KNJIŽNI I - vtsns.edu.rsvtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2020/03/Knjizni-i-novinski-dizajn.pdf ·...

KNJIŽNI I NOVINSKI

DIZAJN

Anatomija knjige

DIZAJN ŠTAMPE Anatomija knjige

Sadržaj:

• Anatomija knjige • Spoljašnji delovi knjige

• Knjižni blok

Anatomija knjige

Pravila za oblikovanje teksta i knjige, od kojih su neka ostala

važeća i do danas, počela su se formirati pojavom srednjovekovnih

kodeksa. Knjiga je kroz istoriju stalno menjala svoj izgled i

neprestano se prilagođavala novonastalim prilikama i

tehnologijama, prihvatajući sve što je moglo ubrzati procese

usavršavanja njenog estetskog izgleda i tehnologije.

Anatomija knjige

Knjižna tipografija obuhvata oblikovanje knjiga i brošura. I knjige i

brošure se oblikuju po istim principima, po kojima se mogu oblikovati i

časopisi, mada za dizajniranje časopisa vaze i neka specifična pravila.

Knjige obuhvataju široku oblast izdavačke delatnosti: beletristiku,

udžbenike, naučne rasprave, zbornike, enciklopedije, rečnike,

monografije, vodiče, kataloge i sve druge publikacije koje imaju formu

knjige.

Anatomija knjige

Knjiga u tehničkom smislu predstavlja skup međusobno povezanih

odštampanih listova, sa tekstom, crtežima, fotografijama.

Svaka knjiga se sastoji iz dva dela: korica i knjižnog bloka.

Funkcija korica nije samo da fizički

zaštiti knjižni blok već i da svojim

dopadljivim izgledom privuče pažnju i

simpatije budućih čitalaca.

Anatomija knjige

Treći, neobavezni deo knjige je knjižni omot. Njegova funkcija je da

štiti korice od spoljašnjih uticaja i oštećenja, naročito kod

reprezentativnih izdanja, gde su korice od skupog ili osetljivog

materijala poput kože, svile i slično.

Anatomija knjige

Knjižni blok je kompletan unutrašnji deo knjige – listovi, odnosno

sav odštampani deo između korica. Podeljen je na tri dela:

• naslovni ili nulti tabak (arak).

• tabaci (araci) osnovnog teksta,

• završni tabak knjige

Naslovni ili nulti tabak (arak) je uvodni deo koji sadrži prednaslov,

naslovnu stranu, posvetu, sadržaj i predgovor.

Drugi deo knjige je njegov glavni i najveći deo, to su tabaci (araci)

osnovnog teksta, sastavljeni iz određenog broja poglavlja ili

kontinuiranog teksta knjige.

Treći deo knjižnog bloka je završni tabak knjige sastavljen iz

dodataka, pogovora, spiska literature, popisa stranih reči i sl. Često

se sadržaj prebacuje u ovaj deo knjige.

3.

1.

2.

Knjižni povez

Knjižne korice su dakle spoljni deo knjige, a sastoje se od

prednjeg i zadnjeg koričnog lista ili prednje i zadnje korice,

međusobno povezane leđima knjige – hrptom, odnosno riknom

(nem. rucken – leđa ili hrbat knjige). Kod ručne izrade knjiga korice

sa leđima čine organsku celinu sa knjižnim blokom.

Knjižni povez

Korice su do renesanse izrađivane od bukovog drveta i

presvlačene kožom, pergamentom ili plišem, a dodavani su im

prigodni metlani ukrasi, kao i ukrasi od plemenitih metala i dragog

kamenja. Ako nisu bile presvučene, korice su bile rezbarene i

dodatno ukrašavane.

Knjižni povez

Savremeni povez knjige izvodi se koricama od lepenke

presvučene kožom ili knjigovezačkim platnom (čvrst povez) ili su

samo date u prigodnom lakšem kartonu (meki povez).

Knjižni povez

Prednja korica nosi ime pisca,

naziv knjige i često i naziv

izdavača, uz dodatnu likovnu

sadržinu.

