KIVI ZA GAJENJE

nedelja, 21 oktobar 2012 07:55 | Napisao Administrator | | |

Mnogi od nas žele da se oprobaju u gajenju kivija.Kivi najbolje uspeva na rastresitim, umereno vlažnim zemljištima, bogatim humusom.Ne "voli" teške,zbijena i vlažna zemljišta.Takođe ne prijaju mu suva i peskovita zemljišta.

Plodovi su vema bogati C vitaminom,Ovo južno voće jača imunitet, reguliše krvni pritisak i probavu, poma že u lečenju respiratornih obolenja,glavobolje i stresa.Kivi je kiselkast plod, jajolikog oblika,dlakave, sme đe  kore i zelenog „mesa". Veoma je ukusan i zdrav, prava je riznica vitamina naročito C, A, E, K i B komple ksa (tiamin, niacin, B6, kolin), kao i menerala - kalijuma, kalcijuma, fosfo ra, magnezijuma, gvožđa.

Sadnja kivija u toplijim regionima je u jesen,a hladnijim severnim delovima preporučuje se u februaru i martu.Posle sadnje sadnice se prikraćuju na tri pupoljka.Kada lastari izbiju odabere se najjači za stablo dok se ostali uklone do osnove. Pre sadnje poželjno je celu površinu duboko preorati, po mogućnosti do dubine od 60 cm i izvršiti đubrenje po preporuci, nakon što je obavljena hemijska analiza tla.Najpovoljnija reakcija tla jest od pH 6 - 6,5. Kivi je osetljiv na vodu, koja se dugo zadržava u tlu. Ako se ne može izvršiti duboko oranje, tada treba ručno iskopati dovoljno duboke i široke jame za sadnju kivija. Pre sadnje na dno jama se stavlja plodna rastresita zemlja s površine (oranični sloj), zatim 5-6 kg nekog organskog đubriiva i po potrebi mineralno , 0,5 do 1 kg (N:P:K=7:14:21) te se sve dobro izmeša. Nakon toga obavlja se sadnja, vodeći računa da dubina sadnje bude kao u kontejneru u kojem se sadnica nalazi, nikako dublje. Nakon sadnje treba redovito zalivati sadnice, ali ne previše

Preporuka je da kivi gaji u niskom špali ru-do 125 cm.Kruna se formira odmah iznad korenovog vrata.Posle berbe u jesen,letorasti se blago poviju duž redova špalira i zagrnu rastresitom zemljom.Važno je zaštititi kivi od mraza-obično se prekriva folijom koja se skida ujutro kada se temperatura poveća.

Ukoliko se gaji u kontinentalnim uslovi ma treba birati zaklonjena

mesta.Dok je biljka mlada treba je uvijati sa slamom, kukuruzovinom,a kada se razvije štititi samo stablo.

Divlji kivi može da izdrži do -25 C,plemenite sorte su osetljivije i mogu na kratko podneti do -15 C.Kritični period za razvoj je na početku vegetacije, kada krenu sokovi.

SADNJA-Za uzgojni oblik  kontrašpalir rastojanje između redova je 5 m,dok je između stabala 4 m.

-za uzgojni oblik pergola rastojanje između redova je 5 m,dok je između stabala 5m.

Stubovi treba da bude 2,8 metra (ukopava se 60-70 cm).Žica se postavlja u tri reda na 60,120,180 cm visine.Debljina žice je 4-5 mm.

OPRAŠIVANJE-Posebna pažnja se mora obratititi  rasporedu muških i ženskih biljaka,jer je kivi dvodoma biljka.

Raspored ženskih i muških biljaka pri uzgoju u kontrašpaliru bude 5:1 ili 6:1 dok je za uzgojni oblik pergola 7:1.

Ženske sorte su Abbott, Allison, Hayward, Monty

Od muških sorti najčešće se koriste Tomuri i Matua.

Pri rezidbi mora se primenjivati duža rezidba,da bi se ostvarila veća količina polena.

