Klajn I Kompozicija i Prefiksacija

1

Ivan Klajn

TVORBA REÎ U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU Prvi deo Slagawe i prefiksacija

PRILOZI GRAMATICI SRPSKOGA JEZIKA Ç

Ivan Klajn TVORBA REÎ U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU Prvi deo Slagawe i prefiksacija

Recenzenti @ivojin Stanoj~i} Miroslav Nikoli}

Ova kwiga je pripremqena u okviru programa Odbora za standardizaciju srpskog jezika, osnovanog 12. decembra 1997, koji sa~iwava 19 stru~waka, predstavnika akademija nauka i um(j)etnosti (SANU, CANU i ANURS), univerziteta (Bawa Luka, Beograd, Kragujevac, Ni{, Novi Sad, Podgorica, Pri{tina i Srpsko Sarajevo), te Matice srpske, Instituta za srpski jezik SANU i Srpske kwièvne zadruge.

CIP — Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbija, Beograd

PRILOZI GRAMATICI SRPSKOGA JEZIKA Ç

Ivan Klajn

2

TVORBA REÎ

U SAVREMENOM SRPSKOM JEZIKU

Prvi deo SLAGAWE I PREFIKSACIJA

Beograd, 2001 Izdava~i Zavod za uxbenike i nastavna sredstva

Beograd, Obili}ev venac 5 Matica srpska

Novi Sad, Matice srpske 1 Institut za srpski jezik SANU

Beograd, \ure Jak{i}a 9 Za izdava~e Radoslav Petkovi}

Boìdar Kova~ek Slobodan Remeti}

Urednik Marina Nikoli}-Dobri} Tehni~ki urednici Dragutin Weì}

Dragan Tadirovi} Naslovna strana Aida Spasi} Kompjuterska obrada Davor Pal~i}

[email protected]

ISBN 86-17-09531-8

3

[tampa Tira` 1000 primeraka Prvi deo

SLAGAWE I PREFIKSACIJA U V O D Uvod 1.1. Tvorba re~i nije samo sufiksacija. — U srpskohrvatskoj lingvistici, skoro do naj-

novijih vremena, tvorba re~i uglavnom je poistove}ivana sa izvo|ewem pomo}u sufiksa. Ma-reti} (1899:292 i daqe) svoje uvodno poglavqe, œU op}e o tvorbi rije~iŒ, zapo~iwe re~eni-com: œKako u svim drugim srodnim jezicima tako se i u hrvatskome ili srpskom rije~i sastoje u dvome: u korijenu i u nastavku (jednome) ili u nastavcima (ako ih je vi{e od jednoga)Œ — i potom nastavqa izlagawe iskqu~ivo o korenima i nastavcima. Mogu}nost da u re~i budu dva korena (tj. da re~ bude sloèna), ili da ispred korena do|e prefiks, uop{te i ne pomiwe. Na str. 363, bez ikakvog obja{wewa i bez nadovezivawa na prethodni tekst, poglavqe œSloène imenice i pridjeviŒ zapo~iwe re~ima: œRazlikovat }emo ~etiri vrste sloènijeh imenica i pridjeva…Œ

Gotovo jednako postupa i Stevanovi}, vi{e od {est decenija kasnije, u svojoj velikoj gra-matici. U uvodnom poglavqu dela o gra|ewu re~i (Stevanovi} 19641:401 i daqe) tako|e se go-vori samo o œkorenu ili op{tem deluŒ i œnastavku ili sufiksuŒ. Slagawe se pomiwe tek pred kraj poglavqa, jednom jedinom kratkom re~enicom (œNauka o gra|ewu re~i se naravno bavi i svim vrstama sloènicaŒ, 411), bez ijednog primera. Zanimqivo je da posle uvodnog poglavqa sledi najpre poglavqe o sloènicama (414–472), u koje su ukqu~ene i re~i s prefiksima, a tek onda znatno obimnije poglavqe o sufiksaciji (œIzvedene re~iŒ, 472–624).

1.1.1. Nema sumwe da takvu koncepciju Stevanovi} najve}im delom duguje svom u~itequ Beli}u. Isto vaì i za Berislava Nikoli}a, koji razlikuje œkorenŒ od œosnoveŒ i œnastavak za tvorbu osnoveŒ od œnastavka za tvorbu re~iŒ (Nikoli} B. 1972:14–15), defini{u}i svaki od tih pojmova œna osnovu Beli}evog u~ewaŒ, a da pri tom ni re~i ne kaè o prefiksima niti o mogu}nosti spajawa dvaju korena odnosno dveju osnova. Beli} je ipak bio mawe jednostran od svojih sledbenika. Na po~etku wegovog uxbenika (Beli} 1949:2) jasno se kaè: œPo obli~ju re-~i mogu biti proste … ili sloène ako su sastavqene od najmawe dveju re~i… ili izvedene ako se u re~i ose}aju dva dela: osnova (ili koren …) i nastavak.Œ Nezgoda je samo {to su i Be-li} i Stevanovi} kompoziciju shvatali kao spajawe re~i, odnosno sloènicu kao neku vrstu okamewene sintagme (podrobnije o tome vidi ovde u delu o sloènicama, Ç, 1.2). Iz toga se la-ko moglo razviti uverewe da je slagawe ne{to {to najpre spada u sintaksu, a da je prava œtvorba re~iŒ samo izvo|ewe, tj. sufiksacija.

4

1.1.2. U modernoj lingvistici uglavnom je preovladalo mi{qewe da su prefiksacija, su-fiksacija, kompozicija (slagawe) i konverzija (pretvarawe) ~etiri zasebna i ravnopravna po-stupka tvorbe re~i (pri ~emu œravnopravnaŒ, naravno, ne zna~i da im treba posvetiti jednaku pa`wu, jer je nesporno da se sufiksacijom gradi daleko najve}i, a konverzijom samo mali broj re~i). Iscrpnije o tome govori}emo u delu o prefiksaciji, II, 1.1. do 1.3. Takvu podelu u su-{tini prihvata i Babi} u svojoj Tvorbi rije~i (1986), samo {to je u praksi nije sproveo. Nai-me, zbog na~ela da je œizvo|ewe u hrvatskom jeziku osnovniji na~in nego slagaweŒ (str. 62), Ba-bi} je sve sloènice sa sufiksom (sloèno-sufiksalne tvorenice) obra|ivao pod odgovaraju-}im sufiksima, na raznim mestima u kwizi, i ne poku{avaju}i da ih zajedni~ki prikaè. Za-sebno je opisivao samo ~iste sloènice, ali im nije posvetio ve}u pa`wu. Od ukupno 286 strana posve}enih tvorbi imenica, recimo, za sloènice je odvojio svega petnaestak; opis sloènih prideva zauzima mawe od dve strane, a sloèni glagoli likvidirani su u trinaest redova. Sli~no je i s prefiksima: prefiksalno-sufiksalne tvorenice razme{tene su prema sufiksima, a one ~isto prefiksalne iscrpnije su obra|ene samo za glagole. Krajwi je rezultat da se i kod Babi}a, kao kod ranijih autora, maltene ~itava tvorba svodi na sufiksaciju.

1.1.3. Karakteristi~no je za ovu neujedna~enost u pristupu da Babi} beleì sve sufikse i broji ih (bar u poglavqu o imenicama) s matemati~kom precizno{}u: œNa -e zavr{ava 31 sufiksŒ, œna -ica zavr{ava 29 sufiksaŒ, œna -ik zavr{ava 15 sufiksaŒ i sli~no. Pri tom ura-~unava i sufikse posvedo~ene samo u jednoj re~i, makar ta re~ bila arhaizam, okazionalizam ili individualna kreacija. S prefiksima je znatno mawe precizan (o imeni~kim prefiksima kaè da ih ima œ~etrdesetakŒ, str. 328). [to se ti~e sloènica, nema ni poku{aja da se pobro-je i sistematizuju wihovi tvorbeni tipovi, osim {to su imeni~ke sloènice razvrstane, vrlo sumarno, prema osnovi prvog dela (str. 321–328).

Sli~nu podelu, sa znatno ve}im brojem primera (ali i opet samo za imeni~ke sloènice) daju studije Bari} 1980 i Vuki}evi} 1995. Izvan toga, moè se re}i da su srpskohrvatske slo-ènice jo{ sasvim neispitano podru~je. Kod Stevanovi}a, na primer, jedina podela je œprema sintaksi~kom odnosu delovaŒ (19641: 425–432), na naporedne, odredbene i dopunske sloèni-ce. U toj podeli ne igraju ulogu ni vrsta re~i ni poreklo sastavnih delova, pa su se u jednoj istoj grupi na{le tako raznorodne re~i kao {to su sladokusac, brzorodan i dobrodo{lica, ili praotac, neveran i plitkouman (str. 427).

1.1.4. U ovoj kwizi ciq nam je bio da prvi put sistematski prikaèmo sve ili pribli`no sve mogu}nosti tvorbe kako sloènica tako i prefiksalnih tvorenica u srpskom jeziku. Otu-da Ç deo (kompozicija) i II deo (prefiksacija) sa~iwavaju prvu od dve kwige posve}ene tvorbi re~i. O~ekujemo da }e ona po obimu biti pribli`no jednaka drugoj kwizi, koja }e obuhvatiti sufiksaciju i relativno kratki deo o konverziji. Smatramo da je vreme da se slagawu i pre-fiksaciji posveti bar deo one pa`we koju ve} vi{e od jednog veka, pod etiketom œtvorbe re~iŒ, uìva sufiksacija. Na{ prikaz bez sumwe je samo mali deo onoga {to }e jednog dana, na

5

osnovu sistematizovane i kompjuterizovane leksi~ke gra|e, dati budu}i istraìva~i, ali je kudikamo vi{e od onoga {to se o ovim dvema vrstama tvorbe do sada moglo na}i u literaturi.

1.2. Sinhronijski pristup naspram dijahronijskog. — Dosada{wi razvoj nauke o tvor-bi re~i u srpskom (srpskohrvatskom) jeziku obeleèn je konstantnim pomerawem od istorij-ske gramatike ka opisu savremenog stawa. Dani~i} je u svojim œOsnovamaŒ (1876) jo{ bio to-liko urowen u dijahroniju da sufikse nije ni navodio u wihovom srpskom vidu, nego pod na-vodnim indoevropskim oblikom, ustanovqenim na osnovu Fikovog œVergleichendes Wörterbuch

der indogermanischen SprachenŒ. Otuda su, recimo, brija}i, spava}i i sl. navedeni pod naslovom œNastavak tijaŒ, imenice na -stvo pod œNastavak tvaŒ i sli~no. Mareti} ve} ne ide tako daleko, ali se ni on ne zadovoqava izdvajawem osnove u dana{wem smislu (kao nepromenqivog dela re~i), nego u svakom primeru traì koren, prema etimologiji. U takvoj koncepciji prakti~no i nema prostih re~i, a broj sufiksa se umnoàva do besmisla: za Mareti}a mjesec sadrì œnastavakŒ -ec, stado œnastavakŒ -do, vreteno œnastavakŒ -eno i tako daqe. Ni nedostatak eti-mologije ne spre~ava ga da re~ ra{~lawava, budu}i da u indoevropeisti~koj perspektivi œkorenŒ ne moè imati vi{e od jednog sloga. Tako on govori o nastavku -eg œu: kov~eg i jo{ u dvije tri rije~i postawa isto tako tamna kao i taŒ, o nastavku -ist œsamo u: korist, kojoj se rije~i ne zna korijenŒ i sli~no.

1.2.1. Ni Beli}, mada je savr{eno shvatao razliku izme|u dijahronijskog i sinhronijskog pristupa, jo{ nije bio spreman da se odrekne onog prvog. Otuda on — u kwizi u ~ijem naslovu stoji œSavremeni srpskohrvatski kwièvni jezikŒ — vrlo ~esto pored pravih izvedenica navodi i ono {to naziva œleksi~ke, neproduktivne re~iŒ, na primer one na -va (1949:65: obr-va, osnova, bukva, mrkva itd.), one s formantom -m (str. 98: pismo, pesma, kr~ma, jaram, je~am i sl.); govori o nastavku -tã (str. 121: u gost, kmet, kost, pamet, smrt itd.); bri`qivo na-braja re~i nastale prevojem (apofonijom) i tamo gde se semanti~ka veza potpuno izgubila (str. 26–27: grob od grepsti, plot od plesti, voqa od veleti, kosa od ~esati, loj od liti i sli~no).

Ve}inu tih primera pomenu}e i Stevanovi}, uz napomenu: œMe|u proste mi ubrajamo i znatan broj re~i koje su samo na oko takve, a stvarno stoje u vezi sa re~ima neke druge kategorijeŒ (19641:411; slede primeri kao voz od voziti, beg od beàti, ali i mlaz od mu-sti, rok od re}i, ~ak i glad od ùdeti). Na prethodnoj strani on obja{wava, primerima koji su tako|e uzeti od Beli}a,da je sin nekada bilo izvedeno od korena su- ’roditi’ i sufiksa -n, reka od roi- ’te}i’ i sufiksa -ka, da bi potom ipak naglasio: œAli to ovde nije potrebno doka-zivati, nego je od zna~aja utvrditi da li se te re~i danas ose}aju kao izvedene … One se po da-na{wem na{em jezi~kom ose}awu nikako ne mogu deliti na elemente … one su usamqene, da-kle, proste re~i.Œ Ova su razmatrawa data u uvodnom poglavqu tvorbe re~i i treba ih shvati-ti kao neku vrstu posledwe po~asti lingvisti~koj {koli iz koje su potekli i Beli} i Steva-novi}. U kasnijem izlagawu Stevanovi} se usredsre|uje na dana{we stawe jezika, mada povre-

6

meno jo{ koji put sklizne u dijahroniju (npr. na str. 480, gde navodi brazda, `lezda, zvezda, livada, loboda, sloboda, beseda kao primere za sufiks -da, uz napomenu: œAli se ne zna {ta te imenice imaju u osnovnom delu svomeŒ).

1.2.2. S dijahronijom je definitivno raskrstio Babi} u svojoj œTvorbi rije~iŒ (1986), ali je naàlost oti{ao predaleko u suprotnom pravcu. Wegov metod kao da se ugleda na one ame-ri~ke strukturaliste antropolo{kog pravca koji su re~i i morfeme ra{~lawivali strogo formalno, rade}i s jezicima ~ija je istorija nepoznata. Grubi formalizam najjasnije se vidi u izjedna~avawu stranih sufiksa sa doma}ima istog oblika, ~ak i u u~enim re~ima ~ije je stra-no poreklo jasno na prvi pogled. Tako on u re~i gadura nalazi isti sufiks kao u kandidatura, dresura i sl. (str. 319), u ìvot isti kao u italijanizmima riòt i galijot (318), u turci-zmu kasabalija kao i u re~ima tipa muzikalije, teatralije (191). U jednom istom spisku izve-denica sa sufiksom -ija koje œozna~avaju djeloŒ (183) on navodi kako govnarija, sqeparija, spletkarija, sva{tarija, sviwarija, tako i biografija, hagiografija, pornografija (!). Za imenicu opij(um), iako bez sumwe zna da je grecizam u latiniziranom vidu, sasvim mirno ka-è: œmoè se smatrati izvedenicom od glagola opiti, opijem, to vi{e {to zna~i i ’opojno sredstvo’Œ (288). Dok s jedne strane grubo upro{}ava jezi~ke ~iwenice, takav metod na drugoj strani nepotrebno umnoàva broj sufiksa i oteàva rad gramati~aru. Tako za Babi}a postoji sufiks -tant, samo u re~i dezinfektant (jer je deli dezinfek-tant, prema dezinfek-cija: str. 319) i ~ak sufiks -merija (samo u àndarmerija, str. 192!)1 Sa sufiksom -ija Babi} i ina~e ima problema, pa se ~ak na tri mesta (str. 183, 286, 298) pita da li su imenice kao agro-nomija, antropologija, filozofija izvedene od agronom, antropolog, filozof ili su pak ove druge nultim sufiksom izvedene iz prvih. On zakqu~uje da se œovo pitawe moè smatrati jo{ otvorenimŒ i da su œpotrebna posebna prou~avawaŒ. U stvari je pitawe besmisleno, jer mi znamo da su i jedne i druge imenice istovremeno pozajmqene iz stranih jezika. Nikakvog raz-loga nema za pretpostavku da su jedne izvedene iz drugih, nego je za tvorbu re~i sasvim dovoq-no konstatovati da, uz istu osnovu, jedne imaju sufiks -ija, dok ga druge nemaju.

1.2.3. U ovoj kwizi, na{ opis tvorenica u srpskom bi}e sinhronijski, ali nipo{to ne u krutom i mehani~kom smislu Babi}evom. U dana{woj lingvistici, bar otkako je uveden pojam dubinske strukture, sinhronija se vi{e ne moè o{tro suprotstavqati dijahroniji, nego one treba me|usobno da se dopuwuju. Pogotovu to vaì za tvorbu re~i, koja se po samoj svojoj pri-rodi bavi procesima i rezultatima tih procesa.2 (Nije slu~ajno {to svaki etimolo{ki re~-nik, jo{ pre etimologije pojedine re~i, navodi ceo sistem wenih izvedenica i sloènica.) îm kaèmo da je re~ izvedena odnosno sloèna, to podrazumeva da ju je neko nekada morao iz-vesti odnosno sloìti. U morfologiji u uèm smislu mogu}e je, recimo, sistem pade`nih na-stavaka opisati kakav je danas, ostavqaju}i istorijskoj gramatici da utvrdi od ~ega je postao i kako se razvijao, ali u tvorbi takav bi opis bio nedovoqan. Postojawe produktivnih afiksa i produktivnih tvorbenih tipova dokaz je da govorimo o pojavama koje su i danas u toku. Uz to,

7

tvorba se ti~e leksi~kog fonda bar koliko i gramatike, a taj fond — za razliku od gramati~-kog sistema, koji je u datom periodu mawe-vi{e stabilan — podloàn je stalnim dopunama i promenama.

Posluìmo se jednom analogijom koja nam se ne ~ini neumesna. Ako u restoranu zaèlimo da saznamo sastav jela koje nam se svidelo, najlogi~niji put jeste da upitamo kuvara kako ga je spravio. Wegov odgovor, strogo gledano, bi}e œdijahronijskiŒ opis, ali je za prakti~ne svrhe œsinhronijskiŒ, jer nama nije ciq da prepri~avamo kuvarovu biografiju, nego da dobijemo re-cept, tj. popis sastojaka i radwi koje s wima treba obaviti. îsto œsinhronijskiŒ opis dobio bi se kad bismo jelo odneli na hemijsku analizu, ali taj nalaz bio bi neupotrebqiv u kuli-narske svrhe. Babi}ev strukturalni metod u mnogim slu~ajevima moè se uporediti s hemij-skom analizom, jer on re~i ra{~lawuje i nabraja elemente, a da time ne daje pravi odgovor na pitawe kako je re~ sagra|ena, koji joj je sastav.

1.2.4. Sinhronijski prikaz, dakle, shvatamo ne kao stati~nu, zamrznutu sliku trenutnog stawa, nego kao onaj ise~ak dijahronijskog prikaza do koga moèmo do}i na osnovu jezi~kog ose}awa, bez pribegavawa istorijskoj fonetici, bez pozivawa na ranije jezi~ke faze ili na mrtve i hipoteti~ke jezike. Jezi~ko ose}awe, naravno (bilo da ga nazovemo tako ili moderni-jim terminima œkompetencijaŒ, œkodŒ, œintuicijaŒ i sli~no), te{ko je uhvatqiva kategorija, pa ipak je jedino pravo merilo, i moramo mu dati prednost nad formalisti~kom analizom. Podrazumeva se jezi~ko ose}awe prose~nog obrazovanog govornika. Takav govornik ne}e znati etimologiju re~i opijum, ali je verovatno svestan da ona glasi pribli`no isto i u ve}ini stranih jezika, a s druge strane zna da se od doma}ih glagola ne grade izvedenice na -ijum: sto-ga mu ne}e zvu~ati ubedqivo tvrdwa da je opijum izvedeno od opiti. Suo~eni s hipokoristi-kom Pero od Petar, mi ne moramo imati obja{wewe za ispadawe suglasnika t, ali znamo da je upro{}avawe osnove svojstveno mnogim imenima od miqa: svakako ne}emo zapasti u apsurd kao Babi} (1986:271), koji izvla~i zajedni~ki deo Pe- i zakqu~uje da je Pero obrazovano pomo-}u sufiksa -ro!

Etimologija nam moè pruìti dragocenu pomo} u slu~ajevima kad sinhronijska obele`ja nisu dovoqna da odlu~e o kategorizaciji neke tvorenice. Neki od takvih primera su re~i na nadri- (vidi Ç, 2.7.1.2), sloènica praskozorje (Ç, 2.7.4), prefiksalne tvorenice kao zadu`bi-na, zamor~e, zato~nik (II, 2.4.4), pribre`ni, pristran, pritvoran (II, 3.3.19) i druge. Tako|e je nezaobilazan podatak da su mnoge tvorenice nastale kao kalkovi, prevo|ewem s gr~kog, ne-ma~kog, ruskog i drugih jezika.

1.2.5. Naravno, etimologija nipo{to ne sme biti jedini kriterijum, i ne treba smatrati tvorenicama re~i koje su izgubile nekada{wu motivaciju. S te strane moèmo se sloìti s Babi}em kad kaè (str. 15) da su œnetvorbeneŒ re~i kao riznica (prvobitno ’prostorija u ko-joj se ~uvaju rize’), ste}ak (od stoje}ak), moba (od molba) i sli~ne. I ovde, me|utim, moramo se ~uvati formalizma. Termin œnetvorbena rije~Œ, prema obja{wewu datom na istoj strani,

8

Babi}u je sinonim za œnemotivirana rije~Œ. Konotacija ipak nije ista, jer ako re~ nazovemo netvorbenom, to svakako podrazumeva da tvorba re~i ne treba da se bavi wome. Babi} izme|u ostalih navodi kao netvorbene i re~i srxba i kosmat, jer, kako kaè, œnema vi{e rije~i sr-~iti se ’srditi se’, kosmã, ’dlaka’Œ. Za savremeno jezi~ko ose}awe, me|utim, srxba je u ne-sumwivoj vezi sa srditi se i pridevom srdit, kao i kosmat sa kosa. Otuda se moè govoriti ili o promeni osnove ili o neuobi~ajenom obliku sufiksa, ali ne moèmo poricati da su te re~i œtvorbeneŒ.

Isto vaì i za semanti~ku analizu tvorenica. Na str. 19 Babi} za toponime Karlovac i Kraqevica priznaje da su œetimolo{ki prozirne rije~iŒ, ali potom dodaje: œ…kako se wiho-vo zna~ewe u suvremenom jeziku ne moè opisati kao ’Karlov grad’, ’kraqeva luka, naseobina’ … jer zna~e ’grad na u{}u Korane u Kupu’, ’gradi} na ulazu u Bakarski zaqev’ … ‰to oneŠ u su-vremenom jeziku nemaju dvojnu vezu i stoga su netvorbene rije~i.Œ Pogre{nost ove analize ni-je te{ko uvideti. œEtimolo{ki prozirne rije~iŒ ne zna~i ni{ta drugo do motivisane re~i (i sam Babi} pi{e: œs mawe ili vi{e domi{qawa moè se pretpostaviti da su nastale od Kar-lov-ac, Kraqev-ica, {to posebna povijesna istraìvawa i potvr|ujuŒ). Karlovac nikako ne moè biti netvorbena re~ kao {to je to, recimo, Sisak, jer svaki govornik srpsko(hrvatsko)g jezika ose}a vezu s imenom Karlo (kao i u drugim analognim toponimima — Petrovac, Du{a-novac, Zriwevac i sl.): ko je taj Karlo, i da li danas ima veze s doti~nim gradom, pitawa su ko-ja ne uti~u na tvorbeni status re~i. I za prezimena na -i} (str. 173) Babi} tvrdi da su œzapravo netvorbene rije~iŒ; ali ~iwenica da Teodorovi} danas vi{e ne zna~i ’Teodorov sin’, niti Star~evi} ’star~ev sin’ i tako daqe, ni po ~emu ne ukida tvorbenu vezu koja posto-ji izme|u prezimena i imenice u osnovi.

1.2.6. Kona~ni zakqu~ak rasprave o sinhroniji i dijahroniji jeste da moramo izbegavati i jednu i drugu krajnost, pri ~emu }e nam glavni putokaz biti motivacija. Ne}emo, kao Mareti} ili Beli}, uzimati u obzir re~i koje su samo u davnoj pro{losti bile izvedenice (stado, grob i sli~ne); ali ne}emo ni odbacivati re~i ~ija je veza s drugom re~ju o~igledna, samo zato {to su im se oblik ili zna~ewe donekle izmenili. [tavi{e, motivacija ne mora uvek da obu-hvati celu re~. Mada gramatike takve slu~ajeve ne pomiwu, vide}emo (pre svega u Ç, 1.2.5 i II, 1.4) da nisu retki primeri œpolovi~neŒ motivacije. Afiks, naime, moè biti li{en zna~ewa (ali je svakako afiks, jer dodat na osnovu obrazuje novu re~), ili se dodaje na vezanu osnovu koja sama za sebe ne zna~i ni{ta, ili je u sloènici jedna od dveju osnova semanti~ki prazna. Dokle god u re~i postoji makar jedan deo koji je nedvosmisleno vezuje za koju drugu re~, takva re~ je tvorenica i spada u delokrug na{eg istraìvawa.

1.3. Izbor gra|e i izvori. — U srpskom, kao verovatno i u svakom drugom jeziku, tvoreni-ca ima znatno vi{e nego prostih re~i. Brojawem odrednica na svakoj stotoj strani Re~nika Matice srpske, izra~unali smo da vi{e od ~etiri petine, ta~nije 84,68 odsto, sa~iwavaju re-~i s prefiksom, sa sufiksom ili sloènice. To zna~i da na{u gra|u ~ini najve}i deo srpskog

9

vokabulara — desetine, pa i koja stotina hiqada re~i. Jasno je da, ukoliko ne èlimo kwigu da opteretimo beskrajnim spiskovima, me|u tim re~ima treba pa`qivo odabrati one najfre-kventnije i najtipi~nije. Dosada{wi istraìva~i nisu naro~ito vodili brigu o tome; napro-tiv, ~esto su za primer birali upravo neobi~nije i slabo poznate re~i.3 Razumqiva je sklo-nost nau~nika ka œretkom primerkuŒ, onako kao {to botani~ar teì da na|e egzoti~nu biqku ili entomolog jo{ nepoznatog leptira. Ne vaqa, me|utim, kada se kao primer navode samo ta-kve re~i, a zaborave one daleko ~e{}e i obi~nije.

1.3.1. Na{a kwiga, kao {to naslov kaè, posve}ena je savremenom (podrazumeva se stan-dardnom) srpskom jeziku. Stoga smo me|u primerima davali prednost onima s najve}om fre-kvencijom upotrebe. Merilo va`nosti svakog tvorbenog tipa za nas je broj obi~nih re~i u ko-jima je zastupqen. Nismo se ograni~avali na po tri-~etiri primera, kao {to neretko ~ine gramati~ari, ali nismo teìli ni ka beskona~nom nizawu re~i, kao Babi} (kod koga se pojedi-ni naro~ito produktivni sufiksi proteù na po desetak strana, na {tetu preglednosti kwi-ge). Trudili smo se (verovatno uz neizbe`ne propuste) da za svaki tip tvorenice navedemo sve re~i ~ije je zna~ewe op{tepoznato, uz jo{ poneku kojoj nije naodmet definicija, ali smo izbe-gavali raritete, ~iste arhaizme, dijalektalizme i okazionalne kovanice. S druge strane ciq nam je bio da obuhvatimo sve ili bar sve va`nije tvorbene tipove, ali se ne zavaravamo da je to mogu}e posti}i sto posto. Pripadnost pojedinih re~i standardnom jeziku relativan je po-jam, a granice leksikona stalno se pomeraju. Verujemo stoga da smo obuhvatili dovoqno {i-rok i reprezentativan uzorak tvorbenog sistema, ali svaki poku{aj totalnog inventarisawa, u stilu Babi}evog brojawa sufiksa (v. gore, 1.1.3), bio bi iluzija.

1.3.2. Glavni izvor bio nam je {estotomni Re~nik Matice srpske, po svom obimu sasvim dovoqan za na{e potrebe. Iz wega poti~u svi primeri koji nisu druk~ije obeleèni; iz wega su i definicije pojedinih zna~ewa, date (~esto uz neophodna skra}ewa) izme|u polunavodni-ka. Re~nik SANU koristili smo samo povremeno, prvenstveno za re~i koje u RMS nisu zabele-ène, a koje bi mogle biti motivne za neku drugu va`niju tvorenicu. Me|u primerima su, uz odgovaraju}u naznaku, davani i pojedini poznatiji neologizmi kojih nema u RMS. To je neiz-be`no ako se zna da je taj re~nik zavr{en jo{ pre ~etvrt veka, da je ra|en na osnovu jo{ starije gra|e, a da se planirani jednotomnik nije pojavio do ~asa kad ovu kwigu dajemo u {tampu. Obratni re~nik Miroslava Nikoli}a, koji smo pred kraj rada mogli da konsultujemo u ruko-pisu, sluìo nam je mestimi~no za proveru, ali iz wega nismo uzimali primere. Svoju pravu primenu, naravno, taj re~nik }e na}i kad se budemo bavili sufiksalnim izvedenicama.

1.3.3. Primeri nisu akcentovani, niti se ova kwiga bavi akcentom tvorenica. Smatramo da to treba prepustiti ortoepskim priru~nicima kakve }emo, nadajmo se, uskoro dobiti i koji }e, posle op{tih pravila o akcentu, obraditi akcentuaciju pojedinih vrsta re~i, a zatim i sloènica i izvedenica. Prethodno bi svakako trebalo re{iti problem akcenatske norme, ko-ja je u svom dosad prihva}enom œvukovsko-dani~i}evskomŒ vidu4 toliko daleka od dana{weg

10

gradskog govora da svakog autora postavqa pred dilemu: da li da pojedine re~i akcentuje na osnovu gramatika i re~nika, ili onako kako ih sam izgovara i kako ih ~uje oko sebe. Dok se te nedoumice ne rasprave, bilo bi suvi{no insistirati na akcentuaciji, pogotovu u radu ~ija tematika nije fonetska.

Ç. S L A G A W E

1. OSOBINE, STRUKTURA I TIPOLOGIJA SLO@ENICA

Slagawe 1.1. Dosada{wa literatura o sloènicama. — Slovenski jezici, bar ako se uporede s

germanskima ili s gr~kim jezikom, nisu naro~ito skloni kompoziciji. I one sloènice koje su postojale nastale su prete`no kao kalkovi, u starijem jeziku prevo|ewem s gr~kog (Cet 1970: 92–94; na str. 102 isti autor citira Mejea, koji kaè govore}i o op{teslovenskom: œ...presque tous ces composés sont artificiels, faits d’apres des modèles étrangersŒ); u novije doba glavni podsticaj za gra|ewe sloènica dao je nema~ki (Cet 1970: 16–19; Ramelmajer 1975, passim; vidi ipak i Mati}a 1953:323–325, koji upozorava da se zna~aj stranih uticaja ne precewuje). U HH veku doma}im sloènicama pridruùju se sve brojniji internacionalizmi od latinskih i gr~kih korena. To bi mogao biti jedan od uzroka {to je u literaturi o tvorbi re~i, sve do naj-novijih vremena, sloènicama posve}ivano vrlo malo pa`we. (Prema onome {to je re~eno u II, 1.2–1.3, prefiksalne tvorbe ne smatramo sloènicama.)

1.1.1. Mareti} (1899) ima poglavqe œSloène imenice i pridjeviŒ od nepunih devet stra-na (363–372). U poglavqu œSloèni glagoliŒ (381–390) samo jedan kratak pasus posve}en je sloènicama tipa dangubiti, posle ~ega se prelazi na glagole s prefiksima. O sloènicama koje pripadaju drugim vrstama re~i nema ni pomena. Sloène imenice i prideve Mareti} je podelio na ~etiri vrste po sasvim proizvoqnim i nedoslednim kriterijima: u prvoj vrsti su sraslice tipa o~ena{, nazlobrz, u drugoj imperativne sloènice tipa vucibatina, u tre}oj sve ostale sloènice, sa imeni~kim, pridevskim ili glagolskim drugim delom, sa spojenim vokalom ili bez wega, sufiksalne i nesufiksalne; u ~etvrtoj su prefiksalne tvorenice.

Takvu Mareti}evu klasifikaciju s pravom je kritikovao @ivanovi} 1904. Naàlost, ni wegova podela, inspirisana Miklo{i~em, na œkoordinovaneŒ, œdeterminativneŒ, œnesamostalneŒ i œposesivneŒ sloène re~i, nije mnogo korisnija, jer se usredsre|uje samo na sintakti~ki me|uodnos sastavnih delova, a zanemaruje wihovu strukturu. Uz to, on je iz svog pregleda potpuno iskqu~io ne{to {to naziva œnedovr{ene sloène rije~iŒ, pojam koji nije

11

definisao, niti se iz primera koje navodi (neprijateq, nakriv, nagluh, draìva{ka, visiba-ba, bugar-kabanica) da zakqu~iti {ta pod tim razume.

1.1.2. I Leskin 1914, posle blizu sto strana posve}enih sufiksima (228–322), ostavio je samo {est za œNominalkompositaŒ, tj. imeni~ke i pridevske sloènice. Izvan ovog poglavqa nigde se ne bavi kompozicijom, tako da ne pomiwe ~ak ni sloène glagole (tipa dangubiti), a kamoli druge vrste re~i. Sloènice je podelio na dve grupe nejednake veli~ine, pri ~emu ne odvaja imenice od prideva. Prva grupa, œAttributivkompositaŒ, grana se na podgrupe imenica + imenica (u ono vreme mogao je da navede samo mali broj retkih primera kao zimolist, zmijo-glav), pridev + imenica (divokoza, bosonog), broj + imenica (trome|a, jednolik), prefiks + imenica i prefiks + pridev. Druga grupa, œRektionskompositaŒ, sadrì samo dve podgrupe. Za prvu od wih autor kaè œbeide Glieder sind nominalŒ, svrstavaju}i tu kako vinograd tako i prime-re zlotvor, du{ogubac, kwigono{a, rukotvorina i sl., {to zna~i da uop{te ne uzima u obzir glagolsko poreklo wihovog drugog dela. Druga podgrupa sadrì imperativne sloènice (ra-spiku}a i sl.). Ni{ta se ne kaè o (ne)samostalnosti pojedinih delova sloènice, o sufiksi-ma, niti o spojnom vokalu.

1.1.3. Beli} 1949 nije precizno razvrstavao tipove sloènica po strukturi, ali je dao re-lativno iscrpan pregled imeni~kih i pridevskih sloènica (31–47), zadràvaju}i se poseb-no na wihovom nastanku od sintagmi i na drugim obja{wewima dijahronijskog karaktera (za sloènice sa spojnim vokalom, recimo, kaè da predstavqaju œstarije srastawe kada nije bilo zasebnih padeà i drugih oblika fleksijeŒ). Kao i u drugim svojim delima, insistira na œprakti~nom praviluŒ da su u srpskom sloènice œsve eksocentri~neŒ (41–42), dok one koje od toga odstupaju ili tuma~i sekundarnom promenom zna~ewa (npr. œglavoboqa prvobitno zna-~i ’ono {to donosi glavoboqu’...Œ) ili ih osu|uje kao lo{e skovane (npr. zemqopis). Sloè-nicama u ostalim vrstama re~i posve}uje tek po nekoliko redova, ali mu treba priznati da je prvi uo~io da, pored sloènih glagola, postoje jo{ i sloène zamenice, sloèni prilozi i sloèni predlozi.

1.1.4. Rad Berislava Nikoli}a (Nikoli} B. 1972) zami{qen je kao saèt op{ti pregled, bez ulaèwa u detaqe. U wemu autor uglavnom sledi Beli}a, daju}i sasvim kratku podelu slo-ènih imenica (273–274) na one nastale srastawem i one sa spojnim vokalom, uz naknadnu po-delu jedne i druge grupe na kopulativne, determinativne i rekcijske; analogno su podeqeni i pridevi (274–275), dok su za sloène glagole data samo dva primera — dangubiti i zlopati-ti (275).

1.1.5. U Stevanovi}evoj gramatici (Stevanovi} 19641) sloènicama — i opet ne ra~unaju-}i re~i s prefiksima — posve}eno je tridesetak strana (414–443), {to za kwigu takvog obima nije mnogo. Od toga punih deset otpada na op{teteorijsku raspravu o nastanku sloènica œsrastawem pojedinih re~eni~nih delova ili i celih re~enicaŒ, o promenama zna~ewa, obli-ka i akcenta kao o nu`noj propratnoj pojavi uz nastanak sloènica, o polusloènicama, o al-

12

ternativnim oblicima kao mnogopo{tovani — mnogo po{tovani, pseudoklasi~ni — pseudo-klasi~ni. To su bez sumwe va`na pitawa, ali ne toliko za gramatiku koliko za pravopis, s ob-zirom na dileme oko sastavqenog i rastavqenog pisawa (nije slu~ajno {to su i Beli} i Steva-novi} bili aktivni pravopisci). Tu su i normativne rasprave o re~ima kao zemqopis, paro-brod, gradona~elnik i mnogim drugima koje je Beli} osu|ivao, a za koje Stevanovi} zakqu~uje, uvaàvaju}i jezi~ku realnost, da se ne mogu smatrati nepravilnim. Sli~an zakqu~ak S. pro-{iruje i na druge endocentri~ne5 dvoimeni~ke sloènice i polusloènice, tipa duvankesa, krompir-~orba, babaroga, Ku~ajplanina, Ivangrad itd. Time zapo~iwe pregled strukturnih tipova imeni~kih i pridevskih sloènica, ali on se svodi na najosnovnije kategorije: najpre podela na œ1) sloènice postale prostim srastawem i 2) sloènice sa spojnim samoglasnikomŒ, a zatim, pod naslovom œSloènice prema sintaksi~kom odnosu wihovih delovaŒ, naporedne (kopulativne), determinativne (odredbene) i dopunske (rekcijske) sloè-nice: u ove posledwe svrstane su i imperativne sloènice (glagol + imenica), na kojima se Stevanovi} posebno zadràva. Posle imeni~kih i pridevskih, zasebne odeqke dobile su pri-devske, zameni~ke, brojne6 i vezni~ke sloènice (za~udo, zaboravqene su predlo{ke). Sloè-ni glagoli (npr. zlostavqati, svetlomrcati, bogoraditi) ukratko su pomenuti kasnije (str. 452–453), izme|u pridevskih i glagolskih tvorenica s prefiksima. Na samom kraju (471–472) dodat je odeqak œSloène skra}eniceŒ. I tu, kao i u malo~as pomenutim poglavqima, vidqi-vo je da su pravopisne preokupacije navele Stevanovi}a da raznolikost sloènica sagleda mnogo {ire i potpunije nego wegovi prethodnici. Za uzvrat, imeni~ke i pridevske sloèni-ce, glavni predmet interesovawa Leskina i Beli}a, prikazao je dosta saèto i nesistematski, ne trude}i se da nabroji sve wihove razli~ite na~ine gra|ewa.

1.1.6. Podrobnije i preciznije od ve}ine gramati~ara, iako wegov rad nije bio usmeren specifi~no ka tvorbi nego ka pozajmqivawu (kalkovima), srpskohrvatskim sloènicama se pozabavio Ramelmajer 1975. Kod wega prvi put nalazimo precizno definisane neke pravilno-sti koje raniji ispitiva~i nisu ni naslutili, ili su ih samo ovla{ doticali, bave}i se nor-mativnim pitawima. (Ivi} P. 1978, 243, zakqu~uje da Ramelmajer œs pravom kritikuje dosada-{we gramati~are, koji su te kategorije uglavnom ignorisali, zbog ~ega je na{a nauka uveliko zaostala za jezi~kim razvojemŒ.) Kontrastivni pristup tu je o~igledno bio od velike koristi. Tako R. konstatuje va`nu ~iwenicu — nepomenutu u gramatikama — da, osim imperativnih, srpske sloènice ne mogu imati glagolsku osnovu u prvom delu (str. 34: o nekim usamqenim izuzecima kao moèbitan ili znatièqa raspravqa se posebno.) Ramelmajer se slaè s Be-li}em da su tradicionalne srpske sloènice egzocentri~ne, ali one endocentri~ne ne smatra pogre{nim (kao {to ne smatraju ni noviji srpski i hrvatski lingvisti), nego ih defini{e kao œdie neuen WortbildungstypenŒ (39), nastale pod stranim uticajem. Tri takva nova tvorbena tipa me|u imeni~kim sloènicama jesu pridevska osnova + imenica (npr. malogra|anin), imeni~ka osnova + imenica (npr. sluzokoà) i imeni~ka osnova + glagolska osnova + nulti

13

sufiks (npr. zemqotres), sva tri sa spojnim vokalom. Op{irno se opisuje i œnema~ko-turskiŒ tip dvoimeni~kih (polu)sloènica bez spojnog vokala, kako starijih (npr. duvankesa, klin-~orba) tako i novijih (dizel-motor, kilovat-sat).

1.1.7. U gramatici Bari} et al. 1979 sloènice su prikazane krajwe oskudno. Najpre su na str. 232–234, pod naslovima œSlagaweŒ, œSrastaweŒ i œSloèno-sufiksalna tvorbaŒ, obja-{weni osnovni pojmovi (razlika izme|u sloènice i izvedenice, izme|u ~istog slagawa i sloèno-sufiksalne tvorbe, polusloènice, spojni vokal). Sledi poglavqe œTvorba sloè-nih skra}enicaŒ, koje je za~udo iste duìne kao i prethodno (dve i po strane), iako se skra}e-nice obi~no smatraju za marginalnu pojavu koja pre spada u pravopis nego u gramatiku. U po-glavqu œTvorba imenicaŒ, u odeqku œîsto slagaweŒ (270–271), pomiwu se samo ~etiri tipa imeni~kih sloènica (sa imeni~kom, pridevskom, zameni~kom ili brojnom osnovom u prvom delu); u isto tako kratkom odeqku œSloèno-sufiksalna tvorbaŒ (271–272) daju se primeri samo za tri sufiksa, nulti, -ac i -a{. Sli~no, samo jo{ kra}e postupa se u poglavqu œTvorba pridjevaŒ, gde paragrafi œîsto slagaweŒ i œSloèno-sufiksalna tvorbaŒ zajedno zauzimaju tek ne{to vi{e od jedne stranice (286–287). O kompoziciji glagola, priloga i ostalih vrsta re~i nema ni pomena. Sveukupno, stranice posve}ene sloènicama ~ine mawe od jedne deseti-ne poglavqa œTvorba rije~iŒ. Kao da su autori izgubili iz vida na~elo u dva maha pomenuto na po~etku tog poglavqa: œIzvo|ewe i slagawe dva su osnovna tvorbena na~inaŒ (223, sli~no i 228). Nesrazmera je o~igledna ne samo u broju nego i u postupku: dok su na stranama o sufiksa-ciji mawe-vi{e svi poznati sufiksi nabrojani, ilustrovani obiqem primera, a potom i tabe-larno prikazani, za ~iste sloènice, kako imeni~ke tako i pridevske, navedeno je jedva ~eti-ri-pet tipova, naj~e{}e samo s po jednim primerom, po principu œslu~ajnog uzorkaŒ, bez i najmawe te`we ka iscrpnosti.

1.1.8. Sasvim druk~iji i mnogo ozbiqniji pristup sloènicama pokazala je jedna od koau-torki œPriru~ne gramatikeŒ, Eugenija Bari}, u kwizi objavqenoj samo godinu dana kasnije (Bari} 1980). To je prvi ozbiqan poku{aj da se bar jedan deo ukupnog repertoara sloènica u srpskohrvatskom sistematski prikaè i opi{e. Za korpus su, pored {est najglavnijih re~ni-ka, posluìli i primeri iz {tampe, s radija i televizije. Pojedini tvorbeni tipovi ilustro-vani su obiqem primera u tekstu, a na kraju kwige dodat je abecedni spisak od blizu dve hi-qade sloènica. Autorkinom izboru re~i, naàlost, moè se {to{ta zameriti: ne toliko {to se katkad bez komentara sluì krajwe neobi~nim primerima (œ~a|olovŒ, œbikobojŒ, œhitopisacŒ, œgradogradwaŒ i sli~no), nego pre svega {to je pojam nesufiksalnih sloènica shvatila veoma usko. Po woj, naime, imperativne sloènice tipa paliku}a zapravo su sufik-salne s nultim sufiksom, jer œne zna~e ono {to se nalazi u wihovu drugom dijeluŒ: izuzetak su samo one ~iji su delovi u odnosu subjekt — predikat, npr. œpla~idrug ¢ drug koji s kim pla~eŒ (29–30). Iz istih razloga, za sloèno-sufiksalnu smatra i jugoistok (i ostale tri slo-ènice tog tipa), jer zna~i œstrana svijeta izme|u juga i istokaŒ (31). Iz ovih primera mora se

14

zakqu~iti da Bari}eva svim egzocentri~nim sloènicama bez vidqivog sufiksa automatski pripisuje nulti sufiks, iako nigde ne upotrebqava termine egzocentri~an/endocentri~an niti kakav wihov ekvivalent, i mada ne obja{wava u ~emu je veza izme|u egzocentri~nosti i sufiksa. Wena kwiga je ipak korisna pre svega zato {to je prva veoma iscrpno obradila slo-ènice s prefiksoidima i sufiksoidima (koje naziva œvezani leksi~ki morfemiŒ) i {to je uspe{no razjasnila dileme oko razvrstavawa nekih sloènica ~iji prvi deo pokazuje osobine prefiksa (vidi 11.2 — 11.4).

1.1.9. U Babi}evoj kwizi o tvorbi re~i (Babi} 1986) sloènice su jo{ jednom ba~ene u za-pe}ak. Kako smo ve} napomenuli (Uvod, 1.1.2) od 286 strana poglavqa œTvorba imenicaŒ slo-ènicama je posve}eno tek ne{to preko 15. Ovde je, istina, dat ako ne potpun, a ono bar done-kle sistematizovan pregled sloèni~kih tipova prema tome da li im je u prvom delu imeni~-ka, pridevska, zameni~ka, brojevna, glagolska ili prilo{ka osnova (319–328). O sloèno-su-fiksalnoj tvorbi govori se samo povodom ~etiri sufiksa, -(a)c, -je, -ka i -ä (nultom). Takav svoj postupak autor je obrazloìo na str. 62, gde obja{wava da bi se tvorenice tipa dugokqu-nac mogle tuma~iti kao sloèno-sufiksalne, ali i kao izvedenice od prideva (dugokqun); dru-gom na~inu, po wemu, treba dati prednost, œjer je izvo|ewe u hrvatskom jeziku osnovniji na-~in nego slagaweŒ i œjer se tako dobiva mawi broj tipovaŒ. U odeqku o tvorbi prideva nalazi-mo nepunu stranu s primerima kao bogougodan, gluhonijem, tamnoplav itd., na str. 419–420; ostali, veoma kratki paragrafi pod naslovom œSlagaweŒ ili œSloèna tvorbaŒ zapravo se vi-{e ti~u prefiksa nego pravih sloènica (na str. 397, 444, 446: primeri sa kvazi-, pseudo-, polu-, vele- itd.). Sloèno-sufiksalna tvorba posebno je obra|ena samo za prideve na -ski (366–368), -ni (383–384) odnosno -an (407–409). O tvorbi sloènih glagola nalazimo samo po-la strane (497), ukqu~uju}i prefiksalno-sloène tipa odobrovoqiti. Prilo{ke œsrasliceŒ su iscrpno nabrojane (503–507), grupisane po sastavu u predlo{ko-imeni~ke (npr. dodu{e), predlo{ko-pridevske (naprazno), predlo{ko-prilo{ke (oduvijek), predlo{ko-zameni~ke (po-tom), frazemske (dabogda) i ostale. O kompoziciji zamenica, brojeva i ostalih vrsta re~i Ba-bi} ne kaè ni{ta.

1.1.10. U nevelikoj studiji Marijane Kir{ove (Kir{ova 1993) rekapituliraju se osnovni zakqu~ci Stevanovi}a i Babi}a o sloènicama i upore|uju se s teorijama istaknutijih ru-skih lingvista. Potom se prelazi na morfolo{ku i semanti~ku analizu triju vrsta sloènih imenica. Prvu vrstu ~ine one bez spojnog vokala, naro~ito imperativne i one s prvom kompo-nentom polu-, ali i one na vele-, vi{e-, mnogo-, malo-, one s brojem u prvom delu, kao i sloè-nice s prefiksoidima i sufiksoidima. Drugu grupu ~ine sloènice sa spojnim vokalom ~iji je drugi deo glagolska osnova bez sufiksa (Kir{ova ne upotrebqava termin nulti sufiks), ti-pa mravojed, brzopis. U tre}u, sasvim kratko prikazanu grupu svrstane su sloènice sa spoj-nim vokalom u kojima je drugi deo imenica bez sufiksa, a prvi imenica (nosorog), pridev

15

(zlatorog), broj (dvovlast), zamenica (svemir) ili glagol ({i{obrk). Za svaki pojedini tvor-beni tip navedeni su i statisti~ki podaci o broju primera kojima je zastupqen u RMS.

1.1.11. Na osnovu istog re~nika, ali znatno podrobnije, s detaqnim popisom svih prime-ra, ra|ena je studija Vuki}evi} 1995. [teta je {to se ta studija bavi samo imeni~kim sloè-nicama, pri ~emu su iz posmatrawa iskqu~ene sloèno-sufiksalne tvorenice, jukstapozicio-ne sloènice tipa duvankesa, sloènice s prefiksoidima i sufiksoidima, stru~ni termini, kao i œsloènice koje su tvorene pomo}u stranih elemenata i koje su u RMS obeleène kao varvarizmiŒ (129). I uz takva ograni~ewa, uzimaju}i primere iz Mati~inog re~nika, autorka je uspela da identifikuje pet tvorbenih tipova (sa imenicom, pridevom, glagolom, brojem od-nosno zamenicom u prvom delu: u drugom delu je uvek imenica, budu}i da su iskqu~ene sufik-salne tvorbe). Za svaki od tih tipova dat je spisak primera po azbu~nom redu (ukupno 802 slo-ènice), tvorbeno-morfolo{ka analiza, semanti~ka usmerenost (podela na egzocentri~ne, en-docentri~ne sloènice i one s dvojakom vredno{}u) i semanti~ki opis (pregled pojmova koje mogu ozna~avati).

1.1.12. U gramatici Stanoj~i}-Popovi} 1999 deo o tvorbi re~i je relativno kratak, po{to je re~ o sredwo{kolskom uxbeniku. U wemu je ipak sloènicama posve}ena zasluèna pa`wa. U uvodnom poglavqu, u ta~ki 285, definisano je œSlagawe (ili kompozicija)Œ, koje ukqu~uje i prefiksalne tvorenice, a u slede}oj ta~ki œKombinovana tvorba re~iŒ, tj. prefiksalno-su-fiksalne i prefiksalno-sloène tvorenice. U poglavqu œTvorba re~i i pozajmqenice iz dru-gih jezikaŒ obja{wavaju se izme|u ostalog pojmovi prefiksoida i sufiksoida. U poglavqu o tvorbi imenica nalazimo odeqke œTvorba imenica slagawem (kompozicija)Œ, gde se govori i o sloènim skra}enicama, zatim kratki odeqak œImeni~ke polusloèniceŒ i znatno op{irni-je œKombinovana tvorba imenicaŒ, gde sufiksalne sloènice nisu razvrstavane po strukturi, ali je dato dosta raznovrsnih primera. Sli~no je u~iweno i za prideve (odeqci œSloèno-iz-vedeni prideviŒ, œTvorba prideva slagawem ‰kompozicijaŠŒ i œPridevske polusloèniceŒ), za sloène glagole dato je sedam primera, a na samom kraju poglavqa opisane su i ostale vrste re~i: sloène zamenice, sloèni brojevi, sloèni prilozi, sloène modalne re~ce (partiku-le), sloèni predlozi, sloèni veznici. Ovo je, dakle, prva gramatika kojom su obuhva}ene sve vrste re~i u kojima se javqa slagawe.

1.2. Sastavni delovi: osnove ili re~i? — œSloènice su re~i koje su postale srasta-wem dveju ili vi{e posebnih re~i u jednuŒ, po~iwe svoje poglavqe o sloènicama Stevano-vi} (19641:414). Takva formulacija o~igledno se zasniva na Beli}evoj ideji o nastanku slo-ènica od sintagmi (œOni delovi re~enice koji su sintaksi~kim vezama povezani... mogu se povezati u jednu sloènicuŒ, Beli} 1949:31), ali wome ne moèmo biti zadovoqni iz dva raz-loga. Prvo, termin œsrastaweŒ ovde je upotrebqen kako za sraslice tipa dangubiti (= dan gu-biti), akobogda (= ako bog da) tako i za sloènice sa spojnim vokalom tipa jugoistok, plavo-kosa, krivonos (to su primeri koje, izme{ane, daje sam Stevanovi}). Oprezniji je u tom pogle-

16

du Nikoli} B. 1972, koji od samog po~etka pravi razliku: œSloène imenice mogu biti, prema sastavu, dvojake: 1) one za koje je lako utvrditi da su nastale srastawem svojih delova; 2) slo-ènice sa spojnim vokalom o/eŒ (273; sli~no i za prideve na str. 274).

Druga zamerka je u tome {to nam Stevanovi} kazuje samo kako su sloènice postale, ali ne opisuje wihov sinhronijski sastav. Sastoji li se sloènica od re~i ili od wihovih osno-va? Pitawe se odnosi prete`no na prvi deo sloènice, jer za drugi deo situacija je uglavnom jasna: on je re~ kod nesufiksalnih sloènica, i to iste vrste re~i kao i cela sloènica (po-qo-PRIVREDA imenica, ruko-VODITI glagol i sl.), dok je kod sufiksalnih — osnova. Po Le-skinu 1914:322, prvi deo je osnova (œ...Bildungen, die als erstes Glied einen unflektierten Nominal-, Nu-

meral-, Pronominalstamm enthaltenŒ). I ve}ina modernih definicija sloènica govori samo o osnovama odnosno korenskim morfemama: œSlagawe je takav na~in tvorbe u kojoj nova rije~ na-staje od osnova dviju ili vi{e rije~i, od dviju ili vi{e osnovaŒ (Babi} 1986: 30); œSloènica se sastoji od leksi~kih morfema, a moè biti kombinovana i s derivacionim afiksima (morfemima)Œ (An~i} 1973: 33); œ‰SloènicaŠ je leksi~ko-morfolo{ka jedinica oblikovana kao (jedna) celina, koja ukqu~uje dve ili vi{e korenskih morfema objediwenih semanti~ki, akcenatski i morfolo{kiŒ (Kir{ova 1993: 183–184).

1.2.1. Ovakve definicije, strogo uzeto, nisu pogre{ne (budu}i da i re~ sadrì u sebi osnovu), ali su nedovoqno precizne. Iz wih se ne bi moglo zakqu~iti da postoji znatan broj sloènica u kojima je i prvi deo re~. Ako i ne ra~unamo one slu~ajeve gde je osnova jednaka nominativu imenice ili prideva (npr. GROM-o-bran, KOST-o-boqa, PLAV-o-kos), prvi deo je kompletna re~ u VREME-plov, S(J)EME-vod, STO-noga, VI[E-spratnica, MALO-krvan itd., u sraslicama kao OÊ-na{, ZLU-rad, a naravno i u polusloènicama (SODA-voda, CRVENO-b(ij)eli i sl.). Stoga bi jedna dovoqno uop{tena definicija morala da obuhvati obe mogu}no-sti: i osnove i re~i kao sastavne delove. Takva formulacija nu`no }e biti malo glomazna, ali boqeg re{ewa nema. Ne moèmo smatrati da su izlaz na{li oni autori koji uop{te ne govore o sastavu, nego samo o motivaciji, kao Bari} 1980 (œSloènica je ona tvorenica koja je nasta-la slagawem7, a motivisana je dvijema rije~imaŒ, 15) ili Vuki}evi} 1995 (œPostoji mi{qewe da su sloènice sve tvorenice koje su motivisane sa dve re~i, bilo da su te re~i punozna~ne ili neŒ, 127). Zanimqiv je, u ovom drugom radu, razli~it opis pet tipova sloènica (podseti-mo da su predmet ispitivawa nesufiksalne imeni~ke sloènice, a podeqene su prema tome kojoj vrsti re~i pripada prvi deo). U prvom tipu, prvi sloèni~ki deo je œtvorbena osnova imeni~ke re~iŒ, u drugom œosnova pridevske re~iŒ, ali u tre}em, ~etvrtom i petom tipu taj deo je definisan naprosto kao œglagolŒ (npr. u vadi~ep), œbrojŒ (npr. u dvoglas) odnosno œzamenicaŒ (npr. u sebezaborav). Ra{~lawuju}i zatim svaki pojedini tip na morfeme, autorka izdvaja spojni vokal u sloènicama s imenicom ili pridevom na prvom mestu, {to je nespor-no (gor-o-cvet, bel-o-kost), ne nalazi ga u sloènicama tipa vadi-~ep (jer smatra, kao i Ste-vanovi}, da je tu glagol u obliku imperativa) niti u malobrojnim sloènicama sa zamenicom,

17

ali ga ponovo izdvaja u sloènicama s brojem (npr. pet-o-ugao), iako ono {to mu prethodi ne naziva brojnom osnovom nego brojem. Na ovaj posledwi tip sloènica jo{ }emo se vratiti ni-è, ali prethodno se treba pozabaviti razli~itim shvatawima spojnog vokala.

1.3. Uloga spojnog vokala. — O spojnom vokalu (nazvanom jo{ i spojnik, spojnica, veziv-ni vokal, vezivna morfema, spojni formant, infiks, interfiks itd.) govori vi{e autora, po-sebno Bari} 1980: 24–26, Kir{ova 1993:184–185, Vuki}evi} 1995:131–132. Svi oni citiraju ruske lingviste, me|u kojima postoje prili~no razli~ita mi{qewa o broju spojnih vokala (po nekima, u ruskom ih ima ~ak osam), o wihovom zna~ewu, a najvi{e o pitawu da li je spojni vo-kal œinterfiksŒ, dakle morfema bar delimi~no analogna prefiksu i sufiksu, ili je pak mor-fonolo{ki element sa ~isto formalnom funkcijom vezivawa. Negde izme|u ta dva gledi{ta stoji Ramelmajer 1975, koji upotrebqava termin œKompositionsmorphemŒ ali kaè za wega da, za razliku od prefiksa i sufiksa, œbesitzt... keinen eigenen semantischen WertŒ. Sli~an kompromisni stav nalazimo i u gramatici Bari} et al. 1979: 225: œSpojnik nije zna~qivo tvorbeno sred-stvo... ali i spojnik je zna~qiva jedinica — on zna~i spajawe, samo {to to nije tvorbeni nego gramati~ki sadràjŒ. I sama maglovitost i zamr{enost ove formulacije (ako se govori o spa-jawu, tj. gra|ewu sloènica, koji to sadràj moè biti œgramati~kiŒ a da nije œtvorbenŒ?) po-kazuje nam da bi daqe rasprave ove vrste te{ko mogle dovesti do nekog odre|enog zakqu~ka. Vi{e svetlosti ne unosi ni dijahronija, tj. poreklo spojnog vokala: po Beli}u 1949: 34, on po-ti~e œjo{ iz onog vremena kada nije bilo razvijene fleksijeŒ, ali velika ve}ina sloènica nastala je (kao {to priznaje i sam Beli}) u novije doba, i imaju spojni vokal bilo po analogi-ji sa starim sloènicama, bilo ({to je verovatnije) po analogiji s fleksionim oblicima s vokalom -o ili -e u nastavku (vidi 2.2.4).

Ono {to je najbitnije jeste odrediti broj spojnih vokala u srpskom. Stevanovi} 19641 na-vodi samo o i e ; u odeqku o sloènicama jedva da ih i pomiwe, ali se op{irnije bavi wima u fonetskom delu kwige (116–118). Tu konstatuje da se i iza palatala javqa o (biqojed, ri|obrad i sl.), da su u Srbiji — ~ak i me|u jezi~kim stru~wacima — bili dosta rasprostraweni obli-ci kao sredwe{kolski, predwenep~ani, zadwenep~ani, ali da re~nici i pravopisi daju pred-nost oblicima na sredwo-, predwo-, zadwo-. Sloènica iskqu~ivo s vokalom -e-, po wegovim re~ima, ima vrlo malo: œtakve su sigurno sloènice: oceubica i tre}epozivac, a mo`da i jo{ koja drugaŒ. U stvari je taj broj znatno ve}i nego {to se ~inilo Stevanovi}u. Ugledni grama-ti~ar je izgubio iz vida re~i kraqeubica, careubica (pored caro-), o~evidac, o~evidan, ku}e-vlasnik, moreplovac, nièrazredni, vi{e{kolac, du{ebri`nik (re|e du{o-), du{egupka (re-|e du{o-), op{tepoznat, svemo}an, vojevoda (gde je e, po Mareti}u 1899, 366, nastalo disimi-lacijom od *vojovoda) itd., uz neke re~i novijeg postawa kao {to su vremeplov ili godi{weod-morac.

1.3.1. U svakom slu~aju, status o i e kao spojnih vokala nije sporan. To se ne bi moglo re-}i i za vokal i. Babi} (1986:30) kaè da œspojnik -i- dolazi ako je prvi dio glagol: cjepidla-

18

ka, raspiku}a, vrtirep...Œ U stvari, c(j)ep-i-dlaka je jedini primer koji podràva takvo tu-ma~ewe (uz p(j)evidrug koje je nastalo analogijom prema pla~idrug). Ostale sloènice tipa glagol + imenica imaju -i koje pripada imperativu (raspi, vrti itd.), a Babi} je prinu|en da govori o spojniku zato {to po wegovom shvatawu (str. 326) u prvom delu sloènice nije im-perativ nego prezentska ili infinitivna osnova. Sli~no tome, u svrsishodan (i c(j)elisho-dan, mada je tu prvi deo s dana{weg gledi{ta nemotivisan) -i pripada dativu, u sraslici znatièqan infinitivu. Za pridev o~igledan nema sumwe da je nastao bilo od o~i gledaju ili od o~i(ma) gledati; budu}i da se osnova o~- u promeni imenice oko javqa iskqu~ivo is-pred vokala i (o~i, o~iju, o~ima), bilo bi veoma neprirodno odvajati taj vokal od we pa ga po-novo dodavati nazivaju}i ga œspojnikomŒ. Toponim Carigrad (up. i Caribrod) jedini je pri-mer gde smo zaista prinu|eni, u sinhronijskoj analizi (vidi 2.3.2), da -i- tuma~imo kao spoj-ni element koji povezuje imenice car i grad.

1.3.2. Za spojnik -u- Babi} kaè da je œograni~en samo na neke rije~i u prvom dijelu: bra-tu-, polu-, tisu}u- (hiqadu-)Œ. Ali bratu- se javqa samo u bratu~ed, gde je pade{ki oblik (vidi 2.3.2). Pade{ke oblike imamo i u bogumil, i u hiqadugodi{wi (<<hiqadu godina). Jedi-no u polu- (nekada{wi lokativ jednine, po Mareti}u) -u- bi se moglo smatrati spojnim voka-lom dodatim na osnovu re~i pola ili po(l), ukoliko ne prihvatimo tuma~ewe Bari}eve (1980:18–19) po kome je polu- prefiks (sli~no i Ramelmajer 1975:93).

Postavqa se pitawe da li na osnovu tako malog broja potvrda — jedna re~ za i, jedan for-mant za u — ima smisla uvrstiti ova dva vokala me|u spojne. U svakom slu~aju, sloènice kao svrsi-shodan, hiqadu-godi{wi, gde i odnosno u jo{ zadràvaju funkciju fleksionog nastavka, ne smemo navoditi kao primere za spojni vokal, jer progla{avawem za œspojnikŒ ma kog vokala koji se na|e na kraju prvog dela sloènice taj pojam bi izgubio svaki smisao. Najboqe se to moè uvideti pore|ewem s re~ima kao {to je poq-o-privreda, gde je -o- dodato na osnovu uz ko-ju ina~e nikada ne ide kao nastavak, tako da sluì iskqu~ivo wenom povezivawu s drugim de-lom sloènice. Napomenimo jo{ da Babi} nije uzeo u obzir re~ domazet (up. Vuki}evi} 1995: 135): da jeste, verovatno bi zakqu~io da je u woj spojnik -a-, pa bi ispalo da svaki od pet voka-la moè biti spojni! Ukoliko smatramo da u kwièvnom jeziku jo{ postoji prilog doma, do-mazet bi se moglo svrstati u sraslice (œdomazet isto, {to: doma zetŒ, Mareti} 1899:363), pa bi otpao i taj jedini primer za spojnik -a-.

1.3.3. O nultom spojnom vokalu govori Ramelmajer (1975:93–94, tako|e i na str. 67), napo-miwu}i da se javqa prvenstveno u œnema~ko-turskomŒ tipu dvoimeni~kih sloènica (duvan-kesa, paradajz-~orba i sl.). Pri tom na oba mesta dopu{ta mogu}nost da se postojawe takvog, formalno neizraènog elementa ospori (œfalls man jedoch nicht bereit ist, ein Kompositionsmorphem -ä- anzunehmen...Œ). Ostali autori ne pomiwu nulti vokal; Babi} kaè naprosto da su sloèni-ce œbez spojnikaŒ (1986:30, 320). (Vuki}evi} 1995 na str. 131 pi{e baba-ä-devojka, |ul-ä-ba-klava, ali time se vaqda samo htelo ozna~iti da spojnog vokala nema. Vidi tuma~ewe iste re-

19

~i, babadevojka, na str. 134, gde se raspravqa da li je drugo a vezivni vokal ili nastavak no-minativa jednine.) U stvari, tvrditi da i spojevi tipa duvankesa imaju spojni vokal, pa makar i œnultiŒ, apsolutno je neopravdano: time se zamagquje su{tinska razlika izme|u ovog œturskogŒ tipa sloènica, gde su imenice naprosto jukstaponirane, i tradicionalnog indoe-vropskog, koji po pravilu zahteva vezivni element. O nultom spojnom vokalu ima smisla govo-riti samo kod sloènica tipa debeläguza, crvenäperka, vodenäbuha, gde je vidqiv kontrast prema o~ekivanom spojnom vokalu -o- (up. debel-o-koàc, crven-o-koàc i sl.); tako i dvade-setägodi{wi, -ak, -ica u pore|ewu s obi~nijim dvadeset-o-godi{wi, -ak, -ica. Pri tom ne bi bila nikakva te{ka metodolo{ka gre{ka ni ako bismo rekli naprosto da u ovim sloènicama spojnog vokala nema.

1.3.4. Rezimiraju}i, moèmo zakqu~iti da su jedina dva nesumwiva spojna vokala o i e. Od wih o zauzima daleko prete`nije mesto, pri ~emu treba uo~iti da nije ograni~en na srpski niti samo na slovenske jezike, nego se javqa — mada u mawoj meri — i drugde u Evropi. Velika ve}ina gr~kih sloènica imala je prvi deo sa zavr{etkom na -o, odakle se taj vokal preneo i u prefiksoide (v. 11.3), a u zapadnoevropskim jezicima o sluì kao spojni vokal u pridevima u~enog porekla, posebno u etni~kim (npr. engl. spatio-temporal, physico-chemical, Anglo-Saxon, fr. latino-américain, israélo-arabe, ital. italo-americano itd.).

U srpskom, opet, spojno -o- sigurno se ne bi toliko rasprostranilo da nije imalo uzor i oslonac u fleksionom -o (u sredwem rodu imenica, prideva, zamenica, ~emu je moglo doprine-ti i wegovo prisustvo u pade{kim nastavcima -om, -oj, -ovi i u prisvojnom -ov). Na isti na-~in, nastavci -e, -em, -evi, -ev (posle palatalnih konsonanata) podràvaju upotrebu spojnog -e- (s tim {to spojno e, kao {to smo ve} videli, nije automatski izazvano prisustvom palatala). Moè se pretpostaviti da jezi~ko ose}awe ne pravi izme|u fleksione i spojne morfeme onu o{tru razliku koju vide gramati~ari. U paru prideva malobrojan i malokrvan, recimo, vero-vatno bi i jezi~ki stru~wak u prvi mah pomislio da im je prvi sastavni deo isti. Tek pa`qi-vija analiza pokaza}e da malobrojan dolazi od mali broj, {to zna~i da sadrì osnovu mal- i spojni vokal -o-, dok u malokrvan (od malo krvi) vokal o pripada nepromenqivom prilogu ma-lo. Istu, te{ko uo~qivu razliku nalazimo i u vi{e{kolac (od vi{a {kola) naspram vi{e-dnevni (od vi{e dana). U ~udotvorac, toplokrvan, moreplovac, tre}erazredni, svemo}an i sli~nim re~ima prvi deo je obli~ki jednak nominativu imenice, prideva odnosno zamenice, pa zato neuverqivo zvu~i tvrdwa da je isto to -o odnosno -e dobijeno kao spojni vokal. Kad Ba-bi} kaè (1986:30) œMoè se smatrati da spojnik nije uop}e formant, nego dodatak osnovi ko-jim se ona osposobquje za slagawe, dakle alomorfizacija osnove, tj. da se osnova u slagawu ja-vqa u alomorfnom likuŒ — tu tvrdwu moèmo prihvatiti, uz napomenu da œalomorfni likŒ nipo{to ne mora biti razli~it od svih ve} postoje}ih alomorfa promenqive re~i. Ako se ko-ji od tih alomorfa, kao nominativ u malo~as navedenim primerima, zavr{ava na -o ili -e, on-da taj fleksioni nastavak naprosto preuzima ulogu spojnika.

20

Najjasnije se to vidi na primeru sloènica s brojem u prvom delu. U re~ima kao sedmou-gao, osmospratni prvi deo nesumwivo je motivisan kardinalnim brojem (sedam uglova, osam spratova), ali osnova nije uzeta od wega, nego od rednog broja, zahvaquju}i tome {to je ovaj imao oblike sedmo, osmo, pogodne za sloènicu (*sedam-o-ugao i sl. bilo bi nezamislivo). Analogno tome, kardinalni broj ~etiri pozajmquje svoj kombinatorni oblik od zbirnog broja (~etvorougao, ~etvorosobni); sto se zavr{ava na o i stoga u sloènice ulazi bez izmene (stonoga, stostruk). Op{ti je zakqu~ak da spojni vokal nipo{to nije u svim slu~ajevima ne-ki poseban œinterfiksŒ ili œKompositionsmorphemŒ (kao u poq-o-privreda), nego istu ulogu moè preuzeti i fleksioni nastavak (kao u ~ud-o-tvorac, tre}-e-razredni) ili naprosto zavr-{ni vokal nepromenqive re~i (kao u vi{e-dnevni, sto-noga). To je razlog {to formule sloè-nica ne}emo pisati trodelno, kako to ~ini Vuki}evi} 1995 (npr. ImO + vv + Im = imeni~ka osnova plus vezivni vokal plus imenica), nego }emo skra}enicu S (= spojni vokal) stavqati u eksponent: IoS + I. Takvim pisawem isti~emo da je spojni vokal zapravo zavr{ni segment prvog formanta, a ne zaseban formant, ravnopravan sa druga dva. Samim tim, prisustvo ili odsustvo spojnog vokala ne smatramo za najva`nije obele`je na osnovu koga se vr{i prva dvoj-na podela svih sloènica, kako su to ~inili neki od dosada{wih istraìva~a. Bitna je di-stinkcija izme|u pravih sloènica i sraslica (o ~emu govorimo u slede}em odeqku), ali one prve mogu biti sa spojnim vokalom ili, u mawem broju slu~ajeva, bez wega.

1.4. Sloènice i sraslice. — Ve} smo napomenuli da Stevanovi}, 19641, ne pravi nika-kvu razliku izme|u sraslica i ostalih sloènica, obja{wavaju}i œsrastawem dveju ili vi{e posebnih re~i u jednuŒ kako dangubiti, akobogda tako i jugoistok, plavokosa (414). Sli~no je, {to se terminologije ti~e, postupao i Beli} 1949, mada je najpre nabrojao (str. 31) sraslice kao nazlobrz, dan-i-no}, budi-bog-s-nama, Bawaluka itd., a tek kasnije one s te{wom povezano-{}u delova. Stanoj~i}-Popovi} 1999:133 kaù da se slagawe œostvaruje na dva na~ina: a) pro-stim srastawem re~i... b) srastawem sa spojnim vokalom (o/e)Œ — ali u onu prvu grupu ubrajaju ne samo danino}, Bawaluka, dangubiti, nego i starmali, secikesa, sufiksalnu sloènicu sveznalica, prefiksalne glagole napisati, nacrtati, dakle sve ono {to nema spojnog vokala. Sli~no postupa i Nikoli} B. 1972:273, s tim {to za one prve kaè da su œnastale srastawem svojih delovaŒ, a za druge da su œsloène... sa spojnim vokalom o/eŒ. Kona~no, Babi} 1986:31 upotrebqava termine sra{}ivawe i sraslice za blag dan >> blagdan, dan gubiti >> dangubi-ti, O~e na{ >> o~ena{, tako zvani >> takozvani, zlu rad >> zlurad, ali potom dodaje: œSraslicama se mogu smatrati i neke sloènice bez spojnika kao {to su duhankesa, zimzelen, Ivangrad…Œ

1.4.1. Sraslice je, me|utim, mogu}e od ostalih sloènica razdvojiti na jasnijim i sigur-nijim osnovama. Glavni kriterijum podele ne bi smelo biti prisustvo ili odsustvo spojnog vokala (za koji smo upravo videli da nema onu va`nost koja mu je dosad pridavana), nego sin-takti~ki odnos me|u re~ima. Termine sraslica8, sra{}ivawe, srasti (-stati, -{}ivati)

21

trebalo bi zadràti za one sloènice koje se od istih sastavnih delova, u istom obliku i istom poretku mogu javiti i kao sintagme, dakle blagdan, \ur|evdan, Beograd, babadevojka, da-nino}, takozvani, zlurad, dangubiti, akobogda i sli~ne. Prelaz iz sintagme u sloènicu ozna~en je promenom zna~ewa i ujediwavawem akcenta, ali i jedna i drugi mogu biti samo re-lativni, usled ~ega u pravopisu ~esto dolazi do nedoumica oko sastavqenog/rastavqenog pi-sawa, npr. tako re}i/takore}i, dobro do{ao/dobrodo{ao, Bawa Luka/Bawaluka, na izgled/na-izgled, do vi|ewa/dovi|ewa i jo{ mnogo drugih, prvenstveno me|u spojevima predloga s ime-nicom (za koje vidi Pravopis 1993, ta~ku 62).

1.4.2. Naprotiv, nisu sraslice duvankesa, zimzelen, Ivangrad, voltmetar, ve{(-)ma{ina i sli~ni spojevi koji nikad ne bi mogli funkcionisati kao dve re~i: wih }emo definisati naprosto kao sloènice bez spojnog vokala. Nije sraslica starmali, jer se ne bi moglo re}i *star mali de~ak, a *star malo dete, *star mala devoj~ica bilo bi i morfolo{ki nepri-hvatqivo. Imperativne sloènice nisu sraslice, jer je nemogu}e *pali ku}a, *vuci batina i sli~no; istina, formalno je mogu}e visi baba, pamti vek, ali ni takvi spojevi ne bi mogli funkcionisati u bilo kakvom kontekstu (*cvetaju visi babe, *od pamti veka i sl.).

1.4.3. Od sraslica treba razlikovati polusloènice kao spomen-dan, uzor-majka, div-ju-nak, tempera-boje, radijus-vektor, kalcijum-karbonat, gol-aut, {eri-brendi, crveno-plavi, francusko-pruski, rekla-kazala, vi{e-mawe, troje-~etvoro i sl. One nisu jednake sintagma-ma, i ne bi se mogle javiti u re~enici kao dve uzastopne zasebne re~i.9 S druge strane, dok ve-}ina sraslica potpuno srasta, daju}i nov i jedinstven pojam (dangubiti ’biti besposlen’ nije isto {to i ’gubiti dan’), u polusloènicama oba dela zadràvaju svoje zna~ewe i svoj akcent, {to se u pisawu odraàva crticom izme|u wih. (Naravno, to ne zna~i da svaki spoj koji se pi-{e s crticom treba smatrati polusloènicom, niti da uop{te pravopis moè biti merilo za kategorizaciju u tvorbi re~i.)

1.5. Skra}ivawe osnova. — U na~elu, sve sloènice su dvodelne, ako ne ra~unamo kurio-zitete kao pusti-baba-kowu-krv10, koji ne mogu imati stvarne upotrebe u jeziku (nemogu}e je zamisliti, na primer, kako se mewaju po padeìma). One formalno trodelne uvek se na vi{em nivou svode na dvodelne (starovisokonema~ki = stari visokonema~ki, stenodaktilograf = stenograf i daktilograf itd.). Akcent je jedinstven kod sloènica (mada se u duga~kim re~i-ma ne moè iskqu~iti pojava sekundarnog akcenta, npr. skrivenosemewa~e), dok polusloèni-ce imaju dva akcenta. Pri tom se javqa te`wa da se sve osnove, naro~ito one u prvom delu, sve-du na dvoslo`ni kalup radi boqe kohezije sloènice. Ta te`wa, nepomenuta u dosada{woj li-teraturi, ne moè, naravno, delovati svuda, ali kod poprili~nog broja re~i ona ima za posle-dicu skra}ewe osnove.

Naj~e{}e to biva na taj na~in {to se od sufiksalne izvedenice uzima samo prvobitna osnova bez sufiksa, iako je i sufiks (sufiksi) neophodan za zna~ewe. Tako je re~ ugq(en)ik na

22

jedan na~in skra}ena u terminu ugqovodonik, a na drugi u polusloènicama ugqen-dioksid i ugqen-monoksid.

Isto biva u mokrovod (pored mokra}ovod), toplovod i toplom(j)er (umesto o~ekivanog *toplotovod, *toplotom(j)er : up. brzinom(j)er, daqinom(j)er i sl.), Babogredac (œ~ovek iz Babine GredeŒ, prema RMS), linorez (od linoleum), ili u oblicima sa skra}enom pridevskom osnovom kao duborez, visoravan (umesto *dubokorez, *visokoravan: v. 2.4.4). U neologizmu raz-nomi{qenik (v. re~nik Klajn 1992: skovano svakako po analogiji sa istomi{qenik) po smi-slu bismo o~ekivali *razli~itomi{qenik, ali je ~etvoroslo`ni pridev o~ito bio preduga-~ak za sloènicu. I tamo gde nema u{tede u slogovima, sufiksi se ponekad elimini{u radi lak{eg izgovora, kao u rimokatolik (um. *rimskokatolik), grkokatolik (um. *gr~kokatolik), slobodouman (um. *slobodnouman).

1.5.1. Jezi~ka ekonomija moè delovati i uklawawem spojnog vokala, pa dobijamo neuobi-~ajene formante sa suglasni~kim zavr{etkom kao u zimzelen (up. zimo-gro`qiv), lubendiwa, nalivpero, vraps(j)eme (= vrap~ije s(j)eme, naziv biqke), stra`me{tar (prema Skoku preve-denica od nem. Wachmeister, pod uticajem ~e{kog), ili u polusloènicama divot-izdawe, lo`-uqe. U imendan (verovatno po analogiji sa ro|endan) izostao je spojni vokal, a u vreme-plov, semevod izostalo je i -n- iz osnove. Mnogo skra}enih osnova stiè i s re~ima stranog porekla, kao politkomesar, socrealizam (iz ruskog), krimi-roman, profi-fudbal (iz nema~-kog, v. Klajn 1992), nacifa{isti~ki, tragikomi~an (haplologija od *tragikokomi~an), sado-mazohizam, imunosistem (= imunitetni ili imunolo{ki sistem), koreodrama (= koreograf-ska drama) itd. Pojedini takvi odoma}eni oblici, kao petro- (<< petrolejski), narko- (<< narkotik) i sl., mogu postati produktivni i ste}i funkciju prefiksoida, o ~emu v. 11.2.3).

Znatno re|e tendencija ka skra}ewu deluje na drugi ~lan sloènice, ali i tu nalazimo primere kao vodozemac (umesto *vodozemaqac: up. vanzemaqac), starovremski (up. vremenski), dvogodac (umesto *dvogodinac), protivvazdu{ni (po smislu bi se o~ekivalo *protivvazduho-plovni ili ~ak *protivvazduhoplovstveni, {to su o~igledno re~i neupotrebqive zbog duì-ne).

1.6. Polovi~na motivacija. — U definicijama kao {to su one koje smo naveli u 1.2, autori govore nekad o re~ima a nekad o osnovama, ali ne pokazuju ni najmaweg dvoumqewa oko mogu}nosti da se raspoznaju te dve re~i ili dve osnove kojima je motivisana, odnosno od ko-jih je sastavqena sloènica. U stvarnosti situacija nije tako jednostavna. Jedan od dva dela sloènice moè biti neproziran, li{en zna~ewa, ili s takvim zna~ewem koje se da otkriti jedino etimolo{kom analizom. Takvi slu~ajevi su vi{e puta zabeleèni u drugim jezicima, npr. u engleskim nazivima bobi~astih plodova cranberry, huckleberry,11 gde je jasno prepozna-tqiv drugi deo berry ’bobica’, ali cran- odnosno huckle- ne zna~e ni{ta; u francuskom nazivu

23

biqke laurier-tin, pomenutom kod Martinea12, gde morfema tin ne postoji izvan te polusloè-nice; u italijanskom nazivu praznika ferragosto, nedvosmisleno vezanom za agosto ’avgust’, ali gde je prvi deo potpuno nemotivisan na sinhronijskom planu (etimolo{ki je od lat. feria, praznik). U srpskom takve primere pruàju turcizmi (velikim slovima pi{emo nemotivisa-ni deo) kao DUStaban, TA[majdan, KABAdahija, PARAMpar~e, BANbadava, HALAbuka, TAR-LAbuka13, a tako|e i re~i kao PRAZIluk, SUNOvrat (-iti se), URNEbes (-an)14, C(J)ELO-mudren, C(J)ELIshodan, KREzub, [ALAbazati (up. bazati), MUmakaze, JOmuà, PREZime, KOme{ati i sli~ne: u svima wima drugi deo je sasvim jasno motivisan, dok zna~ewe prvog ponekad ne moèmo utvrditi ni uz pomo} etimolo{kog re~nika. Me|u novijim tu|icama istu takvu polovi~nu motivaciju pokazuju ALhemija (up. hemija), BAreqef (up. reqef), FRAma-son, DURaluminijum15, FLISpapir, DALAJ-lama, a naravno i znatan broj internacionalnih grecizama i latinizama kao AKROstih, AMFIteatar, HORTIkultura, KOLIbacil i sl.

1.6.1. Ne{to re|i su obrnuti slu~ajevi, gde posle motivisanog prvog dela dolazi drugi deo nejasnog zna~ewa, kao u vodoMAR (ptica koja ìvi na vodi), crnoMAWast, crnPURast, vrdaLAMA, {e}erLEMA (drugi deo je potekao od turskih sufiksa), kukuVIJA (vidi razli~ita tuma~ewa koja daje Skok pod tom re~ju i pod kuku; up. i kukumavka), blagoSIQATI (po Skoku od blagoslivqati, gde je drugi deo postao neproziran, za razliku od imenice blagoSLOV), zloÊST (drugi deo je nemotivisan na sinhronijskom planu; dijahronijski, po Skoku, dolazi od zla ~est u zna~ewu ’zla sudbina’), krmeNADLA16, gumARABIKA17 itd. Drugi deo je nemo-tivisan i u nekim novijim pozajmqenicama kao {to su {rafCIGER (<< nem. Schraubenzieher), centarFOR (verovatno proizvoqno skra}ewe od engl. center forward: up. penalTIK od penalty-kick), golGETER, seksEPIL od sex appeal)18 i sl.

1.6.2. U nekim slu~ajevima mo`da bi se, umesto o delovima sloènica, moglo govoriti o afiksima. Tako Skok nalazi œprefiks ko-Œ u kome{ati, kovitlati; crnpurast se po Prav. 1960 pisalo crmpurast, {to bi zna~ilo (s obzirom na pravilo da se samo u prostim i izvede-nim re~ima vr{i jedna~ewe np ¢ mp) da se -purast smatra sufiksom. Ali (na stranu {to bi i afiksi morali imati neko œtvorbenoŒ zna~ewe) o~igledno je da se oblici kao prazi- u prazi-luk ili -for u centarfor ne mogu smatrati afiksima. Treba li onda ovakve re~i smatrati prostima, s obzirom na nepostojawe dveju re~i ili osnova koje bi ih motivisale? Takvo re{e-we bilo bi analogno onome {to An~i} (1973:28–29 i 35) predlaè za ruske re~i tipa buèni-na, gde postoji sufiks -ina (koji zna~i vrstu mesa, kao u konina ’kowetina’, svinina ’sviweti-na’ i sl.), ali osnova nema leksi~kog zna~ewa: po woj su takve re~i œra{~lawiveŒ ali nisu iz-vedene. Ipak, svrstavaju}i re~i tipa praziluk u proste ne bismo mogli nikako da objasnimo wihov odnos prema motivisanom delu sloènice (u ovom slu~aju luk) — odnos koji nije zasno-van na slu~ajnoj obli~koj podudarnosti, nego na o~iglednoj semanti~koj vezi hiponimije. Ako je sloèno pakpapir (motivisano osnovom pak- koju nalazimo u glagolu pakovati) i ako je pak-

24

papir vrsta papira, onda je nemogu}e tvrditi da je flispapir prosta re~, samo zato {to u srp-skom ne postoji osnova flis-. Neizbeàn je stoga zakqu~ak da sloènice mogu biti i polovi~-no motivisane, to jest sastojati se od jedne osnove s leksi~kim zna~ewem i druge koja nikakvog zna~ewa nema, pa ipak u spoju s onom prvom daje odre|eno zna~ewe sloènici. Takav zakqu~ak i nije naro~ito neobi~an ako uzmemo u obzir re~i kao v(j)etropir, goropad, sredokra}a i dru-ge ~ije se zna~ewe nikada ne bi moglo odrediti samo na osnovu wihovih sastavnih delova.

1.7. Koordinativne i subordinativne sloènice. Me|usobni sintakti~ki odnosi delo-va sloènice mogu biti krajwe raznovrsni, tako da wihova sveobuhvatna i ~vrsta kategoriza-cija nije mogu}a, a mo`da ni neophodna. Otuda Leskin 1914, recimo, ne daje nikakvu op{tu podelu, nego svaki tip sloènice defini{e za sebe. Ipak se ne moè zanemariti podela na tri osnovna tipa odnosa koju je nagovestio Beli}, razradio Stevanovi} (19641:425–428), a precizirao je i sistematizovao B. Nikoli} (1972:273–275). To su kopulativne, odredbene i rekcijske sloènice.

Umesto termina kopulativne, koji bi se mogao shvatiti kao da upu}uje na obavezno prisu-stvo nekog tre}eg elementa — kopule (kao {to je veznik i u danino} ili soihlebnik), verovatno je boqe govoriti o naporednim (tako Stevanovi}) ili koordinativnim sloènicama. U wima oba dela pripadaju istoj vrsti re~i i me|usobno su ravnopravni, bilo da su oba imenice (kao u babadevojka, jugoistok, danino}) ili pridevi (kao u starmali, gluvonem, starodrevni, ra-znorazni). Mada Stevanovi} kaè œsve ove sloènice su ili imeni~ke ili pridevskeŒ (nav. d. 426), o~igledno je da koordinativne mogu biti i prilo{ke (polu)sloènice (katkad, tamo-amo), brojne (pet-{est) i poneka zameni~ka ({to{ta).

1.7.1. Znatno brojnije su odredbene ili determinativne sloènice. Za wih u literaturi ne nalazimo nikakvu ta~nu definiciju, osim Stevanovi}eve napomene da su œpostale od sin-tagmi u kojih je jedan deo odre|ivao drugiŒ. Za~udo, ne precizira se koji je smer tog odre|iva-wa, ali iz primera koji slede moèmo zakqu~iti da uvek prvi deo odre|uje drugi, to jest da odredbeni ~lan prethodi upravnom. Stevanovi} navodi pet vrsta takvih sloènica. To su:

a) od prideva i imenice, kako imeni~ke (Beograd, divokoza, sitnogorica) tako i pridev-ske (golobrad, praznoruk i sl., ~emu dodaje i one s brojem tipa dvorog, {estokril).

b) Od subjekta i predikata (glavoboqa, listopad) odnosno od predikata i apozitiva, npr. œmladoèwa (— onaj {to se èni mlad)... samohran (— onaj {to se sam hrani)... samotok (ono {to samo te~e — med)Œ: samohran je ovde jedini pridevski primer, ali je definisan, kako vi-dimo, jednako kao i imenice.

v) Sloènice od priloga i glagola, za koje sam S. isti~e da se mnogo ne razlikuju od malo-~as pomenutih s apozitivom, npr. sladokusac, ranoranilac, dobrodo{lica, uz poneki pridev kao brzoplet, dragokup œonaj koji se drago (rado) kupujeŒ.

g) œPrilog, re~ca ili predlog u slu`bi prefiksa... kao prvi ~lan sloèniceŒ, dok je dru-gi ~lan œpridev ili imenicaŒ: kao primeri su date imenice i pridevi na ne-, pridevi kao na-

25

kriv, onizak, povisok, imenice tipa praotac, prababa, posinak, pobratim, pridevi svetlo-ùt, mrkoplav, kratkouman, plitkouman, zlosre}an. Kao {to vidimo, ovo je veoma heteroge-na kategorija: nikakva razlika nije napravqena izme|u pravih sloènica, prefiksalnih tvo-renica i sloèno-sufiksalnih sloènica (ovaj posledwi termin Stevanovi} i ina~e ne upo-trebqava).

d) œTakozvane, ali, po na{em mi{qewu, vrlo nesre}no tim imenom nazvane, apozicijske sloènice tipa Virpazar i buba{vabaŒ, za koje je S. ve} ~etiri stranice pre toga (423) napo-menuo: œjedna imenica je vlastito ime, a druga, kao zajedni~ka, ozna~ava pojam vrsteŒ, dodaju}i œprva je atribut, a ne apozicija drugeŒ. Jo{ neki primeri su Ku~ajplanina, Ivangrad, [ar-planina, Kotor-Varo{, bubamara, babaroga. Nijednom re~ju se ne napomiwe da su zapravo po-sredi dva razli~ita tvorbena tipa, jer u geografskim nazivima vlastita imenica prethodi za-jedni~koj, dok je u tipu bubamara obrnuto. Ukoliko smatramo da i u ovom drugom slu~aju ime odre|uje {iri pojam ({to nije sasvim sigurno), onda bi to bio jedini izuzetak od dosad vi|e-nog redosleda determinans — determinatum.

Nikoli} B. 1972 (nav. mesto) daje znatno precizniju podelu nego Stevanovi}, ali s malim brojem primera i bez obja{wewa. On posebno obra|uje sloène imenice a posebno prideve, odvajaju}i i u jednom i u drugom slu~aju one bez spojnog vokala (œnastale srastawemŒ) od onih sa spojnim vokalom o/e. Otuda on ima ukupno deset vrsta odredbenih (determinativnih) slo-ènica, koje se delimi~no poklapaju sa Stevanovi}evim, s tim {to dodaje imeni~ke sloèni-ce œobrazovane po ugledu na turske sloènice (duvankesa)Œ, one od dveju imenica sa spojnim vokalom tipa vukodlak, zatim pridevske sloènice od dveju imenica (babolik, zlatokos) i pridevske od dva prideva (s jednim jedinim, krajwe neuobi~ajenim primerom, na{ozemski — gde prvi deo i nije pridev nego zamenica). Ni Nikoli} ni Stevanovi} ne pro{iruju ovu pode-lu izvan imeni~kih i pridevskih sloènica, mada je lako uo~iti da se determinacija prilo-gom, brojem ili pridevom javqa i me|u glagolskim sloènicama (zlopatiti se, omalovaì-ti, samouniziti se, dvoumiti se), me|u prilo{kim (vazdan, jedanput, malopre, ~etvorono-{ke itd.), mo`da i nekim drugim.

1.7.2. Dopunske ili rekcijske sloènice po Stevanovi}u (nav. d. 428) jesu one {to su œpostale od delova koji su jedan s drugim stajali u zavisnom odnosu kao upravni ~lan i wego-va dopuna — naj~e{}e od nekog prelaznog glagola i wegova objektaŒ. Ako znamo koliko je u sintaksi re~enice te{ko razgrani~iti œdopunuŒ od œodredbeŒ, bi}e nam jasno da se ova kate-gorija u mnogo ~emu poklapa s prethodnom. Zato i Stevanovi} isti~e da su samo sloènice od glagola i objekta (imeni~ke kao drvodeqa, pismono{a, vlastoqubqe, darodavac, mesoje|e, se-nokos itd. i poneka pridevska kao sveznaju}i, slavoqubiv) œnesumwivo dopunskeŒ. U onima gde bi dopuna bio instrumental ili neki drugi zavisni pade`, œose}a ‰se... iliŠ preteè uè de-terminativni, odredbeni karakterŒ. Zaista, sloènicu kao parobrod prirodnije bismo tuma-~ili kao ’parni brod’ nego kao ’parom (pokretan) brod’. U mnogim drugim primerima, kao pu-

26

{komet, umotvorina, qubomora, te{ko je i odrediti u kom bi padeù trebalo da bude imeni-ca iz prvog dela. Jo{ jedna neizvesnost, koju S. ne pomiwe, ti~e se malo~as pomenutih sloè-nica od subjekta i predikata, tipa glavoboqa (<< glava boli), listopad (<< list pada). Ako su one, kao {to smo gore videli, uvr{tene me|u odredbene, nije jasno — pogotovu ne u svetlu modernih teorija koje glagolsku rekciju uklapaju u {iri pojam glagolske valence — za{to bi sloènice od (pravog ili nepravog) objekta i predikata spadale u dopunske.

1.7.3. S druge strane, me|u rekcijske, i po Stevanovi}u i po Nikoli}u, spadaju imperativ-ne sloènice (gde je glagol ispred imenice), s tim {to je drugi deo obi~no imenica s vredno-{}u objekta (gulikoà, vrtirep, palidrvce i sl.), ali pokatkad i s vredno{}u subjekta (visi-baba, smrdibuba, pla~idrug itd.). Kod ovih drugih, po Stevanovi}u, œprvi, glagolski deo ‰jeŠ determinativ, a drugi, imeni~ki — nekada{wa je upravna re~Œ (429), {to zna~i da se jo{ jed-nom bri{e razlika izme}u odredbenih i dopunskih sloènica. Isto se ponavqa i za imenice i prideve s prefiksima (i sufiksima), tipa dovratak, zazubice, podo~waci, bezdu{an, preko-brojan: i one su œrekcijske... ali mawe dopunskog, a vi{e odredbenog karakteraŒ (432). U stva-ri bi ta~nije bilo re}i da ovde ni jedan ni drugi termin ne zadovoqava. Nabrojane tvorenice jesu œdopunskeŒ u tom smislu {to se predlo{ke sintagme od kojih su nastale, do vrata, pod o~ima i sl., u re~enici obi~no smatraju dopunama; nisu œrekcijskeŒ ako pod rekcijom podra-zumevamo izbor odre|enog padeà u zavisnosti od koje druge re~i, jer je za sloènice sasvim nebitno koji se pade` javqa posle kog predloga; jesu œodredbeneŒ ukoliko predlo{ke sintag-me u re~enicama ne smatramo dopunama nego odredbama, ali nipo{to nisu œodredbeneŒ u smi-slu onoga {to danas nazivamo determinacijom odnosno modifikacijom, kao {to su to ranije pomenute odredbene sloènice tipa Beograd, praznoruk, brzoplet i sli~ne.

1.7.4. Ovakve i sli~ne nedoumice pokazuju nam da podela na naporedne, odredbene i rek-cijske sloènice niukoliko nema onu op{tu va`nost kakvu joj, bar naizgled, pridaju Stevano-vi} i Nikoli}. S jedne strane, autori je ograni~avaju samo na imeni~ke i pridevske sloèni-ce, mada nema na~elnih razloga za{to se ne bi bar delimi~no primenila i u sloènicama koje pripadaju drugim vrstama re~i. S druge strane, granica izme|u odredbenih i rekcijskih slo-ènica o~igledno je vrlo mutna. Su{tina je u tome {to izme|u re~i u sintagmatskom nizu po-stoji i previ{e raznih vrsta odnosa (determinacije, modifikacije, zavisnosti, kohezije, va-lencije, rekcije itd.), pa je malo verovatno da se sloènice nastale iz takvih odnosa mogu ne-dvosmisleno podeliti. Stoga bi bilo boqe sjediniti odredbene i rekcijske u jedinstvenu ka-tegoriju subordinativnih sloènica, onih u kojima je odnos delova neravnopravan, ma koje prirode bio. Wima se jasno suprotstavqaju naporedne (koordinativne) sloènice, u kojima sastavni delovi ne deluju jedan na drugi, nego oba direktno i ravnopravno u~estvuju u ukup-nom zna~ewu sloènice.

Ni me|u wima, dodu{e, ne vlada potpuna homogenost, jer i ravnopravnost moè imati vi-{e podvrsta. Tako crveno-ùt (delom crven a delom ùt) nije isto {to i crvenoùt (koji

27

ima boju izme|u crvene i ùte); brojna polusloènica sto {est koordinativna je kao i pet-{est, ali ona prva pretpostavqa sabirawe (100 + 6) a druga alternaciju (5 ili 6). Stoga svaka sintakti~ka klasifikacija ima samo relativnu vrednost, i nije slu~ajno {to ni u jednom od dosada{wih pregleda srpskih sloènica one nisu dosledno razvrstane po me|usobnom odnosu delova. Umesto toga, za svaki pojedini tip sloènice trebalo bi dati opis zasnovan na kon-kretnim i nesumwivim obele`jima. To zna~i: ustanoviti kojoj vrsti re~i pripada prvi a ko-joj drugi deo (kao {to smo ve} napomenuli, u koordinativnim oba dela pripadaju istoj vrsti re~i, dok kod subordinativnih mogu biti iste ili razli~ite vrste), u kom se poretku javqaju, da li su ~iste ili sufiksalne sloènice. Tek posle toga, tamo gde je to mogu}e, sloènice }e-mo deliti prema tome kakav je odnos prvog dela prema drugom, od kojih su sintagmi nastale, ili kakvim se sintagmama odnosno re~enicama mogu parafrazirati.

1.8. Endocentri~ne i egzocentri~ne sloènice. — [to se ti~e semanti~ke podele, ko-relacija izme|u strukture sloènica i wihovog zna~ewa isuvi{e je slaba da bi se isplatilo razvrstavati ih po oblastima tipa nomina actionis, nomina loci, nomina instrumenti i sli~no. Daleko je va`nije ono {to Vuki}evi} 1995:136–138 naziva œsemanti~ka usmerenost sloèniceŒ, tj. podela na endocentri~ne i egzocentri~ne sloènice.19 Pri tom ova dva poj-ma ne bismo definisali na na~in kako to ~ini Vuki}evi}eva — œendocentri~ne su one sloè-nice kod kojih se zna~ewe sastavnih delova pre srastawa u sloènicu nije izmenilo unutar sloèniceŒ. Ve}a ili mawa promena zna~ewa formanata svojstvena je gotovo svim sloènica-ma, bile one endo- ili egzocentri~ne; tako recimo brodogradwa nije naprosto ’gradwa broda’, nego (prema definicijama iz RMS koje citira sama V.) ’izrada i opravka brodova’, ’nauka o gradwi brodova’ ili ’posao izgradwe brodova’. Umesto toga, endocentri~ne i egzocentri~ne sloènice treba definisati na Blumfildov na~in, koji je op{te prihva}en u modernoj lin-gvistici (up. Kristal 1988, s. v. endocentri~an, egzocentri~an; Milojevi} 2000, s. v. endocen-

tric compound i exocentric compound), a koji ista autorka prenosi u svom drugom radu (Vuki}evi} 1994:147: œOn ‰BlumfildŠ kaè da, ako kompozita ima istu funkciju kao i wen centralni deo, onda je ona endocentri~na, a ako se ta funkcija razlikuje onda je ona eksocentri~naŒ). To zna-~i da je u endocentri~nim odredbenim sloènicama ukupno zna~ewe jednako zna~ewu uprav-nog dela (npr. parobrod je vrsta broda) suènom prema zna~ewu odredbenog dela (brod na pa-ru). Ukoliko je endocentri~na sloènica koordinativna, svaki od dva dela nosi polovinu zna~ewa (gluvonem ~ovek je i gluv i nem). U egzocentri~noj sloènici, naprotiv, zna~ewe nije izraèno ni prvim ni drugim delom za sebe (vukodlak nije ni vrsta vuka ni vrsta dlake), nego se mora rekonstruisati na osnovu wih.

1.8.1. Treba primetiti da se sve dosada{we rasprave oko endo- i egzocentri~nosti ti~u imeni~kih sloènica. Vuki}evi} 1994:149 kaè — œimeni~ke sloènice su uglavnom ekso-centri~ne, za razliku od pridevskih sloènica koje su uglavnom endocentri~neŒ, ali se pri-devskim sloènicama ne bavi, niti navodi ijedan primer. U stvari je pitawe da li bi se uop-

28

{te mogao na}i kakav egzocentri~an sloèni pridev, ako izuzmemo one ~ija je motivacija neja-sna, kao samoìv, pustolovan, blagodaran. Tako|e je neizvesno da li i u kojoj meri treba uzi-mati u obzir metafori~nost koja je u korenu mnogih sloènica. Da li, recimo, u motivaciji prideva jednostruk, dvostruk itd. jo{ postoji imenica struka (v. 3.5.1.1), ili moèmo li tvrditi da u definiciji prideva b(j)elodan (odakle ob(j)elodaniti) postoji pojam dan (up. u RMS: œbelodan — jasan kao dan, o~igledanŒ)?

1.8.2. îwenica je da se o endo- i egzocentri~nosti sloènica ne govori mnogo u svetskoj lingvistici (An~i} 1968: 250 napomiwe: œU savremenoj sovjetskoj nauci o tvorbi rije~i ter-mini ezocentri~an i eksocentri~an uop}e se ne sre}uŒ), a da je kod nas tu temu pokrenuo skoro iskqu~ivo Beli}, u vi{e svojih radova. Kad je on napisao œkao prakti~no pravilo za gra|ewe sloènih re~i moè se smatrati da su one sve eksocentri~neŒ (Beli} 1949: 41), to je u najma-wu ruku bilo grubo uop{tavawe, jer je propustio da napomene da govori iskqu~ivo o imeni~-kim sloènicama. Na to su se nadovezale wegove izrazito puristi~ke kritike pojedinih odav-no ukorewenih izraza: œvodopad nije dobro na~iweno, to je nema~ko Wasserfall... nisu dobro na-~iwene... re~i gradona~elnik, verou~iteq, zemqopis i sl.... To su re~i na~iwene prema dru-gim jezicimaŒ. Za neke izraze koji su nesumwivo narodni Beli} (str. 42) tvrdi da su samo pri-vidno endocentri~ni: œ~etovo|a je na~iweno od ~etovod-(ni), a ne od gotovoga vo|a; glavobo-qa prvobitno zna~i ’ono {to donosi glavoboqu’, ne{to ’glavobolno’, a nije na~iweno od bo-qa, boqka.Œ Sli~ne zabrane jo{ op{irnije su izloène u drugim radovima istog nau~nika. Tako u Beli} 1936: 163–164 ~itamo: œNije dobra sloènica drvored u zna~ewu ’red drveta’. Pridev drvored morao bi zna~iti ’sa redovima drveta’, ’onaj ko ima redove drveta’; drvored bi moglo zna~iti ’mesto sa drve}em u redovima’ a nikako ’red drveta’...Œ Beli} osu|uje — na-suprot Mareti}u u œJezi~nom savjetnikuŒ — i re~ parobrod. Pomiwe mogu}nost da se ta re~ shvati kao sloènica od paro(m) i glagola broditi, ali ni u tom slu~aju, kaè, œne bi imala zna~ewe broda ili la|e ve} kraja ili mesta kojim se (ili gde se) parom brodi ili ne~eg sli~nogŒ. U radu Beli} 1950: 174–175 donekle je ublaìo stav, ali zaobilaznim putem, druk-~ije tuma~e}i pomenute sloènice kako bi ipak mogao da ih proglasi egzocentri~nim. Za dr-vored sada kaè œda ne zna~i ’red drveta’, ve} ’drvoredo mesto’, tj. mesto sa vi{e takvih redo-va... Ako se tako razume ’aleja’, onda se tuma~ewe Mareti}evo moè i tu primiti.Œ Re~ paro-brod sada je spreman da prihvati, ali kao œpoimeni~en pridev ’parobrod’, tj. ’onaj koji parom brodi’. Prema tome, ta imenica moè zna~iti i sredstvo, napravu, ma{inu ili sl. kojom se pomo}u pare moè broditi.Œ

Razume se da su ovo krajwe usiqena tuma~ewa. Drvored nikada nije zna~ilo ’mesto sa vi{e redova drve}a’, pridev œparobrodŒ ne postoji, a imenica parobrod se ose}a kao sloèna s ime-nicom brod, nikako s glagolom broditi (up. i Ramelmajer 1975: 50). Noviji istraìva~i odba-cili su Beli}eve predrasude prema endocentri~nim sloènicama, po~ev od Stevanovi}a, 19641, koji, navode}i izme|u ostalog vodopad, parobrod, verou~iteq, gradona~elnik, kaè da

29

œpravilnost svih ovih sloènica uveliko potvr|uje ìvotnost, tj. wihova znatna rasprostra-wenost i ukorewenost u upotrebiŒ (421–422). Vuki}evi} 1994:147–148, navode}i desetak en-docentri~nih sloènica, pomiwe Beli}eve zamerke, ali zakqu~uje: œNe samo da se nisu izgu-bile iz jezika kao neodgovaraju}e tvorene, ve} su tokom vremena poprimile upravo ona zna~e-wa za koja je Beli} rekao da ih ne mogu imati.Œ V. i Raki} 2001. Cet (1969), koji se bavi samo imeni~kim sloènicama od imeni~ke i glagolske osnove s nultim sufiksom, zakqu~uje posle ispitivawa velikog broja re~nika da su œstare ili narodne tvorbeŒ ovakve strukture zaista bile samo egzocentri~ne (npr. s(j)enokos, kolomaz, listopad), ali da se od XVIII, a naro~ito od sredine XIX veka u sve ve}em broju javqaju endocentri~ne sloènice kao zemqotres, krvotok, ribolov, vodopad, vatromet, brodolom, rukoqub, vodoskok, vodostaj, trbos(j)ek i druge, naj-ve}im delom kao œkalkovi prema latinskim ili wema~kim uzorcima odnosno pozajmqenice iz ~e{koga ili ruskogaŒ (107–108). Taj novi (pod)tip, po wegovim re~ima, slabo je produktivan (obuhvata samo oko trideset re~i), ali, kao {to se vidi iz navedenih primera, sve su to toli-ko uobi~ajeni izrazi da bi bila besmislica tvrditi kako su srpske sloènice i danas iskqu-~ivo egzocentri~ne.

2. SLO@ENE IMENICE 2.1. Kriterijumi podele. — Za razliku od dosada{we literature, gde su, kao {to smo vi-

deli, sloènice obra|ivane samo uop{teno, s nasumce odabranim primerima, ili je za pred-met izu~avawa uzimana samo jedna wihova podvrsta (naj~e{}e imeni~ke) — na slede}im stra-nama nastoja}emo da prikaèmo sve tipove sloènica u savremenom srpskom jeziku, ukqu~uju-}i i sraslice, polusloènice i sloèno-sufiksalne tvorenice. Grupisa}emo ih po vrsti re-~i kojoj pripada cela sloènica, pri ~emu je imeni~ka sloènica sinonim za sloèna ime-nica, pridevska sloènica isto je {to i sloèni pridev i tako daqe. Podse}amo da kod nesu-fiksalnih sloènica drugi deo nu`no pripada istoj vrsti re~i kao i cela sloènica, dok za sufiksalne to nije obavezno, jer vrsta re~i zavisi od sufiksa (npr. u spaso-nos-an drugi deo sa~iwava osnova glagola nositi, ali sufiks -an daje sloènici pridevsku vrednost).

Naknadno }emo svaku vrstu sloènica deliti na podtipove prema tome kojoj vrsti re~i pripada prvi a kojoj drugi deo (formant) i da li je sufiksalna ili ne. Pri tom nam je leksem-ski sastav va`niji kriterijum podele nego prisustvo ili odsustvo sufiksa. Nismo èleli da zasebno obradimo sve nesufiksalne, a tek onda sve sufiksalne sloènice, jer bi nas takva po-dela primorala da parove sloènica sa istim osnovama prvog i drugog dela (npr. sveznawe i sveznalica), pa i istozna~ne (npr. ~etvorougao i ~etvorougaonik), obra|ujemo na dva razli~i-ta mesta, {to bi bilo neekonomi~no i nedovoqno pregledno.

U ozna~avawu pojedinih tipova koristi}emo slede}e skra}enice: I = imenica

P = pridev

30

G = glagol Z = zamenica K = kardinalni broj R = redni broj SST = sloèno-sufiksalna tvorenica Malo o dodato uz skra}enicu vrste re~i zna~i œosnovaŒ, npr. Io = imeni~ka osnova, Po =

pridevska osnova i tako daqe. Spojni vokal, prema onome {to je re~eno u 1.3.4, ozna~avamo skra}enicom s, ali wu pi{emo kao eksponent prethodne skra}enice (npr. IoS, GoS i sli~no) kao znak da je on zapravo zavr{etak prvog formanta, a ne ravnopravan sastavni deo sloènice.

2.1.1. Za prilog, predlog i veznik kao sastavne delove sloènica nismo koristili skra}e-nice, po{to je udeo tih vrsta re~i u kompoziciji relativno mali, a skra}enice bi vi{e na-{kodile razumqivosti nego {to bi doprinele u{tedi prostora. Nulti sufiks smo beleìli znakom ä, bez crtice, koja je suvi{na posle znaka +.

2.1.2. Mada mawe precizno nego formulom, tip sloènice moè se ozna~iti i re~ima, ta~-nije sloènim pridevom. Takav na~in moè biti i pogodniji ako èlimo odjednom da obuhva-timo vi{e srodnih kategorija. Terminom dvoimeni~ke sloènice, recimo, ozna~avamo sve sloènice tipa I + I, Ios + I ili Ios + Io + sufiks. Pridevsko-imeni~ke su sve one koje u prvom delu imaju osnovu prideva a u drugom imenicu ili imeni~ku osnovu, sa sufiksom ili bez wega.

2.2. Sinhronija i dijahronija. — Klasifikacija sloènica po kategorijalnoj pripadno-sti prvog odnosno drugog dela ovde je zasnovana na sinhronijskim kriterijima, to jest na je-zi~kom ose}awu dana{wih govornika srpskog jezika. U tom smislu smo gore mogli re}i da se parobrod danas ose}a kao sloènica od para i brod (tip Ios + I), a nipo{to od para i brodi-ti (tip Ios + Go + ä). Razume se da jezi~ko ose}awe nije u svim slu~ajevima tako nedvosmisle-no, pa su za mnoge sloènice mogu}na alternativna tuma~ewa. Dijahronijska analiza moè po-mo}i u onim slu~ajevima gde je motivacija zamagqena: tako u re~i licem(j)er, s obzirom na zna~ewe, deo -m(j)er ne izaziva nikakve odre|ene asocijacije, ali iz Skoka 1971 (s. v. lik3) sa-znajemo da je œsloènica nastala od sintagme lice meritiŒ (v. i odrednicu mjera, gde se lice-mjer nabraja zajedno sa omjer, promjer, razmjer itd.). To jo{ ne mora biti razlog da ne svrstamo licem(j)er u proste re~i, ali ako smatramo da je sloèna (budu}i da je u prvom delu prepozna-tqiva re~ lice), uvrsti}emo ga u isti tip Io(S) + Go + ä kao i re~i s jasnom motivacijom, npr. vodomjer.

2.2.1. Tamo gde je dijahronija u sukobu sa sinhronijom, me|utim, ne moèmo se ravnati po woj. Parlog, recimo, za dana{we jezi~ko ose}awe nesumwivo je prosta re~; ne}emo ga ubrajati me|u imeni~ko-glagolske sloènice, kako to ~ini Beli} 1949: 41 (œparlog... = *parolog, ’u pa-ri leè}i’...Œ) — utoliko pre {to Skok 1971 (s. v. le}i III) daje sasvim druk~ije i ubedqivije

31

tuma~ewe — da je parlog od ma|arskog parlag ili rumunskog pîrlog, a ovo od slovenskog pr(ij)elog.

Iz ovog primera da se zakqu~iti da bi nova etimolo{ka tuma~ewa mogla izmeniti mesto sloènice u na{oj tipologiji. Takvi slu~ajevi ipak ne}e biti ~esti, po{to su mogu}i samo kod re~i kojima je nesigurna i etimologija i motivacija.

2.3. Sloènice s imenicom u prvom delu 2.3.1. Tip Ios + I Ovaj tip sadrì uglavnom subordinativne sloènice. Shodno onome {to smo rekli u

1.6.4, razgrani~avati odredbene od rekcijskih bilo bi besciqno: primera radi, v(j)eroi-spov(ij)est (-ispov(ij)ed) moèmo tuma~iti kao ’ispovest vere’ (rekcijska), ali kako analizi-rati istozna~no v(j)erozakon (<< zakon vere? verski zakon?) i v(j)eronauka (<< nauka o veri? verska nauka)? U ovoj grupi nalazimo nekoliko naziva biqaka (gorocv(ij)et, gorobiqe, kowo-rep, runolist) i ìvotiwa (kozorog, kostorog, mravozub, krstokqun, svilobuba itd.), ali i dosta drugih uobi~ajenih re~i kao vinograd (gde grad, po Skoku, zna~i ’ogra|eni vrt’), hva-losp(j)ev, gorostas, krajolik, bogobojazan (imenica), poqoprivreda, zemqoradnik, brodovla-snik, robovlasnik i dr.

Prvobitno slabo zastupqen tip, osetno se pro{irio zahvaquju}i novim endocentri~nim sloènicama (onima koje je osu|ivao Beli}) kao parobrod, drvored, plodored, slavoluk, pu-{komitraqez, zemqopos(j)ed, zemqopos(j)ednik, gradona~elnik, v(j)erou~iteq, prestolona-slednik (-sqednik), lovo~uvar, drvorezbar, vodokotli}, paro~ista~ itd. Mnoge od tih novih sloènica nesumwivo su nastale prevo|ewem, pre svega s nema~kog (parobrod od Dampfschiff, redosl(ij)ed od Reihenfolge, d(j)elokrug << Wirkungskreis, vidokrug << Gesichtskreis, strahovlada << Schreckenherrschaft, vodoinstalater << Wasserinstallateur, vodoprivreda << Wasserwirtschaft, ma{inogradwa << Maschinenbau, brakorazvod << Ehescheidung itd.) Nosorog je nastalo prema nem. Nashorn, a ovo od internacionalnog grecizma rhinoceros (v. Ramelmajer 1975: 49). Za bra-korazvod i sli~ne izraze v. 2.3.9.1. Sloènice iz serije oceubistvo, brato-, d(j)eco-, ~ov(j)eko-, tirano-, kraqeubistvo, sa odgovaraju}im nomina agentis — oceubica, bratoubica itd. (v. Vuki}evi} 1997:369) — svakako se ugledaju na latinsko parricidium, fratricidium i druge na -cidium, odnosno parricida, fratricida i druge na -cida, bilo direktno ili posredstvom nema~-kog Vatermord, Brudermord itd., Vatermörder, Brudermörder itd. Up. i rusizam trudodan.

2.3.2. Spojni vokal u velikoj ve}ini slu~ajeva je -o-. Spojni vokal -e- imamo u oceubistvo, kraqeubistvo, careubistvo i analognim re~ima na -ubica. Re~i ku}evlasnik, ku}egazda, ku}e-doma}in, kao i rusizam burev(j)esnik, mogu se smatrati sraslicama, kao i domazet (v. 1.3.2) i bratu~ed. Po Leskinu (1914:324) i Mareti}u (1899:366) bratu- je dativ, a drugi deo je po Ma-reti}u prvobitno glasio ~edo, potom œokrenut u ~ed, ~eda prema drugim sloènicama ove vrsteŒ. Po Stevanovi}u (19641 : 423) œbratu je genitiv nekada{we dvojineŒ, a dana{wi ob-lik sloènice nastao je iz dualne sintagme bratu ~eda, koja je ozna~avala decu dvojice bra}e.

32

U imenu Carigrad (v. 1.3.4), po Mareti}u (str. 364), prvi deo je œnegda{wi odre|eni pridjev... s nastavkom jŒ; ali po{to takvog prideva vi{e nema, u sinhronijskoj analizi moramo smatra-ti da je sloènica sastavqena s imenicom car i spojnim vokalom -i-.

2.3.3. Koordinativni (naporedni) odnos elemenata znatno je re|i. Tu spada bogo~ov(j)ek (œonaj koji je u isti mah i bog i ~ovek ‰Isus HristosŠ)Œ, prema RMS; ipak, mo`da nije iskqu-~eno ni zna~ewe ’boànski ~ovek’, a u drugim sloènicama na bogo-, kao bogomajka, bogose-stra, bogootpadnik itd., odnos je nesumwivo subordinativan). Strahopo{tovawe dolazi od nem. Ehrfurcht, s tim {to je redosled elemenata izmewen: kako prime}uje Ramelmajer 1975:49, formant po{tovawe u srpskom nije mogao do}i na prvo mesto, bilo zato {to je preduga~ak ili {to je glagolskog porekla. Tipi~no koordinativni su geografski termini jugoistok, ju-gozapad, s(j)everoistok, s(j)everozapad, kao i hemijski termini hlorovodonik, cijanovodonik, ugqovodonik, sumporovodonik, sumporougqenik.20

2.3.4. Spojni vokal -o- karakteristi~an je za u~ene tu|ice kao {to su klerofa{izam (-ista), anarhosindikalizam, arterioskleroza, metaloplastika, pogotovu u stru~nim termi-nologijama pojedinih nauka, npr. empiriokriticizam, labiodental, labiovelar, seroterapi-ja, talasoterapija, muzikoterapija, stratokumulus, kumulonimbus, feromagnetizam, fero-sulfati itd. itd. (O prefiksoidima, koji su nastali iz ovog tipa gr~ko-latinskih sloèni-ca, bi}e re~i u 11.1 — 11.8). Mestimi~no se javqaju i hibridni spojevi od strane i doma}e osnove, kao metalostrugar, metalosavija~ (RMS), amino-kiselina (prevod od amino-acid, Aminosäure itd.), amino-grupa itd.

2.3.5. O sloènicama Jugoslavija i Jugosloven. — Me|u upravo pomenute internaciona-lizme spada i ime Jugoslavija. Beli} 1952:287 isti~e da je œnaziv Jugoslavija bio uobi~ajen i kod Francuza (Yougoslavie) i kod Nemaca (Jugoslawien) i drugih naroda pre nego {to je pri-mqen kao zvani~ni naziv kod nasŒ. Istina — dodaje odmah zatim — œtaj su naziv oni primili od nas, jer se ve} od tridesetih godina pro{loga veka on upotrebqava u razli~itim oblici-ma kod srpskih, hrvatskih i slovena~kih pisaca, a u pribli`no isto vreme i kod êhaŒ. Po wegovom mi{qewu (str. 288) imenica je nastala od prideva jugoslavenski/jugoslovenski, a ovaj je prema ruskom ägoslavskiè. Beli} tako|e napomiwe da œkada bismo hteli prema na{em starom i opravdanom nazivu ‰misli se na pridev slovenskiŠ da na~inimo imenicu, ona bi mo-rala biti JugoslovenskaŒ, ali ne obja{wava za{to do toga nije do{lo, niti za{to bi hipote-ti~ni doma}i oblik glasio ba{ *Jugoslovenska a ne *Ju`noslovenska. (Zanimqivo je da @i-vanovi} 1904:180, polemi{u}i s Mareti}em koji je rekao da je re~ Jugoslaven œzacijelo dobraŒ, odgovara œda je ta rije~ svjetska nakaza od rije~i. Prvo ne vaqa Slaven, nego Slove-nin, drugo ne vaqa Jugoslovenin nego ju`ni Sloveni.Œ)

îwenica je da, za razliku od prideva jugoslovenski a pogotovu od ju`noslovenski, imeni-ca Jugoslavija ima obele`ja tipi~nog internacionalizma. Ako i nije stranog porekla, ona je u svakom slu~aju gra|ena kao da je namewena upotrebi u zapadnoevropskim jezicima. Wen drugi

33

formant je Slavija, ime koje (mada ovekove~eno u nazivu poznatog beogradskog trga) dosad nije zabeleèno u re~nicima niti u enciklopedijama, ali je bez sumwe latinizam (Slavia ’zemqa Slovena’, s tipi~nim latinskim sufiksom -ia). U prvom delu nije upotrebqen pridev ju`no-, koji bi oteào ako ne i onemogu}io pozajmqivawe u neslovenskim jezicima, nego fonetski mnogo neutralnije jugo-. Beli} smatra da je to jugo- u pridevu jugoslovenski do{lo œprema pri-devima jugoisto~ni, jugozapadni i sl., gde jugo- ima pridevsko zna~eweŒ.21 Mogu}no je da je od samog po~etka delovala semanti~ka diferencijacija koju imamo danas, tj. da se nije htelo re}i ju`noslovenski (ni *Ju`noslovenska ili *Ju`noslavija) jer bi taj naziv obuhvatio i Bugare, pa je stvoren alternativni naziv upotrebom imenice umesto prideva u prvom delu. Za takvu zamenu prideva imenicom imamo jo{ dosta primera, kao u svilorun ( svileno runo) koje pomiwe i Beli}, u rimokatolik (1.4), a posebno u êhoslova~ka (up. izvorno êskoslovensko).22 Najzad, ne treba iskqu~iti ni mogu}nost koju na kraju svog rada, s rezervom i samo uzgred, po-miwe Beli}: da je najpre nastala imenica Jugosloveni, kao kalk nema~kog Südslawen koje se javqa jo{ od kraja XVIII veka. Upotreba jugo- umesto ju`no- u tom slu~aju bi se objasnila doslovnim prevo|ewem nema~kog Süd-.

2.3.6. Tip I + I (bez spojnog vokala) Ovaj tip je znatno vi{e zastupqen me|u pozajmqenicama nego u doma}em leksi~kom fondu.

Stoga }emo najpre pregledati sloènice stranog porekla. 2.3.6.1. Iz turskog je svojevremeno pozajmqeno dosta sloènica koje su danas uglavnom

zastarele, ili je zna~ewe bar jednog dela nepoznato dana{wem govorniku (up. 1.5). Ve}inom osciliraju izme|u sloènice i polusloènice; ovde ih navodimo s grafijom kakva je data u RMS. Takve su alajbeg (alaj-beg), alaj-barjak, alaj-barjaktar, |ul-ba{ta, |ul-behar, |ul-ba-klava, din-du{man, karavan-saraj (-seraj), ~itluk-sahibija, bugar-kabanica, Stambol-kapija, {amdud, ~aprazdivan, terziba{a, tobxiba{a, }ur~iba{a, buquba{a, babazeman (od turskog baba ’otac’) i jo{ podosta sli~nih. Malo je wih jo{ i danas u upotrebi, kao sahat-kula, }e-ten-(h)alva, papazjanija, haramba{a, pri ~emu se posledwe dve ose}aju kao proste re~i. Me-|u dvoimeni~ke sloènice moèmo uvrstiti i beglerbeg (tursku sloènicu od plurala i singulara iste imenice, beylerbeyi, s prvobitnim zna~ewem ’ beg begova’), zatim dustaban, }orsokak, rahat-lokum (odakle ratluk): elementi duz-, }or-, rahat- u izvornom turskom su pridevi, ali su za na{e jezi~ko ose}awe nemotivisani. Mogla bi se tu dodati tu i sikter-kafa (-kahva), mada je sikter kod nas uzvik, a u turskom glagolski oblik.

Mali je broj hibridnih (tursko-srpskih) sloènica: alem-kamen, naxak-baba (ili naxagbaba; RMS beleì i naxak-~eqade). Istom tipu pripada i remek-delo, s tim {to je prvi deo iz ma|arskog (remek).

2.3.6.2. Me|u pozajmqenicama iz nema~kog sloènica ima jo{ znatno vi{e, {to je posle-dica wihove u~estalosti u izvornom jeziku. Moèmo ostaviti po strani one kao blickrig,

34

cajtnot, {pilhozne, rindflaj{, fusnota, hozentreger, kur(c){lus, gastarbajter, folk-sdoj~er i sl., koje se u srpskom primaju kao proste re~i. I ovde, me|utim, postoji mno{tvo œpolumotivisanihŒ sloènica (1.5), u kojima je drugi deo odoma}eni germanizam ili inter-nacionalizam, dok je na prvom mestu nema~ka re~ koja se kod nas javqa iskqu~ivo u toj kom-binaciji. Takvi su ve} pomenuto flispapir, zatim pauspapir (paus-papir), ter-papir, lajt-motiv, maskenbal, hauzmajstor, kapelmajstor, feldmar{al, lumpenproleter, lumpenprole-tarijat23, {parkasa, aktenta{na, vizitkarta, vindjakna, {tih-proba, ajnpren-supa, bleh-muzika, cimer-kolega24, rol-kragna, {und-literatura, dizel-motor, dizel-gorivo, dizel-lo-komotiva, {uko-utika~, trafo-stanica itd.

Retko se javqaju obrnuti slu~ajevi kao {rafciger, {trajkbreher, kulturtreger, gde je prvi deo sloènice poznat a drugi u srpskom nemotivisan. Gotovo da nisu ~e{}e ni sloèni-ce kao gasmaska, ve{-korpa (ve{korpa), ve{-ma{ina, {mirgl-papir, {ah-klub, {ah-mat, gde oba dela postoje i u samostalnoj upotrebi u srpskom.

Specifi~an slu~aj je pseudogermanizam {ofer-{ajbna, koji pokazuje da se nema~ki tvor-beni obrazac moè preuzeti i bez preuzimawa obeju re~i iz originala.25

(Polu)sloènica s doma}im, prevedenim ili odoma}enim drugim delom nema mnogo: {perplo~a ({per-plo~a), cel-vlakno, cel-tkanina, tra~-partija, krempita, {ampita (od nem. Schaum: up. obostrani germanizam {a‰uŠmrolna). Danas zastarelo ve{plav bi}e pre fo-netska adaptacija nema~kog Wäscheblau nego prava prevedenica. Zanimqiv je izraz kafe-kuva-rica, gde kafe nema svoje uobi~ajeno zna~ewe lokala nego napitka, o~igledno zato {to doma}a re~ kafa ne bi bila pogodna za gra|ewe polusloènica ovog tipa.

2.3.6.3. êtiri pozajmqenice koje su, u periodu izme|u dva svetska rata, verovatno najvi{e doprinele {irewu dvoimeni~kih œjukstapozicijaŒ (da upotrebimo termin Sur-du~kog 1978) jesu auto, radio (o kojima }emo govoriti u poglavqu o prefiksoidima, 11.5 i 11.7), taksi i xez. Prema auto je postojao i postoji pridev automobilski, ali se zbog svoje duìne izbegava (ne bi se reklo *automobilski mehani~ar, *automobilski delovi i sl.); prema radio tek je u novije vreme, mo`da po ugledu na slovena~ki, skovan pridev radijski, ali ni danas nije ~est u upotrebi. Od taksi i od xez, naprotiv, nije se ni po-ku{alo s izvo|ewem prideva, nego su od samog po~etka maksimalnu rasprostrawenost stekle polusloènice taksi-stanica, taksi-{ofer (-voza~), xez-orkestar, xez-muzi-~ar, xez-truba~ i sli~ne.

Mada Surdu~ki (nav. d., 399) u tri maha pomiwe œTurkish, German, and EnglishŒ kao ravno-pravne izvore ovakvih uticaja, sve do sredine HH veka nije bilo mnogo polusloènica sa en-gleskom re~ju na prvom mestu. Osim xeza, tu su bili mo`da jo{ samo sportski termini kao boks-me~, bantam-kategorija, aut-sudija, ofsajd-pozicija (u novije vreme i tenis-patike26, me~-lopta, set-lopta, be(j)zbol-kapa i be(j)zbol-palica), a uz to pseudoanglicizmi kao {to su gol-aut, gol-razlika, top-lista, trim-staza, {ok-soba. Tek posle ÇÇ svetskog rata wihov

35

broj po~iwe naglo da raste, pa se javqaju najlon-~arape, najlon-kesa, bikini-kostim, bermuda-pantalone, ~arter-let, ~arter-kompanija, reni-bunar27, rok-muzika, rok-p(j)eva~, folk-p(j)eva~, stop-sv(j)etlo, panel-plo~a, parking-sat, kamp-prikolica, pilot-emisija, pilot-epizoda, mas-mediji, kontakt-grupa i druge. U drugom delu polusloènice moè do}i odra-nije primqeni anglicizam, kao u pres-klub, horor-film, disk-xokej, kik-boks, {ou-biznis. I u takvim spojevima kao xet-set, bodi-bilding, xin-tonik, taj-brejk, bebi-bif, seks-{op, bizni-smen, {oumen, liftboj itd., mada su u srpskom nemotivisani ili samo delimi~no motivisa-ni, jasno se (s obzirom na dana{wu rasprostrawenost poznavawa engleskog jezika) ose}a pri-sustvo dveju leksema. Malo je primera kao kornfleks, skejtbord, xojstik, hardver, koji su u engleskom sloènice ali se u srpskom ose}aju kao proste re~i.

2.3.6.4. Neo~ekivano veliki broj polusloènica ima francusku ili italijansku imenicu na prvom mestu. Takve re~i nisu mogle biti primqene iz izvornog jezika (budu}i da u roman-skim jezicima odredbena imenica dolazi posle upravne), nego su preuzete iz nema~kog, a neki put i nezavisno skovane prema ve} usvojenom tvorbenom obrascu. Takve su emajl-boja, emajl-lak, monstr-proces, toalet-papir, krep-papir, krep-saten, mar{-bataqon, mar{-kompani-ja28, ànr-slika, èle-bombone, balon-svila, ku{et-kola, revan{-me~, kup-sistem, kup-tak-mi~ewe, blok-sistem, pat-pozicija, tempera-boje, tempera-tehnika, fresko-slikar, fresko-slikarstvo, porto-marka, ìro-ra~un29, alt-saksofon, tenor-saksofon itd.

Preko nema~kog (re|e preko engleskog) primqene su i (polu)sloènice koje u prvom delu imaju latinizam, grecizam ili internacionalizme razli~itog porekla: motorbicikl, regi-star-kasa, patent-zatvara~, patent-olovka, termos-boca, klima-ure|aj, ritam-sekcija, so-da-voda, klub-garnitura, kina-srebro, kina-vino, banana-republika, merino-ovca itd. — sve do japansko-ameri~ke ninxa-korwa~e, koja je u{la i u Pravopis 1993:95. Zna~ajan izvor ovakvih spojeva jeste terminologija prirodnih nauka: rezus-faktor, radijus-vektor, lakmus-papir, cijankalij(um), etil-alkohol, metil-alkohol, natrijum-hlorid, kalcijum-karbonat (i jo{ stotine drugih naziva jediwewa), amino-kiselina, amino-grupa, radijum-terapija, {ok-tera-pija, vat-sekunda, kilovat-~as (-sat), gram-kalorija itd.

Imena gr~kih slova javqaju se u spojevima alfa-zraci, gama-zraci, beta-blokator, beta-receptor, delta-metal i sl., a imena latini~kih slova u nazivima muzi~kih tonaliteta (C-dur, a-mol), vitamina (C-vitamin, B-vitamin itd., kao alternativa podjednako ~estim sintag-mama tipa vitamin C itd.) i u drugim izrazima kao iks-noge, ge-ìca, H-bomba itd.

2.3.6.5. Me|u doma}im re~ima, prave sloènice bez spojnog vokala sasvim su retke. Takve su ~uvarku}a (po Skoku prvobitno *~uvajku}a, kod Vuka i Mareti}a ~uvaku}a, gde je prvi deo, verovatno zbog vokala -a neuobi~ajenog u imperativnim sloènicama, zamewen imenicom ~u-var), trnboba ili trnboba ’ogrozd’, {aqivi izraz lubendiwa (sa skra}ewem osnove prvog de-la), zastarelo rimpapa ’rimski papa’, uz poneki toponim kao {to su Ivangrad, Ku~aj-planina.

36

Tome treba dodati i sraslice (prvobitno apozicije) babad(j)evojka, babaroga, bubamara, buba-{vaba, bubazlata, cicamaca (i cica-maca).

[to se ti~e znatno brojnijih polusloènica, mogu}e je, kao {to je smatrao Leskin a ka-snije Beli} i Stevanovi}, da su nastale po ugledu na turcizme tipa |ul-ba{ta (mada ima i drugih izvora: up. rusizam àr-ptica). Naknadno se taj obrazac prili~no razvio, pre svega u oblasti stilski obeleènih, poetskih, danas prete`no zastarelih izraza kao {to su div-junak, div-juna{tvo, ùbor-voda, ùbor-vrelo, uzor-majka, uzor-d(j)elo, divot-d(j)elo, ~uvar-kula, biser-suza, biser-zubi, biser-grana, izvor-voda, cv(ij)et-d(j)evoj~e, spomen-dar, spomen-dan (pomen-dan) itd., ukqu~uju}i i êmer-baka, Pelen-deka (kod Zmaja) i klin-~orba poznato iz na-rodne pri~e. (Vidi i Babi} 1986:32.) Mawi je broj takvih izraza danas u redovnoj upotrebi: rak-rana, spomen-plo~a, poklon-paket, leptir-ma{na, leptir-staklo, lutka-film, nafta-pe}, ~i~ak-traka, sito{tampa (prevod nema~kog Siebdruck), mo`da naliv-pero (ukoliko prvi deo nije osnova glagola nalivati), u sportu muva-kategorija, skok-{ut, bod-lista itd. Po-sebnu sklonost prema wima pokazuje kulinarski re~nik: verovatno po ugledu na polusloèni-ce nema~kog i ma|arskog porekla, kao ajnpren-supa, rum-torta, griz-knedle, sekeq(i)-gula{, gula{-~orba i sl., javilo se potom i krompir-paprika{, kristal-{e}er, prah-{e}er, vanilin-{e}er, paradajz-sos, paradajz-salata, kupus-salata, kakao-ml(ij)eko i jo{ dosta sli~nih iz-raza.

2.3.6.6. Sve dosad nabrojane sloènice su odredbene, s odredbom na prvom mestu. Sa-svim izuzetan tip predstavqaju oficirska zvawa general-major, general-pukovnik, gene-ral-potpukovnik, skovana po ruskom ili nema~kom uzoru, gde je red obrnut, budu}i da je upravna re~ general.

Naporedne polusloènice relativno su malobrojne: {eret-budala (po RMS moè biti mu{kog ili ènskog roda, {to potvr|uje ravnopravnost elemenata), brod-restoran, bas-bari-ton, marksizam-lewinizam, u de~jem govoru cica-maca (~e{}e kao sloènica, cicamaca: v. prethodni odeqak), cicuqka-micuqka, kasica-prasica.

2.3.6.7. Posebno ispitivawe zasluùju œdenominativneŒ (polu)sloènice, s vlastitim imenom ispred ili (~e{}e) posle zajedni~ke imenice. U spojevima gde je prva imenica ne-promenqiva ispred imena, Prav. 1960 je propisivao odvojeno pisawe u nominativu, npr. go-spa @ivka, î~a Ilija, ali crticu u padeìma i u prisvojnom pridevu: od gospa-@ivke, î-~a-Iliji, s kuma-Milicom, Pop-Lukina, Knez-Mihailova itd. Prav. 1993:100–101, mada ne za-brawuju}i crticu, dao je prednost odvojenom pisawu u svim oblicima. Tamo gde se zajedni~-ka imenica javqa iskqu~ivo kao nepromenqiva titula ispred imena, kao u kir Jawa, fra Br-ne, Don Kihot, haxi Prodan, efendi Mita i sl., dopu{teno je samo odvojeno pisawe. Po ob-li~kim i fonetskim osobinama ovi spojevi su polusloènice (kao {to se isti~e i u samom Pravopisu: œsmawuje se smisaona i izgovorna samostalnost takvih imenica ‰ispred imenaŠ, akcenat je oslabqen ili i potpuno izgubqen, dugi slogovi se katkad skra}uju, a u nekim slu-

37

~ajevima dolazi i do obli~kog skra}ivawaŒ). Ono {to ih pribliàva sintagmama, me|utim, jeste wihova okazionalnost: samo neki qudi i samo u nekim prilikama upotrebi}e ispred datog imena titulu, nadimak ili oznaku srodstva. Drugi deo spoja, dakle, bitniji je od prvog, ali to jo{ ne zna~i da je prvi wegova odredba, bar ne u uobi~ajenom smislu uè kategoriza-cije. (Poklon-paket je vrsta paketa, ali se gospa @ivka ne moè opisati kao œvrsta @ivkeŒ.) U su{tini su to koordinativne polusloènice, budu}i da i prvi i drugi deo funkcioni{u kao naziv iste osobe, samo {to odnos me|u delovima nije potpuno ravnopravan.

Poneki spojevi ovog tipa su leksikalizovani: sekapersa (u RMS je nema, ni tako niti u obliku seka Persa; pomiwe je Surdu~ki 1978: 403, ali s neadekvatnom definicijom ’gossip-

monger’), Deda Mraz (poreklom iz ruskog; up. niè Boì} Bata), zatim sloènica donùan ’ènskaro{’ sa izvedenicama donùanski, donùanstvo; up. sloèno-sufiksalne oblike donkihotski, donkihoterija, donkihotstvo). Analogni po strukturi su i bubamara, bubazla-ta, pa i babaroga ukoliko se œRogaŒ shvati kao ime (nadimak), ali tu opet imamo druk~iji se-manti~ki odnos: prvi deo (buba, baba) ima op{te kategorijsko zna~ewe i ne moè se izostavi-ti. Drugi deo donekle se pona{a kao odredba prvog, ali ni takvo tuma~ewe ne zadovoqava: œMaraŒ ne izraàva nikakvu osobinu, œZlataŒ nije isto {to i zlatna (mada je re~ o bubi sa zlatnozelenim krilima), a babaroga ne zna~i babu s rogovima, nego ru`nu babu (koren rug-, odakle i varijanta babaruga: v. Skok 1971, s. v. rugati se).

2.3.6.8. Sa obrnutim poretkom, ime + zajedni~ka imenica, ima znatno mawe parova. Pravo-pis (ta~ka 55a), pored stilskih i metri~kih inverzija tipa Prijezda vojvoda, Strahini} ban — koje svakako spadaju u delokrug sintakse mnogo vi{e nego tvorbe re~i — navodi jo{ i spoje-ve s turskim titulama kao Husein-beg, Smail-aga, Omer-ba{a. Za wih vaì ono {to je gore re-~eno o spojevima tipa Pop Luka, samo obrnutim redom. Pri tom -aga i -beg mogu da stupe œu jo{ te{wu vezu s imenomŒ, gube}i poseban akcent, pa i zna~ewe, œpretvaraju}i se u ekspresiv-no ili prigodno pro{irewe imenaŒ, npr. Mujaga, Ivanbeg, Skenderbeg, {to zna~i da postaju prave sloènice, donekle sli~ne sufiksalnim izvedenicama. Tu spada i Boì} Bata, izraz izostavqen kako u Pravopisu tako i u RMS.

Ime na prvom mestu javqa se ne samo u antroponimima nego i u nazivima zgrada, ustanova, preduze}a, vozova, proizvoda itd.: Dunav stanica, Sava centar, Kari} banka, Art kanal, Ori-jent ekspres, tojota automobili, Karneks pa{teta, santos kafa i jo{ mnogo drugih (v. Prav. 1993: 95, Surdu~ki 1978: 403). Mada moè imati daleke korene u turcizmima tipa Stambol-kapija, ovakav redosled se danas sigurno najvi{e javqa pod engleskim uticajem. Stoga su verovatno u pravu normativisti koji zahtevaju da se tradicionalnom poretku, s ime-nom posle apelativa (Centar œSavaŒ, automobili œtojotaŒ) da prednost.

2.3.6.9. Bitno razli~iti od gorwih, mada na prvi pogled veoma sli~ni, jesu nazivi predu-ze}a i ustanova koje samo uzgred pomiwe Surdu~ki (nav. m.: Slovenijapromet, Bosna-film) a mnogo iscrpnije ih obra|uje Bari} 1980: 73–76 (Zagrebtekstil, Koàplastika, Drvopla-

38

stika, Naftaplin, Telefonservis, Dravatransport, Dalmacijavino, Avala-film itd.): ta-kvi su jo{ i Vinoùpa, Stanservis, Naftagas, Beogradput, Ni{ekspres, Iskraprojekt, Is-travino, Bosnaauto, Beograd-film, Krajinapromet, Metalpromet i desetine drugih. Ovi nazivi zapravo su najbliì formantnim skra}enicama tipa Tran{ped (vidi 12.6), s tim {to u wima osnove ostaju ~itave, ali se na isti na~in proizvoqno kombinuju i sluè za tvorbu is-kqu~ivo vlastitih imena. Otuda rad ]ori} 1983 obra|uje naporedo i pune i skra}ene nazive. Bari}eva (str. 73) smatra da bi se bar neki od citiranih naziva i mogli smatrati sloènim skra}enicama, ako je npr. Zagrebtekstil nastalo skra}ivawem od Zagreb(a~ko) tekstil(no poduze}e); to ipak ne vaì — kaè ona — za imena kao Croatiatekstil, koja œne moèmo vi{e tuma-~iti skra}ivawem nego analogijomŒ. Iz primera se vidi da ve}ina ovih sloènica imaju na prvom mestu vlastitu imenicu (ponekad i zajedni~ku kao telefon, stan) koja modifikuje imenicu u drugom delu; ali nisu retke ni koordinativne sloènice tipa Naftagas, Koà-plastika,30 a neki put je ime na drugom mestu, kao u Vinoùpa.

2.3.7. Tip IoS + Io + sufiks (SST) Znatno vi{e nego u svakodnevnom jeziku, primere za ovaj tip nalazimo u zoolo{koj termi-

nologiji. To su prete`no nazivi kategorija, usled ~ega RMS daje odrednicu u obliku mnoì-ne. Sa sufiksom -ac su bodqoko{ci, trbono{ci (sa skra}enom osnovom prvog dela), ~lankono-{ci, glavono{ci, ramenono{ci, ustono{ci, {krgonoàc (vrsta raka), kqunoro{ci, nosoro-àc (buba), resokrilci, mreòkrilci, zlatoperac (vrsta ribe) itd. Jedini izraz u {irokoj upotrebi je vodozemac (sa skra}enom osnovom drugog dela).

Sa sufiksom -ka su resoperke, trboperke (nazivi riba), sabqokqunka (ptica), a iste strukture, s neo~ekivanim spojnim vokalom e, jeste i v(j)etreu{ka (naprava na dimwaku ili vetrokaz).

Sa sufiksom -ica su cevozubice (red primitivnih sisara). Sa sufiksom -je je kovanica rudogorje ’planine u kojima ima ruda’, ~emu moèmo dodati i

Sredozemqe, ukoliko prvi deo interpretiramo (prema Skoku) kao imenicu sreda ’sredina’; tako|e i slobodoumqe, ako ga ne smatramo izvedenicom od prideva slobodouman.

Sa sufiksom -nik moglo bi biti du{obri`nik (du{e-), ukoliko nije od prideva briàn (v. niè, 2.3.8).

2.3.7.1. S nultim sufiksom jedini sigurni primeri su psoglav (’nakaza s pasjom glavom’, prema RMS: tako|e psoglavac) i vukodlak. Istina, ako uporedimo mravozub, mravozuba i mra-vozubac, {to su prema RMS nazivi triju razli~itih ptica,31 mogli bismo pomisliti da su sva tri sufiksalne izvedenice, dakle mravozub-ä kao i mravozub-a i mravozub-ac. Onda bi, me-|utim, na isti na~in trebalo pretpostaviti nulti sufiks i u noso-rog(-ä), krsto-kqun(-ä) i mnogim drugim sloènicama sa imenicom na suglasnik u drugom delu. Tako ne{to bi bilo

39

opravdano samo ukoliko verujemo da egzocentri~ne sloènice nastaju œtek preko prideva ili pridevskog zna~ewaŒ (Beli} 1950: 176), dakle da nosorog zna~i * ’nosorogo bi}e’, onako kao {to po Beli}u drvored navodno nije mogao zna~iti ’red drveta’ nego * ’drvoredo mesto’. Ta-kvo tuma~ewe bilo bi dvostruko neefikasno: prvo, jer polazi od nepostoje}ih prideva, drugo, jer bi zahtevalo da imenicama s konsonantskim zavr{etkom, koje ionako u nominativu jednine imaju nultu morfemu (nulti fleksioni nastavak), dodajemo jo{ i ni~im nepotvr|eni nulti sufiks.

2.3.8. Tip IoS + Po + sufiks (SST) Nedvosmisleno u ovaj tip spada samo nekoliko re~i s nultim sufiksom na kraju: zemqouz

i moreuz, s primarnom osnovom prideva uz-an, uz-ak (up. uz-ji >> uì, s-uz-iti), zimzelen (kao imenica m. ili `. roda), sraslica bogumil. Me|u wima samo zemq-o-uz ima spojni vokal, s tim {to bogumil ima i re|u varijantu bogomil (v. Beli} 1949: 33, 41 i Stevanovi} 19641 : 421).

S druk~ijim zavr{etkom, istom tipu bi se moglo prikqu~iti i du{obri`nik/du{ebri-`nik, koje ina~e vi{e li~i na imeni~ko-glagolske sloènice tipa zemqoradnik (v. 2.3.9.7), ali drugi deo ima osnovu prideva briàn (ili imenice briga), a ne glagola brinuti. Pome-nimo jo{ i sredokra}a, mada postanak te sloènice i me|usobni semanti~ki odnos delova ni-su jasni, niti je jasna struktura drugog formanta (od osnove prideva krat-ak i sufiksa -ja? ili od superlativa najkra}i li{enog prefiksa, poimeni~enog u ènskom rodu, ili s dodat-kom sufiksa -a?).

îsto etimolo{ki, ovamo bi spadale i gum(i)arabika (v. 1.5.1) i danas sasvim zastarelo gumilastika, budu}i da dolaze od kasnolatinskih spojeva imenice s pridevom, gumma arabica odnosno gumma elastica. Ipak, za dana{we jezi~ko ose}awe gumarabika je prosta re~, utoliko pre {to guma u zna~ewu ’lepak’ nije uobi~ajeno (osim me|u filatelistima).

2.3.9. Tip IoS + Go + sufiks (SST) Imeni~ko-glagolske sufiksalne sloènice ~ine najbrojniji i najproduktivniji od svih

tipova imeni~kih sloènica. Samo sa tri naj~e{}a sufiksa — nultim, -ac i -ja — izbrojali smo u RMS oko 400 primera, ne ra~unaju}i retke i zastarele izraze.

2.3.9.1. Sloènice s nultim sufiksom Glagolska osnova (vezana morfema) u drugom delu ponekad se formalno poklapa s dever-

balnom imenicom na konsonant, ali se ne sme izjedna~iti s wom. Primera radi, -vod u nafto-vod, -rez u drvorez, -lom u brodolom o~igledno nisu isto {to i imenice vod, rez, lom. U defi-nisawu sloènica ne bi se upotrebile te imenice, nego glagoli, kao u RMS: naftovod

40

œure|aj za odvo|ewe nafteŒ, drvorez œrad izrezan na drvenoj plo~iŒ i sl. Sli~no tome, vodo-pad nije ’pad vode’ nego ’vodena masa koja pada’, a vodoskok nije ’skok vode’ nego ure|aj u kome voda œska~eŒ ili ta~nije {ikqa. Ima, naravno, i grani~nih slu~ajeva: ribolov bi se moglo iz-voditi kako iz lov na ribu tako i iz loviti ribu; zlo~in moèmo dovesti u vezu bilo sa ime-nicom ~in ili s glagolom ~initi (pri ~emu se nedoumica javqa i za prvi deo, jer bi u sintag-mi zlo ~initi re~ zlo mogla da bude kako poimeni~eni pridev, tako i prilog).

Poneki glagoli su posebno skloni obrazovawu ove vrste sloènica, tako da nailazimo na male œleksi~ke porodiceŒ s jednakim drugim delom. To su u prvom redu glagoli voditi, m(j)eriti, braniti, jesti, `derati, rezati, s(j)e}i, derati, tvoriti, pisati i metnuti (prvobitno mesti od met- + -ti, po Skoku, {to u sloènicama dobija zna~ewe ’baciti’ ili ’dobaciti’). Tako imamo:

— vodovod, naftovod, parovod, gasovod, plinovod, c(j)evovod; gromovod, muwovod; tako|e u anatomskim terminima, ù~ovod, jajovod, mokra}ovod (i mokrovod, uz skra}ewe osnove elimi-nacijom sufiksa), s(j)emevod.

— vodom(j)er, ki{om(j)er, plinom(j)er, strujom(j)er, sv(j)etlom(j)er itd., daqinom(j)er, br-zinom(j)er, visinom(j)er, obrtom(j)er itd.: svi ozna~avaju merne naprave, osim zemqom(j)er (prevod od nem. Landmesser odnosno grecizma geometar); prema onome {to smo rekli u 2.2, ovde bi spadao i licem(j)er, ako ga smatramo sloènom re~ju (ali motivacija nije jasna).

— blatobran, v(j)etrobran, ki{obran, suncobran, gromobran, valobran, snegobran (swego-), ledobran itd., gde prvi deo ozna~ava ono od ~ega doti~ni ure|aj brani ({titi) ; grudobran, prsobran, bokobran, mostobran, lukobran itd., gde je imenica u prvom delu naziv onoga {to se brani; sa zna~ewem qudskog bi}a samo domobran, a od toponima Srbobran.

— mesojed, biqojed, travojed, bubojed, mravojed, zrnojed itd.; — meso`der, biqo`der, bubo`der, qudo`der, travo`der, zrno`der itd., kao nazivi

ìvotiwa i qudi; figurativno srbo`der, {vabo`der. — bakrorez, drvorez, zlatorez, kamenorez, linorez (sa skra}enom osnovom re~i linoleum),

svi sa zna~ewem proizvoda rezawa; s prvobitnim zna~ewem oru|a perorez. — glavos(j)ek, trbos(j)ek (prete`no u nadimku Xek Trbos(j)ek, prevod engleskog Jack the Rip-

per), drvos(j)ek (pored mnogo ~e{}eg drvos(j)e~a); s druk~ijim zna~ewem kolos(ij)ek. — strvoder, ma~koder, koòder; figurativno klupoder, u zna~ewu besposli~ara ili lo-

{eg |aka, koji uzalud œdere klupuŒ; uz to oblakoder (prevod nema~kog Wolkenkratzer) i neboder (prevod engleskog skyscraper, mo`da preko fr. gratte-ciel).

— dobrotvor, zlotvor (ukoliko smatramo da su postali od poimeni~enih prideva dobro odn. zlo), mirotvor (pored ~e{}eg mirotvorac); u zna~ewu tvorevine umotvor, rukotvor, p(j)esmotvor.

— rukopis i {aqivo {akopis, svrakopis; letopis (qeto-); ~asopis (iz ~e{kog). Posebno razmatrawe zasluùju zemqopis, putopis i ìvotopis. Prva re~ je najverovatnije doslovan

41

prevod grecizma geografija. Mogu}e je i da poti~e od zemqa + opis, s obzirom na nekada{wi ruskoslovenski izraz zemqeopisanije.32 Dana{we zemqopis, me|utim, nije moglo nastati ta-ko {to je œdo{lo prvo do udvajawa, a zatim do ispadawa vokala /o/Œ, kako misli Vuki}evi} 1995: 136, nego je jedan tvorbeni tip zamewen drugim, tj. potencijalno *zemqoopis prikqu~i-lo se tipu rukopis, letopis i sl. Na isti na~in moglo je nastati i ìvotopis (uz ugledawe na grecizam biografija) i putopis (mo`da prema nem. Reisebericht). Up. i izvedenice zemqopi-sac, ìvotopisac, putopisac33 (a ne *zemqoopisiva~ i sl.), koje potvr|uju vezu s glagolom pisati. Up. i Stevanovi} 19641:421.

— vatromet, a u novije vreme nogomet i rukomet, gde œmetatiŒ zna~i ’bacati’, kao i u v(j)etromet (pored ~e{}eg v(j)etrometina); sa zna~ewem ’domet, doma{aj’ u pu{komet i ko-pqomet.