Knjižni povez

Zadnja korica knjige nekada

nema nikakv sadržaj, a ako ima

-sadrži ime pisca, naziv knjige,

nekada kratak opis knjige ili

sažete podatke o autoru, zaštitni

znak izadavča i signalizaciju

izdanja (prvi, drugi tom, ili kojoj

ediciji pripada i sl).

Knjižni povez

Prednja i zadnja korica knjige

Knjižni povez

Prednja i zadnja korica knjige sa kutijom

Knjižni povez

Leđa knjige su mesto gde se sastaju i povezuju pojedinačni listovi

ili tabaci knjižnog bloka. Sadrže samo ime pisca, naziv knjige, i

eventualno, zaštitni znak izadavča.

Leđa mogu biti ravna ili zaobljena.

Knjižni povez

Zaobljena leđa knjige mogu biti glatka ili ispresecana, na nekoliko

mesta u horizontali, izbočenim vezicama. Povez sa ovakvim leđima

naziva se francuski povez.

Knjižni povez

U odnosu na obradu knjižnog bloka i njegov spoj sa koricama,

razlikuje se nekoliko osnovnih tipova poveza knjige:

• broširani povez,

• mekani povez,

• povez u celom platnu ili koži

• povez u poluplatnu

• bešavni povez i

• mehanički povez.

Knjižni povez

Broširani povez je najjednostavniji postupak u povezu knjiga.

Izvodi se lepljenjem savijenih tabaka u leđima, a zatim se tako

formirani knjižni blok lepi i spaja sa koricama samo u predelu leđa

knjige. Prigodan je za povez biltena, časopisa, kataloga i slično.

Meki povez ili elastični povez izvodi se sa savitljivim koricama od

tanje lepenke ili plastične folije.

Knjižni povez

Povez u poluplatnu izvodi se sa čvrstim koricama od lepenke

presvučene platnom, dok su leđa presvučena kožom ili nekim

drugim materijalom.

Povez u polukoži izvodi se na isti način. Korice su presvučene

kožom, a leđa platnom ili nekim drugim materijalom.

Knjižni povez

Bešavni povez se izvodi tako što se prethodno knjižni blok obreže

sa sve četiri strane, a zatim se leđa knjige, presavijanjem na jednu

stranu lepezasto razastru i premažu slojem lepila. Potom se leđa

knjige presaviju na drugu stranu i premažu opet lepilom. Osušeno

lepilo prihvata svaki list. Na kraju se knjižni blok povezuje sistemom

broširanog poveza. Sve se ovo može izvesti ručno ili mašinski.

Knjižni povez

Mehanički povez se izvodi žičanom ili platičnom spiralom, a može

i plastičnom ili metalnom šipkom koja prihvata leđa knjige sa obe

strane i stezanjem ih učvršćuje. Ovi postupci poveza se izvode

uglavnom mašinski.

Knjižni povez

Veza kojom se korice učvršćuju za knjižni blok naziva se

predlistak ili forzac knjige (nem. Vorsatz – postava). Predlistak je

vezan za unutrašnju prednju i unutrašnju zadnju stranu koričnih

listova ili korica. Da bi se osiguralo bolje ili trajnije otvaranje knjige,

predlistak se na pregibu često dodatno ojačava.

Knjižni povez

Predlistak ima dva lista – spoljašnji i unutrašnji. Spoljni list se

lepi za koricu i deo prvog lista knjižnog bloka, u unutrašnji list je

slobodan.

Predlistak se može likovno obogatiti ilustracijama ili fotosima, uvek

sa ciljem da se simbolično nađe veza između likovnog i tematskog

sadržaja knjige. Najživlja likovna intervencija na predlistku izvodi se

na knjigama za decu.

Forzac – prednja i zadnja strana

U žargonu struke se predlistak

prednjih korica naziva forzac, a

predlistak zadnjih korica najzac.

Oblikovanje spoljnih delova knjige

Oblikovanje korica i knjižnog omota

poverava se grafičkom dizajneru

koji je dužan da svojim likovnim

ostvarenjem približi sadržaj dela

čitaocu. Dizajner iznalazi najbolju

vezu između sadržaja dela,

mogućeg stilskog rešenja i svog

likovnog rukopisa.


