2 3

SEP TI MUS HIPSEP TI MUS HIPKNJI GA PR VA

Ma gi ka

EN DŽI SEJDŽILU STRO VAO MAJK CUG

pre veoAlek san dar Mar ko vić

4 5

Na slov ori gi na la

Angie SageSeptimus Heap Book One: Magyk

Copyright © 2005 by Angie SageIllustrations © by Mark Zug

Tran sla tion Copyright© 2008 za srp sko iz da nje, La gu na

Luiz, s ljubavlju i zahvalnošću za svu

pomoć i ohrabrenje – ova knjiga je posvećena tebi.

6 7

SA DR ŽAJA DR ŽAJ

Ne što u sne guSa ra i Saj lasVr hov ni ču varMar ša Over strendU do mu Hi po vihKa ku liČa rob njač ka ku laOk no za sme ćeČaj dži ni ca Se li Ma linLo vacTragMju rielHaj kaDe pen ska ja ru gaPo noć na oba liBo gartAl der osta je samPa zi telj ki na ko li baTet ka Zel daDe čak 412Rat tus Rat tusMa gi kaKri la

1

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆

13

17

26

33

41

51

55

64

70

78

83

89

93

99

107

121

129

136

143

152

158

172

180

8 9

Šti to bu beVen dron ska ve šti caPro sla va zim ske rav no dne vi ceSten li je vo pu to va njeVe li ki mrazPi to ni i pa co viPo ru ka za Mar šuPo vra tak pa co vaLed se to piMo tri i če kajZa se daPod ze mljomZa le đenGa ta njeOd mr za va njeUgo vo re ni sa sta nakSu sret Osve taOlu jaZmaj ski brodNa mo reOse kaPo se ti lacŠe grtVe če ra u še gr to vu častSep ti mus HipŠta je tet ka Zel da vi de la u pač joj ba riŠta je bi lo po sle

Ma gi ka

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆◆

189

195

200

211

219

228

236

242

249

260

264

271

272

282

289

297

302

310

322

330

340

349

356

363

370

378

382

385

10 11

12 13

1NE ŠTO U SNE GUE ŠTO U SNE GU

Saj las se bo lje za o gr nuo da bi se za šti tio od sne ga ko ji je ve jao. Tre ba lo je pre va li ti do bar deo pu ta kroz Šu mu, a on je već bio pro mr zao do ko sti ju. U dže-

po vi ma je no sio tra ve ko je mu je da la Ga le na, fi zi kant ki nja, za nje go vog si na Sep ti mu sa, ko ji se ro dio pret hod nog da na.

Ko nač no se pri bli žio Tvr đa vi, i sa da je kroz dr ve će na zi rao tre pe ra vu sve tlost sve ća po sta vlje nih u pro zo re vi so kih i uskih ku ća gru pi sa nih duž spolj nih zi do va. Sle de ća noć bi će naj du-ža u go di ni, i sve će će go re ti do zo re, kao bra na ta mi. Saj las je vo leo taj put do Tvr đa ve. Da nju ni je za zi rao od Šu me, i uži-vao je u šet nji uskom sta zom ko ja je bes kraj no vi ju ga la iz me đu gu sto iz ra slih sta ba la. Sa da je bio na do mak ru ba Šu me, gde je

EN DŽI SEJDŽ14 Magika 15

vi so ko dr ve će po či nja lo da se pro re đu je, i ka da je sta za po če la da se spu šta pre ma dnu do li ne, Tvr đa va se ukazala pred njim kao na dla nu. Drev ni be de mi pra ti li su ši ro ku, kri vu da vu re ku i uvi ja li se oko gru pi ca ku ća iz ni klih bez pla na i re da. Sve ku će bi le su obo je ne jar kim bo ja ma, i one okre nu te pre ma za pa-du kao da su go re le, oba sja ne po sled njim zra ci ma zim skog sun ca.

Tvr đa va je is pr va bi la obič no se o ce. Po što je bi la bli zu Šu me, se lja ni su po di gli vi so ke ka me ne zi do ve ra di za šti te od žde ra va-ca, ve šti ca i de mo na ko ji su im če sto i ra do kra li ov ce, ži vi nu a kat kad i de cu. S no vim ku ća ma ši ri le su se i zi di ne, a na kra ju su oko sve ga is ko pa li i du bok ja rak da bi se svi ose ća li bez bed no.

