivanja,vojnihregiona,bezbednosnihoperacijailičakzakonodavstva)urukamapri-vatnihmoćnika.Naovommestusamolapidarnoseosvrćemnasistemupra-vljanjaurusiji,kojićeudrugomdeluradabitidetaljnoelaboriran.

Premateorijskomkonstruktuekstraktivnekorupcije,državajejačastranauodnosudržava–društvojerkorumpiraniakter(državailinekijavnifunkcio-ner) izvlače koristi iz koruptivnih radnji, dok je koruptor u manjoj ili većojmeripasivanakter.Vladajućaelitajenajjačasilaudruštvukojakoristidržav-niaparatkaoinstrumentdauzmeresurseoddruštva.Ekstraktivnakorupcijajegeneralnoprisutnauautoritarnimdržavamaineo-patrimonijalnimdržavama(Amundsen�999,7).

METODOLOšKA CRTICA O KLIJENTELIZMU

Poputpolitičkekorupcije,iklijentelizamjenegativanfenomensaspektanor-mativnedemokratsketeorije.Klijentelizam(kaoikorupcija) jefenomenpri-sutanoddavnina.Tojestaraformadominacijeudruštvuutemeljenanasred-stvimareciprocitetairazmenezasnovanenanejednakompristupudržavnomaparatu,resursimaipolitičkojmoći.HerbertKitčeltnaklijentelizamgledakao


naspecifičanmodelrelacijepatron–klijentprisutanudemokratijama,adapritomeurazmatranjeuzimaproceduralnidemokratskiminimum,odnosnoslobodneipošteneizbore(Kitschelt2008).ronigernudidetaljnijudefinicijuklijentelizma,kojiusebi inkorporiraasimetričaniobostranokoristanodnosmoćiirazmene,quid pro quoaranžmankojinijeuniverzalneprirodeizmeđupojedinaca i grupa koji imaju nejednak položaj. Prema njegovom mišljenju,klijentelizampodrazumevaposredovanjeiselektivanpristupresursimaitrži-štimaizkogsudrugiisključeni.ronigerdaljedodajedajeovajselektivanpri-stuputemeljennasubordinaciji,povinovanjuilizavisnostioddobrevoljedru-gih (roniger 2004, 360). Na sličan način su svojevremeno lemarhand i legdefinisaliklijentelizamkao„personalizovanu,afektivnuirecipročnuvezuiz-međupojedinacaigrupailigrupapojedinacakojeimajunejednakpristupre-sursimaikojauključujezajedničketransakcijekojeimajupolitičkeposlediceizvansferedvostranih”(lemarchand,legg�972,�5�–�52).

Ustudijamaoklijentelizmupostojigalimatijasdefinicijaovogkoncepta,kojese,premaoceniluisadesousa,mogusvestinatrikognitivnedimenzije:�.asimetrijumoćiuodnosupatron–klijent;2.quid pro quopriroduovogod-nosa;3.obimitrajnostovogodnosa(desousa2008,4–5).

Uakademskiminaučnimkrugovimaprisutnajetendencijadaseklijen-telizamdovodiuvezusademokratijomjersesmatradajeovajfenomenprak-tično(premdanepoželjno)rešenjedemokratskereprezentacije(desousa2008,3).rečjeofenomenukojinijeekskluzivansamoudemokratskomambijen-tu,no,demokratijepogodujunjegovombujanjuzbogpovećanogbrojaaktera,institucionalnogkontekstaipristupainformacijamakojijeznatnolakšiude-mokratskimrežimimaupoređenjusanedemokratskimformama.Premami-šljenjupojedinihautora,klijentelističkarazmenadobaraiuslugaudemokrat-skomambijentunijekonstantnavećpovremenakategorija(Kitchelt2008,7).

Naklijentelizamsegledakaonapribavljanjenezasluženedobitinateme-ljupripadnostinekojpolitičkojgrupi(političkojpartiji,klanu,kliki,interesnojgrupi).smatrasedajeklijentelizamoličenumrežisocijalnihvezakodkojihličnalojalnostgrupiilivođigrupeodnosiprevagunadslobodomtržišta,demo-kratskimprocesomdonošenjapolitičkihodlukaiprofesionalizmomujavnojupravi. Andras Šajo zapaža da je klijentelizam forma društvene organizacije,dokjekorupcijaindividualnoponašanjeudruštvukojemožeainemoradaprerasteumasovnifenomen.Šajoupotrebljavaterminklijentelističkakorup-cijakakobioznačioformustrukturnekorupcijekojutrebarazlikovatiodindi-vidualnogkoruptivnogaktazasnovanognadiskreciji,tj.diskrecionimovlašće-njima(sajo2002,3).

Neretkosekonceptpolitičkekorupcijepovezujesaklijentelizmomjerobafenomenapodrazumevajuzloupotrebujavnihresursauprivatnesvrheipoja-vljujuseuistomambijentu–udržavamasaslabašnimdemokratskiminstitu-cijama, kratkom demokratskom istorijom i izraženim državnim intervencio-nizmomusferiekonomije.Zbogtogaseunekimklijentelističkimdržavama


neretkoodigravajukorupcionaškiskandali(npr.Argentina).Ipak,izmeđuovadvafenomenanepostojiznakjednakostiipozitivnakorelacija.Mnogeformeklijentelizmasu istovremenoioblikkorupcije,poputpogodovanjaprizapo-šljavanjuikupovineglasova.No,postojeiobliciklijentelizmakojinisuipso fac-tokorupcija(situacijekadapatronikvalifikovanepartijeiliglasačesnabdevajukorisniminformacijamakakobizadobilinjihovulojalnost).

Klijentelizamkreirapolitičkustrukturuukojojkorupcijacvetajerpoliti-čareibirokratesnabdevadiskrecionimovlašćenjemudomenualokacijeresur-saiprogramaatoje,pritom,propraćenominimalnimnadzoromjavnosti.Natajnačinklijentelizamstvarapodsticajezapolitičaredaseoduprureformamakojebipovećaletransparentnostiodgovornostiistovremenoojačalevladavi-nuprava.

Korupcija u celoj Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi je strukturalna, u smi-slu formiranja klijentelističke društvene strukture. Klijentelistička društvenastruktura jeuovomdeluevropskogkontinentazamenila strukturukomuni-stičkenomenklature,ukojojsuseposlovi,pozicije,beneficije isinekuredo-bijale na temelju pripadnosti vladajućoj političkoj snazi (komunističkoj par-tiji).Klijentelizamkaosofisticiranamrežaodnosapatron–klijent,krozkojepokroviteljiodobravajuusluge,položajei javnupodrškusvojimklijentimauzamenuzamaterijalnuipolitičkupodršku,jednajeodglavnihkarakteristikaineopatrimonijalnihrežima.Oveklijentelističke„mrežereciprociteta”ili„mre-žeinterakcije”koristepatroninarazličitimnivoimadabidobilipodrškukrozizvlačenjeidistribucijubogatstvaiprestiža,formirajućipiramidudruštvenedi-ferencijacije(Amundsen�999,7).

Klijentelističkapraksavučesvojekorenejošizperiodarimskogcarstvaidan-danasegzistiraumodifikovanomobliku.rimskipatricije jeuerigloba-lizacijezamenjenpolitičkimvođom,partijskimlideromilijavnimfunkcione-rom,dokjerimskiplebejac(klijent)ustupiomestograđaninukojiseregrutu-jeizrazličitihdruštvenihslojeva.Danassusredstvarazmenepolitičko-pravneprirode–glasoviipolitičkapodrškaserazmenjujuzaposlove,beneficije,kari-jernupodršku,uslugekojekorisnicimamoguilinemorajudapripadnu,jersuresursioskudniinjihovaraspodelajediskrecionoovlašćenjepatronakojitrgu-jemogućnošćuiliočekivanjemdaćedobitiprotivuslugu(desousa2008).

Primećujem da fenomen klijentelizma postoji kao oblik duboke struk-ture koja je univerzalna za ljudski um u različitim istorijskim epohama.Tradicionalnuformuklijentelizmajeudanašnjicizamenioneo-klijentelizam,u kom su patroni političke partije i političari a klijenti su lokalni odbornici.strukturalističkateorijaklijentelizmaovajfenomenposmatrakaoneformalnudruštvenuinstitucijuikaoformu„ograničenerazmene”anekaoformu„ge-neralnerazmene”.3

3 OsavremenimtendencijamaklijentelizmadetaljnijeuKobayashi2006.


Upoređenjusastarimklijentelizmom,novipartijskiklijentelizamjema-njeindividualizovanjerbiračiformirajukratkotrajnijeobrascerazmenesapo-jedinimfunkcionerimainjihovimpartijskimorganizacijama.Zbogtogajema-njeindividualizovanarazmenaizmeđubiračainosilacajavnihovlašćenja,pajepolitičkiodnosmanjeklijentelistički.situacijegdebiračidajupodrškupar-tijskomkandidatuadapritomnemajunikakavličnikontaktsanjimteškojeokarakterisatikaoklijentelističkečakikadasetakvevrsterazmeneimplicitnodešavaju(exempli causa,biračisavisokimprihodimaimajutendencijudapo-držestranku ilikandidatakojizagovarajusmanjenjeporeza).4Ergo,moderniklijentelizamjemehanizamkrozkojipolitičkepartijeinjihovipredstavniciza-dobijajupolitičkupodrškuuzamenuzakoristikojeseselektivnoizdvajajukrozinstitucijedržave.

Klijentelizam proizvodi „privatne prihode” patronima i klijentima i kaorezultatnarušavajavneprihodečlanovimaopštezajednicekojinisudeoaran-žmanapatron–klijent.Zarazlikuodklijentelizma,korupcijaposvojojpriro-diimasklonostka„kolektivizaciji”,odnosnoćutanjuipostepenomuzimanjuučešćaukoruptivnojpraksi,štopostaje jeftinijenegodasedigneglasprotivkoruptivnihradnjiili,metaforičnorečeno,daseduvaupištaljku.slučajevisit-neiliadministrativnekorupcijemoguserazvitiuvećemrežeiklikeimogudadosegnudonekontrolisanevisokoinstitucionalizovanekorupcijeukolikopo-stojimanevarskiprostorzato.Klijentelističkamrežapostepenoseširinavećikrugaktera jerpostojiklimakoja tomepogoduje,čimesepovećavadruštve-norazumevanje iprihvatanjeovepojave.Posebnopostajezaraznakorupcijananajvišimdržavniminstancamainanivounižihbirokrataidrugihdržavnihslužbenikaukolikoonipratepredatorskeprimeresvojihprincipalailičaksledenjihoveinstrukcije(Amundsen�999,5).

Uliteraturisemogupronaćistavovipokojimaklijentelističkapraksamožedaproizvedepozitivneinstitucionalneefekteudržavamakasnemodernizaci-je.Primeraradi,klijentelizampomažepolitičkimpartijamadakonsolidujuiz-bornupodrškupaimajuuloguunjihovojinstitucionalizacijiilegitimizacijiudruštvu; doprinosi razvoju političkog preduzetništva; predstavlja svojevrstansupstitutzadrugeformepolitičkedominacijezasnovanenaprinudnimsred-stvima;pomažeinstitucijamadržavedarazvijuprirodnuotpornostipomažeimdaunapredekontroluiodgovornost;olakšavaintegracijuupolitičkiživotimigrantimaigrađanimakojiimajunizaknivopismenosti;artikulišeodnoseizmeđulokalnog,regionalnoginacionalnognivoadoprinosećiučvršćenjupo-litičkezajednice(desousa2008,9).

Uprkosstavovimadaklijentelizamsasobomnosiipozitivneeksternalije,važnojepodvućidajeposebinegativanidruštvenoopasanfenomenjerone-mogućavapravičnureprezentacijuudruštvuzbogtežnjedapostavljaklijente

4 OpartijskomklijentelizmudetaljnijeuHopkin2006.


nastrateškepozicijemoćiikontrole.Poredtoga,klijentelizampovređujegra-đanskopravonauniverzalanijednakpristupdržavi;smanjujeefikasnostvla-stipovećanjemjavnepotrošnjeičinidasuvladetaocisvojihklijenata;ometamodernizacijubirokratijejerdozvoljavaprekomernozapošljavanjenekvalifi-kovanihkadrovaujavnojupravi;disfunkcionalanjeuredistributivnomsmislujerdovodidonestabilnostisistemalegitimiteta;proizvodipolitičkuklasukojaseneodgovornoophodipremajavnomdobruikojajenesposobnadavaljanoupravljajavnimresursima(desousa2008,9).Uzsvenavedeno,klijentelizamnarušavalegitimitetdemokratijejerpravoglasasvodinaquid pro quorazmenuipružamogućnostlakšegpristupaadministracijionimgrađanimakojiimajuadekvatansocijalnikapital.sdrugestrane,ovajoblikneformalnogpolitičkogdelovanjajeuosnovinepravičaninetransparentanjerfavorizujeinteresekli-jentele(glasača)čijipatroni(predstavnici)kreirajuisprovodepolitikuunjiho-vukorist.

In summa,klijentelizamsepojavljujeusistemimagdesumehanizmihori-zontalneivertikalneodgovornostislabi,ukojimaseodlukedonoseskriveno,izakulisa,igdepostojiznatanstepenbirokratskediskrecije.Zbogtogasekli-jentelizam neretko identifikuje sa korupcijom jer stvara ambijent koji pogo-dujebujanjukorupcije.Krozklijentelističkumrežupolitičariibirokrateseop-skrbljujudiskrecionimovlašćenjimaputemnetransparentnealokacijeresursaukojojjavnostnemapravouvida.Pozitivnakorelacijaiidentifikacijaovadvafenomenaproizlaziizzajedničkeizvorišnetačke–slabeipartokratskedržavesadeficitarnomgrađanskomdemokratskompolitičkomkulturom.Takvedrža-večestoimajuideološkipredznakiunjimacvetavoluntarizam,subjektivizam,decizionizamipravninihilizam.Politikajeizvangranicapravaapripadnicipo-litičkezajedniceimajuvazalneroleiusledtakvogambijentanisukadridado-segnugrađanskusamosvest(civisnikakodadosegnedocivicus).Kulturološkapredisponiranostkaklijentelizmuikorupcijiimanentnajebalkanskompod-neblju poznatom po amoralnom familijarizmu, bakšiš kulturi, podaničkomambijentuitradicijilokalnihmoćnikakojiimajumonopolnapristupresursi-maivlasti(PerićDiligenski20�8,�06).

Klijentelizamstvaramehanizmeipodsticajezapolitičaredaseoduprure-formamakojebipovećaletransparentnostiodgovornostiistovremenoojačalevladavinuprava.Metjusingerobjašnjavadajemogućedapolitičariiskoristeinstitucionalnaograničenjakakobieliminisaliklijentelizampoduslovomdasumotivisani.No,mogućjeiscenarioukompostojepolitičkiakterikojibide-lovalikao„agentiograničenja”,odnosnoprotivniciobračunavanjasasvojimkolegamakojisuusmereninatraganjezarentom,jerbitobilološezapolitičkitim(singer2009,6).