Od glagola lomiti imamo ~etiri sloènice sasvim razli~ite semanti~ke strukture: ka-menolom, brodolom (prevod nema~kog Schiffbruch odnosno latinskog naufragium), vratolom (’ne-smotrena osoba’, ali i sinonim za vratolomija, prema RMS), kostolom (’prelom kostiju’ ili naziv jedne lekovite biqke).

Sli~nu raznolikost sre}emo i u sloènicama s glagolom sloviti, odnosno œsluti, slovemŒ, kako glasi odrednica kod Skoka: bogoslov (prevod gr~kog theólogos, prema Skoku), je-zikoslov (pored ~e{}eg jezikoslovac), a s neìvom referencijom rodoslov (verovatno prevod grecizma genealogija), m(j)esecoslov, ~asoslov (pored obi~nijeg ~aslovac, nastalog haplologi-jom od ~a(so)slov + -ac).

Me|u desetinama drugih sloènica ovog tipa pomenimo jo{ samo one najfrekventnije: v(j)etrokaz, putokaz, miqokaz (od glagola kazati u zna~ewu ’pokazati’); vodostaj, lovostaj, suncostaj (<< lat. solstitium); rudokop, ugqenokop i s drugim zna~ewem trnokop ’pijuk’ ; brko-maz, kolomaz; rodoqub, domoqub i s drugim zna~ewem rukoqub; vazduhoplov i vremeplov34; mi-{omor i znatno re|e muvomor (muhomor); vodopad, listopad (danas samo u hrvatskom, kao na-ziv meseca), formalno i goropad35, mada je danas nemotivisana re~; krvolok, ~ankoliz, v(j)etropir, (h)ladole` (’len{tina’ ili ime biqke), suncokret, zemqotres, vodoskok, vino-ber, s(j)enokos, vrbopuc, vodopoj, rukosad, kolovoz, nogostup, koloplet, redosl(ij)ed i druge.

Vredi zapaziti da je glagolska osnova uvek jednoslo`na. U retkim, danas prete`no zasta-relim primerima s dvoslo`nim drugim delom, kao brakorazvod, vodozahvat, glasoudar, kole-nopriklon (koqeno-), drugi deo uvek postoji i kao samostalna imenica, pa je logi~nije uvrsti-ti ga u tip Io + I.

Iz navedenih primera moè se zakqu~iti da je semantika ovih sloènica vrlo raznolika. Mnoge od wih ozna~avaju oru|a, sprave, ure|aje (naro~ito one na -vod, -m(j)er, -bran), ali i radwe i zbivawa (zemqotres, vatromet), rezultate radwi (bakrorez, letopis), sredstva za obavqawe odre|enih radwi (mi{omor, kolomaz), qudska bi}a (bogoslov, glavos(j)ek, rodoqub), biqke (suncokret, ladole`) i drugo. Podjednako raznolika je i semanti~ka struktura, tj. od-

42

nos izme|u prvog i drugog dela. Imenica naj~e{}e predstavqa objekt glagola (npr. meso-`der), ali i subjekt (vodopad), instrumentalnu dopunu (rukomet), odredbu mesta (ladole`) i drugo; videli smo razliku, me|u sloènicama na -bran, izme|u tipa mostobran i tipa gromo-bran. Skoro sve sloènice su egzocentri~ne, uz nekoliko izuzetaka kao zemqotres (= tresewe zemqe) ili krvotok (= tok krvi).

2.3.9.2. Sloènice sa sufiksom -ac Ovaj podtip znatno je homogeniji od prethodnog. Sve sloènice su nomina agentis,

sve ozna~avaju qudska bi}a (sa izuzetkom naziva brodova: kitolovac, minolovac, ledo-lomac), a imenica je gotovo uvek objekt glagola (ovde izuzetaka ima ne{to vi{e: o~e-vidac, moreplovac, domorodac ‰ukoliko prvi deo ne izvodimo iz priloga domaŠ, kruho-borac, ikonoborac, skotoloàc).

Drugi deo se pokatkad oblikom poklapa sa samostalnim re~ima, pre svega sa ime-nicama borac, pisac, tvorac, lovac, livac i znanac. Da ne bismo razdvajali ono {to o~igledno pripada istom tvorbenom obrascu, mi smo i takve sloènice uvrstili me-|u imeni~ko-glagolske. Semanti~ko upore|ivawe ~esto pokazuje da je samostalnost drugog dela samo prividna, kao u zv(j)ezdoznanac, firmopisac, himnop(ij)evac, gde ne-mamo uobi~ajeno zna~ewe re~i znanac, pisac odnosno p(ij)evac.

Glagoli tvoriti, pisati i rezati, pomenuti u prethodnom odeqku, i ovde su me-|u najproduktivnijima; treba im dodati i glagole qubiti, davati, loviti, nositi, boriti se. Primeri:

43

— stihotvorac, ~udo-, miro-, dràvo-, ustavo-, p(j)esmo-, jezikotvorac itd.

— ~lankopisac, basno-, kwigo-, firmo-, zakono-, romano-, bajko-, istoriopisac itd. Malo~as pomenuti zemqopisac, putopisac, ìvotopisac, letopisac samo pri-vidno spadaju ovamo, jer su sufiksom izvedeni iz imenica zemqopis, putopis itd. V. i Vuki}evi} 1997:368, Raki} 1997:255–256.

— staklorezac, pe~ato-, kameno-, drvorezac itd. — srebroqubac, èno-, istino-, kwigo-, pravdo-, koristo-, slovenoqubac itd.; tu

spada i rodoqubac, koje se danas shvata kao aluzija na Sterijinu satiri~nu komediju, tako da je u pore|ewu sa rodoqub steklo ironi~an prizvuk.

— zajmodavac, poslo-, zakono-, daro-, sav(j)eto-, stanodavac itd. (pa i dupedavac, izraz koji je kao i drugi vulgarizmi iskqu~en iz RMS).

— ribolovac, ptico-, àbo-, zmijo-, kito-, tuno-, minolovac (posledwa tri kao nazivi brodova).

— krstonosac, ma~o-, ordenonosac (i druge ne mnogo rasprostrawene sloènice: RMS beleì i bogonosac, vodonosac, gradonosac, kulturonosac, minonosac, pob(j)edo-nosac, {to svedo~i o izuzetnoj produktivnosti ovog obrasca).

— duhoborac, ikonoborac (termini iz istorije religije), kruhoborac ’onaj koji ne bira sredstva u borbi za najnu`niju zaradu’ ; RMS beleì i ratoborac, {to bi se pre moglo smatrati izvedenicom od prideva ratoboran.

U korelaciji sa spojevima na -davac stoje pravni termini zajmoprimac, poslo-primac, slu`boprimac. Kao antonimi od onih na -qubac javqaju se ~ov(j)ekomrzac i ènomrzac (RMS beleì i vodomrzac, a posledwih godina veliku u~estalost stekao je izraz srbomrzac). Sloènice s glagolom gojiti danas su retke u upotrebi (marvo-gojac, sviwo-, kowo-, ribogojac), kao i one s glagolom d(j)elati (poqod‰jŠelac, ze-mqod‰jŠelac, rukod‰jŠelac). Daqi primeri: slovolivac, topolivac (i zvonolivac, ma-da ga RMS nema); brakolomac, {trajkolomac, ledolomac (posledwe kao naziv broda); psalmop(ij)evac, himnop(ij)evac (up. i {aqivi vulgarizam picop(ij)evac); vazduho-plovac, moreplovac; zv(j)ezdoslovac, jezikoslovac; zv(j)ezdo~atac, kwigo~atac (od zastarelog ~atiti << ~ãtiti); rukodràc i zemqodràc, oba danas neuobi~ajena; vatrogasac, bogomoqac, stihoklepac, domorodac, kowovodac, drvod(j)eqac (pored ~e{}eg drvod‰jŠeqa), skotoloàc (i -lo`nik), trbuhozborac (prevod francuskog ventriloque << lat. ventriloquus) itd. Ovde bi mogli spadati i zlo~inac i sladokusac, ukoliko smatramo da im je prvi deo imeni~ka osnova, {to nije sigurno.

44

Sloènice sa zavr{etkom na -ilac — pravobranilac/-teq, zajmotraìlac i bro-dogradilac (pored ~e{}eg brodograditeq) — mogli bismo smatrati podvarijantom tipa na -ac. S druge strane, budu}i da se zna~ewe drugog dela prakti~no ne razlikuje od zna~ewa samostalnih re~i branilac, traìlac, gradilac, mogu se isto tako svr-stati i me|u dvoimeni~ke sloènice.

2.3.9.3. Sloènice sa sufiksom -ja I sa ovim sufiksom gradi se veliki broj dobro poznatih sloènica, pa je {teta {to im

Stevanovi} 19641 : 486 posve}uje samo jedan kratak pasus, gde uglavnom govori o akcentu ime-nica vodopija, ~etovo|a, glavoboqa i sli~nih. Vi{e primera daje Babi} 1986:309–310.

Moglo bi se zapravo govoriti o dva sufiksa -ja: jednom mu{kog roda, koji gradi nomina

agentis (tip drvos‰jŠe~a), i drugom ènskog, zastupqenom uglavnom u re~ima na -boqa. Ipak se oni ne mogu o{tro razdvajati, budu}i da je po svoj prilici re~ o sufiksima istog porekla i da mnoge nomina agentis, kao vodono{a, krvopija i sl., mogu biti i mu{kog i ènskog roda.

Za sloènice na -vo|a i -boqa postavqa se pitawe da li }emo ih tretirati kao sloèno-sufiksalne ili kao dvoimeni~ke. Prednost svakako treba dati prvom tuma~ewu, za {ta se mo-gu navesti kako morfolo{ki argumenti (vo|a ima i varijantu vo|, od boqa obi~nije je boqka, ali se ti oblici nikad ne javqaju u sloènicama) tako i semanti~ki (poslovo|a nije ’vo|a po-sla’ nego ’onaj koji vodi posao’ ; imenica boqa je samo pesni~ka i verovatno je uvek takva bi-la, dok su sloènice na -boqa potpuno stilski neobeleène). Takvog je mi{qewa bio i Beli} (1949:42): œ~etovo|a je na~iweno od ~etovod-(ni), a ne od gotovoga vo|a; glavoboqa... nije na-~iweno od boqa, boqkaŒ.36

Nazivi ìvih bi}a po pravilu imaju imenicu kao objekt glagola (drvose~a << se~e drvo), a imenice na -boqa imaju je kao subjekt (glavoboqa << glava boli). Samo izuzetno javqaju se druge sintakti~ke uloge, recimo odredbe za vreme (no}obdija) ili za mesto (uholaà).

Najve}i broj nomina agentis gradi se s glagolom nositi. Danas su u {iroj upotrebi samo vo-dono{a, pismono{a, glasono{a i klicono{a, ali RMS beleì jo{ dva tuceta sli~nih sloè-nica: skutono{a, stego-, listo-, ma~o-, kopqo-, krsto-, bakqo-, vatro-, vr~ono{a i druge.

S glagolom voditi imamo vojskovo|a, ~eto-, kwigo-, poslo-, ra~uno-, kolo-, horo-, pero-, ma{ino-, putovo|a i jo{ nekoliko mawe rasprostrawenih. Poneke su verovatno prevedenice, npr. vojskovo|a prema nem. Heerführer, horovo|a prema Chorleiter ili gr~kom choregós.

S glagolom piti skovano je nekoliko dobro poznatih izraza: vodopija, vino-, pivo- i figu-rativno krvopija. Babi} 1986:57 beleì i kavopija.

S glagolom s(j)e}i obi~nije je samo drvos(j)e~a, uz koje nalazimo jo{ i glavos(j)e~a (pored glavos‰jŠek), goros(j)e~a i retko grlos(j)e~a.

45

S drugim glagolima stvorene su sloènice kao vodolija, no}obdija, drvod(j)eqa, uz pokoji redak ili poetski izraz kao v(j)edogowa (prvi deo je, po Skoku s. v. vem, od œstcslav. vìdú ’zna-we’Œ), v(j)etrogowa, gradobija ’onaj koji udara kao grad’. @enskog roda su nazivi insekata uholaà i svilopreqa.

Sloènice koje ne zna~e ìvo bi}e uvek su ènskog roda. Me|u wima su daleko najbrojni-je one s glagolom boleti (boqeti) ili bolovati: glavoboqa, zubo-, kosto-, krsto-, gu{o-, gru-do-, vrato-, srdoboqa37 itd. Mogli bismo im dodati i bogomoqa, s(j)enoko{a (sinonim za obi~nije s‰jŠenokos) i ìropa|a (’vreme kad padaju ìrovi’ ili ’mesto sa ìrorodnom {u-mom’). Vodojaà verovatno ne spada ovamo, po{to postoji i imenica jaà, koju Skok izvodi od jaz (ne od jaziti). Lovokra|a i zv(j)erokra|a u su{tini su dvoimeni~ke sloènice, ali bi se mogle svrstati i u imeni~ko-glagolske (up. lovokradica, zv(j)erokradica, koje su nesumwi-vo SST).

2.3.9.4. Sloènice sa sufiksom -a Sufiks -a daleko je re|i u sloènicama nego -ja. Razlika bi bila jo{ ve}a ako bismo pod -

ja svrstali i primere kao vinopija, vodolija, no}obdija, gde je jotovawe neutralisano. Napro-tiv, za pivovara, sudopera (’osoba koja pere sudove’ ili ’deo kuhiwskog name{taja namewen prawu sudova’; tako|e sudoper), zimomora (’groznica’ ili ’zimogro`qivost’), moramo smatra-ti da im je sufiks -a, po{to r danas nije meki suglasnik (up. gor-je i sl.) Ovamo bismo svrsta-li i qubomora, ako pretpostavimo da je qub- skra}ena osnova imenice qubav. (Skok obja{wa-va, s. v. ljub, da je stari oblik glasio ljuby, genitiv ljubãve, a da je u sloènicama do{lo do saì-mawa bv u b.) Nejotovani su i kotlokrpa (pored kotlokrp) i {teto~ina (vrlo retko -~iwa). Bez spojnog vokala, tu spada i danguba, sa ìvim i neìvim zna~ewem (sli~no sudoperi): ’bes-posli~arewe’ ili ’besposli~ar’, ovo drugo u mu{kom i ènskom rodu.

Vojvoda se danas samo delimi~no ose}a kao sloèna re~, usled ~ega je ve} Mareti} (1899: 368) morao da obja{wava: œvojvoda ili vojevoda (koji vojnike vodi; nekad se ’voj-nik’ govorilo ’voj’)Œ. Skok 1971, mada ima poduù odrednicu vojvoda (tako|e i pod -ve-sti1), vi{e se bavi novijim izvedenicama te re~i nego wenom strukturom. Re~ je u sva-kom slu~aju op{teslovenska, nastala verovatno prevo|ewem germanskog haritogo (>> nem. Herzog), ako ne i gr~kog strategós, mada Skok, navode}i te uzore (pod -vesti1, str. 580, i pod vojvoda, str. 612), dodaje: œi ne mora da je prevedenica, jer je sasvim pravilnaŒ. Oblik vojevoda, po Mareti}u, nastao je disimilacijom od *vojovoda; kasnije je -e- sinkopiralo, ili je mo`da ispalo j izme|u dva vokala, a onda je oe dalo oj sli~no kao u trinaest >> trinajst (vidi Skokove dosta nejasne formulacije na oba navedena mesta).

46

2.3.9.5. Sloènice sa sufiksom -je I ovde je imenica naj~e{}e u funkciji objekta ili subjekta, ali ima i druk~ijih

odnosa, npr. u ~astohlepqe (prema retkim potvrdama, rekcija tog glagola bi bila hle-piti za ~im), a neki put je sintakti~ki odnos delova gotovo nemogu}e utvrditi, npr. u hodo~a{}e.38 Najvi{e je primera s glagolom qubiti: rodoqubqe, domo-, slobodo-, pravdo-, srebro-, vlastoqubqe itd. S drugim glagolima imamo ~astohlepqe, slavo-hlepqe, vlastohlepqe; rodoslovqe, jezikoslovqe39; bogoslu`je, vinoto~je, mesoje|e, vratolomqe itd. îsto ruskoslovenski je oblik pute{estvije (tako|e pute{estvo).

Poseban tip ~ine sloènice koje umesto glagolske imaju osnovu trpnog prideva na -n (retko na -t), {to zna~i da dobijaju zavr{etak glagolskih imenica na -we odno-sno na -}e: bogojavqewe, bogosluèwe, d(j)ecoskvrwewe, rodoskvrwewe, rodoskvrnu}e, krvoproli}e. Tu bismo dodali i snovi|ewe i zlopam}ewe, s obzirom na wihovo speci-fi~no zna~ewe, ali ne i one kao strahopo{tovawe ili vodosnabdevawe, koje su o~i-gledno dvoimeni~ke (= ’strah i po{tovawe’, ’snabdevawe vodom’).

2.3.9.6. Sloènice sa sufiksom -stvo Imenica je objekt glagola, osim u crkvenoslovenskom ~inodejstvo i u spojevima

koje smo ve} videli sa sufiksom -ac: moreplovstvo, kruhoborstvo, skotolo{tvo, tr-buhozborstvo. Sloènice tipa bratoubistvo (v. 2.3.1) ne spadaju ovamo, po{to se uvek mogu definisati dvema imenicama (’ubistvo brata’ i sl.). Naprotiv, poslovod-stvo, ra~unovodstvo, kwigovodstvo nesumwivo su imeni~ko-glagolske sloènice, iz razloga koje smo naveli za poslovo|u i sl. (2.3.9.3); uz to, samostalna imenica, bar u srpskom standardu, glasi vo|stvo a ne vodstvo.

Ostali primeri: stihotvorstvo, p(j)esmotvorstvo, ~udotvorstvo; sviwo-gojstvo i (znatno re|e) kowogojstvo, ribogojstvo; {teto~instvo, a tako|e i do-bro~instvo i zlo~instvo ukoliko prvi deo ne smatramo prilogom; moreplov-stvo, vazduhoplovstvo; brakolomstvo, ~edomorstvo, zv(j)ezdoznanstvo, ze-mqod(j)elstvo itd. Tu spada i rusizam qubopitstvo (za prvi deo vidi qubomora pod 2.3.9.4).

Glagolsku osnovu pro{irenu sufiksom -lac ima bratoubila{tvo, koje se vezuje ne toliko za retko bratoubilac koliko za pridev bratoubila~ki (v. 3.1.3.2); re~ je po-trebna jer, za razliku od bratoubistvo, ozna~ava stalno pona{awe a ne pojedini ~in.

2.3.9.7. Sloènice sa ostalim sufiksima

47

Sa ostalim sufiksima za nomina agentis nalazimo samo po nekoliko pravih imeni~-ko-glagolskih sloènica, uz ve}i broj takvih koje bi se pre mogle svrstati u dvoime-ni~ke, budu}i da izvedenica od glagola s tim sufiksom postoji i kao samostalna re~.

Sufiks -nik: me|u malobrojnim primerima su zemqoradnik (uzimaju}i u obzir da se radnik ne upotrebqava u tom zna~ewu, nego se jasno razlikuje od wega, kao u sintag-mi radnici i seqaci) i zloslutnik (gde se zlo logi~nije moè tuma~iti kao imenica nego kao prilog). Du{obri`nik/du{ebri`nik bi spadalo ovamo po smislu (onaj ko se brine o du{i), ali ne i po osnovi, koja pripada imenici ili pridevu, a ne glagolu brinuti (v. 2.3.7, 2.3.8). Nasuprot tome, zemqopos(j)ednik (= posednik zemqe), idolo-poklonik, ikonopoklonik, prestolonaslednik (-sqednik), bogootpadnik (= otpadnik od Boga) pripadaju tipu IoS + I. Zlopatnik ne spada ovamo, jer je izvedenica od gla-gola zlopatiti se. Ve}ina ovih sloènica ima i femininum na -ica.

Sufiks -teq: t(j)elohraniteq (po zna~ewu nema veze s imenicom hraniteq, nego je rusizam), ovrhovoditeq (od zastarelog ovrha ’zaplena, prinudna naplata duga’: ne s imenicom voditeq, koja se pojavila tek u novije vreme kao prete`no televizijski termin, nego od voditi ovrhu), dobro~initeq (ukoliko je dobro imenica a ne prilog). Ostale, kao pravobraniteq, ustavobraniteq, v(j)erou~iteq, ku}epaziteq, brodogra-diteq, domoupraviteq, imaju u drugom delu samostalnu imenicu sa sufiksom. Goto-vo sve ove sloènice mogu imati i ènski oblik na -teqica.

Sufiks -a~ bi mo`da u{ao u ovu grupu na temequ sloènica ra~unopolaga~ i mi-nopolaga~, jer je postojawe samostalnog polaga~ neizvesno. (RMS ima takvu odredni-cu, ali bez primera, samo s pozivawem na re~nik Risti}a i Kangrge i uz navo|ewe sintagmi polaga~ ra~una i polaga~ mina, {to li~i na puristi~ki poku{aj da se slo-ènice zamene oblicima koji su navodno bliì œduhu na{eg jezikaŒ.) Ostale sloè-nice su dvoimeni~ke, kao ra~unoispita~ (RMS beleì tri primera za samostalno is-pita~ = ispitiva~), minobaca~, slovoslaga~, snego~ista~ (swego-), drvoprera|iva~.

Sufiks -ica: lovokradica i druge na -kradica (zv(j)ero- kowo-, ribo-, {umokradi-ca), prete`no mu{kog roda (vi{e iz semanti~kih nego iz morfolo{kih razloga); mi-{olovica (o ma~ki) i Bogorodica, ènskog roda. Bratoubica i druge na -ubica (èno-, muò-, sino-, majko-, matero-, d(j)eco-, oce-, kraqe-, careubica itd.) ne spadaju ova-mo, jer su sloène s imenicom ubica (v. 2.3.1). -Ica moè, naravno, biti i mocioni sufiks uz druge sufikse mu{kog roda: zloslutnica, domoupraviteqica, slovoslaga-~ica itd.

48

Sa sufiksom -ka obrazuju se sloènice koje ozna~avaju neìve pojmove: mi{olov-ka, muvolovka/muholovka (sprava ili naziv biqke), du{ogupka/du{egupka (rusizam), slavopojka, àlopojka; qudsko bi}e ozna~ava samo ~edomorka. I -ka moè biti moci-oni sufiks za nekoliko drugih tipova sloènica: qudo`derka, dobrotvorka, stano-davka, dobro~initeqka itd.

Sloènice sa sufiksom -nica uglavnom ozna~avaju prostorije za obavqawe zanata za koje se ina~e upotrebqava sufiks -ac: drvoreznica (up. drvorez-ac), pe~atoreznica, stakloreznica, topolivnica, zvonolivnica, kwigoveznica itd. Strvodernica i sino-nim ìvodernica (gde bi ìvo- moglo biti pridev ili prilog) stoje prema strvoder odnosno ìvoder, tako da predstavqaju izvedenice. V(j)erodajnica ’akreditivno pi-smo’ danas se upotrebqava samo u hrvatskom.

Sufiks -wa svakako imamo u sloènici zemqoradwa, analogno onome {to smo re-kli za zemqoradnik (zemqoradwa se ne moè definisati pomo}u imenice radwa, nego pomo}u glagolsko-imeni~kih spojeva œraditi zemquŒ ili œobra|ivati zemquŒ), even-tualno i u zloslutwa (up. gore zloslutnik). Re~i brodogradwa, vodogradwa, ma{ino-gradwa, brodopratwa sasvim su bliske dvoimeni~kim; ipak, s obzirom na nesavr{e-nu podudarnost izme|u œbrodogradweŒ i œgradwe brodovaŒ (v. gore, 1.7) bilo bi meto-dolo{ki ta~nije svrstati i wih me|u imeni~ko-glagolske.

Sa sufiksom -ina grade se sloènice koje zna~e rezultat, trag ili proizvod rad-we, takozvane nomina rei actae. Pri tom bi se prvi deo mogao shvatiti kao subjekt ili kao instrumental, npr. u rukotvorina, umotvorina, vododerina, kolote~ina, muvose-rina (muho-) ’upquvak od muve’, re|e kao objekt (voskoc(j)edina = voskovarina ’talog od isce|enog voska’), dok bi u zimos(j)e~ina ’drvo se~eno zimi’ mogao biti ~ak i od-redba za vreme. Zanimqivo je uporediti crvoto~ina i drvoto~ina (s glagolom to~i-ti u smislu ’dupsti, bu{iti’), koji su sinonimi iako je u jednom slu~aju iskazan vr-{ilac a u drugom predmet radwe. RMS beleì vukojedina ’meso od marvin~eta koje je vuk zaklao’ ; mo`da kao {aqiva varijanta te re~i nastao je daleko poznatiji vulgari-zam vukojebina ’zaba~eno, nepristupa~no mesto’.

S pojedinim re|im sufiksima pomenimo jo{ i zlopamtilo, vunovla~ara ’radio-nica za vla~ewe vune; sprava kojom se vla~i vuna’ i brodogradili{te. Ova posledwa, sli~no brodogradwi, na granici je izme|u tipa Io + I i tipa Io + Go + sufiks, ali bismo i ovde dali prednost glagolskoj interpretaciji, budu}i da se imenica gradili-{te ina~e upotrebqava samo za mesto gde se gradi ku}a ili neka druga nepokretna gra|evina.

49

2.4. Sloènice s pridevom u prvom delu 2.4.1. Tip PoS + I Pre nego {to pre|emo na razmatrawe ovog tipa sloènica, vaqa napomenuti da je

u srpskom veoma ra{irena upotreba sintagmi pridev + imenica sa ustaqenim zna~e-wem, tj. s vredno{}u jedne lekseme. Otuda i RMS, koji ina~e sintagme, ma koliko ustaqene, ne daje kao odrednice nego pod œIzr.Œ (= izrazi), sadrì mnogobrojne od-rednice sastavqene od prideva i imenice. Naj~e{}e su to nazivi biqaka (debeli ko-ren, l(ij)epa kata, l(ij)epi ~ov(j)ek, mrtva kopriva, crna trava, hajdu~ka trava, pe-trovsko cv(ij)e}e, ivawska ruà, ti~ji luk, vrap~je s(j)eme, vranino oko, orlovi nok-ti, vranilova trava itd.), ali ih ima i s druk~ijim zna~ewem: mrtva kost, sl(ij)epo oko, nilski kow, lastin repak, babina svila, macino zlato, Lazareva subo-ta i druge.

Ovakva rasprostrawenost leksikalizovanih (pa i terminolo{kih) sintagmi poka-zuje nam da ne postoji neki naro~it pritisak da se spoj prideva s imenicom slije u sloènicu (bez sufiksa). Za razliku, na primer, od nema~kog, gde su sasvim uobi~aje-ne sloènice kao Kleinstadt, Rotwein, srpski te iste pojmove iskazuje sintagmom: mali grad, crno vino. Od tih dveju re~i ne nastaje ni sraslica niti sloènica sa spojnim vokalom, jer bi ono prvo (npr. *maligrad) zvu~alo kao gre{ka u akcentu, a ovo drugo (*malograd) kao gre{ka u kongruenciji. Tek uz dodatak sufiksa — koji, naravno, mewa i zna~ewe — sloènica se gradi bez te{ko}a (npr. malogra|anin).

2.4.2. Istina, Mareti}, @ivanovi} 1904, Beli}, pa i poneki kasniji gramati~ari, rado su raspravqali o sloènicama kao pustosvat, suvozid (suho-), svetoduh, b(j)elo-grab, b(j)elobor, veligdan, miloduh, milobruka i sli~nima, ali svakako nije slu~ajno {to su sve to danas retke i slabo poznate re~i. Isto bi se moglo re}i i za mnoge druge primere koje nalazimo u RMS, kao crnobor, crnokrug, crno`dral, crnograb, {aren-rep, pusto|ak, ìvobara, obloguz, starosvat, suvome|a i tako daqe. Ri|okosa, re~ koju je u nekoliko mahova pomiwao Beli} (npr. u 1949:41, gde kaè: œri|okosa nije ri-|a kosa, ve} ’ènsko ~eqade sa ri|om kosom’Œ), zapravo uop{te ne spada ovamo, jer i nije imeni~ka sloènica, nego poimeni~eni pridev ri|okos. Sloènice s turskim kara- ’crn’, kao karakosa (@ivanovi} 1904:200), karaboja, karamrak, karasevdah (RMS), danas su uglavnom zastarele: ostali su jo{ samo karabatak (ali se u wemu zna-~ewe ’crn’ vi{e ne ose}a) i nadimak Kara|or|e.

2.4.3. U stvari, ako su @ivanovi}, Beli} i wihovi istomi{qenici hteli pomo}u ovih primera da dokaù svoju omiqenu tezu o obaveznoj egzocentri~nosti sloènica

50

u srpskom, onda nije trebalo da tvrde kako suvozid navodno nije vrsta zida, kako b(j)elograb nije vrsta graba i sli~no. Naprotiv, mogli su zakqu~iti da ovakve slo-ènice upravo zato i nisu u {iroj upotrebi {to su endocentri~ne, odnosno da zbog svoje endocentri~nosti zvu~e neprirodno na mestu uobi~ajenijih sintagmi tipa be-li grab. Poneke sloènice ovog tipa uspele su da se nametnu, ali su uglavnom nasta-le kao kalkovi. Takve su blagov(ij)est po gr~kom euangélion (Skok, s. v. blag), blago-stawe po nem. Wohlstand (up. i fr. bien-être), punomo} po kasnolat. plenipotentia ili nem. Vollmacht, ravnoteà (gde bi ravno- moglo biti i prilog) po nem. Gleichgewicht, mio-miris (po Skoku œ[ulekov neologizam... prevedenica od wem. WohlgeruchŒ). U kato-li~koj crkvenoj terminologiji javqa se milodar (po Skoku œprevedenica za wem. Gnadengabe ‰milo = milost ŠŒ, s. v. mio), u pravoslavnoj sve{tenodejstvo i sve{te-noradwa, verovatno prema gr~kom hierourgía odnosno hierotelestía40.

Od sloènica na zlo-, zlod(j)elo bi moglo biti od nem. Übeltat (up. pribli`ni si-nonim ned(j)elo = Untat), a zloduh od gr. kakodáimon. Zlovoqa je verovatno naknadna (re-gresivna) izvedenica od prideva zlovoqan (treba zapaziti da je antonim dobrovoqa, mada zabeleèn u re~nicima, krajwe neuobi~ajen, i sigurno nije slu~ajno {to nema prideva dobrovoqan u zna~ewu ’koji je dobre voqe’). Na isti na~in, zlokob, zlosre}a, zlonam(j)era verovatno su naknadno stvoreni prema daleko obi~nijim pridevima zlo-koban, zlosre}an, zlonam(j)eran. I imenica starokatolik ~ini se sekundarna u odno-su na pridev starokatoli~ki, uz naslawawe na rimokatolik i grkokatolik (o ~emu v. niè). Nesufiksalne sloènice na novo- malobrojne su i skora{weg postawa: RMS beleì novogradwa (gotovo sigurno prema nem. Neubau), novoliga{ ’novi ~lan lige’, novokovanica, ~emu treba dodati i neologizam novogovor po engleskom Newspeak (iz Orvelovog romana œ1984Œ).

2.4.4. Izvestan broj sloènica ima redukovanu osnovu prideva (up. 1.4), gotovo kao da se sloènica lak{e gradi ako joj prvi deo li~i na imenicu. Takve su visora-van (od vis‰okŠ), dubodolina (od dub‰okŠ), mrzovoqa (od mrz‰akŠ), sladoled (od slad‰akŠ)41, rimokatolik, grkokatolik, zoolo{ki termini ko{qoribe (pridev ko-{qiv, prema RMS, zna~i ’koji je pun sitnih kostiju’), {iqoglavke ili {iqouste (podrazred riba sa {iqatim glavama). Formant divo-, u divokoza i divojarac (uz jo{ nekoliko re|ih re~i kao divoloza, divol(ij)eska ili toponim Divoselo), etimolo{ki je od starijeg oblika divã (vidi Skoka s.v. dik), ali u sinhronijskoj ravni ose}a se kao skra}en u odnosu na pridev divaq.

51

2.4.5. Bez spojnog vokala su sraslice blagdan i ro|endan (ova druga je jedina s glagolskim pridevom, pri ~emu ro|en(i) ima zna~ewe ’koji je u vezi s ro|ewem’, ana-logno trpnom pridevu ven~ani u izrazima kao ven~ani prsten, ven~ani kum, ven~ana haqina). œNultiŒ spojni vokal (v. 1.3.3) imamo u crvenkapa, crvenkapica (po RMS na-ziv za jednu vrstu crvene kape, a s velikim C- ime poznatog lika iz bajke) i u nekim re|im re~ima kao vodenpauk, vodencv(ij)et, vodenbuha, {arenlaà (= {arena la-à). Najvi{e se sraslice koriste za tvorbu vlastitih imena — toponima kao Beo-grad, [arengrad, Starigrad, Vu~itrn (<< vu~ji trn), imena Boìdar (<< bo`ji dar), ili imena praznika Petrovdan, \ur|evdan, Savindan itd. O nedovoqnoj sra-slosti ovih posledwih svedo~i mogu}nost, u ne{to starijem kwièvnom jeziku, da se mewaju kao dve re~i (œPetrova danaŒ, œo Petrovu dneŒ i sl.). S druge strane, znak wi-hove starosti jesu oblici kao Lu~indan (s prisvojnim pridevom koji bi danas mogao glasiti samo Lukin), kao i Jovawdan, Nikoqdan i sl., gde se prvi deo vi{e i ne ose}a kao pridev, budu}i da je slovenski sufiks -j œdanas potpuno mrtavŒ (Skok 1971, s. v. j-).

2.4.6. U svim dosada{wim primerima pridev je direktno modifikovao imenicu u drugom delu. To ne vaì za sloènice velikosrbin i velikohrvat, koje su nastale regresivnom derivacijom od prideva velikosrpski odnosno velikohrvatski, a ovi od Velika Srbija odnosno Velika Hrvatska. Od sintagmi prodaja na malo, prodaja na veliko nastale su maloprodaja i velikoprodaja (ova druga nije zabeleèna u RMS). Mogu}e je da su na sli~an na~in postali i izrazi mladoturci i mlado~esi (obe od-rednice su u RMS date u mnoìni), ukoliko nisu direktan prevod nema~kog Jungtürken odnosno Jungtschechen; up. i lingvisti~ki termin mladogramati~ari << Junggrammatiker.

2.4.7. îsto etimolo{ki gledano, u ovaj tip bi spadale i sloènice (~e{}e polu-sloènice) sa stranim pridevom na prvom mestu, kao primabalerina (<< it. prima bal-

lerina ’prva balerina’), gro(-)plan (<< fr. gros plan ’krupni plan’), fiks-ideja (pored re|eg fiksna ideja, za koje su se zalagali puristi: u originalu je sintagma, nem. fixe

Idee). Posledwih godina wihov broj je osetno uve}an dolaskom engleskih polusloè-nica kao ful-kontakt, hevi-metal, fast-fud, hard-disk, flopi-disk, kompakt-disk, pop-muzika, pop-peva~, fri-{op (skra}eno od izvornog duty-free shop) itd. U stvarnosti, osim za poznavaoce stranih jezika, ove sloènice se po motivaciji ne razlikuju od stranih dvoimeni~kih (tipa termos-boca, horor-film) koje smo videli u 2.3.6.3 i 2.3.6.4. S druge strane, wih gotovo neosetna granica razdvaja od spojeva koje obi~no

52

smatramo sintagmama s nepromenqivim pridevom na prvom mestu, kao gala ru~ak, blanko ~ek, ekspres pismo, solo pevawe, instant doru~ak, bruto teìna, neto iz-nos, cikcak linija i sl. Pravopis 1993, ta~ka 50a, defini{e ove atribute kao œnepro-menqive re~i pridevskog ili pridevsko-prilo{kog zna~ewaŒ i, za razliku od ranijeg Pravopisa, koji je zahtevao pisawe s crticom, propisuje da se pi{u odvojeno, jednako kao i sintagme tipa braon cipele, fer igra, portabl ma{ina, u kojima nema sumwe da je prva re~ nepromenqivi pridev.

2.4.8. Tip PoS + Io + sufiks (SST) 2.4.8.1. Sloènice sa sufiksom -ac

Kao {to smo ve} napomenuli (2.4.1), za obrazovawe pridevskoimeni~kih sloè-nica sa sufiksom ne postoje prepreke. Me|u sufiksima svakako je najproduktivniji -ac. Sloènice uglavnom ozna~avaju qudska bi}a, re|e ìvotiwe, a zahvaquju}i meta-fori~noj upotrebi neke od wih (kao ùtokqunac, debelokoàc) mogu imati oba zna~ewa.

Primeri: visoko{kolac, veliko{kolac, vi{e{kolac (i vi{o-), niè{kolac (i ni-ò-), pu~ko{kolac; pravokrilci, ravno-, tvrdo-, meko-, kuso-, crnokrilci (termini u taksonomiji insekata); dugokrilac (ptica dugih krila, po RMS), levokrilac (qevo-) (pripadnik levog krila neke organizacije, po RMS); punoglavac (àbqa larva), pra-znoglavac, tupo-, ri|o-, oblo-, debeloglavac itd. (o qudima); ri|ogrivac, sivogrivac (nazivi za kowa ili magarca); crvenokoàc, crnokoàc, debelokoàc; novov(j)erac, inov(j)erac, krivov(j)erac; sivobradac, ùtokqunac, kusorepac, crnorukac (pripad-nik organizacije œCrna rukaŒ); crnorizac (sve{tenik); gorwoselac; godi{weodmorac (neologizam ~est u novinarskom jeziku: ~ovek na godi{wem odmoru). Iz dvo~lanih to-ponima nastali su Crnogorac, Fru{kogorac, Svetogorac, ravnogorac (obi~no u smi-slu ’~etnik sa Ravne gore’), Babogredac (~ovek iz Babine Grede, s redukovanom osno-vom prvog dela), Novopazarac i sl. Pro{irewe sufiksa imamo u belogardejac, crveno-gardejac, crvenoarmejac (po ruskom belogvardeec, krasnogvardeec, krasnoarmeec), cr-noberzijanac. Inostranac, inozemac i Nizozemac samo prividno spadaju ovamo, jer su sufiksalne izvedenice od prideva inostran, inozemni odnosno nizozemski; jedino bi suvozemac moglo biti kako od suvozemni, tako i od sintagme suva zemqa.

2.4.8.2. Sloènice sa ostalim sufiksima

53

Sa sufiksom -a{: u re~i crnomantija{ (up. crnorizac); u sportskim terminima kratkopruga{, sredwopruga{, dugopruga{; u istorijskim crnostotina{, crnoko{u-qa{, zelenokad(e)ra{; u zoolo{kim dugoprsta{i, lihoprsta{i, takoprsta{i (po-sledwa dva od zastarelih re~i lih ’neparan’ i tak ’paran’42).

Sa sufiksom -nik: imenice u drugom delu ve}inom postoje i samostalno, ali se iz zna~ewa jasno vidi da je do sufiksacije do{lo naporedo sa slagawem. Tako malo-pos(j)ednik ’vlasnik malog poseda’, velikopos(j)ednik ’vlasnik velikog poseda’, ino-plemenik ’pripadnik drugog plemena’, punovlasnik ’osoba s punom vla{}u, punim ovla{}ewem’, te{kokategornik (sa skra}enom osnovom imenice kategorija), malo-privrednik (neologizam, od popularnog izraza mala privreda), velikodostojnik (gde moèmo pretpostaviti da je u drugom delu skra}ena osnova imenice dostojanstvo: up. izvedenicu dostojanstvenik s pribli`no istim zna~ewem), zloo~nik ’ko ima zle, urokqive o~i’. Sve sloènice ozna~avaju osobu, osim re~i pravougaonik (tako|e pra-vougao). Milosrdnik ne spada ovamo, jer je izvedenica od prideva milosrdan. Pra-vov(j)ernik bi moglo biti od pravov(j)eran, ali i od prava v(j)era. Novov(j)ernik pri-vidno ima u drugom delu imenicu v(j)ernik, ali pore|ewe sa sinonimom novov(j)erac (femininum novov(j)erka), sa novov(j)erje i novov(j)erstvo navodi nas da i wega veè-mo za sintagmu nova v(j)era.

Etni~ki sufiks -(j)anin javqa se pre svega u sloènicama od dvo~lanih toponima, kao Novosa|anin, Novobr|anin, Novogradi{~anin, Starogra|anin (stanovnik Starog Grada na Hvaru; ali Starigrad ¢ Starigra|anin, izvedenica), Bawolu~anin (od Ba-wa Luka; danas ~e{}e Bawaluka ¢ Bawalu~anin, izvedenica). Tako|e u œetnoidimaŒ kao malovaro{anin, velikovaro{anin, gorwovaro{anin, gorwoseqanin, a naravno i malogra|anin, s naknadno pro{irenim zna~ewem. Neologizam golooto~anin ozna~ava ~oveka koji je robijao na zloglasnom Golom otoku (posle 1948. godine).

Sufiks -ka sre}emo u nazivima ìvotiwa i biqaka: dugoperka (riba), ùtoperka, ùtovoqka (ptice), crnoglavka (ptica), b(j)elou{ka (zmija), tankoro{ka (buba), tankorepka (biqka, tako|e buba), tankokorka (tikva ili lubenica), mekokorka (ti-kva), tvrdokorka (tikva, kru{ka, lubenica) i sl. RMS beleì i naziv {irokoc(ij)evka za pu{ku. U crvenperka (riba, ptica, tako|e i kao {aqivi naziv za ri|okosu ènu, kod Sremca) i {arenperka (vrsta ptice) spojni vokal -o- zamewen je œnultimŒ, verovatno usled te`we da prvi deo sloènice ostane dvosloàn kao i u svim ostalima. Ovaj su-fiks se povremeno javqa i kao mocioni u odnosu na mu{ki -ac (Crnogorka, visoko-{kolka i sl.), a sve sloènice na -anac imaju femininum na -anka.

54

Sufiks -ica dolazi uglavnom u re~ima vezanim za prirodu i biqni svet: ravno-dnevica, kratkodnevica, dugodnevica (sa osnovom dne(v)-), suvomrazica (suho-), golo-mrazica, b(j)elogorica, crnogorica, golos(j)emenice (tako|e -s(j)emewa~e: botani~ki termin, prevod grecizma Gymnospermae), skrivenos(j)emenice/-s(j)emewa~e (s glagol-skim pridevom u prvom delu). Tako|e i u praznov(j)erica i u nekoliko mawe poznatih re~i kao zlovremenica (vrsta ptice), divokradica (m. i `. roda, ’kradqivac (-ica) di-vqa~i’: za osnovu prvog dela up. divokoza i dr. u 2.4.4). Sloèni sufiks -nica javqa se katkad u varijantnim oblicima ravnodnevnica, kratkodnevnica, dugodnevnica, ali je preovladao samo u re~i slepoo~nice (u Hrvatskoj i sqepoo~ice).

Sufiks -je dolazi u vi{e apstraktnih imenica, od kojih je samo nekoliko u {iroj upotrebi: punomo}je (pored punomo}), praznov(j)erje, milosr|e, sladostra{}e, sveto-savqe. S ruskoslovenskim oblikom sufiksa jesu blagorodije (RMS beleì samo bla-goro|e, pored blagorodstvo) i {aqivo blagoutrobije. Ostali primeri obuhvataju bi-stroumqe, o{troumqe, slobodoumqe (prvi deo bi mogao biti i od imenice sloboda), lepore~je (qeporje~je), brzor(j)e~je, krasnor(j)e~je, dobrodu{je, ravnodu{je, kri-vov(j)erje, raznoglasje, raznoli~je i jo{ poneki.

Na sufiks -stvo nalazimo samo nekoliko primera: krivov(j)erstvo, novov(j)er-stvo, velikosrpstvo i velikohrvatstvo (u drugom delu su primarne imeni~ke osnove iz sintagme Velika Srbija odnosno Velika Hrvatska), neologizam dobrosus(j)edstvo (naknadno stvoren prema pridevu dobrosus(j)edski, prvenstveno na temequ sintagme dobrosus(j)edski odnosi). Inostranstvo i inozemstvo, analogno onome {to smo re-kli za inostranac i inozemac, treba smatrati izvedenicama od prideva inostran od-nosno inozemni.

Sa ostalim sufiksima navedimo pustopoqina ’neobra|eno, napu{teno poqe’ i tvrdokoìna ’otvrdnu}e koè’; lakoatleti~ar i te{koatleti~ar, prema sintag-mama laka atletika odnosno te{ka atletika; dugou{ko (obi~no o zecu); golo{ijan ’onaj koji je gole {ije’, s jednim primerom u RMS; debelguza (s nultim spojnim voka-lom i sufiksom -a: v. Skok s. v. a). Sasvim je neizvesno da li ovamo spada i re~ mu{ko-bawa. U odeqku o sufiksu -ja, Babi} 1986:310 pi{e œod poimeni~ene imenice ‰sic!Š i glagola na~iwena je imenica mu{kobawaŒ, ali ne obja{wava na koji glagol misli; po Skoku 1971, s. v. kot1) mu{kobawa nije sloènica, nego je izvedeno pomo}u pejorativ-nog sufiksa -obawa, sloènog od -oba i -wa. Toponim Nizozemska je poimeni~eni pridev u ènskom rodu (up. Nizozemac, 2.4.8.1).

55

2.4.9. Tip PoS + P (+ sufiks) Ovaj tip je zastupqen samo u nekoliko li~nih imena kao Miodrag, Milorad, Rad-

mio, Radmila (posledwa dva s nultim spojnikom, za razliku od Rad-o-slav i sl.). Ime-na Qubodrag, Dragoqub i sli~na po etimologiji bi tako|e spadala ovamo, ali œqub, primarni pridjev... sveslav.‰enskiŠ i praslav.‰enskiŠŒ (tako Skok 1971 pod tom odred-nicom) vi{e ne postoji, pa se qub- danas ose}a kao glagolska ili eventualno imeni~-ka osnova (up. 2.3.9.4).

2.4.10. Tip PoS + Go + ä (SST) Ovu grupu je vrlo te{ko razgrani~iti kako od one sa imenicom, tako i od one s

prilogom u prvom delu. Me|u sigurnijim primerima su ìvopis (po Skoku prevede-nica od gr. zôgráphos), ìvoder i mrtvo`der ’le{inar’. U mudroslov ’filozof’ i u blagoslov prvi deo }e pre biti prilog nego pridev, po{to slov- tuma~imo kao gla-golsku osnovu (up. gore fusnotu br. 39; uz to, po Skoku, blagoslov je prevedenica od lat. benedictio, a bene je u latinskom prilog). U blagodat bi se moglo govoriti o pri-devu ili o imenici. U toplom(j)er i toplovod toplo- zapravo ne predstavqa pri-dev, nego skra}enu osnovu imenice toplota, budu}i da sloènice s ovakvim drugim delom imaju imenicu u prvom; isto vaì i za mokrovod = mokra}ovod (up. 2.3.9.1 i 1.4).

Za pustolov, Skok, s. v. pust2, pretpostavqa da je postalo od pust dodatkom su-fiksa -ol43 i -ov od ma|arskog -o, a zatim dodaje: œTa se izvedenica osje}ala kao slo-ènica od lov, postverbal od loviti, ili se unakrstila sa zaista takvom narodnom sloènicom.Œ Up. i pustopa{ (tako|e pustopa{a, pustopa{ica) ’slobodan pa{wak’, odakle je (po Skoku metafori~ki, pore|ewem stoke bez pastira sa omladinom bez nad-zora) postao pridev pustopa{an.

2.5. Sloènice sa zamenicom u prvom delu 2.5.1. Tip ZoS + I Daleko najbrojnije me|u sloènicama ovog tipa jesu one koje u prvom delu imaju

samo- (osnovu zamenice sam i spojni vokal). Isti tip postoji i u drugim jezicima (u slovenskim tako|e sa samo-, u nema~kom sa Selbst-, u engleskom sa self-, {irom Evrope s gr~kim auto- itd.) i svuda je veoma produktivan, tako da se javqa u mnogim neologizmi-ma. RMS sadrì blizu sto ovakvih imenica, a obiqe primera navodi i Bari} 1980: 62–67. Imenica u drugom delu ovih sloènica u velikoj je ve}ini slu~ajeva glagolska

56

imenica na -we (od nesvr{enog glagola, npr. samoupravqawe, ili od svr{enog, npr. samosaàqewe; na -}e je verovatno jedini primer samoza~e}e) ili postverbalna ime-nica (samouprava, samopregor itd.), i to uprkos ~iwenici da je broj posvedo~enih glagola na samo- veoma mali.44 Znatno je mawe sloènica s œpravimŒ imenicama, npr. samovoqa, samosv(ij)est, samoinicijativa.

O plodnosti ovog tipa govori podatak da je u re~niku skromnog obima kakav je Klajn 1992 zabeleèno preko dvadeset imeni~kih sloènica na samo-, tipi~nih za medijski jezik posledwih decenija: me|u wima su samospaqivawe, samouni{tewe, samofinansirawe, samol(ij)e~ewe i druge. Mnogi od tih neologizama verovatno su nastali prevo|ewem stranih izraza, {to pogotovu vaì za one koji u drugom delu sa-drè pozajmqenu imenicu: samokritika (najverovatnije iz ruskog), samokontrola (<< engl. self-control), samoironija, samocenzura, samodisciplina, samoanaliza, samo-reklama i samoreklamer (odakle samoreklamerstvo), samoindukcija (termin iz fizi-ke, v. niè) i sl.

Sasvim je mali procenat nesufiksalnih sloènica na samo- koje nisu abstracta: to su nekoliko naziva ure|aja kao samom(j)era~, samoupravqa~ (o ~emu v. niè) i qud-skih bi}a kao samoubica, samoupravqa~, samoreklamer.

2.5.1.1. Kao {to je i logi~no s obzirom na polisemanti~nost zamenice i pri-deva sam (RMS razlikuje ukupno devet zna~ewa i podzna~ewa), odnos izme|u ele-menta samo- i drugog dela sloènice izuzetno je raznovrstan i te{ko odrediv. Pod odrednicom samo- RMS razlikuje dva zna~ewa: œ1. kao prvi deo sloènih re-~i ozna~ava da se ono {to zna~i drugi deo sloènice odnosi na samoga sebe: sa-moanaliza, samokontrola, samokritika, samoodricawe, samoodbrana, samoupra-vqawe, samohvalisawe i sl.... 2. kao prvi deo sloènica zna~i: automatsko, meha-ni~ko vr{ewe radwe koju ozna~ava glagol ~iji je koren u drugom delu sloènice: samokov, samokres, samoniklost, samotok i sl.Œ

Bari} 1980 najpre napomiwe (62–63) da je ve}ina sloènica s glagolskom imeni-com motivisana povratnim glagolima, priznaju}i da ti glagoli œnisu svi potvr|eniŒ. Potom (64–65) razvrstava sve sloènice sa samo- na tri œsemanti~ka uzorkaŒ. Prvi je œI + samoga sebeŒ, na primer samoobrana >> œobrana samoga sebeŒ, ~emu se dodaje po-duì spisak primera kao samoanaliza, samoobmana, samoza{tita, samoozqeda, sa-moprijekor, samoubojstvo, samofinancirawe, samomu~ewe, samooplo|ewe, samopro-matrawe, samouni{tavawe itd. Drugi semanti~ki uzorak glasi œI + rekcija glagola koji je u osnovi imeniceŒ ({to zna~i — primeti}emo — da je prvi zapravo samo podvr-

57

sta drugog, po{to genitiv samoga sebe nije ni{ta drugo do rekcija imenice izvedene iz prelaznog glagola). Navodi se {est takvih rekcija: samosaàqewe >> saàqewe nad samim sobom, samogovor >> govor sa samim sobom, samopouzdawe >> pouzdawe u samoga sebe, samopquvawe >> pquvawe po samom sebi, samodivqewe >> divqewe sa-mom sebi, samootu|ewe >> otu|ewe sebe samoga od ~ega. Tre}i semanti~ki uzorak (ovog puta zaista semanti~ki, za razliku od prva dva koja su definisana gramati~ki) jeste œI + po voqi samog subjektaŒ, s primerima kao samodoprinos, samorazvoj, samo-hvalisawe, samoodlu~ivawe, samoopredjeqewe, samoodricawe, samopriznawe, samoor-ganizirawe, samoizdawe itd. Primeti}e se da ovakva definicija odgovara nekim pri-merima (npr. samodoprinos), ali je za druge sasvim neprikladna: samoizdawe, na pri-mer (re~ koje nema u RMS, ali o~igledno zna~i ’li~no, autorsko izdawe’, up. rusko sa-mizdat), ne bi se moglo definisati kao œizdawe po voqi samog subjektaŒ, jer i kad autor svoje delo poveri izdava~u, to tako|e biva po wegovoj voqi. Verovatno zbog ta-kvih nesavr{enosti Bari}eva dodaje: œ... mogu se te sloènice preobli~iti i s pri-djevom ’vlastit’, npr.: samodoprinos >> vlastiti doprinos, samoodluka >> vlastita odluka, samopriznawe >> vlastito priznawe, ali to onda nije tvorbeni opisŒ.

2.5.1.2. U stvari nam ovi primeri govore kako je uzaludno uvek insistirati na tvorbenom opisu (tj. na definiciji koja obavezno sadrì obe re~i od kojih je na-stala sloènica). Za neke dobro poznate izraze kao {to su samovoqa, samoo-pred(j)eqewe, samopo`rtvovawe, samopr(ij)egor, samoinicijativa nemogu}e je smisliti adekvatnu definiciju koja bi sadràla zamenicu sam. Ponekad, opet, ne odgovara glagol u drugom delu: samohvalisawe moèmo jedino definisati kao œhvaqewe samog sebeŒ, budu}i da hvalisati kao prelazni glagol ne postoji. Po-neke œtvorbeneŒ definicije isuvi{e su sloène da bi se mogle uklopiti u ma ko-ji od tri œsemanti~ka uzorkaŒ Bari}eve. Sinonimi samoposluga i samousluga (pa i samoposluìvawe, u zna~ewu koje ta re~ ima u Hrvatskoj) danas vi{e ne zna~e glagolsku radwu, nego prodavnicu (’trgova~ka radwa u kojoj se kupac sam poslu-ùje, sam uzima robu’ prema RMS). Neologizam samom(j)era~ ne zna~i ’mera~ sa-moga sebe’, nego ’aparat pomo}u koga bolesnik moè sam sebi da izmeri priti-sak’. O~igledno je da se takvi opisi ne mogu podvesti ni pod prili~no neodre|e-nu formulu œpo voqi samog subjektaŒ.

Naravno da u pomenuta tri obrasca ne ulazi ni zna~ewe dato pod 2 u malo~as citi-ranoj odrednici RMS — œautomatsko, mehani~ko vr{ewe radweŒ. Bari}eva i ne poku-{ava da za to zna~ewe na|e semanti~ku formulu, nego samo naknadno dodaje (str. 66):

58

œDanas su vrlo plodne sloènice sa zna~ewem ’vr{ewe onoga {to je u drugom dijelu sloènice samo od sebe, automatski’Œ. Navodi samo dva primera, œsamoupaqa~ >> upaqa~ koji sam paliŒ i œsamoizmjena >> izmjena sama od sebeŒ, uz napomenu da je mo-gu}a i œpreoblika... automatski upaqa~... automatska izmjenaŒ, ali da onda œne odra-àva tok tvorbenog procesaŒ. U stvari, primera za ovakvo zna~ewe ni danas nema mno-go: me|u re~ima navedenim u RMS mogli bismo dodati jo{ jedino samoveza~ica ’ma-{ina koja sama àwe i vezuje snopove p{enice’, kao i nepotkrepqene primerima re~i samoodlaga~ica ’ma{ina koja u ètvi odlaè snopove, ètelica’ i samopuca~ ’vatre-no oru`je koje se samo pali, puca’ (verovatno puristi~ka œzamenaŒ za automat), even-tualno i samokretawe ’kretawe izazvano unutra{wom, sopstvenom snagom’ i samoin-dukcija ’pojava inducirawa elektromotorne sile u vodi~u kroz koji sama te~e (o stru-ji)’. Samom(j)era~ ovamo ne spada, jer nije re~ o aparatu koji radi automatski; ne spa-daju ni termini kao samooplodwa, samooplo|ewe, samoopra{ivawe, jer ne ozna~avaju automatske radwe, nego radwe koje subjekt (pa makar to bila i biqka) vr{i na samom sebi. S druge strane, poneki primeri zna~ewa ’automatski’ mogu se na}i me|u SST (v. niè, 2.5.3).

2.5.1.3. Mada ga ne pomiwe Bari}eva, a ni RMS pod odrednicom samo-, u nekim re-|im slu~ajevima treba uzeti u obzir ne zna~ewe zamenice identiteta nego prideva sam = usamqen (ne œipseŒ nego œsolusŒ). Nesumwivo je to zna~ewe u re~i samostan (po Skoku prevod gr~kog monasterion), za koju RMS daje pod 2 i definiciju ’stan na osami’. Mogli bismo ga traìti i u re~ima tipa samovlast, samovlada, samovoqa, samosila, odnosno samovladar, samosilnik, samodràc (mada Skok ovo posledwe izvodi od gr~-kog autokrátor, dakle s prvim elementom autós a ne mónos). Re~i samovlasnik ’onaj ko je sam vlasnik ~ega’ i samokiselina ’sama jomuà kisela’ u RMS su prenete iz Vukovog Rje~nika, bez primera, a samoskitalica ’osoba koja se sama skita, lutalica’ ima samo jednu potvrdu iz Nazora. Samosamac ’~ovek koji je sasvim, potpuno sam’ o~igledno je izvedenica iz reduplikativnog prideva samosam ’sasvim, potpuno sam’.

2.5.1.4. Mada se nijedna druga zamenica po u~e{}u u sloènicama ne moè ni pri-bli`no meriti sa zamenicom sam, gre{i Bari}eva kad tvrdi (nav. d., 64) œda se kao za-mjeni~ka osnova javqa samo osnova zamjenice samŒ, jer postoje i sloènice sa zameni-com sve na prvom mestu, kao i poneka s povratnom sebe. Od onih na sve-, rasprostrawe-ne su samo svemo}, svevlast i sveznawe; re~nici beleè jo{ i sve~ov(j)ek, sve-~ov(j)e~anstvo, sveìvot, svemudrost, svebivawe. Imenicu svemir te{ko bismo mo-gli uvrstiti ovamo, po{to je u drugom delu nemotivisana. (Nije sasvim jasno ni kojim

59

je putem do{la u srpskohrvatski: Skok, s. v. mio, kaè œpotje~e sa sjevera (iz ~e{. vesmír ili rus. pridjev‰aŠ vsemirnyj)Œ. Mogu}na je i veza s nema~kim Weltall, ali kako ka-è Ivi} P. 1978:240, samo u zavisnosti od œposredstva nekog drugog slovenskog jezika (staroslovenskog, ruskog ili ~e{kog)… budu}i da sh. mir ne zna~i ’svet’…Œ.) Sa se-be-, RMS beleì samo nekoliko retkih, izrazito kwi{kih sraslica, s primerima iz hrvatskih pisaca (gde su verovatno prevedenice nema~kih re~i na Selbst-): sebevid, se-bezaborav, sebemu~ewe, sebeponièwe i sli~no.

60

2.5.2. Tip ZoS + Io + sufiks

(SST) Sufiksalnih sloènica sa samo- u prvom delu nema mnogo. Sa sufiksom -nik je

samoglasnik,45 u opoziciji s prefiksalno-sufiksalnom tvorenicom suglasnik. Sa su-fiksom -je su samodràvqe, samovla{}e, mo`da i samoqubqe (mada }e qub- pre biti glagolska nego imeni~ka osnova: v. 2.3.9.4). Sa sufiksom -ac skovano je neuobi~ajeno samoglavac, ’neèwa, samac’ ili ’svojeglav ~ovek’.

Malobrojne su i sloènice s drugim zamenicama: svevla{}e, sveumqe, svedrà-vqe; ovogodac ’ìvotiwa od ove godine’, ovozemac ’koji se odnosi na ovu zemqu, koji pripada ovoj zemqi, doma}i’, o~igledno kao antonim od inozemac. (Oblik ovozema-qac, nezabeleèn u RMS, svakako bi se shvatio kao antonim od vanzemaqac i zna~io bi ’stanovnik Zemqe, Zemqanin’). Sa zamenicom svaki imamo svakodnevicu ili svako-dnevnicu, uz neologizam svakodnevqe (Klajn 1992), ali wih bi pre trebalo smatrati izvedenicama od prideva svakodnevni: up. sinonim svakida{wica od svakida{wi.

2.5.3. Tip ZoS + Go + sufiks (SST) Zameni~ko-glagolske sufiksalne sloènice upadqivo su brojnije nego zameni~ko-

imeni~ke. Od onih sa samo- u prvom delu, na nulti sufiks se zavr{avaju samouk, rusi-zam samovar i nekoliko danas zastarelih izraza: samokres ’pi{toq koji se pali(o) pomo}u kremena’, samokov (po Skoku, s. v. sam1, zna~i œoru|e, sprava kojom se kujeŒ ili œruda ‰sicŠ, toponim u Bugarskoj i SrbijiŒ a po RMS œmesto gde se gvo`|e topilo i kovaloŒ ili œ~eki} pokretan vodenom snagomŒ: samo posledwe od ovih zna~ewa mo-è se motivisati zamenicom sam), samotvor ’ono {to se samo stvorilo, prirodna tvorevina’, samonik œbiqka izrasla iz semena bez qudskoga posredovawaŒ (tako|e sa-moniklica i samorast), samopis ’ono {to je napisano svojeru~no’ (u RMS s jednim primerom iz S. Mitrova Qubi{e: verovatno prevod grecizma autograf) itd. Moè-mo im dodati i samotok, po{to zna~ewe upu}uje na glagol te}i a ne na imenicu tok: po RMS osnovno je zna~ewe œte~nost koja se prva iscedi sama od sebe, bez gwe~ewa ili muqawa, prvenacŒ, odakle proisti~u primene na med, rakiju i vino. Vredi zapa-ziti da samovar, samokres i jedna od definicija re~i samokov imaju zna~ewe ’auto-matskog vr{ewa radwe’’ (v. 2.5.1.1), {to pokazuje da se ono nije javilo tek s modernom tehnikom.

61

Sa sufiksom -ac je samodràc, eventualno i samozvanac (ali }e pre biti izvede-nica od prideva samozvani); sa sufiksom -ka je rusizam samohotka ’samohodno arti-qerijsko oru|e’.

2.5.3.1. Od ostalih zamenica najobilnije je zastupqen oblik sve-, pre svega u sve-znalica, tako|e sveznadar (sa sufiksom pozajmqenim od turcizama, v. Skok, s. v. -dar) i sveznalac (odakle sveznala{tvo), zatim svedrìteq (’onaj koji sve drì’, po RMS: svrstavamo ga me|u SST po{to re~ drìteq danas prakti~no ne postoji); uz to, s nultim sufiksom, zoolo{ki termin sve`deri (prevod latinskog omnivora).

S prvim elementom sva{to (stariji oblik zamenice sva{ta, tako da nema potre-be da govorimo o spojnom vokalu) skovani su sva{to`deri i sva{tojeci (u jednini sva{tojedac), sinonimi za sve`dere, kao i sva{toznanac46 ’sveznalica’. S povrat-nom zamenicom RMS beleì sebequbqe ’sebi~nost, samoìvost’ i sebequbac ’sebi~-wak’.

2.6. Sloènice s brojem u prvom delu 2.6.1. Tip KoS + I Ve} smo napomenuli (1.3.4) da kardinalni brojevi sedam i osam u sloènicama

pozajmquju oblik rednog broja (sedmo-, osmo-), dok ~etiri uzima oblik zbirnog broja ~etvoro-. Otuda je blizu pameti pretpostavka da i oblici dvo- i tro- predstavqaju zapravo skra}enu osnovu zbirnih brojeva dvoj-i, -e, -a odnosno troj-i, -e, -a (isto skra-}ewe imamo i u pade{kim oblicima dvo-ga, tro-ga, dvo-me, tro-me). Formalno, oni bi se mogli prikazivati kao osnova kardinalnog broja, dv- odnosno tr- sa spojnim vo-kalom -o-, kako to ~ini Vuki}evi} 1995:169–170. Jezi~kom ose}awu, me|utim, te{ko je da prihvati kao osnovu segment mawi od sloga, pri ~emu nema ~ak ni ispadawa nepo-stojanog a kao u pas/ps-a ili sav/sv-e. To je pogotovu neprirodno za broj tri, koji u promeni uvek zadràva vokal i (tri, triju, trima), pa izostaje ona alternacija voka-la u nastavcima koja nam ina~e pomaè da izdvojimo osnovu. Otuda }emo smatrati da su sloèni~ki elementi dvo- i tro-, analogno elementu ~etvoro-, pozajmqeni od zbirnog broja (mada po zna~ewu nesumwivo pripadaju kardinalnom broju: up. i izvede-ne prideve dvoj-ni, troj-ni, ~etvor-ni). Ostali, tj. peto-, {esto-, deveto-, deseto-, jedanaesto- itd., mogu se smatrati za kardinalni broj sa spojnim vokalom, s tim {to je rezultat uvek jednak sredwem rodu odgovaraju}eg rednog broja. Broj sto, zahvaquju-}i svom vokalu, ulazi u sloènice bez promena, a brojna imenica hiqada u uobi~aje-nom akuzativnom obliku hiqadu.

62

2.6.1.1. Samo nekoliko sloènica ovog tipa ozna~ava qudska bi}a: dvovlasnik, stoku}a ’ko ide od ku}e do ku}e raznose}i razne vesti’, sto|avo ’onaj u kome je sto |a-vola, nesta{ko’, stomajstor ’ko se razume u mnogo zanata’. Na ìvotiwe se odnose stonoga i prete`no mitsko jednorog47; dvopapkari (’rod sisara koji imaju po dva glavna papka na svakoj nozi’) ne spada ovamo nego u sufiksalne sloènice, jer je izve-deno od dva + papak.

Znatno je ve}i broj sloènica koje ozna~avaju neìve pojmove, odnosno spojeve dva, tri ili vi{e istovrsnih elemenata. Ve}inom su takvi nazivi endocentri~ni, kao dvobroj, trobroj, ~etvorobroj ’dvostruki (trostruki, ~etvorostruki) broj ~asopisa’, dvored i trored ’dva (tri) reda qudi ili predmeta’, dvokorak ’dva povezana koraka’, dvota~ka ’dve ta~ke kao znak interpunkcije’, dvostih ’dva povezana stiha, distih’, i re|e trostih, ~etvorostih, dvoglas (= dvoglasnik) ’diftong’, dvoznak, troznak ’kombinacija dva (tri) znaka na tiketu sportske prognoze’, dvo~as ’dva uzastopna ~asa iz istog predmeta’, dvosmisao, dvogodi{te, troskok, trolist, trozvuk itd. Neki su egzocentri~ni, kao trougao, ~etvorougao, petougao itd. (geometrijske figure sa tri, ~etiri, pet uglova), dvolitar (= dvolitra, dvolitrewak) ’boca od dva litra’, dvodi-nar (= dvodinarac, dvodinarka), dvobanka, petobanka, trozub (= trozubac), dvopotez, tropotez ’{ahovski problem s matom u dva (tri) poteza’ itd.

Poseban slu~aj predstavqaju one (endocentri~ne) sloènice gde se broj ne odnosi direktno na imenicu u drugom delu, nego na neki pojam koji je s wom u vezi: tako dvo-vlast (= dvovla{}e) zna~i ’istovremena vlast dvojice qudi (dveju stranaka, itd.)’, dvome~, trome~, ~etvorome~ zna~e ’me~ izme|u dva (tri, ~etiri) protivnika’, trome-|a je ’mesto gde se sastaju me|e, granice triju dràva’, analogno tome je i trorazvo|e, u RMS definisano kao ’razvo|e, raskr{}e u tri pravca’ i sli~no. U dvoboj i u re|em troboj definicija zna~ewa bila bi analogna onoj za dvome~ odnosno trome~, dok pe-toboj, sedmoboj, desetoboj (prevedenice grecizama pentatlon, heptatlon, deka-tlon) ozna~avaju sportsko takmi~ewe u pet (sedam, devet) disciplina. Up. i neologi-zam trodeoba (-dioba) ’deoba natroje’.

2.6.2. Tip KoS + Io + sufiks (SST) Ovakvih spojeva ima vi{e nego nesufiksalnih. Najproduktivniji sufiks je-

ste -ac, sa uobi~ajenom raznovrsno{}u zna~ewa (ìvotiwe, qudi, predmeti, sprave, nov~i}i itd.): dvonoàc, tronoàc, ~etvoronoàc; jednoboàc; jed-

63

nogodac (s nekoliko zna~ewa u RMS), dvogodac, trogodac (prvenstveno za kowa od dve odnosno tri godine); jednoènac (monogamista), dvoènac (bigamista, ta-ko|e ’ko se dvaput ènio’), troènac; jednokrilac, dvokrilac, dvomotorac, tromotorac (avioni); dvozubac, trozubac; {estoperac (buzdovan); petopa-rac48, desetoparac, dvadesetoparac49, dvadesetpetoparac itd.

Sa sufiksom -ka tako|e se grade nazivi nov~i}a ili nov~anica, dvodinarka, peto-dinarka, desetodinarka itd.; uz to jednoc(ij)evka, dvoc(ij)evka, troc(ij)evka (pu{ke), trobojka (zastava), rusizmi petoletka (-qetka) i osmoletka (-qetka) itd.

Sa sufiksom -je: jednovla{}e (’neograni~ena, sva vlast u ruci jedne li~nosti’, RMS), dvovla{}e, trovla{}e; desetle}e (-qe}e), stole}e (-qe}e) i retko petole}e (-qe}e); jednozvu~je ’spajawe dvaju ili vi{e glasova u skladno zvu~awe’; dvoglasje; sed-mobre`je (’skup od sedam bregova’, u RMS bez primera); sedmozv(ij)e`|e ’skup od se-dam zvezda’; dvom(j)ese~je i znatno ~e{}e trom(j)ese~je, verovatno i ~etvorom(j)ese~je mada ga RMS ne beleì; posledwih godina, u politi~kom re~niku, pojavili su se i dvostrana~je i naro~ito popularni izraz jednoumqe.

Sa sufiksom -ica: dvosmislica, dvoumica ’dvoumqewe, nedoumica’, dvokolica, trozubica (biqka), petoprstica (biqka), {estoredica ’vrsta p{enice sa {est re-dova zrnevqa u klasu’ itd. Sa sufiksom -nica je crkveni termin petohlebnica (-hqeb-nica) ’sud u kojem se drì pet hlebova’. Jednospratnica, dvospratnica itd. nisu prave sloènice, nego izvedenice od prideva jednospratni itd. Isto vaì i za dvogo-di{wica, trogodi{wica itd.: ne bismo ih smatrali nesufiksalnim sloènicama s imenicom godi{wica, kako to ~ini Vuki}evi} 1995:168–169, jer bi se u tom slu~aju o~ekivalo da glase *drugogodi{wica, *tre}egodi{wica i sl.

Sa sufiksom -nik mo`da su jedine prave sloènice stolisnik (biqka), dvogla-snik (= dvoglas) ’diftong’ (od dva glasa, ne od dvoglasni) i jednomi{qenik ’istomi-{qenik’ (po zna~ewu o~igledno od mi{qewe, mada bi oblikom ukazivalo na glagol misliti; RMS beleì i jednomislenik, od misao ili od prideva mislen). Ostale pri-vidne sloènice kao ~etvorougaonik, petougaonik itd., osmoglasnik50, dvom(j)ese~-nik zapravo su izvedene od prideva.

Ostali sufiksi: {estoper (= {estoperac, buzdovan sa {est œperaŒ, tj. zubaca: ve-rovatno jedini primer nultog sufiksa u ovoj grupi); dvometra{ (~ovek visok dva me-tra), stometra{, osamstometra{ (trka~ na 100 odnosno 800 metara), dvoto~ka{ (bicikl), ~etvoroto~ka{ (automobil ili kamion); jednobo{tvo, jednoènstvo, dvo-ènstvo; dvogo~e, trogo~e (`drebe ili tele od dve odnosno tri godine); ve} pomenu-

64

to dvopapkari (v. 2.6.1.1); dvokopitwak (’onaj koji ima dva kopita, fig. vrag, |avo’, ili sinonim za dvopapkara), dvolitrewak (boca). Mnogobrojne re~i tipa petogodi-{wak, dvadesetogodi{wak, stogodi{wak itd., analogno onima na -godi{wica, nisu sloènice nego su izvedene iz prideva na -godi{wi.

2.6.3. Tip KoS + Go + sufiks (SST) Ve}ina primera ima nulti sufiks: jednos(j)ed (avion), dvos(j)ed (avion ili deo na-

me{taja), tros(j)ed (deo name{taja); jednopreg, dvo-, tro-, ~etvoro-, {estopreg (i {e-storopreg, {esteropreg, verovatno po analogiji sa ~etvoropreg); dvop(j)ev, trop(j)ev, ~etvorop(j)ev (izrazi koji nisu mogli da potisnu italijanizme duet, trio/tercet, kvartet); dvopek (prevod nema~kog Zwieback, a ovo prema italijanskom biscotto ili fr. biscuit); dvogled (izmeweno od dogled, mo`da i pod uticajem galicizma-germanizma bi-nokl).

Sa sufiksom -ac RMS beleì dvoìvac, kao prevod dva razli~ita grecizma u zoologiji (Diplozoon i Amphibia), tako|e i u zna~ewu ’ko ìvi dvostrukim ìvo-tom’ ; sa istim sufiksom je i mineralo{ki termin dvolomac, za vrstu minerala koji prelama svetlost u dva zraka.

2.6.4. Sloènice s rednim brojem 2.6.4.1. Tip RoS + I Prvo- u nesufiksalnim sloènicama naj~e{}e ima pribli`no zna~ewe, kao u pr-

vosv(j)e{tenik ’vrhovni sve{tenik’, prvoborac, prvomu~enik (prevod gr~kog prôtomártyr, obi~no kao atribut svetog Stefana), prvou~iteq (u RMS s jednim prime-rom, gde se odnosi na ]irila i Metodija), prvootkup (u trgovinskom izrazu pravo pr-vootkupa ’pravo na otkup pre drugih mogu}nih kupaca’). Doslovno zna~ewe je u prvo-potpisnik ’prvi od vi{e potpisnika’ (v. Klajn 1992). Prvobratu~ed je u RMS defi-nisano kao ’srodstvo izme|u mu{ke dece dvojice bra}e, stri~ev sin’, dakle istozna~-no je sa bratu~ed; drugobratu~ed je ’sin jednoga bratu~eda prema sinu drugoga’ a tre-}ebratu~ed ’bratu~ed u tre}em kolenu, tre}oj generaciji’. RMS navodi i dva primera za prvosan ’prvi san’, s oznakom œkov.‰anicaŠŒ.

2.6.4.2. Tip RoS + I + sufiks

65

(SST) U gra|ewu sufiksalnih slo`enica, kao i obi~no, najplodniji je sufiks -ac: prvo-

razredac, drugorazredac, tre}erazredac (tre}o-) itd; sa istim zna~ewem prvo{kolac, tre}o-, peto-, sedmo-, osmo{kolac; ~etvrtogimnazijalac ’u~enik ~etvrtog razreda gimnazije’; drugopozivac, tre}epozivac; prvotimac, drugotimac; tre}oredac, u kato-li~koj crkvi ’redovnik tre}ega reda sv. Frawe’, sa `enskim oblikom tre}oretka ili tre}oretkiwa51; {estojanuarac (’pristalica {estojanuarske diktature’, u RMS s jednim primerom iz Josipa Broza Tita; moglo bi biti i izvedenica od prideva {e-stojanuarski).

Sa ostalim sufiksima: prvoliga{, drugoliga{, tre}eliga{; petokolona{; prvo-kategornik, drugo-, tre}ekategornik ({ahovski termini, sa skra}enom osnovom ime-nice kategorija), drugobratstvenik ’onaj koji pripada drugom bratstvu’ (jedan pri-mer u RMS); prvogodi{wak ’student prve godine’; tre}ednevka ’povratna groznica koja bolesnika trese svaki tre}i dan’; itd.

66

2.6.4.3. Tip RoS + Go + sufiks

(SST) Uglavnom u nekoliko sloènica koje se odnose na ra|awe, kod qudi i ìvotiwa:

prvorotka ili prvorotkiwa ’èna koja je rodila prvi put’ i analogno tome prvotel-ka, prvokoska, prvojagwenica (od glagola teliti se, koziti se, jagwiti se); prvorod-stvo ’stare{instvo po ro|ewu me|u bra}om’ (prevedenica od lat. primogenitura, prema Skoku). Prvoro|en~e ’prvoro|eno dete’ (tako|e prvoro|enik, prvoro|enac) moglo bi biti izvedenica od prideva prvoro|eni. Prvosedelac (-sjedilac, -sjedjelac), pribli-`ni sinonim za œstarosedelacŒ, ubrojili bismo me|u SST, budu}i da re~ sedelac nije uobi~ajena.

2.6.5. Sloènice sa polu- i ~etvrt- Kategorijsku pripadnost formanta polu- nije nimalo lako odrediti. RMS ima dve

odrednice za pola, kao imenicu ènskog roda i kao prilog za koli~inu. Mareti} (1899: 364) svrstava sloènice sa polu- me|u one sa imenicom ili pridevom na prvom mestu: œpolubrat, polusestra, gdje je prvi dio (polu-) negda{wi lokativ jednineŒ. Sli~no i Leskin 1914: 324. U dana{wem jeziku, pola kao samostalna re~ je nepromen-qivo (up. pola osam, uzmi pola ti a pola ja i sl.), pa bi ga te{ko bilo smatrati ime-nicom. Bari} 1980:18–20, upore|uju}i primere kao nebrat, polubrat, nazovibrat (œprefiks ne- potire zna~ewe osnovne rije~i, a element polu- potire ga djelomi~noŒ), zakqu~uje da je polu- zapravo prefiks. I takvo gledi{te moglo bi se braniti, ali ono nije primenqivo na formant ~etvrt- (~etvrt je nesumwivo imenica ènskog roda). S obzirom na zna~ewe, smatramo da se sloènice s polu- i ~etvrt- najprikladnije mogu obraditi naporedo sa brojno-imeni~kim sloènicama — ~ime, naravno, ne tvr-dimo da ti formanti spadaju u gramati~ku kategoriju brojeva.

2.6.5.1. U velikoj ve}ini re~ je o ~istim, nesufiksalnim sloènicama. Polu- je veoma produktivan element i s wime stalno nastaju nove re~i. Kao {to prime}uje i Bari}eva, postoje dva zna~ewa: doslovno, ’polovina (~ega)’ i pro{ireno, ’polovi~an, delimi~an, nedovoqan, nedovr{en’. (U definiciji odrednice polu- u RMS ta dva zna-~ewa nisu jasno razgrani~ena.) Prvo zna~ewe nalazimo u geometrijskim terminima polukrug, polulopta, polukugla, poluvaqak, poluprsten, poluosa ili poluosovina (tu moèmo dodati i polum‰jŠesec), u vojnim poluvod, polubataqon, polueskadron, polu-~eta, u jo{ nekima kao poluvr(ij)eme, polusezona, polugodi{te, poluìvot (o radio-

67

aktivnim materijama), polukorak, polustepen, polustih, poluton (u muzi~kom zna~e-wu ’polovina tona’). U politra, kao i u istozna~nim politrewak i politrewa~a, prvi deo je sveden na po-, {to (budu}i da nema drugih primera takvog skra}ewa) vero-vatno nije nastalo od priloga po = pol, nego haplologijom od *polulitra itd. Mada ne s definicijom ’polovina’ nego ’napola’, ovakvo zna~ewe imaju i polubrat i polu-sestra.

2.6.5.2. Drugo zna~ewe logi~no je proizi{lo iz ~iwenice da se re~ polovina u sva-kodnevnom govoru ne upotrebqava uvek strogo matemati~ki, nego moè zna~iti jedan od dva (makar i nejednaka) dela: œve}u polovinu je uzeo za sebeŒ i sl. Takve sloènice se grade i u nema~kom sa Halb-, engleskom sa half-, u engleskom i u romanskim jezicima s latinskim semi- itd.

Op{te zna~ewe nepotpunosti grana se u vi{e raznih nijansi. Primeweno na qu-de, obi~no zna~i niì ili prelazni stepen one kvalifikacije koja je iskazana imeni-com: polubog, poluboànstvo, polusvetac (-svetiteq), polu~ov(j)ek, poludivqak, po-luseqak, poluvaro{anin, polugospodin, poluidiot ; up. i polumajmuni (nem. Halbaffen), red sisara primitivnijih od majmuna (latinski naziv je Prosimiae, s gr~kim prefik-som pro- ~ije je osnovno zna~ewe ’ (is)pred’). Polum(j)era je ’nedovoqno odlu~na, ne-dovoqno radikalna mera’. Prelazna stawa ozna~avaju polusan, poludr(ij)eme`, po-lusv(ij)est, poluistina, polula`; polusm(ij)eh je u RMS definisano ’jedva primetan smeh’, analogno tome i poluosm(ij)eh i poluosmejak (ovo drugo dato je samo ekavski); polu{apat je ’poluglasno govorewe’. Nijanse izme|u svetlosti i mraka ozna~avaju iz-razi polusv(j)etlost, polusjaj, polusumrak, polumrak, polutama, polutmina. Polu-provodnik u fizici je telo koje samo uz veliki otpor provodi struju. Poluton u sli-karstvu (za razliku od muzi~kog zna~ewa koje smo videli gore) zna~i ’preliv ili ni-jansa boja od svetlog tona prema tamnom’. U nazivima ode}e, polu- zna~i kra}u ili ni-ù verziju od uobi~ajene: polucilindar (= nem. Halbzylinder), polu{iwel, polu~arapa, polurolka. Zna~ewe nedovr{enosti imaju polufabrikat, poluproizvod, poluprera|e-vina, poluizra|evina.

U sportu, poluvelter je kategorija neposredno ispod veltera. Neologizmi polu-{ansa i poluprilika zna~e polovi~nu, ne mnogo realnu {ansu (za postizawe gola). Dve utakmice koje neposredno prethode finalu nazvane su polufinale (engl. semifi-

nals), a one pre polufinala po analogiji se zovu ~etvrtfinale (odakle polufinali-sta, -kiwa, ~etrvrtfinalista, -kiwa); za jo{ ranije krugove takmi~ewa postoje sa-mo sintagme osmina finala i {esnaestina finala.

68

Specifi~na zna~ewa, zasnovana na kalkovima, razvila su se u re~ima polusv(ij)et (od nem. Halbwelt, fr. demi-monde) ’dru{tvo sumwiva morala’, poluostrvo (nem. Halbin-

sel << lat. paeninsula), poluprofil ’izgled ~ega gledanog iskosa’, polupansion ’pansion koji podrazumeva samo jedan obrok dnevno’ itd.

Sa ~etvrt-, pored malo~as pomenutog ~etvrtfinale, nalazimo jo{ samo ~etvrt-godi{te ’~etvrt godine’. êtvrtgodi{wak ’~asopis koji izlazi ~etvrtgodi{we’ (u RMS preneto iz Prav. 1960, bez primera) nije sloènica nego izvedenica iz prideva ~etvrtgodi{wi.

2.6.5.3. Tip polu- + Io + sufiks (SST) Sloènosufiksalnih tvorbi sa polu- ima malo i nisu u {irokoj upotrebi: polu-

glasnik (fonetski termin, sinonim za jedno od zna~ewa re~i poluglas), poludinarac (pored re|eg poludinar), polukrilci (vrsta insekata sa zakr`qalim krilima), polu-krovnica ’ko~ija koja ima krov samo dopola’ i jo{ nekoliko sli~nih izraza.

2.7. Sloènice s glagolom u prvom delu 2.7.1. Tip G + I (imperativne sloènice) Prvi deo sloènice ozna~ili smo u formuli samo sa G (ne Go niti GoS) zbog toga

{to mu je status neizvestan (up. 1.3.1). Naj~e{}e se tuma~i kao imperativ drugog lica jednine, ali nije u svim primerima jednak tom obliku; ne moè se uvek izjedna~iti ni sa osnovom, bilo glagolskom, infinitivnom ili prezentskom. Zavr{ava se na -i, osim u nekoliko re~i nepotvr|enih u savremenom jeziku — kqujdrvo, ne~ujglas, zavr}kola, razvrzigra (Stevanovi} 19641:431) i nazivima igara koje navodi Kir{ova 1993:191 — navla~kapa, }u{kapa, {orkapa (samo posledwa je potvr|ena citatom u RMS), verovat-no i u vrskaput52.

@ivanovi}, Leskin, Beli}, a u na{e vreme Stevanovi}, dokazivali su da je prvi ~lan ovih sloènica imperativ, odnosno da je vokal -i- zapravo imperativni nasta-vak. Naro~ito ovaj posledwi autor op{irno je dokazivao (u gramatici i u radu Steva-novi} 1957) da sloènice vode poreklo iz narativnog imperativa, od koga se sa~uvao ne samo oblik nego i zna~ewe. Wegovu interpretaciju u potpunosti prihvataju Kir-{ova (nav. m.) i Vuki}evi} (1995: 161); Bari} 1980:29 ga citira ali se ne izja{wava. Babi} 1986, naprotiv, koji pomenuti Stevanovi}ev rad uop{te nema u spisku litera-ture,53 ne pomiwe termin œimperativne sloèniceŒ, pa ~ak ni mogu}nost takvog tu-

69

ma~ewa. Po wemu (str. 326) œkao glagolske osnove u prvom dijelu dolaze prezentske osnove glagola I. i III. — V. vrste, a glagoli I.6. imaju infinitivnu osnovu (ispi-, na-bi-, probi-, razbi-, pri{i-). Prezentske osnove dobijaju spojnik -i-. Ispred -i- k, g smjewuju se sa c, z u teci-, vuci-, strizi-, a g- ostaje u u`gi-.Œ

Vredi napomenuti da su u italijanskom, gde postoji isti takav tip sloènica (npr. tagliaborse = secikesa, cavatappi = vadi~ep i sl.), sve do danas ostala podeqena mi-{qewa o tome da li je prvi wihov ~lan imperativ ili nije (v. Raspor 1976:25–26). U srpskom jeziku, imperativnom tuma~ewu svakako treba dati prednost, s obzirom na morfonologiju pojedinih primera (vucibatina a ne *vu~e- ili *vu~ibatina i sl.) i na akcent (v. Stevanovi} 19641:431). Takvo tuma~ewe je daleko ekonomi~nije i s gle-di{ta sinhronijske analize. S wim, naime, otpada potreba da se me|u spojne vokale uvodi i54, da se daju razli~ite definicije za glagole razli~itih vrsta promene, a su-vi{ne su i napomene o sibilarizaciji.

S druge strane, i pristalice imperativne hipoteze ostale su du`ne obja{wewa za pojedine specifi~ne primere. Odsustvo vokala u re~ima tipa zavr}kola Stevanovi} (nav. m.) obja{wava ~iwenicom œda se imperativ na i ~esto izgovara okrwenŒ, ali ta-kvo obja{wewe teè bi se moglo primeniti na {orkapa (od {oraj kapu). P(j)evidrug se moè objasniti analogijom sa pla~idrug (tako Vuki}evi} 1995:165), ali izgleda da niko nije uo~io analognu nepravilnost u dobro znanoj re~i c(j)epidlaka. Najzad, i sloènice tipa razbibriga, ispi~utura, probisv(ij)et55 tretiraju se kao da su pot-puno pravilne (Vuki}evi}eva analizira razbi + briga, ispi + ~a{a, nabi + guzica i sli~no), a trebalo bi barem napomenuti da je u sloènici do{lo do saìmawa -ij (s dugim i) iz imperativa razbij, probij, ispij.

2.7.1.1. Imperativne sloènice se dele u dve nejednake grupe. Ve}ina wih ima prelazni glagol i imenicu kao objekt, a znatno mawi broj sastavqen je od neprelaznog glagola i imenice kao subjekta.

U prvoj grupi naj~e{}i su afektivni izrazi za qudska bi}a, uglavnom pejorativ-ni: s(j)ecikesa, gulikoà, derikoà, paliku}a, raspiku}a, svrzimantija (i jo{ neko-liko re|ih na svrzi-), ispi~utura, vucibatina, tuìbaba, pri{ipetqa, vrtirep, vrtiguz, mutivoda, mutika{a, mutimir, c(j)epidlaka, liìsahan (i liìlonac), le-zileb (znatno ~e{}e u izvedenom obliku lezilebovi}, koji za~udo nije zabeleèn u RMS: ijekavski oblik izgleda da nije posvedo~en), ~emu treba dodati i vulgarizam je-biv(j)etar. Stilski neutralnih oznaka za qudska bi}a gotovo da i nema, osim re~i pa-ziku}a. Po{to su se ovakvi izrazi bez sumwe ~esto upotrebqavali kao nadimci, neki

70

od wih o~uvani su kao prezimena: Gazivoda, Pletikosa, Mutika{a, Mlati{uma, Mu-~ibaba, Ubiparip itd.

Od malobrojnih re~i s neìvom referencijom svakako naj~e{}e su palidrvce (do-slovan prevod od nem. Zündhölzchen), vadi~ep, razbibriga, mamipara ’stvar koja mami ~oveka da je kupi’ i pamtiv(ij)ek (samo u izrazu od pamtiv‰ijŠeka). Kaìput (’kaì-prst’ ili ’putokaz’), o kome op{irno raspravqa Ramelmajer 1975:73, 74 zbog pretpo-stavke da je nastao prevo|ewem nema~kog Wegweiser, danas je zastareo. Razvigor, poet-ski naziv za prole}ni vetar (kod Skoka razvigorac), postao je od razviti i gora. To su ujedno i jedina dva primera za imperativnu sloènicu sa sufiksom (-ä odnosno -ac).

2.7.1.2. U dosada{wim raspravama o imperativnim sloènicama redovno su pomi-wane i re~i s elementom nadri- u zna~ewu ’la`ni, takozvani, tobo`wi’ (pre svega na-drilekar /-qekar: vidi ovde ÇÇ, 2.1.23). Wegov semanti~ki razvoj nije sasvim jasan. Skok (s. v. drijeti, Ç) kaè da je œdobiven od imperativnih sloènica kao nadriguz ’igra koja nadire = dere guz’Œ. Bari} 1980:17, me|utim, citira jedan rad Stjepana Iv-{i}a iz 1960, u kome je ovaj ugledni filolog tvrdio da je ispravno skovana samo slo-ènica nadrikwiga, u zna~ewu ’onaj koji je nadro, na~eo kwigu’ (œpoluobrazovan, ne-dou~en ~ovekŒ prema RMS), dok bi sve ostale re~i na nadri-, pa i nadrilije~nik, po Iv{i}u bile œnakaradneŒ. Kako god bilo, ~iwenica je da je nadri- danas potpuno ne-prozirno za jezi~ko ose}awe i da je izgubilo svaku vezu s glagolom nadr(ij)eti. Stoga se moramo sloìti s Bari}evom kada tvrdi da nadri- danas i nije deo sloènice nego prefiks, analogan pozajmqenima pseudo- i kvazi-. Teè je sloìti se kad ona pro{i-ruje istu tvrdwu i na nazovi- (daju}i primere nazovipjesnik, nazovigovornik, nazovi-junak, nazovistatistika i druge), pa ~ak i na laì- (kao u laìsvetac i sl.). Isti-na je da su i nadri- i nazovi- veoma produktivni ({to je tipi~no za pojedine prefik-se), dok su imperativne sloènice, po op{tem sudu svih istraìva~a, danas potpuno neproduktivne. Pa ipak, po{to je veza nazovi- s glagolom nazvati i danas jasna, re~i tipa nazoviprijateq moraju se svrstati me|u sloènice. O elementu laì- bi}e jo{ re~i niè.

2.7.1.3. Drugu grupu imperativnih sloènica, kako smo ve} rekli, ~ine one sa ime-nicom u ulozi subjekta. Beli} je smatrao (1949: 38) da su i od wih neke nastale na-knadnom promenom odnosa me|u ~lanovima sloènice, œna pr. visibaba (cvet) od pr-vobitnog visibabu (tj. ’ve{aj babu’)...Œ Stevanovi} (19641:429) odbacuje takvu pretpo-stavku: œvisibaba nije, kako su neki lingvisti tvrdili... postala od ve{aj babu, nego ba{ od visi baba... od imenice u slu`bi subjekta i wegova predikata.Œ

71

Ovakvih sloènica ima najvi{e me|u zoonimima: smrdibuba, smrdivrana (vrsta ptice), striìbube pored morfolo{ki pravilnijeg strizibube, sko~ibube, sko~i-mi{, letipas (vrsta slepog mi{a). Na qudska bi}a odnose se letipas u drugom zna~e-wu ’vetropir’, tr~ilaà (po Stevanovi}evom obja{wewu œlaòv koji tr~i (tj. ùri da bi {to vi{e laì proneo)Œ, sko~id(j)evojka (devojka koja odbegne momku radi udaje: poznato pre svega kao naslov Qubi{ine pripovetke), poetsko pla~idrug ’drug u àlo-sti’ i analo{ki skovano p(j)evidrug ’onaj koji s nekim zajedno peva’. U ovom posled-wem primeru, kao i u striìbube/strizibube, glagol je prelazan, ali neprelazno upotrebqen, po{to mu imenica u drugom delu nije objekt nego subjekt. Isti je slu~aj i s elementom laì- u zna~ewu ’tobo`wi’: RMS, pod odrednicom laì-, upore|uje ga sa pseudo- i navodi primere laìdoktor, laìzaru~nik, laìcar, a ima i odred-nice laìpaukovi ili laìpauci ’red paukolikih ~lankonoàca’ i laìtorba, ’veliki la`qivac’, ~ija motivacija nije jasna. U narodnom govoru postoji i ska~i-klis kao naziv za jednu vrstu igre klisa (usmeno saop{tewe dr Miroslava Nikoli}a).

Beli} (nav. m.) pomiwe me|u imperativnim sloènicama i imena Budimir, Veli-mir, Stanimir, ali ona bi to bila samo u istorijskoj perspektivi. Danas se ve}ina ovakvih imena mora smatrati nemotivisanim, utoliko pre {to je i zna~ewe osnova druk~ije od dana{weg (velim u zna~ewu ’zapovedam’, -mir po Skoku ne od mir, ni u zna~ewu ’mir’ niti ’svet’, nego od indoevropskog *me-ros ’velik, slavan’ itd.: sli~no i Vajan 1974:775).

2.7.2. Neimperativne sloènice tipa G + I Sloènice s glagolskim prvim delom druk~ijeg oblika, koji ni u kom slu~aju nije

mogao postati iz imperativa, samom svojom malobrojno{}u pokazuju da su anomalne. Grebedjed kao naziv za vrstu ptice (samo u ijekavskom obliku) zabeleèno je u RMS s jednim jedinim primerom iz tekstova Stjepana Kraw~evi}a (prevodilac s ruskog). Ne-znabog je retka varijanta od neznaboàc (v. niè, 2.7.4). Znatièqa je sraslica s in-finitivom na prvom mestu, kao i u pridevu znatièqan. Neologizam lo`-uqe sko-van je u jeziku tehni~ara, mimo svih pravila, zbog ~ega je prilikom svoje prve pojave (negde posle 1950) nai{ao na razumqive osude normativnih jezikoslovaca. Verovatno je nastao prevo|ewem nema~kog Heizöl, kao {to pretpostavqa Ramelmajer (1975:74), ali se nipo{to ne moè tuma~iti kao sloènica sa skra}enim imperativom tipa zavr}ko-la. Imperativne sloènice, naime, ne samo {to su potpuno neproduktivne u na{e do-ba, nego ni u vreme dok su jo{ stvarane nisu sluìle za ozna~avawe tehni~kih izuma, s jedinim izuzetkom vadi~epa i palidrvca. (U tome je upadqiva razlika u odnosu na

72

italijanski i francuski, gde se stotine sprava i ure|aja i danas redovno kr{tavaju sloènicama ove vrste.) Uz to, odnos elemenata ne odgovara onom u imperativnim sloènicama, po{to uqe nije ni objekt ni subjekt glagola loìti.

Tako|e s glagolskom osnovom bez spojnog vokala, mada znatno starije od lo`-uqa, jeste nalivpero. Mogli bismo ga tuma~iti kao dvoimeni~ku sloènicu (up. izliv, od-liv, priliv), ali imenica naliv nije nigde potvr|ena u re~nicima, a definicija je mogu}na samo s glagolom (’pero u koje se pre pisawa naliva mastilo’, prema RMS). Mogu}e je da je nastalo kao œslobodni kalkŒ (pribli`na prevedenica) od nema~kog Füllfeder.

2.7.3. Tip GoS + I Sa spojnim vokalom -o- formirane su kupoprodaja i primopredaja. S obzirom na

~iwenicu da u wima prvi ~lan ne modifikuje drugi, nego su kopulativne (kupovina i prodaja, primawe i predavawe), mo`da bi bilo opravdanije prikazati ih kao SST od dva glagola, ali onda bi to bile jedine dve sloènice takvog sastava. [i{obrk ’~ovek koji podseca brkove’ uneto je u RMS iz Vukovog Rje~nika, bez primera. Vezoglava ’ma-rama za glavu, poveza~a’ i vijoglava ’vrsta ptice’, s varijantama vezoglavka odnosno vijoglavka, mogle bi tako|e biti SST; ova druga ponajpre }e biti izvedenica od znat-no obi~nijeg prideva vijoglav, utoliko pre {to zna~i i ’vijoglava ènska osoba’.

2.7.4. Tip GoS + Io + sufiks (SST) I ovde se katkad javqa vokal i na kraju prvog dela, kao u razvigorac (= razvigor),

vrtirepac (= vrtirep), vrtiv(j)erac ’onaj koji je prevrtqive vere, verolomac, prevr-tqivac’. S negiranim oblikom prezenta su neznaboàc i neznabo{tvo. Ina~e je ~e-{}i spojni vokal -o-, kao u vrtoglavica, vijogor (jo{ jedan sinonim za razvigor), vijo-vratka (vrsta korwa~e), klimoglav ’pozdrav poklonom glave’, klimoglavac (onaj koji klima glavom, tj. koji sve odobrava); tako|e u zastarelom grizodu{je ’grià savesti’. Za praskozorje, Ramelmajer 1975:65 se pita da li mu je prvi deo œsubstantivisch (zu prasak)

oder verbal (zu praskati)Œ. Na glagolsko poreklo ukazivala bi definicija u RMS, œvreme pred izlazak sunca, kad zora praska, pucaŒ; Skok (s. v. praskati) tako|e kaè œsloènica praskozorje ’osvit’, obrazovano prema sintagmi zora puca, tj. praskaŒ. S druge strane, RMS pod odrednicom prasak daje izraz prasak zore ’praskozorje’, s jed-

73

nim primerom iz Qubi{e (up. i izraz u cik zore). To zna~i da je barem jednako vero-vatno i tuma~ewe ove sloènice kao dvoimeni~ke.

2.8. Sloènice s prilogom u prvom delu 2.8.1. Tip prilog + I Zbog obli~ke jednakosti priloga sa sredwim rodom prideva, ovaj tip je te{ko raz-

likovati od pridevsko-imeni~kih sloènica. Gotovo svi primeri su neizvesne pri-padnosti: ravnoteà (ako nije u pitawu pridev ravan), zlo~in (ako zlo ne smatramo imenicom), zloupotreba (koja }e najpre biti postverbal od zloupotr‰ijŠebiti), viso-kopreosve{tenstvo (gde visoko moè biti i pridev, ali kao izraz po{tovawa ~e{}e je prilog, kao u pridevima visokopo{tovani, visokoro|eni i sl.). Prvi deo je nesum-wivo prilog u tankopreqa ’preqa koja tanko, fino prede’, kao i u hitropreqa ’ona koja hitro prede’ i zlopreqa ’zla, r|ava preqa’ ili figurativno ’ona koja sluti, predvi|a zlo’. Za Zdravomarija (oblik zdravo je u RMS definisan kao prilog œu uz-vi~noj slu`biŒ) vidi niè, 2.9. Dalekovod i duborez nisu nesufiksalne sloènice, jer po zna~ewu ne odgovaraju imenicama vod i rez, nego poti~u od glagola voditi od-nosno rezati (up. 2.3.9.1).

2.8.2. Tip prilog + Io + sufiks (SST) Nesumwivo s prilogom sloèni su mnogoboàc, mnogoènac, mnogobo{tvo,

mnogoènstvo, vi{eènstvo, xabahlebovi} (-hqebovi}) (tako u RMS, ali je znatno ~e{}i oblik xabalebar, odakle i glagol xabalebariti), kao i zoolo{ki termin mno-go~ekiwari (izvedeno od mnogo ~ekiwa, a ne od imenice ~ekiwar). Nekoliko drugih re~i na malo-, mnogo- i vi{e-, kao maloumnik, maloletnik (-qetnik), mnogougaonik, mnogoglasje, mnogozvu~je, vi{eglasje, vi{estrana~je (tako|e vi{estrana{tvo), vi{e-spratnica samo su prividno imeni~ke sloènice, jer su izvedene od prideva (malou-man itd.). Spojni vokal vidqivo nedostaje u xabalebar (-hlebovi}, -hqebovi}), dok je u ostalim primerima neutralizovan, po{to se prilozi ionako zavr{avaju na -o ili na -e.

2.8.3. Tip prilog + Go + sufiks (SST) Razlikovawe priloga od prideva i ovde moè zadavati te{ko}e, mada uz glagol pre

o~ekujemo prilog nego pridev. Pomiwu}i sloènice œbrzorek, dragokup, sladokusac i

74

sli~neŒ, Stevanovi} (19641:426) kaè da su œsastavqene... od op{teg glagolskog dela, kao upravnog, i priloga za na~in, kao wegove na~inske odredbeŒ, izraàvaju}i ~u|ewe {to je Stojan Novakovi}, u svojoj gramatici iz 1902, œmogao misliti da tu imamo pri-dev i imenicuŒ. Primeri koje zatim navodi, me|utim, nisu mnogo ubedqivi (uglav-nom retke i zastarele re~i kao brzorast, zlokop, natrakho|a) niti su mu tuma~ewa uvek pouzdana: tako brzoplet defini{e kao da je imenica (œprvo plot koji je brzo pleten, potom i ~ovek koji brzo i svakojako radiŒ), dragokup obja{wava œonaj koji se drago (rado) kupujeŒ, dok po RMS i po Skoku ta imenica zna~i œonaj koji je skupo pla}enŒ.

S nultim sufiksom sloèni su pravopis (prevod od nem. Rechtschreibung odnosno od grecizma ortografija), brzopis (’na~in brzog pisawa’ ili ’stenografija’), krasno-pis, krivopis ’iskrivqeno, r|avo pisawe’, zastarelo pravor(ij)ek ’presuda’ (prevod sredwov. latinskog veredictum), dalekovod, dalekozor, duborez (sa skra}enom osnovom priloga duboko, up. dubodolina, 2.4.4), strmogled ’àlosna vrba’, dobrobit, zloguk (imenica), mo`da i zlogovor (’ogovarawe’ ili ’onaj koji govori zlo’), ukoliko zlo ne smatramo imenicom.

Sa sufiksom -ac su ranoranilac, duborezac, krasnopisac, krivolovac, kasnolega-lac, staros(j)ed(j)elac (ukoliko staro- ne izvodimo iz prideva), sladokusac (ako pri-hvatimo Stevanovi}evo tuma~ewe œonaj koji slatko kusa (jede)Œ: treba ipak primetiti da osnova slad-, sa sa~uvanim zvu~nim d, upu}uje pre na pridev sladak nego na prilog slatko, pa nije toliko ~udno {to je Stojan Novakovi} tuma~io prvi deo kao pridev), novoselac (kad je upotrebqeno umesto *novosedelac, tj. ’novonaseqenik’: vidi RMS, a za klasifikaciju formanta novo- vidi me|u pridevskim sloènicama, 3.6.4.1). RMS beleì i docnolegalac, od priloga docno ozna~enog kao œpokr.‰ajinskiŠŒ. Eventualno bi tu moglo spadati i domorodac, ako ga motivi{emo sa œdoma (se) roditiŒ; ali upo-treba spojnog vokala -o- verovatnija je s imenicom dom nego s prilogom.

Sa sufiksom -nik: krivokletnik, krivosudnik, pa najverovatnije i krivov(j)ernik (ako ga izvodimo iz œkrivo verovatiŒ, a ne iz spoja s imenicom v‰jŠernik), istomi-{qenik (odakle u novije vreme i neistomi{qenik i po analogiji raznomi{qenik: v. 1.2.4), glasnogovornik (’zvu~nik’, prevodom nema~kog Lautsprecher ili engleskog loud-

speaker; tako|e ’predstavnik u javnosti, portparol’, danas pre svega u Hrvatskoj). Sa ostalim sufiksima: krivokletstvo, krivotvorstvo, dobro~instvo i zlo~in-

stvo (ako dobro- i zlo- nisu imenice); krivotvorina, novotvorina; mrkogle|a, zlopo-

75

gle|a, skorote~a (od skoro ’brzo’ i te}i ’tr~ati’, v. Skok s. v. skor i te}i); dobrodo-{lica, novodo{lica; pravosu|e; novoro|en~e; brzometka; vi{erotkiwa.

2.9. Posebni tipovi imeni~kih sloènica. — Izvan svih dosad opisanih kate-gorija stoji nekoliko sloènica sasvim specifi~nog sastava. Mogli bismo ih mo`da nazvati œfrasti~kimŒ u tom smislu {to su nastale spajawem uzastopnih re~i u sin-tagmatskom nizu. Tu spadaju o~igledne sraslice, zabeleène u Vukovom Rje~niku, na koje je posebno ukazivao i Mareti} (1899: 364), kao krstikumedete, pustibabakowu-krv (imena biqaka), vrstelezi ({aqivo ime izmi{qenog praznika, od vrz’ te lezi), zatim dvabratakrv (u RMS kao naziv za biqku ili za vrstu korala), pusti-krv-krvavi-ce (RMS ga prenosi iz re~nika Risti}a i Kangrge, kao naziv biqke, sa oznakom œ`Œ: ali moè li se uop{te sa sigurno{}u govoriti o rodu ovakve sloènice?). Mawu iz-vesnost leksikografi su pokazali za rekla-kazala, koje je dato kao posebna odrednica, ali bez oznake roda, samo s napomenom œv. uz re}i (izr.)Œ. Me|u sloènim izrazima uz odrednicu re}i dato je œrekla-kazala nepouzdano obave{tewe, brbqawe, preklapaweŒ, dakle s imeni~kom definicijom; rod nije ozna~en, ali se moè pretpostaviti da je sredwi (npr. Ispostavilo se to kao obi~no rekla-kazala). S veznikom i sastavqeni su danino} (ime cveta) i sloèno-sufiksalna tvorenica soihlebnik (-hqebnik) ’onaj koji je s kim jeo so i hqeb, prijateq, drug’. Treba napomenuti da ovamo spadaju i tako obi~ne re~i kao {to su sraslice O~ena{ (od prvih dveju re~i molitve), Zdravomari-jo (tako|e) i sufiksalne tvorenice okovratnik i krajputa{ (naizgled veoma sli~ne prefiksalno-sufiksalnima tipa uz-glav-qe, ali ipak sloènice, budu}i da oko i kraj nisu prefiksi ve} predlozi).

2.9.1. Slivenice. — Na ovaj potpuno nov strukturni obrazac, zasnovan na me{a-wu ili ukr{tawu osnova pre nego na wihovom spajawu, dosad je ukazao jedino Bugar-ski 2001. Wegov predloèni termin slivenice svakako je pogodniji nego blende, koji on tako|e upotrebqava (prema engleskom blends; ista pojava se u engleskom ina~e na-ziva i portmanteau words, kovanicom koju je uveo u upotrebu Luis Kerol). Bugarski je zabeleìo blizu stotinu primera srpskih slivenica, ali su skoro sve iz posledwih desetak godina. On isti~e da su dve wihove osnovne odlike œ{aqivi, kalamburski karakterŒ i œprisustvo u jeziku medija, naro~ito reklameŒ. Kao prvi podsticaj sva-kako su posluìle engleske re~i tipa smog (od smoke + fog) ili motel (od motor + hotel), ali se danas slivenice uglavnom grade nezavisno od stranih uzora.

Bugarski razlikuje {est tvorbenih tipova, prema tome da li je skra}ena prva re~, druga re~, da li je uzet po deo od svake, da li je jedna umetnuta u drugu i tako daqe.

76

Podela se, me|utim, ne da dosledno sprovesti, jer je za ve}inu slivenica karakteri-sti~no upravo preklapawe: dve re~i su slivene u jednu zato {to im je jedan segment zajedni~ki (to je osobina koja i ina~e sluì kao podsticaj za ve}inu igara re~i). Tako je {aqiva tvorenica klinceze (œklinci i klincezeŒ) zasnovana na fonemskom sledu -inc-, koji se javqa kako u klinci tako i u princeze. Jednaku ulogu ima segment -nin- u kninxa (<< Knin + ninxa), -ol- u {kolimpijada (<< {kola + olimpijada), -in- u Nin-ternet (<< Nin + Internet) i sli~no. Sloènija, diskontinuirana preklapawa na-lazimo u primerima kao arhitortura (’mu~na arhitektura’, od arhitektura + tor-tura), bliznismen (biznismen koji je blizak reìmu), Ni{vil (<< Ni{ + Ne{vil), hloror (<< hlor + horor: o posledicama osloba|awa hlora iz cisterne u naseqenom mestu) i tako daqe. Kao dva posebna tipa Bugarski izdvaja umetawe jedne re~i u drugu, gde je neophodno isticawe verzalom da bi se umetnuta re~ mogla prepoznati, npr. pri-JATan let (u reklami za JAT), post FESTum (komentari posle FEST-a), i srpsko-en-gleske igre re~i, uglavnom ~isto grafi~ke, kao Jazzbina ili Vukowar.

Kao {to se vidi iz navedenih primera, ve}ina ovih re~i su efemerne novinarske kovanice, ali je mogu}no da }e neke od wih ostati u upotrebi, kao demokratura (<< demokratija + diktatura), {kozori{te (<< {kola + pozori{te), lutkomendija (na-ziv TV emisije), {ahorizmi ({ahovski aforizmi), ve} pomenuto klinceza, kninxa i jo{ pokoja.

3. SLO@ENI PRIDEVI I u klasifikaciji sloènih prideva drà}emo se istog redosleda vrsta re~i, tra-

dicionalnog u gramatikama (imenica, pridev, zamenica, broj itd.), kao {to smo to u~inili za sloène imenice i kao {to }emo u~initi i za ostale sloènice. Otuda ne po~iwemo od sloènica s pridevom u drugom delu, iako je wihova struktura prostija, nego od dvoimeni~kih, koje nu`no moraju imati pridevski sufiks.

3.1. Sloènice sa imenicom na prvom mestu 3.1.1. Tip IoS + Io + sufiks (SST) Dvoimeni~ke sloènice u pridevskoj funkciji nisu naro~ito brojne. Samo je jedan tip

izrazito produktivan: one koje u drugom delu imaju -lik, sa zna~ewem ’po izgledu sli~an’ (onome {to ozna~ava prvi deo). RMS beleì ~ov(j)ekolik, bogo-, àbo-, glisto-, zmijo-, zmajo-, kozo-, pseto-, ribo-, majmuno-, zatim cv(j)etolik, listo-, zv(j)ezdo-, jajo-, srco-, zvonolik i jo{ nekoliko re|ih oblika; za {arolik v. niè, 3.2.1.2.

77

Ostale, znatno re|e sloènice s nultim sufiksom uglavnom imaju u drugom delu osnovu koja zna~i neki deo tela: zmijokos, svilokos, kozonog ’koji ima noge kao koza’, kozorog ’koji ima kozje rogove’, vilorog ’koji ima rogove kao vile’, volook ’koji ima velike, volovske o~i’, bu}oglav (gde prvi deo moè biti od bu} ’~uperak’ ili od bu}a ’tikva’), verovatno i bando-glav, re~ nejasnog porekla56, svilorep, svilorun, sabqozub57 itd. Za prideve tipa srebroglav, srebrolist v. 3.2.1.2.

Sa sufiksom -an/-ni, pored koordinativne sloènice danono}ni, imamo nekoliko odred-benih ili rekcijskih: gromoglasan, brakorazvodni, pravosudni (ukoliko ga ne izvodimo od priloga s glagolom, pravo suditi), srebroglasan ’koji ima glas poput srebra’. Tu moèmo uvrstiti i prideve sredozemni (sa skra}enom osnovom drugog dela), sredov(j)e~an, kao i ret-ko sredocv(j)etni ’koji se nalazi u sredini cveta’, sredoposni ’koji se odnosi na sredinu sedmonedeqnog posta pred Uskrs’, sredoletni (-qetni) ’koji se odnosi na sredinu leta’, sredozimni — bilo da ih izvodimo iz sr(ij)eda u starijem zna~ewu ’sredina’ ili iz uè osnove imenice sredina (eventualno i sredi{te).

Na sufiks -ski/-~ki nalazimo tek pokoji primer motivisan vlastitim imenima, kao }iri-lometodski ili }irilometodij(ev)ski (nepotvr|eno u re~nicima), sli~no i francjozefovski, marijaterezijanski, donkihotski (ali wih bismo pre smatrali izvedenicama iz dvo~lanih imena Franc Jozef, Marija Terezija odnosno Don Kihot: to pogotovu vaì za donùanski ili {arplaninski). Nije dvoimeni~ka sloènica indoevropski, jer ne dolazi od Indija i Evropa, nego ili od prideva indijski i evropski (s prvim delom skra}enim kao u latinoame-ri~ki, rimokatoli~ki i sl.: vidi 3.2.2.5), ili je izvedenica od sloène imenice Indoevro-pqani. Bez spojnog vokala je radikal-socijalisti~ki ’koji se odnosi na radikale i na socija-liste’, prema definiciji u RMS58, mada nije iskqu~ena ni dvopridevska interpretacija (od radikalan i socijalisti~ki).

3.1.2. Tip IoS + P Imeni~ka osnova u prvom delu, ispred prideva u drugom, obrazuje prvenstveno rekcijske

sloènice tipa v(j)erodostojan (<< dostojan vere), krvoèdan (<< èdan krvi), bogougodan, bogomrzak, bogoprotivan, bogosli~an, bogobojazan itd. Umesto spojnoga -o- u nekim sraslica-ma se javqa vokal iz nastavka genitiva ili dativa, kao u hvalevr(ij)edan59, svrsishodan, c(j)elishodan (rusizam, po Skoku), zlurad. Sintakti~ki odnos me|u delovima, me|utim, ne moè se uvek svesti na sam pade`, jer ~esto imamo i zna~ewe ’kao’ (ono {to zna~i ime-nica), npr. vodoravan (<< ravan kao voda), perolak, srebrosjajan ’koji se sija kao srebro’, gromoglasan (ukoliko drugi deo ne izvodimo iz imenice glas). Nalazimo i druge, te{ko odredive odnose, kao u vatrostalan (up. nem. feuerfest, engl. fireproof), vodootporan (up. nem. wasserdicht, engl. watertight), v(j)ekov(j)e~an i v(j)ekov(j)e~it (verovatno uz naslawa-we na frazeologizam iz crkvenog re~nika na vjeki vjekov = na veke vekova, up. lat. ad sae-

78

cula saeculorum), ~esto i bez spojnog vokala kao u zimzelen (verovatnije od priloga zimi nego od imenice), {alozbiqan ’{aqiv i ozbiqan u isto vreme’, zmajogweni (prema RMS œsamo u izrazu: Zmajogweni Vuk ime despota Vuka Brankovi}aŒ).

Posebno je zamr{en slu~aj pravnih termina pravosnaàn, pravovaqan, pravomo}an, za ko-je Markovi} 1951 zakqu~uje da su nastali prevo|ewem nema~kog rechtskräftig odnosno rechtsgültig, ali da se mogu tuma~iti dvojako: na osnovu imenice pravo (usled ~ega se javila i varijanta pravnosnaàn) ili na osnovu prideva pravi (u kom slu~aju bi tuma~ewe bilo ne ’koji ima snagu prava, zakona’ nego ’koji ima pravu, punu snagu’). Izme|u tih dveju mogu}nosti Markovi} se ne izja{wava, prepu{taju}i odluku pravnicima.

Od sintagme Boka kotorska stvoren je pridev bokokotorski. S obzirom na retkost redo-sleda imenica + pridev u toponimima i ina~e, lako je mogu}e da je ovo jedini primer te vrste me|u kteticima i me|u pridevima na -ski.

3.1.3. Tip IoS + Go + sufiks (SST) 3.1.3.1. Sloènice sa sufiksom -an/-ni

Me|u sufiksima koji sluè za gra|ewe imeni~ko-glagolskih sloènica svakako je naj-plodniji -an odnosno -ni, a me|u glagolima ~ija mu osnova prethodi naj~e{}i je glagol nosi-ti. Pored niza prideva koji ozna~avaju prisustvo ruda, minerala i drugih prirodnih bogat-stava (rudonosan, zlato-, srebro-, bakro-, vodo-, ìto-, nafto-, ugqo-, medonosan itd.), ima-mo i one s doslovnim zna~ewem ’koji nosi’ (to su prete`no kwi{ke ili poetske re~i, kao {titonosan, kopqonosan, skiptronosan, krstonosni60, ~ak i brodonosan ‰œbrodonosne vodeŒŠ), odnosno ’koji donosi’ (ki{onosan, gradonosan, tu~onosan kao atributi za oblake, bo-donosan, uneto u RMS kao kovanica nekog sportskog novinara u zna~ewu ’koji donosi bodove’). Najkarakteristi~niji i naj~e{}i u upotrebi ipak su pridevi apstraktnog zna~ewa: spasono-san, sudbonosan, pob(j)edonosan (odakle, posledwih godina, po analogiji, i pogre{no bezb(j)edonosan umesto bezb(j)ednostan), smrtonosan, ìvotonosan, bogonosan, mironosan i sl.

Veoma je produktivan i glagol tvoriti: d(j)elotvoran, dràvo-, ustavo-, miro-, plodo-, zakono-, krvotvoran (u medicini), slogotvoran (u lingvistici), dobrotvoran (gde je, s obzi-rom na zna~ewe glagola, logi~nije tuma~iti dobro kao imenicu nego kao prilog) itd.

Sloènice na -bolan mogle bi se motivisati i pridevom, ali smo se ipak opredelili za glagol boleti/boqeti ili bolovati, budu}i da ve}ina wih imaju i varijantu na -boqan i da su u korelaciji s imenicama tipa glavoboqa (v. 2.3.9.3). Takvi su umobolan, grudobolan, glavo-bolan (-qan), vratobolan (-qan), grlobolan, zubobolan (-qan), krstobolan (-qan), srdobolan.

79

Sa ostalim glagolima: v(j)eroloman, vratoloman, brakoloman, goroloman ’koji prolama gore; snaàn (o glasu)’, neboloman ’koji se prolama do neba, veoma bu~an’ ili ’koji dopire do neba’, ledoloman (RMS daje primer œledolomni aparatŒ); ìvotodavan, sav(j)etodavan, zako-nodavan; vlastohlepan, ~astohlepan, slavohlepan; vinorodan, ìtorodan, listorodan, uz mawe uobi~ajene bogorodan i domorodan; zimomoran ’zimqiv’, grozomoran, du{omoran (po RMS œneol. koji mori du{u: ‹ misaoŒ), ~emu moèmo dodati i qubomoran (o tuma~ewu osnove qub- vidi qubomora, 2.3.9.4); vodom(j)eran (s primerom œvodomerno stakloŒ u RMS), zako-nom(j)eran (rusizam), planom(j)eran (isto), po obliku i licem(j)eran (ako ga ne smatramo izve-denicom od licem(j)er, v. 2.2); d(j)elovodni, perovodni, rukovodni (pored obi~nijeg rukovode-}i); v(j)etrometan, vragometan ’vra{ki, |avolski’; vodoplovan (u RMS kao sinonim za vodo-plavan, ’izloèn poplavi’, ali je verovatno ~e{}e u zna~ewu ’plovan’: up. brodoplovan ’po kome mogu da plove brodovi’); listopadan (o drve}u), snegopadan/swegopadan (’snegovit, sne-àn’ ili ’zavejan snegom’); drvoto~an, crvoto~an; basnoslovan, jezikoslovan (ne i rodoslo-van, {to je izvedenica od rodoslov); b(j)esomu~an (œprema sintagmi koga bijes (= vrag) mu~iŒ, obja{wava Skok, s. v. bijes); bogohulan, zloslutan, dobrohotan, krvolo~an, mukotrpan, rato-boran (ne i rogoboran, {to je izvedenica od glagola rogoboriti, up. Skok s. v. rog), vatroga-sni, vodod(ij)elni itd.

S drugim spojnim vokalima jesu o~igledan, o~evidan, du{ebriàn (i du{obriàn); bez spojnog vokala je danguban (koji moè biti i izvedenica od danguba).

Ovom spisku mogli bi se pridodati i rukopisni, ribolovan i gradobitan, ali je opravda-nije smatrati ih izvedenicama od imenica rukopis, ribolov odnosno gradobit ’grad’. I sla-vodobitan bi se najlak{e dalo protuma~iti kao izvedenica iz slavodobit, mada je ta imeni-ca znatno re|a u upotrebi nego pridev (i prilog slavodobitno). U protivnom, morali bismo zakqu~iti da za sloènicu nije posluìla glagolska osnova, nego ceo infinitiv dobiti. Up. i {aqivi pseudoarhaizam gromopucatelan (-qan), ~iji drugi deo oblikom ukazuje na (nepo-tvr|eno) pucateq, ali se po smislu vezuje za glagol pucati (= koji puca kao grom).

3.1.3.2. Sloènice sa ostalim sufiksima Sa sufiksom -iv (-qiv) imamo pre svega veliki broj sloènica s glagolom qubiti: miro-

qubiv, slavo-, slobodo-, trudo-, pravdo-, istino-, vlasto-, ~asto-, koristo-, rodo-, domo-, go-sto-, srebro-, ~ov(j)eko-, bogo-, hristoqubiv itd., zatim gostoprimqiv, zimogri`qiv, zimo-gro`qiv (pored zimogroziv i zimogrozan), miroto~iv i retko zlopamt(q)iv. Dok u ovim pri-merima prvi deo predstavqa objekat glagola (miroqubiv — koji qubi ‰voliŠ mir, gostopri-mqiv — koji prima goste i sl.), to ne vaì za sloènicu qubopitqiv. Prema dana{wem jezi~-kom ose}awu ona bi se morala tuma~iti kao dvoglagolska, ’koji voli da pita’ (up. sinonime znatièqan i radoznao). U svakom slu~aju, na sinhronijskoj analizi ne vredi previ{e insi-stirati, jer je qubopitqiv do{lo iz ruskog, gde imamo läbopáØnáè (na{e qubopitan) ali i

80

samo øáØliváè sa istim zna~ewem; slovenski glagol pytatâ, prema Skoku, imao je prvobitno zna~ewe ’doznati, prona}i’.

S nultim sufiksom jedini obi~niji primeri su zloguk i zlorek, pored retkih zlonaklon, zloslut (= zloslutan) i dobro~in ’dobrotvoran’. Za sve wih dolazi u obzir i alternativno tu-ma~ewe elementa zlo- odnosno dobro- kao priloga, {to pogotovu vaì za zlohran ’koji slabo jede’.

S participskim oblicima glagola sastavqeni su drvos(j)ekli ’koji se~e drvo’, srceparaju-}i, slu`bovode}i (’koji vodi administraciju u vojnoj jedinici’: dva primera u RMS), i sa in-strumentalnom vredno{}u prvog dela zlatotkan, bogodan (jo{ ~e{}e kao sraslica, bogom-dan). Me|u imeni~ko-glagolske sloènice mogli bismo svrstati i bratoubila~ki, formalno izvedeno od neuobi~ajenog bratoubilac, ali po smislu vezano za sintagmu ubi(ja)ti brata (kao i bratoubica, bratoubistvo).

3.2. Sloènice s pridevom u prvom delu 3.2.1. Tip PoS + Io + sufiks Z (SST) Ovo je bez sumwe najproduktivnija vrsta pridevskih sloènica, zasnovana na sintagmi

pridev + imenica. Zna~ewe sloènice gotovo je uvek jasno motivisano, po obrascu œkoji ima P + IŒ (npr. o{trouman = koji ima o{tar um) ili œkoji se odnosi na P + IŒ (lakoatletski = koji se odnosi na laku atletiku). Izuzetak su samo malobrojne sloènice u kojima pridev ima neko starije zna~ewe, npr. dragoc(j)en (drag = skup), ili gde je cela sloènica stekla prenese-no zna~ewe, npr. hladnokrvan.

3.2.1.1. S nultim sufiksom obrazuju se sloèni pridevi od velikog broja imeni~kih osno-va. Te osnove su jednoslo`ne, uz nekoliko izuzetaka kao {to su raznoimen, visokostepen, pra-vovremen (i druge na -vremen), gde je bez sumwe pomogla podudarnost zavr{nog segmenta osnove sa sufiksom -en. Dve verovatno najzastupqenije osnove su -ok, od oko (crnook, plavo-, sivo-, milo-, o{tro-, bistro-, koso-, krupno-, veliko-, brzo-, ìvo-, lepook/qepook itd.), i -lik (ipak mawe brojna nego u spojevima s imenicom tipa ~ov(j)ekolik, 3.1.1: mladolik, milo-, ra-zno-, bledo- ‰bqedo-Š, rumeno-, crveno-, b(j)elo-, mrtvo-, vedrolik itd.)

Prema zna~ewu prvog i drugog dela ove sloènice je klasifikovao Raki} 1998. Wegov fond primera, ra|en prema dvojezi~nom re~niku Deanovi}a i Jerneja, nije sasvim pouzdan, jer nedostaju neke od najobi~nijih sloènica ovog tipa (npr. praznoglav, uskogrud, kosook, kratkodlak, kratkovid, pravougli, blagovremen i dr.). Ipak wegove zakqu~ke moèmo pri-hvatiti u op{tim crtama. Prema zna~ewu prve sastavnice Raki} je sve sloènice podelio na pet grupa: ~ak 86 odsto wih pripada grupi A, gde œprva komponenta ozna~ava bojuŒ, i grupi B, gde œprva komponenta ozna~ava fizi~ko svojstvoŒ. Grupa C (œprva komponenta ozna~ava neku relacijuŒ) sadrì samo 10 primera (tipa istoimen, raznostran). Grupa D (œprva komponen-ta ozna~ava apstraktno svojstvoŒ) gotovo da se moè zanemariti, jer obuhvata samo sedam ne

81

mnogo uobi~ajenih sloènica (tipa dugovjek, zlo}ud) koje se ne razlikuju mnogo od grupe B odnosno C. Posledwa grupa (œprva komponenta ozna~ava kvantitativno svojstvoŒ) sadrì je-dan jedini primer, malovjek. [to se ti~e druge komponente sloènice, Raki}eve tabele po-kazuju da ona gotovo uvek ozna~ava deo tela (qudskog ili ìvotiwskog), retko deo biqke (kao u krupnozrn, dugolist), a samo izuzetno delove predmeta (npr. tupougli) ili druge pojmove (npr. istoimen).

Me|u pridevima za boju navedimo primere b(j)elokos, -brad, -glav, -ruk, -grli, -zub, -rep itd., s prenesenim zna~ewem b(j)elodan ’jasan kao dan, o~igledan’ (odakle ob‰jŠelodaniti); cr-noglav, -brad, -kos, -ok, -put, -nog, crnokqun itd.; crvenoko`, crvenokos, crvenorep itd.; pla-vokos, plavook, plavobrad itd.; ùtoglav, ùtobrad, ùtonog, ùtolik itd. i uglavnom s prenesenim zna~ewem ùtokqun (odakle ùtokqunac); sme|oglav, sme|okos itd.; sivoglav, sivook itd.; modronog, modrook, modrorep itd.; mrkobrad, mrkovlas, mrkoput itd.; ri|okos, ri|obrad, ri|oglav itd. Moèmo im dodati i s(j)edokos, s(j)edobrad, s(j)edoglav itd.; tamno-kos, tamnook, tamnoput itd.; sv(j)etlook, sv(j)etlokos itd.; sjajnook itd. Vidi i primere u Stanoj~i} 1984:728.

Sa ostalim ~estim pridevima gra|eni su dugobrad, -kos, -nos, -uh, -rep, -nog, -dlak, -vrat, -kqun, -rog, dugov(j)ek (pored ~e{}eg dugov(j)e~an), dugovremen itd.; kratkonog, -ruk, -dlak, -kqun, -rep, kratkovid (pored kratkovidan: osnova drugog dela mogla bi biti i glagolska), kratkov(j)ek (pored kratkov(j)e~an), kratkovremen itd.; debeloglav, debelonog, debelokor itd.; tankovrat, tankostruk, tankonog, tankokor itd.; tvrdoglav (s prenesenim zna~ewem), tvrdoust, tvrdosan ’koji ima tvrd, dubok san’; mekoput, mekorun, mekoust itd.; pravovremen, pravougli (samo u odre|enom vidu, kao i drugi pridevi na –ugli); krivoglav, -vrat, -nos, -nog, krivokqun itd.; ravnokrak, ravnostran61, ravnorog itd.; {irokonos, {irokolist, {irokogrud (s prenesenim zna~ewem) itd.; uskonos, uskoglav, uskogrud (s prenesenim zna~ewem) itd.; o{trook, o{trodlak, o{trozub, o{trokqun, o{trovid (pored o{trovidan), o{trolist (pored o{trolistan), o{trougli itd.; tupoglav, tuponos, tupougli itd.; krupnoglav, krupno-ok, krupnozrn itd.; sitnoglav, sitnozrn, sitnoklas itd.; slabovid (pored slabovidan), slabo-duh, slabonog itd.; praznoglav, praznoruk itd.; golobrad, gologlav, goloruk, golotrb (sa skra}e-nom osnovom drugog dela), golovrat, gologuz itd.; {upqoglav, {upqorog itd.; brzoduh, brzonog, brzotok (gde bi drugi deo mogao biti i od glagola) itd.; hitronog, hitrokril itd.; lakonog, lakokril itd.; gustokos, gustorun, gustogriv; retkolist ’koji ima retko, prore|eno li{}e’; vitorog, vitostas ’koji je vita, vitka stasa’, vitoprst ’koji je vitkih, gipkih prstiju’, vi-toper ’iskrivqen’ ili ’vitak, gibak’62; velikonog, velikouh; malov(ij)ek, maloust; desnoruk, levoruk (qevo-); blagovremen, istovremen, jednakovremen, starovremen; visokostepen, boso-nog, strmoglav, dragoc(j)en, skupoc(j)en (osnova -c‰jŠen mogla bi biti i iz glagola), t(j)esno-grud, lakosan, kusorep, lepokos (qe-), pustoruk (’praznoruk’ tako|e ’rasipan’), figurativno masnoguz i masnoust (oba u zna~ewu ’koji rado jede, oblaporan’) itd. Malo je verovatno da se

82

ovde moè uvrstiti i pridev inostran, budu}i da je ini danas prete`no zastarela re~, a dru-gi deo se ose}a kao ekvivalentan pridevu stran, pre nego kao osnova imenice strana.

3.2.1.2. U prvom delu nekih od ovih sloènica pada u o~i zamena pridevske osnove ime-ni~kom, koja bi se mogla tuma~iti i kao redukovana pridevska (up. 1.4, 2.4.4). Tako RMS pod odrednicom zlatno- navodi, bez citata, sloènice zlatnozub, zlatnokor, zlatnokos, zlatno-list, zlatnorog, ali ih upu}uje na zlato-: samo s ovim drugim oblikom zabeleèni su zlato-vlas, zlatoglav, zlatook, zlatoust, zlatokril, zlatoper, zlatorun. Sli~no tome, dato je srebrovlas, srebroglav, srebrolik, srebrokor, srebrolist, srebroluk (’koji ima srebrn luk’, epitet Apolona: gr. argyrótoxos), srebrotrb ’koji ima srebrnasto perje na trbuhu’ (o ptici), itd., dok nema sloènica na srebrno- s imenicom u drugom delu. Stvarne razlike u zna~ewu nema (budu}i da se zlatan i srebrn uvek mogu zameniti sa ’od zlata’ odnosno ’od srebra’, a ~e-sto je mogu}e i metafori~ko tuma~ewe, npr. zlatokos = s kosom kao zlato), ali je pridevska interpretacija ipak prirodnija, tako da wu naj~e{}e nalazimo i u definicijama RMS (npr. zlatokril ’koji ima zlatna krila, kome su krila zlatne boje’, zlatorun ’koji ima zlatno ru-no’). Stoga se name}e zakqu~ak da su ovde zlato- i srebro- zapravo kra}i, eufonijski alomor-fi od pridevskih oblika zlatno- i srebrno-.

Isti zakqu~ak vaì i za svilorun (pored re|eg svilenorun), svilokos, svilolik, svilorep (ova tri samo tako). Da je posredi redukcija pridevske osnove, najjasnije pokazuju primeri {a-rolik, {aronog, {aroper, {arorep, {arolist, u ~ijim definicijama se nigde ne javqa imeni-ca {ara, nego pridev {aren: otuda se u novije vreme javqa i varijanta {arenolik (= {arolik), koju RMS ne beleì, ali ima {arenoglav ’koji ima {arenu glavu’ i oblik bez spojnog vokala {arenrep (= {arorep, ’koji ima {aren rep’).

3.2.1.3. Sa sufiksom -an/-ni: pored sloènica sa dobar (dobrovoqan, -du{an, -}udan, -nam‰jŠeran itd.) javqaju se i one sa blag u starom zna~ewu ’dobar’, koje, kako obja{wava Skok, prevode gr~ke sloènice na eu- ili latinske na bene-: blagovremen, -zvu~an, -glasan, -rodan itd. Suprotnog zna~ewa su zloglasan, zlokoban, -nam(j)eran, -voqan, -}udan, -sre}an itd.

Pridevima na isto- (istodoban, -vrstan, -sm(j)eran, -bojan, -brojan, -zvu~an ‰ako nije od osnove glagola zvu~atiŠ, -jezi~an, -v(j)eran, -krvan, -narodni itd.) pridruùju se u novije vre-me oni na jednako-: jednakobrojan, -vrstan, -m(j)eran, -sm(j)eran, -pravan, v. i jednakostrani~-ni, pomenuto u fusnoti 61) i poneki na ravno- (ravnopravan, -glasan, -m(j)eran, -du{an). Done-kle suprotnog zna~ewa su pridevi na razno- (raznobojan, raznovrstan, -rodan, -vidan, -li~an, -glasan, -sm(j)eran, -jezi~an itd.) i tek pokoji na ino- (inorodan, inov(j)eran, inojezi~an).

Daqi primeri su dugov(j)e~an (pored re|eg dugov‰ijŠek), dugoro~an, dugo~asan; krat-kov(j)e~an (pored re|eg kratkov‰ijŠek), kratkoro~an, kratkouman, u novije vreme kratkota-lasni i kratkometra`ni; velikodu{an, velikodràvni, neuobi~ajeno velikomo`dan ’koji se odnosi na veliki mozak’ (druge, danas retke prideve kao velikoslavan, velikomo}an, veli-kopametan beleì Mati} 1953:325–326); malodu{an, malobrojan, malomo`dani63, malodo-

83

ban, malolitraàn, u novije vreme i malotiraàn (nezabeleèno u RMS)64; punopravan, punobrojan, punokrvan, punobriàn ’koji je pun brige za koga’, punovlasni ’koji ima potpunu vlast’. Posebni slu~ajevi su punovaàn, punovr(ij)edan, koji bi po obliku pripadali tipu prilog + pridev (v. 3.6.2), ali se motivacijom vezuju za sintagme puna va`nost odnosno puna vrednost. Za punoletan (-qetan) i punomastan v. 3.6.1.1, 3.6.2.

Od sloènica malo starijeg postawa pomenimo jo{ prostodu{an, prostonarodan; milo-zvu~an, milosrdan, miloglasan, milokrvan; pravov(j)eran, pravodoban, pravougaon (pored pra-vougli), uz zastarelo pravodu{an ’po{ten, pravedan’ i pravoslovan ’pravni, pravni~ki’ (dok pravoslavan svakako ima glagolsku osnovu u drugom delu); krivov(j)eran, krivozvu~an; slabo-krvan, slabomo}an, slabovidan, slabodu{an itd.; starozav(j)etni, starov(j)eran, staromo-dan, starov(j)e~an (pored starov‰ijŠek), eventualno i staroslavan (ali je logi~nije izvodi-ti ga iz prideva slavan, u skladu s definicijom u RMS, ’koji je od starine slavan’; up. sta-rodrevan, dok je starostavan, po Skoku ‰s. v. cesarŠ, nastalo paretimolo{kom izmenom u iz-razu kwige starostavne << carostavne << carstvene); praznov(j)eran, praznor(j)e~an (pored praznor‰jŠe~iv) (ne i praznoslovan, koje se vezuje za glagol praznosloviti); {irokogrudan (pored {irokogrud), {irokolistan, {irokotra~an; uskogrudan, uskotra~an; c(j)elobrojan, c(j)elodnevan, u novije vreme i c(j)elono}ni; mekoputan, mekoobrazan, mekokoran (o plodovi-ma, ’koji ima meku koru, qusku’, dok je tvrdokoran mnogo obi~nije u metafori~nom zna~e-wu); o{trolistan, o{trobridan, o{trovidan; suvozemni (suho-), suvomrazan (suho-), mo`da i suvoparan (suho-), ~iji drugi deo nije jasan65 ; predwonep~ani i zadwonep~ani (fonetski termini); levokrilni (qevo-) i desnokrilni; toplokrvan i hladnokrvan, ovo drugo figura-tivno, osim u zoolo{kom izrazu hladnokrvne ìvotiwe; bliskoisto~ni, sredwoisto~ni i dalekoisto~ni (RMS beleì samo ovaj tre}i); pro{loned(j)eqni, pro{lostoletni (-qet-ni), svakako i pro{lov(j)ekovni (s pro{irenim sufiksom); dragovoqan, ~istokrvan, slatko-vodni, slepoo~ni (sqepo-), brzopotezni (gde bi prvi deo po smislu mogao biti i prilog), je-dinorodan (ukoliko ga ne vezujemo za glagol roditi: up. sinonim jedinoro|en), kaznenoprav-ni (’koji se odnosi na kazneno pravo’), kasnobarokni itd.

S pridevima za boje, nasuprot onome {to smo videli u sloènicama s nultim sufiksom, primera ima malo: b(j)eloputan (pored b‰jŠeloput), mrkoputan, crnoobla~an (samo s jednim primerom u RMS, iz Mareti}-Iv{i}evog prevoda Homera), crnohumoran (stvoreno u novije vreme), plavokrvan, modrokrvan.

Na visoko- i nisko-, u starijem jeziku, gotovo da nije bilo sloènih prideva ovog tipa. Od sredine HH veka javqaju se oblici kao visokoprinosan (u RMS: œneol. koji daje velik prinosŒ, bez primera), jo{ ~e{}e s tu|icom u osnovi drugog dela, visokotira`ni, niskotira`ni, vi-sokokvalitetan, niskokvalitetan, s pro{irewem sufiksa visokokalori~an, niskokalori-~an; Stanoj~i} 1984:729 beleì visokorodan, visokodu{an, visokouman i sl. Tome moèmo do-dati i visokofrekventan, niskofrekventan, visokovalentan, gde je drugi deo oblikom pri-

84

dev, ali se mora motivisati imenicom (= koji ima visoku frekvenciju, itd.; up. gore punova-àn i pravovr(ij)edan). S komparativom vi{e- ni danas nema pridevsko-imeni~kih sloèni-ca, po{to on uvek ima zna~ewe priloga za koli~inu (vi{ednevni i sl., v. 3.6.1.1). S komparati-vom niè- postoji samo nièrazredni. S pridevom sredwi imamo sredworo~an, sred-wom(j)eran, sredwoisto~ni (ovo posledwe nezabeleèno u RMS), i uz pro{irewe sufiksa sredwov(j)ekovan (up. i novov‰jŠekovan i starov‰jŠekovni66).

3.2.1.4. Kao kod sloènica s nultim sufiksom (3.2.1.2), i ovde nailazimo na primere re-dukcije osnove prvog dela, u smislu wenog pretvarawa iz pridevske u imeni~ku. Takvo je sre-dov(j)e~an, pogotovu ako ga uzmemo i u zna~ewu ’sredwovekovan’, koje RMS daje sa tri primera iz tekstova hrvatskih pisaca. Takvi su i zlatoglasan ’koji zvoni kao zlato’, grkoisto~ni ’ko-ji pripada isto~noj hri{}anskoj crkvi’, slobodouman (v. niè), a pogotovu vlastoru~an, koje }e najpre biti haplologija od *vlastitoru~an (uz povo|ewe za sloènicama od imenice, tipa vlastoqubiv, vlastohlepan).

[to se ti~e imenica u drugom delu, vredi zapaziti produktivnost imenice um: pored du-bokouman, plitkouman, slobodouman (s redukovanom osnovom prvog dela), o{tro-, tupo-, la-kouman, RMS beleì i hitro-, bistro-, tanko-, pravo-, krivouman i druge. U jednom od naj~e-{}ih prideva u ovoj grupi, malouman, mogli bismo prvi deo tuma~iti i kao prilog (= ko ima malo uma, malo pameti); ipak, s obzirom na pribli`ne sinonime slabouman i sitnouman, bo-qe je i ovde malo- smatrati oblikom od prideva mali.

3.2.1.5. Sufiks -ski/-~ki: najve}i broj primera nalazimo me|u toponimima i pridevima geografskog zna~ewa, kao ju`noameri~ki, ju`noafri~ki, ju`nodalmatinski, ju`nofran-cuski, ju`noslovenski, itd.; s(j)evernoameri~ki, s(j)evernoafri~ki, s(j)evernobosanski itd.67, isto~noafri~ki, isto~nobosanski, isto~noevropski, isto~noslovenski itd.; zapad-nobosanski, zapadnoevropski, zapadnonema~ki (-wema~ki) itd.; sredwoevropski, sredwoazij-ski, sredwoameri~ki itd.; novosadski, novobrdski, novopazarski, novogradski (od Novi Grad), novovaro{ki (od Nova Varo{) itd.; starobalkanski, starosrpski, starobe~ejski, staro-gradski itd.; svetogorski, fru{kogorski; crnogorski; crnomorski; dowodunavski; bawolu~-ki (od Bawa ‰ = BanovaŠ Luka, pored doskora obi~nijeg Bawaluka sa izvedenicom bawalu~ki).

Sli~ni su i pridevi sa zna~ewem op{te oznake mesta (œetnoidiŒ): gorwovaro{ki, malova-ro{ki, malogradski (ne i malogra|anski, {to je izvedenica od malogra|anin), veliko{kolski, gorwogradski, dowogradski, velikosv(j)etski, b(j)elosv(j)etski itd. Posebno delikatne razli-ke treba uo~avati me|u sloènim pridevima etni~kog zna~ewa, koji mogu biti motivisani na-zivom populacije, npr. staroslovenski (<< stari Sloveni), starogr~ki (<< stari Grci), ali i imenom zemqe s atributom, kao u politi~kim terminima velikosrpski, velikohrvatski, ve-likonema~ki (-wema~ki), velikoalbanski itd. (od velika Srbija itd.: v. Mati} 1953:327). Oni tipa novogr~ki, uprkos prividnoj sli~nosti, ne spadaju ovamo, jer su sastavqeni od dva pride-

85

va (v. 3.2.2.3); tako|e ni mladoturski, mlado~e{ki, po{to su izvedenice od imeni~kih sloè-nica mladoturci, mlado~esi (v. 2.4.6).

Od ostalih primera navedimo samo najpoznatije: malokalibarski i re|e velikokalibar-ski; visokonaponski, niskonaponski, visoko{kolski, vi{e{kolski, niè{kolski68, sredwo-{kolski; pravolinijski, krivolinijski; sitnoburòaski, sitnoseqa~ki, sitnosopstveni~-ki; lakoatletski, te{koatletski; spoqnopoliti~ki, unutra{wopoliti~ki; starovrem-ski (sa skra}enom osnovom drugog dela: re|e starovremenski), starokatoli~ki; mirnodopski; ratnohu{ka~ki; svetosavski, svetojovanski; stonoteniski; hladnoratovski (s pro{irenim sufiksom); crnoberzijanski (s pro{irenim sufiksom prema crnoberzijanac, mada se po zna~e-wu vezuje za sintagmu crna berza), itd. Danas rasprostraweni neologizmi, mada nezabeleèni u RMS, jesu grupnosvojinski, godi{weodmorski, zdravorazumski, pro{losezonski. Spojevi kao kulturnoistorijski, nau~noistraìva~ki, dru{tvenopoliti~ki mogli bi se smatrati dvo-pridevskim (u kom slu~aju bi se pisali s crticom: kulturno-istorijski = kulturni i isto-rijski, itd.), ali isto tako funkcioni{u i kao pridevi od kulturna istorija, nau~no istra-ìvawe, dru{tvena politika.

Skra}ewe osnove imamo samo u nekoliko slu~ajeva: rimokatoli~ki (umesto *rimskokato-li~ki), grkokatoli~ki (um. *gr~kokatoli~ki), babogredski (prema RMS pridev od toponima Babina Greda), a posebno u nizozemski (s poimeni~ewem Nizozemska, prevod od hol. Nederland, nem. Niederlande ili fr. Pays-Bas), gde su skra}ene osnove kako prideva nizak tako i imenice ze-mqa.

3.2.1.6. Ostali sufiksi: — starocrkveni, mrkougqeni, vo{tanoplatnen; tako|e lakomislen, slabomislen ’koji te-

{ko shvata, slabouman’, zlomislen ’zlonameran’, brzomislen ’koji brzo misli’ (ili sinonim za lakomislen), sporomislen ’koji sporo misli’, ukoliko ih izvodimo iz imenice misao, a ne iz glagola misliti (up. 3.6.3.2). Sloènice tipa blagovremen, istoimen ne spadaju ovamo, jer je u wima drugi deo imeni~ka osnova s nultim sufiksom (v. 3.2.1.1).

— krasnor(j)e~iv, slatko-, lepo- (qepo-), blago-, lako-, kratko-, prazno-, slabor(j)e~iv ’ko-ji malo govori, }utqiv’; blago~astiv ili blago~estiv ’smeran, smiren, poboàn’, sa oznakom œarh.‰aizamŠŒ u RMS; itd.

— novogodi{wi, pro{logodi{wi, dugogodi{wi; c(j)elove~erwi; kasnojesewi itd. — velikolisnat, krupnolisnat; krupnozrnat (i krupnozrn), sitnozrnat (i sitnozrn,

sitnozrnast): debelousnat (i debelousan); suhomesnat, re|e suvomesnat ’koji je od suvog me-sa’ (nema potvrda za suhomesni/suvomesni, {to je predlagano kao adekvatnije s obzirom na zna-~ewe sufiksa).

— tanko{ijast, golo{ijast; krivokqunast (i krivokqun); o{trouglast (pored ~e{}eg o{trougli).

86

3.2.2. Tip PoS + P Po me|usobnom odnosu dvaju prideva (v. 1.2.6), ova grupa sloènica deli se na dve pribli-

`no jednako brojne podvrste — naporedne (koordinativne) i odredbene (subordinativne). Me-|u wima nema stvarnih formalnih razlika ni u govoru ni u pisawu. Naporedne sloènice, dodu{e, ~e{}e imaju dvojni akcent, ali wegovo prisustvo zavisi pre svega od duìne: napo-redna gluvonem (gluvonem)69 ima}e jedinstven akcent, odredbena bledoùt moè imati jedan ili dva (bledoùt i bledoùt, prema Prav. 1960), a sve duga~ke kao narodnooslobodila~ki ima}e dvojni akcent. U pisawu, opet, crtica se javqa samo kod naporednih, ali ni tu nema do-slednosti: gluvonem se uvek pisalo sastavqeno; crno-beo (naporedna) obi~no ima crticu, ali Prav. 1993 propisuje sastavqeno pisawe u spojevima kao crnobeli televizor, crnobeli film, s obrazloèwem da je tu zna~ewe œ’koji nije u boji’... a gubi se suprotstavqawe crnog i belogŒ (ta~ka 58g). Srpskohrvatski je u svakom slu~aju naporedna sloènica, ali je prihva}eno da se pi{e spojeno kad ozna~ava jezik, a s crticom u drugim slu~ajevima (srpsko-hrvatski odnosi i sl.). U nekim slu~ajevima, kao {to }emo videti niè, nije nimalo lako odlu~iti da li je spoj dva data prideva naporedan ili odredben.

3.2.2.1. Situacija je relativno jasna kod prideva za boju: sloènica je naporedna kad ozna-~ava kombinaciju zasebnih boja (crveno-plavi dres, crno-ùta monarhija i sl.) a odredbena kad zna~i nijansu (crnosme|, plavosiv, sivomaslinast, mrkoùt i sl.), s tim {to su mnoge kombinacije mogu}e u oba zna~ewa: plavo-zelen ’mestimi~no plav a mestimi~no zelen’ a pla-vozelen u smislu nijanse. Pri tom ni za ovaj posledwi primer nismo sigurni kakav je odnos delova u wemu, jer bi se ista boja, ozna~ena istom re~ju, mogla tuma~iti bilo kao ’(n)i plav (n)i zelen’ (koordinativno) bilo kao ’zelen s plavi~astim prelivom’ (subordinativno).

Nesumwiv odredbeni odnos imamo samo u onim spojevima u kojima prvi deo ne ozna~ava boju, nego ve}i ili mawi stepen osvetqenosti, npr. tamnoplav, sv(j)etlocrven, otvoreno-ùt, zatvorenosiv, zagasitosme|, sjajnozelen, jasnoùt, jarkoruì~ast, mutnobeo (-bi-jel), prqavoùt i sl., ili je prvi deo gradivni pridev upotrebqen da ozna~i nijansu, npr. olovnosiv, vo{tanobl(ij)ed, sumpornozelen, uqanoùt, ~eli~noplav, pepeqavosiv i sl. Tome bismo verovatno mogli dodati i one sloènice u kojima je prvi pridev izveden sufiksom za nijansu, {to mu daje podre|enu ulogu u odnosu na drugi pridev: sme|astoùt, sivkastomo-dar, sivkastocrn, crvenkastosiv, modrikastobeo (-bijel), plavi~astozelen i sl.

Dvo~lanih prideva za boju bez sumwe ima veoma mnogo. RMS ih po pravilu ne daje kao po-sebne odrednice, nego — o~igledno radi u{tede prostora — navodi samo prvi deo (ùto-, cr-veno-, plavo- i sl.), s po dva-tri nasumce odabrana primera, bez citata iz tekstova i ne prave-}i razliku izme|u nijansi i kombinacija boja. S druge strane, neki re|i spojevi ipak su dati kao posebne odrednice, s primerom iz korpusa, npr. plavomaslinast, plavosiv, crnosiv, crno-ùt, sivomodar, sivozelen; dato je i crno-beo i crno-ùt, {to je razumqivo s obzirom na wihova sekundarna zna~ewa, ali je te{ko objasniti uno{ewe odrednice b(j)elo-crven ’koji je

87

od bele i crvene boje’, dok nema drugih dvopridevskih sloènica na b(j)elo-, niti ijedne na crveno- ili ùto-, a uz zelen nema ~ak ni delimi~ne odrednice zeleno-. Sa ~isto leksiko-grafskog gledi{ta to svakako ne predstavqa ve}i gubitak, ali pokazuje da se pri sastavqawu re~nika sloèni pridevi za boju moraju doslednije tretirati kao leksi~ki i gramati~ki œpodsistemŒ.

3.2.2.2. Ostali pridevi ne kombinuju se tako rado kao pridevi za boju. U tradicionalnom vokabularu na}i }emo samo nekoliko primera ~iste koordinacije: gluvon(ij)em (gluho-), gor-koslan, slatkoslan, slatkobolan (svakako i slatkogorak i gorkosladak, mada ih RMS ne be-leì), bez spojnog vokala starmali, i s te{ko obja{wivim -e- zlehud (ili zlehudan). Pokat-kad se pridev poja~ava sinonimom, kao u starodrevan, ili samim sobom, kao u raznorazni i u samosam ’sasvim sam’.