Tvr đa va je ubr zo po če la da pri vla či ve šte za na tli je iz dru-gih se la. Ra sla je i raz vi ja la se unu tar zi do va, to li ko da je ži valj po čeo da ose ća ne do sta tak pro sto ra dok ne ko ni je od lu čio da sa gra di Ko šni cu. Ko šni ca, gde su ži ve li i Saj las, Sa ra i de ča ci, bi la je ogrom na ka me na zgra da ko ja se pru ža la vi še od če ti ri ki lo me tra pre ma re ci i na zad u Tvr đa vu. To je bi lo buč no i ži vo me sto u či jim se ne dri ma na la zio la vi rint hod ni ka i oda ja, ma lih fa bri ka, ško la i du ća na po me ša nih s po ro dič nim pro sto-ri ja ma, ba šti ca ma na kro vo vi ma, a po sto ja lo je čak i po zo ri šte. U Ko šni ci se ni ko ni je ba ška rio, ali lju di ma to ni je sme ta lo. Za od ra sle je va zda bi lo do brog dru štva, a de ca su uvek ima la s kim da se igra ju.

Dok je zim sko sun ce to nu lo iza be de ma Tvr đa ve, Saj las je ubr zao ko rak. Va lja lo je sti ći do Se ver ne ka pi je pre ne go što je za klju ča ju i po dig nu most s do la skom no ći.

U tom tre nut ku ose tio je ne što u bli zi ni. Ne što ži vo, ali na iz ma ku sna ge. Bio je sve stan ot ku ca ja ma log ljud skog sr ca ne da le ko od nje ga. Za sta de. Kao Obi čan ča rob njak, umeo je da ose ti stva ri, ali po što ni je bio na ro či to do bar Obi čan ča rob-njak, mo rao je iz sve sna ge da se usred sre di da bi to po sti gao. Ne po kret no je sta jao, dok je sneg gu sto pa dao oko nje ga i već

mu skri vao tra go ve. A on da za ču ne što – si tan šmrk taj, je caj, uz dah? Ni je bio si gu ran, ali je i to bi lo do volj no.

Is pod jed nog gr ma po red sta ze le ža la je bo šča. On je po di že, i za pre pa šće no su sre te spo ko jan po gled ma ju šne be be. Saj las pri vi za ve žljaj sa de te tom na gru di i za pi ta se ka ko se no vo ro-đen če ob re lo u sne gu naj hlad ni jeg da na u go di ni. Ne ko ga je čvr sto umo tao u de be lo vu ne no će be, ali se već bi lo go to vo smr-zlo: usne su mu bi le tam no mo dre, a tre pa vi ce be le od sne ga. Dok su ga lju bi ča ste oči de te ta ne tre mi ce po sma tra le, Saj las je imao ne la go dan ose ćaj da je u svom krat kom ve ku već vi de lo stva ri ko je ni jed na be ba ne bi tre ba lo da vi di.

Po mi sliv ši na Sa ru, bez bed nu i na to plom kod ku će sa Sep-ti mu som i de ča ci ma, Saj las od lu či da će mo ra ti da pro na đu me sta za još jed no ma lo bi će. Pa žlji vo umo tav ši be bu u svoj pla vi ča rob njač ki plašt, pri vi jao ju je uz se be dok je tr čao pre-ma ka pi ji Tvr đa ve. Sti gao je do mo sti ća baš u tre nut ku ka da je Grindž, vra tar, na me ra vao da do vik ne ma lom na mo stu da poč ne da okre će vi tlo.

„Kan da vo liš da se si graš s gla vom“, za re ža Grindž. „Ali vi ča rob nja ci ste iona ko svi do jed nog uda re ni. Da mi je zna ti ko ji ćeš an drak na po lju po ’va kom vre me nu.“

„Je li?“ Saj las je žu rio da pro đe po red Grin dža, ali je pr vo mo rao da mu bla go slo vi dlan sre brom. Iz jed nog od broj nih dže po va is ko pa sre br ni pe ni i da de ga vra ta ru.

„Hva la ti, Grin dže. La ku noć.“Grindž osmo tri pe ni kao da je reč o ne koj gad noj bu bi.