POLITIčKA KORUPcIJA vS. KLIJeNTeLIZAM – U pOTRAZI ZA KAUZALNIM NEKSUSOM

Teškoćafinansiranjaklijentelizmapotencijalnobimogladastaviznakjedna-kostiizmeđunjegaikorupcije.Klijentelizampodrazumevadapartijeposedujuresursezadistribuciju,štopovećavatroškovekampanjeiodržavanjapartijskebazeuodnosunapitanjaideologijeiidentiteta.Dabiseobezbedilamaterijal-napodrškazafunkcionisanjepartijskoghabitusa,partijskikadrovimanipulišudržavnimresursima ipreusmeravajusredstva izdržavnih fondovau izbornukasu. Prema teorijskoj logici singera, klijentelizam će biti skopčan sa korup-cijomukolikokoristikorupcijukaonačinfinansiranja.singerpodvlačidaćeklijentelizamgenerisatikorupcijuukolikoobezbeđujerelativnovisokeprino-sekojećekontrolisatipartijskioperativciikandidati(singer2009,8).Otuda,finansijskipolitički inženjering identifikujemkaovažnuvarijabluupogleduizjednačavanjakorupcijeiklijentelizmaili,preciznije,njihovogprožimanja.

Modernuerufinansiranjapolitičkihpartijaiaktivnostikarakterišerestrik-cijanovcauodnosunaupotrebugovora,štojeoslikanoukrilatici„novacnijegovor”,tj.danjegovaupotrebaupolitičkesvrhemoradabudelegalnaiogra-ničena.OvaidejajedobilasvojuelaboracijuuprecedentuVrhovnogsudasAD,poznatomkaoBuckleyv.Valeo,ukomsepravidistinkcijaizmeđupolitičkihprihodaipolitičkihrashoda.Buckleyparadigmauspostavljasistemograniče-nih doprinosa i neograničenih rashoda (u smislu da država neće da zahtevanikakvaograničenja)upolitičkimfinansijskimkonstrukcijama.Prihodiimajupotencijaldakorumpirajupolitičkiprocesidaoslabedemokratskuparticipa-cijuputempodsticajaizabrana.Podsticajiimajutendencijudakrozpolitičkukorupcijupovećajuprihodezakampanjuuciljuublažavanjanekihproblema.Zarazlikuodnjih,zabraneimajunamerudaonemogućavajupolitičkekandi-datedanarušejavnepolitikekakobiobezbedilipodrškuzaizbornukampanju(Issacharoff20�0,�2�).

samjuelIsakharofidentifikujedvapotencijalnaizvorakorupcijeufinansi-ranjuizbornihkampanja.Prvamogućnostogledaseukorupcijikandidatačijijeciljdasedodvoresvojimbogatimsponzorima(quid pro quoaranžmani).Podrugomscenariju,biračisukorumpiranijerizobličavajupolitičkeishodekaorezultatneopravdanoguticajabogatstva.Uovomslučajuizvorkorupcijesuve-liki rashodi koji su zarobili tržište političkih ideja, pa se korupcija javlja kaoderivativniproblemuzrokovanširimdruštvenimnejednakostima(Issacharoff20�0,�2�–�22).Poputovogautora,nakonkretnomprimerupatogeneitalijan-skedemokratije,DonateladelaPortaiAlbertoVanućianaliziralisuimplikacijekoruptivnepraksenatradicionalnezadatkepolitičkihpartijapodrazumevaju-ćipodtimselekcijukadrova,legitimizacijupolitičkogsistemakrozintegraci-jugrađanaiformiranjejavnepolitike.Nalazipomenutihautorapotvrđujudasekodpartijskihkadrovapolitičkakorupcijamanifestujeuselekcijiposlovnihpolitičarakojikoristeadministrativnepozicijezaprivatnepekunijarneciljeve,


čimesutradicionalnimehanizmizaizborpolitičkihibirokratskihkadrovaza-menjeniizborompojedinacasamanjkomskrupulakojiželeda„investiraju”ukreiranjeuticaja.Koruptivnapraksaupolitičkimpartijamadovelajedotran-sformacijeustrukturiizbornihpreferencijaodglasanjazbogidentifikacijeilimišljenjadoklijentelističkeupotrebeglasakaoobjektarazmene(glasuzame-nuzauslugu),štojedodatnopodrilolegitimitetpolitičkogsistema.Naposletku,alineinakraju,utvrđenajezakonitatendencijadakorupcijaupolitičkimpar-tijamadovodidopromenepravcajavnepolitikeikontroleunjenojimplemen-tacijitakoštosejavnapotrošnjausmeravasaproduktivnihsektoranasektoreukojimajekontrolanajslabija(dellaPorta,Vannucci2007,720–72�).

smatramdaćedržaveukojimapostojerazvijeneklijentelističkemrežebitipercipiranekaokorumpiranije,pogotovoakoklijentelizamdeterminišepoja-vukorupcijeslabljenjemvladavinepravakojajenosećistubdemokratije.KakoKitčeltpoentira:„Korupcijasepojavljujeumnogimpolitikamaiuraznimfor-mama,aliuklijentelističkojdemokratijionadirektnofunkcionišekrozrazme-nuveza,dokuuslovimanadmetanjapartijskihprogramaonavišepredstavljaslučajnostnegoštoimakonstruktivnuulogu”(Kitchelt2000,853).

Poputlošeupravekaodeterminantepotražnjezakorupcijom,klijenteli-zamfigurirakaodeterminantapovećanjaponudezakorupcijom.DelaPortaiVanućiprimećujudapolitičarikojisukompromitovaniukorupcionaškimafe-ramaimajuposebnusposobnostuspostavljanjaodnosapoverenja,uzajamnogobavezivanjaipružanjausluga(tzv.networking).Zapomenuteautore,korupci-jaiklijentelizamsukomplementarnipojmovikojisepreplićuuspiralnojdina-miciukojojdifuzijajednogfenomenapogodujedifuzijidrugogfenomena,štojegrafičkiprikazanonasledećinačin:klijentelizam→difuzijaglasazazamenu→potrebazanovcemodstraneadministratora→ponudakorupcije→korupci-ja→raspoloživostnovca→podsticajzakupovinuglasova→klijentelizam(dellaPorta,Vanucci20�0,7).Navedenikoautorisudetaljnoanaliziralipsihološkiprofilkorumpiranihpolitičkihbosova,kaoimatricukadriranjazaodabirlju-dikojisepostavljajunapoložajeupolitičkimpartijamaijavnojupravi.Nalazinjihovestudijepokazujudasepreferencijekorumpiranihpolitičarasvodenaizborpragmatičnihakterakojinemajupredrasudeilinepredstavljajurizikpokorumpiranisistem.Porednavedenog,autorskitandemuočavahorizontalnudimenzijukoruptivnogmigriranjapolitičaraizjedneinstitucijeudrugu,kaoisaizbornihfunkcijaupredstavničkimtelimanaimenovanestranačkefunkci-je.Difuzijakorupcijeovogkalibrasmanjujetrošakkorupcijeipovećavaizglededasepronađepouzdanpartnerzakoruptivnurazmenu(dellaPorta,Vanucci20�0,6).

Paradigma političko-klijentelističke strukture oličena je u sistemu upra-vljanja u rusiji, za koji Aljona ledenjova koristi termin sistema kao „opštu,još uvek nedovoljno artikulisanu percepciju upravljanja” (ledeneva 20�3,�). SistemajeposvojojlogicikomplementarnasistemuplenausAD(spoils sy-stem)kojiseodnosinadistribucijuključnihdržavnihpozicijameđučlanovima


vladajuće partije). Upravljanje zasnovano na mrežama moći je kompleksno,difuzno,nepredvidivoiakoonoimavlastitulogikukojaomogućavadistribu-ciju resursa, mobilizaciju kadrova i vlastitu reprodukciju. rečju, neformalnemreženosesasobomfunkcionalnipotencijaliakosunjihovedisfunkcional-neposlediceznatnoveće.Otuda,ledenjovapostuliradarusijanemožedasemodernizujebezmodernizacijemrežnihstrukturaupravljanjakojesenazivajusistemom(ledeneva20�3,2).ledenjova,kaovodećiautorudomenunefor-malnosti,studioznoiminucioznoanaliziramodus operandimrežnihklijenteli-stičkihstrukturaurusiji.Onadetektujelojalnostkaoključnuvarijabludizajnamrežamoći,nakojojsetemeljirazmenaizmeđupatronaiklijenata,ukojojpa-tronobezbeđujeodređeniformalnikapitalklijentuuzamenuzalojalnostkojaćepatronudaomogućiekstrakcijubenefita(ledeneva20�3,52).NaistojlinijirezonovanjajeiOlgaKristanovskaja,kojasmatradanaovajnačin„sistempo-veravainsajderuformalnikapital,dokseneformalnikapitalakumulirasamodsebe,zahvaljujućikompetentnosti,veštinikomunikacije,intuicijiiokolnosti-ma”(Kryshtanovskaya2005,6�).

Posmatranokrozprizmuneformalnihinstitucionalniharanžmana,izvo-dim konkluziju da je neformalni kapital relacioni. U formalnoj hijerarhiji,lojalnost nadređenom se ne uzima kao aksiom. Za razliku od toga, u javnojupravietičkenormeistandardi„dobrogbirokrate”ili„dobrogradnika”mogudadođuukolizijusaužegrupnocelishodnimnormama„dobrogbrata, sina,kuma,muža,oca,prijatelja”.Naovajnačin,meritokratskistandardisubačeniusenkuivišenijevažankvantumikvalitetnečijegznanja(know how)većsetežište pomera ka personalizovanim relacijama i socijalnom kapitalu, te po-stajevažnokogapoznajete (know who).Umestodačinomstupanjana javnufunkcijufunkcioneripostajučuvarijavnoginteresakojinebismelodapodredeprivatnimmotivima ili interesimabliskih lica,oniuspostavljajuneformalneinstitucionalnemrežekojeseneretkooslanjajunanepotizamikronizam.Ura-nijimradovimajeopserviranoda„ovaopasnostimapojačanintenzitetupost-jugoslovenskomokruženjukojeimakulturološkekoreneumentalitetuklana,tesesmatranormalnompojavomdasefunkcionerkadstupinadužnostprvopobrinezasvojtuausekundarnomplanuostajeopštedobroimeritokratija”(PerićDiligenski,Terzić20�8,�30).

Politički vrh se u ovako suženom misaonom horizontu regrutuje iz po-dobnihkadrova,tzv.svojih(svoi)5,tesenaprimeruruskogsistemauočavadajelojalnostpersonalizovanaiosiguranaputemmrežamoći,kojesuuosnovi

5 ledenjovaslikovitopravianalogijusakorporativnomsferomukojojseterminpadobranciodnosinaimenovanjeosobeupućeneodozgokojesetretirajusaoprezomzbognjihovevezesanekimiznadnjihovogformalnogšefa.Exemplicausa,Putinregrutujesamooneljudekojedugopoznajeičijemrežemoćisenerazlikujumnogoodnjegovih,štosumahomnjegovikom-panjoniizKGB.


bazirane na metodologiji štapa i šargarepe. Primenom ove matrice, politič-kaklijentelasedržiuvazalnomodnosukroznagradeputemkojihsestavljauizgledštamrežemogudaučinezanjih(in favorem)imrežekaznikojesasobomnose sankcionisanje nepoželjnog ponašanja ili, „surovom” terminologijomlednjove,„štamrežemogudatiurade”(ledeneva20�3,53).

Političkiklijentelizamkaoodnosizmeđugrađana(glasača)kaoklijenataipolitičkihpartijakaotragačazarentomjepersonalizovan,recipročan,asime-tričanupogledudistribucijemoćiiresursa.sledećiteorijskenalazeVilkinsonaiKitčeltaoklijentelizmukaoracionalnoj,sporadičnojibrokerskoj(posrednič-koj)praksi,Bliznakovskiopservirada jeposredispecifičanoblikneprogram-skepolitičkeveze,relacionogiliizbornogkaraktera,kojajeorganizovanaokopartikularnih transakcija (Bliznakovski, 20�8, 4). Klijentelističke relacije kaomehanizamzamobilisanjepolitičkepodrškenijelakoidentifikovatiikvanti-fikovati,iakomupribegavavelikibrojpolitičkihpartijaudržavamaZapadnogBalkana.Empirijskaistraživanjanaovutemupokazujudaklijentelističkeprak-seuključujukupovinuglasova(iakojeinkriminisana,sic!),pokroviteljstvoprizapošljavanjuu javnojupravi,davanjepreferencijalnogtretmanaupostupa-njusadržavniminstitucijamaiposebnimredistribucijamadržavnihsubven-cija. Kao oblici klijentelizma navode se i stranačko zapošljavanje, selektivnaraspodela subvencija poljoprivrednicima, selektivna distribucija ostalih soci-jalnihdavanja,nameštanjetenderazajavnenabavke(štosasobomnosiiko-ruptivneelemente,primedbaautora).Identifikovanimehanizmiizvršenjasu:višestrukoglasanje(karuselglasanje),fotografisanjeizbornoglistića,vođenjeliste sigurnih glasača, trgovina uticajem, donacije, kao i pružanje zaštite odistražnihradnji(nolleprosequi)kojeje,premamomuverenju,najopasnijejerpodrivavladavinuprava.6

ZAKLJUčAK

Političkakorupcijaiklijentelizampredstavljajuopasnedruštvenepojavekojesu zarobile slabašne i nedovoljno etablirane demokratske države. Posredi sufenomenikojipodrivajusocijalnupravduitržištejerrezultirajunepravičnomdistribucijomresursaimoći,štostvarasocijalnepukotineidovodidonepove-renja u državu i njene institucionalne mehanizme. Korupcija i klijentelizamsudovelidokorumpiranjasamepolitikekojasesvelanadecizionizam,volun-tarizamipekunijarne,sitnosopstveničkemotive. Iakonisu identičnepojave,imajupodjednakorazornodejstvojerpovećavajujavnupotrošnju,kreirajueli-tukojanijekadradavodiračunaojavnominteresu,promovišupodobneanesposobnekadroveičinedasejavnosvodinamanipulacijuprivatnog.

6 DetaljnijevidetiprojekatINFOrM:Horizon2020projectontheBalkans.


LITERATURA

Amundsen,Inge.�999.“PoliticalCorruption:AnIntroductiontotheIssues”.Working paper.Bergen:Chr.MichaelsenInstitute.

Bliznakovski, Jovan. 20�8. “Benefit-seeking and the Patron-Client linkage: EvidencefromsixBalkansocieties”.Paperpreparedfortheworkshop: Political Clientelism in the 21st Century: Theory and Practice, ECPrJointsessions,Nicosia,�0-�4April20�8.Available at: https://ecpr.eu/Filestore/PaperProposal/87b63ebd-4d5b-4e83-9�ba-0746�48��b68.pdf(Accessed�0.09.20�8).