Znatno ve}i broj sloènica nastao je u novije vreme, u stru~nom, nau~nom ili apstrakt-nom delu re~nika, prete`no od prideva sa sufiksima. Takvi su danas uobi~ajeni nazivi {to-kavskih akcenata — dugosilazni i ostala tri. Za wih RMS daje dve vrste definicija, ali i jed-na i druga jasno pokazuju da je odnos elemenata naporedan: dugosilazni ’koji je dug po trajawu i silazan po intonaciji’ (analogno tome i za dugouzlazni), kratkosilazni ’koji se izgovara kratko, o{tro sa silaznom intonacijom’ (analogno za kratkouzlazni). Posebnu grupu ~ine pridevi na vojno-, koji se tretiraju po odre|enom {ablonu (verovatno usred potrebe vojske da sve svoje ustanove i delatnosti prikaè kao razli~ite od civilnih). Prav. 1993 je to prihva-tio, propisuju}i za sve ove prideve sastavqeno pisawe — vojnogeografski, vojnoistorijski, vojnoobav(j)e{tajni, vojnopoliti~ki, vojnotehni~ki, vojnomedicinski; RMS beleì i vojno-pomorski, vojnosudski, vojnorevolucionarni. U stvarnosti je vrlo te{ko odrediti da li u wi-ma prvi ~lan modifikuje drugi ili ne. Najta~nije bi bilo re}i da se oni upotrebqavaju kao zamena za dva koordinirana prideva: Vojnomedicinska akademija, recimo, logi~nije bi se mo-gla zvati Vojna medicinska akademija, budu}i da joj glavni posao sigurno nije vojna medicina (ako takva nau~na grana uop{te postoji), nego medicina za potrebe vojske.

3.2.2.3. Me|u nazivima jezika, koordinativna sloènica je srpskohrvatski (œkoji je zajed-ni~ki Srbima i Hrvatima, srpski koliko i hrvatskiŒ prema definiciji RMS, koji navodi citat Antuna Barca: œU nauci se on ‰jezikŠ zove srpski ili hrvatski, srpskohrvatski ili hrvatskosrpskiŒ). Ova posledwa varijanta (hrvatskosrpski), skovana samo radi simetrije, ni-kada nije bila u stvarnoj upotrebi. Polusloènice se upotrebqavaju za oznaku grupa dijaleka-ta, kao kosovsko-resavski, {umadijsko-vojvo|anski i sl. Za termin slavenos(e)rpski (s reduko-vanom osnovom prvog dela) trebalo bi dosta teorijskih razmatrawa da odlu~imo da li je napo-redan ili odredben, tj. da li zna~i ’me{avina slovenskog i srpskog’ ili ’slavizirani srp-ski’. Drugi nazivi jezika nesumwivo su odredbeni, kao crkvenoslovenski, ruskoslovenski, srp-skoslovenski (redakcije), staroslovenski (ukoliko ga ne motivi{emo sintagmom stari Slo-veni), novo{tokavski, novogr~ki, kasnolatinski ili poznolatinski, starofrancuski itd.

88

Me|u ovim nazivima sre}emo i neke od retkih primera trodelnih sloènica, gde prvi pridev odre|uje spoj drugih dvaju, koji su i sami u odredbenom odnosu: starocrkvenoslovenski (sino-nim za staroslovenski, prema RMS), starovisokonema~ki (-wema~ki) (prevod od althochde-

utsch: starija faza visokonema~kog, kao jednog od nema~kih dijalekata), na isti na~in novovi-sokonema~ki (-wema~ki) itd.

3.2.2.4. Me|u ostalim primerima nailazimo na sli~ne nedoumice kao za one na vojno-: RMS pi{e sastavqeno rasnobiolo{ki, rasnonacionalni, revolucionarnodemokratski, revo-lucionarnoromanti~ni, sv(j)etskoistorijski, narodnooslobodila~ki, narodnodemokratski, pravnodru{tveni, pravnoformalisti~ki, obja{wavaju}i da u wima prvi deo odre|uje zna~e-we drugog, mada se u stvari svi oni mogu tuma~iti i kao naporedne sloènice odnosno polu-sloènice (npr. rasno-nacionalna obele`ja — ’rasna i nacionalna’ pre nego ’nacionalna s gledi{ta rase’ i sl.). Pod odrednicom dru{tveno- ne govori se ni{ta o subordinaciji, nego se defini{e samo œkao prvi deo sloènih prideva u zna~ewu dru{tvenŒ i daju se primeri pi-sani s crticom: dru{tveno-ekonomsko ure|ewe, dru{tveno-istorijska realnost, dru{tve-no-plansko regulisawe proizvodwe, dru{tveno-politi~ki uspeh. Sli~na je definicija i za kulturno- (œkao prvi deo sloènice zna~i: koji se odnosi na kulturuŒ), ali se u odrednicama koje slede razlikuju dve vrste definicije i dva na~ina pisawa: sastavqeno kulturnoetni~ki ’koji se odnosi na etni~ku kulturu’, kulturnoistorijski ’koji se odnosi na istoriju kultu-re’, kulturnopovijesni ’koji se odnosi na povijest kulture’, a s crticom kulturno-politi~ki ’koji se odnosi na kulturu i politiku’ i kulturno-prosv(j)etni ’koji se odnosi na kulturu i prosvetu’. Nesumwivo koordinativne (polu)sloènice, mada ih RMS pi{e sastavqeno i s je-dinstvenim akcentom, jesu prostornovremenski ’koji se odnosi na prostor i vreme’ (trebalo bi da bude prostorno-vremenski) i fonetski termini usnenozubni i usnenonosni (svakako bi ispravnije bilo usneno-zubni i usneno-nosni, imaju li se u vidu definicije u samom RMS: ’koji se obrazuje dodirivawem dowe usne sa zubima’, ’koji se obrazuje kad se usne zatvore a va-zdu{na struja propusti kroz nos’).

Dosta drugih primera nabraja Prav. 1993 u ta~ki 58e i daqe: kwièvnoistorijski ’isto-rijski na kwièvni na~in’; kwièvno-jezi~ki ’kwièvni i jezi~ki’ ali i kwièvnojezi~ki ’koji se odnosi na kwièvni jezik’; œpoliti~ko-ekonomski (npr. politi~ko-ekonomska podr-{ka) i politi~koekonomski (prema politi~ka ekonomija)Œ; nau~nostru~ni, nau~notehni~ki, robnonov~ani (za koje autori Pravopisa obja{wavaju da su naporedni, ali da se pi{u sasta-vqeno jer œ~ine uobi~ajenu leksi~ku jedinicuŒ; mno{tvo dvo~lanih geografskih prideva ti-pa bosanskohercegova~ki, kosovskometohijski, alzaskolorenski. Naravno, broj polusloèni~-kih kombinacija prakti~no je neograni~en (prirodno-matemati~ki, hemijsko-biolo{ki, mo-lersko-farbarski, osvaja~ko-kolonizatorski i sl.), pogotovu s etni~kim pridevima, u oznaka-ma ratova (englesko-burski rat), re~nika (srpsko-francuski re~nik), me|udràvnih odnosa (gr~ko-turski sporovi) i tako daqe.

89

3.2.2.5. Redukovanu osnovu prvog dela imamo u grkoisto~ni (pored gr~koisto~ni) i u et-ni~kim nazivima prefiksoidnog tipa, pozajmqenim iz stranih jezika: angloameri~ki (i an-glo-ameri~ki, gde bi prema Prav. 1960 sastavqeno pisawe zna~ilo ’koji se ti~e Amerikanaca engleskog porekla’ a pisawe s crticom ’engleski i ameri~ki’), latinoameri~ki (pored la-tinskoameri~ki), austrougarski, indoevropski i sl.; up. i slavenos(e)rpski. Tako|e iz stra-nih jezika do{li su tragikomi~an (<< tragi-comique, francuska haplologija od tragico-comique), nacionalsocijalisti~ki, nacifa{isti~ki i sl.

3.2.3. Tip PoS + Go + sufiks (SST) Za ovaj tip sloènica ima veoma malo sigurnih primera. Budu}i da se glagoli u re~enici

normalno kombinuju s prilozima, prvi deo sloènice naj~e{}e se prirodnije tuma~i kao pri-log nego kao pridev. Ostaju nam ipak primeri kao c(j)elokupan (gde c(ij)eli moè biti samo pridev, a osnovu kup- danas bismo vezali za glagol kupiti pre nego za zastarelo kup ’hrpa’ ili ’skup’); istozna~an (u izrazu isto zna~iti prva re~ nije prilog nego pridev u imeni~koj slu-`bi, jer odgovara na pitawe œ{ta?Œ a ne œkako?Œ); dalekovid(an) i kratkovid(an) (daleko bi moglo biti i prilog, ali kratko postoji samo kao prilog za vreme, ne i za mesto); danas retko milovidan ’koji je mile, lepe spoqa{wosti’; neologizam sredwometni (v. Klajn 1992), a onda po analogiji i dalekometni (mada bi daleko svakako moglo biti prilog uz glagol metati ’ba-cati’), mo`da tanko}utan ’ose}ajan’ (s glagolom }ut(j)eti ’ose}ati’).

Pri tom ne smemo iskqu~iti ni drugu mogu}nost — da drugi element gotovo svih ovih sloènica tuma~imo kao imenicu, ~ime bi se one svrstale u tip PoS + Io + -an (v. 3.2.1.3). To zna~i da bismo prideve na -vid(an) motivisali imenicom vid a ne glagolom videti (ko ima dalek vid, kratak vid, ko je milog vida, tj. lepog izgleda); istozna~an = koji je istog zna~ewa (up. mnogozna~an, 3.6.3.1); tanko}utan bi se moralo objasniti zastarelom imenicom }ut ’ose-}awe’ (dva primera u RMS); u dalekometan i sredwometan imali bismo uù osnovu imenice domet. Ovakva interpretacija zahteva prili~ne slobode u strukturnom pogledu, ali je pri-rodnija sa stanovi{ta dana{weg jezi~kog ose}awa: posledwa dva prideva, recimo, svakako asociraju na domet pre nego na metati u zastarelom zna~ewu ’ bacati’.

3.3. Sloènice sa zamenicom na prvom mestu Prili~an broj pridevskih sloènica obrazuje se sa zamenicom u prvom delu a imeni~kom

osnovom, pridevom ili glagolskom osnovom u drugom. Zamenica je prakti~no uvek u obliku sredweg roda jednine, koji daje spojni vokal -o- za ovo-, ono-, svako-, toliko-, samo-, a -e- za sve- i svoje-.

3.3.1. Tip ZoS + Io + sufiks (SST)

90

S prisvojnom zamenicom svoj i imenicom sastavqeni su pridevi svojevoqan, svojevrstan, svojeru~an, svojevlastan ’samostalan, slobodan’, svojeobrazan ’svojevrstan, naro~it’, svojedo-ban70, uz to (s nultim sufiksom) svojevremen i svojeglav.

Prili~an je broj sloènica s pokaznim zamenicama ovaj i onaj: ovostran i onostran (da-nas retko ovostranski, onostranski), ovovremenski i ovovremski, onovremeni, re|e onovre-menski ’koji se odnosi na ono vreme, onda{wi’; ovozemaqski (tako|e ovozemni i ovozemski), onozem(aq)ski ’koji se odnosi na onu zemqu, tamo{wi’ ili ’vanzemaqski, nebeski, zagrobni’, ovosv(j)etski, ovosezonski, ovoselski (jedan primer u RMS iz Sremca), ovosreski (jedan pri-mer iz Sv. Rankovi}a); ovom(j)esni, ovoned(j)eqni, ovono}ni, ovodràvni ’koji pripada ovoj dràvi’ (jedan primer iz D. ]osi}a u RMS), ovov(j)ekovni i ovostoletni (-qetni) (u re~niku Klajn 1992), onodobni; ovogodi{wi; onogodi{wi (dva primera u RMS).

Sa zamenicom sav naj~e{}i je sufiks -ski: svezemaqski, svesv(j)etski ’koji se odnosi na sav svet, rasprostrawen {irom celog sveta’, svequdski, sve~ov(j)e~anski, sveslovenski, ~emu treba dodati i svesrpski, sveruski, svegr~ki (= panhelenski), mada ih RMS ne beleì. Sa su-fiksom -an/-ni: sveno}ni ’koji traje svu no}’, svebojan ’koji sadrì sve boje’ (jedan primer iz Krleè), sveobli~an ’koji se pojavquje u najrazli~itijim oblicima’, tako|e i svesrdan s neka-da{wom osnovom imenice sr(d)-ce. (Za prideve tipa svemo}an, svenarodni vidi slede}i ode-qak.) S nultim sufiksom su svestran i svevremen (pored svevremenski).

Sa zamenicom svaki: svakovrstan, -dnevni, -no}ni: svakove~erwi, -jutarwi, -godi{wi. Iz-uzetno, svaki- (zbog imenice mu{kog roda) umesto svako- javqa se u svakidawi (<< svaki dan); pitawe je, me|utim, koliko se u tom obliku, a pogotovu u obliku svakida{wi (sa zamenom su-fiksa) koji je u Srbiji ~e{}i, jo{ ose}a imenica dan.

RMS beleì i malo uobi~ajene oblike tolikobrojan ’toliki’, tolikov(j)ekovni i toliko-godi{wi.

3.3.2. Tip ZoS + P Ponajpre u religijskom re~niku, verovatno i pod uticajem gr~kih prideva na pan- i nema~-

kih na all-, nastali su sveop{ti, svevi{wi, svemudar, sveprisutan, sveukupan, sveokolni, sve-milostiv, u kojima sve- poja~ava i univerzalizuje zna~ewe prideva u drugom delu. Isto seman-ti~ko obele`je pokazuju i svemo}an, svesilan, svenarodni, pa ih toga svrstavamo ovamo, mada bi se po sastavu mogli motivisati i sa sav + imenica.

3.3.3. Tip ZoS + Go + sufiks (SST) Sa oblikom participa prezenta sastavqeni su svemogu} (tako|e svemogu}an) i sveznaju}i,

~emu moèmo dodati i svevide} (’koji sve vidi’, tri primera u RMS) i sver(j)e{avaju}i (u re~niku Klajn 1992). Sli~nog sastava su i svevidan (= svevide}), svepob(j)edan (tako|e sve-

91

pob‰jŠedni~ki), sveobuhvatan i sverazoran. Drugi deo ve}ine ovih sloènica po obliku je jed-nak samostalnom pridevu (mogu}, razoran itd.), ali definicija nesumwivo upu}uje na glagol: svemogu} = koji sve moè, sverazoran = koji sve razara itd.

Akuzativ zamenice sebe javqa se u prvom delu danas retkih izraza sebequbiv (’koji voli samo sebe... sebi~an, samoìv’ prema RMS, koji ga ozna~ava kao rusizam, a navodi i prilog se-bequbivo i imenice sebequbivost i sebequbqe), sebeznao sa istim zna~ewem (tri primera u RMS) i sasvim neuobi~ajeno sebevid ’koji sebe smatra za sredi{te svega, koji sve prosu|uje sa svoga li~noga stanovi{ta’, s jednim primerom iz Ujevi}a.

3.3.4. Sloènice na samo- Zamenica sam u prvom delu (up. 2.5.1 — 2.5.3) moè do}i u spoju s pridevom, kao u samodo-

voqan, samozadovoqan, samopouzdan, samopo`rtvovan, samokriti~an i sl. U drugom delu moè do}i i glagol, s nultim sufiksom kao u samohran, samoìv (s pro{i-

rewem zna~ewa), samouk, sa sufiksom -an (samohodan, -kretan, -vozan, -tvoran, -zatajan, sa-modopadan ‰pored samodopadqivŠ, samorodan ’koji se nalazi u prirodi’ ili ’koji se spontano razvio, prirodan’) ili sa sufiksom –(q)iv (samoqubiv, samosaàqiv, samolepqiv/-qep‰qŠ-iv). Glagol se javqa i u obliku trpnog prideva, kao u samozvani, samouv(j)eren, samosazdan, sa-modisciplinovan itd., a u obliku radnog prideva u samonikao.

U obliku samosvojan (re|e samosvoj, samosvojstven) spojene su dve zamenice. Sa imenicom bi mogli biti samovoqan, samovlastan, samosv(j)estan, samobitan, ali se

isto tako mogu smatrati i izvedenicama od imenica samovoqa, samovlast, samosv(ij)est, sa-mobit itd.

Neke od naj~e{}ih primera gotovo je nemogu}e klasifikovati: samoupravni, samorazoran, samod(j)elatan, samohvalisav mogli bi se definisati bilo pridevom bilo glagolom. Samo-stalan prividno sadrì pridev stalan, ali se po zna~ewu pre vezuje za glagol stajati (up. sinonime samostojan i samostavan). Samodràvni nesumwivo obuhvata osnovu imenice dr-àva, ali ga ne moèmo objasniti ako ne uzmemo u obzir pribli`ni sinonim samodràn (dva primera u RMS) i imenicu samodràc (od gr. autokrator, po Skoku), koji su se verovatno ukr-stili sa ruskim samoderàvnáè i samoderàvie >> samodràvqe ({to je sa svoje strane prevod od gr. autokrateia).

92

3.4. Sloènice s brojem na prvom mestu

3.4.1. Tip KoS + Io + sufiks (SST) Ovo je neograni~eno produktivan obrazac, sa zna~ewem œkoji ima NŒ ili œkoji se sastoji

od NŒ (onoga {to zna~i imenica), gde je N = broj u prvom delu. Za oblike brojne osnove vidi 2.6.1.

3.4.1.1. S nultim sufiksom: jednokrak, jednook, jednoruk, jednonog, jednorog, jedno~lan, jed-noimen, jednolik (s ne{to druk~ijim zna~ewem nego jednoli~an), jednostran (gotovo uvek u prenesenom zna~ewu), jednovremen (gde jedan zna~i ’isti’) itd.; dvoglav, dvogrb, dvokrak, dvo-nog, dvorog, dvostran, dvostepen, dvo~lan, dvovrh, dvodom (i dvodoman: kao politi~ki termin o parlamentu sa dva œdomaŒ, kao botani~ki o biqci ili cvetu, gde je prevod nema~kog zweihäu-

sig ili gr~kog dióikos), itd.; troglav, trorog, trostran, tro~lan, troimen itd.; ~etvoro~lan itd.; petokrak itd.; sedmoglav itd.; stoglav, stook, storuk itd.; moèmo im prikqu~iti i obostran.

Od posebnog zna~aja u ovom tipu je serija jednostruk, dvostruk, trostruk itd., preko stostruk, sve do hiqadostruk (gde izuzetno imamo spojni vokal -o-, a ne hiqadu- kao u drugim sloènicama), odakle i prilozi tipa dvostruko, trostruko. Osnova drugog formanta danas je sasvim mutno motivisana: etimolozi nam obja{wavaju da dolazi od imenice struka, u zna~e-wu koje Skok (s. v. struk) ne defini{e, nego daje samo primere œtri struke |erdana, kanxija od tri struke = trostrukŒ. U RMS bi to bilo zna~ewe pod struka 2, œjedan od upredenih ili upletenih delova ne~ega (uèta, konopca)Œ, mo`da i ono pod 3, œniz ukrasnih predmeta, nani-zanih na traku ili konac … niska, ogrlicaŒ.

3.4.1.2. Sa sufiksom -an/-ni postoji jo{ znatno vi{e sloènica, pa }emo navesti samo one s najmawim brojevima. One mogu biti op{teg zna~ewa kao jednod(ij)elan71, dvod(ij)elan, trod(ij)elan itd., jednovrstan, dvovrstan, trovrstan itd., jednoredan, dvoredan itd., jedno-slojan, dvoslojan itd., jednosm(j)eran, dvosm(j)eran itd., jednokratan, dvokratan itd. (od za-starelog krat ’put(a)’), jednopostotni, dvopostotni itd., i jednoprocentni, dvoprocentni itd.; u vremenskom zna~ewu jednosatni, dvosatni itd., jednodnevni, dvodnevni itd., jedno-ned(j)eqni, dvoned(j)eqni itd., jednom(j)ese~ni, dvom(j)ese~ni itd.; sa specifi~nim imenicama jednosoban, dvosoban itd., jednospratan, dvospratan itd., jednokrevetan, dvokrevetan itd., jednokrilni, dvokrilni itd., jednoru~ni, dvoru~ni itd., jednobojan, dvobojan itd., jednosloàn, dvosloàn itd., jednoì~an, dvoì~an itd., jednojezi~an, dvojezi~an itd. Neretko je u dru-gom delu imenica stranog porekla: jednofazan, dvofazan itd., jednobazan, dvobazan itd., jed-notarifni i dvotarifni, jednonacionalan, dvonacionalan itd. (s kombinacijom stranog i doma}eg sufiksa), jednodimenzionalan, dvodimenzionalan, trodimenzionalan itd. (isto). U

93

mnogim pridevima na jedno- taj element ima zna~ewe ’kao jedan’, ’ujedna~en’ odnosno ’isto’: jednodu{an, jednoglasan, jednorodan, jednov(j)eran, jednoobrazan, jednoli~an, jednokrvni, jed-nom(j)eran ’jednolik, jednako jak, jednako brz’ itd. Tako se danas upotrebqava i jednouman, pr-venstveno s politi~kom konotacijom (odakle jednoumnost i jednoumqe), dok ga RMS beleì samo u zna~ewu ’koji sve radi po svojemu umu, tvrdoglav’.

Od prideva sa specifi~nim zna~ewima ili primenama pomenimo dvotaktni i ~etvoro-taktni (o motoru), dvoli~an (preneseno zna~ewe), troletni (-qetni, -letwi: o groznici), ~etvoronoàn (o ìvotiwama), sedmobreàn (o Rimu) i sedmovratan (tako|e sedmovrati: o gradu Tebi, sa sedam kapija, prevod gr~kog heptápylos, ali RMS navodi i jedan primer gde se go-vori o œsedmovratoj @i~iŒ), dvanaestopala~ni (o crevu), stoletan/-qetan (obi~no u pri-bli`nom zna~ewu ’veoma star’), stoprocentan i stopostotni (’potpun’) itd. Trougaoni ’ko-ji ima oblik trougla’ ne spada ovamo, jer je izvedenica od imenice trougao: mogu}e je da isto vaì i za ~etvorougaoni, petougaoni itd., mada tu RMS daje druk~iju definiciju — ’koji ima ~etiri ugla’, ’koji ima pet uglova’.

Poseban slu~aj predstavqaju hemijski termini jednovalentan, dvovalentan, trovalen-tan itd. Wih bismo — budu}i da ina~e nema primera za sloènice tipa broj + pridev — mo-rali smatrati sloènima s imenicom valencija (-nca). S derivacionog stanovi{ta to izgleda nepravilno (valencija ima sinonim valentnost, koji je o~igledno izveden od valentan, a ne obrnuto), ali je u skladu s definicijom sloènice, ’koji ima jednu (dve, tri itd.) valencije’, a tako|e i s ~iwenicom da se pridev valentan — za razliku od imenice — sam za sebe ne upo-trebqava, jer mu tek broj daje smisao. Up. i visokovalentan, visokofrekventan u 3.2.1.3.

3.4.1.3. Sa ostalim sufiksima: — jednocifren, dvocifren, trocifren itd.; jednosmislen i dvosmislen (mogu}e je svakako

i trosmislen, ~etvorosmislen itd., mada ih re~nici ne beleè); dvolitren ’koji zahvata dva litra’ (druge sloènice sa litar RMS ne beleì, ali se moè pretpostaviti da postoji i jednolitren, trolitren, kao i jednolitarski itd.).

— dvovisinski (obi~no o gimnasti~kom razboju koji se moè podesiti na dve visine), jed-nopartijski, dvopartijski, jednostrana~ki, dvostrana~ki (svakako je mogu}e i sa tro-, ~e-tvoro-, peto- itd.); jednolinijski ’koji je usmeren po jednoj liniji, u jednom pravcu’; sto-tonski ’koji je teàk sto tona’ (s drugim brojevima RMS ne navodi primere; ima jedno-ton(ski), ali samo u zna~ewu ’koji je jednoga istoga tona, monoton’); dvotre}inski, dvo~etvr-tinski, tro~etvrtinski (u muzici i dvoosminski, {estoosminski, ~etvoro~etvrtinski itd. kao pridevi za vrste taktova).

— jednogodi{wi, dvogodi{wi, trogodi{wi i tako daqe, s bilo kojim brojem od jedan na-vi{e, s tim {to je za ve}e brojeve uobi~ajeno pisawe prvog dela ciframa (43-godi{wi i sl.). U obliku prvog dela ima dosta varijacija, jer RMS pored dvadesetogodi{wi beleì i dvade-

94

setgodi{wi, bez spojnog vokala, tako|e osamgodi{wi, dvanaestgodi{wi72, sedamnaestgodi-{wi, sve sa citatima iz tekstova; pored dv(j)estogodi{wi, tristogodi{wi jednako je uobi-~ajeno i dv(j)estagodi{wi, tristagodi{wi73; hiqadugodi{wi ima kao i obi~no vokal -u- iz akuzativa, dok se za brojeve od vi{e hiqada opet javqa kolebawe — dv(ij)ehiqadugodi{wi i dv(ij)ehiqadegodi{wi, trihiqadugodi{wi i trihiqadegodi{wi. Zbog izuzetno male pa`we koju na{i jezikoslovci posve}uju brojevima, ovakve nedoumice nisu raspravqene ni u grama-tikama ni u pravopisima. Jedini izuzetak je kad Prav. 1960 u re~niku propisuje œ{estgodi-{wi i sl. ne nego {estogodi{wi i sl.Œ, iz ~ega se daje zakqu~iti da se oblici bez spojnog vo-kala smatraju nestandardnim; ipak, u istom re~niku daju se oblici petv(j)ekovni, sedampo-stotni, sedamprocentni, osamsatni bez ikakvih primedaba i bez alternativa, a sli~no po-stupa i RMS, koji navodi jo{ i osamletni, osamletwi i osam~asovni. U dana{wem standar-du svakako bi prednost trebalo dati oblicima sa spojnim vokalom.

3.4.2. Tip RoS + Io + sufiks (SST) S rednim brojem postoji samo nekoliko dobro znanih sloènih prideva: prvorazredan,

drugorazredan, tre}erazredan; prvoklasan (drugoklasan i tre}eklasan nije uobi~ajeno: RMS ilustruje obe re~i samo jednim citatom iz 1926. u kome se govori o œnekoliko drugo- i tre}e-klasnih dràvaŒ); prvoredan i drugoredan (tre}eredan nije posvedo~eno); s po jednim cita-tom dati su i prvobra~ni ’koji stupa prvi put u brak; koji pripada prvome braku’ i prvospra-tan ’koji se nalazi na prvom spratu’. S nultim sufiksom sagra|eni su prvostepen, drugoste-pen, tre}estepen74. Na ~etvrto- nema sloènih prideva; na peto-, {esto- i ve}e brojeve ne vredi ni govoriti o rednom broju, jer se oblikom ne bi razlikovali od sloènica s kardinal-nim brojem (i spojnim vokalom).

3.4.3. Tip KoS + Go + sufiks

(SST) Glagolsku osnovu u drugom delu imaju dvozna~an (svakako i jednozna~an i trozna~an, ma-

da nepotvr|eni u RMS); jednos(j)edan ’koji ima samo jedno sedi{te’ i s nultim sufiksom dvos(j)edi ’koji ima dva sedi{ta’ (analogni oblici jednos(j)edi odnosno dvos‰jŠedan nisu po-tvr|eni); sa oblikom radnog prideva jednos(j)ekli ’koji ima samo jedno se~ivo’ i znatno ~e-{}e dvos(j)ekli (tako|e dvos‰jŠek, s nultim sufiksom); sa oblikom trpnog prideva jednoro|en (sinonim za obi~nije jedinoro|en i jedinorodan: u RMS preuzeto iz Bene{i}evog re~nika, bez primera).

3.4.4. Tip RoS + Go + sufiks

(SST)

95

Uglavnom u oblicima s trpnim pridevom, prvov(j)en~ani (’koji je prvi krunisan’, pre svega kao epitet Stevana Nemawi}a), prvoro|eni i drugoro|eni, u sportskom re~niku prvo-plasiran, drugoplasiran, tre}eplasiran itd. Na sufiks –an/-ni imamo prvorodni (= prvoro-|eni), mo`da i prvobitni ako ga ne vezujemo za imenicu bit (po Skoku, ovo je rusizam).

3.5. Sloènice sa polu- i ~etvrt- O statusu formanata polu- i ~etvrt- vidi 2.6.5.

3.5.1. Tip polu- (~etvrt-) + Io + sufiks (SST) U ovim sloènicama polu- ima doslovno zna~ewe. Sve sloènice se odnose na vreme: po-

ludnevni, polum(j)ese~ni, polugodi{wi (ukoliko ga ne smatramo izvedenicom iz imenice polu-godi{te), polu~asovni, a svakako i polusatni i poluminutni, mada ih nema u RMS. (Zastare-lo poluno}ni ne spada u ovaj tip, jer nije posvedo~eno u zna~ewu ’koji traje pola no}i’, nego je izvedenica od poluno} = pono}.)

Sa ~etvrt- (bez spojnog vokala da bi se razlikovalo od rednog broja ~etvrti, mada, kako smo malo~as videli, sloènice na ~etvrto- nisu posvedo~ene) RMS daje ~etvrtgodi{wi (odakle ~etvrtgodi{wak ’~asopis koji izlazi ~etiri puta godi{we’; imenica ~etvrtgodi-{te je neuobi~ajena, pa nema razloga da pridev izvodimo iz we), ~etvrtpostotni i ~etvrt-procentni; u Pravopisnom re~niku iz 1960. nalazimo i muzi~ki termin ~etvrttonski. ê-tvrtfinalni ne bismo smatrali pridevskom sloènicom, nego izvedenicom iz imenice ~e-tvrtfinale.

3.5.2. Tip polu- + pridev Ispred prideva, polu- se javqa sa sekundarnim zna~ewem ’nepotpuno, delimi~no’, ograni-

~avaju}i ili ublaàvaju}i zna~ewe prideva. To je izvanredno produktivan obrazac s mno-{tvom primera: poluìv, -mrtav, -bos, -nag, -sl(ij)ep, -lud, -divaq, -visok, -okrugao, -sv(j))estan, -pismen, -{aqiv, -ozbiqan, -prazan, -glasan, -proziran (i poluprovidan, koga nema u RMS), -mastan, -mra~an i -taman (ukoliko ih ne izvodimo iz imenica polumrak odn. polu-tama), -vojni~ki, poluseqa~ki i jo{ dosta drugih. Na isti na~in polu- se kombinuje i s mno-gim trpnim pridevima, kao u poluotvoren, -zatvoren, -okrenut, -od(j)even, -smrznut, -osv(ij)etqen itd., s radnim pridevom u poluodrastao, s participom u poluleè}i (RMS ga daje samo kao prilog, s citatom œBorci … neki poluleè}i, sjede oko vatreŒ, ali se javqa i kao pridev, uz imenicu stav ili poloàj). Ovakvo polu- moglo bi se uklopiti u poseban niz œkvantifikatoraŒ u koje bi spadali i prilozi za koli~inu i prefiksi, kao malo-, mnogo-, vi-{e-, visoko-, sredwe-, puno-, ne-: uporedi na primer nemastan, polumastan i punomastan.

3.6. Sloènice s prilogom na prvom mestu 3.6.1. Tip prilog + Io + sufiks

96

(SST) U prvom delu javqaju se samo prilozi za koli~inu. Kao i obi~no, ima neizvesnosti u raz-

grani~ewu izme|u priloga i prideva, i u nekim slu~ajevima formalno bi bile mogu}e obe ana-lize (npr. mnogosatni od mnogo sati ili od mnogi sati); ipak prilogu treba dati prednost, po{to u drugim slu~ajevima jedino on dolazi u obzir (mnogoqudan moè biti samo od mnogo qudi, ne od mnogi qudi, {to bi zna~ilo ’neki qudi’; vi{espratan je o~igledno od vi{e spra-tova a ne od vi{i spratovi, i sl.).

3.6.1.1. Sa sufiksom -an/-ni: mnogoqudan, mnogospratan, mnogovrstan, mnogosatni, mno-goglasan, mnogozvu~an ’sastavqen od mnogo zvukova, glasova; veoma zvu~an, glasovno bogat’, mnogovodan ’bogat vodom’, mnogoglasan, mnogoì~an ’koji ima mnogo ìca’, s pro{irenim sufiksom mnogo~asovni i mnogov(j)ekovan75 itd. Ovamo bi mogli do}i i mnogozna~an i vi{e-zna~an, ako drugi deo ne motivi{emo glagolom: v. 3.6.3.

Teè je objasniti nastanak prideva mnogobrojan (up. rus. mnogo~islennáè), koji se ne mo-è zasnivati ni na œmnogo brojevaŒ ni na œmnogi brojeviŒ. Verovatno je nastao ukr{tawem prideva mnogi s pridevom brojan (koji, uprkos protivqewu purista, nesumwivo ima i kvanti-tativno a ne samo relaciono zna~ewe: RMS razlikuje brojan ’mnogobrojan, velik po broju’ od brojni ’koji se odnosi na broj’).

Antonim od mnogobrojan je malobrojan, ali wemu nije ovde mesto, jer je postao ili od pri-deva mali + broj (v. 3.2.1.3) ili od malo + brojan (3.6.2). Od priloga malo s imenicom jesu ma-lokrvan, maloqudan, maloletan/-qetan, malouman i malov(j)eran (ovo posledwe bi moglo bi-ti i od mala v‰jŠera). Po analogiji sa maloletan verovatno je skovano i malodoban, mo`da i punoletan (-qetan), koje bi se ina~e te{ko moglo motivisati bilo pridevom pun ili prilo-gom puno (ponajpre }e biti bukvalan prevod nema~kog volljährig, na {ta ukazuje i Skok s. v. pun).

Sa vi{e- imamo obiqe primera: vi{esatni, -dnevni, -m(j)ese~ni, -stoletni/-qetni, -gla-san, -jezi~an, -spratan, -bojan (ispu{teno u RMS), -sloàn, -slojan, -potezni, vi{efazan, s pro{irenim sufiksom vi{ev(j)ekovni, vi{enacionalan, neologizam vi{ekonfesionalan i drugi.

3.6.1.2. S nultim sufiksom: mnogolik, mnogostruk, mnogostran, mnogoruk itd.; vi{e-stran, vi{estruk, vi{e~lan; mo`da i dugovremen, imaju}i u vidu uobi~ajenu sintagmu dugo vremena (upotrebqenu i u definiciji tog prideva u RMS: œkoji traje dugo vremenaŒ; napro-tiv, kratkovremen je definisano œkoji traje kratko vremeŒ, dakle uz pomo} prideva kratak).

97

3.6.1.3. Sa ostalim sufiksima:

— mnogomilionski; vi{emilionski, vi{estrana~ki (odakle vi{estrana~je i vi{estra-na{tvo, neologizmi koji su se pro{irili u devedesetim godinama), vi{epartijski, vi{e}e-lijski, vi{enam(j)enski itd.

— mnogor(j)e~iv (u RMS definisano na dva na~ina: ’koji mnogo govori’ i ’koji sadrì mnogo re~i’); teè je objasniti kratkor(j)e~iv i krasnor(j)e~iv, gde ni prilozi, a ni pridevi kratak odnosno krasan ne bi odgovarali zna~ewu; mo`da bi najta~nije bilo tvrditi da for-mant -r(j)e~-iv ovde zamewuje glagol re}i ili govoriti, od koga se te{ko moè na~initi odgo-varaju}i pridev.

— mnogogodi{wi, vi{egodi{wi; dugogodi{wi bi najpre bilo od prideva (duge godine), ali treba imati u vidu i sintagmu dugo godina, koja je — analogno ve} pomenutom dugo vremena — bez sumwe nastala ukr{tawem izraza dugo i mnogo godina.

— vi{esmislen.

3.6.2. Tip prilog + pridev Prilog se ovde javqa u jednoj od svojih osnovnih funkcija, kao modifikator prideva.

Otuda su mnoge od ovih sloènica zapravo sraslice, pa dolazi do uobi~ajenih pravopisnih nedoumica: RMS, recimo, daje odrednicu dubokoqudski, ali pravopisi ne beleè takvu slo-ènicu, i u praksi bi se verovatno mnogo ~e{}e pisalo duboko qudski.

Najvi{e je onih spojeva u kojima prvi deo kvantifikuje drugi, kao malovr(ij)edan, malo-trajan, malobrojan, mnogotrudan, mnogotrpeqiv, mnogoglagoqiv, visokokalori~an, visokomo-ralan, visokou~en, visokoindustrijski, niskoproduktivan, niskoakumulativan, niskokalori-~an, punovr(ij)edan, punovaàn, punomastan i drugi. Za ve}inu wih, dodu{e, dolazi u obzir i druk~iji na~in postanka — od prideva s imenicom (mali broj), priloga s imenicom (mnogo truda) ili priloga s glagolom (malo vredeti, mnogo trpeti itd.). Uz visokou~en moèmo mo-`da dodati i sinonim velikou~en, mada veliko kao prilog ne postoji (dok veleu~en i druge ob-like na vele- svrstavamo me|u prefiksalne tvorbe: vidi II, 3.1.1). Neobi~nu strukturu ima da-nas retko posvednevni ’svakodnevni’, gde posve jeste prilog, ali takav koji se ne bi mogao javi-ti uz dan niti uz pridev dnevni.

Daqi primeri obuhvatali bi sloènice sa blago- u crkvenoslovenskom zna~ewu ’dobro’ — blagozvu~an, blagoglagoqiv (ako nisu od glagola zvu~ati odnosno zastarelog glagoqati), blagonaklon, blagougodan, uz zastarelo blagov(j)eran i blagopokojni; istovr(ij)edan (ako nije od isto vredeti); prostosrda~an ({to vi{e li~i na dvopridevsku sloènicu, prost + srda-~an).

Zanimqiv je primer ìvomodar, u RMS definisan ’svetlo modar’ (u dve re~i, suprotno Pravopisu), {to pokazuje da su autori ose}ali i ìvo i svetlo kao priloge. Zaista, pod od-

98

rednicom ìvo (pril.) navedena su zna~ewa ’jako, veoma’ i ’jasno’, koja bi odgovarala ovoj sloènici za boju. Ali ako prihvatimo takvo tuma~ewe, onda bi prilogom trebalo smatrati i prvi deo svih sloènica na jasno-, jarko-, sjajno-, otvoreno-, mutno-, tamno- i sli~nih (v. 3.2.2.1), a to bi bar za neke od wih izazvalo te{ko}e: re~nik ne beleì zatvoreno ili zagasi-to kao priloge, prilog otvoreno ima samo zna~ewe ’na otvoren na~in’ ili ’javno’, prilog sjajno zna~i samo ’izvrsno, odli~no’. Stoga se ~ini da je boqe i sloènice tipa ìvomodar svrstati me|u dvopridevske.

3.6.2.1. Za sloènice na op{te- i RMS i pravopisi predvi|aju samo sastavqeno pisawe, ali to su ipak labave sraslice. O tome svedo~i ~iwenica da RMS nijednom od wih ne daje po-sebnu odrednicu, nego pod op{te- (i jo{ vi{e pod op}e-) navodi, bez citata i bez definicije, primere op{tedru{tven, -narodni, -kwièvni, -obrazovni, -qudski, -~ov(j)e~anski, -jugoslo-venski, -usvojen, -poznat, -priznat. U praksi se otuda, naro~ito za spojeve gde je drugi deo trpni pridev, sre}e i rastavqeno pisawe (œprema op{te usvojenom mi{qewu…Œ i sl.). Sli~-nu labavost pokazuju i klasnosv(j)estan (tako u RMS) i la`nodemokratski, la`nopoboàn (oba pod odrednicom la`no-), koji bi se mogli motivisati sintagmama tipa klasna sv(ij)est, la`na demokratija (u kom slu~aju bi se pisali sastavqeno po ta~ki 58f[2Š i ‰3Š Pravopisa), ali i protuma~iti kao sintagme u kojima prilog modifikuje pridev.

3.6.3. Tip prilog + Go + sufiks (SST) Ovo je izrazito produktivan obrazac, {to je i logi~no, budu}i da je tu prilog u svojoj naj-

osnovnijoj funkciji — odre|ivawa glagola. S nultim sufiksom RMS beleì niz primera, od kojih su uobi~ajeni samo brzoplet (s

prenesenim zna~ewem) i dalekovid (u prenesenom ~e{}e nego u doslovnom zna~ewu). Ostali su tipi~ne kwièvni~ke kovanice, bez znatnije primene u dana{wem jeziku: brzotek ’koji brzo te~e’, brzolet (pored brzoletan), brzokret, brzorek; malorek, mnogorek, kratkorek, slatko-rek, milorek, leporek (qe-), mrkorek; jasnovid, mrkogled i sli~no.

Sa sufiksom -an/-ni: brzometan, brzohodan, brzovozni, brzorodan (u RMS s primerom œbrzorodni kukuruzŒ), brzorezni (sa citatom u kome se govori o brzoreznim alatima); sporo-vozni, sporohodan; dobrotvoran, dobrohotan (gde bi dobro moglo biti i imenica), dobrosto-jan ’dobro stoje}i, imu}an’; dugotrajan, kratkotrajan; dalekoseàn, kratkoseàn; daleko-metan (ali v. 3.2.3); jedinorodni (pored jedinoro|eni).

3.6.3.1. Neizvesnosti u klasifikaciji i prvog i drugog formanta kod ovih sloènica izu-zetno su velike. Tako bi se blagozvu~an moglo motivisati bilo sa blagi zvuk ili sa blago zvu-~ati, kratkovidan sa kratak vid ili sa kratko videti (up. i bistrovidan); u blagotvorni i blagohotan drugi element je svakako glagolski, ali bi prvi mogao biti prilog, pridev ili poimeni~eni pridev; isto za blagodatan, s tim {to ono mo`da i nije sloènica nego izvede-

99

nica od imenice blagodat. U ìvopisan i ìvotvoran spoj sa glagolom ukazuje na prilog, a zna~ewe formanta ìvo- na pridev (up. 3.6.2). Pravoslavan i pravosudni mogli bi biti od priloga pravo i glagola slaviti odnosno suditi, ali i od prideva pravi s imenicom (up. pra-vosnaàn i sl., 3.1.2). Za mnogorodan prirodnija je motivacija sa mnogo roditi nego sa mnogo roda, dok mnogozna~an i vi{ezna~an predstavqaju poseban problem. Osnova zna~- formalno upu}uje na glagol, ali interpretacija pomo}u sintagmi mnogo zna~iti, vi{e zna~iti ne bi bila semanti~ki adekvatna, po{to one imaju drugi smisao — ’biti vaàn’ odnosno ’biti va-`niji’. Stoga zakqu~ujemo da se ove dve sloènice moraju shvatiti kao prilo{ko-imeni~ke — ’koji ima mnogo zna~ewa’ odnosno ’koji ima vi{e zna~ewa’ — ne gube}i iz vida da je zna~ewe glagolska, a ne prava imenica, tako da je osnova drugog dela u krajwoj liniji ipak glagolska.

3.6.3.2. Sufiks -en: ovamo bi do{li ve} pomenuti primeri lakomislen, slabomislen, zlo-mislen, brzomislen, sporomislen ako ih motivi{emo glagolom misliti, a ne imenicom mi-sao. Oba tuma~ewa su otprilike jednako verovatna (zlomislen, recimo, ima sinonime zlomi-saon i zlomi{qen, od kojih prvi upu}uje na imenicu a drugi na glagol): ipak, s obzirom na zna~ewe pojedinih sloènica (brzomislen od brzo misliti pre nego od brza misao i sl.), ~i-ni se da je glagolska interpretacija verovatnija.

100

3.6.4. Tip prilog + particip

Po me|usobnom odnosu delova ovaj tip je jednak prilo{ko-pridevskim sloènicama opi-sanim u 3.6.2, ali se po na~inu postanka pridruùje onima iz pre|a{weg odeqka.

3.6.4.1. S trpnim pridevom imamo sraslice mnogopo{tovani, mnogouvaèni, mno-goc(ij)eweni (Prav. 1960 dopu{tao je i odvojeno pisawe, mnogo po{tovani itd.), mnogonapa-}en (RMS, s jednim primerom iz Sremca); visokopo{tovan, visokokvalifikovan, visokoobra-zovan, visokoro|eni, visokonadaren itd. (visokou~en ne spada ovamo, jer je u~en postalo pravi pridev); goreimenovani, gorepomenuti, gorenavedeni, nièimenovani, dolepotpisani (doqe-) (vidi Prav. 1993, t. 58h); jedinoro|eni, mrtvoro|eni (up. prvoro|eni, drugoro|eni u 3.4.3); takozvani (verovatno prevod od nem. sogenannt) itd.

Tome bismo dodali i veliku grupu sloènica tipa novoro|en. Istina, prilog novo ne po-stoji, ali postoje prilozi ponovo, nanovo, iznova, koji su mogli uticati da se i novo shvati kao prilog. U RMS, dodu{e, odrednica novo- definisana je sve samim pridevima: œkao prvi deo pridevskih i (re|e) imeni~kih sloènica ozna~ava: skora{wi, nedavni, tek nastao, skoro nastao, tek stvorenŒ. Ali novoimenovani ~lan odbora (da uzmemo primer iz istog re~nika) svakako nije ’skora{wi’ ni ’nedavni’ ni ’tek nastali ~lan odbora’, nego se moè parafrazi-rati kao nedavno imenovani (odskora imenovani, tek imenovani) ~lan odbora, {to potvr|uje da se novo- uz particip pona{a kao prilog. Re~nik navodi veliki broj primera — novoiza-bran, -izgra|en, -izumqen, -oslobo|en, -otkriven, -proizveden, -stvoren, -prona|en, -ste~en, -uspostavqen, -pripojen, novope~en (obi~no u figurativnom zna~ewu) itd. itd. — a stalno se javqaju novi, po{to je obrazac izuzetno produktivan. Posebnu popularnost posledwih dece-nija stekao je pridev novokomponovan, upotrebqen najpre za muziku komponovanu u pseudona-rodnom stilu, a zatim za sve ono {to predstavqa ve{ta~ku, nametnutu novinu sumwive vred-nosti.

3.6.4.2. S radnim pridevom sastavqeni su: sraslica dobrodo{ao (odakle dobrodo{lica), novodo{li (= novodo{av{i), novonastali (naj~e{}e uz imenicu situacija) i jo{ nekoliko re|ih oblika na novo- (RMS beleì novonado{li, novoprispeo (-io) i novodolutali). U slo-ènici radoznao te{ko je odrediti me|usobni odnos elemenata, osim ako bismo pretposta-vili da oblik znao poti~e iz optativnog kondicionala: (koji bi) rado znao. Davnopro{li se razlikuje od dosad navedenih primera, jer se pro{li i samo za sebe javqa u pridevskoj upo-trebi. Ni stari ni novi pravopis ne beleè ovu sloènicu, ali gre{e, jer bi davnopro{li kao gramati~ki termin (davnopro{lo vreme = pluskvamperfekt) svakako trebalo pisati sa-stavqeno, kao {to ~ini RMS, za razliku od sintagme davno pro{li (npr. davno pro{li doga-|aji).

3.6.4.3. S glagolskim pridevom na -}i: op{tevaè}i, dobrostoje}i ’imu}an’ (RMS ga da-je samo kao izraz, dobro stoje}i, s. v. stoje}i), sporomisle}i (RMS ima samo sporomislen). U

101

tehni~kom vokabularu javqaju se i dugoìve}i, kratkoìve}i (o radioaktivnim materijama, v. Klajn 1992), brzogore}i, sporogore}i, sporopale}i (o eksplozivu, fitiqu) i sl.

3.6.4.4. S glagolskim pridevom na -v{i: novodo{av{i (pored novodo{li) i blaènopo-~iv{i (~e{}e nego blaènopokojni, s kojim ga RMS daje u istoj odrednici). Dok samostalno do{av{i postoji samo kao glagolski prilog, po~iv{i (rusizam) odavno se upotrebqava kao sa-mostalan pridev u kwièvnom jeziku, mada je u RMS izostavqeno.

3.7. Sloènice s glagolom na prvom mestu 3.7.1. Tip GoS + Io + sufiks Videli smo u 2.7. da se glagol kao osnova prvog dela javqa uglavnom samo u imperativnim

sloènicama. Po{to kod prideva nema imperativnih sloènica (s jednim izuzetkom koji }e-mo videti u slede}em odeqku), broj primera je prili~no mali. S nultim sufiksom su vrto-glav, vijoglav (’koji izvija glavom’, u prenesenim zna~ewima ’ìv, nemiran’, ’lakomislen’, sa-movoqan’ i sl.) i vrqook ’vrqav, razrok’, verovatno od glagola vrqati ’lutati, vrludati’. Sa sufiksom -an/-ni mo`da je mrzovoqan (ukoliko u prvom delu nije skra}ena osnova prideva mr-zak: Skok beleì i oblik mrskovoqan, iz Like). Prema imenicama grizodu{je i praskozorje (up. 2.7.4) imamo retke prideve grizodu{an i praskozorni. Dok se definicija prvog u RMS za-sniva direktno na glagolu (œkoji grize du{u, nagriza savestŒ), definicija drugog predstavqa ga kao izvedenicu: œkoji se odnosi na praskozorjeŒ.

3.7.2. Tip glagol + pridev Jedine imperativne sloènice me|u pridevima su one na nazovi- (ne i nadri-, jer kao {to

smo rekli u 2.7.1.2, taj formant je izgubio vezu s glagolom nadreti). RMS ne daje pojedine lekseme, nego samo odrednicu nazovi-, pod kojom navodi pet imeni~kih i dva pridevska pri-mera — nazovimudar i nazovisocijalisti~ki. Lako bi bilo zamisliti mnoge druge primere — nazoviotmen, nazovium(j)etni~ki, nazovimoderan i sli~no). Za pridev znatièqan v. slede-}i odeqak.

3.7.3. Posebni slu~ajevi Znatièqan76, jedina sloènica s infinitivom, mogla bi se uporediti s tipom nazovi-

mudar utoliko {to i u jednom i u drugom slu~aju imamo potpun glagolski oblik (ne samo gla-golsku osnovu kao ina~e) ispred prideva. Razlika je ipak u tome {to je znatièqan nastalo ~istim srastawem (= znati èqan), dok s pridevima na nazovi- to nije slu~aj (ne bi bilo mo-gu}e *on je nazovi mudar ~ovek). Ovakvih sraslica me|u pridevima nema mnogo i uglavnom se uklapaju me|u postoje}e tipove pravih sloènica, na isti na~in kao {to smo zlurad uvrstili me|u imeni~ko-pridevske (3.1.2) a visokomoralan i sl. me|u prilo{ko-pridevske (3.6.2). Spe-cifi~an slu~aj je nazlobrz, re~ koju pomiwu i Mareti} i Stevanovi}, a koju znamo prvenstve-no iz Zmaja: RMS navodi wegov stih, œA ti brzo ode, nazlobrza haloŒ; u pesmi œOpomenaŒ, koja je slobodan prevod s nema~kog, re~i su pisane odvojeno: œDeco moja svekolika, / Po~uvajte svog

102

jezika, / Jer je jezik na zlo brz, prevari se radoŒ77. Sa istom strukturom (predlog + I + P) Vu-kov Rje~nik beleì uzludobar (po Mareti}u i uzludobra), ali kao naziv biqke, dakle poimeni-~eno.

4. SLO@ENI GLAGOLI 4.1. Kao {to su primetili ve} mnogi autori (Mareti} 1899:381, Beli} 1949:293, Nikoli}

B. 1972:275, Ramelmajer 1975:113, Babi} 1986:497), sloènih glagola ima malo u srpskohrvat-skom, svakako daleko mawe nego sloènih imenica ili prideva. Sa ovim dvema kategorijama, ipak, glagoli su uporedivi utoliko {to su œpuneŒ (leksi~ke, autosemanti~ke) re~i. To je raz-log {to ih obra|ujemo pre brojeva, ~ije je zna~ewe ograni~eno na jednu jedinu kategoriju, i pre zamenica, koje su u osnovi œprazneŒ (funkcijske, sinsemanti~ke) re~i.

Babi} ~ak kaè da œsloènih glagola ima petnaestak, od kojih je samo pokoji nastao u no-vije dobaŒ, ali takva procena, kao {to }emo videti, ipak je preniska. Donekle je ta~na wegova tvrdwa da œgotovo svi pripadaju glagolima IV. vrsteŒ (tj. glagolima na -iti), s tim {to }emo videti da ni sloèni glagoli na -ati nisu retkost.

4.1.1. Tip IoS + G Sa izuzetkom sraslice dangubiti, ostale sloènice ovog tipa imaju spojni vokal -o-.

Imenica je naj~e{}e u funkciji instrumentala, kao u rukovoditi, rukopoloìti (-polaga-ti), miropomazati (odakle imenica miropomazawe), strahovladati (ako nije naknadno izve-deno iz ~e{}e imenice strahovlada), hodo~astiti (= œhodom ~astitiŒ po Babi}u, nav. m.: vi-di i hodo~a{}e, 2.3.9.5), neuobi~ajeno moreploviti (samo jedan primer u RMS), rogoboriti (œgotovo onomatopeja od sintagme boriti se rogovimaŒ, obja{wava Skok s. v. rog: ipak, nije sa-svim jasno kako se od borbe rogovima do{lo do zna~ewa ’buniti se, gun|ati’ a pogotovu do ’dizati buku, àgoriti, vikati’), mo`da i slavosloviti (’odu{evqeno slaviti, veli~ati’, glagol crkvenoslovenskog porekla, prema RMS).

Kao objekt glagola imenica se javqa u dangubiti, u zlopatiti (se) (ako je ta~no Mareti-}evo tuma~ewe da dolazi od imenice zlo s glagolom patiti; Babi} ga, me|utim, tuma~i kao prilog s glagolom) i u retkim re~ima kolovoditi, kwigovoditi, stihotvoriti, kostolomi-ti (po Mareti}u, nav. m., ovo bi bila izvedenica od imenice kostolom, ali Babi}, nav. m., smatra je za pravu glagolsku sloènicu u zna~ewu ’lomiti kosti’).

Subjekt glagola imenica bi mogla biti u crvoto~iti78, u krvoliptati79 (danas je uobi-~ajena samo glagolska imenica krvoliptawe, re|e -liptewe) i u retkom r|ogrizati (gde je ob-lik glagola kao u prefiksalnim tvorenicama tipa nagrizati, a zna~ewe je daleko od doslov-nog: ’govoriti koje{ta, brbqati; ru`no o nekome govoriti, ogovarati’). Najzad, u funkciji predlo{ke sintagme imenica dolazi u snovi|ati se ’prikazivati se (u snu)’ (i ovde je obi~-nija imenica snovi|ewe, korisna s obzirom na dvozna~nost imenice san) i u bogohuliti (= hu-

103

liti na boga, mada je moèmo tuma~iti i objekatski, huliti boga, kao {to ~ini Babi}). îno-dejstvovati ne spada u ovu grupu, jer je izvedeno iz imenice ~inodejstvo.

4.2. Tip PoS + Io + sufiks Samo nekoliko danas malo upotrebqavanih izraza: dugo~asiti ’dosa|ivati (kome)’, vito-

periti (se) i ~e{}e izvitoperiti (se) (v. 3.2.1.1, fusnota 62), starosvatiti ’moliti, uzima-ti koga da bude stari svat’, zloglasiti ’pronositi zao, r|av glas o nekom’ (u RMS s jednim primerom i oznakom œpokr.‰ajinskiŠŒ). Mogu}e je da bismo im prikqu~ili i strmoglaviti (se), mada ga Skok (s. v. strm) naziva denominalom (? — sic) od priloga strmoglav(i)ce. Ne spa-da ovamo pustopa{iti ’biti pustopa{an, pustopa{no postupati’, {to je svakako izvedenica od pustopa{an, a ovo od imenice pustopa{(a) (v. 2.4.10).

Ve}i je broj prefiksalno-sufiksalnih tvorbi, ali one po pravilu predstavqaju izvedeni-ce od prideva (ozloglasiti od zloglasan, po istom obrascu kao ohrabriti od hrabar : tako i ozlovoqiti, omrzovoqiti se, ob‰jŠelodaniti, omalodu{iti ’obeshrabriti’, umnogostru~i-ti), katkad i od imenice, kao uravnoteìti. Opunomo}iti i re|e opunovlastiti mogli bi biti kako od punomo}(je), punovlast tako i od punomo}an, punovlastan. Ipak, odobrovoqiti moramo smatrati pravom sloènicom, po{to o~igledno nije izvedeno iz prideva dobrovoqan, nego zasnovano na sintagmi dobra voqa.

4.3. Tip ZoS + glagol Glagoli na samo- nisu tako brojni kao imenice i pridevi sa istim elementom (v. 2.5.1 i

daqe, 3.3.4), ali se posledwih decenija sve vi{e mnoè. RMS beleì samodaviti se, samodi-sciplinovati se, samoka`wavati se, samoobmawivati se, samosavladavati se, samounizi-ti se i jo{ poneki, ~emu se pridruùju mnogi neologizmi kao samoorganizovati se, samofi-nansirati se, samocenzurisati se, samoukinuti se itd. U novije vreme (RMS navodi samo je-dan primer iz 1972) javio se verovatno i glagol samoupravqati, jedini koji nije povratni, jer nije sloèn s prelaznim glagolom.

4.4. Tip KoS + Io + sufiks (SST) Mo`da jedino dvoumiti (se), glagol koji je upadqivo ~e{}i nego druge vrste re~i sasta-

vqene od istih elemenata (dvouman, dvoumnik, dvoumica, dvoumqe). Dvoli~iti ’biti dvoli-~an’ i dvostru~iti ’~initi dvostrukim’ pre bismo mogli smatrati izvedenicama od prideva. Nesumwivo su od prideva izvedene prefiksalno-sufiksalne tvorenice tipa udvostru~iti, utrostru~iti, ustostru~iti, uhiqadostru~iti itd. itd., kao i pojednostaviti (danas ret-ko -vniti). Na isti na~in, danas retko ~etvoronoìti ’i}i ~etvorono{ke’, ~etvoronoì-ti se ’postavqati se ~etvorono{ke’, u~etvoronoìti se ’po}i ~etvorono{ke’ izvedeni su

104

od priloga.

4.5. Tip prilog + glagol Ovamo svakako spadaju krivoloviti i krivotvoriti, zloupotr(ij)ebiti, zlotvoriti

(ako nije izvedeno od zlotvor), a po Babi}u i zlopatiti (se) i zlostaviti (ovo posledwe da-nas uglavnom samo u nesvr{enom vidu, zlostavqati). Babi}evo tuma~ewe svakako je prihva-tqivije nego Mareti}evo (nav. m.), po kome bi zlo patiti i zlo staviti bile sintagme s ime-nicom zlo. Blago- imamo u blagovoleti (-qeti) i blagoizvoleti (-qeti) (verovatno rusizmi), dok za blagosloviti (nesvr{eno blagoslivqati >> blagosiqati) i blagov(ij)estiti ’obja-viti ne{to (obi~no neku radosnu vest’) Skok (s. v. blag) smatra da su denominali od blagoslov odnosno blagov(ij)est.

Naprotiv, praznosloviti je od priloga s glagolom, ako je suditi po definiciji u RMS, ’prazno, isprazno sloviti, govoriti ne{to {to nema zna~ewa ni smisla’, dok bi imenica pra-znoslov (’onaj koji praznoslovi’) bila deverbal. Od priloga s glagolom je i krasnosloviti ’govoriti re~ito, ki}eno’ ili ’~itati izraàjno, na umetni~ki na~in’.

Ne bismo sloènim glagolima smatrali ìvopisati i brzojaviti, budu}i da ne zna~e ’ìvo pisati’, ’brzo javiti’, nego baviti se ìvopisom (= slikarstvom) odnosno javiti brzo-javom (= telegramom). Suprotstaviti bi moglo do}i ovamo ako suprot- smatramo ekvivalent-nim prilogu nasuprot, a ne prefiksom (v. II, 5.28). Sv(j)etlomrcati, po RMS ’svetlucati, bleskati; slabo svetleti’, ima oblik priloga s glagolom, ali je taj prilog po zna~ewu protiv-re~an glagolu mrcati, ~ije je osnovno zna~ewe ’mra~iti se’. Zato bi mo`da bilo ta~nije tuma-~iti ga kao dvoglagolsku sloènicu sa zna~ewem ’(naizmeni~no) svetleti i mra~iti se’. S prefiksom o- sagra|eni su ozlojediti, omalovaìti (po Skoku prevedenica od nem. ge-ringschatzen), odugovla~iti (gde pretpostavqamo da je posredi isti glagolski prefiks kao i u prethodna dva: mawe je verovatno da je glagol sloèn s pridevom odug‰a~akŠ’ ’prili~no dug’, od koga nije zabeleèn prilo{ki oblik).

105

4.6. Posebni slu~ajevi

Ko~operiti se je od ko~iti perje (v. Skoka s. v. ~okaw). Frasti~kog porekla su bogoradi-ti (od boga radi) i mirboàti se ’qubiti se na Boì} govore}i jedno drugom: mir bo`ji!’. Odobrovoqiti, od dobra voqa, pomenuli smo u 4.2. Simetrije radi, wemu bi se mogao pri-druìti i glagol ozlovoqiti, mada smo ga u 4.2 pomenuli kao izvedenicu. S prefiksom je i usredsrediti, ako je nastalo od sred srede (ali bi moglo biti i od usred srede). U dozlogrdi-ti nemamo prefiks nego predlog, budu}i da je po Skoku (s. v. grd) nastalo ukr{tawem sintag-mi do grda i do zla boga. Nipoda{tavati je, po Skokovom obja{wewu (s. v. ko1, II), œod sin-tagme ni poda {to ostaviti, uzetiŒ. C(j)epidla~iti i xabalebariti (ovog drugog nema u RMS) nisu sloènice nego izvedenice od c(j)epidlaka odnosno xabalebar. Isto vaì i za besposli~iti, koje nije od sintagme bez posla (kako ga tuma~i Stevanovi} 19641:452), nego je o~igledna izvedenica od besposlica.

O zastarelim oblicima futura drugog, dadbudem (budem dao), ht(j)edbudem (budem hteo), sm(j)edbudem (budem smeo) i mogbudem (budem mogao) govori Stevanovi} 19641:442. Wihov na-~in postanka, istina, nije sasvim razja{wen, jer prva tri izgledaju kao da su sloèna sa infi-nitivom (dat‰iŠ budem i sl.), dok je mogbudem vaqda od mog(ao) budem. Na istom mestu Steva-novi}, uz obiqe primera, pomiwe i danas zastarelo regbi (<< rekao bih), u RMS ozna~eno kao œre~caŒ, ali po funkciji s vredno{}u re~enice, jer ~esto od wega zavisi izri~na re~enica (œRegbi da nisu imali kome da pi{uŒ i sl.).

[to se ti~e futura prvog, pitawe da li je on œsloèni glagolski oblik ili sloènicaŒ (kako glasi naslov rada Stevanovi} 1955) svakako nije dobro formulisano. Dilema koja se postavqa za oblike hvali}u, hvalit }u odnosno (ja) }u hvaliti, ma kako je re{ili, jeste dile-ma izme|u prostog glagola, sloènog glagola i sintagme, ali nijedan od tih oblika nije slo-ènica u uobi~ajenom smislu. Ovo pitawe o~igledno spada u morfologiju glagola i u pravo-pis, a ne u tvorbu re~i.

5. SLO@ENI BROJEVI 5.1. O sloènim brojevima govori jedino Stevanovi} (19641: 439–440), posve}uju}i im

malo vi{e od jedne strane. Takva nezainteresovanost gramati~ara mora da iznenadi ako se zna da od svih vrsta re~i ova ima daleko najve}i procenat sloènica. [tavi{e, nesumwivo pro-ste re~i jesu samo brojevi od jedan do deset, zatim sto, hiqada i tu|ice nula, milion, mili-jarda, bilion, trilion (i ostale na -ilion).

[to se ti~e brojeva od jedanaest do devetnaest, Stevanovi} ih smatra sloènim, uz na-pomenu: œ…posledwi deo ovih brojnih sloènica u toj je meri deformisan da ga je te{ko pre-poznati. Ali je do te wegove deformacije do{lo lingvisti~ki obja{wivim putem…Œ. Ovo je o~igledno dijahronijski pristup, jer œlingvisti~ki obja{wiveŒ su i mnoge druge promene ko-je su neprepoznatqive u dana{wem obliku re~i. Sa sinhronijskog gledi{ta stvar je mawe iz-

106

vesna. Moglo bi se re}i da izvo|ewe jedanaest itd. iz jedan na deset(e) itd. nije œdaleko od pametiŒ prose~nog govornika, ali je isto tako mogu}e da se ovi brojevi ose}aju kao prosti, po-gotovu ako se uzmu obzir naknadne fonetske promene do kojih dolazi u supstandardnom govoru (jedanes, dvanes, dvanajs(t) i sli~no).

Brojeve za okrugle desetice, dvadeset, trideset itd. do devedeset, Stevanovi} opisuje kao œsloènice postale jednostavnim srastawem wihovih delovaŒ, ali za~udo ne kaè ni{ta o ostalim vi{e~lanim brojevima. Budu}i da se svaki takav broj u re~enici pona{a kao jedin-stvena leksema (œonih hiqadu sto pedeset {est kwigaŒ sintakti~ki je ekvivalentno sa œonih {est kwigaŒ), a da sastavni delovi zadràvaju svaki svoj akcent (dvadeset jedan i sl.), moramo zakqu~iti da su posredi polusloènice, i to jedine koje se po na{em pravopisu pi{u odvojeno, a ne s crticom. U brzom govoru, naro~ito tokom brojawa, one teè da pre|u u sloè-nice (dvaesjedan, triesedam i sli~no). Me|u brojevima za stotine, dv(j)esta i trista su prave sloènice, ~etiristo, petsto itd. do devetsto jesu sraslice, dok su dv(ij)e stotine, pet stotina i sl. sintagme (broj + imenica u padeù), {to vaì i za dv(ij)e hiqade, tri mi-liona i tako daqe.

5.2. Zbog same prirode brojeva, wihove sloènice pokazuju neka svojstva kojih nema u ostalim vrstama re~i. Jedno je u tome {to se polusloènice vrlo ~esto sastoje od tri, ~eti-ri i vi{e elemenata (hiqadu sto pedeset {est i sl.). Druga je {to se u ve}im brojevima sintagme degradiraju, gube}i samostalnost svojih delova, jer je broj semanti~ki i sintakti~-ki jedinstven pojam. Tako u primeru œgodine hiqadu sedam stotina dvadeset tre}eŒ granica izme|u sedam i stotina, iako formalno razdvaja dve re~i, u stvari je hijerarhijski nià od ostalih granica, {to se jasno vidi kad kaèmo œgodine hiqadu sedamsto dvadeset tre}eŒ, a naravno i u pisawu ciframa, œgodine 1723Œ.

5.3. Zna~ewe sloènog broja naj~e{}e proizlazi iz sabirawa zna~ewa prostih, ali kod brojeva dvadeset, trideset … devedeset i dv(j)esta, trista … devetsto zasnovano je na mnoèwu. Sasvim poseban slu~aj predstavqaju sloènice obadva, -dv(ij)e, -dvoje, -dvojica, gde je zna~ewe prvog, zameni~kog dela poja~ano brojem u drugom delu. Srpski i hrvatski gramati-~ari (Stevanovi} 19641: 320 i 325, a jo{ eksplicitnije Bari} et al. 1979:132) svrstavaju obli-ke oba, obadva, oboje me|u brojeve, ali to ~ine samo zato {to oni u promeni imaju iste nastav-ke kao dva odnosno dvoje. U stvari je oba zamenica, kao i wemu analogno svi (sve)80. Mogu}e je da je obadva prvobitno bilo sraslica (oba dva kao sva tri itd.), ali je potom oblik mu{kog i sredweg roda oba upotrebqen i uz ènski rod dv(ij)e i zbirni dvoje; nije se javio nikakav spojni vokal kao u pridevu ob-o-stran.

5.4. Stevanovi} pomiwe i polusloènice sa zna~ewem pribli`ne vrednosti, tipa pet-{est, trideset-~etrdeset, sedmoro-osmoro, a tako|e œpolusloènice od imenice na prvom i broja na drugom mestu, dan-dva, nedequ-dve, desetak-dvadeset itd.Œ. Ovaj posledwi slu~aj (mo`da jedini gde se dve razli~ite vrste re~i spajaju u polusloènicu) zasluìo bi iscrpni-

107

ja istraìvawa. Pitati da li takvi spojevi spadaju u brojeve ili u imenice bilo bi verovatno besciqno, ali je zanimqivo da ni sintakti~ki nisu jednoobrazni, jer obi~no imaju funkciju priloga (npr. Osta}u tamo dan-dva), ali mogu biti i subjekat ili objekat (Treba}e ti sat-dva za taj posao; Re}i }u re~-dve o tome), mogu s predlogom da obrazuju odredbu (Vra}am se za dan-dva) i drugo.

5.5. Sve {to je re~eno o sloènicama odnosno polusloènicama kardinalnih brojeva va-ì i za redne i zbirne: sto trideset drugi, sto trideset dvoje i sl. imaju isti odnos ele-menata kao sto trideset dva.

6. SLO@ENE ZAMENICE 6.1. Kao {to je i razumqivo s obzirom na wihovu specifi~nu funkciju, zamenice kao slo-

ène re~i imaju bitno druk~iji sastav nego imenice, pridevi ili glagoli. (Mo`da su ih i za-to ispitiva~i sloènica potpuno zapostavili, sa izuzetkom Stevanovi}a 19641: 438–439.) Najbitnija razlika je u tome {to se sloèna zamenica ne moè sastojati od dveju re~i drugih vrsta, nego je bar jedan wen deo (obi~no drugi) obavezno zamenica. Pri tom moèmo razlikova-ti tri slu~aja:

6.1.1. (a) Od po dve zamenice sastavqeni su oblici koji zna~e izrazitu neodre|enost ({to{ta, koje{ta, kojeko, kojekakav, uz poneke re|e oblike)81 i oni sa zna~ewem univerzal-nosti, totaliteta, kao svekolik (savkolik, vaskolik), vasceo/-cio. Wima bismo mogli dodati i svako, sva{ta, svakoji, svakakav, sva~iji, mada wihov prvi deo (Skok ih navodi pod sav) za da-na{we jezi~ko ose}awe nije jasno motivisan. Poseban slu~aj su polusloènice kakav-takav, koliki-toliki, sa zna~ewem osredwosti.

6.1.2. (b) Prvi element nezameni~kog porekla kombinuje se sa zamenicom u drugom delu. Tu spadaju pre svega mnogobrojni spojevi na i-, ni- (sa zna~ewem pune negacije) i ne- (sa zna~ewem neodre|enosti). Ovakav na~in obrazovawa dosta podse}a na prefiksaciju, utoliko pre {to se stvaraju prete`no simetri~ne paradigme: iko, i{ta, ikoji, ikakav, i~iji, ijedan; niko, ni-{ta, nikakav, ni~iji, nijedan; neko, ne{to, nekakav, nek(oj)i, ne~iji; up. i ikolik, nikolik, ne-kolik, mada su prva dva danas krajwe retki, a od tre}eg je ~e{}i odgovaraju}i prilog (nekoli-ko). S druge strane, dok u pravim prefiksalnim tvorenicama prefiks dolazi ispred osnove s punim leksi~kim sadràjem, kojoj samo modifikuje zna~ewe, ovde bi se i-, ni- odnosno nemo-gli smatrati glavnim nosiocem zna~ewa, ili su u najmawu ruku ravnopravni sa zamenicom u drugom delu: to zna~i da ih ne moèmo izjedna~iti s prefiksima.

Kao prvi element, sa zna~ewem neodre|enosti, dolaze jo{ i gd(j)e (gd‰jŠeko, gd‰jŠe{to, gd‰jŠekoji) i po- (pokoji, poneki, poneko, pone{to: Stevanovi} upozorava na razliku izme|u ovoga po i onog distributivnog, koje se pi{e kao zasebna re~, npr. œSvi su dobili po neku nagraduŒ). I jedan i drugi se kombinuju u pogd(j)eko, pogd(j)e{to, pogd(j)ekoji. Najzad, tu je i re~ca ma, koja dolazi ispred svih upitnih zamenica (ma ko, ma {ta, ma koji, ma kakav, ma ko-liki, ma ~iji): o pitawu wenog srastawa s drugim delom v. niè.

108

6.1.3. (v) Zamenica kao prvi deo dolazi ispred re~ce god i prvobitno glagolskog oblika bilo. Pri tome god, ako je nenagla{eno, ima zna~ewe neodre|enosti (kogod, {togod ‰re|e {tagodŠ, kojigod, kakavgod, ~ijigod), a nagla{eno obrazuje ono {to Stevanovi} naziva op{tim zamenicama: ko god (do{ao), {to god (da kaèm), koji god, kakav god, ~iji god, koliki god. U da-na{wem jeziku slabo se ~uva razlika izme|u ova dva god: oblici kogod, {togod itd. retki su u obi~nom govoru, jer se ose}aju kao narodski ili starinski, i mo`da se upravo zato wihov na-glasak prenosi na spojeve sa œzasebnimŒ god, pa nije retkost ~uti izgovor kogod do{ao… i sli~no. I u pravopisnom pogledu, razlikovawe spojenog od odvojenog pisawa (kogod od ko god) mnogima zadaje te{ko}e.

Sa istim uop{tavaju}im zna~ewem javqa se i bilo (u RMS bez akcenta, sa oznakom œveznikŒ), uvek pisano kao zasebna re~: ko bilo, {ta bilo, koji bilo itd. I dok je ma uvek is-pred a god uvek posle zamenice, bilo se javqa u oba poloàja, pa je ~ak i ne{to ~e{}e na prvom mestu: bilo ko, bilo {ta, bilo koji, bilo kakav, bilo ~iji, bilo koliki.

6.2. Iz dosada{wih primera vidi se jo{ jedna osobenost zameni~kih sloènica: stepen srastawa (sinteti~nosti) kod wih je ~esto sasvim relativan. Spojevi tipa ma ko, koji god, bi-lo ~iji, kakav bilo i sl. ose}aju se kao dve re~i i po svim pravopisima pisali su se odvojeno. Protiv wihovog spajawa govori i ~iwenica da je samo zamenica promenqiva, makar se i ne na-lazila na kraju (kakvog bilo, kakvom bilo i sl.). Wihov akcent je po Stevanovi}u (nav. d. 439) jedinstven, {to ipak nije dovoqno da ih proglasimo za sraslice, ve} i zato {to u mnogim slu-~ajevima imamo silazni akcent daqe od po~etnog sloga (npr. ma ko, koji god, ko mu drago, kakav mu drago)82. Zakqu~ujemo da je posredi spoj sasvim posebnog tipa, koji se ne moè nedvosmi-sleno uvrstiti me|u sloènice ili polusloènice, ali koji je ipak ne{to vi{e od obi~ne sintagme.

6.3. Drugu i jo{ neobi~niju vrstu relativnosti sre}emo u promeni sloènih zamenica na i- i na ni- s predlozima: i{ta, ali i od ~ega, i u ~emu itd.; nikakav, ali ni o kakvom, ni sa kakvim itd. itd. Ovakvo ubacivawe predloga izme|u dva sastavna dela sloènice utoliko je neobi~nije {to u nominativu i u drugim padeìma bez predloga ona ~ini ~vrstu celinu, s jedinstvenim akcentom, sli~niju prostoj re~i nego sloènici, tako da nikakvo drugo pisawe osim spojenog ne dolazi u obzir. Predlozi, kao {to im i ime kaè, ina~e uvek dolaze ispred re~i za koju se vezuju, izuzetno u dva slu~aja (radi i uprkos) mogu biti i postpozitivni, a ni-kada se ne ubacuju u unutra{wost re~i. S obzirom na to, mo`da bi najta~nije bilo predsta-viti ovu pojavu kao slu~aj supletivizma: zamenice na i- i na ni- ne mogu u standardnom jezi-ku imati padeè s predlozima83, nego se umesto wih upotrebqavaju sintagme sastavqene od i odnosno ni (koje bismo tada morali smatrati veznicima), od predloga i od odgovaraju}e upitne zamenice.

7. SLO@ENI PRILOZI

109

7.1. U modernoj lingvistici (mada jo{ ne i u na{im gramatikama) isti~e se da prilozi, kao deikti~ke re~i, pokazuju mnogo sli~nosti sa zamenicama, naro~ito onim pokaznim i neod-re|enim. Primera radi, dovoqno je podsetiti na pojavu iste tro~lane opozicije u ovamo — tamo — onamo, ovako — onako — tako kao i u ovaj — taj — onaj, ovakav — takav — onakav itd. Stoga je razumqivo {to se i-, ni-, ne-, pomenuti kao prvi delovi zamenica, javqaju i u pove}em broju sloènih priloga: igd(j)e, ikud(a), ikamo, ikad(a) (igda), ikako, ikoliko; nigd(j)e, ni-kud(a), nikamo, nikad(a) (nigda), nikako, nikoliko (neuobi~ajeno, ali RMS citira dva prime-ra); negd(j)e, nekud(a), nekamo, nekada (negda), nekako, nekoliko; up. i niè pod 7.4.

Paralelizam sa zamenicama moèmo tako|e zapaziti u sloènicama s neodre|enim gd(j)e- (gd(j)egd(j)e, gd(j)ekamo, gd(j)ekad(a); gd(j)e{to, pored toga {to je zamenica u zna~ewu ’pone-{to’, moè biti i prilog sa zna~ewem ’ponegde’ ili ’ponekad’) i mestimi~no u pro{irewu neodre|enim po-: ponegd(j)e i pogd(j)egd(j)e, ponekud(a), ponekad(a) i pogd(j)ekad(a). Kao i kod zamenica, god se na drugom mestu javqa u dva zna~ewa, nenagla{eno u gd(j)egod ’negde’, kudgod i kamogod ’nekuda’, kadgod ’katkad, koji put’, kakogod ’na neki na~in’; nagla{eno u gd(j)e god ’gde bilo’, kud god i kamo god ’ma kuda’, kad god ’svaki put kad’, kako god ’ma na koji na~in’, koliko god ’ma koliko’ i dokle god ’kako god dugo’84.

7.2. Ma i bilo kombinuju se s predlozima na isti na~in kao i sa zamenicama: ma gd(j)e, ma kud(a), ma kad(a), ma kako, ma koliko; bilo gd(j)e, bilo kud(a), bilo kamo, bilo kad(a), bilo ka-ko, odnosno gd(j)e bilo, kud(a) bilo itd.

Me|u ~e{}e upotrebqavanim elementima pomenimo i zamenicu koje u neodre|enom zna~e-wu: kojegd(j)e ’na raznim mestima’, kojekud(a) ’na sve strane’ (i kojekamo, mada ga u RMS nema), kojekako ’na razne na~ine’ ili ’s mukom, nekako’; u Vukovom Rje~niku i kojekad ’koji put’.

Sa zamenicom sav: svagd(j)e i svugd(j)e (-u- je verovatno preuzeto iz sinonima svud(a)), sva-kud(a) i ~e{}e svukud(a), svakamo (’svuda’, u RMS sa dva primera iz [enoe i Kraw~evi}a), svakad(a) i ~e{}e svagda ’uvek’, svakako i svakojako85, svejedno, svejednako.

Zamenica {to javqa se u retkim oblicima {tokad ’katkad’, {togd(j)e ’ovde-onde’, {to-kud(a) ’kojekuda, na sve strane’ (samo za posledwi u RMS je dat jedan citat), a na drugom mestu, sa istim zna~ewem neodre|enosti, u kad{to i pokad{to.

S prilogom malo na prvom mestu sloèni su malogd(j)e, malokad(a), malopr(ij)e, koji su sraslice (= malo gde itd.), zatim malone ’gotovo, skoro’, koje se moè objasniti kao ’umalo ne’, a uz to i malo~as, u kome je gotovo nemogu}e definisati odnos sastavnih delova. (Je li na-stalo ukr{tawem sinonima malopr(ij)e i ~as pr(ij)e?) Kao drugi deo malo dolazi u nimalo, nemalo (gde je ne- negacija, a nema zna~ewe neodre|enosti kao u dosada{wim primerima), i malo (npr. œAko me i malo voli{Œ86 i u spojevima s predlozima, umalo, zamalo, pomalo, bez-malo.

Sa polu- RMS beleì priloge poludesno, polul(ij)evo, poluleè}i, polustoje}ke (-}ki), poluznala~ki, polunesv(j)esno, polu{aqivo i jo{ poneki, ali po{to za sve wih postoji i odgo-

110

varaju}i pridev na polu-,87 ovde nema potrebe da se posebno bavimo wima, nego upu}ujemo na ono {to je o pridevima re~eno u 3.5.2.

7.3. Izvestan broj sloènica sagra|en je pomo}u reduplikacije. Ona je retko potpuna kao u katkad, gd(j)egd(j)e (odakle pokatkad, pogd(j)egd(j)e), a ~e{}e sa izvesnim varijacijama kao u kadikad, kudikamo (verovatno s veznikom i), dan-danas (tako|e dan-dawi i dan-dana{wi, ob-lik u RMS zabeleèn kao pridev i kao prilog: up. izraz do dana dana{weg). Jo{ ~e{}e su re-duplikativne polusloènice, sa zna~ewem pribli`nosti ili neodre|enosti (mawe-vi{e, vi-{e-mawe, danas-sutra, kako-tako, ovd(j)e-ond(j)e, ovda-onda ’katkad, povremeno’), sa zna~ewem ~estog i nemirnog kretawa u tamo-amo, gore-dole (-qe), l(ij)evo-desno, desno-l(ij)evo, sa zna-~ewem ùrbe i zbrke u brè-boqe, navrat-nanos, zbrda-zdola.

U priloge bi se moglo uvrstiti i ili-ili (up. latinsko aut-aut), koje RMS navodi samo kao œizrazŒ pod odrednicom ili.

Uglavnom iz turskog, ali i iz drugih (prete`no stranih) izvora do{ao je izvestan broj ekspresivnih, fonosimboli~kih reduplikacija kao |ene-|ene, klaj-klaj, xab-xabe, cile-mile, trte-mrte, apa-drapa, tuc-muc, cakum-pakum, tip-top, cikcak. One se katkad upotrebqavaju prilo{ki, ali mogu biti i nepromenqivi pridevi, uzvici, ili imati sasvim neodre|enu sin-takti~ku funkciju: Skok za apa drapa (odrednica je pisana bez crtice i bez akcenata) kaè œsloènica pogrdnog (pejorativnog) zna~ewa, za koju je te{ko odrediti leksi~ku kategoriju, da li je imenica, kojeg je roda, ili prilog…Œ

7.4. Drugih, slabije zastupqenih tipova formirawa sloènih priloga ima veoma mnogo, kao {to je izuzetno veliki i broj sintagmi koje mogu funkcionisati kao prilo{ke odredbe. S po~etnim i- odnosno ni- (ali bez oblika na ne-, kakve smo videli u 7.1) nalazimo iotkud(a) i niotkud(a), iodakle i niodakle, iza{to (-a) i niza{to (-a), iukoliko (potvr|eno u Prav. 1960) i niukoliko, ijednom (pisano sastavqeno u RMS, mada ga nema u pravopisima) i nijed-nom, ijedanput i nijedanput, ijedared i nijedared. Samo sa i- je ionako, u zna~ewu engl. anyway, nem. sowieso, npr. œNe ùrite, voz ionako kasniŒ88; sa istom vredno{}u javqaju se i i tako i i ovako, za koje nije priznato spojeno pisawe. Samo sa nije nipo{to.

7.4.1. Od broja i imenice put nastali su jedanput, dvaput, triput, stoput; osim prvog, javqaju se i kao sintagme (dva puta, tri puta, sto puta), a samo tako za ostale brojeve (~eti-ri puta itd.). Sa zamenicama su neki put, poneki put, koji put (po Beli}evom pravopisu pi-salo se spojeno nekiput, kojiput, i mogu}e je da takav izgovor zaista postoji, mada noviji pra-vopisi propisuju odvojeno neki put, koji put). Istozna~ni oblici jedared, dvared, trired danas su zastareli; oni na -krat su hrvatski ili kajkavski.

Sa imenicom u drugom delu sastavqeni su vazdan, povazdan, sutradan i danas zastarelo on~as (<< onaj ~as), ’odmah’, re|e u zna~ewu ’onda’. Sa imenicom i sufiksom su dvono{ke, ~e-tvorono{ke, oberu~ke.

111

Tu je jo{ ~itav niz poznatih, mawe-vi{e transparentnih sraslica: dakako (<< da kako), da{ta (<< da {ta), vaqda (kako isti~e Stevanovi}, str. 442, jo{ je Vuk pisao vaqa da), mo-`da (<< moè da), moèbiti, takore}i89, maltene (<< malo te ne), dozlaboga, dabogda, akobogda (kao jedna re~ u smislu ’nadajmo se, verovatno’, upitno i sintakti~ki nezavisno u zna~ewu ’kuda (si po{ao)?’), budiboksnama (po Prav. 1960 i po RMS spojeno u zna~ewu ’~ud-no, naopako’), budza{to, àliboè, danas zastarelo bojse (’vaqda’) i dajbudi (barem, najma-we’) itd.

7.5. Najbrojniju, a ujedno i najproblemati~niju grupu sloènica ~ine spojevi predloga sa samostalnom re~ju, jedini kojima se pod naslovom œPrilo{ke sloèniceŒ bavi Stevanovi} (19641: 432–438). Mogu se podeliti na uglavnom na ~etiri vrste:

7.5.1. (a) Predlog + imenica u padeù: uvis, ukrug, uv(ij)ek, ujutro (i ujutru), naglas, izju-tra, dove~e(ri), dogodine, dov(ij)ek, otprilike, odreda, zaboga, za~udo, pobogu, posr(ij)edi, popodne, pr(ij)epodne, sm(j)esta, spoqa, predve~e, prekodan, prekono} i druge. Imenica je ov-de uvek jasno prepoznatqiva, mada se u mnogim slu~ajevima weno zna~ewe te{ko moè dove-sti u vezu sa zna~ewem sloènice, npr. u odmah, namah, dodu{e, naime, ili se sloènica znatno udaqila od prvobitnog zna~ewa, kao u napoqe, napoqu, spoqa, natrag, bestraga, uzbr-do, nizbrdo, zbogom itd. Imenica je obi~no u padeù koji zahteva predlog, ali u prilozima za vreme moè do}i i œokameweniŒ akuzativ, kao u dove~e(r), popodne, pr(ij)epodne, prekodan, prekono}.

7.5.2. (b) Predlog + pridev u padeù sredweg roda: uc(ij)elo, uludo, uprazno, ubudu}e, na-veliko, namrtvo, nanovo, izdaleka, iznova, istiha, iskosa, doskora, odskora, odmila, zarana, zac(ij)elo, pogotovu itd. Kao {to se vidi iz ovih primera, promena je po neodre|enom vidu; izuzetak je uglavnom. Stevanovi} (nav. d. 435) naziva ove re~i sloènicama œod predloga i poimeni~enog prideva u obliku u kome se on ne javqa kao posebna samostalna re~Œ. Potom jo{ dva puta nagla{ava œda se on ‰pridevŠ kao posebna re~ ne upotrebqavaŒ, {to je ta~no, ali je donekle u suprotnosti s tvrdwom da je pridev poimeni~en.90

7.5.3. (v) Predlog + prilog: unazad, unapr(ij)ed, natamo, naovamo, domalopr(ij)e, odranije, otpr(ij)e, otkud(a), odnekud(a), oduv(ij)ek, zauv(ij)ek, zamalo, zabadava itd. S prilozima za mesto broj ovakvih sloènica mawi je nego {to bi mogao biti, jer su neke teorijski mogu}ne kombinacije kao *od ovde, *od tu, *od onde, *do nekud(a), * do kud(a), *do ovuda, *do tu itd. jo{ odavno zamewene sinteti~kim oblicima odavde, odatle, odande, donekle, dokle, dotle. I dovde i donde uglavnom se ose}aju kao proste re~i, mada je jasno da su nastali saìmawem od *do ovde, *do onde.

Kao i obi~no, neke primere je te{ko razvrstati izme|u priloga i prideva: tako bi naboqe, nagore, naprosto, ukratko, zakratko mogli sadràti sredwi rod prideva ili prilog. Ipak, nadugo (a onda verovatno i zadugo) treba smatrati sloènicom s pridevom, budu}i da ima i va-rijantu naduga~ko; ul(ij)evo, udesno, nal(ij)evo, nadesno tako|e }e biti s pridevom, sude}i po

112

sloènicama sl(ij)eva i zdesna; obrnuto, pomalo i ponajvi{e nesumwivo su s prilogom, mada ih Stevanovi} oma{kom svrstava me|u sloènice s pridevom. Poneke sloènice kao donedav-no, domalo, iz(na)okolo imaju i pridevsku varijantu donedavna, domala, izokola.

7.5.4. (g) Mali je broj sloènica od predloga sa zamenicom: potom, zatim, me|utim, za-to, stoga; za{to, po{to (i zastareli kro{to i ra‰dŠ{ta); posve, nadasve, uzasve ’ipak’, sa-svim.

7.5.5. Od ostalih mogu}ih komponenata u drugom delu pomenimo pre svega pola (s neizve-snim morfolo{kim statusom, v. 2.6.5) u spojevima upola, napola, dopola, popola, otpola; broj jedan u zajedno, ujedno i u anomalnom izjedna (s genitivnim nastavkom o~ito pozajmqenim od prideva); redni broj prvi u isprve, otprve (izuzetno sa ènskim rodom, mada postoji i isprva, otprva). Za neke od rasprostrawenih sloènica i ne moèmo sa sigurno{}u da odredimo ko-joj vrsti re~i pripada drugi deo, npr. u nauznak91, nata{te92, nagotovs93, nasuprot94, od-vajkada95, unakrst i druge.

7.5.6. Potpuno neobra|eni u gramati~kom pogledu, spojevi predloga sa imenicom ipak su privukli veliku pa`wu zbog pravopisnih te{ko}a koje zadaju. Naime, vi{e nego u ma kom dru-gom spoju dveju vrsta re~i, kod wih su nestalne i nejasne granice izme|u sintagme i sloèni-ce odnosno sraslice, dakle izme|u pisawa u dve ili u jednoj re~i. To je i Stevanovi}u bio glavni motiv da se pozabavi ovim (i samo ovim) prilo{kim sloènicama. Otuda on iscrpno izlaè promene zna~ewa koje opravdavaju sastavqeno pisawe (npr.: œnapoqe — v a n, i z v a n k u } e, a ne mora biti i nije u vezi ni s jednim p o q e mŒ), a nabraja i spojeve koji sigurno ni-su sloènice (do sutra, u jesen, pod starost i sl.).

I za pravopisce ovo je uvek bio najkrupniji pojedina~ni problem, tako da je Prav. 1960 uneo dosta izmena u odnosu na Beli}eva pravila, a autori Prav. 1993 sproveli su op{irne pripremne radove, prvenstveno na osnovu gra|e u re~nicima SANU i Matice srpske, o ~emu svedo~e Prilozi Pravopisu (naro~ito na str. 36–51). Uvidev{i da ni akcent, ni semanti~ka pomerawa, ni druge osobine ne mogu pruìti siguran kriterijum za razlikovawe sloènice od sintagme (œNikakvo izna|eno formalno pravilo ili mjerilo ne}e nam dati nesumwivi kqu~ za opravdanost spojenog ili odvojenog pisawaŒ, zakqu~uje se na str. 47 Priloga), autori su pribegli anketi sa ~etrdesetak lektora, nastavnika, lingvista i studenata, od kojih je tra-èno da se u spisku od oko 80 spojeva predlog + imenica opredele za spojeno odnosno odvojeno pisawe. Na osnovu svega toga izra|en je poduì spisak u ta~ki 62b Pravopisa 1993, koji i da-qe sadrì poneka dvojstva i neizbe`ne nedoslednosti. Autori Pravopisa predvi|aju da }e se œu nizu primera verovatno odràti stvarni dubletizam …, u kome }e tek vremenom jedan vid pisawa dobijati odlu~nu prevaguŒ.

7.5.6.1. Podsetimo samo na neke od najupadqivijih i naj~e{}e diskutovanih primera. Na prim(j)er se pi{e odvojeno, kao i u Prav. 1960, nasuprot Beli}u i nasuprot Stevanovi}u, koji se tako|e zalagao za spojeno pisawe, uz argument da taj izraz œne kazuje da se ne{to, recimo,

113

stavqa n a p r i m e r, nego da }e se ne{to uzeti k a o p r i m e rŒ (19641: 434). Isto i za spoj u stvari (Stevanovi}: œustvari zna~i: z a i s t a, u s u { t i n iŒ). Umesto nazdravqe i uzdra-vqe, kako je pred samo objavqivawe Priloga bilo odlu~eno da se pi{e, na kraju je ipak pri-hva}eno na zdravqe i u zdravqe. Spojevi koji su se po Prav. 1960 pisali sastavqeno, kao nadu-{ak, napre~ac, napretek, naodmet, nau{trb, uko{tac, unedogled, unepovrat, sneruke, sra-skida i drugi (imaju}i u vidu da se imenice du{ak, pre~ac, odmet i sli~ne prakti~no ne ja-vqaju u samostalnoj upotrebi), sada su ipak razdvojeni: na du{ak, na pre~ac i tako daqe. U ve-zi s tim indikativan je primer spoja od pamtiv(ij)eka, za koji se u Prilozima, 47, konstatuje da ga svi pi{u œsamo odvojeno… iako se pamtiv(ij)ek ne upotrebqava u drugim obrtimaŒ: to pokazuje da ni nesamostalnost drugog elementa nije dovoqan kriterijum za sloènicu.

Spojeno pisawe je ipak ostalo u naizust, nadomak, naiskap, odiskona, unakrst i sl. Zadr-àno je iz Prav. 1960 odvojeno pisawe do vraga, do |avola, do vi|ewa, iako je anketa dala izra-zitu prednost spojenom pisawu: u Prilozima, 44, prva dva se obrazlaù ~iwenicom da se ime-nice vrag i |avo javqaju i u spojevima k vragu, k |avolu, u vragu, na vraga, od |avola i drugima gde bi spojeno pisawe bilo sasvim neuobi~ajeno; pisawe do vi|ewa, opet, opravdava se spoje-vima kao do vi|ewa sutra i analogijom sa izrazom do slu{awa (na radiju). Odvojeni su ostali i spojevi predloga sa zamenicom uz to i pri tom(e), mada je Stevanovi} (nav. d. 436) za ovaj drugi tvrdio: œPrilog pritom je tako|e sloènica i zna~i i s t o v r e m e n o, a ne pri tomeŒ (dopu{taju}i odvojeno pisawe u slu~ajevima kao œPitam te ostaje{ li i daqe pri tomeŒ).

Neke odredbe Prav. 1960 kojima su odvojeno odnosno spojeno pisawe dobili distinktivnu vrednost zadràne su i u novom pravopisu: pr(ij)e podne, po podne kao prilo{ke odredbe ali pr(ij)epodne, popodne kao imenice; trgovina na veliko (kao: trgovina na malo), ali: pri~a se naveliko; pada mi na pamet (up. pada mi na um) ali: znam to napamet; preko no}i ali prekono} (na isti na~in Prav. 1960 i RMS razlikovali su preko dana i prekodan, {to je u Prav. 1993 izostalo).

Dubleti bez razlike u zna~ewu jesu na izgled/naizgled, od malopr(ij)e/odmalopr(ij)e, do malopr(ij)e/domalopr(ij)e; uz to, kao u Prav. 1960, dvojako pisawe dopu{ta se za otkad(a)/od kada, odsad(a)/od sada, otad(a)/od tada, odonda/od onda, dokad(a)/do kada, dotad(a)/do tada, doonda/do onda96. Na isti na~in u Prav. 1960 bilo je dopu{teno bez razlike zasad(a) i za sa-da, dok je u Prav. 1993 uvedena distinkcija: spojeno u primerima kao œzasad(a) dobro stojimoŒ, odvojeno u zna~ewu namene, œne{to za sad, a ne{to za kasnijeŒ (ta~ka 62a‰1Š).

7.5.6.2. Sastavqeno pisawe namesto ranijeg rastavqenog uvedeno je prakti~no samo u tri-~etiri slu~aja: ispo~etka i spo~etka kad zna~e ’isprva’ (ali: krenimo iz po~etka; u Prav. 1960 bilo je samo odvojeno pisawe); usput (uz put u Prav. 1960 bilo je o~igledna gre{ka, tako da nije ni uno{eno u anketu: v. Priloge, str. 43); naàlost (gde je bilo dosta kolebawa zbog pore|ewa s izrazima na moju àlost, na àlost svih nas i sl.; ipak je preovladalo mi{qe-we da je œzna~ewe imenice ovdje… izbledeloŒ ‰Prilozi, nav. m.Š). Ukoliko smatramo da je ova-

114

kva orijentacija pravopisaca rezultat gramati~ke i semanti~ke analize, a da se ne rukovodi ~isto pragmati~nim ili konvencionalnim razlozima, zakqu~ak bi morao biti da se spojevi predloga s drugom re~ju (pogotovu sa imenicom) i danas naj~e{}e ose}aju kao sintagme, odupi-ru}i se te`wi srastawa u sloènicu.

8. SLO@ENI PREDLOZI 8.1. Postojawe sloènih predloga uo~eno je jedino u gramatici Bari} et al. 1979:210, gde se

daje spisak od preko trideset takvih oblika. Uglavnom ih moèmo podeliti na dve vrste. Jed-nu ~ine spojevi dva predloga, kao ispod, ispred, iznad, izme|u, iza (u ruskom se i danas pi{e iz-za), izvan, zarad(i), povi{e, naspram, uz danas retke ponad, porad(i), napored.

Druga vrsta nastala je od predloga s imenicom, obi~no takvom koja se i sama upotrebqava kao nepravi predlog i koja je uvek u obliku nominativa-akuzativa, makar predlog ispred we zahtevao koji drugi pade`. Takvi su predlozi uvrh, navrh, dovrh, povrh, ukraj, nakraj, pokraj, potkraj, iskraj, udno, nadno, podno, um(j)esto, nam(j)esto, poput. Sli~nog porekla su i usred, nasred, posred, s drugim delom u obliku nepravog predloga sred. Sa imenicama koje same za se-be nemaju predlo{ku upotrebu sastavqeni su nadohvat, nadomak i uo~i. Funkciju drugog dela nemogu}e je odrediti u nasuprot i usuprot.

9. SLO@ENI VEZNICI 9.1. Iako Stevanovi} (19641:442–443) ima jedan kratak odeqak pod naslovom œVezni~ke

sloèniceŒ, on tu zapravo govori o spojevima s veznikom da, koji naj~e{}e nisu veznici nego re~eni~ni prilozi ili, kako ih on naziva, modalne re~ce: mo`da, vaqda, dakako, da{ta. Uz to pomiwe i vezni~ke izraze tipa budu}i da, kao da, makar da, koji svakako nisu sloènice ne-go sintagme. Stvarnih sloènica me|u veznicima ima malo. U dana{wem jeziku to su pre sve-ga dopusni veznici iako, mada i premda, sa tri razli~ita stepena sinteti~nosti: iako je sra-slica, koja se ponekad te{ko razlikuje od sintagme i ako (up. iako ne dolazi ’mada ne dolazi’ — i ako ne dolazi ’i u slu~aju da ne dolazi’); mada je prava sloènica s jasno prepoznatqivim sastavnim delovima; premda je danas nemotivisano, jer se prema ne javqa u obliku prem niti ima dopusno zna~ewe. Sa da je sloèno i eda, danas zastarelo osim pokatkad u namernim re~e-nicama (eda bi = ’da bi’, ’ne bi li’, s radnim pridevom).

Prete`no zastareli ili kwi{ki jesu spojevi s deikti~kim dodacima koji naj~e{}e samo nagla{avaju zna~ewe prvog dela: -li u kadli (œza isticawe da se ne{to nenadano, neo~ekivano dogodiloŒ, prema RMS), kamoli (danas sa~uvano samo u spoju a kamoli; sa istim zna~ewem i nekmoli i toli), negoli (= nego), doli (= do u zna~ewu ’osim, nego’); kaono (<< kao ono), s da-qim saìmawem kano, odakle i kanda (<< kao ono da); kadno (<< kad ono); iliti i niti kao emfati~ni oblici od ili odnosno ni (po Skoku, formant -ti od istog je indoevropskog kore-na kao pokazna zamenica taj).

10. SLO@ENI UZVICI

115

10.1. Budu}i da uzvici nemaju leksi~ko, nego samo uop{teno emocionalno ili fonosimbo-li~ko zna~ewe, da se u wima ne moè razlikovati osnova od nastavaka (mada neki put mogu po-sluìti za derivaciju, npr. u glagolima tipa tiktakati ili tralalikati), kod wih se ne moè govoriti ni o kompoziciji u pravom smislu re~i. Otuda je i wihova grafija nu`no neo-dre|ena, i nije ~udo {to, na primer, RMS pi{e ihaha sastavqeno ali oho-ho s crticom, dok neke odrednice daje dvojako, npr. tralala i tra-la-la. Parove kao haj prema ihaj, joj prema ajoj svakako bismo logi~nije posmatrali kao kra}u i duù varijantu, a ne kao jedno~lane na-spram dvo~lanih. U (h)o-ruk svaki slog ima svoj akcent, ali sam za sebe ni jedan ni drugi nisu nosioci zna~ewa.

Moè se jedino zapaziti izrazita te`wa k reduplikaciji, uporediva sa onom koju smo vi-deli kod priloga (7.3). Reduplikacija moè biti potpuna, naro~ito kod onomatopeja (av-av, kra-kra, kre-kre, kri-kri, kuc-kuc), kod izraza za obra}awe deci kao ta{i-ta{i (od imperati-va œtap{iŒ), gili-gili (pri golicawu), i kod poziva za ìvotiwe tipa pi-pi, mac-mac, gde je mogu}e i vi{estruko ponavqawe (pi-pi-pi…). Jo{ ~e{}e se prvi element varira u drugom, promenom vokala (tik-tak, bim-bam, ding-dong) ili na drugi na~in kao u hopa-cupa, aman-za-man, buji-paji, pu}-puru} itd.

11. SLO@ENICE SA AFIKSOIDIMA 11.1. Uvod. — Termin afiksoid upotrebqavamo kao zajedni~ki za prefiksoi-

de i sufiksoide. Prividna sli~nost izraza ne treba da navede na pomisao da su slo-ènice sa afiksoidima ne{to sli~no prefiksalnim, prefiksalno-sufiksalnim ili sloèno-sufiksalnim tvorenicama. Naime, dok prefiksalno-sufiksalne sloènice (tipa o-dobro-voq-iti) i SST (tipa dobro-voq-ac) predstavqaju me{avinu derivaci-je i kompozicije, ovde je re~ o pravim sloènicama, samo sa osnovama posebne vrste. Prefiksoidi i sufiksoidi nazvani su tako zbog svoje sklonosti da, sli~no afiksima, obrazuju leksi~ke nizove sa mnogo ~lanova. Oni, me|utim, nose zna~ewe celih re~i, od kojih su i nastali (skra}ewem gr~ke sloènice, dodavawem spojnog vokala -o- ili, za sufiksoide, nultog sufiksa) i otuda ih moramo smatrati osnovama, a ne afiksima. (V. o ovome pobliè u 11.2.)

11.1.1. Sloènice ovog tipa — bar kad je re~ o nau~nom i stru~nom jeziku — javqa-ju se kod nas najmawe od sredine HÇH veka, dok im u novije vreme broj raste geometrij-skom progresijom. Zbog svoje puristi~ke i œnarodwa~keŒ orijentacije, gramati~ari su ih potpuno izgubili iz vida, {to vaì i za Stevanovi}a i za hrvatsku œPriru~nu gramatikuŒ iz 197997. Puristi~ka ograni~ewa bi}e napu{tena tek u gramatici Sta-noj~i}a i Popovi}a. Tu se u poglavqu œTvorba re~i i pozajmqenice iz drugih jezikaŒ, pored samog pozajmqivawa leksema, pozajmqivawa zna~ewa (kalka), izvedenica doma-

116

}im sufiksima iz stranih osnova, pomiwu œkao sredstvo tvorbe i prefiksoidi — ve-zane morfeme s l i ~ n e prefiksima, tj. stvarno o s n o v e r e ~ i iz gr~kog, odn. la-tinskog jezika koje se u d a t o m obliku nalaze samo u sloènicamaŒ (1999:136; slede primeri aerodrom, autosugestija, hidrogradwa i drugi). Na analogan na~in defini-sani su i prikazani i sufiksoidi, s primerima autobus, hipodrom, bibliofil i dru-gima. Isti~e se da ove morfeme u izvornom jeziku imaju svoje zna~ewe (npr. aero- ’va-zduh, vazdu{ni’) koje se ne mora podudarati s wihovim zna~ewem u okviru sloènice.

11.1.2. Babi} (1986:322–324) daje samo jedan spisak od dvadesetak prefiksoida (aero-, elektro-, foto- itd.), svaki s po nekoliko imeni~kih primera, a uz to i su-fiksoide -bus, -drom, -id, -teka. I jedne i druge naziva œvezanim osnovamaŒ mada je u uvodu (str. 24) uzgred pomenuo i termine prefiksoidi i sufiksoidi. Ne pomiwe mo-gu}nost pridevskih sloènica s ovim elementima, niti se igde kasnije vra}a na wih. Karakteristi~na je wegova napomena u fusnoti: œPotpuniji popis vezanih osnova stranoga podrijetla nalazi se na po~etku svake kwige 2. i 3. izd. Op}e enciklopedije JLZ, ali tu osnove nisu tvorbeno ra{~lawene.Œ Iz toga bi se moglo zakqu~iti da je ovu vrstu sloènica smatrao marginalnim i nedovoqno zanimqivim za ~isto lingvi-sti~ku analizu.

Babi}eva nezainteresovanost utoliko je ~udnija {to je pred sobom imao studiju Bari} 1980, gde se iscrpno obra|uju najpre sufiksoidi (68–73: daju se primeri re~i na -bus, -drom, -fil, -fob, -fobija, -grafija, -gram, -logija, -man, -skop, -teka, a na str. 76 i one tipa ampermetar, voltmetar), potom i prefiksoidi (76–84: daje se spi-sak od blizu stotinu prefiksoida, koji obuhvata i usko stru~ne izraze tipa ampelo-terapija, blastogeneza, trofoneuroza). Bari}eva jedne i druge naziva œvezani lek-si~ki morfemiŒ, pomiwu}i uzgred i izraz œterminoelementiŒ, uobi~ajen u ruskoj li-teraturi. Ona isti~e da se ove sloènice bitno razlikuju od doma}ih, jer wih nije mogu}e œpreobli~iti tako da se uz sadràjnu vezu zadrì i izrazna veza s oba dijelaŒ (kao npr. u kitolovac >> lovac na kitove); umesto toga, œsadràj se vezanog leksi~kog morfema … mora poznavati, dakle nau~itiŒ. Bitno je druk~iji i na~in tvorbe, jer no-ve sloènice ne nastaju spajawem osnova, nego po analogiji (œanalo{ki uzorakŒ), npr. àbodrom po ugledu na pozajmqene re~i tipa hipodrom (str. 13).

11.1.3. [to se ti~e zasebnih radova, tematiku prefiksoida na~eo je autor ove kwi-ge svojim radom u œNa{em jezikuŒ (Klajn 1978). Tu se navodi ve}i broj primera koji su u ono vreme predstavqali novost (disko-klub, porno~asopis, turbomlazni, sociop-siholo{ki i sl.), mada u odnosu na dana{we stawe ve} deluju zastarelo. O naglom

117

umnoàvawu prefiksoidnih sloènica svedo~i i rad Mihajlovi} 1985, gde je autorka konstatovala da u re~niku SANU (druga kwiga objavqena je 1962) i u prvom izdawu Enciklopedije JLZ uop{te nema re~i na video-, dok je ona u korpusu sastavqenom od specijalizovanih, ali i op{tih publikacija na{la video-aparat, video-ure|aj, vi-deo-igru, video-scenu, videofila, videogram i tako daqe — ukupno preko 150 primera re~i na video-!

U istom broju œNa{eg jezikaŒ, rad Pribi}evi} 1985 posve}en je novim sufiksoid-nim tvorenicama na -teka (vinoteka, èqoteka, igroteka, smehoteka itd.). êtiri godine kasnije, jedan napis u istom ~asopisu (]iri} 1989) analizira re~ basnodrom, kako je nazvana jedna de~ja igra na televiziji; pri tom, mada se pomiwu analogne slo-ènice œaerodrom, hipodrom, kinodrom i sl.Œ, formant -drom se tretira kao da je sa-mostalna re~ i pomiwe se kao varijanta od drum (potvr|ena u jeziku ~akavskih pisaca iz XV i XVI veka). To je u slede}em broju œNa{eg jezikaŒ izazvalo reakciju ruske sla-vistkiwe Galine Tirtove, koja dokazuje da je -drom zapravo sufiks, tako da re~i tipa autodrom po wenom mi{qewu uop{te nisu sloènice, nego izvedenice (vidi 11.9).

Kir{ova (1993: 189–190) je popisala u svom pregledu imeni~kih sloènica pre-fiksoide na|ene u RMS. Za razliku od malo~as citiranog tuma~ewa Bari}eve, ona ih deli na dve vrste — okrwene osnove (npr. agro- je œokrwena osnova re~i agrarniŒ, mo-to- od motor ili motorni, i tako isto elektro-, zoo-, psiho-, tele- itd.) i vezane osnove, npr. geo-, antropo-, kardio-, fito-, multi-, tetra- i sli~ne. Po tom shvata-wu auto- je okrwena osnova kad zna~i ’automobilski’, a vezana kad zna~i ’samo-’; na isti na~in razlikuju se foto-1 (od fotografija) i foto-2, ’koji je u vezi sa sve-tlom’. [to se ti~e sufiksoida, ili ta~nije œsli~nih komponenata sloènih imenica koje se upotrebqavaju kao drugi deo sloènicaŒ, Kir{ova je na{la da ih je u RMS iz-dvojeno u posebne odrednice samo pet — po wenim re~ima œveoma maloŒ. To su inter-nacionalizmi -fil, -fob i -metar, a uz wih i doma}i oblici -godi{wak i -godi{wi-ca. Dve posledwe zapravo nije trebalo ni pomiwati ovde, budu}i da re~i na -godi-{wak i -godi{wica nisu sloènice, nego izvedenice od prideva na -godi{wi; u re~-niku su izdvojene iz ~isto prakti~nih razloga — jer bi bilo nemogu}e popisati sve kombinacije s razli~itim brojevima u prvom delu.

11.1.4. Posledwih godina prefiksoidima (re|e sufiksoidima) bavila su se tri autora. Marko Popovi} (Popovi} M. 1994) dao je dosad najiscrpniji spisak re~i s prefiksima gr~kog i latinskog porekla (imenica, prideva i glagola), ne zaobilaze}i ni one najre|e i najstru~nije (kao eupneja, idioplazma, periarkti~ki, superponirati

118

i sl.) i podelio ih po op{tim kategorijama zna~ewa prefiksa. Pri tom on svesno uvr-{tava i prefiksoide me|u prefikse (œignori{emo distinkciju izme|u prefiksa i prefiksoidaŒ, kaè na str. 281), iz razloga na koje }emo se jo{ vratiti. Miroslav Ni-koli} (1995) ukazuje na zapawuju}u ekspanziju novih sloènica s prefiksoidima do-ma}eg porekla beo- (od Beograd), jugo- (<< Jugoslavija), novo- (<< novosadski), ino- (<< inostrani) i poqo- (<< poqoprivreda): me|u desetinama navedenih primera najvi{e je imena preduze}a, ali ima i zajedni~kih imenica kao jugodiplomatija, jugonostal-gi~ar, inokredit, poqomehanizacija i sl. \or|e Ota{evi} (1998) zakqu~uje da po-sledwih godina srpski ne zaostaje za ruskim u pogledu sklonosti ka kombinovawu do-ma}ih elemenata sa stranim. Kao potvrdu navodi nekoliko desetina hibridnih neolo-gizama tipa auto-prevoznik, bio-razgradiv, tele-rasprodaja i sl., pri ~emu za prvi ~lan upotrebqava samo neutralne termine œelementŒ ili œkomponentaŒ, ali se iz spiska vidi da su u pitawu uglavnom prefiksoidi, uz pokoji prefiks kao anti-, kva-zi- ili super-. Kada je strani element na drugom mestu u sloènici, i Ota{evi} upo-trebqava termin sufiksoid (œHibridne re~i sa internacionalnim sufiksoidom kao drugom komponentom i u srpskom i u ruskom jeziku su malobrojneŒ, konstatuje on, na-vode}i primere kao kwigofil ili igroteka).

11.2. Razgrani~ewe afiksoida od afiksa. — Iz ovog kratkog pregleda najva`ni-je literature moè se zakqu~iti da je u savremenoj lingvistici ve} jasno formirana svest o postojawu prefiksoida i sufiksoida, ali da }e wihova definicija, a pogoto-vu wihovo razgrani~avawe od drugih vrsta kompozicionih ili derivacionih eleme-nata, jo{ dugo zadavati te{ko}e. Ako bismo traìli wihove tipi~ne distinktivne osobine, verovatno bismo se mogli sloìti oko slede}e dve:

— Prefiksoidi i sufiksoidi obrazuju serije re~i (biologija, biohemija, bioma-sa, bioenergetski …, aerodrom, autodrom, hipodrom … itd.) i po tome su uporedivi s prefiksima odnosno sufiksima98;

— Prefiksoidi i sufiksoidi nose zna~ewe celih re~i (odatle nazivi kao œvezane osnoveŒ kod Babi}a ili œvezani leksi~ki morfemiŒ kod Bari}eve) i po tome su uporedivi sa imeni~kim (re|e pridevskim ili glagolskim) osnovama, a razli~iti od prefiksa i sufiksa. Tvorenice s wima, dakle, treba smatrati sloènicama a ne izvedenicama.

11.2.1. Naàlost, ova druga osobina nipo{to nije neki pouzdan kriterijum koji bi nam omogu}io da jasno razgrani~imo prefiksoide od prefiksa, odnosno sufiksoide od sufiksa. Kako kaè Marko Popovi} (nav. d. 281), œsa semanti~ke ta~ke gledi{ta

119

sveobuhvatna definicija prefiksa dosad nije dataŒ. Kao i sve semanti~ke podele, raz-lika izme|u œleksi~kog zna~ewaŒ, svojstvenog re~ima, i œtvorbenog zna~ewaŒ, karak-teristi~nog za afikse, ne da se jasno i do kraja ocrtati. Moramo se stoga osloniti na opipqivije, strukturne kriterijume, makar oni i ne bili savr{ena zamena za defini-ciju koja je u su{tini semanti~ka. Na jedan mogu}i put ukazuje Babi} (1986:23) kada, makar i ne udubquju}i se mnogo u taj problem, pi{e: œKatkada je te{ko na}i granicu izme|u vezane osnove u prvom dijelu i prefiksa pa se u raznim djelima neki prvi di-jelovi navode sad kao prefiksi sad kao vezane osnove. Kao kriterij se moè uzeti da li je prvi dio punozna~na ili pomo}na rije~ ili ima takvo zna~ewe. Tako su prvi di-jelovi polu-, vele- vezane osnove, a nisu prefiksi, a protu- je prefiks jer je alomorf prijedloga protiv. Dio pro- je prefiks jer ima zna~ewe prijedloga kroz, a toj katego-riji pripada i pra- jer ako i zna~i ’prvotni, veoma star’ ne pripada punozna~nim ri-je~ima i nije wihov alomorf. Ne{to je teè kad je posrijedi vezana strana osnova. No i tada moè posluìti zna~ewe ili analogija zna~ewa s na{om rije~i. Tako su npr. vezane osnove agro-, ekstra-, hidro-, makro-, mikro-, a prefiksi anti-, arhi-, inter-, super-, ultra- jer zna~e iznad, nad-, naj-, preko.Œ

11.2.2. Ideja je svakako korisna, ali je daleko od toga da bude razra|ena i ne-posredno upotrebqiva. Pre svega, Babi} nije objasnio koje re~i smatra œpunozna~nimŒ a koje œpomo}nimŒ. Iz primera koje navodi moè se zakqu~iti da predloge svrstava u ovu drugu grupu. [to se ti~e priloga, poznato je da su onim jednim delom punozna~ni (pre svega oni izvedeni iz prideva), ali da mnogi odgo-varaju predlozima, po zna~ewu (unutra ü unutar, u) ili i po obliku (preko, bli-zu i sl.). Kad Babi} svrstava ekstra- u vezane osnove, verovatno to ~ini polaze}i od zna~ewa ’izvrstan’ i sl. (mada se takvo ekstra obi~no tretira kao posebna re~ — nepromenqivi pridev ili prilog) a ne od izvornog zna~ewa ’iz(van)’, pa ni od onog u spojevima kao ekstrazarada, ekstraprofit (usporedivo sa nuzzarada, gde je nuz- bez sumwe prefiks). Kad za arhi-, super- i ultra- kaè da œzna~e iznad, nad-, naj-, prekoŒ99, to je svakako proizvoqna definicija, jer bi se isto tako mo-gli definisati i pomo}u œpunozna~nihŒ re~i (npr. arhi- po RMS œkao prvi deo sloènica zna~i: vrhovni, glavni, najstariji, najvi{i; najvi{e, odve}Œ). S druge strane, zasluùje pa`wu sugestija da one elemente koji se ne mogu identifikova-ti ni s kakvom odre|enom samostalnom re~ju (kao u primeru pra-) treba smatrati prefiksima.

120

11.2.3. Ako je u prvom delu osnova od koje postoje izvedenice, onda nema sumwe da je prefiksoid, po{to se na prefiks ne bi mogli dodavati sufiksi. Naàlost, taj kri-terijum primenqiv je jedino na oblike kao psiho-, termo-, etno-, elektro-, agro-, astro-, hidro-, neuro-, dinamo- i sl. (up. izvedenice psih-i~ki, term-i~ki, etn-i~ki, elektr-i~an, agr-aran, astr-alan, hidr-ant, hidr-irati, neur-oza, dinam-ika, dinam-izam itd.), a za wih je ve} i po zna~ewu jasno da ne mogu biti prefiksi.

Jo{ jedan nesemanti~ki kriterijum prili~no ograni~ene vrednosti jeste glasovna struktura, ta~nije broj slogova i zavr{ni (spojni) vokal. Velika ve}ina prefiksoida ima dva sloga, samo nekoliko ih ima po tri (npr. aero-, antropo-, dinamo-, elektro-), a ~etvoroslo`nih prefiksoida prakti~no i nema.100 [tavi{e, i za troslo`ne osno-ve postoji te`wa da se sabiju u dvoslo`ni kalup: otuda od re~i Evropa (evropski), turbina, petrolej, narkotik prefiksoidi glase evro- (Evrovizija, evrokomunizam, evrokupovi i dr.101 — v. re~nik Klajn 1992), turbo- (turboreaktor, turbomlazni itd.), petro- (petrohemija, petrodolar), narko- (narkodiler, narkokartel itd.). Jed-noslo`nih prefiksoida tako|e nema, ve} i zato {to ne bi mogli u sebi da obuhvate i leksi~ku osnovu i spojni vokal. Jednoslo`ni primeri koje navodi, recimo, M. Popo-vi} u pomenutom radu — dis-, trans-, pan-, post-, ko-, pro-, bi- i jo{ poneki — o~i-gledno spadaju u prefikse a ne u prefiksoide.

11.3. Spojni vokali. — Ono {to smo rekli o spojnim vokalima u sloènicama uop{te (v. 1.3.4) — da ne moraju uvek biti zasebne morfeme dodate na osnovu, nego za-vr{ni vokali same te osnove — vaì jo{ u ve}oj meri kod prefiksoida. Bari}eva (1980: 76–77) upore|uje primer virologija, gde je na osnovu vir- (od virus) dodat spoj-nik o, sa astrofizika i hidrosistem, gde po wenim re~ima spojnog vokala nema, œjer astr- i hidr- nisu morfolo{ke osnove nijedne od rije~i koje pripadaju fondu suvre-menog hrvatskog kwièvnog jezika… Stoga se ti prvi dijelovi uzimaju zajedno sa za-vr{nim o, koje je stranog podrijetla, dakle naslije|eno, i ne smatra se spojnikom.Œ Primeri ovde nisu sre}no izabrani, jer je autorka o~igledno smetnula s uma da posto-je re~i kao astr-alan, hidr-ant, hidr-irati; stoga bi bilo boqe da je uzela za primer geo-, zoo-, bio- ili antropo-. Osnovna misao je, me|utim, ta~na: velika ve}ina gr~kih osnova ve} je u klasi~nom gr~kom, kao prvi deo sloènica, imala oblik na -o (npr. demo-kratía, astro-nómos, hippó-dromos, hydro-phóros), i ta zajedni~ka osobina im je upravo omogu}ila da se u modernim jezicima po~nu upotrebqavati kao prefiksoidi. Tom obrascu su kasnije prilago|avane i druge osnove, pa tako recimo prema lat. socius, so-

cialis ili societas imamo prefiksoid socio- (sociolingvistika itd.), francusko avion

121

izgubilo je krajwe n da bi postalo prefiksoid avio- (avioprevoznik, aviolinija itd.), pridev reprodukcioni sveden je na prva dva sloga (repromaterijal, reproc‰jŠe-lina, reprolanac, v. i druge primere u Klajn 1992), italijansko prezime Galvani da-lo je galvano- (galvanometar, galvanoplastika itd.), za ve} pomenutim evro- povela se i osnova afrik-, daju}i afro- (afrokubanski, afro-frizura) i tako daqe.

Mo`emo stoga zakqu~iti da je finalno -o jedno od tipi~nih obele`ja prefiksoi-da. To jo{ ne zna~i da }emo oblicima mega-, ekstra-, tele-, multi-, poli-, uni-, kvazi-, mini-, maksi-, aku- (u akupunktura i akupresura) unapred pore}i status prefiksoida samo zbog zavr{nog vokala. Ipak vredi zapaziti da wih ima daleko mawe nego oblika na -o i da svi imaju mawe ili vi{e apstraktno pridevsko ili prilo{ko, a ne œ~istoŒ leksi~ko zna~ewe (izuzetak je samo tele- u jednom od svoja dva zna~ewa, ’televizij-ski’, i aku-, od lat. acus ’igla’). Za prefiksoid psiho- vredi zapaziti da ima varijante spojnog vokala, psihi- u psihijatar (-jatrija, -jatrijski) i psihe- u anglogrecizmu psihedeli~an (-~ki). Istina, ovaj posledwi pridev, skovan u œhipijevskojŒ eri u SAD (psychedelic), sasvim je anomalne strukture, ne zna se ta~no ni etimologija drugog dela, pa je razumqivo {to kod nas preovla|uje regularniji oblik psihodeli~an (-~ki).

11.4. Grani~ni slu~ajevi. — Zakqu~ujemo da se ni pomo}u semanti~kih ni po-mo}u obli~kih kriterijuma prefiksoidi ne mogu nedvosmisleno razgrani~iti od prefiksa. Pored upravo navedenih grani~nih primera, dolaze u obzir i gr~ki for-manti koji ulaze u sastav ve}eg broja dobro poznatih re~i, kao mikro-, makro-, pseu-do-, neo-, mono-, ili se upotrebqavaju prete`no u nau~nim terminima, kao proto-, kripto-, paleo-, mezo-, homo-, hetero-, egzo-, endo-, izo-, orto-; sli~no je i latinsko retro- (u retrovizor, retroaktivan, retrospektivan i u mnogim novijim tvoreni-cama kao retroraketa ili retrovirus). Tome treba dodati i gr~ke brojeve tetra- (u tetraedar, tetralogija, tetrahord itd., a bez mnogo veze s prvobitnim zna~e-wem u tetrapak), penta- (pentagram, pentametar, pentatonski itd.), heksa-, hep-ta-, okto-. Najzad, tu je i ceo sistem mernih jedinica u kome prvi deo ~ine gr~ko de-ka-, hekto-, kilo- (tako|e i mega- s novim zna~ewem ’milion’, kao u megavat, mega-tona, megabajt) ili latinsko deci-, centi- (tako|e s francuskim izgovorom desi-, santi-), mili-, dok su u drugom delu metar, gram, litar i drugi nazivi jedinica. Ova neodre|enost klasifikacije nije ne{to {to bi mo`da novim metodima moglo da bude izbegnuto, nego proisti~e iz same prirode jezika, u kome se razli~ite vrste tvorbenih elemenata — a pogotovu razli~ite vrste semanti~kog sadr`aja — neosetno prelivaju jedne u druge.

122

11.4.1. Takvo mi{qewe moè se potkrepiti i sa istorijskog gledi{ta. Prefik-soidi, naime, mada su se burno razmnoìli tek u dvadesetom veku, nisu novost koja se pojavila preko no}i. Izdvojili su se i stekli osobine posebnog tvorbenog elemen-ta tek postepeno, zahvaquju}i umnoàvawu gr~kih sloènica kakve su postojale i u anti~ko doba, ali su se od renesanse nadaqe ubrzano po~ele stvarati u nauci, u kul-turi i u stru~nim i intelektualnim delovima vokabulara uop{te.

Stalni porast broja takvih sloènica podstakao je dejstvo analogije (up. œanalo{ki uzorakŒ Bari}eve, pomenut u 11.1.2), pa sve novi i novi gr~ki koreni po~i-wu da grade serije sloènica, koriste se i poneki latinski (mada gr~ki koreni jo{ i danas ~ine veliku ve}inu kako prefiksoida tako i sufiksoida), da bi se u najnovije doba ista osobina prenela i na poneku doma}u re~ (o ~emu }e jo{ biti govora niè, v. 11.8.2). Mnogi prefiksoidi dostiù produktivnost kakva bi bila nezamisliva s do-ma}im elementima: samo na psiho-, recimo, Vujaklijin re~nik beleì 45 sloènica, a ima jo{ neologizama koji u taj re~nik nisu u{li. Prefiksoidi su danas najefikasni-je pojedina~no sredstvo za stvarawe novih termina. Oni omogu}avaju da se jednom slo-ènicom ili polusloènicom ozna~e pojmovi koji bi ina~e zahtevali glomazne sin-tagme, npr. elektrodistribucija umesto œdistribucija elektri~ne energijeŒ, kosmo-drom umesto œuzleti{te za kosmi~ke leteliceŒ, hidrocentrala umesto œcentrala na vodeni pogonŒ. Otuda, recimo, od imenice radio decenijama nije ni postojao pridev, jer su sve terminolo{ke potrebe zadovoqavane upotrebom odgovaraju}eg prefiksoida: radio-stanica, radio-program, radio-aparat, radio-amater, radio-difuzija, radio-drama itd.102

11.5. Prefiksoidi kao samostalne imenice. — Pomiwawe re~i radio pruà nam povod da razjasnimo odnos izme|u prefiksoida i imenice, koji je kod starijih gramati~ara ~esto dovodio do nesporazuma. Naime, kao {to obja{wavaju etimolo{ki re~nici, imenica radio je nastala (pre svega u francuskom i engleskom) skra}ewem prefiksoidnih sloènica radiotelegrafija, radiotelefonija ili radiofonija. Jednom usvojena, ona je potpuno potisnula ranije glomazne sintagme tipa beì~na telegrafija, engl. wireless telegraphy, fr. télégraphie sans fils (TSF), i stoga je danas nu`no obja{wavati da je radio tek sekundarno imenica, a da je prvobitno bio prefiksoid. Samo time se moè objasniti {to ima zavr{etak -o, koji se javio kao spojni vokal (uz osnovu latinskog radius ’zrak’).

11.5.1. Na isti na~in, skra}ivawem, nastala je i imenica auto, s tim {to nije is-tisnula puni oblik automobil (hibridnu sloènicu od gr~kog autós ’sam’ i lat. mobi-

123

lis ’pokretan’). Sloènice tipa auto-put nisu gra|ene s imenicom auto (koja se upo-trebqava samo u familijarnom registru, i to gotovo iskqu~ivo u jednini) nego s pre-fiksoidom auto- u zna~ewu ’automobilski’ (v. Klajn 1978: 192). S te strane opravda-nija je spojena grafija, kakvu je Prav. 1993 uveo za autoput i za jo{ nekoliko ~e{}ih spojeva kao automehani~ar, autostoper i sl. (ta~ka 49e).

Ovakav na~in skra}ivawa prefiksoidnih sloènica veoma je omiqen u francu-skom, gde imamo micro od microphone, chromo od chromolithographie, météo od météorologie i sl.103 Kod nas, budu}i da jezik nije do te mere sklon skra}ivawu, takvih primera znatno je mawe. Dinamo (poznatije kao ime fudbalskih klubova nego kao tehni~ki ter-min) poti~e iz francuskog dynamo (`.), od (machine) dynamo-électrique; fotos je famili-jarna skra}enica od fotografija, sa zavr{nim -s iz engleskog ili nema~kog plurala; kilo (= kilogram) postoji i u drugim evropskim jezicima, ali je kod nas jo{ davno odoma}eno, usled ~ega je dobilo sredwi rod (ina~e neuobi~ajen kod imenica na -o stranog porekla).

U novije vreme javqa se disko kao naziv za jedan stil zabavne muzike (disco je en-gleska skra}enica od galicizma discothèque) i zoo, od zoolo{ki vrt ili zoo-vrt, ali svakako pod uticajem engleskog zoo104.

Kino (danas uobi~ajeno samo u Hrvatskoj) zapravo nije prefiksoid, jer je u nema~-kom nastalo kao proizvoqna skra}enica (Kino << Kinematograph), nezavisno od mor-femske granice. Ipak, pod uticajem ruskog, gde postoji nekoliko desetina sloèni-ca sa kino-, i kod nas su se javili oblici gde se kino- pona{a kao prefiksoid: kino-teka (up. fr. cinémathèque), kinooperater, kinofikacija. U takvim re~ima kino- se moè smatrati za skra}eni oblik umesto o~ekivanog *kinema-, dok u (prete`no hr-vatskim) polusloènicama tipa kino-dvorana, kino-gledalac i sl. nije prefiksoid, nego imenica u zna~ewu ’bioskop’.

[iroku imeni~ku upotrebu stekao je od sredine HH veka i stereo, a posledwih decenija video. Prvi se upotrebqava kao kra}i oblik od stereo-ure|aj i poti~e od prideva stereofonski, mada je sam prefiksoid postojao i znatno ranije u sloènica-ma stereoskop, stereometrija, stereotip i dr. Video- su skovali ameri~ki tehni~a-ri po analogiji sa audio- (koje je odranije postojalo u medicinskim terminima audio-metrija, audiogram i u pridevu audiovizuelan, a potom je primeweno na tonski deo snimka nasuprot vizuelnom). Wihova sloènica videocassette recorder, ma koliko gloma-zna (usled ~ega se u engleskom obi~no skra}uje u VCR), uspela je da prodre i u na{ je-zik u kontrahiranom obliku video-rikorder (-rekorder), potiskuju}i raniju prefik-

124

soidnu sloènicu magnetoskop (<< fr. magnétoscope). Stvorene su zatim i desetine drugih (polu)sloènica o kojima svedo~i ve} pomenuti rad Mihajlovi} 1985, u prvom redu video-klub, video-snimak, video-traka i video-igra. Kao imenica, video ima jo{ prili~no neodre|enu semantiku: Mihajlovi}eva je defini{e œprojektovawe … na te-levizoru ili monitoru sa snimaka na magnetskoj traci ili specijalnoj plo~iŒ, iz En-ciklopedije Prosvete prenosi definiciju œizraz uobi~ajen u televiziji za ozna~ava-we signala slikeŒ, a u re~niku Klajn 1992 posvedo~eno je i kao sinonim za video-sni-mak odnosno za video-rikorder.

U posledwe dve-tri godine dvadesetog veka imeni~ku upotrebu po~eo je da sti~e i prefiksoid evro-105, kao naziv evropske nov~ane jedinice. Za wegovu upotrebu u slo-ènicama vidi primere u 11.7, u spisku œEtni~ki i geografski naziviŒ.

11.6. Granice terminolo{ke upotrebe. — Bave}i se tu|icama novijeg porekla, prete`no iz nau~nog i stru~nog dela re~nika, kakve su sloènice sa afiksoidima, la-ko se moè desiti da poklonimo preveliku pa`wu stru~nim terminologijama. Narav-no da se termini ne smeju iskqu~iti, jer su hiqade wih pre{le u op{ti jezik, ~esto sti~u}i sekundarna i figurativna zna~ewa. Ali izrazi kojih nema ni u jednom re~ni-ku niti op{toj enciklopediji, ~ije zna~ewe ne znaju ni obrazovani qudi, pa ~ak i ne slute o wihovom postojawu — takve izraze zaista ne bi trebalo tretirati ravnoprav-no s re~ima u svakida{woj upotrebi. Mo`da nije pogre{io Marko Popovi} kada je u svoj rad uvrstio re~i kao filogelast, mizagatija, amfiprostilos, abartikulacija, protobionti, fitoaleksini, geofit, inamovibilitet, aboralan i sli~ne106, budu-}i da je taj rad specifi~no posve}en grecizmima i latinizmima. Teè je, me|utim, shvatiti za{to Bari}eva u svom spisku (1980: 78–81), naporedo s tako obi~nim re~i-ma kao {to su autogol ili fotoaparat, daje i ovakve navodne prefiksoide: œampelo- koji je u vezi s gro`|em, npr. ampeloterapijaŒ, œdakno- koji je u vezi s ubijawem, npr. daknomanijaŒ, œluto- koji je u vezi s blatom, npr. lutoterapijaŒ, œtrofo- koji je u ve-zi s hranom, npr. trofoneurozaŒ.

Prihvatiti takve primere kao merodavne zna~ilo bi automatski proglasiti za prefiksoid bilo koji prvi deo bilo koje, ma koliko retke sloènice gr~ko-latinskog porekla — a od takvog pojma ne bi bilo mnogo koristi u tvorbenoj analizi. Nesrazme-ra je utoliko ve}a {to je Bari}eva propustila da u spisak unese neke dobro poznate prefiksoide, kao nekro-, magneto-, tehno-, hromo-/kromo-, hrono-/krono- (vidi prime-re u slede}em odeqku). Zanimqivo je tako|e da nijedan autor ne pomiwe medicinske prefiksoide kao neuro-, bronho-, gastro- i sl. (v. primere niè), koje pacijenti sa-

125

znaju u razgovoru s lekarom i koji su sigurno daleko rasprostraweniji nego ampelo-terapija i lutoterapija. Tako|e je u literaturi ostala nezapaèna i ne tako mala grupa etni~kih prefiksoida tipa anglo-, indo- i sl., za koje tako|e dajemo primere ni-è.

11.7. Primeri naj~e{}ih prefiksoida. — U ovoj studiji ne}emo poku{avati da damo nikakav sveobuhvatan popis prefiksoida ({to bi bilo te{ko mogu}e, s obzirom na stalni priliv novih). Umesto toga nudimo pregled samo naj~e{}ih prefiksoida, razvrstanih po semanti~kim oblastima. Podela je, naravno, nu`no relativna, jer mno-gi nau~ni termini ujedno su i tehni~ki, a neki od wih dobijaju sekundarna, op{tija zna~ewa. Za svaki prefiksoid dali smo po tri primera sloènica, izabrana me|u naj-uobi~ajenijim; ponegde su se mogla na}i samo dva takva primera, {to ne zna~i da u re~nicima nema jo{ dosta usko stru~nih izraza sa istim prefiksoidom. Pojedini prefiksoidi koji su jednako ~esti i u nau~noj i u tehni~koj upotrebi (elektro-, ste-reo-, termo-, hidro-) uneti su u obe grupe. Nekoliko drugih uneto je u onu grupu u ko-joj imaju glavnu primenu, uz napomenu da ima i sloènica koje tu ne spadaju.

NAUKA: agro- (agronomija, agrohemija, agrotehnika) antropo- (-logija, -morfan, -centri~an) astro- (-nomija, -fizika, -naut) bio- (-logija, -energija, -ritam) galvano- (-skop, -metar, -plastika) geo- (-grafija, -logija, -centri~an; bez prvobitne motivacije u geometrija itd.) deka- (-gram, -litar) deci- (-gram, -litar; re|e desi-) elektro- (-liza, -stati~ki, -magnetni; up. niè upotrebu u tehnici) etno- (-logija, -grafija, -geneza) zoo- (-logija, -tehnika, -hemija) kilo- (-gram, -metar, -volt) kosmo- (-gonija, -grafija, -naut: s druk~ijim zna~ewem u kosmopolit(a), -politizam, -

politski) lito- (-sfera, -fagija; izvan nau~ne upotrebe u litografija, -grafski, -grafisati) makro- (-klima, -ekonomija, -molekul; s izgubqenom motivacijom u makrobiotika, -

tski) mega- (-vat, -tona, -bajt; s izmewenim zna~ewem u megafon)

126

mikro- (-skop, -organizam, -procesor; s izgubqenom motivacijom u mikrofon) mili- (-metar, -gram, -volt) morfo- (-logija, -sintaksa, -geneza) nekro- (-skopija, -filija, -pola; izvan nau~ne upotrebe u nekrolog) paleo- (-grafija, -ontologija, -zoik) psiho- (-logija, -fizi~ki, -somatski) radio-1 (-skopija, -izotop, -aktivan; up. radio-2 me|u tehni~kim izrazima) socio- (-logija, -lingvistika, -pat‰aŠ) spektro- (-skop, -grafija, -hemija) stereo- (-metrija, -hemija, -skop; up. niè upotrebu u tehnici) teo- (-logija, -zofija; s pomerenim zna~ewem u teokratija, -tski) termo- (-dinamika, -metar, -nuklearan; up. niè upotrebu u tehnici) fito- (-hemija, -terapija, -parazit) fono- (-logija, -metrija, -simboli~ki) foto-1 (-elemen(a)t, -}elija, -sinteza; up. foto-2 me|u tehni~kim izrazima) hekto- (-litar, a s gubitkom zavr{nog vokala u hektar) helio- (-graf, -terapija, -centri~an) hidro- (-grafija, -liza, -sfera; up. niè upotrebu u tehnici) hromo- (-sfera, -terapija; sa izgubqenom motivacijom u hromozom; retko u izvornom

gr~kom obliku hromato-, npr. hromatografija) centi- (danas ne{to re|e u francuskom obliku santi-: -metar, -litar) MEDICINA: bronho- (-pneumonija, -skopija, -spazam) gastro- (-skopija, -enteritis; s nemedicinskim zna~ewem u gastronom, -nomija, -nom-

ski) kardio- (-logija, -gram, -tonik) neuro- (-logija, -hirurgija, -vegetativan) osteo- (-poroza, -patija) fizio- (-logija, -terapeut; s nemedicinskim zna~ewem u fiziokrat, fizionomija) hemo- (’krvni’: -filija, -dijaliza, -statik; re|e u izvornom gr~kom obliku hemato-; u

terminu hemoterapija nije od ove osnove nego od korena re~i hemija) TEHNIKA I SAOBRA]AJ: avio- (-prevoznik, -linija, -karte) aero- (-nautika, -sol, -zaga|ewe) auto-2 (-put, -mehani~ar, -stop; up. niè auto-1, pod œRaznoŒ)

127

video- (-rikorder, -klub, -igra) elektro- (-motor, -ure|aj, -distribucija) kino- (-projektor, -kamera, -operater) magneto- (-fon, -skop; s medicinskim zna~ewem u magnetoterapija) moto- (-cikl, -trke, -nautika) nitro- (-lak, -glicerin, -celuloza) radio-2 (-aparat, -stanica, -talasi) stereo- (-fonija, -snimak, -ure|aj) tele-1 (-objektiv, -komunikacije, -dirigovan) termo- (-stat, -centrala, -akumulacioni) turbo- (-generator, -reaktor, -mlazni) foto-2 (-grafija, -reporter, -geni~an) hidro- (-avion, -gliser, -centrala). POLITIKA I DRU[TVO: anarho- (-liberal, -sindikalizam) demo- (-kratija, -hri{}anski; s nepoliti~kim zna~ewem u demografija i demoskopija) eko- (’ekolo{ki’, u mnogim novim poluslo`enicama kao eko-pokret, eko-park, eko-tu-

rizam itd.; s izgubqenom motivacijom u ekonomija itd.) kripto- (u neologizmima kriptokomunist‰aŠ, -izam i kriptonacionalist‰aŠ, -izam; s

nepoliti~kim zna~ewem u kriptogram, kriptografija i u mnogobrojnim nau~nim termi-nima kao kriptogame, kriptodepresija itd.)

narko- (-diler, -mafija, -biznis) neo- (-fa{ist‰aŠ, -staqinist‰aŠ, -kolonijalizam; tako|e u umetnosti ‰-klasicizam, -re-

alizam, -romantizamŠ i u drugim oblastima) porno- (-grafija, -film, -zvezda) tehno- (-kratija, -birokratija, -menaxer; s nepoliti~kim zna~ewem u tehnologija

itd.) ETNI^KI I GEOGRAFSKI NAZIVI: anglo- (-manija, -fobija, -saksonski) austro- (-fil, -fob, -ugarski) afro- (-frizura, -kubanski, Afroamerikanac) germano- (-fil, -fob) evro- (-komunizam, -kup, -centri~an itd.; up. i Evrovizija, evrovizijski; prvobitno sa-

mo u Evroazija, evroazijski, danas u mnogim neologizmima) indo- (-evropski, -germanski, -iranski; up. i Indokina, Indonezija)

128

italo- (-fil, -fob, -ameri~ki) ruso- (-fil, -fob) franko- (-fob, -fon‰skiŠ, -provansalski)107 RAZNO: auto-1 (-portret, -gol, -biografija) biblio- (-teka, -grafija, -fil) daktilo- (-grafija, -biro; s drugim zna~ewem u daktiloskopija) disko-1 (-teka, -grafija) disko-2 (-muzika, -ritam: nastalo iz novijeg zna~ewa re~i diskoteka, ’omladinski lo-

kal za igru’) klepto- (u kleptoman, -ski, -ija; Vujaklija beleì i kleptofobija ’strah od kra|e’, a

posledwih godina u politi~kom re~niku javqa se kleptokratija ’vladavina lopova’) logo- (od lógos u zna~ewu ’govor’: u mawe poznatim re~ima kao logoped, logogrif, logo-

reja; motivacija je zamagqena u re~i logotip ’za{titni znak, grafi~ki simbol’) megalo- (-manija, -polis) multi- (-milioner, -vitamin, -nacionalan) piro- (u piroman, -ski, -ija i pirotehnika, -i~ki, -i~ar; Vujaklija daje i nekoliko dru-

gih sloènica) poli- (-glot, -gamija, -nom; sa izgubqenom motivacijom u poliklinika, politehnika i

jo{ nekim re~ima) proto- (-tip, -jerej, -majstor ; s nejasnom motivacijom u protoplazma i jo{ nekim re-

~ima) pseudo- (-nim, ina~e u mnogim okazionalnim spojevima tipa pseudoumetnik, pseudonau-

~an i sl.) retro- (-spektiva, -raketa, -aktivan) uni- (-seks, -lateralan, -ficirati; u uniforma, univerzitet, univerzalan drugi deo

je nemotivisan) hetero- (-gen, -seksualan) homo- (-nim, -gen, -seksualan) hrono- (-metar, -logija).108 11.8. Osobine i poreklo prefiksoida. — Pregled ovog spiska od blizu stotinu

prefiksoida pokazuje da ih u naukama (prete`no prirodnim), medicini i tehnici ima osetno vi{e nego u svim ostalim oblastima, {to zna~i da i danas, uprkos mnogim re~ima koje su u{le u {iroku upotrebu, prefiksoidi zadràvaju svoj u osnovi œu~eniŒ i terminolo{ki karakter. Tako|e treba zapaziti da su ~etiri petine prefik-

129

soida gr~kog porekla, makar ozna~avali i tako moderne pojmove kao {to su kosmonaut ili diskoteka. Ostali su latinski, a jedan, avio-, moè se smatrati francuskim (ma-da je i on u krajwoj liniji od latinskog avis).

11.8.1. Zahvaquju}i tehni~koj i terminolo{koj upotrebi, ve}ina prefiksoida su jednozna~ni i providni. Ipak, kod starijih sloènica, skovanih na osnovu nekih ne-bitnih obele`ja, motivacija se mogla vremenom zamagliti, pa tako ekonomija i ekolo-gija vi{e nemaju veze s ku}om (óikos), ni hromozom s bojom, ni geometrija sa zemqom. Na to se nadovezuje semanti~ka promena karakteristi~na upravo za prefiksoide: iz postoje}e, {iroko upotrebqavane prefiksoidne sloènice izdvaja se nov prefik-soid, homoniman s ranijim, koji preuzima weno celo zna~ewe. Najkarakteristi~niji takav slu~aj je auto-2, sa zna~ewem sloènice automobil, koja je svojevremeno sasta-vqena od auto-1 ’samo-’ i latinskog mobilis. Na isti na~in, od radio-1 ’zra~ewe’, pre-ko radiofonija itd. (v. 11.5), dobijeno je radio-2; foto-1 ’svetlost’ daje fotografi-ja, odakle foto-2; tele-1 ’daleko’ >> televizija >> tele-2; disko-1 ’plo~a’ >> di-skoteka >> disko-2. Za~etak istog procesa opaàmo i u nekim drugim sloènicama, samo {to je broj primera premali da bi vredelo govoriti o posebnim prefiksoidima, npr. homofobija (gde prvi deo nije od gr. hómos ’isti’ nego od homoseksualac) ili tehnomenaxer (ne ’tehni~ar-menaxer’ nego ’tehnokrata-menaxer’). Bari}eva (1980:80) i Babi} (1986:323) razlikuju hidro-1 ’vodeni’ od hidro-2 ’hidrogenski’, ali za ovaj drugi imaju samo jedan primer, nepotvr|en u re~nicima, hidro-bomba.

11.8.2. Po na~inu nastanka, ovim œsekundarnimŒ prefiksoidima veoma su sli~ni i zasad malobrojni doma}i prefiksoidi, koje je iscrpno analizirao Miroslav Niko-li} (1995). I oni su nastali od prvog formanta ve} postoje}e sloènice, ~ije zna~ewe preuzimaju: poqo- u tom slu~aju ne zna~i ’poqski’ nego ’poqoprivredni’, ino- je od inostrani, jugo- zna~i ’jugoslovenski’109, Beo- ne zna~i ’beo’ nego ’beogradski’, No-vo- u nekim imenima preduze}a zna~i ’novosadski’.

Doma}i prefiksoidi su ipak izuzetna pojava, i to je razlog {to ih nismo uvrsti-li u malopre|a{wi pregled naj~e{}ih prefiksoida. (Nijedna sloènica s wima, ka-ko prime}uje i Nikoli}, nije zabeleèna ni u Mati~inom ni u Akademijinom re~ni-ku.) Beo- i Novo- javqaju se samo u vlastitim imenima. Sa Beo- je Nikoli} prikupio blizu pedeset primera, ali osim Beobanke, Beotaksija, Beopetrola i odskora Beovo-za svi drugi su verovatno nepoznati ~ak i prose~nom Beogra|aninu. Sa Novo- isti autor daje tri primera, Novograp, Novopak, Novotrans (uz stariji i poznatiji Novka-

130

bel, koji ne spada ovamo, nego u skra}eni~ke sloènice). I za Jugo- Nikoli} beleì mno{tvo naziva preduze}a (me|u poznatijima su Jugobanka, Jugodrvo, Jugoeksport, Ju-gopetrol, Jugoton), uz to i zajedni~ke imenice kao jugobirokratija, jugodiplomati-ja, jugokriminal, jugonavija~, jugokup, jugofudbal i sl., ali to su novinarske kovanice: osim politi~kog neologizma jugonostalgi~ar, malo je verovatno da }e ijedna ste}i upotrebu van medijskog jezika. Okazionalne kovanice su i inoagent, inozaduèwe, inokredit, inopartner i sl., dok znatniju frekvenciju ima samo inokorespondent. Najzad, i poqo- se javqa uglavnom u imenima (Poqobanka, Poqoprodukt i sl.), a od zajedni~kih imenica zabeleèni su samo poqomehanizacija, poqooprema i poqoslu-`ba; posledwih meseci u Beogradu se vi|a poqoapoteka kao naziv prodavnice.

Ove doma}e sloènice svakako su gra|ene po ugledu na one s klasi~nim prefikso-idima, ali se od wih razlikuju po niskoj frekvenciji upotrebe (osim u imenima) i po nedostatku terminolo{ke vrednosti. Stoga, bar ako se ne pojavi znatniji broj re~i kao {to su inokorespondent i jugonostalgi~ar, ostajemo pri zakqu~ku da prefiksoi-di dolaze pozajmqivawem (i to ne iz bilo kog jezika, nego samo iz internacionalnog fonda gr~kih i latinskih korena) i da im je zna~ewe po pravilu nau~no, stru~no ili tehni~ko. Otuda i re~i kao {to je vodoinstalater, koju Nikoli} pomiwe u fusnoti (gde je vodo- od œvodovodŒ a ne od œvodaŒ), tuma~imo te`wom ka skra}ivawu prvog dela sloènice (v. 1.4), a ne kao primer prefiksoida.

11.8.3. Sloènice s parovima prefiksoida. — Usled skra}ivawa nastali su i oblici kao stenodaktilograf (= stenograf-daktilograf), gastroenterolog (= ga-strolog-enterolog), morfofonologija110 (= morfologija s fonologijom), gde se dva prefiksoida javqaju jedan za drugim, u koordinaciji, zajedni~ki odre|uju}i drugi deo sloènice. Za sloènicu biobibliografija (= biografija i bibliografija) Pra-vopis dopu{ta i pisawe s crticom, bio-bibliografija (ta~ka 49d), œda se istakne realna smisaona ra{~lawenostŒ, ili mo`da zato da bi se istaklo da bio- ovde ima zna~ewe imenice biografija, a ne ’ìvi, ìvotni’ kao u drugim sloènicama. Koor-dinativni prvi deo imaju i polusloènice auto-moto savez, auto-moto trke (ta~-ka 53), gde crtica ozna~ava koordinaciju, a belina, kao œja~e razdvojno obele`jeŒ, granicu izme|u prvog i drugog dela polusloènice. Tri naporedna prefiksoida ima medicinski termin otorinolaringolog(ija).

Jo{ je znatno ve}i broj subordinativnih sloènica, gde prvi prefiksoid modi-fikuje re~ koja je i sama prefiksoidna sloènica: autobiografija, psihopatologija, mikrobiologija, hidrobiologija, zoogeografija, elektrokardiograf, geomorfologija,

131

hromofotografija, biosociologija, biotelemetrija, paleoantropologija itd. Tu spada i paleontologija, mada toga obi~no nismo svesni, jer se prvi vokal prefiksoi-da onto- sliva s posledwim od paleo-, a sloènice s tim prefiksoidom ina~e su ma-lobrojne i mawe poznate (ontologija, -genija, -geneza). Fitopaleontologija, prema tome, ima tri prefiksoida (i jedan sufiksoid).

Ni u prvu ni u drugu grupu ne spada radio-televizija, po{to tu radio- nije modi-fikator (kao npr. u radio-teleskop, radio-telegrafija), ali nije ni koordinirano s prefiksoidom tele-, nego s celom imenicom televizija. Iz toga zakqu~ujemo da ni radio u ovom slu~aju nije prefiksoid, nego imenica. Verovatno je ipak da je {iroka primena prefiksoida radio- bila uzor za gra|ewe ove polusloènice, jer takvo, ~isto zbirno zna~ewe (radio-televizija = radio i televizija, objediweni u istu organiza-ciju) ina~e se gotovo nikad ne sre}e kod dvoimeni~kih sloènica.111

11.9. Sufiksoidi ili sufiksi? — Broj sufiksoida upadqivo je potcewen u do-sada{woj literaturi. Bari}eva (1980: 68) nabraja ih deset: -bus, -drom, -fil, -fob, -fobija, -grafija, -gram, -logija, -man i -skop. Babi} (1986: 323–324) pomiwe -bus, -drom, -teka i -id, gde je ovaj posledwi zapravo sufiks -oid (kao u elipsoid i sl.). Kir{ova 1993, kako smo ve} napomenuli, navodi samo -fil, -fob i -metar, jer su to jedini koji su dobili posebne odrednice u RMS. U radovima Ivane Pribi}evi} (1985) i Sawe ]iri} (1989) op{irno se razmatraju pojedine retke kovanice kao vino-teka i basnodrom, ali nikakvog rada o sufiksoidima u celini do sada nije bilo.

Uzrok ovako slabom interesovawu mogle bi biti sumwe kao ona koju je izrazila Tirtova (1980), po kojoj sufiksoidi mo`da i nisu ni{ta drugo do sufiksi stranog porekla. Pogledajmo detaqnije wene argumente. Sloènice su, kaè ona, œmotivisane re~i po pravilu sa dve, a ponekad i vi{e osnovaŒ, npr. parobrod — brod na paru. Za imenice œsa internacionalnim elementima -drom, -tekaŒ to ne vaì, jer ti elementi œne egzistiraju u srpskohrvatskom jeziku kao koreni samostalnih prostih re~iŒ. U sloènice, dodu{e, spadaju œi one re~i koje se ne dovode u vezu sa sintagmama … ve} se prave po uzoru na druge sloènice, odnosno analogijom… pri ~emu jedna od kompo-nenata postaje redovna i tretira se kao afiksoidŒ. Za razliku od Bari}eve, me|utim, koja je tvorbu po analogiji tretirala kao ravnopravnu tvorbi od samostalnih re~i, ruska nau~nica smatra da i internacionalni element, da bi bio afiksoid, mora da œima korelat u obliku samostalnih osnovaŒ. U seriji re~i tenkodrom, raketodrom, autodrom itd. ona za prvi deo nalazi takav korelat u imenicama tenk, raketa, auto itd., ali ga za -drom ne nalazi, i stoga zakqu~uje da su takve re~i — sufiksalne izve-

132

denice. Citiraju}i Bari}evu (nav. d. 22), po kojoj se œelementi -fob, -fil i drugi raz-likuju od sufiksa jer wihovo zna~ewe nije tvorbeno nego leksi~koŒ, ona to ne pori~e, ali napomiwe da i neki internacionalni sufiksi, npr. -itis i -oid, imaju œveoma konkretnoŒ zna~ewe, pa se pita ne bi li se na isti na~in i -fil i -fob mogli smatra-ti sufiksima.

