Kolubara br. 1083

8 Број: 1083 8 30. јун 2011 8 Година LI 8Излази месечно 8Бесплатан примерак

ЈП ЕПС - ЛИСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА ЗА ПРОИЗВОДЊУ, ПРЕРАДУ И ТРАНСПОРТ УГЉА РУДАРСКИ БАСЕН „КОЛУБАРА” Д.О.О. ЛАЗАРЕВАЦ

актуелно: „колубара” наградила најбоље ђаке лазаревца, лајковца и уба 8стр. 7

„Марен 2011”: неопходно управљање квалитетом угља 8стр. 4-5

КОЛУБАРА8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

Оснивач и издавач: Привредно друштво за производњу, прераду и транспорт угља Рударски басен „Колубара” д.о.о.

Директор РБ „Колубара”:Небојша Ћеран

Главни и одговорни уредник: Ана Ћирић Митровић

Редакција: Мирослав Живановић, Даница Вуковић, Дана Аћимовић, Љуба Младеновић, Милун Тадић, др Милорад Ђоковић, Наталија Живковић, Слободан Младеновић, Мирјана Радосављевић, Оливера Шолтиш, Марија Микић, Данијела Матић, Ана Стојановић, Драгана Весковић, Мирјана Димитријевић, Ана Павловић, Милеса Караџић, Радмила Лазић, Зоран Станковић и Драгољуб Ђорђевић (новинари),Милош Павловић (технички уредник),Милан Цвијетић и Александар Рашин (фоторепортери)Славица Станишић (секретар)

Адреса Одељења за информисање и Редакције листа „Колубара”: 11550 Лазаревац, Карађорђева 38,тел-факс: 011/8123-931, 8123-432 лок. [email protected]

Штампа: Политика aд, Београд, Цетињска 1,Штампарија, Панчевачки пут 47

Тираж:15.000 примерака

Први број изашао је24. септембра 1960. године

Насловна страна: Детаљ са ремонта у Железничком транспорту

(снимио: Александар Рашин)

Последња страна:Детаљ са Поља „Д”

(снимио: Александар Рашин)

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

s КОЛУБАРА

САДРЖАЈ Оснивач Привредног друштва: ЈП „Електропривреда Србије”

Генерални директор: Драгомир Марковић

увОДниК Колубарски угаљ - енергија за будућност 3

АКТуелнО Неопходно управљање квалитетом угља 4-5Пионирски подухват унапређења српског рударства 6Знање је увек на цени 7Мере штедње донеле резултате 8

ПОслОвАње и ПРОизвОДњА Пребачени планови угља и откривке 9

синДиКАТ Норвежани у посети „Колубари” 11

зеленА сТРАнА Јабуке под сталним надзорим 12

из ОГРАнАКА БАсенА Завршена прва фаза инвестиција 13Недостају производни радници 14Стандардни инвестициони послови 16У ишчекивању „велике сеобе” 18

изДвОЈенА ПРеДузеЋА Спој праксе и науке 20Обим промета знатно повећан 21

лАзАРевАц Усвојен завршни рачун лањског буџета 22

ОБРАзОвАње и КулТуРА Прве међу једнакима 24Смотра фолклора у Лазаревцу 25

сПОРТ Освајачи најсјајнијих медаља 26Од јесени на „Маракани” 27

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

Агенција за привредне регистре Србије – NV000060CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд 658(497.11) (085.3)Месечно: ISSN 1451-2890=Колубара (Лазаревац)COBISS.SR-ID 18604290

s3


БРОЈ 1083 30. Јун 2011 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

Колубарски угаљ - енергија за будућност

Другу годину заредом Рударском басену „Колубара” припала је част да буде домаћин и један од организатора међународног саветовања „МАРЕН”. „Управљање квалитетом угља” било је тема деветог окупљања највећих стручњака из земље и иностранства у области рударства и енергетике, по други пут организованог у Лазаревцу, центру рударства Србије.

У уводном излагању саветовања „МАРЕН 2011” обрађене су перспективе развоја и стратегија површинске експлоатације лигнита у Србији. У презентацији професора Рударскогеолошког факултета Владимира Павловића, Слободана Митровића и Милана Јаковљевића, испред „Електропривреде Србије”, угаљ је означен као најзначајнији енергетски потенцијал Србије.

У закључку овог излагања истакнуто је да све анализе указују да ће угаљ и у овом веку бити доминантна енергетска сировина за добијање електричне енергије у свету. Утврђене и потенцијалне резерве лигнита у Србији су таквог реда величина, да могу у потпуности и дугорочно да задовоље растуће потребе за снабдевањем постојећих ревитализованих и планираних нових термоелектрана, у складу са Стратегијом развоја енергетике Србије, као и Стратегијом „Електропривреде Србије” и других потенцијалних инвеститора.

Да би се одговорно обезбедио потенцијал лигнита, неопходно је у оквиру израде стратегија развоја басена угља урадити Стратегију управљања минералним ресурсима у оквиру басена лигнита Србије. Стратешки приступ развоју треба да постави оквир за даље функционисање сектора површинске експлоатације лигнита уз уважавање економске, социјалне и еколошке компоненте развоја државе и локалних самоуправа.

Кроз реализацију постављених циљева, овакав стратешки документ се може окарактерисати као друштвено, економски и еколошки оправдана и генерално нужна активност усмерена ка реално остваривим циљевима уређења, организовања, управљања и заштите простора и необновљих ресурса лигнита Србије.

Са економског аспекта и Стратегија развоја и план рада ЕПСа са развојем површинских копова угља за потребе снабдевања постојећих и нових електрана, јасно говори да се у експлоатацију лигнита, као основног енергетског ресурса Србије, у наредном периоду мора хитно и у динамичном складу са Стратегијом развоја енергетике Србије уложити значајна инвестициона средства.

Током дводневног радног саветовања још једном је истакнута важност континуиране производње лигнита на површинским коповима Рударског басена „Колубара” и колубарски лигнит је означен као енергија за будућност.

Најзначајније резерве лигнита које се експлоатишу у Србији налазе се у колубарском и костолачком угљеном басену, а према проценама резерве лигнита указују на дугорочну могућност површинске експлоатације лигнита и сигурно снабдевање постојећих и будућих термокапацитета ЕПСа.

Према расположивим подацима, до сада је из колубарског угљеног басена откопано око 25 процената укупних резерви угља, што јасно говори да ће остале три четвртине резерви „црног злата” у Рударском басену „Колубара”, уз инвестиције у рударску опрему, ширење постојећих и отварање нових угљенокопа и увођење система за управљање квалитетом угља, и у будућности остати кључна карика стабилности електроенергетског система Републике Србије.

Наталија Живковић

Сним

ио: М

илан

Цви

јети

ћ

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss 4 КОЛУБАРА

акту

елн

о

sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss


МЕЂУНАРОДНО САВЕТОВАЊЕ „МАРЕН 2011” У ЛАЗАРЕВЦУ

Неопходно управљање квалитетом угља

М еђународно саветовање „МАРЕН 2011” на тему „Упра вљање ква-литетом угља” одржано је 9. и 10.

јуна у лазаревачком Центру за културу, у организацији Дирекције за стратегију и инвестиције „Електропривреде Србије”, Рудар ског басена „Колубара”, Термоелек-трана „Никола Тесла”, Термоелектрана и копова „Костолац” и Рударско-геоло-шког факултета Универзитета у Београ-ду. Током дводневног рада, великом броју представника стручних служби привред-них друштава за производњу угља и елек-тричне енергије у термосектору ЕПС-а, пред стављено је 30-ак презентација.

Одређене су две тематске целине, па се првог дана говорило о начину управља-ња квалитетом и опреми за селективан рад на површинским коповима, а други дан био је посвећен представљању про-извођача опреме за оn-line контролу, оп-реме за рад на депонијама и хардверска и софтверска решења за увођење упра-вљања квалитетом.

Искуства о управљању квалитетом угља изнели су представници немач-ких фирми „Vattenfall”, RWE, „Mibrag”, као и чешких и грчких рудника. Сво-је произ водне програме представиле су рено ми ране фирме: FAM, „Takraf ”, „Krupp”, „Sandvik”, „Shade”, „Enelex”, ABB, „Simens”.

Циљ овогодишњег „МАРЕНА 2011” био је да се стручној јавности презентују искуства и начин управљања квалитетом угља на водећим европским коповима, као и опрема која се користи за систем, оn-line контролу и рад на депонијама.

Због све израженијих проблема са квалитетом лигнита на површинским ко-повима у „Колубари”, у току су припреме за реализацију пројекта унапређења жи-вотне средине у колубарском угљеном басену, који ће бити финансиран сред-ствима ЕBRD и KfW банке. Централно место у овом пројекту припада увођењу система за управљање квалитетом угља

на тамнавским површинским коповима са изградњом нове депоније за хомоге-низацију угља. У привредном друштву ТЕ-КО „Костолац” у току су припреме за израду пројекта везаног за управљање квалитетом угља на површинском копу „Дрмно”.

Други по реду стручни скуп који се одржава у Лазаревцу, центру рударства Србије, отворио је др Аца Марковић, председник Управног одбора ЕПС-а, који је изразио задовољство што је српска електропривреда нашла начин да овој теми приђе заједно са науком, струком и партнерима из иностранства, како би се питање управљања квалитетом угља што пре решило.

Директор РБ „Колубара” Небојша Ћеран на отварању је истакао да су ле-жишта у колубарском угљеном басену

све раслојенија и да је управљање квали-тетом угља неопходно за нормалан рад блокова у термоелектранама.

Професор РГФ-а Драган Игњатовић рекао је да, иако се велики број тема кандидовао за обраду, брзо се дошло до закључка да је управљање квалитетом угља тема број један.

– Ова тема је и централно место у оквиру пројекта унапре ђења заштите животне средине у РБ „Колубара”, који је основ за добијање кредитне линије. Рударско-геолошки факултет, у складу са Болоњском декларацијом, има обавезу да перманентно едукује не само студенте, већ и друге колеге из струке. У том циљу позвали смо колеге из Немачке, Чешке, Аустрије и Пољске да дођу и изложе своја искуства како бисмо научили нешто ново – казао је Игњатовић.

У име Организационог одбора „МА-РЕН 2011” обратио се Слободан Митровић, директор Дирекције за стратегију и инве стиције у производњи ЕПС-а, који је истакао да је саветовање организовано са циљем да се стручној јавности приближе искуства и начин управљања квалитетом угља на водећим европским коповима, као и опрема која се користи за систем, оn-line контролу и рад на депонијама. Митровић се захвалио свим колегама из иностранства који су учествовали на са-ветовању.

– У овом тренутку припремамо два значајна документа, нови закон о рудар-ству и стратегију управљања мине рал-но-сировинским комплексом Републике Ср бије, која треба да буду основа за је-динствени системски оквир у буду ћности рударског сектора. Када је реч о закону, морамо га прилагодити европским ди-рективама, које се у првој линији одно-се на безбедност и здравље запослених, на заштиту животне средине и смањење емисије CO2. План који ће запослени у рударским и енергетским системима мо-рати да спроведу у циљу приближавања Србије Европској унији подразумева еко-номски оправдано, енергетски ефикасно и еколошко уравнотежено пословање – рекао је Зоран Теодоровић, помоћник министра животне средине, рударства и просторног планирања, и овом прили-ком истакао да су напори ЕПС-а, „Колу-баре” и „Костолца” више него оправдани и да министарство потпуно подржава }}

Организација међународног саветовања „МАРЕН 2011” испунила очекивања. Током два дана представљено 30-ак презентација. Најбољи начин да се дефинишу идеје за реализацију пројекта систематизација искустава оних који већ годинама раде на управљању квалитетом угља

Слободан Митровић

Сним

ио: М

илан

Цви

јети

ћ


БРОЈ 1083 30. Јун 2011 ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss s5



овако значајне пројекте и размишљања менаџмента.

Како је за лист „Колубара” рекао Слободан Митровић, међу народно саветовање „МАРЕН 2011” испунило је очекивања и може се оценити највишом оценом.

– Идеја водиља је била да се чују искуства страних компанија које годинама уназад имају системе за управљање квалитетом угља и можемо закључити да су искуства сваке сличне фирме произвођача угља различита и оригинална и да проблеми са квалитетом угља нигде нису исти. Запослени у „Колубари” и „Костолцу” имали су прилику да слу шајући и систематизујући искуства и зна ња добију нове идеје како на најбољи начин и најефикасније реализовати про јекат уп рављања квалитетом у хомогенизацији угља на коповима. Поред основне теме на саветовању се го ворило и о темама које су предуслов за реализацију пројекта. Прича о опреми за селективан рад на површинским коповима у „Колубари” је присутна годинама уназад. Стручњаци РГФа и фирме „Krrup” су према нашим захтевима урадили истраживање у оквиру студијске документације. Покушали смо да на најбољи начин урадимо техничку процену у анализи најефикасније опреме за откопавање и потврдили смо да је у питању роторни багер погонске ознаке SchRs 630, којих већ има пет на откопавању угља на колубарским копови ма. Предвидели смо набавку овог типа багера за нови коп „Радљево”, као и набавку два багера за коп „ТамнаваЗападно поље”, од чега ће један одмах бити куп љен у циљу

превазилажења потенцијалних проблема могућих недовољних количина угља у 2014. години услед кашњења пресељења Месне заједнице Вреоци – објашњава Митровић.

Једна од тема била је и опрема на депонијама и ове пре зентације су испуниле очекивања. Своја идејна решења пре зентовали су FAM, „Krrup”, TAKRAF и друге европске компаније. Специфичност опреме за депоније је да се не мо

же купити типски по каталогу, већ се израђује према положају и захтевима депоније, количинама и квалитету угља. Те хнолошка решења се одређују током самог пројектовања у односу на тип и услове лежишта.

– О опреми за online контролу говорили су презентери ових фирми. Варијанта за коју смо се ми определили, управљање квалитетом угља са саме етаже у првој фази и са депоније у другој фази, подразумева јако велику одговорност и захтева велику технолошку дисциплину. Скуп организације, од самог софтверског и хардверског решења, зависи само од постојећих људских ресурса у „Колубари”. На припреми овог пројекта радимо већ две до три године, студијски документ завршен је 2006. године и активно радимо на припремама за спровођење овог пројекта. Треба истаћи да су консултанти банака током провере и вршећи анализу, просторнопланску и инвестиционотехничку документацију коју смо урадили за рад тамнавских копова и поља „Ц” и „Б” оценили јако високом оценом. Сматрам да смо стекли виши ниво поверења банкарских установа и пројектантских кућа у Европи, па се надамо да можемо очекивати и додатна ангажовања наших стручњака са факултета и „КолубараПројекта” у пројектима у будућности – рекао је Митровић и истакао да ниједан пројекат, као и припремна фаза нису урађене овако ефикасно, што јасно говори да запослени у ЕПСу и „Колубари” имају одређену зрелост и искуство, што је основни разлог да се припремне фазе пројекта ураде на максимално квалитетном нивоу.

Н. Живковић

s Позитивни ефекти управљања квалитетом

На питање зашто је неопходно увођење система управљања квалитетом угља много је одговора и разлога. Једна од презентација Слободана Митровића, директора Дирекције за стратегију и инвестиције „Електропривреде Србије”, међу обрађеним темама од виталне важности за будућност српске електропривреде даје и јасно дефинисане одговоре мерљивих индикатора који истичу позитивне ефекте управљања квалитетом угља:

Оперативне јединице производиће енергију на вишем нивоу од просечног•Смањење емисије SO•

2 димних гасова

Смањење емисије NO•2 димних гасова

Смањење емисије CO•2

Смањење претходно достигнутих граничних вредности емисија загађивача•Смањење емисија честица прашине у радној средини•Елиминисање гасова насталих услед самозапаљења угља на депонијама•Елиминисање пожара изазваних самозапалом угља •Очување угља – природног, необновљивог ресурса•Уједначење нивоа квалитета угља•Побољшано сагоревање•Мања оштећења опреме•Повећање нивоа расположивости током рада•Нижи ниво специфичне потрошње•Смањење нивоа појединачних коефијицената испада • Н. Ж.