„Mar ša Over strend mi ma lo pre da la po la kru ne. Al’ ona je sad Vi ša ča rob ni ca, kla sa, a ne ta mo ne ka bo ra ni ja.“

„Šta?“, Saj las za ma lo da se ugu ši.„Je sje. Kla sa, ba to.“Grindž uz mak nu da ga pro pu sti, i Saj las se pro vu če po red

nje ga. Iako je bio ra do znao ka ko je to Mar ša Over strend na pre-čac po sta la Vi ša ča rob ni ca, ose ćao je ka ko za ve žljaj po či nje da

EN DŽI SEJDŽ1617

se me ško lji u to pli ni is pod nje go vog pla šta, a ne što mu je go vo-ri lo da bi bi lo bo lje da Grindž ne vi di be bu.

Ka da je Grindž ne stao u sen ka ma tu ne la ko ji je vo dio u Ko šni cu, odan de iz ro ni vi so ka pri li ka u lju bi ča stom i pre pre či mu put.

„Mar ša!“, pro ste nja Saj las. „Šta to...“„Ne go vo ri ni kom da si je na šao. Ona je va ša. Ja sno?“Saj las za pre pa šte no klim nu gla vom. Pre ne go što je sti-

gao da pro go vo ri, Mar ša ne sta de u šum nom obla ku lju bi ča-ste ma gle. Saj las je osta tak du gač kog i kri vu da vog pu ta kroz Ko šni cu po ku ša vao da se bar ma lo sa be re. Či ja je to bi la be ba? Ka kve ve ze je Mar ša ima la sa njom? Ka ko je to Mar ša od jed-nom po sta la Vi ša ča rob ni ca? Ka da je sti gao na do mak ve li kih cr ve nih vra ta ko ja su vo di la u već pre na sta nje ni dom po ro di ce Hip, pa de mu na pa met no vo, još va žni je pi ta nje: Šta će Sa ra re ći ka da ču je da tre ba da bri ne o još jed noj be bi?

Ni je mo rao du go da raz mi šlja o to me. Ka da je sti gao do vra-ta, ova se s tre skom otvo ri še da pro pu ste krup nu že nu za ja pu-re nog li ca u tam no pla vom ogr ta ču glav ne ba bi ce, ko ja u žur bi go to vo obo ri Saj la sa. I sa ma je no si la za ve žljaj, ali je ovaj bio pot pu no umo tan u za vo je, i dr ža la ga je pod mi ši com kao da je reč o pa ke tu ko ji je tre ba lo što pre da po ša lje.

„Mr tav!“, uz vik nu ba bi ca, pa sna žno od gur nu Saj la sa u stra-nu i od ju ri niz hod nik. Iz so be sa za ču Sa rin vri sak.

Saj las s te škim pred o se ća jem uđe, i ugle da Sa ru okru že nu še sto ri com pre ble de lih de ča či ća, pre vi še pre pla še nih da bi za pla ka li.

„Od ne la ga je“, re če Sa ra s bez na đem u gla su. „Sep ti mus je mr tav, i ona ga je od ne la.“

U tom tre nut ku se iz bo šče ko ju je Saj las i da lje krio is pod ogr ta ča ra ši ri vla žna to pli na, i on je bez re či, jer re či vi še ni je imao, iz va di i pre da de u Sa ri ne ru ke.

Sa ra Hip bri znu u plač.

2SA RA I A RA I SAJ LASAJ LAS

Za ve žljaj je na šao uto či šte u do mu Hi po-vih i bio na zvan Dže na, po Saj la so voj maj ci.

Ni ko, naj mla đi sin, imao je sa mo dve go di ne ka da je Dže na sti gla u ku ću, i ubr zo je za bo ra vio svo jeg mla đeg bra ta Sep ti mu sa. Sta ri jim de ča ci ma tre ba lo je vi še vre me na, ali su ga i oni za bo ra vi li. Vo le li su svo ju mla đu se stru i do no si li joj sva-ko ja ka bla ga sa ča so va ma gi kema gi ke u ško li.