Gajenje kivijaKIVI (Actinidia sp.) predstavlja vrstu voća koja se poslednjih godina uspešno gaji i na našim prostorima. Svoju popularnost duguje dekorativnom izgledu same biljke i obilju sočnih plodova koji obiluju vitaminom C. Ova penjačica može da poraste i do 8m. Gaji se slično kao vinova loza, što znači da mora imati potporu (špalir). Biljke se sade na razmaku od 3 metra. Postoje muški i ženski primerci kivija (dvodoma vrsta), tj. prvi služe samo za oprašivanje, dok su ženski ti koji plodonose. Sade se zajedno, pri čemu se treba voditi time da je jedna muška sadnica dovoljna da opraši 2-5 ženskih sadnica. Veći broj ženskih sadnica smanjuje kvalitet ploda.

SIBIRSKI KIVI (Actinidia arguta)- vrsta kivija, tj. aktinidije, koja izuzetno dobro podnosi niske temperature, i do -30°C. Plodovi kod ove sorte su sitniji, veličine šljive i bez dlaka na pokožici, tako da se plod može konzumirati ceo. Meso ploda je kao kod sorti sa dlačicama. Visoko dekorativna vrsta kako zbog svojih cvetova, tako i zbog ovalnih, sjajno- zelenih listova.

KIVI (Actinidia chinensis)- široko rasprostranjena vrsta sa krupnim plodovima, preko 100gr, koji kasno sazrevaju i dobro se čuvaju. Za razliku od prethodne vrste njeni plodovi su prektriveni gustim, smeđim maljama. Ova vrsta dobro podnosi temperature do -15°C.

U naše krajeve kivi je stigao iz Kine i Novog Zelanda. Ovo voće nosi naziv biljka večne mladosti i zdravlja, jer sadrži mnogo vitamina i minerala. Smeđi okruglasti plodovi pokriveni su sitnim dlačicama, a veličinu im određuj .prvenstveno sorta, a zatim način gajenja i kvalitet staništa. Rodnost kivija traje 30 i više godina, što zavisi od načina gajenja i održavanja biljke. Gajamo ga najčešće za konzumiranje svežih plodova, zbog njihove izuzetno bogate hranidbene i vitaminske vrednosti.

Zemljište

Kiviju najviše odgovara klima s toplim i vlažnim letima, i zimama u kojima temperatura ne pada ispod -10 stepeni. Takođe, zahteva lagano i hranjivo, bogato zemljište. Za kivi, zemljište treba biti neutralne do slabo kisele reakcije.

Kivi ne sme da se sadi na mestima gde su česti jaki i suvi vetrovi, jer mu vetar lomi grane, a i isušuje cvetove i listove. Leti mu je potrebno dosta vlage, pa možemo da ga sadimo samo tamo gde možemo da osiguramo zalivanje, odnosno navodnjavanje.

Sadnja

Kivi se može saditi u jesen i proljeće. Pre sadnje poželjno je celu površinu duboko preorati, po mogućnosti do dubine od 60 cm. Ako se ne može izvršiti duboko oranje, tada treba ručno iskopati dovoljno duboke i široke jame za sadnju kivija. Pre sadnje na dno jama se stavlja plodna rastresita zemlja s površine (oranični sloj), zatim 5-6 kg nekog organskog đubriva i po potrebi mineralno đubrivo, 0,5 do 1 kg (N:P:K=7:14:21).

Nakon toga obavlja se sadnja, vodeći računa da dubina sadnje bude kao u kontejneru u kojem se sadnica nalazi, nikako dublje. Nakon sadnje treba redovito zalivati sadnice, ali ne previše. Sadnice se prikrate na dva pupoljka.

Sadnice ove biljke najčešće se uzgajaju u plastenicima, pa se ne bi smele saditi prerano u proleće, da ne bi razlika između spoljašnje temperature i temperature u kojoj su gajena bila prevelika.