Саветовање испунило очекивања организатора

Сним

ио: М

илан

Цви

јети

ћ




НЕБОЈША ЋЕРАН, ДИРЕКТОР РБ „КОЛУБАРА”, О ЗНАЧАЈУ сАвЕТОвАњА „МАРЕН 2011”

Пионирски подухват унапређења српског рударства

П о завршетку дводневног међународног саветовања „МАРЕН 2011”, са Небојшом Ћераном, директором Ру-дарског басена „Колубара”, разговарали смо о значају и

утисцима са стручног скупа, који је ове године био посвећен теми управљања квалитетом угља.

– Изабрана је права и актуелна тема, а радови су веома добро конципирани. Још једном смо чули, оно што је већ по-знато, да земље у нашем окружењу имају развијен поступак хомогенизације угља, пре свега у циљу спречавања последица у термоелектранама, које могу бити од дневних губитака до озбиљних, чак и хаваријских последица. Један од радова, који је радио Предраг Радовановић из Института „Винча”, показао је да је на ТЕНТ-у Б у испитивањима током новембра и децембра утврђено стварање наслага на цевима испаривача, што је додат-но проузроковало губитке енергије, пораст температуре димног гаса, а практично може бити и веома озбиљних хаваријских по-следица у будућности – рекао је Небојша Ћеран и истакао да је током претходних година било случајева када су блокови ТЕНТ-а имали велике проблеме због квалитета угља, па је због тога било повећано коришћење мазута и отежан је рад система за транспорт пепела, посебно на новом систему на ТЕНТ-у Б.

Лежиште у „Колубари” је све раслојеније, а у будућности ће бити све теже одржавати гарантовани квалитет угља за термо-капацитете. Директор Ћеран истиче важност благовременог почетка припреме документације за пројекат хомогенизације угља. Пре годину и по дана завршена је једна фаза документа-ције и са овом документацијом „Колубара” је конкурисала за не комерцијални кредит EBRD банке, од кога ће средства, по-ред система за управљање квалитетом угља, бити искоришћена за набавку новог система за Поље „Ц” и одлагача за међуслојну јаловину за „Тамнава-Западно поље”.

– Ово је један од послова којим сам најзадовољнији у прет-ходном периоду, с обзиром да је урађен брзо и ефикасно. Прве разговоре смо водили у мају претходне године, сада смо на пра-гу потписивања уговора, а затим следи расписивање тендера и реализација послова. Физибилност пројектног аранжмана и прихватљивост за животну средину управо само бранили на пројекту хомогенизације угља, као централног дела пројекта. Најпре у прелиминарним документима, а потом и у студији која је рађена на Институту „Винча”, показали смо да ће након уградње система за хомогенизацију угља, знатно бити смањена

емисија свих загађујућих материја, повећана поузданост рада блокова, смањен број испада, а лежиште на коповима „Колу-баре” ће бити много боље искоришћено – објаснио је Ћеран и навео да је на саветовању „МАРЕН 2011” истакнуто и оно што у студији није забележено, а мисли се пре свега, на избегавање опасности од стварања наслага на котловским цевима, које могу изазвати озбиљне последице и проблеме.

Директор „Колубаре” објашњава да се у свету већ децени-јама примењује процес хомогенизације и управљања квалите-том угља, али у Србији је ово пионирски подухват. Највећи значај саветовања је у томе што су презентована многобројна искуства фирми из земаља из окружења, а на почетку сваког посла вредно је знати и учити на позитивним и негативним ис-куствима других. Читав концепт хомогенизације угља заснива се на доброј организацији, пре свега на добро и квалитетно урађеним геолошким истраживањима лежишта, квалитетном софтверу и управљању ископавањем, а on-line инструменти пројектовани су за контролу задатог модела и повратну спрегу са задатим моделом.

Велики број презентација на скупу „МАРЕН 2011” у поту-пуности је испунио очекивања и стручној јавности прибли-жио могућности што боље и ефикасније реализације пројекта хомогенизације и управљања квалитетом угља на коповима ко-лубарског басена.

Н. Живковић

Највећи значај саветовања је у томе што су презентована многобројна искуства фирми из земаља из окружења, а на почетку сваког посла вредно је знати и учити на позитивним и негативним искуствима других – рекао је директор Ћеран и истакао да се припремне активности за реализацију пројекта хомогенизације угља у „Колубари” спроводе изузетно брзо и ефикасно

Небојша Ћеран на отварању саветовања

Сним

ио: М

илан

Цви

јети

ћ




„КОЛуБАРА” нАГРАДИЛА нАЈБОЉЕ ЂАКЕ ЛАЗАРЕВЦА, ЛАЈКОВЦА И уБА

Знање је увек на цени

У ченици генерација основних и средњих школа Лазаревца, Лајковца и Уба, општина на чијим територијама Рударски басен „Колубара” врши експлоатацију угља, у Пословод-

ном одбору „Колубаре” су, 23. јуна, добили новчане награде за постигнуте резултате током школовања.

Директор „Колубаре” Небојша Ћеран и његов заменик Владан Радовановић уручили су најбољим средњошколцима и основцима донације у износу од по 25.000 и 20.000 динара, чиме је Рударски басен још једном потврдио да је друштвено одго-ворна компанија.

– Као колектив који делује на територији општина Лазаре-вац, Лајковац и Уб, поносни смо што на тој територији расту добра деца и добри људи. То су деца чији родитељи, па и дедови, у неким случајевима већ деценијама успешно обављају наш по-сао, посао који је прилично важан за Републику Србију, а важан је oнолико колико је важна половина струје која се годишње произведе у земљи. Овај регион, који то можда није у админи-стративном смислу, али у функционалном често јесте, ви треба да вучете напред. И ово није фраза, већ чињеница. Другачије не може да буде – рекао је Ћеран на пријему, а потом додао:

– Имали смо периода у нашој историји када су лоши ђаци вукли земљу, а они је никада нису одвели на добро место. На нама старијима је да се потрудимо, дајући прилику добрим ђацима да у будућности све више вуку земљу у правом смеру. Награђивање може да буде једна лепа пракса и порука да без пажње према најбољој деци нема напред. Учите, вратиће вам се то кад-тад у животу.

Најбоља ученица Гимназије у Лазаревцу је Јована Филиповић, Техничке школе „Колубара” Јована Милић, лајковачке Средње школе „17. септембар” Ивана Јовановић, Техничке школе „Уб” Ивана Петронић, а Гимназије „Бранислав Петро-нијевић” из Уба Оливера Бојић, Тања Ивановић, Тијана

Јор данов и Драгана Марковић. Новчане награде добили су и мали матуранти. Основну школу „Свети Сава” из Великих Црљена представила је Тамара Јевђевић, ОШ „Вук Караџић” из Степојевца Ана Томић, а лазаревачке школе „Дуле Караклајић”, „Војислав Вока Савић” и „Кнез Лазар” Стефан Булатовић, Ивана Тешић и Теодора Пејовић. У јунковачкој ОШ „Сло-бодан Петровић Крцун” најбољом је проглашена Анастасија Белаћевић, а у барошевачкој ОШ „Милорад Лабудовић Ла-буд” Татјана Милојевић. Ученик генерације ОШ „Михаило Младеновић Сеља” из Дудовице је Бранислав Гајић, вреочке ОШ „Диша Ђурђевић” јесте Данило Жарковић, а лајковачке ОШ „Миле Дубљевић” Михајло Живковић. Међу основцима ОШ „Димитрије Туцовић” у Јабучју најуспешнија је Емилија Пантелић, у убској ОШ „Милан Муњас” најиста кнутији је Стефан Бабић. Професори радљевске ОШ „Душан Даниловић” најбољом сматрају Кристину Милетић, ОШ „Свети Сава” у Памбуковици Бобана Јовића, а у Бањанима, у ОШ „Рајко Михаиловић”, Николу Јокића. Признање да је најбоља у својој Музичкој школи „Марко Тајчевић” у Лазаревцу, као и новчану награду „Колубаре”, добила је и Наташа Пантић.

Ученике су, како су рекли, награде веома обрадовале и, учи-нивши их поносним, истовремено им дале подстицај да даљи рад и усавршавање.

Захваљујући се у име свих награђених ученика, Јована Филиповић је казала:

– Велика нам је част што смо примили ове награде. Труди-ли смо се, пре свега, да стекнемо знање ради нас самих и наше будућности. Међутим, када за то знање добијамо једно овак-во признање, свакако да је оно велики подстрек за наше даље школовање. Надам се да ће оваквих акција за младе бити и у будућности, пошто заједно уз вашу подршку можемо доприне-ти унапређењу наше земље.

Како је на пријему речено, постоји идеја да фотографије ђака генерације, уз написе попут „Најбољи”, на билбордима то-ком лета стоје у градовима из којих они долазе. Такође, очекује се да награђивање постане традиционално.

Додељивању награда присуствовали су чланови пословод-ства „Колубаре”, представици локалних самоуправа, професо-ри, директори школа и родитељи ученика. М. Караџић

За осам великих и 16 малих матураната Рударски басен издвојио преко 500.000 динара, потврдивши још једном да је друштвено одговорна компанија

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин




ОДРЖАНА 34. СЕДНИЦА СКУПШТИНЕ РБ „КОЛУБАРА”

Мере штедње донеле резултате

Н а иницијативу директора Рударског басена „Колубара” Небојше Ћерана Скупштина привредног

друштва је на седници, одржаној 21. јуна, донела одлуку да се новчано награде најбољи ученици основних и средњих школа општина Лазаревац, Лајковац и Уб. На тај начин је РБ „Колубара” показала висок степен корпоративне и друштвене одговорности према локалним заједницама, на чијој територији се експлоатише угаљ и реализују развојни пројекти.

Образлажући пословне резултате за прво тромесечје, иако то није статутарна обавеза, Љубиша Некић, помоћник директора „Колубаре” за економскофинан сијске послове, нагласио је да је произ водња откривке премашена за 10,5 одсто и износила је 17,4 милиона кубика, док је у истом пе риоду произведено 8,4 милиона тона лигни та, што је за 3,7 одсто више од плана.

Сходно производним, остварени су и добри финансијски резултати, а добит је 1,2 милијарде динара, 11 одсто више од плана, а за 27 процената више у односу на исти период прошле године.

Значајно је да су расходи мањи од планираних, чиме су мере штедње и рационализације дале очекиване резултате. Сагледавањем финансијске си туације, како се наводи у извештају, приливом средстава од продаје угља тер моелектранама, индустрији и широкој потрошњи и од других прихода, било је могуће измирити обавезе за трошкове запослених, одржавање опреме, остале по словне и јавне расходе и обавезе по кредитима, осим обавеза по задужењима у ЕПСу.

Анализом финансијских показатеља, као што су финансијска сигурност, задуженост и профитабилност, може се закључити да је РБ „Колубара” стабилно и поуздано привредно друштво. Остварена продуктивност на једног запосленог, примера ради, износила је 818 тона лигнита и већа је за 3,3 одсто у односу на исти период у прошлој години.

Да би РБ „Колубара” могла набавити недостајаћу механизацију за потребе производње и рекултивације, донета је одлука којом се задужује код пословне банке, по краткорочном кредиту у износу од 500 милиона динара.

Када је реч о запослености, настављена је тенденција смањења броја запослених, тако да је крајем марта у РБ „Колубара” било 9.968 радника. Просечна старост запослених је 43 године, а просечан радни стаж 23 године. Охрабрујући је податак да је остварено 13,4 одсто мање часова продуженог рада у односу на исти период минуле године, али забрињава податак да је боловање веће за 5,5 процената.

Коментаришући извештај о пословању Слободан Митровић, овлашћени представник ЕПСа као оснивача, позитивно је оценио напоре РБ „Колубара” у производњи јаловине и угља, али је истовремено изразио забринутост због тога што се прекопланска производња економски не одражава на финансијско пословање привредног друштва. Због извоза електричне енергије мање су депоније на ТЕ „Никола Тесла”, па је, по његовом предлогу потребно упутити писмо надлежнима у ЕПСу како би се указало

на последице таквог понашања, јер треба мислити и на производњу угља у годинама које долазе.

Према допунама Правилника о коришћењу средстава за рекламу, пропаганду, репрезентацију, спонзорство и донацију у РБ „Колубара”, о чему је известилац био Ратко Јовановић, руководилац Сектора за правне, кадровске и опште послове, усвојене су одређене измене у складу са Одлуком Управног одбора ЕПСа од 21. априла ове године. Између осталог, како се каже у одлуци, о одобравању средстава за спонзорства и донације зависног привредног друштва одлучује директор привредног друштва у оквиру годишњег програма пословања за поједине области, било да се ради о науци, образовању, култури, здравству и др.

Кључно опредељење у поступку одобравања средстава за спонзорства и донације је да се обезбеди финансијска подршка појединцима и организацијама за активности и пројекте којима се обезбеђу је друштвени, економски и технолошки напредак и реализација иновативних пројеката, што ће имати позитиван утицај на пословни углед ЕПСа и његових зависних привредних друштава у различитим областима, наглашава се у одлуци о критеријумима и начину коришћења средстава за спонзорства и донације.

У поређењу са истим периодом прошле године РБ „Колубара” је смањила спонзорства и донације, али тиме није угрожена добра пословна политика издвајања средстава за различите објекте и активности. На Скупштини РБ „Колубара” донета је одлука да се за Спортско друштво „Колубара” издвоји седам милиона, а по три милиона динара за Центар за културу и Ватрогасну станицу у Лазаревцу. За друге донације издвојено је 8,2 милиона динара. М. Ђоковић

Остварена добит износи 1,2 милијарде динара. Кредитним аранжманом од 500 милиона динара биће набављена помоћна механизација за производњу и рекултивацију

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин

s9



пословањ

е ип

роизвод

ња


МАЈСКА ПРОИЗВОДЊА КОПОВА РБ „КОЛуБАРА”

Пребачени планови угља и откривке

Н а површинским коповима Рудар-ског басена „Колубара” у мају је произведено преко 1,7 милиона

тона угља, што је за око 11 одсто више од плана.

Према информацијама добијеним од Љубивоја Гачића, руководиоца Службе за координацију производње „Колубаре”, сви копови су и у овом месецу пребаци-ли планове угља. Поље „Д” је, са ископа-них 987 хиљада тона лигнита, остварило највећу производњу и највећи пребачај плана од близу 19 одсто. Коп „Велики Црљени” је дао око 156 хиљада тона угља, или четири одсто преко плана. На копу „Тамнава-Западно поље” ископано је више од 362 хиљаде тона лигнита, што је за око два одсто изнад плана. На Пољу „Б” је произведена 271 хиљада тона угља, што је незнатно више од биланса.

Производња откривке у „Колубари” у априлу је износила око 6,5 милиона ку-бика, што је за 11 одсто више од плана.

Посматрано по коповима, Поље „Д” је имало највећу производњу, преко 3,1 милиона метара кубних јаловине, или 11 одсто преко плана. На копу „Тамнава-Западно поље” је откопано и одложено преко 2,5 милиона кубика откривке, што

је за око 21 одсто више од плана. Поље „Велики Црљени” је, са производњом од 384 хиљаде кубика јаловине, остварило највећи пребачај плана од 28 одсто. Поље „Б” је дало 536 хиљада кубика откривке, што је око 76 одсто од планираних ко-личина. Узрок подбачаја плана је застој у раду II БТО система због кварова на багеру. Д. Вуковић

Ископано преко 1,7 милиона тона лигнита и 6,5 милиона кубика откривке

s Петомесечна производња већа од плана

За првих пет месеци у Рударском басену „Колубара” је ископано преко 12,4 милиона тона лигнита и 28,5 милиона кубика откривке. План угља је пребачен за око осам, а јаловине за пет одсто.У првој половини јуна на површинским коповима је произведено више од 898 хиљада тона лигнита и 3,4 милиона кубика откривке. У односу на план, производња лигнита је већа за 22, а јаловине за 11 одсто.Депоније ТЕНТ-а су половином јуна биле попуњене са 140 одсто у односу на биланс, а максималну попуњеност су имале депоније ТЕК-а и ТЕ „Морава”. Д. В.

