Klasa ADENOPHOREA

Fitoparazitne nematode su u redovima

Dorylaimida i Triplonchida

Red DORYLAIMIDA

•

Veliki i raznovrstan red terestričnih nematoda•

Trofički heterogena grupa,većinom mikrobo-

trofnih n., ali ima i predatora drugih n., kao i nešto parazita kičmenjaka i biljaka.

Familija LONGIDORIDAE(Kopljaste nematode)

Obligatni migratorni ektoparaziti korena biljaka, neke vrste su prenosioci biljnih virusa

Familija LONGIDORIDAE Nema polnog dimorfizma

Familija LONGIDORIDAE•

Nema polnog dimorfizma, dosta dugačke a među fitop. i najduže,neke i preko 1 cm.

•

Dug igličast odontostilet, olučast, nasađen na dugu dršku –

odontoforu.

•

Dugim stiletom mogu da se hrane i u dubljim slojevima korena.

•

Jednjak dvodelan, a u zadnjem, mišićavom cilindričnom delu su 3 ezofagalne žlezde,

•

Dorzalna žlezda. slično kao kod tilenhida, luči pljuvačku za vancrevno varenje i patološke promene u tkivu korena.

Familija LONGIDORIDAE

Familija LONGIDORIDAE•

Razviće je direktnog tipa, tj. mladunci liče na odrasle i isto žive kao migratorni ektoparaziti korena.

•

Iz jaja se pile J1•

Interesantno je da među nematodama uopšte samo neke vrste longidorida imaju 3 stadijuma mladih a ne 4 kao ostale.

•

U umerenom klimatu zimi se prekida razviće, pa nematode sporije stare i mogu zato da žive i po 3 godine.

•

U toplom klimatu životni ciklus traje u mesecima.

Familija LONGIDORIDAE

•

Familija se deli na 5 rodova:–

LONGIDORUS: oko 100 vrsta svuda sem JA

–

XIPHINEMA: oko 200 vrsta svuda, najviše Afr–

PARALONGIDORUS: 50-ak vrsta, kao Longid

–

Longidoroides–

Xiphidorus

Po rasprostranjenosti u svetu i ekonmskom značaju za biljnu proizvodnju značajna su prva tri roda

Familija LONGIDORIDAE•

Obično su vrste uži polifagi, u smislu da imaju domaćine u nekoliko biljnih familija. Xiphinema spp. nešto češće na drvenastim.

•

Proces ishrane je povezan sa dugim stiletom kojim mogu da prodiru duboko u mlade korenčiće.

•

Na jednom mestu provode i po nekoliko sati, pa kada završe u površinskoj ćeliji, gurni stilet dublje, do sledećeg sloja itd.

•

Tokom ishrane u jednoj ćeliji usisavanju prethodi nekoliko salivacija koje skoro potpuno razlože organele i jedro.

Familija LONGIDORIDAE

•

Posle ishrane nematode, dotična ćelija korena umire, a kod jačeg napada vremenom čitavi korenčići potamne i odumiru.

•

Nekada ishranu longidorida prati sekundarna i delimična deobna aktivnost ćelija u susedstvu onih kojima se nematoda hrani.

•

Dele se samo jedra, dok se citoplazma nekad samo donekle uvećava.

•

Usled ove blage hipertrofije može doći i do obrazovanja sitnih gala na korenu.

Longidoridae: Xiphinema index –

ishrana i gala na vrhu korena smokve

Gala na korenu smokve od Xiphinema index

Familija LONGIDORIDAE

•

Longidoride retko izazivaju znatnije ekonomske štete direktno svojom ishranom;

•

Značajnija je za biljnu proizvodnju njihova indirektna štetnost, kao vektora biljnih virusa.

•

Zato su neke vrste karantinske (Xiphinema americanum, X. californicum, X. rivesi, Longidorus diadecturus).