Sa ra i Saj las ni su mo gli, ni ti su hte li da za bo ra ve Sep ti mu sa. Saj las je kri vio se be zbog to ga što je Sa ru osta vio sa mu i oti šao fi zi kant ki nji po tra ve za be bu. Sa ra je za sve kri vi la se be. Iako se je dva se ća la šta se tog stra šnog da na do go di lo, zna la je da je po ku ša la da udah ne ži vot be bi i da ni je us pe la. Se ća la se ta ko đe ba bi ce, ka ko umo ta va nje nog ma log Sep ti mu sa od gla-ve do pe te u za vo je i is tr ča va na vra ta, do vik nuv ši pre ko ra me-na: „Mr tav!“

To je sa vr še no pam ti la.

EN DŽI SEJDŽ18 Magika 19

Ali Sa ra je za vo le la svo ju ma le nu de voj či cu u is toj me ri kao što je vo le la svog Sep ti mu sa. U po čet ku je stra ho va la da bi ne ko mo gao da do đe i od ne se i Dže nu, ali me se ci su pro la zi li, i Dže na je iz ra sla u buc ma stu i ve se lu be bu, i Sa ra se ko nač no opu sti la i go to vo pre sta la da bri ne.

Sve do onog da na ka da se nje na naj bo lja pri ja te lji ca, Se li Ma lin, bez da ha po ja vi la na nje nom pra gu. Se li Ma lin bi la je jed na od onih oso ba ko je su zna le sve što se do ga đa lo u Tvr đa-vi. Bi la je to ma la, ener gič na že na ne mir ne ri đe ko se ko ja joj je ve či to be ža la is pod po ma lo za ma za ne ku var ske ka pe. Ima la je do bro du šno okru glo li ce, po ma lo buc ma sto zbog to ga što joj je bi lo žao da ba ca okraj ke ko la ča, i uvek bra šnja vu ode ću.

Se li je bi la vla sni ca čaj dži ni ce na re ci, pon ton skim mo stom po ve za ne s oba lom.

Nat pis iz nad vra ta po ru či vao je:

ČAJ DŽI NI CA I PIV NI CA SE LI MA LIN

NU DI MO ČIST SME ŠTAJ

DAN GU BE NE SLU ŽI MO

U svra ti štu Se li Ma lin ni je bi lo taj ni. Sva ko ko bi sti gao u Tvr đa vu vo de nim pu tem bio je pri me ćen i pro ce njen, a ve ći-na na mer ni ka ra di je je bi ra la da do pu tu je vo dom. Ni ko osim Saj la sa ni je vo leo mrač ne sta ze kroz Šu mu ko ja je okru ži va la Tvr đa vu. U Šu mi je no ću i da lje vr ve lo od žde ra va ca i me so-žder skog dr ve ća, a tu su bi le i Ven dron ske ve šti ce, ko je su uvek bi le pra znih dže po va i ko je su po sta vlja le zam ke neo pre znim put ni ci ma, da bi ih po tom ope lje ši le do slov no do ga ća.

Čaj dži ni ca Se li Ma lin bi la je uvek kr ca ta i za di mlje na brv na-ra, opa sno nad ne se na nad vo dom. Duž pon ton skog mo sta bi la su pri ve za na plo vi la svih vr sta i ve li či na, ko ja su do no si la lju de i ži vo ti nje svih bo ja i ma sti. Ve ći na njih pre dah nu la bi od pu ta ba rem uz jed no Se li no ja ko pi vo i ko ma de šku ječ me nog ko la-

ča. A sva kog ži te lja Tvr đa ve sa po la sa ta slo bod nog vre me na na ras po la ga nju i kr ča njem u že lu cu no ge bi ovom ili onom pri-li kom po ve le do bro uga že nom sta zom do Luč ke ka pi je, po red Pri reč nog sme tli šta i na kra ju pon ton skim mo stom do Čaj dži-ni ce i piv ni ce Se li Ma lin.

Se li se sta ra la da bar jed nom ne delj no skok ne do Sa re i oba-ve sti je o sve mu što se do ga đa. Sma tra la je da je Sa ra su vi še za u ze ta sta ra njem o sed mo ro de ce, kao i o Saj la su Hi pu, ko ji po nje nom mi šlje nju go to vo ni šta ni je po ma gao u ku ći. Se li ne pri če obič no su se od no si le na lju de za ko je Sa ra ni ka da ni je ču la i ni ka da ne će sre sti, ali je Sa ra ipak želj no oče ki va la nje ne po se te i uži va la u pri ča ma o ono me što se do ga đa lo oko nje. Tog da na, me đu tim, Se li je do šla da joj is pri ča ne što sa svim dru ga či je. Ovo je bi lo ku di ka mo ozbilj ni je od uobi ča je nog tra-ča re nja, i ti ca lo se i Sa re. Osim to ga, pr vi put se po go di lo da Sa ra o to me zna ne što što Se li ni je zna la.