Највећа дневна производња откривкеНајвећа дневна производња открив-

ке на површинским коповима Рудар-ског басена „Колубара” остварена је 12. јуна.

На свих 11 јаловинских система на четири површинска откопа „Колубаре” откопано је и одложено 322.985 куби-ка јаловине. Према речима Живоји на Јовановића, директора „Површинских копова”, у дану када је забележен ре-корд, багери на свим системима за от-ко павање јаловине радили су без ве-ћих и дужих планских и непланских застоја. Н. Ж.

Производња „Прераде”„Прерада” је, остваривши укупну

производњу од око 5,8 милиона тона угља, пребацила план за мај за 19,5 од-сто.

У овом периоду, Мокра сепарација и Железнички транспорт укупно су произвели, односно превезли 333.689 тона лигнита, што је чак 50 одсто више од планираног. Прекопланску производњу од 16,6 одсто остварио је и погон Сушара, јер је уместо планира-них 48 осушено 56 хиљада тона угља.

Сува сепарација је током маја, про-извела 981.379 тона угља, и тако ос-тварила пребачај од 12 одсто, док је у Топлани уместо планираних 42, произ-ведено 42.268 кубика технолошке паре.

Према подацима Службе произ-водње, у првих 15 дана јуна, једини погон који је остварио прекопланску производњу у овом периоду је Сува сепарација, и то пребачај од 100 одсто. Остали погони нису достигли плани-рану производњу, али су ипак оствари-ли релативно добре резултате. Р. Л.

Пауза због ремонатаЗбог ремоната који се током читавог

јуна и почетком јула изводе у погонима Сушаре и Суве сепарације, направљена је пауза у испоруци угља запосленима у Рударском басену „Колубара”. Према подацима малопродајне службе Ко-мер цијалног сектора до 31. маја, када је почео ремонт, сушени угаљ примило је 2.580 радника а обрада података је урађена за близу 3.500 радника. Са си-ровим угљем снабдевено је 1.240 рад-ника, а на обрађеним списковима се налазило око 2.000 корисника кредита. У малопродаји су до сада добили 25 спискова са подацима о радницима ко-јима је одобрен кредит за куповину уг-ља, али ово није коначан број јер је још увек у току обрада података. М. Р.

Месечни планови производње угља пребачени на свим коповима

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин




ОДРЖАН САСТАНАК ОДБОРА ЗА ИНТЕГРИСАНИ СИСТЕМ МЕНАЏМЕНТА РБ „КОлуБАРА”

Анализиране провере квалитета

С астанак Одбора за интегрисани систем менаџмента Рударског басена „Колубара” одржан је 24. маја. Том приликом анализиран је извештај о интерној провери за постојеће

стандарде квалитета. Контрола која је обављена од фебруара до априла, показала је да се у привредном друштву „Колубара” ефективно примењује и побољшава систем управљања квалитетом, систем управљања заштитом животне средине и систем управљања заштитом здравља и безбедности на раду.

Слободан Спасојевић, руководилац Службе за документовање и примену интегрисаног менаџмент система, нагласио

је да је приликом контроле утврђена 181 корективна мера, од којих се 54 односи на квалитет, 61 на заштиту животне средине, а 66 на безбедност, углавном због коришћења заштитне опреме, упутстава за безбедан рад и обележавање путева за евакуацију. Разматрани су и усвојени предлози за процедуру производње резервних делова од „Колубариних” материјала, израде пројектне документације и управљање основним средствима. На састанку је утврђено да постоји проблем са спорим решавањем проблема заштите животне средине у „Преради” и спором продајом отпада, која је једним делом условљена и пословима на процедурама за управљање и отпис основних средстава. Било је речи и о безбедности и здрављу на раду и заштити од пожара и усаглашавању ове области са законском регулативом.

Д. М.


Набавка добара извршена или покренута са чак 97,5 одсто

КОМЕРЦИЈАлНИ СЕКТОР РуДАРСКОГ БАСЕНА „КОлуБАРА”

О д априла прошле године, поред набавке добара, у надлежности Комерцијалног сектора Рударског басена „Колубара” је и набавка услуга и радова која се претходних

година одвијала на нивоу огранака привредног друштва. Уз бољу организацију и ефикаснији рад сви послови се одвијају задовољавајућом динамиком. Према Годишњем плану набавке за потребе „Колубаре”, за набавку добара билансирана су средства од 4,1 милијарде, за набавку основних средстава 204 милиона, за набавку услуга 6,5 милијарди, за радове 237 милиона и за инвестиције 5,7 милијарди динара. Само набавка добара обухвата преко 27 хиљада различитих позиција неопходних за инвестиционо и текуће одржавање.

У првих пет месеци ове године Сектор за комерцијалне послове већ је набавио или покренуо поступке набавке добара у вредности од око 4,047 милијарди динара, што је чак 97,5 одсто од плана за ову годину. По закљученим уговорима испоручено је робе у вредности од око једне милијарде, а за преостали део је или у току поступак уговарања или поступак испоруке.

Када је реч о реализацији плана набавке основних средстава до почетка јуна, у току је набавка која вредносно износи око 80 одсто од планираних средстава за ову годину. У области набавке услуга и радова, укључујући и уговоре који су у претходној години закључени са „Услугама”, „Угоститељством” и за превоз радника, план је реализован са преко 62 одсто. Кад је реч о плану набавке добара за потребе инвестиција, набављено је или је у поступку набавке нешто испод 50 одсто од плана.

У поређењу са стањем набавке у првих пет месеци прошле године, када је било 66 одсто од плана што започето, што реализовано, сада је готово 50 одсто више урађено. О активностима Комерцијалног сектора, више појединости сазнали смо од Ђола Јечменице, руководиоца Сектора за комецијалне послове:

– Чињеница је да смо се организовали боље и да брже радимо. Сазнање да се ремонти први пут морају обавити са робом која се набавља у овој години, утицало је да приоритет нашег рада буду ове набавке и због тога се у овом периоду урадило више у односу на претходну годину. Једна од најбитних активности у Комерцијалном сектору је да се испрати план ремоната и да се роба која је неопходна за ивестиционе оправке према плану испоручи у зацртаном року. За досадашње ремонте који су рађени у првих пет месеци, а закључно са БТД системима на „ТамнаваИсточном пољу” и „ТамнаваЗападном пољу”, већих проблема у набавци робе за ове потребе није било. Даљи приоритети у набавци робе су за потребе ремоната БТУ система на Пољу „Б”, Пољу „Д” и ремонте I и II фазе Суве сепарације, Оплемењивања и Железничког транспорта „Прераде”. У досадашњем раду већих проблема није било, једино је евидентан проблем набавке котрљајућих лежајева и чаура и то је на путу превазилажења – каже наш саговорник и истиче:

– Посебна пажња усмерена је на набавку средстава и опреме личне заштите. Планирана средства за ове потребе у текућој години су око 87 милиона динара од чега је у поступку набавке, уговорено или су испоруке у току радних одела за око 32 милиона динара, заштитне обуће за око 20 милиона и осталих средстава и опреме личне заштите за око 35 милиона динара.

Поред редовних активности Комерцијалног сектора у области набавке, у области продаје први пут се ради продаја угља за трговине путем јавног позива за прикупљање пријава за куповину угља. Јавни позив је затворен 6. јуна и до тада је Комерцијалном сектору пристигло око 720 пријава за учешће у овом поступку. Примљен је неупоредиво већи број захтева за испоруку угља од онога што је „Колубара” у овом моменту у могућности да испоручи. У складу са правилима јавног позива и Правилником о продаји угља, комисије раде на утврђивању ко од потенцијалних купаца испуњава услове за куповину угља.

М. Радосављевић

У приоритету набавке за ремонте. У току испоруке радних одела и заштитне обуће

Контрола показала ефективну примену система управљања квалитетом

s11



син

ди

кат


активнОсти синДиката „нЕЗависнОст”

Норвежани у посети „Колубари”П редставници Синдиката индустрије и енергије Норвеш

ке боравили су почетком јуна у Србији и том приликом посетили Рударски басен „Колубара” на позив колега из

Гранског синдиката хемије, неметала, енергетике и рударства „Независност”.

Председник норвешког синдиката Леиф Санде и потпредседник Тјере Валскар, чији су домаћини били Милорад Пановић и Драган Весић, челници УГС „Независност”, упознати су са актуелним проблемима транзиције и економске кризе са којима се суочавају синдикални покрети у Србији.

У име пословодства Рударског басена „Колубара” гостима се обратио Јеленко Мићић, помоћник директора за инвестиције, развој и унапређење производње. Говорећи о значају „Колубаре” за функционисање електроенергетског система у Србији, развојним пројектима, реша вању питања заштите животне сре дине

и уклапању у европске стандарде пословања, он је указао и на чврсту опредељеност пословодства да се непрекидно уна пређује социјални дијалог и развија партнерска сарадња са синдикатима који заступају интересе запослених у „Колубари” и у такозваним „издвојеним предузећима”. Током једночасовног разговора са помоћником директора за инвестиције, развој и унапређење производње РБ „Колубара”, представници Синди ката индустрије и енергије Норвешке показали су велико ин тере совање за развој „Електропривреде Србије”, „Колубаре”, за укључивање ЕПСа у регионално тржиште елек тричне енер гије, као и за положај запослених у највећем српском јавном предузећу.

Током једнодневне посете Лазаревцу и „Колубари” гости из Норвешке су обишли површински коп „ТамнаваЗападно поље” и Споменкостурницу Колубарске битке.

Д. Матић


Колубарци најбољи спортисти

ОДРЖанЕ РаДниЧкЕ сПОРтскЕ иГРЕ „уГЉаРа”

Р адничке спортске игре Координације за производњу угља, популарних „угљара”, по седми пут одржа

не су од 15. до 18. јуна у Врњачкој Бањи.Око 500 учесника из екипа „Колу

ба ре”, „Костолца”, „Косо ва” и „Подземне експлоатације”, која је била домаћин ових су срета, у три такмичарска дана, одмерило је снаге у 15 спортских дисциплина. Умећа су показана у малом фудбалу, кошарци, стрељаштву, стоном тенису, куглању, шаху, риболову, надвлачењу конопца, пливању, пикаду и одбојци. Екипу „Костолца” са 150 такмичара предводио је Зоран Танасић, док је „Колубару” представљало 160 учесника са вођом тима Радивојем Максимовићем. Драгиша Терентић предводио је тим од 130 такмичара екипе „Косова” из Обилића, а домаћина игара представљало је 130 учесника на челу са Гораном Николићем.

Апсолутни победници овогодишњих сусрета „угљара” су радници Рударског

басена „Колубара” са освојених 56 поена, друго место са 43 бода припало је „Костолцу”, док се на тре ћу позицију пласирала „Подземна експлоатација” са 31 бо

дом. Екипа „Косова” је четврта са 20 пое на и освојеним пехаром за ферплеј.

Вођи победничке екипе Радивоју Максимовићу пехар је уручио председник Координационог одбора „угљара”, Бранислав Марковић. За победу у генералном пласмнану „Колубара” је освојила прелазни пехар, који је Миодрагу Ранковићу, председнику Синдикалне орга низације „Колубара”, уручио Милан Ђорђевић, председник Синдиката радника „Електропривреде Србије”.

На пригодној свечаности сусрете је отворила Снежана Ву ковић, председница Управног одбора „Подземне експлоатације”, а затворио Небојша Ћеран, директор Рударског басена „Колубара”.

Д. Матић

Колубарини „конопаши” у акцији

Изабрани на конкурсу „Ви сте нам потребни” потписали уговоре на неодређено време

Након годину дана рада, 40 запослених који су у радни однос у Рударски басен „Колубара” примљени на јавном конкурсу „Електропривреде Србије” под слоганом „Ви сте нам потребни” потписали су, почетком јуна, уговоре на неодређено време.

Јуна 2010. године, највећи произвођач угља у Србији подмлађен је са 48 младих академаца рударске, машинске, електро, правне и економске струке. После годину дана рада и успешно положених приправничких испита, са сагласношћу ЕПСа, „Колубара” је као и друга привредна друштва, богатија за нове младе стручњаке. Н. Ж.

Сним

ио: З

оран

Чол

ић



зеле

на

стра

на


БЕЗ ПРЕДАХА У СЛУЖБИ ЗА БИОЛОШКУ РЕКУЛТИВАЦИЈУ

Јабуке под сталним надзоромП оучени непријатним искуствима

из прошле године око продаје неких пољопривредних производа

са рекултивисаних површина Рударског басена „Колубара”, у Служби за биолошку рекултивацију су одлучили да ове године реагују раније, па je на састанку са представницима Службе продаје, крајем маја, договорено више неопходних активности.

– С обзиром да се читава процедура око продаје некако отегне, ми смо комерцијалном сектору благовремено доставили податке о очекиваним приносима и предлог продајних цена, а на састанку у Служби продаје договорили да се лицитација и читава процедура потписивања уговора за продају пољо привредних производа заврши унапред, како би се, чим културе досегну фазу зрелости, одмах могла организовати берба, односно жетва – каже мр Гордана Томашевић, руководилац Службе за биолошку рекултивацију.

Већ током јуна, према договору, требало би да се организује лицитација за продају меркантилне пшенице са око 48 хектара (очекивани принос је између три и три и по тоне по хектару), затим лицитацијa за продају луцерке са укупно 20 хектара (очекује се принос од око 12 тона детелине), као и лицитација за продају јабуке са седам хектара (процењени принос је 105 тона).

Што се тиче јабука, да би се избегла непријатна ситуација од лане, када су због процедуре продаје која се „непланирано

отегла” и недовољно ефикасног система обезбеђења, „љубитељи” овог воћа успели да покраду читав род са парцеле у Барошевцу, из Службе су овог пута директору „КолубараУслуга”, Душку Обрадовићу, упутили захтев за појачаним надзором воћњака у три смене (24 сата), у периоду од краја августа до завршетка бербе, која ће почети у другој половини септембра. Тим поводом технички директор овог предузећа Слободан Жујовић је за наш лист рекао да неће бити проблема да се оствари појачан надзор чим налог за то дође из Службе обезбеђења РБ „Колубара”.

С обзиром на садашњи период године, у Служби за биоло шку рекултивацију се врше припреме за јесењу сезону пошумљавања на одлагалиштима површинских копова и почетак реализације неких нових пројеката у „Колубари”.

Нажалост, нешто ће морати поново да се ради, као пошу мљавање завршне косине ЦветовацСумеђ на „ТамнаваИсто чном пољу”, озелењене јесенас, јер се на четири хектара ниједна садница није примила. По речима Томашевићке, разлог овог не баш пријатног догађаја биће познат када стигне извештај од надзорних инжењера Одељења за шумарство и инжењера „Ко лубараУслуга”.

У току су припреме за наставак реализације пројекта пошу мљавања 17 хектара завршне косине одлагалишта на „ТамнаваЗападном пољу”, који се спроводи са Институтом за низијско шумарство из Новог Сада и уз донацију Министарства

животне средине, рударства и просторног планирања Србије.