Desousa,luis.2008.“ClientelismandtheQualityofDemocracyPublicandPolicyAs-pects”.DiscWorking Paper Series2:�–�9.

DellaPorta,Donatella,andAlbertoVannucci.“CorruptExchangesandtheImplosionoftheItalianPartysystem”.Ined.ArnoldJ.Heidenheimer,MichaelJohnston,Vic-torT.leVine.Political Corruption, Concepts and Contexts(thirdedition).NewYork:routledge.

DellaPorta,Donatella,Vannucci,Alberto.20�0. „PolitičkakorupcijailošaupravauIta-liji”.Political analysis�,2(June):6–�0.

Helmke,Gretchen,andstevenlevitsky.2004.“InformalInstitutionsandComparativePolitics:AresearchAgenda”.Perspectives on Politics2,4(December):725–740.

Hopkin, Johnatan. 2006. “Conceptualizing Political Clientelism: Political ExchangeandDemocraticTheory”.PaperpreparedforAPsAannualmeeting,Philadelphia.Available at: https://www.researchgate.net/publication/237386883_Conceptua-lizing_Political_Clientelism_Political_Exchange_and_Democratic_Theory (Acce-ssed23.08.20�8).

INFOrMproject.Availableat:http://www.formal-informal.eu/(Accessed�2.09.20�8).

Issacharoff,samuel.20�0.“OnPoliticalCorruption”.Harward Law Review �24:�0–54.

Kitchelt,Herbert.2000.“linkagesbetweenCitizensandPoliticiansinDemocraticPoli-ties”.Comparative Political Studies33(6–7):845–879.

Kitschelt,Herbert.2008.“ClientelismandDemocraticGovernance:GaugingProceduralQualitiesofOldandNewDemocracies”.Budapest�8–�9June:CEU(unpublished).

Kobayashi,Masaya.2006.“PoliticalClientelismandCorruption:Neo-structuralismandrepublicanism”.Ined.JunichiKawata.Comparing Political Clientelism and Corrupti-on.Farnham:AshgatePublishingCompany.

Kotkin,stephan,sајо,Andras.2002.Political Corruption in Transition a Skeptic’s Handbook.Budapest:CEU.

Kryshtanovskaya,Olga.2005.Anatomiia rossiiskoi elity.Moscow:Zakharov.

ledeneva,AlenaV.20�3.Can Russia modernise? sistema, Power Networks and Informal Go-vernance.Cambridge:CambridgeUniversityPress.


lemarchand,rene,legg,Keith.�972.“PoliticalClientelismandDevelopment:АPreli-minaryAnalysis”.Comparative Politics.4,2(January):�49–�78.

Perić Diligenski, Tijana i Predrag Terzić. 20�8. „sukob interesa javnih funkcionera –komparativnadelegelataanaliza”.Srpska politička misao(�):�29–�46.

Perić Diligenski, Tijana. 20�8. „Koruptivno u srpskoj političkoj kulturi”. U ur. Vla-dan stanković. Identitet, politička kultura, institucije. Beograd: Institut za političkestudije.

Philp,Mark.2007.“ConceptualizingPoliticalCorruption”.Ined.ArnoldJ.Heidenhei-mer,MichaelJohnston,VictorT.leVine.Political Corruption, Concepts and Contexts (thirdedition).NewYork:routledge.

roniger,luis.2004.“PoliticalClientelism,Democracy,andMarketEconomy”.Compa-rative Politics36,3(April):353–375.

singer,MatthewM.2009.“BuyingVoterswithDirtyMoney:TherelationshipbetweenClientelismandCorruption”.Toronto Meeting Paper:�–25.

Thompson,DennisF.�995.Ethics in Congress: From Individual to Institutional Corruption.Washington:Brookings.

Tijana Perić Diligenski

POLITICAL CORRUPTION AND CLIENTELISM – PER GENUS ET DIFFERENTIAM

SUMMARY

Thedescriptiveformofdefiningpergenusetdifferentiamisdirectedtofinding

causativenexus,conceptualsimilarityandpointofdivisionbetweenpolitical

corruptionandclientelismastwoformsofpoliticalpathologyandinformalin-

stitutionalarrangements.Theconceptofpoliticalcorruptionisconnectedwith

clientelismbecausebothphenomenainvolvethemisuseofpublicresourcesfor

privatepurposes.Thesetwophenomenaalsohaveanidenticalsource–coun-

trieswithweakdemocraticinstitutions,shortdemocratichistory,pronounced

stateinterventionismandparochial-vassalpoliticalculture.Theauthor’sin-

tentionistoanalyzeeachphenomenonper se andprovethatthereisnosign

ofequalitybetweenthem,noraperfectpositivecorrelation.Manyformsofcli-

entelismareatthesametimecorruptivephenomena,buttheraareclientalistic

practicesthatarenotipso factocorruption.Theauthornotesthatthefinancing


ofclientelisticnetworksisacommonfeatureandpracticalsimilaritythatcould

conceptuallyequatethesetwoinformalinstitutions.

KEYWORDS: corruption, clientelism, informal institutions, reciprocity, networks of

power.

UDK 323.17(497.113)

Duško Radosavljević1

Univerzitet Union Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu

Boško Kovačević2

Univerzitet Singidunum

AutonomijaVojvodine–oddržavnostidobesmisla

SAŽETAK

Autoriutekstuispitujuustavno-pravniipolitičkistatusVojvodine,respektujući

činjenicudase,skoro30godina,srbijanalaziuprocesutraganjazaoptimalnim

ustavnimrešenjima,neophodnimzapotrebenjenedržavneorganizacije,uklju-

čujućistanjenjeneobjektivnovišestrukesloženosti.Istovremeno,Vojvodina,

kojutakođekarakterišesloženost,insistiradaseustavnimrešenjimapriznanjen

subjektivitetuokvirusrbije–autonomija,saprerogativimakojeautonomiji

omogućujutajstatus.Oviprocesi,kojisusekretalioddržavnostiVojvodine,

donjenogskoropotpunognegiranjaibesmisla,predmetsunašeanalize,koja

zazivadase,umestostanjaustavnogignorisanja,usrbijiiVojvodiniuspostavi

Ustav,kaomeraharmoničnograzvoja,kompatibilansaevropskimvrednosti-

maigrađanskim,multikulturalnimsadržajima.

KLJUČNE REČI: Srbija, Vojvodina, autonomija, pokrajina, državnost, besmisao

� Kontakt:vpans20�[email protected].

2 Kontakt:[email protected].


Majstori, majstori šta ste učinili

to nije moja kuća to moj gost više nije

to više nisam ja.

Aleksandarsekulić

UvOD: POSTSOcIJALISTIčKA vReNJA

Opštejepoznatodapolitičkisistemkojipočivanamatricinacionalnedržavenemakapacitetezainstaliranjedecentralizovanekonstrukcijevlasti.Takođejeposveuočljivodaseraspadjugoslovenskefederacije(ponekimautorima–fa-sadne)ponacionalnimšavovimasvršavaonacionalnomhomogenizacijomiformiranjemsedamnacionalnihdržava.Bivšadržavainjenpolitičkisistemsuse raspali,urušili zbogdecentralizovanogpolitičkogsistema– tako tvrdine-malibrojanalitičaraipolitičara,saprimesamazluradosti.Nakonurušavanjaideološkogjedinstvaimonolitakojujepronosilakomunističkaorganizacija,upolitičkojsmeniporedaka,nacijasenaprosto„namestila”kaovezivnotkivoiključni,dominantnifermentikonstruktnovihpolitičkihidržavniharhitek-tonikadruštava.Namestostvaranjagrađanske,regionalne,socijalne,ekološke,informatičke, ilibilokojadruge–stvorena jenacionalnadržava, ili, štoveliKarlMarks–„prividnazajednica”.Utojlogici,ovajpolitičkisubjektivitetimaaspiracijedadominira,dasvedruštvenetokovepodvodipodkapuinteresave-ćinske(vodeće)nacije.raspadJugoslavije,itekakoobojenetnonacionalnimkonfrontacijama,proizveojesvojevrsnenacionalnehomogenizacije,raznevi-doveetničkihčišćenja,ozbiljnoredukovanjedotadaosvojenihpravamanjin-skihzajednica(narodnosti).Upojedinimnovonastalimdržavamastvorenesunovemanjineiotvoriosenizproblemateritorijalnenaravi,kojiuostavinskojraspravinidodanadanašnjegnisuapsolvirani.Nacije, sadakaoprvorazred-niiključnipolitičkisubjekti,postajuosnovazaformiranjedržave,političkihpartija,eminentnonacionalnihinstitucijaijoškoječega.Nacionalnibarjacisupostajalinacionalistički,kakobisenaideologiji„krviitla”,etnosa,napoziva-njimaizakinućimauslavnojistoriji,nanepravdamaikvotamaodstranestra-nihcentaramoći,ostvarilaštočvršćamobilizacijastanovništvaiodržaloprekopotrebnonacionalnojedinstvo.

Istovremeno, krajnje neumorno, otvoreni su procesi transformacije dru-štvenesvojineidezindustrijalizacije.Pogrešnimodeliprivatizacijezarotiralisuprekonoćidramatičnerezoveusocijalnimstratusimadruštva.Naglosiromaše-nje,gubljenjesocijalnesigurnosti,besperspektivnost,uvelikosuzaljuljaliide-struiralisveonedometekojejebivšiporedakstvorio.svevišesedokazivalodajeiporedsvebukeihalabuke,iporedsveretorikeiemocija,etnonacionalnasu-

Duško Radosavljević, Boško Kovačević | Autonomija Vojvodine – od državnosti do besmisla 359

periornostnapolitičkojijavnojsceni,nacionalnofundiranaprividnazajednica,uosnoviključninosilacsiromaštvaibezizglednostizanajvećideostanovništva.Utojmatricisuprofitiralisamopojedinci igrupekojesu iskoristileopetneu-mnozaoranumatricuprvobitneakumulacijekapitala,odnosnodominacijurat-nihprofiterailumpen-buržuja.Utomhaotičnomrasturanju,krađiiuništavanjudruštvenogbogatstva,okoristilisusesamoonikojisusesnašliporaznimosno-vamaikojisunavlačilietnonacionalnedresove,participirajućiustožeruvlastiilikaonjenisateliti.Odovoganisubiliimuniniodličnicibivšegporetka,režima,kojisuprekonoćiodbacivaliuverenjaidresove,tesesvrstavaliunovekohortevladanjaiokorištavanja.

POSTSOcIJALISTIčKe KONTROveRZe

U postsocijalističkom društvenom ambijentu, koji traje gotovo tri decenije,mnogotogasepromenilosanegativnimishodištem.Većinskasrpskanacija,odnosnonjena,dobrimdelom,intelektualnaipolitičkaelita,salumpen-bur-žujimairatnimprofiterima,smatralajedamože,uzpomoćJNA,koristećirasu-tostsrpskogstanovništvapoex-Jugoslaviji,daformiraVelikusrbiju,projekatizvučeniznaftalina,damoženavidovdanskomidrugimmitovimadaformiranacionalnudržavu.Vremeinadasvepolitičkiprocesićevrlobrzopokazatidasutisnoviiapetitineostvarivi.

ratni razvod je, pored ostalog, doneo egzoduse stanovništva po raznimosnovama,odnormalnesocijalnepokretljivostidoproterivanja.srbijaposta-jestecišteizbeglogstanovništvasaKosova,izHrvatske,izBiH.Nadrugojstra-ni,upravozbognepristajanjadabudu„topovskomeso”,zbognesigurnostieg-zistencije, neizvesnosti i besperspektivnosti, većinom mlado, radnoaktivno iobrazovanostanovništvonapuštaoveprostorebeznađaiodlaziu„belisvet”.Dolazidodramatičnihpromenaustrukturistanovništvanauštrbsmanjivanjaradnoimislenosposobnogstanovništva.OtcepljenjeAlbanacauposebnudr-žavujebiloneminovno,dobrimdelompodstaknutoiprovociranopotezimavrhovnevlastiuBeogradu.Ukidanje izatiranjevećosvojenihpravamanjin-skihzajednicasvakakoje,poredostalog,stvaralorovitipolitičkiambijent,kojije,nakraju,usvojojukupnosti,eskaliraootcepljenjemKosova.Nacionalnadr-žavanaprostonemožedaprihvatituetnonacionalnupluralnost,teuvekizno-vastvaranaponskapolja.

OnoštosenajdramatičnijedogađalouVojvodini,uopticietno-scene,je-steugrožavanjepoložajamađarskemanjinskezajednice,proizvodnjastrahaodmogućegotcepljenja,odnosnouzimanjadelateritorije(Bačka).sdrugestra-ne, raspadom Jugoslavije stvorena je nova hrvatska manjinska zajednica, sasvim pratećim problemima podozrenja, sumnjičavosti, sopstvene institucio-nalneneizgrađenosti.Ovotimvišejersusrpsko-hrvatskiodnosidovedenidousijanja.


Pridošli srpski živalj u Vojvodini svakako je imao i ima nemali problemadaptacijeisocijalizacije,egzistentnogpozicioniranjaitd.Otpori,izraznihpo-buda,svakakopostojeodstranedomicilnogstanovništva.Testvarneipoten-cijalnekonfrontacijeobilatosuproizvodiliiuznelinajavnuipolitičkuscenupolitičkiakteriistranke.Onisutimeradilinakidanjuipotiranjuživotaido-tadašnjihdobrihodnosameđurazličitimetnonacionalnimživljem.Otvorenjeprocesgrađenjaživotajednihporeddrugih,trećih,saaspiracijamamatricejednih protiv, odnosno bez drugih, bez trećih. Topila se i rastakala pluralnakompozicijaVojvodine,kojajeopstajalautompoštovanjurazličitosti,utomsuživotu,tomprožimanjuinadasvepoverenju–neovisnoodetnonacionalnepripadnosti.

Novokomponovananacionalnadržava(injeniizvođačiradova),štoneu-mno,štonamerno,proizvelajehaosurazbijanjusubjekataproizvodnjehrane,uuništenjuindustrijskeproizvodnje,ubezočnomsiromašenjusela,unedefi-nisanom odnosu prema vlasništvu nad zemljom i prirodnim resursima. Kaoposledicu,logičnojedasunemaliprivredni„kapaciteti”,posebnohrana,ener-gijaivode,devastiraniirasprodavanibudzašto(uzmimosamoprimernaftneindustrije–NIs).Poljoprivrednikombinatiiselasuuništavaniipredavaniurukenajčešćelumpen-buržuja.Proizvedenusocijalnupolarizacijunijemogladazaustavinovostvorenanacionalnadržava.Uovomdepou,takođejeracio-nalnonepojmljivokakosuvladajućepolitičkeeliteidržavniodličnicimoglidaproizvedutolikokatastrofalnihpoteza,kojisudovelioveprostoredozaostaja-njaistagnacije.Energetskikapacitetinesamodanisuozbiljnorazvijani,većsu(ne)svesnorasprodavani,uništavaniimarginalizovani(uzmimosamoprimerodnosaprematermalnimvodama,nakojimajeMađarskarazvilaturističkupri-vredu,kojajedesetputavećaodsrpskogturizma).Trebalimakakavkomentarnaprodajunaftneindustrije?Primerioraznimnepodopštinamavlastiuprote-kletridecenijegotovodaiduunedogled.