Se li je hi tro ušla u stan i za ve re nič ki za tvo ri la vra ta za so bom.

„Imam stra šne ve sti“, šap nu.Sa ra, ko ja je po ku ša va la da obri še ostat ke do ruč ka sa Dže-

ni nog li ca i svih dru gih me sta gde ih je be ba bljuc nu la, i da isto vre me no po či sti za no vim šte ne tom vu ko da va u ku ći, ni je je pa žlji vo slu ša la.

„Zdra vo, Se li“, re če. „Evo, ov de ti je či sto da sed neš. Je si li za šo lju ča ja?“

„Da, mo lim. Sa ro, mo žeš li ti da po ve ru ješ u to?“„U šta to, Se li?“, upi ta Sa ra, oče ku ju ći da ču je pri ču o naj no-

vi jem is pa du u čaj dži ni ci.„Kra lji ca, Sa ro. Kra lji ca je mr tva!“„Šta?“, pro ste nja Sa ra, pa po di že Dže nu sa sto li či ce, od ne se

je u ugao so be gde se na la zi la ko lev ka i po lo ži je da od spa va. Ve ro va la je da be be tre ba dr ža ti po da lje od lo ših ve sti.

„Mr tva“, ne sreć no po no vi Se li.

EN DŽI SEJDŽ20 Magika 21

„Ma ni je mo gu će!“, re če Sa ra. „Ne ve ru jem u to. Bi la je sa mo ma lo sla ba po sle po ro đa ja. Za to se od ta da ni je po ja vlji va la me đu sve tom.“

„Ta ko su go vo ri li oni iz Gar de, zar ne?“, upi ta Se li.„Pa, da, je su“, pri zna de Sa ra, na li va ju ći čaj u šo lje. „Ali oni

je ču va ju, što zna či da bi tre ba lo da zna ju. Ma da mi ni je ja sno za što je kra lji ca od jed nom oda bra la da je ču va ju te si le dži je.“

Se li po di že šo lji cu ko ju je Sa ra sta vi la pred nju.„Tja. Mmm, di van je. Pa, u stva ri...“, Se li spu sti glas i po gle da

oko se be kao da oče ku je da vi di stra ža ra na slo nje nog u ćo šku, ma da je u so bi Hi po vih vla dao ta kav ne red da je la ko mo gla da ga pre vi di. „To i je su si le dži je. Oni su je i ubi li, u stva ri.“

„Ubi li? Šta, kra lji ca je ubi je na?“, uz vik nu Sa ra.„Pssst. Pa, ovaj, znaš...“, Se li pri vu če sto li cu bli že Sa ri noj.

„Kru ži pri ča... a ja sam je ču la na sa mom iz vo ru...“„A iz vor bi bio ko?“, sa zna lač kim osme hom upi ta Sa ra.„Pa, ako baš ho ćeš da znaš, ma dam Mar ša“, Se li se za va li

u na slon sto li ce i s po bed nič kim iz ra zom li ca pre kr sti ru ke, „eto ko.“

„Šta? Otkad se ti dru žiš sa Vi šom ča rob ni com? Da ti ni je svra ti la na čaj?“

„Mal te ne. Ne baš ona, već Te ri Tar zal. Bio je u Ča rob njač koj ku li, da od ne se ne ke ble sa ve ci pe le ko je je na pra vio za ma dam Mar šu. Ka da je pre stao da se ža li na njen ne u kus u po gle du ci pe la i na to ko li ko mr zi zmi je, re kao je da je na čuo Mar šin raz go vor s jed nom dru gom ča rob ni com. Mi slim da je to bi la En dor, ona ma la de be la. E, njih dve su re kle da je kra lji ca bi la ustre lje na! I da je to ura dio ne ko iz Gar de. Je dan od nji ho vih ubi ca.“