Pod stilom se podrazumeva likovni

prikaz oslonjen na određeni

savremeni stilski izraz, ili ako je

delo u vremenu i prostoru

uslovljeno istorijskom fabulom – na

neki od stilova iz određene

istorijsko-umetničke epohe.


Neophodno je pre svega detaljno i savesno upoznavanje sa

sadržajem, žanrom, atmosferom i suštinom teksta, odnosno

fabule, i njenom idejnom porukom.

Jedino na taj način će

dizajner obezbediti

uspešno i dobro likovno

rešenje naslovne strane i

omota, a zatim i osnovnog

teksta i završnog dela

knjige.


Kompletan dizajn knjige 1984. Džordža

Orvela – spoljne i unutrašnje korice


Dizajner se zatim odlučuje za

vrstu pisma kojom će ispisati

tekstove na koričnoj strani i

leđima knjige, vodeći računa da

vrstu pisma podredi zahtevima

koji su važili i za izbor likovnog

stilskog izraza.


Savremena pisma bez serifa na

primer ne mogu se koristiti za

tekstove koji obrađuju teme iz

perioda baroka, kao što ni gotička

minuskula ne može biti pismo za

tekstove poput antičke Ilijade.


Boja koja dominira omotnim listom (knjižni omot) ili koricama, mora

takođe biti primerena književnom delu u celini, odnosno mora

simbolizovati suštinu njegovog sadržaja.


Atmosfera koja može biti optimistična

ili pesimistična, komična ili ozbiljna,

tužna itd nameće upotrebu određenih

boja i valerskih kombinacija.

Osim toga, atmosfera književnog

teksta uslovljava i prisustvo drugih

likovnih vrednosti izaženih u

kompoziciji. Ritam, kontrast i

dominacija izraženi kroz boju mogu

izuzetno dobro da dinamiziraju prostor

i sugerišu potrebna raspoloženja. I na

koricama i na knjižnom omotu

treba uspostaviti pravo jedinstvo

likovne forme i sadržaja.


Poseban efekat na tvrdom povezu korica izazvaće tzv. blindruk tj.

slepi otisak koji je popularno naziva preg. Što je otisak utisnutiji

(dublji, plastičniji) to je njegov likovni doprinos očigledniji.

Pored toga na tvrdim koricama se može pojaviti i tzv. zlatotisak,

štamparski postupak pri kom će se slova otisnuti posredstvom

folije, tj. tankih listića. Ako su ti listići u nekim drugim bojama, onda

je to tzv. foliotisk.


Leđa knjige (hrbat, rikna) imaju važnu informativnu ali i likovnu

funkciju. Osnovno je pravilo da se tekst na rikni postavlja od dole

prema gore, što znači da se određeni podaci nižu sa donje prema

gornjoj strani rikne – što omogućava brzo čitanje pri normalnom

položaju glave.


Na leđima knjiga čiji opseg ne premaša pet štampanih tabaka, tekst se

često ne štampa. Na rikni sabranih dela pored navedenih podataka

nalazi se i broj knjige.


Kada je širina rikne veća od

3cm – tekst se može pojaviti i

horizontalno.


Knjižni omot štiti koricu i propagira knjigu. Prvi put se pojavljuje 1833.

ali je svoju prvu afirmaciju doživeo tek dvadesetih godina XX veka.

Pored svoje prednje i zadnje strane, knjižni omot ima i prednju i

zadnju klapnu kojima se vezuje za korice. U poslednje vreme

klapne se često koriste za pružanje određenih izdavačkih

informacija, ali i informacija o autoru i delu.

Knjižni omot se posebno likovno oblikuje, i to uvek sa ciljem da se

uz minimalnu likovnu interevenciju dobije najveća moguća

simbolika osnovne teme.


Nakon štampe omot se lakira. Najbolja i najtrajnija zaštita omota

postiže se plastifikacijom koja se može izvoditi hladnim ili toplim

postupkom. Hladna plastifikacija je kvalitetniji način zaštite jer se

nakon završenog plastificiranja tabak omota ne uvija kao kod

toplog postupka.