Institucionalnorazaranjebivšegpolitičkogsistemanastavljenojebezoz-biljnognadomeštavanjanoviminstitucijamakojesuefikasnije,racionalnijeikompetentnije.sadajegotovobelodanodajenemaliarsenalinstitucijabivšegporetkanaprostotrebalozadržati(naprimer–sDK).Očitodanacionalnadrža-vanijeuspela,nijehtela,aniznaladauspostaviinstancesvogporetka,kojećefunkcionisatisaštomanjeproizvoljnosti,neodgovornostiineobaveznosti.

U osnovi, ovako komponovanoj državi protekcija, nacionalni i partijskiprioriteti,raznividovivoluntarizma,postajuneizostavnaodlika.Izvršnaikon-trolnafunkcijadržaveseminimiziraju,aprividnekogreda,uređenostiipra-vičnosti se stvara hiperreprodukcijom zakona, paragrafa, normi, uredbi itd.Instaliranje vladavine prava je mislena imenica. socijalna patologija, sa be-zbrojnimpipcimarazmnožavanja,nemožeseobuzdatimoralisanjemipozi-vanjemnaredizakon.„sivaekonomija”jesvakakojedanodresursakojisugrađanibiliprimoranidakoriste,naprostodabiegzistentnoopstali.Neradiseovdeoovimilionimpozivimanapravovernostiodgovornost,većodome-


timaimogućnostimatakvedržave,odnosnosistemakojinaprostoimasvojelimite.

Duhovne vertikale ovog socijalnog i političkog državnog provizorijumanisu mnogo odmakle od urušavanja i svođenja na mediokritetsko sivilo. Neradisesamoosvojevrsnojjavnoj,medijskojtabloidizacijiovihprostora,kojajeumnogomeposledicaproterivanjavrednosnog,estetskog,kreativnogpotenci-jala,većoneminovnomspuštanjunivoaikriterijumavrednovanja(izdiskur-saetnonacionalneopsesije).Uosnoviseprizivaprimatkičaimediokritetstva.Potisnuta je iprognana(ideologizirana)vrednosnamatricastarogporetka,anijepromovisananova.Tusadanastajugolemiispadiižalopojke.

U toj kulturnoj, duhovnoj devastaciji izgubljen je kreativni i vrednosnitorzodruštva.religijskopripadanjejetrebalodabudezamena,amortizacijaikompenzacijaduhovnogbespućaukojesužitelji,dojučenevernici,pristajali.Crkvesunaprostobilezatečenenovimvernicimainisuadekvatnoodgovaralenanoveizazove.sdrugestrane,usamimcrkvamapothranjivanjesukobizme-đutronaioltara.Tamilenijumskakonstantinovskaenigmaiznovaseaktua-lizovala.spajanjevereivlastikaodajeiznovaomamilocrkveneopslužnike.Crkvasenameštakaopolitičkiakterupitanjimanacije,teritorija,države,isto-rije,itd.Neradiseotomedacrkvanemapravadasebaviitimtemama,većomeri, o njenoj sekularizovanoj ulozi u društvu. Cinici će, možda sa pravom,rećidanamjepostsocijalističkirealitetzasadaostaviounasleđegradnjunovihverskihobjekata(hramova)išopingmolova.No,sveusvemu,očitojedaseiverskiodličniciveomateškonosesapostsocijalističkimtovarima.

Problemdeficitavrednostiimoralaujavnimipolitičkimprocesimaiod-nosimapostajegotovodramatičan.Državaskrojenaponacionalnimaršinimaslabopoznajered,standarde,procedure,vrednostiivrline.Vladavinapravajemisaonaimenica,jednakokaoimoralitetiodgovornostupolitičkomijavnomživotu.Partijenaizborimapobeđuju,alineubeđujubirače.Napolitičkojijav-nojscenidominiralogika„koćekoga”,ane„koćeskime”.

AUTONOMIJA ISKLJUčIvOSTIMA

Uovakvomisličnompolitičkomijavnomambijentu,govoroautonomijipo-stajegotovobespredmetan,jersugaočitopotisnulenekedrugetemeipreoku-pacije.raznekonstrukcijesepariranjaVojvodineodsrbijeočitosuufunkcijinekihdrugih(nejasnih)partikularnihinteresa,nafonunamirivanjaiprofiti-ranja.Valjaimatiuvidudajejošuvekuovimprostorimanadelu„etnizacijapolitike ipolitizacijaetnosa”.Nekidrugi fermentivladanja,kaoštosuauto-ritarnost, gramzivost i okorištavanje, umnogome naseljavaju političke areneovihprostora.

Političkeiintelektualneelite(uvelikojmeri),političkestrankevlasti–dr-žavnaaparatura,podržanaodnemalogskoravlasnikakapitala(lumpen-buržuji,


tajkuni)uzobilatupomoćmedijaiznovaproizvodeetnonacionalnesukobe,jerseutakvomambijentunesamodobrosnalazevećiprofitiraju.Činisedasuoviprostori,iporedsveretorikeakteravlasti,jošuvekpodalekoodemancipator-skihtemaidelovanjakojavodeiskoracimaipreokretu.

Koioleozbiljnopromišljaishodišnetrasekojevodezaustavljanjupropa-danjaisunovrata,hteonehteo,upućenjenatematizovanjeautonomije,natraganjezamodelimapokretanjasopstvenihmisaonihidelatnihresursaika-pacitetaufunkcijirazvoja.Nemačarobnogštapaurukamanacionalnihžreca,kojidržeključeverazvojaiprosperiteta,nematog,makolikopametnogipo-štenogpolitičkogvođstva,kojemožeučinitipreokretizaustavitidaljeuruša-vanjeovihprostora.radiseosabiranju,poverenjuusopstvenesnageipoten-cijale,upodršcidaseohrabreiosmele„ljudskesuštinskemoći”usvakojćelijirada i življenja. Taj preokret se može izvesti ako raspolažete alatima i podr-škom.Dakle,ujednojposvedrugačijojkonstrukcijipolitičkogsistemaipolitič-kogambijenta,natrasamapoverenjaipodrškesopstvenimsnagamamogućejeizvestipreokret.

Vojvodina je, ma kako je gledali, po svojim kapacitetima (prirodnim iljudskim)velikariznicaipotencijaprosperitetasrbijeucelini.Onatousada-šnjojsistemskojkonstrukciji javnogipolitičkogživotanije.Njenaposebnosti subjektivitet,kojipočivananizuspecifičnosti,umnogomesuzauzdanina-cionalnomdržavom.strahodotcepljenjailipakteritorijalnograzgrađivanja,nažalost,uvekse iznovaproizvodi.Kaodasestavljaznak jednakosti izmeđuVojvodineiKosova,ateadresesugotovoneuporedive.Čakinekaranijaisto-rijskapropadanjaovihprostora,čakiisticanjeoročenogTrijanonskog ugovora,teškomožeotvoritiprocesepolitičkogsepariranjaovihprostora.svitipokušajiaktualizacije„donjezemlje”,„delvidek”,„hrvatskog podunavlja”,samosure-sentimaniiprovokacije.Ovdenepostoje(i)legalniakteri,nitiinostraneadre-sekojeradezanjenootcepljenje.Tuseradiloomanipulacijamaiproizvodnjisukobazajednokratnuupotrebu,opodmetanjima.Makolikou„nacionalnimradionicamazaodbranusrpstva”etiketiraliiprozivali„autonomaše”inavod-nonekinjihovpokret,organizaciju–onsenijeprepoznavao.Autonomijajeutomarsenaluzloupotrebanacionalistainavodnihprotagonista,nažalost,bilazgodnatemazamešetarenje.Nipartije,nigrađanskeinicijativeiorganizova-njakojasupronosilaidejeautonomijenisudosegliiskorakepromenaipreo-kreta,kamodernoj,emancipatorskojkonstrukcijipolitičkogijavnogkaruselasrbije,samodernimautonomnimsubjektivitetomVojvodine.

Kretanje u krajnostima obično nije ishodišna opcija, posebno u politič-kimretortamadruštva.Zahtevzadržavnim,federalnimstatusomjeudogled-no vreme u sferi političkog egzibicionizma, kao i izmišljanje autonomaštva,kaonesuvisloetiketiranje.sdrugestrane,svakomarginalizovanjei ignorisa-njespecifičnostisakojimaVojvodinapostoji(anijeupitanjusamogeografijaiistorija)–postajekontraproduktivno.Podvođenjetogbogatstvarazličitosti,odetničkogšarenila,prekoinstitucionalneizgrađenosti,idosrednjoevropskog


ambijentaiprožimanjakultura,jezika–predstavljavelikiizazovzanacionalnopostuliranuvlastinjenuprividnuzajednicu.svetopostajekrajnjeopskurno,akoseželipristatiuEvropu,utu„zajednicusudbina”ukojojsemešajuiproži-majukulture,jezici,religije,navikeiobičaji,posebnostirazličitepređe.Izoveili slične optike Vojvodina doista predstavlja blagodet i prostor za učenje ži-vljenjasadrugim,različitima.(AkosenijerazumelaJugoslavijakaolaborato-rijaumalom,ukojojsupokušanedaseuredeirazvijajurazličitosti,netrebačinitiistegreškesaVojvodinom.)

ZbogčegaseželizatomitiipotiratitaemancipatorskadimenzijaVojvodine,kojaseuspostavljala,uzsveoscilacije,uzleteiponiranja,uprotekladvaveka?Dakle,neradiseoovimprostorimakaogeografiji,oslučajnojprirodnojkon-centracijivode,energijeihrane,oslučajnomsabiranjuraznorodnogživljauodbranuraznihinteresa,ideologija,granica,država.Uovimgabaritimaživlje-njarazvilasetolerantnost,poštovanjedrugog,različitog,solidarnost,građan-stvo,institucionalniredipoštovanjeprava,radnaetikaijoškoješta.svetojestegradivnotkivozacivilizovanje ievropeizovanjesrbije,alibezprinude,uslo-vljavanja,paragrafaievrokrata.

UGROžeNe SPecIFIčNOSTI

DobrojeznanagotovoprofanatvrdnjaoVojvodinikaobogatstvuspecifično-sti.Upitanjujerelativnoodnegovannačinživotasadrugim,različitima,upi-tanju je razumevanje i građanska postuliranost življenja. Kada toga nestanenestaćeiVojvodine.Političkeredukcijeiracionalizacije,makolikotražilepra-vouvećinskojnaciji,obilatosukoristilioveprostorezasvojatanja,potkusu-rivanjaiprofitiranja.Morali,recimo,NovisaddabudesamosrpskaAtina,daVojvodinabudesamosrpskiPijemont,dasuboticabudesamosrpskakaraula,islično?NeradiseotomedaseoviprostorivrateispodpragaBalkana,većdaseotvarajuvratakojaćeomogućitidaseštopreprekoračitajprag.Balkanuraznimtumačenjimaizloupotrebamanijesamo„igrapasa”niti„krvimed”–kakosutorazniino-političari(ne)razumevalioveprostore.stanovniciovihnizinaipaknisu(uvećini)diluvijalci,nanivouroda,plemena,bratstva,nacio-nalnogjapajakanja–većmorajudanapraveiskorake.

NijedobroštoVojvodinapolitičkimiinim(neumnim)rezovimagubinesamosvojupluralnost,već i subjektivitet.radiseootvorenosti i spremnostizasvekojiuovimvidokruzimanalazemogućnostizapristojanživot.(Neradisesamoodobrodošlicizapripadnikevećinskenacije).MoželisezamislitištabibilodanasdaizVojvodine,nakonIIsvetskograta,nijeproteranooko�5%nemačkogživlja?Panisuvaljdasvibiliratnizločinci?Zaštosetabitnaodlikacivilizovanostiiodrastanjaovihprostora,tapluralnostupornopotireupostso-cijalističkomhodu?Nesamoizetnonacionalneteskobe,većiegzistentnihper-spektivnihrazloga,izVojvodineodlaziisrpskiinesrpskiživalj.


Zloupotrebaprirodnihresursaiusporavanjerazvoja,prelivanjasredstavaislično,svakakoodovihprostorapravebesperspektivnudestinaciju.

DojučejeVojvodinazasvojesusede,Mađarskuirumuniju,bilamislenaimenicapokvalitetuživota,društvenombogatstvu,demokratskomambijentu.Adanas?

Vojvodinaseuovompostsocijalističkomvrtloguzaistanalaziuzonamastagnacijeinazadovanja,političkogslepilainerazumevanja.Doistaseposta-vljapitanje:uimečegaiuimekogaimasmislavodititakvunacionalnupoliti-ku,ukojojsunesamožiteljiovihprostoragubitnici?

PromišljanjesadašnjostiibudućnostiVojvodinepodrazumevaiznadsve-gaspecifikovanjepolitičkogokvira,kojisenećekretatiukrajnostima,kojićepočivatinauvažavanjuprednosti ikapacitetasakojimaoviravničarskihori-zontiraspolažu.Nacionalnoidržavnopripadanjenemožebitinikakavkrajnjiciljpolitičkogdelovanja,većalatiinstrumentarijkojićebitiufunkcijiostvari-vanjapristojnogiizglednog,bezbednogiperspektivnogživota.Uostvarivanjuovih zadatosti, ovi prostori, ova autonomija opstajala je, trajala i nadasve serazvijala,dopretridecenije.

LITERATURA

Kovačević, Boško. 20�3. Stvarnost i izgledi. Novi sad: Vojvođanska politikološkaasocijacija.

Kovačević,Boško.20�7a.„Kako’prevrnuti’srbiju?Mogućastranačkaartikulacijapoli-tičkogživotausrbiji”.Politikon�7:�0�–��4.

Kovačević,Boško.20�7b.„Koraknazad–povodomtridecenijeodVIIIsedniceCKsKs”.Politikon�8:8�–88.

radosavljević, Duško. 20�3. Pogled sleva. Novi sad: Vojvođanska politikološkaasocijacija.

radosavljević, Duško. 20�4a. O Vojvodini 2000–2014: Pačvork. Novi sad: Vojvođanskapolitikološkaasocijacija.

radosavljević,Duško.20�4b.„Idejeiinstitucije:Institucionalnagledanjanaautonomi-juVojvodinenakon2000.godine”.Uured.AleksandraĐurićBosnić.Socio-kulturni aspekti regionalizacije Srbije u kontekstu evrointegracija.Novisad:Centarzainterkul-turnukomunikaciju.

radosavljević,Duško.20�5.„Pitanjemnaodgovore:Vojvodinaudrugoj Jugoslaviji–politikološki aspekt”. U ured. stanko Šušnjar. 70 godina oslobođenja Jugoslavije sa osvrtom na Vojvodinu.Novisad:UdruženjeantifašistaNovogsada.

radosavljević,Duško.20�6.„Izbori20�6.godinei(totalni?)porazautonomaškeidejeuVojvodini”.Uured.IlijaVujačić,BojanVranić.Urušavanje ili slom demokratije?Beo-grad:UdruženjezapolitičkenaukesrbijeiFakultetpolitičkihnauka.