Sa ra ni je mo gla da ve ru je u ono što je ču la.„Ka da?“, dah nu.„To i je ste ono stra šno“, uz bu đe no pro šap ta Se li. „Ka žu da su

je ubi li istog da na ka da se ro di la be ba. Bi lo je to pre šest me se-

ci, a mi ni smo zna li ni šta o to me. Stra šno... stvar no stra šno. A ubi li su i go spo di na Al de ra. Ta ko je Mar ša pre u ze la...“

„Al der mr tav?“, pro dah ta Sa ra. „Ne mo gu da ve ru jem. Jed-no stav no ne mo gu... Svi smo mi sli li da je oti šao u pen zi ju. Pre mno go go di na Saj las mu je bio še grt. Bio je di van...“

„Je li?“, od sut no re če Se li, ne str plji va da na sta vi pri ču. „E, vi diš, to ni je sve. Te ri je za klju čio da je Mar ša spa sla prin ce zu i od ne la je ne kud na si gur no. En dor i Mar ša su za pra vo sa mo ća ska le, pi ta ju ći se ka ko li joj je ta mo gde je. Ka da su shva ti li da je Te ri ta mo s ci pe la ma, uću ta le su. Re kao je da je Mar ša bi la vr lo ne lju ba zna pre ma nje mu. Po sle se ne ka ko čud no ose-ćao, i po mi slio je da je ba ci la za bo ravza bo rav na nje ga, ali se sa krio iza jed nog stu ba ka da ju je vi deo ka ko mr mlja, pa ni je de lo vao ka ko tre ba. Sa da se se ki ra zbog to ga što ne pam ti da li mu je pla ti la ci pe le.“

Se li Ma lin za sta de da udah ne i ot pi je ve li ki gu tljaj ča ja.„Si ro ta ma la prin ce za. Ne ka joj bog po mog ne. Pi tam se gde

li je sa da. Ve ro vat no kop ni u ne koj tam ni ci. Ne kao ovaj tvoj an đe lak ov de... Ka ko je ona?“

„A, ona je da kuc nem u dr vo“, re če Sa ra, ko ja je obič no bi la sprem na da sa ti ma pri ča o Dže ni nom ki ja nju i no vom zu bu i o to me ka ko sa da se di i sa ma dr ži svo ju šo lju. U tom tre nut ku, me đu tim, že le la je da skre ne raz go vor na ne ku dru gu te mu

– za to što se po sled njih šest me se ci pi ta la ko je za pra vo nje na be ba, a sa da je to zna la.

Ako je sve to tač no, po mi sli Sa ra, Dže na je, zna či... ma la prin ce za.

Sa ra je ovaj put je dva do če ka la da se opro sti sa Se li Ma lin. Ot pra ti la ju je po gle dom ka ko hi tro gra bi niz hod nik, za tvo-ri la vra ta za njom i s olak ša njem uz dah nu la. Tre nu tak ka sni je otr ča do Dže ni ne ko lev ke.

EN DŽI SEJDŽ22 Magika 23

Po di že je i pri vi na gru di. Dže na joj se osmeh nu i po seg nu ru či com za nje nom ogr li com pro tiv uro ka.

„Pa, ma la prin ce zo“, pro mr mlja Sa ra, „od u vek sam zna la da si ne što po seb no, ali sa nja la ni sam da bi mo gla da bu deš na ša prin ce za.“ Tam no lju bi ča ste oči de te ta za gle da še se u Sa ri ne kao da že le da ka žu: Eto, sad znaš.

Sa ra ne žno po lo ži Dže nu na zad u ko lev ku. U gla vi joj je bi lo mut no, a ru ke su joj drh ta le dok je do li va la čaj. Bi lo joj je te ško da po ve ru je u ono što je ču la. Kra lji ca je mr tva. I Al der. Nji ho va Dže na je na sled ni ca Tvr đa ve. Prin ce za. Šta se to do ga đa?

Osta tak po sle po dne va pro ve la je na iz me nič no zu re ći u Dže-nu, prin ce zu Dže nu, i bri nu ći šta bi mo glo da se do go di ako ne ko ot kri je gde je ona. Gde je taj Saj las kad joj je po tre ban?

Saj las je bio na pe ca nju sa de ča ci ma.Na za vo ju re ke od mah iza Ko šni ce po sto ja la je ma la pe šča-

na pla ža. Saj las je po ka zi vao Ni ku i Džo-Džou, naj mla đim si no-vi ma, ka ko da pri ve žu te gli ce od pek me za za vrh šta pa i umo če ih u vo du. Džo-Džo je ta ko već ulo vio tri ri bi ce, ali su Ni ku nje go ve kli za le kroz pr ste, što ga je do su za uzru ja va lo.