Veoma popularna obostrana plastifikacija nije pogodna za omotni

list, jer se on znatno teže savija na klapnama i može čitav omot da

vrati u početni položaj.

Posebnu dimenziju kod plastifikacije daje mat plastifikacija.


Postoji nekoliko načina savijanja knjižnog omota, a najbolji je onaj

prema kome se prvo saviju gornja i donja strana omota, a zatim

leva i desna, od kojih se stvaraju klapne ili preklopi za korice.

Klapne se često koriste i za tekstove recenzija i biografske podatke

pisca, obično na prednjim klapnama, a na zadnjim za saopštavanje

izdavačkog programa. Leđa knjižnog omota služe za štampanje

naziva knjige, imena pisca, često i zaštitnog znaka izdavača, na

donjem delu rikne, kao i kod rikne korica.

Unutrašnji delovi knjige

Naslovni ili nulti tabak nosi i unutrašnju naslovnu stranicu. Većina reprezentativnih knjižnih izdanja u svom uvodnom tabaku

sadrži:

• zaštitni list knjige

• prednaslovni list

• list unutrašnje naslovne strane

• list posvete

• list fotografije ili crteža autora

• list skraćenica i sadržaja i

• listove predgovora.


Od elemenata na ovaj uvodni tabak ugrađuje se: zaštitni znak

kuće, amblem izdanja, naslov originala, fotografija ili crtež autora,

naslov izdanja, naziv izdavača, originalni i prevedeni naziv dela,

beleška o autorskoj zaštiti dela, posveta, predgovor, uvod, sadržaj,

kod nekih dela i tumač skraćenica koje se u knjizi upotrebljavaju.


Forzac je list koji povezuje korice sa knjižnim blokom i ne spada u

opisani obim nultog tabaka. Po pravilu je uvek od nešto debljeg

papira. Može se predstaviti kao list u boji čiji se ton koloristički

povezuje sa koricama, ali i kao posebno dizajniran detalj u knjizi,

gde bi na primer izdavač popularisao svoj zaštitni znak i kućnu boju.


Zaštitni list odvaja ceo unutrašnji deo knjige od ulepljivanja korica i

forzaca sa knjižnim blokom,pa je tako i dobio ime. NJime započinje

nulti tabak knjižnog bloka. Najčešće je prazan, ali se i na njemu rado

štampa zaštitni znak izdavača ili zaštitni znak edicije, kao i najava

osnovnog teksta dela.


Naslov originala se štampa za dela koja su prevedena sa stranog

jezika. Pojavljuje se po pravilu na poleđini zaštitnog lista. Tekst se

štampa na gornjoj trećini stranice, a ime prevodioca u dnu iste

stranice.

Prednaslovni list se javlja na reprezentativnim izdanjima i to

najčešće na sabranim delima ili knjigama koje pripadaju nekoj ediciji.

Ovaj se list može grafički rešiti i ponavljanjem naziva edicije, uz

dodatak njenog amblema.


Fotografija ili crtež autora se postavlja na poleđini prednaslovnog

lista ili na novom sledećem listu. Fotografija se štampa na papiru na

kome se štampa i osnovni tekst, a može se štampati i na posebnom

kunstdruk papiru, a kasnije se ulepljuje na predviđenu stranicu.

Često se fotografija autora premešta na klapnu omota knjige

zajedno sa kraćom biografijom. Kod tzv. džepne knjige ovi elementi

se uglavnom prebacuju na zadnju stranicu izdanja, jer je papir

džepne knjige obično roto-papir, koji ne dozvoljava kvalitetniju

štampu fotografije.


Unutrašnja naslovna strana je po svom značaju udarna strana

čitavog nultog tabaka. Na njoj se nalaze svi relevantni podaci za

samo delo: ime pisca, naziv dela, bliža identifikacija same

publikacije (izdanja) kao i naziv izdavača. Veoma je značajan

način na koji se publikuje ova stranica jer je ona ogledalo i

kompletne tipografske koncepcije (vrste pisma, slaganje teksta)

koju treba dosledno sprovesti kroz celu knjigu. Ukoliko delo

pripada renesansnoj ili antičkoj epohi, od likovnog urednika se

očekuje da stilom koji će odgovarati duhu tog vremena oblikuje i

ovu stranicu.