11.9.1. Razume se da ni izme|u sufiksoida i sufiksa, kao ni izme|u prefiksoida i prefiksa (11.2), granica ne moè biti ~vrsta i jasna. Ipak, sumwe koje iznosi Tirto-va ne ~ine nam se opravdane i nijedan drugi autor ih ne deli. Bi}e da je do wih do{lo pre svega zato {to se usredsredila na sufiksoid -drom, ~ije je zna~ewe krajwe pro-menqivo: u hipodrom zna~i ’trkali{te’, u aerodrom ’uzleti{te’, u autodrom, rake-todrom, tenkodrom ima neodre|eno zna~ewe mesta za vo`wu, za ispitivawe, okupqa-we itd., da se o proizvoqnim kovanicama kao {to je basnodrom i ne govori. Da je uze-la u obzir i druge sufiksoide, recimo -bus ili -metar, verovatno bi zakqu~ila da je formante s tako konkretnim zna~ewem nemogu}e svrstavati me|u sufikse.

11.10. Naj~e{}i sufiksoidi. — Me|u sloènicama gr~kog porekla nalazi ih se dosta ~iji drugi delovi obrazuju serije, ali po zna~ewu nisu providni niti me|usob-no ujedna~eni: takvi su npr. astronom, agronom, ekonom, gastronom, metronom (sve od gr. nómos ’zakon’), analiza, dijaliza, elektroliza, paraliza (od lýsis ’rastavqawe, rastvarawe’), termofor, hidrofor, semafor, fosfor (od -phóros ’koji nosi’). Ovakve formante ne}emo smatrati sufiksoidima, ali ni sufiksima, jer (osim za heleniste i etimologe) ne motivi{u re~ u kojoj su sadràni. Wima je opasno blizak upravo pome-nuti -drom (od drómos ’trka’), ali se ipak moè podvesti pod neko op{tije zna~ewe ’mesto za okupqawe (ìvotiwa ili vozila)’. S druge strane, ima i takvih formanata ~ije je zna~ewe nedvosmisleno, ali se javqaju iskqu~ivo u stru~nim i u~enim re~ima, npr. -kok(a) ’bakterija loptastog oblika’ u streptokok(a), stafilokok(a), pneumo-kok(a), gonokok(a), ili -arh ’vladar’ u monarh, tetrarh, oligarh, patrijarh itd. Osta-vqaju}i po strani sve takve slu~ajeve, moèmo ipak dati spisak nesumwivih i uobi-~ajenih sufiksoida koji je vi{e nego dvaput duì od onoga kod Bari}eve (nav. d. 69–72). Tu bi spadali:

-logija ’nauka’ (o onom {to ozna~ava prvi deo sloènice) i -log (za nau~nika): te-ologija, biologija, sociologija itd. Ovaj sufiksoid je izuzetno produktivan, pa se kombinuje i s modernim osnovama (filmologija, ufologija, turizmologija), ozna~ava i paranau~ne discipline (astrologija, grafologija), a s pomerenim zna~ewima javqa se u analogija, ideologija, frazeologija, tehnologija itd. Zbog izuzetne popularnosti

133

ovog sufiksoida sre}e se dosta sloènica s krwom osnovom u prvom delu (komuniko-logija, politologija, univerzitolog) i hibridnih kao wego{ologija, babiwologija, }utolog i dr.: vidi Terzi} B. 1999:138–139.

-grafija, ’pisawe’ ili ’zapisivawe’ (istoriografija, daktilografija, leksiko-grafija), odakle i zna~ewe crtawa ili vizuelnog prikazivawa (kartografija, foto-grafija, cinkografija); tako|e ’opis, opisivawe’ u nazivima nau~nih disciplina (ge-ografija, okeanografija, seizmografija).

-graf, u nazivima odre|ene vrste pisaca (biograf, hagiograf), grafi~ara, crta~a i sl. (cinkograf, scenograf, kostimograf), nau~nika (geograf, etnograf); tako|e u nazivima instrumenata za zapisivawe (telegraf, fonograf, kardiograf).

-gram1, ’zapis’, naj~e{}e u tehni~kim izrazima (telegram, seizmogram, hologram), ali i za oznaku raznih vrsta znakova ili crteà (monogram, ideogram, dijagram), a s kwièvnim zna~ewem u epigram.

-gram2, u mernim jedinicama kilogram, miligram, dekagram itd. -filija, ’sklonost, qubav’ (ka onom {to ozna~ava prvi deo sloènice) i -fil (za

~oveka koji takvu sklonost ose}a): anglofilija, zoofilija, nekrofilija itd. Sloè-nice na -fil naj~e{}e imaju etnik u prvom delu: austrofil, rusofil, bugarofil, slavofil (slaveno-, slavjano-, slovenofil) itd., a naspram wih, kao {to prime}uje Ba-ri}eva, obi~no se upotrebqavaju izvedenice na -filstvo (austrofilstvo i sl.). S neetni~kim prvim delom su bibliofil (-filija) i filmofil (-filija).

-fobija, ’nesklonost, mr`wa’ (prema onom {to ozna~ava prvi deo) i -fob (za ~ove-ka koji se tako ose}a): anglofobija, rusofobija itd., u novije vreme srbofobija i kse-nofobija, a uz to ceo niz psihijatrijskih termina, od kojih su {ire poznati samo kla-ustrofobija i agorafobija.

-manija, ’preterana qubav, opsednutost’ (onim {to ozna~ava prvi deo) i -man: an-glomanija, grafomanija, tabletomanija itd. Prvi deo je ~esto mawe poznata strana osnova kao u melomanija, megalomanija, monomanija, grandomanija, ali ima i hibrid-nih sloènica s doma}om osnovom, me|u kojima je najpoznatija zv(j)ezdomanija. Uz sve re~i na -manija postoje i one na -man (angloman itd.), s pridevom na -manski.

-kratija, ’vladavina’, i -krat(a) za predstavnika te vladavine: demokratija, teh-nokratija, autokratija, plutokratija. êsto se zna~ewe pomera tako da sloènica ozna~ava dru{tveni sloj (aristokratija) ili i sloj qudi i na~in pona{awa (biro-kratija). O imenicama tipa autokrat(a), demokrat(a), nazivaju}i -krat(a)

134

œsufiksomŒ, pisao je Markovi} 1952:20–27, ali ga je pri tom zanimao samo wihov za-vr{etak, a nije poku{ao da ih strukturno analizira.

-jatrija, za odre|enu granu medicine (pedijatrija, psihijatrija, gerijatrija) i -jatar za lekara (pedijatar itd.).

-fon, u nazivima tehni~kih naprava vezanih za zvuk (mikrofon, gramofon, magne-tofon) ili muzi~kih instrumenata (ksilofon, saksofon, vibrafon). Neuobi~ajeno je -fon kao pridevski formant, u zna~ewu ’koji govori (jezikom ozna~enim u prvom de-lu)’, kao u pridevima frankofon, anglofon; otuda u {tampi, umesto œfrankofone ze-mqe (Afrike)Œ — {to bi odgovaralo francuskom pays francophones — ~e{}e sre}emo oblik frankofonske.

-skop, u nazivima opti~kih instrumenata: mikroskop, periskop, stereoskop, kale-idoskop. Prvobitna motivacija je izgubqena u horoskop, stetoskop, bioskop. Bugar-ski 19972:305 navodi œnekoliko novih leksema sa zna~ewem sprave, emisije ili ru-brike za kakvo posmatrawe ili pregledŒ kao zvezdoskop, filmoskop, smehoskop.

-skopija, obi~no u paru s nazivima na -skop (mikroskopija, stereoskopija, u medi-cini gastroskopija, laringoskopija itd.) ali i samostalno, u radioskopija ’rendgen-ski pregled’.

-metar1: u nazivima mernih instrumenata: barometar, ampermetar, termome-tar, taksimetar i mnogo drugih.

-metar2: u nazivima mera za du`inu, kilometar, centimetar, milimetar itd. -metar3: u nazivima stihova, pentametar, heksametar, tetrametar itd. Ni u

jednu od ove tri grupe ne spadaju grecizmi kao geometar, dijametar, perimetar, po-{to su u na{em jeziku nemotivisani, {to zna~i da -metar u wima nije sufiksoid. Isto va`i i za drugi deo re~i geometrija, mada bi se o (iskqu~ivo stru~nom) sufik-soidu -metrija moglo govoriti s obzirom na wegovo prisustvo u planimetrija, ste-reometrija, trigonometrija, kao i u telemetrija ’merewe na daqinu’, ali su to sve stru~ni termini bez {ire primene u op{tem vokabularu.

-teka: sa zna~ewem zbirke, prostorije ili ustanove u biblioteka, kinoteka, di-skoteka (ovo posledwe danas i sa sekundarnim zna~ewem, v. disko-, 11.7), gliptoteka itd.; samo sa zna~ewem zbirke u kartoteka i u neologizmu datoteka. Pored ve} po-menutog rada I. Pribi}evi}, o formantu -teka pisao je i Bugarski 19972, konstatuju-}i da je posledwih godina veoma produktivan u dve oblasti: u nazivima radwi, lokala i klubova, kao vinoteka, autoteka, stripoteka (œgde je verovatni noviji prototip

135

diskotekaŒ, kaè Bugarski), i u nazivima emisija na televiziji i radiju, kao èqo-teka, vicoteka, smehoteka i mnoge druge.

-drom: s razli~itim zna~ewima (v. 11.9.1) u hipodrom, aerodrom, kosmodrom, auto-drom itd.; tako|e u vi{e hibridnih sloènica koje su privukle pa`wu ]iri}eve i Tirtove u ve} pomenutim radovima.

-bus: nastalo izdvajawem pade`nog nastavka iz latinskog omnibus (poimeni~eni da-tiv plurala zamenice), prema kome je skovano autobus i trolejbus, u novije vreme i minibus, kao i hibridno {inobus; Bari}eva navodi i kwigobus, muzeobus i druge malo uobi~ajene oblike.

11.10.1. Ovim sufiksoidima mogli bi se dodati i neki koji prete`no pripadaju nau~noj terminologiji, ali postaju sve popularniji i u op{tem jeziku. Takvi su:

-cid u zna~ewu sredstva za uni{tavawe, npr. insekticid, spermicid, herbicid ’sredstvo protiv korova’, fungicid ’sredstvo protiv gqivica’; tako|e u zna~ewu ma-sovnog istrebqewa, u genocid i u neologizmu etnocid.

-sfera, u atmosfera, stratosfera, hidrosfera, biosfera itd.; s druk~ijim zna-~ewem u hemisfera.

-onim ’ime, naziv’, u pseudonim i u lingvisti~kim terminima toponim, hidro-nim, antroponim, etnonim i sl. Najpoznatija dva termina iz ove serije jesu sinonim i homonim, ali se ne mogu smatrati motivisanim u na{em jeziku.

-naut, ’leta~’ ili ’putnik’ (prvobitno zna~ewe ’mornar’) u astronaut, kosmona-ut, aeronaut i u mitolo{kom imenu Argonauti: up. i -nautika (astro-, kosmo-, aeronautika).

-plan, u danas prete`no zastarelim nazivima letelica, aeroplan, monoplan, bi-plan, hidroplan (danas ~e{}e hidroavion), ali i u neologizmu raketoplan.

11.10.2. Primeti}e se da su me|u nabrojanim sufiksoidima neki koji postoje i kao samostalne re~i u srpskom: grafija, fobija, manija, gram, metar, sfera (-plan tu ne spada, jer mada mu etimologija nije sasvim jasna, nije istog porekla kao i imenica plan). Iz ovog razloga Bari}eva nije -manija priznala za sufiksoid, nego je œtakve sloènice izdvojila me|u sloènice s leksemom u drugome dijeluŒ (nav. d. 68: za~udo, isto rasu|ivawe nije primenila na re~i sa -fobija i -grafija). Ovde, me|utim, treba postupiti na isti na~in kao kod prefiksoida, gde smo razlikovali prefiksoide auto-, radio-, kilo- i sl. od samostalnih imenica istog oblika. -Grafija, -fobija i -manija moraju se uvrstiti u sufiksoide zbog paralelizma sa -graf (i -gram1), -fob od-nosno -man. Sufiksoid -sfera u atmosfera itd. ima specifi~no zna~ewe koje se ne

136

moè izjedna~iti sa zna~ewem imenice sfera. -Gram u miligram itd. i -metar u ki-lometar itd. mo`da bi se i mogli shvatiti kao imenice, ali bi bilo te{ko razdvoji-ti ih od drugog -gram i druga dva -metar, koji su nesumwivo vezane osnove. U prozo-dijskom pogledu, osim toga, oni se pona{aju kao sufiksoidi: mada kao imenice u da-na{wem gradskom govoru imaju dug vokal (gram, metar), u sloènicama se nikad ne izgovara *miligram, *kilometar i sl., nego miligram (kao telegram), kilometar (kao barometar).

11.11. Poreklo sufiksoida. — Me|u sufiksoidima koje smo nabrojali prevaga gr~kih korena jo{ je izrazitija nego me|u prefiksoidima. Iz latinskog su jedino -cid i -bus (ovo drugo preko engleskog, gde je omnibus jo{ u HIH veku skra}eno u bus). Iz engleskog je i element -tron, najpre iskori{}en u imenovawu atomske ~estice pozi-tron (od posi[tive] [elec]tron), potom u nazivima akceleratora ciklotron, sinhrotron, betatron itd., a sasvim proizvoqno i u digitron112. Ali po{to nema nikakvog od-re|enog zna~ewa, ovo -tron moglo bi u najboqem slu~aju biti sufiks, a ne sufiksoid. Primer ~isto engleskog sufiksoida moè biti -gejt, iz Votergejt (Watergate), imena va{ingtonske zgrade oko koje je izbio ~uveni politi~ki skandal po~etkom sedamdese-tih godina: posle toga su mnogi skandali i afere dobijali vi{e ili mawe {aqiva imena na -gejt, u engleskom (Irangate, Monicagate itd.) a neki put i kod nas (œDafinagejtŒ i sl.). Ipak, posredi su tipi~ne novinarske kovanice, koje uz to ne gu-be karakter vlastitih imena, tako da ih ne moèmo smatrati za istinsku prinovu u srpskom vokabularu.

Doma}ih sufiksoida nema, a ne vidi se ni kako bi ih moglo biti. Naime, za razli-ku od prefiksoida tipa jugo-, koji se na strane prefiksoide ugledaju po strukturi i po pozajmqivawu zna~ewa od sloènice, sufiksoidi nemaju posebna fonetska obe-le`ja, pa bi se svaka nova sloènica s doma}om vezanom osnovom u drugom delu shva-tila kao SST s nultim sufiksom (tipa rukopis, rodoqub), a ne bi bilo razloga da go-vorimo o sufiksoidima.

11.11.1. S obzirom na prete`no gr~ko poreklo sufiksoida, razumqivo je {to se oni vrlo ~esto kombinuju s prefiksoidima (kao u biologija, telegram, tehnokratija, bibliofil itd.) ili s drugim gr~kim osnovama (pedijatrija, kaleidoskop, gliptote-ka, atmosfera itd.). Pri tom ipak nisu retke sloènice gde je u prvom delu osnova iz modernih stranih jezika (kostimograf, saksofon, raketoplan, birokratija i sl.): to pogotovu vaì za sufiksoide -man/-manija, -fil/-filija i -fob/-fobija, koji su najproduktivniji i svakodnevno u~estvuju u stvarawu neologizama. Kombinovawe s

137

doma}om osnovom, kao u srbofobija, zv(j)ezdomanija, ili s odoma}enom tu|icom kao u {inobus, zasada je jo{ uvek izuzetak. Takvih hibridnih sloènica, dodu{e, videli smo dosta sa sufiksoidima -teka i -drom, ali su sve okazionalne, vi{e ili mawe {a-qive, i nije verovatno da }e ijedna u}i u trajnu upotrebu.

12. SKRA]ENI^KE SLO@ENICE 12.1. O vi{e~lanim skra}enicama postoji obimna literatura, ali skoro iskqu~i-

vo s normativnog i pravopisnog gledi{ta. (Izuzetak je rad Marjanovi} 1999, na koji }emo se vratiti niè.) U su{tini i po svom poreklu, skra}enice i jesu pojava vezana za pisani jezik, jer u govoru se vi{e~lani nazivi krate svo|ewem na jednu re~, npr. Srpska akademija nauka i umetnosti >> Akademija (a ne SANU). Jednom stvorene, me-|utim, skra}enice se osamostaquju, sti~u imeni~ku promenu, mnoge postaju poznatije nego puni naziv, {to sve zna~i da ih ne moèmo zaobi}i u pregledu sloènica. Uvr-stio ih je u svoju gramatiku i Stevanovi} (19641:471–472), ali uz napomenu da nastaju œmimo zakonitosti gra|ewa sloènica o kojima smo dosad govoriliŒ i da su to œsloènice naro~ite vrsteŒ.

Sv. Nikoli}, 1954:9, isti~e da se obi~ne skra}enice (tipa br. = broj) œupotrebqa-vaju iskqu~ivo u pisawu i uvek se ~itaju kao pune re~iŒ, tako da su œpredmet samo i jedino p r a v o p i s a, iskqu~ivo problem tehnike pisawaŒ; sloène skra}enice, na-protiv, œkao naro~iti tip re~i, predmet ‰suŠ pre svega nauke o gra|ewu re~i, a zatim i ostalih jezi~kih disciplina u ~iji domen kao re~i spadajuŒ. Nikoli} razlikuje (str. 12) tri osnovna tipa sloènih skra}enica: (1) glasovni ili slovni, gde ova dva ter-mina nisu potpuni sinonimi, jer glasovnima naziva one koje se izgovaraju kao cele re~i, npr. Nin, Skoj, a slovnima one kao CK, TV[, izgovorene œCe-kaŒ, œTe-ve-{eŒ; (2) slogovni tip, npr. Nama = Na(rodni) ma(gazin), Varteks = Var(a`dinska) teks(ti-lana); (3) me{oviti tip, npr. Komgrap = Kom(unalno) gra(|evinsko) p(reduze}e); u ovaj posledwi tip svrstava i spoj skra}enice s celom re~ju, kao fiskultura od fiz(i~ka) kultura.

12.2. Mada ne u vidu eksplicitne podele, ista tri tipa mogu se prepoznati i u Pravopisu 1993. Slovne skra}enice tu se nazivaju verzalne skra}enice ili akronimi (t. 227), a slogovne i me{ovite objediwene su pod nazivom formantne skra}enice, uz obja{wewe da œu wihov sklop ulaze ne samo po~etna slova nego i formanti, delovi re~iŒ (t. 228b). Termin œslogovniŒ zaista ne zadovoqava, jer kao {to je primetio i sam Nikoli}, delovi skra}enice ~esto se ne poklapaju s podelom re~i na slogove (npr. Kom- nije slog u re~i komunalno). Termin œformantniŒ je boqi, ali ni on nije sasvim

138

adekvatan, jer pod formantima obi~no ne podrazumevamo bilo kakve delove re~i, nego morfeme (osnove i afikse) koje u~estvuju u gra|ewu tvorenica; u primerima kao {to je beomal (= beo~inski malter), koji se navodi u pomenutoj ta~ki Pravopisa, ni beo ni mal nisu formanti u tom smislu. Predlaèmo kao ta~niji naziv œfragmentne skra}eniceŒ.

Za skra}enice koje se œizgovaraju kao celovite re~i i shvataju kao imeniceŒ u Pravopisu je upotrebqen termin œverbalizovane skra}eniceŒ (t. 228 i 228a). Taj na-ziv se prvenstveno primewuje na slovne skra}enice tipa SKOJ (Skoj), NATO (Nato), dok se kod fragmentnih podrazumeva, uz napomenu da je kod wih œverbalizacija … programski postupak, jer se skra}enica namerno tako sklapa da se moè izgovarati i upotrebqavati kao re~Œ. Otuda fragmentne skra}enice ne samo {to ne podleù uobi-~ajenim zakonitostima tvorbe sloènica, kako je napomenuo Stevanovi}, nego po autorima Pravopisa predstavqaju œzapravo vid ve{ta~ke tvorbe re~i, koji nije pod kontrolom pravopisne i jezi~ke normeŒ.

12.3. Utisku o izuzetnosti skra}enica doprinose jo{ dve wihove osobine. Jedna je da su gotovo sve po zna~ewu izme|u zajedni~kih i vlastitih imenica: to vaì kako za nazive ustanova, organizacija, manifestacija itd. tako i za nazive dràva (kao SAD) i nazive proizvoda (kao beomal). Druga osobina je wihova efemernost: znatno ~e{}e ne-go kod œpravihŒ imenica, wima se de{ava da posle jednog perioda visoke frekventno-sti padnu u gotovo potpuni zaborav ({to onda, bar kod slovnih skra}enica, povla~i i gubitak prozirnosti). Takvi su primeri u na{oj zemqi KPJ, OOSK, ORA, OUR, SIZ i sl., nekada mnogo pomiwano izdava~ko preduze}e Nopok (= Novo pokolewe), na me|u-narodnom planu SRN i NDR, a tako|e i neke skra}enice bez politi~kog sadràja, re-cimo primeri koje navodi Stevanovi} 19541: PAZ (Protivavionska za{tita) ili PAS (= para-amino-salicilikum, po Stevanovi}u œnaziv odnedavno poznatog i vrlo priznatog leka za le~ewe tuberkuloznih oboqewaŒ).

12.4. U okviru pomenuta dva ili tri osnovna tipa mogu se sprovesti i naknadne podele. Tako bismo dobili slede}e kategorije sloènih skra}enica, idu}i od najma-weg stepena verbalizacije prema najve}em:

(a) Slovne skra}enice koje uglavnom postoje samo u pisawu, dok se u govoru izgo-vara puni naziv. Stevanovi} (19541:19) opisuje ih kao œetikete, pismene oznake koje je nemogu}e izgovoriti i koje se zato ne upotrebqavaju u govoruŒ, daju}i primere FNRJ, NRS (Narodna Republika Srbija), SSRNJ, TV[ (Tehni~ka velika {kola), kao i œdvo~lane skra}enice od suglasnika i samoglasnikaŒ, npr. JA (Jugoslovenska armi-

139

ja), NO (Narodna omladina). Jo{ neki primeri te vrste mogli bi biti SPC (Srpska pravoslavna crkva), SKZ (Srpska kwièvna zadruga), BiH i poneke dvo~lane skra}eni-ce koje se upotrebqavaju ispred imena, kao O[ (osnovna {kola), MZ (mesna zajedni-ca), FK (fudbalski klub). Istina, izgovarawe skra}enica ne moè se nikada potpuno iskqu~iti: svojevremeno su mnogi izgovarali SSRNJ, FNRJ (i kasnije SFRJ i SRJ) slovo po slovo, BiH se ~esto izgovara œbihŒ ili œbe i haŒ, a za TV[ i sam Stevanovi} u daqem tekstu beleì izgovor œTeve{eŒ.

(b) Slovne skra}enice koje se normalno izgovaraju, abecednim imenima slova, ali se ne mewaju po padeìma: SAD (izg. œes a deŒ), SDK (œes de kaŒ), CK (œce kaŒ), LD (œel deŒ: li~ni dohodak), VMA (œve em aŒ ili ~e{}e pogre{no œve me aŒ). Tu spadaju i ma-lobrojne pridevske skra}enice, VKV (œve ka veŒ: visokokvalifikovani), TA (œte aŒ: termoakumulacioni, u spoju TA pe}), TV (œte veŒ: televizijski, a tako|e i televizija). Poneke se ne izgovaraju po abecedi nego slovo po slovo, iz razloga koje je te{ko utvr-diti: JNA (izg. j-n-a), GSP (Gradsko saobra}ajno preduze}e) odnosno GSB (Gradski sa-obra}aj Beograd), VMRO i tako daqe.

(v) Slovne skra}enice izgovorene po abecedi, promenqive: SSSR (gen. SSSR-a), PTT (PTT-a), RTS, PKB (Poqoprivredni kombinat Beograd), nekada{we AF@ (s po-gre{nim œfeŒ i sa œèŒ po ugledu na ruski), @TP (izg. è-te-pe: èlezni~ko tran-sportno preduze}e), KPD (kazneno-popravni dom), PGP (proizvodwa gramofonskih plo~a), EPP (ekonomsko-propagandni program) itd. Promena je, dakle, uvek po mu-{kom rodu, bez obzira na rod imenica u punom obliku: œto prakti~no zna~i da se na verzalnu skra}enicu dodaju nastavci m. roda ili se ne dodaju nikakviŒ, kaè Prav. 1993, t. 227a). Tako se uglavnom pona{a i NOB (iz NOB-a, u NOB-u), mada normativni priru~nici dopu{taju i nepromenqivo NOB. Ovamo spadaju i nazivi novijih poli-ti~kih stranaka, kao SPS, SPO, DSS, HDZ (neretko pisano i hadeze) itd. Svi ti nazi-vi imaju izvedenice na -ovac i -ovski (espeesovac, espeesovski itd.), a od HDZ postoji i hadezeov{tina.

(g) Pored tradicionalnog, nema~kog izgovora imena slova po abecedi pojavilo se jo{ pre Drugog svetskog rata BCG izgovoreno be-se-è, po francuskom, i BBC = Bi-Bi-Si, po engleskom. Posledwih decenija skra}enice sa engleskim izgovorom sve su brojnije, s tim {to se neke pi{u izvorno (FBI, NBA, IBM, PC = personal computer), ~esto i }irilicom FBI, NBA itd., a izgovaraju œef bi ajŒ, œen bi ejŒ, œaj bi emŒ, œpi siŒ; druge se pi{u prema izgovoru, kao œSi-En-EnŒ (pored CNN), diditi, odskora i di-xej (DJ = disc-jockey). Takav izgovor ipak ne vaì za sve skra}enice engleskog porekla, jer

140

se PLO (= Palestine Liberation Organization) izgovara po abecedi, dok CIA, NATO i OPEK spadaju u slede}u grupu.

(d) Mnoge slovne skra}enice su verbalizovane, u tom smislu {to se izgovaraju kao cele re~i (otuda za wih Pravopis, pored verzalnog, dopu{ta i pisawe samo prvim ve-likim slovom). Ve}ina su mu{kog roda, jer se zavr{avaju na konsonant: AVNOJ (Av-noj), SKOJ, SUBNOR (Savez udruèwa boraca narodnooslobodila~kog rata), SIV, SUP (u novije vreme MUP), JAT, BIGZ, NIN, JUL, MOK (Me|unarodni olimpijski komitet), OEBS (Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu), OPEK (iz engle-skog) itd. Mu{ki rod dobila je i engleska skra}enica NATO, po ugledu na imenice tipa geto, konto i sl., a svakako i pod uticajem alternativnog naziva (Sever-no)atlantski pakt. Skra}enice s krajwim -a dobijaju ènski rod, kao CIA, ETA, IRA, NASA, FIFA, UEFA, nekada{wa Unra (œUnrini paketiŒ : od engl. UNRRA =

United Nations Relief and Rehabilitation Administration), ORA (omladinska radna akcija) i sl. U nekoliko slu~ajeva finalno -a je dodato naknadno, da bi se izbegla te{ka konso-nantska grupa na kraju i omogu}io verbalizovani izgovor: Ozna (Odeqewe za za{titu naroda), Udba (Uprava dràvne bezbednosti), Sofka (uobi~ajeno u govoru umesto SOFK = Savez organizacija za fizi~ku kulturu); tako se i OFK (Omladinski fud-balski klub), u nazivu OFK Beograd, redovno izgovara ofka. Zbog neuobi~ajenog zavr-{etka, skra}enice SANU, CANU, JAZU ostale su nepromenqive, tako da je neizvesno moèmo li i wih smatrati verbalizovanim (nije uobi~ajeno pisawe Sanu, Jazu, niti je verovatno da bi bilo u skladu s Pravopisom).

12.4.1. Ovaj posledwi slu~aj, uz alternacije kao u~esnik NOB / u~esnik NOB-a (u tekstovima se sre}e i tre}a, nestandardna varijanta, œu~esnik NOB-eŒ), pokazuje da se ni abecedno izgovorene ni œverbalizovaneŒ skra}enice ne dekliniraju uvek lako. Po-seban pravopisni problem predstavqaju skra}enice tipa CIA, NASA i sl., jer pisa-we œCijeŒ, œCijuŒ sasvim je neuobi~ajeno, a pisati œCIEŒ, œCIUŒ zna~ilo bi da ver-zalom pi{emo i ono {to nije po~etno slovo nego pade`ni nastavak. Nikoli} D. 1985 poku{ao je da re{i ovakve dileme zahtevom da sve skra}enice, bez obzira na izgovor, postanu promenqive, tako da bi se po wemu pisalo SAD-a, SAD-u, SANU-a, SANU-u, JNA, JNE, JNI, MZ, MZ-a, mnoìna MZ-i, predsednik CK-a SKJ-a i sli~no. Takav krajwe nelogi~an predlog u istom broju œNa{eg jezikaŒ odbacio je urednik (Pe{ikan 1985), upozoravaju}i: œNepromenqivost mnogih skra}enica nije samo grafi~ka poja-va, nego i jezi~ka ~iwenica, jer se i govori (a ne samo pi{e) npr. sekretar CK (izg. ce-ka), vojnik JNA (izg. j-n-a)… glasilo JAZU (jazu)… I to treba po{tovati, jednako

141

kao i druge jezi~ke uzuse.Œ Poku{aji da se skra}enice œu svim re~eni~nim obrtima upotrebqavaju kao i normalne imeniceŒ po Pe{ikanu su uzaludni, œjer one i nisu normalne re~i, nego neprave, ~esto invalidne, defektne.Œ

12.5. I ovaj posledwi Pe{ikanov sud, kao i Stevanovi}ev naveden na po~etku, uz mnogobrojne dosad vi|ene primere pravopisnih, gramati~kih i izgovornih nedoumi-ca — sve potkrepquje zakqu~ak da su skra}enice marginalna i anomalna pojava u jezi-ku. One se mogu porediti s uobi~ajenim morfolo{kim i sintakti~kim kategorijama, ali se ne mogu potpuno ukqu~iti ni u jednu od wih. Jedna slovna skra}enica kao {to je SAD prvobitno je samo skra}eni na~in pisawa sintagme Sjediwene Ameri~ke Dr-àve; od trenutka kad dobije svoj izgovor /esadê, esade/, ona vi{e nije sintagma, ali nije ni prava re~, jer nema fonetske ni morfolo{ke osobine imenica u srpskom jezi-ku. Nije sloènica, ali je sloènicama sli~na utoliko {to u jednom glasovnom seg-mentu objediwuje sadràje triju re~i, s kojima je povezana (tj. koje je motivi{u) ne sa-mo semanti~ki nego i formalno. Poneke izrazito œverbalizovaneŒ skra}enice kao Av-noj, Nin, a pogotovu one stranog porekla kao Bi-Bi-Si, mogu potisnuti iz upotrebe pr-vobitnu sintagmu i u tom smislu sti~u karakter œpravihŒ re~i, ali ni one nisu slo-ènice.

Me|u sloènice, i to posebnog tipa, moèmo ubrojiti samo formantne skra}eni-ce (da zadrìmo taj termin, mada smo se uverili u wegovu neprikladnost). Marjano-vi} (1999), koji je prikupio veliki broj takvih primera me|u nazivima preduze}a, smatra œda ovi oblici nisu ni sloènice, ni sloène skra}enice, ve} da su to — skra}eni~ke sloèniceŒ (str. 54). Mo`da bi ipak ta~nije bilo re}i da je to prelazna kategorija koja pripada kako skra}enicama tako i sloènicama, mada se ne moè iden-tifikovati ni s jednima ni s drugima. Po strukturi, Marjanovi} je svoje primere po-delio na tri œmodelaŒ: sa skra}enom re~ju na prvom mestu, sa skra}enom re~ju na dru-gom mestu, sa obe skra}ene re~i. Prvi i drugi œmodelŒ naknadno su podeqeni na œtipoveŒ prema tome da li re~ sadrì spojni vokal (interfiks, prema autorovoj ter-minologiji), da li je na prvom mestu prefiksoid, da li jedan od dva elementa poti~e od toponima ili ktetika i jo{ po nekim obele`jima.

Preko 130 primera koje je Marjanovi} sakupio u svom radu (i koji nisu datirani, ali se moè pretpostaviti da su svi novijeg porekla) svedo~e da su skra}eni~ke slo-ènice danas najomiqenije sredstvo za imenovawe preduze}a. Uprkos tome wihov zna-~aj ne bi trebalo precewivati, po{to je re~ uglavnom o imenima malih preduze}a, ograni~ene popularnosti i trajawa (up. 12.3). U daqoj analizi nastoja}emo da se

142

usredsredimo na ona imena koja su poznatija u javnosti, prvenstveno zahvaquju}i ~e-stom pomiwawu u medijima.

12.6. Moè se pretpostaviti da su se prve œformantneŒ skra}enice pojavile po ugledu na strane uzore, pre svega ruske kao agitprop, kolhoz, sovhoz, rajkom, Komso-mol, Kominterna, Informbiro i sl., ali i iz drugih izvora kao {to su Beneluks (= Be[lgique], Ne[derland], Lux[embourgŠ), trafo od nem. Trafo (<< Transformator), pa i neki nazivi popularnih lekova kao {to su bevipleks (B-vitamin kompleks), cedevita (C + D vitamin), acisal ili acetisal (= acetilsalicilna kiselina). (I mnogi stru~ni hemijski nazivi gra|eni su na ovaj na~in: npr. prokain i novokain imaju u drugom de-lu proizvoqno skra}enu re~ kokain, formaldehid je sastavqeno od po~etaka re~i for-

m[icum] (acidum formicum = mravqa kiselina), al[cohol] i dehyd[ratumŠ.) U na{oj zemqi, jedna od prvih skra}enica te vrste bila je Nolit (<< Nova literatura), koja se poja-vila izme|u dva rata. Posle 1945, pored serije œgradskihŒ naziva tipa granap, koji su izazivali otpore i uskoro su napu{teni113, nastali su i neki dugove~niji kao Tanjug (Telegrafska agencija nova Jugoslavija), ve} pomenuti Nama, Komgrap i Varteks, ili toponim Kosmet (s pridevom kosmetski, ali bez odgovaraju}eg naziva stanovnika).

U novije vreme wima se pridruùju Beko (Beogradska konfekcija), Incel (Indu-strija celuloze), Insa (Industrija satova), Famos (Fabrika motora Sarajevo), Pre-tis (Preduze}e œTitoŒ Sarajevo), zatim Centroprom, Vetprom, Hempro, Beteks, Beo-trans, Beotehna, Elektrotehna, Srbokoop, Rudnap, Tran{ped, Vatrosprem, Hemo-farm, Drvoimpeks i mnogi drugi. ]ori} 1983, koji se bavi kako punim nazivima pred-uze}a (tipa Srbijaprevoz) tako i skra}enim (tipa Srbijatrans), prime}uje œda su do-ma}e re~i u funkciji drugog ~lana naziva po pravilu potpune, neokrweneŒ, dok œstrane re~i, pored punih likova, imaju i skra}ene forme tipa trans, {ped, turs, graf, invest, plast i sl.Œ (str. 11).

Pored preduze}a, imena ovog tipa dobijaju i poneke manifestacije, kao Bitef (Beogradski internacionalni teatarski festival), Bemus (Beogradske muzi~ke sve~a-nosti), Juba (-liga: od œJugoslovenski basketŒ) itd. Nove formantne skra}enice stiù i iz inostranstva, ali su uglavnom neprozirne (gulag, Pasok, Unprofor, Internet, Majkrosoft itd.: donekle je prozirna Interpol, u kojoj, i bez znawa stranih jezika, nije te{ko raspoznati re~i œinternacionalanŒ i œpolicijaŒ.

12.6.1. Apelativa me|u formantnim skra}enicama ima jo{ mawe nego me|u slov-nim. Fiskultura, koju Stevanovi} i drugi autori pomiwu me|u skra}enicama, zapra-vo je blià pravim sloènicama tipa P + I sa skra}enom osnovom prvog dela, kao i

143

drugi rusizmi (politkomesar, socrealizam) koje smo pomenuli u 1.5.1. Hrvatsko ma-spok samo je naizgled apelativ, jer ne ozna~ava ma koji œmasovni pokretŒ, nego samo provalu hrvatskog nacionalizma koja je kulminirala 1971. godine. Delimi~no apela-tivna svojstva ima tehnolo{ko-ekonomski termin Jus (jugoslovenski standard).

12.6.2. Na strukturnu analizu ovakvih, uglavnom proizvoqno skovanih oblika ne bi vredelo tro{iti previ{e napora. Uo~qivo je da sastavni delovi imaju po jedan ili dva, retko tri sloga, da se naj~e{}e zavr{avaju konsonantom (dakle kao i jedno-~lane skra}enice tipa str., din., prof.), ali i vokalom kad je to neophodno radi izgo-vora. Spojni vokal naj~e{}e izostaje, ali se moè javiti ako treba izbe}i te{ku kon-sonantsku grupu (kao u Centroprom, Vatrosprem) ili ako je prvi deo prefiksoid, kao u Elektrotehna. U ovom posledwem primeru vidimo i dodavawe finalnog -a, na isti na~in kao u Udba, Sofka (vidi 12.4, d). Re~i kao Bitef i Jus, koje imaju samo jedno slovo vi{e od inicijala punog izraza, pokazuju da formantna skra}enica pone-kad nije ni{ta drugo do slovna skra}enica kojoj je dodat jedan vokal zato {to bi ina-~e bila neizgovorqiva kao re~ (*BITF, *JS). Vokal je mawe-vi{e proizvoqno dodat u nazivu SPENS (Spens), umesto *SPNS = Svetsko prvenstvo u Novom Sadu (Pe{ikan 1985, 271). Sli~no tome, za skra}enicu Tanjug114 moè se pretpostaviti da je posled-wi slog dobila samo zbog neizgovorqivosti slovne skra}enice *TANJ (up. TASS, {to je najverovatnije posluìlo kao uzor).

12.6.3. Za razliku od pravih sloènica, koje u ogromnoj ve}ini slu~ajeva nastaju spajawem dveju osnova, tipi~na skra}enica — kako slovna tako i formantna — sluì kao jedno~lana zamena za izraz od tri, ~etiri ili vi{e re~i. (Otuda su slovne skra}e-nice od dva slova malobrojne, bar ako ne ra~unamo one koje postoje samo u pisanom ob-liku ‰O[, MZŠ i one koje su i same nastale od sloènica ‰TV, TAŠ.) Zbog formalne ve-zanosti za tako duga~ke sintagme, one vrlo te{ko mogu izgubiti karakter specifi~-nog naziva i pretvoriti se u re~i. œVerbalizacijaŒ o kojoj smo govorili ostaje stoga nu`no nepotpuna i ti~e se uglavnom samo spoqa{wih obele`ja skra}enice. Za pravo pretvarawe vi{e~lanog naziva u re~, kao npr. u ruskom vuz (= vás{ee u~ebnoe zavede-nie), kolâhoz, ili u engleskim tehni~kim terminima tipa laser (= light amplification by

stimulated emission of radiation), quasar (= quasi-stellar radio source) — u srpskom nemamo pri-mera. Moglo je izgledati da se ne{to sli~no doga|a kada su u politi~kom re~niku se-damdesetih godina postali uobi~ajeni œsizoviŒ i œouriŒ, pisani malim slovom. Ali sami pojmovi œsamoupravne interesne zajedniceŒ odnosno œorganizacije udruènog radaŒ bili su zapravo apstrakcije bez podloge u stvarnosti, a krajem osamdesetih go-

144

dina i ti izrazi definitivno su iza{li iz upotrebe, ~ime se potvrdilo da su ipak bili samo skra}enice a ne œpraveŒ re~i.

ÇÇ. P R E F I K S A C I J A

1. U V O D

Prefiksacija

1.1. Prefiksi u dosada{woj literaturi. — Ma koliko to ~udno izgledalo iz da-na{we perspektive, i sam pojam prefiksa i prefiksacije relativno se kasno pojavio u srpskohrvatskoj nauci o tvorbi re~i. Mareti} 1899 gledao je na prefiksalne tvore-nice kao na sloènice s predlozima (pod œSloène imenice i pridjeviŒ na str. 369–372 i pod œSloèni glagoliŒ na str. 382–390); sve prefikse, pa i one koji se ne javqa-ju samostalno, naziva jednostavno œprijedloziŒ. Jednako postupa i Leskin 1914 (œZusammensetzungen mit PräpositionenŒ), s tim {to je jo{ znatno oskudniji: o glagolskim prefiksima govori jedino kao o sredstvu za perfektivizaciju, dok imeni~ke i pri-devske gotovo da i ne pomiwe. Kod Beli}a (1949) prvi put se javqa termin predmetak ili prefiks, ali se prefiksacija i daqe svrstava u slagawe i obra|uje prili~no su-marno.

1.1.1. Stevanovi} 19641 ima neveliko poglavqe pod naslovom œSloènice s prefiksimaŒ (443–471). Odmah na po~etku defini{e prefiks kao œpredlog, koji je tek srastawem s drugim delom sloènice postao prefiksomŒ. Potom napomiwe da œpri sistematskom pregledu sloènica s prefiksima treba uzimati u obzir samo one sloène re~i koje su dobivene srastawem predloga s drugom kojom re~ju u potpunom wenom, nepromewenom oblikuŒ. Dana{wom terminologijom re~eno, to zna~i da Ste-vanovi} iskqu~uje iz razmatrawa prefiksalno-sufiksalne tvorenice. Razlog ne navo-di, ali se moè pretpostaviti da to ~ini zato {to }e se wima baviti pod odgovaraju-}im sufiksom. Od imenica analizira samo one na ne- (str. 450–452: shodno malo~as citiranoj definiciji, S. to ne- ne naziva prefiksom nego œodri~nom re~comŒ, ali ga je ipak uvrstio u poglavqe o prefiksima). Ina~e za imenice s prefiksima (bez su-fiksa) tvrdi da su œtako retke da za nauku o gra|ewu re~i ne predstavqaju neki ve}i

145

interesŒ (str. 444: na tu za~u|uju}u tvrdwu jo{ }emo se vratiti niè). U odeqku o pridevima razlikuje petnaestak prefiksa (444–450), ukqu~uju}i nekoliko stranih (a-, anti-, arhi-, ekstra-, inter-, pro-, ultra-), œre~cuŒ ne i œre~cuŒ naj-. Ostatak poglavqa posve}en je glagolima.

1.1.2. Nikakve bitne novosti ne donosi Nikoli} B. 1972. Kod imenica i prideva on i ne govori o prefiksima, nego nebrat, praded i sl. defini{e kao œsastavqene od priloga i imeniceŒ, naru~je, ponedeqak i sl. po wemu su œsastavqeni od predloga i imeniceŒ, nagluv, omalen i sl. œsagra|eni od priloga i pridevaŒ, bezboàn, preko-drinski i sl. œsastavqeni od predloga i pridevaŒ (273–274). Termin prefiks upotre-bqava samo za glagole, u odeqku œSloèni glagoliŒ (275–286), gde se pravim sloè-nim glagolima i ne bavi (pomiwe samo dva primera, dangubiti i zlopatiti) nego glagolima s prefiksom, kod wega definisanim kao œpredlo{ki deo sloènoga glagola koji se dodaje ispred glagola i sa wim ~ini jednu re~Œ.

1.1.3. U radu An~i} 1973:20 izlaè se sistematizacija na~ina tvorbe re~i u ruskoj lingvistici (po Vinogradovu i [anskom). Tu prvi put nailazimo na œprefiksalni na~inŒ kao zasebnu kategoriju, nevezanu za sloènice. Autorka napomiwe (21–22) da u srpskohrvatskoj lingvistici nije tako, ali se ne izja{wava o tome koji od dva pristu-pa smatra boqim.

1.1.4. Autonomija prefiksacije u potpunosti je priznata u gramatici Bari} et al. 1979. U uvodnom delu, u poglavqu œPrefiksalna tvorbaŒ (230–231), prefiks se ne de-fini{e, ali se upore|uje sa sufiksom i navodi se dosta primera. Op{irno je prika-zana prefiksacija imenica (266–269: dvadeset prefiksa sa stotinak primera). Pride-vi su ne{to slabije obra|eni (284–285: nema prefiksa stranog porekla, niti prefik-sa naj-, iako je pomenut u uvodnom delu). Za priloge je navedeno sedam prefiksa (289), a za glagole devetnaest (297–303), pri ~emu su za svaki jasno razvrstana zna~ewa.

1.1.5. Babi} 1986:33 pi{e: œ…zbog toga {to mnogi prefiksi i nisu samostalne rije~i… smatra se da prefiksalna tvorba ide u izvo|ewe, a ne u slagawe.115 Ipak, zbog definicije izvo|ewa i slagawa i zbog jedinstvenosti ovoga tvorbenoga na~ina prefiksalnu }emo tvorbu smatrati slagawem, tvorenice prefiksalne tvorbe sloè-nicama, ali }emo zbog posebnosti prefiksalne tvorbe takve tvorenice ubrajati u po-sebnu vrstu sloènica.Œ (Pribli`no isti pristup iznet je ve} i u radu Babi} 1975, na str. 46.) Kasnije u kwizi, u poglavqima posve}enim imenici, pridevu, glagolu odnosno prilogu, œPrefiksalna tvorbaŒ svuda je data pod zasebnim naslovom, a ne u okviru sloènica.

146

1.1.6. U gramatici Stanoj~i}-Popovi} 1999, naprotiv, prefiksacija je u potpuno-sti uklopqena u kompoziciju. U uvodnom delu, u odeqku o slagawu, re~i s prefiksom ukratko su pomenute kao œposebno produktivni tip … sloènicaŒ (133). U odeqku œTvorba imenica slagawemŒ re~i potporu~nik, neprijateq navedene su u istom spi-sku (149) sa ostalim sloènicama bez spojnog vokala (tipa Beograd, bubamara, pamti-vek i sl.). Znatno op{irnije obra|eni su pridevi, pod œTvorba prideva slagawemŒ (157–158): navode se primeri za petnaestak prefiksa, doma}ih i stranih, ukqu~uju}i i neke koje nije pomenuo Stevanovi}. Jedino za glagole dat je poseban odeqak pod na-slovom œPrefiksalna tvorba glagolaŒ (161–162), s tim {to se i tu napomiwe da pre-fiksi s glagolom œsrastaju u sloènicuŒ. Autori nisu èleli da nabrajaju sve glagol-ske sloènice, o~igledno smatraju}i (s pravom) da bi za sredwo{kolske potrebe to bilo suvi{no gomilawe fakata. Umesto toga dali su primere samo za {est najproduk-tivnijih prefiksa (do-, za-, iz-, na-, pro- i s‰aŠ-), navode}i za svaki samo po jedno ili dva naj~e{}a zna~ewa, uz obaveznu napomenu da sluè i za perfektivizaciju.

1.2. Definicija prefiksa. — Nijedna od pomenutih gramatika i studija ne defi-ni{e prefiks. U re~niku Rikarda Simeona ponu|eno je desetak definicija iz raznih izvora. Me|u wima strani autori uglavnom opisuju prefiks kao œafiksŒ, œmorfem ili element tvorbeŒ, œslog, skupinu slogova ili rije~Œ i sl. Jedino se u citatu iz gramatike Brabec-Hraste-@ivkovi} pomiwu predlozi: œPrefiksi su i danas ve}inom zasebne rije~i (prijedlozi) i zato su rije~i, koje imaju prefikse, sloène… No neki prefiksi ne osje}aju se vi{e kao prijedlozi npr. pre-, pro-, raz-, pa-… Ipak su rije~i i s tim prefiksima sloènice.Œ Up. i RMS, gde se prefiks upu}uje na predmetak, a predmetak je œu sloènim re~ima onaj deo koji je ispred korena (obi~no predlog).Œ

1.2.1. Name}e se utisak da gramati~ari, mo`da usled preterane zaokupqenosti su-fiksacijom (vidi Uvod ove kwige, 1.1), nisu nikada ozbiqno razmislili o prirodi prefiksa i prefiksacije. Mareti} i Leskin, kao {to smo videli, uop{te i ne poznaju pojam prefiksa, jer ga poistove}uju s predlogom. îwenica da se raz-, pro- i drugi prefiksi ne upotrebqavaju kao predlozi nije imala mnogo zna~aja u wihovoj dijahro-nijskoj perspektivi, jer su za predlo{ku upotrebu mogli na}i potvrde u ranijim fa-zama jezi~kog razvoja. Kasniji srpski gramati~ari, kao {to smo videli, uvode termin prefiks, ali ga i daqe shvataju kao predlog (re|e prilog ili re~cu) koji sa imenicom, glagolom ili pridevom obrazuje sloènicu.

1.2.2. Preliminarno pitawe koje bi trebalo raspraviti glasi: jesu li prefiksi u srpskom slobodne ili vezane morfeme? Po malo~as citiranom Simeonovom re~niku

147

prefiksi su vrsta afiksa, a za afikse se kaè da su vezane morfeme. Tako je i kod Kristala 1988 (œprefiks … naziv za AFIKS koji se na po~etku re~i dodaje KORENU ili OSNOVIŒ, dok se pod afiks kaè œafiksi su vrsta ’vezane’ morfemeŒ) i u Milo-jevi} 2000:165: œ‰A] prefix is an obligatorily bound morpheme which … precedes the base«.

Primetimo najpre da broj prefiksa koji se nikad ne javqaju samostalno nije tako mali kao {to bi se iz gramatika dalo zakqu~iti. Nesamostalni su pra-, pro-, raz-, nuz-, naj-, pa-, pre- (u pridevima kao predivan i u glagolima kao prebaciti: ni jedan ni drugi ne mogu se izjedna~iti s predlogom pr(ij)e), ob- (gramatike ga ~esto tretiraju kao alomorf od o-, ali u sinhronijskoj analizi mora se posmatrati odvojeno: vidi 5.14), su- (neki put kao alomorf od s(a)-, ali u re~ima kao sustanar, sugra|anin nema alternative, a pogotovu ne u pridevima tipa sulud), vele- (ukoliko ga ne smatramo pr-vim delom sloènice, v. 2.1.24), polu- (koje smo obradili me|u sloènicama, Ç, 2.6.5, ali moè biti i prefiks), nadri- (vidi 2.1.23), uz to i mnogi prefiksi stranog pore-kla kao a-, arhi-, anti-, kvazi-, pseudo-, post-, de-, sub-, trans- i drugi. Svemu tome treba dodati i prefikse koji su formalno jednaki nekom predlogu, ali se semanti~ki bitno razlikuju od wega: tako se po- u pomajka, drugo po- u povelik, o- u omalen, na- u nagluv, pri- u priprost po zna~ewu nikako ne mogu izjedna~iti niti uporediti s predlozima po, o, na odnosno pri.

1.2.3. Kad sve to ostavimo po strani, ostaje nam ipak znatan broj prefiksa koji su oblikom jednaki predlozima (na-, iz-, od-, u-, bez- itd.), uz to i ne-: sve wih bismo po formalnim kriterijima morali svrstati u slobodne morfeme. Treba ipak zapaziti da je veza izme|u prefiksa i osnove ~vrsta: nagluv, izvu}i i sl. ni u kom slu~aju ne mogu biti sintagme (*na gluv, *iz vu}i). Stawe je, dakle, bitno druk~ije nego u sloènim prilozima (v. I, 7.5), gde prvi deo jo{ nesumwivo zadràva osobine predloga, tako da se i pravopisi ~esto kolebaju izme|u spojenog i odvojenog pisawa (naàlost / na àlost, ispo~etka / iz po~etka i sl.).

Moramo stoga zakqu~iti da je podudarnost izme|u prefiksa i predloga samo pri-vidna i u su{tini dijahronijska. Prefiksi jesu najve}im delom postali od predloga i jo{ zadràvaju wihov oblik, ali funkcionalno predstavqaju bitno druk~iju jezi~-ki jedinicu — formant, a ne re~. Ni prefiks ne- ne moè se poistovetiti sa odre~-nom re~com (ti si ne~ovek, ta nesre}na èna nije moglo postati od * ti si ne ~ovek ili *ta ne sre}na èna), nego je pre uporediv s privativnim prefiksima u drugim indoevropskim jezicima — gr~kim a-, latinskim in-, germanskim un- (s kojima je i u etimolo{kom srodstvu, v. Skoka pod ne). Nema razloga da pretpostavimo da je priroda

148

prefiksa druk~ija u srpskom nego u tim jezicima. Dovoqno je uporediti ih sa stawem u ruskom jeziku, gde postoje gotovo svi isti prefiksi kao i u srpskom, a ipak ih ruski gramati~ari ne smatraju predlozima.116

1.2.4. Gramati~arima se mora zameriti {to su izjedna~ili prefikse s predlozima samo na osnovu oblika, a nisu ni poku{ali da utvrde kakva im je funkcija, ta~nije ka-kav im je odnos prema osnovi kojoj prethode. Ako postavimo to pitawe, zakqu~i}emo da se gotovo uvek mogu razlikovati dve vrste odnosa.

U jednom delu imenica s prefiksom117 i kod denominalnih prideva (izvedenih prefiksalno-sufiksalnom tvorbom iz imenica) prefiks zadràva isto zna~ewe kao i predlog, usled ~ega se tvorenica moè motivisati sintagmom predlog + imenica: potkrovqe = ono {to je pod krovom, protivotrov = ono {to deluje protiv otrova, bezbolan = koji je bez bola, vanzemaqski = koji je van Zemqe itd.

Svoju najva`niju upotrebu, me|utim, prefiksi imaju u glagolima. Tu se o~igledno ne moè govoriti o motivaciji predlo{kom sintagmom, jer œpredlog + glagolŒ uop-{te ne postoji kao sintagma u standardnom srpskom jeziku. Glagoli kao izbaciti, upasti, potpisati nisu mogli postati od nepostoje}eg *iz baciti, *u pasti, *pod pisati. Nisu mogli postati ni inverzijom od baciti iz (~ega), pasti u (ne{to) itd., budu}i da se isti predlog ionako po pravilu upotrebqava uz prefiksalne glagole: iz-baciti iz, upasti u, dovu}i do i sli~no. Ve} samo wegovo prisustvo dokazuje da pre-fiks nije predlog, jer bi bilo neobja{wivo da se ISTA re~, sa istim (predlo{kim) zna~ewem, obavezno javqa i pre i posle glagola. Prefiksi, u stvari, u ovakvim glago-lima obavqaju ne predlo{ku nego prilo{ku funkciju: izbaciti = baciti napoqe, upasti = pasti unutra, potpisati = pisati dole. Na takve slu~ajeve moè se prime-niti zakqu~ak Bari}eve (1980:16–20) da prefiksi œmodificiraju zna~ewe osnovne rije~iŒ. Za tvorenice prvog tipa (potkrovqe, bezbolan i sl.) to ne vaì, po{to pre-fiks tu ne modifikuje zna~ewe imenice koja sledi, nego izraàva odnos prema woj.

Ima, s druge strane, i nemalo glagola ~iji se prefiksi ne bi mogli parafrazirati prilogom ili kakvim drugim modifikatorom, ali je i kod wih jasno da nisu predlo-zi. Primera radi, zna~ewe ograni~enog trajawa radwe u popri~ati, nepotpunog izvr-{ewa radwe u na~uti, ingresivno zna~ewe u zajecati ne moè se nikako izvesti iz zna~ewa predloga po, na odnosno za. Ni tamo gde prefiks sluì iskqu~ivo perfekti-vizaciji, npr. tonuti — potonuti, u~iti — nau~iti, l(ij)e~iti — izl(ij)e~iti, zna~ewe predloga nema u~e{}a u tome. Prefiksalno-sufiksalni glagoli od imeni~ke osnove samo su u malom broju slu~ajeva motivisani predlo{kom sintagmom, npr. uze-

149

mqiti = postaviti (kraj elektri~nog provodnika) u zemqu. Daleko je vi{e primera kao oèniti, poseqa~iti, zastakliti, skameniti, koji o~igledno nisu ni u kakvoj vezi sa sintagmama o èni, po seqaku, za staklo, s kamenom i sli~no.

1.2.5. Sve ~iwenice, dakle, navode na zakqu~ak da treba definitivno odbaciti tu-ma~ewe prefiksa kao predloga: neopravdano je ne samo wihovo potpuno izjedna~ava-we, kao kod Mareti}a i Leskina, nego i donekle ublaène interpretacije kao kod Ste-vanovi}a (po kome su prefiksalne sloènice œdobivene srastawem predloga s drugom kojom re~juŒ, v. citat u 1.1.1) ili kod Babi}a (œPrefiksalna tvorba … je na~in slaga-wa rije~i kad je u prvom dijelu sloènice prijedlog ili nije~nica neŒ, 1986:33). Vre-me je da se i na{a gramatika oslobodi shvatawa iz XIX veka i da izri~ito konstatuje da su prefiks i predlog dva razli~ita pojma, iako su pojedini (nipo{to ne svi) pre-fiksi po obliku jednaki predlozima.

1.3. Mesto prefiksacije u sistemu tvorbe re~i. — Zakqu~ak da prefiksi nisu predlozi, dakle nisu re~i, nego su afiksi, nu`no podrazumeva i da se prefiksacija ne moè smatrati vrstom slagawa, kao u na{im dosada{wim gramatikama. Postavqa se onda pitawe da li }emo je samim tim uvrstiti u derivaciju (na osnovu na~ela da su izvo|ewe i slagawe dva osnovna tipa tvorbe re~i), ili }emo joj priznati zasebno i ravnopravno mesto. Ovo posledwe re{ewe, kao {to smo videli (1.1.3), usvojili su ru-ski lingvisti ~ije stavove je prenela M. An~i} 1973.

Nedvosmisleno ukqu~ivawe prefiksacije u derivaciju nije mnogo uobi~ajeno u svetskoj lingvistici. Na{li smo ga do sada samo u nekim nema~kim gramatikama118, kao i u jednoj italijanskoj119. Ve}ina autora sklonija je da prefiksaciju razmatra odvojeno, uo~avaju}i simetriju u odnosu na sufiksaciju120, ali i bar dve osobine ko-je tu simetriju remete: sufiksi nisu nikada slobodne morfeme, dok su neki prefiksi slobodni ili bar oblikom jednaki slobodnim morfemama; sufiksi vrlo ~esto mewaju vrstu re~i, prefiksi to ne ~ine. Tre}a asimetrija, mada je gramati~ari ne pomiwu, sastoji se u tome {to se sufiksi normalno niù jedni na druge, stapaju se u sloène sufikse i pri tom dolazi do raznovrsnih fonetskih promena izme|u osnove, sufiksa i fleksionog nastavka (npr. mirovwa~ki od mir + -ov + -(a)n + -jak + -ski). Prefiksa moè biti samo dva, izuzetno tri (vidi 5.31), svaki od wih zadràva svoje zna~ewe, a osim jedna~ewa po zvu~nosti i po mestu izgovora nema drugih fonetskih promena.

Najprikladnija i najuravnoteènija, s obzirom na ove me|usobne sli~nosti i raz-like, ~ini nam se podela u kojoj su prefiksacija i sufiksacija dva posebna na~ina tvorbe, ali me|usobno bliska (i jednako razli~ita od kompozicije). Primer takve po-

150

dele daje nam jedna od najboqih modernih gramatika engleskog jezika, od Kverka i dr.121 Tu se kao »four main types of word-formation« navode »(A) PREFIXATION«, »(B) SUF-

FIXATION«, »(C) CONVERSION« i »D) COMPOUNDINGŒ, uz napomenu da prva dva œcan be referred to as ’affixation’Œ. Ovakva ~etvorna podela ne mora biti u sukobu s tradicional-nim principom (korisnim, ako ni{ta drugo, za nastavu materweg i stranih jezika), po kome je svaka re~ ili prosta, ili izvedena, ili sloèna. Konverzija je, naime, slabo zastupqen tvorbeni postupak koji se u jednoj grubqoj klasifikaciji moè i zanema-riti, a prefiksacija i sufiksacija mogu se po potrebi naknadno objediniti, ~ime se ~etiri kategorije svode na dve.

Ostaje terminolo{ko pitawe — da li }emo tako objediwenu kategoriju nazvati afiksacijom, kao Kverk i wegovi saradnici, ili pak izvo|ewem (derivacijom). îsto teorijski gledano, ovo drugo re{ewe bilo bi prihvatqivije. Ako se sloìmo da je œi-zvo|ewe … takav na~in tvorbe u kojoj nova rije~ nastaje od osnove jedne rije~iŒ (Ba-bi} 1986:24), onda takva definicija sigurno vaì ne samo za primere re~i sa sufik-sima nego isto tako i za one s prefiksima, budu}i da nema nikakve sumwe da je pra{u-ma nova re~ u odnosu na {uma, razbiti u odnosu na biti i tome sli~no. Ipak, budu}i da je kod nas uobi~ajeno da se pod izvedenicama podrazumevaju samo re~i sa sufiksom, u ovom radu ne}emo taj termin primewivati i na re~i s prefiksom. Naziva}emo ih prefiksalnim tvorenicama, a budu}i da je taj spoj pomalo glomazan (i s obzirom na potrebu za jedno~lanim izrazom, analognim izrazima izvedenica i sloènica), uve-{}emo u tom zna~ewu termin prefiksal. Za one izvedene pomo}u prefiksa i sufiksa istovremeno prinu|eni smo da upotrebimo skra}enicu PST (= prefiksalno-sufik-salna tvorenica).

1.4. Problemi ra{~lawivawa i identifikacije tvorenica; polovi~na moti-vacija. — Svaki prefiks, u principu, u~estvuje u dva leksi~ka niza: u skupu re~i sa istim prefiksom (npr. uz-glavqe, uz-vodan, uz-di}i, us-tr~ati itd.) i u alternaciji s drugim prefiksima uz istu osnovu (us-tr~ati, is-tr~ati, do-tr~ati, po-tr~ati itd.). Nema sumwe da je postojawe tih alternacija, a ne neko apstraktno razmi{qawe o zna~ewu i mestu morfema, ono {to u svesti govornika identifikuje prefiks. Lek-si~ki nizovi, me|utim, mogu imati i vrlo mali broj ~lanova, a morfema koja dolazi izme|u prefiksa i nastavka (i eventualnog sufiksa) ne mora uvek biti osnova neke za-sebne re~i poznatog zna~ewa. Tu ~iwenicu zanemaruju gramatike, koje obi~no navode samo primere jasne strukture, tipa na-prst-ak. Malo koji gramati~ar seti}e se glago-la s vezanim osnovama, tipa s-prem-iti, do-prem-iti, za-prem-iti itd., ili na-val-

151

iti, od-val-iti, pre-val-iti itd. (v. 5.4), gde je osnova prakti~no li{ena zna~ewa, pa se sti~e utisak da glagol svoje zna~ewe duguje iskqu~ivo prefiksu.

Sli~ne serije prefiksala, sa osnovom ~ije zna~ewe ne moèmo odrediti u sinhro-nijskoj ravni, a ponekad ~ak ni etimolo{ki, obrazuju o-plat-a, o-plat-iti, pot-plat-a, na-plat-ak (vidi 2.4.10), za-tiq-ak i po-tiq-ak (v. 2.4.3), po-gru`-en i z-gru`-en (rusizmi), o-soj(e), o-soj-an i pri-soj(e), pri-soj-an122 itd. U pojedina~nim re~ima takvih problema ne bi trebalo da bude, jer kao {to kaè Babi} 1986:23, œda bi se moglo govoriti o vezanim osnovama, potrebno je da se one javqaju najmawe u dvije rije~iŒ. U principu ta tvrdwa je ta~na, ali se ipak doga|a da se i u pojedinoj re~i prefiks nedvosmisleno ose}a usled analogije s drugim re~ima sli~nog zna~ewa. Ta-kvi su primeri do- u dodijati123 (up. do-saditi, do-jaditi, do-tuìti, do-zlogr-diti), iz- u iznebuha124 (kao iz-nenada, iz vedra neba i sl.), za- u zaku~ast125 (kao za-mr{en, za-petqan, za-pleten, za-vrnut i sl.), ne- u nehat (kao u sinonimima ne-mar, ne-haj, ne-briga, vidi 2.4.8) itd.

1.4.1. Tvorenica moè biti naizgled providna po sastavu, a ipak nemotivisana, jer je do{lo do naknadne promene oblika: takvi primeri su vas-pitati (danas s ak-centom glagola pitati, s kojim po zna~ewu nema veze, dok je pravi etimon, glagol pi-tati ’hraniti’, iza{ao iz upotrebe), pre-is-poq-ni (izmeweno narodnom etimologi-jom od crkvenoslov. preispodwi ’najniì, pakleni’) ili pod-vaqak (od ranijeg pod-voq-ak, v. 2.4.15: zna~ewe prefiksa pod- je nesumwivo s obzirom na zna~ewe cele re~i, ali je osnova jo{ ranije izgubila motivaciju, po{to se voq(k)a ’gu{a’ upotrebqava samo za ptice).

Mnoge kra}e re~i u kojima je prefiks jasno raspoznatqiv danas se ipak ose}aju kao proste ili bar nepotpuno motivisane, jer se izgubila semanti~ka veza izme|u osnove i tvorenice (npr. voqa i nevoqa, s‰jŠedeti i sus‰jŠed, mukao i podmukao, um‰jŠeti i razum‰jŠeti), ili naprosto zato {to prefiks ne zna~i ni{ta (kao u u-sud, z-grad-a, pot-pun, za-do-voq-an). Kao poseban primer za te{ko}e tvorbene analize prefiksa pomenimo par prezime i prezivati se. S obzirom na o~iglednu vezu s poj-mom ime, Babi} 1986:332 (sli~no i Skok s. v. prez) svrstava prez- me|u imeni~ke pre-fikse, dodu{e uz napomenu œsamo u prezime, sloènici na tvorbenoj graniciŒ. Za ta-kav element, koji se ne javqa ni u jednoj drugoj re~i niti mu se moè odrediti zna~e-we126, postavqa se pitawe na osnovu ~ega ga nazivamo prefiksom. S druge strane, o~ekivali bismo da isti prefiks na|emo i u glagolu prezivati se, ali ako je tu re~

152

uop{te mogu}e ra{~lawivati, onda osnova moè biti samo -zivati (kao u nazivati i sl.), {to zna~i da je prefiks pre- a ne prez-.

1.4.2. Neizbeàn zakqu~ak iz svih navedenih primera jeste da ne moèmo operisa-ti samo s jasno motivisanim primerima, nego da se moraju uzeti u obzir i re~i kojima je osnova semanti~ki neprovidna ili prefiks semanti~ki prazan. To je jedna vrsta œpolovi~ne motivacijeŒ kakvu u jo{ ve}oj meri sre}emo kod sloènica (vidi I,1.2.5). Proglasiti sve takve re~i prostima, samo zato {to im nisu oba dela motivisana, zna-~ilo bi ne dati realan sinhronijski opis tvorbene strukture. Granica izme|u pre-fiksalne tvorenice i proste re~i ~esto je relativna, o ~emu najboqe svedo~i slede}i odlomak iz teksta jednog istaknutog lingviste:

œOsobeni birokratski ’novogovor’ … vaqa uz razne smetwe tek odgonetati. Ako je ovo odgonetawe uspe{no, nemu{ta fraza najednom se prikazuje kao ’mu{tija’, a ne-zgrapan govor kao ’zgrapniji’…Œ127

Kao {to vidimo, ~ak i u takvim pridevima kao {to su nemu{t i nezgrapan, koje bi svaki gramati~ar bez dvoumqewa svrstao me|u proste re~i, mogu}no je (makar i u polu{aqivom tonu) izdvojiti prefiks. Nemotivisanost elemenata mu{t- i zgrap- pri tom ne predstavqa prepreku: dovoqno je prisustvo segmenta ne-, uz ~iwenicu da i nemu{t i nezgrapan ozna~avaju negativne pojmove, da bi se i podsvesno nametnulo ose}awe da hipoteti~ko *mu{t odnosno *zgrapan moraju biti wihovi antonimi.

2. IMENICE S PREFIKSIMA 2.1. Doma}i prefiksi. — U 1.1.1. ve} smo pomenuli kako je Stevanovi} (19641) potpuno

ignorisao imenice s prefiksima. Ostavqaju}i po strani one koje su gra|ene sa stranim pre-fiksom (za {ta daje jedan jedini primer, reizbornost), on tvrdi da su imenice s prefiksom œtako retke da za nauku o gra|ewu re~i ne predstavqaju neki ve}i interesŒ i zakqu~uje: œI stvarno ostaje da se u ovoj glavi govori prete`no o sloènim pridevima i sloènim glagolimaŒ (str. 444). To je zaista krupan previd u ina~e bogatoj i bri`qivo ra|enoj Steva-novi}evoj gramatici. I Babi} (1986) napomiwe: œPrefiksalna tvorba imenica posmatrana kao cjelina slabo je plodan tvorbeni na~inŒ, ali potom navodi preko 400 primera sa ~etrde-setak doma}ih i stranih prefiksa (str. 328–333). Imeni~ke prefiksalne tvorenice jesu malo-brojne ako se uporede s glagolskim, ali za pridevskima ne zaostaju. Uz to, wihov broj stalno raste, pogotovu kad je re~ o stranim prefiksima, koji su ve}inom produktivni.

U pregledu koji sledi navodi}emo samo ~iste prefiksalne tvorenice, dok prefiksalno-sufiksalne (PST) ostavqamo za kasnije (2.4).

153

2.1.1. Bez-, sa uobi~ajenim privativnim zna~ewem odgovaraju}eg predloga, javqa se u bez-broj, besmisao, bestrag (samo u izrazu u bestrag, prema RMS) i jo{ u nekoliko re~i koje de-luju kao da su naknadno dobijene nominalizacijom znatno obi~nijih prefiksalno-sufiksal-nih prideva na bez-: besmrt, besv(ij)est, bezizlaz, bezglas, bespomo} i sl. Bezdno (u RMS s jednim primerom iz Preradovi}a) znatno je re|e nego bezdan. Babi} naporedo navodi oba obli-ka (1986:329), ali o~ito gre{i, jer bezdan (m. i `. roda, u genitivu bezdna, bezdana, bezdani i bezdni) moè biti samo PST s nultim sufiksom ili — {to je mawe verovatno — poimeni~eni pridev bezdan, -a, -o.

2.1.2. Van- se javqa verovatno samo u neologizmu vanprivreda (v. Klajn 1992), s tim {to je i on nastao sekundarno, u àrgonu ekonomista, kao skra}ewe izraza vanprivredne delatnosti (u spojevima kao œodnos plata u privredi i vanprivrediŒ i sl.). Babi}, 1986:333, kao jedini primer za ovaj prefiks daje vanpartijac, ali taj oblik nije od van + partijac nego od van par-tije + -ac, dakle PST.

2.1.3. Za vele- vidi 2.1.24. 2.1.4. Do- se retko javqa s imenicom bez sufiksa, ta~nije samo u doru~ak i dosluh128. Ime-

nicu dopodne ne svrstavamo ovamo iz istih razloga kao i prepodne i popodne (v. 2.1.17). Re~ doruka ’ograda na stepeni{tu ili mostu’, koju pomiwe Babi}, nav. d. 329, verovatno ne postoji u dana{wem srpskom jeziku. Iz istih razloga moèmo iskqu~iti i oznake zvawa sa do- umesto uobi~ajenog pod-, kakve su se u Hrvatskoj posledwih godina uobi~ajile zahvaquju}i oìvqa-vawu terminologije iz doba NDH: dopredsjednik ’potpredsednik’, do~asnik ’podoficir’, do-na~elnik i sli~no.

2.1.5. Me|u- se javqa u nekoliko tvorenica (~esto pod dejstvom stranih uzora) sa zna~ewem koje neposredno proisti~e iz predloga, ’umetnut, sredwi, prelazni’: me|usprat (verovatno prevod italijanizma mecanin/mezanin), me|u~in, me|uigra (oba kao prevod italijanizma in-termeco), me|uvr(ij)eme ’vreme izme|u dva doga|aja’, me|uprostor ; RMS beleì i me|usta-nica, me|upostaja, me|utip ’tip izme|u dvaju krajwih tipova’, me|uvlada ’privremena uprava izme|u dve vlade, izme|u dva vladaoca’ (up. lat. interregnum) i jo{ pokoju. Bari} et al. 1979:266 beleè i me|upaluba (up. nem. Zwischendeck) i me|usloj.

2.1.6. Mimo- dolazi jedino u mimohod (danas prete`no hrvatski izraz, obi~no kao zamena za tu|icu defile) i u malo uobi~ajenom mimolet i mimoprolaznik (oba s po jednim primerom u RMS).

2.1.7. Nad- je jedan od produktivnijih prefiksa. Dolazi prvenstveno uz nazive qudskih bi}a, za ozna~avawe vi{eg zvawa ili dostojanstva od onoga koje iskazuje osnovna imenica, kao u nadbiskup, nadvojvoda i jo{ u desetak danas prete`no zastarelih izraza (nad{umar, nadlugar, natpop, natporu~nik, nadstraàr, nadsav‰jŠetnik, natkonobar itd.). Izvan te grupe je nat~ov(j)ek (mn. nadqudi), nastalo (kao i engl. superman, fr. surhomme i analogni iz-razi u drugim jezicima) prevo|ewem Ni~eovog termina Übermensch. Veliki broj ovakvih ime-

154

nica zabeleìla je Radovi}-Te{i} 1985:208. Ona konstatuje da su nastale kao kalkovi (od nem. Ober- ili Erz-, gr~kog arhi- itd.) i da je œovakav na~in imenovawa zanimawa vi{e karak-teristi~an za zapadno jezi~ko podru~je, ali je wegova upotreba prisutna i u isto~nomŒ.

Mali je broj prefiksala s neìvom imenicom. U wima nad- ima doslovno prostorno zna-~ewe, ili jo{ ~e{}e preneseno zna~ewe superiornosti. Tu spadaju novinarski izraz nadna-slov, zatim nadrealizam i nadrealista (prevod francuskog surréalisme, surréaliste), nadmo} (koja bi mogla biti i izvedenica s nultim sufiksom od prideva nadmo}an, utoliko pre {to RMS beleì sa znakom jednakosti nadmo} = nadmo}nost i nadmo}nost = nadmo}). Neuobi~ajeno je nad- sa zna~ewem ’vrhunski, najve}i’, kao u nadznawe, nadsre}a, naduqudnost i sl. (vidi pri-mere u Radovi}-Te{i} 1985:210). Nadgradwa je pre svega deverbal od nadgraditi (-|ivati), ali budu}i da se upotrebqava ne samo sa zna~ewem radwe nego i gra|evine, a i figurativno u marksisti~koj terminologiji (dru{tvena nadgradwa, ideolo{ka nadgradwa i sl.), mora se do-pustiti i analiza nad + gradwa. U filmskom terminu nadsinhronizacija (odakle i glagol nad-sinhronizovati; re|e varijante su nasinhronizacija, -ovati) do{lo je do zamene prefiksa: prvobitni oblik je hibridni germanizam nahsinhronizacija, -ovati, s nema~kim nach- ’po-’, u zna~ewu ’naknadna sinhronizacija’.

2.1.8. Za nadri- vidi 2.1.23. 2.1.9. Babi} (nav. d. 330) tvrdi da se œu publicisti~kom jezikuŒ i naj- upotrebqava kao

imeni~ki prefiks, navode}i primere (pisane uglavnom s crticom) naj-brada, naj-dar, naj-ma-nevar, najpla}a, naj-film i jo{ nekoliko sli~nih. Zavr{ava normativnom napomenom: œBudu}i da takve sloènice imaju àrgonski prizvuk, boqe bi bilo za to zna~ewe upotrebqa-vati vele-: velebrada, veledar…Œ U RMS nema nijedne od re~i navedenih kod Babi}a, niti bi-lo kakvog spoja naj- sa imenicom. Sloì}emo se da su i u Srbiji, u familijarnom govoru, mo-gu}e re~enice tipa œZa mene je ovo naj-filmŒ, ali to je slobodno stilsko sredstvo, koje svoju afektivnost zasniva upravo na anomalnoj upotrebi pridevskog prefiksa uz imenicu. Bar do-tle dok se neki izraz tipa naj-film ne ustali u vokabularu, naj- ne moèmo ubrajati me|u ime-ni~ke sufikse.

2.1.10. Veoma produktivni prefiks ne- ima nekoliko srodnih zna~ewa koja nije lako raz-grani~iti, ali su svakako najva`nije ~etiri kategorije koje daje Babi} (nav. d. 330–331).

a) Zna~ewe ~iste negacije javqa se u oznakama qudskih bi}a (neborac, nevojnik, nejunak, nepu{a~, nepliva~, nehri{}anin itd., ~emu treba dodati i odskora rasprostrawene negirane etnike tipa nesrbin, nehrvat, nealbanac), a tako|e i u apstraktnim pojmovima (neistina, ne-pravda, nered, nesklad, nesloga, nesloboda, nebudnost, nepa`wa itd.). Ovim posledwima sli~ni su i termini koji u nauci, obi~no u pluralnom obliku, sluè za klasifikaciju (npr. nemetali, nepreìvari).

Posebnu produktivnost ne- u smislu ~iste negacije dostiè s glagolskim imenicama: ne-~iwewe, neizvr{ewe, neizvr{avawe, nepo{tovawe, nepostojawe, nenapadawe itd. itd. Mnogi

155

od tih oblika (npr. nepla}awe, nepoznavawe, neodobravawe, ne{irewe, nerazum(ij)evawe, nedo-laèwe, nemirewe, nezaustavqawe itd.) nisu ni zabeleèni u RMS. To svakako nije puki propust leksikografa, nego posledica wihove svesti da je posredi vi{e gramati~ka nego lek-si~ka pojava, usled ~ega se za mnoge od takvih odrednica ne bi ni mogla dati definicija, nego samo gramati~ki opis (kao {to je i u~iweno za neke koje su unete u re~nik, npr. œneme{awe, ijek. nemije{awe, gl. im. od ne me{ati (se)Œ). Zaista, ako izuzmemo one izrazito leksikalizo-vane kao {to je neznawe, ve}ina ovih oblika nisu toliko nove re~i koliko su nominalizacije mogu}ih re~enica (npr. tuìli su ga zbog nepla}awa ra~una << tuìli su ga zato {to nije pla}ao ra~une, tvoje nedolaèwe na sastanke << ti ne dolazi{ na sastanke). Teorijski je ovakvo negirawe mogu}e za svaku glagolsku imenicu na -we (dakle za gotovo sve nesvr{ene gla-gole i za dobar deo svr{enih), pa bi wihovim uno{ewem ovaj deo re~nika ispao nesrazmerno veliki, a korist od takvih odrednica bila bi neznatna.

b) Iz odre~nog zna~ewa moè proizi}i zna~ewe suprotnosti, kao u neprijateq, nered, ne-radnik, nepar, neusp(j)eh, nesporazum, nemoral, nepo{tewe i sl. Prvu kategoriju pri tom nije nimalo lako razgrani~iti od druge: nije, recimo, lako raspraviti da li je nemir samo odsu-stvo mira ili je raspoloèwe suprotno miru, da li je nemo} nedostatak mo}i ili je slabost, i tome sli~no.

v) Zna~ewe ’lo{, zao’ jasno je vidqivo u ne~ov(j)ek, nemajka, nebrat, nesoj (’onaj koji je ne-priznatog, lo{eg soja’ prema RMS; ’potomak r|avog, lo{eg, bezna~ajnog roda; nikogovi}’, pre-ma RSANU), kao i u ned(j)elo, nevr(ij)eme (u meteorolo{kom smislu), nezgoda i sl. Ni ovde, granica u odnosu na prethodne dve grupe nije uvek jasna: nesre}a bi mogla biti ’lo{a sre}a’ ili suprotnost od sre}e, neukus je istovremeno lo{ ukus i suprotnost od ukusa itd.

g) Zna~ewe ’nezgodan, neprikladan’ javqa se mo`da samo u nedoba i u drugom smislu ime-nice nevr(ij)eme (obe se upotrebqavaju prakti~no samo u spojevima u nedoba, u nevr(ij)eme). Babi} tu svrstava i neprilika, ali woj je mo`da pre mesto u prethodnoj grupi, uz nezgodu i ne-sre}u. [to se ti~e re~i nevoqa, ona danas nije u semanti~koj vezi sa voqa (ni sa voleti), pa se mora tretirati kao prosta.

Jo{ jedno mogu}e, superlativno zna~ewe prefiksa ne-, o kome govori Risti} O. 1961, kao u nebreme ’te{ko breme’, danas je potpuno zastarelo.

2.1.11. Prefiks nuz- (po Skoku, nastao je od uz analogijom prema niz) ozna~ava ne{to do-datno, uzgredno ili sporedno. Produktivan je, a imenice s wime uglavnom su nastale u novije vreme: nusproizvod, nusprodukt, nusprostorija, nuspojava, nuzzarada, nuzzgrada, nuzzanimawe, nuzr(j)e{ewe itd.

2.1.12. Prefiks pa- op{irno je opisan u RMS: œkazuje da je ono {to drugi deo sloènice zna~i ne{to drugo, druk~ije, lo{ije, sporedno, da je podraàvawe, imitacija ne~ega; da nije izvorno, prvobitno, pravoŒ. Svojevremeno je bio dosta kori{}en u nau~noj terminologiji, u izrazima kao palist ’nepravi list koji izrasta pored pravoga’, panoga ’zakr`qala noga’, pa-

156

prst ’spoqa{wi zakr`qao prst’, pazvuk ’propratni zvuk koji se javqa u uhu’, pagus(j)enica ’vrsta larve sli~ne gusenici’ i sl., ali su danas sve te re~i zastarele. Nisu poznatije ni pave-~era ’mala zakuska posle ve~ere’ (u Vukovom Rje~niku) ili pavedrina ’nepotpuna, slaba vedri-na’; umesto pazakup ’ugovor kojim zakupac ne{to zakupqeno daje tre}oj osobi u zakup’ danas je mnogo obi~nije podzakup. U redovnoj upotrebi ostala je jo{ samo jedna jedina re~ — paper-je129, ali ona nije dovoqna da odrì pa- kao prefiks u svesti govornika savremenog srpskog jezika. (Vidi i 2.4.13.)

2.1.13. Po- nije ~est prefiks u imenicama. Sa zna~ewem nepravog srodstva imamo ga u po-majka i po(k)}erka; RMS beleì i pobrat, posestra, pored obi~nijih pobratim, posestri-ma, koje su PST. Sa zna~ewem ’posle-’ dolazi u pogovor (kalk od nem. Nachrede, prema Grickat 1981:105) i u turisti~kom terminu posezona ’vreme posle (glavne) sezone’, verovatno po ana-logiji sa predsezona. Popodne ne smatramo za prefiksal nego za poimeni~eni prilo{ki iz-raz po podne, iz razloga koji su bliè obja{weni u 2.1.17. Neobi~an je slu~aj re~i pote{ko-}a, u kojoj prefiks nema nikakvo jasno odre|eno zna~ewe (otuda su konzervativniji jeziko-slovci osu|ivali ovu re~ kao pleonasti~nu). Nije verovatno da je izvedena od prefiksalnog prideva poteàk, po{to od takvih afektivno poja~anih prideva nisu uobi~ajene izvedeni-ce (te{ko bi se moglo zamisliti npr. *poveli~ina ili *povisina).

2.1.14. S prefiksom pod- sre}emo uglavnom iste one semanti~ke kategorije kao i sa nad- (2.1.7), s tim {to je on znatno produktivniji. Za nazive qudskih bi}a uzrok te ve}e produktiv-nosti je u tome {to se ~in ili zvawe mnogo ~e{}e odre|uje prema vi{em nego prema nièm stepenu. Tako imamo podoficir, podnarednik, potporu~nik, potkapetan, potpukovnik; pot-kraq, potknez, podban; potpreds(j)ednik, podsekretar, podbele`nik/-biqe`nik, pod{ef, podnadzornik, podùpan, pod|akon itd. S posebnim zna~ewem je podstanar, a RMS beleì i pot~ov(j)ek ’pripadnik naroda niè rase’ (verovatno analogijom prema nat~ov‰jŠek). V. i primere u Radovi}-Te{i} 1985:211.

Kod imenica s neìvom referencijom, bukvalno prostorno zna~ewe imaju podnaslov, pot-ko{uqa, podsukwa, potkapa, podzid ’zid koji sluì kao podupira~’ (tako|e, sa sufiksom, pod-zida ‰`.Š i podzi|e), podbele{ka/-biqe{ka130, mo`da i podgradwa i pod{av, ako ih ne izvo-dimo iz glagola podgraditi (-|ivati) odnosno pod{i(va)ti. Istog su tipa i toponimi kao Podgrad, Podgrme~, Podgora, Podgorica (ova posledwa prema oronimu Gorica, {to zna~i da nije PST: v. Radovi}-Te{i} 1985:213). Iz prostornog se razvilo figurativno zna~ewe u podsv(ij)est i podtekst (u smislu onoga {to je œispod povr{ineŒ, ispod vidqivog dela sve-sti odnosno teksta). Podsm(ij)eh ne bismo tuma~ili imenicom sm(ij)eh, nego kao izvedenicu nultim sufiksom od podsm(j)ehnuti se/-hivati se.

Iz zna~ewa sekundarnog, drugostepenog, koje imamo u ve} pomenutom podstanar (= stana-rev stanar) i u podzakup (’zakup zakupa’ prema RMS), ponikla je jo{ jedna izuzetno plodna

157

upotreba, sa zna~ewem naknadne odnosno sitnije podele — potkategorizacije, da upotrebimo termin koji je ~est u nauci, mada ga RMS jo{ ne beleì. Tako je nastao ~itav niz novijih tvo-renica tipa podvrsta, podrazdeo/-dio, podrazdeoba/-dioba, podrazred, podod(j)eqak, podgrupa, podtip, potkategorija, podta~ka, a primeweno na specifi~nije pojmove potpitawe, pot-poglavqe, podsekcija, podsavez, potkomisija, pododbor, u geografiji potkontinent (œdio kontinenta koji bi se i sam mogao smatrati kontinentomŒ, defini{e ga Babi}), u lingvistici poddijalek(a)t i tako daqe.

2.1.15. Polu- bi se moglo smatrati prefiksom, prvenstveno zato {to ~esto sluì da deli-mi~no negira iste one osnove koje prefiks ne- negira u potpunosti (up. poluistina i nei-stina, polupismen i nepismen i sl.). Ubedqive argumente u tom smislu iznela je Bari} 1980:18–20. Ipak, budu}i da polu- ima dosta spojeva i sa imenicama koje se ne mogu negirati (polukrug, polumrak itd.), a i zbog paralelizma sa sloènicama ~iji je prvi deo broj, smatra-li smo da je boqe obraditi ovaj formant me|u sloènicama: vidi u prvom delu 2.6.5. i 3.5.2.

2.1.16. Prefiks pra- ima dva srodna, ali jasno razgrani~ena zna~ewa:

a) Zna~ewe ’prvobitni, iskonski, najdavniji’ (analogno nema~kom Ur-, gr~kom proto-) u ve-}em broju re~i kao pra~ov(j)ek (mn. praqudi), prastanovnik, praroditeq, praotac, pramajka, pradomovina, prajezik, prapo~etak, prabi}e, prauzrok itd.; tako|e, s izgubqenom motivaci-jom, u pra{uma (prevod nema~kog Urwald) i praìvotiwa (prevod nau~nog grecizma protozoon).

b) Zna~ewe srodstva u tre}em kolenu, u prababa (-baka), prad(j)ed(a), praunuk (-ka, -~e). Prefiks se moè i duplirati, pri ~emu ozna~ava ~etvrti stepen srodstva (praprababa = ~u-kunbaba, prapraunuk = ~ukununuk) a neki put i neodre|eno poja~awe starosti (npr. neki moj prapradeda = neki moj davni predak). Sa imenicom neìvog zna~ewa udvajawe prefiksa nije uobi~ajeno, mada RMS beleì prapramaterija, bez citata, pod odrednicom prapra-.

2.1.17. Prefiks pre-1 samo se izuzetno javqa uz imenice, sa zna~ewem ’prevelik’ u preobi-qe, sa zna~ewem nadja~avawa, nadma{ivawa u premo} i prevlast. RMS beleì jo{ dve-tri retke re~i kao {to su prepamet ’suvi{e velika pamet’, preprijateq ’vrlo veliki prijateq’, presjaj ’prevelik, vrlo velik sjaj’. Ne spada ovamo predeo/predio, danas nemotivisana re~, ni-ti premudrost, {to je izvedenica od prideva premudar. Ne spadaju, naravno, ni mnogobrojne izvedenice od glagola, s nultim sufiksom kao pr(ij)ekor, pr(ij)eskok, preliv, preokret, pre-vod itd., ili s drugim sufiksima kao preudaja, prekupac, preostatak itd.

[to se ti~e imenice pr(ij)epodne, jasno je da wu treba posmatrati naporedo sa sinonimom dopodne i s drugim parom me|usobnih sinonima, popodne i posl(ij)epodne. Videli smo ve} da ni do- ni po- nisu naro~ito uobi~ajeni kao imeni~ki prefiksi; sa pr(ij)e- u vremenskom zna-~ewu i nema drugih primera (drugo je latinsko pre-2, v. 2.2.5), a isto tako ni sa posl(ij)e-. Ne-izbeàn je zakqu~ak da navedene ~etiri imenice nisu nastale prefiksacijom, nego poimeni-

158

~ewem prilo{kih odredaba (predlog + imenica) pr(ij)e podne, do podne, po podne odnosno posl(ij)e podne. Wihovo }e mesto biti, dakle, u poglavqu o konverziji.

2.1.18. Pred- retko ima prostorno zna~ewe (predstraà, pretkomora, predzi|e) a mnogo ~e{}e vremensko: predsezona, predigra, predudar, predistorija, predìvot, predjelo, pret-prodaja, pretpremijera, predtakmi~ewe, predturnir, predupis, predgovornik itd. Bilo pro-storno bilo vremenski mogu se shvatiti predznak i predgovor. Ovamo spada i imenica predve-~e(r), sinonim za obi~niju PST predve~erje. Wu ne}emo smatrati poimeni~ewem prilo{ke odredbe, kao {to smo u prethodnom odeqku u~inili za pr(ij)epodne i dr., budu}i da je pred- (za razliku od pre-, po-, posle-, do-) sasvim uobi~ajen imeni~ki prefiks. Analogiju sa ovim re~ima indirektno je porekao i Prav. 1993, budu}i da je i za prilo{ki izraz usvojio samo spojeno pisawe, predve~e, nasuprot odvojenom pisawu prilo{kih izraza pr(ij)e podne itd.

Posebnu nijansu vremenskog zna~ewa imaju prefiksali u kojima pred- izraàva neophod-nu pripremu, uslov ili uvod u ono {to kazuje osnovna imenica: predsprema, predznawe, pret-~as, predv(j)e`ba, predispit, predra~un, prednacrt, pretprojek(a)t i sl. S negativnim zna-~ewem su predub(j)e|ewe i preduv(j)erewe (kao i u prefiksalno-sufiksalnom predrasuda, v. 2.4.16), usled shvatawa da unapred stvoreno ube|ewe zna~i neobjektivnost. Predujam je na gra-nici proste re~i, budu}i da je ujam danas prete`no zastareo izraz, a i ranije se upotrebqavao samo u vezi sa mlevewem. Pretplata ne spada ovamo, jer nije od imenice plata, nego je dever-bal od pretplatiti (se).

2.1.19. Pri-, sa zna~ewem ’dodatni, pomo}ni’ ili ’mawi, sporedniji’, nalazi se pre svega u prizvuk, u pripomo} i u nekoliko re|ih re~i kao {to su prisjaj ’odsjaj, odblesak’, pris(j)enka ’sla-bo osvetqeno mesto, polusenka’ (tako|e pris‰jŠen, pris‰jŠenak), primrak ’sumrak’, primiris ’mi-ris koji prati osnovni, pravi miris, sporedan, slab miris’, prigradwa ’dogra|ena, dozidana zgra-da’ (tako|e prigrada, prigradak), prizid ’dogradak, dozidak’ a tako|e i ’pregradni zid’ prema RMS), primozak ’mali mozak’. Razli~ita i dosta neodre|ena zna~ewa stekao je prefiks u primisao (’skrivena misao, tajna namera’, uz jo{ ~etiri druga zna~ewa u RMS), priznak ’osobit znak, zname-we, obele`je’, prizrak (’slika, lik ne~ega {to se javqa u ma{ti’, jo{ dva zna~ewa u RMS), prirad i priglas (oba samo s po jednim primerom u RMS i s neo~ekivanim definicijama: œstvarawe pro-izvoda, proizvodwaŒ odnosno œna~in izgovarawaŒ). Vidi i Grickat 1981:104. Re~i kao pri-rast131, priplod, prismok, pri~in(a), prisila, prikrpa i sli~ne ne ubrajamo u ovu grupu, jer je po zna~ewu jasno da su izvedene iz odgovaraju}ih glagola. I pritu`ba je po postanku deverbal od prituìti (se), mada je ovaj glagol danas znatno mawe obi~an nego imenica.

2.1.20. Protiv- (zastarelo je protivu-; iskqu~ivo hrvatski je protu-) obi~no ima zna~e-we odgovaraju}eg predloga, kao u protivstav, protivdokaz, protivm(j)era, protivdejstvo, protivpr(ij)edlog, protivtu`ba, protivnapad, protivofanziva (= kontraofanziva), pro-tivakcija, protivotrov, protivkandidat itd. Uz zna~ewe suprotnosti uvek je prisutno i zna~ewe uzvra}awa, ravnoteè, simetrije. Ono moè i prevladati, pa se prefiks javqa i u tvo-

159

renicama pozitivnog zna~ewa kao protivusluga, protivvr(ij)ednost, protivteg, protivte-à.

2.1.21. Raz- se u imenicama javqa sa zna~ewem ’biv{i’ odnosno ’svrgnut, li{en titule’ u raspop, raskraq i u jo{ ponekom re|em obliku kao rascar, rasknez, razban, rasfratar. Pre-fiks je o~igledno preuzet iz glagola tipa raspopiti, raskraqiti, mada se ove imenice danas ne ose}aju kao deverbalne.

Strogo formalno gledaju}i, ~iste prefiksalne tvorenice bile bi i razdaqina i razred, ali je nemogu}e odrediti {ta bi u wima zna~io prefiks. [to se ti~e re~i rashod, razm(j)er(a), razblud, raskorak, raspar ’nepar’ i sli~nih, one jo{ ~uvaju vezu s glagolima, pa ih treba smatrati izvedenicama s nultim sufiksom. Sufiksalna izvedenica je i razdeo-ba/razdioba (od glagola razd(ij)eliti, ne od raz + deoba). Razboj i razum, mada tako|e po po-stanku deverbali, danas se ose}aju kao proste re~i.

2.1.22. Su- i sa-, po poreklu alomorfi od morfeme s- (sã-), spajaju se s imenicama u zna~e-wu naporednosti, udruìvawa, zajedni~kog svojstva. U upotrebi su se delimi~no diferenci-rali, tako da moèmo razlikovati tri slu~aja:

a) Samo su-, prvenstveno s nazivima qudskih bi}a, dolazi u sugra|anin, sudràvqanin, suvlasnik, sustanar, sufinansijer, suvoza~, suvladalac ili suvladar, suvesla~, sunaslednik/-sqednik, sukrivac, suoptuènik itd.132; re|e u imenicama neìvog zna~ewa kao supotpis, supos(j)ed, susvojina, sume|a ’zajedni~ka granica’, ili u neologizmu suìvot. Sumrak jedini nema socijativno nego deminutivno zna~ewe, koje je ina~e karakteristi~no za prideve (v. 3.1.18), pa bi se mo`da moglo objasniti kao sekundarna izvedenica iz prideva sumra~an.

b) Oba alomorfa su mogu}a u suborac/saborac, suigra~/saigra~, subes(j)ednik/sabes(j)ed-nik, sugovornik/sagovornik, sudrug/sadrug, suosniva~/saosniva~, suzvuk/sazvuk, suodlu~iva-we/saodlu~ivawe, suos(j)e}aj/saos(j)e}aj itd., pri ~emu je u savremenom srpskom jeziku ve}a sklonost ka obliku na sa-.

v) Samo sa- imamo u saputnik, sapatnik, saradnik (koje bi moglo biti i sufiksalna izve-denica od glagola sara|ivati), samilost, sadejstvo i jo{ ponekim re|im re~ima. Oblici na su- tu bi zvu~ali kao ~isto hrvatski, a za samilost i sadejstvo verovatno je da ekvivalenti na su- i ne postoje.133 Suos(j)e}awe i suu~e{}e mo`da bi se i mogli javiti sa zna~ewem glagola suos(j)e}ati ’uìvqavati se u ne~ija ose}awa’ odnosno suu~estvovati ’sudelovati’, ali u smislu saàqewa, u~e{}a u tu|em bolu, kaè se samo saos(j)e}awe i sau~e{}e.

Za alomorfe bez vokala, s- odnosno (ispred zvu~nog konsonanta) z-, primera ima vrlo malo. Jedan od sigurnijih je srazm(j)er(a)134. Zgari{te je samo varijanta od (danas re|eg) gari{te, pri ~emu prefiks nimalo ne uti~e na zna~ewe, kao ni u supstandardnom zdogovor (= dogovor) i

160

sigra = igra. Zbroj nije od broj, nego je deverbal od zbrojiti/zbrajati, kao i zb(ij)eg od zb(j)e}i se. Up. i 2.4.21.

2.1.23. Za kraj smo ostavili dva formanta ~ija je klasifikacija kontroverzna, budu}i da ih mnogi posmatraju kao prvi deo sloènica: to su nadri- i vele-.

Za nadri- u I, 2.7.1.2. obja{wavamo da je izgubilo svaku vezu s glagolom nadr(ij)eti (nasu-prot gotovo istozna~nom nazovi-, koje se i danas ose}a kao imperativ od nazvati) i da ga stoga treba smatrati prefiksom. Nadrikwiga, ’poluobrazovan, nedou~en ~ovek’, jedina re~ koja do-nekle jo{ ima osobine sloènice, danas je uglavnom zastarela. Nadri- je veoma produktivan prefiks, ali se u re~niku ustalilo samo nadrilekar/-qekar, sa izvedenicom nadrilekarstvo/-qekarstvo. RMS beleì jo{ i nadriadvokat, nadrikwièvnik, nadripisar i nadriu~enost, svaki s po jednim primerom. U tekstovima bi se sigurno na{lo jo{ mnogo okazionalnih spoje-va kao nadrip(j)esnik, nadristru~wak, nadrifilozof, nadrikritika i sli~nih, dakle prete-`no sastavqenih sa nomina agentis, a ponekad i sa nomina actionis.

2.1.24. O statusu formanta vele- raspravqa Bari} 1980: 21, dolaze}i do zakqu~ka da œelement vele- ne modificira zna~ewe osnovne imenice… nego ga konkretizira dodaju}i mu zna~ewe ’velik’ i prema tome on nije prefiks nego je prvi sloèni~ki dioŒ; samo œu pridjeva i priloga element vele- pribliùje se zna~ewski prefiksu pre- (prebogat, presjajan…) pa ga uz wih moèmo smatrati prefiksom.Œ Naprotiv, u Priru~noj gramatici (Bari} et al. 1979:268) vele- je bilo svrstano u prefikse. Babi} (1986:327–328) tretira ga kao œprilo`nu osnovuŒ u poglavqu o sloènicama, o~igledno izjedna~avaju}i ga sa zastarelim prilogom vele ’vrlo, ve-oma’.

Za razliku od Babi}a, Stevanovi}, kako u 19542:156–157 tako i u 19641:419–420, uop{te ne pomiwe prilog, nego smatra da vele- dolazi od prideva veli (s varijantom veqi), {to œu di-jalektima zna~i, a i u pro{losti je zna~ilo velikiŒ. Kao potvrdu navodi vi{e sloènica sa veliko- koje se u re~niku SANU upu}uju na vele- (œvelikovaro{anin v. velegra|anin, velikoku-pac v. velekupac … velikoposed v. veleposedŒ i sl.). Dodaje da je ve}ina tih re~i nastala pre-vo|ewem nema~kih sloènica s pridevom gross (velegrad od Grosstadt, veleposednik od Gros-

sgrundbesitzer itd.). S druge strane, sam Stevanovi} isti~e da je vele- izgubilo vezu sa veliki, da œu sloènicama: veleizdaja, veleizdajnik, veleposednik, velegrad i ne ose}amo — mi to samo znamo — da je u prvome delu wihovu pridev velikiŒ.

2.1.24.1. Kao {to se vidi, oba autora se sluè dijahronijskim argumentima. Babi} izvodi vele- iz priloga, ali taj prilog danas vi{e ne postoji, niti je po svom zna~ewu (’vrlo’) podu-daran s formantom vele-. Stevanovi} polazi od prideva veli = veliki, ali sam priznaje da taj pridev œu sloènicama … ne ose}amoŒ. U semanti~kom pogledu, vele- jeste blisko pridevu ve-liki, ali pod uslovom da pojam ’veli~ine’ shvatimo vrlo {iroko. Tako po Babi}u (nav. mesto)

161

vele- œozna~uje da je ono {to ozna~uje drugi ‰dioŠ veliko opsegom, poloàjem ili stupwemŒ, dok Bari}eva (1980:20) kaè: œuz imenice wegovo je zna~ewe ’velik’ u konkretnom ili prene-senom smislu: velik razmjerom, velik snagom, velik po negativnom odjeku…Œ S te strane mo-`da je boqa definicija koju daje RMS: œ…pokazuje poja~avawe u velikoj meri onoga {to se ka-zuje drugim delom sloèniceŒ. Ovakva neodre|enost zna~ewa svojstvena je prefiksima pre ne-go leksi~kim osnovama. Svrstavawe tvorenica na vele- me|u sloènice svakako nije u na~elu pogre{no, ali budu}i da taj element ne moèmo identifikovati ni s pridevom veliki ni s ma kojom drugom samostalnom re~ju, bi}e prikladnije da vele- smatramo za prefiks, analogno drugim elativnim (œpoja~ajnimŒ) prefiksima kao {to su pre-1, naj-, maksi- ili super-.

Vredi zapaziti i slede}u ~iwenicu: osim velepos(j)ed, velepos(j)ednik i retkoga velepro-daja135 nema drugih primera gde bi re~ na vele- imala za antonim re~ na malo- (malopos‰jŠed, malopos‰jŠednik, maloprodaja: ove druge re~i nesumwivo su sloènice, budu}i da u prvom de-lu sadrè ili pridev mali ili prilog malo). Kad bi vele- bilo alomorf od veliki ili kad bi predstavqalo prilog vele, o~ekivali bismo da takvih parova bude znatno vi{e.

2.1.24.2. Broj re~i na vele- koje dopu{taju parafrazu s pridevom veliki prili~no je ogra-ni~en. Pored upravo pomenutih, tu svakako spadaju velesila i velegrad (œove re~i … zna~e isto {to i velika sila i veliki gradŒ, kaè Stevanovi} 19641:419). U veleprodaja, veletrgo-vina, veletrgovac i u neologizmu veledrogerija ’preduze}e za nabavku lekova na veliko’ moti-vaciju daje prilo{ka odredba na veliko, koja se, naravno, ne moè izjedna~iti s prvobitnim prostornim zna~ewem prideva. U ostalim re~ima, ako ne ra~unamo prete`no zastarele poet-ske izraze kao veleum, velesjaj, velemo}, vele{tovawe, prefiks ne izraàva veli~inu nego prelaz u vi{u kategoriju: velemajstor je {ahovska titula vi{a od majstora (i internacional-nog majstora), velesajam je sajam me|unarodnog ranga, veleizdaja je ’izdaja prema dràvi i na-rodu’ (u drugim jezicima opisana kao ’vi{i stupaw’ izdaje: Hochverrat, haute trahison i sl.). Nije jasna motivacija naziva za biqku beladonu, velebiqe (gde prvi deo etimolo{ki predstavqa sredwi rod prideva veli: v. Skok s. v. velik).

2.2. Strani prefiksi. — Strane prefikse potrebno je razmatrati odvojeno od doma}ih jer pokazuju nekoliko bitnih razlika u odnosu na wih, naime:

— javqaju se prete`no u u~enim re~ima novijeg porekla; — spajaju se ve}inom sa stranim osnovama (mada ima i hibridnih tvorenica) i to naj~e-

{}e u re~ima koje su u celini pozajmqene iz drugih jezika; — u odnosu na vrste re~i pona{aju se suprotno od doma}ih — najvi{e ih ima sa imenica-

ma, mawe s pridevima, a najmawe s glagolima; — vrlo retko ulaze u prefiksalno-sufiksalne tvorenice (v. 2.5). [to je posebno va`no, pitawe motivacije stranih prefiksa zadaje probleme kakvi se ne

javqaju kod doma}ih. Postoji ceo niz nau~nih i stru~nih grecizama i latinizama ~iji je sa-

162

stav jasan znalcu klasi~nih jezika, a naj~e{}e i stru~waku za datu nau~nu granu, ali koji se s gledi{ta srpskog jezika ne mogu smatrati motivisanima.

2.2.1. U takvom slu~aju bilo bi poèqno da se uvek jasno zna da li analizu prefiksala vr-{imo u na{em ili u stranom jeziku, na osnovu sinhronijskih ili dijahronijskih kriteriju-ma. Ovih drugih o~ito se drì RMS kada daje odrednice kao {to su œcis- lat. prefiks u slo-ènicama koji ozna~ava poloàj ~ega {to je s ove strane; supr.‰otnoŠ trans: cisalpinski, cispadanski i sl.Œ ili: œsin- gr~. predmetak, prefiks u sloènim re~ima stranoga porekla koji daje zna~ewe zajednice: sa, su, skupa, zajedno: sindetikon, sinhronizam, sinteza i sl.Œ U prvom slu~aju, osim dva prideva koja su navedena, cisalpinski i cispadanski (a koji u re~niku nisu ni dobili posebne odrednice), u srpskom nema drugih re~i na cis-, pa se postavqa pita-we ima li smisla zbog dva retka geografska termina govoriti o prefiksu. U drugom slu~aju, syn- je svakako prefiks u gr~kom, ali se u na{em jeziku re~i kao sindetikon ili sinteza ne mogu ra{~lawivati. [tavi{e, za trans-, opisan kao œprefiks u sloènicama sa zna~ewem: preko, s one (druge) strane, krozŒ, kao primeri date su i opet nemotivisane re~i — transmi-sija, transport i transcendentan, iako re~nik sadrì odrednice kao transokeanski ili transsibirski, u kojima je lako razdvojiti prefiks od osnove.

2.2.2. Babi} (1986: 329) u svom spisku imeni~kih prefiksa daje epi-, ’na, nad’, s jednim je-dinim primerom, œe p i c e n t a r ’povr{ina nad centrom’Œ. Sli~no i za dija-: œima zna~ewe pro-, kroz u sloènici d i j a p o z i t i v . Ostale su sloènice sa dija- na tvorbenoj grani-ci.Œ S obzirom na wegov strogo sinhronijski pristup, razumqivo je {to Babi} ne èli da go-vori o prefiksu u re~ima kao epigram ili dijagonala. Ipak, ako uzmemo u obzir da Vujaklijin re~nik beleì preko sto grecizama na dija- i gotovo dvaput toliko na epi-, ~udno zvu~i tvrd-wa da su oni prefiksi u jednoj jedinoj re~i, zahvaquju}i postojawu re~i centar odnosno po-zitiv. Ta~nije bi bilo re}i da su epicentar i dijapozitiv tako|e œna tvorbenoj graniciŒ. Je-zi~kom ose}awu, naime, jasno je da je dijapozitiv jedna vrsta pozitiva i da epicentar ima neke veze s centrom, ali to jo{ nije dovoqno da bi se — bez zagledawa u gr~ki re~nik — elementima epi- odnosno dija- pridalo bilo kakvo odre|eno zna~ewe. Situacija je ista kao s navodnim do-ma}im prefiksom prez-, za koji Babi} tvrdi da se javqa œsamo u prezime, sloènici na tvorbe-noj graniciŒ — ali ne obja{wava {ta bi trebalo taj œprefiksŒ da zna~i i za{to ga nema u dru-gim re~ima. Prezime jeste i obli~ki i semanti~ki vezano za ime, ali da bi prez- zaista steklo funkciju prefiksa, bilo bi potrebno da obrazuje bar jo{ neku tvorenicu i da mu se zna neko makar pribli`no zna~ewe.

2.2.3. Jo{ nekoliko gr~kih prefiksa moèmo iskqu~iti iz tvorbe re~i u srpskom, budu}i da se javqaju samo u u~enim re~ima, i to takvima gde im zna~ewe nije providno. To su:

ana- (vrlo neodre|enog zna~ewa i kao predlog u gr~kom), u analiza, anatomija, anahroni-zam itd.;

163

kata- (tako|e raznovrsnog zna~ewa kao predlog), u kataliza, katastrofa, kataklizma itd.;

peri-, sa osnovnim zna~ewem ’oko-’, ali je to zna~ewe te{ko prepoznati u periferija, pe-riod, periskop, peristil itd.;

meta-, s razli~itim, te{ko prepoznatqivim zna~ewima u metafora, metabolizam, me-tamorfoza, metafizika itd., pa i u hibridnom metajezik;

egzo-, uvek sa zna~ewem ’spoqni’, ali samo u stru~nim terminima kao egzobiologija, egzos-fera itd.;

endo-, uvek sa zna~ewem ’unutra{wi’, ali samo u stru~nim terminima kao endoskopija, en-dokardijum, endogamija i sl.

proto-, ’prvi’, ’glavni’ ili ’prvobitni’, samo u prototip, gde mu zna~ewe nije jasno vi-dqivo, i u neprovidnim re~ima kao protonotar, protosin|el, protoplazma.

Dodali bismo im i hipo-136: ono je œna tvorbenoj graniciŒ, kako bi rekao Babi}, zahvaqu-ju}i sve popularnijim medicinskim terminima hipotenzija (antonim od ~e{}eg hipertenzi-ja), hipoglikemija, hipovitaminoza, gde nije te{ko prepoznati zna~ewe ’pod-’, tj. ’nedovo-qan’. Ipak, ve}ina drugih re~i kao hipoteza, hipoteka, hipofiza, hipokrizija, hipohondar itd. ostaje nemotivisana u okvirima srpskog jezika.

2.2.4. Gotovo svi strani prefiksi poti~u iz gr~kog ili latinskog jezika. U tome su sli~ni afiksoidima (vidi Ç, 11.8, 11.11). Izuzetak je samo prefiks de-, koji je mnogo ~e{}e iz francu-skog dé- nego iz latinskog (iskqu~ivo francuski je alomorf dez- << dés-). Nekoliko starijih re~i imalo je nema~ki prefiks ob(e)r- ’nad-’, ali su danas mawe-vi{e sve zastarele, kao oberk-nez (i oborknez, obrknez), oberlajtnant (obr-), oberkomanda i sl.

Za razliku od doma}ih, me|u stranim prefiksima tek pokoji ima prostorno zna~ewe, pro-izi{lo iz predloga. Mnogo ih je vi{e koji izraàvaju logi~ke odnose kao {to su negacija, su-protnost, poja~awe, smawewe, umnoàvawe, naporednost i drugo. U ovom i slede}em odeqku nabroja}emo po azbu~nom redu prvo prefikse gr~kog a zatim one latinskog porekla.

A- (gr~ko œalpha privativumŒ, s predvokalskim alomorfom an-) u imenicama je znatno re|e nego u pridevima. îsti prefiksali su asimetrija i u~eno asepsa, eventualno i ateizam, ateista (mada teizam i teista nisu izrazi u {iroj upotrebi, tako da pravi antonim od ateizam nije œteizamŒ nego œverovawe u bogaŒ). Amoralizam i amoralnost boqe je tuma~iti kao izvedenice od prideva amoralan.

Anti- dolazi prvenstveno u internacionalizmima kao antifa{ista (-fa{izam), anti-militarista (-militarizam), antisemit(a) (-semitizam), antiklerikalac i sl., u novije vreme i s ponekim anglicizmom kao u antidoping, antistres (tako|e antifriz, ali u wemu drugi deo nije motivisan). Pored danas naj~e{}eg zna~ewa aktivnog suprotstavqawa, moè imati i klasi~no gr~ko zna~ewe ne~eg naspramnog ili simetri~nog, u anticiklon, antipapa, kao i u Antarktik (gde je alomorf ant- preuzet direktno iz gr~kog). Oba tuma~ewa mogu}na

164

su za re~ antihrist/Antihrist (’Hristov suparnik, la`ni mesija’ prema Bibliji, ili ’pro-tivnik hri{}anstva, bezbo`nik’, odakle i ’opak ~ovek’ prema novijem shvatawu). Posebna zna~ewa ovaj prefiks sti~e u antitalen(a)t ’potpuno netalentovana osoba’ i u hibridnom antit(ij)elo (prevod od nem. Antikörper, fr. anticorps ili engl. antibody). Za antialkoholi~ar vidi 2.5.

Arhi-, s izvornim gr~kim zna~ewem ’nad-’, ’vi{i’, ili ’prvi’, javqa se u crkvenim greci-zmima arhi|akon, arhijerej, arhiepiskop, a u alomorfnom vidu u arhan|eo. Produktivan je u hibridnim tvorenicama familijarnog prizvuka, tipa arhilopov, arhilaòv i sl.

Makro- ’veliki’ doskora je postojalo samo u polumotivisanom makrokozam (~e{}e nego makrokosmos, kako pi{e Vujaklija) i u stru~nim terminima tipa makrospore, makropodi. Da-nas su sve brojniji jasno motivisani neologizmi kao makroekonomija, makroklima, makrolin-gvistika, makrostruktura, makromolekul i sl. Nemotivisano je makrobiotika.

Mikro- ’mali’ postalo je poznato pre svega po re~i mikroskop, od koje je dobilo i poja~ano zna~ewe ’neizmerno mali, nevidqiv golim okom’. Javqa se u antonimima malo~as nabrojanih termina na makro- (mikroekonomija, mikroklima itd.), u mikrokozam (~e{}e nego mikroko-smos, zahvaquju}i izme|u ostalog i naslovu poznatog Wego{evog dela) i u nekoliko izraza no-vijeg postawa kao mikroorganizam, mikrohirurgija, mikrobiologija, mikrofilm, mikroproce-sor i dr. Samo u nau~noj upotrebi ima i zna~ewe ’milioniti deo’, kao u mikrosekund, mikro-farad. Nemotivisano je mikrofon.

Mono- je ~e{}e u pridevima, ali se ipak javqa u monodrama ’pozori{ni komad za jednog glumca’ i monokultura ’gajewe samo jedne vrste useva’. S nemotivisanim drugim delom je mo-nolog.

Neo- je izrazito produktivan prefiks, uglavnom uz imenice na -izam, kao neofa{izam, neokolonijalizam, neostaqinizam, neorealizam, neoromantizam, i nazive pristalica tih po-kreta (neofa{ista, neoromanti~ar itd.). Antonim paleo- daleko je re|i i javqa se samo u na-zivima nau~nih disciplina kao paleobotanika, paleontologija i sl., uz to u paleolit i pa-leozoik, gde je drugi deo nemotivisan.

Para- ’pomo}ni’, ’dodatni’, ’nepravi’ i sl., javilo se ve} u nekoliko narodnih re~i kao parakuvar, paralaà; Skok, s. v. para-5, beleì i paravrag, parakrilo, paragu{~i}i ’gu{~i}i od guske koja se po drugi put nasadi’ i sli~ne retkosti. U novije vreme sastavni je deo u~enih re~i kao paratifus ’zarazno oboqewe sli~no tifusu’, parapsihologija ’grana psihologije koja ispituje pojave izvan delovawa prirodnih zakona’ i sl. Re~ parafraza ne bismo uvrstili ovamo, budu}i da nije motivisana na{im zna~ewem re~i fraza, a naravno ni druge neprovidne grecizme kao parametar, paragraf, parataksa. U najnovije vreme, pod uticajem zapadnih je-zika, para- se opet povremeno kombinuje s doma}im imenicama: u re~niku Klajn 1992 zabele-èno je parabuxet, parakwièvnost, paravojska, paranauka.

165

O prefiksu poli- moglo bi se mo`da govoriti u ponekim re|im izrazima kao {to su poli-kultura (antonim od monokulture, prema Vujakliji) ili hemijski termini polietilen, poli-vinil, polisaharidi. Poznatije su re~i kao politehnika i poliklinika, ali je u wima zna~ewe prefiksa poli- ’vi{e-, mnogo-’ sasvim zamu}eno.137

Pseudo- je slobodno produktivan prefiks: ne javqa se ni u jednom leksi~ki ustaqenom spoju (osim polumotivisanog pseudonim), ali je uvek mogu}e u okazionalnim izrazima kao pse-udonauka, pseudopoezija, pseudokriti~ar, pseudore{ewe itd. Takvo je stawe i u drugim evrop-skim jezicima.

Hiper-, sa zna~ewem ’nad-’, preko-’ ili ’preveliki’, dolazi pre svega u hiperprodukcija ’proizvodwa iznad potreba’ i u stru~nim terminima hiperinflacija, hipertenzija, hiperrea-lizam. Motivacija je izgubqena u hemijskom nazivu hipermangan (skra}eno od kalijum ‰hiŠper-manganat). Povremeno su mogu}ne slobodne kreacije kao hiperpreciznost, hipertalenat i sl.

2.2.5. Prefiksi latinskog porekla: Vice-, sa zna~ewem ’pod-’, odnosno ’zamenik, zastupnik’ u vicekraq, viceadmiral, vice-

konzul, vicekancelar i sl. U sportskom re~niku popularno je vice{ampion kao naziv za poje-dinca ili ekipu koji osvoje drugo mesto u takmi~ewu.

De-, s negativnim ili privativnim zna~ewem, iz lat. de- ili jo{ ~e{}e iz francuskog dé-, prvenstveno je glagolski prefiks (v. 5.32.1), pa bi mnogobrojne imenice tipa demobilizacija, decentralizacija, dekolonizacija, dekontaminacija itd. boqe bilo smatrati izvedenicama od demobilizovati itd. Ipak, imenice kao dekompresija ili lingvisti~ki termin deprefik-sacija mnogo su obi~nije nego odgovaraju}i glagoli, dok za imenice deflacija (antonim od in-flacija), depopulacija (smawivawe stanovni{tva), denatalitet (<< fr. dénatalité ’opadawe nataliteta’) takvog glagola i nema. Up. i muzi~ki termin dekre{endo (antonim od kre{endo), gde isti prefiks dolazi iz italijanskog. Posebno je zanimqiv termin debalans, omiqen me|u ekonomistima u smislu finansijske ili trgovinske neravnoteè: on je verovatno skovan u na-{em jeziku, budu}i da u francuskom takva re~ ne postoji. Alomorf dez- (<< fr. dés-) javqa se pre svega u dezinfekcija, dezinformacija, dezorganizacija, kao i u polovi~no motivisanom dezodorans (re|e deodorans, deodorant, prema engleskom).

Dis- (negativnog zna~ewa) jasno je vidqivo u disharmonija, disproporcija, eventualno i diskvalifikacija (ukoliko ga ne smatramo deverbalom od diskvalifikovati). Prefiks istog oblika i istog zna~ewa moè poticati i od gr~kog dys-, ali se javqa samo u nemotivisanim stru~nim terminima (disleksija, distrofija i sl.)

Eks-, kao i u drugim jezicima, produktivno je u zna~ewu ’biv{i’ (eks{ampion, eksmini-star i sl.). Prav. 1960 davao je u re~niku samo primer ekskraq, dok Prav. 1993 ve} dopu{ta i polusloèni~ko pisawe sa imenima, daju}i primere eks-êhoslova~ka i eks-Slavija. U stvar-nosti se eks gotovo uvek izgovara s posebnim akcentom, a kombinuje se i sa sintagmama (œeks

166

mis JugoslavijeŒ, œeks glavni urednikŒ i sl.), {to zna~i da je ~esto sli~niji nepromenqivom pridevu nego prefiksu.

Ekstra- jo{ ja~e pokazuje ovu te`wu ka osamostaqewu. RMS ga beleì pod 1 kao nepro-menqivi pridev, sa zna~ewem ’poseban, naro~it, izvanredan’, pod 2 kao prilog, ’posebno, na-ro~ito, izvanredno’, pod 3 kao œprvi deo nekih sloènicaŒ, bez definicije i sa tri istozna~-na primera: ekstradobit, ekstrazarada, ekstraprofit. Drugih primera nema ni kod Vuja-klije, ako ne ra~unamo stru~ni medicinski termin ekstrasistola i dva sasvim neuobi~ajena germanizma, ekstrablat ’vanredan list, vanredan prilog nekim novinama’ i ekstracug ’spe-cijalni voz’.

Infra- se javqa samo u jednoj poznatijoj imenici, infrastruktura: Vujaklija beleì i infrazvuk, infra-svet ’svet beskrajno malog’ i inframikrobiologija (sa upu}ivawem na vi-rusologiju).

Kvazi- slobodno obrazuje okazionalne spojeve, kao i pseudo- (v. prethodni odeqak) i wima analogni doma}i formanti nadri- (2.1.23) i nazovi- (I, 2.7.1.2). RMS daje kao primere (bez ci-tata) kvazi-umetnik i kvazi-pesnik; Vujaklija beleì i desetak pravnih termina kao kvazi-afinitet, kvazi-kontrakt, kvazi-posesija itd.

Ko- uspe{no konkuri{e doma}em prefiksu su-/sa-, s tim {to se javqa uglavnom sa stra-nim osnovama: koegzistencija, koprodukcija, koproducent, koautor, kopilot (up. suvoza~), koreferat, koreferent, koscenarista itd., ~emu treba dodati i matemati~ke termine kosi-nus i kotangens. Od spojeva s doma}im re~ima zasad smo zabeleìli samo kopreds(j)ednik i kopreds(j)edavaju}i.

Kontra- nije tako uobi~ajeno kao doma}e protiv-, ali je bez konkurencije bar u re~i kon-trarevolucija, a kontraofanziva je verovatno ~e{}e nego protivofanziva. RMS beleì i kontraatak, kontramanevar, kontra{pijunaà i jo{ nekoliko sli~nih izraza, a s doma}om osnovom kontranapad. U Klajn 1992 zabeleèno je kontraargument, kontrapropaganda, kon-traudar, kontram(j)era itd. Prvobitno zna~ewe suprotstavqawa izgubqeno je u kontraadmi-ral ’po~etni admiralski ~in u ratnoj mornarici’, kao i u muzi~kim terminima kontrabas (instrument) i kontraalt (glas dubqi od alta).

Maksi- je antonim od mini- (v. niè), od koga je samo malo mla|e, ali i znatno re|e u upo-trebi. Odnosi se uglavnom na modu (maksisukwa, maksikaput i sl.), a javqa se i u drugim oka-zionalnim spojevima sa zna~ewem ’veliki’, kao maksiukr{tenica, maksiekran, maksiproblem i sl. Nijedna od tih re~i zasad nije u{la u re~nike.

Mini- se javilo 1965. godine u modnom re~niku, sa engleskom re~ju miniskirt, koja je odmah prevedena na sve jezike, pa i kod nas kao minisukwa. Po zna~ewu predstavqa skra}ewe bilo od minimalan ili od minijaturan. Odmah se javio veliki broj novih re~i kako u oblasti odeva-wa (minimoda, minihaqina, minikostim itd.) tako i u raznim drugim spojevima kao minika-seta, minibar, miniformat, miniliga, minikuhiwa i sl. (vidi i primere u Klajn 1992 pod

167

mini-). Jeziku je o~igledno bio potreban formant koji }e izraziti pojam ’mali’ kao stalnu osobinu, ali ne u ekstremnom stepenu (za razliku od mikro-) i bez afektivnosti (za razliku od deminutiva). Samo mawi broj takvih neologizama stekao je stalan leksi~ki status, pre svega minigolf (vrsta golfa koji se igra na ve{ta~kom terenu malih dimenzija), minival (vrsta ta-lasaste frizure: prevod od fr. minivague), miniserija (<< engl. miniseries: TV serija sa ograni-~enim brojem epizoda, obi~no ~etiri), minibus (kontrakcija od mini- + autobus). Druge kom-binacije su slobodne, okazionalne, usled ~ega mini i maksi, kao i malo~as pomenuti eks i eks-tra, pokazuju izvesne sli~nosti s nepromenqivim pridevima. To se odrazilo i u Prav. 1993, gde se u ta~ki 52b za modne izraze preporu~uje odvojeno pisawe (mini sukwa itd.) a za ostale polusloèni~ko (mini-golf itd.).

Multi-, sa zna~ewem ’vi{e(struki)’, javqa se samo u nekoliko imenica: multimilioner (-ar), multimilijarder, multivitamin (verovatno skra}eno od multivitaminski preparat).

Post- ’posle, po-’ javqa se samo u nekoliko neologizama kao postkomunizam, postmoder-nizam, postmoderna; Vujaklija beleì i postegzistencija ’budu}e postojawe’ i postsinhro-nizacija (= nadsinhronizacija, naknadno ozvu~avawe filma). Ne spada ovamo postskriptum (imenice skriptum nema u srpskom) niti postpozicija ({to nije sastavqeno sa imenicom po-zicija, nego je latinski deverbal od postponere ’staviti posle, iza (~ega)’). Up. i 3.4.8.

Pre-2, od latinskog prae- ’pred-’, beleìmo eksponentom 2 da bismo ga razlikovali od do-ma}eg pre-1 (v. 2.1.17). Javqa se u preistorija138 i u ponekom u~enom terminu kao preadole-scencija ’period pre adolescencije’, premedikacija ’davawe lekova pre operacije’, eventual-no i preegzistencija ako ga ne smatramo deverbalom od preegzistirati. Naravno, ne treba uzimati u obzir latinizme kao predominacija, preokupacija, u kojima pre- nema zna~ewe ’pret-hodni’ niti je sastavqeno sa imenicom dominacija odnosno okupacija: takve re~i su nemoti-visane u na{em jeziku.

Pro-2, od latinskog predloga i prefiksa pro, ozna~ava pre svega zamenika ili slede}eg po ~inu (up. vice-), u prodekan, prorektor, prokonzul i sl. Zna~ewe pristalice, ~esto kod pri-deva (proameri~ki i sl., vidi 3.4.9), javqa se mo`da samo u jednoj imenici, profa{ista. Zna~ewe pripreme ili prethodne faze imamo u proseminar (’prethodni stadij univerzitet-skog seminara’ po RMS), progimnazija ’nià gimnazija’, provitamin ’materija iz koje se u organizmu stvara vitamin’. Ovo prose (~ak i u etimolo{kim re~nicima) te{ko razlikuje od gr~koga pro- sa zna~ewem ’prethodni’ ili ’predwi’. Izgleda ipak da se gr~ko pro- javqa samo u nemotivisanim re~ima tipa prognoza, proscenijum, proklitika, {to nas osloba|a potrebe da pored doma}eg pro-1 i latinskog pro-2 govorimo i o tre}em homonimnom prefiksu pro-.

Re- ozna~ava ponavqawe, katkad i promenu. Najupadqivije je u hibridnim tvorenicama reizbor, reizbornost139 i reosigurawe ’uzajamno osigurawe osiguravaju}ih zavoda’, uz to i u nekoliko stru~nih termina kao reeksport ’izvoz uvezene robe’, rebalans ’ponovno uravnote-èwe buxeta’ (pseudogalicizam, kao i gore pomenuti debalans), relokacija (sa zna~ewem ’pre-

168

me{taj’, pre nego ’ponovno izdavawe u zakup’, kako ga tuma~i Vujaklija). Postoji jo{ niz ime-nica tipa reafirmacija, reorganizacija, reinkarnacija, rekonstrukcija, revakcinacija i sl., ali po{to je re- prvenstveno glagolski prefiks, wih je boqe tuma~iti kao deverbale od rea-firmisati, reorganizovati itd.

Retro- ’unazad’: u retroraketa ’raketa za pogon u suprotnom smeru’, u skora{wem re-trovirus (tako je nazvan jer u }eliji prenosi genetske informacije obrnutim smerom od uobi-~ajenog), ali ponajvi{e u œpolumotivisanimŒ re~ima kao retrovizor, retrospektiva, gde je zna~ewe prefiksa jasno, ali drugi deo ne postoji kao slobodna morfema u srpskom.

Sub- ’pod-’: samo u supkultura ’potkultura’ i u retkim stru~nim terminima kao suboksid, supstratosfera (Vujaklija).

Super-: po definiciji u RMS, œkao prvi deo sloènica i polusloènica zna~i: najvi{i, vrhovni, gorwi, koji je iznad ne~egaŒ. Zasebne odrednice u ovom re~niku dobili su superben-zin (s neta~nom definicijom ’~isti benzin’), supersila, superdràva, superbomba, super-struktura ’nadgradwa’, superrevizija ’ponovna revizija od strane vi{eg organa’ ili ’posled-wa revizija sloga pre {tampawa’, hemijski termini superoksid i superfosfat, anglicizam supermarket i danas uglavnom zastareli vojni termini superdrednot i supertvr|ava. Po-sledwih godina, kao i drugi elativni prefiksi (arhi-, hiper-, ekstra-, ultra-) ali u jo{ ve-}oj meri, super- je steklo ekstenzivnu upotrebu, kombinuju}i se s gotovo neograni~enim bro-jem stranih i doma}ih imenica, pri ~emu samo poja~ava zna~ewe osnovne re~i. Babi} (1986:332) navodi primere superbogata{, supermu{karac, superqepotica, superneboder, su-perbiser, superlula i druge; u re~niku Klajn 1992 zabeleèno je superzv(ij)ezda, superliga, su-perfinale, superspektakl, anglicizmi superstar, supertanker i drugo. Mada u RMS to nije uo~eno (za razliku od onoga {to smo videli za ekstra), super je, zahvaquju}i ovakvoj upotre-bi, uveliko steklo osobine nepromenqivog prideva, uglavnom u omladinskom àrgonu, sa zna-~ewem ’sjajan, izvanredan’; upotrebqava se i u predikatu (Ru~ak je bio super), moè postati i prilog (Ovo ste super uradili), a kao imenica predstavqa skra}ewe od superbenzin.

Supra- se zasada ne javqa ni u jednoj uobi~ajenoj imenici, mada RMS ima odrednice su-pravodi~, suprakontra, supranaturalizam, supraporta (zbog oblika definisano kao latini-zam, a zapravo od ital. soprapporta), dok Vujaklija daje suprastruktura ’dru{tvena nadgradwa’.

Ultra- ima osnovno zna~ewe ’sa one strane’, odakle ’krajwi, ekstremni’. Pored nau~nih termina ultrazvuk (zvuk ~ija frekvencija prevazilazi granice ~ujnosti) i ultramikroskop (mikroskop koji moè da prikaè ~estice nevidqive obi~nim mikroskopom), javqa se u poli-ti~kom re~niku, obi~no kao oznaka ekstremne reakcije, u ultradesnica, ultradesni~ar, ul-trakolonijalist(a), ultranacionalist(a) i sl. Skra}ewem ovih termina u zapadnim jezici-ma stvorena je imenica ultra, odakle kod nas s dodatkom sufiksa ultra{.

2.3. Odnos prefiksa i osnove. — U 1.2.4. videli smo da postoje dve vrste prefiksa: oni koji se prema osnovi odnose kao predlog prema imenici (bezbolan = koji je bez bola) i oni ko-

169

ji, sli~no prilozima, modifikuju ili ograni~avaju zna~ewe osnove (ubaciti = baciti unu-tra). U tom pogledu bilo bi mogu}e podeliti gotovo sve prefiksalne tvorenice na dve grupe, donekle sli~ne podeli na egzocentri~ne i endocentri~ne sloènice (v. I, 1.2.7): u prvima zna-~ewe rezultira tek iz spoja prefiksa sa osnovom, u drugima je osnova nosilac zna~ewa, koje se modifikuje ili suàva pomo}u prefiksa.

Kako se u tom pogledu pona{aju imenice s prefiksom? Pregledamo li dosad iznete prime-re, zakqu~i}emo da samo malo wih nedvosmisleno pripada jednoj ili drugoj grupi. U prvu, œegzocentri~nuŒ, spadaju uglavnom tvorenice ~iji prefiks negira osnovu ili joj se suprot-stavqa, npr. besmisao (ono {to je bez smisla), protivotrov (ono {to deluje protiv otrova), antifa{izam (stav protiv fa{izma), postkomunizam (vreme posle komunizma). Po smislu, moèmo im prikqu~iti i one kao nepu{a~ ili raspop, mada u wima prefiks nema predlo{ku funkciju.

Relativno je mali i broj œendocentri~nihŒ tvorenica, npr. nusprostorija (sporedna pro-storija), prastanovnik (stanovnik od najstarijih vremena), mikroorganizam (organizam veo-ma malih dimenzija), supersila i sl. Najvi{e je takvih koji bi, prema opisu zna~ewa, mogle spadati i u jednu i u drugu grupu. Predjelo, na primer, jeste ono {to se sluì pre (glavnog) je-la, ali je i samo jedna vrsta jela; podsukwa je ono {to se nosi pod sukwom, ali je i sama sukwa; protivnapad je podjednako akcija preduzeta protiv (neprijateqskog) napada i napad kojim se uzvra}a neprijatequ; prorektor je onaj ko deluje umesto rektora, ali je i sam rektor nièg ranga (œobi~no biv{i rektorŒ napomiwe se u RMS); ultrazvuk je iznad zvuka, tj. izvan zone ~ujnih vibracija, ali ga ipak shvatamo kao posebnu vrstu zvuka; nadrilekar se suprotstavqa pojmu lekara, ali je istovremeno i (lo{, nestru~an) lekar, i tako daqe.

Ovakva dvozna~nost toliko je rasprostrawena da je ne moèmo pripisivati slu~ajnim ne-savr{enostima klasifikacije, nego je ona upravo karakteristi~na za ~iste prefiksalne ime-nice. Po tome se one jasno razlikuju od prefiksalno-sufiksalnih imenica, koje su gotovo uvek œegzocentri~nogŒ tipa (nadlaktica, recimo, nipo{to nije lakat niti neka vrsta lakta), a isto tako i od ~istih prefiksalnih prideva i glagola, koji su po pravilu œendocentri~niŒ (nagluv = pomalo gluv, zapevati = po~eti pevati i sl.).

2.4. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: doma}i prefiksi 2.4.1. Bez- se najvi{e kombinuje sa sufiksom -je u imenicama koje zna~e stawe: bezna|e,

bespu}e, be{~a{}e, bezumqe, bezakowe, bezvla{}e, bezv(j)erje, besc(j)ewe (uglavnom samo u iz-razu u besc(j)ewe) i dr. Znatno su re|i nazivi qudskih bi}a (bezemqa{, besku}nik, besparti-jac ‰rusizamŠ, bezv‰jŠerac) i ìvotiwa (RMS beleì beskrilci, o insektima, i bezrepci, o vo-dozemcima). Besposli~ar, koji se navodi kao PST u gramatici Bari} et al. 1979:270140 (up. sli~nu gre{ku za besposli~iti kod Stevanovi}a, v. Ç, 4.6), pre }e biti izvedenica od imenice besposlica, kao i bezbo`nik od prideva bezboàn.

170

2.4.2. Van- je potvr|eno u novijim izrazima vanzemaqac, vanpartijac (koji bi mogli biti i izvedenice od prideva vanzemaqski, vanpartijski) i u {ahovskom terminu vankategornik (sa skra}enom osnovom imenice kategorij-a).

2.4.3. Do- se javqa u izvesnom broju naziva predmeta i delova ode}e: dovratak (i dovrat-nik), doglavak141, doramak ’deo ode}e koji pokriva ramena’ (sa skra}enom osnovom ramen-); dolakta{ ’koùh s rukavima do ramena’, sa sli~nim zna~ewem i dolaktenik; dokolenica/-qe-nica (~arapa, re|e sukwa ili navlaka) itd. Delove tela ozna~avaju dolaktica i doru~je ’deo ruke neposredno iza {ake, zape{}e’. Na qudska bi}a odnose se doglavnik i dou{nik. Dopisni-ca ne spada ovamo, jer je izvedeno iz glagola dopisivati (se).

2.4.4. Verovatno najproduktivniji me|u imeni~kim PST jeste prefiks za-, prvenstveno sa -je i -(a)k, ali i s drugim sufiksima. Zasniva se (osim u dve-tri re~i kao zadu{nice i zadu-`bina) na predlogu za + instrumental, dakle sa zna~ewem ’iza’. Prefiksali ozna~avaju mesta i predmete, uz nekoliko izuzetaka koje navodimo niè. Nabroja}emo samo poznatije re~i:

— zabr|e, zabre`je, zagorje (odakle i toponim Zagorje), Zadunavqe ’kraj, zemqi{te preko Dunava’; zape{}e, za{a~je, u prenesenom zna~ewu za~eqe, zale|e, zakriqe ’okriqe, za{tita’, zaglavqe; u vremenskom zna~ewu zajutarje ’jutarwe doba’, zave~erje ’ve~erwe doba’ itd. Za-ti{je ne spada ovamo, jer je deverbal od zatihnuti (u re~niku SANU, ’uti{ati se, umuknuti, umiriti se’, sa ~etiri citata).

— zakutak, zape}ak; zaselak; zaperak ’pobo~ni izdanak, mlad izra{taj (na lozi)’, zali-stak; zapu~ak (od puce, ’dugme’); zau{ak ’u{na `lezda’ ili ’zau{nica, {amar’, itd. Zatiqak je nemotivisano, pa deluje kao prosta re~, iako pore|ewe sa sinonimom potiqak ukazuje na prefiks (v. Skok s. v. zatilak). Zas(j)enak, zametak, zakivak, zaglavak ne spadaju ovamo, jer su izvedeni od glagola; to verovatno vaì i za zaranak (RMS beleì glagol zaraniti; up. uranak od uraniti).

Sa sufiksom -ica su zazubica, zanoktica, zalaktica ’podlaktica’; zau{nica ’{amar’, za-du{nica ili ~e{}e zadu{nice ’dan posve}en mrtvima; slu`ba za pokojnika’ mogle bi biti sa sufiksom -nica ili izvedenice od prideva zau{ni, zadu{ni.

S drugim sufiksima: zav(j)etrina; zadu`bina (od za du{u, mada se u svesti dana{wih go-vornika vezuje i za glagol zaduìti, up. poruxbina od poru~iti); zau{ke (zapaqewe `lezda iza u{iju, tako|e zau{nici, zau{waci). Za re~i zagorac ’stanovnik kraja iza gore, brda’, èn-sko zagorka (odakle i ime Zagorka) i zagorkiwa (ovo posledwe kao naziv vile) u nedoumici smo da li da ih motivi{emo sintagmom za gorom ili da ih smatramo izvedenicama od imenice zagor-je: ovaj drugi postupak ina~e je obi~niji kod œetnoidaŒ (up. primorac = stanovnik pri-morja), a pogotovu kod specifi~nih etnonima, me|u kojima je i Zagorac, od Zagorje. Nasuprot tome, zamorac (vrsta majmuna; neuobi~ajeno u smislu ’~ovek s one strane mora’) i zamor~e (na-zvano tako jer poti~e iz Ju`ne Amerike: up. sinonim morsko prase, engl. guinea pig, fr. cochon

d’Inde) prirodnije bi se izvodilo iz sintagme za morem nego iz danas neuobi~ajene imenice

171

zamorje. Zato~nik nije PST, jer (po Skoku s. v. te}i) dolazi od glagola zate}i se (komu) u zna-~ewu ’obvezati se’. I zaostav{tina je svakako od zaostaviti (up. ostav{tina od ostavi-ti), glagola koji je danas zastareo, ali je potvr|en u RSANU sa tri citata.

2.4.5. Prefiks iz- veoma je slabo posvedo~en me|u imenicama. Pored re~i izmaglica (pr-vobitno zna~ewe ’sitna ki{a koja pada iz magle’; po zna~ewu ne moè biti iz glagola izmagli-ti se ’razvedriti se, razi}i se’) tu je jo{ samo nekoliko retkih re~i kao izbreàk ’breù-qak’, izbreìna ’uzvi{ewe’, Naravno, re~i kao izuzetak, is(j)e~ak i sli~ne ne treba ovde po-miwati, jer su deverbali. To vaì i za izvarak, ’talog koji ostaje pri varewu te~nosti’ ili ’lek dobijen varewem trava’: glagol izvariti u odgovaraju}im zna~ewima potvr|en je u RSA-NU.

2.4.6. me|u-: u toponimu Me|umurje (dijalektalno i Me|imurje),u analognom Me|ur(ij)e~je (verovatno prevod grecizma Mesopotamija), uz nekoliko jo{ re|ih izvedenica sa istim su-fiksom (me|uvla{}e, me|ugru|e itd. u RMS, me|uno`je u Klajn 1992). Sa zameni~kom osnovom je me|usobica ’nesuglasica’. Up. i me|udnevica, oznaku za period izme|u katoli~kih praznika Velike i Male Gospe (kako proizlazi iz datuma navedenih u definiciji u RMS) odnosno pra-voslavnih Velike i Male Gospojine (prema RSANU).

2.4.7. I sa prefiksom na- naj~e{}i sufiksi su -je, -(a)k i -ica: nali~je, naru~je, nar(j)e~je, nasiqe, narukavqe ’na{iven dodatak na dowem delu rukava’; naramak (sa skra}enom osnovom ramen-), naprstak, naviqak (od vile), naplatak (sa istom osnovom kao u oplata, potplata, v. Skok s. v. platica), mo`da i napitak (jer se po zna~ewu vezuje za piti, mada je poreklom vero-vatno od napiti u smislu ’nazdraviti’); nausnica, naramenica, napolica (mogla bi biti i iz-vedenica od priloga napola), natuknica (po Skoku od glagola tu}i, verovatno pod uticajem nem. Schlagwort), naprìca ’prznica’ (od glagola przniti ukr{tenog s poznatijim prìti).

S drugim su sufiksima: na~elnik, nam(j)esnik, nalo`nik (obi~nije u `. rodu, nalo`ni-ca); nao~wak (deo kowske opreme); nao~are i nao~ari (paretimolo{ki izmeweno od o~ali << o}ali << ital. occhiali); nazimac ’sviw~e koje se okotilo zimi’ i nazime ’jednogodi{we sviw-~e’ (u ovom drugom sufiks je -e, kao u Tur-e, magar-e); nakovaw, itd.

2.4.8. Prefiks nad-: natkrovqe ’pokriva~ iznad ~ega, nadstre{nica’, nadglavqe ’gorwi deo stuba, kapitel’ ili ’daska kreveta ~elo glave’; nadimak (sa skra}enom osnovom imen-); na-dlanica, natkolenica/-qenica; nadstre{nica, natkrovnica (= natkrovqe); nadvo`wak (nije verovatno da je od retkog glagola nadvoziti). V. i primere u Radovi}-Te{i} 1985:216.

2.4.9. S prefiksom ne- gradi se mnogo mawe PST nego ~istih prefiksala (up. 2.1.10), i to uglavnom samo sa zna~ewem ~iste negacije. Naj~e{}i sufiks je -ica, kao u nesanica, nesv(j)estica, nev(j)erica, nerodica ’nerodna godina’ ili ’oskudica zbog slabog roda’, nedou-mica (sa osnovom glagola doumiti se). S nultim sufiksom su nemar, nehaj, nehat (od nehati << ne hajati, v. Skok s. v. hajati), neja~, a svakako i nepovrat i nedogled (po zna~ewu te{ko bi mogli biti od imenica povrat odnosno dogled). Druge poznatije re~i su nekretnina, nedono-

172

{~e, neboj{a, neèwa, nedo|ija (po RMS samo u spoju œu nedo|iju ‰oti}i, odvu}i i sl.ŠŒ), ne-zaboravak. Nev(j)erstvo ne bismo uvrstili ovamo, jer je po zna~ewu izvedenica od prideva nev(j)eran. Stevanovi} (19641:452) navodi me|u œimenicama sloènim s odri~nom re~com ne-Œ i nema{tina i neminovnost, ali to su nesumwivo izvedenice od nemati odnosno od nemi-novan. Danas nemotivisano je ned(j)eqa, prvobitno od ne d(j)elati.

2.4.10. S prefiksom niz- postoji jedino nizbrdica (a i ona bi se mogla smatrati izvedenicom od priloga nizbrdo). Navodni sinonimi nizgorica i nizdolica, zabeleèni u RMS, kao i nizv(j)etarac (sa oznakom œneob.Œ : ’onaj koji svoj stav prilago|ava onom koji je na vlasti’) suvi-{e su retki da bi izmenili zakqu~ak o neuobi~ajenosti prefiksa niz-.

2.4.11. Prefiks o-: — okrajak, ogranak, opu{ak, uz to nekoliko re|ih re~i kao obreàk ’breùqak’, ome|ak

’mala me|a, niska ìva ograda’, okorak ’kora, otpadak od drveta’ i sl. Ne spada ovamo ogrizak, jer je izvedenica iz glagola ogristi (sli~nog zna~ewa je i ogrizina).

— okriqe, neuobi~ajeno obre`je ’breùqkasto zemqi{te’ ili ’zemqa uz obalu’, tako|e nekoliko stru~nih termina, ~esto kao prevedenice grecizama na peri-: osr~je ’sr~ana kesa, peri-

cardium’, ocv(ij)e}e ’listi}i koji obuhvataju cvet, perianthium’, kroatizam oplo{je ’povr{ina geometrijskog tela’ itd.

S nultim sufiksom: olo{, oglav, okrug (ako nije stari deverbal od okruìti, v. Grickat 1981:120; po Skoku je prevedenica od nem. Bezirk ili fr. arrondissement); s ostalim sufiksima: opeka, oplata (s nejasnom motivacijom, v. Skok s. v. platica), opreka, mo`da opruga i ostruga (ovih dveju re~i nema kod Skoka); omladina (ne i olupina, jer dolazi od glagola olupati); ogr-lica (svakako od o grlu, pre nego od retkog glagola ogrliti, koji nema to zna~ewe); okosnica, oku}nica; ovratnik (tako|e ovratak i okovratnik) itd.

2.4.12. Prefiks ob-: samo nekoliko re~i kao obdanica, obdani{te, oblu~je ’predwi deo sedla u obliku luka’. Nekoliko drugih re~i izgubilo je motivaciju, npr. obru~ (od ruka, po Skoku), ili su prvobitne izvedenice od glagola, kao obojak (<< ob-vojak, od viti), obris (ru-sizam, od risovaØâ, up. hrvatsko risati), opticaj (od danas neuobi~ajenog glagola optica-ti).

2.4.13. Oko-, ne ra~unaju}i individualne kovanice, javqa se samo u okovratnik. Budu}i da je karakteristika prefiksa da obrazuje leksi~ke serije, ovu re~ bi bilo boqe svrstati u slo-ènice tipa krajputa{ (v. I, 2.9).

2.4.14. Prefiks pa- javqa se u nekoliko imenica sa sufiksom -(a)k: paroàk, pabirak ’plod koji zaostane posle ètve’ (odakle glagol pabir~iti), sa istim zna~ewem i pale-tak/paqetak (od osnove imenice letina/qetina), parojak ’roj koji se odvaja od prvog roja’, paperak (singulativ prema zbirnoj imenici paperje). Od ovih re~i danas je u redovnoj upo-trebi samo prva, tako da i ovde vaì zakqu~ak o zastarelosti prefiksa pa- koji smo dali po-vodom ~istih prefiksala (2.1.12).

173

2.4.15. Po- je, uz za-, jedan od najproduktivnijih imeni~kih prefiksa. Izraàva razne vr-ste prostorne bliskosti (ono {to je na onome, preko onoga, uz ono ili kraj onoga {to kazuje osnovna imenica), a u vremenskoj upotrebi zna~i ’posle’. Posebno zna~ewe adoptivnog srod-stva ima u poo~im i sl. (v. niè). Neretko je semanti~ki sasvim prazan, npr. u pomr~ina, po-glavqe, poslastica, posuda i dr.

Sa sufiksom -je: pokolewe/-qewe (od koleno/koqeno); pove~erje, znatno re|e pojutarje ’ju-tarwi deo dana’, pono}je ’pono}’ (sa oznakom œnekwi`.Œ u RMS); povr}e, poprsje, postoqe, po-glavqe, pouze}e (svakako od po + uzeti), pobr|e ’brdovit kraj uz planinu’, pomorje (= primor-je), por(ij)e~je ’kraj pored reke’ ili ’sliv reke’ itd., ~emu treba dodati i mnogobrojne izvede-nice od imena reka: Pomoravqe, Podriwe, Podunavqe, Povardarje i sl. Up. i podu{je ’crkve-na slu`ba za umrloga’ ili ’obredno go{}ewe za uspomenu na umrloga’.

Sa sufiksom -ica: pokoìca, porebrica, poledica, posledica/-sqedica, poslastica, po-ramenice (= naramenice), u mu{kom rodu poglavica, poturica. Ne idu ovamo porodica i po-vlastica, od glagola poroditi odnosno povlastiti. I poglavica je sigurno izvedeno od pri-deva poglavit u zna~ewu ’ugledan, istaknut, znatan’, ali je to zna~ewe danas zastarelo, a ìva je veza s imenicama glava, glavar, glave{ina i sl.

Sa sufiksom -nica: pokosnica ’opna oko kostiju’, potrbu{nica ’trbu{na maramica’ itd. Za podru`nica ’filijala’ nije sigurno da li mu je prefiks po- ili pod-; po Skoku (s. v. drugi, II) œnastao je prema ~e{. podru`ný i rus. podru`nyjŒ.

Sa sufiksom -ina: povr{ina (od vrh, po Skoku pod uticajem ruskog øoverhnosØâ ili ~e-{kog povrch), pomr~ina, pokrajina, Posavina, potrbu{ina ’meso ili slanina s trbuha’ itd. S dvostrukim sufiksom je zastarelo popudbina, dok je sinonim poputnina izveden iz prideva poputni. Ne spada ovamo ni postojbina, izvedeno iz glagola postojati (v. Skok s. v. -ba1).

Sa sufiksom -(a)k: postotak, poredak, poned(j)eqak; posinak je poreklom izvedenica od glagola posiniti, ali bi se moglo smatrati i za PST od sin, radi simetrije sa srodnim izra-zima po(k)}erka, pomajka, poo~im itd., gde su odgovaraju}i glagoli (pok}eriti i sl.) sasvim neuobi~ajeni.

Sa sufiksom -ar: poglavar, poku}ar, pomodar (~e{}e u `. obliku pomodarka) itd. Povr-tar bi po zna~ewu pre bilo izvedenica od povr}e, ali je u tom slu~aju te{ko objasniti gubi-tak jotovawa (za razliku od povrtwak, gde se moè objasniti disimilacijom palatala u *po-vr}wak).

Sa ostalim sufiksima: pomorac, pov(j)etarac, pokrilac (kod insekata, predwe krilo koje pokriva zadwe) itd.; posuda, potaja, poruga itd.; poo~im, pobratim, posestrima (sufiks je od nastavka nekada{weg pasivnog participa prezenta); poku}stvo, pomorstvo itd.; pobornik, po-smr~e, pozemqu{a (ku}a, jagoda), povodaw itd., uz mnoge druge re~i koje su samo prividno PST, a zapravo su izvedene od (danas retkih) glagola ili prideva na po-.

174

2.4.16. Prefiks pod- ima uobi~ajena predlo{ka zna~ewa. Naj~e{}i je sa sufiksom -je, u oznakama mesta: podzemqe, podnebqe (danas uglavnom u prenesenim zna~ewima ’kraj, zemqa’ ili ’klima’; u doslovnom zna~ewu i podnebesje), podgorje, podmorje, potkrovqe, potpalubqe, iskqu~ivo s metafori~nim zna~ewima podru~je (od ruka) i podno`je, itd. Oblasti u podno`-ju odre|enih planina ozna~avaju se imenima kao Podvelebitje, Podinarje (Babi} 1986:133), Podgrme~je, Podvele`je, Potkozarje itd. (Radovi}-Te{i} 1985:218).

Sa sufiksom -(a)k: podbradak, podnoàk (~etiri zna~ewa u RMS), podlistak (upotre-bqeno kao prevod za galicizam feqton), podrepak ’deo tela u ìvotiwa ispod repa’, podvo-qak (od voq(k)a, danas uglavnom izmeweno u podvaqak usled ukr{tawa sa vaqati ili va-qak). Podmladak i podvarak su od glagola, tako da ne spadaju u ovu grupu.

Sa ostalim sufiksima: podlaktica, potkolenica/-qenica, potpetica; podmornica, potkrovnica ’potkrovqe’ ili ’uxerica, stra}ara’, podo~nica, podstre{nica (v. Radovi}-Te-{i} 1985: 214–215); potplata (up. oplata, 2.4.10); podgrlac ’jamica pod grlom’, pre svega u izrazu du{a mu do{la u podgrlac; podo~wak, potkorwak (insekt koji ìvi ispod kore), pod-vo`wak (nije verovatno da je od retkog glagola podvoziti, niti od imenice podvoz koja ima drugo zna~ewe; up. nadvo`wak u 2.4.7); podrepa{ (danas ~e{}e nego podrepac) ’ulizica’ itd.