Saj las po di že Ni ka na ru ke i po ne se ga da vi di šta ra de Erik i Ed, pe to go di šnji bli zan ci. Erik je za do volj no sa nja rio, pro vla če-ći sto pa lo kroz to plu i bi stru vo du. Ed je čač kao šta pom ne što pod ka me nom. Bi la je to ogrom na vo de na bu ba. Ni ko za pla ka i čvr sto za gr li Saj la sa oko vra ta.

Sem, ko me je bi lo sko ro se dam go di na, bio je već ozbi ljan pe ca roš. Za po sled nji ro đen dan do bio je pra vi štap za pe ca nje, i na ka me nu po red nje ga bi le su po lo že ne dve oma nje sre br ne ri be. Spre mao se da iz vu če tre ću. Ni ko je odu še vlje no ci čao.

„No si ga odav de, ta ta. Ras te ra će ri bu“, lju ti to re če Sem.Saj las se na pr sti ma uda lji i se de po red naj sta ri jeg si na, Saj-

mo na. Saj mon je u jed noj ru ci dr žao štap za pe ca nje, a u dru-

goj knji gu. Saj mon je imao am bi ci ju da po sta ne Vi ši ča rob njak, i či tao je sve Saj la so ve sta re knji ge o ma gi cima gi ci. Saj las pri me ti da ova ko ju je sad či tao ima na slov Zbor nik ri bo lo vač kih či ni.

Saj las je oče ki vao da će svi nje go vi de ča ci po sta ti ča rob nja ci ove ili one vr ste. Bi la je to po ro dič na tra di ci ja. Saj la so va stri na bi la je ugled na Be la ve šti ca, a Saj la sov otac i stric bi li su pre u zi-ma či ob li ka, što je vr lo spe ci ja li zo va na ča rob njač ka stru ka, za ko ju se na dao da će je de ča ci iz be ga va ti, jer uspe šni pre u zi ma-či ob li ka s go di na ma po sta ju ne po u zda ni, i po ne kad ne spo sob-ni da za dr že svoj ob lik du že od de se tak mi nu ta. Saj la sov otac je na kra ju ne stao u Šu mi, u ob li ku dr ve ta, i ni ko ni je znao u ko je se tač no dr vo pre tvo rio. Bio je to je dan od raz lo ga zbog ko jih je Saj las vo leo da še ta Šu mom. Če sto bi se gla sno obra-tio ne kom dr ve tu raz ba ru še nog iz gle da u na di da bi to mo gao bi ti nje gov otac.

Sa ra Hip po ti ca la je iz po ro di ce ve šta ca i ve šti ca. Kao de voj-či ca pro u ča va la je tra ve i is ce li telj sku ve šti nu sa Ga le nom, fi zi-kant ki njom ko ja je ži ve la u Šu mi, te se ta ko jed nog da na i upo zna la sa Saj la som. Saj las je lu tao Šu mom tra že ći oca. Bio je iz gu bljen i ne sre ćan, i Sa ra ga je po ve la da vi di Ga le nu. Ga le-na je Saj la su po mo gla da shva ti da je nje gov otac, kao pre u zi-mač ob li ka, pre mno go go di na kao svoj ko nač ni ob lik oda brao dr vo i da je sa da ve ro vat no bio istin ski sre ćan. A Saj las je tom pri li kom pr vi put shva tio da se ose ća istin ski sreć no se de ći po red Sa re kraj fi zi kant ki nji nog og nji šta.

Ka da je Sa ra na u či la sve što je mo gla o tra va ma i is ce li telj-stvu, s tu gom se po zdra vi la sa Ga le nom i pri dru ži la se Saj la su u nje go voj so bi u Ko šni ci. Ta mo su osta li sve do da nas, pra ve ći me sta za sve vi še i vi še de ce, zbog če ga se Saj las bez ža lje nja od re kao svog še gr to va nja i na sta vio da ra di kao Obi čan ča rob-njak da bi na hra nio po ro di cu. Sa ra je na sto lu u ku hi nji spra-vlja la tink tu re od tra va kad god bi ukra la tre nu tak za to – što se ni je če sto do ga đa lo.