– Инсистираћемо да се на јесен оба ви техничка припрема земљишта на преосталих 10 хектара, а истовремено смо са „Пројектом” започели договоре о изради пројекта система за наводњавање и прихрану садница на тој локацији. То је у „Колубари” први пројекат те врсте и он би нам представљао драгоцено искуство код изградње расадника за производњу садног материјала и травног бусена ко ји планирамо на „ТамнаваЗападу”, на локацији код водовода у Каленићу – каже мр Гордана Томашевић. С. Младеновић

„Колубара” и грађани у акцији „Очистимо Србију”Више од 200 великих врећа пластичног отпада и две пуне тракторске приколице

дрвеног отпада уклоњено је са обала проточног језера у Цветовцу 4. јуна, у склопу велике акције Министарства животне средине, рударства и просторног планирања „Очистимо Србију”, а поводом светског Дана планете Земље.

Уз логистичку подршку Рударског басена „Колубара” и координацију Сектора за заштиту и унапређење животне средине, акцији су се придружили представници удружења грађана „Наше огњиште” и „Стари акцијаши”, еколошких друштава „Медошевац” и „Стрмово” и чланови удружења риболоваца „Турбина”.

– Пада у очи да је „Наше огњиште” из Лазаревца, као организатор, већ другу годину са нама, да су нам се придружили Медошевчани, и то је за сваку похвалу, а да еколошка друштва лоцирана у окружењу језера нису за годину дана показала никакву заинтересованост за организацију или учешће. Очигледно да је свест о заштити животне средине још увек „привилегија” малог броја наших суграђана и због тога је врло битно да „светла позорнице” буду усмерена на оне који добровољно раде за опште добро локалне заједнице и сопственим примером доприносе еколошком васпитању деце – каже за наш лист Бранислав Пајић, руководилац Службе за заштиту животне средине Површинских копова. Он наглашава да РБ „Колубара”, као главни покровитељ сваке акције чишћења, јасно исказује своју друштвену одговор ност за очување животне средине и подршку онима којима имају неку сличну иницијативу. С. М.

мр Гордана Томашевић

Сним

ио: М

илан

Цви

јети

ћ

s13


sssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss из огран

акабасен

а


нА КОПу „ТАМнАВА-ЗАПАДнО ПОЉЕ” у РАД ПуШТЕнА нОВА ОПРЕМА

Завршена прва фаза инвестиција

н а површинском копу „Тамнава-Западно поље”, 13. јуна скромном свечаношћу обележен је почетак транспорта новог бандвагена BRs/Ars 1600 са монтажног плаца на

радну позицију, односно прву линију угљеног система.Вредност инвестиције је 5,78 милиона евра. Машина тешка

око 650 тона и дуга 78 метара има капацитет 4.800 метара куб-них на час. Конструктор справе је ТКФ („Тисен Круп”), а мон-тажа је поверена „Колубара-Металу” и трајала је непуну годину дана.

– Са завршетком овог бандвагена настављен је инвестицио-ни циклус у „Колубари” који смо започели пре четири године. Реч је о другом од два бандвагена која смо урадили. Први је био за Поље „Д”, овај за „Тамнава-Западно поље”, а завршили смо и монтажу хаварисаног „глодара 9”. Овим је окончана прва фаза улагања у опрему на „Тамнава-Западном пољу” и обезбеђени су услови да овај коп несметано производи 12 милиона тона угља годишње – рекао је Владан Радовановић, заменик директора РБ „Колубара”.

Према његовим речима, ова улагања обезбедиће потребан ниво производње само током ове и наредне године. Зато је не-опходно, а фаза уговарања је већ у току, што пре набавити нови багер који би био укључен у производњу 2014. године.

По пројектима набавка је предвиђена за 2013. годину, а планирана је и набавка самоходног транспортера са пратећим бандвагеном и одлагача за одлагање међуслојне јаловине већег капацитета. Озбиљан инвестициони циклус у „Колубари” под-разумева и набавку једног јаловинског система вредности 80 милиона и набавку опреме за хомогенизацију угља од 40 ми-лиона евра. Тиме ће бити завршен инвестициони циклус у за-падном делу басена „Колубара”, на коповима „Тамнава-Западно поље”, „Велики Црљени” и Поље „Г”.

– Ово је још један заједнички пројекат РБ „Колубара” и „Метала” и део је наших напора ка обезбеђењу потребних ка-

пацитета за остваривање производње од 70 милиона кубика јалови не и 30 милиона тона угља, неопходних за одржавање елек-троенергетског биланса Србије. Пројекат за ову машину је дело немачке фирме „Тисен Круп”. „Колубара” и „Метал” су заједно са Дирекцијом за производњу енергије и Дирекцијом за стратегију и инвестиције ЕПС-а урадиле свој део посла. Машина је грађена по најсавременијим стандардима који подразумевају челичну конструкцију и машинску опрему и задовољавају све захтеве сав-ремених површинских копова. Јефтинија је од бандвагена завр-шеног прошле године јер је „Колубара” постала власник техничке документације, односно технологије која обезбеђује могућност „Колубари” да са својим партнерима направи још оваквих маши-на – речи су Саве Ковачева, директора „Колубара-Метала”.

Бандваген 1600 заменио је „бандваген 3” који је демонтиран и пресељен на Поље „Б”. После функционалних проба на монтаж-ном плацу, Комисија за интерни технички преглед и пријем дала је дозволу за транспорт на радну позицију. Након транспорта почео је пробни рад од десет радних дана. Током прва два дана се пробни рад реализује у две смене, а затим у све три, уз при-суство конструктора из „Крупа”. Нову опрему на копу очекује и доказ капацитета. М. Димитријевић

Завршетак монтаже бандвагена 1600 предуслов за производњу од 12 милиона тона угља на копу „Тамнава-Запад” до краја идуће године


Померен рок завршетка насеља

БОЉи РАДни услОВи ЗА ЗАПОслЕнЕ нА „ТАМнАВА-ЗАПАДнОМ ПОЉу”

р ок за завршетак изградње насеља за смештај радника на површинском копу „Тамнава-Западно поље” је поново по-мерен. Уместо да кључеви завршеног и опремљеног об-

јекта, рађеног по систему „кључ у руке”, буду предати 15. маја, то би, према најновијем договору надлежних из „Колубаре” и КГЛ-а (извођач радова), требало да се догоди 29. јуна. У том слу-чају усељење у нове просторије могло би се планирати 1. јула.

Директор Сектора инвестиција и унапређења технолошког развоја РБ „Колубара” Слободан Марковић и технички дирек-тор КГЛ-а Слободан Мијушковић су 14. јуна посетили гра-дилиште. Према речима Слободана Марковића, проблем који „кочи” завршетак радова је недостатак финансијских средстава у КГЛ-у. Опрема коју „Грађевинар” не прави (расхладна опрема,

део канцеларијског намештаја) је поручена и уплаћен је аванс, али нема довољно средстава да се исплати пун износ.

– Да бисмо савремени објекат вредан 250 милиона динара могли што пре да ставимо у функцију, настојаћемо да обезбе-димо пет милиона динара који су „Грађевинару” потребни за завршетак објекта. Усељење у насеље допринеће да се знатно побољшају услови рада. Највише ће утицати на скраћење вре-мена потребног за улазак и излазак из копа – каже Слободан Марковић.

Према његовим речима, спољашње уређење не мора одмах бити завршено. Биће посејана трава, а за комплетно уређење не-опходан је завршетак пројекта уређења простора.

М. Д.

Почетак транспорта бандвагена

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин




разговор са миланом петровићем, директором поља „д”

Недостају производни радници

Н а површинском копу Поље „Д” редовни годишњи ремон-ти тешке механизације хватају пун замах. Како то обично бива, у овај велики и одговоран посао ушло се крајем фе-

бруара и ако не буде непланираних потешкоћа, трaјаће до краја октобра. Током тог периода биће ремонтовано шест јаловинских и два угљена система, као и остала ситнија механизација, тако да ће се у предстојећи зимски период, и поред отежавајућих, објективних околности, ући са механизацијом која ће у потпу-ности бити спремна да оствари планиране производне задатке.

Током овог месеца радници „Колубара-Метала” и стручне екипе из радионица са овог копа раде на ремонту БТУ система. Реч је о угљеном систему који ради у централној зони копа на откопу лигнита који је, током претходних година, откривен у зони Вреоца.

– Радови теку по плану и за сада, немамо озбиљнијих по-тешкоћа на реализацији планираних радова. Ремонт ће трајати до краја јуна када, по плану, у редован годишњи ремонт улази III БТО систем, који је током „оне велике реконструкције”, која је урађена пре две године, сачињен од делова ремонтованих си-стема и који је у производни процес укључен након 20 година, јер су се током прошле године за то стекли услови. На њему сада раде „глодар 1” и нови бандваген, а сви досадашњи тестови, као и резултати које он остварује на откопу јаловине, показују да смо овај помало изнуђени посао урадили како треба. Верујем да ни током ремонта неће бити непланираних потешкоћа и да ће уобичајени и планирани послови бити урађени квалитетно и на време. Имамо и један додатни посао који се односи на комплет-но измештање одлагалишног дела система, што ће наше екипе, уверен сам, урадити како ваља и правовремено – каже Милан Петровић, директор Поља „Д”.

До сада је урађена, отприлике, половина планираног посла?

– Да, почели смо са ремонтом II БТО система и до сада су завршени ремонти II БТО, I БТО и БТС система, који ради на откопу угља у јужном делу копа. Ремонт БТУ система се при-води крају, а током месеци који следе биће урађени ремонти и преосталих система. Потом следи ремонт преостале „ситније механизације”, а колико је то „ситна механизација” можда нај-речитије говори податак да су неке од тих машина (типа ЕШ) тешке и до 700 тона и које сачињавају, осим металних, и други најчешће компликовани механички и електрично-електронски склопови.

У том делу најозбиљнији послови нас чекају на ЕШ-у 29 који ће, ове године, бити комплетно ревитализован док ће се на осталих седам урадити уобичајени годишњи ремонти – каже Петровић.

Производни резултати су, упркос планираним и неиз-бежним застојима делова механизације, и даље веома добри?

– Ми се, обично са тим не хвалимо, тако је годинама, па у том смислу, ни ова година није изузетак – каже уз смешак ди-ректор Петровић.

Количине откопаног лигнита, за непуних првих шест месе-ци ове го дине, јесу за око милион тона угља боље од планира-них или, говорећи језиком процената, остварена производња је чак 27 одсто боља од планиране.

Добри резултати, и поред изузетно неповољног окружења, остварени су и на откопу јаловине до половине месеца који је на

измаку. Откопано је 14,6 милиона кубика, што је за око милион кубика (или нешто више од шест процената) изнад плана.

Морамо нагласити да се откоп јаловине на такозваној источној кипи обавља уз огромне потешкоће и велики ризик. Као што се зна, реч је о јаловишту које је настало шездесетих година прошлог века и које, на сваком кораку, „вреба” са новим изненађењима. Како је реч о огромној маси (процена је да је на овом простору одложено око 40 милиона кубика јаловине) принуђени смо да поред осталих уобичајених провера овде обављамо и додатна испитивања терена, како не би угрозили људе и механизацију. Различити кабасти материјали, који су онда затрпани у овом јаловишту, постали су саставни део на-ших брига, али нас све више плаше и ометају у послу огромна језера воде и блата на која наилазимо током откопа јаловине, тако да се овде осим уобичајених клизања и клизишта повре-мено појављују и „тецишта” дугачка и по неколико стотина ме-тара, која настају када отворимо неко од тих подземних језера. Тада пут нижих делова копа крену бујуце воде и блата чија је за-премина и по неколико десетина кубних метара. Када се то до-годи додатна испитивања радимо у остатку заводњеног терена, како би се створили услови за даљи рад механизације. У овом делу копа ради и „глодар 9”, једна од најтежих и најмоћнијих машина на површинским коповима. На срећу, до сада нисмо имали озбиљнијих инцидената, иако смо током минуле три го-дине на овом делу копа откопали и одложили око 20 милиона кубика јаловине, што чини скоро половину земљане масе која се са ових простора мора склонити – истиче Петровић.

Причу са првим човеком нашег најмоћнијег копа по ко зна који пут завршавамо на исти начин.

– Радници, радници... недостају нам радници. Поље „Д” у овом тренутку запошљава 2.136 радника, што је знатно мање од броја који би значио сигурну и добро организовану целину на коју би „Колубара” и ЕПС могли да се са сигурношћу ослоне. Ако се овако настави, и уз констатацију да нам и ове године у за-служену пензију одлази велики број врсних мајстора, онда се и без неке велике стручне анализе може доћи до сазнања да ускоро ни магичним штапом нећемо моћи да организујемо производњу и комплетирамо све посаде које раде на коповским системима.

Зато, ја верујем да ће овај проблем бити решен у неком разу-мном року, како не би дошли у ситуацију да машине, које и она-ко раде у веома тешким условима, нема ко да покрене. При том се, наравно, мора имати на уму да се мајстор на копу „не постаје преко ноћи”. Та чињеница много пута је саопштена онима који о томе одлучују и ја верујем да ће моји и апели људи са осталих копова, коначно уродити плодом – каже на крају Петровић.

М. Тадић

Производни резултати бољи од планираних. Ремонти трају до краја октобра

Поље „Д” ових данаСн

имио

: Мил

ан Ц

вије

тић




ПОВРШИнСКИ КОП „ТАМнАВА-ИСТОЧнО ПОЉЕ” – РЕМОнТ „дРОБИлАнЕ”

Измештен диспечерски центар

Д испечерски центар погона „Дробилана” на површин-ском копу „Тамнава-Источно поље” више се не налази у објекту 1, већ је измештен у посебан простор на првом

спрату објекта.Како радници центра у шали кажу, нису више на небу, сас-

вим лепо су се приземљили и изузетно су задовољни због тога. Сви који су имали прилику да протеклих година посете стари диспечерски центар знају колико су услови за рад били тешки. Сем тешког прилаза до врха објекта, бука, прашина и неза-мисливо подрхтавање просторије током рада система чинили су осмочасовне смене пет главних диспечера и два помоћника изузетно напорним.

Простор је адекватан потребама производног процеса, а технологија рада у потпуности модернизована у складу са тех-ничким достигнућима.

Почетком јуна завршен је редован годишњи ремонт погона, који је, по уобичајној динамици, трајао 23 дана.

Према речима Миодрага Танасковића, шефа припреме угља, послови су успешно обављени. Регенерисан је радни то-чак депонијске машине, замењене су три траке: Т8, Т3а и Т6а, замењени су чекићи на три дробилице: Ц3 и Ц5, док су на Ц6 раније замењени, као и погонска звезда на екстрактору Е5.

Такође, санирана су сва оштећења на бункерима и пресипним местима.

Послове ремонта „Дробилане” обавили су радници Про-фитног центра „Монтажа” из „Колубара-Метала” и Машинске службе „Тамнава-Источног поља”, док су постављање оптичких каблова извршили радници Електро службе овог копа.

М. М.

Редован годишњи ремонт завршен пре рока

Миодраг Танасковић


Ударио јунак на јунака

ТуРнИР у МАлОМ фудБАлу РАднИКА КОПА „ВЕлИКИ цРЉЕнИ”

Д ругу годину заредом, у организа-цији служби површин ског копа „Тамнава-Источно поље”, тачније

копа „Велики Црљени”, одржан је тради-ционални турнир у малом фудбалу.

Турнир је, уз финансијску подршку синдикалне организа ције РБ „Колубара” и неколико мањих предузећа са територије општине Лазаревац, ове године одржан на Рајцу последњег викенда у мају.

Према речима Ненада Крстића, ор-ганизатора овогодишњег турнира, иначе,

шефа експлоатације дреглајна, читава ак-ција замишљена је као вид једнодневне рекреације радника кроз дружење и заба-ву. Била је то прилика да се радници че-тири службе површинског копа „Велики Црљени” боље упознају, чиме би, између осталог, и пословна сарадња у наредном периоду била добрим делом унапређена.

Ове године екипе су организоване из редова „фудбалера” четири коповске службе: БТО, угаљ, припрема и одводња-вање и ЕШ-еви. За разлику од прошле

године, када се на Рајцу истим поводом окупило шездесетак радника, овог пута посећеност је била знатно већа јер је на падине наше најближе планине пристиг-ло око 120 коповаца.