•

X. americanum, X. index i X. italiae prenose virus infektivne degeneracije v.l.

X. americanum, X. index i X. italiae

prenose virus infektivne degeneracije vinove loze

X. americanum, X. index i X. italiae

prenose virus infektivne degeneracije vinove loze

Familija LONGIDORIDAE•

Među više poznatih vrsta virusa koje prenose, po značaju u svetu ističu se još

i

–

virus mozaika arabisa;–

virus prstenaste pegavosti duvana i

–

virus prstenaste pegavosti paradajza.Detalji transmisionog mehanizma različiti su

između rodova, ali su slični neperzistentnom prenošenju kod insekata vektora.

Infektivnost se održava i u mladim i u odraslim nematodama, ali se gubi prilikom presvlačenja i ne prenosi se na potomstvo.

Virusi su poliedarni i spadaju u NEPO grupu v.

Zone zadržavanja biljnih virusa (crveno)

Red Triplonchida, Fam. Trichodoridae

Red Triplonchida, Fam. Trichodoridae

•

Red ima dosta sličnosti sa Dorylaimada, i do skoro su bile sa njima kao podred.

•

Razlikuju se po monorhičnim mužjacima koji imaju kopulatorni aparat specifične građe; imaju ekskretornu poru i stilet specifične građe i načina fukcionisanja.

•

Po broju vrsta mali red, sa svega 2 familije,•

Fitoparazitne su u fam. Trichodoridae, i to obligatni migratorni ektoparaziti korena biljaka, a neke vrste i vektori virusa.

Fam. Trichodoridae

•

Kratke sitne nematode, nalik na tompuse, •

kutikula debela, glatka, deluje mekano a nekad se i lako nabira;

•

Stilet (onhiostilet) specifične građe, izdužen, povijen i u vršnom delu nije šupalj, pa služi samo za probadanje ćelijskih zidova (a ne i za sisanje).

•

Jednjak se proširuje u zadnjem delu, sadrži 5 žlezda i malo mišića,

•

Rep zaobljen, vrlo kratak.

Fam. Trichodoridae

•

Životni ciklus je sličan kao i longidorida: direktan, iz jaja se pile J1. Rastu i presvlače se 4 puta i žive isto kao i odrasle. Žive 1-n m.

•

Smatra se da slabo podnose mehaničko narušavanje strukture zemljišta (obradu), pa tu teže da se spuste dublje.

•

Vole lakša, peskovita zemljišta, u kojima prateći povoljnu vlažnost dosta brzo migriraju verikalno kroz zemljište.

•

U Evropi su dosta često ekonomski štetne na terenima sa lakšim zemljištem.

Fam. Trichodoridae

•

Familija se deli na 4 roda:–

TRICHODORUS spp. –

najbrojniji, sa 40-ak

vrsta rasprostranjenih više u umerenom klim.

–

PARATRICHODORUS spp. –

drugi po značaju, 30-ak vrsta više u toplijem klimatu

–

rodovi Alotrichodorus

i Monotrichodorus

su bez ekonomskog značaja u b.p. i sadrže po samo nekoliko vrsta koje žive u tzv. neotropskom području (J.A., Trinidad i Mauritanija).

Fam. Trichodoridae

•

Generalno polifagne nematode, i na drvenastim i na zeljastim biljkama.

•

Hrane se u perifernom delu korena na mladim korenčićima,i to samo na površini, ćelijama epidermisa i korenskim dlačicama.

•

U procesu ishrane za sisanje koriste posebne cevčice ‘za jednokratnu upotrebu’

•

posle početnog razlaganja, u stanju su da popiju čitavu citoplazmu ćelije ‘na eks’.

Trichodoridae redukovan korenov sistem kukuruza

Trichodorus primitivus na š. repi

Fam. Trichodoridae

•

Za 15-ak vrsta se zna da prenose biljne viruse, tubularnih partikula, iz tzv. TOBRA grupe:–

virus šuštavosti duvana (TOBacco RAttle v.)

–

virus rane nekroze graška–

virus prstenaste pegavosti paprike (u JA)

Virusi se prenose slično neperzistentnom prenošenju insektima, održavajući infektivnost par dana do par meseci. Ne prenose se na naredni razvojni stadijum niti na potomstvo.

Do prenošenja dolazi samo kod započete pa prekinute ishrane.

Simptomi zaraze vrusom šuštavosi duvana na krompiru, vektor Trichodorus spp.