EN DŽI SEJDŽ24 Magika 25

* * *

Te ve če ri, dok su se Saj las i de ča ci pe li ste pe ni ca ma ko je su od pla že vo di le do Ko šni ce, put im pre pre či kru pan gar di sta pre te-ćeg iz gle da, od gla ve do pe te u cr nom.

„Stoj!“, la nu. Ni ko sme sta za pla ka.Saj las sta de i re če de ča ci ma da bu du do bri.

„Da vi dim pa pi re!“, pro dra se gar di sta. „’De su ti pa pi ri?“Saj las je zu rio u nje ga. „Ka kvi pa pi ri?“, ti ho upi ta, ne spre-

man da tra ži ne vo lju sa šest umor nih de ča ka oko se be ko ji su je dva če ka li da stig nu ku ći na ve če ru.

„Pa pi ri, olo šu ča rob njač ki. Pri stup pla ži do zvo ljen je sa mo oni ma ko ji ima ju po treb ne pa pi re“, po dru glji vo re če gar di sta.

Saj las je bio za pre pa šćen. Da ni je bio sa de ča ci ma, po bu nio bi se, ali je opa zio da gar di sta no si pi štolj.

„Iz vi ni te“, re če, „ni sam znao.“Gar di sta ih re dom od me ri kao da se pre mi šlja šta da ra di,

ali je sre ćom po Saj la sa tre ba lo da ki nji i dru ge osim njih.„Vo di svo je odr pan ce odav de i ne vra ćaj se vi še“, pre zri vo

re če. „Drž’te se ta mo ’de vam je me sto.“Saj las po te ra pre pla še ne de ča ke uz ste pe ni ce i u bez bed nost

Ko šni ce. Sem is pu sti ri bu i za je ca.„De, de“, re če Saj las, „sve je u re du.“ Ali i sam je ose ćao da

ne što ni ka ko ne va lja. Šta se to do ga đa?„Za što nas je na zvao ča rob njač kim olo šem, ta ta?“, upi ta Saj-

mon. „Ča rob nja ci su naj bo lji, zar ne?“„Je su“, od sut no re če Saj las, „naj bo lji su.“Pro blem je u to me, raz mi šljao je Saj las, što kao ča rob njak

ne mo žeš da sa kri ješ ko si. Svi ča rob nja ci, i sa mo ča rob nja ci, ima li su po seb no obe lež je. Saj las ga je imao, kao i Sa ra i svi de ča ci iz u zev Ni ka i Džo-Džoa. Onog ča sa kad Ni ko i Džo-Džo poč nu da po ha đa ju ča so ve ma gi kema gi ke u ško li i sa mi će ga ste-ći. Po la ko ali si gur no, oči de te ta ča rob nja ka po sta ja le su ze le ne od pr vog tre nut ka ka da poč ne da uči ma gi kuma gi ku. To je od u vek

bi lo obe lež je ko jim se va lja lo po no si ti. Sve do sa da, ka da je na pre čac po če lo da se či ni opa sno po se do va ti ga.

Te ve če ri, ka da su de ča ci za spa li, Saj las i Sa ra su raz go va ra li do ka sno u noć. O prin ce zi, o nji ho vim si no vi ma ča rob nja ci-ma i pro me na ma ko je su se do go di le u Tvr đa vi. Raz ma tra li su da li da po beg nu u Ma ram ske mo čva re, ili da odu u Šu mu i ži ve sa Ga le nom. Ma lo pre no što je po če lo da svi će i pre no što su ko nač no za spa li, Saj las i Sa ra od lu či li su da ura de ono što su Hi po vi obič no ra di li. Da se pri mi re i na da ju naj bo ljem.

I ta ko su, sle de ćih de vet i po go di na, Saj las i Sa ra ži ve li pri ta-je no. Za klju ča va li su vra ta i na vla či li za sun, raz go va ra li sa mo sa su se di ma i oni ma ko ji ma su ve ro va li, a ka da je u ško li ob u-sta vlje na na sta va ma gi kema gi ke, sa mi su pod u ča va li de cu kod ku će.

Za to su de vet i po go di na ka sni je, svi Hi po vi osim jed nog ima li pro dor ne ze le ne oči.