Након велике борбе и ударничког на-презања у првом полувремену дана оди-грано је неколико утакмица, а онда је, како сами организатори кажу, уследило друго полувреме за све, које је још боље прихваћено, у виду забаве и заједничког ручка у апартманском објекту Рударског басена „Колубара”.

Свакако да се мора поменути побед-ничка екипа за 2011. годину, а то је тзв. „екипа угља”, на чијем челу је шеф систе-ма Милош Станојевић, који не крије да им је победа посебно пријала.

Прошлогодишњи победници, БТО екипа, нису успели да задрже пехар ове године, а следеће, сасвим сигурно, поку-шаће да се реванширају за пораз.

Припрема и одводњавање и ЕШ-еви неће битно мењати стратегију. Најважније им је дружење и добар провод, а тога ће свакако бити.

М. Микић

Учесници турнира 2011. на Рајцу

Сним

ио: М

илан

Цви

јети

ћ

Фот

о: Д

окум

ента

ција

Лис

та „К

олуб

ара”




у току ремонти на ПоЉу „Б/Ц”

Стандардни инвестициони пословиН а површинском копу Поље „Б/Ц”, ремонт угљеног систе-

ма почео је како је и планирано, 6. јуна, заустављањем по-гона „Прераде”. Инвестиционом оправком обухваћени

су „бандваген 1200”, дробилично постројење, ЕШ-25, коси мост и трачни транспортери Р-1 и 1.7.

– Роторни багер „глодар 4” који чини окосницу производње угља, овога пута неће бити обухваћен ремонтним активности-ма, јер је протеклих месеци комплетно ревитализован. Током овог технолошког процеса на багеру је монтиран нови радни точак уз нови редуктор и обављена реконструкција стреле рад-ног точка, тако да је функционално потпуно оспособљен. Пози-циониран је на систем међуслојне јаловине, где ради у склопу са „одлагачем 3” и припадајућим трачним транспортерима – исти-че Душан Живановић, заменик управника Машинске службе Поља „Б/Ц”.

Наш саговорник је нагласио да је због хитности уклапања у технолошки рад уз „глодар 4” на систему међуслојне јаловине, „бандваген 1200” ушао у скраћену инвестициону оправку која је трајала од 6. до 15. јуна. Извршени су неопходни захвати за функционалан рад справе, а кључни радови обављени су на транспорту и траци 1 и 2.

Дробилично постројење такође је предвиђено за поправку. На њему ће, према Живановићевим речима, највећи обим по-слова бити на бункеру, јер су лимови хаварисани па их је неоп-ходно заменити новим. Остали машински склопови и подскло-пови (вратило, лежајеви, зупчаници) биће преконтролисани, а оштећени замењени новим.

– Због потребе рада на угљеног систему, багер дреглајн ЕШ-25 ушао је у инвестициону оправку 13. јуна, нешто касније од планираног. Биће обављен класичан ремонт са демонтажом и монтажом свих машинских склопова и подсклопова (машина дизања, копања, ексцендри, уводник копања и редуктор круж-ног кретања). Важно је нагласити и да ће током поправке оба-

везно бити измењен и анкер ужади за дизање и спуштање ка-тарке – каже Живановић.

Да би се угљени систем што боље и квалитетније припре-мио за наредни период, у ремонтне активности укључени су и коси мост и трачни транспортери Р-1 и 1.7. Демонтажу и мон-тажу свих редуктора, бубњева, носећих повратних ролни као и вулканизације урадиће радници Машинске службе Поља „Б/Ц”.

– Очекујемо да ће након обављених радова, све справе бити задовољавајуће припремљене за период у коме нас очекује мак-симална производња угља, што наравно, изискује комплетну погонску спремност машина уз минималне застоје – рекао је Живановић.

Што се тиче електро радова предвиђених током оправке, Ненад Ђурић, управник Електрослужбе најстаријег угље ноко-па, објаснио је да су у питању стандардни послови, без ве ћих захвата.

– На „бандвагену 1200” сервис је завршен, електро машине проверене у „Централном ремонту”, враћене и намонтиране. Сви оштећени делови замењени су новим. На ЕШ-у 25 ради се класична инвестициона оправка, без посебних захтева. Дефек-тажа електро опреме багера биће обављена у „Централном ре-монту”. Предвиђено је и да се уради електро сервис погонских станица Р-1 и 1.7, као и трачних транспортера – рекао је Ђурић за наш лист. Д. Весковић

Дробилично постројење и ЕШ- 25 у ремонту

Поправљене хаварисане машинеРоторни багер „Ц 700” заустављен је 25. маја због хаварије

на вратилу радног точка. Душан Живановић, заменик управ-ника Машинске службе Поља „Б/Ц”, рекао нам је да се одмах приступило демонтажи радног точка који је потом транспор-тован у „Колубара-Метал” на дефектажу.

– По обављеном процесу дефектаже на багер је постављено ново вратило са лежајевима. Оно је намонтирано комплетно са радним точком и глодар „Ц 700” укључен је у рад II БТО система 8. јуна. Треба напоменути да је и демонтажу и монта-жу радног точка са вратилом обавила машинска служба Поља „Б/Ц” – нагласио је Живановић.

Још једна справа на најстаријем „Колубарином” угљено-копу у овом периоду имала је хаварију. Наиме, 6. јуна на ба-геру дреглајну ЕШ-у 28 дошло је до лома вратила на машини копања.

– Демонтажа овог дела представља веома обиман посао, јер се том приликом демонтира и кутија редуктора, да би се извукла машина копања са зупчаником. Оваква врста посла стога се обавља само током инвестиционих оправки. Мон-тажа свих машинских елемената на машини копања (новој) обавља се у „Колубара-Металу” и таква се допрема на Поље „Б/Ц”, односно у машинску радионицу овог копа – каже Жи-вановић. Д. В.

Замењен „дикманов” бубањНа површинском копу Поље „Б/Ц”, 13. јуна дошло је до

електро квара на погонском бубњу траке 1, популарно зва ном „дикман” по немачком произвођачу „Konrad Dieckmann”. Квар је истог дана отклоњен, али оно што је интересантно јесте специфичност овог бубња.

О чему се ради, поближе нам је објаснио Душан Живановић, заменик управника Машинске службе Поља „Б/Ц”.

– „Дикман” бубањ постоји само на овом одлагачу. Он није класично уграђен, где су мотор и редуктор на спољњој стра-ни, већ је при оваквом типу, све унутар бубња. На тај начин се не сужава спољни багерски простор због уградње постоља за редуктор и мотор. Овакво решење примењено је и на погон-ском бубњу траке 2 – истакао је Живановић. Д. В.

Сним

ила:

Дра

гана

Вес

кови

ћ




ГОДИШЊИ РЕМОнТ ОГРАнКА „ПРЕРАДА”

И даље прекопланска производња

Г одишњи ремонт „Прераде” почео је 5. јуна и по плану ће трајати до краја месеца. С обзиром да је ремонт III фазе Су ве сепарације завршен, у овом периоду број возова пре-

ма ТЕНТ-у биће послат према плану.– На III фази Суве сепарације завршили смо уградњу ауто-

матског узимача узорака и тренутно се налази у пробном раду који ће трајати два месеца. За сада ради добро, али ћемо га кроз пробни рад пратити и отклањати евентуално уочене недостатке.

У погону Сушара, уз редовне послове, радићемо ремонт три аутоклаве и бидона који су по плану предвиђени за редован ре-монт, а по инспе кцијском налазу – изјавио је за наш лист Алек-сандар Милићевић, технички директор „Прераде”.

Милићевић истиче и добру сарадњу „Прераде” са „Колуба-ра-Металом”, тако да ће ове године то предузеће изводити радо-ве у погону Оплемењивање угља на осам позиција.

– Посебан акценат у договору постигнутом са „Металом” је израда резервних делова од наших материјала, као и да нам изађу у сусрет са брзином израде, како бисмо на време уградили одређене склопове неопходне за несметани рад погона, израду и сервис редуктора јаловинских кола – објашњава Милићевић.

Паралелно са ремонтним радовима, запослени у „Преради” покушавају да испрате и инвестиционе послове како би искори-стили време стајања погона током ремонта. Почели су послови нивелације круне насипа таложника пепела и шљаке у Медо-шевцу и облагање фолијом. Тај посао биће готов до краја ре-монта, а резултираће таложником по свим законским нормама, спремним за експлоатацију.

За време ремонта предвиђен је и завршетак инвестиционих радова на реконструкцији кабловског вода 35кV од Топлане до Мокре сепарације, тако да ће рад енергетског система бити сигурнији и поузданији.

– Овом приликом бих се захвалио пословодству „Колубаре” које је имало слуха и одобрило инвестиције у „Преради”, које су у односу на претходне године неколико пута веће, а наш је зада-так да покушамо да реализујемо све инвестиције из годишњег инвестиционог плана.

Има ту веома значајних ставки, као што је реконструкција електрофилтера К1 и К2 на Топлани, где ћемо се ове године базирати на изради идејног и главног пројекта. Што се тиче сигурности погона Сушара, при крају је израда тендерске документације за аутоматску дојаву и гашење пожара, а пошто имамо главни пројекат, очекујемо да до краја године завршимо и ову велику инвестицију.

У току су радови на изградњи радионице за поправку ло-комотива у Железничком транспорту. Годишњи ремонт овог погона обу хва та редовне сервисе и поправке локомотива и вагона, као и одр жавање пруге, регулисање колосека, радо-ве на контактној мре жи, управљачкој станици и сигнално-сигурносним уре ђа јима.

– Највећи посао је ремонт колосека у станици Сушара који обухвата 750 метара пруге са три скретнице. Тендер за одабир извођача радова је завршен и нема разлога да и овај посао не буде завршен како је планирано – рекао је наш саговорник.

У Топлани је за ову годину предвиђено доста ремонтних по-слова, а најзначајнији је реконструкција котловског постројења К1 и К2 са израдом и уградњом нових бубњева, колектора и цевних система. Милићевић истиче да је и ово веома велика инвестиција, али по налогу и извештају инспектора се мора ући и у тај посао.

– За ову годину је планирана реконструкција К1 која би тре-бало да се заврши до почетка грејне сезоне, а реконструкцију К2 бисмо радили следеће године од априла. Тендер је завршен и очекујемо да ћемо почети реконструкцију, како бисмо имали погонску спремност и сигуран рад Топлане у наредном перио-ду, као и да бисмо испунили све законске норме које су нам кроз налоге и извештаје доставили републички инспектори за судо-ве под притиском – објашњава Милићевић и наводи да је Сува сепарација специфична по томе што се раде два ремонта у току године. На III фази је завршен ремонт 9. маја, а 5. јуна је почео ремонт I и II фазе.

У име менаџмента „Прераде”, Милићевић је изразио задо-вољство ремонтом III фазе.

– Морам нагласити да смо константно у договорима са пред-ставницима „Колубара-Промета” везано за набавку резервних делова, добара и услуга из годишњег плана. Заједно са њима пратимо реализацију свих позиција како бисмо успешно завр-шили послове ремонта. Похваљујем обострану сарадњу, јер на крају крајева пред свима нама је исти циљ – реализација плано-ва и успешно обављен ремонт у „Преради”.

Реализација ремонта, као уосталом и свих других посло-ва, зависи пре свега од самих радника и надзорно-техничког особља. Ми смо заузели став да што више послова одрађујемо сами како бисмо сачували материјална средства за набавку де-лова. Највећи терет ће понети радници машинског и електро-одржавања уз велику помоћ колега из производње. Покушавамо да из својих унутрашњих ресурса извучемо што више, а да то не утиче на квалитет завршених послова. Поготову што је радника у „Преради” сваке године све мање због одлазака у пензију, као и по другим основама, тако да ће се по свим назнакама морати вршити пријем нове радне снаге, а све у циљу сигурнијег рада и подизања погонске спремности на највиши ниво - изричит је директор Милићевић.

Имајући у виду чињеницу да се досадашњи радови обављају према утврђеној динамици, не одступајући од плана, оправда-на су очекивања да ће годишњи ремонт „Прераде” протећи у најбољем реду. Тиме би се и задржао тренд јануар-април, када је остварена укупна производња од 873.574 тона лигнита, што је око 45 одсто преко плана. Р. Лазић

Инвестициони радови у погонима Оплемењивања угља, Сува сепарација и Железнички транспорт. Знатно повећан фонд улагања за „Прераду” у 2011. години

Александар МилићевићСн

имио

: Мил

ан Ц

вије

тић




ПОМОЋНА МЕХАНИЗАЦИЈА „НА удАру” шИрЕњА ПОвршИНскИХ кОПОвА

У ишчекивању „велике сеобе”

С ви објекти Помоћне механизације који се налазе у Зеока-ма, требало би ускоро да буду пресељени на нову локацију-земљиште између Зеока и Барошевца. Разлог за овако

велики подухват је напредовање Поља „Д” и отварање новог површинског копа, Поља „Е”.

Булдозерска радионица, магацини, управна зграда, на-мира горива, зимска служба, дизаличарски објекти, дубинско бушење, камионски програм и пралишта морају, у догледно време, бити премештени на нову, планом одређену локацију.

Технички директор Помоћне механизације Предраг Ђенадић објашњава да је, због комплексности рада овог погона, пресељење немогуће без одговарајућих радионица и пратећих објеката.

– С обзиром на специфичност послова који се обављају у Помоћној механизацији, радионице и пратећи објекти су нам неопходни. Иначе, израда пројекта свих објеката је у завршној фази, а тимови инжењера и стручњака пројектују и разрађују све до најситнијих детаља. У овом послу учествује и „Помоћна”, јер поучени дугогодишњим искуством имамо квалитетне пред-логе – каже Ђенадић.

Ова инвестиција представља највећи подухват у историји Помоћне механизације. Међутим, реализација зависи од низа фактора условљених регулисањем имовинско-правних односа земљишта на коме ће бити изграђени нови објекти, измештањем главног пута, реке, пруге, далековода...

По речима руководиоца Сектора за инвестиције „Колу-баре” Слободана Марковића, планска документација којом је дефинисан простор где ће се нови објекти градити, већ је урађена.

– Документација је рађена у склопу плана генералне регу-лације месних заједница Барошевац, Зеоке, Бурово и Медоше-вац. Тако је урађено идејно решење распореда свих објеката, а поред објеката Помоћне механизације, ту су и нови монтаж-ни плац и постројење за прераду отпадних вода. Око 60 од-сто пројектне документације урадио је „Колубара-Пројект”, а остатак „Колубара-Метал” у кооперацији са фирмом „Делта инжењеринг”. С обзиром да сви објекти спадају у рударске, одобрење за њихову градњу даће нам надлежно министарство. Процедура око уговарања ревизије пројеката је покренута. Међутим, појавио се проблем да ниједан понуђач није у потпу-ности испунио услове тендера, па је донета одлука да се за овај посао крене у преговарачки поступак и очекујемо да ће проце-дура бити завршена већ средином јула – каже Марковић.

Са будућим ревидентом биће договорена динамика реви зије пројекта са динамиком изградње, након чега ће бити покренута процедура за одобрење за градњу. За место градње утврђен је општи интерес и у току је поступак откупа земље и објеката. Према приоритету градње, први објекти су булдозерска радио-ница, пралиште, радионица за камионе, магацин и управна зграда. За неке од ових објеката неопходно је регулисати реку Пештан, јер је планирано да се налазе на постојећем кориту.

За овај велики подухват, планом инвестиција била је пред-виђена сума од 320 милиона динара. Али, током усвајања плана, увидело се да (због процедура) сва средства не могу бити утро-шена, те је у првом приоритету плана издвојено 150 милиона динара за почетак изградње наведених објеката.

– Оног тренутка када буду регулисани имивинско-правни односи, покренућемо поступак уговарања изградње. Наше претпоставке су да ће реализација овог пројекта почети до краја ове године – закључује Марковић.