Kako je kivi biljka penjačica, potrebno je pre ili odmah nakon sadnje postaviti armaturu od stubova i žice. Razmak sadnje treba da iznosi oko 6 metara , a između svake biljke postavlja se jedan stub od drva, betona ili metala na koje se pričvrste žice 3,5 mm. Stubovi na kraju redova moraju biti jači i dobro usidreni da se armatura ne sruši.

Kod sadnje treba voditi računa o odnosu ženskih i muških sadnica. Povoljan odnos je šest ženskih i jedna muška sadnica.

Rezidba

Višegodišnji razvoj drveta kao što je kivi zahteva upotrebu različitih načina orezivanja, i to:

rezidba radi formiranja uzgojnog oblika – koji primenjujemo nakon sadnje i s njim nastavljamo do početka rodnosti, čime oblikujemo stablo do željenog uzgojnog oblika,

rezidba na zeleno – primenjuje kada biljka bujno raste i raskošno se širi na sve strane. Njome se odstranjuju previše gusti i suvišni izdanci čime se omogućava dobro osvetljenje.

rezidba rodnosti - se sprovodi posle četvrte godine, pri čemu se pažnja posvećuje uspostavljanju ravnoteže rasta i rodnosti.

rezidba za oživljavanje ili podmlađivanje - primenjujemo u vreme slabljenja rasta i rodnosti biljke.

Svake jeseni ili ponekad u proleće sadnici dodajemo humus čime je prihranjujemo namenskim đubrivom za kivi.

Zaštita od bolesti i štetočina

Iako je kivi dosta otporan ponekad ga napadaju neke bolesti i štetočine. Ako je posađen na težim zemljištima, gde se zadržava voda, dolazi do truljenja korena, bakterijske truleži cvetova itd. Najbolja zaštita protiv tih bolesti je da se prilikom sadnje koristi zdravi sertifikovani sadni materijal, sadnice treba saditi na laganom, dobro obrađenom tlu, prilikom obrade treba paziti da se ne oštećuje koren i stablo kivija, da alat za rezidbu bude dezinfikovan i da se rezidba obavlja po suvom vremenu.

Od štetočina kivi uglavnom napada dudova štitasta vaš. Za zaštitu se koriste mineralna ulja.

 Snežana Đaković

Uzgoj kivija

Ponedjeljak, 07 Januar 2008 12:14

Savjeti stručnjaka - Korisni savjeti

U naše krajeve kivi je stigao iz Kine i Novog Zelanda. Ovo voće nosi naziv biljka vječne mladosti i zdravlja, jer sadrži mnogo vitamina i minerala. Smeđi okruglasti plodovi pokriveni su sitnim dlačicama, a veličinu im određuje...

...prvenstveno sorta, a zatim način uzgoja i kvalitet staništa. Rodnost kivija traje 30 i više godina, što ovisi o načinu uzgoja i održavanja biljke. Uzgajamo ga najčešće za konzumiranje svježih plodova, zbog njihove izuzetno bogate hranidbene i vitaminske vrijednosti.

ZemljišteKiviju najviše odgovara klima s toplim i vlažnim ljetima, i zimama u kojima temperatura ne pada ispod -10 stepeni C. Također, zahtijeva lagano i hranjivo, bogato zemljište. Za kivi, zemljište treba biti neutralne do slabo kisele reakcije, a u slučaju kad je prekiselo – potrebno je dodati mu mljevenog vapnenca ili dolomita. Kivi, slično kao i neke podloge vinove loze podnosi samo do 10 % aktivnog vapna u zemljištu. Zbog toga, najbolje je dati zemljište na analizu i tako ustanoviti da li ono zadovoljava tražene uslove ili ga prethodno treba popraviti. Kivi se ne smije saditi na mjestima gdje su česti jaki i suhi vjetrovi, jer mu vjetar lomi grane, a i isušuje cvjetove i listove. Ljeti mu je potrebno dosta vlage, pa ga možemo saditi samo tamo gdje mu možemo osigurati zalijevanje, odnosno navodnjavanje.