Duško Radosavljević Boško Kovačević

THE AUTONOMY OF VOJVODINA – FROM STATEHOOD TO NONSENSE

SUMMARY

TheauthorsexaminethelegalandpoliticalstatusofVojvodinainthetext,

recognizingthefactthat,foralmost30years,serbiahasbeenintheprocessof

searchingforoptimalconstitutionalsolutions,necessaryfortheneedsofits

stateorganization,includingthestateofitsobjectivelylayeredcomplexity.At

thesametime,Vojvodina,whichisalsocharacterizedbycomplexity,insists

thatconstitutionalsolutionsrecognizeitssubjectivitywithinserbia–autono-

my,withtheprerogativesthatallowtheautonomythatstatus.Theseprocesses,

whichrangedfromthestatehoodofVojvodinatoitsalmostcompletedenial

andnonsense,arethesubjectofouranalysis,whichcallsfortheacknowledg-

mentoftheConstitution,insteadofignoringit,inserbiaandVojvodina,asa

measureofharmoniousdevelopment,compatiblewiththeEuropeanvalues

andcivic,multiculturalcontent.

KEYWORDS: Serbia, Vojvodina, autonomy, province, statehood, nonsense.

UDK 327.56(497-15) 321.7

314.74(4-672 EU)

Jasminka Simić1 Radio-televizija Srbije, Beograd

ZapadniBalkan:podeljenabezbednostiliborbazademokratijunaregionalnomiglobalnomnivou

SAŽETAK

PostkonfliktniperioduregionuZapadnogBalkanakarakterišubezbednosniiza-

zovinalokalnomnivou(bilateralnapitanjaproisteklaizvišegodišnjeggrađan-

skogratanaprostorubivšesFrJ),regionalnom(zbog„migrantskekrize”imo-

gućemilitarizacijeovogpitanja)iglobalnom(uslednastankanovestrukture

međunarodnihodnosaoličeneumultipolarnosti).Okvirzarešavanjenavede-

nihizazovaiunutrašnjudemokratizacijuzemljeZapadnogBalkanapronašlesuu

evro(atlantskom)procesu,odnosnopridruživanjuEvropskojuniji,avećinanjih

opredelilaseizačlanstvouNATO-u.Ovedveorganizacijepodržavajuregionalne

inicijativepomirenjaisaradnje,alisu,zbogdugogodišnjihproblemanaevro-

atlantskomprostoru(krizaevrozone,terorizam,migracijeiuzajamnouvođenje

carina)pažnjuusmerilenaključnetačkezaširugeostrateškubezbednostipro-

cesproširenja–problemKosovairešavanjesporaokoimenaizmeđuGrčkeiBJr

Makedonije.DanasseEvropskojunijiupućujekritikadaprednostdajepolitičkoj

stabilnostiizmeđudržavaiodržavanjumirauregionuZapadnogBalkana(kako



političkekrizenebiprerasleusukob)uodnosunavrednostiliberalnedemokratije

–karaktervlasti(jačanjefunkcionisanjademokratskihinstitucija)idemokratske

slobode(posebnoslobodaizražavanjainezavisnostmedija).Ciljovogradajeste

daanalizomdokumenataipraksekojomserukovodezemljeZapadnogBalkana

iEvropskaunija,utemeljenošćuuvladajućimteorijamameđunarodnihodno-

saikomparacijompokažestepenkorelacijefunkcionisanjaunutrašnjepravne

državeiregionalnogpolitičkogambijenta„podeljenog”bezbednosnimizazo-

vima,itodalikrozprisustvointeresadrugihregionalnihorganizacijaizemalja

takavodnosmožedaučvrstidemokratijui„nedeljivu”bezbednosturegionuili

daizazoveeroziju,obnavljanjenesporazumaisukoba.

KLJUČNE REČI: ’podeljena bezbednost’, demokratija, pravna država, migracije,

multipolarnost

UVOD

ZazemljeZapadnogBalkanačlanstvouEvropskojunijijeglavnispoljnopoli-tičkiprioritetkojipodrazumevaispunjavanjeevropskihnormativnihokvirazajačanjevladavineprava (nezavisno,kvalitetno iefikasnosudstvo),osnovnihprava(slobodaizražavanjainezavisnostmedija)iupravljanja(odgovornaad-ministracija,profesionalizam,depolitizacijaitransparentnost),odnosnouna-pređenjedemokratskihprocesauovimzemljama.

Zemlje Zapadnog Balkana prednosti Evropske unije objašnjavaju pred-nostima demokratije, ljudskih prava, odnosno nematerijalnim prednostima,svesnidajeevropskaekonomijaskorodesetgodinauzastojuzbogposledicaekonomskeifinansijskekrizenaglobalnomnivouikrizeuevrozoni.

Međutim, istraživanja o stanju demokratije u svetu, koje deceniju i posprovodepojedinekredibilne institucije,pokazujunazadovanjedemokrati-je (backsliding democracy) u svetu i Evropi. U izveštaju koji je 20�8. godineobjavilanemačkafondacijaBertelsmannnavodisedauperioduobavljanjaistraživanja(20�5–20�7)nijednaodpostojećihdemokratijanijeučinilapo-sebannapredakupogleduprodubljivanjademokratijeidasuvladeuvećiniodstupileodklasičnepodelevlasti,štoposebnotrpisistemnezavisnogsud-stva(Turska,Poljska,MoldavijaiHonduras).Kreatoripolitikesusmanjilislo-boduizražavanjaištampe,otvorenoseprotivećiliberalnomkonceptudemo-kratije(Bertelsmannstiftung20�8,�6).2Udeosvetskepopulacijekojauživau

2 Autorkatekstaučestvovalajeuizradi“Countryreports–Bertelsmannstiftung’sTransformationIndex20�6”i“Countryreports–Bertelsmannstiftung’sTransformationIndex20�8”,kojisadržeglobalneanalizeiprocenekvalitetademokratije,tržišneekonomijeipolitičkogupravljanja.

Jasminka Simić | Zapadni Balkan: podeljena bezbednost ili borba za demokratiju na regionalnom i globalnom nivou 369

demokratskomupravljanjusmanjenjesa59,3%na56,5%uodnosuna20�6.godinu,takodajevišeod3.000.000.000ljudiusvetupodvrgnutoautokrat-skom upravljanju, što do sada nije zabeleženo (Bertelsmann stiftung 20�8,7).Tokomgodinaintenziviralisusekonfliktiubrojnihdruštvima,kakozbognedostatkaadekvatnogodgovoravladanasve izraženijusocijalnu isključe-nosttakoizbogopadanjaekonomskihmogućnosti,štojesveukupnooslabilopoverenjejavnostiuuspostavljenpolitičkisistem.Utakvimuslovimanastalisupopulističkiinesistemskipokreti.Umnogimzemljamaprotestiprotivkli-jentelizma,oblikapolitičkekorupcijekojaseneizražavaunovcuvećstvara-njemmrežeklijenatazavisnihodvoljeimoćipatrona,inekonzistentnevlasti,bilisuorganizovaninaetničkoj,verskojilisocijalnojosnovi.Političkeeliteuovimzemljamainstrumentalizovalesutakvepodelekakobiojačalepolari-zacijuikonsolidovalesvojuvlast.Utakvomsocijalnomambijentumalibrojučesnikasaobestranejepokazaoželjuimogućnostdaseuključiudijalog.

Premaizveštajuameričkeistraživačkeorganizacije„Fridomhaus”,20�6.bilajejedanaestauzastopnagodinaukojojjezabeleženpadstandardauoblastiljudskihpravaigrađanskihslobodausvetu, uključujući Sjedinjene Države i sko-ro četvrtinuzemaljauEvropi,kaoštosuČeška,Danska,Francuska,Mađarska,Poljska(King20�7).razlozizatosureferendumoizlaskuVelikeBritanije izEU(Bregzit), jačanjenacionalističkihpartijauEvropiiporastbrojadesničar-skih vlada (Poljska, Švedska), antimigrantsko raspoloženje, pobeda DonaldaTrampanaameričkimpredsedničkimizborima,rusko-ukrajinskisukobisece-sijaKrimairuskapodrškasirijskompredsednikuBašaruelAsadu,nasuprotza-padnojpodršcisirijskojopoziciji.VojnaintervencijarusijeuUkrajiniisiriji,migrantskakrizaiunutrašnjipritisciznačedaEvropa„višenemožedabudeshvaćenakaobastiondemokratskestabilnosti...Vidimolidereinacijekojisebave sopstvenim uskim interesima bez značajnih ograničenja ili uvažavanjazajedničkih koristi globalnog mira i slobode”, rekao je koautor izveštaja or-ganizacije„Fridomhaus”,ArhPudington(King20�7).Uzto,Evropskaunija’zanemarujesvojuulogu’upromovisanjudemokratijemeđudržavamakandi-datimazačlanstvo,doksepogoršavasituacijaupogledupoštenihizboraivla-davinepravanaBalkanu.

U izveštaju fondacije Bertelsman navodi se da su se zemlje Centralne iIstočneEvropeizemljeJugoistočneEvrope,kojimapripadairegionZapadnogBalkana, udaljile od sprovođenja reformi celokupnog društva na kojima in-sistiraEvropskaunija (Bertelsmannstiftung 20�8, 84).liberalna demokrati-ja u ovim zemljama je pod rastućim pritiskom, a spora dinamika integracijaujedinstvenoevropskotržišterazlogjeopštegdruštvenogusporavanja.Usledtoga,nastaojeporemećajravnotežemoćiuunutrašnjojpoliticiukoristdesni-čarskogkrila,tzv.populista,štojeuizveštajuokarakterisanokao„neliberalnoskretanje”uIstočnojEvropi.

Osnovnirazloziodstupanjaodliberalnedemokratijenalazeseuekonom-skimisocijalnimefektimaglobalizacijekojisuposebnopogodilizemljeovog


regiona.Onekojesuseformalnointegrisaleilinastojedaseintegrišuujedin-stveno evropsko tržište opredelile su se za razvojni model koji obećava nivoekonomskognapretkakojisupostiglezapadnoevropskezemljeitokrozstra-ne investicije, spoljnu trgovinu i integraciju u transnacionalni vrednosni la-nac.Međutim,pristupanjeEUnijeautomatskidoneloočekivanitalasrazvoja.svetskaekonomskaifinansijskakrizaikrizaevrozoneotkrilisukolikojeovajmodelrastabiozavisanodmeđunarodnogfinansijskogtržišta–stranihbanakaimultinacionalnihkompanija.Kreditnakriza,odlivkapitalaiposledicerecesi-jeproblemisuzaregion.Tojeizazvalomigracijestanovništvai,premapodaci-maEurostata,brojmigranataizCentralneiIstočneEvropeiJugoistočneEvropedostigaoje9.600.000u20�6.godini,štojeskoro8%ukupnogstanovništvaoveoblasti(Eurostat20�8).IakosuodlaskomuZapadnuEvropumigrantipovećaliličnidohodakistandard,odlivkvalifikovaneradnesnageusporavatehničko--tehnološkirazvojikonkurentnostnjihovihmatičnihzemalja.ProcenaOEBs-ajedaćesrbijausledodlivamozgovapretrpetištetuodoko9.000.000.000evrauvidutehnološkoginaučnogzaostajanjauinovacijama.Migrantskakrizaiz20�5.godineineprihvatanjetražilacaazilasaBliskogistokaiseverneAfrikenegativnosuuticalinaunutrašnjupolitikuzemaljaIstočneiCentralneEvropeinarušavanjenjihovogodnosasacentralniminstitucijamauBriselu.

Imajućiuviduprethodnonavedenečinjenice,autorovogradauvodikon-cept„podeljenabezbednost”,nasuprotkonceptu„celoviteislobodne”Evrope,načemuseinsistiraloposleHladnograta.„Podeljenabezbednost”jesteterminkojiukazujenaklasičneiasimetričneformebezbednosnihproblemasakojimaseZapadniBalkansuočava.

STANJE DEMOKRATSKIh INSTITUCIJA U ZEMLJAMA ZApADNOg bALKANA

UizveštajimaEvropskekomisijeopojedinačnomnapretkuzemaljaZapadnogBalkanauevrointegracionomprocesunajvišeprimedbi i sugestijaodnosesenastanjedemokratije.Zajedničkaocenajedanijepostignutnapredakuoblastislobodeizražavanjaimedija(osnovnaprava),nefunkcionišenezavisnosud-stvo(vladavinaprava),dokjepolitičkascenafragmentirana(oblastupravlja-nja).IzdvajaseBivšaJugoslovenskarepublikaMakedonija(BJrM),kojajesanovomreformskiorijentisanomvladomodsredine20�7.godinepreduzelako-rakekaprevazilaženjutzv.zarobljenedržavepostepenimuspostavljanjemme-hanizmauzajamnekontrole,jačanjemdemokratijeivladavineprava.

srbijaimapravniiinstitucionalniokvirzapoštovanjeosnovnihljudskihpravakojijekonzistentannacelojteritoriji,uzpotrebudaseunapredizaštitaprava manjina (Europen Commission 20�8). Postignut je određeni nivo pri-premazaulazakuEU,alineiupogleduslobodeizražavanja,štobrineEvropskukomisiju. Potrebni su dodatni napori kako bi se poboljšao status lica koja


pripadajunajčešćediskriminisanimgrupamakaoštosuromi,lGBTpopula-cija, invalidi i HIV pozitivne osobe, kao i druge osetljive grupe u društvu. UizveštajuseinsistiranausvajanjuZakonaorodnojravnopravnosti.Takođeinaunapređenjukvalitetnogdijalogaizmeđupartija,natransparentnostiiinklu-zivnostikakobiseunaprediokvalitetpostupkausvajanjazakonaiefikasnognadzoranjihovogsprovođenja.Trebadasepodržiulogaregulatornihtela,uzkonstatacijudajesmanjenbrojpostupakausvajanjazakonapohitnojproce-duri.Primedbaupućenaparlamentuodnosisenatoštoefikasnonesprovodinadzorizvršnevlasti,atoseargumentujeneodržavanjemredovneprocedureinterpelacije,ograničenimnadgledanjemDržavnerevizorskekomisijeinedo-statkomparlamentarneraspraveoprimeniglavnihzakonaipolitika.Trigodi-neuzastopnonaplenarnimsednicamaparlamentanijeseraspravljaloogodiš-njimizveštajimanezavisnihtela.

srbija je u januaru 20�8. godine predstavila nacrt ustavnih reformi uvezi sa pravosuđem i stavila na javnu raspravu pre nego što bude prosleđenVenecijanskojkomisiji.relevantnaprofesionalnaudruženjapravnikausrbijistavilasuprimedbenaovajnacrt.Insistirajunavećojzaštitisudskenezavisno-sti,doslednojprimeniprincipapodelevlastiudemokratskomdruštvuivladavi-niprava.Nacrtamandmanasupodržalaudruženjagrađanakojanisurelevan-tnazajavnuraspravuutojmateriji(udruženjazanatlijaipreduzetnika,pekara,frizera,kozmetičara,obućara),kaoinovoformiranaudruženjapravnikasaje-dinimciljemdapodrženacrtamandmana.Toukazujenanamerudaseočuva,odnosnoobezbedipolitičkiuticajnapravosuđe.stavVenecijanskekomisijejedajepotrebnapromenaUstavaiz2006.godineudelovimakojiseodnosenapravosuđe radi usklađivanja sa evropskim standardima (Venice Commission20�8).Javnaraspravabilajeutokuikrajem20�8.