Svi važniji tekstovi na nultom ili na

završnom tabaku prezentuju se na

desnoj – neparnoj stranici, za koju

važi pravilo da je optički važnija od

leve, pa je zato i udarna strana

knjige. Na njoj se daju i počeci

poglavlja, takođe i likovni sadržaji

knjige, i ukratko, sve što bi se moglo

smatrato značajnim za knjigu.


Posveta je sledeći list nultog

tabaka. Obično se pojavi u

desnom gornjem ili donjem uglu

stranice kurzivnim slovima.

Poleđina ove stranice je

najčešće prazna. U nekim

slučajevima, autor umesto

posvete iskoristi ovaj list za tzv.

moto. Njegova funkcija je da

najavi tendenciju ili vodeću

misao autora u knjizi.


Predgovor je tekst koji nas uvodi u osnovnu idejnu i estetsku

sadržinu dela i upoznaje sa činjencama na koje treba obratiti pažnju.

Pišu ga najčešće književni kritičari ili urednici, ili prevodioci dela.

Da bi se potcrtao lični stav i dala intimnija nota o književnom delu,

ovaj tekst se najčešće slaže kurzivom. Takođe i tekst uvodnika u

novinama i časopisima se slaže kurzivom jer deluje prisnije i toplije

od teksta koji je dat u uobičajenom uspravnom pismu.

Ukoliko je moguće tekst uvodnika se završava na desnoj, neparnoj

strani, sa potpisom autora u desnom, i datumom i mestom pisanja

uvodnika u levom uglu.


Grafička obrada opisa skraćenica i sadržaja je tipičan posao

slagača, uslovljen velikim brojem tipografksih pravila. Njihova

osnovna uloga je uglavnom informativna, i pojavljuje se u obimnijim

izdanjima poput leksikona, rečnika i enciklopedija, te slaganje tog

dela teksta mora biti u skladu sa pragmatičnim i ozbiljnim

karakterom sadržaja.


Sadržaj se često štampa u nultom tabaku što najviše zavisi od toga

da li je u pitanju tehnička knjiga, leksikon, udžbenik priručnik i slično.

Nekada se prebacuje na kraj knjige. Cilj je da bude pregledan i da

omogući brzo nalaženje traženog teksta. Ukoliko se radi o obimnom

delu – sadržaj će se slagati u nekoliko stepeni informacija.

Struktura je često sledeća: oblasti se obeležavaju rimskim

brojevima, teme tih oblasti verzalnim slovima, a manje tekstualne

celine arapskim brojevima ili kurentnim slovima. Kod edukativnih

izdanja se praktikuje i dvostubačni sadržaj.


Impresum se ugrađuje u nulti tabak na jednoj strani prednaslovnog

lista. Izdavač ili dizajner mogu odlučiti da se i impresum prebaci na

završni tabak knjige.

Sadrži podatke o: izdavaču, adresi, redakcijskom kolegijumu,

izdavačkom odboru knjige ili edicije, glavnom i odgovornom

uredniku, lektoru i korektoru, dizajneru, prevodiocu, autoru fotografija

ili drugih likovnih priloga i štamparu; u impresumu je zapisana i

godina štampe, i tiraž izdanja.


Završni tabak sadrži sledeće delove: pogovor, beleške o piscu,

rezime ili izvod, popis manje poznatih ili stranih reči, popis literature

(bibliografija), popis priloga, indeks ili registar (popis važnih termina),

katalogizaciju knjige (popis svih relevantnih podataka o knjizi – broj

tabaka, ilustracija, fotografija i sl.).

KNJIŽNI I - vtsns.edu.rsvtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2020/03/Knjizni-i-novinski-dizajn.pdf ·...

Documents

Transcript of KNJIŽNI I - vtsns.edu.rsvtsns.edu.rs/wp-content/uploads/2020/03/Knjizni-i-novinski-dizajn.pdf ·...