А. Стојановић

На помолу пресељење свих објеката Помоћне механизације из Зеока на нову локацију. Почетак реализације великог пројекта очекује се до краја године

s До резултата уз велике напоре

Док трају припреме за пресељење објеката Помоћне механизације на нову локацију, послови се у овом погону несметано обављају, али уз огроман напор и залагање радника у експлоатацији и одржавању.По речима техничког директора Помоћне механизације Предрага Ђенадића, према коповима се успешно извршавају све радне обавезе које се првенствено односе на закуп машина и возила.– У овом тренутку, у раду је преко 40 булдозера, 19 цевополагача, 20 хидрауличних багера, 16 УЛТ-ова и 260 возила (од којих је 80 камиона-кипера). Све наведене машине и још око 350 лаких возила (која се одржавају у ауто-гаражи у Вреоцима), Помоћна механизација успешно сервисира и поправља, али уз велике напоре и ангажовањем људства у све три смене. Благовременим пристизањем резервних делова и повећањем броја радника одређених профила који недостају (руковаоци булдозера, возачи, бравари, механичари, вариоци), подигао би се ниво квалитета пословања, а истовремено смањиле тензије и додатна ангажовања радника у експлоатацији и одржавању – каже Ђенадић и додаје да је због спорости тендерског поступка набавке, највећи проблем и даље недостатак резервних делова и ходних стројева. А. С.

Слободан Марковић

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин




инвестициОна ОпРавка I и II ФаЗе суве сепаРациЈе

Преко 60 погонских јединица у сервисуН акон кратке „паузе” од инвестиционе оправке III фазе, 5.

јуна почео је ремонт I и II фазе Суве сепарације. Ових дана послови се приводе крају, па ће са редовним радом

погон кренути последњег дана јуна.Управник I и II фазе Суве сепарације Немања Танасијевић

каже да су прва три дана ремонта била резервисана за раднике производње који су урадили детаљно чишћење и прање погона, наког чега су на „сцену” ступили радници електромашинског одржавања.

– Акценат машинског одржавања, током првих десет дана ремонта, стављен је на вулканизерске радове, пре свега, на кључним тракама за одвоз угља према Обреновцу. Извршена је замена дела гумених платна на транспортерима Ц-13, Т-100, Т-601 и Т-603. Ове године, радници машинског одржавања посебну пажњу посветили су ремонту дробилица на објекту класирања угља. На дробилицама са два назубљена ваљка из-вршена је замена сегмената на роторима, а њиховом уградњом постигнут је бољи квалитет крупноће угља који се одвози у То-плану – каже Танасијевић.

Током ремонта је извршена санација свих пресипних места, замена пластике и лимова, а урађено је и детаљно подмазивање свих лежајних места. Поред редовних послова замене контака-та, заштите, прегледа сигурносних уређаја на транспортерима,

радници електроодржавања су, у сарадњи са „Минелом”, из-вршили и сервис малоуљних прекидача. У кооперацији са лаза-ревачком „Електродистрибуцијом”, извршена је санација тра-фоа IV 35/6 КV, као и трафоа II и IV 6/04 КV. Урађена је санација колске ваге која укључује заваривање и заштиту конструкције, а након завршетка ових послова извршено је баждарење ками-онске ваге.

Што се тиче планираних грађевинских радова, Танасијевић истиче да је спровођење поступка јавних набавки у току и да се у овом погону надају завршетку грађевинских радова током летње сезоне.

– Реч је о изградњи бетонског платоа испред новог мага-цина, као и изградњи простора на коме ће бити постављени контејнери намењени за резервну електроопрему, чиме ће бити комплетиран магацински простор Суве сепарације. У плану су и радови на замени столарије и кречење једног дела објеката. Иначе, овогодишњи ремонт изведен је према предвиђеном пла-ну и већ сада можемо рећи да је погонска спремност на високом нивоу – каже Танасијевић.

С обзиром на остварени пребачај производње током првих шест месеци 2011-е , овакав тренд се од овог погона очекује и у другој половини године.

А. Стојановић


Послови у пуном јеку

РеМОнт ЖеЛеЗниЧкОг тРанспОРта „пРеРаДе”

Р едован годишњи ремонт Железничког транспорта „Пре-раде” почео је 6. јуна и у време наше посете, планирани послови увелико су били у јеку. Управо тог дана присти-

гао је колосечни прибор неопходан за оправку колосека. Фрања Рајчевић, технички директор Железничког транспорта, за наш лист каже да ових дана очекује решавање питања извођача и добављача за прагове.

– Требало би у скорије време да се разреши и избор извођача за ремонт IX и X колосека. У сваком случају, један део биће оспособљен до 30. јуна, док ће преостали део планираних коло-сека бити урађен касније – каже Рајчевић.

У радионици за одржавање вагона и електролокомотива говоре да се ремонт одвија по плану. Рајчевић је указао на про-блем који представља замена плоче која држи горњу шољу са обртним постољем на К-50 вагону.

– Дошло је до хаварије тих плоча које се морају заменити да не би долазило до оштећења горњих шоља и већих проблема на вагонима – нагласио је Рајчевић.

На његове речи надовезује се Александар Станчић, посло-вођа групе за машинско одржавање вагона.

– Ова интервенција нам одузима доста времена, јер је по-требно најмање четири до пет сати да бисмо заменили плафон-плоче. Надамо се да ћемо до краја ремонта завршити преглед свих вагона, наравно уз појачан напор службе за одржавање и техничко-прегледне службе – истакао је Станчић.

Плафон-плоче су тешке по 70 килограма и током замене је потребна изузетна опрезност. Рећи ћемо и да се том приликом у каналу налази око шест радника, дакле, два вариоца и четири радника која држе плоче.

Саша Толочков, главни пословођа за електроодржавање, каже да су електролокомотиве у солидном стању, али пре свега захваљујући добром одржавању, што није нимало лако постићи, јер се ради о веома старим машинама.

Испред исправљачке станице, између II и III секције на отвореној прузи Сушара-Церовити поток, са дресине мења се даска секционера на контактној мрежи.

Пословођа за контактну мрежу Железничког транспорта Срећко Новаковић детаљније је објаснио посао који је урађен.

– Данас радимо преглед II секције, отклањање кварова и прилагођавање тролног вода, вршимо померање линије лево-десно у односу на колосек да би се пантограф (одузимач на-пона) равномерно трошио. Током ремонта на још три секције заменићемо дотрајале делове. Обавићемо и сервис исправља-чке станице која служи за напајање тролног вода. На њој је предвићен преглед трансформатора, чишћење постројења, за-мена дотрајалих контактних високонапонских прекидача и сервис акумулаторског постројења – нагласио је Новаковић и додао да ће током другог дела ремонта бити урађено и варење превеза на машинама.

Нешто даље низ пругу, видимо групу радника ЕПС-а „Оби-лић” који неуморно раде на колосеку. Управо врше подбијање свих прагова и нивелацију колосека.

За крај наше посете, оставили смо помало необичну локаци-ју. Наиме, одмах до зеочког пружног прелаза, завирисмо у пра-ву прашуму растиња. Да би се рашчистио простор око колосека, задужени су радници на привремено-повременим пословима. Овај посао планиран је да се уради управо у периоду ремонта да не би дошло до угрожавања безбедности саобраћаја. Д. В.



изд

воје

на

пре

дуз

ећа


ПРОМОЦИЈА КЊИГЕ ДР МИЛОРАДА ПАНТЕЛИЋА

Спој праксе и науке

у лазаревачкој Модерној галерији, 3. јуна, одржана је промоција књиге под називом „Технологије одржавања рударских машина на површинским угљенокопима” ау

тора доцента др Милорада Пантелића, заменика директора „КолубараМетала”. Многобројној публици, међу којима су биле колеге из ЕПСа, Костолца, разних делова „Колубаре” и са више факултета, о књизи су говорили др Љубиша Папић, редовни професор на Техничком факултету у Чачку, Сава Ковачев, директор „КолубараМетала” и Драган Игњатовић, професор на Рударскогеолошком факултету у Београду.

– Откривајући свој креативни потенцијал аутор је успео да напише дело које представља приказ савремених технологија одржавања рударских машина на површинским угљенокопима, јединствени приручник у овом делу Европе – рекао је проф. др Папић, и нагласио да је Пантелићева књига резултат двадесетогодишњег интензивног, стручног и научног рада и да представља озбиљан и оригиналан допринос развоју праксе и науке о одржавању технолошке опреме.

Као рецензент књиге, Папић је оценио да дело задовољава све потребне критеријуме у погледу садржаја, квалитета и систематичности излагања, прегледности и опште организације текста. На основу тога сматра се да ова књига испуњава своју главну намену – да читаоцима пружи све потребне карактеристике, техничке подлоге и описе технолошких поступака, операција одржавања рударских машина ангажованих на површинској експлоатацији јаловине и угља на површинским коповима у Србији. У том смислу, треба нагласити да технологије одржава

ња које се излажу у књизи омогућују знатно снижење трошкова и повећање поузданости рударских машина. То истовремено значи рационализацију утрошка различитих врста ресурса, повећање сигурности рударских машина и професионалне сигурности и заштите на раду оператора и одржавалаца.

– Пантелићев рукопис даје велики допринос, не само научној и стручној јавности, већ представља и стимуланс за све оне који осећају потребу да свој стручни рад преточе у дело које ће бити корисно колегама и будућим генерацијама – казао је овом приликом Сава Ковачев, директор „КолубараМетала”.

По речима професора Игњатовића, Пантелићева књига обрађује једну од најакуелнијих подручја инжењерства – одржавање техничких система. Важност ове тематике давно је препозната у свету, али у нашој техничкој јавности јој се не покања довољна пажња. Учећи од пионира у одржавању у РБ „Колубара” и „КолубараМеталу”, Пантелић је искористио сва своја знања и искуства у овој области и зналачки срочио у једно прециз но документовано дело које ће бити од велике користи у будућем инжењерингу.

Доцент др Милорад Пантелић је књигу „Технологије одржавања рударских машина на површинским угљенокопима” посветио својим некадашњим сарадницима, изузетним људима и врхунским стручњацима Гроздану Ивановићу, Филипу Стајчићу, Николи Стоисављевићу и Петру Пантелићу.

О. Шолтиш

Јединствен приручник ове врсте у Србији

s Допринос промоцији

У организацији промоције књиге др Милорада Пантелића „Технологије одржавања рударских машина на површинским угљенокопима”, свој допринос су дали лазаревачки Центар за културу, доцент др Милорад Ђоковић, новинар листа „Колубара” и Музичка школа „Марко Тајчевић”. О. Ш.

Детаљ са промоције књиге

Значајно признање „Металу”Стручњаци „КолубараМетала”, чији је оснивач РБ „Колуба

ра”, на 31. међународној изложби проналазача одржаној крајем маја у Београду, у конкуренцији више држава, познатих факултета, института и предузећа, добили су највише признање – Повељу „Grand Prix” и плакету са ликом Николе Тесле.

За рад који се односи на мерење виталног дела рударске механизације признање је добио тим стручњака у саставу доцент др Милорад Пантелић, дипл. машински инжењер, мр Бранко Николић, дипл. машински инжењер, Рајко Спасојевић, дипл. електроинжењер и Бојан Шекуларац, дипл. машински инжењер.

Вредно признање у Галерији Централног клуба Војске Србије уручио је мр Ђуро Борак, председник Савеза проналазача и аутора техничких унапређења Београда. М. Ђ.

Снимио: М

илорад Ђоковић

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин




„КОЛуБАРА-уГОСТИТЕЉСТВО”- КАнТИнА у СуШАРИ

Обим промета знатно повећан

П уштена у рад пре готово 30 година, кантина у Суша ри и данас представља један од нај комплет

нијих објеката друштвене исхране у РБ „Колубара”. На кантини, која располаже са око 700 места, недавно је извршена поправка крова у делу где је прокишњавало, уграђене су четири климе, а у току је и припрема мале терасе за пушаче. Кантина ради у две смене и дневно се прода до 400 оброка и роштиља.

О раду овог објекта Десанка Живковић, предрадник кантине Сушара каже:

– Доласком новог руководства „КолубараУгоститељства” први пут смо ми, радници кантине, задовољни јер сада имамо разноврснију понуду са великим распоном цена, да свако према својим потребама и могућностима може да одабере себи оброк. Имамо раднике који желе само кувана јела, оних који траже само роштиљ, али ипак највише је оних који троше до 100 динара за оброк тако да је доста заступљен асортиман са нижим ценама као што су пројарице, прженице, мекике, пециво, сендвичи, пудинг, сутлијаш,

палачинке... Уведено је и неколико нових добављача сухомеснатих производа чији је квалитет робе задовољавајући а и цене су нешто ниже. Повећан је асортиман и број топлих јела која се продају, а цене роштиља су значајно снижене, тако да сада пљескавица од 100 грама кошта 70 динара, као и 100 грама ћевапа. Домаћа кобасица, која се однедавно припрема у нашој Централној кухињи у Вреоцима, у потпуности је задовољила укус потрошача. Значајна новина је да су цене варива

и меса раздвојене тако да радник на лицу месту комбинује да ли жели пасуљ без меса од 33 динара или са месом, бечку шницлу са пиреом или без њега, ослић са кромпир салатом или без ње... Када су дани поста увек имамо у понуди посна јела на води или на уљу као и различите рибе. Имамо комплетан асортиман млека и млечних производа и различите напитке, воду... Као раднику „Угоститељства” допада ми се што имамо шта понудити потрошачу и зато нам не треба посебна реклама, јер кад радници дођу на линију испред витрина, могу погледати велики избор јела и цене које су приступачне, а то је наша најбоља реклама.

Сви радници могу у кантинама куповати на одложено плаћање у износу од 3.000 динара полумесечно, односно 6.000 динара месечно и ту могућност многи користе.

Кантина у Сушари има велику салу која се често користи за различите прославе и јубилеје у Рударском басену „Колубара” и „Преради”. Већ дужи низ година у две смене овде ради сложни тим жена: Биљана Ракић, Љиљана Ди митријевић, Светлана Павловић, Биљана Милојевић, Вишеслава Митровић, Радмила Ивковић, Јелена Марковић, Јелена Јовичић, Радмила Илић и Славица Лазић. Кажу нам да су јако добри међуљудски односи у самој екипи и да је добра сарадња, како са руководством у „Угоститељству”, тако и са руководством „Прераде”, као и са самим радницима. И по промету и по броју корисника услуга осећа се да се потрошачи полако враћају и помак је евидентан на свим пољима. Уколико би се вратили бонови, овде истичу да су спремни за свако ангажовање и труд да указано поверење оправдају.

М. Радосављевић

Шири асортиман и ниже цене, кантина све посећенија

Раднице кантине у Сушари

Добра воља чуда чиниУ оквиру акције „Очистимо Србију”, 4. јуна, Министарство животне средине,

рударства и просторног планирања Републике Србије организовало је „Велико спремање Србије”, масовну радну акцију чишћења отпада.

Била је то прилика да радници Профитног центра „Елмонт” из састава „КолубараМетала” још једном покажу колико им је битно окружење у ком живе и раде.

Акцији чишћења деонице пута М4, од моста на Колубари у Ћелијама до надво жњака у Лајковцу, дуге преко два километра, одазвало се преко 70 радника, једна трећина запослених, а детаљно је очишћена и траса старе „ћирине” пруге. Покупљено је око 100 великих врећа за одлагање смећа, а акција је завршена за три сата, што је доказ да се са мало труда, уз веселу атмосферу и дружење, могу урадити велике и лепе ствари. М. М.

