XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

327

Paper No.T3.3-4

KOMPARATIVNI POGLED SISTEMA FINANSIRANJA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA U ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA

Sandra Štajner1, Andrea Ivanišević2 1,2 Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija

1stajnerka@yahoo.com, 2andreai@uns.ac.rs Kratak sadržaj: Istraživanje i razvoj stavlja u fokus unapređenje postojećih proizvoda ili pak

kreiranje novih. Ono je pre svega kreativna funkcija, prilikom koje dolaze do izražaja imaginacija i inovativnost istraživača. Sve aktivnosti istraživanja i razvoja imaju za cilj dugoročni profit i dugoročne benefite, pa samim tim planiranje istraživanja i razvoja seže u budućnost, kako bi se otkrile, anticipirale, i zadovoljile potrebe tržišta. Svaka aktivnost istraživanja i razvoja ima za cilj nadogradnju postojećeg znanja, pa su i načini na koje se ove aktivnosti finansiraju od velikog značaja za rast i razvoj određene države.

Ključne reči: Istraživanje/Razvoj/Balkan

COMPARATIVE VIEW OF FINANCING SISTEM OF RESEARCH AND DEVELOPMENT IN COUNTRIES OF WESTERN BALKANS

Abstract: Research and development puts in focus the improvement of existing products

or creating new ones. It is, above all, creative function, during which imagination and innovativeness of the researcher come to express. All the activities of research and development have in goal to make a long-term profit and long-term benefits, so the planning of research and development seeks into the future, in order to discover, anticipate and satisfy market`s needs. Every activity of research and development has in goal to augment the existing knowledge, so the sources of financing for these activities are of great importance for growth and development of a certain country.

Key Words: Research/Development/Balkans

1. UVOD Istraživanje i razvoj predstavljaju značajne aktivnosti koje mogu biti okosnica rasta i razvoja

određene države u uslovima savremene tržišne privrede. Tempo današnjeg života je izuzetno brz, i naročito poslovna sfera mora držati korak sa ovim tempom, kako bi bila u stanju da na adekvatan način odgovori na potrebe tržišta. Svaka sfera života se neprestano menja, tehnologija se unapređuje, preferencije kupaca se menjaju, kupovna moć varira, radna snaga fluktuira, tržište raste, konkurencija se pooštrava – sve ove promene kreiraju izmenjene uslove poslovanja za preduzeće. Da bi ostala konkurentna na tržištu, preduzeća preduzimaju razne aktivnosti istraživanja i razvoja, pa se ove aktivnosti mogu na svojevrstan način smatrati upravljanjem promenama.

Bilo da se aktivnosti istraživanja i razvoja sprovode u preduzećima, visokoškolskim ustanovama ili čak neprofitnim organizacijama, rezultati ovih procesa postaju značajna baza za razvoj određene države i predstavljaju svojevrsni produkt multiplikacije postojećeg znanja. Posmatranjem izvora finansiranja aktivnosti istraživanja i razvoja u zemljama zapadnog Balkana, mogu se formulisati određeni zaključci o načinima finansiranja u budućem periodu.

2. ZNAČAJ ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

Istraživanje i razvoj predstavlja značajnu okosnicu svakog društva i svake njegove sfere. Ono predstavlja kreativni i inovativni proces kojim se, pre svega, multiplikuje do tada stečeno znanje, i nadograđuje kreativnim potencijalom preduzimača aktivnosti istraživanja i razvoja.

1

XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

328

Kako živimo u izuzetno promenljivom okruženju, promene su postale jedina konstanta današnjeg življenja. Imajući to u vidu, naučnici, istraživači i preduzeća se ne mogu osloniti u celosti na znanje stečeno u prethodnom periodu, ma koliko ono čvrsto i utvrđeno bilo, već se konstantno moraju pružati napori i vršiti aktivnosti kako bi se do sada stečeno znanje multiplikovalo, i kako bi se ostvarili određeni pomaci u poimanju svega što nas okružuje.

Da bi određeni entitet imao motivaciju i podstrek da preduzme aktivnosti istraživanja i razvoja, neophodno je da ima cilj koji želi da postigne tim aktivnostima. Takođe, ukoliko se radi o komercijalnom poslu, neophodno je projektovati i planirati prihode koji će nadoknaditi visinu investicije uložene u istraživanje i razvoj, kako bi ta investicija bila opravdana. [1]

Ukoliko bismo posmatrali segment života gde istraživanje i razvoj predstavljaju ključne aktivnosti, moglo bi se ustanoviti da je to segment privrede. Naime, sva privredna društva, bila to privatna ili javna preduzeća, male porodične firme ili velike korporacije, u neprestanoj su obavezi da inoviraju svoje poslovanje i kreiraju nove proizvode i usluge koji će odgovarati na promenljive potrebe tržišta. Kupci u svim tržišnim nišama su postali izuzetno zahtevni, pa je i tržište promenilo svoj fokus sa proizvodnje proizvoda uniformnih i homogenih karakteristika na proizvodnju individualizovanih i personalizovanih proizvoda. Veoma često, kupci sami kreiraju proizvod koji im je potreban, kombinujući određene karakteristike proizvoda (features) i definišući svojstva koja on treba da ima, kako bi zadovoljio njihove želje i potrebe. Ova filozofija proizvodnje se može sagledati u ekonomskom principu modularnosti. [2]

Upravo zbog svega ovoga, na firmama svih veličina, oblika i delatnosti je konstantna obaveza vršenja aktivnosti istraživanja i razvoja, kako bi osigurali svoju poziciju na tržištu i stvorili konkurentsku prednost koja će ih izdvojiti od ostalih igrača na tržištu.