SadnjaKivi je najbolje saditi u jesen, mada se sadnja može obaviti i u proljeće. Sadnice ove biljke najčešće se uzgajaju u plastenicima, pa se ne bi smjele saditi prerano u proljeće, da ne bi razlika između vanjske temperature i temperature u kojoj su uzgajane bila prevelika. Prije sadnje potrebno je na temelju analize zemljišta provesti meliorativnu gnojidbu,

također najbolje je čitavu površinu prekopati do dubine od 40 cm.Kako je kivi biljka penjačica, potrebno je prije ili odmah nakon sadnje postaviti armaturu od stupova i žice. Ovu voćku najčešće uzgajamo kao dvokraki kordonac na dvije žice ili kao pergolu. Razmak sadnje pri tom treba iznositi oko 6 metara , a između svake biljke postavlja se jedan stup od drva, betona ili metala na koje se pričvrste pocinčane žice promjera 3,5 mm. Stubovi na kraju redova moraju biti jači i dobro usidreni da se armatura ne sruši.

Usmjeravanje rastaSadnice se obično već prve godine nakon sadnje saviju i vežu uz prvu žicu. Tada, tokom ljeta na savijenom mjestu potjeraju nove mladice od kojih se jedna veže na suprotnu stranu od one savijene, druga se pušta da slobodno raste do druge žice ili do krova pergole na koji će se na isti način formirati ponovo dva kraka. Biljka je vrlo lomljiva i već manji vjetar može joj polomiti izbojke. Zbog toga je neophodno redovito vezivanje, kako biljka raste. Kako kivi ima plitak korijen, ljetna obrada tla mora biti sasvim plitka, a kad biljke dostignu tri godine starosti prostor između redova može se ostaviti zatravljen, a travu kositi redovno i nastirati ispod stabala u redovima kako oko njih ne bi rasla trava.

RezidbaVišegodišnji razvoj drveta kao što je kivi zahtijeva upotrebu različitih načina obrezivanja, i to:uzgojni rez – koji primjenjujemo nakon sadnje i s njim nastavljamo do početka rodnosti, čime oblikujemo trs do željenog uzgojnog oblika,proljetni ili zeleni rez – kada kivi bujno raste i raskošno se širi na sve strane, obavljamo rezidbu postupno i višekratno, na način da režemo preguste suvišne izdanke i time omogućimo dobro osvjetljenje,rez za rodnost - upotrebljavamo nakon četvrte godine, pri čemu svu skrb posvećujemo uspostavljanju ravnoteže rasta i rodnosti, rez za oživljavanje ili podmlađivanje - primjenjujemo u vrijeme slabljenja rasta i rodnosti biljke.

Svake jeseni ili ponekad u proljeće sadnici dodajemo humus, biogrenu i sl., te je  prihranjujemo namjenskim gnojivom za kivi.

Muške i ženske biljke Kivi je dvodomna biljka, odnosno postoje ženske biljke koje daju plod i muške koje ih oprašuju. Stoga na svakih 5-6 posađenih ženskih biljki moramo posaditi jednu mušku biljku. Od ženskih biljaka najčešće se sade sorte Hayward (vrlo krupnih plodova) i ranija, rodnija ali nešto sitnija sorta Abbot, dok se kao oprašivači koriste sorte Matua i Tomura.

Гајење кивија

Воћарство, 21.02.2013.Саша Бугарчић

Киви (Ацтинидиа сп.) представља врсту воћа која се последњих година успешно гаји и на нашим просторима. Своју популарност дугује декоративном изгледу саме биљке и обиљу сочних плодова који обилују витамином Ц. Ова пењачица може да порасте и до 8м. Гаји се слично као винова лоза, што значи да мора имати потпору (шпалир). Биљке се саде на размаку од 3 метра. Постоје мушки и женски примерци кивија (дводома врста), тј. први служе само за опрашивање, док су женски ти који плодоносе. Саде се заједно, при чему се треба водити тиме да је једна мушка садница довољна да опраши 2-5 женских садница. Већи број женских садница смањује квалитет плода.