2.4.17. Pred- dolazi samo u nekoliko re~i, u prostornom zna~ewu (predgra|e, predsobqe, predvorje, pretku}e ’prostor pred ku}om’) ili u vremenskom, kao u predve~erje, predjesewe (= predjesen, ’doba pred po~etak jeseni’). Predrasuda je kalk ruskog predrassudok ili nema~kog Vorurteil.

2.4.18. Preko- se ne javqa ni u jednoj {iroko rasprostrawenoj imenici. RMS beleì pre-komorac ’onaj koji ìvi s druge strane mora’, prekovo|anin ’onaj koji ìvi preko vode’, Pre-komurje ’zemqa preko reke Mure’, prekoglavqe ’nakit koji ène nose preko glave’, prekorame-nice ’naramenice’, prekonosica ’kost u gorwem delu nosa’, prekonosnica ’brwica {to se na-takne volu preko usta’ i jo{ nekoliko sli~nih izraza.

2.4.19. Pri- se najradije kombinuje sa sufiksom -ak, pri ~emu pored osnovnog zna~ewa ne-posredne blizine (priku}ak ’prostorija dogra|ena uz ku}u’, pripe}ak ’prostor izme|u pe}i i zida’, priperak ’pobo~ni listi}, izdanak’) dobija i raznovrsna druga zna~ewa kao u prikrajak, pris(j)enak, prirepak (figurativno ’laskavac, ulizica’), prikumak ’kumov pomo}nik’. Nije ja-san semanti~ki razvoj u priglavak ’stopalo ~arape’ ili ’ vrsta ~arape koja pokriva stopalo oko gle`wa’. Privezak i priv(j)esak ne spadaju ovamo, jer su deverbali.

Sa sufiksom -je imamo primorje, prigorje ’predeo uz planinu’, pribre`je ’strana nekog brega’ ili ’zemqi{te uz obalu’, prizemqe itd.; mo`da i primirje, mada je verovatnije izve-denica od primiriti (se).

Sa ostalim sufiksima: prikolica, primorac (-rka), priru~nik (verovatno prema nem. Hand-

buch, a ovo prema lat. manuale) itd. Mnoge druge imenice sli~nog sastava, kao priplod, privid,

175

prip(j)ev, prigoda, privreda, prinova, priroda, pritok(a) itd., morale bi se tuma~iti kao de-verbali, mada su odgovaraju}i glagoli danas neuobi~ajeni ili zastareli.

2.4.20. Pro- dolazi mo`da jedino u prole}e/-qe}e (od leto), pro~eqe i pro~elnik, gde ima pribli`no zna~ewe ’prethodni’ odnosno ’predwi’ (analogno gr~kom i latinskom prefiksu istog oblika). Proplanak je danas nemotivisano: po Skoku, s. v. planina, osnova mu je plan- << praslovensko *poln-, sa zna~ewem ’{umom obrastao brdovit predio’. Prodo(l), po RMS ’doli-na, dubodolina, draga, proseka, uvala’, i provi|ewe (svakako kalk od lat. providentia), formalno gledano, bili bi ~isti prefiksali, ali se danas ose}aju kao proste re~i. Druge imenice s ovim prefiksom, kao proizvod, pros(j)ek, pronev(j)era, promaja (<< promaha, od mahati) itd., nastale su sufiksacijom od glagola; tako i promisao (œpostverbalŒ prema Skoku, s. v. misao).

2.4.21. Prefiks raz- ima svoja uobi~ajena zna~ewa deqewa, razlike, udaqenosti i sl., s mnogobrojnim nijansama (o kojima vidi me|u glagolima, 5.25). Sa sufiksom -je dolazi u razdo-bqe, raspu}e, raskr{}e, razvo|e, razme|e; tu bismo mogli dodati i rastojawe, koje deluje kao glagolska imenica od nepostoje}eg *rastojati, a zapravo je rusizam (rassØoànie).

Sa ostalim sufiksima malo je primera: raskrsnica, uz vrlo nejasno motivisane razbojnik, razboji{te i razmirica (od mir, prema Skoku, s. v. mio, II). Razglednica, razvalina, rasprava, razlika nisu PST nego izvedenice iz glagola.

2.4.22. Prefiks sa- trebalo bi s dijahronijske strane da bude samo alomorf od s-. U stvar-nosti je bliì prefiksu su-, jer kao i u ~istim prefiksalima (v. 2.1.22), oba izraàvaju zajed-ni{tvo, kao u saplemenik, sazvu~je, saglasje, savremenik (= suvremenik). Posledwe dve re~i mogle bi se smatrati i izvedenicama od prideva saglasan odnosno savremen (suvremen).

Za oblik bez vokala, s- odnosno z-, primera ima vrlo malo, kao i kod ~istih prefiksala (up. 2.1.22): takvi bi mogli biti zglavak ili zgrada. Ve}ina ovakvih tvorenica ima glagolske osnove, ali su se zna~ewem toliko udaqili od glagola — npr. smicalica, ste~aj, sno{aj, stvar (od tvoriti), svrha (od vr{iti), srez (od rezati), splav (od plaviti) — da ih ne moè-mo svrstati ni u prefiksale ni u deverbale, nego su to danas proste re~i.

2.4.23. Prefiks su- ima uglavnom jasno zna~ewe zajedni{tva, spoja, pratwe ili me{avine. Dolazi najvi{e sa sufiksom -nik: suplemenik (= saplemenik), suvremenik (= savremenik), suna-rodnik, suvrsnik (’onaj koji pripada istoj vrsti’, prema RMS), sulo`nik (s prevojnom osno-vom glagola leàti, up. lo`nica), suglasnik itd. Suparnik je danas prosta re~, jer se vi{e ne ose}a veza sa (zastarelim) glagolom preti se. Sa sufiksom -ica su susneìca/-sweìca ’ ki{a pome{ana sa snegom’, sukrvica ’gnoj pome{an s krvqu’, kao i sumaglica, gde je zna~ewe me{avine preraslo u zna~ewe pribli`nosti, ublaàvawa (’laka magla’). Sa sufiksom -je je su-mra~je, koje bi moglo biti i izvedenica od sumrak ili od sumra~an.

2.4.24. Prefiks u- ima svoje predlo{ko zna~ewe mo`da jedino u uku}anin i ukosnica. Bez odre|enog zna~ewa je u udolina (tako|e udolica, udoqa, udol itd.). Ostali prefiksali su uglavnom od glagolskih osnova: utakmica (od zastarelog takmiti se), uspomena (od osnove

176

glagola spomenuti, bilo direktno ili preko deverbala spomen: up. izraz u spomen na ‰koga, {toŠ), ugarak (od -gariti, imperfektivizacija od gor(j)eti), upliv (od plivati: po ~e{kom vplyv ‰v. Skok s. v. plitiŠ, {to je od nem. Einfluss, a ovo od lat. influentia) itd. Ve}ina ostalih re-~i na u- spadaju u deverbale: uhlebqe/uhqebqe (i po crkvenoslovenskom uhqebije, sve od danas retkog glagola uhlebiti/uhqebiti ’na}i slu`bu kome, omogu}iti zaradu’), udvorica (od udvo-riti se, perfektiv prema udvarati se), u{tipak (od u{ti(p)nuti), uskok (od usko~iti u zna-~ewu ’pobe}i, prebe}i ‰komeŠ’, pod 2 u RMS; vidi i Grickat 1981, 129), uhoda, ut(j)eha, uti-sak itd. Ubojica bi moglo biti deverbal u hrvatskoj varijanti (gde zna~i ’ubica’ i ima na-spram sebe imenicu ubojstvo), ali u srpskoj bismo ga smatrali ili za prostu re~, ili za PST od imenice boj.

2.4.25. Malo re~i nalazimo s prefiksom uz-, pre svega uzglavqe (tako|e uzglavak, uzglavi-ca, uzglavnik), uzglavnica (= uzglavqe, ili nadgrobni spomenik), uzre~ica, uzbrdica (ako je ne smatramo izvedenicom iz priloga uzbrdo). U re~i uzdarje prostorno zna~ewe zameweno je re-cipro~nim (kao u glagolu uzvratiti). RMS beleì jo{ nekoliko retkih re~i kao usplo|e (bo-tani~ki termin, ’semeni omota~, perikarp’), ustarabar ’~ovek bez dostojanstva, beskarakte-ran ~ovek’, usperak, ustriàk i sl. Uzrast ne spada ovamo, jer je deverbal od danas retkog glagola uzrasti.

2.5. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: strani prefiksi Sa stranim prefiksima ovakvih tvorenica ima vrlo malo. Osnovni uzrok je u nedostatku

motivacije: u~eni termini kao polihromija, deratizacija ili transliteracija bili bi PST u okviru stranih jezika, odnosno za onoga ko zna da gr. chroma zna~i boja, fr. rat — pacov, lat. littera — slovo, ali u okvirima srpskog jezika oni su nemotivisani. To zna~i da dolaze u obzir samo tvorenice ~ija osnova postoji i u srpskom kao samostalna re~. Takve su recimo a-ritm-ija, a-vitamin-oza, hiper-vitamin-oza, poli-centr-izam, de-form-acija, de-tron-izacija. Ta-kva je i dez-insek-cija (prema insekt), ali ne dez-infekcija, koja je ~isti prefiksal. Pri tom moramo u PST ubrojati i re~i kao anti-alkohol-i~ar ili pan-slav-izam: one nisu ~isti pre-fiksali, prva jer ozna~ava onoga ko je protiv alkohola (a ne protiv alkoholi~ara), druga jer slavizam kod nas (uprkos pogre{noj definiciji kod Vujaklije) ne zna~i ’slovenstvo’ nego ima samo jezi~ko zna~ewe.

3. PRIDEVI S PREFIKSIMA 3.1. îsta prefiksalna tvorba: doma}i prefiksi. — Za prideve je karakteristi~no da

im je prefiksalno-sufiksalna tvorba razvijenija nego ~ista prefiksalna. Pri tom izme|u jednog i drugog tipa, pored strukturne, postoji i upadqiva razlika u zna~ewu. îsti prefik-sali gotovo uvek imaju karakter subjektivne ocene, gradacije ili kvantiteta, u tom smislu {to poja~avaju, ograni~avaju, slabe ili negiraju osobinu izraènu osnovnim pridevom. (Up. termin œpragmati~ka kvantifikacijaŒ, ili jo{ ta~nije œpragmati~ka kvantifikacija grada-cionog tipaŒ, u Risti} S. 1999:57–58.) S obzirom na tu osobinu, oni su œendocentri~niŒ, pre-

177

ma podeli koju smo izneli u 2.5. Prefiksalno-sufiksalni pridevi, naprotiv, motivisani su sintagmama, naj~e{}e predlo{ko-imeni~kim (npr. nadmorski << nad morem) i gotovo nikad nemaju karakter subjektivne ocene.

Za prefiksalno-sufiksalnu tvorbu koriste se uglavnom sufiksi -ni (u odre|enom vidu, znatno re|e u neodre|enom vidu -(a)n) i -ski, dok je mnogo mawe prideva s nultim i drugim su-fiksima. Budu}i da su -ni i -ski dva najrasprostrawenija pridevska sufiksa, gotovo svi takvi pridevi postoje i u obliku bez prefiksa (npr. nadmorski i morski, vanbra~ni i bra~ni itd.). Jasno je da postojawe takvih parova ne sme uticati na tvorbenu analizu, nego se ona oslawa na zna~ewe (ne van + bra~ni, nego van braka + -ni). U protivnom bi se moralo zakqu~iti da pri-devskih PST prakti~no i nema.

3.1.1. Vele-, sa zna~ewem koje je mo`da najbliè nekada{wem prilogu vele ’vrlo’ (vidi 2.1.24), dolazi samo u nekoliko stilski obeleènih prideva pohvalnog zna~ewa: veleva-àn142, veleuman, velemo}an, velesjajan, veleu~en, vele~astan (danas samo u odre|enom vidu, vele~asni, kao sve{teni~ka titula) itd. S glagolskim pridevom gra|eni su vele{tovan i si-nonimi (velepo{tovan, velec‰ijŠewen, veleuvaèn). Pridev velelijep (samo u ijekavskom ob-liku u RMS) danas je u Srbiji zamewen sa velelepan/-qepan, prema ruskom velikoleønáè (vidi Skok s. v. velik).

3.1.2. Sa do-, jedini siguran primer ~istog prefiksalnog prideva jeste domali (u izrazu domali prst). I donedavni bi se moglo analizirati kao do + nedavni, ali nas analogija sa do-skora{wi i doju~era{wi upu}uje da ga svrstamo me|u PST (v. 3.3.3).

3.1.3. Sa me|u- jedini primer je me|uzavisan ’uzajamno zavisan’ (re~ novijeg porekla, mo-`da pod uticajem engleskog interdependent). Svi ostali pridevi s ovim prefiksom spadaju u PST (me|ugradski i sl., v. 3.3.8).

3.1.4. Prefiks na- ozna~ava œslabije, nepotpuno izraènu osobinu ozna~enu osnovnim pridevomŒ (RMS, odrednica na- pod brojem 4), u nagluv/nagluh, nakriv, natruo, nagwio, naki-seo, nagorak, naqut, uz to u jo{ desetak prideva koji su u RMS zabeleèni samo s po jednim citatom, ili i bez citata: vidi primere u Stijovi} 1983:114 i Kazimirovi} 1988:150. Treba zapaziti da je osnovni pridev gotovo uvek negativnog zna~ewa (up. Grickat 1994:24, Hlebec 1998:324); ~ak i pridevi za boju grade se samo s onim bojama koje izazivaju neprijatne asocija-cije, npr. naùt ’pomalo ùt, ù}kast’, nasiv ’pomalo siv, posiveo, sivkast’ i tako isto na-crn, namodar, nasur, nabl(ij)ed (izuzetak je nacrven). Stevanovi} napomiwe da su ovi pridevi œsvakako postali od sloènih glagolaŒ (19641:446): to je mogu}e, ali pod uslovom da se uzme u obzir i dejstvo analogije, jer je nakriv moglo postati od nakriviti, nakiseo od nakiseliti i sl., ali nema potvrde recimo za *nagluv(j)eti, a naqutiti te{ko da je ikad moglo da zna~i ’zaqutiti’.

3.1.5. S prefiksom nad- normalno se ne grade pridevi bez sufiksa. Istina, Stijovi} 1983:109 na{la je u RMS odrednice nadstru~an, naduman i nathrabar, svaku s po jednim ci-

178

tatom, a re~nik SANU beleì i nadv(j)eran ’veoma, odve} veran’. Ipak, sve su to retke indi-vidualne kovanice: nathrabar i nadv(j)eran poti~u iz jedne iste re~enice V. Kaleba, koju ci-tiraju oba re~nika. [to se ti~e izraza naduman, pitawe je da li je ta~na definicija data u RMS (u RSANU ga nema), ’koji se isti~e umom, mudro{}u’. Prema upotrebi u citatu iz filo-zofskog teksta Brane Petronijevi}a, œ…sve religijske dogme, pa i … one koje deizam smatra kao nadumne i umneŒ, pre bi se reklo da je to PST sa zna~ewem ’koji je iznad uma’.

3.1.6. Gramatike (osim Stevanovi}eve) ne pomiwu naj- me|u pridevskim prefiksima. Ne ~ini to ni Babi} 1986, mada navodi naj- me|u imeni~kim prefiksima (tip naj-brada, str. 330), me|u glagolskim (najvoqeti i najèqeti, 483) i prilo{kim (najposlije, najve}ma itd., 501). Ta~no je da je naj- formant sasvim posebne vrste, budu}i da ne stvara nove re~i kao drugi pre-fiksi, nego obavqa ~isto gramati~ku funkciju gra|ewa superlativa. Ipak, u srpskoj morfo-logiji ne postoji pojam œfleksionog predmetkaŒ (analognog fleksionom nastavku), a s druge strane superlativno zna~ewe elementa naj- veoma je blisko œpoja~ajnomŒ zna~ewu prefiksa kao {to su pre-, vele-, arhi- ili ultra-. Bi}e stoga najboqe da i wega svrstamo me|u prefikse (drugog re{ewa takore}i i nema za glagol najvoleti i za priloge tipa najposle). Taj prefiks je gotovo neograni~eno produktivan (jer se upotrebqava za sve opisne prideve), ali je podlo-àn posebnom gramati~kom ograni~ewu — da se spaja samo s oblikom komparativa. Ova po-sledwa osobina uobi~ajena je (mada ne i obavezna) i kod prefiksa o- i po- (v. niè). Naj-, ina-~e, moè do}i i u spojevima najprvi, najgorwi, najdowi, najposledwi, najzadwi, ~ije je ukupno zna~ewe superlativno, ali ~iji drugi deo nije komparativ. Po{to je to izuzetak od op{teg gramati~kog pravila, takve oblike morao bi registrovati re~nik, i svakako je nedostatak {to ih u RMS nema.

3.1.7. Za prefiks ne-, sli~no kao i kod imenica (v. 2.1.10) ali na drugi na~in, potrebno je odrediti razli~ite nijanse zna~ewa. Ve} je Stevanovi} (19641:449–450) uo~io da pored ~iste negacije, kao u nezreo, nepoznat, nepotpun, nezdrav, ovaj prefiks jo{ ~e{}e iskazuje suprot-nost osobini iskazanoj osnovnim pridevom, ili ta~nije œwenu negativnu nijansuŒ, kao u ne-sre}an (= zlosre}an), nepo{ten (= nemoralan, pokvaren), ne~ov(j)e~an (= surov) i sl. Stijovi} 1983:124–126, pozivaju}i se i na jedan rad Irene Grickat o negaciji, usavr{ila je tu podelu dodaju}i barem jo{ jednu kategoriju: prideve œu kojima se predmetkom ne- … ublaàva zna~e-we suprotnog prideva, tj. kazuje sredwa mera izme|u osnovnog i wemu suprotnog pridevaŒ. Ta-kvi su nevelik ’koji nije velik, omawi’, nedalek ’obli`wi, blizak’, nevisok ’oniì’, nemali i sli~ni. Kao i obi~no, zbog neodre|enosti zna~ewa i zbog polisemije, kategorije se ne mogu uvek o{tro razgrani~iti. Tako za pridev nel(ij)ep Stevanovi} tvrdi da œne ozna~ava samo da neko nije lep, ve} zna~i upravo — r u ` a nŒ; ali mogu}e je svakako i ono prvo zna~ewe, usled ~ega Stijovi}eva defini{e isti pridev ’koji nije lep, ~ija odlika nije lepota’, s primerima kao œto pomalo grubo, nelepo lice, pametnih o~ijuŒ.

179

[to se ti~e ~iste negacije, I. Grickat upozorava na œterminolo{ke antonimeŒ tipa rav-nokraki — neravnokraki, instrumentalan — neinstrumentalan i sl. Ovakve primere re~ni-ci obi~no ne beleè, ali je o~ito da prefiks ne- tu moè imati gotovo neograni~enu produk-tivnost. Dovoqno je podsetiti da, kao kod imenica tipa nealbanac koje smo pomenuli u 2.1.10, i ve}ina etni~kih prideva moè biti negirana, pa imamo nealbanski, nesrpski, nehrvatski, neslovenski, neruski, nearapski itd., a uz to neevropski, neafri~ki, neameri~ki i tako daqe. Vidi i druge primere negiranih prideva na -ski koje navodi Ota{evi} 1996:167.

Naravno, negiraju se redovno i trpni pridevi (nepisan, nevezan, nevi|en itd. itd.). Ota{e-vi} 1996:165, po{to je konstatovao da RSANU i RMS beleè oblike neopran, neoplakan, neo-kresan, neobrijan, neiskazan, nezasejan i druge sli~ne, ali ne i iste prideve bez prefiksa (opran, oplakan itd.), zakqu~uje: œOvo pokazuje da prisustvo prefiksa ne- slabi glagolska obele`ja i olak{ava popridevqavawe trpnih prideva.Œ

Sasvim specifi~an slu~aj je pridev novijeg postawa nevladin, nastao verovatno prevo|e-wem engleskog non-governmental (pre svega u izrazu nevladine organizacije). U nedostatku pri-deva na -ni ili -ski od imenice vlada, upotrebqen je prisvojni pridev, mada pridevi na -in i -ov/-ev ina~e nisu podlo`ni prefiksaciji. Isto je u~iweno i u oblicima antivladin i pro-vladin (v. 3.4.9). Za ova tri prideva vrlo je te{ko presuditi da li su ~isti prefiksali ili PST. Forma bi ukazivala na prvu interpretaciju a smisao na drugu, ali bismo morali zami-sliti transformacije u kojima se ne samo mewa struktura iskaza (koji nije vladin ¢ *koji je ne vladin) nego se i doma}i predlozi zamewuju stranim (koji je protiv vlade ¢ antivladin, koji je za vladu ¢ provladin).

3.1.8. Prefiks o- (za~udo izostavqen u RMS, gde je o- dato samo kao glagolski prefiks) iz-raàva ublaèn stepen osobine i moè se parafrazirati prilogom ’prili~no’. Kombinuje se bilo s pozitivom ili s komparativom, pri ~emu, kao {to zakqu~uje Kazimirovi} 1988:155–157, izme|u ta dva oblika nema razlike u zna~ewu. Naj~e{}i primeri su ovelik/ove}i, oma-len143/omawi, ovisok/ovi{i, onizak/oniì; re|i su okratak/okra}i, odug(a~ak)/oduì, ote-àk/oteì, or(ij)edak/or(j)e|i i drugi. Prili~no je neuobi~ajen i pridev olak/olak{i (go-tovo uvek u figurativnom zna~ewu ’povr{an, lakomislen’), za razliku od priloga olako, koji je veoma ~est. Jednakost izme|u pozitiva i komparativa ipak nije potpuna, jer ostariji je znatno obi~nije nego ostar, a uz omla|i i nema oblika omlad, ili ga bar RMS ne beleì. S druge strane, ovamo bez sumwe spadaju i osredwi i obli`wi, koji nemaju komparativa niti bi ga po smislu mogli imati. U wima prefiks nema funkciju gradacije, nego samo specifikuje jedno od zna~ewa osnovnog prideva (sredwi ’prose~an’; bli`wi ’koji je blizu’, pod 1a u RMS). U pridevima otuàn, okrugao, a pogotovu u ogavan (v. Grickat 1994:23) prefiks se vi-{e ne ose}a. Za detaqnu semanti~ku analizu prefiksa o- (naporedo s prefiksom po-) vidi Ri-sti} S. 1996, naro~ito na str. 63.

180

3.1.9. U RMS, Kazimirovi} (1989:152) na{la je obl(ij)en ’prili~no, podosta len’ (preuze-to iz re~nika JAZU, s oznakom œpokr.Œ, bez citata) i obravan ’unekoliko ravan’ s jednim cita-tom iz lista œOtaxbinaŒ 1875. godine. Te dve retke re~i te{ko da su dovoqne da bi imalo smisla govoriti o pridevskom prefiksu ob- u savremenom srpskom jeziku.

3.1.10. Prefiks pa- (up. 2.1.12, 2.4.13), prema Babi}u 1986:421, kao pridevski se javqa samo u pa~ist, a ovo samo u izrazu pa~ista nedeqa/sedmica ’druga nedeqa uskr{weg posta, koja do-lazi iza ~iste nedeqe’.

3.1.11. Po- ima isto poja~avaju}e-ublaàvaju}e zna~ewe kao i o- (v. gore); Grickat 1994:19 smatra da je najprecizniji termin atenuirano zna~ewe. I ono se javqa kako s pozitivom tako i s komparativom prideva, {to nije ~udo ako znamo da u ju`nim srpskim dijalektima, u make-donskom i u bugarskom isti prefiks sluì za gra|ewe komparativa (podobar ’boqi’ i sl.). Zna~ewe pozitivnih i komparativnih oblika u ovom slu~aju je sli~no, ali ne i jednako. Kazi-mirovi} 1989:153 kontrastira povelik ~ovek ’~ovek koji je prili~no, dosta velik; velik ~ovek uop{te’ i pove}i ~ovek ’~ovek koji je prili~no ve}i u odnosu na ostale qude’. Stijovi} 1996:108 izri~ito zakqu~uje: œ…ove}i i pove}i nisu komparativi od ovelik i povelik… nego su posebne lekseme oslowene neposredno na ve}i … i predstavqaju rezultate tvorbe re~i, a ne gramati~ke fleksije.Œ Ona to potkrepquje i razli~itim definicijama za odrednice odalek i odaqi u re~niku SANU, definicijama ~iji je autor Mitar Pe{ikan.

Broj prideva u dana{woj upotrebi ne{to je ve}i nego za o-, pre svega povelik/pove}i, povi-sok/povi{i, podug(a~ak)/poduì, podebeo/podebqi, poteàk/poteì, po{irok/po{iri, po-dobar/poboqi itd. Tome treba dodati one prideve koji se uglavnom upotrebqavaju samo s kom-parativom, kao pobliì, poja~i, pomla|i, postariji, polak{i, odnosno samo u pozitivu, kao pogolem, poprili~an, pozama{an. Polagan danas zna~i prakti~no isto {to i lagan, s tim {to moè imati i zna~ewe ’postepen’, s jednim citatom u RMS.

Specifi~na osobina prefiksa po- jeste da se moè dodavati i superlativu, i to u princi-pu od svakog prideva (v. Stijovi} 1983:113, Stijovi} 1996:108): ponajve}i, ponajlak{i, ponaj-duì i tako daqe. Zna~ewe ublaàvawa tu se realizuje kao relativizacija, tako da bi se reci-mo ponajboqi moglo parafrazirati kao ’jo{ najboqi od svih’ ili ’mo`da ipak najboqi’. (Up. i Grickat 1994:22.) U primerima iz starijih tekstova koje beleì RMS, œOpazi}e{ ponajvi-{u jelu, ponajvi{u i ponajgranatijuŒ, œSvi svatovi u crkvu ulaze, ponajzadwi djever i djevojkaŒ, œJa od ~ete bejah ponajprviŒ, prefiks ne mewa zna~ewe superlativa. Zato se tu, kako kaè Stijovi}eva, pre moè govoriti œo izvesnoj ekspresivnosti, o upotrebi prefiksa kao stilskog sredstvaŒ — ukoliko nije u pitawu naprosto metri~ko sredstvo da se popuni broj slogova u desetercu.

3.1.12. Pod- verovatno dolazi samo u potpun (koje se danas ose}a kao prosta re~) i u pod-jednak. Prvobitno zna~ewe ovog drugog prideva moralo je biti ’pribli`no jednak’ (tako Ba-bi} 1986:421); RMS daje pod a definiciju ’koji je sli~an (po veli~ini, zna~ewu, svojstvima)’,

181

a pod b ’koji je jednak, isti za vreme celog svog trajawa, ujedna~en’, s jednim citatom: œGas da-je vrlo jaku i podjednaku svetlostŒ. Puristi i nastavnici, zbog uobi~ajene preosetqivosti na œpleonasti~neŒ oblike, svojevremeno su zahtevali da se podjednak ne upotrebqava kao sino-nim za jednak. Uprkos tome, danas podjednak, pre nego ’pribli`no jednak’, zna~i ’me|usobno jednak’, u sklopovima kao podjednake zasluge, podjednak udeo, u podjednakoj meri i sli~no. Isto vaì i za prilog podjednako.

3.1.13. Produktivan sa imenicama, prefiks pra- nije takav i ovde: spaja se samo s pridevi-ma koji i sami zna~e starinu, poja~avaju}i wihovo zna~ewe. To su prastari, pradavni, pradre-van i praiskonski. Wima bi se mogli dodati i prahri{}anski, praslovenski, praroditeqski, praistorijski (v. 2.2.5, fusnotu 138) i sli~ni, mada je za wih pogodnije tuma~ewe izvo|ewem iz imenica (prahri{}anin ili prahri{}anstvo, Prasloven itd.).

3.1.14. Pre-1 je verovatno najproduktivniji od svih pridevskih prefiksa: Stijovi}eva je u RMS izbrojala 174 razna prideva s wim (1983:103). Wegovo zna~ewe Stevanovi} je opisao kao œsuperlativnoŒ (19641:447), ali to je suvi{e upro{}en i nedovoqno precizan termin. Stijovi}eva, naprotiv, razlikuje pet zna~ewa: œprekomeran stepen ne~ega kao negativna odlikaŒ, œpoja~avawe negativnog zna~ewa osnovnog pridevaŒ, œprekomernost u pozitivnim osobinamaŒ, œapsolutna superlativnost, vrlo visok stepen ne~egaŒ i œkurtoazna superlativnostŒ. Takav opis je mo`da preterano usitwen, jer pozitivno odnosno negativno zna~ewe zavisi od samog prideva, a nije uslovqeno prefiksom. Bitno je samo razlikovati dva osnovna zna~ewa, koja bismo nazvali ekscesivnim (kad pre- ozna~ava preteranost, prekomer-nost) i elativnim144 (poja~ajnim). Ni u jednom ni u drugom zna~ewu, pridevi sa pre- nemaju komparaciju.

Bilo da ozna~avaju pozitivnu ili negativnu osobinu, ekscesivi se mogu parafrazirati prilogom suvi{e (prevelik = suvi{e velik) ili konstrukcijom komparativ + nego {to (bi) treba(lo) (prevelik = ve}i nego {to bi trebalo). Primera, naravno, ima bezbroj: prekratak, preran, prepun, pre~est, previsok, preo{tar, predebeo, preop{iran itd. itd. Elativi su obi~no pozitivnog zna~ewa (prel‰ijŠep, predivan, prekrasan, premudar, presre}an, prezadovo-qan itd.), re|e negativnog (preglup, pretuàn). Posebna podvrsta elativa jeste ono {to Sti-jovi}eva (str. 107) naziva kurtoaznom superlativno{}u, kad se pridevi upotrebqavaju œkao stalni epiteti uz re~i koje ozna~avaju boànstva ili predmete religioznog kulta, odnosno kao atributi u titulisawu svetovnih i crkvenih dostojanstvenikaŒ : presvet, presv(ij)etli, pre~asni, preuzvi{eni i sl.

U na~elu, s pridevima afektivnog zna~ewa pre- }e imati elativnu, a sa ostalima eksce-sivnu vrednost. Poneki pridevi, ipak, mogu imati oba zna~ewa zavisno od konteksta: prete-àk za no{ewe (ekscesiv), moje prete{ke muke (elativ); preskupo za moj xep (ekscesiv), pune kutije preskupog nakita (elativ) i sl.

182

3.1.15. Pred- se javqa samo u pretposledwi/-sqedwi i u sinonimu predzadwi. Ostali pri-devi, kao predratni, pred{kolski i sl. spadaju u PST: v. 3.3.16.

3.1.16. Posledwa tri prefiksa po azbu~nom redu, pri-, pro-1 i su-, veoma su sli~ni me|u sobom. Sva tri zna~e nepotpunost, ograni~enost, ublaàvawe osobine iskazane osnovnim pri-devom, i sva tri su slabo produktivna. Sa pri-, kao {to konstatuje Stijovi} (1983:115), œobi~ni su samo priglup i priprostŒ. Grickat 1994:24 dodaje i priblesav, prilen, pritup, uz komentar: œkao {to se vidi — sa negativnim osnovnim zna~ewimaŒ. RMS beleì i prigluv/-gluh, prilud, pristar, pritvrd i jo{ 4–5 sli~nih prideva, ali je svaki samo s po jednim cita-tom, uglavnom iz starijih pisaca.

3.1.17. Na pro-1, po Stijovi}evoj (1983:115), œobi~ni su samo prosed i prohladanŒ, ~emu svakako treba dodati i pro}elav. Ostali primeri u RMS obuhvataju probl(ij)ed, pror(ij)edak, prokiseo, prostudan, svaki s po jednim citatom, uz to prosuv/-suh i prozekast (’koji je pone{to zekast, ze~je boje’, iz re~nika Risti}a-Kangrge), bez citata.

3.1.18. Za su-, svakako najpoznatiji primer je sulud. Treba uzeti u obzir i supijan ’napola, malo pijan’ (tri citata u RMS, uz to i prilog supijano) i sumrtav (pored osnovnog zna~ewa ’zamro, obamro, polumrtav’ RMS navodi jo{ tri figurativna zna~ewa, sa ukupno sedam cita-ta). Tome bismo dodali i sumra~an, koji po obliku izgleda kao izvedenica od sumrak, ali bu-du}i da su- nema ovo zna~ewe kod imenica (up. 2.1.22), opravdanija je analiza su-mra~an. Istom tipu pripadalo je i sumahnit ’skoro mahnit, polulud’, ali je u wemu do{lo do ispadawa -h-145 i zamene sufiksa, pa je danas u upotrebi samo neprovidni oblik sumanut. Vidi i Grickat 1994:24.

3.2. îsta prefiksalna tvorba: strani prefiksi. — Strane prefikse posmatramo odvo-jeno od doma}ih, iz razloga sli~nih onima koje smo ve} izneli za imenice (v. 2.2). U pitawu su isti prefiksi gr~kog i latinskog porekla, samo u mawem broju, jer se neki od wih (npr. mi-kro-, para-, vice-, re- itd.) upotrebqavaju za imenice ali ne i za prideve. I ovoga puta pregle-da}emo najpre prefikse gr~kog a zatim one latinskog porekla.

3.2.1. Prefiks a- (privativni) u pridevima je ~e{}i nego u imenicama: amoralan, asoci-jalan, anacionalan, atonalan, aritmi~an, asepti~an, asimetri~an, asinhron(i~an) itd. Ova-kvi pridevi mogli bi se tuma~iti i kao PST, ukoliko uzmemo u obzir da amoralan ne zna~i ’nemoralan’ nego ’li{en morala’, da asepti~an zna~i ’za{ti}en od sepse’ i sli~no. To pogo-tovu vaì za slu~ajeve gde sufiks nije isti u osnovnom obliku i u obliku s prefiksom, kao u politi~ki naspram apoliti~an. U pridevu anorganski, prefiks dobija oblik gr~kog predvo-kalskog alomorfa an-.

3.2.2. Anti- je i s pridevima vrlo produktivan prefiks. Pored prefiksala sa stranim pridevima, kakve beleì RMS (antiklerikalan, antisepti~an/-~ki, antilogi~an/-~ki, anti-tuberkulozni, antifa{isti~ki, antikomunisti~ki itd.), javqa se i s doma}im, npr. antiu-metni~ki, antikwièvni, antidràvni (ove primere daje Stevanovi} 19641:444), antina-

183

rodni, antiratni, antisrpski, antivladin (Klajn 1992) i tako daqe. Dok Babi} (1986:396) kaè za wega samo da œima zna~ewe doma}ega prefiksa protu-Œ (sli~no i RMS pod anti-), Stevanovi} razlikuje dva zna~ewa. Po wemu, ovi pridevi œozna~avaju i osobinu suprotnu onoj {to se kazuje prostim pridevomŒ (kao u ve} citiranom antiumetni~ki i sl.), ali œmnogo ~e-{}e kazuju osobinu bilo koga {to je nastrojen protivni~ki prema onome {to se ozna~ava re~ju u osnoviŒ, kao u antikomunisti~ki, antidemokratski, antireligiozan i sl.

U jednoj stroòj analizi ova dva zna~ewa zaista bi trebalo razdvojiti, i ne samo to, nego bi se jedan deo prideva morao svrstati u PST. Primera radi, antituberkulozni dispanzer nije suprotnost nekom nepostoje}em œtuberkuloznom dispanzeruŒ, nego je dispanzer koji delu-je protiv tuberkuloze: pridev je, dakle, motivisan sintagmom predlog + imenica, samo {to je doma}i predlog zamewen gr~kim. Za ve}inu prideva, ipak, takvu distinkciju bilo bi vrlo te-{ko sprovesti. Antifa{isti~ka politika, recimo, podjednako dobro se moè definisati kao suprotnost fa{isti~koj politici ili kao politika protiv fa{izma; antiumetni~ki, zavisno od konteksta, moè zna~iti ’koji ima osobine suprotne pravoj umetnosti’ ili ’koji deluje protiv umetnosti’. Stoga je ipak najboqe sve prideve na anti- smatrati ~istim pre-fiksalima.

3.2.3. Arhi- RMS uop{te ne pomiwe kao pridevski prefiks, mada navodi jedan takav pri-mer — arhipoznato. Stevanovi} (nav. d. 445) kaè da œs prefiksom arhi- (gr~kog porekla) pridevi … ozna~avaju osobinu prostog prideva u najve}em stepenu, u izuzetnoj meriŒ. On is-ti~e da su to obi~no pridevi œkoji ozna~avaju negativnu osobinuŒ i da ~uvaju akcent oba sa-stavna dela, {to ilustruje primerima arhiglup, arhizao, arhinevaqao, arhinepo{ten ‰sicŠ, ar-hizastareo.

3.2.4. Za pseudore~nici ne daju pridevske primere, osim pseudoklasi~an u RMS, ali je nesumwivo da se ovaj prefiks slobodno kombinuje, kao i kod imenica (v. 2.2.4), daju}i bezbroj spojeva tipa pseudou~en, pseudoduhovit, pseudomoralan i sli~no.

3.2.5. Od latinskih prefiksa, ab- se javqa samo u jednoj re~i — abnormalan146. Ovakvi slu~ajevi zadaju metodolo{ke te{ko}e, jer od afiksa o~ekujemo da se jave bar u dve re~i, spaja-ju}i se s razli~itim osnovama. Ipak, s obzirom na nedvosmislen odnos negacije u normalan — abnormalan, analogan onome u pridevima s prefiksom a- (tipa asocijalan), ab- tako|e moramo uvrstiti me|u prefikse.

3.2.6. Bi-, ’dvojni, dvostruk’, javqa se u malom broju primera: biseksualan, bikonveksan ’dvostrano ispup~en’ i bikonkavan ’dvostrano udubqen’, uz to u pridevima ~iji je drugi deo u srpskom nemotivisan, kao bilateralan, bilabijalan, bivalentan i sl.

3.2.7. Ekstra- ima prilo{ko zna~ewe ’posebno, naro~ito’, analogno pridevskom zna~ewu u imenicama (2.2.5). Po Stevanovi}u, 19641: 445, prefiks ima zaseban akcent (navode se pri-meri ekstraskroman, ekstrapakostan), usled ~ega se ose}a vi{e kao œprilog upotrebqen u zna~ewu priloga izvanrednoŒ. I RMS defini{e ekstra kao prilog, ali daje samo jedan pri-

184

mer s glagolskim pridevom, œbalkon je… ekstra dozidanŒ. Vujaklija beleì ekstraliberalan ’veoma dare`qiv, veoma izda{an’ i germanizam ekstrafajn ’naro~ito fin’. [to se ti~e Vu-jaklijinog primera ekstraordinaran ’izuzetan, … vanredan’, a pogotovu ekstraesencijalan ’nebitan, nesu{tinski’, smemo posumwati da su takve re~i ikada zaista bile upotrebqene u srpskom jeziku. Vidi i 3.4.3.

3.2.8. Za kvazi-, RMS daje tri pridevska primera — kvazinov, kvazimaterijalan, kvazi-principijelan; Babi} 1986:420 dodaje kvazislobodan, kvazistabilan, kvazisuvremen; lako bi bilo smisliti i druge primere, kako s doma}im tako i sa stranim osnovama. Zna~ewe je u RMS definisano sa ’kao da, toboè, tobo`wi’ a kod Vujaklije ’tobo`wi, vajni, polu-, nadri-’. O akcentu re~nici ne daju podatke, ali je verovatno dvojan kao i kod arhi- i ekstra-.

3.2.9. Kontra- kao pridevski prefiks postoji samo u malom broju neologizama, pre svega u kontraproduktivan (prevod od engl. counterproductive) i kontraobav(j)e{tajni ({to bi mogla biti i PST, vidi 3.4.5). Kontrarevolucionaran ne spada ovamo, jer je izvedeno od kontrare-volucija. Kontradiktoran je nemotivisano u drugom delu.

3.2.10. Sub-, sa zna~ewem umawivawa ili ograni~ewa, neki put se kombinuje s pridevom, kao u medicinskom terminu subakutan (o bolesti koja nije sasvim akutna, koja se postepeno razvija), pa i subminijaturan ’mawi od minijaturnog’ (tehni~ki termin poreklom iz engle-skog, up. Babi} 1986: 444). Ipak, ve}ina prideva s ovim prefiksom ima imeni~ku osnovu sa sufiksom, tako da bar formalno predstavqaju PST (vidi 3.4.10).

3.2.11. Super- je jo{ jedan od prefiksa za koje RMS ne uzima u obzir pridevsku upotrebu (ako ne ra~unamo neprovidno supersoni~an). Obiqe primera, naprotiv, daje Babi} (1986:446): superbogat, superlak, supertajni, superluksuzan i jo{ tuce drugih. U re~niku Klajn 1992 dato je s citatima superènstven, supernadaren i supermoderan.

3.2.12. Za razliku od afektivnog i elativnog super-, supra- ima specifi~no zna~ewe ’iz-nad, nad-’ i mnogo je mawe rasprostraweno. Javqa se u nekoliko retkih, u~enih prideva koje beleì RMS: supravodqiv (termin iz fizike), supradentalan (= nadzubni, termin iz fone-tike), supranormalan, supraracionalan ’koji se umom ili iskustvom ne moè objasniti’ i sa istim zna~ewem supraracionalisti~ki.

3.2.13. Ultra-, pored op{teg elativnog zna~ewa kao u ultrabrz (RMS) ili ultramoderan, ulazi u sastav nekoliko tehni~kih termina kao ultraqubi~ast = ultravioletan (o svetlo-snim zracima), ultrakratki (o talasima), a u politici ultradesni i ultral(ij)evi: RMS ne-ma ova dva prideva, ali ima ultradesni~arski, ultrakonzervativan, ultranacionalisti~ki i ultrakolonijalisti~ki.

185

3.3. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: doma}i prefiksi

3.3.1. Bez- je najproduktivniji prefiks u tvorenicama ove vrste, pa s wim i danas redovno nastaju nove re~i. Ujedno je i prefiks s najvi{e alomorfa, jer pored osnovnog ima jo{ ~etiri oblika: bes- kao u beskrajan, be{- kao u be{~astan, be- kao u be{uman, bestidan, beì~an, beza- kao u bezazlen.

Naj~e{}i sufiks je -(a)n (gotovo uvek u neodre|enom vidu: na -ni RMS daje samo bezrezer-vni, beì~ni i besku}ni, a ni tu nije iskqu~eno da bi se u predikatu moglo javiti -(a)n, reci-mo ŒWegov pristanak nije bio bezrezervanŒ). Od mno{tva primera nabroja}emo samo najpozna-tije. Konkretan nedostatak materije ozna~ene imenicom izraàvaju bezvodan, bezvazdu{an, bezalkoholan, bezmle~an/-mqe~an, bezmesan, beskvasan itd., kao i neologizam bezolovan (o ben-zinu). U tehnici i tehnologiji upotrebqavaju se kao termini beì~ni, be{avan, bezdrvan (o hartiji), bezdiman (obi~no o barutu), u finansijama beskamatan (o zajmu ili kreditu). Qud-ske osobine iskazuju pridevi kao bezdu{an, bezos(j)e}ajan, bezboàn, bezuman, bezvoqan, be{-~astan, bestidan, besraman, bezazoran, s figurativnim zna~ewem bezobrazan i bezo~an: po-sredi su, dakle, uvek negativne osobine, ako se izuzme bezgre{an. Za ~ulne utiske i ose}awe vezani su bezbojan, bezukusan, bezmirisan, bezbolan, bezbriàn, bezb(j)edan, bezglasan, beziz-razan (re|e bezizraàjan); uglavnom u prenesenom smislu upotrebqavaju se beìvotan i be-smrtan. Najvi{e je ipak prideva apstraktnog sadràja, od apstraktnih imenica: bezli~an, bezbrojan, bezm(j)eran, beskrajan, bespravan, bezvezan, bezuslovan, beskoristan, bezrazloàn, besprim(j)eran, besprekoran, bespomo}an, bezusp(j)e{an, bezizgledan, bezizlazan, besadràjan i mnogi drugi.

U novije vreme sve je vi{e spojeva i sa stranim osnovama (beskarakteran, bezidejan, bes-klasan, beskompromisan, bezrezervni), ponekad s pro{irenim sufiksom po stranom uzoru, kao u beskrupul-oz-an ili besprincip-ij-el-an. Besprizoran je o~igledan rusizam, nemotivisan u na{em jeziku, dok se u ruskom motivi{e sintagmom bez prizora ’bez nadzora’147.

3.3.1.1. Tri mo`da naj~e{}a prideva iz ove grupe, besplatan, bezopasan i bezvr(ij)edan, zadaju te{ko}e u sinhronijskoj analizi. Besplatan ne zna~i ’koji je bez plate’ nego ’koji se ne pla}a’, {to zna~i da bi trebalo ovaj pridev, jedini od svih, da motivi{emo glagolskom osno-vom umesto imeni~ke. U bezvr(ij)edan osnova bi mogla biti glagolska ili pridevska. U bezo-pasan (verovatno prema ruskom bezoøasnáè)148 uop{te ne moèmo izdvojiti nikakvu osnovu odre|enog zna~ewa, pa pridev formalno izgleda kao da je ~isti prefiksal, bez + opasan. Ali bez- nema funkciju da negira prideve, i to je verovatno razlog {to su svojevremeno poneki pu-risti osu|ivali oblik bezopasan, traè}i da se zameni sa neopasan. Jedino re{ewe za sva tri prideva bi}e da zakqu~imo da i oni imaju imeni~ku osnovu, ali takvu koja je realizovana je-dino u vidu glagolske imenice (pla}awe << plat- + -ja-we) odnosno u vidu deadjektivala na -ost (opas-n-ost, vr(ij)ed-n-ost). Morfolo{ki, takav postupak je prili~no zaobilazan (izvo-

186

dimo pridev iz imenice koja je i sama izvedena iz prideva odnosno iz glagola iste osnove), ali nam omogu}ava da damo ta~an semanti~ki opis: besplatan = koji se dobija bez pla}awa, bezopasan = koji je bez opasnosti, bezvr(ij)edan = koji je bez vrednosti.

3.3.1.2. Sa sufiksom -en su besposlen, besmislen, bezazlen, neuobi~ajeno besnen (= besan) i beski~men (odakle ~e{}a imenica beski~mewak).

Sa sufiksom -ski nalazimo nekoliko prideva novijeg postawa, uglavnom ograni~enih na odre|ene kolokacije: besteìnski (naj~e{}e u izrazu besteìnsko stawe), bescarinski (bescarinska zona), bezatomski (bezatomska zona), bezgotovinski (bezgotovinsko pla}awe), besplanski itd. Up. i gramati~ki termin besubjekatski (tako|e -ktni).

S nultim sufiksom: bezglav (obi~no u figurativnom zna~ewu), bezub, bezbrad, bezrep, bez-imen, besan (naj~e{}e u spoju besana no}), bezdan (od osnove imenice dno s umetnutim nepo-stojanim a) i jo{ nekoliko re|ih re~i.

3.3.2. Van- retko ima doslovno prostorno zna~ewe (kao u vanmateri~ni ili vanevropski), a ~e{}e figurativno.

Sa sufiksom -(a)n/-ni jesu vanredan, vanbra~ni, u stru~nim terminologijama vanmateri~-ni (o trudno}i), vanste~ajni, vanustavni (jedan primer u RMS) itd. Vannastavni (obi~no u izrazu vannastavne aktivnosti), vanparni~ni (v. postupak) i vanprivredni novijeg su pore-kla, tako da ih nema ni u RMS ni u Prav. 1960. Jedan pridev sa zameni~kom osnovom, vanseban ’koji je izvan sebe, koji nije priseban’ beleì RMS (sa dva citata, iz Krleè i Novaka Simi-}a; tako|e prilog vansebno i izvedenica vansebnost).

Sa sufiksom -ski: vanzemaqski, vanevropski, vanplanski, vanpartijski, vanstrana~ki, vansudski, van{kolski, vanzakonski, vanvremenski, u ranijoj politi~koj terminologiji van-blokovski (s dvostrukim sufiksom), u turizmu vansezonski i vanpansionski itd. Verovatno kao kalkovi nastali su vanserijski (up. fr. hors série, ital. fuoriserie) i vanbrodski (o motoru: engl. outboard, fr. hors bord).

S nultim sufiksom je vanvremen (= vanvremenski: jedan primer u RMS). 3.3.3. Prefiks do- nije mnogo uobi~ajen u prostornom zna~ewu, u pridevima kao dou{ni

(dou{ne `lezde: jedan citat u RMS), dopetni (bez citata u RMS), doglavni (jedan citat iz Vuka, gde œdoglavni momakŒ zna~i ’doglavnik’). Nije ~est ni u vremenskom zna~ewu kada je si-nonim za pred-, kao u doratni, dorenesansni, za {ta se primeri nalaze uglavnom samo kod hr-vatskih pisaca; dorevolucionarni, a pogotovu dorevolucioni (oba u RMS) o~igledni su rusi-zmi.

Uobi~ajeni su, naprotiv, pridevi doìvotni (mada se ne moè motivisati direktno sa do ìvota, nego sa do kraja ìvota), doju~era{wi (<< do ju~e), doskora{wi i dogodi{wi (koji mogu biti i izvedenice od priloga doskora odnosno dogodine); po analogiji sa doskora-{wi, moèmo im prikqu~iti i pridev donedavni. Najzad, iz sintagme do slova nastao je pri-

187

dev doslovan (up. i prilog doslovce). Dovoqan se danas uglavnom ose}a kao prosta re~, po{to prilo{ki izraz do voqe vi{e nije u svakodnevnoj upotrebi.

3.3.4. Prideve s prefiksom za- moèmo podeliti na tri grupe. a) Od za + instr. (= iza) poti~u zakulisni (uvek u figurativnom zna~ewu), danas retko za-

ku}ni ’koji je iza ku}e’, rusizam zagrani~ni, noviji rusizam zauman ’koji je van pameti, ne-pojmqiv’ (v. Klajn 1992), u vremenskom zna~ewu zagrobni, uz to neki sasvim retki pridevi kao zav(j)etaran, zaobla~an i sl. Tu spada i poneki geografski termin kao zakarpatski ’koji je iza Karpata’ (mo`da ne zadunavski i zabrdski, koje Stijovi} 1983:120 izvodi iz imenica zabr|e odnosno Zadunavqe).

b) Od za + akuzativ postali su zadu{an (’koji se ~ini za du{u, koji se odnosi na podu{je’, tako|e ’du{evan’, danas prete`no u izrazu zadu{na baba) i, sa zameni~kom osnovom, zaseban (re|e zasebit).

v) Od za + genitiv, s vremenskim zna~ewem ’u toku’, postali su danas retko zaìvotni (’koji traje koliko i ne~iji ìvot’, dva citata u RMS) i zastarelo zavremen ’privremen’.

Retki pridevi zasada{wi, zauzgredan, zazbiqan izvedeni su od priloga (zasada, zauzgred, zazbiqa) a za~udan od glagola za~uditi, tako da nisu PST. Zadovoqan je danas prosta re~.

3.3.5. S prefiksom izvan- uobi~ajen je samo pridev izvanredan; up. i izvanlogi~an ’koji prelazi granice logike, nelogi~an’, s jednim citatom iz Mato{a u RMS. Pridevi kao izvan-bra~ni, izvanevropski, izvanzemaqski i sl., koje navodi Babi} 1986:395, upotrebqavaju se sa-mo u Hrvatskoj, dok u Srbiji imaju van-.

3.3.6. Sa iznad- RMS ne beleì nikakve tvorenice; Babi} 1986:410 daje iznatprosje~an, uz napomenu œobi~. natprosje~anŒ. Isti pridev zabeleèn je i u Klajn 1992, s jednim primerom.

3.3.7. Sa ispod- Babi} (nav. m.) daje ispotprosje~an, a RMS ispodzemaqski, sa oznakom œneob.Œ (jedan citat iz \ure Jak{i}a), i podjednako neobi~no ispodvodan.

3.3.8. Obiqe primera nalazimo s prefiksom me|u-. Poneki imaju bukvalno prostorno zna-~ewe, kao me|uzubni, me|uzv(j)ezdani, me|uplanetarni (sa spojem stranog i doma}eg sufiksa), me|u}elijski. Jo{ ih je mnogo vi{e koji iskazuju uzajamnu vezu ili, kako RMS defini{e pod b, œda se ono {to je ozna~eno … drugim delom ‰sloèniceŠ odnosi na vi{e takvih jedinkiŒ. Takvi su me|udràvni, me|unarodni, me|um(j)esni, me|ugradski, me|urepubli~ki, me|upartij-ski, me|ustrana~ki, me|uzonski, me|usavezni~ki itd., a sa zameni~kom osnovom me|usoban. O stalnoj produktivnosti ovog prefiksa svedo~e primeri kao me|uqudski (obi~no s imenicom odnosi), me|ugranski, me|uresorski, danas omiqeni u medijima iako ih u RMS jo{ nije bilo. Vremensko zna~ewe imaju me|uratni i me|ukongresni.

3.3.9. S prefiksom na- verovatno su jedini primeri nasilan, naredan i nao~it. Mnogi drugi pridevi s ovim prefiksom izvedeni su od imenica (na~elan, nauman itd.), glagola (na-vodni, nasledan/-sqedan itd.) ili priloga (napredan, naporedan itd.), ili su danas nemotivi-sani (nasu{ni, naro~it itd.).

188

3.3.10. Za prefiks nad- moèmo razlikovati dva zna~ewa: a) prostorno u nadvodni, nadzemni (retko u zna~ewu ’nadzemaqski’), nadgrobni, nadbubre-

`ni (o `lezdi), nadmorski (u izrazu nadmorska visina), uz nekoliko re|ih izraza koje beleì RMS, kao nadglavni ’koji je iznad glave’, nadlakatni, natcv(j)etni itd.;

b) apstraktno, figurativno u naddràvni, naddru{tveni, nadnacionalan, natpartijski i sl. U okviru ovog zna~ewa izdvaja se grupa prideva gde prefiks izraàva superiornost, vi-{u vrednost, kao u nat~ov(j)e~anski, nadqudski, natpros(j)e~an, natpolovi~an, nadzvu~an (o brzini, verovatno prevod anglolatinizma supersoni~an), a me|u wima opet oni sa zna~ewem ne~eg nematerijalnog ili okultnog, kao natprirodan, nadstvaran, nat~ulan, nadzemaqski. Nadstru~an ne spada ovamo, jer ne zna~i ’koji je iznad struke’, nego ’izuzetno stru~an’, tako da je ~isti prefiksal (v. 3.1.5).

3.3.11. Zna~ajnu grupu prefiksalno-sufiksalnih tvorenica obrazuje prefiks ne- s glagol-skom osnovom i sufiksom -iv (-jiv, -qiv) ili re|e -(a)n. Kako isti~e Stijovi} 1983:126 povo-dom primera neprevodiv, neizvodqiv, nemeriv, œto nisu sekundarne re~i u odnosu na odgovara-ju}e prideve bez prefiksa — prevodiv, izvodqiv, meriv i sl. (za kojima je, ina~e, mawa potreba, jer ne zna~e neku re|u osobinu; nemeriv je, svakako, informativnija re~ od re~i meriv, jer je gotovo sve merivo)Œ. Dodajmo tome da pridev bez prefiksa ~esto i ne postoji, na primer prema neuni{tiv, neodloàn ne nalazimo *uni{tiv niti *odloàn, a tamo gde postoje gotovo uvek su re|i od negiranog oblika, u RMS po pravilu bez citata, npr. pob(j)ediv, prevodqiv.149 Po-nekad, opet, postoji razlika u zna~ewu: neizdr`qiv nije negacija od izdr`qiv, nezasitan od zasitan, niti nezaboravan od zaboravan. Ne odbacuju}i mogu}nost da sa istim prefiksom i istim sufiksima ima i parova dobijenih ~istom prefiksacijom (npr. predvidiv — nepredvi-div, podmitqiv — nepodmitqiv, prim(j)etan — neprim(j)etan), navedimo najva`nije prime-re onih koji su nesumwivo PST:

— neoboriv, neoc(j)ewiv, neproc(j)ewiv, neodoqiv, neopisiv, neopoziv150, nepovrediv, neiz-reciv, neoporeciv, neprevodiv, nepromo~iv, neproma{iv, neraskidiv, nerazoriv, nezamisliv, neuni{tiv, nezadrìv itd.;

— nezaja`qiv, neulovqiv, neumoqiv, neuhvatqiv, neponovqiv, nesalomqiv, nedodirqiv, nepokolebqiv, nezaustavqiv itd.;

— nerazdvojan, nepresu{an, neizm(j)eran, nenadma{an, nezaboravan, neizb(j)eàn, neodlo-àn, neumitan itd.

Kako isti~e Stijovi}eva (nav. m.), pored osnovnog zna~ewa neostvarqivosti radwe ozna~e-ne glagolom, mnogi od ovih prideva dobijaju i superlativno zna~ewe, npr. neizm(j)eran, neiz-reciv, neopisiv.

3.3.12. Sa niz- imamo samo nizvodan (up. uzvodan), nizbrdan (retko nizbrdit: oba bi mogla biti izvedenice od priloga nizbrdo), a s glagolskom osnovom nizlazan i sinonim nishodan.

189

3.3.13. PST na po- imaju vrlo raznolika i te{ko odrediva zna~ewa. S vremenskim zna~e-wem ’posle’ gra|eni su poratni, posmrtni i jo{ dva-tri retka izraza kao pokosovski (jedan citat u RMS) ili poboì}ni (bez citata u RMS). Popodnevni bi pre trebalo smatrati izve-denicom od imenice popodne.

Prostorno zna~ewe imaju pomorski, pograni~an, poboàn i nekoliko re|ih prideva: po-ku}ni (’koji se upotrebqava u ku}i, ku}ni, doma}i’), poputni (’koji se odnosi na putovawe, ko-ji je u vezi s putovawem, putni’), povodni (’koji ìvi na vodi, u vodi ili oko vode’), pokrajni ili pokrajwi (tri zna~ewa u RMS: ’susedni’, ’uzgredan’ i ’koji je s kraja, sa strane’). Prime-ti}e se da samo u prvom od svih ovih prideva postoji jasna veza s prostornom upotrebom pred-loga po (plovidba po moru). U ostalima prefiks i nema odre|eno zna~ewe, pa je tako mogu}e da se u re~niku ku}ni na|e kao mogu}ni sinonim za poku}ni, a putni za poputni. Geografske pri-deve tipa pomoravski, posavski smatra}emo izvedenicama od Pomoravqe itd.

Pridevi pomodan, povoqan i po}udan mogu se motivisati sintagmama po + imenica, kao i poseban sintagmom po sebi, a postotni (prakti~no samo u sloènicama s brojem tipa petopo-stotni, stopostotni) izrazom po sto >> posto. Ostaje znatan broj prideva kao poboàn, pogrdan, poùdan, po`rtvovan, poglavit, postepen, povremen (posledwa dva s nultim su-fiksom), u kojima je osnova jasna, ali po- nema nikakvo odre|eno zna~ewe. Pojedini i pojedi-na~an po smislu se vezuju za sintagmu po jedan, pre nego za jedini odnosno jedinac, na {ta bi upu}ivao oblik. Mnoge druge prideve moèmo svrstati u sufiksalne izvedenice: potresan, potreban, ponizan, postojan, poèqan od odgovaraju}ih glagola, po~asni od po~ast, popre-~an od priloga popr(ij)eko, ponovan i posredan bilo od glagola ili od priloga, i tako daqe.

3.3.14. Pod- gotovo uvek ima prostorno zna~ewe, kao u podmorski, podzemni, podvodan, potko`ni, u nekoliko re|ih anatomskih termina kao podjezi~ni, podo~ni, podbradni, podrep-ni, u potkrovni (dva citata u RMS), podno`ni (u RMS s jednim citatom u zna~ewu ’koji je pod nogama’; u drugom zna~ewu je izvedenica od imenice podno`je). Metafori~ko je zna~ewe u podsv(j)esni ({to bi mogla biti i izvedenica od imenice podsv‰ijŠest) i podnebesni (u RMS s jednim citatom, definisano ’koji je vrlo visok, koji kao da se pewe u nebesa’, ali je mogu}no da zna~i i ’svetski, ovozemaqski’, analogno izrazu pod kapom nebeskom). Sa vremenskim zna-~ewem je retki pridev podjesewi ’koji se doga|a u vreme neposredno pre jeseni’, o~igledno za-snovan na sintagmi pod jesen: vidi u istom re~niku citat s. v. pod, I, 4.

3.3.15. Pod odrednicom posl(ij)e- RMS daje primere posleizborni, posleoktobarski, po-slepono}ni, posle{kolski; posebne odrednice imaju posl(ij)epodnevni ({to bi mogla biti i izvedenica od priloga ili imenice, up. popodnevni u 3.3.12) i posl(ij)eratni. Ovim primeri-ma treba svakako dodati i posl(ij)ediplomski, nastalo kao delimi~an prevod ~e{}eg postdi-plomski.

3.3.16. Antonim od posl(ij)e- obi~no je pred- (v. slede}i odeqak); pr(ij)e- se javqa, koliko smo mogli da utvrdimo, samo u pr(ij)evremen i u prepotopski (re|e prepotopni).151

190

Pr(ij)epodnevni izdvajamo iz istih razloga kao i popodnevni, posl(ij)epodnevni. Preistorij-ski nije PST nego izvedenica od preistorija (v. 2.2.5) i ne sadrì pr(ij)e- nego pre-2 << lat. prae-.

3.3.17. Pred- gradi veliki broj tvorenica. Ako se izuzme retko pretku}ni (jedan citat u RMS), sve one imaju vremensko zna~ewe: predratni, predizborni, pretkongresni, pretpra-zni~ni, predispitni, predbra~ni, pretporo|ajni, predsmrtni, predjutarwi, predve~erwi, predjesewi, predzimski, pretprole}ni/-qetni152, predètveni, predsvadben153, pretput-ni ’koji se odnosi na ono {to je pre puta, pre putovawa’, pretki{ni (dva citata u RMS), pretpotopni i pretpotopski (= prepotopski, v. prethodni odeqak), pretpubertetski i druge. Spaja se i sa imenicama koje ne zna~e vreme, kao u pred{kolski, prethri{}anski, pretklasi~an, predrevolucionaran (s kombinacijom stranog i doma}eg sufiksa), preddràv-ni ’koji je bio pre dràve’, predsokrat(ov)ski ’koji se odnosi na filozofe i filozofiju pre Sokrata’. Ponekad osnova nosi zna~ewe cele jedne poduè sintagme, kao u predvojni~ki ’koji se odnosi na vreme pre poziva na vr{ewe vojne du`nosti’ ili pretkosovski ’koji se odnosi na vreme pre kosovske bitke’ (obi~no u kwièvnom terminu pretkosovski ciklus ‰narodnih pesamaŠ).

3.3.18. Prefiks preko- nije dobio posebnu odrednicu u RMS, ne pomiwe se u gramatikama niti u radovima Stijovi}eve i Kazimirovi}eve. Ipak, s wime je obrazovano nekoliko dobro poznatih prideva, uglavnom u dva zna~ewa:

a) u zna~ewu poloàja na drugoj strani ili kretawa na drugu stranu (definicija 1a pred-loga preko u RMS): prekomorski, prekookeanski, prekovodni ’koji je s one strane vode, mora’ (jedan citat u RMS), figurativno prekogrobni ’zagrobni, posmrtni’. Pridev prekomurski, analogno onome {to smo u~inili s primerima zadunavski, pomoravski i sl., smatra}emo izve-denicom od Prekomurje.

b) u zna~ewu prekora~ewa mere, norme ili granice (definicija 1v predloga preko u RMS): prekobrojan, prekom(j)eran, prekovremen, uz retko prekoro~an ’koji sluì preko odre|enog ro-ka’ (jedan citat u RMS, gde se govori o œprekoro~nom vojnikuŒ) i jo{ neobi~nije prekoduàn ’koji se odnosi na ono {to je preko odre|ene du`nosti’ (bez citata u RMS).

Izvan ovih dveju grupa ostaje prekoredan ’koji je preko reda, koji je izvan nekog utvr|enog poretka, roka’, s primerom œprekoredna sednicaŒ u RMS. Ne spada u prefiksale prekor(j)ek ’o{tar na re~ima’, {to je o~igledno od prideva pr(ij)ek (up. kratkor‰jŠek, brzor‰jŠek), niti prekosutra{wi, sufiksalna izvedenica od prekosutra.

3.3.19. Pri- kao pridevski prefiks, prema RMS, zna~i œkoji je sme{ten pokraj ili okolo ~ega, koji grani~i s ~imŒ. To zna~ewe je o~igledno u prigradski, primorski ({to bi mogla biti i izvedenica od primorje), priobalni (tako|e priobalski, i sa istim zna~ewem pribre-`ni, od ruskog øribre`náè, gde osnova o~igledno ima zna~ewe ruskog bereg ’obala’ a ne na-{ega br(ij)eg), prizeman (sa skra}enom osnovom imenice zemq-a), priru~an, a sa zameni~kom

191

osnovom u priseban (= koji je pri sebi); metafori~ka blizina iskazuje se u sinonimima pri-stran (œod pri straniŒ, kaè Skok s. v. strana) i pristrastan (svakako od rus. ørisØrasØnáè). Te{ko je objasniti zna~ewe prefiksa u privremen, s obzirom na nepostoja-we izraza *pri vremenu ili bilo ~ega sli~nog. U pritvoran, s varijantama pretvoran, prije-tvoran (up. 5.22.2), verovatno je do{lo do zamene prefiksa iz glagola pretvarati se. Prigo-dan i pridvoran tako|e su po svoj prilici izvedeni iz danas retkih glagola prigoditi se od-nosno pridvoriti se. Nesumwivi su deverbali pribliàn, prisilan, prinudan, pripravan, prividan, privla~an, pristojan, pristupan, pristupa~an, primamqiv i drugi sli~ni pride-vi.

3.3.20. O prefiksu promo`da bi se moglo govoriti u dva-tri prideva kao prozra~an (gde nema glagola prozra~iti u zna~ewu ’provideti se’), prohodan (glagol prohoditi je zastareo), ili u nejasno motivisanom proizvoqan (iz ruskog). Ipak, najve}i deo ovakvih prideva, kao providan, proziran, prolazan, propratni, propisan, prometan i sl., nesumwivo su nastali su-fiksacijom od glagola ili od deverbalnih imenica.

3.3.21. Protiv- kao prefiks javilo se u novije vreme, ali je veoma produktivno, naro~ito u pravnoj i politi~koj terminologiji, delimi~no i usled prevo|ewa stranih izraza na anti- ili kontra-. Najva`niji primeri: protivpoàrni, protivratni, protivpravni, protiv-propisan, protivustavan, protivnarodan, protivprirodan, protivzakonit, protivtenkov-ski, protivpodmorni~ki, protivatomski itd. U vojnom re~niku, termini protivavionski i protivraketni (u RMS svaki je dat uz po tri imenice, ali bez potvrde iz korpusa) u novije vreme objediweni su op{tijim terminom protivvazdu{ni (jo{ nezabeleènim u RMS), koji je nastao kao skra}ewe ili duè sintagme (protiv vazdu{nog napada) ili preglomaznog *pro-tivvazduhoplovni. Protivr(j)e~an ne spada ovamo, jer je izvedeno iz glagola protivr(ij)e~i-ti.

3.3.22. O prefiksu s- nije lako prikupiti potrebne podatke: trebalo bi pregledati celo slovo s (drugo po duìni u re~niku) i jedan deo slova z. Ipak je verovatno da se ne bi na{lo ni{ta zna~ajno osim zdu{an (pomiwe ga Babi} 1986:410; Skok, s. v. -(a)n1, 2, kaè œzdu{an od s du{omŒ) i serije prideva za bremenite ènke, od kojih su uobi~ajeni jo{ samo skotna i steona. Re~nici beleè jo{ i sprasna, skozna, smacna (o ma~ki), sjawna ili sjagwa (o ovci), ~ak i sjajna o koko{ki koja u sebi nosi jaja, a za ènu zd(j)etna i zbabna kao sinonime za ’trudna, bremenita’. Pridevi kao srodan, shodan, zgodan, sparan, mada im je osnova prepozna-tqiva, ose}aju se uglavnom kao proste re~i.

3.3.23. Sa- i su- pona{aju se uglavnom kao alomorfi od s-, {to po postanku i jesu. Opet za bremenite ènke, imamo suprasna (bez sumwe obi~nije nego sprasna), su`drebna (o kobili) i retko sumacna (= smacna). Savremen i suvremen su sinonimi, s tim {to se drugi oblik ~esto ose}a kao hrvatski; oba mogu zna~iti kako ’iz iste epohe, istovremen’ (up. imenicu savreme-nik) tako i ’moderan’ (up. glagol osavremeniti), mada ima i govornika standardnog jezika koji

192

prave zna~ewsku razliku (savremeni = u ovom vremenu, suvremeni = u onom vremenu, u vremenu koje je proteklo). U PST moèmo ubrojati i sazvu~an ’koji zvu~i jednako s drugim zvukom’ (su-de}i po zna~ewu, ne bi se reklo da je izvedenica od imenice sazvuk, koja je naj~e{}e sinonim za akord), pa i sam(j)erqiv154. Saos(j)e}ajan nije prefiksalna tvorba, nego je izvedeno iz sa-os(j)e}aj odnosno iz saos(j)e}ati.

3.3.24. Na uz- jedini sigurni primeri su uzvodan i retko uzbreàn, pored uzbrdan i uzbr-dit koji bi mogli biti i izvedenice od priloga uzbrdo. Drugi pridevi na uz(a)- izvedeni su sufiksima od glagola (uzlazan, uzvratan, uspravan, ustrajan itd.) ili od priloga (uzgredan, usputan, uzduàn, uzastopan itd.).

3.3.25. Unutar- kao prefiks posvedo~eno je zasad jedino u unutarpartijski (dva citata u RMS) i u sinonimu unutarstrana~ki (jedan citat u Klajn 1992). Odskora, u normativnim ras-pravama o jeziku moè se sresti i unutarsrpski (npr. œunutarsrpske jezi~ke razlikeŒ).

3.4. Prefiksalno-sufiksalna tvorba: strani prefiksi 3.4.1. Za prideve sa anti- koji bi se mogli tuma~iti i kao PST vidi 3.2. 3.4.2. Za eks-, Babi} 1986: 394 daje kao jedini primer ekskatedarski (o~igledno prema la-

tinizmu ex cathedra). Sigurniji primer je eksteritorijalan, a tako|e i ekscentri~an u svom osnovnom (matemati~kom i tehni~kom) zna~ewu ’koji nema isto sredi{te sa drugim krugom; koji ima svoju ta~ku oslonca itd. van sredi{ta’ (Vujaklija). Primeti}e se da ni u jednom od ovih primera eks- ne zna~i ’biv{i’ kao kod imenica, nego ima prvobitna zna~ewa latinskog predloga, ’iz, sa’ odnosno ’izvan’.

3.4.3. Za ekstra- nema sigurnih pridevskih potvrda, ako ne ra~unamo retke latinizme eks-trajudicijalan ’vansudski’ i ekstrauterinski ’vanmateri~ni’ (kod Vujaklije), s prvobitnim zna~ewem latinskog extra, ’izvan’. Up. 3.2.7.

3.4.4. Inter- nije dobilo posebnu odrednicu u RMS, a od prideva re~nik daje samo in-ternacionalan i interplanetarni. Danas bismo im svakako dodali bar jo{ interdiscipli-naran, interkontinentalan, interparlamentarni, interkonfesionalan, kao i fonetski termin intervokalni: to pokazuje da je ovo izrazito produktivan prefiks, mada za ve}inu prideva postoji i sinonim sa me|u- (me|uplanetarni, me|udisciplinaran/-nski i sli~no). Vu-jaklija beleì i interokeanski ’koji leì izme|u okeana, koji vezuje okeane’, intertropski ’koji se nalazi izme|u povratnika’, intersubjektivan ’koji vaì za ve}i broj subjekata’, kao i desetak medicinskih latinizama tipa intermuskularan, intervertebralan, intercelularan i sl.

3.4.5. Kontra- je zasad na|eno samo u nekoliko prideva kao {to su kontraavionski (RMS, bez citata: ~e{}e je protivavionski), kontradiverzioni (jedan citat u Klajn 1992, s. v. kon-tra-). Naj~e{}i od wih je kontraobav(j)e{tajni, obi~no u izrazu kontraobav(j)e{tajna slu-`ba, up. engl. counterintelligence: ta slu`ba je i sama jedna vrsta obave{tajne slu`be, tako da

193

pridev moèmo smatrati i ~istim prefiksalom, ali u zna~ewu ’koji deluje protiv obave{ta-jaca, strane obave{tajne slu`be’ bi}e PST. Ne spadaju ovamo kontrarevolucionaran i kon-traofanzivan, po{to su izvedeni iz kontrarevolucija odnosno kontraofanziva. Up. 3.2.9.

3.4.6. Prefiks multi- je u ekspanziji posledwih decenija, prete`no pod uticajem engle-skog. RMS beleì multidimenzionalan, multilateralan i multipolaran, ~emu bi trebalo dodati bar jo{ multidisciplinaran (Klajn 1992), multinacionalan (obi~no u spoju s imeni-com kompanija), multivitaminski (ako ga ne smatramo izvedenim iz imenice multivita-min), multimilionski i posledwih godina veoma popularno multimedijalan ili multime-dijski.155 Treba zapaziti da su sufiksi uglavnom preuzeti iz stranog uzora, s latinskim -al- ili -ar-, i da je (za razliku od onoga {to smo videli kod inter-/me|u-) prefiks retko u konku-renciji s doma}im sinonimima, vi{e- ili mnogo-. Izuzetak je vi{edimenzionalan = multidi-menzionalan; s druge strane, budu}i da se multinacionalan specijalizovalo u ekonomskom zna~ewu, za politi~ko zna~ewe upotrebqava se bilo multietni~ki bilo vi{enacionalan. Vu-jaklija, kao i obi~no, registruje vi{e u~enih, slabo rasprostrawenih termina tipa multi-forman, multinuklearan i sl.

3.4.7. Poli-, sa istim zna~ewem kao i multi-, veoma je slabo zastupqeno u pridevima. Pored muzi~kih termina politonalan (sa zna~ewem ’koji istovremeno obuhvata vi{e tona-liteta’, dakle sa skra}ewem osnove) i poliritmi~an, tu bi mo`da do{lo u obzir jo{ samo policentri~an (nezabeleèno u re~nicima, mada Vujaklija ima imenicu policentrizam ’po-stojawe vi{e centara mo}i i odlu~ivawa’). Neuobi~ajeni su pridevi polimetalan (’koji sa-drì nekoliko metala’, prema Vujakliji) i polivitaminski ’koji sadrì vi{e vitami-na’.156 Drugi pridevi, kao polifon(i~an), polihron, polihroman, policefalan/-kefalan i sl., nisu motivisani u na{em jeziku. To donekle vaì i za polivalentan, budu}i da se pri-dev valentan sam za sebe prakti~no ne upotrebqava (ali ulazi u sastav hemijskih sloènih termina jednovalentan, dvovalentan itd.). Polisinteti~an bi po sastavu bilo ~isti pre-fiksal (poli- + sinteti~an), ali je u pitawu usko stru~ni lingvisti~ki termin, a drugih primera za spoj poli- + pridev nema, pa je pitawe vredi li radi wega otvarati posebnu kate-goriju.

3.4.8. Na post- RMS nije imao drugih prideva osim postdiplomski. U novije vreme poja-vilo se dosta drugih re~i s tim prefiksom, pa se u re~niku Klajn 1992 beleì i postizborni, postrevolucionarni, posttotalitarni, postvojni~ki, postindustrijski, postburòaski, a kod Babi}a 1986:395 postkoncilski, postturski, poststaqinski i drugo. Mada Babi} tvr-di œ~esto se post- u takvim pridjevima moè zamijeniti doma}im po-, poslije-Œ, za takvo pre-vo|ewe jedini primer je posl(ij)ediplomski (i danas re|e nego postdiplomski). Postkomuni-sti~ki, postmodernisti~ki i postmoderan po smislu tako|e mogu biti PST (koji dolazi po-sle komunizma, itd.) ili mogu biti izvedeni od imenica postkomunizam, postmodernizam od-nosno postmoderna.157

194

3.4.9. Prefiks pro-2 (latinski) u pridevima ozna~ava zalagawe za ne{to, podràvawe ili za{titu onoga {to je ozna~eno osnovnom imenicom, gotovo uvek u politi~kom smislu. Slabo je posvedo~en u re~nicima (Vujaklija, recimo, ne beleì nijedan pridev s wime), ali je izra-zito produktivan. Tako se u vezi sa zbivawima u spoqnoj politici stalno javqaju nove tvore-nice tipa prosrpski, proalbanski, proarapski, proira~ki i sl. Pored etni~kih naziva kombi-nuje se i s nazivima politi~kih pokreta, kao u profa{isti~ki, prokomunisti~ki, prousta-{ki, pro~etni~ki itd. êsto je u odnosu antonimije s pridevima na anti-.

Sa sufiksom -ni na{li smo samo pridev proratni (jedan citat u RMS). U novijem izrazu provladin upotrebqen je oblik prisvojnog prideva, budu}i da se uz imenicu vlada nije mogao upotrebiti drugi sufiks (isti je slu~aj sa antivladin i nevladin, vidi 3.1.7.). U medijima, posledwih godina, sre}u se i oblici kao prosadamov (ili pro-Sadamov), proarafatov, pro-milo{evi}ev i sl., ali wih verovatno treba shvatiti kao neregularno skra}ewe pravilnijih oblika prosadamovski i sl.

3.4.10. Sub- retko ima svoje izvorno latinsko zna~ewe ’pod-’: mo`da jedino u retkom la-tinizmu sublunaran (’koji se nalazi pod Mesecom, tj. zemaqski, prolazan’, prema Vujakliji) i u subpolaran (’koji je ispod pola, ispod polarne oblasti’ prema RMS; isto zna~ewe ima i subarkti~ki). Ovde je takva definicija mogu}a jer Severni pol na geografskoj karti pred-stavqamo œgoreŒ; ali isti pridev moè se odnositi i na oblast blizu Ju`nog pola, koja nije œispodŒ nego œiznadŒ wega. Analogno je skovan i termin suptropski, po Vujakliji ’koji se nalazi ili javqa izme|u tropskog i umerenog pojasa, koji je blizak tropima (povratnicima) … polutropski’. Tako sub- dobija zna~ewe umawewa ili ublaàvawa, i ose}a se kao da se spa-ja s pridevima: to vaì i za medicinske termine supfebrilan (’mawe nego febrilan’, tj. s temperaturom niòm nego u groznici: kod Vujaklije s pogre{nom grafijom subfebrilan) i subakutan (vidi 3.2.10). Fizi~ki termin subatomski zna~i ’mawi od atoma’, a javqa se uglavnom u spoju subatomske ~estice.

3.4.11. Trans-, u zna~ewu ’preko’ ili ’kroz’, dolazi u nekoliko prideva geografskog zna~e-wa: transkontinentalan, transatlantski, transsaharski, transsibirski i sl. Alternaci-ja s doma}im prefiksom postoji uglavnom samo u transokeanski = prekookeanski. S druk~i-jim zna~ewem, ali nemotivisano jeste translunaran ’koji se nalazi s druge strane Meseca’ (jedan citat u RMS, iz Ujevi}a).

4. PRILOZI S PREFIKSIMA 4.1. Prefiksi se uz priloge uglavnom javqaju sa istim osnovama i u istom zna~ewu kao i

uz odgovaraju}e prideve, dakle u primerima kao nakrivo, osredwe, poduga~ko, poprili~no, po-bliè, ponajboqe, podjednako, prerano, pre~esto, prekrasno, prete{ko, priglupo, suludo itd., odnosno u PST bezbri`no, bestidno, vanredno, natpros(j)e~no, pobo`no, povoqno,

195

podsv(j)esno, prekom(j)erno, pristrasno, protivzakonito, savremeno, uzvodno i tako daqe. Pri tom nije uop{te bitno da li smatramo da prilozi nastaju konverzijom od prideva (o ~emu }e biti re~i u IV delu ove kwige) ili su autonomni. Ipak, ako pregledamo primere navedene u prethodnom poglavqu, odmah }emo uo~iti da prideva s prefiksima ima daleko vi{e nego pri-loga, kao i da strani prefiksi samo izuzetno sluè za tvorbu priloga (npr. u amoralno, anti-demokratski, internacionalno).

4.2. Ova brojna razlika izme|u prideva i priloga mawe je izraèna kod spojeva s prefik-som ne-, gde imamo nedaleko, nepotpuno, nejasno, nedavno, neprijatno, nepravedno i mno{tvo sli~nih primera. Tako|e ima i nekoliko negiranih priloga bez odgovaraju}eg prideva, u pr-vom redu nerado, ner(ij)etko i nemalo (ovaj posledwi po zna~ewu NE odgovara pridevu nema-li). Jo{ produktivniji je prefiks naj-, budu}i da se prilozi mogu porediti kao i pridevi odgovaraju}eg zna~ewa, recimo najlak{e, najduè, najja~e, najpotpunije, najglasnije, najto-plije itd. Prilozi sa naj- bez odgovaraju}eg prideva jesu najvi{e (kada je superlativ od mno-go), danas retko najve}ma, najpr(ij)e i najposl(ij)e.

4.3. Veoma plodan prilo{ki prefiks jeste po-, sa istim zna~ewem umerenog poja~awa kao kod prideva. On se retko javqa sa istim osnovama kao kod prideva (npr. u podaleko, pote{ko, ili u po~esto/po~e{}e, potiho/poti{e, gde su pridevi po~est odnosno potih danas znatno re|i od priloga). Bez korelacije s pridevom su pomalo i pomawe (po zna~ewu nisu prilozi od pomali, pomalen odnosno pomawi), povi{e (u kvantitativnom zna~ewu) i ponajvi{e, poblizu (RMS daje odrednicu pobliì, ali *poblizak verovatno ne postoji), pobrzo, poskoro i jo{ poneki. Najzad, iskqu~ivo s prilozima gra|eni su podosta i poodavno, zatim pokatkad i po-najpr(ij)e (gde prefiks poja~ava zna~ewe neodre|enosti svojstveno osnovnom pridevu), po-svud(a) i povazdan (gde prefiks prakti~no ne uti~e na zna~ewe).

4.4. Dva specifi~na prefiksa u prilozima za vreme jesu prek(o)- i nak(o)-. Prvi (koji ne treba me{ati s prefiksom u prekom‰jŠerno i sl., ekscesivnog zna~ewa, niti s prvim delom sloènica prekodan i prekono}, za koje vidi 4.7 i 7.5.1), dolazi u prekju~e(r), preksino}, pre-klane/-i i prek(o)sutra. Osim u posledwoj re~i, danas je uobi~ajen samo u kra}em obliku prek-. Nak- se javqa samo u nakju~e(r) i naksutra (retko nakosutra), sa zna~ewem dana pre od-nosno dana posle onoga ozna~enog sa prekju~e odnosno prekosutra. Zastarelo je zak- u istom zna~ewu (v. Babi} 1986:502).

4.5. Formanti i-, u igd(j)e, ikud(a), ikamo, ikad(a)/igda, ikako, ikoliko, ni- u nigd(j)e, ni-kud(a), nikamo itd. i neodre|eno ne- u negd(j)e, nekud(a), nekamo itd. mogli bi se smatrati pre-fiksima, kao {to ~ini Babi}, 1986:501. Ipak, prva dva ~uvaju nesumwivu vezu s veznikom i odnosno ni (uporedi œAko ikada do|eŒ — œAko kada i do|eŒ — œI ako kada do|eŒ; œnikadaŒ — œni onda, ni sada, ni bilo kadaŒ) i mogu se predlogom odvojiti od osnove (u spojevima iotkuda i niotkuda). Za priloge nijedanput, nijednom, nimalo sam Babi} priznaje: œ…ali je ova tvor-ba zapravo sra{}ivawe jer mogu biti i dvije rije~i i mogu se pisati odvojeno: ni jedanput, ni

196

jednom, ni malo (ni malo)Œ. Zbog takvih osobina, netipi~nih za prefikse, zakqu~ujemo da su prilozi na i- i ni- ipak bliì sloènicama, usled ~ega ih obra|ujemo u I, 7.1. i 7.4.

[to se ti~e neodre|enog ne- u negd(j)e itd., ono se sinhronijski ne da nikako definisati (ni Skok ne obja{wava nastanak ovog zna~ewa, osim {to napomiwe, s. v. ne, da je prvobitni ob-lik bio ne >> we-), ali ga zbog o~iglednog paralelizma treba klasifikovati zajedno sa i- i ni-. Napomenimo da se ista tri formanta sre}u i kod zamenica (ikoji, nikoji, ikakav, nikakav, ne-kakav itd.), a za postojawe zameni~kih prefiksa ina~e nema potvrda. Jo{ jedan razlog za svr-stavawe ovih priloga me|u sloènice jesu re~i kao iotkud(a), niotkud(a), iza{ta, niza{ta, iukoliko, niukoliko, nipo{to, gde se posle i- odnosno ni- nalazi predlog, pa bismo morali ili i wega da proglasimo prefiksom ({to nije prihvatqivo iz razloga obja{wenih u slede-}em odeqku) ili da tvrdimo da se prefiks nalazi ispred predloga, za {ta ina~e nigde nema primera.

4.6. Nesumwivo u sloènice, a ne u prefiksale spadaju svi prilozi tipa naoko, uvis, upra-zno, nanovo, zamalo, odranije, po{to i sl., bilo da im je u drugom delu imenica, pridev, zame-nica ili prilog. U wima je, naime, prvi deo predlog a ne prefiks: vidi I, 7.5.1 — 7.5.6.2.

I Babi} sve ovakve re~i naziva sraslicama (prijedlo`no-imeni~ke sraslice, prijedlo-`no-pridjevske sraslice itd., 1986:503–505). Nije jasno zbog ~ega isti autor u serijama dov-de, dotle, donde, dokle, donekle i odavde, odatle, odande, odakle, odnekle (str. 501) govori o prefiksima do- odnosno od-. U ovim re~ima zna~ewe tih dvaju formanata sasvim je isto kao u doskora, dotad(a), odnosno odnekud(a), otpozadi itd., koje su sraslice (i po Babi}u). Razlika je jedino u drugom delu, koji je vezana morfema (mada je korelacija izme|u dovde i ovde, odande i onde itd. prili~no prozirna). Moglo bi se, dakle, raspravqati da li su prilozi iz ovih dve-ju serija danas proste ili sloène re~i, ali nemamo razloga da govorimo o do- i od- kao o prilo{kim prefiksima.

5. GLAGOLI S PREFIKSIMA 5.1. Glagolski prefiksi u dosada{woj literaturi. — Kao i u mnogim drugim

indoevropskim jezicima (npr. gr~kom, latinskom, nema~kom), i u srpskom glagoli su ona vrsta re~i u kojoj prefiksi nalaze naj{iru i najraznovrsniju primenu. Nije ~udo stoga {to su stariji autori, kako smo napomenuli u 1.1 — 1.1.2, prefikse i pomiwali iskqu~ivo u vezi s glagolima. Nasuprot znatnim razmimoilaèwima koja smo videli povodom imenica, za glagolske prefikse osnovni inventar odavno je utvr|en, i otada je mogao biti pro{irivan, ali ne i bitno mewan. Mareti} 1899:382 je nabrojao {esna-est œprijedlogaŒ koji se œs glagolima veù u sloèniceŒ, a to su (kod wega pisani bez crtice) do, iz, na, nad, o(b), od, po, pod, pre, pri, pro, raz, s(a), u, uz i za. Tome on jo{ dodaje mimo, uz napomenu da se nalazi samo u glagolima mimoi}i i mimoilaziti; po-miwe i pred, ali kaè da wega nema œu prostonarodnom jezikuŒ, a œ{to kwièvnici

197

pi{u npr. predvidjeti, to je na~iweno œprema wema~kom ili latinskom jeziku (vora-

ussehen, praevidere)Œ. Iste œpredlogeŒ nabraja i Leskin 1914:480, s tim {to isti~e varijante dobi-

jene dodavawem nepostojanog a (iza-, oba- itd.), a u od starosl. vã ’hinein’ i u od starosl. ou ’ab, weg’ tretira kao dva razli~ita prefiksa. Beli} (1949:295–296) u svemu sledi Mareti}a, ~ak i u napomenama o prefiksu pred- œkoji se u narodnom jeziku ne upotrebqavaŒ158. I Stevanovi} 19641:452–468 ima istih {esnaest prefiksa, opisuje pojedina wihova zna~ewa i navodi dosta primera, ali pred- i mimo- uop{te ne pomiwe. Jednako postupa i Nikoli} B. 1972:276–283.

5.1.1. U gramatici Bari} et al. 1979 broj glagolskih prefiksa (str. 297–303) pove-}an je na devetnaest, dodavawem mimo- i pred-, a uz to i razdvajawem su- od s-. O- i ob- i daqe se tretiraju kao varijante istog sufiksa. Iscrpno su nabrojani alomorfi, ili alternante kako ih nazivaju autori. Za pojedine vrste glasovnih promena uvedeni su posebni termini, pa se tako alternante odnosno prefiksi nazivaju obezvu~eni (npr. u ot-pisati), ozvu~eni (kao u z-baciti), izmijeweni (i{-~etkati, ra`-|ipati se), pro{ireni (s dodatim -a, kao u iza-gnati, nada-strijeti, oba-viti itd.: tu je ubroja-no i sa- kao u sakupiti).

Kod Babi}a 1986, najzad, broj glagolskih prefiksa dostigao je 27: o- i ob- su raz-dvojeni, dodati su pa-, naj-, protu- i suprot- (svaki se javqa samo u po jednom ili dva glagola), kao i strani prefiksi de-, dis- i re-. Mada bez upotrebe specifi~nih termina kao u Priru~noj gramatici, alomorfi su detaqno nabrojani. Za svaki pre-fiks opisana su glavna zna~ewa, ilustrovana pove}im brojem primera (ima se, uti-sak, dodu{e, da su primeri dosta povr{no birani, i u mnogim slu~ajevima na{a in-terpretacija istih glagola razlikova}e se od Babi}eve).

5.1.2. Posebnih studija o glagolskim prefiksima do sada nije bilo mnogo. Pored vi{e zna~ajnih radova Irene Grickat, pa`wu zaslu`uju pre svega radovi Moskovqe-vi} 1934 (o me{awu prefiksa pre- i pri-), Stevanovi} 19522 (o rusizmima tipa zama-skirati), Ivi} M. 1982 (na`alost posve}en vi{e drugim slovenskim jezicima nego srpskohrvatskom), Kantor 1984 (o prefiksima o- i ob-), Terzi} A. 1997 (o glagolima na pona- u ruskom i srpskom) i Klikovac 1998 (o zna~ewu prefiksa raz-).

5.2. Perfektivizacija. — O posebnom zna~aju koji prefiksi imaju za glagole sve-do~e pojave karakteristi~ne samo za tu vrstu re~i: uticaj prefiksa na glagolski vid, na glagolski rod, na zna~ewe, kao i deprefiksacija (depreverbacija).

198

Dok svr{eni glagoli ostaju svr{eni i s dodatkom prefiksa (dati — izdati i sl.), prosti nesvr{eni (i dvovidski) prilikom prefiksacije prelaze u svr{ene. U na-~elu, tu osobinu mogu imati svi prefiksi (npr. tr~ati — dotr~ati, rasti — izra-sti, vladati — nadvladati, grliti — obgrliti, le`ati — odle`ati, ginuti — poginuti, paziti — pripaziti, topiti — rastopiti, kovati — skovati itd.) Izu-zetak su prefiksi pred-, su-, mimo-, naj- i pa-, koji ulaze u premali broj glagola da bi se mogli na}i sigurni primeri s nesvr{enom osnovom. Tako|e su izuzetak strani pre-fiksi (v. 5.32 — 5.32.5), koji se pozajmquju zajedno sa stranim osnovama, u glagolima koji se zavr{avaju na -irati, -isati ili -ovati, usled ~ega su dvovidski kao i nepre-fiksirani glagoli s istim sufiksima.

5.2.1. Perfektivizacije nema kod glagola koji su imperfektivizirani pomo}u su-fiksa ili promenom osnove, npr. zatrpavati (<< zatrpati), ispitivati, uspa-vqivati, sabijati, prelamati, naslawati, dopirati i sl., niti kod onih koji ima-ju posebne osnove za nesvr{eni vid, npr. pre-voditi (up. pre-vesti), iz-voziti (up. iz-vesti), do-nositi (up. do-n(ij)eti), uz-disati (up. uz-dahnuti). Iz toga Babi} 1986:478 izvodi zakqu~ak da nesvr{enih prefiksalnih glagola i nema: œNesvr{eni glagoli s prefiksom nisu prefigirani, nego su nastali posebnom tvorbom nesvr{e-nih glagola od svr{enihŒ (tj. imperfektivizacijom; sli~no i na str. 461). Tu tvrd-wu treba primiti s rezervom. Ona bi mogla biti ta~na pod uslovom da, kao Babi}, glagole tipa prevoditi, uzdisati ne smatramo sagra|enim od voditi, disati itd., nego imperfektivizacijama od prevesti, uzdahnuti itd. ({to je problemati~no). [tavi{e, i u tom slu~aju ostaje dosta glagola koji se ne mogu uskladiti s Babi}evim pravilom, jer naspram sebe nemaju svr{eni glagol: takvi su glagoli na -stojati, kao nastojati, postojati, predstojati, pristojati se, sastojati se (koji o~igledno nisu parwaci sa nastati, postati i sl., jer ovi imaju imperfektivizacije nasta-jati, postajati itd.), zatim pregovarati, ogovarati, saos(j)e}ati, sud(j)elovati, prethoditi, podrazum(ij)evati159 i drugi.

5.2.2. Pri opisu pojedinih prefiksa ~esto se javqa problem kako razlikovati tzv. œ~istuŒ perfektivizaciju, npr. pisati — napisati, od one gde uz promenu vida pre-fiks donosi i druga, specifi~na zna~ewa, npr. pisati — upisati, ispisati, otpi-sati i tako daqe. U dva svoja rada (1966 i 1967) Irena Grickat se zalagala da se per-fektivizacija shvati {ire nego {to je to uobi~ajeno u gramatikama. Po wenom mi-{qewu, razni prefiksi samo otkrivaju polisemiju koja ve} postoji u osnovnom glago-lu: pumpati, na primer (1966:198), œkrije u sebi i zna~ewe ’pumpati iz ~ega’ i ’pum-

199

pati u ne{to’. U prvom slu~aju wegov je korelat ispumpati … u drugom slu~aju kore-lat je napumpatiŒ, pa oba glagola jednako zasluùju da se nazovu perfektivima od pumpati. U ovom i u mnogim drugim slu~ajevima nema potrebe za prefiksom koji bi ozna~avao iskqu~ivo promenu vida, jer istu funkciju obavqaju i prefiksi s drugim zna~ewima.

U na{em radu, ipak, budu}i da mu predmet nije aspektologija nego tvorba re~i, na-ma je najva`nije da razlikujemo zna~ewa pojedinih prefiksa, dok je perfektivizaciju dovoqno uo~iti kao wihovo zajedni~ko propratno svojstvo. Otuda }emo, kao {to ~ine i gramati~ari (ali uz neizbe`ne razlike u razvrstavawu pojedinih glagola), o œsvr{enoj radwiŒ govoriti samo tamo gde nije mogu}no prepoznati nikakvu drugu mo-difikaciju koju bi prefiks unosio u semantiku osnovnog glagola.

5.3. Tranzitivizacija. — Prefiksi mogu tako|e pretvoriti neprelazni glagol u prelazni. I ova pojava svojstvena je mnogim prefiksima, ali ne svima, obuhvata znat-no mawi broj glagola nego perfektivizacija, i nemogu}e je podrediti je bilo kakvim zakonima ili pravilnostima. Nalazimo je, na primer, u ìv(j)eti — doìv(j)eti, misliti — zamisliti, le}i — izle}i, i}i — mimoi}i, }utati — o}utati, let(j)eti — oblet(j)eti, plivati — preplivati, spavati — prospavati, plakati — rasplakati, brinuti — zbrinuti, spavati — uspavati. Za poneke ~este prefikse, pre svega na-, od-, po-, pod- i uz-, nismo na{li sigurne primere tranzitivizacije. S druge strane, lako je na}i glagole koji uprkos dodatku prefiksa ostaju neprelazni: let(j)eti — dolet(j)eti, lutati — zalutati, stradati — nastradati, }elaviti — o}elaviti, sumwati — posumwati, tr~ati — pritr~ati, rasti — srasti, venu-ti — uvenuti, ma}i — uzma}i i sl.

O jednom specifi~nom slu~aju naknadne tranzitivizacije govori rad Te{i} 1989: u sportskim izve{tajima autorka je zabeleìla primere kao ishodao je svojih dvade-set kilometara, istr~ao je 9,85 sekundi, dakle sa upotrebom prefiksa iz- uz glagole koji su dotle bili iskqu~ivo neprelazni (hodati) ili su mogli postati prelazni po-mo}u prefiksa pre- (pretr~ati).

U pojedinim kategorijama zna~ewa, dodavawe prefiksa podrazumeva i pretvarawe prelaznog ili neprelaznog glagola u povratni: jesti — najesti se, spavati — naspa-vati se, piti — propiti se, tr~ati — rastr~ati se i sli~no.

5.4. Vezane osnove. — Postojawe glagola koji se ne javqaju bez prefiksa, u na{em i u drugim slovenskim jezicima, jo{ su odavno utvrdili istori~ari jezika, mada, na-ravno, nisu upotrebqavali strukturalisti~ki termin œvezana osnovaŒ. Najupadqivi-

200

ji takav slu~aj je serija po-~eti, na-~eti, za-~eti, zapo-~eti, a uz wu i glagoli tipa za-peti, ras-peti, oda-peti itd., s nesvr{enima na -piwati.160 Beli} je ovome doda-vao i uz-eti, uz-mem, ot-eti, ot-mem (1949:297), ali je jasno da ta dva glagola danas spadaju u proste.

Ne{to ve}i broj vezanih osnova navodi Babi} 1986:477–478: do-nijeti, iz-nijeti, na-nijeti itd.; na-strijeti, poda-strijeti, pro-strijeti itd.; do-vesti, iz-vesti, od-vesti itd.; is-kola~iti i ras-kola~iti; do-premiti, o-premiti, pri-premiti itd.; na-sloniti, o-sloniti, pri-sloniti itd.; iz-valiti, na-valiti, od-valiti itd.; iz-vijestiti, na-vijestiti, oba-vijestiti itd. Babi} napomiwe da se o vezanim osnovama ne mo`e govoriti u glagolima kao odrapiti, otarasiti se, uzrujati, zaba-{uriti, gde nema primera za istu osnovu s drugim prefiksom, a tako|e ni u glagoli-ma kao i{~eznuti, skrasiti se, koji o~igledno nemaju semanti~ke veze s glagolom ~e-znuti odnosno krasiti.

5.4.1. Babi}evom spisku trebalo bi dodati bar jo{ slede}e glagole: sa-gnuti, na-gnuti, po-gnuti itd., s nesvr{enim oblicima sa-giwati, na-giwati itd.; u-sp(j)eti, do-sp(j)eti, pri-sp(j)eti itd., s nesvr{enim usp(ij)evati itd.; do-suti, po-suti, oba-suti itd.161; na-vi}i/-viknuti, s-vi}i/-viknuti, od-vi}i/-viknuti itd., s nesvr{enima na -vikavati; po-klopiti, za-klopiti, ras-klopiti itd. (danas nisu u vezi sa klopiti ’udariti’) s nesvr{enima na -klapati; po-ru~iti, na-ru~iti, iz-ru-~iti itd.; do-pr(ij)eti, u-pr(ij)eti, od-u-pr(ij)eti se itd., s nesvr{enima na -pira-ti; po-jmiti, obu-jmiti, do-jmiti se itd., s nesvr{enim po-imati itd.; do-~epati, {-~epati itd.; svakako i pro-dr(ij)eti, na-dr(ij)eti, iz-dr(ij)eti itd., s nesvr{e-nim pro-dirati itd., kao i pro-zreti, na-zreti, oba-zreti se itd. s nesvr{enim pro-zirati itd., jer prosti glagoli dr(ij)eti i zreti ’gledati’ danas vi{e ne posto-je, mada ih re~nici jo{ bele`e.

Me|u vezane osnove tako|e treba ubrojati i one iz povelike grupe glagola na -(i)}i, s nesvr{enima na -(i)laziti. Prvobitni glagol i}i, istina, jo{ se raspoznaje u oti}i (gde je nepravilan oblik prefiksa), u izi}i (za razliku od iza}i), u nai}i (koje se oblikom, zna~ewem i neprelazno{}u diferenciralo od na}i), u obi}i, podi}i, raz-i}i se i jo{ ponekom prefiksalu; ali i tu (ako izuzmemo danas zastarelo ili regio-nalno otidem) prezent je na -|em, dakle razli~it od prezenta idem. U na}i, iza}i, do-}i, po}i, pro}i, pre}i, u}i itd. izgubio se vokal, glavni deo osnove, a ostalo je samo -}i, s neobi~nim rezultatom da se u infinitivu ovih glagola prefiks nadovezuje di-rektno na infinitivni nastavak. [to se ti~e odgovaraju}ih imperfektiva, glagol la-

201

ziti danas je veoma redak, nasuprot superfrekventnima odlaziti, izlaziti, dolazi-ti itd., a i semanti~ka razlika je prevelika izme|u wegovog zna~ewa ’puziti’ i glago-la i}i. S obzirom na sve ovo, u sinhronijskoj analizi -laziti se mora smatrati za ve-zanu osnovu — imperfektivni alomorf od -(i)}i. U parovima glagola kao si}i — sila-ziti, obi}i — obilaziti, nai}i — nailaziti, prevazi}i — prevazilaziti, razi}i se — razilaziti se i jo{ ponekom, vokal -i- se iz svr{enog glagola preneo u nesvr{eni. Ukoliko ne èlimo da uvodimo neku posebnu kategoriju œinfiksaŒ ili œpostprefiksaŒ, ra{~lawavaju}i s-i-laziti, ob-i-laziti i sl., prinu|eni smo na za-kqu~ak da ovde alomorf glasi -ilaziti (tako je i kod Babi}a 1986:462), {to jo{ jed-nom potvr|uje da je posredi vezana osnova.

5.4.2. Ako se izuzmu -n(ij)eti, -vesti, -suti i upravo pomenuto -laziti, koje su u jasnoj korelaciji sa svojim samostalnim vidskim parwacima (nesvr{enim nositi, voditi, sipati odnosno svr{enim i}i), vezane osnove po pravilu nemaju zna~ewa. Ta-mo gde je grupa glagola mala i obuhvata pribli`ne sinonime, kao u po-~eti, na-~eti, za-~eti ili do-~epati, {-~epati, wihovo zna~ewe moèmo pripisati i samoj osnovi. ê{}i su, me|utim, slu~ajevi kao {to je osnova prem- (etimolo{ki od predloga pre-ma): kad bismo i wu hteli po svaku cenu semanti~ki da defini{emo, morali bismo joj pripisati jedno zna~ewe u spremiti i pripremiti, drugo u dopremiti i otpremi-ti, tre}e u zapremiti/-ati, verovatno i ~etvrto u opremiti. To je dokaz da naporedo sa obli~kom nesamostalno{}u ide i semanti~ka.

5.4.3. Treba paziti da se me|u glagole s vezanim osnovama ne ubroje i prefiksal-no-sufiksalni glagoli, kao {to su opametiti (raspametiti, itd.), ovlastiti (raz-vlastiti), usre}iti (posre}iti se) i sli~ni. Te razlike je bio svestan i Beli}, ali je nije strogo po{tovao: na ve} pomenutom mestu (1949:297), zajedno s glagolima tipa po-~eti, s-premiti naveo je i suo~iti, udomiti, potkoìti se, upropastiti, usmrtiti, da bi naknadno napomenuo: œAli su neki od wih postali od sintagmaŒ. [to se ti~e Babi}a, on je po svoj prilici pogre{io kada je u malo~as citirani spi-sak uvrstio i glagole izv(ij)estiti, nav(ij)estiti, obav(ij)estiti, jer se oni boqe mogu tuma~iti kao PST od imenice v(ij)est.

5.5. Depreverbacija. — Verovatno najzna~ajniji oblik regresivne derivacije (back-formation, Rückbildung: v. Kristal 1988) predstavqa deprefiksacija glagola, obi~-no nazvana depreverbacijom (od termina preverb za glagolski prefiks). Ona je u o~i-glednoj vezi kako s perfektivizacijom (prema kojoj stoji kao suprotna i simetri~na

202

pojava) tako i s vezanim osnovama (jer u svom najpotpunijem vidu zna~i wihovo osamo-staqewe).

U svom op{irnom radu iz 1946, œLa dépréverbationŒ, Andre Vajan je povla~io para-lele s gr~kim, latinskim, germanskim jezicima, sanskritom, navodio je primere iz vi{e slovenskih jezika, ali najvi{e iz srpskohrvatskog. Nave{}emo ovde najpouzda-nije i najnedvosmislenije od tih primera (ostavqaju}i po strani one koji su zastare-li ili dijalektalni, kao i one za koje Skokov re~nik ne podràva deverbativnu inte-pretaciju). — Dr(ij)e{iti je nesumwivo nastalo odbacivawem prefiksa u raz-dr(ij)e{iti << razr(ij)e{iti. Biskati (bi{tem, odakle sekundarno bi{tati, ozna~eno kao œpokrajinskoŒ u RMS) rezultat je pogre{ne analize prefiksa u ob-iska-ti ’pretraìvati (glavu, kosu)’. Goditi je svoje dana{we zna~ewe ’prijati’ moglo dobiti samo deprefiksacijom od ugoditi (od istog korena kao zgoditi (se), pogodan i sl.); na isti na~in, ga|ati je od pogoditi, preko poga|ati. Dirati, po Vajanu glagol novijeg nastanka (XVII vek), izvu~eno je iz zadirati, imperfektiva od zadr(ij)eti. Le}i, leèm (Vajan navodi primer œKoko{i pili}e legu i izleguŒ) dolazi od izle}i. Kladiti se dolazi od opkladiti se, {to je po wemu denominal od opklada (gde je osnova od zastarelog glagola klasti, kladem). Zariti (Vajan citira poznate [anti-}eve stihove œsvoju svjetlost meku / Kandilo baca i sobu mi zariŒ) o~igledan je depre-verbativ od ozariti. Baviti se dolazi od zabaviti (osnova je prvobitno faktitiv od glagola biti). D(j)eqati (drvo) nastalo je od izd(j)eqati = izd(j)elati, od imenice d(j)elo (takvo tuma~ewe podràva i Skok).

Pored ovakvih primera potpune leksi~ke kreacije, Vajan navodi i semanti~ke de-preverbacije, gde nesvr{eni glagol ve} postoji, ali prima nova zna~ewa od svojih prefiksala: te}i ’sticati’ (te}i imawe, pare i sl.) prema ste}i; kopati (o~i kome) prema iskopati; to~iti ’dubiti’, kao u crvi to~e drvo, od rasto~iti; svetiti se od osvetiti se162; seliti (se) (poreklom od imenice selo) dobija dana{we zna~ewe od iseliti i preseliti; plaziti prvobitno zna~i isto {to i puzati (ili klizati), a plaziti jezik je prema isplaziti; peti (= pewati), umesto prvobitnog zna~ewa ’za-tezati’, dana{we zna~ewe je dobilo od prefiksala uspeti ili ispeti, itd. Zanimqi-vo je, s tim u vezi, da Vajan (str. 30) nagla{ava razli~ita podzna~ewa jednog istog ne-svr{enog glagola, uzimaju}i primer glagola zvati, koji moè zna~iti i ’appeler (près

de soi)’, kao u prizvati, i ’inviter’, kao u pozvati, i ’nommer’, kao u nazvati. To nas podse}a na tuma~ewe I. Grickat koje smo videli u 5.2.2 i po kome prefiksi samo aktu-elizuju pojedina zna~ewa ve} prisutna u osnovnom glagolu. Ipak, po Vajanovoj formu-

203

laciji œd’après prìzvati … d’après pòzvati … d’après nàzvatiŒ reklo bi se da on smatra da je osnovni glagol naknadno dobio pojedina zna~ewa od prefiksiranih glagola.

5.5.1. U jednom kasnijem, znatno mawem radu Vajan je pomenuo i glagol pawkati, {to je pruìlo povod za rad Grickat 1949. Mada etimologija ovog glagola nije sigur-no utvr|ena, svi se slaù da je nastao depreverbacijom od opawkati (v. i Skoka s. v. pawka). Jo{ neki noviji primeri depreverbativa uglavnom su na samom rubu kwièv-nog jezika. U familijarnom govoru (kako izgleda, samo u ekavskim krajevima) ~esto je besiti (se) ’ve{ati (se)’, o~igledno od obesiti (se) (RMS beleì jedan primer iz Sremca). Istu fonetsku promenu imamo i u bariti, od obariti << obvariti. Peri-ti je u RMS definisano ’upravqati {to kuda, usmeravati, ni{aniti’, ali je o~i-gledno nastalo od svr{enog uperiti.163 Tipi~na semanti~ka depreverbacija, tako|e u govornom jeziku, jeste buniti ’zbuwivati’, kao u Precrta}u ove cifre da me ne bu-ne.

O uvek ìvoj sklonosti ka depreverbaciji svedo~i i upornost s kojom se, naro~ito u jeziku medija, posledwih godina, upotrebqava glagol m(ij)ewati umesto zam(j)ewi-vati, a ponekad i umesto sm(j)ewivati. Postojawe ova dva œsekundarno imperfekti-zovana glagolaŒ (za termin vidi Grickat 1967:119, 121) upravo je potvrda da zam(ij)eniti odnosno sm(ij)eniti nisu samo u vidskoj opoziciji prema m(ij)ewati, nego da imaju specifi~na zna~ewa (za razliku od prom‰ijŠeniti, koje je ~isti perfek-tiv i naspram koga upravo zato ne postoji *prom‰jŠewivati). Uprkos tome, u {tampi ili u govoru redovno se mogu sresti re~enice tipa œPetrovi} mewa ‰tj. smewujeŠ Bo-{kova na poloàju saveznog kapitenaŒ, ili œ[ef je na bolovawu, ja ga mewamŒ (tj. za-mewujem).

5.6. Zna~ewe prefiksa. — Od {esnaest œklasi~nihŒ glagolskih prefiksa (v. 5.1), trinaest su predlozi. Ako se zna koliko je razvijena polisemija kod predloga (RMS, recimo, pod odrednicom za daje 27 zna~ewa, pod na blizu 50, sli~no i za druge), a da svaki prefiks ima i druga zna~ewa osim predlo{kih (v. 1.2.3 — 1.2.4), unapred je ja-sno koliko je nezahvalan zadatak opisati i razvrstati zna~ewa glagolskih prefiksa. Upore|uju}i poglavqa o glagolskim prefiksima od Mareti}a pa do danas, nailazimo na mnogo neizbe`nih razlika. Autori daju vi{e ili mawe podvrsta zna~ewa, iste gla-golske primere tuma~e na razli~ite na~ine, jedni su skloni uop{tavawu a drugi pre-terano finim distinkcijama, jedni op{irno œprepri~avajuŒ zna~ewe prefiksa a dru-gi nastoje da ga fiksiraju latinskim terminima (tipa distributivno, ablativno,

204

ingresivno zna~ewe i sli~no). Traìti ve}u podudarnost, kada je u pitawu semantika, verovatno bi bilo iluzorno.

5.6.1. Daleko finiju i razra|eniju semanti~ku analizu nego u gramatikama sre}e-mo u ve} pomenutom radu Irene Grickat iz 1966. Da bi ilustrovala svoje zakqu~ke o perfektivizaciji pomo}u prefiksa, autorka se posebno zadràva na prefiksima iz-, za-, na-, po-, s(a)-, o(b)- i u- (str. 206–218). Ona pokazuje kako se zna~ewa granaju i raz-vijaju jedno iz drugog. Za po-, recimo, navodi œizlagawe gorwe strane objekta posipa-wu, prelivawuŒ, pa œusmeravawe objekta na povr{inski sloj ne~egaŒ, œuklawawe objekta sa povr{ineŒ, iz ~ega se œrazvilo i zna~ewe likvidirawa uop{teŒ, zatim œo-dvajawe od podlogeŒ, œporeme}ewe unutra{weg reda, ustrojstvaŒ, œnestanak sa povr-{ine, sa odre|enog mesta ili uop{teŒ i tako daqe. Takvih semanti~kih definicija dato je za svaki predlog po 10–15, i svaka je ilustrovana s po nekoliko parova glagola. Da je autorka èlela da obuhvati sva mogu}a zna~ewa svakog od ovih prefiksa ({to joj o~ito nije bio ciq), opis bi bio i znatno duì.

U osnovi sli~an, mada zasnovan na sasvim druk~ijoj metodologiji, jeste i rad Kli-kovac 1998. On predstavqa poku{aj da se u okviru kognitivne lingvistike opi{e zna-~ewe jednog glagolskog prefiksa, raz-. Autorki nije bila namera da doprinese izu~a-vawu tvorbe re~i u srpskom, nego je raz- odabrano samo kao karakteristi~an primer za (kako kaè autorka u uvodu) œutvr|ivawe op{tih zna~ewskih mehanizama koji operi-{u u jezikuŒ. Osnovni pristup kognitivne semantike, po kome se identifikuje jedno osnovno, œprototipskoŒ zna~ewe, a ostala se kao œpodzna~ewaŒ postepeno nadovezuju na wega, dosta podse}a na postupak Irene Grickat u malo~as pomenutom radu. Naà-lost, dobijena œsemanti~ka mreàŒ, koja se jo{ komplikuje potrebom da se pomo}u me-tafora iz konkretnih zna~ewa izvedu apstraktna, svojom sloèno{}u nadilazi potre-be gramati~ke deskripcije. D. Klikovac razlikuje deset zna~ewa ili ukupno 15 pod-zna~ewa prefiksa raz-. Pri tom zapaàmo da su neki semanti~ki sasvim razli~iti glagoli dospeli u istu kategoriju i potkategoriju (npr. razbiti i razglasiti, oba u grupi 1a), dok su neki me|usobno sli~ni dobili razli~ita mesta (npr. raskrinkati u 3b, razoruàti u 10). Ovakve podele nisu nimalo prakti~ne za gramatiku, koja nasto-ji da {to saètije i preglednije pruì {to je mogu}e iscrpniji opis zna~ewa svakog pojedinog prefiksa.

U svakom slu~aju, radu D. Klikovac treba priznati da je prva analiza œu dubinuŒ jednog glagolskog prefiksa u srpskom jeziku. Kao gra|u autorka je uzela sve glagole s prefiksom raz- u RMS, kojih ima preko 700, a od kojih u radu citira oko 240. Kad to

205

uporedimo sa ukupno 35 glagola, koliko za isti prefiks navodi Stevanovi} u svojoj gramatici, ili 24 glagola u œPriru~noj gramaticiŒ iz 1979, postaje nam jasno da gra-mati~ari zapravo posmatraju prefikse iz œpti~je perspektiveŒ, uo~avaju}i samo pre-gr{t naj~e{}ih i najtipi~nijih me|u mnogobrojnim wihovim zna~ewima.

5.6.2. Ni I. Grickat (u radu posve}enom aspektologiji) ni D. Klikovac (u radu o primeni na~ela kognitivne lingvistike) nisu dale obi~nu œpodeluŒ zna~ewa prefik-sa, na na~in kako to rade gramati~ari. Umesto toga primenile su mnogo delikatniji model œmreèŒ ili œstablaŒ, u kome zna~ewa evoluiraju, nadovezuju se jedno na drugo, bez o{trih granica. Za na{e potrebe, me|utim, takav prikaz, mada bliì stvarnom stawu, previ{e je iznijansiran. Ako bismo svaki prefiks hteli da prikaèmo onako iscrpno kako je to za raz- u~inila D. Klikovac, mo`da bismo do{li do obeshrabruju-}eg zakqu~ka da svi prefiksi mogu da zna~e sve. Uzmimo, primera radi, jednu seman-ti~ki sasvim usku grupu: kauzativne glagole ~ije je op{te zna~ewe ’izazvati (u nekom ~oveku) neko ose}awe ili raspoloèwe’. Kad bi prefiksi imali nedvosmislena i ja-sno razgrani~ena zna~ewa, o~ekivalo bi se da svi takvi glagoli imaju isti prefiks, a da se razlikuju samo po osnovi. U stvarnosti, susre}emo se sa zbuwuju}im {arenilom: za-smejati, na-smejati, ras-plakati, za-~uditi, iz-nenaditi, za-prepastiti, ra-àlostiti, o-àlostiti, u-sre}iti, raz-veseliti, ob-radovati, u-pla{iti, pre-pla{iti, za-pla{iti, u-miriti, s-miriti, o-hrabriti i tako daqe. Kad ne bismo znali te re~i, uzalud bismo poku{avali da predvidimo koji }e prefiks i}i s kojom osnovom; i ovako smo nemo}ni da objasnimo za{to postoji zasmejati (koga) ali ne i *zaplakati (koga), za{to raàlostiti ima sinonim rastuìti ali prema oàlo-stiti ne postoji *otuìti, i tako daqe.

U toku jezi~kog razvoja pojedini prefiksi su se kombinovali s pojedinim glago-lima mawe-vi{e proizvoqno, pod dejstvom razli~itih, me|usobno ukr{tenih ja~ih i slabijih analogija, verovatno i pozajmqivawa, me|udijalekatskih dodira, individu-alnih kreacija i drugih ~inilaca. Ukupni rezultat svih tih procesa sasvim je ne-predvidqiv. (œU ovoj oblasti nauke o jeziku, kao uostalom i u nekim drugimŒ, pi{e Grickat 1967:126, œjo{ ‰smoŠ daleko od toga da moèmo matemati~ki jasnim ili ekspe-rimentalnim putevima da dokazujemo neobi~no istan~ano tkawe jezi~kih ~iwenica.Œ) O toj nepredvidqivosti najjasnije svedo~e pojedini dobro poznati glagoli ~ija je struktura providna, ali su po zna~ewu krajwe udaqeni od osnovnog glagola, a tu raz-liku nipo{to ne moèmo objasniti na osnovu poznatih zna~ewa prefiksa. Mislimo na parove kao {to su napasti prema pasti, dopasti se tako|e prema pasti, zaboravi-

206

ti prema boraviti, dobiti prema biti, spojiti i pripojiti prema pojiti, omesti prema mesti i jo{ nekoliko sli~nih. Posebno su zanimqivi glagoli sa osnovom sta-ti, imperf. stajati. Samo u pristati, sastati se i rastati se imamo uobi~ajeno zna~ewe prefiksa. Ostali se ne daju motivisati: nastati ne zna~i ’stati na ne{to’, ustati nije ’stati u ne{to’, nemogu}e je odrediti funkciju prefiksa u zastati, po-stati, ostati, opstati, prestati, sustati i tako daqe. Posredi su o~igledno glagoli veoma starog postawa, ~iju bi semanti~ku evoluciju verovatno mogla da obja-sni istorijska gramatika164, ali na sinhronijskom planu to je nemogu}e.

5.6.3. Na stranicama koje slede mi }emo usvojiti isti taksonomski pristup kao i gramati~ari, izdvajaju}i najkarakteristi~nija zna~ewa svakog pojedinog prefiksa, dele}i ih u posebne grupe, svesno zanemaruju}i prelazne tipove i nijanse, naro~ito ako su predstavqene malim brojem glagola. To je jedini na~in da se o semanti~kim vrednostima svakog prefiksa stekne jasna (makar i delimi~no upro{}ena) predstava i da se omogu}i wihovo me|usobno upore|ivawe. Da bismo ipak u~inili korak napred u odnosu na gramatike, nastoja}emo da se u~imo na wihovim gre{kama, da popunimo wihove praznine i da nalaze pojedinih autora kombinujemo u novu, {iru i potpuniju sliku. Uze}emo u obzir znatno ve}i broj primera nego {to se ~ini u gramatikama, a na{a klasifikacija }e biti iscrpnija i preciznija, u tom smislu {to }emo bliska i me|usobno srodna zna~ewa deliti na a), b) itd. u okviru iste grupe ozna~ene brojem.

Pri svem tom, ponavqaju}i malopre|a{wi zakqu~ak o proizvoqnosti i nepredvi-dqivosti semanti~kih razlika, moramo biti svesni da nijedna podela — ako èlimo da se broj kategorija o~uva u razumnim granicama, ne `rtvuju}i preglednost — ne mo-è pretendovati na to da obuhvati sva zna~ewa datog prefiksa, ~ak ni ako se ograni~i na glagole u redovnoj dana{woj upotrebi. Otuda }emo biti prinu|eni da na zavr{et-ku svakog opisa dodamo i jednu œsva{taruŒ — grupu u kojoj }e se na}i oni glagoli ~ije se zna~ewe ne moè podvesti ni pod jedno od prethodno definisanih zna~ewa datog prefiksa. Smatramo da je takav postupak boqi nego da anomalne primere naprosto ig-nori{emo, ili da ih na silu utrpavamo u neku kategoriju gde im nije mesto.

5.7. Prefiks do- (1) Osnovno zna~ewe svakako je ono koje odgovara prostornom zna~ewu predloga do:

don(ij)eti, dovu}i, dovesti (-vedem), dovesti (-vezem), dot(j)erati, dopratiti, do-gurati, dobaciti, dokotrqati itd.; tako|e s glagolima koji ne zna~e kretawe nego

207

samo privla~ewe ka subjektu, kao dozvati, domamiti, dovabiti, do~arati. Dopuna (nepravi objekat) moè imati isti predlog s genitivom (doterati do ~ega i sl.).

(a) Isto, u neprelaznim i povratnim glagolima: do}i, dotr~ati, dojuriti, dosp(j)eti, dopr(ij)eti, dolet(j)eti, domileti/-qeti, dopuzati, doputovati, do-plivati, doploviti, dojahati, doskitati (se), do{uwati se, doseliti se i sl.; ta-ko|e i s glagolima koji ne zna~e kretawe od mesta do mesta, kao dolepr{ati, dokla-titi se, dotandrkati i sl. (vidi Ivi} M. 1982, 51–53). Dopuna je naj~e{}e s pred-logom do (do}i do ~ega i sl.).

(2) U vremenskom zna~ewu predloga do (trajawe DO nekog trenutka) upotrebqavaju se glagoli kao doìv(j)eti, dorasti, dotrajati, do~ekati, a u prenesenom smislu i dosp(j)eti, dogurati i drugi glagoli kretawa.

(3) Fizi~ki kontakt s ciqem radwe ozna~avaju dodirnuti, dota}i, dosti}i, do-segnuti, dohvatiti, dograbiti, doku~iti, doka~iti, doma{iti, dokopati se, do-~epati se, dokobeqati se i sl.; kao metafori~ki ovamo bi mogli do}i i doznati, do~uti, dos(j)etiti se.

(a) Me|usobnu vezu ozna~avaju povratni imperfektivni glagoli dogovarati se, dovikivati se, do{aptavati se, dopisivati se i sl.

(b) Sli~no zna~ewe (uspostavqawe veze, radwa usmerena ka kome ili ~emu) imaju neprelazni glagoli s dativnom rekcijom: doviknuti, do{apnuti, dojaviti, dostavi-ti, doturiti, dopremiti, dod(ij)eliti, dozna~iti, dosuditi i sl.

(4) Izvr{ewe radwe do kraja (kompletivno zna~ewe): dovr{iti, dokraj~iti, do-raditi, dosluìti, do{kolovati, dore}i, dotu}i, domisliti (se), od neprelaznih dorasti, dozreti, dogor(j)eti i sl. Na ovom zna~ewu zasnivaju se veoma slikoviti (i te{ko prevodqivi na druge jezike) negirani trpni pridevi tipa nedor(j)e~en, nedope-~en, nedora|en, nedou~en, nedoklan itd.

(a) Isto zna~ewe se ose}a i u glagolima tipa dosaditi, dojaditi, dodijati, dotu-ìti, dogrditi, dozlogrditi, mada su najve}im delom nemotivisani ili slabo mo-tivisani (v. 1.4).

(b) Blaà verzija istog zna~ewa jeste dopuwavawe, produàvawe radwe, do izvesne granice koja ne mora biti zavr{etak: dodati, dometnuti, dopuniti, doliti, dosu-ti, doplatiti, dopisati, dozidati, dograditi, dosoliti, dokuvati, dope}i, do-{tampati i sl. Kod mnogih glagola mogu}ne su obe interpretacije, npr. dope}i moè zna~iti bilo ’ispe}i do kraja’ bilo ’ispe}i jo{ malo’.

208

5.7.1. âk i kad bi ovde iznete semanti~ke kategorije bile sasvim nedvosmislene i jasno razgrani~ene me|u sobom, za neke glagole se, zbog neizbe`ne polisemije, mora uzeti mogu}nost dvojake ili ~ak trojake klasifikacije. Tako smo dobaciti uneli u grupu 1 (npr. dobaciti do zida), ali s dativskom dopunom ono bi moglo spadati u gru-pu 3b (dobaciti {to kome); dodati, u kontekstima kao Dodaj mi tu olovku, tako|e bi spadalo u 3b, dok u zna~ewu ’pridodati’ spada u 4; doìv(j)eti moèmo uvrstiti bi-lo u 2, ako nagla{avamo vremensko zna~ewe, bilo u 3 (doìveti stotu kao dosegnu-ti i sl.), ili u 4 (i to sam doìveo u smislu ’ìveo sam dovoqno dugo da i to vi-dim’).

Za neke nimalo retke glagole, opet, kao dopasti se, dogoditi se, dovijati se, do-lijati, doli~iti/dolikovati, dokazati, dodvoriti se, dopustiti, dos(j)etiti se, dosko~iti (kome) i sl., mogli bismo poku{avati da ih raznim, uglavnom metafori~-nim putevima dovedemo u vezu s nekima od navedenih zna~ewa: tako npr. Stevanovi} 19641:454 tuma~i dokazati kao ’kazivawem do}i do ciqa’ i time ga ukqu~uje u grupu glagola tipa dosegnuti. Takva tuma~ewa, me|utim, mogla bi imati samo etimolo{ku vrednost, a sasvim je nerealno pretendovati da ona predstavqaju sinhronijski seman-ti~ki opis prefiksa.

5.8. Prefiks za- Ovaj prefiks je jedan od semanti~ki najsloènijih i najneodre|enijih, bez ijed-

nog œprototipskogŒ zna~ewa, a sa mnogo nijansi koje se mogu razli~ito tuma~iti i koje gramati~ari razli~ito klasifikuju.

209

(1) S prostornim zna~ewem predloga za = iza sagra|eni su glagoli kao za}i, zama-}i, zabaciti, zaturiti, zata}i, zavu}i, zaviriti i sl., koji kao dopunu naj~e{}e traè predlog za (s akuzativom, po{to zna~e kretawe: za}i za ugao i sl.). Mada ne s tom rekcijom, isto zna~ewe imaju i glagoli tipa zaobi}i, zaokrenuti, zavrnuti.

(a) Iz prethodnog se verovatno razvilo i drugo prostorno zna~ewe umetawa, uvla-~ewa, kao u zariti, zavu}i, zabiti, zabosti, zaroniti, zamo~iti, zakopati i sl.

(b) Jo{ jedno prostorno zna~ewe odnosi se na povezivawe, dodir, pri~vr{}ivawe, kao u zaka~iti, zal(ij)epiti, zavezati, za{iti, zakovati, zakucati, zavariti i sl. Dopuna je naj~e{}e predlog za s akuzativom (zaka~iti za ne{to i sl.).

(2) Mnogi glagoli zna~e ogra|ivawe, obuhvatawe, postavqawe {tita ili omota oko nekog predmeta, kao zagraditi, zakloniti, zakriliti, za{tititi, zagrliti, zaviti, zamotati, zakrpiti, zas(j)eniti, zasuti, zaliti, zatrpati, zagipsati, za-betonirati (za ova dva v. Mitrinovi} 1990:893) i sl.; odatle i uè zna~ewe zatvara-wa u zatvoriti, zaklopiti, zapu{iti, za~epiti, zabraviti, zakqu~ati i sl.

(a) Iz zatvarawa, opet, moè proizi}i i zna~ewe zaustavqawa165, kao u zastati, zaustaviti, zadràti, zako~iti, ili ometenog kretawa uop{te, kao u zaglaviti (se), zapeti, zaribati, zakr~iti, zagu{iti, zatrpati i sl.

(3) Zna~ewe œzalaèwa … u stranu, u nepoèqnom pravcuŒ, kako ga opisuje Steva-novi}, verovatno se razvilo iz zna~ewa (1), npr. zaturiti ’turiti iza’ >> ’turiti gde ne treba, gde se ne vidi’ >> ’zagubiti’, ali danas ono predstavqa posebnu kategoriju. Takvi su glagoli zalutati, zabasati, zastraniti, zabrazditi, zaglibiti (se), zaga-ziti itd., a od prelaznih zametnuti, zaturiti, zagubiti, zan(ij)eti, zavesti (ova dva s vi{e sekundarnih i figurativnih zna~ewa) i sl. Mo`da bismo tu dodali i gla-gole zamrsiti, zaplesti, zapetqati, zakomplikovati i sl.

(a) Sli~no zna~ewe nepoèqnosti, samo u vremenu (u smislu da radwa traje duè nego {to bi trebalo) imaju zas(j)esti, zaleàti se, zaraditi se, zagor(j)eti, zapiti se, zaigrati se, mo`da zamisliti se (ako ga ne shvatamo naprosto kao po~etak radwe), pa i zabrojati se (’predugo brojati’ >> ’pogre{iti u brojawu’) i sl.

(4) Za- kao oznaku za po~etak radwe (ingresivno zna~ewe) ima bezbroj glagola, kao za~eti, zapo~eti, zaigrati, zakora~iti, zaplivati, zamahnuti, zatresti, zaorati, zavrt(j)eti, zaèleti/-qeti, zaàliti, zasuziti, zaboleti/-qeti, zamirisati, zasmrd(j)eti, zasvetleti/-svijetliti, zasijati, zaspati, zadr(ij)emati, zagalami-ti itd. itd. Posebno su brojni glagoli sa zna~ewem glasa ili zvuka, kao zap(j)evati,

210

zaplakati, zajecati, zavapiti, zakliktati, zacvileti/-qeti, zazvi`dati, zalaja-ti, zarzati, zagraktati, zazvoniti, zagrm(j)eti, zaùboriti, zasvirati, za-gud(j)eti itd. Mnogi su povratni, kao zastid(j)eti se, zadimiti se, zasmejati/-ija-ti se, zagledati se, zaputiti se, a sa izvesnim pomerawem zna~ewa tu spada i za-let(j)eti se. O vitalnosti ove upotrebe svedo~i popularnost koju su u zvani~nom ili politi~kom àrgonu posledwih decenija imali glagoli zaìv(j)eti (’po~eti ìve-ti’, odakle ’u}i u stalnu upotrebu’, ’razviti se’, ’ukoreniti se’ i sl.) i zacrtati (o planovima, smernicama, putevima razvoja i sli~no).

(a) Po~etak radwe, ali istovremeno i dugotrajniju promenu stawa ozna~avaju gla-goli kao zaki{iti, zasneìti/-sweìti, zahladiti (zahladneti/-weti) (v. Steva-novi} 19641:455), zastar(j)eti, zavladati, zamrzeti/-zjeti, zavoleti/-qeti, zaqu-biti se, zainteresovati se, zabrinuti se, zabeleti/-bijeqeti se, zarumeneti /-we-ti se i drugi glagoli za boju, itd.

(b) Glagoli kao zagristi, zagrebati/-psti, zas(j)e}i, zarezati podrazumevaju de-limi~no prodirawe u sam predmet radwe i po tome su bliski glagolima tipa zariti (1a); ipak, i kod wih je najva`niji element zna~ewa ingresivnost (zagristi = po~eti gristi i sl.).

(5) Faktitivno zna~ewe (izazivawe neke osobine u ìvom ili neìvom objektu) imaju glagoli kao zacrniti, zaluditi, zasl(ij)epiti, zagluhnuti, zaobliti, zaokru-gliti, zaqutiti, zakre~iti, zapra{iti, izvedeni od prideva ili imenice. Wih ne moèmo smatrati obi~nim perfektivizacijama, po{to odgovaraju}i glagoli bez pre-fiksa ili ne postoje ili nemaju to zna~ewe.166 Isto faktitivno zna~ewe imaju i za-sladiti, zakiseliti, zamastiti, zabiberiti, za{e}eriti itd., samo {to bi se kod wih za- moglo tuma~iti i kao prefiks za perfektivizaciju tako|e faktitivnih glago-la sladiti, mastiti itd. Vrlo sli~na je i grupa prefiksalno-sufiksalnih glagola koji se odnose na qudska bi}a, tipa zapopiti, zakalu|eriti i sl., o ~emu v. 5.33.4. Sa-svim poseban slu~aj je zasmejati/-smijati (koga), verovatno jedini kauzativni glagol s ovim prefiksom (tj. glagol koji zna~i da se objekt navodi da vr{i radwu ozna~enu prostim glagolom).

(6) Kao i ve}ina drugih sufiksa, za- moè imati iskqu~ivu funkciju da perfek-tivizuje trajne glagole (œzna~ewe izvr{ewa radweŒ po Stevanovi}u, œsvr{enost rad-we, dostizawe ciqaŒ po Babi}u 1986:494). Takvi su recimo glagoli zapamtiti, zapi-tati, zakasniti, zadocniti, zabraniti, zamutiti, zaklati, zabeleìti/-biqe-ìti, zakl(ij)eti, za{ted(j)eti, zaspati, zakr`qati, zar|ati, zalediti (se), za-

211

~uditi se, zainatiti se i mnogi drugi. Ipak, u klasifikaciji ovih glagola treba bi-ti oprezan, jer perfektivnost ne iskqu~uje uvek i druge semanti~ke sadràje. Tako Babi} u pomenutu grupu ukqu~uje i zazidati, zahladweti, zaplavjeti se, zanijemjeti i druge glagole za koje smo videli da se u wima prefiks moè objasniti na drugi na-~in. I Babi} i Stevanovi} navode zapisati, ali bi se moglo tvrditi da je pravi per-fektiv od pisati — napisati, dok zapisati ima uè zna~ewe, ’trajno sa~uvati (po-datak) u pisanom obliku, zabeleìti’.

5.8.1. Ma koliko umnoàvali semanti~ke kategorije, uvek }e biti glagola koji se ne mogu uklopiti ni u jednu od wih. Takvi su, recimo, zate}i, za~initi, za-vid(j)eti, zam(ij)eniti, zatajiti, zaraditi, zakinuti, zamoriti: u wima moèmo jedino konstatovati prisustvo prefiksa za-, bez nastojawa da mu po svaku cenu pri-damo neko zna~ewe.

5.9. Prefiks iz- Po broju glagola ovaj prefiks je me|u najzastupqenijima u re~niku i stalno je

produktivan, naro~ito kao sredstvo za perfektivizaciju. Pored osnovnog oblika ima jo{ pet alomorfa: is- ispred bezvu~nih suglasnika, i{- ispred ~ i } (i{~a{iti, i{-}u{kati), i`- (samo u i`xikqati = i`|ik(q)ati), i- ispred glagola koji po~iwu sa s, {, z, ` (isu{iti, i{ibati, izra~iti, iìv‰jŠeti) i iza-, ispred osnova koje po~iwu suglasni~kom grupom u infinitivu (izatkati, izabrati, izazvati i dr.), ponekad u prezentu (izasuti -spem, izaèti -`mem).

(1) Osnovno prostorno zna~ewe predloga iz ~uvaju mnogi prelazni glagoli: izba-citi, izn(ij)eti, izgurati, ist(j)erati, isturiti, istisnuti, izvaliti, izvu}i, is-tresti, ispustiti i sl., sa specifi~nijim zna~ewima istovariti, iskopati, izle-}i, isc(ij)editi, izlu~iti, iska{qati, ispregnuti, i{~a~kati, izmamiti i sl.; ta-ko|e i neprelazni, kao izi}i/iza}i, isko~iti, istr~ati, ispasti, izjahati, ispliva-ti, isploviti, izroniti, izmileti/-qeti, iste}i, iscuriti, ispariti, iskrvariti itd. Rekcija je po pravilu sa istim predlogom (izbaciti iz ~ega i sl.).

(a) Na metafori~nom pojmu kretawa IZ usta ili iz grudi zasnovani su glagoli kao izdahnuti, izre}i, iskazati, izustiti, izgovoriti, izbrbqati (se), izjaviti i dr. Sli~no tome, radwe koje poti~u IZ glave (uma, mozga) ozna~avaju glagoli izmisliti, izna}i, izmozgati, isp(j)evati; up. i iznedriti/-wedriti.

212

(b) U glagolima kao izdi}i (se), ispraviti (se), ispruìti (se), istegnuti (se) prefiks se verovatno moè objasniti kretawem ili prostirawem IZ jedne ta~ke u du-ìnu odnosno u visinu.

(2) Bliski glagolima kretawa jesu glagoli izostaviti, izuzeti, izdvojiti, is-kqu~iti, izop{titi, koji tako|e imaju dopunu iz + genitiv. Od neprelaznih u tu grupu spada verovatno samo glagol izostati. S obzirom na zna~ewe izdvajawa iz ve-}eg skupa bi}a ili predmeta, moèmo im prikqu~iti i glagole izabrati, izglasati, izjasniti se.

(3) Mnogi prelazni glagoli na iz-, kako je primetio Stevanovi} 19641:456, izvede-ni su iz prideva i zna~e davawe ~emu osobine ozna~ene tim pridevom: izo{triti, istupiti, izduìti, istawiti, ispuniti, isprazniti, iskriviti, ispraviti, iz-ravnati, izgladiti, izjedna~iti, istr(ij)ezniti i sl. Znatno je mawe neprelaznih i povratnih, kao izbl(ij)ed(j)eti, izjaloviti se, izbezobraziti se.

(4) Postizawe nekog ciqa dugim i upornim vr{ewem radwe iskazane osnovnim glagolom ozna~avaju izmoliti, iskam~iti, iskukati, isplakati, isprositi, ispro-sja~iti, izboriti, izvojevati, isposlovati; sli~an je i glagol iznuditi, samo uz ja-snu semanti~ku razliku u odnosu na osnovni glagol (up. i prinuditi; po Skoku, prvo-bitno zna~ewe glagola nuditi bilo je ’siliti, nagoniti’).

(5) Sativnima (od lat. satis, dosta: ovaj termin treba razlikovati od kompletivnog zna~ewa, koje smo pomenuli u vezi s prefiksom do-) nazivamo glagole koji zna~e izvr-{ewe radwe œu dovoqnoj meriŒ, kako kaè Stevanovi}. Sativno zna~ewe ima bar dve varijante:

(a) Radwa se vr{i do zadovoqewa potrebe ili do smirewa emocije koja ju je izazva-la: to su povratni glagoli tipa ispavati se, isplakati se, izvikati se, izbesneti/-bjesweti se, izduvati se, iìv(j)eti se (ovaj posledwi ~e{}i je u imperfektivizi-ranom obliku iìvqavati se, s donekle pomerenim zna~ewem).

(b) Radwa se vr{i u potpunosti, do kraja, koliko god je mogu}e: ispisati, i{ara-ti, iskititi, izgraditi, izre|ati, izbrojati, ispri~ati, izqubiti, izu~iti, is-traìti, iskuvati, ispucati (u vi{e zna~ewa), istrajati (s promenom zna~ewa u odnosu na trajati), ispresavijati, izukr{tati (vidi i 5.31.1) itd. Mnogi od ovih glagola ozna~avaju agresivne i neprijateqske akcije, kao ispsovati, izgrditi, izuda-rati, izmlatiti, istu}i, isprebijati, ispreskakati, izgaziti i sl. Da nije re~ o obi~nom perfektivu vidi se kad uporedimo npr. izqubiti i poqubiti, izudarati i udariti, izu~iti i nau~iti. Kod mnogih glagola, me|utim, ta razlika nije lako uo~-

213

qiva, pogotovu ne kod onih kao ispuniti, iscrpsti, istr(ij)ebiti, gde i prosti gla-gol svojim zna~ewem podrazumeva potpunost radwe.

(v) Blisko je sativnom i zna~ewe koje neki autori nazivaju distributivnim, kada radwu vr{i ve}i broj subjekata, obi~no jedan za drugim, kao u izginuti167, izu-mr(ij)eti, ili se vr{i na ve}em broju objekata, kao u izroditi, ièniti (sinove); naj~e{}e su to glagoli s po dva ili tri prefiksa, kao izopijati se, isposva|ati se, ispreturati, izujedati, ispodvla~iti, ispolagati (ispite), isporazbol(ij)evati se i sl. Vidi iscrpniji spisak u 5.31.1.

(6) îstu perfektivizaciju prefiks iz- obavqa u velikom broju glagola najrazli-~itijih zna~ewa, npr. izraditi, izvr{iti, iskoristiti, izgubiti, izra~unati, isc(ij)epati, iskidati, iskvariti, isprqati, izm(j)eriti, izm(ij)eniti, ispri~ati, izl(ij)e~iti, izdubiti, izgristi, ispe}i itd. Mawi je broj neprelaznih glagola, kao izrasti, izgor(j)eti, istrunuti, izlud(j)eti, ili povratnih kao izrugati se. Razlika u odnosu na glagole iz grupe 5b neki put je jasna, npr. ispe}i (~isti perfektiv od pe-}i) naspram iskuvati (’podvr}i duèm kuvawu’), ali ~esto ih je veoma te{ko razliko-vati: izra~unati ili izgoreti, recimo, zna~e radwu koja se dovodi do kraja, ali to su radwe koje u stvarnom ìvotu retko kad ostaju nedovr{ene, pa nema ni potrebe za po-sebnim sativnim oblikom.

Iz- se najradije koristi za perfektivizaciju glagola stranog porekla na -irati, -isati i -ovati, npr. izdiktirati, izdresirati, isplanirati, isprovocirati, is-konstruisati i sl. Osnovni glagoli s tim sufiksima ina~e su po pravilu dvovid-ski, tako da su konzervativniji gramati~ari smatrali dodavawe perfektivnog pre-fiksa suvi{nim i nepravilnim (v. Stevanovi} 19522). Te`wa k perfektivizaciji, me|utim, vrlo je jaka, pa i danas dovodi do stvarawa brojnih neologizama kao iziri-tirati, izdizajnirati, istestirati, isprogramirati, isfinansirati, izmanipu-lisati, izmistifikovati, izrotirati se i sl. (v. re~nik Klajn 1992), isparodira-ti, izmaltretirati, iskalkulisati, iskristalisati/-zirati/-zovati i sl. (v. Mitrinovi} 1990:892–893). Ova posledwa autorka na{la je u RMS da od 1200 glagola stranog porekla samo 111 imaju i paralelne oblike s prefiksom; danas je taj proce-nat sigurno ve}i. Potvrda iste te`we je i doma}i neologizam ispo{tovati, koji u RMS i RSANU jo{ nije bio zabeleèn, a danas je izuzetno frekventna re~ u javnom opho|ewu (u spojevima kao ispo{tovati obavezu, odredbe, rok, dogovor, uslove i sl.).

5.9.1. Nekim glagolima, naàlost, nemogu}e je na}i mesto u gorwoj klasifikaciji, jer prefiks nema nijednu od opisanih funkcija, a semanti~ki odnos izme|u osnovnog

214

i prefiksiranog glagola nije jasan. Takvi su pre svega izgledati (nastao, kako je utvrdio jo{ Sandfeld, kao kalk nema~kog aussehen), zatim izvid(j)eti/izvi|ati, izo-krenuti, izvrnuti, i{~ekivati, ismejati/-ijati, izigrati, izvisiti, izgutati, iz-vikati, izgustirati i drugi.

5.10. Prefiks mimo- Javqa se samo u glagolu mimoi}i odnosno mimoilaziti, gde ima zna~ewe jednako

zna~ewu predloga mimo. Kao drugi prefiks dolazi u razmimoi}i/-ilaziti se.

5.11. Prefiks na- (1) U prostornom zna~ewu predloga na ovaj prefiks dolazi u mnogobrojnim prela-

znim glagolima kao navu}i, nam(j)estiti, nata}i, nasaditi, nabiti, nabosti, nan(ij)eti, nabaciti, naslagati, nare|ati, nanizati, nal(ij)epiti, natrqati, na-tovariti, nakalemiti, namazati, namotati i sl. Ovi glagoli tra`e dopunu na s akuzativom (navu}i na ne{to i sl.).

(a) Istu rekciju (na + akuz.) imaju i navesti, nat(j)erati, nagnati, nahu{kati, napujdati, pa i neki glagoli koji nemaju veze s kretawem, kao nau~iti (se), navi}i (se), navaditi (se) i sl.

(b) Slu~ajan kontakt s nekom preprekom na putu ozna~avaju neprelazni glagoli na-i}i, nagaziti, nalet(j)eti, nabasati, natrapati i sl. Bliski wima po zna~ewu, ali bez dopune s predlogom na, jesu prelazni glagoli napipati, nawu{iti, naslutiti i sl.

(v) Radwu NA nekoj povr{ini ozna~avaju i glagoli kao napisati, na{krabati, na-`vrqati, nacrtati, naslikati, na{minkati, nalickati, nakin|uriti i sl., ali po{to ne spadaju u glagole kretawa, mogu dobiti samo na + lokativ kao neobaveznu do-punu, ili ni to (posledwa tri).

(g) Naglo kretawe ve}eg broja `ivih bi}a zna~e navrv(j)eti, nadr(ij)eti, nagrnu-ti, nahrupiti, kao i navaliti u jednom od svojih zna~ewa.

(2) Zapo~etu ili samo mawim delom ostvarenu radwu ozna~avaju na~eti, na~uti, nazreti, nagristi, nagwe~iti, naru{iti, napomenuti, nazna~iti, naslutiti i sl., uz nekoliko neprelaznih glagola kao naprsnuti, napuknuti/-pu}i, nagor(j)eti i sl.

(a) Radwu ostvarenu u prili~noj meri ozna~avaju (kako izgleda samo prelazni) gla-goli nabrati, nakupiti, nagomilati, napabir~iti, nape}i, nas(j)e}i, nam(ij)esiti,

215

nadrobiti, nahvatati, napqa~kati, nakrasti, nadobijati, napri~ati i sl. Wima moèmo dodati i povratne glagole kao namu~iti se, napatiti se, nagojiti se, namno-ìti se, nakotiti se, naskitati se, naigrati se i sl. (treba zapaziti da su ovi glagoli povratni i u obliku bez prefiksa).

(b) Ja~u sativnost, u smislu ’do mile voqe’, ’do krajwih granica’, izraàvaju gla-goli koji tek uz dodatak prefiksa postaju povratni (sli~no onima tipa ispavati se, koje smo videli u 5.9 pod 5a): naspavati se, naìv(j)eti se, najesti se, na`derati se, nasititi se, napiti se (sa sekundarnim zna~ewem ’opiti se alkoholnim pi}em’), nauìvati se, nagledati se, naslu{ati se, nakrasti se, napqa~kati se, naraditi se, na~ekati se, nahodati se, nagladovati se, nabolovati se, naratovati se, nadava-ti se, nadimiti se (pre svega u poznatoj poslovici) i sl. Tipi~na je za neke od ovih glagola upotreba u odre~nim konstrukcijama s glagolom mo}i, tipa œNije mogao da se nagleda te lepoteŒ. S obzirom na to, u ovu grupu bismo svrstali i glagole kao na~udi-ti se, naigrati se, nahvaliti se, mada oni mogu biti povratni i u osnovnom obliku.

(3) Samo funkciju perfektivizacije prefiks obavqa u nakvasiti, nahrani-ti, naqutiti, nau~iti, nabubati, nao{triti, napuniti, naoruàti i mno-gim drugim prelaznim glagolima. Dosta je i povratnih (nasmejati/-ijati se, nasm‰ijŠe{iti se, na{aliti se, namr{titi se, nalickati se, nakin|uriti se, najeìti se itd.), a znatno mawe neprelaznih (na{koditi, nastradati, nazep-sti itd.).

5.11.1. Izvan ove klasifikacije moraju ostati glagoli u kojima je promena zna~ewa, u odnosu na prost glagol, sasvim nepredvidqiva, {to zna~i da se ne mo-è definisati zna~ewe prefiksa. Takvi su nastaviti168, nabaviti, naplati-ti, napasti, napustiti, najaviti, naimenovati, nastati, nastojati, nastra-dati169 i jo{ dosta drugih.

5.12. Prefiks nad- Mada je i danas produktivan, ovaj prefiks se javqa u relativno malom broju glago-

la. Pored obezvu~ene varijante nat- ima i oblik nada-, ali prakti~no samo u nada-str(ij)eti ’staviti iznad ~ega, natkriliti’. RMS uz to beleì i sasvim neobi~ne glagole nadapeti, nadametati se (= nadmetati se) i nadazreti se (= nadzreti se, ’na-kloniv{i se nad {to pogledati odozgo’).

216

(1) Prostorno zna~ewe predloga nad, uz rekciju nad {to ili nad ~im, imaju prela-zni glagoli nadn(ij)eti, nadviti, nadvesti, nadv(j)esiti, nadvu}i i sl., svi pribli-`no istog zna~ewa; ~e{}e se sre}u u povratnom obliku nadn(ij)eti se, nadviti se itd. Istu rekciju mogu imati i nadgraditi, nadzidati, mada su ~e{}i s direktnim objektom.

(a) Samo kao prelazni javqaju se natkriliti, natkriti (’pokriti odozgo’, ’po-staviti krov’, ’zakloniti’ i sl.), nadsvoditi, natkroviti (podi}i svod odnosno krov nad ~ime) i, kao jedini glagol kretawa, nadlet(j)eti. Nadvisiti moè biti u pro-stornom zna~ewu (naro~ito kad je u imperfektivnom obliku nadvisivati/nadvi{ava-ti) ili u figurativnom (v. niè). Samo metafori~ko zna~ewe imaju nadgledati i nadzirati.

(2) Apstraktno zna~ewe superiornosti, nadmo}i, prevazilaèwa imaju glagoli nadvisiti (u figurativnoj upotrebi), nadilaziti (isto), nadma{iti, nadja~ati, nadvladati, kao i vi{e glagola specifi~nog zna~ewa: nadvikati, nadgovoriti, natp(j)evati, nadlajati, nadigrati, nadmudriti, nadsko~iti, nadglasati, natpi-ti, nadrasti, nadlicitirati i sl.

(a) Imperfektivizovani, s povratnom zamenicom, neki od ovih glagola zna~e me-|usobno takmi~ewe: nadvikivati se, natp(j)evavati se, nadmudrivati se i sl. Neki glagoli su ~e{}i u tom vidu nego kao svr{eni, posebno nadlagivati se, nadmetati se170 i nadgorwavati se (sinonim za nadmetati se, s oznakom œpokr.Œ u RMS).

5.13. Prefiks naj- Superlativni prefiks se javqa samo u dva glagola, najvoleti/-qeti ’najvi{e voleti’ i u

retkom najèleti/-qeti ’najvi{e èleti’ (jedan citat u RMS: œMoète govoriti {to najèliteŒ).

5.14. Prefiks o- Napomenuli smo ve} da gramatike tretiraju o- i ob- kao varijante jednog istog pre-

fiksa, na osnovu wihovog zajedni~kog porekla, a da ih tek Babi} razdvaja (1986:477, 483). Pre wega, i Kantor 1984 je zakqu~io da je re~ o dva razli~ita prefiksa (œthe pre-

verbs o- and ob- are functioning as independent morphemesŒ). Wegov glavni argument je u tome {to se upore|ewem glagola sa o- i onih sa ob- (op-, oba-) dobijaju vrlo sloèni odno-si, pa nije mogu}e proglasiti ih za pozicione alomorfe iste morfeme, kao {to bi bi-

217

lo u slu~aju da, recimo, ob- dolazi samo ispred osnova koje po~iwu vokalom a o- is-pred onih koje po~iwu konsonantom.

Najsigurniji argument za razdvajawe bilo bi postojawe minimalnih parova sa opozicijom po zna~ewu. Wih ima, ali su razlike u zna~ewu dosta sitne: olizati i ob-lizati, ol(ij)epiti i obl(ij)epiti, ozidati i obzidati, okopati i opkopati171. Minimalni parovi, u svakom slu~aju, nisu neophodan uslov. Bitno je da se o- i ob- formalno razlikuju, a po zna~ewu se samo delimi~no poklapaju, pa u sinhronijskoj analizi nemamo razloga da ih smatramo za oblike jednog istog prefiksa.

