KLASTERI I KONKURENTNOST

Pojam klastera jo uvek nije dovoljno jasno definisan na prostorima zemalja u tranziciji, pa tako i u Srbiji.

Naim privrednicima su vie poznati drugaiji oblici udruivanja i prisutan je odreeni stepen skepticizma meu privatnim preduzetnicima kad se pojam klastera eli blie odrediti.

Klasteri ukljuuju preduzea iz jedne delatnosti ali i iz vertikalno povezanih delatnosti, proizvoae komplementarnih proizvoda, to znai da klaster u tekstilnoj/odevnoj grani ine proizvoai sirovina, proizvoai gotovih odevnih predmeta, naune, obrazovne institucije, vladine, nevladine organizacije.

Cilj stvaranja klastera jeste:

Poveanje konkurentnosti domaih proizvoaa na domaem i inostrarnom tritu kao i obezbeivanje uslova za proirenje trita (poveanje izvoza)

Bolje i efikasnije korienje domaih resursa (prirodnih, proizvodnih i kadrovskih) Iniciranje i podrka kooperacije izmeu samih preduzea, izmeu preduzea i obrazovnih i

razvojnih institucija

Povezivanje sa fondovima za finansiranje inovativnih projekata

Obuka i obrazovanje

Kljune koristi formiranja klastera jesu:

Stvaranje jednog ireg okvira za saradnju Podsticaj ekonomije obima

Razvoj vieg nivoa konkurentnosti

Ublaavanje meugranskih konkurentskih strahova (gradi se poverenje i saradnja)

S obzirom da klasteri po svojoj definiciji treba tesno da sarauju sa Vladom, preduzeima je data mogunost veeg uticaja na unapreenje zakonodavnog i institucionalnog okvira za poslovanje, na otklanjanje administrativnih i drugih barijera, a samim tim i na unapreenje konkurentnosti celokupne privrede.

Klaster, kao ideja, podrazumeva udruivanje gde je apriore definisan kvalitet, gde je determinisan kvantitet, kontinuitet proizvodnje sa ciljem da se zadovolje zahtevi trita, kupaca i stoga je klaster strateki orijentisan i razvija se u odreenom sektoru.

Unutar klastera je mogue kontrolisati faktore koji utiu na strategiju kompanije. Tako klasteri mogu postati generator novog naina stratekog razmiljanja u nacionalnoj privredi gde se zna koji se proizvodi moraju proizvoditi za odreeno ciljno podruje i tano se zna koji su ciljni kupci.

lanicama klastera treba da bude jasno da ulaskom u ovakav nain organizovanja one zadravaju svoju samostalnost, individualnost, svoju proizvodnju, svoje trite. Koncept klastera oslanja se na ideju zdrave konkurencije i na predpostavku da e se konkurentnost bolje razvijati unutar klastera nego unutar istog broja rasutih preduzea unutar jedne nacionalne privrede.

Uloga drave u formiranju klastera je jasna: nema mnogo nade niti koristi od oekivanja da sama drava orgnizuje formiranje novog klastera. Meutim, kad je on u fazi nastanka ili je ve nastao, drava

svojom politikom i potpomaganjem moe da utie da se stvori adekvatno okruenje (kole, trening centri, baze podataka, specijalizovana infrastruktura).

Kako drava moe da pomogne uspean razvoj klastera? Prvo, kroz investicije u obrazovanje. Razvoj adekvatnih obrazovnih institucija, investiranje u obrazovanje nastavnika, u opremu i laboratorije je

neto to daje dugorone pozitivne efekte, a to preduzetnici sami ne mogu da ostvare. Drugo, uticaj na uslove finansiranje. Mali preduzetnici, esto bez razloga imaju nepovoljnije uslove finansiranja od velik ih kompanija, a manji su sposobni da takav teret podnesu.

Uslovi za voenje strategije klastera su 1) klasteri moraju da budu voeni od strane privrede, 2) neophodno je istovremeno liderstvo privrede I drave, 3) strategija klastera mora da izbegne izbor izmeu dobitnika i gubitnika.

Zadatak poslovnih ljudi je da definiu ili potvrde definiciju svog klastera i da utvrde prioritete klastera. Dravni organi treba da obezbede da dravne agencije i slube reaguju na zahteve privrede brzo i da tretiraju klaster sa prioritetom.

Potreba za klasterima u privredi Srbije je nesporna. Nivo tehnologije je vrlo nizak. Brojne privredne grane

su totalno tehnoloki zastarele. Stanje radne snage u privredi takoe nije dobro. Veliki broj stunjaka naputa zemlju i taj proces mora biti stopiran, veliki je tehnoloki viak zaposlenih sa neadekvatnom kvalifikacijom za neke nove poslove.

Konkurencija, koja bi trebala da pogura razvoj domaih preduzea jo uvek nije dovoljna. Stoga razvoj komplementarnih industrija u planski kreiranim klasterima moe biti najefikasniji nain za stvaranje zdrave ekonomije.