3. KOMPARATIVNA ANALIZA NAČINA FINANSIRANJA ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA U

ZEMLJAMA ZAPADNOG BALKANA Prikazani podaci predstavljaju relativna učešća različitih izvora finansiranja istraživanja i

razvoja, odnosno predstavljaju određeni procenat GERD-a (Gross Domestic Expenditure on R&D). Načini finansiranja koji se posmatraju su sektor privrede, vladin sektor, sektor visokog obrazovanja, privatni neprofitni sektor, kao i finansiranje iz inostranstva. Ovim radom su obuhvaćena tri najzastupljenija izvora finansiranja, i to su, respektivno, sektor privrede, vladin sektor i sektor visokog obrazovanja. [3]

Tabela 1 – Procentualno učešće finansiranja R&D od strane sektora privrede (%)

Godina Država 2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. Srbija 8.3 8.6 9.1 5.8 7.5 8.2 Hrvatska 39.8 38.8 38.2 38.2 42.8 42.9 Slovenija 58 58.4 61.2 62.2 63.8 68.4

Slika 1. Grafički prikaz procentualnog učešća finansiranja R&D od strane sektora privrede (%)

2

XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

329

Tabela 2 – Procentualno učešće finansiranja R&D od strane vladinog sektora (%)

Godina

Država 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Srbija 62.9 59.4 63.4 51.3 59.5 53.5

Hrvatska 51.2 49.2 48.2 45.5 39.7 41.7

Slovenija 35.7 35.3 31.5 28.7 26.9 21.8

Slika 2. Grafički prikaz procentualnog učešća finansiranja R&D od strane vladinog sektora (%)

Tabela 3 – Procentualno učešće finansiranja R&D od strane sektora visokog obrazovanja (%)

Godina

Država 2009 2010 2011 2012 2013 2014

Srbija 20.9 28.4 21.8 33.7 25.1 25.9

Hrvatska 1.9 2 1.7 1.7 1.7 2.1

Slovenija 0.3 0.3 0.2 0.4 0.3 0.5

Slika 3. Grafički prikaz procentualnog učešća finansiranja R&D od strane sektora visokog obrazovanja (%)

3

XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

330

4. KOMENTAR REZULTATA

Na osnovu podataka prikazanih u poglavlju 3, može se zaključiti da Srbija daleko najveći procenat sredstava za finansiranje istraživanja i razvoja obezbeđuje iz vladinog sektora (aproksimativno 60% u godinama posmatranja). Za Hrvatsku, najvažniji izvor finansiranja ove oblasti je takođe vladin sektor, iako se iz sektora privrede finansira znatno veći udeo istraživanja i razvoja nego što je to slučaj u Srbiji.

U Sloveniji, ipak, sredstva za istraživanje i razvoj se primarno pribavljaju iz sektora privrede. Ovo se može objasniti jakim osećajem kompanija za potrebom prilagođavanja promenama na tržištu, i neprestanog usavršavanja postojećih proizvoda i kreiranja novih, kako bi se izašlo u susret potrebama i željama kupaca.

Osnovna razlika između zemalja posmatranja u prikazanim rezultatima se može sagledati u tabeli 3 - Procentualno učešće finansiranja R&D od strane sektora visokog obrazovanja. Naime, Srbija svoje aktivnosti istraživanja i razvoja finansira čak i preko 30% u 2012. godini, dok u ostalim godinama posmatranja ova vrednost prelazi 20%. Za ostale zemlje posmatranja, Hrvatsku i Sloveniju, sektor visokog obrazovanja finansira ove aktivnosti u vrednosti od tek 1 – 2% od ukupnog iznosa. Drastična razlika u ovoj vrednosti se može objasniti tesnom vezom sektora visokog obrazovanja i privrede u Srbiji, jer se brojnim programima saradnje, istraživanja, praksi, zajedničkih projekata teži kreiranju mosta između Univerziteta i privrede, na obostranu korist.

5. ZAKLJUČAK Srbija i Hrvatska imaju slične karakteristike sistema finansiranja istraživanja i razvoja, u

smislu pretežnog finansiranja iz vladinog sektora. Sektor privrede u Srbiji još uvek nije dovoljno jak finansijer ovih aktivnosti, pa se u velikoj meri aktivnosti istraživanja i razvoja finansiraju upravo iz vladinog sektora, ali i iz sektora visokog obrazovanja.

Slovenija pak, najveći procenat svojih aktivnosti istraživanja i razvoja finansira iz sektora privrede, iz čega se može sagledati snaga mehanizama savremene tržišne privrede u ovoj zemlji, koji primoravaju na konstantna unapređenja i usavršavanja.

Tendencije u budućnosti će biti u pravcu dodatnog jačanja veze između privrede i visokoškolskog obrazovanja u Srbiji, sa ciljem utvrđiavanja postojeće saradnje na obostranu korist, i kako bi novi projekti istraživanja i razvoja mogli biti plodonosni kako na polju poboljšanja postojećih proizvoda i usluga, tako i na polju kreiranja novih.

6. LITERATURA

[1] Levin R., Klevorick A., Nelson R., Winter S., Gilbert R., Griliches Z., Appropriating the Returns from Industrial Research and Development, Brookings Papers on Economic Activity, Vol. 1987, No. 3, Special Issue On Microeconomics, pp. 783-831, 1987.

[2] Josifidis K., Lošonc A., Principi ekonomije, Stylos, Novi Sad, 2004. [3] http://ec.europa.eu/eurostat/tgm/table.do?tab=table&init=1&language=en&pcode=tsc00031&plugin=1,

Gross domestic expenditure on R&D (GERD) by source of funds

4