5.14.1. (1) I prefiksu o- naj~e{}e i najosnovnije je prostorno zna~ewe, ali za raz-liku od ranije vi|enih prefiksa, ono se ne zasniva na predlogu istog oblika: pribli-`no zna~ewe danas bi mogao izraziti samo predlog oko. Otuda se predlog o ne javqa ni kao dopuna ovih glagola (za glagole s takvom rekcijom vidi niè pod ‰bŠ). Re~ je o prelaznim glagolima sa zna~ewem radwe koja na objekt deluje s raznih strana ili ga na neki na~in celog obuhvata: okruìti, ogrnuti, ograditi, oivi~iti, okopati, okovati, oplesti, okititi, ol(ij)epiti, opaliti, ocrtati, opisati172 itd. Tu spadaju i glagoli koji zna~e prekrivawe povr{ine bojom, te~no{}u ili drugom mate-rijom (obojiti, ofarbati, okre~iti, ocrniti, ob‰ijŠeliti, okaqati, orositi, ovlaìti i sl.), a tako|e i oni koji zna~e uklawawe spoqnog omota~a (oqu{titi, oguliti, okruniti, o{i{ati, o~erupati, obrijati, otesati, orezati, opl(ij)eviti i sl., odakle metafori~ki i opqa~kati, oglobiti, opeqe{iti itd., verovatno i opo-rezovati).

(a) Zna~ewe potpunog obuhvatawa jo{ se moè prepoznati i u glagolima tipa opra-ti, oribati, okupati, o~istiti, o~etkati, o~e{qati, ogrejati/-ijati, okaditi, oznojiti (se) i sl., a na apstraktnijem nivou i u opiti, odu{eviti, oàliti, opla-kati, osumwi~iti, opravdati, oc(ij)eniti i sl. U ogovarati, opawkati i u metafo-ri~nom olajavati verovatno je da prefiks podrazumeva zna~ewe ’okolo, na raznim me-stima’.

(b) Kao oslabqena varijanta œkru`nogŒ zna~ewa (v. Grickat 1966:214) mogli bi se tuma~iti glagoli za radwu koja na objekt deluje samo s jedne strane, npr. ope}i, opr-qiti, ozl(ij)editi, ogrebati/-psti (se), o~e{ati (se), oka~iti, ob(j)esiti, metafo-ri~ki i ogr(ij)e{iti se. Posledwih pet mogu imati dopunu o + akuzativ.173

(2) Dosta je glagola s pridevskom osnovom, koji zna~e pridavawe objektu osobine iskazane pridevom (ako su prelazni), odnosno sticawe takve osobine (neprelazni).

218

Najpoznatiji primeri su oja~ati, oslabiti, osv(j)eìti, osu{iti, ohrabriti, obo-driti, okrwiti, osladiti, ogor~iti, okriviti, omiliti, osakatiti, obogatiti, olabaviti, ogaraviti, osamiti, osm(j)eliti (ova dva ~e{}e kao povratni: osamiti se, osm‰jŠeliti se), olak{ati, omek{ati (oba od osnove komparativa) i sl. Neprela-zni glagoli su ogladneti/-weti, oèdneti/-weti, os(ij)ed(j)eti, ostariti, o}ela-viti, obositi, omlitaviti, omr{aviti, odebqati (od komparativne osnove), oglu-peti/-jeti (i oglupaviti), ogluv(j)eti (i ogluhnuti), on(ij)em(j)eti, ozdraviti, obo-leti/-qeti174, ogrub(j)eti, o~vrsnuti i sl.; povratan je glagol olewiti se/olijeni-ti se. Wihovi subjekti po pravilu su qudska bi}a.

Mnogi od glagola nabrojanih u prethodnom paragrafu javqaju se u parovima na -iti (prelazni) odnosno -(j)eti (neprelazni), npr. osl(ij)epiti (koga) — osl(ij)ep(j)eti, otupiti ({to) — otup(j)eti, ogoliti — ogoleti/-qeti, ogrubiti — ogrub(j)eti i sl. Ta opozicija, me|utim, vrlo se slabo ~uva u dana{wem jeziku, pre svega zato {to su mnogi neprelazni glagoli danas obi~niji s nastavkom -iti, kao ostariti, oslabiti, omr{aviti, o}oraviti, ozdraviti (v. Stevanovi} 19641:613–614); s druge strane, oìv(j)eti i os(ij)ed(j)eti upotrebqavaju se i kao prelazni (isto, 615–616).

(3) Glagoli s imeni~kom osnovom ve}inom su prelazni i zna~e da se objekt na neki (naj~e{}e figurativan) na~in œsnabdevaŒ onim {to zna~i imenica, da mu se ona pri-dodaje ili prenosi na wega. Takvi su, izme|u ostalih, osoliti, okameniti, opra{i-ti, opariti175, oploditi, oglobiti, oglasiti, oèniti, okon~ati, ovlastiti, o~arati, osramotiti, oklevetati, obrukati, ojaditi, ograni~iti, obeleì-ti/obiqeìti, ocariniti i sl. Poneki su povratni, kao oku}iti se, oroditi se, osiliti se176.

(a) Posebnu grupu ~ine glagoli koji zna~e poro|aj kod ìvotiwa, izvedeni iz na-ziva mladunca: oteliti se, ojagwiti se, o{teniti se, oprasiti se, o`drebiti se i tako daqe.

(b) Neprelaznih glagola s imeni~kom osnovom nema mnogo: olistati, okor(j)eti, okrastati, ojuìti, oki{iti i jo{ poneki.

(4) Mada Stevanovi} (19641:459) tvrdi da se œuvek ose}a prisutnost potpunog ob-uhvatawa predmeta na koji se odnosi radwaŒ, i mada smo gore pod (1) dali podosta primera, ostaju ipak glagoli kod kojih je takvo prostorno tuma~ewe neprimenqivo: otrovati, osuditi, opaziti, osporiti, odràti, o~uvati, otrp(j)eti, oparati, osvetiti (se), ozepsti, opsovati i drugi. Kod wih, dakle, prefiks ima iskqu~ivu

219

funkciju perfektivizacije. Pri tom se doga|a da od neprelaznog glagola postane pre-lazan, uz ve}u ili mawu promenu zna~ewa, kao u o}utati, okajati, op(j)evati, obavi-ti, omrznuti177 i sl.

5.14.2. Kao i obi~no, pojedini glagoli ostaju izvan svih navedenih kategorija zna-~ewa: opozvati, opru`iti, oslu{nuti/-{kivati, osm(j)ehnuti/-hivati se, opa-sti/opadati i jo{ nekoliko drugih.

220

5.15. Prefiks ob-

Mada se ispred osnova na p- i b- neutrali{e opozicija izme|u ob- i o-, drà}emo se sinhronijskih kriterijuma i za sve glagole tipa oplesti, obrati smatra}emo da imaju o-. Pro{ireni alomorf oba- javqa se tamo gde je potrebno izbe}i te{ke sugla-sni~ke grupe (obaviti -vijem, obazreti se, obasjati, obamr‰ijŠeti, obasuti -spem). Jo{ jedan na~in izbegavawa grupe -bv- u pro{losti je bila progresivna asimilacija, kao u obvu}i >> obu}i, obv(j)esiti >> ob(j)esiti, obvaliti >> obaliti: danas se ta-kvi glagoli ose}aju kao proste re~i.

(1) Zna~ewe œokruèwaŒ ili œobuhvatawaŒ ovde je relativno ~e{}e i jasnije izra-èno nego kod prefiksa o-: opkoliti, obuhvatiti (sa dva prefiksa), obuzeti, obi}i, oblet(j)eti, obigrati, obaviti, obliti, obasuti, ops(j)esti, obloìti, obrasti, obzidati, opkopati, obl(ij)epiti, opto~iti, op{iti, obrezati, ops(j)e}i, obgrli-ti, oblizati, obrvati/ophrvati, obazreti se i sl. Teè je prepoznati takvo zna~ewe u glagolima kao obraditi, obasjati, opsluìti, obqubiti, obavezati, objasniti, kao i u obamr(ij)eti, verovatno jedinom neprelaznom glagolu s ovim prefiksom.

(2) Faktitivnih glagola ima znatno mawe nego sa o-: s pridevskom osnovom su ob-noviti, objasniti, obnaìti, obn(ij)em(j)eti, s imeni~kom obdariti, optereti-ti, obuzdati, ops(j)eniti, op~initi (od imenice ~ini, mn.), opskrbiti i jo{ pokoji.

5.15.1. Izvan navedenih dveju grupa ostaje nekoliko ~estih glagola, pre svega obja-viti, opstati, obustaviti, ophoditi se i obre}i. Nemotivisani su danas obmanuti (rusizam prema Skoku, s. v. mahati) i obe}ati (v. Skoka s. v. vije}e).

5.16. Prefiks od- Alomorf oda- javqa se ispred konsonantskih grupa, u odabrati, odazvati, oda-

slati, odagnati, odapeti/-pnem, odasuti/-spem, po analogiji i u imperfektivizaci-jama odabirati, odazivati se, odapiwati itd., uz to u jo{ 5–6 zastarelih glagola ko-ji se mogu na}i u RMS.178

Alomorf o- javqa se usled jedna~ewa i gubqewa suglasnika ispred osnova na t- i d-, mo`da neki put i na ~- (Kantor 1984:323 izvodi o~itati iz od-~itati >> ot-~i-tati). Razlikovawe od prefiksa o- moè biti problem (npr. u otegnuti, otu|iti, otopiti, odisati, odi}i), mada nam ablativno zna~ewe naj~e{}e ukazuje da je posre-di od-, npr., od(ij)eliti << od-d(ij)eliti, odvojiti << od-dvojiti (kao otkinuti), ot(j)erati << od-t(j)erati (kao oda-gnati) i sl.

221

Alomorf ot- nastaje jedna~ewem po zvu~nosti (otpasti i sl.); ispred vokala, kao arhaizam, javqa se samo u ot-i}i (etimolo{ki i u oteti, otimati, ali to su danas proste re~i).

5.16.1. (1) Osnovno zna~ewe je ablativno, tj. zna~ewe udaqavawa ili odvajawa, pre svega u prelaznim glagolima: odn(ij)eti, odvu}i, odvesti, odbaciti, odgurati, odma-}i, odbiti, ot(j)erati, odagnati, odmamiti i sl.; od(ij)eliti, odvojiti, otkinuti, odlomiti, odl(ij)epiti, ods(j)e}i, odrezati, odgristi, odvratiti, otkloniti, odu-zeti i sl. Zna~ewe izdvajawa dela iz celine imaju odliti, odasuti, oto~iti, odva-diti, otpiti i jo{ poneki. Sasvim je mogu}e da se na ablativnosti zasniva i zna~e-we glagola odbraniti (œ…po poreklu treba da zna~i: brane}i odvojiti, odlepiti, sa-~uvati netaknutoŒ, Grickat 1966:204). Dopuna od + genitiv mogu}a je kod ve}ine ovih glagola, ali ne i obavezna; poneki, kao odseliti, otpratiti, oduvati, odstraniti, otpustiti, odr(ij)e{iti, ne idu s predlogom od.

(a) Neprelazni glagoli sa istim zna~ewem prefiksa uglavnom su glagoli kretawa, kao oti}i/odlaziti, odjuriti, otr~ati, odlet(j)eti, odjahati, otploviti, otpli-vati, od{etati, otpuziti, odlutati, odseliti se, odstupiti, odsko~iti, otpa-sti i sl.; metafori~ko odvajawe ozna~avaju odustati, odudarati, odroditi se, od-naroditi se i sl. Od + genitiv i ovde je samo jedna od mogu}ih rekcija, a neki glago-li, kao otputovati, odskitati, odmagliti, odmahnuti, ne upotrebqavaju se s tim predlogom.

(2) Mnogi glagoli na od- zna~e poni{tavawe radwe ili suprotnost u odnosu na drugu radwu, naj~e{}e ozna~enu glagolom s prefiksom za-: takvi su otkop~ati (up. zakop~ati), odmrznuti (up. zamrznuti), otvoriti, ot~epiti, otpu{iti, otkqu~a-ti, odlediti, odmastiti, odmrsiti, otplesti, otpetqati, odviti, odvrnuti, od-motati, otko~iti, otka~iti, otkazati, otkopati, otpe~atiti, odgonetnuti, odvezati itd. Re|a je korelacija suprotnosti s drugim prefiksima, kao na- (odu~iti prema nau~iti, odvi}i — navi}i, odjaviti — najaviti, odqutiti se — naqutiti se), po- (odmo}i — pomo}i, otkriti — pokriti), u- (odmoriti — umoriti) i sl.

(3) Uzajamnu ili uzvratnu radwu ozna~avaju odgovoriti, otpisati, otpozdravi-ti, odazvati se, otp(ij)evati i jo{ poneki glagol; sli~nog su zna~ewa i odjeknuti i odzvawati.

(4) ^istu perfektivizaciju nalazimo u glagolima kao odraditi, odigrati, otp(j)evati, odsvirati, odslu{ati, od{tampati, otkucati, odzvoniti i sl. Sva-kako to va`i i za glagole odgajiti, othraniti, odrasti: ne izgleda nam ubedqivo

222

obja{wewe I. Grickat (1966:304) po kome se wihovo zna~ewe svodi na ablativnost — œprevesti ne{to od prvobitnog stawa do potrebnogŒ.

(a) Posebnu vrstu perfektivnosti izraàvaju glagoli koji zna~e radwu u duèm ali ipak zavr{enom periodu, kao odbolovati, odrobijati, odspavati, odleàti, odsluìti.

5.16.2. Mawi broj glagola nije se mogao uklopiti u navedene kategorije. Nije jasno kakvo bi se zna~ewe moglo pripisati prefiksu u otpo~eti, ods(j)esti, odm(ij)eni-ti, odumr(ij)eti i jo{ ponekom primeru.

5.17. Prefiks pa- (up. 2.1.12, 2.4.13) nalazi se samo u glagolu patvoriti ’krivo-tvoriti, falsifikovati’, koji je redak u dana{wem srpskom jeziku.

5.18. Prefiks po- jedan je od najplodnijih, ako ne i najplodniji: s wim se gradi izuzetno veliki broj glagola, a zna~ewa su veoma raznovrsna.

(1) Prostorno zna~ewe predloga po (radwa koja se vr{i PO povr{ini celog pred-meta) relativno je slabo zastupqeno: politi, posuti, poprskati, pomazati, popquva-ti, popariti, pogaziti, pokriti i sl., ~emu mo`da moèmo dodati i poloìti, po-staviti, pomesti. Rekcija s predlogom po javqa se samo kod nekih glagola (posuti po ~emu i sl.).

(a) Neprelaznih glagola nema u ovoj grupi, osim onih sa imeni~kom osnovom, za koje vidi slede}u ta~ku.

(2) Glagoli kao posrbiti, potur~iti, poimeni~iti spadaju u PST i zna~e pretva-rawe u ono {to ozna~ava imenica u osnovi. Vidi detaqniji spisak u 5.33.10.

(a) Tako|e od imenica izvedeni su glagoli koji zna~e posipawe (pra{kom, zrnci-ma i sl.), tipa po{e}eriti, odnosno prevla~ewe metalom, tipa pozlatiti. Vidi pri-mere u 5.33.10.

(3) Faktitivni glagoli s pridevskom osnovom obi~no su neprelazni, sa sufiksom -(j)eti, re|e -iti: pocrneti/-weti, pocrveneti/-weti (i tako isto za druge boje), pobl(ij)ed(j)eti, porumeneti/-weti, poru`neti/-weti, polud(j)eti, pobesneti/-bje-sweti/-bjesniti, poblesav(j)eti/-iti, poskup(j)eti, pojeftiniti i sl. Povratni su polakomiti se, pogorditi se.

(a) Odgovaraju}i prelazni glagoli uglavnom su od osnove komparativa, kao pove}a-ti, poboq{ati i sl.: vidi podrobnije u 5.33.10.

Sli~no kao kod glagola na o- (vidi 5.14.2 pod 2), i ovde je teorijski mogu}a opozi-cija izme|u prelaznih glagola na -iti, tipa potamniti ’u~initi tamnijim’, i nepre-laznih na -(j)eti, tipa potamneti/-weti ’postati taman’. U praksi, opozicija funk-

223

cioni{e jo{ slabije nego kod glagola na o-. Prelaznih glagola na -iti je malo, a i oni se radije zamewuju parafrazama (podi}i cene ‰~emuŠ umesto poskupiti ‰ne{toŠ, obojiti u belo umesto pobeliti i sl.); uobi~ajeni su samo oni kao povisiti, poo-{triti, koji naspram sebe nemaju neprelazni glagol na -(j)eti.

(4) Distributivnim se obi~no naziva zna~ewe onih prelaznih glagola ~ija se rad-wa obavqa na vi{e objekata, naj~e{}e sukcesivno (up. prefiks iz-, 5.9 pod 5v), kao po-hvatati, pobacati, po~upati, popaliti, pogasiti, polomiti, povaditi, popisati, pokupovati, poskidati, potamaniti, pobiti, poubijati, poklati, pov(j)e{ati, po-str(ij)eqati, pohapsiti, poèniti, poudavati i sl. Kod neprelaznih glagola isti prefiks podrazumeva da radwu obavqa vi{e subjekata, kao u poustajati, pos(j)edati, pol(ij)egati, pomr(ij)eti, poumirati, pocrkati i sl.179 Dosta je distributivnih i me|u glagolima s dva prefiksa, o ~emu v. 5.31.1.

(5) Prefiks po- ima i tri va`na aspektualna zna~ewa, od kojih su dva zastupqena u velikom broju glagola. Ingresivno zna~ewe (po~etak radwe) imaju prelazni glagoli kao povu}i, povesti, pon(ij)eti, pokrenuti, pogurati, potresti, pojahati, potra-ìti, poèleti/-qeti, pogladiti, po~e{ati, pomirisati itd.; neprelazni glago-li kao polet(j)eti, potr~ati, pojuriti, posko~iti, pohrliti, povrv(j)eti, pote}i, pocuriti, povikati, pomisliti, posumwati itd.; povratni glagoli kao pobojati se, ponadati se, poradovati se, pobuniti se, poigrati se itd. Ovamo bismo uvrstili i ponestati, mada ga Grickat 1994:26 pomiwe uz glagole tipa poleàti, obja{wavaju-}i: œPonestati ozna~ava da je osnovni sadràj glagola donekle deminuiran: to nije ’nestanak’ do kraja, ve} osetno ’smawewe, ~iqewe’.Œ

(6) Kontinuativnim nazivamo mawi broj neprelaznih glagola koji œzna~e za izve-sno, kra}e vreme vr{iti radwu prostog glagolaŒ: ta formulacija Stevanovi}a 19641:460 ~ini nam se ta~nija nego œ‰zna~eŠ radwu ili stawe izvr{eno u maloj meriŒ, kako kaè RMS pod odrednicom po-, budu}i da je naglasak na trajawu (mada ograni~e-nom), a ne na kratko}i radwe. Takvi su glagoli potrajati, poìv(j)eti, po~ekati, pos(j)ed(j)eti, postojati, poleàti, popri~ati, porazgovarati, po}utati, posvi-rati180, poigrati (se) i sl. Prefiks je ina~e izrazito produktivan, pa su mogu}e i razne druge tvorenice kao pospavati, po{etati, po~itati, pogun|ati, poduvati (o vetru) i sl., ali takvi glagoli imaju vrlo malu frekvenciju; sre}u se najvi{e u prevo-dima s ruskog.

(7) îsto perfektivni, ta~nije finitivni, jesu mnogi prelazni glagoli najrazli-~itijeg zna~ewa, kao popiti, pojesti, po`derati, posisati, poslati, pogledati,

224

popeti, pokositi, poorati, poc(ij)epati, povezati, pokupiti, pokvariti, poreme-titi, poru{iti, pobrkati, pom(ij)e{ati, poslu`iti, pohvaliti, pozvati, po-sav(j)etovati, poslu{ati, pomiriti, po~astiti i dosta drugih. Mawe su brojni ne-prelazni glagoli, npr. porasti, potonuti, pokisnuti, pogr(ij)e{iti, pob(j)e}i, po-ginuti i sl., i povratni kao pobrinuti se, postarati se, pouzdati se, pokajati se i sl.

5.18.1. S obzirom na veliki broj glagola na po- uop{te, razumqivo je {to nije ma-lo ni glagola koji se ne daju uklopiti ni u jednu od opisanih sedam vrsta. To su s jed-ne strane glagoli kao podi}i, postradati, poma}i/-knuti, povratiti, pokliznuti, povezati i sli~ni, u kojima nema bitne razlike u zna~ewu izme|u osnovnog i prefik-siranog glagola, tako da funkcija prefiksa nije jasna. S druge strane imamo glagole kao pogubiti ’usmrtiti’, pobaciti, poroditi, pore}i, posti}i, postid(j)eti, pokr-stiti, povoditi se i sl., kod kojih je prefiksacijom nesumwivo izmeweno zna~ewe, ali na sasvim specifi~ne na~ine, koje drugde ne nalazimo.

5.19. Prefiks pod- Ovaj prefiks je dobar primer za te{ko}e koje se postavqaju pred sinhronijski se-

manti~ki opis glagolskih tvorenica. Sa izuzetkom onih gde je sa~uvano prvobitno zna~ewe predloga pod (npr. potpisati), ostali glagoli imaju, maltene, svaki svoje specifi~no zna~ewe. Da bismo ih kako-tako razvrstali u grupe, moramo stalno voditi ra~una o dejstvu metafore, dakle ne toliko o dana{wem zna~ewu koliko o prvobit-nom, iz koga se dana{we razvilo.

Alomorf poda- se javqa u podastr(ij)eti, u vi{e retkih glagola ispred sugla-sni~kih grupa (podabrati, podapeti -pnem, podasuti -spem itd.), ali i u ne tako ret-kom podaviti -vijem, iako tu osnova po~iwe samo jednim suglasnikom.

(1) Sa prostornim zna~ewem predloga pod mnogi su prelazni glagoli: podmetnu-ti, podvu}i, potpisati, potcrtati, podastr(ij)eti, potkopati, podriti, podgra-diti, podzidati, podupr(ij)eti (sa dva prefiksa), podvezati, potkovati, podlokati i sl. Mnogi glagoli dobili su pro{ireno zna~ewe, kao podlo`iti, potpaliti, potpiriti (jer se vatra obi~no pali s dowe strane), metafori~no kao u podbosti (prvobitno o kowu), podsta}i, podvaliti, pa i sasvim apstraktno kao u podn(ij)eti, podvesti, podrazum(ij)evati itd. Dopunu s predlogom pod ima samo mawi broj glago-la, uz akuzativ (podmetnuti pod {to) ili instrumental (podrazumevati pod ~im).

225

(a) Malo je neprelaznih i povratnih glagola s ovim zna~ewem: podi}i/-ilaziti, potpasti, podlet(j)eti, podle}i, potkoìti se, mo`da podati se (gde nismo si-gurni da li je prefiks po- ili pod-: v. Babi} 1986:486).

(b) Na prostornom zna~ewu zasnovani su i glagoli tipa pot~initi, podjarmiti, podrediti, podvrgnuti (tako|e i podloìti u zna~ewu ’u~initi podlo`nim’), s tom razlikom {to se kod wih radwa vr{i œodozgoŒ a ne œodozdoŒ (podjarmqeno stanovni-{tvo je simboli~no ISPOD jarma, dok je potcrtana re~ IZNAD crte). Sli~no tome, glagol podlaktiti se zna~i isto {to i nalaktiti se, tj. osloniti se laktom NA ne-{to.

(2) œZna~ewe vr{ewa radwe kri{om, nekad ~ak nedopu{tene i ne~asne radweŒ (Stevanovi} 19641:461) imaju glagoli kao podmititi, potkupiti, potplatiti, potkazati, podgovoriti, podbuniti, potkradati.

(3) Veoma malo primera ima za zna~ewe koje Babi} (nav. m.) defini{e œu~initi {to ispod normalne mjere, stawaŒ, ilustruju}i ga s tri primera, potcijeniti, pot-hraniti i pothladiti181. Po smislu tu spada i podbaciti, mada je nastalo od pro-stornog zna~ewa: ’baciti ispod ~ega’ >> ’pogoditi ispod mete’ >> ’ne ispuniti o~e-kivawa’.

(4) Blisko je prethodnom i zna~ewe oslabqene, ublaène ili ne sasvim ostvarene radwe, koje dodu{e ni u jednom primeru nije sasvim jasno posvedo~eno, a ~esto je za-magqeno naknadnim semanti~kim promenama. Takvi su glagoli podnapiti se (’umere-no se opiti’ prema RMS, mada ima i drugo zna~ewe ’sasvim se opiti’), podrignuti (se) (radwa sli~na rigawu, ali kra}a i slabija), podgrejati/-ijati (’malo, lako ugreja-ti’, odakle i ’iznova ugrejati’), podnaduti se (biti mestimi~no, donekle naduven), podsko~iti (’u~initi mali skok uvis’, prema RMS), podvrisnuti i podvriskivati (kratko, povremeno vrisnuti odnosno vri{tati) i sl. Verovatno u tu grupu spadaju i podmladiti (osnovno zna~ewe ’u~initi ne{to mla|im’), pods(j)etiti (’pomo}i kome da se seti’, dakle samo jedan korak na putu ka punom se}awu), podrugnuti se/-givati se i podsm(j)ehnuti se/-hivati se (emocionalno blaè radwe nego rugati se odnosno smejati se) itd.

5.19.1. Za mnoge glagole klasifikacija ostaje neizvesna. Potkresati je prema pr-voj definiciji u RMS ’malo podrezati, skratiti (obi~no odozdo)’: mogli bismo ga, dakle, podvesti pod zna~ewe (1) (s tim {to danas nipo{to ne zna~i samo kresawe odo-zdo), ali i pod (3) (malo, donekle kresati). Analogno rasu|ivawe vaì i za potkrati-

226

ti, pods(j)e}i, podrezati, pa i za pod{i{ati (prvobitno mo`da ’o{i{ati s dowe strane’, ali danas ’malo, delimi~no o{i{ati’). Potpomagati se moè tuma~iti kao ’malo, povremeno pomagati’, ali se uklapa i u seriju podupr(ij)eti, podràti (= pod-dràti ili po-dràti?), potkr(ij)epiti, gde je prvobitno zna~ewe prostorno (’dràti odozdo, da ne padne’). Najzad, nikakvo logi~no obja{wewe u sinhronijskoj ravni ne nalazimo za poduzeti, poduhvatiti se (verovatno kalkovi od nem. unterneh-

men), podu~iti i podu~avati, podmazati182, podmiriti, podviknuti, podudarati se, da navedemo samo neke od najobi~nijih glagola.

5.20. Prefiks pre- (1) Mnogobrojna i raznovrsna zna~ewa ovog prefiksa mogu se dobrim delom di-

rektno ili indirektno izvesti iz prostornog zna~ewa, koje je u ovom slu~aju izraèno predlogom preko. Kretawe od jedne do druge ta~ke, naj~e{}e po povr{ini nekog dela prostora ili iznad wega, izraàvaju glagoli kao pren(ij)eti, prevu}i, prevesti (-ezem), prevesti (-edem), prebaciti, prem(j)estiti, preseliti, presaditi, presko~i-ti, prekora~iti, pregaziti, preplivati, preploviti, prebroditi, premostiti, preliti, preto~iti, presuti/-sipati i sl. Neprelaznih je malo (preb‰jŠe}i), a i od wih ve}ina mogu imati i prelaznu upotrebu, kao pre}i, prelet(j)eti, pretr~ati. Rekcija preko ~ega mogu}na je sa mnogima od ovih glagola, ali nipo{to ne sa svima.

(a) Kretawe, ta~nije okretawe samo u jednom smeru ozna~avaju prevrnuti, pretu-riti, preokrenuti, prevaliti (se).

(2) Iz zna~ewa popre~nog kretawa od jedne do druge strane razvilo se zna~ewe pre-preke, kao u prepr(ij)e~iti, pregraditi, presresti, a zatim i znatno ~e{}e zna~ewe prekida, u prekinuti, prelomiti, prepoloviti, pres(j)e}i, prerezati, prestrugati, pretesteri(sa)ti, pregristi, prekratiti, prepu}i i sl.

(3) Radwu koja se obavqa s kraja na kraj predmeta, ili ga celog zahvata, ozna~avaju glagoli kao preorati, prekopati, prebrati, prem(j)eriti, premazati, prekriti, preplaviti, premlatiti, preznojiti se i sl., a u malo {irem smislu i pregledati, prelistati, preslu{ati, prebrojati, pre~istiti, prekaliti, uz poneki neprela-zni kao premr(ij)eti, prebl(ij)ed(j)eti/-blijediti, presu{iti, pregladneti/-weti.

(a) Analogno zna~ewe u vremenu (obavqati ili trpeti radwu sve do kraja, izdrà-ti koliko je potrebno) imaju glagoli tipa preìv(j)eti, pres(j)ed(j)eti, preleàti, pretrp(j)eti, pregrm(j)eti, prepatiti, preboleti/-qeti, preàliti, prebrinuti

227

i sl. Wima su sasvim bliski i glagoli pre}utati, prespavati, koji zna~e istrajava-we u pasivnom stavu za sve vreme trajawa doga|aja ozna~enog objektom, a donekle i pre-hraniti, u smislu ’hraniti (koga) dokle god je neophodno’.

(b) Neprelazni glagoli s imeni~kom osnovom prezimiti, preno}iti, predaniti zna~e provesti zimu, no} odnosno dan. Iste je strukture i precv(j)etati (up. sinonim precvasti), ’cvetati do samog kraja’, odakle ’prestati sa cvetawem’; isto zna~ewe za-vr{etka radwe imamo i u preboleti/-qeti, prebrinuti i drugima.

(4) Verovatno iz zna~ewa pod (3) razvilo se zna~ewe radwe ponovqene na drugi na-~in, odnosno zna~ewe promene uop{te: preraditi, prepraviti, pretvoriti, preo-bratiti, preurediti, presloìti, prekrojiti, prezidati, preobu}i, presvu}i183, preporoditi, prera~unati, premotati, prepakovati, prekrstiti (u zna~ewu ’prei-menovati’), preudati (se) (udati ‰seŠ ponovo, za drugog ~oveka), preprodati (ponovo prodati, drugom kupcu) i sl. Tu spadaju i svi glagoli koji zna~e reprodukciju, kao prepisati, precrtati, preslikati, prekucati, pre{tampati, prepri~ati, prep(j)evati i sl. Ovaj semanti~ki model veoma je produktivan u novije vreme, kao {to pokazuje rasprostrawenost glagola prekvalifikovati i vi{e neologizama zabe-leènih u re~niku Klajn 1992: prevrednovati, preoc(ij)eniti (ova dva su mo`da kal-kovi od revalorizovati), prerasporediti, preregistrovati, preparkirati, premon-tirati, prestrukturirati i sl.

(5) Kao i kod prideva, mnogo se upotrebqava pre- u ekscesivnom zna~ewu (v. 3.1.14): prepuniti, pretrpati, pretovariti, preopteretiti, prenaseliti, preuve-li~ati, preplatiti, prec(ij)eniti, prenagliti, prepe}i, prekuvati, presoliti, pregrejati/-ijati i sl. Up. i noviji anglicizam prebukirati. Neprelaznih glagola je kao i obi~no malo (pret(j)erati, prepiti, prestar(j)eti), ne{to je vi{e povratnih: prejesti se, premoriti se, pre(za)sititi se, prezaduìti se, prehladiti se (s ma-lim pomerawem zna~ewa: ’suvi{e se ohladiti’ >> ’nazepsti’).

(a) Ne sa zna~ewem ’previ{e uraditi’ nego ’pre}i odre|enu granicu’ jesu glagoli tipa presti}i, prete}i, prema{iti, prestupiti, prerasti; up. i pretegnuti, pre-vagnuti, pre(o)vladati. I sinonimi pregawati se i prepucavati se verovatno se za-snivaju na prvobitnom zna~ewu datom u RMS za svr{eni pregoniti se: ’nastojati po-sti}i prednost, boqi rezultat u ~emu… nadbijati se’. Mada su po zna~ewu veoma bli-ski ekscesivnim, ove glagole bismo svakako mogli i metafori~ki da izvodimo iz gla-gola prostornog zna~ewa, tipa presko~iti, prekora~iti, navedenih pod (1).

228

(6) Vrlo je malo glagola u kojima pre- sluì samo za perfektivizaciju: prekoriti, presuditi, prevariti, prepla{iti, prestra{iti i jo{ nekoliko.

5.20.1. Bilo bi metodski neekonomi~no otvarati posebne kategorije za glagole ko-ji se ne daju ukqu~iti u gorwu podelu, kao {to su previd(j)eti i pre~uti, preuzeti i preoteti, ili predati i prepustiti. Jo{ neki ~esti glagoli u kojima moramo od-ustati od semanti~ke definicije prefiksa jesu prepoznati, presaviti, prepasti, preporu~iti, prestati, preostati, pregovarati, premi{qati (se) i drugi.

5.21. Prefiks pred- Sa ovim prefiksom postoji samo oko dva tuceta glagola. Ipak, me|u wima su bar

polovina re~i u svakodnevnoj upotrebi, ne ba{ nove po postanku, pa je zaista neshva-tqivo {to su ne samo Mareti} nego ~ak i Stevanovi} (kako smo videli u 5.1) potpuno iskqu~ili iz razmatrawa ovaj prefiks. Otpor prema wemu verovatno je bar donekle izazvan purizmom, budu}i da su mnogi od ovih glagola (iako danas savr{eno odoma}e-ni) nastali prevo|ewem stranih uzora — ruskih glagola s istim prefiksom, latin-skih na prae- ili nema~kih na vor-.

Pored osnovnog oblika i obezvu~enog pret-, postoji bar jo{ jedan alomorf, predu-, prvenstveno u predusresti, preduhitriti, predupr(ij)editi i wegovom re|em sino-nimu predupr(ij)e~iti. Poreklo dodatog -u- nije jasno (Skok ne beleì nijedan od ovih glagola!), ali je bar predupr(ij)editi nesumwiv rusizam (øreduørediØâ).184 Ru-sizam je i predohraniti (odakle znatno obi~nija imenica predohrana), gde ne znamo da li je u pitawu prefiks pred- ili mo`da spoj prefiksa pre- i do-: ovo drugo svakako vaì za predomisliti se.

(1) Naj~e{}e zna~ewe prefiksa pred- jeste vremensko (prethodna, ranije obavqena radwa), kao u predos(j)etiti, predvid(j)eti, predodrediti, pretplatiti (se)185, predskazati (rusizam), u ve} pomenutom predupr(ij)editi i preduhitriti, predusre-sti (ovaj posledwi sa tri zna~ewa prema RMS: ’presresti’, ’preduprediti’ i ’quba-zno do~ekati’ — up. pridev predusretqiv), zatim predbeleìti/-biqeìti (’una-pred zabeleìti’ prema RMS). Preduzeti je bez sumwe sagra|eno prema nema~kom vor-

nehmen, tako da je u wemu izbledelo zna~ewe anteriornosti. Nema~kim uticajem svaka-ko se moè objasniti i pomalo neobi~na ~iwenica da prethoditi ozna~ava raniju a predstojati budu}u radwu: ista razlika postoji izme|u nema~kog vorhergehen i bevor-

stehen.

229

(2) Prostorno zna~ewe, svojstveno predlogu pred, sa~uvalo se uglavnom samo u glagolu predvoditi i u prefiksalno-sufiksalnom predo~iti; re|e je predvesti ’do-vesti ispred koga’, a pogotovu predmetnuti (po RMS ’metnuti, staviti ispred koga, ~ega’, ali bez ijednog primera). U drugim glagolima prostorno zna~ewe je pre{lo u metaforu: preds(j)edati/-avati (kalk latinskog praesidere), predstaviti, predloì-ti, pretpostaviti (ovaj posledwi u zna~ewu pretpostavke verovatno je prevod ne-ma~kog voraussetzen, a u zna~ewu davawa prednosti ‰pretpostaviti {to ~emuŠ nema~kog vorziehen ili latinskog praeferre).

5.22. Prefiks pri- (1) Zna~ewe pribliàvawa imaju prelazni glagoli kao prima}i, pribliìti,

privesti, prin(ij)eti, privu}i, prit(j)erati i sl., neprelazni kao pri}i/prilaziti, pristi}i, prisp(j)eti, pristupiti, prib(j)e}i (uglavnom figurativno), prisko~iti, pritr~ati i sl., povratni kao pri{uwati se, prikrasti se. Dopuna nije nikada s predlogom pri, nego je uz + akuzativ ili jo{ ~e{}e dativska (prima}i ~emu itd.). U glagolu pristati, iz osnovnih zna~ewa ’stati uz koga’ ili ’po}i za kim’ razvila su se ostala, posebno ’sloìti se’.

(2) Iz prostornog se bez sumwe razvilo i zna~ewe œupravqawe radwe prema sebi, prema svom interesuŒ (tako RMS, odrednica pri- pod 1e), kao u pribaviti, prigrabi-ti, prikupiti, primamiti, prizvati, privoleti/-qeti, pridobiti, prihvatiti (u nekima od mnogobrojnih zna~ewa) i sl.; tu moèmo dodati i neprelazni glagol pripa-sti i povratni prikloniti se, oba s dativskim zna~ewem i dativskom rekcijom kao i ostali.

(3) Kao poja~awe prvobitnog zna~ewa nastaje i zna~ewe trajnog spoja, kontakta, pri~vr{}ivawa: pri~vrstiti, pribiti, pribosti, pril(ij)epiti, priqubiti, pri-pojiti, prikovati, privezati, prikop~ati, pri{iti, pri{rafiti, ~emu je blisko i prisloniti, prigrliti, pritisnuti, prigwe~iti186 i sl., neprelazni prirasti (i prionuti, ~ija je osnova nemotivisana), povratni pripiti se. Dopuna ovih glagola moè biti s predlozima uz, za ili na.

(4) S dativskom rekcijom su i glagoli koji zna~e dodatak ili dopuwavawe: prilo-ìti, primetnuti, pridati, priliti, pripisati, pribrojiti, prikqu~iti, pri-druìti i sl. U malo {irem smislu tu spadaju i privr(ij)editi (u zna~ewu ’dopri-neti’), prihrawivati (dodatno hraniti), priklati (u zna~ewu ’zaklati ìvotiwu ko-

230

ja je rawena, bolesna ili su je po~eli klati’: za drugo zna~ewe v. slede}u grupu) i jo{ neki re|i glagoli: v. Stevanovi} 19641:463 pod g.

(5) Bez direktne veze s prostornim zna~ewem i bez dativske rekcije jeste zna~ewe nepotpune, u nedovoqnoj meri izvr{ene ili vremenski ograni~ene radwe: pridrà-ti, pritvoriti, pri~ekati, pri~uvati, prigu{iti, prikriti i sl.; prile}i, pripa-ziti, priviriti, prisv(ij)etliti, pripitati, pripr(ij)etiti, pri{apnuti, pripu-cati, pripe}i (o suncu), priu~iti187 i sl.; pridi}i se, pritajiti se, pribojavati se, pris(j)etiti se, pritrp(j)eti se i sl. Tu moèmo ubrojati i privid(j)eti se i pri~initi se (jer je privi|ewe po svojoj prirodi kratkotrajno i prolazno), prisniti se, kao i glagole prislu{kivati i prièqkivati, gde prefiks, zajedno s deminutiv-nim sufiksom, pokazuje da se radwa vr{i tajno i povremeno, zavisno od mogu}nosti.

(6) Glagola u kojima prefiks izraàva ~istu perfektivnost (izvr{ewe radwe) go-tovo da i nema: jedan primer mogao bi da bude prisiliti prema siliti. Ina~e uvek dolazi do promene zna~ewa, kao u sinonimima za prisiliti (prinuditi, primorati, privoleti/-qeti), u pripraviti, pri~initi i sl., ili je u pitawu vezana osnova, npr. pripremiti, priviknuti.

5.22.1. U glagolima nabrojanim u prethodnom pasusu nemogu}e je odrediti zna~e-we prefiksa. Jo{ neki takvi glagoli jesu priv(j)en~ati (prema definiciji u RMS, prakti~no istozna~no sa v(j)en~ati), priznati, prigovoriti, prijaviti, prikazati, prim(ij)eniti i drugi.

5.22.2. Kod nekih glagola javqa se kolebawe izme|u prefiksa pre- i pri-, o ~emu je pisao Moskovqevi} 1934. Mada on tvrdi da do toga dolazi œu narodnom govoru u severozapadnoj Srbiji i u VojvodiniŒ kao œposledica me{avine ikavskog i ekavskog govora u tim krajevimaŒ, ve} i iz wegovih primera se vidi da je ista pojava mogu}a i u standardnom jeziku. Najpoznatiji takav par ~ine pres(j)esti — pris(j)esti (kome). Vuk u Rje~niku ima samo prisjesti u tom zna~ewu, RMS daje primere i za jedno i za drugo, a Pave{i} 1971 kaè œpresjesti u zna~ewu ’zastati u grlu’ boqe je: prisjestiŒ. U Beogradu, a verovatno i u ve}em delu Srbije, kaè se samo preselo mu je, prese{}e mu.

Ne{to je druk~iji slu~aj para pretvarati se — pritvarati se. Ovaj drugi glagol nije nigde posvedo~en, ali Moskovqevi} smatra da je nekad postojao, {tavi{e da œtreba govoriti pritvarati se (kao i pritvoran, pritvorstvo)Œ, mada priznaje da su ove posledwe re~i do{le iz ruskog. Po wegovom mi{qewu, dva oblika nisu istozna~-na, jer œpre- pokazuje da ne{to potpuno, kona~no mewa izgledŒ, a pri- œda se ne{to sa-

231

mo malo, privremeno, prividno vr{iŒ (kao u pritajiti se i sl.), tako da bi pritva-rati se zna~ilo œsamo prividno mewati izgledŒ. Pitawe je, me|utim, ne bi li ista takva definicija vaìla i za pretvarati se.

Moskovqevi} jo{ pomiwe alternacije predobiti — pridobiti, predi}i se — pridi}i se i preklati — priklati. Ova posledwa dva glagola danas se jasno razliku-ju po zna~ewu, ali je verovatno da u nestandardnom govoru postoji priklati i kao si-nonim za preklati ili zaklati; RMS beleì za priklati jedan citat iz Cesarca s definicijom ’fig. dotu}i, uni{titi do kraja’.

5.23. Prefiks pro- (1) U osnovnom prostornom zna~ewu odgovara predlogu kroz, i taj predlog naj~e-

{}e dolazi kao dopuna: provu}i, provesti, pron(ij)eti, proturiti, promoliti, pro-gurati, propustiti, proputovati i sl.; pro}i/prolaziti, prodr(ij)eti, projuriti, protr~ati, projahati, prote}i, prostrujati, proviriti i sl. Neki glagoli su da-nas ~e{}i u sekundarnim zna~ewima, npr. prot(j)erati ’oterati, nasilno udaqiti’, prognati (isto), propasti ’doìveti neuspeh’.

(a) Na pojmu prolaska kroz ne{to ili izme|u ne~ega temeqi se i zna~ewe nekih glagola koji nisu glagoli kretawa i koji uglavnom nemaju rekciju sa kroz: pro{iti, prostr(ij)eliti, prosejati/-sijati, prore{etati, prokrijum~ariti, prosvirati (obi~no o metku, s promenom zna~ewa u odnosu na osnovni glagol) i sl.

(b) Pravqewe rupe, otvora podrazumevaju glagoli kao probiti, probosti, probu-{iti, pros(j)e}i, prorezati, produbiti, provrt(j)eti, progristi; uglavnom figura-tivno se upotrebqavaju prokquvati/-iti i pro~a~kati. Kao dopunu naj~e{}e imaju samo direktni objekt.

(v) Zna~ewe prolaska kroz grlo bitno je kako za glagole progutati, pro`derati, tako (u suprotnom smeru) i za glagole promrmqati, progun|ati, prostewati, pro-{ap(u)tati, procvileti/-qeti, proderati se i sl. Ovim posledwima su veoma sli~ni i glagoli tipa progovoriti, prop(j)evati, samo {to kod wih prefiks ozna~a-va po~etak radwe (v. niè). Neki put su oba zna~ewa mogu}a u istom glagolu, npr. propi{tati moè da zna~i ’pi{te}i izgovoriti’ ili ’po~eti pi{tati’.

(g) Glagol pro}i, pored dopune sa kroz, moè imati i dopunu sa pored ili kraj (~e-ga). Na isti na~in, kretawe bo~no od nekog objekta mogu ozna~avati neprelazni glago-li prominuti, proma}i/-knuti, prolet(j)eti, prohujati, prozujati, prozvi`dati, projezditi i drugi.

232

(2) Sa ingresivnim zna~ewem (po~etak radwe) nalazimo dosta neprelaznih glago-la kao progovoriti, prozboriti, prop(j)evati, propi{tati, progledati, prohoda-ti, propu{iti, procuriti, prokqu~ati, provr(ij)eti, proraditi ’po~eti raditi’, proht(j)eti se i dr. Up. i neologizme profunkcionisati ’po~eti funkcionisati’ i familijarno prolupati, prvobitno ’po~eti lupati’ (o automobilskom motoru, gde je lupawe znak kvara), odakle metafori~ki ’poremetiti umom’.

(a) Sticawe neke osobine ozna~avaju povratni glagoli kao propiti se, prozliti se, provr(ij)edniti se, proskitati se.

(3) Pored samog po~etka radwe, glagol moè da obuhvati i ceo po~etni period, ta-ko da uz ingresivno, ili umesto wega, imamo kontinuativno zna~ewe (œ…u zna~ewu vr{ewa radwe za izvesno kra}e vreme; prozboriti zna~i i zboriti malo o ~emuŒ, Ste-vanovi} 19641:464). Takvi su, recimo, glagoli proìv(j)eti, prokuvati, prosu{iti, prospavati, prodr(ij)emati, proprati i sl.; pro}askati, pros(j)ed(j)eti, proluta-ti, proplakati i sl.; proveseliti se, provaqati se, pro{etati (se) itd.

(4) Iz prostornog zna~ewa ’kroz ({to)’ moglo se razviti i zna~ewe potpunog, is-crpnog izvr{ewa radwe (up. priloge skroz, skroz naskroz). Takvi su glagoli prou~i-ti, prostudirati, pro~itati, pro~istiti, promisliti, probd(j)eti, propatiti, proèti i sl.; promrznuti, prozepsti, prokisnuti, protrnuti i sl. Mogli bismo im dodati i glagole u kojima pro- ozna~ava tro{ewe ili gubitak: pro}erdati, proi-grati, prokockati, prokartati, propiti. Ove sativne glagole ~esto nije lako razli-kovati od onih iz prethodne grupe, kao ni od ~isto perfektivnih (v. slede}u grupu). Mogu}a je kao i uvek polisemija: ’neko vreme }u proìveti tamo’ svrstali bismo u grupu 3, a ’sve sam to i ja proìveo’ u grupu 4. Za glagol proraditi, Stevanovi} (nav. mesto) upozorava na razliku izme|u neprelaznog proraditi ’po~eti raditi’ i prela-znog proraditi (materijale i sl.), koje je kao rusizam (<< øroraboØaØâ) bilo popu-larno u godinama posle II svetskog rata. Za mnoge glagole kao protuma~iti, proc(ij)eniti, prosuditi, pro`derati, prov(j)etriti i sl. mogli bismo tvrditi da u potpunosti zahvataju objekat, ali to su radwe koje se i ina~e ne rade delimi~no, pa je mo`da opravdanije ove glagole smatrati ~istim perfektivima.188

(5) Neki od tipi~nijih glagola u kojima pro- ozna~ava samo svr{enu radwu bili bi proliti, prosuti, probuditi, prokleti, produìti, pro{iriti, produbiti, pror(ij)editi, proslaviti, mo`da propratiti i prokomentarisati (ako ne smatra-mo da spadaju u grupu 3) itd. Stevanovi} ovamo (pod glagole koji œozna~avaju samo pot-puno izvr{ewe… radweŒ) ubraja i prodati, prore}i, prokazati, proigrati, ali pri

233

tom gubi iz vida da oni zna~e ne{to sasvim drugo nego osnovni dati, re}i, kazati, igrati.

5.23.1. Ova posledwa ~etiri glagola ukazuju na jo{ neka zna~ewa prefiksa pro-, koja izlaze iz okvira dosad opisanih kategorija. Sli~ne anomalne primere predsta-vqaju i prona}i (u doslovnom zna~ewu sinonim za na}i; u zna~ewu pronalaska nemogu-}e je odrediti {ta zna~i prefiks), prozvati (moè biti perfektiv od zvati u zna~e-wu ’nazvati’, ali nije jasno otkud zna~ewe prozivke), propisati, probirati, pro~uti se i jo{ neki glagoli.

5.24. Prefiks protiv-

Ovaj prefiks dolazi samo u protivr(j)e~iti (re|e protivur(j)e~iti), u protiv-staviti ’suprotstaviti’ (rusizam) i u retkom protivstati (jedan citat u RMS, uz jo{ jedan za nesvr{eno protivstajati). Glagol protusloviti ’protivre~iti’ is-kqu~ivo je hrvatski i nema ekvivalenta sa protiv-.

5.25. Prefiks raz-

I po broju glagola u kojima je zastupqen, i po broju alomorfa i po raznovrsnosti zna~ewa, raz- je me|u najplodnijim prefiksima u srpskom jeziku. Alomorfa ima ukup-no {est (kao kod iz-), a to su raz-, ras- (ispred bezvu~nih suglasnika), ra{- (kao u ra{~e{qati, ra{~upati, ra{}eretati se), ra`- (samo u dva-tri re|a glagola kao ra`|ipati se, ra`xarati, ra`xilitati se), ra- (u dosta glagola kao raseliti, ras‰jŠe}i, ra{iriti, ra{trkati, raèniti, raàlostiti itd.) i raza- (u vi{e poznatih glagola sa suglasni~kom grupom na po~etku osnove, kao razaznati, razasla-ti, razabrati, razapeti -pnem, razasuti -spem itd.).

Zna~ewe prefiksa raz- u velikoj je meri œcentralizovanoŒ, u tom smislu {to se na neki na~in uvek moè dovesti u vezu s œprototipskimŒ zna~ewem, koje D. Klikovac 1998:154 opisuje kao œkretawe od centra ka periferijiŒ. Uprkos tome, semanti~ki opis nije ni lak ni jednostavan, po{to se to osnovno zna~ewe grana na mnogo razli~i-tih na~ina, a metafori~nost je izuzetno razvijena.

(1) Deqewe, razbijawe nekog predmeta, ili rasturawe nekog skupa, iskazuju mnogo-brojni prelazni glagoli: rastaviti, razloìti, razd(ij)eliti, rasturiti, razdvo-jiti, raspoloviti, razbiti, razlomiti, raskinuti, rastrgati, raskomadati, raz-

234

drobiti, razmrviti, razma}i, razn(ij)eti, razvaliti, rasc(ij)epati, razderati, ra{~laniti, razliti, rasuti, razasuti, razbacati, rast(j)erati, raseliti, razju-riti, razvesti itd.

(a) Kretawe u raznim pravcima, makar i bez nasilnog razbijawa celine, ozna~avaju razdati, razaslati, rasprodati, raspustiti, raspremiti, ra{~istiti, raspro-straniti, raspr{iti, razgranati, rasaditi, razvu}i, razgrabiti itd., a figurativ-no i razmnoìti/-avati, rasploditi, rastrubiti, razglasiti itd. Ovde ima i po-vratnih glagola, kao razi}i se/-ilaziti se, razb(j)e}i se, raspasti se, razlet(j)eti se, razmileti/-qeti se, rasprsnuti se, rasplinuti se, na apstraktnijem planu ra{-~uti se itd.

(b) Po{to logi~ko razmi{qawe pretpostavqa pre svega ra{~lawivawe ({to po-tvr|uje i etimologija gr~kih re~i analiza i kritika, od glagola lýo odnosno kríno), me-tafori~nu primenu ovog prefiksa imamo u razabrati, razaznati, raspoznati, razli-kovati, razum(j)eti, razmi{qati, rasu|ivati, raspraviti, razvrstati i sl.

(2) Pove}awe obima ili povr{ine predmeta, kao posledica kretawa u dve ili tri dimenzije: razviti, razmotati, razapeti, ra{iriti, raskre~iti, rastegnuti, ra-zastr(ij)eti itd.; up. i raskrupwati se.

(3) Promene u ~vrstini ili agregatnom stawu tako|e se izraàvaju metaforom centrifugalnog kretawa, jer se ose}a da ve}i prostor zauzima labavo od kompaktnog (rasklimati, rasklatiti, razvezati, razr‰ijŠe{iti, ra{rafiti, ra{~e{qati, rasu{iti se itd.), te~no od ~vrstog, suvog ili mawe te~nog (rastopiti, raskravi-ti, rastvoriti, raskvasiti, razmutiti, raskuvati, razrediti, razblaìti i sl.).

(4) Nasuprot radwama koje idu u smislu gradwe, vezivawa ili ve}e kompaktnosti, glagoli na raz- ~esto zna~e wihovo poni{tavawe ili suprotnost: razgraditi, rasko-vati, razl(ij)epiti, rasplesti, razmrsiti, raspetqati i sl.; tu spadaju i ve} pome-nuti razviti i razmotati. Na isti na~in iskazuje se i poni{tavawe drugih radwi (ra{~initi, razo~arati, razuv‰jŠeriti, razv‰jŠen~ati i sl.), naro~ito u glagolima s imeni~kom osnovom (razduìti, razuzdati i sl., raspopiti, raskraqiti i sl.: vidi 5.33.16).

(5) Ingresivno i faktitivno zna~ewe, tj. dovo|ewe objekta (qudskog bi}a) u neko (naj~e{}e negativno) raspoloèwe, imaju glagoli kao razveseliti, rastuìti, ra-àlostiti, razqutiti, razn(ij)eìti, razbesneti/-bjesweti, razdraìti, raz-gneviti/-gweviti, rasrditi, raèstiti, razjariti i sl.

235

(a) êsto se iskazuje ne samo po~etak novog stawa nego i œzalaèwe u stawe ozna-~eno osnovnim glagolomŒ (Stevanovi} 19641:465), {to Bari} et al. 1979:301 nazivaju œintenzivno zna~eweŒ. Takvi su glagoli razraditi, razbuditi, raspaliti, raspiri-ti, rashladiti, razvedriti, razmaziti, razbistriti, raskrvariti/-viti i sl., a posebno povratni kao razgor(j)eti se, razbuktati se, rasplamt(j)eti se, razmahati se, rascv(j)etati se, bezli~ni razdaniti se, glagoli koji ozna~avaju upadqivo qud-sko pona{awe kao raspri~ati se, razvikati se, raskokodakati se, rasp(j)evati se, rasplakati se, razigrati se i sl.

(6) Mo`da zbog specifi~nog zna~ewa prefiksa raz-, nema sigurnih primera za glagole gde bi on bio iskqu~ivo znak perfektivizacije. Babi} (1986:490), dodu{e, ima kategoriju koju je ozna~io kao œpostizawe ciqaŒ, ali to su glagoli tipa rashla-diti, koje smo videli u prethodnoj grupi. Ima i kategoriju koja zna~i œda je radwa osnovnoga glagola izvr{ena do potankostiŒ, gde navodi primere razvidjeti, rastu-ma~iti, rasuditi, razjasniti, razmisliti, razmotriti, razraditi, razgledati. U na~elu takav opis je prihvatqiv, i mo`da bi se mogao dodati jo{ neki glagol (npr. rasprodati — sve prodati). Ipak, trebalo bi za svaki od ovih glagola ispitati da li zaista zna~i radwu obavqenu œdo potankostiŒ. Rastuma~iti, na primer, RMS defi-ni{e naprosto ’razjasniti, objasniti, protuma~iti’, a ne nagla{ava iscrpnost rad-we, kao {to je u~iweno za istuma~iti (v. fusnotu 188). Takvog nagla{avawa nema ni u definiciji glagola razjasniti. Razgledati je po RMS ’pa`qivo pogledati sa svih strana, pregledati, ispitati’, ali bi mo`da ta~nija formulacija bila ’pogledati s raznih strana, mestimi~no pregledati’, jer re~enice kao Idem malo da razgledam iz-loge nipo{to ne podrazumevaju potpuno i detaqno izvr{ewe radwe.

5.25.1. Ako se sloìmo s takvom definicijom glagola razgledati, onda je pitawe gde je wemu mesto u na{oj semanti~koj klasifikaciji. Kao jedina mogu}nost ukazuje se grupa 1a, ali dok svi tamo nabrojani glagoli podrazumevaju kretawe objekta, ovde nemamo to zna~ewe. Isto vaì i za glagol raspitati se. Neizvesna je tako|e klasi-fikacija glagola razgovarati189, raskrstiti i jo{ ponekog. Vredi zapaziti da mnogi glagoli na raz- imaju nemotivisanu osnovu (up. 1.4, 1.4.1), tako da im zna~ewe prete`no zavisi od prefiksa. Takvi su na primer razoriti, razbucati, ra{trkati, razgaliti, razdrqiti, razroga~iti i dr.

5.26. Prefiks s(a)-

236

Alomorfa ima ~etiri, od kojih je s- daleko naj~e{}i. Z- dolazi u mawem broju gla-gola ispred zvu~nih suglasnika (zbaciti, zgusnuti i sl.), a {- ispred ~ i }, ali osim {~vrsnuti (se) i eventualno {}apiti to su danas krajwe retki glagoli, ili imaju ne-providnu osnovu kao u {~epati i {}u}uriti. Znatno je sloènija distribucija alo-morfa sa-. On dolazi obavezno ispred s, {, z, ` (sasu{iti, sas‰jŠe}i, sa{iti, sazi-dati, saè}i, saìv‰jŠeti se itd.), naj~e{}e i ispred ~ (sa~ekati, sa~initi, sa~u-vati), ispred nekih vokala (saobraziti, saop{titi, sau~estvovati), ispred nekih suglasni~kih grupa (sagraditi, sahraniti, samleti/mqeti, saglasiti se, sagwiti), ali koji put i ispred pojedina~nih suglasnika, kao u sabiti, sagor(j)eti. Nisu retki ni parovi glagola sa istom osnovom, pri ~emu oblik na sa- i onaj na s- mogu biti isto-zna~ni, kao u savladati — svladati, sagr(ij)e{iti — zgr(ij)e{iti, sakriti — skri-ti, sabiti — zbiti (zbijem), ali ~e{}e postoji opozicija u zna~ewu: sal‰ijŠetati — sl‰ijŠetati, saplesti (se) — splesti (se), saviti — sviti, sagledati — zgledati se itd. Neki put razlika nije toliko u zna~ewu koliko u oblasti upotrebe: skloniti je uobi~ajen oblik, dok se sakloniti javqa samo u izrazu boè me sakloni i sl.; sliti je obi~nije nego saliti (ali: stoji kao saliven); sakupiti i skupiti uglavnom su si-nonimi, ali samo ovo drugo dolazi u povratnom obliku, sa zna~ewem ’smawiti se’ ili ’stisnuti se’; satrti je danas znatno obi~nije nego strti; prema zbiti (zbudem) ne-ma oblika na sa-; itd.

(1) Uobi~ajeno socijativno zna~ewe predloga s(a) (+ instr.) imaju glagoli kao sa-staviti, sjediniti, sklopiti, sakupiti, skupiti, sabrati, zgrnuti, zdruìti, sloìti, sm(ij)e{ati, sl(ij)epiti, sliti, splesti, zbiti (-ijem), skop~ati, sveza-ti, smotati, sazvati, sra~unati (prvobitno zna~ewe ’ura~unati sve zajedno’) i sl.; poneki neprelazni kao srasti, sara|ivati, vi{e povratnih kao sastati se, sa-ìv(j)eti se, sroditi se, slizati se, sudariti se i sl. Ve}ina ovih glagola dobija predlog s(a) + instrumental kao dopunu.

(a) Iz pojma zbliàvawa, zdruìvawa, kao {to prime}uje I. Grickat 1966:213, na-staju glagoli koji zna~e œosmi{qeno, plansko sastavqawe elemenata radi pravqewa odre|enog predmetaŒ: sagraditi, sazidati, skrojiti, sa{iti, skovati, skrpiti, sklepati, figurativno smisliti itd.

(b) Drugi izdanak istog osnovnog zna~ewa, po istoj autorki, jeste œpropratna predstava o zaokrugqavawu, svo|ewu, sabijawu u zatvorenu celinuŒ, a odatle œi semantika umawewa, postepenog ili potpunog uni{tewaŒ. Otuda faktitivni gla-

237

goli kao smawiti, skratiti, stawiti, spqo{titi, st(ij)esniti, neprelazno smr{ati, povratno zgrbiti se. Po{to se prelazak iz mek{eg ili te~nog u tvrdo stawe ose}a kao smawewe (simetri~no onome {to smo videli za raz- pod 3), ovako se mogu objasniti i glagoli kao skameniti (se), slediti (se), smrznuti (se), stvrdnuti (se), skoriti se, sasu{iti se i sl.

(2) Te`e je iz socijativnog zna~ewa izvesti i œstvarawe nereda, poreme}aja, lo-mqewe, satiraweŒ (Grickat, nav. m.), ali je ~iwenica da takvih glagola ima dosta: spetqati, smrsiti, slomiti, skrhati, zgu`vati, zgwe~iti, smrviti, smo`diti, samleti/-mqeti, smlaviti, zdrobiti, smutiti, spr`iti, spaliti i sl.

(3) Ablativno zna~ewe predloga s(a) + gen. imaju glagoli kao skinuti, svu}i, sva-liti, skloniti, sn(ij)eti, zbaciti, spustiti, stovariti, skrenuti, smaknuti, smetnuti, stresti, sastrugati, zguliti i sl.; spasti, slet(j)eti, sjuriti, str~a-ti, skliznuti, sjahati, svratiti (osnovno zna~ewe ’skrenuti s puta’, odakle ’navra-titi’); skotrqati se i sl. Svi ovi glagoli imaju s(a) s genitivom kao naj~e{}u dopu-nu.

(4) Samo kao znak perfektivizacije s(a)- se javqa u saslu{ati, spaziti, sm(j)estiti, sa~uvati, zbrinuti, svr{iti, sakriti, smiriti, skuvati, zgrejati/-ijati, smla~iti, sa~ekati, slagati (od lagati), sagor‰jŠeti, strp‰jŠeti se, smra~i-ti se i dr.

5.26.1. Nema mnogo glagola u kojima zna~ewe prefiksa s(a)- izmi~e svakoj klasifi-kaciji. Pre bi se moglo primetiti da perfektivizacija pokatkad povla~i za sobom bitnu promenu zna~ewa (bar u odnosu na dana{we zna~ewe osnovnog glagola), kao u smazati, sahraniti, spqeskati, zbuniti, skuc(k)ati, smu~iti se. Ponekad, napro-tiv, semanti~ka razlika je tako sitna da ju je te{ko definisati, kao u spomenuti, spo-mo}i, spoznati. Izvestan broj glagola ima neprovidnu osnovu, kao smandrqati, smlaviti, smo`diti, zdruzgati, splasnuti, skunatoriti i dr.

5.27. Prefiks su- Za razliku od imenica, gde smo zbog jednakosti zna~ewa u mnogobrojnim parovima

tipa saputnik — suvoza~ prefiks su- tretirali kao alomorf od s(a)- (v. 2.1.22), kod glagola to ne bi uvek bilo opravdano. Glagolsko su-, bar u srpskom, ne zna~i spajawe kao s(a)-, nego zajedni~ku, naporednu radwu u kojoj uvek ostaju dva zasebna aktanta. Ta-kvih glagola nema mnogo i pripadaju prete`no u~enom i stru~nom re~niku: sud(j)elo-vati, sufinansirati, supotpisati, suzvu~ati (dva citata u RMS), suo~iti, su~eli-

238

ti (posledwa dva su PST). Oblici kao sura|ivati, suglasiti, suobraziti, su-os(j)e}ati danas su zastareli ili hrvatski, u Srbiji zameweni oblicima na sa-.

Etimolo{ki, ovamo bi spadali i glagoli susti}i, susresti, sustati, sukobiti, survati, ali su prva dva po zna~ewu mawe-vi{e jednaki prostim glagolima, u tre}em je nemogu}e odrediti zna~ewe prefiksa, a sukobiti (od kob) i survati (od rvati) iz-gubili su semanti~ku vezu sa osnovom, pa se danas ose}aju kao prosti glagoli.

Za glagole na sus-/suz- vidi 5.31.13.

5.28. Prefiks suprot- Javqa se samo u glagolu suprostaviti/-vqati, tako da je wegov status prefiksa

neizvestan190; ovaj glagol bi se mogao smatrati i za sloènicu s prilogom (v. Ç, 4.5).

5.29. Prefiks u- (1) Sa zna~ewem dana{weg predloga u javqa se u mnogobrojnim glagolima kretawa:

un(ij)eti, uvesti, ud(j)enuti, usaditi, uklopiti, ubaciti, ugurati, ut(j)erati, utisnuti, uvu}i i sl., za te~nosti uliti, usuti, u{trcati, ubrizgati, za druge vrste radwi um(ij)e{ati, uplesti, upetqati, urezati, us(j)e}i, uvrt(j)eti, utrqati, ukl(ij)e{titi, ukucati, ukopati, ugraditi, uzidati i sl., sa specifi~nijim zna~e-wima ukrcati, utovariti, useliti, upisati, ucrtati, ubeleìti/ubiqeìti i sl., za uno{ewe objekta u (obi~no ìvi) subjekat upiti, usisati, usrknuti, udahnuti, u{mrknuti, za obavijawe objekta omota~em, okvirom i sl. uviti, umotati, upakova-ti, uvezati, uokviriti, uramiti i sl.

Od neprelaznih glagola takvi su u}i/ulaziti, upasti, ugaziti, uroniti, utonu-ti, uploviti, ulet(j)eti, usko~iti, utr~ati, u{etati, ujahati, umar{irati i sl.; od povratnih ugn(ij)ezditi se, s prenesenim zna~ewem upustiti se (u {to) i jo{ po-neki. Svi ovi glagoli po pravilu imaju dopunu u + akuzativ.

(a) Mada nisu glagoli kretawa, u osnovi isto zna~ewe imaju glagoli apstraktnijeg sadràja kao ukqu~iti, uvrstiti, ubrojiti/-ati, ukwiìti, ura~unati, udruìti i sl.; tako|e uquqkivati (podrazumeva se u san) i uspavati (gde prefiks pretvara ne-prelazni nesvr{eni glagol u prelazni svr{eni).

(b) Za predlog u vezani su i glagoli uputiti (u {to), uperiti, upraviti, usm(j)eriti (up. izraze u pravcu, u sm‰jŠeru ‰~egaŠ).

239

(2) Na prostorno zna~ewe indirektno se oslawaju i glagoli koje Babi} 1986:492 opisuje kao œpotpuno obuhva}awe radwom, obuhva}awe sa svih strana, u obiquŒ, navo-de}i primere ublatiti, ubra{waviti, usoliti, uprqati (mogli bi se dodati ubr-qati i ukaqati), upquvati, usmrdjeti, ulijepiti, umastiti i jo{ nekoliko sli~-nih, me|u koje on ubraja i uroditi i usre}iti, kao i povratni glagoli uìvjeti se i ucrvati se. Sli~nu definiciju (œpotpuno obuhvatawe glagolskom radwomŒ) daje i RMS (odrednica u pod 1b), ali s druk~ijim primerima: uvezati, uplesti, upakovati, ulepiti, umazati. O~igledno je ovo prili~no heterogena kategorija, jer sjediwuje glagole konkretnog i apstraktnog zna~ewa, prelazne, neprelazne i povratne, faktitiv-ne i one koji to nisu.

(a) Veoma sli~ni glagolima tipa ublatiti jesu i faktitivni glagoli s pridev-skom osnovom, koji zna~e pridavawe objektu osobine iskazane pridevom: uveli~ati, uve}ati, umawiti, usitniti, ujediniti, umnoìti, u~estati, udebqati, utawi-ti, ugladiti, u~vrstiti, ukrutiti, ulep{ati/uqep{ati, uprostiti, uniziti, utopliti, ukiseliti i sl. Povratni glagoli te vrste su ulewiti/ulijeniti se, usa-miti se, s imeni~kom osnovom ubu|ati se, uplesniviti/upqesniviti se, umoq~ati se i sl. (vidi 5.33.19).

(3) Radwu produènu preko mere (Babi} daje malo neobi~nu definiciju œzadràti u stawu do krajwega zamoraŒ) zna~e glagoli us(j)ed(j)eti/-sjediti se, uleàti se, ustajati se, eventualno i usmrd(j)eti se (po zna~ewu bi mogao spadati u prethodnu grupu, ali mu osnova nije pridevska ni imeni~ka). Sli~no œintenzivnoŒ zna~ewe ima i glagol upe}i, u spojevima kao œUpeklo je sunceŒ. Druge primere zasad nismo na{li.

(4) Ablativno ili privativno zna~ewe (udaqavawe, uklawawe) poti~e od staro-slovenskog ou. Tu razliku je Leskin 1914:479 tako ozbiqno shvatao da je navodio œu = vã hineinŒ i œu = u ab, wegŒ kao dva posebna prefiksa. Danas ih, naravno, vi{e ne raz-dvajamo, jer se ablativno zna~ewe svelo na vrlo mali broj glagola. Neki su i{~ezli zbog sudara s dana{wim prostornim zna~ewem ovog prefiksa (npr. ub(j)e}i ’pobe}i’, un(ij)eti ’odneti’, jo{ zabeleèni kod Vuka, ali Stevanovi} 19641:467 konstatuje: œu savremenom su jeziku nepoznati, a i tamo gde smo ih na{li ose}aju se kao odve} arhai~niŒ). Neki drugi se vi{e ne ose}aju kao ablativni, npr. umiti (prvobitno zna-~ewe ’sprati, miju}i odstraniti’: v. Skoka pod u), udati (prvobitno ’dati van ‰ku}eŠ’: v. Stevanovi}, nav. mesto), utopiti, udaviti (Grickat 1966:217 ih svrstava me|u gla-

240

gole tipa utamaniti, isti~u}i da se u ruskom kaè uØoøiØâ a ne *vØoøiØâ; ali da-nas je u ovim glagolima bez sumwe preovladalo prostorno zna~ewe — udaviti u vodi).

Od malobrojnih glagola koji jo{ ~uvaju ablativno zna~ewe najkarakteristi~-niji su ukloniti, ukinuti, ubrisati, utrti, upustiti, a od neprelaznih ute}i, uma}i, uminuti, eventualno i umr(ij)eti, uginuti, uvenuti. Istog porekla su ve-rovatno i glagoli kao ubiti, utu}i, umlatiti, umoriti, uni{titi, utamani-ti, ugu{iti, ugasiti, utrnuti i sl.; oni, me|utim, zna~e upadqivu i energi~nu akciju na objektu, pa ih je te{ko podvesti pod pojam ablativnosti, tj. udaqavawa. Jo{ teè je u tu kategoriju ukqu~iti glagole kao ubrati, uloviti, ukrasti, uta-jiti, u{ted(j)eti: obja{wewe Grickatove (nav. m.) da œvrsta uni{tavawa jeste i kad se predmet prigrabi za sebe odn. u~ini neupotrebqivim za drugogaŒ svakako ima istorijsku vrednost, ali se ne moè prihvatiti kao semanti~ki opis.

(5) Glagola u kojima u- ozna~ava samo zavr{enu radwu ima bezbroj i veoma su ra-znovrsni po zna~ewu. Nabrojmo samo najpoznatije: uraditi, u~initi, upla{iti, umi-riti, ut(j)e{iti, ukoriti, usluìti, ugostiti, upitati, uv(j)e`bati, ugroziti, ukl(ij)eti, ugristi, upaliti, ugasiti, umutiti, umesiti, uàriti, ugojiti, uto-viti, ugrejati/-ijati, upecati itd. itd. Vrlo je malo neprelaznih (usl(ij)editi, ura-niti), a ~istih povratnih mo`da i nema.

5.29.1. Dosta je glagola koji ostaju izvan klasifikacije. Takav je pre svega ustati (ako ne poti~e od uz-stati, {to bi objasnilo zna~ewe dizawa, ali nije verovatno s obzirom na rusko vsØaØâ), zatim oni gde pored perfektivizacije imamo izrazito su-èwe zna~ewa, kao ujesti, uvaìti, ugoditi, ugovoriti, uc(ij)eniti, a pogotovu oni gde je (s perfektivizacijom ili bez we) do{lo do semanti~kih promena te{ko obja-{wivih na sinhronijskom planu: udesiti, uhoditi, ukazati, ure}i itd.

5.30. Prefiks uz- Alomorfi su us- (ispred bezvu~nih suglasnika), u{- (ispred ~ i }, kao u u{~uva-

ti, u{~avrqati se, u{}eretati se), uza- (danas prakti~no samo u uzabrati ‰pored uzbratiŠ i uzavreti, mada RMS beleì jo{ desetak vrlo retkih glagola sa suglasni~-kom grupom na po~etku osnove, kao uzazvati, uzasmetati i sl.). Alomorf u- bi dola-zio ispred osnova na s-, z-, {-, `-, ali ga je zbog neutralizacije nemogu}e razlikovati od prefiksa u-; siguran je samo u glagolu u{etati se kad zna~i ’po~eti {etati tamo-

241

amo, ushodati se’. Alomorf vaz-/vas-, kao arhaizam nasle|en iz crkvenog jezika ili iz ruskog, javqa se samo u dva glagola, vaskrsnuti i vaspostaviti: oba imaju i isto-zna~ni dublet na uz-, uskrsnuti odnosno uspostaviti.191 Kao drugi prefiks dolazi u prevazi}i/-ilaziti.

(1) Prostorno zna~ewe kretawa navi{e mo`da je nastalo, kao {to misli Stevano-vi}, iz zna~ewa tesnog dodira koje je svojstveno predlogu uz, u spojevima kao uspuzati se (uz ne{to). Danas ga imamo i u glagolima kao uzdi}i, uzvisiti, uzviti, uspraviti, uzn(ij)eti, u{~e{qati ’za~e{qati navi{e’, uzjahati, a figurativno (preko pojma rasta) i u uzgojiti/-gajati. Od neprelaznih takvi su uzi}i/-ilaziti (tako|e uza}i/-la-ziti), ustr~ati, uzlet(j)eti, uzlepr{ati, mo`da i uskip(j)eti, usplamt(j)eti (po-{to je re~ o radwama koje deluju prema gore), uskisnuti (’narasti’, kad je re~ o testu, mada moè zna~iti i ’prokisnuti’). Povratni su glagoli uspeti se, uspentrati se, uzverati se, uspuzati se, figurativno i uzoholiti se. Samo oni glagoli koji zna~e bukvalno kretawe navi{e po nekoj povr{ini mogu imati dopunu s predlogom uz.

(2) I gramati~ari i RMS pomiwu zna~ewe kretawa unazad, za koje se vezuje i zna-~ewe recipro~ne radwe, ali re~ je zapravo samo o malom broju glagola: uzma}i/-knuti (uzmicati) i ustuknuti, figurativno uzdràti se i ustezati se, verovatno i ustru~avati se (ali je nemotivisano). Recipro~no zna~ewe ima samo glagol uzvrati-ti.

(3) êsto je zna~ewe koje RMS opisuje kao œpo~etak (obi~no buran, ìv) kakve gla-golske radweŒ, sli~no i Stevanovi} 19641:467, a Babi} 1986:493 kao œpo~etak radwe s ve}im intenzitetom (sna`no, burno, ìvo)Œ.192 U stvari bi trebalo re}i da uz- ozna-~ava po~etak radwe kod glagola koji sami po sebi ozna~avaju neku ìvu delatnost, ne-mir ili izazivawe nemira. Takvi su uzbuniti, uzburkati, uzmutiti, uskome{ati, uzbuditi (ovaj posledwi s promenom zna~ewa u odnosu na osnovni glagol), uzvitla-ti, uskovitlati, uskolebati, uzdrmati, ustalasati, uznemiriti, usplahiriti, prelazni koji mogu postati i povratni; neprelazni uzdrhtati, ustreptati, ustre-periti; povratni koji zna~e ìvo qudsko kretawe ili naglu govorqivost, kao usho-dati se, uzmuvati se, ustumarati se, uzvrpoqiti se, uzvrt(j)eti se, ustr~ati se, uzbrbqati se, u{}eretati se, u{~avrqati se i sl.

(4) Posebnu, ne samo semanti~ku nego i gramati~ku funkciju dobija uz- u modal-nim glagolima ustrebati, uzmo}i, usht(j)eti i u jo{ ponekom kao uspitati, uzmoli-ti, ustraìti, uspisati, u{~itati. Stevanovi} 19641:468 tvrdi da se to doga|a œiskqu~ivo u obliku prezenta, u slu`bi predbudu}eg vremena (futur II)Œ, daju}i pri-

242

mere œAko uzmognemŒ, œAko ti ustrebaŒ, œAko uspita{, kaza}e ti seŒ, œKad uzmoli{, i dobi}e{Œ. Takve upotrebe (sa ako i kad) zaista su naj~e{}e, ali ne i jedine. U RMS, pod pojedinim odrednicama, nalaze se primeri i za perfekt (œ{to god se \uki ushtjeloŒ), kondicional (œako bi ustrebaloŒ, œkad bi ushtelaŒ), aorist (œApolonija se ne uzmoè svladatiŒ, œ[to vam ne uspisa ba{ ni slovceta?Œ) itd. Svi ti primeri uzeti su iz jezika kwièvnosti. U dana{wem svakodnevnom jeziku uobi~ajeno je jo{ samo ustrebati i donekle usht(j)eti, dok ostali glagoli ovog tipa imaju arhai~an prizvuk.

(5) Za glagole u kojima uz- ozna~ava samo svr{enost radwe Stevanovi} napomiwe da œnisu mnogobrojniŒ. Navodi samo tri primera, uzorati, uskopati i uzraditi, od kojih su posledwa dva danas neuobi~ajeni. Mogli bismo im dodati mo`da jo{ samo uz(a)brati (ako ne smatramo da prefiks ozna~ava podizawe cveta pri brawu: up. ubra-ti), usprotiviti se i uzjoguniti se.

5.30.1. Neobja{weno ostaje zna~ewe prefiksa samo kod nekoliko glagola: uskrati-ti (osim ako bismo ga na neki na~in ukqu~ili u grupu 2 gore), uzdahnuti, uskliknu-ti, uzviknuti, uspostaviti i jo{ neki koji su suvi{e retki da bi ih vredelo nabra-jati.

5.31. Glagoli s dva prefiksa. — Pomalo je neobi~no {to se parovima prefiksa jo{ ponajvi{e bavio Beli} (1949:313–315), dok su ih kasniji ispitiva~i zanemarili, pa i Babi}, koji im posve}uje samo tri re~enice (1986:479).

U principu bi se mogla razlikovati dva slu~aja. Naj~e{}e je prvi prefiks dodat glagolu koji i sam sadrì prefiks. To zna~i da prava tvorbena granica prolazi izme-|u wih, a par prefiksa je ~isto formalan, npr. ispodvla~iti (iz + podvla~iti). Ta-kvi glagoli se u su{tini ne razlikuju od jednoprefiksalnih (up. po-ispadati i po-padati, na-razgovarati se i na-pri~ati se, pre-opteretiti i pre-trpati, ras-pro-dati i raz-dati itd.) i mi smo dosta wih ve} navodili me|u dosada{wim primeri-ma.

Nasuprot tome, pravi dvoprefiksalni glagoli su oni u kojima se oba prefiksa ravnopravno kombinuju sa osnovom, daju}i zna~ewe koje ni jedan ni drugi sam za sebe ne bi mogli imati: is-po-staviti, od-u-stati, o-po-vrgnuti, o-pre-d(ij)eliti, pre-do-misliti se, pre-po-ru~iti, pret-po-staviti, pro-iz-vesti, pro-po-v(ij)edati, ras-po-lagati, ras-po-rediti, s-po-taknuti, us-po-staviti i sl. Naàlost, ova dva tipa ne daju se dosledno razgrani~iti me|u sobom, jer ima mnogo prelaznih slu~ajeva,

243

kao i glagola gde je te{ko odrediti {ta i koliko prvi a koliko drugi prefiks dopri-nose zna~ewu.

Pomenimo nekoliko specifi~nih primera. Ponekad prvi prefiks ne mewa bitno zna~ewe glagola s drugim prefiksom, {to ostavqa mogu}nost da se cela tvorenica shvati kao pleonasti~na: za-po~eti, za-obi}i, na-dodati, na-dograditi, na-dopuni-ti, pri-dodati, pro-ishoditi, s-pomenuti i sli~no. Obrnuto, doga|a se da drugi prefiks vrlo malo uti~e na zna~ewe, kao u za(o)pucati, pre(o)vladati, pri(u)pita-ti, is(pre)kidati, isporu~iti (up. izru~iti). Kao kuriozitet pomenimo i glagole gde se isti prefiks, po-, javqa dvaput uzastopce: RMS beleì popodi}i/-gnuti, po-pom(j)estiti se, popomu~ati, popos(j)ed(j)eti/-sjediti, popostajati, popostati, popo~ekati. Dok je u tim glagolima prisustvo dva prefiksa o~igledno (ali ponavqa-we nema drugu funkciju osim ekspresivne), dotle u glagolima kao sna}i se, osvrnuti se, osmotriti, poskidati, presloìti, preobu}i i sl. tek pa`qivija morfolo{ka (ili etimolo{ka) analiza otkriva dva prefiksa: za jezi~ko ose}awe oni su obi~ni prefiksalni, ako ne i prosti glagoli.

5.31.1. Najplodniji u stvarawu dvoprefiksalnih glagola jesu prefiksi iz- i po-, oba u distributivnom (multiplikativnom) zna~ewu: izukr{tati, izubijati, izuje-dati, izuvijati, izopijati se, ispodvla~iti, ispoklawati, ispogibati, ispozdra-vqati (se), isposva|ati (se), isprebijati, ispredavati, ispremetati, is-prem(j)e{tati, isprem(ij)e{ati, ispreskakati, ispreturati, ispropadati itd.; podolaziti, poispadati, ponam(j)e{tati, pootpu{tati, pootpadati, poraz-bol(ij)evati se, porazm(j)estiti, porazd(ij)eliti, poudavati, poubijati, poustaja-ti, posakrivati, posmrzavati se, pozatvarati, pozaspati, pozaboravqati, pozava-diti (se), pozaqubqivati se itd.

Posebno je zanimqiv spoj pona-, budu}i da tu oba sufiksa imaju isto zna~ewe obilnosti radwe, tako da wihovo kombinovawe ima karakter afektivne redundancije. Terzi} A. 1997, koji je posebno izu~avao glagole s ovim po~etkom u srpskom i ruskom, napomiwe (str. 310) da ih RMS beleì ravno 40. Na str. 316 daje vi{e primera upo-trebe, s objektom u genitivu ili akuzativu, kao ponakupovati vo}a/vo}e, ponanizati vence, ponarezati hartije, ponapeglala ko{uqa i sl. Prefiks iz- moè imati i dru-ga, te{ko odrediva zna~ewa (up. 5.6), kao u isposlati, ispostaviti, izostaviti, izo-krenuti; pose ~esto javqa i u kontinuativnom zna~ewu (v. 5.15, grupa 6), kao u pood-rasti, poodma}i, pouzdi}i, popridi}i, porazgovarati, pozabaviti se i sl.; up. i po-suvratiti.

244

5.31.2. Beli} kaè da u parovima mogu do}i œgotovo svi prefiksi (sem do)Œ. Pod tim je svakako mislio da done moè biti prvi od dva prefiksa, ali je izgubio iz vi-da glagol doprin(ij)eti, kao i nekoliko malo uobi~ajenih glagola koje beleì RMS: donaliti, donamiriti, donaplatiti i sl. Kao drugi, do- se javqa u mnogim glagoli-ma: zadobiti, pridodati, nadopuniti itd.

5.31.3. Za- ima prostorno zna~ewe u zaostati, zapostaviti, odakle vaqda i zna-~ewe kru`nog kretawa u zaobi}i, zaokrenuti, zaokruìti, zaod(j)enuti, zaokupiti, dok je semanti~ki sasvim neodre|en u zadobiti, zaustaviti, zapod(j)enuti, za-pos(j)esti, zapov(j)editi i drugim glagolima.

5.31.4. Na- (up. 5.8) ima sativno zna~ewe u nadobijati, nadonositi, naodmarati se, naogovarati se, narazgovarati se, nauzdisati se i sl. Zna~i povezivawe u nadoda-ti, nadovezati, nadoplatiti, nadograditi, nadometnuti i sl. Neodre|enog je zna-~ewa u nado}i i u (prete`no hrvatskom) nadom(j)estiti.

5.31.5. O- ima te{ko obja{wivo negativno zna~ewe u opozvati i opovrgnuti, a neodre|eno u opomenuti, opona{ati, opred(ij)eliti; za osmotriti i osvrnuti se ve} smo rekli da se u wima ne ose}aju dva prefiksa. Ob- se javqa verovatno samo u ob-uhvatiti, s prvobitnim prostornim zna~ewem, i u obustaviti, bez odre|enog zna~e-wa.

5.31.6. Od- se javqa u vi{e raznih zna~ewa s prefiksima po- (otpo~eti, otposla-ti, otpozdraviti, otporu~iti) i u- (odumr‰ijŠeti, odupr‰ijŠeti se, odustati, odumi-nuti).

5.31.7. Sli~no semanti~ko {arenilo pokazuje i pod-, od prostornog zna~ewa (podu-pr‰ijŠeti) preko metafori~kog (podstaknuti, potpomo}i, podrazum‰ijŠevati, podu-hvatiti se) do deminutivnog u podnapiti se i podnaduti se.

5.31.8. Veoma plodno je pre- u dva zna~ewa koja smo ve} videli u 5.17: ekscesivnom (prezaduìti ‰seŠ, prezaposliti, prezasititi, preuraniti, preuveli~ati itd.) i zna~ewu promene (preustrojiti, preusm‰jŠeriti, preurediti, preudesiti, preokre-nuti, preoc‰ijŠeniti, preporoditi, preprodati, preraspod‰ijŠeliti, predomisliti se itd.); izvan tih zna~ewa su prepoznati, presaviti i preovladati.

5.31.9. Pred- ima vremensko zna~ewe: predodrediti, predos(j)etiti, prednapreg-nuti193. Rusizam predskazati/-ivati i ne ose}a se kao dvoprefiksalni, mo`da zato {to alternativni oblik pretkazati, pretkazivati (po jedan primer u RMS) nije ni-malo uobi~ajen u na{e doba. Za pretpostaviti vidi 5.18.

245

5.31.10. Pri- ima uobi~ajena zna~ewa dodavawa, pribliàvawa ili uzgredne rad-we, kao u pridodati, pridon(ij)eti (istozna~no sa doprin‰ijŠeti), prisajediniti, prido}i194, pripomo}i, priugotoviti, priupitati, prinadleàti (rusizam), pri-pomenuti i sl. RMS daje i niz drugih, danas retkih glagola kao priokupiti, priod(j)enuti, pripovrnuti, pripokriti itd.

5.31.11. Pro- se bez jasno odre|enog zna~ewa kombinuje sa iz- (proizvesti, pro-izn‰ijŠeti, proishoditi, proiste}i). S drugim prefiksima ga ne nalazimo, osim u prona}i i propov(ij)edati, koji se danas ose}aju kao jednoprefiksalni.

5.31.12. Raz-, u ve} poznatim zna~ewima (v. 5.22), imamo u rasprodati, razudati, rasporediti, raspod(ij)eliti, razod(j)enuti/-d(ij)evati, razuv(j)eriti, razo~arati, raspomamiti se itd. Samo metafori~kim pro{irewem moè se objasniti zna~ewe glagola raspoloìti i raspolagati.

5.31.13. S(a)- nalazimo samo u saodlu~ivati, uz nekoliko glagola u kojima se dru-gi prefiks vi{e ne ose}a, kao saos(j)e}ati, spomenuti, spotaknuti, sna}i/-laziti (se), snabd(j)eti. Su- imamo u supotpisati. [to se ti~e elementa sus-, u suzbiti, su-stegnuti (se), susticati se, suzdràvati se, on se danas ne ose}a kao dvodelni, ali je verovatno postao nekom vrstom reduplikacije, tj. spajawem dvaju refleksa istog predloga, su- (<< sã) i s- (<< sã).

5.31.14. U- dolazi samo u uporediti, upoznati, upokoriti (’pokoriti’ ili ’umi-riti, ukrotiti’, prema RMS), uokruìti. Mnogi drugi glagoli kao udostojiti, una-kaziti, upokojiti, upotpuniti, urazumiti, usaglasiti i sl. ne spadaju ovamo, jer su PST (od dostojan, nakaza itd.: vidi 5.33.19).

5.31.15. Uz- se javqa s razli~itim zna~ewima u uspostaviti, uznastojati, uspo-rediti (re|e u Srbiji nego uporediti) i u dva-tri prete`no zastarela glagola kao uspremetati se, usprol(ij)etati, uspropadati se.

5.31.16. U nemalom broju glagola posle prefiksa se javqa segment ne-: zanemo}i, zanemo}ati, iznemo}i, iznenaditi, iznev(j)eriti, onesv(ij)estiti, prenemagati se, prenemo}i, prenebregnuti (rusizam), preneraziti, pronev(j)eriti, unerediti, uz-nev(j)eriti (~e{}e unezv‰jŠeriti) i jo{ ponekom. Ovo je zanimqiva pojava s obzirom na ~iwenicu da ne- ina~e nije glagolski prefiks, osim u nedostajati i u nemotivi-sanom nestati (ne ra~unamo negirane participe tipa nevi|en, neumrli, po{to se oni pona{aju potpuno kao pridevi). Neki od ovih oblika (pre svega zanemo}ati, iz-nenaditi, onesv‰ijŠestiti, unerediti) nesumwivo spadaju u PST. Druge je te{ko

246

razvrstati, ve} i zato {to ne znamo svima na~in postanka (neke od najva`nijih Skok ne beleì), ali su i nabrojani primeri verovatno dovoqni da zakqu~imo kako se u ovom slu~aju i ne- moè javiti kao drugi prefiks.

5.31.17. Glagoli sa tri prefiksa su izuzetna pojava. Naj~e{}e nastaju dodavawem distributivnog iz- ili po- (v. 5.31.1) uz dvoprefiksalne glagole, i to takve koji ve} sadrè distributivno po- odnosno iz-, {to zna~i da je prvi prefiks samo afektivno poja~awe drugog. Takvi su primeri ispozaboravqati, ispozavaditi se, isponapijati se, isporazbijati, isporazbol(ij)evati se i sl.; poisprekr{tati (RMS beleì jo{ dosta glagola na poispre-, ali sve bez citata), poispropadati, poizrazbol(ij)evati se i sl. Distributivno po- ispred distributivnog (ili sativnog) na- imaju ponadobija-ti i ponadovla~iti (Terzi} A. 1997:316). Bez redundancije su ispresavijati, poizo-stavqati, kao i natpripov(ij)edati (’nadma{iti u pripovedawu’: to je i jedini primer gde se nad- kombinuje s drugim prefiksom) i raspripov(ij)edati se (’raspri-~ati se’: oba su u RMS, prvi je uzet iz Vukovog Rje~nika). êtiri uzastopna prefiksa ima poispripov(ij)edati (u RMS s jednim citatom).

5.32. Strani prefiksi. — Kod glagola prefiksi stranog porekla znatno su mawe zastupqeni nego kod imenica i prideva. Glavni uzrok tome bez sumwe je semanti~ko bogatstvo doma}ih prefiksa, koje uklawa potrebu za masovnijim pozajmqivawem. To-me treba dodati da su i u ukupnom fondu pozajmqenica, u na{em kao i u drugim jezi-cima, imenice uvek znatno brojnije od glagola. [tavi{e, strani glagolski prefiksi koje }emo niè videti svi su zastupqeni i me|u imenicama, dok obrnuto ne vaì. Imenice kao dezorganizacija, kooperacija, komemoracija, reduplikacija i sl., iako su po poreklu deverbali, ~e{}e su u upotrebi nego odgovaraju}i glagoli (dezorgani-zovati i sl.).

5.32.1. Prefiks de- (<< fr. dé-) zna~i poni{tavawe ili negaciju radwe izraène osnovnim glagolom. Kao u francuskom, ima alomorf dez- (<< dés-) ispred vokalskih osnova (dezinfikovati, dezorijentisati i sl.), mada ne dosledno: up. deetatizova-ti (dok je u francuskom désétatiser), deodorisati/-irati (verovatno od engl. deodorize) pored dezodorisati/-irati (od fr. désodoriser). Sufiksi su -irati (ponekad -izira-ti), -isati i -ovati (-izovati): demontirati, demaskirati, deblokirati, de{i-frirati/-ovati, dezintoksicirati/-kovati, dekriminalizirati/-izovati (v. Klajn 1992), demobilisati, destimulisati, dezorijentisati, demotivisati (psiholo{ki termin novijeg postawa), dezinformisati (~esto posledwih godina, mada RMS bele-ì samo imenicu dezinformacija), demistifikovati, dezinteresovati se (RMS),

247

dezangaòvati (samo kod Babi}a 1986:479, u hrv. obliku dezangaìrati), demili-tarizovati, denacionalizovati, decentralizovati, destabilizovati, dekolonizo-vati, dezorganizovati, dezideologizovati (v. Klajn 1992) i sl. U PST spadaju oblici kao dekuraìrati (se) (<< fr. décourager), detronizovati, denacifikovati, budu}i da ne postoji *kuraìrati i sl.; tako|e deformisati, gde osnovni glagol ima drugi sufiks (formirati), pa i dehidrirati i deklasirati, gde osnovni glagol ima druk-~ije zna~ewe (hidrirati ’dodavati atome vodonika’, klasirati ’razvrstavati’).

5.32.2. Prefiks dis-, tako|e privativnog zna~ewa, javqa se u vrlo malom broju re-~i: diskvalifikovati, diskreditovati195, s polovi~nom motivacijom i disocira-ti, eventualno i dislocirati (prvobitno ’odstraniti, ukloniti’, ali danas obi~nije u zna~ewu ’razmestiti’); up. i disimilirati/-ovati (u fonetskoj i drugim termino-logijama kao antonim od asimilirati/-ovati).196 Diskontinuirati verovatno po-stoji samo u obliku prideva, diskontinuiran. Analogan je slu~aj negiranog prideva indisponiran (<< nem. indisponiert, fr. indisposé), mada Vujaklija beleì i glagol dispo-nirati (uz dosta drugih sumwivih odrednica kao œdisolviratiŒ, œdisakordiratiŒ, œdistrahiratiŒ i sl.). Glagoli diskutovati i diskriminisati u srpskom su nemoti-visani.

5.32.3. Prefiks ko-, sa uobi~ajenim zna~ewem naporednosti, javqa se samo u koeg-zistirati, a uz to u nekoliko glagola s neprozirnom osnovom kao koordinirati, ko-optirati, koincidirati; uz imenice komemoracija, kooperacija, kolaboracija, kore-peticija ponekad se upotrebqavaju i glagoli komemorirati/-isati, kooperirati/-isati, kolaborirati, korepetirati.

5.32.4. Prefiks re- ima zna~ewe ponovne radwe kao u latinskom, npr. reaktivira-ti, reinkarnirati, revitalizovati, revakcinisati, reintegrisati, u stru~nim terminologijama i resocijalizovati, reprivatizovati, rekapitalizovati i sl. Iz toga prirodno proisti~e i zna~ewe naknadne promene (kao u doma}em prefiksu pre-, v. 5.20 pod 4), npr. u reorganizovati, revalorizovati, rekonstruisati, reinterpre-tirati. U regenerisati i reprodukovati do{lo je do izvesnog semanti~kog pomera-wa u odnosu na osnovne glagole (generisati odnosno produkovati/-cirati). S doma-}om osnovom su reosigurati i reizabrati, s tim {to su oba, a pogotovu ovaj drugi, re|i u upotrebi nego odgovaraju}e imenice (v. 2.2.5).

5.32.5. O glagolskom prefiksu pre-2 (<< prae-: up. 2.2.5) mo`da bi bilo prerano go-voriti, jer ako izuzmemo retko preegzistirati, u ostalim primerima osnovni glagol ili ne postoji u srpskom (preferirati, prejudicirati, preparirati i sl.) ili se

248

zna~ewe prefiksalnog glagola ne moè wime motivisati (predominirati ne zna~i ’prethodno dominirati’, preokupirati nije ’prethodno okupirati’ i sl.). Sli~no je i sa prefiksom trans-. Wegovo zna~ewe preno{ewa, prelaska i sl. dosta je jasno vi-dqivo iz glagola kao transponovati, transportovati, transplantirati i sl., ali i tu i u drugim primerima (transkribovati, transformisati, transliterirati/-isati itd.) osnova u srpskom nije motivisana.

5.33. Prefiksalno-sufiksalna tvorba glagola. — U na~elu, razlikovawe od obi~nih prefiksalnih tvorenica trebalo bi da bude lako: kada iz PST odstranimo prefiks, dobijamo oblik koji ne postoji, npr. u-nesre}iti >> *nesre}iti. U stvarnosti taj kriterijum slabo funkcioni{e, iz dva razloga. Jedan su depreverbativi (v. 5.5), veoma ~esti u starijem jeziku, naro~ito u tekstovima poetskog karaktera, iz metri~kih i stilskih pobuda. Tako }emo u RMS na}i odrednice sre}iti, sloboditi, mladiti, lak{ati, mek{ati, ùrbati, krupwati, ~vrstiti, tvrdnuti, mandaliti, okviriti, gromiti, daqiti se, ~a(h)uriti se i sli~ne. Strogo formalno gledano, to bi zna~ilo da u-sre}-iti, o-slobod-iti, pod-mlad-iti itd. nisu PST, nego obi~ni prefiksali (u- + sre}iti i sl.). Pregledom re~nika SANU i JAZU verovat-no bismo na{li jo{ dosta takvih depreverbativa, {to bi nas dovelo do sasvim nerealnog za-kqu~ka da u srpskom jeziku gotovo i ne postoje PST.197 Jedino nam jezi~ko ose}awe moè re-}i da su glagoli tipa sre}iti sekundarne, stilski obeleène tvorevine, koje ne mogu biti po-lazna ta~ka za glagole tipa usre}iti.

5.33.1. Drugu te{ko}u predstavqa razlikovawe PST od glagola s vezanim osnovama (v. 5.4). Videli smo ve} segment -v(ij)estiti (na-, iz-, obav‰ijŠestiti, 5.4.3), koji Babi} pred-stavqa kao vezanu osnovu, ali koji }e pre biti PST od imenice v(ij)est. Sli~ne dileme se po-stavqaju i za nekoliko drugih porodica glagola, i trebalo bi ih re{avati od slu~aja do slu-~aja, bez unapred postavqenih {ema. U nam(j)estiti, prem(j)estiti, sm(j)estiti itd. o~i-gledna je zna~ewska veza s imenicom m(j)esto, pa ih moèmo smatrati za PST. Naprotiv, u uglaviti, zaglaviti, razglaviti boqe je govoriti o vezanoj osnovi, jer se izgubila veza s ime-nicom glava. Isti je slu~aj i sa serijom izru~iti, uru~iti itd., u kojoj se vi{e ne ose}a ime-nica ruka. U novije vreme, u gimnasti~kom àrgonu, od iste imenice stvorena je nova serija — predru~iti ’pruìti ruke napred’, zaru~iti ’zabaciti ruke’, odru~iti ’odma}i ruke od te-la’ i sl., ali ti glagoli imaju karakter stru~nih termina i ve}inom nisu zabeleèni u re~ni-cima.

Ponegde su neophodne razli~ite interpretacije za istu osnovu, u zavisnosti od zna~ewa. Tako se urediti, srediti nesumwivo vezuju za imenicu red, kao i zarediti (u drugom zna~ewu iste imenice); ali narediti, odrediti, prirediti moramo ili izvoditi iz glagola rediti (s vi{e raznih zna~ewa) ili, s obzirom na neuobi~ajenost tog glagola u na{e doba, proglasiti -rediti za vezanu osnovu. Naglasiti, oglasiti se, saglasiti se semanti~ki se svakako vezuju

249

za imenicu glas, pre nego za glagol glasiti u dana{wem zna~ewu, dok je usaglasiti nesumwi-vo od prideva saglasan; ostaje ipak pitawe kako analizirati proglasiti, razglasiti i druge tvorenice. Pridevom prav nesumwivo se motivi{u upraviti, ispraviti i uspraviti, ali na-praviti i prepraviti su obi~ni prefiksali od glagola praviti, a za popraviti, otpraviti, pripraviti i ostale glagole tog niza mo`da bi trebalo traìti neko tre}e re{ewe.

Strogo razgrani~avawe, u svakom slu~aju, nije mogu}e, a ni neophodno. Govore}i o zna~e-wima pojedinih prefiksa ve} smo navodili mnogobrojne primere PST, budu}i da se ve}ina tih zna~ewa javqa i kod wih i kod ~istih prefiksala.

5.33.2. Prefiksalno-sufiksalna tvorba mogu}a je sa svim obi~nijim prefiksima. Od su-fiksa naj~e{}i je -iti, a osetno su re|i -(j)eti, -ati i -nuti. Potpuno je nerazumqivo za{to Babi} 1986 (jedini koji se dosada uop{te bavio ovom vrstom tvorbe) ograni~ava PST na svega {est prefiksa, o-, ob-, po-, pod-, pre- i u- (str. 495–497), pri ~emu za pod- navodi samo pet pri-mera, za ob- ~etiri, a za pre- jedan jedini, preina~iti. Ovakvo suèwe utoliko je ~udnije {to Babi} prili~no {iroko defini{e prefiksalno-sufiksalnu tvorbu, pa u wu uvr{}uje i gla-gole kao {to su oìvjeti, oslabiti, ostariti, obogatiti se, osu{iti se i sli~ni (ne oba-ziru}i se na postojawe glagola ìvjeti, slabiti i tako daqe). Shodno onome {to smo rekli u prethodna dva odeqka, takva {iroka interpretacija moè se braniti, ali je upravo zato ne-jasno kako je Babi} mogao prevideti ostale prefikse, od kojih su neki prili~no plodni. Me|u primerima naveo je, recimo, otvrdnuti, otupiti, podlaktiti se, a nije mu palo na pamet da se sa istim osnovama, na potpuno isti na~in, kombinuju i drugi prefiksi, kao u s-tvrdnuti, is-tupiti, na-laktiti se.

Na slede}im stranicama poku{a}emo da nabrojimo najva`nije prefiksalno-sufiksalne glagole, uz ve} nazna~enu elasti~nost u definiciji: nepostojawe neprefiksalnog glagola od date osnove dokaz je da je posredi PST, ali to ne vaì za o~igledne depreverbative tipa sre-}iti.

5.33.3. Prefiks do- nije naro~ito sklon ovoj vrsti tvorbe. Nalazimo ipak nekoliko gla-gola me|usobno sli~nih po zna~ewu, izvedenih iz imeni~ke osnove: dokraj~iti, dokusuriti, dokon~ati. RMS beleì jo{ i doustiti ’zavr{iti svoj govor, dore}i’, doumiti se ’domi-sliti se, dosetiti se’ (up. nedoumica), dou{iti ’dostaviti kakvu vest, potajno javiti’, tako-|e ’do~uti’. Setimo se i vulgarizama dopizditi i dokur~iti, oba sa zna~ewem ’dojaditi’. Od pridevske osnove su dot(ij)esniti ’biti prite{wen’ i doteàti ili dote{~ati ’posta-ti teàk’. Izuzetno, sloènu osnovu ima dozlogrditi, o kome vidi I, 4.6.

5.33.4. Sa za- i sufiksom -iti imamo mno{tvo primera, u ve} poznatim zna~ewima ovog prefiksa, pre svega sa imeni~kim osnovama: zabraviti, zamandaliti, za~epiti, zajaziti, za-gatiti, zatarabiti, zaulariti, za~auriti (se), zakukuqiti, zakriliti, zabraditi, zapar-loìti (se), zaglibiti (se), zas(j)eniti, zasvoditi; zasu`witi, zarobiti; zastakliti, za-kre~iti, zauqiti, zasmoliti; zasmraditi, zasviwiti; zapopiti, zamona{iti, zakalu|eri-

250

ti, zarediti, zakraqiti, zacariti (se), zad(j)evoj~iti se, zamom~iti se itd. U razli~itim apstraktnim zna~ewima su zadu`iti, zanemariti, zaprepastiti, zakqu~iti198, zastrani-ti, zabrazditi, zaratiti, zaputiti se, zav(j)eriti se itd.

Sa sufiksom -ati imamo zauzdati, zanemo}ati.

Od pridevskih osnova su zagustiti, zaglu{iti, zaokrugliti, sa sufiksom -(j)eti za-trudneti/-weti i jo{ poneki. Zanemo}i po obliku ne bi bio PST, jer ~uva ceo glagol mo}i; po smislu, ipak, motivi{e se imenicom nemo}, ba{ kao i sinonim zanemo}ati.

5.33.5. Prefiks iz- obrazuje mnoge poznate glagole s imeni~kim osnovama: izustiti, is-kor(ij)eniti, i{~a{iti, i{~auriti (se), izbo~iti, ispup~iti (se), ispoqiti199, i`l(ij)ebiti, izv(ij)estiti, izobi~ajiti, izobli~iti itd. Mawe je glagola s pridevskim osnovama: ispraviti, izopa~iti, izjasniti se, izv(j)e{titi (se), izjaloviti (se), izbezumi-ti, izbezobraziti se, ispoganiti, iznev(j)eriti (moglo bi biti i od imenice nev‰jŠera), izv(j)e{ta~iti (se) (uglavnom samo u participu izv‰jŠe{ta~en: po zna~ewu je od prideva v‰jŠe{ta~ki, pre nego od v‰jŠe{tak) i sl.

Sa sufiksom -ati mo`da su jedini primeri ista~kati ’i{arati, posuti ta~kama’ i is-tan~ati. Iznemo}i je sli~an slu~aj kao i zanemo}i (v. prethodni odeqak).

5.33.6. Prefiks na-: s imeni~kom osnovom su nam(j)estiti, nastaniti, nastrojiti, nau-miti, nav(ij)estiti, nagov(ij)estiti200, namagar~iti, nadariti (uglavnom u participu na-daren), nazubiti (nazubqen), nalaktiti se i sl., s pridevskom nasititi, nazdraviti, navod-niti/-wavati (od danas retkog prideva vodan, v. Skoka pod voda). Sa sufiksom -ati su nabo-rati i nazup~ati.

5.33.7. S prefiksom nad- nema mnogo primera: sa imeni~kim osnovama su natkriliti, natkroviti, nadsvoditi, nadrediti i jo{ pokoji re|i glagol kao nadglaviti, nadglasiti i sl. S pridevskim osnovama su pre svega nadmudriti i nadvisiti, uz jo{ poneki kao {to je nadgorwati ’nadvisiti’ i nadgorwavati se ’nadmetati se, takmi~iti se’: ovaj drugi je u RMS ozna~en kao pokrajinski, {to ne izgleda opravdano.

5.33.8. Prefiks o- je bez premca najproduktivniji me|u prefiksalno-sufiksalnim tvore-nicama. Ako i ne ra~unamo glagole kao ohrabriti, obodriti, okriviti, osu{iti se, oboga-titi se i sl., koje je u svoj spisak uneo Babi} (a uz koje postoje neprefiksalni hrabriti, bo-driti itd.), ostaje nam ipak mno{tvo nesumwivih primera.

Od imeni~kih osnova su osloboditi, ovlastiti, ozakoniti, ostvariti, oro~iti, ot(j)eloviti201, obogaqiti, ojaditi, ome|iti, opervaziti, opunomo}iti, oku}iti (se), oga-zditi se, opametiti (se), oju`iti itd.

251

Jo{ ih je vi{e s pridevskim osnovama: omogu}iti, odoma}iti, odobriti202, osv(j)eì-ti, ogoliti, otu|iti, opismeniti, oplemeniti, osamiti (se) itd.; ozdraviti, omatori-ti, obositi, otopliti, odrveniti, osm(j)eliti se, olewiti/olijeniti se, opo{teniti se itd. Od prideva na -av izvedeni su mnogi neprelazni glagoli (o}oraviti, ogrbaviti, o}ela-viti, o{epaviti itd.) od kojih neki mogu biti i prelazni (o{ugaviti, ogubaviti, obquta-viti, oìlaviti itd.).

Od prideva na -at su obrkatiti, obradatiti, okrilatiti, mo`da i obogatiti (ukoli-ko smatramo da je bogatiti depreverbativ). Pridevi na -an gube svoj sufiks, kao u osposobi-ti, osiroma{iti, odu{eviti, omasoviti; sli~no i pridev plemenit u oplemeniti.

Mnogo je prideva sa sloènim osnovama (ob‰jŠelodaniti, oìvotvoriti, ozloglasiti, ozlovoqiti, ov‰jŠekov‰jŠe~iti itd.) ili s osnovom koja po~iwe negacijom ne- (onemogu}iti, onesposobiti, oneraspoloìti, onesv‰ijŠestiti ‰seŠ). Jo{ je vi{e osnova koje po~iwu na bez-, pri ~emu treba razlikovati dva slu~aja. Od prideva na bez- su obezglaviti (<< bezglav), obezubiti, obezb(ij)editi, obezvr(ij)editi, obesmrtiti, obezobraziti (se), obespraviti, ve-rovatno i obe{~astiti i obesc(ij)eniti. Naprotiv, od dva prefiksa, osnove (imeni~ke, re|e pridevske) i sufiksa nastali su glagoli obe{tetiti (<< o- + bez- + {tet(a) + -iti), obez-oruàti, obespokojiti, obesnaìti, obespametiti, obeshrabriti i mo`da jo{ pokoji.

Sa sufiksom -(j)eti, od pridevskih osnova, grade se neprelazni glagoli: otup(j)eti, opust(j)eti, ogrub(j)eti, omileti/-qeti, ogoleti/-qeti, ogladneti/-weti, ohladneti/-we-ti, on(ij)em(j)eti, osl(ij)ep(j)eti, ogluv(j)eti, os(ij)ed(j)eti, osirot(j)eti, ogubav(j)eti, ohrapav(j)eti, omlitav(j)eti i sl. Neki od wih imaju naspram sebe prelazne glagole na -iti (otupeo sam od bola, ali otupio sam o{tricu i sl.), ali ta opozicija, kako smo napomenuli u 5.14.1 pod (2), danas jedva opstaje. Od imeni~kih osnova izgleda da su samo oboleti/-qeti i okor(j)eti.

Sa sufiksom -ati nalazimo desetak frekventnih glagola, od imeni~kih i pridevskih osnova: opasati, os(j)en~ati, okon~ati, onemo}ati, osigurati, olak{ati, oteàti, omek{ati, oko{tati, okrupwati. S dvostrukim sufiksom je oporezovati (ili oporeziva-ti).

Sa sufiksom -nuti, od pridevskih osnova: otvrdnuti, o~vrsnuti, omrknuti, verovatno i omrznuti (ako je od mrz-ak).

5.33.9. S prefiksom odmo`da jedini sigurni primeri su oduìti (<< od- + dug + -iti) i otkqu~ati. Tome bismo mogli dodati i odjuìti, odzdraviti (uz pretpostavku da su ju-ìti ‰seŠ i zdraviti se depreverbativi), eventualno i odrediti, odrubiti (ali veza sa ime-nicama red odnosno rub vi{e nije semanti~ki jasna).

5.33.10. S prefiksom po- nalazimo pove}u grupu faktitivnih glagola koji zna~e pretvara-we u ono {to kazuje imenica u osnovi. Naj~e{}e imaju qudsko bi}e kao objekat (sli~no glago-lima tipa zapopiti, v. 5.33.4): posrbiti, potur~iti, pon(ij)em~iti, poma|ariti itd.; pose-

252

qa~iti (se), pogospoditi (se), povaro{iti (se), pohajdu~iti (se), pokatoli~iti, porobiti, posiniti, pokondiriti (se)203, postrojiti, povlastiti (uglavnom u obliku trpnog pride-va), povampiriti (se) itd. S neìvim objektom su pozlatiti, posrebriti, pobakriti, poime-ni~iti (re|e je poprideviti i poglagoliti), poribiti (~e{}e u impf. poribqavati), po{u-miti i sl.

Pridevsku osnovu imaju ponoviti, povisiti, poniziti, poistovetiti, podvostru~iti, pojeftiniti (prelazan i ~e{}e neprelazan) i jo{ neki. Od zameni~ke osnove su poni{titi, pona{iti i (danas uglavnom hrvatsko) posvojiti.

Sufiks -(j)eti imaju neprelazni glagoli kao poru`neti/-weti, poskup(j)eti, po~a-|av(j)eti, pos(j)ed(j)eti. Logi~no bi tu spadali i glagoli od prideva za boju tipa pobeleti/-bijeqeti, pozeleneti/-weti, poplav(j)eti, poùt(j)eti i sl., ali s obzirom na postojawe ne-prefiksalnih beleti/bijeqeti (se), zeleneti/-weti (se) itd. (koji nisu depreverbativi, jer beleti se ne zna~i ’postajati beo’, za razliku od sedeti koje je depreverbativ od posedeti ili osedeti) ne moèmo ih i formalno svrstati u PST. Neprelazni glagoli samo su izuzetno u korelaciji s prelaznima na -iti, jer ovi drugi danas nisu uobi~ajeni (v. 5.18 pod 3).

Sa sufiksom -ati samo su nekoliko glagola kao po{tapati se, poboq{ati, pogor{ati, postarati se204, s pro{irenim sufiksom pocinkovati.

5.33.11. Prefiks pod- nalazimo u podjarmiti, podbo~iti (se), podlaktiti se, potklobu-~iti (se), potkusuriti (obi~no u imperfektivnom obliku potkusurivati) i u nekim re|im glagolima kao podbraditi, podvlastiti ’pot~initi’ ili podrepiti se ’uvu}i se (kome) pod rep’. Od pridevske osnove su podmladiti i danas retko podnoviti ’obnoviti’, podnoviti se ’obu}i se u novo’. Sa sufiksom -ati je potpasati.

5.33.12. Pre- se javqa sa imeni~kim osnovama, u zna~ewima koja smo ve} videli u 5.20: prem(j)estiti, premostiti, prebroditi (od brod u starom zna~ewu ’gaz’), prekriliti, prezimi-ti, preobraziti, prestraviti i drugo. Od prilo{ke osnove je preina~iti, od brojne predvoji-ti.

5.33.13. Sa pred- smo na{li samo predo~iti i gimnasti~ki termin predru~iti (v. 5.33.1). 5.33.14. Pri-, sa uobi~ajenim zna~ewima, ulazi u spojeve sa imeni~kim osnovama

(prikl‰ijŠe{titi, prizetiti ‰seŠ, prizemqiti ‰seŠ, priploditi se) ili s pridevskim: pri-gustiti, pri~vrstiti, prit(ij)esniti, pripitomiti. Sa zameni~kom osnovom je prisvoji-ti. Glagoli kao prirediti, prikqu~iti, priglaviti ’pri~vrstiti’ izgubili su semanti~ku vezu sa imenicom od koje su postali. Pri~estiti ne spada ovamo, jer je po Skoku denominal od pri~est.

5.33.15. Malo je prideva s prefiksom pro-, sa imeni~kom osnovom kao u pronev(j)eriti, projuna~iti se, mo`da proglasiti (up. 5.33.1), ili ~e{}e s pridevskom kao u profiniti, pror(ij)editi, prozliti se, prodobriti se, prolewiti/-lijeniti se i sl.

253

5.33.16. Raz- dolazi naj~e{}e sa imeni~kim osnovama, u zna~ewima koja smo videli u 5.25: raskriliti, raskora~iti se, rasku}iti, razm(j)estiti, raspariti, raspolutiti, razva{a-riti, razglasiti, razduìti, raskrstiti, rastrojiti, razulariti, raspekmeziti (se), razdaniti se i sl. Posebnu grupu ~ine glagoli koji zna~e oduzimawe ili gubqewe odre|enog svojstva kod qudskih bi}a, kao raspopiti, raskalu|eriti, raskraqiti, rascariti, raskne-ìti, razorta~iti (se), razd(j)evi~iti i sl.

Od pridevskih osnova su razn(ij)eìti, razr(ij)editi, razjasniti, raskomotiti (se), rasprostraniti i jo{ poneki. Od brojne osnove je razdvojiti.

Sa sufiksom -ati su raskrinkati, razuzdati, razvrstati, raspojasati se i raspasati se (prvo ~e{}e u figurativnom, drugo u doslovnom zna~ewu), mo`da razoruàti (se) (ali oruàti ‰seŠ je previ{e uobi~ajen glagol da bismo ga obja{wavali depreverbacijom). Od pridevskih osnova su razdragati (naj~e{}e u trpnom pridevu razdragan), raskrupwati i mo-`da jo{ koji.

5.33.17. Prefiks s- (retko sa-) gradi prelazne i povratne glagole, prete`no od imenica: srediti, sm(j)estiti, skrstiti, zdruìti, zgromiti, spariti, saobraziti, skoliti (od kolo), skoriti (se), sroditi se, sprijateqiti se, smu~iti se, zgroziti se, saglasiti se, snu-`diti se (prvobitno zna~ewe verovatno ’na}i se u nu`di, nevoqi’) i sl. Od pridevskih (~e-sto komparativnih) osnova poti~u stawiti, smawiti, zbliìti, st(ij)esniti, sniziti, slojaniti se i sl. Od brojne osnove je zdvojiti (’o~ajavati’, prema nema~kom verzweifeln), ali to je skoro iskqu~ivo kroatizam.

Na sufiks -ati nalazimo znatno mawe primera: skon~ati, svrstati, zbabati se ’dobiti izgled babe’, smek{ati, sti{ati i sl.

Sa sufiksom -nuti su stvrdnuti i zgusnuti. 5.33.18. S prefiksom suna{li smo samo su~eliti i suo~iti. 5.33.19. Veoma produktivan je prefiks u-. Sa imeni~kim osnovama su usre}iti, unesre}i-

ti, uv(j)eriti, uobli~iti, upozoriti, upodobiti, uputiti, uskladiti, usm(j)eriti, uvrsti-ti, uprili~iti, uposliti, upokojiti, ukrstiti, uo~iti, ustoli~iti, uobraziti, uobi~aji-ti, uravnoteìti, upropastiti, usmrtiti, unakaraditi, uquditi, udomiti, uparaditi, uskladi{titi, u`l(ij)ebiti, uzglobiti, ukotviti, ukl(ij)e{titi, ukalupiti, uokviriti, uramiti, unov~iti, ukamatiti, uazbu~iti, uhlebiti/uhqebiti (se), uorta~iti (se), ulogo-riti (se), u~auriti se, ubokoriti se, ukor(ij)eniti se, ukipiti se i sl.

Nije malo primera ni s pridevskim osnovama: usporiti, u~vrstiti, uprostiti, umrtvi-ti, uskoriti, upotpuniti, umawiti (danas retko umaliti), udvostru~iti (i utrostru~i-ti, itd.), uozbiqiti (se), umudriti (se), ulewiti/ulijeniti se, ubajatiti se itd. Pridevi na -an gube sufiks, kao u ustaliti, udostojiti, usaglasiti, uvo{titi (zbog osnove verovat-nije je da je od prideva vo{tan nego od imenice vosak) i sl.; jednako se gubi i nastavak -en u

254

usavr{iti. Sa zameni~kom osnovom je usvojiti, sa brojnom udvojiti, utrojiti, u~etvoriti, s prilo{kom unapr(ij)editi i unazaditi.

Sa sufiksom -ati, pored uùrbati ({to je redak primer da se apstraktna imenica zajed-no sa sufiksom koristi kao osnova), imamo povratne glagole tipa ubu|ati se, umoq~ati se, ucrv(q)ati se i sl., a s pridevskom osnovom ubrzati, u~estati, uve}ati, umek{ati, ulep{a-ti/uqep{ati i sl.

5.33.20. S prefiksom uz- nema mnogo sigurnih primera: uznemiriti, usplahiriti (od plah: Skok tvrdi da je œsufiks -ir analogijski prema nemirŒ), uskriliti (se) (’dati krila, za-mah, polet ~emu’ prema RMS), uznev(j)eriti205, uspraviti, uzvisiti. Mo`da bismo im doda-li i uzburkati, koji se danas vezuje za pojmove bura i buran, budu}i da je glagol burkati neuo-bi~ajen. RMS beleì jo{ nekoliko retkih glagola kao {to su uzob(ij)estiti, usposobiti (= osposobiti), uzgospoditi se, uzazliti se itd.

L I T E R A T U R A Literatura

U ovom spisku nisu navo|eni radovi koji se odnose iskqu~ivo na sufiksaciju. Otuda oznake kao An~i} 19753 (radovi An~i} 19751 i 19752 bi}e navedeni u spisku literature u drugoj kwizi).

Ani} 1998: Vladimir Ani}, Rje~nik hrvatskog jezika, tre}e, pro{ireno izdawe, Zagreb An~i} 1973: Marija An~i}-Obradovi}, Teorija tvorbe rije~i i wena problematika, Radovi Filo-

zofskog fakulteta u Sarajevu, VII, 11–52 An~i} 19753: Marija An~i}-Obradovi}, Neki aspekti ra{~lawivawa rije~i, Kwièvni jezik, IV,

br. 3–4, 7–15 An~i} 1976: Marija An~i}-Obradovi}, Pitawa ra{~lawivawa rije~i s posebnim strukturnim ka-

rakteristikama, Kwièvni jezik, V, br. 1–2, 21–33 Babi} 1975: Stjepan Babi}, Suvremeni problemi tvorbe rije~i, Jezik, XXIII, 41–47 Babi} 19781: Stjepan Babi}, Mje{ovite tvorenice, Jezik, XXV, 129–138 Babi} 1986: Stjepan Babi}, Tvorba rije~i u hrvatskom kwièvnom jeziku, Zagreb Bari} 1980: Eugenija Bari}, Imeni~ke sloènice neprefiksalne i nesufiksalne tvorbe, Zagreb Bari} et al. 1979: Eugenija Bari} ‰i 6 drugih autoraŠ, Priru~na gramatika hrvatskog kwièvnog je-

zika, Zagreb Beli} 19331: Aleksandar Beli}, O stvarawu novih re~i, Na{ jezik I, 72–76 Beli} 1936: Aleksandar Beli}, O gra|ewu novih re~i, Na{ jezik IV, 129–131, 161–165, 193–197, 225–

232, 256–264 Beli} 1949: Aleksandar Beli}, Savremeni srpskohrvatski kwièvni jezik. II deo: Nauka o gra|ewu

re~i, Beograd ‰{apirografisanoŠ Beli} 1950: Aleksandar Beli}, O sloènicama, Na{ jezik I, n. s., 169–177 Beli} 1952: Aleksandar Beli}, Jugoslavija i srodne izvedene re~i, Na{ jezik III, n. s., 287–290 Bugarski 19972: Ranko Bugarski, @argonizacija u tvorbi re~i, Nau~ni sastanak slavista u Vukove

dane 26/2, 300–308; tako|e u kwizi istog autora Jezik u kontekstu, Beograd, str. 118–127

255

Bugarski 2001: Ranko Bugarski, Dve re~i u jednoj: leksi~ke skrivalice, Jezik danas, broj 13, 1–5. Vajan 1946: André Vaillant, La dépréverbation, Revue des études slaves, XXII, 5–45 Vajan 1974: André Vaillant, Grammaire comparée des langues slaves, Tome IV, La formation des noms, Paris Vroclavska 1997: Elzbieta Wrocáawska, Tvorba imenica stranog porekla kao sastavni i istovremeno

posebni deo tvorbe imenica u srpskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 287–290 Vujaklija 1991: Milan Vujaklija, Leksikon stranih re~i i izraza, ~etvrto dopuweno i redigovano

izdawe, Beograd Vuki}evi} 1994: Du{anka Vuki}evi}, O zna~ewu imeni~kih sloènica, Zbornik Matice srpske za

filologiju i lingvistiku, 37, 145–149 Vuki}evi} 1995: Du{anka Vuki}evi}, Imeni~ke sloènice u savremenom srpskom kwièvnom jezi-

ku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 38/1, 127–174 Vuki}evi} 1997: Du{anka Vuki}evi}, O leksikografskoj definiciji imeni~kih sloènica u re~ni-

cima srpskog jezika, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 365–371 Gortan-Premk 1986: Darinka Gortan-Premk, O semanti~kom odnosu derivata prema tvorbenoj osno-

vi, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 16, 101–107 Gortan-Premk 1995: Darinka Gortan-Premk, O strukturi i semantici derivata, Na{ jezik XXX, n.

s., 76–81 Grickat 1949: Irena Grickat, Glagol œpawkatiŒ u vezi sa problemom depreverbacije, Ju`nosloven-

ski filolog XVIII, 322–324 Grickat 1966: Irena Grickat, Prefiksacija kao sredstvo gramati~ke (~iste) perfektizacije, Ju-

`noslovenski filolog XXVII, 185–223 Grickat 1967: Irena Grickat, [ta daje za prou~avawe glagolske semantike ~ista (gramati~ka)

perfektizacija putem prefiksacije, Na{ jezik XVI, n. s., 119–126 Grickat 1981: Irena Grickat, O imenicama tipa NALET u srpskohrvatskom jeziku, Zbornik Matice

srpske za filologiju i lingvistiku, 34/1, 101–134 Grickat 1994: Irena Grickat, O nekim osobenostima deminucije, Ju`noslovenski filolog, LI, 1–30 Dani~i} 1876: \uro Dani~i}, Osnove srpskoga ili hrvatskoga jezika, Beograd @ivanovi} 1904: Jovan @ivanovi}, Sloène rije~i u srpskom jeziku, Glas Srpske kraqevske akade-

mije, LXVIII, 175–207 Ivi} M. 1982: Milka Ivi}, O nekim principima glagolske prefiksacije u slovenskim jezicima, Ju-

`noslovenski filolog, XXXVIII, 56–61 Ivi} P. 1978: Pavle Ivi}, Matthias Rammelmeyer: Die deutschen Lehnübersetzungen ‰prikazŠ, Zbornik Ma-

tice srpske za filologiju i lingvistiku, 31/1, 236–250 Ivi} P. et al. 1989: Pavle Ivi} ‰i jo{ 10 autoraŠ, Prilozi Pravopisu, Novi Sad Kazimirovi} 1988: Branislava Kazimirovi}, Prefiksalni obrazac tvorbe srpskohrvatskih pride-

va i priloga, Prilozi prou~avawu jezika, 24–26, 145–159 Kantor 1984: Marvin Kantor, The Serbo-Croatian Preverbs o- and ob-, Zbornik Matice srpske za filologiju

i lingvistiku, 37–38, 321–325 Kir{ova 1993: Marijana Kir{ova, O nekim vrstama srpskohrvatskih imeni~kih sloènica, Na{

jezik XXIX, n. s., 182–196 Klajn 1978: Ivan Klajn, O prefiksoidima u srpskohrvatskom jeziku, Na{ jezik XXIII, n. s., 187–198 Klajn 1992: Ivan Klajn, Re~nik novih re~i, Novi Sad Klikovac 1998: Du{ka Klikovac, O zna~ewu srpskog glagolskog prefiksa raz- (kognitivnolingvi-

256

sti~ki pristup), Na{ jezik XXXII, n. s., 153–167 Kristal 1988: Dejvid Kristal, Enciklopedijski re~nik moderne lingvistike, preveli I. Klajn i B.

Hlebec, Beograd Leskin 1914: August Leskien, Grammatik der serbokroatischen Sprache, Heidelberg ‰pre{tampano izdawe

1976Š Mareti} 1899: Tomo Mareti}, Gramatika i stilistika hrvatskoga ili srpskoga kwièvnog jezika,

Zagreb Markovi} 1952: Sv. Markovi}, Pravosnaàn ili pravnosnaàn?, Na{ jezik II, n. s., 290–293 Mati} 1953: Svetozar Mati}, Sloènice sa veliko-, Na{ jezik IV, n. s., 323–328 Milojevi} 2000: Jelisaveta Milojevi}, Word and Words of English, Beograd Mitrinovi} 1990: Vera Mitrinovi}, Fonctionnement de l’aspect dans les verbes d’emprunt en polonais et en serbo-

croate, Revue des études slaves, LXII/4, 887–897 Mihajlovi} 1985: Jasmina Mihajlovi}, Termin video, Na{ jezik XXVI, n. s., 241–252 Moskovqevi} 1933: Milo{ Moskovqevi}, Me{awe predmetaka pre- i pri- kod nekih re~i, Na{ je-

zik II, 136–140 Nedeqkov-[kori} 1997: Qiqana Nedeqkov, Katica [kori}, Prilog prou~avawu srpskohrvatskih

sloènica, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 40/2, 193–200 Nikoli} B. 1972: Berislav Nikoli}, Osnovni principi tvorbe re~i u savremenom srpskohrvatskom

kwièvnom jeziku, Na{ jezik XIX, n. s., 7–20, 142–154, 273–286 Nikoli} D. 1985: Du{an Nikoli}, Pisawe sloènih skra}enica, Na{ jezik XXVI, n. s., 264–268 Nikoli} M. 1995: Miroslav Nikoli}, Jedan ekspanzivni tip novih imeni~kih sloènica (Beobanka

i sl.), Na{ jezik XXX, n. s., 82–87 Nikoli} M. 2000: Miroslav Nikoli}, Obratni re~nik srpskoga jezika, Beograd Nikoli} S. 1954: Sv. Nikoli}, O gra|ewu sloènih skra}enica u na{em savremenom kwièvnom je-

ziku, Na{ jezik V, n. s., 9–17 Ota{evi} 1995: \or|e Ota{evi}, Zna~ewe prideva sa prefiksom ne-, Na{ jezik XXX, n. s., 88–95 Ota{evi} 1996: \or|e Ota{evi}, Tvorba prideva sa prefiksom ne-, Na{ jezik XXXI, n. s., 183–170 Ota{evi} 1998: \or|e Ota{evi}, Nova hibridna leksika u srpskom i ruskom jeziku, Slavistika, II,

99–102 Pave{i} 1971: Jezi~ni savjetnik s gramatikom, uredio Slavko Pave{i}, Zagreb Pe{ikan 1985: Komentar uz dva prethodna priloga ‰povodom rada Nikoli} D. 1985Š, Na{ jezik

XXVI, n. s., 269–272 Popovi} M. 1994: Marko Popovi}, Ka mogu}oj klasifikaciji stranih re~i s naju~estalijim pre-

fiksima gr~kog i latinskog porekla, Na{ jezik XXIX, n. s., 279–300 Pravopis 1960: Pravopis srpskohrvatskoga kwièvnog jezika, izradila Pravopisna komisija, Novi

Sad–Zagreb Pravopis 1993: Pravopis srpskoga jezika, priredili Mitar Pe{ikan, Jovan Jerkovi}, Mato Più-

rica, Novi Sad Pribi}evi} 1985: Ivana Pribi}evi}, Iz problematike imenica s mesnim zna~ewem. Vinoteka i

èqoteka, Na{ jezik XXVI, n. s., 256–260 Pr}i} 1997: Tvrtko Pr}i}, Semantika i pragmatika re~i, Novi Sad Radovi}-Te{i} 1985: Milica Radovi}-Te{i}, Imeni~ka obrazovawa s prefiksima nad- i pod-, Na{

jezik XXVI, n. s., 205–219

257

Raki} 1997: Stanimir Raki}, Da li je œkitolovacŒ lovac na kitove?, Zbornik Matice srpske za fi-lologiju i lingvistiku, 40/2, 253–258

Raki} 1998: Stanimir Raki}, O pridevskim sloènicama tip pridev + imenica, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 41/1, 107–127

Raki} 2001: Stanimir Raki}, U ~emu je gre{io Aleksandar Beli}? ‰neobjavqeno u trenutku {tampa-wa ove kwigeŠ

Ramelmajer 1975: Matthias Rammelmeyer, Die deutschen Lehnübersetzungen im Serbokroatischen. Beiträge zur Le-

xikologie und Wortbildung, Wiesbaden Raspor 1976: Zenica Raspor, Sistem gra|ewa sloènih imenica i prideva u italijanskom i u srp-

skohrvatskom jeziku, @ivi jezici, XVII, 19–36 Risti} O. 1961: Olga Risti}, Funkcija prefiksa ne- u nekim imeni~kim i pridevskim kompozitama,

Ju`noslovenski filolog XXV, 385–393 Risti} S. 1999: Stana Risti}, Neke karakteristike prideva sa prefiksima o- i po- u savremenom

srpskom jeziku, Na{ jezik XXXIII, n. s., 57–67 RMS: Re~nik srpskohrvatskoga kwièvnog jezika, I-VI, Novi Sad 1967–1976 Simeon 1969: Rikard Simeon, Enciklopedijski rje~nik lingvisti~kih naziva, I-II, Zagreb Skok 1971 ‰ili samo SkokŠ: Petar Skok, Etimologijski rje~nik hrvatskoga ili srpskoga jezika, I–IV,

Zagreb 1971–1974 Stanoj~i} 1984: @ivojin Stanoj~i}, Esocentri~ne pridevske sloènice u srpskohrvatskom kwi-

èvnom jeziku, Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 27–28, 727–732 Stanoj~i}-Popovi} 1999: @ivojin Stanoj~i}, Qubomir Popovi}, Gramatika srpskoga jezika, {esto,

prera|eno izdawe, Beograd Stevanovi} 19522: Mihailo Stevanovi}, Zamaskirati, zakamuflirati… skoncentrisati, Na{ je-

zik III, n. s., 303–308 Stevanovi} 19541: Mihailo Stevanovi}, Rod i oblici promene sloènih skra}enica, Na{ jezik V,

n. s., 18–26 Stevanovi} 19542: Mihailo Stevanovi}, O sloènicama tipa œnarodnorepublikanacŒ i povodom

wih, Na{ jezik VI, n. s., 153–159 Stevanovi} 1955: Mihailo Stevanovi}, Sloèni glagolski oblik ili sloènica, Na{ jezik VI, n.

s., 209–224 Stevanovi} 1957: Mihailo Stevanovi}, Imperativne sloènice, Na{ jezik VIçII, n. s., 6–18 Stevanovi} 19641: Mihailo Stevanovi}, Savremeni srpskohrvatski jezik, kwiga I (Uvod, fonetika,

morfologija), Beograd Stijovi} 1983: Rada Stijovi}, Prefiksacija prideva u srpskohrvatskom kwièvnom jeziku, Zbornik

Matice srpske za filologiju i lingvistiku, 36/1, 99–130 Stijovi} 1996: Rada Stijovi}, O komparativu prideva s prefiksima o- i po-, Na{ jezik XXXI, n. s.,

106–109 Surdu~ki 1978: Milan Surdu~ki, Noun Compounding by Juxtaposition in Serbo-Croatian, Canadian Slavonic Papers,

20, No. 3, 398–404 Terzi} A. 1997: Aleksandar Terzi}, Strukturno-semanti~ke karakteristike glagola sa prefik-

salnom grupom pona- u ruskom i srpskom jeziku, Nau~ni sastanak slavista u Vukove dane, 26/2, 1997, 309–320

Terzi} B. 1999: Bogdan Terzi}, Rusko-srpske jezi~ke paralele, Beograd

258

Te{i} 1989: Vesna Te{i}, Iz novije leksike. Ishodati 2 ~asa, istr~ati 9,85 sekundi i sl., Na{ je-zik XXVIII, n. s., 187–189

Tirtova 1990: Galina Tirtova, Jo{ jednom o tvorbenom statusu imenica basnodrom, raketodrom, Na{ jezik XXVIII, n. s., 309–312

]iri} 1989: Sawa ]iri}, Iz novije leksike. Basnodrom, Na{ jezik XXVIII, n. s., 189–190 ]ori} 1983: Boò ]ori}, Lingvisti~ki i ortografski status obrazovawa tipa Srbijaprevoz, Bo-

snapromet, Istravino i sl., Prevodilac, I, br. 1, 9–15 ]ori} 1988: Boò ]ori}, O terminologiji u na{oj tvorbi re~i, Nau~ni sastanak slavista u Vukove

dane, 26/1, 75–82 Cet 1969: Robert Zett, O problematici sloènica tipa »nogomet«, Jezik, XVI, 103–110 Cet 1970: Robert Zett, Beiträge zur Geschichte der Nominalkomposita im Serbokroatischen, Wien [aki} 1966: Jawa [aki}, Prilog bibliografiji radova o tvorbi re~i u srpskohrvatskom jeziku,

Prilozi prou~avawu jezika, II, 239–259 [tasni 1997: Gordana [tasni, Neologizmi, kovanice i individualno ozna~ene re~i u Re~niku srp-

skohrvatskog kwièvnog jezika, Prilozi prou~avawu jezika, 28/29, 87–113 R E G I S T A R R E ^ I Registar

Slovo f u zagradi zna~i da se re~ nalazi u fusnoti. Ç. SRPSKI a- 174, 176, 197 abartikulacija 151 abnormalan 222 aboralan 151 av-av 140 Avala-film 50 avio- 147, 153 avio-karte 153 aviolinija 147, 153 avioprevoznik 147, 153 avitaminoza 213 Avnoj 168, 169 agitprop 170 agorafobija 161 agro- 143, 145 agronom 9, 160 agronomija 9, 152 agrotehnika 152 agrohemija 152 aero- 141, 145 aerodrom 141, 144, 163 aerozaga|ewe 153 aeronaut 163 aeronautika 153, 163 aeroplan 163 aerosol 153

259

ajnpren-supa 45, 48 ajoj 140 akobogda 22, 27, 28, 135 akrostih 31 aktenta{na 45 akupresura 147 akupunktura 147 alaj-barjak 45 alaj-barjaktar 45 alajbeg 45 alem-kamen 45 alzaskolorenski 108 alt-saksofon 47 alfa-zraci 48 alhemija 31 aman-zaman 140 aminogrupa 43, 48 amino-kiselina 43, 48 a-mol 48 amoralan 221 amoralizam 197 amoralno 237 amoralnost 197 ampeloterapija 142, 151 ampermetar 142, 162 amfiprostilos 151 amfiteatar 31 an- 197 ana- 197 analiza 160, 196 analogija 160 anarholiberal 154 anarhosindikalizam 43, 154 anatomija 196 anahronizam 196 anglo- 151 anglo(-)ameri~ki 108 angloman 161 anglomanija 154, 161 anglosaksonski 154 anglofilija 161 anglofobija 154, 161 anglofon 162 anorganski 221 Antarktik 197

260

anti- 143, 145, 174, 176 antialkoholi~ar 213 antivladin 216, 217, 221 antidemokratski 221, 237 antidoping 197 antidr`avni 221 antiklerikalan 221 antiklerikalac 197 antikwi`evni 221 antikomunisti~ki 221 antilogi~an (-~ki) 221 antimilitarizam 197 antimilitarista 197 antinarodni 221 antipapa 197 antiratni 221 antireligiozan 221 antisemita 197 antisemitizam 197 antisepti~an (-~ki) 221 antisrpski 221 antistres 197 antitalenat 197 antitelo (-tijelo) 197 antituberkulozni 221 antium(j)etni~ki 221 antifa{izam 197, 204 antifa{ist(a) 197 antifa{isti~ki 221 antifriz 197 Antihrist 197 anticiklon 197 antropo- 143, 145, 146 antropolog 9 antropologija 9, 152 antropomorfan 152 antroponim 163 antropocentri~an 152 apa-drapa 134 apoliti~an 221 arena{ 13 (f) aristokratija 161 aritmija 213 aritmi~an 221 Art kanal 50

261

arterioskleroza 43, 146 (f) arhan|eo 197 arhi- 145, 174, 176, 184 arhiglup 222 arhi|akon 197 arhiepiskop 197 arhizao 222 arhizastareo (-io) 222 arhijerej 197 arhila`ov 197 arhilopov 197 arhinevaqao 222 arhinepo{ten 222 arhipoznato 222 arhitortura 91 asepsa 197 asepti~an 221 asimetrija 197 asimetri~an 221 asimilirati/-ovati 291 asinhron (asinhroni~an) 221 asocijalan 221 astro- 145 astrologija 160 astronaut 152, 163 astronautika 163 astronom 160 astronomija 152 astrofizika 146, 152 ateizam 197 ateist(a) 197 atmosfera 163, 164 atonalan 221 audio, audio- 150 audiovizuelan 150 audiogram 150 audiometrija 150 austrougarski 108, 154 austrofil 154, 161 austrofilstvo 161 austrofob 154 auto-, auto 46, 143, 146 (f), 149, 156 autobiografija 155, 158 autobus 141, 146 (f), 163 autogol 151, 155

262

auto-delovi (-dijelovi) 46 autodrom 143, 144, 159, 160, 163 autokrata 161 autokratija 161 automehani~ar 46, 149, 153 automobil 149, 156 auto-moto savez 158 auto-moto trke 158 autoportret 155 auto-prevoznik 143 autoput 149, 153 autostop 153 autostoper 149 autosugestija 141 autoteka 162 aut-sudija 46 AF@ 167 Afroamerikanac 154 afrokubanski 147, 154 afro-frizura 147, 154 acetisal, acisal 170 baba-d(j)evojka 25, 28, 33, 48 babazeman 45 babaroga 17, 34, 48, 49, 50 babina svila 64 babiwologija 160 Babogredac 29, 67 babogredski 104 babolik 34 baviti se 245 bajkopisac 57 bakqono{a 59 bakronosan 94 bakrorez 54, 56 balon-svila 47 baltoslovenski 155 (f) banana-republika 47 banbadava 31 bandoglav 92 bantam-kategorija Bawaluka 27, 28 Bawalu~anin 68 bawalu~ki 103 Bawolu~anin 68 bawolu~ki 103

263

bareqef 31 bariti 246 barometar 162 bas-bariton 49 basnodrom 142, 159, 160 basnopisac 57 basnoslovan 95 B-vitamin 48 bebi-bif 47 bevipleks 170 beg (bijeg) 8 beglerbeg 45 beìvotan 224 beì~an 224 bez- 176 bezazlen 225 bezazoran 224 bezakowe 204 bezalkoholan 224 bezatomski 225 bezb(j)edan 224 bezb(j)edonosan 95 bezboàn 174,224 bezbojan 224 bezbolan 177, 178, 203, 224 bezbrad 225 bezbriàn 224 bezbri`no 237 bezbroj 183 bezbrojan 224 bezvazdu{an 224 bezvezan 224 bezv(j)erac 204 bezv(j)erje 204 bezvla{}e 204 bezvodan 224 bezvoqan 224 bezvr(ij)edan 224,225 bezglav 225 bezglas 183 bezgotovinski 225 bezgre{an 224 bezdan 183, 225 bezdno 183 bezdrvan 224

264

bezdu{an 224 bezdu{an 35 bezemqa{ 204 bezidejan 224 bezizgledan 224 bezizlaz 183 bezizlazan 224 bezizrazan (-`ajan) 224 bezimen 225 bezli~an 224 bezmesan 224 bezmirisan 224 bezmle~an (-mqe~an) 224 bezna|e 204 bezobrazan 204 bezolovan 224 bezopasan 224,225 bezos(j)e}ajan 224 bezo~an 224 bezrazlo`an 224 bezrep 225 bezrepci 204 bezub 225 bezukusan 224 bezuman 224 bezumqe 204 bezuslovan 224 bezusp(j)e{an 224 bejzbol-kapa 46 bejzbol-palica 46 Beko 170 belobor (bje-) 64 belobrad (bje-) 98 belogardejac (bje-) 67 beloglav (bje-) 98 belogorica (bje-) 69 belograb (bje-) 64 belogrli (bje-) 98 belodan (bje-) 38, 98 belozub (bje-) 98 belokos (bje-) 98 belokost (bje-) 23 belolik (bje-) 97 beloput (bje-) 101 beloputan (bje-) 101

265

belorep (bje-) 98 beloruk (bje-) 98 belosvetski (bjelosvjetski) 103 belou{ka (bje-) 69 belocrven (bje-) 106 Bemus 171 Beneluks 170 beo- 143, 157 Beobanka 157 Beovoz 157 Beograd 28, 33, 36, 66, 143, 175 Beogradput 50 Beograd-film 50 beomal 166 Beopetrol 157 Beotaksi 157 Beotehna 171 Beotrans 171 bermuda-pantalone 47 besan 225 besvi(j)est 183 beseda (-sjeda) 8 be-se-`e 168 besiti (se) 245 beskamatan 224 beskvasan 224 beski~men 225 beski~mewak 225 beskompromisan 224 beskoristan 224 beskrajan 224 beskrilci 204 besku}ni 224 besku}nik 204 besmisao 183,204 besmislen 225 besmrt 183 besmrtan 224 besnen 225 besomu~an (bje-) 95 bespartijac 204 besplanski 225 besplatan 224, 225 bespomo} 183 besposlen 225

266

besposlica 127, 205 besposli~ar 204 besposli~iti 127, 205 bespravan 224 besprizoran 224 besprim(j)eran 224 besprincipijelan 224 besraman 224 beste`inski 225 bestidan 224 bestidno 237 bestrag 183 bestraga 135 besubjekatski 225 bescarinski 225 besc(ij)ewe 204 beta-blokator 48 beta-receptor 48 betatron 164 Beteks 171 be{avan 224 be{uman 224 be{~astan 224 bi- 146 Bi-Bi-Si 168, 169 bibliografija 155 biblioteka 155, 162 bibliofil 141, 155, 161, 164 bibliofilija 161 bivalentan 222 BIGZ 168 biznismen 47 bikini-kostim 47 bikoboj 19 bikonveksan 222 bikonkavan 222 bilabijalan 222 bilo 130, 131 bilo gd(j)e 132 bilo kada 132 bilo kako 132 bilo kamo 132 bilo kuda 132 biqo`der 54 biqojed 14 (f), 24, 54

267

bim-bam 140 binokl 79 bio- 146 bio-bibliografija 158 biograf 101 biografija 9 bioenergetski 144 bioenergija 152 biologija 144, 152, 160, 164 biomasa 144 bio-razgradiv 143 bioritam 152 bioskop 162 biosociologija 158 biotelemetrija 158 biohemija 144 biplan 163 birokratija 161, 165 biseksualan 222 biser-grana 48 biser-zubi 48 biser-suza 48 biskati 245 bistrovidan 120 bistrook 97 bistrouman 102 bistroumqe 69 Bitef 171 BiH 167 bi{tati 245 blagdan 28, 66 blagoveran (-vjeran) 119 blagovest (-vijest) 65, 126 blagovestiti (-vijestiti) 126 blagovoleti (-qeti) 126 blagovremen 97, 99, 100, 104 blagoglagoqiv 118 blagoglasan 100 blagodaran 38 blagodat 70 blagodatan 120 blagozvu~an 100, 118, 120 blagoizvoleti (-qeti) 126 blagonaklon 118 blagopokojni 119

268

blagore~iv (-rje~iv) 104 blagorodan 100 blagorodije 69 blagorodstvo 69 blagoro|e 69 blagosiqati 31, 126 blagoslov 31, 70, 126 blagosloviti 126 blagostawe 65 blagotvoran 120 blagougodan 118 blagoutrobije 69 blagohotan 120 blago~astiv 104 blago~estiv 104 blaènopokojni 122 blaènopo~iv{i 122 blastogeneza 142 blatobran 54 bledoùt (blije-) 104 bledolik (bqe-) 97 bleh-muzika 45 bliznismen 91 bliskoisto~ni 101 blickrig 45 blok-sistem 47 bogobojazan (imenica) 42 bogodan 97 bogojavqewe 61 bogolik 92 bogomajka 43 bogomdan 97 bogomil 52 bogomoqa 59 bogomoqac 57 bogomrzak 93 bogonosan 95 bogonosac 57 bogootpadnik 43, 62 bogoprotivan 93 bogoraditi 17, 127 bogorodan 95 Bogorodica 62 bogosestra 43 bogosli~an 93

269

bogoslov 55, 56 bogosluèwe 61 bogoslu`je 60 bogougodan 20, 93 bogohulan 95 bogohuliti 124 bogo~ov(j)ek 43 bogumil 25, 52 bodi-bilding 47 bod-lista 48 bodqoko{ci 51 bodonosan 95 Boìdar 66 Boì} Bata 50 bojse 135 bokobran 54 bokokotorski 94 boks-me~ 46 boqa (boqka) 58 bosanskohercegova~ki 108 Bosna-auto 50 Bosna-film 50 bosonog 16 99 brazda 8 brakoloman 95 brakolomac 95 brakolomstvo 61 brakorazvod 42, 56 brakorazvodni 93 branilac 58 bratoubilac 61 bratoubila~ki 61, 97 bratoubila{tvo 61 bratoubistvo 42, 61, 97 bratoubica 42, 62, 97 bratu~ed 25, 42 brè-boqe 134 brzinom(j)er 29, 53 brzovozni 120 brzogore}i 122 brzoduh 99 brzojaviti 126 brzokret 119 brzolet 119 brzoletan 119

270

brzometan 119 brzometka 90 brzomislen 104, 120 brzonog 99 brzook 97 brzopis 20, 89 brzoplet 34, 36, 89 brzopotezni 101 brzorast 89 brzorek 89, 119 brzor(j)e~je 69 brzorodan 7, 120 brzotek 119 brzotok 119 brzohodan 120 brija}i 7 brkomaz 55 brodovlasnik 42 brodogradilac 58 brodogradili{te 63 brodograditeq 58, 62 brodogradwa 36, 63 brodolom 39, 53, 55 brodonosan 95 brodoplovan 95 brodopratwa 63 brod-restoran 49 brojan 117 bronho- 151 bronhopneumonija 153 bronhoskopija 153 bronhospazam 153 bubazlata 48, 49, 50 bubamara 175 bubamara 34, 48, 49, 50 buba{vaba 32 (f), 34, 48 bubo`der 54 bubojed 54 bugar-kabanica 16, 45 bugarofil 161 budza{to 135 budi-bog-s-nama (budiboksnama) 27, 135 Budimir 86 budu}i da 99 buji-paji 140

271

bukva 8 buqioka 12 (f) buquba{a 45 buniti 246 burev(j)esnik 42 -bus 141, 142, 159 bu}oglav 92 vagona{ 13 (f) vadiv(ij)ek 12 (f) vadi~ep 23, 84, 85, 87 vazdan 34, 134 vazduhoplov 55 vazduhoplovac 57 vazduhoplovstvo 61 valentan 113 valentnost 113 valencija 113 valobran 54 vaqda 134, 139 vanblokovski 226 vanbra~ni 214,225 vanbrodski 226 vanvremen 226 vanvremenski 226 vanevropski 225,226 vanzakonski 226 vanzemaqac 30, 75, 205 vanzemaqski 177,205,226 vankategornik 205 vanmateri~ni 225 vannastavni 225 vanpansionski 226 vanparni~ni 225 vanpartijac 183,205 vanpartijski 205,226 vanplanski 226 vanprivreda 183 vanprivredni 225 vanredan 225 vanredno 237 vanseban 225 vansebno 226 vansebnost 226 vansezonski 226 vanserijski 226

272

vanste~ajni 225 vanstrana~ki 226 vansudski 226 vanustavni 225 van{kolski 226 varimeso 12 (f) Varteks 165, 170 vaskolik 130 vaskrsnuti 285 vaspitati 181 vaspostaviti 285 vasceo (-cio) 130 vatrogasac 57 vatrogasni 96 vatromet 39, 55, 56 vatrono{a 59 Vatrosprem 171 vatrostalan 94 vat-sekunda 48 vedogowa (vje-) 59 vedrolik 97 vezoglava 88 vezoglavka 88 vekove~an (vjekovje~an) 94 vele- 20, 176, 183, 193, 194 velebiqe 194 velebrada 185 veleva`an 214 velegrad 193 velegra|anin 193 veledar 185 veledrogerija 194 veleizdaja 193, 194 veleizdajnik 193 velekupac 103 velel(ij)ep 214 velelepan 214 velemajstor 194 velemo} 194 velemo}an 214 velepos(j)ed 193 velepos(j)ednik 193 velepo{tovan 214 veleprodaja 193 velesajam 194

273

velesila 194 velesjaj 194 velesjajan 214 veletrgovac 194 veletrgovina 194 veleum 194 veleuman 214 veleu~en 214 velec(ij)ewen 214 vele~asni 214 vele{tovani 214 vele{tovawe 194 veli (veqi) 193 veligdan 64 velikoalbanski 103 velikovaro{anin 193 velikodostojnik 68 velikodr`avni 100 velikodu{an 100 velikokalibarski 103 velikokupac 193 velikolisnat 104 velikomo`dan 100 velikomo}an 100 velikonema~ki (-wema~ki) 103 velikonog 99 velikook 97 velikopametan 100 velikopos(j)ed 193 velikopos(j)ednik 68 velikoprodaja 66 velikosv(j)etski 103 velikoslavan 100 velikosrbin 66 velikosrpski 66, 103 velikosrpstvo 69 velikohrvat 66 velikohrvatski 66 velikohrvatstvo 69 veliko{kolac 14 (f), 67 veliko{kolski 103 Velimir 86 ven~ani (vje-) 66 verodajnica (vje-) 63 verodostojan (vje-) 93