Сним

ио: М

илан

Цви

јети

ћ



лаза

рева

ц


ЈУНСКа СЕДНИЦа СКУПШТИНЕ ГО ЛаЗаРЕВаЦ

Усвојен завршни рачун лањског буџета

У наставку 28. седнице Скупштине Градске општине Лазаревац, 20. ју на, након што је неколико дана раније

заседање прекинуто због недостатка кворума, без расправе и једногласно, одборници су усвојили заврши рачун општинског буџета за 2010. годину.

Како је у краћем обраћању изнео начелник за финансије Душан Марковић, након два ребаланса буџета, текући приходи су били мањи за два процента у односу на планиране, а буџетски дефицит по завршном рачуну износи 115 милиона динара. Из средстава текуће буџетске резерве потрошено је 155 милиона динара, за заштиту животне сре дине 174 милиона динара (90 одсто планираног новца), а по програмима Дирекције за грађевинско земљиште утрошено је 443 милиона динара (85 процената од плана). Јавно комунално предуеће је про шле године субвенционисано са 95,5, а ЈП „Топлификација” са 150 милиона динара.

Такође без расправе усвојен је Локални акциони план за младе за период 2011 2015, а председник ГО Лазаревац Бранко Борић је тим поводом рекао да је локална Канцеларија за младе већ покренула неколико значајних пројеката.

Оно што се очекивало са највише пажње на овој седници, разрешење директора лазаревачке Дирекције Ненада Ралића, десило се тек након получасовних „консултација” председника одбор ничке групе СПСПУПС Славољуба Павло ви ћа са Бранком Борићем. Наставку седнице нису присуствовали (осим једног) одборници Демократске странке и Уједињених региона Србије, као ни одборничка група „Клуб љубитеља Лазаревца”. Без расправе и у тзв. скраћеном поступку, гласовима 30 од 31. присутног одборника, Ралић је разрешен функције директора ЈП „Дирекција Лазаревац”, ко ју је обављао од јула 2008. Уместо њега именован је дипломирани правник из Лазаревца Владимир Каменица. С. Младеновић

ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssss

Слава града

ОБЕЛЕЖЕНЕ ТРОЈИЦЕ

л азаревац је, 12. јуна, прославио своју славу Силазак Светог духа на апостоле, празник у народу позна

тији као Тројице или Духови. Пред неколико стотина грађана све

штеници Храма Светог великомучени ка Димитрија служили су свечану литургију. Након тога су сви заједно у литији прошли лазаревачким улицама, а онда je у порти пресечен славски колач. Овогодишњи домаћин славе био је Михаило Павловић.

У организацији Градске општине Лазаревац, на платоу испред Рударске чесме, Удружење за чување народне традиције „Прела и посела” је организовало пригодан програм, а на платоу испред општине у вечерњим сатима одржан је концерт „Србија у ритму Европе”. Уз основце и средњошколце лазаревачке општине, КУД ове „Рудар” из Рудоваца и „Колуба ра” из Великих Црљена, на концерту је наступио и певач Алекса Јелић.

Као део обележавања славе града и трећег фестивала фолклора „Колубара 2011”, Културноуметничко друштво „Димитрије Туцовић” из Лазаревца одржало је концерт народних песама и игара у Центру за културу. Њихови гости били су фолклорни ансамбли „14. октобар” из Крушевца и „Опанак” из Београда.

М. Караџић

За чистији градЛазаревац је, 4. јуна, учествовао у

акцији „Велико спремање Србије”. Преко 1.000 појединаца, чланова невладиних организација, запослених у јавним предузећма и ученика основних школа са територије општине је, уочи Светског дана заштите животне средине, уклањало отпад са бројних површина. Као и претходне године, Градска општина Лазаревац је подржала акцију и прикључила јој се.

Чишћени су корито Лукавице, парк испод Хотела „Вис”, Каменград, површине дуж Северне магистрале, део Колубарског трга и површине код Спортскорекреативног центра „Колубара”. Удружења и предузећа, која су се прикључила овој акцији, третирала су површине у својим местима, а основци ван Лазаревца чистили су своја школска дворишта. Акција је спроведена у сарадњи са Јавним предузећем за комуналну привреду „Лазаревац”, које је обезбедило потребну механизацију за сакупљање отпада. М. К.

Да буде што више нас којима је стало

Редовном годишњом Скупштином у великој сали ГО Лазаревац, Удружење особа са инвалидитетом „Хипократ”, 31. маја, обележило је свој мали јубилеј, пет година постојања и рада.

По избору радног председништва, приступило се разматрању дневног реда, који се односио на извештај о раду Удружења у претходном периоду, финансијскоматеријалном пословању, као и усвајању плана и програма рада удружења за 2011. годину.

Према речима Цветке Белић, председнице „Хипократа”, сврха оснивања овог удружења јесте да окупи људе свих врста инвалидитета, пружи могућност повезаности са Београдом, односно ширења информација као и психосоматске подршке и помоћи. Ефекат свега тога је преко 200 чланова за пет година рада.

Сугестије које су се чуле од стране присутних биле су усмерене на побољшање квалитета рада самог удружења, како би се и даље, али и што квалитетније радило на укључивању особа са инвалидитетом у активности свакодневног живота.

На крају заседања, додељене су и захвалнице људима „великог срца”, који су у претходној години пружили финансијску или материјалну помоћ удружењу. Ту су РБ „Колубара”, ГО Лазаревац, приватни предузетници и појединци. Р. Л.

У црквеној порти

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин




ПОВОДОМ ПОЛА ВЕКА ОД ОСнИВАЊА ЛИСТА „КОЛуБАРА”

Лист – радничка трибина

У самом језгру ентузијаста, који су 1960. године покренули излажење листа „Колубара”, налазио се и Ђу

ра Плавша, учитељ, који је у рударском бесену радио две деценије.

Часно испуњавајући мисионарски позив учитеља широм Југославије, Плавша је наставио да подучава многе сараднике нашег фабричког гласила тајнама новинарског позива, мада је и сам истицао да су „наши чланци били пуни вере али и наивности”.

Ђура Плавша је рођен 1913. године у далматинском Косову код Книна. На позив тадашњег руководства долази у „Колубару” 1951. године. Био је задужен за школовање и образовање радника.

Поводом 25. година излажења листа, остало је писано сведочанство Ђуре Плавше о разлозима и првим данима ра ђања једне од најстаријих фабричких новина у Србији:

– Те године, 1960е, спојише се Колубарски рудници и Површински копови у једно предузеће. Далеко беше од Рудоваца, Поља „А” и Поља „Б”, до Великих Црљена и тамнавских погона. Требало

је заједно радити а људи се нису честито ни познавали. Нису знали проблеме, тешкоће и успехе једни других. Требало је не само ускладити рад, планове, производњу, не го и људе приближити. Самоуправљање је тада полагало своје значајне испите. Осети се жива потреба да се оснује лист, гласило предузећа као трибина одакле ће сви свима казати реч која ће бити не само информација, него и другарска порука, охрабрење, подршка, посебно подршка централном радничком савету и његовим напорима да нови, велики колектив уједни и унапреди.

И тако се роди лист „Колубара”. Новинара правих нема. И онда дај тражи и зови све оне који знају нешто да напишу. Драгоцено беше искуство Милована Поповића, као бившег графичког радника и Стевана Трећаковића на уређивању листа.

Одзив сарадника беше задовољавајући. Препорука је била: пиши о свему што сматраш да је од интереса за предузеће, за живот и рад наших људи, све што подстиче да се иде напред и освоје нове радне победе – надахнуто је писао Плавша.

Многи сараднициаматери радо су се одазвали позиву и слали своје текстове редакцији „Колубаре”. Плавша се се ћао да „беше проблема са књижевним језиком”, а није се могло „изаћи пред свет са чланцима које је рудар написао искрено и са одлично виђеним проблемима али невешто писмено”. Управо ту је долази ло до изражаја познавање књижевног језика

Ђуре Плавше. Не мењајући основну мисао и на меру писца, преуређивао је текстове ко ји су добијали правилну језичку форму и читљивост.

Без обзира што су почетни кораци при оснивању листа били тешки, Плавша је сматрао да је њиховим наследницима у редакцији листа „Колубара” средином оседамдесетих било теже, јер: „Заоштравају се међуљудски односи и тежи се познавању суштине ствари и тражи смелост”.

Од када је објавио свој први текст у „Колубари” под насловом „Резолуција о образовању кадрова и њена примена у нашем предузећу”, у другом броју листа 1960. године, Плавша се непрекидно оглашавао текстовима из области образовања. Писао је о рaдничком универзитету у Лазаревцу, обуци за чланове самоуправних органа и одлукама највиших органа управљања, кадровским питањима у „Колубари”, школским и образовним проблемима у Лазаревцу, јер је годинама радећи као просветни инспектор добро познавао ову област.

Пензионерске године Ђура Плавша проводио је у породичном кругу свога дома у Улици 19. септембра у Лазаревцу. Ње гови пријатељи и родбина кажу да је са великом страшћу одгајао неколико стабала палми и банана у свом дворишту, која су носила мирис његове книнске Далмације.

Поводом смрти Ђуре Плавше октобра 1996. године, редакција листа „Колубара” се пригодним текстом опростила од једног од утемељивача овог гласила, подсећајући да се као пензионер „чика Ђура интересовао за лист Колубару и бринуо када новине не би излазиле због беспарице”.

М. Живановић

Како је Ђура Плавша, један од оснивача нашег гласила, схватао новинарство и предавао му се без остатка

Факсимил текста Плавше објављен у „Колубари”

Ђура Плавша

Фот

о: Д

окум

ента

ција

Лис

та „К

олуб

ара”



обра

зова

ње

и ку

лтур

а


УЧЕНИЦЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ТЕХНИЧКЕ ШКОЛЕ И ГИМНАЗИЈЕ

Прве међу једнакимаЈ ована Милић (ЕК41) и Јована Фи

липовић (IV5) су најуспешније у генерацији која је крајем овог про лећа

завршила Техничку школу „Колубара” и Гимназију у Лазаревцу. Пријатно из не нађене и почаствоване, будуће сту ден ткиње економије и електротехнике су за довољне својим успехом, истичући да су школе, и поред недостатака, испуниле њихова очекивања.

Филиповићева, која је на такмичењима из биологије и хемије долазила до републичког нивоа, која је у оквиру средњошколске размене прошлог новембра провела једну недељу у Истанбулу и која је радила пројекте у Истраживачкој станици „Петница”, о образовном систему Србије каже:

– Иако је код нас градиво можда претрпано и мислимо да нам неке ствари никада неће требати, мислим да је добро што их учимо. Интелигентнији смо и бо ље познајемо општу културу, а мане... Мо жда би требало да одељења буду мања или другачије организована, и да професори дају ученицима довољно слободе и да их подстичу на самостални рад.

Успех, причају ученице генерације, зависи од више фактора. Најпре се треба уклопити, а потом се добро организовати и редовно учити, мада, признају, то не стижу увек. Такође, треба имати циљ, знати шта желиш и не препуштати се случајности.

– Није ми било напорно и тешко, већ лепо, а сада када је дошао крај, све бих то продужила. Највише сам волела струч

не предмете и професоре који су нам их предавали. Иако услови нису најбољи, на крају сам на пракси и припремама за факултет схватила да су нам пружили знање које није мало и да га можемо применити – објашњава Милићева, додајући да никада није „јурила” успех, нити тежила да буде боља од других, већ су резултати једноставно сами дошли.

„Јоване” из школе носе пријатељства, успомене и знање. Образовање је, сматрају, веома важно. На знање се увек можете ослонити и то вам нико не може одузети, закључују перспективне деветнаестогодишњакиње.

М. Караџић


Читанка за рецитаторе

ПРОМОЦИЈА КњИГЕ дАНИЈЕЛЕ КвАс

П ромоција књиге „Читанка за рецитаторе” ауторке Данијеле Квас, професорке српског језика и књи

жевности, одржана је 4. јуна у великој сали Центра за културу. Књига, намењена деци школског узраста, љубитељима поезије и онима који негују вештину лепог говора, изашла је у издању лазаревачке Библиотеке „Димитрије Туцовић”. Инспирацију за „Читанку” ауторка је пронашла у рецитаторима којима Лазаревац, у последње две деценије, може да се поноси.

– Као педагог који годинама трага за добром песмом која ће бити примерена узрасту и којом ће деца најбоље показати

своје рецитаторско умеће и изнети своје емоције, дошла сам на идеју да неке своје песме које су већ биле на такмичењима и побеђивале обелоданим на тај начин што ћу издати књигу – рекла је Данијела Квас.

Свака песма пропраћена је илустрацијама Јастре Јелачић, академске сликарке из Новог Сада. Поезија за децу „Читанка за рецитаторе” је духовито, лепо илустровано, забавно и поучно дело, оценили су познати дечији песник Љубивоје Ршумовић и професорка српског језика и књижевности и писац Иванка Вукић.

О. Ш.

Филиповићева и Милићева

Слике Милана РакићаУ лазаревачкој галерији „Симони

да” од 20. до 30. маја трајала је изложба слика под називом „Дело мог живота”, аутора Милана Ракића, радника РБ „Колубара”. Овај самоуки сликар са Уба изложио је око двадесетак радова на којима углавном доминира мотив мртве природе и неколико портрета, уља на платну и пастел на папиру.

Милан Ракић је рођен на Убу 1959. године, одрастао у Стубленици где и данас живи. Као бравар, 1984. године, запослио се на „ТамнаваИсточним пољу”, а десетак година касније открива свој дуго скривани уметнички таленат и уз помоћ свог бившег професора из средње школе Миодрага Петровића почиње да слика и црта.

– Први слика коју сам урадио био је портрет моје кћерке Ане, а затим портрет професора Петровића. Одувек сам желео да сликам портрете али касније сам сликао и неке друге ствари. Најлакше ми је и најбрже да сликам мртву природу – рекао је Милан Ракић и нагласио да најчешће користи сликарске технике – пастел на папиру и уље на платну. Ракић је учесник бројних ликовних колонија и групних изложби на Убу, у Владимирцима, Сопоту, Љигу. Члан је Удружења ликовних уметника Тамнаве „Спектар” и Удружења самоуких локовних уметника из Јагодине. Као члан црквеног одбора Стубленичкопаљувске парохије већ пет година организује једнодневну Илинданску ликовну колонију при храму Св. пророка Илије у Стубленици. О. Ш.

Један нови АндрићТематски распоређене збирке при

поведака Ива Андрића представљене су у лазаревачкој Библиотеци „Димитрије Туцовић” друге јунске вечери, када је о колекцији говорио Дејан Михаиловић, уредник „Лагуне”, која је објавила „Приче о особењацима и малим људима”, „Приче о мору”, „Београдске приче” и „Сарајевске приче”.

Поводом 50. годишњице добијања Нобелове награде за књижевност изабране су и из једног новог угла представљене неке од важнијих тема које су окупирале великог писца. Сарајево са својим становништвом различитих вера и националности и историјом нуди обиље материјала за књижевну обраду, као и Београд током Другог светског рата.

– Поред већ познатих, постоји читав низ прича које могу поново вратити Андрића читаоцу – казао је Михаиловић. М. К.

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин




култуРнО-уметничка дРуштва кОмпаниЈа „електРОпРивРеде сРБиЈе”

Смотра фолклора у ЛазаревцуД руга смотра фолклора културно-уметничких друшта-

ва компанија „Електропривреде Србије” одржана је 21. јуна у великој сали Центра за културу у Лазаревцу. У

организацији Рударског басена „Колубара” на смотри су уче-ствовали Центар за очување традиције и културе ТЕ „Никола Тесла” из Обреновца, КУД „Костолац” из Костолца, КУД „По-лет” из Кладова и КУД „Димитрије Туцовић” из Лазаревца.

Многоброну публику су поздравили Борисав Тимотијевић, председник КУД-а „Димитрије Туцовић”, Десимир Стевић, за-меник директора ПД ТЕКО „Костолац” и директор РБ „Колуба-ра” Небојша Ћеран који је и отворио смотру.