Izvestannapredaksrbijajepostiglausmanjenjubrojazaostalihpredmetai u pogledu uspostavljanja mera za harmonizaciju sudske prakse, istovreme-nopripremajući izmenuustavnogizakonodavnogokvirazadaljeunapređe-njenezavisnostipravosuđa.PreporukaEvropskekomisijejedau20�9.godinisrbijaojačanezavisnosudstvo,obezbediefikasnuprimenustrategijeuspreča-vanjukorupcijeiakcioniplanipoboljšaambijentzarealizacijuslobodeizra-žavanjaimedija.

srbija je konstruktivno opredeljena za bilateralne odnose sa zemljamauregionukojesuuprocesupristupanjaEUiaktivnoučestvujeuregionalnojsaradnji.

sporazumostabilizacijiipridruživanjusaKosovomstupiojenasnaguuaprilu20�6.godineisaEvropskomkomisijompokrenutajeEvropskareformskaagenda.reformesporonapreduju(EuropeanCommission20�8).sporazumodemarkacionojlinijisaCrnomGoromratifikovaojeparlamentumartu20�8.godine,štojebiojedanoduslovazaviznuliberalizaciju.Nastavakpolitičkefra-gmentacijeipolarizacijeutičenauloguparlamentaiefikasnostvlade.PokušajdaseukineZakonospecijalnimkomoramaispecijalnomtužilaštvu,usposta-


vljendabisebavioodređenimnavodimaomeđunarodnimzločinimapočinje-nimukontekstukosovskogsukoba,izazvaojeozbiljnuzabrinutost,kaoiizjavepolitičkih lidera o tužbama i gonjenju počinilaca zločina. Evropska komisijainsistiranapoštovanjumeđunarodnihobavezaKosova.

PolitičkascenauCrnojGoriostajefragmentirana,polarizovanaikarakte-rišejenedostatakpolitičkogdijaloga,posebnoudemokratskiminstitucijama(EuropeanCommission20�8).Parlamentimavažnuulogudaobezbedisistempodelevlasti.Posleodržanihparlamentarnih izbora, radnovogsazivaparla-menta(novembar20�6)bojkotovalajeopozicija,zahtevajućidaseispitajuna-vodiodržavnomudarunadanglasanja(�6.�0.20�8),štojeuticalonarezul-tatparlamentarnihizbora.Udecembru20�7.godineuparlamentsusevratilijednaopozicionakoalicionagrupaitrinezavisnaposlanika.Političkidijalogikonstruktivnoangažovanjesvihpartijapotrebnisukakobiseunapredilaod-govornostparlamentainadzorizvršnevlasti.ZadacikojeCrnaGoratrebadaispunisu:jačanjenezavisnostiiprofesionalizmasudstvakrozpunuimplemen-tacijuetičkogkodeksaidisciplinskuodgovornostzasudijeitužioceivođenjezapisnikaopostignutom,zatimracionalizacijasudskemreže,uključujućiobe-zbeđenjemenadžmentazaljudskeresurse,iborbaprotivkorupcije.Uoblastiosnovnih prava neophodne su reforme u skladu sa međunarodnim standar-dima o ljudskim pravima i zaštiti, koji se nalaze u okviru usvojenog zakonaprotivdiskriminacije.CrnaGoratrebadaobezbediadekvataninstitucionalnimehanizamradizaštiteugroženihgrupaoddiskriminacije.romskaiegipat-skamanjinasunajugroženijeinajvišepodležudiskriminaciji.Implementacijazakonodavstvajeslabaiinstitucionalnikapacitetzaostvarivanjeljudskihpra-vatrebadaseojača.strateškiokvirzalegalneiilegalnemigracijestupiojenasnaguufebruaru20�7.CrnaGoraima�3protokolaoreadmisijisadržavamačlanicamaEUi�0sporazumaoreadmisijisadrugimdržavama,uključujućisu-sednezemlje,kaoštosuBJrMiTurska.Novizakonostrancimausvojenjeufebruaru20�8.godineiregulišenjihovboravakipravonaraduCrnojGoriiuskladujesapravomEUkakozalegalnetakoiilegalnemigrante.

BJrMakedonijanalaziseutemeljnimpromenamauambijentupolitičkeinkluzivnostiiotvorenosti(EuropeanCommission20�8).Zemljajeprevladalanajozbiljnijupolitičkukrizuod200�.godine,kadajeumaju20�7.formirananovavladaposleincidentauparlamentukojijeosudilameđunarodnazajed-nica.OdtadaBJrMintenzivnosprovodireformeidemokratizaciju.lokalniiz-boriizoktobra20�7.godinepotvrdilisupodrškugrađanapoliticiokrenutojkaEUkojusprovodivladinakoalicija.

PreporukezaBJrMsudaparlamenttrebadaojačanadzorneizakonodav-nefunkcijeismanjičestuupotrebuskraćeneprocedure.GrčkaiBJrMpotpisalesuujunu20�8.godinepreliminarnisporazumizPrespeposle25godinasporaokoimenamakedonskedržavekojijeblokiraonjenuevroatlantskuperspekti-vu–pristupanjeEUiNATO.Makedonskiparlamentjezvaničnopriznaonovoime–republikasevernaMakedonija.Izjašnjavanjeoimenudržavenareferen-


dumu30.septembra20�8.godinesapitanjem„DalistezaulazakuEUiNATOpodimenomrepublikasevernaMakedonija?”nijeuspelozbognedovoljnogprocentaizlaskabirača.VladaBJrMakedoniježelidaizgradiosnovuzanoveprijateljske odnose, partnerstvo, stabilnost, bezbednost i ekonomiju u regio-nuBalkana.VladajeodlučnadaojačapoverenjemeđuzajednicamaiOhridskisporazumiz200�.godine,kojimjeokončanmeđuetničkisukob,trebadanainkluzivanitransparentannačinbudeokvirzabudućeodnoseizmeđuzajed-nica,navodiseuizveštajuEvropskekomisije.

BosnaiHercegovina(BiH)uspelajedoodređenogstepenadaimplemen-tira evropske pravne tekovine i standarde, odnosno acquis communautaire(EuropeanCommission20�8).reformesporonapredujuiakojeizvestanna-predakučinjenuoblastisudstvaijačanjaljudskihpravakrozprihvatanjeizme-njenogakcionogplanaozapošljavanju,smeštajuizdravstvenojzaštitiroma.Nadzorljudskihpravainjihovosuštinskounapređenjeneophodnojeiubu-dućnosti.KorupcijajeraširenaibrineEvropskukomisiju.Primedbesuupuće-nezbogodredbeuustavurepublikesrpskeosmrtnojkazni,uzzahtevzanjenoukidanje,kaoizbognezadovoljstvauoblastislobodeizražavanja(stanjeume-dijima,napadinanovinare,transparentnostvlasništvamedija),uzzahtevdasezaštitenovinariidonesezakonosankcionisanjupretnjipremanjima.

Bosna i Hercegovina nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnostKosova, sakojimimastriktnivizni režim.Predsedniksrbijeposetio jeBiHuseptembru 20�7. godine sa jasnom namerom da se reše otvoreni bilateralniproblemi, uključujući zajedničku granicu, podsticanje regionalnog razvoja ipodrškuteritorijalnomintegritetuobezemlje.Ujanuaru20�8.godinepotpi-sanjebilateralniprotokolouklanjanjunecarinskihbarijerautrgovini,kaoisporazumosaradnjiuprocesupristupanjaEU.sporazumonerešenojgranič-nojdemarkacijijeusudskompostupku.Međuetničkasituacijajeosetljiva,alimirna.

Albanijajesprovelareformeumerenogkaraktera(EuropeanCommission20�8).Političkapolarizacijajebilajakauprvojpolovini20�7.godine,kadajeopozicijabojkotovalaradparlamenta,štojeodložiloimenovanjaupravosud-niminstitucijama.Dogovorizmeđuvladajućeiopozicionepartijetokommaja20�7.omogućiojenastavakradaparlamenta.MišljenjeKancelarijezademo-kratskeinstitucijeiljudskapravaOEBs-a(OsCE/ODHIr)jeda„postojistalnapolitizacija biračkog tela, kupovina glasova i pritisak na glasače” (EuropeanCommission20�8).

Preporuka Evropske komisije je da Albanija sprovede reformu sudstva,postavi nove sudske institucije (Visoki sud pravde, savet visokog tužilaštva,Visokogsudskoginspektora)iizvršiperiodičnoocenjivanjeefikasnostisudijai tužilaca.Nijepostignutnapredakuoblasti slobode izražavanja.Finansijskastabilnostjavnogservisanijeodrživa.Političkipritisakizastrašivanjenovinara,uključujući pojedinačne fizičke i verbalne napade, nastavljaju se bez sistem-skognadgledanja.


„Podeljena bezbednost” u regionu Zapadnog Balkana

region Zapadnog Balkana suočava se sa, prema autorovom mišljenju, „po-deljenom”bezbednošću,posebnozbogčinjeniceda27godinaposleizbijanjasukoba u bivšoj sFrJ zemlje ne mogu da pronađu zajednički imenitelj u po-gleduuzrokarataiodgovarajućikurszabudućnost,negouvekiznovarazma-trajudalijetajokvirEvropskaunija,ilionajkojimbiseinstitucionalizovalasaradnjasadrugimregionalnimorganizacijama,poputEvroazijskeekonomskeunije,Šangajskeorganizacijezasaradnju,Organizacijeugovoraokolektivnojbezbednosti(ODKB),odnosnosazemljamapoputrusije,Kine,Turske,Irana,UjedinjenihArapskihEmirata.

Dinamikaevrointegracionogprocesavezalasezasprovođenjereformiipo-deljenubezbednostnalokalnom,regionalnomimeđunarodnomnivou.Ovoobuhvatarešavanjepitanjakojasunastalausledraspadajugoslovenskefede-racije(granice,statusinaziv);zbrinjavanjemigranatajersuzemljeZapadnogBalkana,posebnosrbijaiBJrM,postaletzv.tamponzoneizmeđunjihovogpo-lazišta(Bliskogistoka iseverneAfrike) iželjenedestinacije(Evropskaunija);odnosizmeđu„evropskeievroatlantskeperspektive”ZapadnogBalkanaipoli-tikekojusprovodetrećezemljeiregionalnegrupacije.

ŠtasubezbednosniizazoviuregionuZapadnogBalkana?NalokalnomnivoutosusituacijanaKosovu(srbija)iuBJrMakedoniji,jer

suimplementacijaBriselskogsporazumaodijaloguizmeđuBeogradaiPrištinei sporazuma iz Prespe o rešavanju spora sa Grčkom oko imena makedonskedržaveistovremenosastavnideopregovaračkihpoglavljaiuspešnogzavršetkaevrointegracionogprocesadvezemlje.

Naregionalnomnivouizazovisusledeći:najprepretnjabezbednostikojadolaziodpolitičkogikriminalnomotivisanogterorizma,organizovanogkri-minala i korupcije, karakterističnih za socijalne i ekonomske probleme ranetranzicije.Zatonovepretnjebezbednostizahtevajunovuorganizacijusekto-rabezbednosti,prvenstvenovojskeipolicije,kaoiostalihdržavnihidruštve-nihinstitucijauovojoblasti.saradnjasrbijesazemljamauokruženjuuoblastikontrolegranica,pravosuđaiprimenerešenja,kojasuumeđuvremenurazvi-jenauevroatlantskimokvirima,trebalobidabudepojačanaunarednompe-riodu zbog povezanosti kriminalnih i ekstremističkih organizacija na među-narodnomnivou.Zatim,izazovjeimigrantskakrizakojaseprelilanaregionZapadnogBalkanadokEUpokušavadapronađejedinstvenorešenjezasnova-no na sopstvenom sistemu vrednosti i reformisanom Dablinskom sporazu-mu.IdejadaseuAfriciinaBalkanugradecentrizaprihvatmigranatadodatnoopterećujeevrointegracioniproces i reformeuzemljamaZapadnogBalkana.rešenjazaovopitanjetrebadaodgovarajunacionalnimsistemimaibezbed-nostizemaljauregionu.KvalitetankorakuunapređenjubezbednostidržavaZapadnog Balkana i EU načinjen je potpisivanjem ugovora u oblasti policij-ske saradnje radi automatske razmene podataka o registraciji vozila, otisaka


prstijuiDNK(Prümer Vertrag).PitanjenovihzakonskihmogućnostizaulazakuEvropskuuniju,štojebilaglavnatačkaugodišnjemobraćanjuuEvropskomparlamentu predsednika Evropske komisije Žan-Klod Junkera, razmatraće seposleregulisanjailegalnemigracijeiuokvirutogazaštitespoljnihgranicaire-patrijacijeidemontiranjamodelakrijumčarenjaljudi.

Na globalnom nivou, bezbednosni izazov predstavlja ukrštanje uticaja imoćivelikihsilasaIstokaiZapada.„Vakuummoći”,kojijenastaonaZapadnomBalkanuusledusporavanjapolitikeproširenjazbogunutrašnjihpromenauEU(institucionalnereforme,krizaevrozone,Bregzit),stvoriojeprostorzaaktivnopolitičko-bezbednosno, ekonomsko, kulturno i medijsko angažovanje evro-azijskihzemalja,rusije,Turske,Kine,Irana,UjedinjenihArapskihEmirata.

sdrugestrane,bezbednostnavodiEUiNATOdatraženačinedaseodr-ži stabilnost u regionu i da se spreče za njih nepovoljne posledice ukrštanjainteresavelikihsila.KadaseanaliziraistočnoširenjeEUiNATO-ajasnojedaje suštinsko bilo pitanje bezbednosti. smatralo se da članstvo u EU može dastabilizujeglavnedelovecentralneiistočneEvrope,odnosnoprostorizmeđuEUirusije.Iprethodno,južnoširenjeovedveorganizacijeusledilojekadasusedamdesetih godina svrgnute vojne diktature u Španiji, Portugaliji i Grčkojikadajetrebalosprečitisssriistočniblok,odnosnokomuniste,dauđuutezemlje. Za Evropu te zemlje nisu bile preterano ekonomski interesantne, alijesubilebezbednosno.