274

verozakon (vje-) 42 veroispovest (vjeroispovijest) 41 veroloman (vje-) 95 veronauka (vje-) 42 verou~iteq (vje-) 38, 39, 42, 62 Vetprom 171 vetreu{ka (vje-) 51 vetrobran (vje-) 54 vetrogowa (vje-) 59 vetrokaz (vje-) 55 vetromet (vje-) 55 vetrometan (vje-) 95 vetrometina (vje-) 55 vetropir (vje-) 32, 55 ve{-korpa 46 ve{-ma{ina 28, 46 ve{plav 46 vibrafon 162 video-, video 142 video-aparat 142 videogram 142 videoigra 142, 150, 153 video-klub 150, 153 video-rikorder (-rekorder) 150, 153 video-snimak 150 video-scena 142 video-traka 150 video-ure|aj 142 videofil 142 vidokrug 42 vizikarta 45 vijovratka 88 vijoglav 88, 122 vijoglava 88 vijoglavka 88 vijogor 88 vilorog 92 vindjakna 45 vinober 55 vinograd 16, 42 Vino`upa 50, 51 vinopija 59 vinorodan 95 vinoteka 142, 159, 162 vinoto~je 60

275

virologija 146 Virpazar 34 visibaba 16, 28, 35, 86 visinom(j)er 53 visokovalentan 102, 113 visokodu{an 102 visokoindustrijski 118 visokokalori~an 102, 118 visokokvalitetan 102 visokokvalifikovan 121 visokomoralan 118, 123 visokonadaren 121 visokonaponski 103 visokonema~ki (-wema~ki) 107 visokoobrazovan 121 visokopo{tovani 88, 121 visokopreosve{tenstvo 88 visokoprinosan 102 visokoro|eni 88, 121 visokostepen 97, 99 visokotira`ni 102 visokouman 102 visokou~en 118, 121 visokofrekventan 102, 113 visoko{kolac 67 visoko{kolka 69 visoko{kolski 103 visoravan 29, 65 vitoper 99 (f) vitoperiti 99 (f), 125 vitoprst 99 vitorog 99 vitostas 99 vice- 199, 221 viceadmiral 199 vicekancelar 199 vicekonzul 199 vicekraq 199 vice{ampion 199 vicoteka 162 vi{e- 20 vi{ebojan 117 vi{ev(j)ekovni 117 vi{eglasan 117 vi{eglasje 89

276

vi{egodi{wi 117 vi{ednevni 26, 27, 117 vi{e`enstvo 89 vi{ezna~an 117, 120 vi{ejezi~an 117 vi{ekonfesionalan 117 vi{e-mawe 29, 133 vi{emese~ni(-mjese~ni) 118 vi{emilionski 118 vi{enam(j)enski 118 vi{enacionalan 117 vi{epartijski 118 vi{epotezni 117 vi{erotkiwa 90 vi{esatni 117 vi{eslo`an 117 vi{eslojan 117 vi{esmislen 118 vi{espratan 117 vi{espratnica 32, 89 vi{estoletni (-qetni) 117 vi{estran 117 vi{estrana~je 89, 118 vi{estrana~ki 118 vi{estrana{tvo 89, 118 vi{estruk 117 vi{e}elijski 118 vi{efazan 117 vi{e~lan 117 vi{e{kolac (vi{o-) 24, 26, 67 vi{e{kolski 103 VKV 167 vlastoqubiv 96, 102 vlastoqubqe 35, 60 vlastoru~an 102 vlastohlepan 95, 102 vlastohlepqe 60 VMA 167 VMRO 167 vodenbuha 26, 66 vodenpauk 66 vodencv(ij)et 66 voditeq 62 vodogradwa 63 vododelni (-dijelni) 96

277

vododerina 63 vodozahvat 56 vodozemac 30, 51 vodoinstalater 42, 158 vodoja`a 59 vodokotli} 42 vodolija 59 vodomar 31 vodom(j)er 41, 53 vodom(j)eran 95 vodomrzac 57 vodonosan 94 vodonosac 57 vodono{a 58, 59 vodootporan 94 vodopad 38, 39, 53, 55, 56 vodopija 58, 59 vodoplavan 95 vodoplovan 95 vodoprivreda 42 vodoravan 94 vodoskok 39, 53, 55 vodosnabdevawe 61 vodostaj 39, 55 vo|(a) 58 voz 8 vojvoda 60 vojevoda 24, 60 vojnogeografski 106 vojnoistorijski 106 vojnomedicinski 106 vojnoobav(j)e{tajni 106 vojnopoliti~ki 106 vojnopomorski 106 vojnorevolucionarni 106 vojnosudski 106 vojnotehni~ki 106 vojskovo|a 59 volook 92 voltmetar 28 voqa 8 voskovarina 63 voskoc(j)edina 63 Votergejt 164 vo{tanobl(ij)ed 105

278

vo{tanoplatnen 104 vragolija 70 (f) vragometan 95 vranilova trava 64 vranino oko 64 vraps(j)eme 30 vrap~je s(j)eme 64 vratobolan (-qan) 95 vratoboqa 59 vratolom 55 vratoloman 95 vratolomija 55 vratolomqe 60 vrbopuc 55 vrdalama 31 vremeplov 22, 24, 30, 55 vreteno 7 vrqook 122 vrskaput 83 vrstelezi 90 vrtiv(j)erac 88 vrtiguz 85 vrtirep 24, 35, 85 vrtirepac 88 vrtoglav 122 vr~ono{a 59 Vukowar 92 vukodlak 34, 51 vukojebina 63 vukojedina 63 vunovla~ara 63 vucibatina 15, 28, 84, 85 Vu~itrn 66 gadura 8 ga|ati 245 Gazivoda 85 galvanometar 147, 152 galvanoplastika 147, 152 galvanoskop 152 galijot 9 gama-zraci 48 gari{te 192 gasmaska 46 gasovod 53 gastarbajter 45

279

gastro- 151 gastroenteritis 153 gastroenterolog 158 gastronom 153, 160 gastronomija 153 gastronomski 153 gastroskopija 153, 162 gdegde (gdjegdje) 132, 133 gdegod (gdje-) 132 gdekada (gdje-) 132 gdekamo (gdje-) 132 gdeko (gdje-) 130 gdekoji (gdje-) 130 gde{to (gdje-) 130, 132 ge-`ica 48 genealogija 55 general-major 49 general-potpukovnik 49 general-pukovnik 49 genocid 163 geo- 143, 152 geograf 161 geografija 54, 152, 161 geologija 152 geometar 53, 162 geometrija 152, 156, 162 geomorfologija 158 geofit 151 geocentri~an 152 gerijatrija 162 germanofil 154 germanofob 154 gefror(e)nes 65 (f) gili-gili 140 glavobolan 95 glavoboqa 33, 35, 38, 58, 59 glavono{ci 51 glavos(j)ek 54, 56 glavos(j)e~a 59 glad 8 glasiti 293 glasnogovornik 90 glasoudar 56 gliptoteka 162, 164 glistolik 92

280

gluvonem (gluhonijem) 20, 33, 36, 104-106 govnarija 9 god 130, 131 goditi 245 -godi{wak 143 godi{weodmorac 24, 67 godi{weodmorski 103 godi{wica 79, 143 gol-aut 29, 46 golgeter 32 golobrad 33, 99 golovrat 99 gologlav 99 gologuz 99 golomrazica 69 golooto~anin 68 goloruk 99 golos(j)emenica 69 golos(j)emewa~a 69 golotrb 99 golo{ijast 104 gol-razlika 46 gonokoka 160 gore-dole (-doqe) 133 goreimenovani 121 gorenavedeni 121 gorepomenuti 121 gorkosladak 106 gorkoslan 106 gorwovaro{ki 103 gorwogradski 103 gorwoselac 67 gorobiqe 42 goroloman 95 goros(j)e~a 59 gorostas 42 gorocv(ij)et 23, 42 gor{ati 293 (f) gospa-@ivka 49 gost 8 gostoqubiv 96 gostoprimqiv 96 gradilac 58 gradili{te 63 gradobija 59

281

gradobit 96 gradogradwa 19 gradona~elnik 17, 38, 39, 42 gradonosan 95 gradonosac 57 -gram 142, 159, 161, 163, 164 gram-kalorija 48 gramopoja~alo 159 (f) gramofon 162 granap 170 grandomanija 161 -graf 161, 163 -grafija 142, 159, 161, 163 grafologija 160 grafomanija 161 grebedjed 87 griz-knedla 48 grizodu{an 122 grizodu{je 88, 122 grkoisto~ni 102, 108 grkokatolik 30, 65 grkokatoli~ki 103 grlobolan 95 grlos(j)e~a 59 grob 8, 12 grozomoran 95 gromiti 292 gromobran 22, 54, 56 gromovod 53 gromoglasan 93, 94 gromopucatelan (-qan) 96 gro-plan 66 grudobolan 95 grudoboqa 59 grudobran 54 grupnosvojinski 103 gr~koisto~ni 108 gr~ko-turski 108 GSB 167 GSP 167 gulag 171 gula{-~orba 48 guliko`a 12 (f), 35, 85 gumarabika 31, 32 (f), 52 gumilastika 52

282

gustogriv 99 gustokos 99 gustorun 99 gu{oboqa 59 dabogda 20, 135 davnopro{li 121 dadbudem 127 dajbudi 135 dakako 134, 139 daknomanija 151 daktilobiro 155 daktilografija 155, 161 daktiloskopija 155 dalaj-lama 31 dalekovid 108, 109, 119 dalekovidan 108, 109 dalekovod 88 dalekozor 89 dalekoisto~ni 101 dalekometan 9, 120 dalekose`an 120 Dalmacijavino 50 daqinom(j)er 29, 53 daqiti se 292 danas-sutra 133 danguba 60, 94 danguban 94 dangubiti 15, 16, 17, 22, 27, 28, 29, 124, 174 dan-danas 133 dan-dana{wi 133 dan-dawi 133 dan-dva 129 danino}, dan-i-no} 27, 28, 33, 91 danono}ni 93 darodavac 35, 57 datoteka 162 Dafinagejt 164 da{ta 134, 139 dvabratakrv 90 dvadeset 128 dvadeset jedan 128 dvadesetogodi{wak 26, 79 dvadesetogodi{wi 26, 114 dvadesetogodi{wica 26 dvadesetoparac 78

283

dvadesetpetoparac 78 dvanaestgodi{wi 114 dvanaestopala~ni 113 dvaput 134 dvared 134 dvesta (dvje-) 128 dvestagodi{wi (dvje-) 114 dvestogodi{wi (dvje-) 114 dvehiqadegodi{wi (dvje-) 114 dvehiqadugodi{wi (dvje-) 114 dvobazan 113 dvobanka 77 dvoboj 77 dvobojan 113 dvobroj 77 dvovalentan 113 dvovisinski 114 dvovlasnik 77 dvovlast 77 dvovla{}e 77 dvovrstan 112 dvovrh 112 dvoglav 112 dvoglas 23, 77 dvoglasje 78 dvoglasnik 77, 79 dvogled 79 dvogodac 30, 78 dvogodi{wi 114 dvogodi{wica 78 dvogodi{te 77 dvogo~e 79 dvogrb 112 dvodelan (-djelan) 112 dvodinar 77 dvodinarac 77 dvodinarka 77, 78 dvodnevni 112 dvodom 112 dvodoman 112 dvoènac 78 dvoènstvo 79 dvoìvac 79 dvoì~an 113 dvozna~an 115

284

dvozubac 78 dvojezi~an 113 dvojni 77 dvokolica 78 dvokopitwak 79 dvokorak 77 dvokrak 112 dvokratan 112 dvokrevetni 112 dvokrilac 78 dvokrilni 112 dvolitar 77 dvolitra 77 dvolitren 113 dvolitrewak 77, 79 dvoli~an 113 dvoli~iti 125 dvolomac 80 dvomese~je (dvomje-) 78 dvomese~ni (dvomje-) 112 dvomese~nik (dvomje-) 79 dvometra{ 79 dvome~ 77, 78 dvomotorac 78 dvonacionalan 113 dvoned(j)eqni 112 dvonog 112 dvono`ac 78 dvono{ke 134 dvoosminski 114 dvopapkari 77, 79 dvopartijski 114 dvopev (-pjev) 79 dvopostotni 112 dvopotez 77 dvopreg 79 dvoprocentni 112 dvored 77 dvoredan 112 dvorog 33, 112 dvoru~ni 113 dvos(j)ed 79 dvos(j)edi 115 dvos(j)ek 115 dvos(j)ekli 115

285

dvosatni 112 dvoslo`an 113 dvoslojan 112 dvosmeran (-smjeran) 112 dvosmisao 77 dvosmislen 113 dvosmislica 78 dvosoban 112 dvospratan 112 dvospratnica 78 dvostepen 112 dvostih 77 dvostran 112 dvostrana~je 78 dvostrana~ki 114 dvostruk 38, 112 dvostruko 112 dvostru~iti 125 dvotaktni 113 dvotarifni 113 dvota~ka 77 dvoto~ka{ 79 dvotre}inski 114 dvouman 125 dvoumiti se 34, 125 dvoumica 78, 125 dvoumqe 125 dvoumnik 125 dvofazan 113 dvoc(ij)evka 78 dvocifren 113 dvo~as 77 dvo~etvrtinski 114 dvo~lan 112 de- 176, 196, 199, 240, 291 debalans 199 debelguza 26, 70 debeli kor(j)en 64 debeloglav 98 debeloglavac 67 debeloko`ac 26, 67 debelokor 98 debelonog 98 debelousan 104 debelousnat 104

286

deblokirati 291 devedeset 128 devetsto 128 Deda Mraz 49 deetatizovati 291 dez- 196, 199 dezanga`ovati/-irati 291 dezideologizovati 291 dezinsekcija 213 dezinteresovati se 291 dezintoksicirati/-kovati 291 dezinfektant 9 dezinfekcija 9, 199 dezinfikovati 291 dezinformacija 199 dezinformisati 291 dezodorans 199 dezodorisati/-irati 291 dezorganizacija 199, 290 dezorganizovati 291 deka- 147 dekagram 152, 161 dekalitar 152 dekatlon 78 deklasirati 291 dekolonizacija 199 dekolonizovati 291 dekompresija 199 dekontaminacija 199 dekre{endo 199 dekriminalizovati/-irati 291 dekura`irati 291 delovodni (dje-) 95 delokrug (dje-) 42 delotvoran (dje-) 95 delta-metal 48 deqati (dje-) 245 demaskirati 291 demilitarizovati 291 demistifikovati 291 demobilizacija 199 demobilisati 291 demografija 154 demokrat(a) 161 demokratija 154, 161

287

demokratura 92 demontirati 291 demoskopija 154 demotivisati 291 demohri{}anski 154 denatalitet 199 denacionalizovati 291 denacifikovati 291 deodorisati/-irati 291 depopulacija 199 deprefiksacija 199 deratizacija 213 deriko`a 85 desetak-dvadeset 129 desetle}e (-qe}e) 78 desetoboj 78 desetodinarka 78 desetoparac 78 desi- 147, 152 desnokrilni 101 desno-levo (-lijevo) 134 desnoruk 99 destabilizovati 291 destimulisati 291 detronizacija 213 detronizovati 291 deflacija 199 deformacija 213 deformisati 291 dehidrirati 291 decentralizacija 199 decentralizovati 291 deci- 147 decigram (desi-) 152 decilitar (desi-) 152 decoskvrwewe (dje-) 61 decoubistvo (dje-) 42 decoubica (dje-) 42, 62 de{ifrirati/-ovati 291 div-junak 29, 48 div-juna{tvo 48 divojarac 65 divokoza 16, 33, 65 divokradica 69 divoleska (-lijeska) 65

288

divoloza 65 Divoselo 65 divot-d(j)elo 48 divot-izdawe 30 digitron 164 diditi 168 dizel-gorivo 45 dizel-lokomotiva 45 dizel-motor 18, 45 dijagram 161 dijaliza 160 dijametar 162 dijapozitiv 195 din. 171 dinamo- 145, 149 ding-dong 140 din-du{man 45 dirati 245 dis- 141, 199, 240 disimilirati/-ovati 291 diskvalifikacija 199 disko-, disko 149, 156 diskografija 155 disko-klub 142 disko-muzika 155 diskontinuiran 291 disko-ritam 155 diskoteka 155, 156, 162 diskreditovati 291 diskriminisati 291 diskutovati 291 disk-xokej 47 disleksija 199 dislocirati 291 disocirati 291 disponirati 291 disproporcija 199 distrofija 199 disharmonija 199 di-xej 168 do- 175, 239 do vi|ewa 28, 138 do vraga 138 do |avola 138 do sada 138 (f)

289

do sutra 137 dobaciti 250, 251 dobiti 249 dobrobit 90 dobrovoqa 65 dobrovoqan 65, 100 dobrovoqac 141 dobrodo{ao 28, 121 dobrodo{lica 7, 14 (f), 34, 90 dobrodu{an 100 dobrodu{je 69 dobronam(j)eran 100 dobrostojan 120 dobrostoje}i 122 dobrosus(j)edski 69 dobrosus(j)edstvo 69 dobrotvor 54 dobrotvoran 95, 120 dobrotvorka 62 dobro}udan 100 dobrohotan 95, 120 dobro~in 96 dobro~initeq 62 dobro~initeqka 62 dobro~instvo 61, 90 dovabiti 250 dovde 136, 238 dovek (-vijek) 135 dovesti -vedem 243, 250 dovesti -vezem 250 dove~e(r) 135 dovijati se 251 dovikivati se 250 doviknuti 250 dovoqka{ 13 (f) dovratak 35, 205 dovrh 139 dovr{iti 250 dovu}i 250 doglavak 205 doglavni 226 doglavnik 205 dogled 79 dogovarati se 250 dogodine 135

290

dogoditi se 251 dogodi{wi 226 dogor(j)eti 251 dograbiti 250 dograditi 251 dogrditi 251 dogurati 250 dodati 251 dodvoriti se 251 dod(ij)eliti 250 dodijati 251 dodirnuti 250 dodu{e 20, 135 do`iv(j)eti 242, 250, 251 do`ivotni 226 dozvati 250 dozidati 251 dozlaboga 135 dozlogrditi 127, 181, 251, 294 doznati 250 dozna~iti 250 dozreti 251 dojaviti 250 dojaditi 181, 251 dojahati 250 dojmiti se 243 dojuriti 250 doju~era{wi 214, 226 dokada (do kada) 138 dokazati 251 doka~iti 250 doklatiti se 250 dokle 136, 238 dokle god 132 doklegod 132 (f) dokobeqati se 250 dokon~ati 294 dokopati se 250 dokotrqati 250 dokraj~iti 250, 294 dokuvati 251 dokur~iti 294 dokusuriti 294 doku~iti 250 dolakta{ 205

291

dolaktenik 205 dolaktica 205 doldrma 65 (f) dolepotpisani (doqe-) 121 dolepr{ati 250 dolet(j)eti 242, 250 doli 140 dolijati 251 dolikovati 251 doliti 251 doli~iti 251 domazet 25, 42 domali 214 domalo (-a) 136 domalopr(ij)e 136, 138 domamiti 250 doma{iti 250 dometnuti 251 domileti (-qeti) 250 domisliti (se) 250 domobran 54 domoqub 55 domoqubiv 96 domoqubqe 60 domorodan 95 domorodac 56, 57, 90 domoupraviteq 62 domoupraviteqica 62 Don Kihot 49 donaliti 288 donamiriti 288 donaplatiti 288 donde 136, 238 donedavni 214, 226 donedavno (-a) 136 donekle 136, 238 doneti (-ijeti) 242,250 don`uanski 93 donkihoterija 49 donkihotski 49, 93 donkihotstvo 49 donositi 240 dowogradski 103 dowodunavski 103 doonda (do onda) 138

292

dopasti se 249, 251 dopetni 226 dope}i 251 dopizditi 294 dopirati 240 dopisati 251 dopisivati se 250 dopisnica 205 doplatiti 251 doplivati 250 doploviti 250 dopodne 183, 189 dopola 136 dopratiti 250 dopreds(j)ednik 184 dopremiti 181, 243, 244, 250 dopreti (-ijeti) 243, 250 doprin(ij)eti 288, 289 dopuzati 250 dopuniti 251 dopustiti 251 doputovati 250 doraditi 250 doramak 205 dorasti 250, 251 doratni 226 dorevolucionarni 226 dorevolucioni 226 dorenesansni 226 dore}i 250 doruka 184 doru~ak 183 doru~je 205 dosaditi 181, 251 dosegnuti 250 doseliti (se) 250 dos(j)etiti se 250, 251 doskitati 250 doskora 135, 238 doskora{wi 214, 226 dosko~iti 251 doslovan 226 doslu`iti 250 dosluh 183 dosp(j)eti 243, 250

293

dostaviti 250 dosti}i 250 dostojanstvenik 68 dosuditi 250 dosuti 243, 251 dotada (do tada) 138, 238 dotandrkati 250 dota}i 250 doteàti 294 dot(ij)esniti 294 dot(j)erati 250 dote{~ati 294 dotle 136 dotuìti 181, 251 doturiti 250 dotu}i 250 do}i 243, 250 doumiti se 294 doustiti 294 dou{iti 294 dou{ni 226 dou{nik 205 dohvatiti 250 docnolegalac 90 do~arati 250 do~asnik 184 do~ekati 250 do~epati 243, 250 do~uti 250 do{apnuti 250 do{aptavati se 250 do{kolovati 250 do{tampati 251 do{uwati se 250 Dravatransport 50 dragovoqan 101 dragokup 34, 89 Dragoqub 70 dragoc(j)en 97, 99 draìva{ka 12 (f), 16 drvodeqa (-djeqa) 35, 57, 59 drvodeqac (-djeqac) 57 Drvoimpeks 171 Drvoplastika 50 drvored 38, 39, 42, 52

294

drvorez 52, 54 drvorezac 57, 62 drvorezbar 42 drvoreznica 62 drvosek (-sjek) 54 drvosekli (sjekli) 96 drvose~a (-sje~a) 54, 58, 59 drvoto~an 95 drvoto~ina 63 dresura 9 dr(ij)e{iti 245 dràvotvoran 95 dràvotvorac 57 drìteq 96 -drom 141, 142, 159, 160, 163 drugobratstvenik 80 drugobratu~ed 80 drugokategornik 80 drugoklasan 114 drugoliga{ 80 drugoplasiran 115 drugorazredan 114 drugoredan 115 drugoro|eni 115, 121 drugostepen 115 drugotimac 80 drugo{kolac 80 dru{tveno-ekonomski 107 dru{tveno-istorijski 107 dru{tveno-planski 107 dru{tvenopoliti~ki 103, 107 DSS 167 dubodolina 65, 89 dubokoqudski 118 dubokouman 102 duborez 29, 88, 89 duborezac 90 duvankesa (duh-) 17, 18, 21, 25, 26, 28, 34 dugobrad 98 dugov(j)ek 97, 98, 100 dugov(j)e~an 98, 100 dugovrat 98 dugovremen 98, 117 dugogodi{wi 104, 118 dugodlak 98

295

dugodnevica 69 dugodnevnica 69 dugo`ive}i 122 dugokqun 20, 98 dugokqunac 20 dugokos 98 dugokrilac 20 dugolist 98 dugonog 98 dugonos 98 dugoperka 69 dugoprsta{ 68 dugopruga{ 68 dugorep 98 dugoro~an 100 dugosilazni 106 dugotrajan 120 dugouzlazni 106 dugouh 98 dugou{ko 70 dugo~asan 100 dugo~asiti 125 Dunav stanica 50 dupedavac 57 duraluminijum 31 dustaban 31, 45 duhoborac 57 Du{anovac 12 du{ebri`an (du{o-) 96 du{ebri`nik (du{o-) 24, 51, 52, 61 du{egubac (du{o-) 16 du{egupka (du{o-) 24, 62 du{omoran 95 |ene-|ene 134 |ul-baklava 25, 45 |ul-ba{ta 45, 48 |ul-behar 45 \ur|evdan 28, 66 Evroazija 155 evroazijski 155 Evrovizija 146, 155 evrovizijski 155 evrokomunizam 146, 155 evrokup 146, 155 evropocentrizam 146 (f)

296

evropocentri~an 146 (f), 155 evrocentrizam 146 (f) evrocentri~an 146 (f) evro-, evro 146, 150 egzo- 147, 196 egzobiologija 196 egzosfera 196 eda 140 ekologija 156 ekonom 160 ekonomija 154, 156 eko-park 154 eko-pokret 154 eko-turizam 154 eks- 199, 233 ekskatedarski 233 ekskraq 199 eksministar 199 eks-Slavija 199 eksteritorijalan 233 ekstra- 145, 147, 174, 199 ekstrablat 200 ekstradobit 200 ekstraesencijalan 222 ekstrazarada 200 ekstraliberalan 222 ekstraordinaran 222 ekstrapakostan 222 ekstraprofit 200 ekstrasistola 200 ekstraskroman 222 ekstrauterinski 233 ekstrafajn 222 ekstracug 200 ekscentri~an 233 eks-^ehoslova~ka 199 eks{ampion 199 elektro- 141, 143, 145, 151 elektrodistribucija 148, 153 elektrokardiograf 158 elektroliza 152, 160 elektromagnetni 152 elektromotor 153 elektrostati~ki 152 Elektrotehna 171

297

elektroure|aj 153 elipsoid 159 emajl-boja 47 emajl-lak 47 empiriokriticizam 43 englesko-burski 108 endo- 147, 196 endogamija 196 endokardija 196 endoskopija 196 epigram 161 epicentar 195 EPP 167 espeesovac 168 espeesovski 168 ETA 168 etil-alkohol 47 etno- 145 etnogeneza 152 etnograf 161 etnografija 152 etnologija 152 etnonim 163 etnocid 163 eupnoja 143 euro 150 (f) efendi Mita 49 àbodrom 142 àbolik 92 àbolovac 57 àliboè 135 àlopojka 62 àndarmerija 9 ànr-slika 47 àr-ptica 48 èle-bombone 47 èqoteka 142, 162 ènoqubac 57 ènomrzac 57 ènoubica 62 ìvo 120 ìvobara 64 ìvoder 70 ìvodernica 63 ìvomodar 119

298

ìvook 97 ìvopis 70 ìvopisan 120 ìvopisati 126 ìvot 9 ìvotvoran 120 ìvotodavan 95 ìvotonosan 95 ìvotopis 54 ìvotopisac 54, 57 ìropa|a 59 ìtonosan 94 ìtorodan 95 `lezda (`lije-) 8 @TP 167 ùbor-voda 48 ùbor-vrelo 48 ùrbati 292 ùtobrad 98 ùtovoqka 69 ùtoglav 98 ùtokqun 98 ùtokqunac 67, 98 ùtolik 98 ùtonog 98 ùtoperka 69 ù~ovod 53 za- 175, 239, 247 za sada, zasada 138 zabaviti 245 zabadava 136 zabasati 252 zabaciti 252 zaba{uriti 243 zabeleìti (-biqeìti) 254 zabeleti (-bijeqeti) se 253 zabetonirati 252 zabiberiti 253 zabiti 252 zaboga 135 zaboleti (-qeti) 253 zabosti 252 zabraviti 252, 294 zabraditi 294 zabrazditi 294

299

zabraniti 254 zabr|e 205 zabre`je 205 zabrinuti (se) 253 zabrojati se 252 zavapiti 253 zavariti 252 zavezati 252 zav(j)eriti se 295 zavesti 252 zav(j)etaran 226 zav(j)etrina 206 zave~erje 205 zavid(j)eti 254 zaviriti 252 zaviti 252 zavladati 253 zavoleti (-qeti) 253 zavremen 226 zavrnut 181 zavrnuti 252 zavrt(j)eti 252 zavr}kola 83, 84, 87 zavu}i 252 zagaziti 252 zagalamiti 253 zagasito- 119 zagasitosme| 105 zagatiti 294 zaglavak 205 zaglaviti 252, 293 zaglavqe 205 zagledati se 253 zaglibiti se 252, 294 zagluhnuti 253 zaglu{iti 295 zagor(j)eti 252 zagorac, Z- 206 zagorje, Z- 205, 206 zagorka 206 zagorkiwa 206 zagraditi 252 zagraktati 253 zagrani~ni 226 zagrebati 253

300

zagreba{ 13 (f) Zagrebtekstil 50, 51 zagristi 253 zagrliti 252 zagrm(j)eti 253 zagrobni 286 zagubiti 252 zagud(j)eti 253 zagustiti 295 zagu{iti 252 zad(j)evoj~iti se 295 zadimiti se 253 zadirati 245 zadwonep~ani (zadwe-) 24, 101 zadobiti 288 zadovoqan 182, 227 zadocniti 254 zadr(ij)emati 253 zadr(ij)eti 245 zadràti 252 zadugo 136 zadu`bina 11, 205, 206 zaduìti 295 Zadunavqe 205 zadu{nica 205, 206 zaàliti 253 zaèleti (-qeti) 253 zaìv(j)eti 253 zaìvotni 226 zaùboriti 253 zazbiqan 227 zazvi`dati 253 zazvoniti 253 zazidati 254 zazubice 35, 206 zaigrati (se) 252, 253 zainatiti se 254 zainteresovati (se) 253 zajaziti 294 zajedno 136 zajecati 178, 253 zajmodavac 57 zajmoprimac 57 zajmotraìlac 58 zajutarje 205

301

zak- 237 zakalu|eriti 295 zakarpatski 226 zakasniti 254 zaka~iti 252 zakivak 205 zakinuti 254 zakiseliti 253 zaki{iti 253 zakl(ij)eti 254 zaklati 254 zakliktati 253 zakloniti 252 zaklopiti 243, 252 zakqu~iti 252 zakovati 252 zakomplikovati 252 zakonodavan 95 zakonodavac 57 zakonom(j)eran 95 zakonopisac 57 zakonotvoran 95 zako~iti 252 zakraqiti 295 zakratko 136 zakre~iti 253, 295 zakr`qati 254 zakriliti 252, 294 zakriqe 205 zakrpiti 252 zakr~iti 252 zakukuqiti 294 zakulisni 226 zakutak 205 zakucati 252 zaku~ast 181 zalajati 253 zalaktica 206 zalediti 254 zale|e 205 zale`ati se 252 zalet(j)eti se 253 zalistak 205 zaliti 252 zaluditi 253

302

zalutati 242, 252 zaqubiti se 253 zaqutiti 253 zamalo 133, 136, 238 zamandaliti 294 zamaskirati 240 zamastiti 253 zamahnuti 253 zam(ij)eniti 246, 254 zametak 205 zametnuti 252 zamirisati 253 zamisliti (se) 242, 252 zamom~iti se 295 zamona{iti (se) 295 zamorac 206 zamoriti 254 zamor~e 11 zamor~e 206 zamotati 252 zamo~iti 252 zamrz(j)eti 253 zamrsiti 252 zamr{en 181 zamutiti 254 zan(ij)eti 252 zanemariti 295 zanemeti (-nijemjeti) 254 zanemo}ati 290, 295 zanemo}i 290, 295 zanoktica 206 zaobi}i 252, 287, 288 zaobla~an 226 zaobliti 253 zaokrenuti 252, 288 zaokrugliti 253, 295 zaokru`iti 288 zaokupiti 288 zaopucati 287 zaorati 253 zaostati 288 zapadnobosanski 102 zapadnoevropski 102 zapadnonema~ki (-wema~ki) 102 zaparlo`iti (se) 294

303

zap(j)evati 204, 253 zaperak 205 zapeti 242, 252 zapetqan 181 zapetqati 252 zape}ak 205 zape{}e 205 zapisati 254 zapiti se 252 zaplav(j)eti se 254 zaplakati 253 zapla{iti 248 zaplesti 252 zapleten 181 zaplivati 253 zapov(j)editi 288 zapov(j)ednik 14 (f) zapod(j)enuti 288 zapopiti 253, 295 zapos(j)esti 288 zapostaviti 288 zapo~eti 242, 253, 287 zapra{iti 253 zapremiti 181, 244 zaprepastiti 248, 295 zaputiti se 253, 295 zapucati 287 zapu~ak 205 zapu{iti 252 zarad(i) 139 zaraditi (se) 252, 254 zarana 135 zaranak 205 zaratiti 295 zar|ati 254 zarediti 293, 295 zarezati 253 zarzati 253 zaribati 252 zariti 245 zariti (-ijem) 252 zarobiti 294 zaroniti 252 zarumeneti (-weti) se 253 zaru~iti 293

304

zasada{wi 227 zasvetleti (-svijetliti) 253 zasviwiti 295 zasvirati 253 zasvoditi 294 zaseban 226 zasebit 226 zaselak 205 zas(j)enak 205 zas(j)eniti 252, 294 zas(j)esti 252 zas(j)e}i 253 zasijati 253 zasl(ij)epiti 253 zasladiti 253 zasmejati (-ijati) (se) 248, 253, 254 zasmoliti 295 zasmraditi 295 zasmrd(j)eti 253 zasne`iti (-swe`iti) 253 zaspati 253, 254 zastakliti 178, 295 zastar(j)eti 253 zastati 249, 252 zastid(j)eti (se) 253 zastraniti 252, 295 zasu`witi 294 zasuziti 253 zasuti 252 zatajiti 254 zatarabiti 294 zata}i 252 zatvoreno- 119 zatvorenosiv 105 zatvoriti 252 zate}i 254 zatiqak 181, 205 zatim 136 zatihnuti 205 zati{je 205 zato 136 zato~nik 11, 206 zatresti 253 zatrpavati 240 zatrpati 252

305

zatrudneti (-weti) 295 zaturiti 252 zauv(ij)ek 136 zauzgredan 227 zauzdati 295 zaulariti 294 zauqiti 295 zauman 226 zaustaviti 252, 288 zau{ke 206 zau{nica 206 zau{nici 206 zau{waci 206 zahladiti 253 zahladneti (-weti) 253, 254 zacariti 295 zacvileti (-qeti) 253 zacelo (-cijelo) 135 zacrniti 253 zacrtati 253 za~auriti 294 za~eqe 205 za~epiti 252, 294 za~eti 242, 244, 253 za~initi 254 za~udan 227 za~uditi 248, 254 za~udo 135 za{a~je 205 za{e}eriti 253 za{iti 252 za{ted(j)eti 254 za{tititi 252 za{to 136 zbabati se 298 (f), 299 zbabna 232 zbaciti 239, 280, 281 zbeg (zbjeg) 192 zbiti (zbijem) 280 zbiti se (zbude se) 280 zbli`iti 299 zbogom 135 zbrinuti 242, 281 zbroj 192 zbuniti 287

306

zvati 245 zvezda (zvijezda) 8 zvezdoznanac (zvje-) 56 zvezdoznanstvo (zvje-) 61 zvezdolik (zvje-) 92 zvezdomanija (zvje-) 161, 165 zvezdoskop (zvje-) 162 zvezdoslovac (zvje-) 57 zvezdo~atac (zvje-) 57 zverokradica (zvje-) 59, 62 zverokra|a (zvje-) 59 zvonolivac 57 zvonolivnica 62 zvonolik 92 zgari{te 192 zglavak 212 zgledati se 280 zgwe~iti 281 zgodan 232 zgoditi (se) 245 zgr(ij)e{iti 280 zgrada 182, 212 zgrbiti se 281 zgrejati (-ijati) 281 zgrnuti 280 zgroziti se 299 zgromiti 299 zgru`en 181 zgu`vati 281 zguliti 281 zgusnuti 280, 299 zd(j)etna 232 zdvojiti 299 zdesna 136 zdogovor 192 Zdravomarija (-o) 88, 91 zdravorazumski 103 zdrobiti 281 zdru`iti 280, 299 zdruzgati 281 zdu{an 232 zelenokad(e)ra{ 68 zemqeopisanije 54 zemqodelac (-djelac) 57 zemqodelstvo (-djelstvo) 61

307

zemqomer (-mjer) 53 zemqopis 16, 17, 38, 54, 57 zemqopisac 54, 57 zemqopos(j)ed 42 zemqopos(j)ednik 42, 62 zemqoradnik 42, 52, 61, 63 zemqoradwa 63 zemqotres 18, 39, 55, 56 zemqouz 52 zimzelen 28, 30, 52, 94 zimogri`qiv 96 zimogro`qiv 30, 96 zimogrozan 96 zimogroziv 96 zimolist 16 zimomora 59 zimomoran 95 zimos(j)e~ina 63 zlat(n)ozub 99 zlat(n)okor 99 zlat(n)okos 99 zlat(n)olist 99 zlat(n)orog 99 zlatovlas 99 zlatoglav 99 zlatoglasan 99 zlatokos 34 zlatokril 99 zlatonosan 94 zlatook 99 zlatoper 99 zlatoperac 51 zlatorez 54 zlatorog 20 zlatorun 99 zlatotkan 97 zlatoust 99 zlediti (zlije-) 293 (f) zlehud 106 zlovoqa 65 zlovoqan 65, 100 zlovremenica 69 zloglasan 100 zloglasiti 125 zlogovor 90

308

zloguk 90, 96 zlodelo (-djelo) 65 zloduh 65 zlokob 65 zlokoban 65, 100 zlokop 89 zlomisaon 120 zlomislen 104, 120 zlomi{qen 120 zlonam(j)era 65 zlonam(j)eran 65, 100 zloo~nik 68 zlopamtilo 63 zlopamtqiv 96 zlopam}ewe 61 zlopatiti (se) 34, 124, 126, 174 zlopatnik 62 zlopogle|a 90 zlopreqa 88 zloslutnik 61 zloslutnica 62 zloslutwa 63 zlosre}a 65 zlosre}an 34, 65, 100 zlostaviti 126 zlostavqati 17, 126 zlotvor 16, 54 zlo}ud 97 zlo}udan 100 zloupotr(ij)ebiti 126 zloupotreba 88 zlohran 96 zlo~est 31 zlo~in 53, 88 zlo~inac 58 zlo~instvo 61, 90 zlurad 22, 28, 93, 123 zmajogweni 94 zmajolik 92 zmijoglav 16 zmijokos 92 zmijolik 92 zmijolovac 57 znati`eqa 18, 87 znati`eqan 24, 87, 123

309

zoo- 143, 146, 149 zoo-vrt 149 zoogeografija 158 zoologija 152 zootehnika 152 zoofilija 161 zoohemija 152 Zriwevac 12 zrno`der 54 zrnojed 54 zubiti 293 (f) zubobolan (-qan) 95 zuboboqa 59 i malo 133 i ovako 134 i tako 134 iako 139 Ivanbeg 50 Ivangrad 17, 28, 34, 48 ivawska ruà 64 igda 132, 238 igd(j)e 132, 238 igroteka 142, 144 -id 141 ideogram 161 ideologija 160 idioplazma 143 idolopoklonik 62 i`|ik(q)ati 254 ièniti 256 iìv(j)eti 254, 255 iìvqavati se 255 i`l(ij)ebiti 295 i`xikqati 254 iz- 175, 176, 239, 247 izabrati 254, 255 izagnati 240 izaèti 254 izazvati 254 izasuti 254 izatkati 254 iza}i 243, 254 iza{ta 238 iza{to (-a) 134 izbaciti 177, 178, 254

310

izbezobraziti se 255, 295 izbezumiti 295 izbesneti (-bjesweti) se 255 izbledeti (-blijedjeti) 255 izboriti 255 izbo~iti 295 izbrbqati (se) 255 izbre`ak 206 izbre`ina 206 izbrojati 255 izvaliti 243, 254 izvan 139 izvanbra~ni 227 izvanevropski 227 izvanzemaqski 227 izvanlogi~an 227 izvanredan 227 izvarak 206 izvesti 243 izv(ij)estiti 243, 244, 293, 295 izv(j)e{ta~iti (se) 295 izv(j)e{titi se 295 izvid(j)eti 257 izvi|ati 257 izviiskra 84 (f) izvikati (se) 255, 257 izvisiti 257 izvitoperiti 99 (f), 125 izvoziti 240 izvojevati 255 izvor-voda 48 izvrnuti 257 izvr{iti 256 izvu}i 176, 254 izgaziti 256 izginuti 256 izgladiti 255 izglasati 255 izgovoriti 255 izgor(j)eti 256 izgraditi 255 izgrditi 256 izgristi 256 izgubiti 256 izgurati 254

311

izgustirati 257 izgutati 257 izdaleka 135 izdati 240 izdahnuti 255 izdvojiti 255 izd(j)eqati 245 izdizajnirati 256 izdiktirati 256 izdi}i 255 izdresirati 256 izdr(ij)eti 243 izdubiti 256 izduvati se 255 izdu`iti 255 izigrati 257 izi}i 254 izjaviti 255 izjaloviti se 255, 295 izjasniti se 255, 295 izjahati 254 izjedna 136 izjedna~iti 255 izjutra 135 izle}i 242, 245, 254 izl(ij)e~iti 178, 156 izlud(j)eti 254 izqubiti 256 izmagliti se 206 izmaglica 206 izmaltretirati 257 izmamiti 256 izmanipulisati 256 izme|u 139 izm(ij)eniti 256 izm(j)eriti 256 izmileti (-qeti) 255 izmisliti 255 izmistifikovati 256 izmlatiti 256 izmozgati 255 izmoliti 255 izn(ij)eti 242, 254 iznad 139 iznaokolo 136

312

iznatpros(j)e~an 227 izna}i 255 iznebuha 181 iznev(j)eriti 290, 295 iznedriti (-wedriti) 255 iznemo}i 290, 295 iznenada 181 iznenaditi 248, 290 iznova 135 iznuditi 255 izo- 147 izobi~ajiti 295 izobli~iti 295 izokolo (-a) 136 izokrenuti 257, 288 izopa~iti 295 izopijati se 256, 287 izop{titi 255 izostaviti 255, 288 izostati 255 izo{triti 255 izravnati 255 izraditi 256 izrasti 240, 256 izra~iti 254 izra~unati 256 izre|ati 255 izre}i 255 izroditi 256 izroniti 255 izrotirati 256 izru~iti 243, 293 izubijati 287 izuvijati 287 izudarati 256 izuzetak 206 izuzeti 255 izujedati 256, 287 izukr{tati 256, 287 izumr(ij)eti 256 izustiti 255, 295 izu~iti 256 ijedan 130 ijedanput 134 ijedared 134

313

ijednom 134 ikad(a) 132, 238 ikakav 130, 238 ikako 132, 238 ikamo 132 iko 130 ikoji 130, 238 ikolik 130 ikoliko 132, 238 ikonoborac 56, 57 ikonopoklonik 62 iks-noge 48 -(i)laziti 243, 244 ili-ili 134 iliti 140 imela{ 13 (f) imendan 30 imunosistem 30 inamovibilitet 151 indisponiran 291 indo- 151 indogermanski 155 Indoevropqani 93 indoevropski 93, 108 indoiranski 155 Indokina 155 Indonezija 155 ino- 143, 157 inoagent 157 inov(j)eran 100 inov(j)erac 67 inozadu`ewe 157 inozemac 67, 69, 75 inozemni 67, 69 inozemstvo 69 inojezi~an 100 inokorespondent 157 inokredit 143, 157 inopartner 157 inoplemenik 68 inorodan 100 inostran 67, 69, 99, 143 inostranac 67, 69 inostranstvo 69 Insa 170

314

insekticid 163 inter- 145, 174 intervertebralan 234 intervokalni 234 interdisciplinaran 234 interkontinentalan 234 interkonfesionalan 234 intermeco 184 intermuskularan 234 internacionalno 237 interokeanski 234 Internet 171 interparlamentaran 234 Interpol 171 intersubjektivan 234 intertropski 234 intercelularan 234 Informbiro 170 infrazvuk 200 inframikrobiologija 200 infra-sv(ij)et 200 infrastruktura 200 Incel 170 iodakle 134 ionako 134 iotkuda 134, 238 IRA 168 iseliti 245 is(j)e~ak 206 iskazati 255 iskalkulisati 257 iskam~iti 255 iska{qati 254 iskvariti 255 iskidati 256 iskititi 255 iskqu~iti 255 iskonstruisati 256 iskopati 245, 254 iskor(ij)eniti 295 iskoristiti 256 iskosa 135 isko~iti 254 iskraj 139 Iskraprojekt 50

315

iskrvariti 255 iskriviti 255 iskristalisati 257 iskuvati 256 iskukati 255 ismejati (-ijati) 257 ispavati se 255 ispariti 255 isparodirati 257 ispasti 254 isp(j)evati 255 ispeti (se) 242 (f), 245 ispe}i 256 ispisati 241, 255 ispitivati 240 ispi~a{a 85 ispi~utura 12 (f), 84, 85 isplaziti 245 isplakati 255 isplanirati 256 isplivati 255 isploviti 255 ispov(j)ednik 14 (f) ispoganiti 295 ispogibati 287 ispod 139 ispodvla~iti 256, 286, 287 ispodvodan 227 ispodzemaqski 227 ispozaboravqati 290 ispozavaditi se 290 ispozdravqati se 287 ispoklawati 287 ispolagati 256 ispoqiti 295 isponapijati se 290 isporazbijati 290 isporazbol(ij)evati se 256, 290 isporu~iti 287 isposva|ati se 256, 287 isposlati 288 isposlovati 255 ispostaviti 287, 288 ispotpros(j)e~an 227 ispo~etka (iz po~etka) 138, 176

316

ispo{tovati 257 ispraviti 255, 293, 295 isprazniti 255 isprve (-a) 136 isprebijati 256, 287 ispregnuti 254 ispred 139 ispredavati 287 isprekidati 287 ispremetati 287 isprem(ij)e{ati 287 isprem(j)e{tati 287 ispresavijati 256, 290 ispreskakati 256, 287 ispreturati 256, 287 ispri~ati 255, 256 isprovocirati 256 isprogramirati 256 ispropadati 287 isprositi 255 isprosja~iti 255 ispru`iti 255 ispsovati 256 ispumpati 241 ispuniti 255, 256 ispup~iti (se) 295 ispustiti 254 ispucati 256 istan~ati 295 istawiti 255 ista~kati 295 istegnuti 255 ist(j)erati 254 istestirati 256 iste}i 255 istinoqubac 57 istinoqubiv 96 istisnuti 254 istiha 135 istobojan 100 istobrojan 100 istovariti 254 istoveran (-vjeran) 100 istovredan (-vrijedan) 120 istovremen 99

317

istovrstan 100 istodoban 100 istozvu~an 100 istozna~an 108, 9 istoimen 97, 98, 104 istojezi~an 100 istokrvan 101 istomi{qenik 30, 90 istonarodni 100 istoriografija 161 istoriopisac 57 istosm(j)eran 100 isto~noafri~ki 102 isto~nobosanski 102 isto~noevropski 102 isto~noslovenski 102 Istravino 50 istra`iti 256 istrajati 256 istr(ij)ebiti 256 istr(ij)ezniti 255 istresti 254 istrunuti 256 istr~ati 180, 242, 254 istuma~iti 276 (f) istupiti 255, 294 isturiti 254 istu}i 256 isu{iti 254 isfinansirati 256 ishodati 242 isc(ij)editi 254 isc(ij)epati 256 iscrpsti 256 iscuriti 255 italoameri~ki 155 italofil 155 italofob 155 i}i, -i}i 243,244 iukoliko 134, 238 ihaj 140 ihaha 140 i~iji 130 i{arati 255 i{ibati 254

318

i{ta 130, 131 i{}u{kati 254 i{~auriti (se) 295 i{~a~kati 254 i{~a{iti 254,295 i{~eznuti 243 i{~ekivati 257 i{~etkati 240 JA 167 Jazzbina 92 JAZU 168, 169 jajovod 53 jajolik 92 jaram 8 jarko- 119 jarkoruì~ast 105 jasno- 119 jasnovid 120 jasnoùt 105 JAT 168 -jatar 162 -jatrija 162 jebiv(j)etar 85 jedanaest 128 jedanput 34, 134 jedared 134 jedinorodan 101, 115, 120 jedinoro|en 101, 115, 120, 121 jednakobrojan 100 jednakovremen 99 jednakovrstan 100 jednakokraki 98 (f) jednakom(j)eran 100 jednakopravan 100 jednakosm(j)eran 100 jednakostrani~ni 98 (f), 100 jednobazan 113 jednoboàc 78 jednobojan 113 jednobo{tvo 78 jednovalentan 113 jednoveran (-vjeran) 113 jednovla{}e 78 jednovremen 112 jednovrstan 112

319

jednoglasan 113 jednogodac 78 jednogodi{wi 114 jednodelan (-dijelan) 112 jednodimenzionalan 113 jednodnevni 112 jednodu{an 113 jednoènac 78 jednoènstvo 78 jednoì~an 113 jednozvu~je 78 jednozna~an 115 jednoimen 112 jednojezi~an 113 jednokrak 112 jednokratan 112 jednokrvni 113 jednokrevetan 112 jednokrilac 78 jednokrilni 112 jednolik 16, 112 jednolinijski 114 jednolitren 113 jednoli~an 112, 113 jednomeran (-mjeran) 113 jednomese~ni (-mjese~ni) 112 jednomislenik 78 jednomi{qenik 78 jednonacionalan 113 jednoned(j)eqni 112 jednonog 112 jednoobrazan 113 jednook 112 jednopartijski 114 jednopostotni 112 jednoprocentni 112 jednoredan 112 jednorog 112 jednorodan 113 jednoruk 112 jednoru~ni 113 jednosatni 112 jednosedan (-sjedan) 115 jednosekli (-sjekli) 115 jednoslojan 112

320

jednosm(j)eran 112 jednosmislen 113 jednosoban 112 jednospratan 112 jednospratnica 78 jednostran 112 jednostrana~ki 114 jednostruk 38, 112 jednotarifni 113 jednotonski 114 jednouman 113 jednoumqe 78, 113 jednoumnost 113 jednofazan 113 jednoc(ij)evka 78 jednocifren 113 jedno~lan 112 jezikoslov 55 jezikoslovan 95 jezikoslovac 55, 57 jezikoslovqe 60 jezikotvorac 57 je~am 8 JNA 167, 169 Jovawdan 66 jomu`a 31 Juba (-liga) 171 jugo- 143, 157, 164 Jugobanat 157 (f) Jugobanka 157 jugobirokratija 157 jugodiplomatija 143, 157 Jugodrvo 157 Jugoeksport 157 jugozapad 43 jugozapadni 44 jugoistok 19, 22, 27, 33, 43 jugoisto~ni 44 jugokriminal 157 jugokup 157 jugonavija~ 157 jugonostalgi~ar 157 Jugoprevoz 157 (f) Jugoslavija 43, 44, 143 Jugosloven 43, 44

321

jugoslovenski 43, 44 Jugoton 157 jugofudbal 157 ju`noameri~ki 102 ju`noafri~ki 102 ju`nodalmatinski 102 ju`noslovenski 44 ju`nofrancuski 102 JUL 168 Jus 171 kabadahija 31 kavopija 59 kad god, kadgod 132 kadikad 133 kadli 140 kadno 140 kad{to 133 ka`iput 85 kazan~i} 14 (f) kaznenopravni 101 kakav god, kakavgod 130 kakav-takav 130 kakao-ml(ij)eko 48 kako god, kakogod 132 kako-tako 133 kaleidoskop 162, 164 kalivoda 12 (f) kalcijum-karbonat 29, 47 kamenolom 55 kamenorez 54 kamenorezac 57 kamo god, kamogod 132 kamoli 140 kamp-prikolica 47 kanda 140 kandidatura 9 kano 140 kao da 139 kaono 140 karabatak 64 karaboja 64 karavan-saraj (-seraj) 45 Kara|or|e 64 karamrak 64 karasevdah 64

322

kardio- 143 kardiogram 153 kardiograf 161 kardiologija 153 kardiotonik 153 Kari} banka 50 Karlovac 11 karneks pa{teta 50 kartografija 161 kartoteka 162 kasabalija 9 kasica-prasica 49 kasnobarokni 101 kasnojesewi 104 kasnolatinski 107 kasnolegalac 90 kata- 196 kataklizma 196 kataliza 196 katastrofa 196 katkad 33, 133 kafe-kuvarica 46 kvazi- 20, 85, 143, 147 kvazi- 176, 200 kvazi-afinitet 200 kvazi-kontrakt 200 kvazimaterijalan 223 kvazinov 223 kvazi-p(j)esnik 200 kvazi-posesija 200 kvaziprincipijelan 223 kvazislobodan 223 kvazistabilan 223 kvazisuvremen 223 kvazi-um(j)etnik 200 kvartet 79 kik-boks 47 kilo-, kilo 147, 149 kilovat-sat 18, 47 kilovolt 152 kilogram 149, 152, 161 kilometar 152, 162, 164 kina-vino 47 kina-srebro 47 kinemato- 146 (f)

323

kinematograf 146 (f) kino-, kino 146 (f), 149 kino-gledalac 150 kino-dvorana 150 kinokamera 153 kinooperater 150, 153 kinoprojektor 153 kinoteka 149, 162 kinofikacija 150 kir Jawa 49 kitolovac 56, 57, 142 ki{obran ki{om(j)er 53 ki{onosan 95 kladiti se 245 klaj-klaj 134 klasnosv(j)estan 119 klaustrofobija 161 kleptokratija 155 kleptoman 155 kleptomanija 155 kleptofobija 155 klerofa{izam 43 klima-ure|aj 47 klimoglav 88 klimoglavac 88 klinceza 91, 92 klin-~orba 18, 48 klicono{a 59 klupoder 54 kqujdrvo 82 kqunoro{ci 51 kmet 8 Knez Mihailo 29 (f), 49 kninxa 91, 92 kwigobus 163 kwigoveznica 63 kwigovoditi 124 kwigovodstvo 61 kwigovo|a 59 kwigoqubac 57 kwigono{a 16 kwigopisac 57 kwigofil 144 kwigo~atac 57

324

kwièvnoistoijski 108 ko- 200 ko bilo 131 ko god, kogod 130, 131 koautor 200 kobasi~ar 14 (f) kovitlati 32 kov~eg 7 koegzistencija 200 koegzistirati 292 Koàplastika 50, 51 koòder 54 kozolik 92 kozonog 92 kozorog 42, 92 koincidirati 292 kojegd(j)e 132 kojekad 132 kojekakav 129 kojekako 132 kojekamo 132 kojeko 129 kojekoji 130 (f) kojekuda 132 koje~iji 130 (f) koje{ta 129 koji bilo 131 koji god, kojigod 130 koji put, kojiput 134 -koka 160 kolaboracija 292 kolaborirati 292 kolenopriklon (koqe-) 56 kolibacil 31 koliki god 130 koliki-toliki 130 koliko god 132 kolikogod 132 (f) kolovoditi 124 kolovo|a 59 kolovoz 55 kolomaz 39, 55, 56 kolos(ij)ek 54 kolote~ina 63 kolhoz 170

325

Komgrap 165, 170 komemoracija 291 komemorirati/-isati 292 kome{ati 31, 32 Kominterna 170 kompakt-disk 66 Komsomol 170 komunikologija 160 kontakt-grupa 47 kontra- 200 kontraavionski 234 kontraadmiral 200 kontraalt 200 kontraargument 200 kontraatak 200 kontrabas 200 kontradiverzioni 234 kontradiktoran 223 kontram(j)era 200 kontramanevar 200 kontranapad 200 kontraobav(j)e{tajni 223, 234 kontraofanziva 200 kontraofanzivan 234 kontraproduktivan 223 kontrapropaganda 200 kontrarevolucionaran 223, 234 kontraudar 200 kontra{pijuna`a 200 kowovodac 57 kowogojac 57 kowogojstvo 61 kowokradica 14 (f), 62 koworep 42 kooperacija 290, 292 kooperirati/-isati 292 kooptirati 292 koordinirati 292 kopati 245 kopilot 200 kopqonosan 94 kopqono{a 59 kopreds(j)edavaju}i 200 kopreds(j)ednik 200 koprodukcija 200

326

koproducent 200 koreodrama 30 korepetirati 292 korepeticija 292 koreferat 200 koreferent 200 korist 8 koristoqubac 57 koristoqubiv 96 kornfleks 47 kosa 8 kosinus 200 kosmat 11 Kosmet 170 kosmogonija 152 kosmografija 152 kosmodrom 148, 163 kosmonaut 152, 156, 163 kosmonautika 163 kosmopolit(a) 152 kosmopolitizam) 152 kosmopolitski 152 kosovskometohijski 108 kosovsko-resavski 107 kosook 97 kost 8 kostimograf 161, 165 kostoboqa 22, 59 kostolom 55 kostolomiti 124 kostorog 42 koscenarista 200 kotangens 200 kotlokrp(a) 60 Kotor-varo{ 34 ko~operiti se 127 ko{qoribe 65 KPD 167 KPJ 166 Krajinapromet 50 krajolik 42 krajputa{ 91 kra-kra 140 Kraqevica 11 kraqeubistvo 42

327

kraqeubica 24, 42, 62 krasnopis 89 krasnopisac 90 krasnor(j)e~iv 104, 118 krasnor(j)e~je 69 krasnosloviti 126 -krat(a) 161 -kratija 161 kratkov(j)ek 98, 100 kratkov(j)e~an 98, 100 kratkovid 97, 98, 109 kratkovidan 98, 109 kratkovremen 98, 117 kratkodlak 97, 98 kratkodnevica 69 kratkoìve}i 122 kratkokqun 98 kratkometra`ni 100 kratkonog 98 kratkopruga{ 68 kratkorek 120 kratkorep 98 kratkore~iv (-rje~iv) 104, 118 kratkoro~an 100 kratkoruk 98 kratkoseàn 120 kratkosilazni 106 kratkotalasni 100 kratkouzlazni 106 kratkouman 34, 100 krvoèdan 93 krvolok 55 krvolo~an 95 krvopija 58, 59 krvoproli}e 61 krvotvoran 95 krvotok 39, 56 krezub 31 krempita 46 krep-papir 47 krep-saten 47 krivov(j)erac 67 krivov(j)erje 69 krivov(j)ernik 90 krivov(j)erstvo 69

328

krivovrat 98 krivoglav 98 krivokletnik 90 krivokletstvo 90 krivokqun 98 krivolovac 90 krivonog 98 krivonos 22, 98 krivopis 89 krivosudnik 90 krivotvorina 90 krivotvorstvo 90 krimi-roman kristal-{e}er 48 krmenadla 31 krompir-paprika{ 48 krompir-~orba 17 kro{to 136 krstikumedete 90 krstobolan (-qan) 95 krstoboqa 59 krstokqun 42, 52 krstonosan 95 krstonosac 57 krstono{a 59 krugova{ 13 (f) krupnoglav 99 krupnozrn 98, 99, 104 krupnozrnat 104 krupnolisnat 104 krupnook 97, 99 krupwati 292 kruhoborac 56, 57 kruhoborstvo 61 kr~ma 8 ksenofobija 161 ksilofon 162 kud god, kudgod 132 kudikamo 133 kukuvija 31 kukumavka 31 kulturnoetni~ki 107 kulturnoistorijski 103, 107 kulturnopovijesni 107 kulturno-politi~ki 107

329

kulturnoprosv(j)etni 107 kulturonosac 57 kulturtreger 45 kuma Milica 49 kumulonimbus 43 kupoprodaja 87 kup-sistem 47 kup-takmi~ewe 47 kupus-salata 48 kur(c){lus 45 kusokrilci 67 kusorep 99 kusorepac 67 ku}evlasnik 24, 42 ku}egazda 42 ku}edoma}in 42 ku}epaziteq 62 kuc-kuc 140 Ku~aj-planina 17, 34, 48 ku{et-kola 47 labiovelar 43 labiodental 43 ladole` 55, 56 laìdoktor 86 laìzaru~nik 86 laìpauci 86 laìsvetac 86 laìtorba 86 laìcar 86 la`nodemokratski 119 la`nopoboàn 119 Lazareva subota 64 laziti 243, 244 lajtmotiv 45 lakmus-papir 47 lakoatleti~ar 70 lakoatletski 97, 103 lakokril 99 lakomislen 104, 120 lakonog 99 lakor(j)e~iv 104 lakosan 99 lakouman 102 lak{ati 292 laringoskopija 162

330

lastin repak 64 latinoameri~ki 93, 108, 155 (f) latinskoameri~ki 108 LD 167 levo-desno (lije-) 134 levokrilac (qe-) 67 levokrilni (qe-) 101 levoruk (qe-) 99 ledobran 54 ledoloman 95 ledolomac 56, 57 lezileb 85 lezilebovi} 85 leksikografija 161 lepa (lijepa) kata 64 lepi (lijepi) ~ov(j)ek 64 lepokos (qe-) 99 lepook (qe-) 97 leporek (qe-) 120 lepore~iv (qeporje~iv) 104 lepore~je (qeporje~je) 69 leptir-ma{na 48 leptir-staklo 48 lep{ati (qe-) se 293 (f) letipas 86 letopis (qe-) 54, 56 letopisac (qe-) 57 leuko- 146 (f) le}i (leèm) 245 livada 8 liìlonac 85 liìsahan 85 linorez 29, 54 listolik 89 listono{a 59 listopad 33, 35, 39, 55 listopadan 95 listorodan 95 litografija 152 litografisati 152 litografski 152 litosfera 152 litofagija 152 liftboj 47 lihoprsta{i 68

331

licem(j)er 41, 53 licem(j)eran 95 loboda 8 lovokradica 59, 62 lovokra|a 59 lovostaj 55 lovo~uvar 42 -log 160 -logija 142, 159, 160 logogrif 155 logoped 155 logoreja 155 logotip 155 lo`-uqe 30, 87 loj 8 lubendiwa 30, 48 lukobran 54 lumpenproletarijat 45 lumpenproleter 45 lutka-film 48 lutkomendija 92 lutoterapija 151 Lu~indan 66 qepook 97 qeporje~je 69 Qubodrag 70 qubomora 35, 59, 61 qubomoran 95 qubopitan 96 qubopitqiv 96 qubopitstvo 61 qudo`der 54 qudo`derka 62 ma gde (gdje) 132 ma kada 132 ma kakav 130 ma kako 132 ma ko 130 ma koji 130 ma koliki 130 ma koliko 132 ma kuda 132 ma ~iji 130 ma {ta 130 magneto- 151

332

magnetoskop 150, 154 magnetoterapija 154 magnetofon 154, 162 mada 139 majkoubica 62 Majkrosoft 171 majmunolik 92 makar da 139 makro- 197 makro- 145, 147 makrobiotika 152, 197 makrobiotski 152 makroekonomija 152, 197 makroklima 152, 197 makrokozam (-kosmos) 197 makrolingvistika 197 makromolekul 152, 197 makropodi 197 makrospore 197 maksi- 193 maksi- 147 maksiekran 200 maksikaput 200 maksiproblem 200 maksisukwa 200 maksiukr{tenica 200 maliti 293 (f) malo- 20 malobrojan 26, 100, 117, 118 malov(j)ek 98, 99 malovaro{anin 68 malovaro{ki 103 malovr(ij)edan 118 malogradski 103 malogra|anin 18, 64, 68 malogra|anski 103 malodoban 100, 117 malodu{an 100 malokada 133 malokalibarski 103 malokrvan 22, 26, 117 maloletan (-qetan) 100 (f), 117 maloletnik (-qetnik) 89 malolitra`an 100 maloqudan 117

333

malomo`dani 100 malopos(j)ed 193 malopos(j)ednik 68, 193 malopre (-prije) 34, 133 maloprivrednik 68 maloprodaja 66, 194 malorek 119 malotira`an 100 malotrajan 118 maloumnik 89 maloust 99 malo~as 133 maltene 135 mamipara 12 (f), 85 -man 142, 159, 163, 165 mandaliti 292 -manija 161, 163, 165 mawe-vi{e 133 mawiti 293 (f) marvogojac 57 marijaterezijanski 93 marksizam-lewinizam 49 mar{-kompanija 47 mar{ruta 47 (f) mas-mediji 47 masnoguz 99 masnoust 99 maspok 171 materoubica 62 macino zlato 64 mac-mac 140 ma~koder 54 ma~onosac 57 ma~ono{a 59 ma{inovo|a 59 ma{inogradwa 42, 63 mega- 147 megabajt 147, 152 megavat 147, 152 megalomanija 155, 161 megalopolis 155 megatona 147, 152 megafon 152 medonosan 94 Me|imurje 206

334

me|uvlada 184 me|uvla{}e 206 me|uvr(ij)eme 184 me|ugradski 214, 227 me|ugranski 227 me|ugru|e 206 me|udnevica 206 me|udr`avni 227 me|uzavisan 214 me|uzv(j)ezdani 227 me|uzubni 227 me|uigra 184 me|ukongresni 227 me|uqudski 227 me|um(j)esni 227 Me|umurje 206 me|unarodni 227 me|uno`je 206 me|upaluba 184 me|upartijski 227 me|uplanetarni 227 me|upostaja 184 me|uprostor 184 me|uratni 227 me|urepubli~ki 227 me|uresorni 227 me|ur(ij)e~je 226 me|usavezni~ki 227 me|usezonski 227 me|usoban 227 me|usobica 206 me|usprat 184 me|ustanica 184 me|ustrana~ki 227 me|utim 136 me|utip 184 me|u}elijski 227 me|u~in 184 mezo- 147 mekokoran 101 mekokrilci 67 mekoobrazan 101 mekoput 98 mekoputan 101 mekorun 98

335

mekoust 98 mek{ati 292 melomanija 161 mewati (mije-) 246 merino-ovca 47 mesec (mje-) 7 mesecoslov (mje-) 55 meso`der 54, 56 mesojed 54 mesoje|e 35, 60 meta- 196 metabolizam 196 metajezik 196 metaloplastika 43 metalosavija~ 43 metalostrugar 43 Metalpromet 50 metamorfoza 196 -metar 143, 159, 162, 163, 164 metafizika 196 metafora 196 meteorolog 146 (f) meteoropatija 146 (f) metil-alkohol 47 -metrija 162 metronom 160 mecanin (mez-) 184 me~-lopta 46 MZ 167, 169, 172 mizagatija 151 mikro- 145, 147, 197, 221 mikrobiologija 158, 197 mikroekonomija 197 mikroklima 197 mikrokozam (-kosmos) 197 mikroorganizam 152, 197, 204 mikroprocesor 152, 197 mikrosekund 197 mikroskop 152, 162, 197 mikroskopija 162 mikrofarad 197 mikrofilm 197 mikrofon 152, 162, 197 mikrohirurgija 197 mili- 147

336

milivolt 152 miligram 152, 161, 164 milimetar 152, 162 milobruka 64 milovidan 108, 109 miloglasan 101 milodar 65 miloduh 64 milokrvan 101 milolik 97 milook 97 Milorad 70 milorek 120 milosrdnik 68 milosr|e 69 miqokaz 55 mimo- 239 mimoilaziti 239, 257 mimoi}i 239, 242, 257 mimolet 184 mimoprolaznik 184 mimohod 184 mini- 200 mini- 147 minibar 200 minibus 163, 201 minival 201 minigolf 201 minikaseta 200 minikostim 200 minikuhiwa 201 miniliga 200 minimoda 200 miniserija 200 minisukwa 200 minobaca~ 62 minolovac 56, 57 minonosac 57 minopolaga~ 62 Miodrag 70 miomiris 65 mirbo`ati se 127 mirnodopski 103 mirovwa~ki 179 mironosan 95

337

miropomazati 124 mirotvor 54 mirotvoran 95 mirotvorac 54, 56 miroto~iv 96 mi{olovka 62 mi{omor 55, 56 mladiti 292 mladogramati~ari 66 mladoèwa 33 mladolik 97 mladoturski 103 mladoturci 66 mlado~esi 66 mlado~e{ki 103 mlaz 8 Mlati{uma 85 mnemo- 144 (f) mnogo- 20 mnogoboàc 89 mnogobo{tvo 89 mnogobrojan 117 mnogov(j)ekovan 117 mnogovodan 117 mnogovrstan 117 mnogoglagoqiv 118 mnogoglasan 117 mnogoglasje 89 mnogogodi{wi 118 mnogoènac 89 mnogoènstvo 89 mnogoì~an 117 mnogozvu~an 117 mnogozvu~je 89 mnogozna~an 117, 120 mnogolik 117 mnogoqudan 117 mnogonapa}en 121 mnogopo{tovani 17, 121 mnogor(j)e~iv 118 mnogorek 120 mnogorodan 120 mnogoruk 117 mnogosatni 116, 117 mnogospratan 117

338

mnogostran 117 mnogostruk 117 mnogotrpeqiv 118 mnogotrudan 118 mnogouvaèni 121 mnogougaonik 89 mnogoc(ij)eweni 121 mnogo~asovni 117 mnogo~ekiwari 89 moba 11 mogbudem 127 moderna 295 (f) modrikastobeo (-bijel) 105 modrokrvan 101 modronog 98 modrook 98 modrorep 98 mo`da 135, 139 moèbitan 18 moèbiti 135 MOK 168 mokra}ovod 29, 52, 70 mokrovod 29, 52, 70 molersko-farbarski 108 monarh 160 mono- 147, 198 monogram 161 monodrama 198 monokultura 198 monolog 198 monomanija 161 monoplan 163 monstr-proces 47 moreplovac 24, 26, 56, 57 moreploviti 124 moreplovstvo 61 moreuz 52 morsko prase 206 morfo(fo)nologija 158 morfogeneza 152 morfologija 152 morfosintaksa 152 mostobran 54, 56 moto- 143 motonautika 154

339

motorbicikl 32 (f), 47 mototrke 154 motocikl 154 mravozub 42, 51 mravozuba 51 mravozubac 51 mravojed 20, 54 mreòkrilci 51 mrzovoqa 65 mrzovoqan 122 mrkva 8 mrkobrad 98 mrkovlas 98 mrkogled 120 mrkogle|a 90 mrkoùt 105 mrkoplav 34 mrkoput 98 mrkoputan 101 mrkorek 120 mrkougqeni 104 mrskovoqan 122 mrtva kopriva 64 mrtva kost 64 mrtvo`der 70 mrtvolik 97 mrtvoro|eni 121 muva-kategorija 48 muvolovka 62 muvomor 55 muvoserina 63 mudroslov 70 muòubica 62 muzeobus 163 muzikalije 9 muzikoterapija 43 Mujaga 50 mukotrpan 95 multi- 143, 147, 201 multivitamin 155, 201 multivitaminski 234 multidimenzionalan 234 multidisciplinaran 234 multilateralan 234 multimedijalan 234 multimedijski 234

340

multimilijarder 201 multimilioner 155, 201 multimilionski 234 multinacionalan 155, 234 multinuklearan 234 multipolaran 234 multiforman 234 mumakaze 31 muwovod 53 MUP 168 mutivoda 85 mutika{a (Mutika{a) 85 mutimir 85 mutno- 119 mutnobeo (-bijel) 105 muholovka 62 muhoserina 62 Mu~ibaba 85 mu{kobawa 70 na- 175, 176, 239, 247 nabaviti 259 nabasati 257 nabaciti 257 nabiguzica 85 nabiti 257 nabl(ij)ed 214 nabolovati se 258 naboqe 136 naborati 295 nabosti 257 nabrati 258 nabubati 258 navaliti 181, 243, 258 naveliko 135, 138 na veliko 138 navesti 257 navestiti (-vijestiti) 243, 244, 293, 295 naviknuti (-vi}i) 243, 257 naviqak 207 navla~kapa 83 navodni 227 navodniti 295 navodwavati 295 navrat-nanos 134 navrv(j)eti 258

341

navrh 139 navu}i 257 nagaziti 257 nagladovati se 258 naglas 135 naglasiti 293 nagledati se 258 nagluv (-gluh) 16, 174, 176, 204, 214 nagnati 257 nagnuti 243 nagwe~iti 258 nagwio 214 nagov(ij)estiti 295 nagojiti se 258 nagomilati 258 nagor(j)eti 258 nagorak 214 nagore 136 nagotovs 136 nagristi 258 nagrnuti 258 nad- 239 nadavati se 258 nadazreti se 259 nadametati se 259 nadapeti 259 nadariti 295 nadasve 136 nadastr(ij)eti 240, 259 nadbiskup 184 nadbubre`ni 227 nadv(j)eran 215 nadv(j)esiti 259 nadvesti 259 nadvikati 259 nadvikivati se 259 nadvisiti 259, 295 nadviti se 259 nadvi{avati 259 nadvladati 240, 259 nadvodni 227 nadvo`wak 207 nadvojvoda 184 nadvu}i 259 nadglavqe 207

342

nadglavni 227 nadglasati 259 nadglasiti 295 nadgledati 259 nadgovoriti 259 nadgorwavati se 259, 295 nadgorwati 295 nadgraditi 259 nadgradwa 185 nadgrobni 227 naddr`avni 227 naddru{tveni 227 nadesno 136 nadzvu~an 228 nadzemaqski 228 nadzemni 227 nadzidati 259 nadzirati 259 nadznawe 185 nadigrati 259 nadilaziti 259 nadimak 207 nadimiti se 258 nadja~ati 259 nadlagivati se 259 nadlajati 259 nadlakatni 227 nadlaktica 204 nadlanica 207 nadlet(j)eti 259 nadlicitirati 259 nadlugar 184 nadqudski 228 nadma{iti 259 nadmetati se 259 nadmetnuti se 259 (f) nadmorski 214, 227 nadmo} 184 nadmo}an 184 nadmudrivati se 259 nadmudriti 259, 295 nadn(ij)eti 259 nadnacionalan 227 nadno 139 nadobijati 258, 288

343

nadovezati 288 nadograditi 287, 288 nadodati 287, 288 nadomak 138, 139 nadom(j)estiti 288 nadometnuti 288 nadonositi 288 nadoplatiti 288 nadopuniti 287, 288 nado}i 288 nadohvat 139 nadrasti 288 nadrealizam 184 nadrealista 184 nadrediti 295 nadr(ij)eti 243, 258 nadri- 11, 85, 122, 176, 192 nadriadvokat 192 nadriguz 85 nadrikwiga 12 (f), 85, 192 nadrikwi`evnik 192 nadrikritika 192 nadrilekar (-qekar) 85, 192, 204 nadrilekarstvo (-qekarstvo) 192 nadrilije~nik 85 nadrip(j)esnik 192 nadripisar 192 nadristru~wak 192 nadriu~enost 192 nadrifilozof 192 nadrobiti 258 nadsav(j)etnik 184 nadsvoditi 259, 295 nadsinhronizacija 185 nadsko~iti 259 nadsre}a 185 nadstvaran 228 nadstra`ar 184 nadstre{nica 207 nadstru~an 215, 228 naduga~ko 136 nadugo 136 naduqudnost 185 naduman 215 nadu{ak 137

344

nad{umar 184 naàlost 138, 176 na`vrqati 257 na`derati se 258 naìv(j)eti se 258 naùt 214 nazvati 245 nazdraviti 295 nazdravqe 137 nazepsti 258 nazivati 182 nazimac 207 nazime 207 nazlobrz 15, 27, 123 nazna~iti 258 nazovi- 192 nazovigovornik 86 nazovijunak 86 nazovimoderan 122 nazovimudar 122, 123 nazoviotmen 122 nazovip(j)esnik 86 nazoviprijateq 86 nazovisocijalisti~ki 122 nazovistatistika 86 nazovium(j)etni~ki 122 nazreti 243, 258 nazubiti 295 nazup~ati 295 naigrati se 258 naizgled 28, 138 naizust 138 naime 135 naimenovati 259 naiskap 138 nai}i 243, 244, 257 naj- 174, 176, 193, 215, 240 najaviti 259 naj-brada 185, 215 najve}ma 215, 237 najvoleti (-qeti) 215, 260 najglasnije 237 najgorwi 215 naj-dar 185 najdowi 215

345

najduè 237 najeìti se 258 najesti se 242, 258 najèleti (-qeti) 215, 159 najzadwi 215 najja~e 237 najlak{e 237 najlon-kesa 47 najlon-~arape 47 naj-manevar 185 naj-pla}a 185 najposl(ij)e 215, 237 najposledwi (-sqedwi) 215 najpotpunije 237 najprvi 215 najpre (-ije) 237 najtoplije 237 naj-film 185 nak- 237 nakalemiti 257 nakvasiti 258 nakin|uriti (se) 257, 258 nakiseo 214, 215 nakju~e(r) 237 nako- 237 nakovaw 207 nakosutra 237 nakotiti se 258 nakraj 139 nakrasti (se) 258 nakriv 16, 34, 214, 215 nakrivo 236 naksutra 237 nakupiti 258 nalaktiti se 294, 295 nalevo (-lijevo) 136 nal(ij)epiti 257 nalet(j)eti 257 nalivpero 30, 48, 87 nalickati (se) 257, 258 nali~je 207 nalo`nik 207 nalo`nica 207 naqut 214 naqutiti 215, 258

346

Nama 165, 170 namagar~iti 295 namazati 257 namah 135 nam(ij)esiti 258 nam(j)esnik 207 nam(j)estiti 257, 293, 295 namesto (-mjesto) 139 namno`iti se 258 namodar 214 namotati 257 namrtvo 135 namr{titi se 258 namu~iti se 258 naneti (-ijeti) 242, 257 nanizati 257 nanovo 135, 238 nawu{iti 257 naovamo 136 naogovarati se 288 naodmarati se 288 naodmet 137 naoko 238 naoru`ati 258 nao~are (-i) 207 nao~it 227 nao~wak 207 nao{triti 258 napabir~iti 258 na pamet, napamet 138 napasti 249, 259 napatiti se 258 nape}i 258 napipati 257 napisati 28, 241, 254, 257 napitak 207 napiti se 258 naplatak 181, 207 naplatiti 259 napqa~kati (se) 258 napola 136 napolica 207 napoqe 135, 137 napoqu 135 napomenuti 258

347

napored 139 naporedan 227 napraviti 293 naprazno 20 napredan 227 napretek 137 napre~ac 137 napr`ica 207 na prim(j)er 137 napri~ati 258 naprosto 136 naprsnuti 258 naprstak 181, 207 napujdati 257 napuknuti (-pu}i) 258 napumpati 241 napuniti 258 napustiti 259 naraditi se 258 narazgovarati se 286, 288 naramak 207 naramenica 207 naratovati se 258 naredan 227 narediti 293 nare|ati 257 narko- 30, 146 narkobiznis 154 narkodiler 146, 154 narkokartel 146 narkomafija 154 narodnodemokratski 107 narodnooslobodila~ki 104, 107 naro~it 227 narukavqe 207 naru~iti 243 naru~je 174, 207 naru{iti 258 NASA 168, 169 nasaditi 257 nas(j)e}i 258 nasiv 214 nasilan 227 nasititi (se) 258, 295 naskitati se 258

348

naslagati 257 naslawati 240 nasledan (-sqedan) 227 naslikati 257 nasloniti 243 naslutiti 257, 258 naslu{ati se 258 nasm(ij)e{iti se 258 nasmejati (-ijati) (se) 248, 258 naspavati se 242, 258 naspram 139 nasred 139 nastaviti 258 nastaniti 295 nastati 249, 259 nastojati 241, 259 nastr(ij)eti 242 nastradati 242, 258, 259 nastrojiti 295 nasuprot 136, 139 nasur 214 nasu{ni 227 natamo 136 nata}i 257 nata{te 136 nat(j)erati 257 natkolenica (-qenica) 207 natkonobar 184 natkriliti 259, 295 natkriti 259 natkroviti 259, 295 natkrovqe 207 natkrovnica 207 NATO 166, 168 natovariti 257 natp(j)evavati se 259 natp(j)evati 259 natpartijski 227 natpiti 259 natpolovi~an 228 natpop 184 natporu~nik 184 natpripov(ij)edati 290 natprirodan 228 natpros(j)e~an 228

349

natpros(j)e~no 237 natrag 135 natrakho|a 89 natrapati 257 natrijum-hlorid 47 natrqati 257 natruo 214 natuknica 207 nathrabar 215 natcv(j)etni 227 nat~ov(j)ek 184, 188 nat~ov(j)e~anski 228 nat~ulan 228 na}i 243 nau`ivati se 258 nauzdisati se 288 nauznak 136 nauman 227 naumiti 295 nausnica 207 nau~iti 178, 257, 258 nau~noistra`iva~ki 103 nau~nostru~ni 108 nau~notehni~ki 108 nau{trb 137 Naftagas 50, 51 nafta-pe} 48 Naftaplin 50 naftovod 53 naftonosan 94 nahvaliti se 258 nahvatati 258 nahodati se 258 nahraniti 258 nahrupiti 258 nahsinhronizacija 185 nahsinhronizovati 185 nahu{kati 257 nacionalsocijalisti~ki 108 nacifa{isti~ki 30, 108 nacrven 214 nacrn 214 nacrtati 28, 257 na~ekati se 258 na~elan 227

350

na~elnik 207 na~eti 242, 244, 258 na~uditi se 258 na~uti 178, 258 naxak-baba (naxagbaba) 45 na{aliti se 258 na{koditi 258 na{krabati 257 na{minkati 257 na{ozemski 34 NBA 168 NDR 166 ne- 34, 173, 174, 176, 177, 185, 186 nealbanac 185, 216 nealbanski 216 neameri~ki 216 nearapski 216 neafri~ki 216 neboder 54 neboj{a 207 neboloman 95 neborac 185 nebrat 174, 186 nebreme 186 nebriga 181 nebudnost 187 nevezan 216 nevelik 216 nev(j)eran 7 nev(j)erica 207 nev(j)erstvo 207 nevi|en 216, 290 nevisok 216 nevladin 216 nevojnik 185 nevoqa 182, 186 nevr(ij)eme 186 negda 132 negd(j)e 132, 238 negoli 140 nedavno 237 nedalek 216 nedaleko 237 ned(j)elo 186 ned(j)eqa 207

351

nedoba 186 nedogled 207 nedodirqiv 228 nedo|ija 207 nedoklan 251 nedolaèwe 186 nedono{~e 207 nedope~en 251 nedora|en 251 nedore~en 251 nedostajati 290 nedoumica 207 nedou~en 251 neevropski 216 neèwa 207 nezaboravak 207 nezaboravan 228 nezadrìv 228 nezaja`qiv 228 nezamisliv 228 nezasejan (-ijan) 216 nezasitan 228 nezaustavqawe 186 nezaustavqiv 228 nezgoda 186 nezgrapan 182 nezdrav 215 neznabog 87 neznaboàc 87, 88 neznabo{tvo 88 neznawe 186 nezreo 215 neizb(j)eàn 228 neizvodqiv 228 neizvr{avawe 185 neizvr{ewe 185 neizdr`qiv 228 neizm(j)eran 228 neizreciv 228 neinstrumentalan 216 neiskazan 216 neistina 185 neistomi{qenik 90 nejasno 237 neja~ 207

352

nejednakokraki 98 (f) nejednakostrani~ni 98 (f) nejunak 185 nekakav 130, 238 nekako 132 nekamo 132, 238 neki 130 neki put, nekiput 134 nekmoli 140 neko 130 nekoji 130 nekolik 130 nekoliko 130, 132 nekretnina 207 nekro- 151 nekrolog 152 nekropola 152 nekroskopija 152 nekrofilija 152, 161 nekuda 238 nelep (-lijep) 216 nemajka 186 nemali 216 nemalo 133, 237 nemar 181, 207 nemastan 116 nema{tina 14 (f), 207 nem(j)eriv 228 nemetali 185 nem(ij)e{awe 186 neminovnost 207 nemir 186 nemirewe 186 nemoral 186 nemo} 186 nemu{t 182 nenadma{an 228 nenapadawe 185 neo- 147 neoboriv 228 neobrijan 216 neodlo`an 228 neodobravawe 185 neodoqiv 228 neoklasicizam 154

353

neokolonijalizam 154, 198 neokresan 216 neopisiv 228 neoplakan 216 neopoziv 228 neoporeciv 228 neopran 216 neorealizam 154, 198 neoromantizam 154, 198 neoromanti~ar 198 neostaqinizam 198 neostaqinist(a) 154 neofa{izam 198 neofa{ist(a) 154, 198 neoc(j)ewiv 228 nepa`wa 185 nepar 186 nepisan 216 nepla}awe 185, 186 nepliva~ 185 nepovrat 207 nepovrediv 228 nepodmitqiv 228 nepoznavawe 185 nepoznat 215 nepokolebqiv 228 neponovqiv 228 nepostojawe 185 nepotpun 215 nepotpuno 237 nepo{ten 216 nepo{tewe 186 nepo{tovawe 185 nepravda 185 nepravedno 237 neprevod(q)iv 228 nepredvidiv 228 nepre`ivari 185 nepresu{an 228 neprijateq 16, 175, 186 neprijatno 237 neprilika 186 neprim(j)etan 228 neproma{iv 228 nepromo~iv 228

354

neproc(j)ewiv 228 nepu{a~ 185, 204 ner(ij)etko 237 neravnokraki 216 neradnik 186 nerado 237 nerazdvojan 228 nerazoriv 228 nerazum(ij)evawe 185 neraskidiv 228 nered 185, 186 nerodica 207 neruski 216 nesalomqiv 228 nesanica 207 nesv(j)estica 207 nesklad 185 nesloboda 185 neslovenski 216 nesloga 185 nesoj 186 nesporazum 186 nesrbin 185 nesre}a 186 nesre}an 216 nesrpski 216 nestati 290 neukus 186 neulovqiv 228 neumitan 228 neumoqiv 228 neumrli 290 neuro- 145, 146 (f), 151 neurovegetativni 153 neurologija 153 neurohirurgija 153 neusp(j)eh 186 neuhvatqiv 228 nehaj 181, 207 nehat 181, 207 nehrvat 185 nehrvatski 216 nehri{}anin 185 ne~iji 130 ne~iwewe 185

355

ne~ov(j)ek 186 ne~ov(j)e~an 216 ne~ujglas 83 ne{irewe 185 ne{to 130 nigda 132 nigd(j)e 132, 238 nièimenovani 121 nièrazredni 24, 102 niè{kolac (niò-) 67 niè{kolski 103 niza{ta 238 niza{to 134 nizbrdan 229 nizbrdica 207 nizbrdo 135 nizv(j)etarac 207 nizvodan 229 nizgorica 207 nizdolica 207 nizlazan 229 Nizozemac 67 Nizozemska 104 nizozemski 67, 70, 104 nijedan 130 nijedanput 134, 238 nijedared 134 nijednom 134, 238 nikada 132, 238 nikakav 130, 131, 238 nikako 132 nikamo 132, 238 niko 130 nikoji 238 nikolik 130 nikoliko 132 Nikoqdan 66 nikuda 238 nilski kow 64 nimalo 133, 238 NIN 165, 168, 169 Ninternet 91 ninxa-korwa~a 47 niodakle 134 niotkuda 134, 238

356

nipoda{tavati 127 nipo{to 134, 238 niskoakumulativan 118 niskokalori~an 102, 118

357

niskokvalitetan 102 niskonaponski 103 niskoproduktivan 118 niskotira`ni 102 niskofrekventan 102 nishodan 229 niti 140 nitroglicerin 154 nitrolak 154 nitroceluloza 154 niukoliko 134, 238 ni~iji 130 Ni{vil 91 Ni{ekspres 50 ni{ta 130 NO 167 NOB 167, 168 Novkabel 157 novo- 121, 143, 157 novobrdski 103 Novobr|anin 68 novovaro{ki 103 novovekovni (-v(j)ekovni) 102 novoverac (-v(j)erac) 67, 68 novovernik (-v(j)ernik) 68 novoverstvo (-v(j)erstvo) novovisokonema~ki (-wema~ki) 68, 69, 107 novogovor 65 novogodi{wi 104 Novogradi{~anin 68 novogradwa 65 novogradski 103 Novograp 157 novogr~ki 103, 107 novodolutali 121 novodo{av{i 121, 122 novodo{li 121, 122 novodo{lica 90 novoizabran 121 novoizgra|en 121 novoizumqen 121 novoimenovan 121 novokain 170 novokovanica 65 novonado{li 121

358

novonastali 121 novooslobo|en 121 novootkriven 121 Novopazarac 67 novopazarski 103 Novopak 157 novope~en 121 novopripojen 121 novoprispeo (-io) 121 novoproizveden 121 novoprona|en 121 novoro|en 121 novoro|en~e 90 novosadski 103, 143 Novosa|anin 68 novoselac 90 novostvoren 121 novoste~en 121 novotvorina 90 Novotrans 157 novouspostavqen 121 novo{tokavski 107 nogomet 55 nogostup 55 Nolit 170 Nopok 166 nosorog 20, 42, 52 nosoro`ac 51 no}obdija 58, 59 NRS 167 nuz- 176, 186 nuzzanimawe 187 nuzzarada 145, 187 nuzzgrada 187 nuzr(j)e{ewe 187 nuspojava 187 nusprodukt 186 nusproizvod 186 nusprostorija 187, 204 wego{ologija 160 o- 176, 239, 260 ob- 176, 239, 247, 260 oba 129 obavezati 263 obaviti -vijem 240, 262, 263

359

obaviti -im 263 obadva 128, 129 obadve (-ije) 128 obadvoje 128 obadvojica 128 obazreti se 243, 263 obamr(ij)eti 263 obariti 246 obasjati 263 obasuti 243, 263 obgovoriti 260 (f) obgrliti 240, 263 obdanica 208 obdani{te 208 obdariti 263 obezb(ij)editi 296 obezvr(ij)editi 296 obezglaviti 296 obezobraziti (se) 296 obezoruàti 296 obezubiti 296 ob(ij)eliti 261 obelodaniti (obje-) 38, 98, 125, 296 oberknez (obor-, obr-) 196 oberkomanda 196 oberlajtnant 196 oberu~ke 134 obav(ij)estiti 243, 244, 293 ob(j)esiti (se) 246, 261, 263 obesmrtiti 296 obesnaìti 296 obespametiti 296 obespokojiti 296 obespraviti 296 obeshrabriti 296 obesc(ij)eniti 296 obe}ati 263 obe{tetiti 296 obe{~astiti 296 obìv(j)eti 260 (f) obzidati 260, 263 obzora{ 13 (f) obigrati 263 obiskati 245 obi}i 243, 244, 263

360

objaviti 263 objasniti 263 objesti se 260 (f) oblakoder 54 obl(ij)en 217 obl(ij)epiti 260, 263 oblet(j)eti 242, 263 obli`wi 217 oblizati 260,263 obliti 263 obloguz 64 obloìti 263 oblu~je 208 obqubiti 263 obqutaviti 296 obmanuti 263 obnaìti 263 obnemeti (-nijemjeti) 263 obnoviti 263 obogaqiti 296 obogatiti (se) 261, 294, 296 obodriti 261 obojak 208 oboje 129 obojiti 259 oboleti (-qeti) 261, 297 obositi 261, 296 obostran 112, 129 obravan 217 obradatiti 296 obraditi 263 obradovati 248 obrasti 263 obrati 263 obrva 8 obrvati 263 obreàk 208 obre`je 208 obrezati 263 obre}i 263 obrijati 261 obris 208 obrkatiti 296 obrtom(j)er 53 obrukati 262

361

obru~ 208 obuzdati 263 obuzeti 263 obujmiti 243 obustaviti 263, 288 obu}i 243 obuhvatiti 263, 288 ovaj 132 ovakav 132 ovako 132 ovamo 132 ovda-onda 133 ovd(j)e-ond(j)e 133 ov(j)ekov(j)e~iti 296 ovelik 217, 218 ove}i 217, 218 ovisiti 261 (f) ovisok 217 ovi{i 217 ovla`iti 261 ovlastiti 244, 262, 296 ovovekovni (-vjekovni) 110 ovovremenski 109 ovovremski 109 ovogodac 75 ovogodi{wi 110 ovodr`avni 110 ovozemaqac 75 ovozemaqski 109 ovozemac 75 ovom(j)esni 110 ovoned(j)eqni 110 ovono}ni 110 ovosv(j)etski 109 ovosezonski 109 ovoselski 109 ovosreski 109 ovostoletni (-qetni) 110 ovostran 109 ovostranski 109 ovratak 208 ovratnik 208 ovrhovoditeq 62 ogavan 217 ogazditi se 296

362

ogaraviti 261 oglav 208 ogladneti (-weti) 261, 296 oglasiti (se) 262, 293 oglobiti 261, 262 ogluv(j)eti 261, 297 oglupaviti 261 oglup(j)eti 261 ogluhnuti 261 ognati 260 (f) ogovarati 241, 261 ogoleti (-qeti) 262, 296 ogoliti 262, 296 ogor~iti 261 ogr(ij)e{iti se 261 ograditi 260 ogranak 208 ograni~iti 262 ogrbaviti 296 ogrebati (-psti) 261 ogrejati (-ijati) 261 ogrizak 208 ogrizina 208 ogrlica 208 ogrnuti 260 ogrub(j)eti 261, 262, 296 ogrubiti 262 ogubav(j)eti 297 ogubaviti 296 oguliti 261 od- 176, 239 odabirati 263 odabrati 263 odavde 136, 238 odagnati 263, 264 odazvati se 263, 264 odazivati se 263 odakle 238 odalamiti 263 (f) odalek 218 odaqi 218 odande 136, 238 odapeti 242, 263 odapiwati 263 odaslati 263

363

odasuti 263, 264 odatle 136, 238 odbaciti 264 odbiti 264 odbolovati 265 odbraniti 264 odvaditi 264 odvajkada 136 odvaliti 181, 243 odvezati 264 odvesti 243, 264 odviknuti (-vi}i) 243, 264 odviti 264 odvojiti 264 odvratiti 264 odvrnuti 264 odvu}i 264 odgajiti 265 odgovoriti 264 odgonetnuti 264 odgristi 264 odgurati 264 odebqati 261 od(ij)eliti 264 odzvawati 264 odzvoniti 265 odzraviti 297 odigrati 265 odisati 264 odiskona 138 odi}i (-gnem) 264 odjaviti 264 odjahati 264

364

odjeknuti 264 odju`iti 297 odjuriti 264 odlaziti 264 odlediti 264 odle`ati 240, 265 odl(ij)epiti 264 odlet(j)eti 264 odliti 264 odlomiti 264 odlutati 264 odqutiti se 264 odmagliti 264 odmalopr(ij)e 138 odmamiti 264 odmastiti 264 odma}i 264 odmah 135 odmahnuti 264 odm(ij)eniti 265 odmila 135 odmoriti 264 odmotati 264 odmo}i 264 odmrznuti 264 odmrsiti 264 odnaroditi se 264 odnekle 238 odnekuda 136 odnekuda 238 odn(ij)eti 264 odobriti 296 odobrovoqiti 20, 125, 127, 141 odoma}iti 296 odonda, od onda 138 odraditi 265 odranije 136, 238 odranije 238 odrapiti 243 odrasti 265 odrveniti 296 odreda 135 odrediti 293, 297 odrezati 264 odr(ij)e{iti 264

365

odràti 262 odrobijati 265 odroditi se 264 odrubiti 297 odru~iti 293 odsada, od sada 138 odsvirati 265 odseliti 264 ods(j)esti 265 ods(j)e}i 264 odskitati 264 odskora 135 odsko~iti 264 odsluìti 265 odslu{ati 265 odspavati 265 odstraniti 264 odstupiti 264 oduvati 264 oduvek (-vijek) 20, 136 odug(a~ak) 126 oduga~ak 217 odugovla~iti 126 odudarati 264 oduì 217 oduìti 297 oduzeti 264 oduminuti 288 odumr(ij)eti 265, 288 odupr(ij)eti se 243, 288 odustati 264, 287, 288 odu~iti 264 odu{eviti 261, 296 od{etati 264 od{tampati 265 OEBS 168 oàliti 261 oàlostiti 248 o`drebiti se 262 oèdneti (-weti) 261 oèniti 178, 262 oìv(j)eti 262, 294 oìvotvoriti 296 oìlaviti 296 ozakoniti 296

366

ozariti 245 ozdraviti 261, 262, 296 ozepsti 262 ozidati 260 ozl(ij)editi 261 ozlovoqiti 125, 127, 296 ozloglasiti 125, 296 ozlojediti 126 Ozna 168 oznojiti 261 oivi~iti 260 -oid 159 ojagwiti se 262 ojaditi 262, 296 oja~ati 261 oju`iti 262, 296 okaditi 261 okajati 262 okaqati 261 okameniti 262 okviriti 292 okeanografija 161 okititi 260 oki{iti 262 oklevetati 262 okovati 260 okovratnik 91, 208 okon~ati 262, 297 okopati 260 okor(j)eti 262, 297 okorak 208 okosnica 208 oko{tati 297 okrajak 208 okrastati 262 okratak 217 okra}i 217 okre~iti 261 okriviti 261, 296 okrilatiti 296 okriqe 208 okrwiti 261 okrug 208 okrugao 217 okru`iti 260

367

okruniti 261 okrupwati 297 okto- 147 okupati 261 oku}iti (se) 262, 296 oku}nica 208 olabaviti 261 olajavati 261 olak 217 olako 217 olak{ati 261, 297 olak{i 217 olewiti (-lijeniti) se 261, 296 ol(ij)epiti 260 oligarh 160 olizati 260 olistati 262 olovnosiv 105 olo{ 208 olupina 208 oqu{titi 261 omalen 174, 176, 217 omali 217 (f) omalova`iti 34, 126 omalodu{iti 125 omawi 217 omasoviti 296 omatoriti 296 ome|ak 208 ome|iti 296 omek{ati 261, 297 Omer-ba{a 50 omesti 249 omileti (-qeti) 296 omiliti 261 omladina 208 omla|i 217 omlitav(j)eti 297 omlitaviti 261 omogu}iti 296 omrznuti 262, 297 omrzovoqiti 125 omrknuti 297 omr{aviti 261, 262 onaj 132

368

onakav 132 onako 132 onamo 132 onemeti (-nijemjeti) 261, 296 onemogu}iti 296 onemo}ati 297 oneraspolo`iti 296 onesv(ij)estiti (se) 290, 296 onesposobiti 296 oni`i 217 onizak 34, 217 onovremeni 109 onovremenski 109 onogodi{wi 109 onodobni 110 onozemaqski 109 onostran 109 onostranski 109 ontogeneza 158 ontogenija 158 ontologija 158 on~as 134 OOSK 166 opadati 262 opaziti 262 opaliti 260 opametiti (se) 244, 296 opawkati 246, 261 oparati 262 opariti 262 opasati 297 opasti 262 op(j)evati 262 OPEK 168 opeka 208 opeqe{iti 261 opervaziti 296 ope}i 261 opijum 9, 10 opisati 260 opismeniti 296 opiti 261 opklada 245 opkoliti 263 opkopati 260, 263

369

oplakati 261 oplata 181, 208 oplatiti 181 opl(ij)eviti 261 oplemeniti 296 oplesti 260, 263 oploditi 262 oplo{je 208 opqa~kati 261 opovrgnuti 287, 288 opozvati 262, 288 opomenuti 288 opona{ati 288 oporezovati (-ivati) 261, 297 opo{teniti se 296 opravdati 261 oprasiti se 262 oprati 261 opra{iti 262 opred(ij)eliti 287, 288 opreka 208 opremiti 243, 244 oprqiti 261 opruga 208 opruìti 262 ops(j)eniti 263 ops(j)esti 263 ops(j)e}i 263 opsluìti 263 opsovati 262 opstati 249, 260 (f), 263 opticaj 208 opunovlastiti 125 opunomo}iti 125, 296 opust(j)eti 296 opu{ak 208 ophoditi se 263 ophrvati 263 op~initi 263 op{iti 263 op{tevaè}i 122 op{tedru{tven 119 op{tejugoslovenski 119 op{tekwièvni 119 op{tenarodni 119

370

op{teobrazovni 119 op{tepoznat 24, 119 op{tepriznat 119 op{teusvojen 119 op{te~ov(j)e~anski 119 ORA 166, 168 ordenonosac 57 or(ij)edak 217 or(j)e|i 217 orezati 261 oribati 261 Orijent ekspres 50 orlovi nokti 64 oroditi se 262 orositi 261 oro~iti 296 orto- 147 ortografija 89 o-ruk 140 osavremeniti 232 osakatiti 261 osamgodi{wi 114 osamiti (se) 261, 296 osamletni (-wi) 114 osamsatni 114 osamstometra{ 79 osam~asovni 114 osvaja~ko-kolonizatorski 108 osv(j)e`iti 261, 296 osvetiti (se) 245, 262 osvrnuti se 287, 288 osedati (-sijedati) 260 (f) osedeti (-sijedjeti) 261, 262, 297 os(j)en~ati 297 osigurati 297 osiliti se 262 osiroma{iti 296 osirot(j)eti 297 osko~iti 260 (f) oslabiti 261, 262, 294 osladiti 261 oslepeti (-slijepjeti) 261, 297 oslepiti (-slijepiti) 261 oslu{kivati 262 oslu{nuti 262

371

osm(j)eliti se 261, 296 osm(j)ehivati se 262 osm(j)ehnuti se 262 osmoglasan 79 osmoglasnik 79 osmoletka (-qetka) 78 osmospratni 27 osmotriti 287, 288 osmo{kolac 80 osnova 8 osoj(e) 181 osojan 181 osoliti 262 osporiti 262 osposobiti 296 osramotiti 262 osredwe 236 osredwi 217 osr~je 208 ostar 217 ostariji 217 ostariti 261, 262, 294 ostati 249, 260 (f) ostvariti 296 osteopatija 153 osteoporoza 153 ostrastiti se (ostra{}en) 262 (f) ostruga 208 osuditi 262 osumwi~iti 261 osu{iti (se) 261, 294, 296 otada, od tada 138 otarasiti se 243 otvoreno- 119 otvorenoùt 105 otvoriti 264 otvrdnuti 294, 297 otegnuti 264 oteàk 217 oteàti 297 oteì 217 oteliti se 262 ot(j)eloviti 296 ot(j)erati 264 otesati 261

372

oteti 242, 264 otimati 264 oti}i 243, 264 otkada, od kada 138 otkazati 264 otka~iti 264 otkinuti 264 otkloniti 264 otkqu~ati 264 otkopati 264 otkop~ati 264 otko~iti 264 otkriti 264 otkuda 136 otkucati 265 otopiti 264 otopliti 296 otorinolaringolog(ija) 158 oto~iti 264 otpasti 264 otpevati (-pjevati) 265 otpetqati 264 otpe~atiti 264 otpisati 239, 241 otpiti 264 otpevati (-pijevati) 264 otplesti 264 otplivati 264 otploviti 264 otpozadi 238 otpozdraviti 264, 288 otpola 136 otporu~iti 288 otposlati 288 otpo~eti 265, 288 otpraviti 293 otpratiti 264 otprve (-a) 136 otpre (-prije) 136 otpremiti 244 otprilike 135 otpuziti 264 otpustiti 264 otputovati 264 otpu{iti 264

373

otrovati 262 otrp(j)eti 262 otr~ati 264 otu|iti 264, 296 otu`an 217 otup(j)eti 261, 296 otupiti 261, 294 othraniti 265 ot~epiti 264 o}elaviti 242, 261, 296 o}oraviti 262, 296 o}utati 242, 262 OUR 166, 172 ofarbati 261 OFK 168 ofsajd-pozicija 46 ohladneti (-weti) 296 oho-ho 140 ohrabriti 125, 248, 261, 296 ohrapav(je)ti 297 oc(ij)eniti 261 ocariniti 262 ocv(ij)e}e 208 oceubistvo 42 oceubica 24, 42, 62 ocrniti 261 ocrtati 260 o~arati 262 o~vrsnuti 261, 297 o~evidan 24, 96 o~evidac 24 o~ena{ 15, 22, 28, 91 o~erupati 261 o~etkati 261 o~e{ati 261 o~e{qati 261 o~igledan 24, 96 o~istiti 261 o~itati 263 o~uvati 262 O[ 167, 172 o{i{ati 261 o{teniti se 262 o{trobridan 101 o{trovid 99

374

o{trovidan 101 o{trodlak 98 o{trozub 98 o{trokqun 98 o{trolist 99 o{trolistan 101 o{trook 97, 98 o{trouglast 104 o{trougli 99, 104 o{trouman 97, 102 o{troumqe 69 pa- 175, 176, 187, 240 pabirak 208 pabir~iti 208 pavedrina 187 pave~era 187 pagus(j)enica 187 PAZ 166 pazakup 187 pazvuk 187 paziku}a 85 pakpapir 32 paleo- 147, 198 paleoantropologija 158 paleobotanika 198 paleografija 152 paleozoik 152, 198 paleolit 198 paleontologija 152, 158, 198 paletak (-qetak) 208 palidrvce 35, 85, 87 paliku}a 19, 28, 85 palist 187 pamet 8 pamtiv(ij)ek 12 (f), 28, 85, 138, 175 pan- 146 panel-plo~a 47 panoga 187 panslavizam 213 pawkati 246 papazjanija 45 paperak 187 (f), 208 paperje 187 paprst 187 para- 198, 221

375

parabuxet 198 paravojska 198 paravrag 198 paragraf 198 paragu{~i}i 198 paradajz-salata 48 paradajz-sos 48 parakwi`evnost 198 parakrilo 198 paraliza 160 parametar 198 parampar~e 31 paranauka 198 parapsihologija 198 parataksa 198 paratifus 198 parafraza 198 parking-sat 47 parobrod 17, 35, 36, 38, 39, 41, 42, 159 parovod 53 paro`ak 198 parojak 208 paro~ista~ 42 PAS 166 Pasok 171 patvoriti 265 patent-zatvara~ 47 patent-olovka 47 pat-pozicija 47 patrijarh 160 pauspapir 45 pa~ist 217 PGP 167 pevidrug (pje-) 24, 84, 86 pedagog 156 (f) pedijatar 162 pedijatrija 162, 164 pedologija 156 (f) pedofil 156 (f) pedocentrizam 156 (f) Pelen-deka 48 penaltik 32 penta- 147 pentagram 147 pentametar 147, 162

376

pentatlon 78 pentatonski 147 pepeqastosiv 105 peri- 196 periarkti~ki 143 perimetar 162 period 196 periskop 162, 196 peristil 196 periti 246 periferija 196 Pero 11 perovodni 95 perovo|a 59 perolak 94 perorez 54 pesma (pjesma) 8 pesmotvor (pje-) 54 pesmotvorac (pje-) 57 Petar 11 petv(j)ekovni 114 peti (pewati) 245 petobanka 77 petoboj 78 petogodi{wak 79 petodinarka 78 petokolona{ 80 petokrak 112 petoletka (-qetka) 78 petole}e (-qe}e) 78 petoparac 78 petopostotni 229 petoprstica 78 petostrana~ki 114 petougao 77 petougaoni 113 petougaonik 79 petohlebnica (-hqebnica) 78 petro- 30, 146 Petrovac 12 Petrovdan 66 petrovsko cv(ij)e}e 64 petrodolar 146 petrohemija 146 petsto 128

377

pet-{est 33, 36, 129 pe~atorezac 57 pe~atoreznica 62 pivovara 59 pivopija 59 pilot-emisija 47 pilot-epizoda 47 pi-pi 140 piroman 155 piromanija 155 piromanski 155 pirotehnika 155 pirotehni~ar 155 pirotehni~ki 155 pismo 8 pismono{a 35, 59 pitomiti 293 (f) picop(ij)evac 57 PKB 167 plavi~astozelen 105 plavobrad 98 plavokos 22, 98 plavokosa 22, 27 plavomaslinast 105 plavook 97, 98 plavosiv 105 plaziti 245 -plan 163 planimetrija 162 planom(j)eran 95 pla~idrug 19, 24, 35, 84, 86 Pletikosa 85 pletikotarica 12 (f) plinovod 53 plinom(j)er 53 plitkouman 7, 34, 102 PLO 168 plodored 42 plodotvoran 95 plot 8 plutokratija 161 pneumokoka 160 po- 176, 239, 247 pob(j)e}i 267 pobakriti 297

378

pobacati 266 pobaciti 267 pobedonosan (pobje-) 95 pobedonosac (pobje-) 57 pobeleti (-bijeqeti) 297 pobeliti (-bijeliti) 266 pobesneti (-bjesweti) 265 pobiti 267 pobledeti (-blijedjeti) 265 poblesav(j)eti 265 pobliè 236 pobliì 218, 237 poblizu 237 pobogu 135 poboàn 229 poboì}ni 229 pobo`no 237 pobojati se 266 poboqi 218 poboq{ati 266, 298 pobornik 210 pobrat 187 pobratim 34, 187, 210 pobr|e 209 pobrzo 237 pobrinuti se 267 pobrkati 267 pobuniti se 266 povaditi 266 povazdan 134, 237 povampiriti (se) 297 Povardarje 209 povaro{iti (se) 297 povezati 267 povelik 176, 218 povesti 266 pov(j)etarac 210 pove}ati 266 pove}i 218 pove~erje 209 pov(j)e{ati 266 povikati 266 povisiti 266, 297 povisok 34, 218 povi{e 139, 237

379

povi{i 218 povlastiti 297 povlastica 209 povodaw 210 povoditi se 267 povoqan 229 povoqno 237 povratiti 267 povrv(j)eti 266 povremen 229 povrtar 209 povrtwak 209 povr}e 209 povrh 139 povr{ina 209 povu}i 266 pogaziti 265 pogasiti 266 pogdegde (-gdjegdje) 132, 133 pogd(j)ekada 132 pogd(j)eko 130 pogd(j)ekoji 130 pogd(j)e{to 130 poginuti 240, 267 poglavar 209 poglavit 229 poglavica 209 poglavqe 209 poglavwak 205 (f) poglagoliti 297 pogladiti 266 pogledati 267 pognuti 243 pogovor 187 pogoditi 245 pogolem 218 pogorditi se 265 pogor{ati 298 pogospoditi (se) 297 pogotovu 135 pograni~an 229 pogrdan 229 pogr(ij)e{iti 267 pogru`en 181 pogubiti 267

380

pogun|ati 267 pogurati 266 pod- 239, 267 pod starost 137 podabrati 267 podaviti (-vijem) 268 podaleko 237 podapeti 267 podastr(ij)eti 242, 267, 268 podasuti 267 podati se 268 podban 187 podbele`nik (-biqe`nik) 188 podbosti 268 podbo~iti (se) 298 podbradak 210 podbraditi 298 podbradnik 229 podbuniti 268 podvaliti 268 podvaqak 181, 210 podvarak 210 Podvelebitje 210 Podvele`je 210 podvesti 268 podviknuti 269 podvlastiti 298 podvodan 229 podvo`wak 210 podvoqak 181, 210 podvostru~iti 297 podvrgnuti 268 podvriskivati 269 podvrisnuti 269 podvrsta 188 podvu}i 268 podglavak 205 (f) podgovoriti 268 Podgora 188 Podgorica 188 podgorje 210 podgrad 188 podgraditi 268 podgradwa 188 podgrejati (-ijati) 269

381

podgrlac 210 Podgrme~ 188 Podgrme~je 210 podgrupa 188 poddijalekat 188 pod|akon 188 podebeo 218 podebqi 218 pod`upan 188 podzakup 188 podzemqe 210 podzemni 229 podzid (-zida, -zi|e) 188 podzidati 268 Podinarje 210 podi}i (-ignem) 267 podi}i (-i|em) 243, 268 podjarmiti 268, 298 podjednak 218, 219 podjednako 219, 236 podjezi~ni 229 podjesewi 230 podlaktiti se 268, 294, 298 podlaktica 210 podlet(j)eti 268 podle}i 268 podlistak 210 podlo`iti 268 podlokati 268 podmazati 269 podmetnuti 268 podmiriti 269 podmititi 268 podmladak 210 podmladiti 269, 292, 298 podmorje 210 podmornica 210 podmorski 229 podmukao 182 podn(ij)eti 268 podnadzornik 187 podnaduti se 269, 288 podnapiti se 269, 288 podnaslov 188 podnebesje 210

382

podnebesni 229 podnebqe 210 podno 139 podnoviti (se) 298 podno`ak 210 podno`je 210 podobar 218 podod(j)eqak 188 podolaziti 287 podosta 237 podoficir 187 podo~ni 229 podo~nica 210 podo~wak 210 podo~waci 35 podravka{ 13 (f) podrazdeo (-dio) 188 podrazdeoba (-dioba) 188 podrazred 188 podrazum(ij)evati 241, 268, 288 podrazum(j)eti 241 (f) podrediti 268 podrezati 269 podrepak 210 podrepac 210 podrepa{ 210 podrepiti se 298 podrepni 229 podr`ati 269 podrignuti 269 Podriwe 209 podriti 268 podrugivati se 269 podru`nica 209 podru~je 210 podsavez 188 podsv(ij)est 188 podsv(j)esni 229 podsv(j)esno 237 podsekretar187 podsekcija 188 pods(j)etiti 269 pods(j)e}i 269 podsko~iti 269 podsm(ij)eh 188

383

podsm(j)ehnuti se 269 podstaknuti 288 podstanar 188 podsta}i 268 podstre{nica 210 podsukwa 188, 204 podtaksa 188 podtekst 188 podtip 188 poduvati 267 poduga~ak 218 poduga~ko 236 podudarati se 269 poduì 218 poduzeti 269 Podunavqe 209 podupr(ij)eti 268, 269, 288 poduhvatiti se 269, 288 podu~avati 269 podu~iti 269 podu{je 209 pod{av 188 pod{ef 188 pod{i{ati 269 po`derati 267 poèleti (-qeti) 266 poìv(j)eti 267 po`rtvovan 289 poùdan 229 poùt(j)eti 297 pozabaviti se 288 pozaboravqati 287 pozavaditi se 287 pozaqubqivati se 287 pozama{an 218 pozaspati 287 pozatvarati 287 pozvati 245, 267 pozeleneti (-weti) 297 pozemqu{a 210 pozitron 164 pozlatiti 265, 297 poznolatinski 107 poigrati se 266, 267 poizostavqati 290

384

poizrazbol(ij)evati se 290 poimeni~iti 265, 297 poispadati 286, 287 poisprekr{tati 290 poispripov(ij)edati 290 poispropadati 290 poistovetiti 297 pojahati 266 poja~i 218 pojedina~an 229 pojedini 229 pojednostav(n)iti 126 pojesti 267 pojeftiniti 265, 297 pojmiti 243 pojuriti 266 pojutarje 209 pokad{to 133 pokajati se 267 pokatkad 133, 237 pokatoli~iti 297 pokvariti 267 pokidati 266 (f) pokisnuti 267 poklati 266 pokliznuti 267 poklonik 14 (f) poklon-paket 48, 49 poklopiti 243 poko`ica 209 pokoji 130 pokolewe (-qewe) 209 pokondiriti (se) 297 pokositi 267 pokosnica 209 pokosovski 229 pokraj 139 pokrajina 209 pokrajni (-wi) 229 pokrenuti 266 pokrilac 210 pokriti 265 pokrstiti 267 pok}erka 187, 209 pokupiti 267

385

pokupovati 266 poku}ar 209 poku}ni 229 poku}stvo 210 pol(ij)egati 266 polagan 218 polaga~ 62 polakomiti se 218 polak{i 218 poledica 209 pole`ati 267 polet(j)eti 266 poli- 140 polivalentan 235 polivinil 198 polivitaminski 235 poligamija 155 poliglot 155 polietilen 198 poliklinika 155 poliklinika 198 polikultura 198 polimetalan 235 poliritmi~an 235 polisaharidi 198 polisinteti~an 235 politehnika 155, 198 politi 265 politi~ko-ekonomski 108 politkomesar 30, 171 politologija 160 politra 82 politrewak 82 politrewa~a 82 polifon (-foni~an) 235 polihroman 235 polihromija 213 polihron 235 policentrizam 213 policentri~an 235 policefalan (-kefalan) 235 polovina 82 polo`iti 265 polomiti 266 polu- 20, 25, 81, 144, 176, 188

386

polubataqon 81 poluboànstvo 82 polubos 116 polubrat 81, 82 poluvaqak 81 poluvaro{anin 82 poluvelter 82 poluvisok 116 poluvojni~ki 116 poluvr(ij)eme 81 poluglas 83 poluglasan 116 poluglasnik 83 polugodi{wi 115 polugodi{te 81, 116 polugospodin 82 poludesno 133 polud(j)eti 265 poludivaq 116 poludivqak 82 poludinarac 83 poludnevni 115 poludr(ij)eme` 82 polueskadron 81 poluìv 116 poluìvot 81 poluzatvoren 116 poluzvani~an 133 (f) poluznala~ki 116 poluidiot 82 poluizra|evina 82 poluistina 82, 188 polukorak 81 polukrilci 83 polukrovnica 83 polukrug 81, 188 polukugla 81 polula` 82 polulevo (-lijevo) 133 poluleè}i 116, 133 polulopta 81 polulud 116 polumajmuni 82 polumastan 116 polumera (-mjera) 82

387

polumesec (-mjesec) 81 polumese~ni (-mjese~ni) 115 poluminutni 116 polumrak 82, 116, 188 polumra~an 116 polumrtav 116 polunag 116 polunesv(j)esno 133 poluno} 116 poluodeven (-djeven) 116 poluodrastao 116 poluozbiqan 116, 133 (f) poluokrenut 116 poluokrugao 116 poluosa 81 poluosv(ij)etqen 116 poluosmejak 82 poluosm(ij)eh 82 poluosovina 81 poluostrvo 83 poluotvoren 116 polupansion 83 polupismen 116, 188 poluprazan 116 poluprera|evina 82 poluprilika 82 poluprovidan 116 poluprovodnik 82 poluproziran 116 poluproizvod 82 poluprofil 83 poluprsten 81 polurolka 82 polusan 82 polusatni 116 polusvest (-svijest) 82 polusvestan (-svjestan) 116 polusvet (-svijet) 83 polusvetac 82 polusvetiteq 82 polusvetlost (-svjetlost) 82 polusezona 81 poluseqak 82 poluseqa~ki 116 polusestra 82

388

polusjaj 82 polusl(ij)ep 116 polusmeh (-smijeh) 82 polusmrznut 116 polustepen 81 polustih 81 polustoje}ke (-}ki) 133 polusumrak 82 polutama 82, 116 polutaman 116 polutmina 82 poluton 81, 82 polufabrikat 82 polufinale 82 polufinalista (-stkiwa) 82 polucilindar 82 polu~arapa 82 polu~asovni 116 polu~eta 81 polu~ov(j)ek 82 polu{aqiv 116 polu{aqivo 133 polu{ansa 82 polu{apat 82 polu{iwel 82 poqo- 143, 157 poqoapoteka 157 Poqobanka 157 poqod(j)elac 57 poqomehanizacija 143, 157 poqooprema 157 poqoprivreda 22,25, 27, 42, 143 Poqoprodukt 157 poqoslu`ba 157 poma|ariti 207 pomazati 265 pomajka 176, 187, 209 pomalo 133, 136, 237 pomawe 237 poma}i (-knuti) 267 pomen-dan 48 pomesti 265 pom(ij)e{ati 267 pomirisati 266 pomiriti 267

389

pomisliti 266 pomla|i 218 pomodan 229 pomodar 209 Pomoravqe 209 pomoravski 229 pomorac 210 pomorje 210 pomorski 229 pomorstvo 210 pomr(ij)eti 266 pomr~ina 209 ponad 139 ponadati se 266 ponadobijati 290 ponadovla~iti 290 ponajboqe 236 ponajboqi 218 ponajve}i 218 ponajvi{e 136, 237 ponajdu`i 218 ponajlak{i 218 ponajpr(ij)e 237 ponakupovati 288 ponam(j)e{tati 287 ponanizati 288 ponapeglati 288 ponarezati 288 pona{iti 297 ponegde (-gdje) 132 poned(j)eqak 174, 209 ponekada 132 poneki put 134 poneko 130 ponekuda 132 pon(ij)em~iti 297 ponestati 266 poneti (-ijeti) 266 pone{to 130 ponizan 229 poniziti se 297 poni{titi 297 ponovan 229 ponoviti 297 pono}je 209

390

poodavno 237 poodma}i 288 poodrasti 288 poorati 267 pootpadati 287 pootpu{tati 287 poo~im 209, 210 poo{triti 266 Pop Luka 49, 50 popaliti 266 popariti 265 popeti (se) 242 (f), 267 popisati 266 popiti 267 poplav(j)eti 297 popquvati 265 pop-muzika 66 popodi}i (-dignuti) 287 popodne 184, 187, 189 popodne, po podne 135, 138 popodnevni 229 popola 136 popom(j)estiti se 287 popomu~ati 287 poposedeti (-sjedjeti) 287 popostajati 287 popostati 287 popo~ekati 287 pop-p(j)eva~ 66 popraviti 293 popre~an 229 poprid(j)eviti 297 popridi}i 288 poprili~an 218 poprili~no 236 popri~ati 178, 267 poprsje 209 poprskati 265 popudbina 209 poput 139 poputni 229 poputnina 209 popucati 266 (f) porad(i) 139 poradovati se 266

391

porazbol(ij)evati se 287 porazgovarati 267, 288 porazd(ij)eliti 287 porazm(j)estiti 287 poramenice 209 porasti 267 poratni 229 porebrica 209 poredak 209 poremetiti 267 pore}i 267 por(ij)e~je 209 poribiti 297 poribqavati 297 pornografija 9, 154 pornozv(ij)ezda 154 pornofilm 154 porno~asopis 142 porobiti 297 poroditi 267 porodica 209 porto-marka 47 poruga 210 poru`neti (-weti) 265, 297, 298 (f) porumeneti (-weti) 265 poru~iti 243 poru{iti 267 posav(j)etovati 267 Posavina 209 posavski 229 posakrivati 287 posve 136 posvirati 267 posvojiti 297 posvud(a) 237 poseban 229 pos(ij)edati 266 posedeti (-sjedjeti) 267, 297, 298 (f) posezona 187 poseqa~iti (se) 178, 297 posestra 187 posestrima 187, 210 posinak 34, 209 posiniti 297 posisati 267

392

poskidati 266, 267 poskoro 237 posko~iti 266 poskup(j)eti 265, 297 poskupiti 266 poslastica 209 poslati 267 poslediplomski (poslije-) 230 posledica (posqe-) 209 posleizborni (poslije-) 230 posleoktobarski (poslije-) 230 poslepodne (poslije-) 189 poslepodnevni (poslije-) 230 poslepono}ni (poslije-) 230 posleratni (poslije-) 230 poslovodstvo 61 poslovo|a 58, 59 poslodavac 57 posloprimac 57 poslu`iti 267 poslu{ati 267 posmrzavati se 287 posmrtni 229 posmr~e 210 pospavati 267 posrbiti 265, 297 posrebriti 297 posredan 229 posredi (-ijedi) 135 posre}iti se 244 post- 146, 176, 201 postaviti 265 postarati se 267, 298 postariji 218 postati 249 postbur`oaski 235 postvojni~ki 235 postdiplomski 230, 235 postegzistencija 201 postepen 229 postid(j)eti 267 postizborni 235 postindustrijski 235 posti}i 267 postkomunizam 201, 204

393

postkomunisti~ki 235 postkoncilski 235 postmoderna 201 postmodernizam 201 postmodernisti~ki 235 postojati 241, 267 postojbina 209 postoqe 209 postotak 209 postotni 229 postpozicija 201 postr(ij)eqati 266 postradati 267 postrevolucionarni 235 postrojiti 297 postsinhronizacija 201 postskriptum 201 poststaqinski 235 posttotalitarni 235 postturski 235 posuvratiti 288 posuda 209, 210 posumwati 242, 266 posuti 243, 265 potaja 210 potamaniti 259 potamneti (-weti) 266 potamniti 266 poteàk 187, 218 poteì 218 pote}i 266 pote{ko 237 pote{ko}a 187 potiqak 181, 105 potiho 237 potkazati 268 potkapa 188 potkapetan 187 potkategorizacija 188 potkategorija 188 potklobu~iti 298 potknez 187 potkovati 268 potkoìti se 244, 268 potko`ni 229

394

Potkozarje 210 potkolenica (-qenica) 210 potkomisija 188 potkontinent 188 potkopati 268 potkorwak 210 potko{uqa 188 potkradati 268 potkraj 139 potkraq 187 potkratiti 269 potkr(ij)epiti 269 potkresati 269 potkrovqe 177, 178, 210 potkrovni 229 potkrovnica 210 potkupiti 268 potkusuriti 298 potom 20, 136 potonuti 178, 267 potpaliti 268 potpalubqe 210 potpasati 298 potpasti 268 potpetica 210 potpiriti 268 potpisati 168, 178, 267, 268 potpitawe 188 potplata 181, 210 potplatiti 268 potpoglavqe 188 potpomagati 269 potpomo}i 288 potporu~nik 175, 187 potpreds(j)ednik 187 potpukovnik 187 potpun 182, 218 potra`iti 266 potrajati 267 potrbu{ina 209 potrbu{nica 209 potreban 229 potresan 229 potresti 266 potr~ati 180, 266

395

poturica 209 potur~iti 265, 297 pothladiti 268 pothraniti 268 potc(ij)eniti 268 potcrtati 268 pot~initi 268 pot~ov(j)ek 188 po}erka 187, 209 po}i 243 po}udan 229 po}utati 267 poubijati 266, 267 poudavati 266 pouzdati se 267 pouzdi}i 288 pouze}e 209 poumirati 266 poustajati 266, 297 pohajdu~iti (se) 297 pohapsiti 266 pohvaliti 267 pohvatati 267 pohrliti 266 poc(ij)epati 267 pocinkovati 298 pocrveneti (-weti) 265 pocrkati 266 pocrneti (-weti) 265 pocuriti 266 po~a|av(j)eti 297 po~asni 229 po~ekati 267 po~esto 237 po~eti 242, 244 po~e{ati 266 po~itati 267 po~upati 266 po{etati 267 po{e}eriti 266 po{iri 218 po{irok 218 po{tapati se 298 po{to 136, 238 po{umiti 297

396

pra- 176, 188 prababa, -baka 34, 189 prabi}e 189 pravdoqubiv 96 pravdoqubqe 60 pravnodru{tveni 107 pravnosnaàn 94 pravnoformalisti~ki 107 pravobranilac 58 pravobraniteq 58, 62 pravovaqan 94 pravoveran (-vjeran) 101 pravovernik (-vjernik) 68 pravovremen 97, 98 pravodoban 101 pravodu{an 101 pravokrilci 67 pravolinijski 103 pravomo}an 94 pravopis 89 pravorek (-rijek) 89 pravoslavan 101 pravoslovan 101, 120 pravosnaàn 94 pravosudni 93, 120 pravosu|e 90 pravougao 68 pravougaon 101 pravougaonik 68 pravougli 97, 98, 101 pravouman 102 pradavni 219 prad(j)ed(a) 174, 189 pradomovina 189 pradrevan 219 praìvotiwa 189 praziluk 31, 32 praznov(j)eran 101 praznov(j)erica 69 praznov(j)erje 69 praznoglav 97, 99 praznoglavac 67 praznor(j)e~an 101 praznor(j)e~iv 101 praznoruk 33, 36, 99

397

praznoslov 126 praznoslovan 101 praznosloviti 101, 126 praiskonski 219 praistorija 201 (f) praistorijski 219 prajezik 189 pramajka 189 praotac 7, 34, 189 prapo~etak 189 praprababa 189 praprad(j)ed(a) 189 prapramaterija 189 prapraunuk 189 praroditeq 189 praroditeqski 219 praskozorje 11, 88, 122 praskozorni 122 Prasloven 219 praslovenski 219 prastanovnik 189, 204 prastar 219 prauzrok 189 praunuk, -ka, -~e 189 prahri{}anin 219 prahri{}anski 219 prahri{}anstvo 219 prah-{e}er 48 pra~ov(j)ek 189 pra{uma 180, 189 prvobitni 115 prvoborac 80 prvobratu~ed 80 prvobra~ni 115 prvov(j)en~ani 115 prvogodi{wak 80 prvojagwenica 81 prvokategornik 80 prvoklasan 114 prvokoska 81 prvoliga{ 80 prvomu~enik 80 prvootkup 80 prvoplasiran 115 prvopotpisnik 80

398

prvorazredan 114 prvorazredac 80 prvoredan 115 prvorodni 115 prvorodstvo 81 prvoro|enac 81 prvoro|eni 115, 121 prvoro|enik 81 prvoro|en~e 81 prvorotkiwa 81 prvosan 80 prvosv(j)e{tenik 80 prvosedelac (-sjedjelac) 81 prvospratan 115 prvostepen 115 prvotelka 81 prvotimac 80 prvou~iteq 80 prvo{kolac 80 pre- 175, 176, 193, 201, 239 preadolescencija 201 prebaciti 176, 269 preb(j)e}i 270 prebledeti (-blijedjeti) 270 preboleti (-qeti) 270 prebrati 270 prebrinuti 270 prebroditi 270, 298 prebrojati 270 prebukirati 271 prevagnuti 271 prevazilaziti 285 prevazi}i 244, 285 prevaliti 181, 270 prevariti 271 prevelik 219 prevesti (-edem) 269 prevesti (-ezem) 269 previd(j)eti 271 previsok 219 prevlast 189 prevod (prije-) 189 prevoditi 240, 241 prevrednovati 271 prevremen (prije-) 230

399

prevrnuti 270 prevu}i 269 pregaziti 270 pregawati se 271 pregladneti (-weti) 270 pregledati 270 preglup 219 pregovarati 241, 271 pregoniti se 271 pregraditi 270 pregrejati (-ijati) 271 pregristi 270 pregrm(j)eti 270 pred- 239 predaniti 270 predati 271 predbeleìti (-biqeìti) 272 predbra~ni 230 predbrojiti (se) 272 (f) predbrojnik 272 (f) predv(j)e`ba 190 predvesti 272 predve~e 135 predve~e(r) 189 predve~erje 189, 190, 210 predve~erwi 230 predvid(j)eti 239, 272 predvoditi 272 predvojiti 298 predvojni~ki 229 predvorje 210 predgovor 189 predgra|e 210 preddràvni 230 predebeo 219 predeo (-dio) 189 predètveni 230 predìvot 189 predzadwi 220 predzi|e 189 predzimqe 230 (f) predzimski 230 predznak 189 predznawe 190 predivan 176, 219

400

predigra 189 predizborni 230 predispit 189 predispitni 230 predistorija 189 predi}i se 275 predjelo 189, 204 predjesewe 210 predjutarje 230 (f) predjutarwi 230 predlo`iti 272 predmetnuti 272 prednapregnuti 289 prednacrt 190 predwonep~ani (predwo-) 14 (f), 24, 101 predominacija 201 predominirati 292 predomisliti se 272, 287, 289 predohrana 272 predohraniti 272 predo~iti 272 predrasuda 190, 210 predratni 230 predra~un 190 predrevolucionaran 230 predru~iti 293, 298 preds(j)edavati 272 predsezona 187, 189 predskazati 272, 289 predsmrtni 230 predsobqe 210 predsokrat(ov)ski 230 predsprema 190 predstaviti 272 predstojati 241, 272 predstra`a 189 predtakmi~ewe 189 predturnir 189 predub(j)e|ewe 190 preduv(j)erewe 190 predugovoriti 272 (f) predudar 189 predujam 190 predumi{qaj 272 (f) predumi{qati 272 (f)

401

predupis 189 predupr(ij)editi 272 predupr(ij)e~iti 272 predusresti 272 predusretqiv 272 preduhitriti 272 pred{kolski 230 preegzistencija 201 preegzistirati 201, 292 preàliti 270 preìv(j)eti 270 prez- 182, 195 prezadovoqan 219 prezaduìti (se) 271, 288 prezaposliti 288 prezasititi (se) 271, 288 prezivati se 182 prezidati 270 prezime 31 prezimiti 270, 298 preznojiti se 270 preina~iti 294, 298 preispodwi 181 preispoqni 181 preistorija 201 preistorijski 230 prejudicirati 292 prekaliti 270 prekvalifikovati 271 prekinuti 270 prekju~e(r) 237 preklane (-i) 237 preklati 275 preko- 237 prekobrojan 35, 231 prekovodni 231 prekovo|anin 210 prekovremeni 231 prekoglavqe 210 prekogrobni 231 prekodan 135, 138, 237 preko no}i 138 prekodrinski 174 prekoduàn 231 prekom(j)eran 231

402

prekom(j)erno 237 prekomorac 210 prekomorski 231 Prekomurje 210 prekomurski 231 prekonosnica 210 prekono} 135, 138, 237 preko dana 138 prekookeanski 231 prekopati 270 prekor (prije-) 189 prekoramenice 210 prekora~iti 270, 271 prekoredan 231 prekor(j)ek 231 prekoriti 271 prekoro~an 231 prekosutra 237 prekosutra{wi 231 prekrasan 219 prekrasno 236 prekratak 219 prekratiti 270 prekriliti 298 prekriti 270 prekrojiti 270 prekrstiti 270 preksino} 237 preksutra 237 prekuvati 271 prekupac 189 prekucati 271 prelamati 240 prele`ati 270 prelep (-lijep) 219 prelet(j)eti 270 preliv 189 prelistati 270 preliti 270 prelomiti 270 premazati 270 prema{iti 271 premda 139 premedikacija 201 prem(j)eriti 270

403

prem(j)estiti 269, 293, 298 premi{qati 271 premlatiti 270 premontirati 271 premoriti 271 premostiti 270, 298 premotati 270 premo} 189 premr(ij)eti 270 premudar 219 premudrost 189 prenagliti 271 prenaseliti 271 prenebregnuti 290 prenemagati se 290 prenemo}i 290 preneraziti 290 pren(ij)eti 269 preno}iti 270 prenumerant 272 (f) prenumerisati (se) 272 (f) preobiqe 189 preobraziti 298 preobratiti 270 preobu}i 270, 287 preovladati 271, 287, 289 preokrenuti 270, 289 preokret 189 preokupacija 201 preokupirati 292 preopteretiti 271, 286 preop{iran 219 preorati 270 preostatak 189 preostati 271 preoteti 271 preoc(ij)eniti 271, 289 preo{tar 219 prepakovati 270 prepamet 189 preparirati 292 preparkirati 271 prepasti 271 prepatiti 270 prepe}i 271

404

prepisati 271 prepiti 271 preplaviti 271 preplatiti 271 prepla{iti 271 preplivati 242, 270 preploviti 270 prepodne (prije-) 135, 138, 184, 189, 190 prepodnevni (prije-) 230 prepoznati 271, 289 prepoloviti 270 preporoditi 270, 289 preporu~iti 271, 287 prepotopski (-pni) 230 prepraviti 270, 293 prepre~iti 270 preprijateq 189 prepri~ati 271 preprodati 271, 289 prepun 219 prepuniti 271 prepustiti 271 prepu}i 270 prepucavati se 271 preraditi 270 preran 229 prerano 236 preraspod(ij)eliti 289 prerasporediti 271 prerasti 271 prera~unati 270 preregistrovati 271 prerezati 270 presaviti 271, 289 presaditi 269 presvet 220 presv(ij)etli 220 presvu}i 270 presedeti (-sjedjeti) 270 preseliti 245, 269 pres(j)esti 274 presipati 270 presititi (se) 271 presjaj 189 pres-klub 47

405

preskok (prije-) 189 presko~iti 270, 271 preskup 220 preslikati 271 preslo`iti 270, 287 preslu{ati 270 presoliti 271 prespavati 270 presresti 270 presre}an 219 prestar(j)eti 271 prestati 249, 271 presti}i 271 prestolonaslednik (-sqednik) 42, 62 prestraviti 298 prestra{iti 271 prestrugati 270 prestrukturirati 271 prestupiti 271 presuditi 271 presuti 270 presu{iti 270 pretvarati se 274, 275 pretvoran (prije-) 231 pretvoriti 270 pretegnuti 271 prete`ak 220 pret(j)erati 271 pretesteri(sa)ti 270 prete}i 271 prete{ko 236 Pretis 171 pretkazati 289 pretki{ni 230 pretklasi~an 230 pretkomora 189 pretkongresni 230 pretkosovski 231 pretovariti 271 preto~iti 270 pretplata 190 pretplatiti 190, 272 pretporo|ajni 230 pretposledwi (-sqedwi) 220 pretpostaviti 273, 287, 289

406

pretpotopni (-pski) 230 pretprazni~ni 230 pretpremijera 189 pretprodaja 189 pretprojekat 190 pretprole}ni (-qetni) 230 pretpubertetski 230 pretrpati 271 pretrp(j)eti 270 pretr~ati 270 pretu`an 219 preturiti 270 prethoditi 241 prethri{}anski 230 pret~as 190 pre}i 243, 270 pre}utati 270 preuveli~ati 271, 288 preudaja 189 preudati se 271 preudesiti 289 preuzvi{eni 220 preuzeti 271 preuraniti 288 preurediti 270, 289 preusm(j)eriti 288 preustrojiti 288 preferirati 292 prehraniti 270 precvasti 270 precv(j)etati 270 prec(ij)eniti 271 precrtati 271 pre~asni 220 pre~est 219 pre~esto 236 pre~istiti 270 pre~uti 271 pre{tampati 271 pri- 176, 239 pribaviti 273 prib(j)e}i 273 pribiti 273 priblesav 220 pribli`an 231

407

pribli`iti 273 pribojavati se 274 pribosti 273 pribre`je 211 pribre`ni 11, 231 pribrojiti 273 privezak 211 priv(j)en~ati 274 priv(j)esak 211 privezati 273 privesti 273 privid 211 privid(j)eti se 274 prividan 232 priviknuti 274 priviriti 274 privla~an 232 privoleti (-qeti) 273, 274 privreda 211 privr(ij)editi 273 privremen 231 privu}i 273 priglavak 211 priglaviti 298 priglas 190 prigluv (-gluh) 220 priglup 220 priglupo 236 prigwe~iti 273 prigovoriti 274 prigoda 211 prigodan 231 prigorje 211 prigrabiti 273 prigrada 190 prigradak 190 prigradwa 190 prigradski 231 prigrliti 273 prigustiti 298 prigu{iti 274 pridati 273 pridvoran 231 pridi}i se 274 pridobiti 273

408

pridodati 287, 288, 289 pridon(ij)eti 289 prido}i 289 prido{li 289 (f) prido{lica 289 (f) pridràti 274 pridruìti 273 prièqkivati 274 prizvati 245, 273 prizvuk 190 prizeman 231 prizemqe 211 prizemqiti (se) 298 prizetiti (se) 298 priznat 190 priznati 274 prizrak 190 prijaviti 274 Prijezda vojvoda 49 prikazati 274 priklati 273 prikl(ij)e{titi 298 prikloniti (se) 273 prikqu~iti 273, 298 prikovati 273 prikolica 211 prikop~ati 273 prikrajak 211 prikrasti se 273 prikriti 274 prikumak 211 prikupiti 273 priku}ak 211 prilaziti 273 pril(ij)en 220 pril(ij)epiti 273 prile}i 274 priliti 273 priloìti 273 prilud 220 priqubiti 273 primabalerina 66 primamiti 273 primamqiv 232 prima}i 273

409

prim(ij)eniti 274 primetnuti 273 primiris 190 primirje 211 primisao 190 primozak 190 primopredaja 87 primorati 274 primorac 206, 211 primorje 211 primorski 231 primrak 190 prinadle`ati 289 prin(ij)eti 273 prinova 211 prinudan 232 prinuditi 274 priobalni (-ski) 231 priod(j)enuti 289 priokupiti 289 prionuti 273 pripaziti 240, 274 pripasti 273 prip(j)ev 211 priperak 211 pripe}ak 211 pripe}i 274 pripisati 273 pripitati 274, 287 pripiti se 273 pripitomiti 298 priplod 190, 211 priploditi 298 pripovrnuti 289 pripojiti 249, 273 pripokriti 289 pripomenuti 289 pripomo} 190 pripomo}i 289 pripr(ij)etiti 274 pripravan 232 pripraviti 274, 293 pripremiti 233, 244, 274 priprost 176, 220 pripucati 274

410

prirad 190 prirast 190 prirasti 273 prirediti 293, 298 prirepak 211 priroda 211 prirodno-matemati~ki 108 priru~an 231 priru~nik 211 prisajediniti 289 prisv(ij)etliti 274 prisvojiti 298 priseban 231 pris(j)en 190 pris(j)ena 190 pris(j)enka 190 pris(j)esti 274 pris(j)etiti se 274 prisila 190 prisilan 232 prisiliti 274 prisjaj 190 prisko~iti 273 prisloniti 243, 273 prislu{kivati 274 prismok 190 prisniti se 274 prisoj(e) 181 prisojan 181 prisp(j)eti 243, 273 pristar 220 pristati 249, 273 pristojan 232 pristojati se 241 pristran 11 pristran 231 pristrasno 237 pristrastan 231 pristupan 232 pristupa~an 232 pristupiti 273 prit(ij)esniti 298 prit(j)erati 273 pritajiti se 274 pritvarati se 274, 275

411

pritvoran 11 pritvoriti 274 pritvorstvo 274 pritvrd 220 pritisnuti 273 pritok(a) 211 pritr~ati 242, 273 pritu`ba 190 pritup 220 pri}i 273 priugotoviti 289 priupitati 287, 289 priu~iti 274 prihvatiti 273 prihrawivati 273 pri~vrstiti 273, 298 pri~ekati 274 pri~estiti 298 pri~in(a) 190 pri~initi (se) 274 pri~uvati 274 pri{apnuti 274 pri{ipetqa 85 pri{iti 273 pri{rafiti 273 pri{uwati se 273 prqavo`ut 105 pro- 144, 146 pro- 174, 175, 176, 202, 239 proalbanski 236 proameri~ki 202 proarapski 236 proarafatov(ski) 236 probd(j)eti 276 probirati 277 probisv(ij)et 84 probiti 275 probl(ij)ed 220 probosti 275 probuditi 277 probu{iti 275 provalija 14 (f) provaqati se 276 proveseliti se 276 prov(j)etriti 276

412

providan 232 provi|ewe 211 proviriti 275 provitamin 202 provladin 216, 217, 236 provr(ij)edniti se 276 provr(ij)eti 276 provrt(j)eti 275 provu}i 275 progimnazija 202 proglasiti 293, 298 progledati 276 prognati 275 prognoza 202 progovoriti 275, 276 progristi 275 progun|ati 275 progurati 275 progutati 275 prodati 277 prodekan 202 proderati se 275 prodobriti se 298 prodr(ij)emati 276 prodr(ij)eti 243, 275 produbiti 275, 277 produìti 277 pro`derati 275, 276 proèti 276 proìv(j)eti 276 prozboriti 276 prozvati 277 prozvi`dati 275 prozekast 220 prozepsti 276 proziran 232 prozliti se 276, 298 prozra~an 232 prozreti 243 prozujati 275 proigrati 276, 277 proizvesti 287, 289 proizvod 211 proizvoqan 232 proizn(ij)eti 289

413

proira~ki 236 proiste}i 289 proishoditi 287, 289 projahati 275 projezditi 275 projuna~iti se 298 projuriti 275 prokazati 277 prokain 170 prokartati 276 prokiseo 220 prokisnuti 276 prokl(ij)eti 277 proklitika 202 prokquvati (-iti) 275 prokqu~ati 276 prokomentarisati 277 prokomunisti~ki 236 prokonzul 202 prokockati 276 prokrijum~ariti 275 prokuvati 276 prolazan 232 prolaziti 275 prolewiti (-lijeniti) se 298 prolet(j)eti 275 prole}e (-qe}e) 211 proliti 277 prolupati 276 prolutati 276 promaja 211 proma}i (-knuti) 275 prom(ij)eniti 246 prometan 232 promilo{evi}ev(ski) 236 prominuti 275 promisao 211 promisliti 276 promoliti 275 promrznuti 276 promrmqati 275 prona}i 277, 289 pronev(j)era 211 pronev(j)eriti 290, 298 pron(ij)eti 275

414

prop(j)evati 275, 276 propasti 275 propatiti 276 propisan 232 propisati 277 propiti (se) 242, 276 propi{tati 275, 276 proplakati 276 proplanak 211 propov(ij)edati 287, 289 proprati 276 propratiti 277 propratni 232 propustiti 275 proputovati 275 propu{iti 276 proraditi 276 proratni 236 pror(ij)edak 220 pror(ij)editi 277, 298 prorezati 275 prorektor 204 prore}i 277 prore{etati 275 prosadamov(ski) 236 prosvirati 275 prosed (-sijed) 220 prosedeti (-sijedjeti) 276 prosejati (-sijati) 275 pros(j)ek 211 proseminar 202 pros(j)e}i 275 proskitati se 276 proslaviti 277 prospavati 242, 276 prostewati 275 prostodu{an 101 prostonarodan 101 prostorno-vremenski 107 prostosrda~an 119 prostr(ij)eliti 275 prostr(ij)eti 243 prostrujati 275 prostudan 220 prostudirati 276

415

prosuv (-suh) 220 prosuditi 276 prosuti 277 prosu{iti 276 proscenijum 202 prot(j)erati 275 prote}i 275 protiv- 144, 190 protivavionski 232 protivakcija 190 protivatomski 232 protivvazdu{ni 30, 232 protivvr(ij)ednost 190 protivdejstvo 190 protivdokaz 190 protivzakonit 232 protivzakonito 237 protivkandidat 190 protivm(j)era 190 protivnapad 190, 204 protivnarodan 232 protivotrov 177, 190, 204 protivofanziva 190, 200 protivpodmorni~ki 232 protivpo`arni 232 protivpravni 232 protivpr(ij)edlog 190 protivprirodan 232 protivpropisan 232 protivraketni 232 protivratni 232 protivr(j)e~an 232 protivr(j)e~iti 277 protivstav 190 protivstaviti 277 protivstati 277 protivteg 191 protivte`a 191 protivtenkovski 232 protivtu`ba 190 protivur(j)e~iti 277 protivusluga 191 protivustavan 232 proto- 147, 196 protobionti 151

416

protojerej 155 protomajstor 155 protonotar 196 protoplazma 155, 196 protosin|el 196 prototip 155, 196 protrnuti 276 protr~ati 275 protu- 144, 190, 240 protuma~iti 276 proturiti 275 protusloviti 277 pro}askati 276 pro}erdati 276 pro}i 243, 275 prousta{ki 236 prou~iti 236 prof. 171 profa{ista 202 profa{isti~ki 236 profiniti 298 profi-fudbal 30 profunkcionisati 276 prohladan 220 prohodan 232 prohodati 276 proht(j)eti se 276 prohujati 275 procvileti (-qeti) 275 proc(ij)eniti 276 procuriti 276 pro~a~kati 275 pro~elnik 211 pro~eqe 211 pro~etni~ki 236 pro~uti se 277 pro{aputati 275 pro{etati 276 pro{iriti 277 pro{iti 276 pro{lov(j)ekovni 101 pro{logodi{wi 104 pro{loned(j)eqni 101 pro{losezonski 103 pro{lostoletni (-qetni) 101

417

prsobran 54 psalmop(ij)evac 57 psetolik 92 pseudo- 176, 198 pseudo- 20, 86, 147, 155 pseudoduhovit 222 pseudoklasi~an 17, 222 pseudokriti~ar 198 pseudomoralan 222 pseudonauka 198 pseudonau~an 155 pseudonim 155, 198 pseudopoezija 198 pseudor(j)e{ewe 198 pseudoum(j)etnik 155 pseudou~en 222 psihedeli~an (psiho-) 147 psihijatar 147 psihijatrija 162 psiho- 143, 145, 147, 148 psihologija 152 psihopatologija 158 psihosomatski 152 psihofizi~ki 152 psoglav(ac) 51 pticolovac 57 PTT 167 punobri`an 100 punobrojan 100 punova`an 100, 118 punovlasnik 68 punovr(ij)edan 100, 118 punoglavac 67 punokrvan 100 punoletan (-qetan) 101, 117 punomastan 101, 116, 118 punomo} 65 punomo}je 69 punopravan 100 pusti-baba-kowu-krv 29, 90 pusti-krv-krvavice 90 pusto|ak 64 pustolina 70 (f) pustolov 70 pustolovan 38

418

pustopa{ 71 pustopa{a 71 pustopa{an 71 pustopa{iti 125 pustopa{nica 71 pustopoqina 70 pustoruk 99 pustosvat 64 pute{estvije (-{estvo) 60 putiti 293 (f) putovo|a 59 putokaz 55 putopis 54, 57 putopisac 55, 57 pu}-puru} 140 pu~ko{kolac 67 pu{komet 35 pu{komitraqez 42 ravnoglasan 100 ravnogorac 67 ravnodnevica 69 ravnodu{an 100 ravnodu{je 69 ravnokrak 98 ravnokrilci 67 ravnom(j)eran 98 (f), 100 ravnopravan 98 (f), 100 ravnorog 98 ravnostran 98 ravnote`a 65, 88, 98 (f) radi 131 radijski 46, 148 (f) radijum-terapija 48 radijus-vektor 29, 47 radikal-socijalisti~ki 93 radio, radio- 46, 148, 149, 152, 156, 158 radio-amater 148 radio-aparat 148, 154 radio-gramofon 159 (f) radio-difuzija 148 radio-drama 148 radioizotop 152 radio-program 148 radioskopija 152, 162 radio-stanica 148, 154

419

radio-talasi 154 radio-televizija 158 radio-telegrafija 148, 158 radio-teleskop 158 radio-telefonija 148 radiofonija 148, 156 Radmila 70 Radmio 70 radoznao 121 rad{ta 136 raàlostiti 248, 277, 279 ra`|ipati se 240, 277 raèniti 277 raèstiti 279 ra`xarati 277 ra`xilitati se 277 raz- 175, 239, 247, 248, 277 razabrati 277, 278 razaznati 277, 278 razapeti 277, 278 razaslati 277, 278 razastr(ij)eti 278 razasuti 277, 278 razban 191 razbacati 278 razbesneti (-bjesweti) 279 razb(j)e}i se 278 razbibriga 84, 85 razbistriti 279 razbiti 180, 247, 278 razblaìti 278 razblud 191 razboj 191 razboji{te 211 razbojnik 211 razbuditi 279 razbuktati (se) 279 razbucati 280 razv(j)en~ati 278 razvalina 211 razvaliti 278 razva{ariti 298 razvedriti 279 razvezati 278 razveseliti 248, 279

420

razvesti 278 razvigor 85 razvigorac 85 razvid(j)eti 279 razvikati se 279 razviti 278 razvlastiti 244 razvo|e 211 razvrzigra 84 razvrstati 278, 299 razvu}i 278 razgaliti 280 razglaviti 293 razglasiti 247, 278, 298 razgledati 279 razglednica 211 razgneviti (-gweviti) 279 razgovarati 279 razgor(j)eti se 279 razgrabiti 278 razgraditi 278 razgranati 278 razd(ij)eliti 278 razd(j)evi~iti 299 razdaqina 191 razdaniti se 279, 299 razdati 278 razdvojiti 278, 299 razdeoba (-dioba) 191 razderati 278 razdobqe 211 razdr(ij)e{iti 245 razdragati 299 razdra`iti 279 razdrqiti 280 razdrobiti 278 razdu`iti 278 razigrati se 279 razilaziti se 278 razi}i se 243, 244, 278 razjariti 279 razjasniti 279, 299 razjuriti 278 razl(ij)epiti 278 razlet(j)eti se 278

421

razlika 211 razlikovati 278 razliti 278 razloìti 278 razlomiti 278 razqutiti 279 razm(j)er, razm(j)era 191, 192 (f) razm(j)estiti 298 razmaziti 279 razma}i 278 razmahati se 279 razme|e 211 razmileti (-qeti) se 278 razmimoilaziti se 257 razmimoi}i se 257 razmirica 211 razmisliti 279 razmi{qati 278 razmnoìti 278 razmotati 278 razmotriti 279 razmrsiti 279 razmutiti 278 razn(ij)eìti 279, 299 razn(ij)eti 78 raznobojan 100 raznovidan 100 raznovrstan 100 raznoglasan 100 raznoglasje 69 raznoimen 97 raznojezi~an 100 raznokrak 98 (f) raznolik 97 raznoli~an 100 raznoli~je 69 raznomi{qenik 30, 90 raznorazni 33, 106 raznorodan 100 raznosm(j)eran 100 raznostran 97, 98 (f) razod(ij)evati 289 razod(j)enuti 289 razoriti 280 razorta~iti 299

422

razoru`ati 247, 299 razr(ij)editi 278, 299 razr(ij)e{iti 278 razraditi 279 razred 191 razroga~iti 280 razuv(j)eriti 278, 289 razudati 289 razuzdati 278, 299 razum 191 razum(j)eti 182, 278 rajkom 170 raketodrom 159, 160 raketoplan 163, 165 rak-rana 48 ramenono{ci 51 ranoranilac 34, 90 rasaditi 278 raseliti 277, 278 ras(j)e}i 277 raskalu|eriti 299 raskvasiti 278 raskinuti 284 rasklatiti 278 rasklimati 278 rasklopiti 243 raskne`iti 299 rasknez 191 raskovati 278 raskokodakati se 279 raskomadati 278 raskomotiti se 299 raskorak 191 raskora~iti se 298 raskraviti 278 raskraq 191 raskraqiti 278, 299 raskrvariti (-viti) 279 raskre~iti 278 raskriliti 298 raskrinkati 247, 299 raskrsnica 211 raskrstiti 279, 298 raskrupwati se 278, 299 raskr{}e 211

423

raskuvati 278 rasku}iti 298 rasnobiolo{ki 107 rasnonacionalni 107 raspaliti 279 raspametiti 244 raspar 191 raspariti 298 raspasati se 299 raspasti se 278 rasp(j)evati se 279 raspekmeziti se 279 raspeti 242 raspetqati 278 raspiku}a 12 (f), 13 (f), 16, 24, 85 raspiriti 279 raspitati se 279 rasplakati 242, 248 rasplamt(j)eti (se) 279 rasplesti 278 rasplinuti se 278 rasploditi 278 raspod(ij)eliti 289 raspoznati 278 raspojasati se 299 raspolagati 287, 289 raspoloviti 278 raspolo`iti 289 raspolutiti 298 raspomamiti se 289 raspop 191, 204 raspopiti 278, 299 rasporediti 287, 289 rasprava 211 raspraviti 278 raspremiti 278 raspripov(ij)edati se 290 raspri~ati se 279 rasprodati 279, 287, 289 rasprostraniti 278, 299 rasprsnuti se 278 raspr{iti 278 raspustiti 278 raspu}e 211 rasrditi 279