Фолклорни ансамбли четири највећа привредна предузећа ЕПС-а надахнуто су излазили на сцену, спремни да покажу најбоље што знају. Играма и песмама провели су публику кроз традицију народа Балкана. Лазаревачко Културно-ументичко друштво „Димитрије Туцовић” представило се играма из Шу-мадије, Срема и Босилеграда у кореографијама Драгомира Ар сенијевића и Далибора Милованчевића, за које је аранж-мане урадио Душко Милојевић. Уметнички руководилац „Туцовића” је Ђури Вингерт.

Дружење културно-уметничких друштава компанија ЕПС-а почело је прошле године у Костолцу са идејом да се ова окупљања наставе, прошире другим културним садржајима и прерасту у традиционалну манифестацију. Овогодишње „одмеравање играчких снага” и дружење остају у лепом сећању и домаћинима и гостима који су задовољни напустили Лазаревац. О. Ш.


Петнаест година рада

ГРупна иЗлОЖБа РадОва атеЉеа „сеЗан”

Л азаревачка ликовна школа Атеље „Сезан”, коју води ликовни педа-гог и сликар Зоран Ерић, већ пу-

них 15 година окупља талентовану децу и омогућава им да што боље искажу своју креативност, таленат и машту. Своја мала уметничка дела, по традицији, заједно из-лажу и показују широј јавности на крају школске године.

По 29. пут, 14. јуна, отворена је групна изложба радова полазника Атељаеа „Се-зан”, као и увек у сарадњи са Библиоте-ком „Димитрије Туцовић”. Ове године преко 130 радова је изложено у новом простору, недавно отвореном дечијем одељењу библиотеке. Млади ствараоци, њих тридесетдвоје узраста од шест до 14 година, показали су своја тренутна умет-ничка достигнућа кроз слике и цртеже рађене различитим ликовним техника-ма. Захваљујући великом простору овога пута су изложени вајарски радови, као и картонграфике и линорези.

Кроз ликовни атеље за петнаест го-дина рада је прошло скоро 200 учени-ка од којих су многи уписали неку од дизајнерских средњих, виших или висо-ких уметничких школа, што је и примар-ни циљ ове школе.

– Ове године три полазника на-шег атељеа ће покушати да упишу неку уметничку средњу школу и искрено се

надам да ће у томе и успети – рекао је отварајући изложбу Зоран Ерић и с поно-сом истакао да се Тамара Зарић, ученица Атељеа „Сезан”, ове године нашла међу десет најбољих младих уметника из целе Србије на Вуковом сабору у Тршићу.

О. Шолтиш

Почело „Културно лето 2011”

Традиционална летња манифеста-ција „Културно лето 2011”, девета по реду коју организује Центар за култу-ру, почела је 28. јуна концертом гру-пе „Moresca Nova” из Италије. Група, која је наступала на многобројним италијанским трговима и европским земљама, плод је вишегодишњег истра-живања и изучавања у домену фолкло-ра и народне традиције. На свом ре-пертоару има традиционалну музику италијанског југа, мешавину сицили-јанске и наполитанске музике, с при-месама арапских и шпанских утицаја.

У оквиру популарног КУЛ-а, пла-нирано је да се одрже још два концер-та. „Трио Балканске жице” одржаће концерт, 8. јула на платаоу испред Цен-тра за културу. Трио из Београда изво-ди своју оригиналну инструменталну музику, која је синтеза многих балкан-ских елемената: српских, румунских, бугарских, молдавских, циганских, ма-кедонских, оријенталних. Наступајући на разним музичким фестивалима трио је добијао награде као најбољи ин-струментални ансамбл и одушевљавао све оне који воле џез, џипси свинг, етно, или једноставно гитару. Концерт групе „Kafe Ball” из Ниша биће одржан 29. јула у сали Центра за културу. Овај етно џез састав изводи обраде позна-тих латино композиција на којима се тренутно и базирају њихови клубски наступи. О. Ш.

Атеље „Сезан”

КУД „Димитрије Туцовић” на сцени

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин



спор

т


ПРИЈЕМ КАРАТИСТА „КОЛУБАРЕ” У ГРАДСКОЈ ОПШТИНИ ЛАзАРЕвАц

Освајачи најсјајнијих медаља К аратисти Карате клуба „Колубара” остварили су сјајне

резултате на наступима за српску репрезентацију, на недавно одржаном Светском првенству у Чешкој. Титулу

светског првака освојио је Дејан Јовановић , а Вељко Симић, Давор Стаменковић и Александар Ђуровић освојили су бронзане медаље у екипној конкуренцији.

Поводом освојених одличја, Бранко Борић, председник Градске општине Лазаревац, недавно је уприличио свечани пријем за каратисте „Колубаре”.

– Општина Лазаревац је по много чему позната, али већ деценијама уназад можда је најпознатија по сјајним успесима Карате клуба „Колубара”, а овај успех је још један доказ континуираног и озбиљног рада у клубу – рекао је Борић и додао да уз овакав рад и посвећеност у будућности од чланова овог карате клуба можемо очекивати само још веће успехе.

Председник Карате клуба „Колубара” др Драган Синђелић, истакао је да освајање медаље на светском првенству, поред огромног рада и одрицања, захтева веома прецизан тренажни процес који се посебно прилагођава и темпира за такмичење.

Дејан Јовановић освајач појединачног злата и екипне бронзе на овом светском првенству истакао је да свака медаља долази после много труда, одрицања и пре свега огромног рада.

– Двадесет година тренирам и до овог тренутка сам чекао медаљу светског првака. Ово је мој највећи успех – истакао је првак света у категорији до 68 килограма.

Специјални гост на овом пријему намењеном каратистима „Колубаре” био је Марко Ницовић, председник Светске кара

те конфедерације и Српске карате уније, који је овом приликом истакао да, иако је Лазаревац мали град, на мапи светског каратеа уписан је великим и златним словима, као и спортска породица Синђелић, која је дала немерљив допринос развоју српског каратеа.

Представницима медија и јавности Чедомир Синђелић је саопштио да се после 15 година бављења каратеом опрашта од активног такмичења. Вишеструки освајач бројних одличја са највећих светских и европских такмичења наставиће рад у каратеу, али сада као тренер у КК „Колубара”.

Н. Ж.

Каратисти на пријему код Борића


Финиш без ефекта

ФУДБАЛСКА РАзГЛЕДНИцА

И званредну серију направила је „Колубара” у последњих шест кола првенства, остваривши четири победе, један реми и један пораз. Савладани су „Динамо” у Врању и

„Напредак” у Крушевцу, сомборски „Раднички” и „Бежанија” у Лазаревцу, нерешено (1:1) завршио се сусрет у Лазаревцу са будућим суперлигашем „Радничким 1923” из Крагујевца, а је дини пораз у финишу првенства тиму тренера Драгана Грчи ћа нанео је нишки „Синђелић”. Освојено је 13 бодова, али то није било довољно за опстанак у Првој лиги. Екипа „зеленоцрних” са 33 бода нашла се „испод црте”, на шеснаестом месту, међу четири клуба који ће се у наредној сезони такмичити у Српској лиги. Најефикаснији, али и најбољи играч „Колубаре” у овом првенству био је Зоран Стојановић – постигао је 20 голова, а одавно је премашио магичну цифру од стотину постигнутих голова у овом рангу такмичења.

Скоро невероватно је да је једна екипа током претходне сезоне била најозбиљнији кандидат за првака, а да је у овој, тек завршеној, испала из Прве лиге. Многи љубитељи фудбала сматрају да је за то криво руководство Фудбалског савеза Србије, којем лазаревачки тим није „на срцу”. У прилог овој тези потеже се мноштво аргумената, а један од последњих на списку је необјашњиво одлагање коначне одлуке о жалби „Колубаре” на меч у Новом Саду, против истоименог клуба, одигран још 2. априла. Наиме, наступ играча домаћих Саше Богуновића, према мишљењу за то надлежних људи из редо

ва Лазаревчана, био је немогућ, односно тај играч никако није могао бити регистрован за „Нови Сад”. Иако су правила јасна и апсолутно на страни „Колубаре”, све је гурнуто под тепих. Постоји нада да ће се то донети исправна одлука, која ће за „Колубару” значити могућност играња баража и евентуални опстанак у Првој лиги.

У Београдској зони вреочка „Турбина” завршила је првенство на трећем месту, са 66 освојених бодова. У последњем колу ремизирали су са „Булбудерцем”, али шансу за пласман у виши ранг изгубили су неколико кола пре краја, када су на свом терену поражени од ПКБа из Падинске Скеле, директног конкурента за прво место. И рудовачки „Раднички” играо је нерешено у последњем колу, са „Трудбеником”, а такмичење је завршио на једанаестом месту са 40 бодова.

Оба представника лазаревачке општине у Првој београдској лиги, „Рудар” из Зеока и лазаревачки „Борац”, сачували су статус пласманом у доњи део средине табеле. Најпријатније су верне навијаче и агилну управу обрадовали играчи „Шумадије” из Шопића, убедљиво освојивши прво место у Другој београдској лиги – група Сава, са чак девет бодова предности испред другопласираног медошевачког „Напретка”. „ТЕК Слога” пласирала се на треће место са 44 освојена бода, барошевачка „Младост” је седма, брајковачки БСК је девети, а „Младост” из Чибутковице десета. Из лиге је испала екипа „Слободе” из Стубице, која је првенство завршила са само седам освојених бодова.

Завршено је првенство у Првој и Другој општинској лиги. Првак општине је екипа „Бурова”, са 53 освојена бода, и у наредном првенству такмичиће се у Другој београдској лиги. Најбоља екипа Друге општинске лиге је „Млади радник” из Жупањца.

З. С.

Сним

ио: А

лекс

анда

р Ра

шин

s27



ssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssssБРОЈ 1083 30. Јун 2011

ЛАСК И „ЦРВЕнА ЗВЕЗДА” ПОТПИСАЛИ уГОВОР О ПОСЛОВнО-ТЕХнИЧКОЈ САРАДЊИ

Од јесени на „Маракани”С редином јуна између Фудбалског клуба „Црвена звезда”

и Женског фудбалског клуба ЛАСК (скраће ница од Лаза-ревачки аматерски спортски клуб) потписан је уговор о

пословно-техничкој сарадњи. Тиме је наш најтрофејнији клуб практично преузео све селекције ЛАСК-а, а Лазаревац остаје без женског фудбала. Очекује се да ће девојке најчешће играти утакмице као увертира првом тиму.

– Част нам је што је „Црвена звезда” препознала партнера у нама. Ово је историјски тренутак за женски фудбал у Србији, са „Звездом” ће дефинитивно бити другачије. Девојке су узбуђене што ће носити овај дрес – истакао је Дарко Стојановић, тренер и председник ЛАСК-а, од средине јуна координатор женских селекција „Црвене звезде” и шеф првог тима.

За нешто више од осам година колико постоји, ЛАСК бележи пет година успешног такмичења у Првој лиги Србије и учешће у четири полуфинала националног купа. У фудбалској сезони која је при крају ЛАСК је обезбедио пето место, а у полуфиналу купа крајем маја изгубио је од најбоље српске женске фудбалске екипе, „Спартак Јафе” из Суботице. Чињеница је да Лазаревац, уз већ поменуту Суботицу, затим Ниш, Крушевац и Пожаревац, јесте један од пет центара овог спорта у Србији.

Женски фудбал није у Србији спорт који се може похва-лити масовношћу. У 28 клубова регистровано је око 500 игра-чица, а колико је то мало, можда понајбоље илуструје податак да једна Данска има 17.500 регистрованих фудбалерки, а од тог броја 15.500 је млађе од 18 година! Баш зато вреди да по-менемо имена чланица ЛАСК-а: голмани Марина Петковић и Сандра Миливојевић, дефанзивке Нада Живановић, Сан-дра Арсенијевић, Маријана Теодосијевић, Марија Петровић, Ивана Дамњановић, Катарина Максимовић и Ивана Ерац, везњаци Ана Попов, Ивана Бобић, Сандра Малешевић, Ка-тарина Ђорђевић, Сара Шапоњић и Гордана Милиновић, и нападачи Јована Дамњановић и Андријана Пешић. Просечна старост екипе је 17 година, већина њих су са ових простора, али има играчица из Новог сада, Земуна, Краљева, Лешка...

Припаднице лепшег пола у Лазаревцу имале су свој клуб пре 30-ак година, тада са именом „Колубара”. По његовом не-станку требало је да прође доста година да девојке у Лазарев-цу почну поново да се баве „најважнијом споредном ствари на свету”. Прича о новом почетку има анегдотални карактер. Наиме, један лазаревачки професор физичког васпитања из Основне школе „Дуле Караклајић”, велики заљубљеник у фуд-бал, својевремено изузетно квалитетни фудбалски судија, до-шао је, ко зна због чега нервозан, на наставу. Лоше расположен бацио је фудбалску лопту на паркет фискултурне сале, сео на клупу и издао наређење да се тог часа игра мали фудбал. „Зар и

ми!?”, у чуду су питале девојчице, а наставник је само потврдно климнуо главом. Поновило се то и на другим часовима тога дана, таман онолико колико је „профа” био „лошег биоритма”, а када је следећег дана покушао да наставу физичког васпитања врати у уобичајене токове, девојчице су се побуниле. Хтеле су да наставе са фудбалом, допало им се. И играо се мали фудбал на часовима, па и после њих, а девојчице из ове школе су по-стале прваци ондашње Југославије те 2002. године, победивши у финалу екипу ОШ „Вуко Јововић” из Даниловграда. Шампи-онска титула још више је загрејала девојчице за фудбал, па је на њихову иницијативу наставник Дарко Стојановић, чији на-димак Зико јасно каже који му је спорт при срцу, јануара 2003. регистровао клуб. Већ од јесени такмичили су се у Другој лиги – група север, а од 2006. године константно су при врху Прве лиге. Протеклих година клуб организује Међународни светосавски турнир за омладинке, који окупља најбоље екипе са простора бивше Југославије.

Оно што каракерише ЛАСК јесте то да најмање игра у Ла-заревцу. У почетку је своје мечеве као домаћин играо у Вели-ким Црљенима, потом у Зеокама, па у Миросаљцима, а данас у насељу Црне Међе, односно Новом Медошевцу. Једноставно, девојке играју тамо где их прихвате, јер изгледа да у Лазаревцу нема превише разумевања.

– Оштина рефундира превоз на утакмице, до средстава до-лазимо угланом преко донација пријатеља клуба. Свих ових година практично сам све и свја у клубу, председник, економ, тренер... Тешка финансијска ситуација траје годинама, али је у последњим месецима тежа него икад. Лично сам апсолутно спреман да препустим неке или све функције у клубу људима који могу да обезбеде средства, штета је да женски фудбал не-стане са лазаревачке сцене. Ове девојке су чисти аматери, много тога везаног за омиљени спорт протеклих година плаћале су саме, односно извор средстава био је родитељски џеп. Тренутно смо баш на ивици... – износи Стојановић, наглашавајући да је за редовне актиности клуба у једној такмичарској години потреб-но преко два милиона динара.

Ако се зна да је током прошле године од 22 регистроване играчице ЛАСК-а чак њих 19 било у разним репрезентативним селекцијама Србије, ако је од 18 фудбалерки српског националног кадетског тима који је играо квалификације за Европско првен-ство (остваривши историјски реми против једне Норвешке) чак 11 било из Лазаревца, последња ствар коју би спортски Лазаревац себи могао да дозволи било би гашење ЛАСК-а. Ове девојке, кажу познаваоци, играју леп фудбал. При том, стиче се утисак, стрепе да ли ће моћи да се такмиче и идуће сезоне.

З. Станковић

Екипа ЛАСК-а

Детаљ са утакмице ЛАСК - Нови Бечеј

Сним

ио: З

оран

Ста

нков

ић

Сним

ио: З

оран

Ста

нков

ић

Kolubara br. 1083

Documents

Transcript of Kolubara br. 1083