Zbog ovakvih bezbednosnih izazova, stanje demokratije u regionuZapadnogBalkanasvečešćeseocenjujekao„stabilokratija”.DanasseEvropskojuniji upućuje kritika da prednost daje političkoj stabilnosti između država iodržavanjumirauregionuZapadnogBalkana(kakopolitičkekrizenebiprera-sleusukob)uodnosunavrednostiliberalnedemokratije–karaktervlasti(ja-čanjefunkcionisanjademokratskihinstitucija)idemokratskeslobode(poseb-noslobodaizražavanjainezavisnostmedija).KenetVolc,usvojojknjiziTeorija međunarodne politike,podterminom„stabilnost”podrazumevaimiransistemi efikasno rukovođenje međunarodnim poslovima (Volc 2008, �77). Da li jemogućastabilnostZapadnogBalkanaudemokratskojrecesiji,nakojinačintomožedasepostigneikakogauklopitiukoncept„celoviteislobodne”Evropeupogledudemokratije,stabilnostiiekonomskograzvoja,kojijepromovisanpo-sleHladnogrataiideološkeiblokovskepodelekontinentanaIstokiZapad.

Zapadni Balkan između realizma i socijalnog konstruktivizma

Dve neuralgične bezbednosne tačke kako za region tako i za Evropsku uni-jusuKosovoiBJrMakedonija.Poslednjihgodinapojavilisusepokušajioži-vljavanjadijaloga,srpsko-albanskogimakedonsko-grčkog,kojivodekastabil-nostinaZapadnomBalkanuuuslovimaglobalnognazadovanjademokratije.Kako EU može da utiče na (spoljnu) politiku država članica, ali i kandidata?


PostojeugovoriUnijekojisetičufunkcionisanjauovojoblasti,alidabiuticalanasameidentiteteiinteresedržavačlanica(ilikandidata)iostvarilaodređenerezultateutomepotrebnojedapronađeuporišteupojedinimteorijskimprav-cimaumeđunarodnimodnosima,poputkonstruktivističketeorije.

Za razliku od klasične teorije međunarodnih odnosa (Hans Morgentau,TomasHobs,DžonKenan),pokojojjeuosnovidržaveisistemadržavenekaobjektivnakategorijakojajenepromenljiva(Morgenthau�982,�49),uteme-ljivač teorije konstruktivizma Nikolas Onuf tvrdi da konstruktivisti istražujuproceseputemkojihlider,narodiikulturemenjajusvojepreferencije,oblikujusopstveneidentiteteiučenovoponašanje(Onuf�989).Oninaglašavajuznačajzajedničkihidejairazumevanjakojaserazvijajuizmeđuučesnikanasvetskojscenikrozmeđuzavisnostitakvazajedničkaiskustvadefinišunjihoveinterese,identiteteislikeosvetu.Konstruktivizamjekoristanjernaspodsećadajebitnotokakomislimoosvetu(Kegli,Vitkof2004,��0).Vladajućeteorijemeđuna-rodnihodnosaosamdesetihbilesurealizamiinstitucionalizam,prožetema-terijalizmomi individualizmom.Konstruktivistividesvetkaosocijalnukon-strukciju.Pojam„socijalni”značidasevećiznačajdajedruštvenomuodnosunamaterijalnousvetskojpolitici,dok„konstruktivno”značidasesvetposma-trakrozprocesinterakcijeizmeđučinilaca(pojedinaca,država,nedržavnihči-nilaca)injihoveširesredine(Checkel2007,73).

Naprimer,umestodasamopretpostavljajudapojedinačnispoljnopolitič-kiakterimaizvesniinteres,konstruktivistiistražujukakosetiinteresiizgrađujukrozprocesinterakcijesaširomsredinom.Širikontekstmožedabudedefinisanprekosocijalnenormeilisocijalnogdiskursa,smatraDžefriKekelinavodidapostojedvevarijantekonstruktivizma(Checkel2007,72).Pozitivističkasever-noameričkavarijantakonstruktivizma ispitujeulogusocijalnihnormi (vred-nosneiidentitetske)upostizanjumeđunarodnihispoljnopolitičkihrezultata,njenizagovornicizainteresovanisuzadedukcijuiuzročnevezeizmeđuakte-ra,normi,interesaiidentiteta.Uteorijimeđunarodnihodnosapoznatisukaokonvencionalnikonstruktivisti,atoznačidanjihovanalitičkizadataknijedapokažuefektekojeimaidentitetnadržavnuakciju,većdapokažesadržajdržav-nogidentitetauposebnomslučaju.Evropskavarijantakonstruktivizma,čestooznačenakaopostpozitivizam(interpretativni),istražujeulogujezikauposre-dovanjuikonstrukcijidruštvenestvarnostiipostavljapitanja„kakojemogu-će”.Drugimrečima,umestoistraživanjakojifaktoriuzrokujuaspektepromenedržavnihinteresa,štobiučinilipripadnicikonvencionalnogkonstruktivizma,interpretativnikonstruktivistiistražujuporeklopreduslovaijezičkekonstruk-cije(socijalnidiskurs)koji,naprvommestu,svakupromenučinimogućom.Evropski konstruktivisti naglašavaju više holistički mehanizam, uključujućidiskurs,doksevernoameričkiuključujudifuzijupolitičkihparadigmiivredno-sti,akteuverenja i strateškokorišćenjeargumenata.UstvaranjupovezanostiEU–nacionalno,konstuktivistigeneralnokaocentralnuvideulogunacional-nedržave(Checkel2007,78).


UodnosimasrbaiAlbanacaBriselskimsporazumomjeuspostavljenako-munikacijaizmeđuvladajućihstrukturaimeđusobnazainteresovanostikon-takti poslovnih struktura su primetni. U BJr Makedoniji se promenom soci-jalnogdiskursaupogleduimenadržave,uzangažovanjevlasti,elitaidruštva,preoblikujeodnospremaglavnomnacionalnominteresu.Nekadašnjikonzer-vativnistavdasenazivdržave–republikaMakedonija–nećepromeniti,makoliko dugo trajao spor sa Grčkom, evoluirao je, zahvaljujući najpre prome-nipolitičkenomenklature,umoderanstavdasuekonomskirazvojistandardgrađana Makedonije najvažniji, a to se može postići kroz punopravno član-stvouEUiNATO-u(promenjenjenazivautoputa„AleksandarMakedonski”u„Prijateljstvo”,pregovaraseouklanjanjuspomenikauskopljupodignutihradijačanjanacionalnogidentitetaMakedonaca).Bezobzirananeuspehodr-žanogreferenduma,uParlamentujeusvojenaodlukaopromeniustava,čimese omogućava ratifikovanje sporazuma iz Prespe, normalizovanje odnosa saGrčkomiotvaranjeputazaevroatlantskeintegracije.Pitanjezakonstruktivistejestekakojeneštomoguće,naspramkauzalnih„kakojeištaje”.

Ciljprimenekonstruktivizmauovomslučajujestedaregionizasebeosta-vi probleme iz prošlosti i krene unapred. Na sastanku premijera ZapadnogBalkanauDraču,avgusta20�8.godine,istaknutojedajeuregionuojačaopo-litičkidijalog,ali ipoverenje,zašta jeprimerpotpisanidogovor izmeđuBJrMakedonijeiGrčke.GlavniciljjestedaseodZapadnogBalkanastvorisnažnaregionalnaekonomskaoblast,štobivodiloučvršćivanjudemokratijenaregio-nalnomiglobalnomnivou.

KA PRAvNOJ DRžAvI NA GLOBALNOM NIvOU: ZAPADNI BALKAN I ZeMLJe čLANIce INIcIJATIve „JeDAN POJAS, JeDAN PUT” – PeRSPeKTIve I IZAZOvIsporijesprovođenjeevropskepolitikeproširenjaiunutrašnjihreformizemaljaZapadnogBalkanastvoriloje„vakuummoći”,odnosnoprostorzasveobuhvat-no angažovanje zemalja sa Istoka – Kine, rusije, Turske, Irana i UjedinjenihArapskihEmirata–uovomdeluEvrope.Posebnojeekonomskasaradnjana-metnulapotrebudaseuspostaviadekvatanpravniokvirzanjenojačanjeitokrozunapređenjepolitikaizakonaodnosnihzemalja,uspostavljanjepravnein-frastruktureirešavanjepravnihsporovauokvirukineskeinicijative„Jedanpo-jas,jedanput”,čijesupotpisnicenavedenezemljeizemljeZapadnogBalkana.Činjenicajedapojedinezemlječlaniceinicijative„Jedanpojas,jedanput”nebimogledaispunekriterijumezapadnogsistemavrednostiidemokratije.

Inicijativa„Jedanpojas, jedanput”otvaramogućnostdugoročnemeđu-narodne koordinacije i saradnje, uključujući trgovinu, poslovanje, finansije,aliikulturudržavačlanica.Potrebazapravnim,regulatornimokviromzaovusaradnju je očigledna, posebno kada se imaju u vidu prekogranični karakter


saradnjeipotencijalielektronsketrgovine.Utompravnomokviru,doprinosovog rada je u detaljnom analiziranju postojećih međunarodnih obavezuju-ćihugovora,kojihsepridržavajudržavečlaniceInicijative, i istraživanjuno-vihpravnihmehanizama,čimedržaveovogdelasvetanastojedaubudućno-sti postignu standarde zapadnih zemalja, istovremeno da institucionalizujusaradnjuuoblastiprava(idejaoformiranjuzajedničkogsuda).Tousklađiva-nje pravne regulative između zemalja za sada se odnosi na pravne posledicetrgovinskeiekonomskesaradnje(npr.novetendencijeurazvojuarbitražnogprava).Istovremeno,todonosiišansudase,osimpravainvestitora,unapredeipravazaposlenihigeneralnopoboljšajustandardipravnedržave,nakojimapočivademokratija.

Odukupno74zemljekojesupotpisaleinicijativu„Jedanpojas,jedanput”,5�zemljaprimenjujecivilnipravnisistem(zakonpredstavljaosnovprava,štojeproistekloizNapoleonovoggrađanskogzakonikaiz�804.godine),poznatkao„kontinentalnopravo”,�4zemaljaprimenjujeanglosaksonskipravnisi-stem(pravosestvarasudskimprecedentima,tj.odlukevišihsudovavažekaozakonzanižesudove,kaoizabudućeslučajeveistogsuda)i8zemaljaprime-njujeislamskišerijatskizakon(Holloway20�8).

Pojedine zemlje u razvoju nemaju dovoljno izgrađenu i jaku ustavnu,pravnuiregulatornuinfrastrukturu,udrugimsuunajvećojmerinepotpuniineproverenidabimoglidaodgovorestepenukoordinacijekojijepotrebanzauspehinicijative„Jedanpojas,jedanput”.Ovaraznovrsnostustavnih,zakon-skihiregulatornihsistemadržavapotpisnicapredstavljaglavnopitanjezame-đunarodnu koordinaciju, konzistentnost i saradnju. Potreba da se prevaziđuovepreprekenalaziseutomeštoće„zajedničkinaporiuobezbeđivanjujakihpravnihuslugauekonomijamauokviruinicijative’Jedanpojas,jedanput’do-prinetiizgradnjitransnacionalnogpravnogporetkakojićezauzvratpromovi-sativladavinupravanameđunarodnomnivouitakoukrajnjojlinijidoprinetiljudskomnapredovanju”(FirstAnnualOneBeltOneroadsummit20�8).

„Jedan pojas, jedan put – jedan sud”

Na tom tragu nastala je ideja da se uspostavi saradnja u oblasti pravosuđaiformiraMeđunarodnisudzadržavečlaniceinicijative„Jedanpojas,jedanput”kakobiseolakšalatrgovina(Holloway20�8).Osnovuzatopredstavljajusporazumikojesupotpisaledržavečlanice.Kinajezaključilabilateralnespo-razumeopravnojpomoćiuoblastipriznanjaiizvršenjastranihsudskihpre-sudasa23od74zemljeuokviruinicijative„Jedanpojas,jedanput”.Haškakonvencijaosporazumuoizborunadležnogsuda(2005)umeđunarodnimtrgovinskimtransakcijamaima30zemaljaugovornica,odtoga�6pripadajuinicijativi„Jedanpojas,jedanput”.CrnaGorajeratifikovalaHaškukonven-ciju20�8.godine,doksujepotpisaleUkrajina(20�6)iKina(20�7),alinisu


ratifikovale.Njujorškukonvencijuopriznanjuiizvršenjustraniharbitražnihodluka potpisalo je 68 od 74 zemlje članice inicijative „Jedan pojas, jedanput”,uključujućisvezemljebivšeJugoslavije.NisujepotpisaleTurkmenistan,Maldivi, Irak, republika Jemen, Etiopija i Istočni Timor. Dvostruki investi-cioni ugovori (BITs), tj. ugovori o zaštiti i promociji investiranja, potpisa-lesu64od74zemlječlaniceinicijative„Jedanpojas, jedanput”saKinom.Investicionisporjesporizmeđuinvestitoraidržaveukojojimainvesticije.sporizprivatnogosnovapodižesenanivosporasadržavomkadastraniin-vestitorsmatradagajedržavaoštetilasvojimpostupcima.U62zemljepot-pisniceovogugovorainvesticionisporoviserešavajupredarbitražom,5�ze-mljapredviđasudskorešavanje,dokpojedineimajualternativnumogućnost.KinaisrbijasupotpisaleDvostrukiinvesticioniugovor�995.godine,kojimjepredviđenomirenjeuperioduod6meseci,ukolikostraneneuspejudasedogovorepredviđenojesudskorešavanjeinvesticionihsporova.UkolikosporpodrazumevaiznosnaknadezaeksproprijacijunadležnajeVašingtonskaar-bitraža(International Centre for Settlement of Investment Disputes, ICSID)iliadhocarbitražnisud.

Na međunarodnom forumu o saradnji u oblasti pravosuđa zemalja dužPutasvile,održanom26.septembra20�7.godine,sudijaVrhovnogsudaKineliu Guinsiang izneo je predlog da se formira Međunarodni trgovinski sud uKini,anjegovoosnivanjesaodeljenjimausijanu,ŠenženuiPekingunajaviojepredsednikVrhovnogsudaKineujanuaru20�8.godine.