424

rast(j)erati 278 rastaviti 278 rastati se 249 rastvoriti 278 rastegnuti 278 rastojawe 211 rastopiti 240, 278 rasto~iti 245 rastrgati 278 rastrojiti 298 rastrubiti 278 rastr~ati se 242 rastu`iti 248, 279 rastuma~iti 276 (f), 279 rasturiti 278 rasuditi 279 rasu|ivati 278 rasuti 278 rasu{iti se 278 rasfratar 111 rashladiti 279 rascar 191 rascariti 299 rascv(j)etati se 279 rasc(ij)epiti 278 ratluk 45 ratnohu{ka~ki 103 ratoboran 95 ratoborac 57 rahat-lokum 45 ra~unovodstvo 61 ra~unovo|a 59 ra~unopolaga~ 62 ra{iriti 277, 278 ra{rafiti 278 ra{ta 136 ra{trkati 277, 280 ra{}eretati se 272 ra{~e{qati 277, 278 ra{~initi 278 ra{~istiti 278 ra{~laniti 278 ra{~upati 277 ra{~uti se 278 r|ogrizati 124

425

re- 202, 221, 240 reaktivirati 292 reafirmacija 202 reafirmisati 202 rebalans 202 revakcinacija 202 revakcinisati 292 revalorizovati 292 revan{-me~ 47 revolucionarnodemokratski 107 revolucionarnoromanti~ni 107 regbi 127 regenerisati 292 registar-kasa 47 rediti 293 redosl(ij)ed 42, 55 reeksport 199 rezus-faktor 47 reizabrati 292 reizbor 202 reizborni 202 (f) reizbornost 183, 199 reinkarnacija 202 reintegrisati 292 reinterpretirati 292 reka (rijeka) 8 rekapitalizovati 292 rekla-kazala 29, 90, 91 rekonstruisati 292 rekonstrukcija 202 relokacija 202 remek-d(j)elo 45 reorganizacija 202 reorganizovati 202 reosigurawe 202 reosigurati 292 reprivatizovati 292 reprodukovati 292 reprolanac 147 repromaterijal 147 reproc(j)elina 147 resokrilci 51 resoperke 51 resocijalizovati 292 retkolist 99

426

retro- 147, 202 retroaktivan 147, 156 retrovizor 202 retrovirus 147, 202 retroraketa 147, 156, 202 retrospektiva 156, 202 retrospektivan 147 ribogojac 57 ribogojstvo 61 ribokradica 62 ribolik 92 ribolov 39, 53, 96 ribolovan 96 ribolovac 57 ri|obrad 24, 98 ri|oglav 98 ri|oglavac 67 ri|ogrivac 67 ri|okos 98 ri|okosa 64 ri`ot 9 riznica 11 rimokatolik 30, 65 rimokatoli~ki 93, 103 rimpapa 48 rindflaj{ 45 ritam-sekcija 47 robnonov~ani 108 robovlasnik 42 rogoboran 96 rogoboriti 96, 124 rodoqub 55, 56 rodoqubac 57 rodoqubiv 96 rodoqubqe 60 rodoskvrnu}e 61 rodoskvrwewe 61 rodoslov 55, 95 rodoslovan 95 rodoslovqe 60 ro|endan 30, 66 rok 8 rok-muzika 47 rok-p(j)eva~ 47 rol-kragna 45

427

romanopisac 57 RTS 167 Rudnap 171 rudogorje 51 rudokop 55 rukovode}i 95 rukovoditi 22, 124 rukovodni 95 rukodelac (-djelac) 57 rukodr`ac 57 rukoqub 39, 55 rukomet 55 rukopis 54, 96 rukopisni 96 rukopolagati 124 rukopolo`iti 124 rukosad 55 rukotvor 54 rukotvorina 16, 63 rumenolik 97 rum-torta 48 runolist 42 ruskoslovenski 107 rusofil 155, 161 rusofob 155 rusofobija 161 s(a)- 175, 191, 211, 239, 247 sabes(j)ednik 191 sabijati 240 sabiti 280 sabqozub 92 sabqokqunka 51 saborac 191 sabrati 280 Sava centar 50 savetodavan (savje-) 95 savetodavac (savje-) 57 Savindan 66 saviti 280 savkolik 130 savladati 280 savremen 232 savremenik 212 savremeno 237 saglasiti se 280, 293, 299

428

saglasje 212 sagledati 280 sagnuti 243 sagwiti 280 sagovornik 191 sagor(j)eti 280, 281 sagraditi 280 sagr(ij)e{iti 280 SAD 166, 167, 169 sadejstvo 191 sadomazohizam 30 sadrug 191 sa`e}i 280 sa`iv(j)eti se 280 sazvati 280 sazvuk 191 sazvu~an 232 sazvu~je 212 sazidati 280 saigra~ 191 sakloniti 280 sakriti 280, 281 saksofon 162, 165 sakupiti 240, 280 sal(ij)etati 240, 280 saliti 280 sam(j)erqiv 233 samilost 191 samleti (-mqeti) 280, 281 samo- 71 samoanaliza 72 samobit 111 samobitan 111 samovar 75, 76 samoveza~ica 73 samovlada 71 (f), 74 samovladar 74 samovladati 71 (f) samovlasnik 74 samovlast 74, 111 samovlastan 111 samovla{}e 75 samovozan 111 samovoqa 71, 73, 74, 111 samovoqan 111

429

samoglavac 75 samoglasnik 75 samogovor 72 samod(j)elatan 111 samodaviti se 125 samodivqewe 72 samodisciplina 72 samodisciplinovati se 125 samodisciplinovan 111 samodovoqan 111 samodopadan 111 samodopadqiv 111 samodoprinos 72, 73, 74 samodràvqe 75 samodràvni 111 samodràn 111 samodràc 74, 76, 111 samoìv 38, 111 samozadovoqan 111 samozatajan 111 samoza~e}e 71 samoza{tita 72 samozvanac 76 samozvani 111 samoizdawe 72 samoizm(j)ena 73 samoindukcija 74 samoinicijativa 71, 73 samoironija 71 samoka`wavati se 125 samokiselina 74 samokov 72, 75, 76 samokontrola 71, 72 samokres 72, 75, 76 samokretan 111 samokretawe 73 samokritika 72 samokriti~an 111 samol(ij)e~ewe 71 samolepqiv (-qepqiv) 111 samoqubiv 111 samoqubqe 75 samomera~ (-mjera~) 72, 73, 74 samomu~ewe 72 samonik 75

430

samonikao 111 samoniklica 75 samoniklost 72 samoobmana 72 samoobmawivati se 125 samoobrana 72 samoodbrana 72 samoodlaga~nica 73 samoodluka 73 samoodlu~ivawe 72 samoodricawe 72 samoozleda (-zqeda) 72 samooplodwa 74 samooplo|ewe 72, 74 samoopra{ivawe 71 (f), 74 samoopred(j)eqewe 72, 73 samoorganizirawe 72 samoorganizovati se 125 samootu|ewe 72 samopis 75 samopquvawe 72 samopo`rtvovan 111 samopo`rtvovawe 73 samoposluga 73 samoposluìvawe 73 samopouzdan 111 samopouzdawe 72 samopregor (-prijegor) 71, 73 samoprekor (-prijekor) 72 samopriznawe 72, 73 samopromatrawe 72 samopuca~ 73 samorazvoj 72 samorazoran 111 samoreklama 72 samoreklamer 72 samoreklamerstvo 72 samorodan 111 samosavladavawe 71 (f) samosavladavati se 71 (f), 125 samosaàqewe 71, 72 samosaàqiv 111 samosazdan 111 samosam 106 samosamac 74

431

samosvest (-svijest) 71 samosvoj 111 samosvojan 111 samosvojstven 111 samosila 74 samosilnik 74 samoskitalica 74 samospaqivawe 71 samostavan 111 samostalan 111 samostan 74 samostojan 111 samotvor 75 samotvoran 111 samotok 33, 72, 75 samoubistvo (-ojstvo) 72 samoubica 72 samouv(j)eren 111 samouk 111 samoukinuti se 125 samouniziti se 34, 125 samouni{tavawe 72 samouni{tewe 71 samoupaqa~ 73 samouprava 71 samoupravqawe 71, 72 samoupravqati 125 samoupravqa~ 72 samoupravni 111 samousluga 73 samofinansirawe 71, 72 samofinansirati se 125 samohvalisav 111 samohvalisawe 72, 73 samohodan 111 samohotka 76 samohran 33, 111 samocenzura 71 samocenzurisati se 125 santi- 147, 153 SANU 168, 169 saobraziti 280, 299 saodlu~ivawe 191 saodlu~ivati 289 saop{titi 280

432

saos(j)e}aj 191 saos(j)e}ajan 233 saos(j)e}awe 192 saos(j)e}ati 241, 289 saosniva~ 191 sapatnik 191 saplemenik 212 saplesti se 280 saputnik 191 saradnik 191 sara|ivati 280 sas(j)e}i 280 sasvim 136 saslu{ati 281 sastaviti 280 sastati se 249, 280 sastojati se 241 sastrugati 281 sasu{iti 280, 281 satrti 280 sau~estvovati 280 sau~e{}e 192 sahraniti 280, 281 sa~ekati 280, 281 sa~initi 280 sa~uvati 280, 281 sa{iti 280 svagda 133 svagd(j)e 132 svakada 133 svakakav 130 svakako 133 svakamo 132 svakidawi 110 svakida{wi 110 svakida{wica 75 svako 130 svakove~erwi 110 svakovrstan 110 svakogodi{wi 110 svakodnevica 75 svakodnevqe 75 svakodnevni 110 svakodnevnica 75 svakojako 133

433

svakoji 130 svakojutarwi 110 svakono}ni 110 svakuda 132 svaliti 281 sva~iji 130 sva{ta 130 sva{tarija 9 sva{to`deri 76 sva{toznanac 76 sva{tojeci 76 svebivawe 74 svebojan 110 svevidan 110 svevide} 110 svevi{wi 110 svevlast 74 svevla{}e 75 svevremen 110 svevremenski 110 svedràvqe 75 svedrìteq 76 sveìvot 74 svezati 280 svezemaqski 110 sveznadar 76 sveznaju}i 35, 110 sveznalac 76 sveznala{tvo 76 sveznalica 28, 40, 76 sveznawe 40, 74 svejednako 132 svejedno 132 svekolik 130 svequdski 110 svemilostiv 110 svemir 20, 74 svemogu} 110 svemo} 74 svemo}an 110 svemo}an 24, 26 svemudar 110 svemudrost 74 svenarodni 110 sveno}ni 110

434

sveobli~an 110 sveobuhvatan 110 sveokolni 110 sveop{ti 110 svepob(j)edan 110 svepob(j)edni~ki 110 sveprisutan 110 sver(j)e{avaju}i 110 sverazoran 110 svesilan 110 svetiti se 245 svetlo (svje-) 120 svetlo`ut (svje-) 34 svetlokos (svje-) 98 svetlomer (svjetlomjer) 53 svetlomrcati (svje-) 17, 126 svetlook (svje-) 98 svetlocrven (svje-) 105 Svetogorac 67 svetogorski 103 svetoduh 64 svetojovanski 103 svetosavqe 69 svetosavski 103 svetskoistorijski (svje-) 107 sveukupan 120 sveumqe 75 sve~ov(j)ek 74 sve~ov(j)e~anski 110 sve~ov(j)e~anstvo 74 sve{tenodejstvo 74 sve{tenoradwa 65 sviknuti (svi}i) 243 svilenorun 100 svilobuba 42 svilokos 92, 100 svilolik 100 svilopreqa 59 svilorep 92, 100 svilorun 44, 92, 100 sviwarija 9 sviwogojac 57 sviwogojstvo 61 sviti 280 svladati 280

435

svojevlastan 109 svojevoqan 109 svojevremen 109 svojevrstan 109 svojeglav 109 svojedoban 109 svojeobrazan 109 svojeru~an 109 svrakopis 54 svratiti 281 svrzimantija 85 svrsishodan 24, 25, 93 svrstati 299 svrha 212 svr{iti 281 svugd(j)e 132 svuda 132 svukuda 132 svu}i 281 SDK 167 sebevid 74, 111 sebezaborav 23, 74 sebeznao 111 sebequbac 76 sebequbiv 111 sebequbivost 111 sebequbqe 76, 11 sebemu~ewe 74 sebeponi`ewe 74 severnoameri~ki (sje-) 102 severnoafri~ki (sje-) 102 severnobosanski (sje-) 102 severozapad (sje-) 43 severoistok (sje-) 14 (f), 43 sedamnaestgodi{wi 114 sedampostotni 114 sedamprocentni 114 sedmoboj 78 sedmobre`an 113 sedmobre`je 78 sedmovratan 113 sedmovrati 113 sedmoglav 112 sedmozv(ij)e`|e 78 sedmoro-osmoro 129

436

sedmougao 27 sedmo{kolac 80 sedobrad (sje-) 98 sedoglav (sje-) 98 sedokos (sje-) 98 seizmogram 161 seizmografija 161 sekapersa 49 sekeq(i)-gula{ 48 seksepil 32 seks-{op 47 seliti (se) 245 semafor 160 semevod (sje-) 22, 30, 53 senokos (sje-) 35, 39, 55 senoko{a (sje-) 59 seroterapija 43 sestriti 293 (f) set-lopta 46 secikesa (sje-) 28, 84, 85 SIV 168 sivkastomodar 105 sivkastocrn 105 sivobradac 67 sivoglav 98 sivogrivac 67 sivozelen 105 sivomaslinast 105 sivomodar 105 sivook 97, 98 Si-En-En 168 SIZ 166, 172 sikter-kafa 45 sin- 195 sin 8 sindetikon 195 siniti 293 (f) sinonim 163 sinoubica 62 sinteza 195 sinhronizam 195 sinhrotron 164 Sisak 12 sitne` 14 (f) sitnobur`oaski 103

437

sitnoglav 99 sitnogorica 33 sitnozrn 99 sitnozrnast 104 sitnozrnat 104 sitnoklas 99 sitnoseqa~ki 103 sitnosopstveni~ki 103 sitnouman 102 sito{tampa 48 si}i 244 sjagwa (sjawna) 232 sjajna 232 sjajno- 120 sjajnozelen 105 sjajnook 98 sjawna 232 sjahati 281 sjediniti 280 sjuriti 281 skameniti (se) 178, 281 ska~iklis 86 skejtbord 47 Skenderbeg 50 SKZ 167 skinuti 281 skiptronosan 95 sklepati 280 skliznuti 281 skloniti 280, 281 sklopiti 280 skovati 240, 280 skozna 232 SKOJ 165, 166, 168 skok-{ut 48 skoliti 299 skon~ati 299 -skop 142, 159, 162 -skopija 162 skop~ati 280 skoriti (se) 281, 299 skorote~a 90 skotna 232 skotolo`ac 56, 57 skotolo`nik 57

438

skotolo{tvo 61 skotrqati se 281 sko~ibuba 86 sko~id(j)evojka 86 sko~imi{ 86 skrasiti se 243 skratiti 281 skrenuti 281 skrivenos(j)emenice 69 skrivenos(j)emewa~e 29, 69 skriti 280 skrojiti 280 skrpiti 280 skrstiti 299 skrhati 281 skuvati 281 skunatoriti 281 skupiti 280 skupoc(j)en 99 skuckati 281 slabovid 99 slabovidan 99, 101 slaboduh 99 slabodu{an 101 slabokrvan 101 slabomislen 104, 120 slabomo}an 101 slabonog 99 slabor(j)e~iv 104 slabouman 102 slavenos(e)rpski 107, 108 slavenofil 161 Slavija 44 slavjanofil 161 slavodobit 96 slavodobitan 96 slavodobitno 96 slavoluk 42 slavoqubiv 35, 96 slavopojka 62 slavosloviti 124 slavofil 161 slavohlepan 95 slavohlepqe 60 slagati 281

439

sladokusac 7, 33, 58, 89, 90 sladoled 65 sladostra{}e 69 slatkobolan 106 slatkovodni 101 slatkogorak 120 slatkor(j)e~iv 104 slatkorek 120 slatkoslan 106 sleva (slijeva) 136 sleparija (sqe-) 9 sl(ij)epiti 280 slepo (slijepo) oko 64 slepoo~ice (sqe-) 69 slepoo~ni (sqe-) 101 slepoo~nice (sqe-) 69 sl(ij)etati 280 slet(j)eti 281 slizati 280 sliti 280 slediti (se) 281 sloboda 8 sloboditi 292 slobodoqubiv 96 slobodoqubqe 60 slobodouman 30, 51, 102 slobodoumqe 51, 69 Slovenijapromet 50 slovenoqubac 57 slovenofil 161 slovolivac 57 slovoslaga~ 62 slovoslaga~ica 62 slogotvoran 95 slo`iti 280 slojaniti se 299 slomiti 281 slu`boprimac 57 sluzoko`a 18 sqemena{ 13 (f) smazati 281 Smail-aga 50 smaknuti 281 smandrqati 281 smawiti 281, 299

440

smacna 232 smedbudem (smje-) 127 sme|asto`ut 105 sme|oglav 98 sme|okos 98 smek{ati 299 sm(ij)eniti 246 smesta (smje-) 135 sm(j)estiti 281, 293, 299 smetnuti 281 smehoskop (smje-) 162 smehoteka (smje-) 142, 162 sm(ij)e{ati 280 smiriti 248, 281 smisliti 280 smicalica 212 smlaviti 281 smla~iti 281 smo`diti 281 smotati 280 smra~iti se 281 smrviti 281 smrdibuba 35, 86 smrdivrana 86 smrznuti (se) 281 smrsiti 281 smrt 8 smrtonosan 95 smr{ati 281 smutiti 281 smu~iti se 281, 299 snabd(j)eti 289 snalaziti (se) 289 sna}i (se) 287, 289 snegobran (swe-) 54 snegopadan (swe-) 95 snego~ista~ (swe-) 62 sneruke 137 sneti (snijeti) 281 sniziti 299 snovi|ati se 124 snovi|ewe 61, 124 sno{aj 212 snu`diti 299 sovhoz 170

441

soda-voda 22 Sodaso 51 (f) soihlebnik (-hqebnik) 33, 91 Sofka 168, 171 socio- 147 sociolingvistika 147, 152 sociologija 152, 160 sociopat(a) 152 sociopsiholo{ki 142 socrealizam 30, 171 spava}i 7 spaziti 281 spaliti 281 sparan 232 spariti 299 spasonosan 40, 95 spasti, -dnem 281 spektrografija 153 spektroskop 153 spektrohemija 153 SPENS 171 spermicid 163 spetqati 281 splav 212 splasnuti 281 splesti (se) 280 spletkarija 9 spqeskati 281 spqo{titi 281 SPO 167 spoznati 281 spojiti 249 spoqa 135 spoqnopoliti~ki 103 spomen-dan 29, 48 spomen-dar 48 spomen-plo~a 48 spomenuti 281, 287, 289 spomo}i 281 sporovozni 120 sporogore}i 122 sporomislen 104, 120 sporomisle}i 122 sporopale}i 122 sporohodan 120

442

spotaknuti 287, 289 spo~etka (s po~etka) 138 sprasna 232 spremiti 181, 244 spr`iti 281 sprijateqiti se 299 SPS 167 spustiti 281 SPC 167 srazm(j)er, srazm(j)era 190 sraskida 137 srasti 242, 280 sra~unati 280 Srbijaprevoz 171 Srbijatrans 171 Srbobran 54 srbo`der 54 Srbokoop 171 srbomrzac 57 srbofobija 161, 165 srdobolan 95 srdoboqa 59 srebrovlas 99 srebroglav 99 srebroglasan 93 srebrokor 99 srebrolik 99 srebrolist 99 srebroluk 99 srebroqubac 57 srebroqubiv 96 srebroqubqe 60 srebronosan 94 srebrosjajan 94 srebrotrb 99 srediti 293, 299 sredwoazijski 103 sredwoameri~ki 103 sredwov(j)ekovan 102 sredwoevropski 103 sredwoisto~ni 101, 102 sredwom(j)eran 102 sredwometni 108, 109 sredwopruga{ 68 sredworo~an 102

443

sredwosjajan 94 sredwo{kolski 24, 103 sredov(j)e~an 93 Sredozemqe 51 sredokra}a 32, 52 sredoletni (-qetni) 93 sredoposni 93 sredocv(j)etni 93 srez 212 sre}iti 292, 293, 294 SRN 166 srodan 232 sroditi se 280, 299 srpskoslovenski 107 srpsko-francuski 108 srpskohrvatski (srpsko-hrvatski) 105, 106 srceparaju}i 96 srcolik 92 srxba 11 SSRNJ 167 SSSR 167 st(ij)esniti 281, 299 stado 7, 12 staklorezac 57 stakloreznica 62 Stambol-kapija 45, 50 Stanimir 86 stanodavac 57 stanodavka 62 Stanservis 50 stawiti 281, 299 stare` 14 (f) Starigrad 66 starmali 28, 33, 106 starobalkanski 103 starobe~ejski 103 starovek (-vijek) 101 starovekovni (-vjekovni) 102 staroveran (-vjeran) 101 starove~an (-vje~an) 101 starovisokonema~ki (-wema~ki) 29, 107 starovremen 99 starovremenski 103 starovremski 30, 103 starogradski 103

444

starogra|anin 68 starogr~ki 103 starodrevan 33, 101, 106 starozav(j)etni 101 starokatolik 65 starokatoli~ki 65, 103 staromodan 101 starosvat 64 starosvatiti 125 starosedelac (-sjedjelac) 90 staroslavan 101 staroslovenski 103, 107 starosrpski 103 starostavan 101 starofrancuski 107 starocrkveni 104 starocrkvenoslovenski 107 Star~evi} 12 stafilokoka 160 stvar 212 stvrdnuti (se) 281, 294, 299 stegono{a 59 stenodaktilograf 29, 158 steona 232 stereo, stereo- 150, 152 stereometrija 150, 153, 162 stereoskop 150, 153, 162 stereoskopija 162 stereo-snimak 154 stereotip 150 stereo-ure|aj 150, 154 stereofonija 154 stereohemija 153 steto- 144 (f) stetoskop 162 ste}ak 11 ste}i 245 ste~aj 212 stihoklepac 57 stihotvorac 57 stihotvoriti 124 stihotvorstvo 61 sti{ati 299 sto trideset dva 129 sto trideset dvoje 129

445

sto trideset drugi 129 sto {est 36 stovariti 281 stoga 136 stoglav 112 stogodi{wak 79 sto|avo 77 stoletan (-qetan) 113 stole}e (-qe}e) 78 stolisnik 79 stomajstor 77 stometra{ 79 stonoga 22, 27, 77 stonoteniski 103 stook 112 stopostotni 113, 229 stoprocentan 113 stop-sv(j)etlo 47 stoput 134 storuk 112 stostruk 27, 112 stotonski 114 str. 171 stra`me{tar 30 stratokumulus 43 stratosfera 163 Strahini} ban 50 strahovlada 124 strahovladati 124 strahopo{tovawe 43, 61 strvoder 54 strvodernica 63 streptokoka 160 stresti 281 stri`ibuba 86 strizibuba 86 stripoteka 162 strmoglav 99 strmoglav(i)ce 125 strmoglaviti 125 strmogled 89 strp(j)eti se 281 strti 280 strujom(j)er 53 struka 112

446

str~ati 281 su- 176, 191, 239, 281 sub- 176, 202 subakutan 223, 236 subarkti~ki 236 subatomski 236 suba{a 191 (f) subes(j)ednik 191 sublunaran 236 subminijaturan 223 SUBNOR 168 suboksid 202 suborac 191 suvladalac 191 suvlasnik 191 suvoza~ 191 suvozemac 67 suvozemni (suho-) 67, 101 suvozid (suho-) 64 suvome|a 64 suvomrazan (suho-) 101 suvomrazica (suho-) 69 suvoparan (suho-) 101 suvremen 232 suvremenik 212 suvrsnik 212 suglasiti 282 suglasnik 69, 212 sugra|anin 176, 191 sudariti se 280 sudbonosan 95 sudoper(a) 59, 60 sudràvqanin 191 sudrug 191 su`drebna 232 suìvot 191 suzbiti 289 suzvuk 191 suzvu~ati 282 suzdràvati se 289 suigra~ 191 sukobiti se 282 sukrvica 212 sukrivac 191 sulo`nik 212

447

sulud 220 suludo 236 sumaglica 212 sumahnit 220 sumacna 232 sume|a 191 sumpornozelen 105 sumporovodonik 43 sumporougqenik 43 sumrak 191 sumra~an 191, 220 sumra~je 212 sumrtav 220 sunarodnik 212 sunaslednik (-sqednik) 191 sunovrat 31 suncobran 54 suncokret 55, 56 suncostaj 55 suobraziti 282 suodlu~ivawe 191 suoptuènik 191 suos(j)e}aj 191 suos(j)e}awe 192 suos(j)e}ati 192, 282 suo~iti 244, 282, 299 SUP 168 suparnik 212 super-, super 143, 145, 193, 202, 203 superbenzin 202, 203 superbiser 203 superbogat 223 superbogata{ 203 superbomba 202 superdrednot 203 superdràva 202 superènstven 223 superzv(ij)ezda 203 superlak 203 superlepotica (-qepotica) 203 superliga 203 superluksuzan 223 superlula 203 supermarket 202 supermoderan 223

448

supermu{karac 203 supernadaren 223 superneboder 203 superoksid 202 superponirati 143 superrevizija 202 supersila 202, 204 supersoni~an 223 superspektakl 203 superstar 203 superstruktura 202 supertajni 223 supertanker 203 supertvr|ava 203 superfinale 203 superfosfat 202 supijan 220 supijano 220 supkultura 202 suplemenik 212 supos(j)ed 191 supotpis 191 supotpisati 282, 289 supra- 203 supravodi~ supravodqiv 223 supradentalan 223 suprakontra 203 supranaturalizam 203 supranormalan 223 supraporta 203 supraracionalan 223 supraracionalisti~ki 223 suprasna 232 suprot- 240 suprotstaviti 126, 282 supstratosfera 202 suptropski 236 supfebrilan 236 sura|ivati 282 survati 282 sus(j)ed 182 susvojina 191 susne`ica (-swe`ica) 212 susresti 282

449

sustanar 176, 191 sustati 249, 282 sustegnuti 289 susti}i 282 susticati se 289 sutradan 134 suu~estvovati 192 suu~e{}e 192 sufinansijer 191 sufinansirati 282 suhomesnat (suvo-) 104 suhomesni (suvo-) 104 su~eliti 282, 299 sfera, -sfera 163 shodan 232 scenograf 161 TA 167, 172 tabletomanija 161 taj 132 taj-brejk 47 takav 132 tako 132 takozvani 28, 121 takoprsta{i 68 takore}i 28, 135 taksi 46 taksimetar 162 taksi-stanica 46 taksi-{ofer 46 talasoterapija 43 tamno- 119 tamnokos 98 tamnook 98 tamnoplav 20, 105 tamnoput 98 tamo 132 tamo-amo 33, 133 Tanjug 170, 172 tankovrat 98 tankokor 98 tankokorka 69 tankonog 98 tankopreqa 88 tankorepka 69 tankoro{ka 69

450

tankostruk 98 tanko}utan 109 tankouman 102 tanko{ijast 104 tarlabuka 31 ta{i-ta{i 140 ta{majdan 31 TV 167, 172 tvrdnuti 292 tvrdoglav 98 tvrdoko`ina 70 tvrdokoran 101 tvrdokorka 69 tvrdokrilci 67 tvrdosan 98 tvrdoust 98 TV[ 165, 167 teatralije 9 -teka 141, 142, 159, 162 tele- 143, 147, 156 televizija 156 telegram 161, 164 telegraf 161 teledirigovan 154 telekomunikacije 154 telemetrija 162 teleobjektiv 154 tele-rasprodaja 143 Telefonservis 50 telohraniteq (tje-) 62 tempera-boje 29, 47 tempera-tehnika 47 tenis-igrali{te 46 (f) tenis-partija 46 (f) tenis-patike 46 tenis-reket 46 (f) tenkodrom 159, 160 tenor-saksofon 47 Teodorovi} 12 teozofija 153 teokratija 153 teokratski 153 teologija 153, 160 terziba{a 45 termo- 145, 152

451

termoakumulacioni 154 termodinamika 153 termometar 153, 162 termonuklearan 153 termos-boca 47, 66 termostat 154 termofor 160 termocentrala 154 ter-papir 45 tercet 79 tesnogrud (tje-) 99 tetra- 143, 147 tetraedar 147 tetralogija 147 tetrametar 162 tetrapak 147 tetrarh 160 tetrahord 147 te}i 245 tehno- 151 tehnobirokratija 154 tehnokratija 154, 161, 164 tehnologija 154, 160 tehnomenaxer 154, 156 te{koatleti~ar 70 te{koatletski 103 te{kokategornik 68 tik-tak 140 tiktakati 140 tip-top 134 tiranoubistvo 42 tisu}u- 25 ti~ji luk 64 toalet-papir 47 tobxiba{a 45 tojota automobili 50 toli 140 tolikobrojan 110 tolikov(j)ekovni 110 tolikogodi{wi 110 top-lista 46 toplovod 29, 70 toplokrvan 26, 101 toplom(j)er 29, 70 topolivac 57

452

topolivnica 62 toponim 163 to~iti 245 travo`der 54 travojed 54 tragikomi~an 30, 108 tra`ilac 58 tralala (tra-la-la) 140 tralalikati 140 trans- 146, 176, 195 transatlantski 236 transkontinentalan 236 transkribovati 292 transliteracija 213 transliterirati (-isati) 292 translunaran 236 transmisija 195 transokeanski 195 transplantirati 292 transponovati 292 transport 195 transportovati 292 transsaharski 236 transsibirski 195, 236 transformisati 292 transcendentan 195 Tran{ped 50, 171 trafo-stanica 45 tra~-partija 46 trbono{ci 51 trboperke 51 trbos(j)ek 39, 54 trbuhozborac 58 trbuhozborstvo 61 tre}ebratu~ed 80 tre}ednevka 80 tre}ekategornik 80 tre}eklasan 114 tre}eliga{ 80 tre}eplasiran 115 tre}epozivac 24, 80 tre}erazredac 80 tre}erazredni 26, 27, 114 tre}estepen 115 tre}oretka (-retkiwa) 80

453

tre}o{kolac 80 trigonometrija 162 trideset 128 trideset-~etrdeset 129 trim-staza 46 trio 79 triput 134 trired 134 trista 128 tristagodi{wi (tristo-) 114 trihiqadegodi{wi (trihiqadu-) 114 trnboba 48 trnokop 55 troboj 77 trobojka 78 trobroj 77 trovalentan 113 trovrstan 112 troglav 112 trogodac 78 trogodi{wi 114 trogodi{wica 78 trogo~e 79 trodelan (-dijelan) 112 trodeoba (-ioba) 78 trodimenzionalan 113 tro`enac 78 trozvuk 77 troznak 77 trozna~an 115 trozub 77 trozubac 77, 78 trozubica 78 troimen 112 troje-~etvoro 29 trojni 77 trolejbus 163 troletni (-letwi, -qetni) 113 trolist 77 trolitren 113 trome|a 16, 77 tromese~je (-mjese~je) 78 trome~ 77, 78 tromotorac 78 -tron 164

454

trono`ac 78 tropev (-pjev) 79 tropotez 77 tropreg 79 trorazvo|e 77 trored 77 trorog 112 trosed (-sjed) 79 troskok 77 troskot 29 (f) trosmislen 113 trostih 77 trostran 112 trostrana~ki 114 trostruk 112 trostruko 112 trougao 77 trougaoni 113 trofoneuroza 142, 151 troc(ij)evka 78 trocifren 113 tro~etvrtinski 114 trte-mrte 134 trudoqubiv 96 tu`ibaba 85 tunolovac 57 tupoglav 99 tupoglavac 67 tuponos 99 tupougli 98, 99 turbo- 146 turbogenerator 154 turbomlazni 142, 146, 154 turboreaktor 146, 154 turizmologija 160 tuc-muc 134 tu~onosan 95 }eten-alva 45 }irilometodski (-dijevski) 93 }orsokak 45 }ur~iba{a 45 }utolog 160 }u{kapa 83 u- 176, 239 uazbu~iti 299

455

ubajatiti se 300 ubeleìti (ubiqeìti) 282 ube}i (ubje}i) 284 Ubiparip 85 ubiti 284 ublatiti 283 ubojica 212 ubojstvo 212 ubokoriti se 299 ubrati 284, 286 ubra{waviti 283 ubrdica 213 ubrzati 300 ubrizgati 282 ubrisati 283 ubrqati 283 ubrojati 283 ubudu}e 135 ubu|ati se 283, 300 uv(j)e`bati 284 uv(j)eriti 299 uvaìti 284 uvezati 282, 283 uvek (uvijek) 135 uveli~ati 283 uvenuti 242, 284 uvesti 282 uve}ati 283, 300 uvis 135, 238 uviti 282 uvo{titi 300 uvrstiti 283, 299 uvrt(j)eti 282 uvrh 139 uvu}i 282 ugaziti 282 ugarak 212 ugasiti 284 uginuti 284 uglaviti 293 uglavnom 135 ugladiti 283 ugqen-dioksid 29 ugqen-monoksid 29 ugqenokop 55

456

ugqovodonik 29, 43 ugqonosan 94 ugn(ij)ezditi se 282 ugovoriti 284 ugoditi 245, 284 ugojiti 284 ugostiti 284 ugraditi 282 ugrejati (ugrijati) 284 ugristi 284 ugroziti 284 ugrofinski 155 ugurati 282 ugu{iti 284 ud(j)enuti 282 udaviti 284 udati 284 udahnuti 282 Udba 168, 171 udvojiti 300 udvorica 212 udvostru~iti 126, 299 udebqati 283 udesiti 284 udesno 136 udno 139 udol 212 udolina 212 udolica 212 udoqa 212 udomiti 299 udostojiti 289, 300 udruìti 283 UEFA 168 uàriti 284 uìv(j)eti se 283 u`l(ij)ebiti 299 uùrbati 300 uz- 239 uz to 138 uzabrati 285, 286 uzavreti 285 uzazliti 300 uzasve 136 uzasmetati 285

457

uzastopan 233 uza}i 285 uzbrbqati se 286 uzbrdan 233 uzbrdit 233 uzbrdo 135 uzbreàn 233 uzbuditi 285 uzbuniti 285 uzburkati 285, 300 uzverati se 285 uzviknuti 286 uzvisiti 285 uzviti 285 uzvitlati 285 uzvodan 180 uzvodno 237 uzvratan 233 uzvratiti 285 uzvrpoqiti se 286 uzvrt(j)eti se 286 uzgajati 285 uzglavak 213 uzglavica 213 uzglavqe 180, 213 uzglavnik 213 uzglavnica 213 uzglobiti 299 uzgojiti 285 uzgospoditi se 300 uzgredan 233 uzdarje 213 uzdahnuti 286 uzdisati 241 uzdi}i 180, 285 uzdravqe 137 uzdràti se 285 uzdrmati 285 uzdrhtati 286 uzduàn 233 uzemqiti 178 uzeti 242 uzidati 282 uzilaziti 285 uzi}i 285

458

uzjahati 285 uzjoguniti se 286 uzlazan 233 uzlaziti 285 uzlepr{ati 285 uzlet(j)eti 285 uzludobar 123 uzludobra 123 uzma}i 242, 285 uzmicati 285 uzmoliti 286 uzmo}i 286 uzmuvati se 286 uzmutiti 285 uzn(ij)eti 285 uznastojati 290 uznev(j)eriti 290, 300 uznemiriti 286, 300 uzob(ij)estiti 300 uzorati 286 uzor-delo (-djelo) 48 uzor-majka 29, 48 uzoholiti se 285 uzraditi 286 uzrast 213 uzre~ica 213 uzrujati 243 ujahati 282 ujediniti 283 ujedno 136 u jesen 137 ujesti 284 ujutro (-u) 135 ukazati 284 ukalupiti 299 ukamatiti 299 ukinuti 284 ukipiti se 299 ukiseliti 283 ukl(ij)e{titi 282, 299 ukleti (-ijeti) 284 ukloniti 284 uklopiti 282 ukqu~iti 283 ukwi`iti 283

459

ukopati 282 ukor(ij)eniti se 299 ukoriti 284 ukosnica 212 ukotviti 299 uko{tac 135 ukraj 139 ukrasti 284 ukratko 136 ukrstiti 299 ukrug 135 ukrutiti 283 ukrcati 282 uku}anin 212 ukucati 282 ulaziti 282 ulevo (ulijevo) 136 ule`ati se 283 ulewiti (ulijeniti) se 283, 300 ul(ij)epiti 283 ulep{ati (uqe-) 283, 300 ulet(j)eti 282 uliti 282 uloviti 284 ulogoriti (se) 299 ultra- 145, 203, 223 ultrabrz 223 ultravioletan 223 ultradesni 223 ultradesnica 203 ultradesni~ar 203 ultradesni~arski 223 ultrazvuk 203, 204 ultrakolonijalist(a) 203 ultrakolonijalisti~ki 223 ultrakonzervativan 223 ultrakratki 223 ultral(ij)evi 223 ultramikroskop 203 ultramoderan 223 ultranacionalist(a) 203 ultranacionalisti~ki 223 ultra{ 203 uludo 135 uqano`ut 105

460

uquditi 299 uquqkivati 283 umazati 283 umaliti 299 umalo 133 umawiti 283, 299 umar{irati 282 umastiti 283 uma}i 284 umek{ati 300 um(ij)esiti 284 umesto (umjesto) 139 um(ij)e{ati 282 uminuti 284 umiriti 248, 284 umiti 284 umlatiti 284 umnogostru~iti 125 umno`iti 283 umobolan 95 umoq~ati se 283, 300 umoriti 284 umotati 282 umotvor 54 umotvorina 35, 63 umr(ij)eti 284 umrtviti 299 umudriti se 300 umutiti 284 unazad 136 unazaditi 300 unakaziti 289 unakaraditi 299 unakrst 136, 138 unapr(ij)ed 136 unapr(ij)editi 300 unedogled 137 unezv(j)eriti 290 unepovrat 137 unerediti 290 unesre}iti 292, 299 uneti (unijeti) 282, 284 univerzalan 156 univerzitet 156 univerzitolog 160

461

uniziti 283 unilateralan 156 uniseks 156 unificirati 156 uniforman 156 uni{titi 284 unov~iti 299 Unprofor 171 Unra 168 unutarpartijski 233 unutarsrpski 233 unutarstrana~ki 233 uobi~ajiti 299 uobli~iti 299 uobraziti 299 uozbiqiti 299 uokviriti 282, 299 uokru`iti 289 uorta~iti (se) 299 uo~i 139 uo~iti 299 upakovati 282, 283 upaliti 284 uparaditi 299 upasti 177, 178, 282 uperiti 246, 283 upetqati 282 upe}i 283 upecati 284 upisati 241, 282 upitati 284 upiti 282 upla{iti 248, 284 uplesniviti (upqe-) se 283 uplesti 282, 283 upliv 212 uploviti 282 upquvati 283 upodobiti 299 upoznati 289 upozoriti 299 upokojiti 289, 299 upola 136 uporediti 289, 290 uposliti 299

462

upotpuniti 289, 299 upraviti 283, 293 uprazno 135, 238 upreti (-ijeti) 243 uprili~iti 299 uprkos 131 uprqati 283 upropastiti 244, 299 uprostiti 283, 299 upustiti (se) 283, 284 uputiti 283, 299 uravnote`iti 299 uraditi 284 urazumiti 289 uramiti 282, 299 uranak 205 uraniti 284 ura~unati 283 urediti 293 urezati 282 ure}i 284 urnebes 31 uroditi 283 uroniti 282 uru~iti 293 us(j)e}i 282 usavr{iti 300 usaglasiti 289, 293, 300 usamiti se 283 usvojiti 300 usedeti (usjedjeti) se 283 useliti 282 usisati 282 usitniti 283 uskip(j)eti 285 uskisnuti 285 uskladiti 299 uskladi{titi 299 uskliknuti 286 uskovitlati 285 uskoglav 98 uskogrud 97, 98 uskogrudan 101 uskok 212 uskolebati 285

463

uskome{ati 285 uskonos 98 uskopati 286 uskoriti 299 uskotra~an 101 usko~iti 282 uskratiti 286 uskriliti (se) 300 uskrsnuti 285 usl(ij)editi 284 uslu`iti 284 usm(j)eriti 283, 299 usmrd(j)eti (se) 283 usmrtiti 244, 299 usneno-zubni 107 usneno-nosni 107 usoliti 283 uspavati 242, 283 uspavqivati 240 uspentrati se 285 usperak 213 uspeti (se) 242 (f), 245, 285 uspeti (uspjeti) 243 uspisati 286 uspitati 286 usplamt(j)eti 285 usplahiriti 286 usplo|e 213 uspomena 212 usporediti 290 usporiti 299 usposobiti 300 uspostaviti 285, 286, 287, 290 uspravan 233 uspraviti 285, 293, 300 uspremetati se 290 usprol(ij)etati 290 uspropadati se 290 usprotiviti se 286 uspuzati se 285 usput (uz put) 138 usputan 233 usred 139 usredsrediti 127 usre}iti 244, 248, 283, 292, 293, 299

464

usrknuti 282 ustavobraniteq 62 ustavotvoran 95 ustavotvorac 57 ustajati se 283 ustalasati 285 ustaliti 300 ustarabar 213 ustati 249, 284 u stvari 137 ustezati se 285 ustoli~iti 299 ustono{ci 51 ustostru~iti 126 ustra`iti 286 ustrajan 233 ustrebati 286 ustreperiti 286 ustreptati 286 ustri`ak 213 ustru~avati se 285 ustr~ati 180, 285, 286 ustumarati se 286 usud 182 usuprot 139 usuti 282 ushodati se 286 usht(j)eti 286 utajiti 284 utakmica 212 utamaniti 284 utawiti 283 ut(j)erati 282 ute}i 284 ut(j)eha 212 ut(j)e{iti 284 utisak 212 utisnuti 282 utovariti 282 utoviti 284 utonuti 282 utopiti 284 utopliti 283 utrqati 282 utrnuti 284

465

utrojiti 300 utrostru~iti 126, 299 utrti 284 utr~ati 282 utu}i 284 u}i 243, 282 ufologija 160 uhiqadostru~iti 126 uhlebiti (uhqe-) (se) 299 uhlebqe (uhqe-) 212 uhqebije 212 uhoda 212 uhoditi 284 uhola`a 58, 59 uc(ij)eniti 284 ucelo (ucijelo) 135 ucrvati (-vqati) se 283, 300 ucrtati 282 u~auriti se 299 u~vrstiti 283, 299 u~estati 283, 300 u~etvoriti 300 u~etvorono`iti se 126 u~initi 284 u~iteqica 14 (f) u{etati 282 u{etati se 285 u{mrknuti 282 u{ted(j)eti 284 u{tipak 212 u{trcati 282 u{}eretati se 284, 286 u{~avrqati se 284, 286 u{~e{qati 285 u{~itati 286 u{~uvati 284 Famos 170 fast-fud 66 FBI 168 feldmar{al 45 feromagnetizam 43 ferosulfati 43 fiziokrat 153 fiziologija 153 fizionomija 153

466

fizioterapeut 153 fiks-ideja 66 -fil 142, 143, 159, 161, 165 -filija 161, 165 filmologija 160 filmoskop 162 filmofil 161 filmofilija 161 filogelast 151 filozof 9 filozofija 9 firmopisac 56, 57 fiskultura 165, 171 fito- 143 fitoaleksini 151 fitopaleontologija 158 fitoparazit 153 fitoterapija 153 fitohemija 153 FIFA 168 FK 167 flispapir 31, 32, 45 flopi-disk 66 floskula{ 13 (f) FNRJ 167 -fob 142, 143, 159, 161, 163, 165 -fobija 142, 143, 159, 161, 163, 165 folk-peva~ (-pjeva~) 47 folksdoj~er 45 -fon 162 fonograf 161 fonologija 153 fonometrija 153 fonosimbolizam 153 formaldehid 170 fosfor 160 foto- 141, 143, 156 fotoaparat 151 fotogeni~an 154 fotografija 149, 154, 156, 161 fotoelemen(a)t 153 fotoreporter 154 fotos 149 fotosinteza 153 foto}elija 153

467

fra Brne 49 frazeologija 160 framason 31 frankoprovansalski 155 frankofil 155 frankofob 155 frankofon, -fonski 162 francjozefovski 93 francusko-pruski 29 fresko-slikar 47 fresko-slikarstvo 47 fri-{op 66 Fru{kogorac 67 ful-kontakt 66 fungicid 163 fusnota 45 hagiograf 161 hagiografija 9 hadezeov{tina 168 Hajduk Veqko 29 (f) hajdu~ka trava 64 halabuka 31 haramba{a 45 hardver 47 hard-disk 66 haxi Prodan 49 H-bomba 48 hvalevr(ij)edan 93 hvalosp(j)ev 42 HDZ 167 hevi-metal 66 heksa- 147 heksametar 162 hekto- 147 hektolitar 153 heliograf 142 helioterapija 153 heliocentri~an 153 hemato- 153 hemijsko-biolo{ki 108 hemisfera 163 hemodijaliza 153 hemostatik 153 hemoterapija 153 Hemofarm 171

468

hemofilija 153 Hempro 171 hepta- 147 heptatlon 78 hetero- 147 heterogen 156 heteroseksualan 156 hidro- 145, 152, 157 hidroavion 154, 163 hidrobiologija 158 hidro-bomba 157 hidrogliser 154 hidrogradwa 141 hidrografija 153 hidroliza 153 hidronim 163 hidroplan 163 hidrosfera 153, 163 hidrofor 160 hidrocentrala 148, 154 hiqadostruk 112 hiqadugodi{wi 25, 114 himnop(ij)evac 56, 57 hipervitaminoza 213 hiperinflacija 198 hipermangan 199 hiperpreciznost 199 hiperprodukcija 198 hiperrealizam 198 hipertalenat 199 hipertenzija 196, 198 hipo- 196 hipovitaminoza 196 hipoglikemija 196 hipodrom 141, 142, 144, 156 (f), 160, 163 hipokrizija 196 hipoteza 196 hipoteka 196 hipofiza 196 hipohondar 196 hispanoameri~ki 155 (f) hitopisac 19 hitrokril 99 hitronog 99 hitropreqa 88

469

hitrouman 102 hladnokrvan 97, 101 hladnoratovski 103 hladole` 55 hlorovodonik 43 hloror 91 hodo~astiti 124 hodo~a{}e 60 hozentreger 45 homo- 147 homogen 156 homonim 156, 163 homoseksualan 156 homoseksualac 156 homofobija 156 hopa-cupa 140 horovo|a 59 horor-film 47, 66 horoskop 162 hortikultura 31 ho-ruk 140 hristoqubiv 96 hromatografija 153 hromo- 151 hromozom 153, 156 hromosfera 153 hromoterapija 153 hromofotografija 158 hronometar 156 htedbudem (htje-) 127 Husein-beg 50 cajtnot 45 cakum-pakum 134 CANU 168 careubistvo (caro-) 42 careubica (caro-) 24, 62 Caribrod 25 Carigrad 25, 42 cvet-devoj~e (cvijet-djevoj~e) 48 cvetolik (cvje-) 92 C-vitamin 48 C-dur 48 cevozubice (cje-) 51 cedevita 170 cel-vlakno 46

470

celishodan (cje-) 24, 31, 93 celobrojan (cje-) 101 celove~erwi (cje-) 104 celodnevan (cje-) 101 celokupan (cje-) 108 celomudren (cje-) 31 celono}ni (cje-)101 cel-tkanina 46 centarfor 32 centi- 147 centilitar 153 centimetar 153, 162 Centroprom 171 cepidlaka (cje-) 24, 84, 85, 127 cepidla~iti (cje-) 127 cijankalij(um) 47 cijanovodonik 43 ciklotron 164 cikcak 134 cile-mile 134 cimer-kolega 45 cinkograf 161 cinkografija 161 cis- 194 cisalpinski 195 cispadanski 195 cicamaca 48, 49 cicuqka-micuqka 49 CK 165, 167, 169 crvenkap(ic)a 66 crvenoarmejac 67 crveno-beli (-bijeli) 22 crvenogardejac 67 crveno-`ut 36 crvenoko` 98 crvenoko`ac 26, 67 crvenokos 98 crvenolik 97 crveno-plavi 29, 105 crvenorep 98 crvenperka 26, 69 crvoto~an 95 crvoto~ina 63 crvoto~iti 124 crkvenoslovenski 107

471

crna trava 64 crno-beo (-bijel) 105 crnoberzijanac 67, 103 crnoberzijanski 103 crnobor 64 crnobrad 98 crnoglav 98 crnoglavka 69 Crnogorac 67 crnogorica 69 Crnogorka 69 crnogorski 103 crnograb 64 crno`dral 64 crno-ùt, crnoùt 105 crnokqun 98 crnokoàc 67 crnokos 98 crnoko{uqa{ 68 crnokrilci 67 crnokrug 64 crnomantija{ 68 crnomawast 31 crnomorski 103 crnonog 98 crnoobla~an 101 crnook 97, 98 crnoput 98 crnorizac 67 crnorukac 67 crnosme| 105 crnostotina{ 68 crnohumoran 101 crnpurast 31, 32 Croatiatekstil 51 ~a(h)uriti se 292 ~a|olov 19 ~ankoliz 55 ~apraz-divan 44 ~arter-kompanija 47 ~arter-let 47 ~aslovac 55 ~asopis 54 ~asoslov 55 ~astoqubiv 96

472

~astohlepan 95 ~astohlepqe 60 ~vrstiti 292 ~edomorka 62 ~edomorstvo 61 ~eli~noplav 105 êmer-baka 48 ~etvorni 77 ~etvorobroj 77 ~etvoromese~je (-mjese~je) 78 ~etvorome~ 77 ~etvoronoàn 113 ~etvoronoàc 78 ~etvoronoìti (se) 126 ~etvorono{ke 34, 134 ~etvorop(j)ev 79 ~etvoropreg 79 ~etvorosmislen 113 ~etvorosobni 27 ~etvorostih 77 ~etvorostrana~ki 114 ~etvorotaktni 113 ~etvoroto~ka{ 79 ~etvorougao 27, 40, 77 ~etvorougaoni 113 ~etvorougaonik 40, 79 ~etvoro~etvrtinski 114 ~etvoro~lan 112 ~etvrtgodi{wak 83, 116 ~etvrtgodi{wi 83, 116 ~etvrtgodi{te 83, 116 ~etvrtogimnazijalac 80 ~etvrtpostotni 116 ~etvrtprocentni 116 ~etvrttonski 116 ~etvrtfinale 82, 83, 116 ~etvrtfinalista 82 ~etvrtfinalistkiwa 82 ~etvrtfinalni 116 ~etiristo 128 ~etovo|a 38, 58, 59 êhoslova~ka 44 ê{koslova~ka 44 ~iji god, ~ijigod 130 ~inodejstvo 61, 125

473

~inodejstvovati 125 ~istokrvan 101 ~itluk-sahibija 45 ^i~a Ilija 49 ~lankono{ci 51 ~lankopisac 57 ~ov(j)ekolik 92 ~ov(j)ekomrzac 57 ~ov(j)ekoubistvo 42 ~uvar-kula 48 ~uvarku}a 48 ~udotvorac 26, 27, 56 xabalebar 89, 127 xabalebariti 89, 127 xabahlebovi} (-hqebovi}) 89 xab-xabe 134 xez 46 xez-muzi~ar 46 xez-orkestar 46 xez-truba~ 46 xet-set 47 xin-tonik 47 xojstik 47 {akopis 54 {alabazati 31 {alozbiqan 94 {amdud 45 {ampita 46 {amrolna ({aum-) 46 [arengrad 66 {arenla`a 66 {arenoglav 100 {arenolik 100 {arenperka 69 {arenrep 64, 100 {arolik 100 {arorep 100 [ar-planina 34 {arplaninski 93 {ah-klub 46 {ah-mat 46 {ahorizmi 92 {vabo`der 54 {eret-budala 49 {eri-brendi 29

474

{estgodi{wi 114 {estogodi{wi 114 {estojanuarac 80 {estojanuarski 80 {estokril 33 {estoosminski 114 {estoperac 78 {estopreg ({estoro-, {esteropreg) 79 {estoredica 78 {e}erlema 31 {iqoglavke 65 {iqouste 65 {inobus 163, 165 {irokogrud 98, 101 {irokogrudan 101 {irokolist 98 {irokolistan 101 {irokonos 98 {irokotra~an 101 {irokoc(ij)evka 69 {i{obrk 21, 87 {kozori{te 92 {kolimpijada 91 {krgono`ac 51 {mirgl-papir 46 {ok-soba 46 {ok-terapija 48 {orkapa 83, 84 {ou-biznis 47 {oumen 47 {ofer-{ajbna 46 {parkasa 45 {perplo~a 46 {pilhozne 45 {rafciger 32, 45 {ta bilo 131 {tagod 130 {teto~ina (-wa) 60 {teto~instvo 61 {titonosan 94 {tih-proba 45 {to god, {togod 130 {togd(j)e 133 {tokad 133 {tokakav 130 (f)

475

{tokoji 130 (f) {tokuda 133 {to{ta 33, 129 {trajkbreher 45 {trajkolomac 57 {}apiti 280 {}u}uriti 280 {uko-utika~ 45 {umadijsko-vojvo|anski 107 {umokradica 62 {und-literatura 45 {upqoglav 99 {upqorog 99 {~vrsnuti 280 {~epati 243, 280

II. RUSKE RE^I

ÇÇÇ. RE^I IZ LATINI^KIH JEZIKA I IZ GR^KOG

а- (грчко) 177 abnormal 222 (f) abnormis 222 (f) althochdeutsch 107 Anglo-Saxon 26 anômalos 222 (f) anormal 222 (f) antibody 197 anticorps 197 Antikörper 197 argyrotóxos 99 arrondissement 208 astronómos 146 audio- 150 aus- 177 (f) aussehen 257 auto- 71 autokráteia 111 autokrátôr 74, 111 autós 149 avis 156 BBC 168 BCG 168 be- 177 (f) bei- 177 (f) beide 129 bene- 100 beschliessen 295 (f) bestehen 249 (f) bevorstehen 272 Bezirk 208 bien-être 65 biscotto 79 biscuit 79

476

both 129 (f) Brudermord 42 Brudermörder 42 bus 164 cavatappi 84 Chorleiter 59 choregós 59 chrôma 213 chromo 149 CNN 168 cochon d'Inde 206 counterintelligence 234 counterproductive 223 cranberry 30 décourager 291 deep-freeze 268 (f) demi-monde 83 dçmokratía 146 dénatalité 199 deodorize 291 désétatiser 291 désodoriser 291 dióikos 112 discothèque 149 DJ ( = disc jockey) 168 drómos 160 duty-free shop 66 dynamo(-électrique) 149 Einfluss 217 Eis 65 (f) ent- 177 (f) Erz- 184 eu- 100 euangélion 65 ex cathedra 233 existere 249 (f) FBI 168 ferragosto 31 feuerfest 94 fireproof 94 fixe Idee 66 francophone 162 fratricida 42 fratricidium 42 Füllfeder 87 fuoriserie 226 geringschätzen 126 gestehen 249(f) Gleichgewicht 65 Gnadengabe 65 gratte-ciel 54 gros plan 66 Grossgrundbesitzer 193 Grosstadt 193 guinea pig 206 Halb- 82 Halbaffen 82 Halbwelt 83 Halbzylinder 82 half- 82 Handbuch 211 haritogo 60 haute trahison 194 Heerführer 59 Heizöl 87 heptápylos 113 her- 177 (f) Herzog 60 hierotelestía 65

477

hierourgía 65 hippódromos 146 híppos 156 (f), 196 (f) hispano-arabe 155 hispanophone 155 Hochverrat 194 hómos 156 (f) hors bord 226 hors série 226 hydrophóros 146 hypó 156, 196 (f) huckleberry 30 IBM 168 in- (lat.) 177 indisponiert 291 indisposé 291 influentia 212 interdependent 214 interregnum 184 Irangate 164 israélo-arabe 26 italo-americano 26 Junggrammatiker 66 Jungtschechen 66 Jungtürken 66 kakodáimon 65 Kino 149 Kleinstadt 64 krinô 278 Landmesser 53 laser 172 latino-américain 26 laurier-tin 31 Lautsprecher 90 littera 213 lobenswert 93 (f) loudspeaker 90 lyô 278 lýsis 160 magnétoscope 150 manuale 211 météo 149 micro 149 mini- 200 miniseries 201 miniskirt 200 minivague 201 mobilis 149 Monicagate 164 motel 91 nach 177 (f) Nachrede 187 naufragium 55 NBA 168 Nederland 104 Neubau 65 Newspeak 65 Niederlande 104 nómos 160 non-governmental 216 Ober- 184 omnibus 163, 164 omnivora 76 outboard 226 paeninsula 83 parricida 42 parricidium 42 Pays-Bas 104 PC 168 -phóros 160

478

physico-chemical 26 plenipotentia 65 podru`ný 209 Poliklinik 198 (f) pólis 198 (f) polý 198 (f) positive electron 164 postponere 201 povrch 209 prae- 201, 272 praeferre 273 praesidere 272 praevidere 239 préhistoire 201 (f) prehistory 201 (f) prima ballerina 66 primogenitura 81 Prosimiae 82 proto- 189 protomártyr 80 protozoon 189 providentia 211 psychedelic 147 quasar 172 radius 149 rat 213 rechtsgültig 94 rechtskräftig 94 Rechtschreibung 94 Reisebericht 89 resistere 249 (f) Rotwein 64 Schiffbruch 55 Schlagwort 207 Selbst- 71 self- 71 semi- 82 semifinals 82 skyscraper 54 smog 91 socius 147 sogenannt 121 solstitium 55 spatio-temporal 26 strategós 59 superman 184 surgeler 268 (f) surhomme 184 tagliaborse 83 theólogos 55 Trafo 170 tragi-comique 108 Übeltat 65 Übermensch 184 Überzieher 83 (f) ultra 203 um- 177 (f) un- 177 UNRRA 168 Untat 65 unternehmen 269 Ur- 189 Urwald 189 Vatermord 42 Vatermörder 42 ventriloque 58 ver- 177 (f)

479

verstehen 249 (f) vesmír 74 video 150 videocassette recorder (VCR) 150 volljährig 117 vor- 177 (f), 272 voraussehen 239 voraussetzen 273 Vorgeschichte 291 (f) vorgespannter Beton 289 (f) vorhergehen 272 vornehmen 272 Vorspannbeton 289 (f) Vorurteil 210 vorziehen 272 vplyv 212 wasserdicht 94 Watergate 164 watertight 94 weg- 177 (f) Wegweiser 85 Weltall 74 Wind(schutz)scheibe 46 (f) wireless telegraphy 149 Wohlgeruch 65 Wohlstand 65 Wolkenkratzer 54 zoo 149 Zündhölzchen 85 zurück 177 (f) zweihäusig 112 Zwieback 79 Zwischendeck 184 S A D R @ A J UVOD ............................................................................................................... 5 Ç SLAGAWE ..................................................................................................15 Osobine, struktura i tipologija sloènica ..................................... 15 Sloène imenice ................................................................................... 39 Sloèni pridevi ................................................................................... 92 Sloèni glagoli .................................................................................. 123 Sloèni brojevi ................................................................................... 127 Sloène zamenice ................................................................................ 129 Sloèni prilozi.................................................................................. 132 Sloèni predlozi ................................................................................ 139 Sloèni veznici .................................................................................. 139 Sloèni uzvici .................................................................................... 140 Sloènice sa afiksoidima ................................................................ 140 Skra}eni~ke sloènice ...................................................................... 165 ÇÇ PREFIKSACIJA ................................................................................. 173 Uvod ....................................................................................................... 173 Imenice s prefiksima ........................................................................ 183

480

Pridevi s prefiksima ........................................................................ 213 Prilozi s prefiksima ......................................................................... 236 Glagoli s prefiksima ........................................................................ 239 LITERATURA ........................................................................................... 301 REGISTAR REÎ ...................................................................................... 307

1 Ako ve} nije hteo da uzme u obzir izvorne oblike, francusko gendarme i gendarmerie, nije jasno za{to je zanemario postojawe oblika àndarm, koji (pored àndar) beleè RMS, Klai} i Vujaklija: time bi se àndarmerija prirodno uklopilo u izvedenice sa sufiksom -erija (tipa masonerija, pedanterija) koje i sam Babi} beleì na istoj strani. 2 Up. An~i} 1973:19: œTvorba rije~i nije ne{to stati~no. Tvorba rije~i je proces, i kao takvu je treba i posmatrati.œNa str. 44 ista autorka citira mi{qewe dveju poqskih nau~nica po kojima je œnemogu}e… u sosirovskom smislu tvorbu rije~i razgrani~iti na sinhroni~nu i dijahroni~nu, jer je wen osnovni ciq otkrivawe derivativnih odnosa izme|u rije~i, a pojam derivacije ne ulazi u sinhroni~ni plan.Œ Na str. 49 An~i}eva prihvata takvo mi{qewe, ali ga ograni~ava re~ima: œMe|utim, to je dijahronija u malom, samo za konstatovawe odnosa: izvedenica nasprama rije~ od koje je postala. Zbog ovoga mi u ovome postupku ne vidimo nikakvo bitno odstupawe od sinhronije pa, prema tome, ni nemogu}nost sinhroni~nog aspekta u problematici tvorbe rije~i.Œ

3 Tako Stevanovi}, govore}i o imperativnim sloènicama (19641:429), navodi buqioka, vadivek, varimeso, draìva{ka, kalivoda, pletikotarica i jo{ niz sli~nih kurioziteta (uglavnom iz Vukovog Rje~nika) koji su u RMS dati bez citata, ili ih uop{te i nema. Od ukupno 28 primera koje on daje samo je {est re~i danas u redovnoj upotrebi (gulikoà, ispi~utura, mamipara, nadrikwiga, pamtivek i raspiku}a). Raritetima novijeg datuma vrvi Babi}eva kwiga, u koju je autor unosio mno{tvo individualnih kovanica na|enih u kwièvnosti, pa i u dnevnoj {tampi. Me|u izvedenicama na sufiks -a{, na primer, naveo je arena{, krugova{, obzora{, zagreba{, podravka{, sqemena{, vagona{, floskula{, imela{, dovoqka{ i druge podjednako neobi~ne (str. 108–113); one ipak mawe smetaju, jer nisu izostavqene obi~ne i poznate izvedenice sa istim zavr{etkom. 9 Od ovoga bi izuzetak mogli biti spojevi titula s imenom, koji se, kako napomiwu Stanoj~i}-Popovi} 1999:150, u nominativu javqaju kao sintagme (Hajduk Veqko, knez Mihailo) a u kosim padeìma kao polusloènice (Hajduk-Veqka, knez-Mihaila itd.). Vidi 2.3.6.7. 11 Ove dve engleske re~i pomiwe An~i} 1973:35, ali za~udo i ne postavqa pitawe da li analognih slu~ajeva ima i u srpskohrvatskom. Vidi i Milojevi} 2000, s. v. unique morph. 14 Skok ne daje nikakvu etimologiju za ovu re~, ali bar kod ekavaca drugi deo izaziva asocijaciju na imenicu bes odnosno pridev besan. 18 U vreme kad je prvi put do{ao (po~etkom HH veka), ovaj anglicizam mogao se kod nas smatrati za prostu re~. Danas, s obzirom na rasprostrawenost novijeg anglicizma seks (koji je do{ao na mesto ranijeg polnost, polni ìvot), prvi deo je nesumwivo motivisan, dok drugi ostaje nejasan prose~nom govorniku ili piscu: o tome svedo~i i ~esta gre{ka œseksipilŒ, œseksipilanŒ (pod uticajem prideva seksi). 19 Umesto Beli}evih termina œesocentri~anŒ i œeksocentri~anŒ, koje je te{ko razlikovati jedan od drugog, upotrebqavamo oblike endocentri~an i egzocentri~an, kao jasnije i daleko obi~nije u modernoj lingvistici po~ev od Blumfilda. (Vidi Vuki}evi} 1994: 146–147, gde se konstatuje da termina esocentri~an nema u lingvisti~kim re~nicima, osim kod R. Simeona; v. i Ramelmajer 1975: 34.) Vujaklijin re~nik stranih re~i sadrì (kao i RMS) odrednicu endo- ’unutra’, posle koje sledi blizu 40 grecizama s tim prefiksom, dok nema eso- niti re~i s takvim po~etkom. [to se ti~e oblika ekso-, mada

481

je on verniji gr~kom izgovoru, Vujaklija upu}uje ekso- na egzo- (œizvan, spoqa, napoquŒ) i bi}e da je u pravu, po{to su u nau~noj terminologiji ve} ~vrsto ukoreweni oblici egzobiologija, egzosmoza, egzosfera i sli~ni, a od istog korena je i egzotika i egzoti~an. 20 U wima, za razliku od polusloènica tipa ugqen-dioksid, nemamo jedan specifi~an i jedan op{tiji deo, nego su naprosto imenovana oba sastavna dela jediwewa (hlor + vodonik i sl.). Otuda je u wima odnos ravnopravan, a redosled proizvoqan (u engleskom je neki put obrnut od na{eg: ugqovodonik se zove hydrocarbon, a cijanovodonik — hydrogen cyanide). Iz istog razloga ne moè se smatrati pravilnim oblik sumporvodonik (bez -o-), o~igledno skovan po analogiji s odredbenim polusloènicama tipa sumpor-dioksid. 21 Za{to œpridevskoŒ? Jugoisto~ni i jugozapadni su izvedenice od jugoistok odnosno jugozapad, a to su koordinativne sloènice dveju imenica: jugoistok se nikako ne moè tuma~iti kao œju`ni istokŒ, nego kao jug i istok u jednakoj meri. 22 Oblik ê{koslova~ka, kao {to znamo, bio je upotrebi samo kratko vreme po~etkom devedesetih godina, pre definitivnog odvajawa ê{ke od Slova~ke. 25 U nema~kom se kaè Windscheibe ili Windschutzscheibe: po svoj prilici je prvi deo te sloènice zamewen poznatijom re~ju {ofer. 29 Od it. giro sa francuskim izgovorom, kakav je uobi~ajen u nema~kom. 30 Takav je bio i naziv Sodaso (u Tuzli), koji je svojevremeno izazvao kritike jezi~kih stru~waka, jer mu je prakti~no nemogu}e odrediti akcent. To je jo{ jedna potvrda ve{ta~kog karaktera ovakvih naziva, koji se kroje œna papiruŒ i stoga ostaju na marginama normalnog tvorbenog procesa. 31 Ovaj primer nam ujedno govori o proizvoqnosti mnogih nau~nih termina: da su u pitawu tri poznate, ~esto pomiwane ptice, sigurno je da se ne bi mogle ozna~avati me|usobno toliko sli~nim re~ima a da to ne dovede do zabune. 32 Up. Mati}a 1953:323–324, koji pretpostavqa da su rukopis i pravopis nastali prekrajawem srpskoslovenskog ili ruskog rukoøisanie, øravoøisanie. 36 Naravno, ovo ne zna~i da prihvatamo i drugi deo Beli}eve argumentacije, kojom je on hteo da dokaè kako ove sloènice nisu endocentri~ne — da na primer glavoboqa prvobitno ne zna~i ’bol u glavi’ nego œ’ono {to donosi glavoboqu’, ne{to ’glavobolno’Œ. 38 Po Skoku 1971, s. v. hoditi I, ta~na etimologija ove re~i nije poznata, ali œpu~ka etimologijaŒ shvatila ju je œkao sloènicu od sintagme hodom ~astitiŒ. 40 Podatak o ovim sredwogr~kim sloènicama dugujem kolegi mr Ranku Kozi}u. 41 Ramelmajer 1975: 24 smatra da sladoled ne moè biti od nem. Eis, po{to je to re~ od jedne morfeme i kao takva ne pruà model za kalk. Iz kwièvnosti znamo da su pre pojave re~i sladoled za isti pojam upotrebqavani germanizam gefror(e)nes (kod Sterije) i turcizam doldrma. Mogu}no je da je sladoled ipak nastalo po uzoru na Eis, s tim {to je dodato slado- radi razlikovawa od imenice led u uobi~ajenom zna~ewu. U nema~kom, kad je neophodno napraviti tu distinkciju, kaè se Speiseeis, ali kod nas bi *jeloled ili *hranoled bilo te{ko prihvatqivo. 43 Kao u pust-ol-ina, vrag-ol-ija? O ovom sufiksu ina~e bismo uzalud traìli podatke i kod Skoka i drugde u literaturi. 44 Delimi~no je to mo`da i posledica nominalnog stila, koji, u pisanom jeziku, daje imenicama prednost nad glagolima. Otuda, recimo, RMS daje odrednice samosavladavati se, samosavla|ivati se, pa i samosavladati se, ali za wih nema primera, nego upu}uje na odrednice samosavladavawe odnosno samosavla|ivawe. Odrednica samoopra{ivawe nema uz sebe glagol, ali je gotovo sigurno da u jeziku botani~ara postoje re~enice kao Cvetovi se samoopra{uju. Skok 1971, s. v. sam1, kaè da je samovlada postverbal od samovladati i verovatno je u pravu, mada ovaj glagol nije zabeleèn u RMS. Ovo su ipak izuzeci: za veliku ve}inu ostalih imeni~kih sloènica na samo- nemogu}e je zamisliti odgovaraju}i sloèni glagol.

482

45 Uzimamo da je u drugom delu imenica glas, s obzirom na zna~ewe te re~i u fonetici. Mawe su verovatna druga tuma~ewa: da je glas- osnova glagola glasati se ili glasiti, ili da su i samoglasnik i suglasnik izvedenice od prideva samoglasan odnosno suglasan (prvi od tih prideva je u RMS dat bez primera, drugi nije uobi~ajen u zna~ewu ’suglasni~ki’). 53 Zanimqivo je da Babi} od svih radova Mihaila Stevanovi}a u spisku navodi samo dve gramatike (sredwo{kolsku i veliku) i tri ~lanka o sufiksima. Jo{ gore je pro{ao Beli}, od koga se navodi jedino kwiga O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku! 54 œU takvim sloènicama -i prirodno pripada glagolskom obliku kao wegov neodvojiv deo i ne igra ulogu spojnog vokala, kako to smatra S. Babi}Œ, kaè Kir{ova, nav. m. 55 Up. Izviiskra, kako je glasio jedan od Wego{evih radnih naslova za Gorski vijenac (pored Izvita iskra i Izvijawe iskre: v. Re{etarov pogovor u izdawu Celokupna dela Petra Petrovi}a Wego{a, Beograd 1926, str. 342). 58 I RMS i Pravopis iz 1960. razlikuju ovaj koordinativni pridev, s crticom, od spojenog radikalsocijalisti~ki ’koji se odnosi na radikalsocijaliste’, gde moèmo pretpostaviti da radikal- odre|uje drugi deo sloènice. Istina, iz re~nika se to ne da sa sigurno{}u utvrditi, jer je radikalsocijalist(a) definisano kao ’pripadnik... Radikalsocijalisti~ke stranke’, {to zna~i da je definicija cirkularna (pridev je obja{wen imenicom, a imenica pridevom). Ni za jednu od ovih re~i nisu dati primeri iz korpusa, tako da ne moèmo biti sigurni da li su, kada i koliko bile u upotrebi kao politi~ki termini. 59 Zabeleèno samo kod Ani}a 1998, ali uobi~ajeno i u srpskim i u hrvatskim tekstovima, verovatno kao prevod nem. lobenswert. Odsustvo ovog oblika u oba Mati~ina pravopisa mora se shvatiti kao propust, jer ako se smatralo da ga treba pisati u dve re~i, i to je trebalo nazna~iti u re~niku. 64 Ne pripadaju ovom tipu sloènice kao maloletan (-qetan), malov(j)eran, koje u prvom delu imaju prilog malo. 67 Svi oblici na s(j)everno- oma{kom su izostavqeni u RMS! 69 U ovom odeqku, s obzirom na to da pored akcenatskih postoje i ~isto obli~ke varijante (gluvo-, gluho-, bledo-, blijedo-, beo, bijel itd.) svaki primer navodimo samo u jednom obliku. 71 U RMS odrednica glasi jednodelni (jednodijelni), ali su dvod(ij)elan, trod(ij)elan itd. dati u neodre|enom vidu. Sli~nih nedoslednosti ima i kod drugih prideva iz ove grupe. 72 Ova odrednica je na pogre{nom mestu po azbu~nom redu. 73 [tavi{e, RMS daje samo oblike na dv(j)esta-, dok u {estom tomu navodi kao ravnopravne oblike trista- i tristo-, s primerima tristagodi{wi i tristogodi{wi. 77 Citirano prema: Sabrana dela Zmaja Jovana Jovanovi}a, Beograd 1935, kwiga XII, str. 233. 80 Beide u nema~kim re~nicima i both u engleskim uglavnom se ozna~avaju kao zamenice. U RMS se uz odrednice oba, oboje, obojica, obadva, obadvoje, obadvojica uop{te ne navodi vrsta re~i. 81 RMS beleì {tokoji, {tokakav, kojekoji, ali nema koje~iji, za koje verujemo da nije retko u stvarnom govoru, sa istim pejorativnim prizvukom kao i koje{ta i kojekakav: œNe}u da se povla~im po koje~ijim stanovimaŒ i sl. 82 Ovakve akcente daje Stevanovi}. Ne treba ipak iskqu~iti mogu}nost da su pojedine kombinacije obi~nije s dvojnim akcentom, npr. bilo ko, bilo {ta, kakav mu drago. 86 Pi{emo ga odvojeno, budu}i da oblika imalo nema u re~nicima niti u pravopisima, mada bi po analogiji sa nimalo bilo opravdanije spojeno pisawe. 87 RMS ne beleì sve te prideve, kao {to, s druge strane, ne beleì ni priloge koji nesumwivo postoje od prideva kao {to

483

su poluozbiqan, poluzvani~an i drugi. 88 U RMS data je definicija œbez obzira na sve drugeŒ, o~igledno {tamparskom gre{kom umesto œ…na sve drugoŒ. 89 Po novom pravopisu spojeno, dok je onaj iz 1960. propisivao tako re}i — neopravdano, jer spoj tako + infinitiv ne moè sam za sebe predstavqati prilo{ku odredbu; otuda poku{aji da se infinitiv zameni glagolskim prilogom, u tako rekav{i i u nestandardnom tako reku}(i). Takore}i bi se mo`da moglo tuma~iti kao skra}ewe od ako je tako re}i = ako se tako moè re}i. 90 Po Beli}u, naime, koga Stevanovi} u tom pogledu verno sledi, upravo je samostalna upotreba osnovna karakteristika imenica, pa samim tim i poimeni~enih re~i. Verovatno Stevanovi} ovde samu pojavu prideva u padeù posle predloga shvata kao znak poimeni~ewa. Ali mada se predlozi naj~e{}e upotrebqavaju ispred imenica (ta~nije, ispred imeni~kih sintagmi), to nipo{to nije jedina wihova funkcija, o ~emu svedo~e upravo primeri navedeni u ovom poglavqu. 92 Po postanku je od sredweg roda prideva ta{t (<< tâ{tâ) u zna~ewu ’prazan’. 97 Bi}e pomenute u novom izdawu ove gramatike iz 1997. (koje nismo konsultovali), ali bez upotrebe termina prefiksoid i sufiksoid. 99 Primere anti- i inter- zaboravio je da protuma~i, ali se oni o~igledno identifikuju s predlozima protiv odnosno me|u. 100 Broj troslo`nih prefiksoida ne{to je ve}i u na{em jeziku, jer mi npr. neuro- i leuko- izgovaramo u tri sloga, dok u gr~kom i u zapadnoevropskim jezicima oni imaju diftong. To samo delimi~no vaì za prefiksoid auto-, po{to se u wemu i kod nas u ~esto ose}a kao poluvokal: autobus je, za ve}inu gradskih govornika, troslo`na a ne ~etvoroslo`na re~. — [to se ti~e ~etvoroslo`nih osnova, kinemato- nije prefiksoid jer se javqa samo u spoju sa -graf (-grafija, -grafski); umesto wega kao prefiksoid se upotrebqava dvoslo`no kino-, o ~emu v. niè. Nije prefiksoid ni arterio-, jer dolazi (ne ra~unaju}i usko stru~ne medicinske termine) samo u arterioskleroza. Meteoro- je zasad uobi~ajeno samo u meteorolog (-logija, -lo{ki), ali bi moglo postati prefiksoid ukoliko bi u{li u {iru upotrebu meteoropatija i drugi termini zabeleèni s tim prvim elementom u Vujaklijinom Leksikonu. 101 Izuzetno, javqaju se oblici evropocentri~an, evropocentrizam, ali bi i tu trebalo dati prednost kra}em obliku evrocentri~an, evrocentrizam, kako ti izrazi glase u francuskom i drugim jezicima iz kojih su pozajmqeni. 102 Pridev radijski javio se tek posledwih decenija, mo`da po uzoru na slovena~ki, ali i po analogiji s pridevom televizijski, naro~ito kada se s wim javqa u kopulativnim konstrukcijama tipa œradijske i televizijske emisijeŒ, gde prefiksoid ne bi bio pogodan. 103 Up. i englesko Psycho, naslov ~uvenog Hi~kokovog filma iz 1960. godine, koji je kod nas ostavqen u izvornom obliku (Psiho) a predstavqa skra}enicu od psychotic ili psychopath. 104 Oblik zoo se uglavnom javqa u novinama, prvenstveno u naslovima, radi kratko}e: tu se naj~e{}e pi{e ZOO, kao da je slovna skra}enica, {to pokazuje da nije uobi~ajen ni odoma}en. U govoru bi se te{ko mogao upotrebiti, po{to nema pade{kih oblika. 105 U vreme kad ovo pi{emo, oblik imenice jo{ se koleba izme|u evro i euro (ovo drugo prema stranom uzoru). Varijanta sa u ne{to je ~e{}a u stru~nim radovima ekonomista, verovatno i pod uticajem zvani~ne troslovne skra}enice EUR. Ipak, s obzirom na jasnu smisaonu vezu s prefiksoidom evro- i sa imenicom Evropa, moè se o~ekivati da }e preovladati oblik sa v. 107 Ovamo bi do{li jo{ neki skra}eni etni~ki pridevi, ali se zasad javqaju samo u po jednoj sloènici: balto- u baltoslovenski, ugro- u ugrofinski, latino- i hispano- u spoju sa -ameri~ki. U francuskom, pored hispano-américain, postoji i hispano-arabe i hispanophone. Kao dokaz potencijalne kreativnosti prefiksoida up. œgwecava hispanomelodramatikaŒ, izraz

484

kojim je kolumnista Bogdan Tirnani} ozna~io sentimentalne TV-serije iz hispanoameri~kih zemaqa (NIN, 10. 2. 2000, sr. 25). 108 Nismo u spisak uvrstili pedo- i hipo-. Prvi se javqa prakti~no samo u pedofil i wegovim izvedenicama (nisu uobi~ajeni pedologija, pedocentrizam i sli~ni izrazi zabeleèni kod Vujaklije; pedagog je danas nemotivisana re~). Hipo- dolazi prakti~no samo u hipodrom (od gr. híppos ’kow’; nije re~ o prefiksu hipo- << hypó ’pod’). 111 Up. i danas zastarelo radio-gramofon = radio i gramofon (u istoj kutiji). Up. i Bari} 1980: 81–82: œU gra|i se na{la i sloènica sa zna~ewem koje po na~inu postanka ne moè imati. Takva je sloènica gramopoja~alo koja moè zna~iti samo ’gramofonsko poja~alo’, ako postoji takav tehni~ki pribor, a ne moè zna~iti ’gramofon s poja~alom’.Œ

115 Babi} ne kaè ko zastupa takav stav. Prema ruskoj sistematizaciji, kako ju je prikazala An~i}eva u malo~as pomenutom radu, prefiksacija se ne svrstava ni u slagawe ni u izvo|ewe, nego je zaseban na~in tvorbe. Vidi niè 1.3. 116 I u nema~kom, ve}ina prefiksa je po obliku jednaka predlozima ili prilozima (npr. aus-, bei-, nach-, um-, vor-, her-, weg-, zurück itd.), ali se u gramatikama svrstavaju zajedno s onima koji su samo prefiksi (be-, ent-, ver- itd.), s tim {to su, zbog specifi~nog pona{awa nema~kih glagola, prvi œtrennbarŒ (odvojivi) a drugi œuntrennbarŒ (neodvojivi). 121 Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J., A Comprehensive Grammar of the English Language, London–New

York 1985, na strani 1520. 122 Po Skoku, -soj- je prevojna osnova od glagola sjati. 125 Po Skoku od kuka, a mo`da i od osnove imenice ku~ine. 127 Iz: Ranko Bugarski, Jezik u dru{tvu, Beograd 1996, str. 63. 130 U RMS je dato sa zna~ewem ’kratka bele{ka ispod bele{ke’, ali u Prav. 1993 se upotrebqava za bele{ku ispod teksta, tj. fusnotu. 132 Kao kuriozitet napomenimo da Babi} (1986: 332) me|u ovakvim oblicima navodi i suba{a — mada je to i po Skoku i po [kaqi}u ~isti turcizam, u kome prvi deo dolazi od turskog su, voda (prvobitno je re~ ozna~avala ~inovnika koji nadzire snabdevawe vodom u gradu). 133 Uprkos tome, ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike nigde ne pomiwu prefiks sa-. 134 Analiziramo ga kao s- + razm(j)er(a); za ovaj drugi oblik ve} smo rekli u prethodnom odeqku da je deverbal od razm(j)eriti. Mada RMS defini{e razm(j)er(a) i srazm(j)er(a) kao delimi~ne sinonime, u na{oj tradicionalnoj matemati~koj terminologiji oni se razlikuju. Razm(j)er ili razm(j)era je ratio, odnos dveju veli~ina (a : b), posebno onaj koji iskazuje umawewe na geografskim kartama i sli~nim crteìma. Srazm(j)er ili srazm(j)era je proporcija, odnos dvaju razmera (a : b = c : d), za koje onda kaèmo da su direktno ili obrnuto srazmerne (proporcionalne). 137 Politehnika (-tehnikum) je danas poznato samo kao naziv za strane tehni~ke {kole, a i tu se vi{e ne defini{e kao ’{kola za sve grane tehnike’. [to se ti~e poliklinike, etimolo{ki re~nici beleè da je izraz najpre skovan u nema~kom (Poliklinik) u zna~ewu ’gradska klinika’, dakle s gr~kim pólis ’grad’ a ne sa polý ’mnogo’. Tek kasnije je shva}eno i kao ’klinika za razne bolesti’, usled ~ega se u francuskom i engleskom javila i grafija sa poly-, pored poli-.

485

140 Nije naodmet napomenuti da ova gramatika prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi imenica posve}uje desetak redova, da pomiwe samo osam prefiksa koji u woj u~estvuju i da za wih navodi ukupno sedam (!) primera. To jasno pokazuje koliko je prefiksacija bila zanemarena u pore|ewu sa sufiksacijom. S druge strane, i to je zna~ajan napredak u odnosu na ranije gramatike, u kojima o prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi nije bilo ni pomena. 142 Up. œvelevla`ni gospodineŒ, igru re~i u Ko~i}evom Jazavcu pred sudom. 145 Up. i ma(h)nuti se (~ega), oma(h)nuti, gde su u Srbiji danas ostali u upotrebi iskqu~ivo oblici bez -h-. 148 Skok nema re~ bezopasan; za opasan kaè œmoè, ali ne mora biti rusizamŒ i obja{wava da je pridev izveden œod apstraktuma opas m ’pomwa, oprez’, koji danas ne postojiŒ. Etimolo{ki, dakle, negacija ima strukturu bez- + imeni~ka osnova + -(a)n kao i sve ostale, ali se to ne moè preneti na sinhronijski nivo. 149 RMS beleì i odoqiv, promo~iv, pokolebqiv, zaja~qiv i sli~no, ali su sve te re~i preuzete iz drugih re~nika, bez citata iz gra|e. Gotovo je sigurno da su ih raniji leksikografi napamet unosili, kao pandan negiranim oblicima, bez ikakve potvrde da stvarno postoje. 151 Po oba pravopisa i po RMS prepotopski/-pni ima i u ijekavskom samo oblik na pre-. U Hrvatskoj je ina~e uobi~ajen oblik pretpotopni, dakle s drugim prefiksom. 155 Obi~no u tehni~kom smislu, ’koji kombinuje vi{e medija’ kao {to su film, televizija, magnetofonski snimci itd.; re|e u zna~ewu ’koji se objavquje preko vi{e medija’ (= sredstava za informisawe). 156 Vujaklija, s uobi~ajenom nedosledno{}u u pogledu vrsta re~i, daje samo pridev polivitaminski, ali samo imenicu multivitamin ’preparat koji sadrì vi{e vrsta vitamina’. 157 Kwièvni termin moderna (`) poti~e iz nema~kog (die) Moderne, koje je skovano krajem HIH veka. Mada je u oba jezika u pitawu poimeni~eni pridev, postmoderan smatramo izvedenim iz imenice moderna a ne obrnuto, iz dva razloga. Prvo, jer se kwièvni i umetni~ki pravci po pravilu ozna~avaju imenicom, a iz we se izvodi pridev. Drugo, jer je pridev postmoderan sam po sebi logi~ki protivre~an (ne moè biti moderno ono {to je ve} ustupilo mesta ne~emu {to dolazi posle wega), a jedino uz definiciju ’koji dolazi posle pokreta zvanog moderna’ zadràva neki smisao. 158 Vredi zapaziti da Beli}, iako upotrebqava termin prefiks ili predmetak, kao i Mareti} pi{e pred, do, iz itd., kao zasebne re~i. Po tome su obojica mawe moderni od Leskina, koji je dosledno sve prefikse pisao s crticom. 160 Etimolo{ki, u istu grupu bi spadali i glagoli popeti (se), uspeti (se), ispeti (se), koji uza sebe imaju prost glagol peti se. Oni su se, me|utim, odvojili kako po zna~ewu (jer im osnova zna~i ’pewawe’ a ne ’zatezawe’ i sl.) tako i oblikom, budu}i da se uz peti stvorio i novi infinitiv pewati, danas obi~niji u govornom jeziku. [tavi{e, po analogiji se javqaju i nestandardni oblici tipa popewem se, ispewem se, dok u grupi glagola zapeti itd. takve pojave nema. 161 Nesvr{eni glagoli u ovom slu~aju su na -sipati, dakle nemaju vezanu osnovu; isti je slu~aj i sa osnovama -n(ij)eti i -vesti, gde nesvr{eni glagoli imaju slobodnu osnovu nositi odnosno voditi. 162 Takvo tuma~ewe podràva i Skok, koji semanti~ki razvoj obja{wava komentarom œosveta je sveta du`nostŒ. Bez toga, svetiti bi zna~ilo samo œ~initi svetim, sve{tatiŒ. 163 U prevodu jednog filma na televiziji zabeleìli smo œNemoj da peri{ tu pu{ku na meneŒ (za engl. Don’t point that gun at

me): ovde ni upravqati, ni usmeravati ni ni{aniti ne bi zvu~ali prirodno. 166 Primera radi, gluhnuti moè zna~iti ’postajati gluv’ ali nije mogu}e *gluhnuti koga; pra{iti zna~i ’dizati pra{inu’, ali u zna~ewu ’posipati prahom’ upotrebila bi se sekundarna imperfektivizacija zapra{ivati.

486

170 Za nadmetnuti se RMS daje tri zna~ewa, ali su sva tri danas zastarela. 173 Uz obesiti i oka~iti ide i metaforizovano ovisiti (o), ali je to prete`no hrvatski oblik, nasuprot srpskom zavisiti (od). 176 Up. i ostrastiti se, neologizam koji je u RMS posvedo~en jednim jedinim citatom iz 1958. godine, a koji je u novije doba postao stalni deo medijskog vokabulara (dodu{e samo u trpnom pridevu ostra{}en, s izvedenicom ostra{}enost). 178 Ovamo verovatno ne spada glagol odalamiti, koji je nemotivisan. Skok ga pomiwe pod odrednicom dajak, ali ne obja{wava wegovo poreklo. 179 Ovamo bi se mogli svrstati i glagoli kao popucati, pokidati, sa zna~ewem radwe koja se obavqa na vi{e mesta, ali takvih primera ima vrlo malo. 183 Zanimqivo je da ova dva glagola imaju isto osnovno zna~ewe, iako su obu}i i svu}i antonimi. 184 U- kao drugi prefiks posle pred- javqa se u retkim glagolima predugovoriti/-arati i predumi{qati. Prva dva su data kao odrednice u RMS, ali u gra|i je zapravo potvr|ena samo glagolska imenica predugovarawe. Predumi{qati je zabeleèno samo kod Skoka, s. v. misao: to bi mogao biti glagol od koga je izvedena imenica predumi{qaj (mada je isto tako mogla nastati i prefiksacijom, od pred- + umi{qaj). 185 Iz istorije kwièvnosti znamo da je najpre bio u {irokoj upotrebi latinizam prenumerisati/-irati (se), s imenicom prenumerant ’pretplatnik’. On je dobio svoj bukvalni prevod u predbrojati/-iti (se), s imenicom predbrojnik, a onda je verovatno osnova zamewena onom koja vi{e odgovara smislu, tako da se dobilo pretplatiti (se) i pretplatnik. 188 Za glagol protuma~iti, recimo, RMS daje definiciju koja ni~im ne ukazuje na ve}u iscrpnost nego kod glagola rastuma~iti; naprotiv, za istuma~iti je re~eno da zna~i ’sasvim protuma~iti, dokraja protuma~iti, sve objasniti’ — iako dva citata koja slede ne potvr|uju takvu interpretaciju. 191 RMS beleì i neuobi~ajeno vazdi}i, s oznakom œzast.Œ i jednim citatom iz Branka ]opi}a. Glagol vaspitati ne uzimamo u obzir, jer je danas nemotivisan. 192 Babi} tako|e prime}uje œza te je glagole karakteristi~no da su svi povratniŒ: iz primera koje ovde dajemo vidi se da je ta tvrdwa neta~na. 194 Mnogo primera za ovaj glagol daje RMS. Danas je uobi~ajen samo u obliku radnog prideva prido{li, odakle i izvedenica prido{lica. 196 Shodno napomeni u 5.29, i ovde su imenice dislokacija odnosno disimilacija znatno ~e{}e nego glagoli. 197 U radu Grickat 1966, gde je autorki bilo potrebno da uporedi {to vi{e parova svr{enih s nesvr{enim glagolima, ona je me|u ovim drugima navela i takve kao maliti, mawiti, zlediti, pitomiti, lep{ati (se), zubiti, putiti, sestriti, siniti, gor{ati itd., obi~no uz napomenu da su retki u upotrebi. To je jo{ jedna potvrda da je (ne)postojawe pojedinih glagola bez prefiksa sasvim relativno i stilski uslovqeno pitawe. 203 Samo figurativno, prema izrazu kad se tikva pokondiri, danas pre svega zahvaquju}i naslovu Sterijine komedije. 204 Ovaj glagol, ~ija pripadnost standardnom jeziku nije sasvim sigurna, u RMS je definisan ’postati star’, ali bi ta~nije bilo ’postati vidqivo stariji’, analogno glagolima kao posedeti, poru`neti, zbabati se. Ugroèn je i homonimijom sa postarati se ’pobrinuti se’. 1 Ako ve} nije hteo da uzme u obzir izvorne oblike, francusko gendarme i gendarmerie, nije jasno za{to je zanemario postojawe oblika àndarm, koji (pored àndar) beleè RMS, Klai} i Vujaklija: time bi se àndarmerija prirodno uklopilo u izve-denice sa sufiksom -erija (tipa masonerija, pedanterija) koje i sam Babi} beleì na istoj strani. 2 Up. An~i} 1973:19: œTvorba rije~i nije ne{to stati~no. Tvorba rije~i je proces, i kao takvu je treba i posmatrati.Œ Na str.

487

44 ista autorka citira mi{qewe dveju poqskih nau~nica po kojima je œnemogu}e… u sosirovskom smislu tvorbu rije~i raz-grani~iti na sinhroni~nu i dijahroni~nu, jer je wen osnovni ciq otkrivawe derivativnih odnosa izme|u rije~i, a pojam derivacije ne ulazi u sinhroni~ni plan.Œ Na str. 49 An~i}eva prihvata takvo mi{qewe, ali ga ograni~ava re~ima: œMe|utim, to je dijahronija u malom, samo za konstatovawe odnosa: izvedenica nasprama rije~ od koje je postala. Zbog ovoga mi u ovome postupku ne vidimo nikakvo bitno odstupawe od sinhronije pa, prema tome, ni nemogu}nost sinhroni~nog aspek-ta u problematici tvorbe rije~i.Œ 3 Tako Stevanovi}, govore}i o imperativnim sloènicama (19641:429), navodi buqioka, vadivek, varimeso, draìva{ka, ka-livoda, pletikotarica i jo{ niz sli~nih kurioziteta (uglavnom iz Vukovog Rje~nika) koji su u RMS dati bez citata, ili ih uop{te i nema. Od ukupno 28 primera koje on daje samo je {est re~i danas u redovnoj upotrebi (gulikoà, ispi~utura, ma-mipara, nadrikwiga, pamtivek i raspiku}a). Raritetima novijeg datuma vrvi Babi}eva kwiga, u koju je autor unosio mno-{tvo individualnih kovanica na|enih u kwièvnosti, pa i u dnevnoj {tampi. Me|u izvedenicama na sufiks -a{, na pri-mer, naveo je arena{, krugova{, obzora{, zagreba{, podravka{, sqemena{, vagona{, floskula{, imela{, dovoqka{ i druge podjednako neobi~ne (str. 108–113); one ipak mawe smetaju, jer nisu izostavqene obi~ne i poznate izvedenice sa istim zavr-{etkom. 4 Primera radi, evo nekoliko akcenata koje daje Stevanovi}, bez ikakvih varijanata ili dubleta, a za koje verujemo da bi kod ve}ine dana{wih Beogra|ana izazvale ~u|ewe: veliko{kolac, severoistok, predwenep~ani, biqojed, dobrodo{lica, kowo-kradica, sitne`, stare`, provalija, zapovednik, ispovednik, poklonik, nema{tina, kobasi~ar, kazan~i}, u~iteqica (Stevanovi} 19641: 420, 424, 427, 428, 435, 481, 485, 506, 526, 531, 543, 553). 5 O terminima endocentri~an i egzocentri~an vidi niè, 1.8. 6 Zanimqivo je da, iako su brojevi u ogromnoj ve}ini sloène re~i i mada je wihova struktura vidqiva na prvi pogled, malo koji gramati~ar pomiwe tu ~iwenicu: ~ak i u novije vreme, Bari} et al. 1979 i Babi} 1986 uop{te me|u sloènicama ne po-miwu brojeve. 7 Autorka o~igledno nije svesna tautologije koju sadrì ovaj prvi deo definicije. 8 An~i} 1973 kaè œsra{}enicaŒ, ali to je bez sumwe lo{e skovan termin, jer trpni pridev *sra{}en ne postoji. 9 Od ovoga bi izuzetak mogli biti spojevi titula s imenom, koji se, kako napomiwu Stanoj~i}-Popovi} 1999:150, u nomina-tivu javqaju kao sintagme (Hajduk Veqko, knez Mihailo) a u kosim padeìma kao polusloènice (Hajduk-Veqka, knez-Mihaila itd.). Vidi 2.3.6.7. 10 Fitonim u Vukovom Rje~niku, prenet kod Mareti}a 1899 i u RMS, bez citata. Uobi~ajeni naziv ove biqke je troskot. 11 Ove dve engleske re~i pomiwe An~i} 1973:35, ali za~udo i ne postavqa pitawe da li analognih slu~ajeva ima i u srp-skohrvatskom. Vidi i Milojevi} 2000, s.v. unique morph. 12 Vidi: A. Martinet, Eléments de linguistique générale, Paris 1964, 135–136. 13 Za posledwa dva nije sigurno da su turcizmi. 14 Skok ne daje nikakvu etimologiju za ovu re~, ali bar kod ekavaca drugi deo izaziva asocijaciju na imenicu bes odnosno pridev besan. 15 Ova re~ je jedan od boqih primera za nesigurnost motivacije. Znalci latinskog obi~no je vezuju za lat. durus ’tvrd’, i ta-kva etimologija je i data u Vujaklijinom re~niku; jedan ameri~ki re~nik (Webster’s New World Dictionary) tvrdi da je engl. du-

ralumin skra}eno od dur(able) alumin(um); u stvari, kako se moè saznati iz pouzdanijih etimolo{kih re~nika, prvi deo sloè-nice predstavqa skra}ewe imena nema~ke kompanije Düren Metallwerke, koja je ovu leguru patentirala 1924. (pri ~emu se, do-du{e, verovatno svesno i{lo na sli~nost sa durus ili sa durare ’trajati’). 16 Svakako od nem. Karbonade fr. carbonnade, paretimolo{ki izmewenog prema re~i krme. Za~udo, ovu u Srbiji veoma ra{irenu re~ ne beleè ni Skok ni RMS, Klai}ev re~nik je daje bez etimologije, a jedino Moskovqevi}ev re~nik obja{wava weno poreklo. 17 Od lat. gumma arabica ’arapska guma’; tako|e gumiarabika, gumirabika prema nem. Gummi. Vuki}evi} 1995:141 analizira ovu sloènicu kao guma-rabika, svrstavaju}i je u dvoimeni~ke zajedno sa buba{vaba, motorbicikl i sli~nim primerima. To o~igledno nije pravo re{ewe, jer imenica œrabikaŒ ne postoji ni u srpskom ni u drugim jezicima. 18 U vreme kad je prvi put do{ao (po~etkom HH veka), ovaj anglicizam mogao se kod nas smatrati za prostu re~. Danas, s obzi-rom na rasprostrawenost novijeg anglicizma seks (koji je do{ao na mesto ranijeg polnost, polni ìvot), prvi deo je nesum-wivo motivisan, dok drugi ostaje nejasan prose~nom govorniku ili piscu: o tome svedo~i i ~esta gre{ka œseksipilŒ, œseksipilanŒ (pod uticajem prideva seksi).

488

19 Umesto Beli}evih termina œesocentri~anŒ i œeksocentri~anŒ, koje je te{ko razlikovati jedan od drugog, upotrebqavamo oblike endocentri~an i egzocentri~an, kao jasnije i daleko obi~nije u modernoj lingvistici po~ev od Blumfilda. (Vidi Vuki}evi} 1994: 146–147, gde se konstatuje da termina esocentri~an nema u lingvisti~kim re~nicima, osim kod R. Simeo-na; v. i Ramelmajer 1975: 34.) Vujaklijin re~nik stranih re~i sadrì (kao i RMS) odrednicu endo- ’unutra’, posle koje sledi blizu 40 grecizama s tim prefiksom, dok nema eso- niti re~i s takvim po~etkom. [to se ti~e oblika ekso-, mada je on verni-ji gr~kom izgovoru, Vujaklija upu}uje ekso- na egzo- (œizvan, spoqa, napoquŒ) i bi}e da je u pravu, po{to su u nau~noj termi-nologiji ve} ~vrsto ukoreweni oblici egzobiologija, egzosmoza, egzosfera i sli~ni, a od istog korena je i egzotika i egzo-ti~an. 20 U wima, za razliku od polusloènica tipa ugqen-dioksid, nemamo jedan specifi~an i jedan op{tiji deo, nego su naprosto imenovana oba sastavna dela jediwewa (hlor + vodonik i sl.). Otuda je u wima odnos ravnopravan, a redosled proizvoqan (u engleskom je neki put obrnut od na{eg: ugqovodonik se zove hydrocarbon, a cijanovodonik — hydrogen cyanide). Iz istog razloga ne moè se smatrati pravilnim oblik sumporvodonik (bez -o-), o~igledno skovan po analogiji s odredbenim polusloènica-ma tipa sumpor-dioksid. 21 Za{to œpridevskoŒ? Jugoisto~ni i jugozapadni su izvedenice od jugoistok odnosno jugozapad, a to su koordinativne slo-ènice dveju imenica: jugoistok se nikako ne moè tuma~iti kao œju`ni istokŒ, nego kao jug i istok u jednakoj meri. 22 Oblik ê{koslova~ka, kao {to znamo, bio je upotrebi samo kratko vreme po~etkom devedesetih godina, pre definitivnog odvajawa ê{ke od Slova~ke. 23 U RMS su dati s dvojnim akcentom (lumpenproleter, lumpenproletarijat), ali sastavqeno pisani, svakako zato {to œlumpenŒ ne postoji kao samostalna re~. 24 Familijarno skra}eno u cimer, odakle ènski oblik cimerka. 25 U nema~kom se kaè Windscheibe ili Windschutzscheibe: po svoj prilici je prvi deo te sloènice zamewen poznatijom re~ju {ofer. 26 RMS beleì i tenis-partija, tenis-igrali{te, tenis-reket, a Surdu~ki tenis-plac, ali takvi oblici nisu naro~ito uobi~ajeni: pre bi se reklo partija tenisa, tenisko igrali{te i sl. 27 Po imenu pronalaza~a, Amerikanca Renija (Leo Ranney). 28 Tako i mar{-ruta, prema Prav. 1960. Prav. 1993 je dao prednost sastavqenom pisawu mar{ruta, {to je sasvim opravdano, jer se re~ danas ose}a kao prosta, akcent joj je jedinstven, i nema vi{e motivacione veze s imenicom mar{. 29 Od it. giro sa francuskim izgovorom, kakav je uobi~ajen u nema~kom. 30 Takav je bio i naziv Sodaso (u Tuzli), koji je svojevremeno izazvao kritike jezi~kih stru~waka, jer mu je prakti~no nemo-gu}e odrediti akcent. To je jo{ jedna potvrda ve{ta~kog karaktera ovakvih naziva, koji se kroje œna papiruŒ i stoga ostaju na marginama normalnog tvorbenog procesa. 31 Ovaj primer nam ujedno govori o proizvoqnosti mnogih nau~nih termina: da su u pitawu tri poznate, ~esto pomiwane ptice, sigurno je da se ne bi mogle ozna~avati me|usobno toliko sli~nim re~ima a da to ne dovede do zabune. 32 Up. Mati}a 1953:323–324, koji pretpostavqa da su rukopis i pravopis nastali prekrajawem srpskoslovenskog ili ruskog rukoøisanie, øravoøisanie. 33 Posredi su bez sumwe izvedenice pomo}u sufiksa -ac, a ne sloènice s imenicom pisac; u protivnom bi ìvotopisac, na primer, ozna~avalo bilo kog kwièvnika koji pi{e o ìvotu. 34 Neologizam stvoren u godinama izme|u dva svetska rata, najpre kao prevod naslova ~uvene Velsove pripovetke œThe Time

MachineŒ, kasnije naziv jedne popularne TV emisije. Re~ je bila kritikovana, kako izgleda ne toliko zbog morfolo{ke nere-gularnosti prvog dela (o~ekivalo bi se *vremenoplov) koliko iz semanti~kih razloga: od tih kritika brani je Stevanovi} 19641: 422. 35 Mareti} 1899: 368 obja{wava da je goropad œpadawe od gore, — a rije~ ’gora’ ovdje zna~i ’bolest’ i u tom je zna~ewu istoga korijena, kojega je komparativ ’gori’, dakle upravo: zloŒ. Tako i Skok 1971, s. v. gorjeti, uz obja{wewe da je osnovno zna~ewe ’epilepsija’. 36 Naravno, ovo ne zna~i da prihvatamo i drugi deo Beli}eve argumentacije, kojom je on hteo da dokaè kako ove sloènice nisu endocentri~ne — da na primer glavoboqa prvobitno ne zna~i ’bol u glavi’ nego œ’ono {to donosi glavoboqu’, ne{to ’glavobolno’Œ. 37 Zna~ewe ’dizenterija’ po Skoku (s. v. srce) dokazuje œda je srd-, srce zna~ilo ’centralni tjelesni organ’, {to je etimolo-{ki razumqivo, jer je srd- niì prijevojni stepen od praslav. *serd- << sred-Œ.

489

38 Po Skoku 1971, s. v. hoditi Ç, ta~na etimologija ove re~i nije poznata, ali œpu~ka etimologijaŒ shvatila ju je œkao sloè-nicu od sintagme hodom ~astitiŒ. 39 Pretpostavka je da je u drugom delu osnova glagola sloviti; mawe je verovatno da je od imenice slovo, koju, uostalom, Skok tu-ma~i kao deverbal (s. v. sluti, slovem). 40 Podatak o ovim sredwogr~kim sloènicama dugujem kolegi mr Ranku Kozi}u. 41 Ramelmajer 1975: 24 smatra da sladoled ne moè biti od nem. Eis, po{to je to re~ od jedne morfeme i kao takva ne pruà model za kalk. Iz kwièvnosti znamo da su pre pojave re~i sladoled za isti pojam upotrebqavani germanizam gefror(e)nes (kod Sterije) i turcizam doldrma. Mogu}no je da je sladoled ipak nastalo po uzoru na Eis, s tim {to je dodato slado- radi razlikovawa od imenice led u uobi~ajenom zna~ewu. U nema~kom, kad je neophodno napraviti tu distinkciju, kaè se Speisee-

is, ali kod nas bi *jeloled ili *hranoled bilo te{ko prihvatqivo. 42 RMS beleì lih, -a, -o kao pridev sa zna~ewem ’neparan’, tak ili tak kao imenicu sa zna~ewem ’parni broj’, ali verovat-no je i ova druga re~ imala pridevsku upotrebu, budu}i da postoji i odrednica tako kao imenica sredweg roda, s napomenom œi u pril. slu`biŒ (jedna dru{tvena igra u HÇH veku, koju pomiwe i Zmaj, zvala se liho ili tako). Danas se u svakom slu~aju ove sloènice mogu smatrati nemotivisanima u prvom delu. U Maloj enciklopediji Prosvete, s. v. Sisari, lihoprsta{i su nazvani œlijoprsta{iŒ a takoprsta{i œtankoprsta{iŒ, {to je o~igledan primer narodne etimologije. 43 Kao u pust-ol-ina, vrag-ol-ija? O ovom sufiksu ina~e bismo uzalud traìli podatke i kod Skoka i drugde u literaturi. 44 Delimi~no je to mo`da i posledica nominalnog stila, koji, u pisanom jeziku, daje imenicama prednost nad glagolima. Otuda, recimo, RMS daje odrednice samosavladavati se, samosavla|ivati se, pa i samosavladati se, ali za wih nema pri-mera, nego upu}uje na odrednice samosavladavawe odnosno samosavla|ivawe. Odrednica samoopra{ivawe nema uz sebe gla-gol, ali je gotovo sigurno da u jeziku botani~ara postoje re~enice kao Cvetovi se samoopra{uju. Skok 1971, s. v. sam1, kaè da je samovlada postverbal od samovladati i verovatno je u pravu, mada ovaj glagol nije zabeleèn u RMS. Ovo su ipak izu-zeci: za veliku ve}inu ostalih imeni~kih sloènica na samo- nemogu}e je zamisliti odgovaraju}i sloèni glagol. 45 Uzimamo da je u drugom delu imenica glas, s obzirom na zna~ewe te re~i u fonetici. Mawe su verovatna druga tuma~ewa: da je glas- osnova glagola glasati se ili glasiti, ili da su i samoglasnik i suglasnik izvedenice od prideva samoglasan od-nosno suglasan (prvi od tih prideva je u RMS dat bez primera, drugi nije uobi~ajen u zna~ewu ’suglasni~ki’). 46 RMS beleì i varijantu sva{toznalac, ali bez citata, dok su za sva{toznanac navedena dva primera. Iz semanti~kih razloga (up. zv‰jŠezdoznanac u 2.3.9.2) ne moèmo ga smatrati nesufiksalnom sloènicom. 47 RMS oma{kom daje jednorog samo kao sinonim za narvala (ta ìvotiwa ima jednu duga~ku kqovu na gorwoj ~equsti), dok je ispu{teno zna~ewe mitske ìvotiwe. 48 RMS beleì samo petparac. 49 RMS beleì samo dvadesetparac i dvaesparac. 50 Crkvena kwiga s pesmama za osam glasova, oktoih. Up. izraz osmoglasno pevawe. RMS nema posebnu odrednicu za pridev osmoglasan, ali ga daje pod odrednicom osmo-. 51 Spojni vokal navodimo prema RMS; ina~e je obi~niji oblik prvog dela tre}e- (v. prethodni i slede}i odeqak). 52 Ova re~ ima potvrda u kwièvnosti, ali ju je od lingvista zapazio samo @ivanovi} 1904: 199, koji je izvodi iz vrzikaput. Zna~e-we joj je ’gorwi kaput’, prema RMS; i @ivanovi} priznaje da je œna{i kwièvnici u Srbiji upotrebqavaju... sa zna~ewem ÜberzieherŒ, ali zbog uobi~ajenih predrasuda prema endocentri~nim sloènicama tvrdi da œta rije~ ne moè to zna~iti nego samo onoga, koji je zbacio kaput sa sebeŒ. 53 Zanimqivo je da Babi} od svih radova Mihaila Stevanovi}a u spisku navodi samo dve gramatike (sredwo{kolsku i veliku) i tri ~lanka o sufiksima. Jo{ gore je pro{ao Beli}, od koga se navodi jedino kwiga O jezi~koj prirodi i jezi~kom razvitku! 54 œU takvim sloènicama -i prirodno pripada glagolskom obliku kao wegov neodvojiv deo i ne igra ulogu spojnog vokala, kako to smatra S. Babi}Œ, kaè Kir{ova, nav. m. 55 Up. Izviiskra, kako je glasio jedan od Wego{evih radnih naslova za Gorski vijenac (pored Izvita iskra i Izvijawe iskre: v. Re{etarov pogovor u izdawu Celokupna dela Petra Petrovi}a Wego{a, Beograd 1926, str. 342). 56 Skok ga naziva œprividno sloèn pridjevŒ (?) i pomiwe ga pod bandar ili banda{, {to je naziv za vrstu ribe, ali etimo-logiju te re~i ne daje. 57 RMS ga ne beleì, ali se u paleontologiji javqa termin sabqozubi tigar (= tigar sa sabqastim zubima), verovatno kao prevod od nem. Säbelzahntiger ili engl. sabre-toothed tiger. 58 I RMS i Pravopis iz 1960. razlikuju ovaj koordinativni pridev, s crticom, od spojenog radikalsocijalisti~ki ’koji se

490

odnosi na radikalsocijaliste’, gde moèmo pretpostaviti da radikal- odre|uje drugi deo sloènice. Istina, iz re~nika se to ne da sa sigurno{}u utvrditi, jer je radikalsocijalist(a) definisano kao ’pripadnik... Radikalsocijalisti~ke stranke’, {to zna~i da je definicija cirkularna (pridev je obja{wen imenicom, a imenica pridevom). Ni za jednu od ovih re~i nisu dati primeri iz korpusa, tako da ne moèmo biti sigurni da li su, kada i koliko bile u upotrebi kao politi~ki termini. 59 Zabeleèno samo kod Ani}a 1998, ali uobi~ajeno i u srpskim i u hrvatskim tekstovima, verovatno kao prevod nem. loben-

swert. Odsustvo ovog oblika u oba Mati~ina pravopisa mora se shvatiti kao propust, jer ako se smatralo da ga treba pisati u dve re~i, i to je trebalo nazna~iti u re~niku. 60 Ovaj posledwi samo u odre|enom vidu u RMS. 61 Vredi zapaziti kako je nulti sufiks, u HÇH veku, bio dobro iskori{}en za stvarawe geometrijskih naziva za vrste trougla: ravnostran, ravnokrak, raznostran i raznokrak. U na{e vreme, naprotiv, matemati~ari su bez ikakve potrebe izveli jedan od onih terminolo{kih œprevrataŒ kakve je s pravom kritikovao Mitar Pe{ikan, tj. uveli su nove i daleko glomaznije izra-ze jednakostrani~ni, jednakokraki, nejednakostrani~ni i nejednakokraki. Na to ih je o~igledno navelo verovawe da bi rav-nostran, ravnokrak zna~ilo ’koji ima ravne (a ne krive) strane odnosno krakove’ — sasvim neosnovano, jer je ravan u zna~e-wu ’jednak’ potvr|eno kako u sintagmama (nema mu ravna, to je ravno izdaji i sl.) tako i u drugim sloènicama, npr. ravno-teà, ravnopravan, ravnom(j)eran. 62 Skok pomiwe samo glagole vitoperiti, izvitoperiti, ~iji postanak tuma~i dvojako: s. v. viti iz sintagme vito pero, a s. v. pero — iz izvito periti (vaqda u smislu ’krivo ni{aniti’?), ali glagol periti (>> uperiti) izvodi iz imenice pero. 63 Odre|eni vid u RMS, dok je za velikomo`dan neodre|en. 64 Ne pripadaju ovom tipu sloènice kao maloletan (-qetan), malov(j)eran, koje u prvom delu imaju prilog malo. 65 Skok ne beleì ovaj pridev, kao ni visokoparan. 66 U RMS sic: prva dva u neodre|enom, tre}i u odre|enom vidu. 67 Svi oblici na s(j)everno- oma{kom su izostavqeni u RMS! 68 RMS daje i vi{o{kolski, niò{kolski, {to je neuobi~ajeno. 69 U ovom odeqku, s obzirom na to da pored akcenatskih postoje i ~isto obli~ke varijante (gluvo-, gluho-, bledo-, blijedo-, beo, bijel itd.) svaki primer navodimo samo u jednom obliku. 70 U RMS je posvedo~en samo prilog svojedobno, ali svakako postoji i pridev. Uz prilog svojevremeno data je i odrednica svojevremen, dodu{e bez citata. 71 U RMS odrednica glasi jednodelni (jednodijelni), ali su dvod(ij)elan, trod(ij)elan itd. dati u neodre|enom vidu. Sli~-nih nedoslednosti ima i kod drugih prideva iz ove grupe. 72 Ova odrednica je na pogre{nom mestu po azbu~nom redu. 73 [tavi{e, RMS daje samo oblike na dv(j)esta-, dok u {estom tomu navodi kao ravnopravne oblike trista- i tristo-, s primerima tristagodi{wi i tristogodi{wi. 74 U RMS prvostepeni i tre}estepeni (odre|eno) ali drugostepen (neodre|eno). 75 Odre|eni i neodre|eni vid navodimo prema odrednicama u RMS. 76 U Jezi~nom savjetniku Slavka Pave{i}a (Zagreb 1971), pod odrednicom znatièqan kaè se: œRije~ je nastala u 19. st. Malo je neobi~no gra|ena, jer joj je prvi dio infinitiv; ali zna~ewe joj je jasno, pa se odràla i u kwièvnika i u govornom jeziku, uglavnom zapadnih krajeva, gdje se upotrebqava paralelno s rije~ju radoznao, koja ima isto zna~ewe, a i pojavila se u isto doba. Od we su izvedene rije~i: znatièqa, znatièqnik, znatièqnost.Œ 77 Citirano prema: Sabrana dela Zmaja Jovana Jovanovi}a, Beograd 1935, kwiga XII, str. 233. 78 Mo`da je realnije tuma~ewe ’to~iti (= dupsti, bu{iti) kao crv’, {to bi odgovaralo figurativnoj upotrebi u primeru œNasiqe … ugroàva … na{ mir i crvoto~i na{e ose}awe bezbednostiŒ (RMS). Bukvalno zna~ewe dato je u primeru œGamiù otrovni crvi, crvoto~e ih, `deruŒ, ali se tu postavqa pitawe kako se isti subjekat, crv, moè javiti dvaput. Pod brojem 2 re~nik daje i neprelaznu upotrebu u zna~ewu ’postajati crvoto~an, propadati zbog crvoto~ewa’. 79 RMS ima odrednicu krvoliptiti, {to je verovatno {tamparska gre{ka, budu}i da je prost glagol dat samo u obliku lip-tati (-p}e) ili lipt(j)eti. 80 Beide u nema~kim re~nicima i both u engleskim uglavnom se ozna~avaju kao zamenice. U RMS se uz odrednice oba, oboje, obojica, obadva, obadvoje, obadvojica uop{te ne navodi vrsta re~i. 81 RMS beleì {tokoji, {tokakav, kojekoji, ali nema koje~iji, za koje verujemo da nije retko u stvarnom govoru, sa istim pe-jorativnim prizvukom kao i koje{ta i kojekakav: œNe}u da se povla~im po koje~ijim stanovimaŒ i sl.

491

82 Ovakve akcente daje Stevanovi}. Ne treba ipak iskqu~iti mogu}nost da su pojedine kombinacije obi~nije s dvojnim ak-centom, npr. bilo ko, bilo {ta, kakav mu drago. 83 Takvi oblici, naravno, postoje u govoru, ali su supstandardni: œza ni{taŒ, œo nikomeŒ i sli~no. 84 Nisu uobi~ajeni kolikogod (u RMS s definicijom ’bar nekoliko, makar donekle, iole’ i jednim citatom) ni doklegod ’do-nekle, do nekog mesta’ (u RMS preneto iz Prav. 1960, bez citata). 85 Odnos ovih dvaju oblika nije jasan, kao ni wihova etimologija. Koliko je mogu}e zakqu~iti iz Skoka (s. v. ko1 (III) i -ako1), svakojako bi moglo biti na~iweno s dva sufiksa, -oj (kao u koji) i -ako (kao u kako, tako, ovako, onako). Svakako, budu}i da ga RMS beleì s dugim a, moglo bi biti kontrakcija od svakojako (Skok, me|utim, pi{e svakako). Bez obzira na to, za dana{we jezi~ko ose}awe svakako vi{e nije potpuno istozna~no sa svakojako (ovo drugo se vi{e ne upotrebqava u zna~ewu ’neizostav-no, u svakom slu~aju’), a s druge strane potpuno se uklapa u niz kako, nekako, nikako, ikako itd., pa ga u sinhronoj ravni treba smatrati sloènicom od sav i kako. 86 Pi{emo ga odvojeno, budu}i da oblika imalo nema u re~nicima niti u pravopisima, mada bi po analogiji sa nimalo bilo opravdanije spojeno pisawe. 87 RMS ne beleì sve te prideve, kao {to, s druge strane, ne beleì ni priloge koji nesumwivo postoje od prideva kao {to su poluozbiqan, poluzvani~an i drugi. 88 U RMS data je definicija œbez obzira na sve drugeŒ, o~igledno {tamparskom gre{kom umesto œ…na sve drugoŒ. 89 Po novom pravopisu spojeno, dok je onaj iz 1960. propisivao tako re}i — neopravdano, jer spoj tako + infinitiv ne moè sam za sebe predstavqati prilo{ku odredbu; otuda poku{aji da se infinitiv zameni glagolskim prilogom, u tako rekav{i i u nestandardnom tako reku}(i). Takore}i bi se mo`da moglo tuma~iti kao skra}ewe od ako je tako re}i = ako se tako mo-è re}i. 90 Po Beli}u, naime, koga Stevanovi} u tom pogledu verno sledi, upravo je samostalna upotreba osnovna karakteristika ime-nica, pa samim tim i poimeni~enih re~i. Verovatno Stevanovi} ovde samu pojavu prideva u padeù posle predloga shvata kao znak poimeni~ewa. Ali mada se predlozi naj~e{}e upotrebqavaju ispred imenica (ta~nije, ispred imeni~kih sintagmi), to nipo{to nije jedina wihova funkcija, o ~emu svedo~e upravo primeri navedeni u ovom poglavqu. 91 Po Skoku, œrastavqa se na tri elementa, dva prijedloga na i vuz >> uz i nak, koje se nalazi u nakju~e (Vuk) i naksutraŒ. 92 Po postanku je od sredweg roda prideva ta{t (<< tâ{tâ) u zna~ewu ’prazan’. 93 Verovatno skra}eni oblik neke komande koja je sadràla ruski glagol goØoviØâsà. 94 Skok ga obja{wava kao spoj sveslovenskog korena protã (>> protiv) s predlozima na i su. 95 Sraslica od uzvika vaj i priloga kada? Skok ne beleì ovu re~. 96 Za~udo, zaboravqeno je dosad(a)/do sada, {to je mo`da va`nije pravopisno pitawe od ostalih, zbog mogu}e homografije s imenicom dosada. 97 Bi}e pomenute u novom izdawu ove gramatike iz 1997. (koje nismo konsultovali), ali bez upotrebe termina prefiksoid i sufiksoid. 98 Otuda ne bismo smatrali prefiksoidima, recimo, mnemo- ili steto-, budu}i da se javqaju samo u mnemotehnika odnosno samo u stetoskop (i wihovim derivatima). 99 Primere anti- i inter- zaboravio je da protuma~i, ali se oni o~igledno identifikuju s predlozima protiv odnosno me-|u. 100 Broj troslo`nih prefiksoida ne{to je ve}i u na{em jeziku, jer mi npr. neuro- i leuko- izgovaramo u tri sloga, dok u gr~-kom i u zapadnoevropskim jezicima oni imaju diftong. To samo delimi~no vaì za prefiksoid auto-, po{to se u wemu i kod nas u ~esto ose}a kao poluvokal: autobus je, za ve}inu gradskih govornika, troslo`na a ne ~etvoroslo`na re~. — [to se ti~e ~etvoroslo`nih osnova, kinemato- nije prefiksoid jer se javqa samo u spoju sa -graf (-grafija, -grafski); umesto wega kao prefiksoid se upotrebqava dvoslo`no kino-, o ~emu v. niè. Nije prefiksoid ni arterio-, jer dolazi (ne ra~unaju}i usko stru~ne medicinske termine) samo u arterioskleroza. Meteoro- je zasad uobi~ajeno samo u meteorolog (-logija, -lo{ki), ali bi moglo postati prefiksoid ukoliko bi u{li u {iru upotrebu meteoropatija i drugi termini zabeleèni s tim pr-vim elementom u Vujaklijinom Leksikonu. 101 Izuzetno, javqaju se oblici evropocentri~an, evropocentrizam, ali bi i tu trebalo dati prednost kra}em obliku evro-centri~an, evrocentrizam, kako ti izrazi glase u francuskom i drugim jezicima iz kojih su pozajmqeni. 102 Pridev radijski javio se tek posledwih decenija, mo`da po uzoru na slovena~ki, ali i po analogiji s pridevom televizij-ski, naro~ito kada se s wim javqa u kopulativnim konstrukcijama tipa œradijske i televizijske emisijeŒ, gde prefiksoid ne

492

bi bio pogodan. 103 Up. i englesko Psycho, naslov ~uvenog Hi~kokovog filma iz 1960. godine, koji je kod nas ostavqen u izvornom obliku (Psi-ho) a predstavqa skra}enicu od psychotic ili psychopath. 104 Oblik zoo se uglavnom javqa u novinama, prvenstveno u naslovima, radi kratko}e: tu se naj~e{}e pi{e ZOO, kao da je slovna skra}enica, {to pokazuje da nije uobi~ajen ni odoma}en. U govoru bi se te{ko mogao upotrebiti, po{to nema pade-{kih oblika. 105 U vreme kad ovo pi{emo, oblik imenice jo{ se koleba izme|u evro i euro (ovo drugo prema stranom uzoru). Varijanta sa u ne{to je ~e{}a u stru~nim radovima ekonomista, verovatno i pod uticajem zvani~ne troslovne skra}enice EUR. Ipak, s ob-zirom na jasnu smisaonu vezu s prefiksoidom evro- i sa imenicom Evropa, moè se o~ekivati da }e preovladati oblik sa v. 106 Nijedne od wih nema u Vujaklijinom re~niku, mada je ovaj ina~e izuzetno bogat stru~nim terminima gr~kog i latinskog porekla. 107 Ovamo bi do{li jo{ neki skra}eni etni~ki pridevi, ali se zasad javqaju samo u po jednoj sloènici: balto- u baltoslo-venski, ugro- u ugrofinski, latino- i hispano- u spoju sa -ameri~ki. U francuskom, pored hispano-américain, postoji i hispano-

arabe i hispanophone. Kao dokaz potencijalne kreativnosti prefiksoida up. œgwecava hispanomelodramatikaŒ, izraz kojim je kolumnista Bogdan Tirnani} ozna~io sentimentalne TV-serije iz hispanoameri~kih zemaqa (NIN, 10. 2. 2000, sr. 25). 108 Nismo u spisak uvrstili pedo- i hipo-. Prvi se javqa prakti~no samo u pedofil i wegovim izvedenicama (nisu uobi~aje-ni pedologija, pedocentrizam i sli~ni izrazi zabeleèni kod Vujaklije; pedagog je danas nemotivisana re~). Hipo- dolazi prakti~no samo u hipodrom (od gr. híppos ’kow’; nije re~ o prefiksu hipo- << hypó ’pod’). 109 Izuzetno, Nikoli} navodi i primere kao Jugoprevoz (u Leskovcu) i Jugobanat (u Vr{cu), koje, s obzirom na geografski poloàj tih gradova, verovatno treba interpretirati kao ’ju`ni prevoz’ i ’ju`ni Banat’, {to zna~i da u wima imamo pri-marno jugo-, kao u Jugoslavija (v. 2.3.5). 110 Ponekad haplolo{ki skra}eno u morfonologija. 111 Up. i danas zastarelo radio-gramofon = radio i gramofon (u istoj kutiji). Up. i Bari} 1980: 81–82: œU gra|i se na{la i sloènica sa zna~ewem koje po na~inu postanka ne moè imati. Takva je sloènica gramopoja~alo koja moè zna~iti samo ’gramofonsko poja~alo’, ako postoji takav tehni~ki pribor, a ne moè zna~iti ’gramofon s poja~alom’.Œ 112 Digitron, o~igledno od digit(alan) i -tron, ne postoji u zapadnim jezicima, nego je ~isto jugoslovenska tvorevina: pr-vobitno ime fabrike ra~unskih ure|aja u Bujama, u Istri, ubrzo je postalo zajedni~ka imenica sa zna~ewem xepnog kalkula-tora uop{te. 113 Delimi~ni izuzetak je Sarajevo (mo`da i drugi bosanski gradovi), gde je granap steklo status zajedni~ke imenice, pa se i danas ~uje u zna~ewu ’prodavnica prehrambene robe’. — O rasprostrawenosti otpora krajem ~etrdesetih godina svedo~i ta-da{wi beogradski vic o penzioneru koji na pijaci zbuweno kaè: œNau~io sam {ta zna~i Gramlek i Grateks i Gramag, ali od ~ega li je skra}eno ovo GRA[AK?Œ 114 Tanjug je zna~ajno i po tome {to je do danas jedini siguran primer sekvence fonema /n/ + /j/ u srpskom. (Latinizmi kao in-jekcija, konjugacija, konjunktura naj~e{}e se u praksi izgovaraju sa w.) 115 Babi} ne kaè ko zastupa takav stav. Prema ruskoj sistematizaciji, kako ju je prikazala An~i}eva u malo~as pomenutom radu, prefiksacija se ne svrstava ni u slagawe ni u izvo|ewe, nego je zaseban na~in tvorbe. Vidi niè 1.3. 116 I u nema~kom, ve}ina prefiksa je po obliku jednaka predlozima ili prilozima (npr. aus-, bei-, nach-, um-, vor-, her-, weg-, zurück itd.), ali se u gramatikama svrstavaju zajedno s onima koji su samo prefiksi (be-, ent-, ver- itd.), s tim {to su, zbog spe-cifi~nog pona{awa nema~kih glagola, prvi œtrennbarŒ (odvojivi) a drugi œuntrennbarŒ (neodvojivi). 117 U stvari, kod imenica je gotovo uvek mogu}e dvojako tuma~ewe, o ~emu vidi niè, 2.3. 118 Tako Engel, U., Deutsche Grammatik, Heidelberg 1988, upotrebqava simetri~ne termine “Ableitung durch Präfi-

xe” i “Ableitung durch Suffixe”. Erben, J., Einführung in die deutsche Wortbildungslehre, 2. Aufl., Berlin 1983, ne daje izri~ite definicije, ali u generalnoj {emi tvorbe re~i (dijagram na str. 55) œDerivation durch AffixeŒ gra-na se na œPräfixbildungŒ i œSuffixbildungŒ. Nasuprot tome, jo{ 1957. godine, W. Henzen, Deutsche Wortbildung, 2. Aufl., Tübingen, isticao je posebnost prefiksacije (œDie Bildungen mit Präfixen erhalten ihren Sonderplatz

zwischen diesen [ = Komposita] und jenen [ = Ableitungen]Œ, str. 34–35). On obja{wava da bi prefiksalne tvore-nice jedino u dijahronijskoj perspektivi mogle biti sloènice: “In sprachgeschichtlicher Sicht stellen die Prä-

fixbildungen Zusammensetzungen dar (als Präfixkomposita); sonst kommt ihnen nun eine eigene Stellung zu” (str. 98).

493

119 Sensini, M., La grammatica della lingua italiana, Milano 1990, deli celokupnu tvorbu re~i na derivaciju i kompoziciju, a u okviru one prve jednako tretira izvedenice pomo}u sufiksa i pomo}u prefiksa: “La de-

rivazione si ottiene mediante l’aggiunta alla parola base di un morfema modificante o affisso, che può essere un suffisso, se è

posto alla fine del morfema lessicale … o un prefisso, se è posto davanti al morfema lessicaleŒ (str. 526). Slede zatim poglavqa pod naslovima œLa derivazione mediante suffissiŒ i œLa derivazione mediante prefissiŒ. 120 Luca Serianni, Grammatica italiana, Torino 1988, na str. 534 daje œSuffissazioneŒ i œPrefissazioneŒ kao dva po-sebna postupka tvorbe re~i, mada za ovu drugu napomiwe da je simetri~na sufiksaciji (œun procedimento

che potremmo dire speculare rispetto alla suffissazione”). 121 Quirk, R., Greenbaum, S., Leech, G., Svartvik, J., A Comprehensive Grammar of the English Language, London–New

York 1985, na strani 1520. 122 Po Skoku, -soj- je prevojna osnova od glagola sjati. 123 Po Skoku, -dij- je pro{irena osnova od d(j)eti = d(j)enuti. Ta nam etimologija ipak ne pomaè da motivi{emo zna~ewe izvedenog glagola, kao uostalom ni u dosaditi, koje je po Skoku od saditi. 124 Vidi Skoka pod buhav, gde se, me|utim, ne obja{wava semanti~ki razvoj. 125 Po Skoku od kuka, a mo`da i od osnove imenice ku~ine. 126 Skok naziva prez sinonimom od brez = bez, napomiwu}i da ima i zna~ewe ’trans’ (preko-), ali za to zna~ewe ne daje druge primere osim prezime. Glagola prezivati (se) kod Skoka nema. 127 Iz: Ranko Bugarski, Jezik u dru{tvu, Beograd 1996, str. 63. 128 Etimolo{ki je dosluh od turcizma dost-luk, od dost ’prijateq’, ali danas vi{e ne zna~i ’prijateq-stvo’ nego ’tajni dogovor’. Moglo bi se eventualno smatrati postverbalom, ali po zna~ewu te{ko ga je vezati za glagol dosluhnuti ’do~uti’, a pogotovu za doslu{ati ’slu{ati do kraja’. 129 Paradoksalno, wu ne pomiwu ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike, iako nabrajaju niz drugih, danas pot-puno izobi~ajenih imenica na pa-. Semanti~ka veza izme|u paperja i perja je o~igledna; morfolo{ka je mawe ~vrsta, jer se pa- dodaje samo na zbirnu imenicu, a ne i na jedninu pero. (U zna~ewu jednine RMS navodi prefiksalno-sufiksalni oblik paperak.) 130 U RMS je dato sa zna~ewem ’kratka bele{ka ispod bele{ke’, ali u Prav. 1993 se upotrebqava za bele{ku ispod teksta, tj. fusnotu. 131 Grickat 1981: 105 kaè da je prirast od ruskog ørirosØ. 132 Kao kuriozitet napomenimo da Babi} (1986: 332) me|u ovakvim oblicima navodi i suba{a — mada je to i po Skoku i po [kaqi}u ~isti turcizam, u kome prvi deo dolazi od turskog su, voda (prvobitno je re~ ozna~avala ~i-novnika koji nadzire snabdevawe vodom u gradu). 133 Uprkos tome, ni Babi} ni autori Priru~ne gramatike nigde ne pomiwu prefiks sa-. 134 Analiziramo ga kao s- + razm(j)er(a); za ovaj drugi oblik ve} smo rekli u prethodnom odeqku da je dever-bal od razm(j)eriti. Mada RMS defini{e razm(j)er(a) i srazm(j)er(a) kao delimi~ne sinonime, u na{oj tradicionalnoj matemati~koj terminologiji oni se razlikuju. Razm(j)er ili razm(j)era je ratio, odnos dve-ju veli~ina (a : b), posebno onaj koji iskazuje umawewe na geografskim kartama i sli~nim crteìma. Srazm(j)er ili srazm(j)era je proporcija, odnos dvaju razmera (a : b = c : d), za koje onda kaèmo da su di-rektno ili obrnuto srazmerne (proporcionalne). 135 Ove re~i nema u RMS, ali je beleì Stevanovi} 19641:420, tvrde}i da je jednako rasprostrawena kao i velikoprodaja. 136 Re~ je, naravno, o prefiksu od predloga hypó ’pod’, ne o imenici híppos ’kow’, kao u hipodrom. 137 Politehnika (-tehnikum) je danas poznato samo kao naziv za strane tehni~ke {kole, a i tu se vi{e ne defini{e kao ’{kola za sve grane tehnike’. [to se ti~e poliklinike, etimolo{ki re~nici beleè da je izraz najpre skovan u nema~kom (Poliklinik) u zna~ewu ’gradska klinika’, dakle s gr~kim pólis ’grad’ a ne sa

494

polý ’mnogo’. Tek kasnije je shva}eno i kao ’klinika za razne bolesti’, usled ~ega se u francuskom i en-gleskom javila i grafija sa poly-, pored poli-. 138 Od fr. préhistoire, engl. prehistory (up. nem. Vorgeschichte). êsto izmeweno u praistorija, usled kontami-nacije sa pra~ovek, prastari i sl. Takav oblik, shodno zna~ewu prefiksa pra-, mogao bi ozna~avati naj-raniji period istorije, ali se ne moè smatrati pravilnim kao sinonim za preistoriju, u RMS defini-sanu kao ’period u razvitku qudskog roda od pojave ~oveka na zemqi do pojave prvih pisanih spomenika’, dakle do po~etka istorije, PRE istorije. 139 Po obliku izvedenica, ali daleko ~e{}a od prideva reizborni, ~ije postojawe jedva da je posvedo~eno. 140 Nije naodmet napomenuti da ova gramatika prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi imenica posve}uje desetak redova, da pomi-we samo osam prefiksa koji u woj u~estvuju i da za wih navodi ukupno sedam (!) primera. To jasno pokazuje koliko je prefik-sacija bila zanemarena u pore|ewu sa sufiksacijom. S druge strane, i to je zna~ajan napredak u odnosu na ranije gramatike, u kojima o prefiksalno-sufiksalnoj tvorbi nije bilo ni pomena. 141 Po RMS tako|e podglavak i poglavwak, ’drvo koje se stavi popreko preko ogwi{ta pa se preko wega loè druga drva’. Nije sasvim jasno na ~emu se zasniva veza sa imenicom glava. 142 Up. œvelevla`ni gospodineŒ, igru re~i u Ko~i}evom Jazavcu pred sudom. 143 Oblik omali, kako izgleda, ne postoji, iako je osnovni pridev danas daleko ~e{}i u obliku mali nego u obliku malen. 144 Oba termina nalaze se u re~niku Rikarda Simeona. Elativ je, kako se tu obja{wava, sinonim za apsolutni superlativ, tj. za oblik koji iskazuje poja~awe osobine bez pore|ewa. Termin superlativ, naprotiv, s obzirom na svoju upotrebu u gramati-ci, upu}ivao bi na pore|ewe, i otuda nije pogodan da ozna~i pre-, niti druge œpoja~ajne” prefikse osim naj-. 145 Up. i ma(h)nuti se (~ega), oma(h)nuti, gde su u Srbiji danas ostali u upotrebi iskqu~ivo oblici bez -h-. 146 Prema podacima koje daju strani etimolo{ki re~nici, ovaj pridev je nastao od latinskog abnormis ’van norme, nepropi-san’ (odatle i varijanta abnorman, koju daje Vujaklija), {to je prilago|eno zavr{etku re~i normalan, verovatno i pod utica-jem sinonima anomalan (<< gr. anomalos). Abnormal se danas upotrebqava u engleskom i nema~kom, dok su romanski jezici za-menili ab- obi~nijim privativnim a- (fr. anormal i sl.). 147 Posledwih godina, naro~ito u jeziku medija, sre}e se u dosad nezabeleènom zna~ewu ’bestidan’ ili ’ ne~uven’ (bespri-zorne uvrede i sli~no), do ~ega je verovatno do{lo usled brkawa sa besprimeran ili bezazoran. 148 Skok nema re~ bezopasan; za opasan kaè œmoè, ali ne mora biti rusizamŒ i obja{wava da je pridev izveden œod apstrak-tuma opas m ’pomwa, oprez’, koji danas ne postojiŒ. Etimolo{ki, dakle, negacija ima strukturu bez- + imeni~ka osnova + -(a)n kao i sve ostale, ali se to ne moè preneti na sinhronijski nivo. 149 RMS beleì i odoqiv, promo~iv, pokolebqiv, zaja`qiv i sli~no, ali su sve te re~i preuzete iz drugih re~nika, bez cita-ta iz gra|e. Gotovo je sigurno da su ih raniji leksikografi napamet unosili, kao pandan negiranim oblicima, bez ikakve po-tvrde da stvarno postoje. 150 Ovde je glagolska osnova stopqena sa sufiksom: o~ekivali bismo *neopozivqiv. 151 Po oba pravopisa i po RMS prepotopski/-pni ima i u ijekavskom samo oblik na pre-. U Hrvatskoj je ina~e uobi~ajen ob-lik pretpotopni, dakle s drugim prefiksom. 152 Ova dva prideva u RMS su definisani kao denominali — ’koji se odnosi na predzimqe’ — odnosno ’koji se odnosi na pretprole}e’; naprotiv, predjesewi je definisano samo ’koji se odnosi na doba pred jesen’, iako i tu postoji imenica pred-jesen ili predjesewe. Sli~na je neusagla{enost izme|u definicija za predjutarwi ’koji se odnosi na predjutarje’ i predve-~erwi ’koji se zbiva, de{ava predve~e(r), koji neposredno prethodi ve~eru’. Definicija na osnovu sintagme svakako je boqa, budu}i da su imenice tipa predzimqe, predjutarje daleko mawe u upotrebi nego odgovaraju}i pridevi. 153 Tako u RMS (predètveni u odre|enom, predsvadben u neodre|enom vidu). 154 U RMS ovaj pridev je pod 1 definisan ’koji se moè meriti’, bez potvrde iz korpusa, a pod 2 ’koji se bez ostatka moè deliti mawim brojevima, deqiv’. Ni jedna ni druga defi-nicija ne podudara se sa zna~ewem prefiksa sa-, a druga nije ni matemati~ki ispravna. Ona ne uzima u obzir da je samerqivost uvek svojstvo najmawe dva broja ili dve veli~ine,

495

koje su me|usobno uporedive u tom smislu {to se mogu deliti istim mawim brojevima ili meriti istim jedinicama mere. To zna~ewe je jasno vidqivo u antonimu nesam(j)erqiv, ko-ji je ~est u figurativnom zna~ewu ’me|usobno neuporediv’ ili ’inkompatibilan’. Po ob-liku, sam(j)erqiv li~i na sufiksalnu izvedenicu, ali glagol *sam(j)eriti ne postoji. Pre bi moglo biti ~isti prefiksal (sa + m‰jŠerqiv), ali po{to za takav tvorbeni tip nismo na{li druge primere, najboqe }e ipak biti svrstati ga u PST. 155 Obi~no u tehni~kom smislu, ’koji kombinuje vi{e medija’ kao {to su film, televizija, magnetofonski snimci itd.; re|e u zna~ewu ’koji se objavquje preko vi{e medija’ (= sredstava za informisawe). 156 Vujaklija, s uobi~ajenom nedosledno{}u u pogledu vrsta re~i, daje samo pridev polivitaminski, ali samo imenicu mul-tivitamin ’preparat koji sadrì vi{e vrsta vitamina’. 157 Kwièvni termin moderna (`.) poti~e iz nema~kog (die) Moderne, koje je skovano krajem HÇH veka. Mada je u oba jezika u pitawu poimeni~eni pridev, postmoderan smatramo izvedenim iz imenice moderna a ne obrnuto, iz dva razloga. Prvo, jer se kwièvni i umetni~ki pravci po pravilu ozna~avaju imenicom, a iz we se izvodi pridev. Drugo, jer je pridev postmoderan sam po sebi lo-gi~ki protivre~an (ne moè biti moderno ono {to je ve} ustupilo mesta ne~emu {to dolazi posle wega), a jedino uz definiciju ’koji dolazi posle pokreta zvanog moderna’ zadràva neki smisao. 158 Vredi zapaziti da Beli}, iako upotrebqava termin prefiks ili predmetak, kao i Mareti} pi{e pred, do, iz itd., kao za-sebne re~i. Po tome su obojica mawe moderni od Leskina, koji je dosledno sve prefikse pisao s crticom. 159 RMS ima odrednicu podrazum(j)eti s jednim citatom, ali taj glagol nije nimalo uobi~ajen; da jeste, verovatno bi bio dvovidski kao i razum(j)eti. 160 Etimolo{ki, u istu grupu bi spadali i glagoli popeti (se), uspeti (se), ispeti (se), koji uza sebe imaju prost glagol pe-ti se. Oni su se, me|utim, odvojili kako po zna~ewu (jer im osnova zna~i ’pewawe’ a ne ’zatezawe’ i sl.) tako i oblikom, bu-du}i da se uz peti stvorio i novi infinitiv pewati, danas obi~niji u govornom jeziku. [tavi{e, po analogiji se javqaju i nestandardni oblici tipa popewem se, ispewem se, dok u grupi glagola zapeti itd. takve pojave nema. 161 Nesvr{eni glagoli u ovom slu~aju su na -sipati, dakle nemaju vezanu osnovu; isti je slu~aj i sa osnovama -n(ij)eti i -ve-sti, gde nesvr{eni glagoli imaju slobodnu osnovu nositi odnosno voditi. 162 Takvo tuma~ewe podràva i Skok, koji semanti~ki razvoj obja{wava komentarom œosveta je sveta du`nostŒ. Bez toga, sve-titi bi zna~ilo samo œ~initi svetim, sve{tatiŒ. 163 U prevodu jednog filma na televiziji zabeleìli smo œNemoj da peri{ tu pu{ku na meneŒ (za engl. Don’t point that gun at

me): ovde ni upravqati, ni usmeravati ni ni{aniti ne bi zvu~ali prirodno. 164 Sli~nu semanti~ku nepredvidqivost pokazuju glagoli od istog indoevropskog korena i u nema~kom (bestehen ’postojati’, gestehen ’priznati’, verstehen ’razumeti’ itd.), latinskom (existere, resistere itd.), verovatno i u drugim jezicima. 165 Kao primer za tu pojmovnu bliskost uporedi engl. stop (up) (nem. stopfen) ’za~epiti’ — stop ’zaustaviti’, ili ital. fermare ’zaustaviti’ — fr. fermer ’zatvoriti’. 166 Primera radi, gluhnuti moè zna~iti ’postajati gluv’ ali nije mogu}e *gluhnuti koga; pra{iti zna~i ’dizati pra{inu’, ali u zna~ewu ’posipati prahom’ upotrebila bi se sekundarna imperfektivizacija zapra{ivati. 167 Mareti} 1899:383 pi{e: œU nar. pjesmi u Vuka… gdje je govor o jednom ili o dvojici, veli se poginuti, a gdje se govori o vi{e ~eqadi, uzima se glagol izginuti.Œ 168 Stevanovi}, 19641:457, obja{wava da nastaviti zna~i œstaviti jedan predmet na drugi, figurativno p r o d u ` i t iŒ, ali je jasno da takvo obja{wewe moè vaìti samo u dijahronijskim okvirima. 169 Moè se tuma~iti kao perfektivizacija, ali nije neophodna, budu}i da je glagol stradati dvovidski. 170 Za nadmetnuti se RMS daje tri zna~ewa, ali su sva tri danas zastarela. 171 Ostati (-jati) i opstati (-jati) nisu mnogo korisni kao dokaz, jer se u wima ne ose}a veza s glagolom stati (-jati): v. 5.6.2. Kantor u pomenutom radu navodi i dosta drugih minimalnih parova, ali s glagolima koji danas prakti~no ne postoje, kao ognati, osedati, osko~iti, obìveti, obgovoriti, objesti se i sli~nima. 172 Prvobitno zna~ewe se dobro vidi u matemati~koj upotrebi ovog glagola: œkrug opisan oko trouglaŒ i sl. 173 Uz obesiti i oka~iti ide i metaforizovano ovisiti (o), ali je to prete`no hrvatski oblik, nasuprot srpskom zavisiti (od).

496

174 Osnova bol- bi mogla biti i imeni~ka ili glagolska, ali po analogiji sa ozdraviti ovde je svrstavamo me|u pridevske. 175 Up., u familijarnom govoru, i {aqivo opariti se ’ste}i para’. 176 Up. i ostrastiti se, neologizam koji je u RMS posvedo~en jednim jedinim citatom iz 1958. godine, a koji je u novije do-ba postao stalni deo medijskog vokabulara (dodu{e samo u trpnom pridevu ostra{}en, s izvedenicom ostra{}enost). 177 Sinhronijski gledano, ovde bi se moglo govoriti o zameni sufiksa u pore|ewu s nesvr{enim mrzeti (-zjeti, -ziti). Eti-molo{ki, osnova je ista u mrzeti (mrzak, omraza itd.) i u mrznuti (smrzavati, mraz itd.). 178 Ovamo verovatno ne spada glagol odalamiti, koji je nemotivisan. Skok ga pomiwe pod odrednicom dajak, ali ne obja{wa-va wegovo poreklo. 179 Ovamo bi se mogli svrstati i glagoli kao popucati, pokidati, sa zna~ewem radwe koja se obavqa na vi{e mesta, ali ta-kvih primera ima vrlo malo. 180 Poznato uglavnom po izreci Posviraj, pa i za pojas zad(j)eni. 181 Za pothraniti RMS ne daje zna~ewe ’nedovoqno ishraniti’, ali je takvo zna~ewe zabeleèno u Ani}evom re~niku, a i RMS daje pridev pothrawen ’nedovoqno, slabo hrawen’. Problem je, me|utim, u tome {to pothraniti ima i suprotna zna-~ewa, ’othraniti, odgojiti’, ’osnaìti’ i sl. Glagol pothladiti u RMS je definisan samo ’hla|ewem smrznuti’, ali iz ci-tata koji je dat vidi se da se upotrebqava u zna~ewu dubokog zamrzavawa, ISPOD uobi~ajene temperature u friìderu (up. fr. surgeler, engl. deep-freeze). 182 Prvobitno zna~ewe moglo je biti ’namazati s dowe strane’, ako se odnosilo, recimo, na saonice; ali RMS ga defini{e ’namazati sa svih strana’. 183 Zanimqivo je da ova dva glagola imaju isto osnovno zna~ewe, iako su obu}i i svu}i antonimi. 184 U- kao drugi prefiks posle pred- javqa se u retkim glagolima predugovoriti/-arati i predumi{qati. Prva dva su data kao odrednice u RMS, ali u gra|i je zapravo potvr|ena samo glagolska imenica predugovarawe. Predumi{qati je zabeleè-no samo kod Skoka, s. v. misao: to bi mogao biti glagol od koga je izvedena imenica predumi{qaj (mada je isto tako mogla na-stati i prefiksacijom, od pred- + umi{qaj). 185 Iz istorije kwièvnosti znamo da je najpre bio u {irokoj upotrebi latinizam prenumerisati/-irati (se), s imenicom prenumerant ’pretplatnik’. On je dobio svoj bukvalni prevod u predbrojati/-iti (se), s imenicom predbrojnik, a onda je ve-rovatno osnova zamewena onom koja vi{e odgovara smislu, tako da se dobilo pretplatiti (se) i pretplatnik. 186 U smislu ’prigwe~iti UZ ne{to’. U drugim upotrebama, isti glagol bi mogao spadati u grupu (5) (ozna~ava delimi~no gwe~ewe, za razliku od zgwe~iti) ili u grupu (6) (perfektiv prema gwe~iti). 187 Mada RMS defini{e ovaj glagol naprosto kao ’nau~iti, pou~iti’, u stvarnosti se naj~e{}e upotrebqava u trpnom pride-vu, priu~en, sa zna~ewem ’na brzinu nau~en, uve`ban koliko je neophodno’. 188 Za glagol protuma~iti, recimo, RMS daje definiciju koja ni~im ne ukazuje na ve}u iscrpnost nego kod glagola rastuma-~iti; naprotiv, za istuma~iti je re~eno da zna~i ’sasvim protuma~iti, dokraja protuma~iti, sve objasniti’ — iako dva ci-tata koja slede ne potvr|uju takvu interpretaciju. 189 Neubedqivo deluje tuma~ewe M. Stevanovi}a (nav. mesto), koji ga svrstava uz glagole tipa razviti, razmotati, jer navodno razgovarati zna~i ’’razvijati govor’’. 190 RMS, dodu{e, beleì i imenicu suprotvizita ’ponovna vizita, ponovni lekarski pregled’, s jednim citatom iz Andri-}a, ali tu suprot- nema zna~ewe protivqewa nego provere (verovatno je posredi kalk od nema~kog Gegenvisite ili italijan-skog controvisita). 191 RMS beleì i neuobi~ajeno vazdi}i, s oznakom œzast.Œ i jednim citatom iz Branka ]opi}a. Glagol vaspitati ne uzimamo u obzir, jer je danas nemotivisan. 192 Babi} tako|e prime}uje œza te je glagole karakteristi~no da su svi povratniŒ: iz primera koje ovde dajemo vidi se da je ta tvrdwa neta~na. 193 RMS ne beleì ovaj glagol, ali je uobi~ajen barem u trpnom pridevu, u izrazu prednapregnuti beton (po nema~kom vorge-

spannter Beton, Vorspannbeton). 194 Mnogo primera za ovaj glagol daje RMS. Danas je uobi~ajen samo u obliku radnog prideva prido{li, odakle i izvedenica prido{lica. 195 Od fr. discréditer, up. i engl. discredit. U srpskom se mora smatrati za PST, po{to se s glagolom kreditirati ne poklapa ni po sufiksu ni po zna~ewu. 196 Shodno napomeni u 5.32, i ovde su imenice dislokacija odnosno disimilacija znatno ~e{}e nego glagoli.

497

197 U radu Grickat 1966, gde je autorki bilo potrebno da uporedi {to vi{e parova svr{enih s nesvr{enim glagolima, ona je me|u ovim drugima navela i takve kao maliti, mawiti, zlediti, pitomiti, lep{ati (se), zubiti, putiti, sestriti, si-niti, gor{ati itd., obi~no uz napomenu da su retki u upotrebi. To je jo{ jedna potvrda da je (ne)postojawe pojedinih glago-la bez prefiksa sasvim relativno i stilski uslovqeno pitawe. 198 Mo`da prema nem. beschliessen (up. Schlüssel kqu~): vidi Skoka s. v. kqu~. 199 Prema Skoku, prvobitno zna~ewe imenice poqe je ono koje se ~uva u prilozima napoqe, napoqu, spoqa, tj. ’prostor izvan ku}e’. 200 -Go- je po Skoku œnesamostalna deikti~ka partikulaŒ: vidi pod -go1 i pod vijest. 201 Poreklo pro{irewa -ov- nije jasno. Skok nema ovaj glagol, ni naziv katoli~kog praznika Tijelovo, pa ~ak ni t(ij)elo. 202 Babi} tvrdi za ovaj glagol da je œna~iwen od prilogaŒ, ali dobro bismo u ovom slu~aju pre tuma~ili kao sredwi rod od do-bar: Dobro ‰jeŠ predstavqa skra}ewe od œDobro je to {to predlaèteŒ, a tu je dobro pridev, kao u œDobar je taj va{ predlogŒ. 203 Samo figurativno, prema izrazu kad se tikva pokondiri, danas pre svega zahvaquju}i naslovu Sterijine komedije. 204 Ovaj glagol, ~ija pripadnost standardnom jeziku nije sasvim sigurna, u RMS je definisan ’postati star’, ali bi ta~nije bilo ’postati vidqivo stariji’, analogno glagolima kao posedeti, poru`neti, zbabati se. Ugroèn je i homonimijom sa postarati se ’pobrinuti se’. 205 ê{}e unezv(j)eriti (metatezom od uznev‰jŠeriti? Skok ne beleì ni jedan ni drugi glagol).

Klajn I Kompozicija i Prefiksacija

Documents

Transcript of Klajn I Kompozicija i Prefiksacija