CiljeviMeđunarodnogsudasu:stvaranjemeđunarodnogmetodazareša-vanjesporovakojićebitidostupansvimzemljamačlanicamainicijative„Jedanpojas,jedanput”;vraćanjesporovapovezanihsaKinominjihovorešavanjenanjenojteritorijiiuspostavljanjemehanizmazarešavanjesporovakojićeslužititekućimibudućimstrategijamavlade.Potencijalniproblemiovogsudaodno-sesena:�)nadležnost,odnosnokojisporovićesesmatratisporovimauvezisainicijativom„Jedanpojas,jedanput”i,prematome,kojićesporovipotpadatipodnadležnostnovogMeđunarodnogtrgovinskogsudauKini, idalistraneugovarajunadležnostilijenadležnostobavezna;2)priznanjeiizvršenjearbi-tražnihodlukaisudskihpresuda,jerse,premakineskomtumačenjuNjujorškekonvencije,odlukeuinvesticionimarbitražamanemoguprinudnoizvršavati;takođe,postavljasepitanjekakobiseodlukeovogMeđunarodnogtrgovinskogsudauKiniizvršavaleudrugimdržavama,aposebnojepitanjedalibidržavemogledasepozovunaimunitetodizvršenja;3)postupakpokomebisudra-dio,odnosnodalibiprimenjivaokineskograđanskoprocesnopravoiliinter-nacionalizovanuverzijunovihmeđunarodnihsudovauDubaiju,singapuru,Kazahstanu,Francuskoj,Holandiji;4)međunarodnesudijeipravnezastupni-ke,jerzasadakineskizakonosudijamaizakonoorganizacijinarodnihsudovanedozvoljavajustranesudije,nistranepravnezastupnikepredkineskimsudo-vima;5)jezik,jerKinarazmatrapraksuudrugimmeđunarodnimtrgovinskimsudovimakojisuustanovljeniusingapuru,londonuiliDubaijugdesekoristi


engleskijezik;6)kredibilitet,odnosnopitanjedalibisudimaougledkodpo-slovnihljudi,kodstranakaizKineikoddržavnihpreduzeća?

Iuovomdeluistraživačimeđunarodnihodnosaispoljnepolitikekoristekonstruktivizamdaistražeprocesdonošenjaodlukaobilateralnimimultila-teralnimtrgovinskimsporazumimainjihovojprimeni,fokusirajućisenaar-gumente,madanetrebagubitiizvidamoćzemalja,ononaštasečestonajvišeračuna.Omoćikonstruktivistinegovore, iakojemoćcentralnakategorijauteoriji međunarodnih odnosa. Ekonomska moć pojedinih zemalja sa Istoka,kojajevidljivauregionuZapadnogBalkanaiEvropi,trebadasetransformišeumoćprava–najvažnijiparametarupostizanjuiočuvanjudemokratijenaglo-balnomnivou.

ZAKLJUčAK

U protekloj deceniji zabeležen je proces nazadovanja demokratije u svetu. Upolitičkim naukama to znači slabljenje ili eliminisanje političkih instituci-ja na kojima počiva demokratija, kao što su smanjivanje građanskih prava,slobode govora i udruživanja, degradiranje slobodnih i poštenih izbora, sla-bljenja vladavine prava, posebno nezavisnog sudstva, narušavanje sposob-nostipolitičkeopozicijedaosporivladuilidaponudialternativuaktuelnomrežimu. Nazadovanje demokratije reflektuje se na međusobne odnose zema-ljaZapadnogBalkanairegionalnubezbednost,štododatnosmanjujemoguć-nostdaseproblemizaostali izprošlosti reše iefikasnosproveduneophodnereformekakobizemljepostalepunopravničlanovievro(atlantskih)integraci-ja,EvropskeunijeiNATO-a.Uprkos„podeljenojbezbednosti”,štojeautorovterminkojiukazujenaklasičneiasimetričneformebezbednosnihproblemasa kojima se Zapadni Balkan suočava, region prolazi kroz proces „produblji-vanja i proširenja” pravne države. Kroz evrointegracioni proces nastoji da seprihvatanjem evropskih tekovina (acquis communautaire) i vrednosti približidemokratskimstandardimaEU,kojaodovihzemaljaposebnozahtevarazvi-jenonezavisnosudstvobezpolitičkoguticajanačemuseinsistiraupregova-račkimpoglavljima23.i24.svojimmehanizmimaEUutičenapolitikudrža-vakandidata,alianalizomipraktičnomprimenomkonstruktivističketeorijemeđunarodnihodnosaUnijamožedautičenasameidentiteteiintereseovihdržava,kaoštosuposlednjihgodinapokušajioživljavanjadijaloga(srpsko-al-banskogimakedonsko-grčkog),timeinaprevladavanjapodeljenebezbedno-stinalokalnomiregionalnomnivou.Konstruktivistinaglašavajuznačajzajed-ničkihidejairazumevanjakojiserazvijajuizmeđuučesnikanasvetskojscenikroznjihovumeđuzavisnost.Ovazajedničkaiskustvadefinišunjihoveintere-se, identitete i slikeosvetuukojemuzajamnodeluju, smatrajupredstavnicisocijalnogkonstruktivizma.NatomtragujenedavnouspostavljenasaradnjazemaljaZapadnogBalkanasaKinomiostalimevroazijskimzemljamauokviru


inicijative„Jedanpojas,jedanput”,čijijeciljdase,uzekonomsku,uspostavisaradnjaiuoblastipravosuđa.PredlogjedaseformiraMeđunarodnisudzapo-treberešavanjatrgovinskihsporova,kojićeukrajnjemciljuunapreditivlada-vinupravanameđunarodnomnivou.TobizemljamaZapadnogBalkana,gdeseukrštajuekonomskiipolitičkiinteresizapadnihievroazijskihsila,pomoglodaprevladaju„podeljenubezbednost”naglobalnomnivouiodržeunutrašnjidemokratskikurs.

LITERATURA

Bertelsmannstiftung(ed.).20�8.Transformation Index BTI 2018: Governance in Interna-tional Comparison.Gütersloh:VerlagBertelsmannstiftung.Availablefrom:www.bertelsman-stiftung.org/publications

Checkel,T.Jeffrey.2007.“Constructivismandforeignpolicy”.Ineds.stevesmith,Ame-liaHadfieldandTimDunne.Foreign Policy: Theories. Actors. Cases.Oxford:OxfordUniversityPress.Availablefrom:https://www.e-ir.info/20��/07/�7/the-relevance-of-constructivism-to-foreign-policy-analysis/(Accessedon23.�2.20�8).

EuropenCommissionstrasbourg,�7.04.20�8,sWD(20�8)�52finalCommissionstaffWorkingDocument,serbia20�8reportAccompanyingthedocumentCommuni-cationfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theCouncil,theEurope-anEconomicandsocialCommitteeandtheCommitteeoftheregions20�8Co-mmunicationonEUEnlargementPolicy{COM(20�8)450final},Availablefrom:https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20�804�7-ser-bia-report.pdf(Accessedon2�.09.20�8).

EuropeanCommissionstrasbourg,�7.04.20�8,sWD(20�8)�56finalCommissionstaffworkingdocumentKosovo*20�8reportAccompanyingthedocumentCommu-nicationfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theCouncil,theEu-ropeanEconomicandsocialCommitteeandtheCommitteeoftheregions20�8CommunicationonEUEnlargementPolicy.Availablefrom:https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20�804�7-kosovo-report.pdf (Acce-ssedon2�.09.20�8).

European Commission strasbourg �7.4.20�8, sWD(20�8) �50 final Commission staffworkingdocumentMontenegro20�8reportAccompanyingthedocumentCom-municationfromtheCommissionto theEuropeanParliament, theCouncil, theEuropeanEconomicandsocialCommitteeandtheCommitteeoftheregions20�8CommunicationonEUEnlargementPolicy{COM(20�8)450final.Availablefrom:https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20�804�7-montenegro-report.pdf(Accessedon�5.08.20�8).

European Commission strasbourg The Former Yugoslav republic of Macedonia�7.04.20�8,sWD(20�8)�54finalCommissionstaffworkingdocument20�8re-port Accompanying the document Communication from the Commission totheEuropeanParliament,theCouncil, theEuropeanEconomicandsocialCom-


mittee and the Committee of the regions20�8 Communication on EU Enlarge-ment Policy. Available from: https://eur-lex.europa.eu/legal-content/en/TXT/?uri=CElEX%3A520�8sC0�5(Accessedon3�.�0.20�8).

EuropeanCommissionstrasbourgBosniaandHerzegovina�7.04.20�8,sWD(20�8)�55final Commission staff working document 20�8 report Accompanying the docu-mentCommunicationfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theCoun-cil,theEuropeanEconomicandsocialCommitteeandtheCommitteeoftheregions20�8CommunicationonEUEnlargementPolicy{COM(20�8)450final}.Availablefrom:https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20�804�7-bosnia-and-herzegovina-report.pdf(Accessedon�5.08.20�8).

EuropeanCommissionstrasbourgAlbania�7.04.20�8,sWD(20�8)�5�finalCommi-ssionstaffworkingdocumentreportAccompanyingthedocumentCommunica-tionfromtheCommissiontotheEuropeanParliament,theCouncil,theEuropeanEconomic and social Committee and the Committee of the regions 20�8 Com-municationonEUEnlargementPolicy{COM(20�8)450final}–{sWD(20�8)�50final}–{sWD(20�8)�52final}–{sWD(20�8)�53final}–{sWD(20�8)�54final}–{sWD(20�8)�55final}-{sWD(20�8)�56final}.Availablefrom:https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20�804�7-albania-report.pdf(Accessedon2�.09.20�8).

Eurostat. Available from: https://ec.europa.eu/eurostat/web/population-demography-migration-projections/migration-and-citizenship-data(Accessedon3�.�0.20�8).

FirstAnnualOneBelt,Oneroadsummit,OxfordUniversityOBOrProgramme.20�8.Available from: https://www.law.ox.ac.uk/sites/files/oxlaw/ox_obor_sm_prog.pdf(Accessedon�6.�0.20�8).

Holloway,David.20�8.“DisputeresolutionintheOneBeltOneroadInitiative?”Dese-taBeogradskaarbitražnakonferencijauorganizacijiUdruženjazaarbitražnopravosrbijeiPravnogfakultetaUniverzitetauBeogradu.Availablefrom:[email protected](Accessedon�8.�0.20�8).

Kegli,Čarls.Vitkof,Judžin.2004.Svetska politika: trend i transformacija.Beograd:CentarzastudijeJugoistočneEvrope(CsEs)iDiplomatskaakademija.

King,Esther.20�7.“Democraticbackslidingthreatensinternationalorder:report”.Poli-tico.Available from:https://www.politico.eu/article/democratic-backsliding-thre-atens-international-order-report/(Accessedon3�.�0.20�8).

MorgenthauJ.Hans.�982.“AnotherGreatdebate:TheNationalInterestoftheUnitedstates”.Ined.Explanation of Foreign Policy,chapter6,ClassicsoftheInternationalrelations,ThirdEdition,VanderbiltUniversity.

Onuf,Nicholas.�989.World of Our Making: Rules and Rule in Social Theory and Internatio-nal Relations.Columbia:UniversityofsouthCarolinaPress.

VeniceCommission,CouncilofEurope,Serbia Opinion on the Draft,CDl-AD(20�8)0��,strasbourg, 25 June 20�8. Available from: https://www.venice.coe.int/webforms/documents/default.aspx?pdffile=CDl-AD(20�8)0��-e(Accessedon23.�2.20�8).


Volc N. Kenet. 2008. Teorija međunarodne politike. Beograd: Centar za civilno-vojneodnose.

Wendt, Alexander. 2000. Social Theory of International Politics. Cambridge: CambridgeUniversityPress.

Jasminka Simić

WESTERN BALKANS: DIVIDED SECURITY OR STRUGGLE FOR DEMOCRACY ON REGIONAL AND GLOBAL LEVEL

SUMMARY

Thepost-conflictperiodintheWesternBalkansregionischaracterizedbyse-

curitychallengesatthelocallevel(bilateralissuesarisingfromtheyearsofcivil

warintheformerYugoslavia),regional(duetothe“migrantcrisis”andpossible

militarizationofthisissue),andglobal(duetotheemergenceofanewstructure

ofinternationalrelationsembodiedinmultipolarity).Theframeworkforsolv-

ingthesechallengesandboostingthefurtherprocessofinternaldemocratiza-

tionoftheWesternBalkancountrieswasfoundintheEuro(Atlantic)process,

thatis,joiningtheEuropeanUnion,andmostofthemalsooptedforNATO

membership.Thesetwoorganizationssupportregionalinitiativesforrecon-

ciliationandcooperation,butduetotheirlongstandingproblemsintheEuro-

Atlanticarea(theeurozonecrisis,terrorism,migrationandreciprocaltrade

barriers)havefocusedattentiononkeypointsforwidergeostrategicsecurity

andtheenlargementprocess–theproblemofKosovoandtheresolutionof

long-runningnamedisputebetweenGreeceandFYrofMacedonia.Today,the

EuropeanUnioniscriticizedforgivingprioritytopoliticalstabilitybetweenthe

statesandmaintainingpeaceintheWesternBalkanregion(toensurethepo-

liticalcrisesneverturnedviolent)inrelationtothevaluesofliberaldemocracy

–thecharacterofthegovernment(strengtheningthefunctioningofdemocrat-

icinstitutions)anddemocraticfreedoms(particularlyfreedomofexpression

andindependenceofmedia).Theaimofthispaperistoproveat,byanalyzing

thedocumentsandpracticegovernedbythecountriesoftheWesternBalkans

andtheEuropeanUnion,basedontheprevailingtheoriesofinternationalre-

lationsandtheircomparison,thedegreeofcorrelationbetweenthefunction-

ingoftheinternalruleoflawandtheregionalpoliticalenvironmentwiththe

“divided”securitychallenges,and,consideringthepresenceoftheinterestsof


otherregionalorganizationsandcountries,whethersucharelationshipcan

strengthendemocracyand“indivisible”securityintheregionoritcancause

erosion,restorationofmisunderstandingsandconflicts.

KEYWORDS: ’divided security’, democracy, state of law, migration, multipolarity.

CIP–КаталогизацијаупубликацијиНароднабиблиотекаСрбије,Београд

342.4(082)3�6.334(082)329.4(082)

УДРУЖЕЊЕзаполитичкенаукеСрбије.Редовнамеђународнаконференција(20�8;Београд)Konstitucionalizamiustavnidizajnudemokratskojrecesiji:zbornikradovasaredovnemeđunarodnekonferencijeUdruženjazapolitičkenaukesrbije=ConstitutionalismandConstitutionalDesigninDemokraticrecession:proceedingsofthe20�8serbianpoliticalscienceassociationannualConference/urednicaBiljanaĐorđević.-Beograd:Udruženjezapolitičkenaukesrbije:FakultetpolitičkihnaukaUniverziteta,20�8(Beograd:Čigojaštampa).-386str.;24cm

Tiraž200.-Napomeneibibliografskereferenceuztekst.-Bibliografijauzsvakirad.-summaries;sažeci.

IsBN978-86-6425-053-5(UPNs)�.Up.stv.nasl.a)Конституционализам-Зборнициb)Уставност-Зборнициc)Институције-Реформа-Зборнициd)Популизам-ЗборнициCOBIss.sr-ID273�543�6

KONSTITUCIONALIZAM I USTAVNI DIZAJN … i ustavni dizajn u... · i kraljevska, ako pogledamo senat,...

Documents

Transcript of KONSTITUCIONALIZAM I USTAVNI DIZAJN … i ustavni dizajn u... · i kraljevska, ako pogledamo senat,...