Сибирски киви (Ацтинидиа аргута)- врста кивија, тј. актинидије, која изузетно добро подноси ниске температуре, и до -30°Ц. Плодови код ове сорте су ситнији, величине шљиве и без длака на покожици, тако да се плод може конзумирати цео. Месо плода је као код сорти са длачицама. Високо декоративна врста како због својих цветова, тако и због овалних, сјајнозелених листова.

Киви (Ацтинидиа цхиненсис)- широко распрострањена врста са крупним плодовима, преко 100гр, који касно сазревају и добро се чувају. За разлику од претходне врсте њени плодови су пректривени густим, смеђим маљама. Ова врста добро подноси температуре до -15°Ц.

У наше крајеве киви је стигао из Кине и Новог Зеланда. Ово воће носи назив биљка вечне младости и здравља, јер садржи много витамина и минерала. Смеђи округласти плодови покривени су ситним длачицама, а величину им одређује првенствено сорта, а затим начин гајенја и квалитет

станишта. Родност кивија траје 30 и више година, што зависи од начина гајења и одржавања биљке. Гајамо га најчешће за конзумирање свежих плодова, због нјихове изузетно богате хранидбене и витаминске вредности.

Земљиште

Кивију највише одговара клима с топлим и влажним летима, и зимама у којима температура не пада испод -10 степени. Такође, захтева лагано и хранјиво, богато земљиште. За киви, земљиште треба бити неутралне до слабо киселе реакције.

Киви не сме да се сади на местима где су чести јаки и суви ветрови, јер му ветар ломи гране, а и исушује цветове и листове. Лети му је потребно доста влаге, па можемо да га садимо само тамо где можемо да осигурамо заливање, односно

наводњавање.

Садња

Киви се може садити у јесен и пролеће. Пре садње пожељно је целу површину дубоко преорати, по могућности до дубине од 60 цм. Ако се не може извршити дубоко орање, тада треба ручно ископати довољно дубоке и широке јаме за садњу кивија. Пре садње на дно јама се ставља плодна растресита земља с површине (оранични слој), затим 5-6 кг неког органског ђубрива и по потреби минерално ђубриво, 0,5 до 1 кг (НПК=7:14:21).

Након тога обавља се садња, водећи рачуна да дубина садње буде као у контејнеру у којем се садница налази, никако дубље. Након саднје треба редовно заливати саднице, али не превише. Саднице се прикрате на два пупољка.

Саднице ове биљке најчешће се узгајају у пластеницима, па се не би смеле садити прерано у пролеће, да не би разлика између спољашње температуре и температуре у којој су гајена била превелика.

Како је киви биљка пењачица, потребно је пре или одмах након садње поставити арматуру од стубова и жице. Размак садње треба да износи око 6 метара , а између сваке биљке поставља се један стуб од дрва, бетона или метала на које се причврсте жице 3,5 мм. Стубови на крају редова морају бити јачи и добро усидрени да се арматура не сруши.

Код садње треба водити рачуна о односу женских и мушких садница. Повољан однос је шест женских и једна мушка садница.

Резидба

Вишегодишњи развој дрвета као што је киви захтева употребу различитих начина орезиванја, и то:

- резидба ради формиранја узгојног облика - који примењујемо након садње и са њим настављамо до почетка родности, чиме обликујемо стабло до жељеног узгојног облика,

- резидба на зелено – примењује када биљка бујно расте и раскошно се шири на све стране. Њоме се одстрањују превише густи и сувишни изданци чиме се омогућава добро осветљење.

-резидба родности - се спроводи после четврте године, при чему се пажња посвећује успостављању равнотеже раста и родности.

- резидба за оживљавање или подмлађивање - примењујемо у време слабљења раста и родности биљке.

Сваке јесени или понекад у пролеће садници додајемо хумус чиме је прихрањујемо наменским ђубривом за киви.

Заштита од болести и штеточина

Иако је киви доста отпоран понекад га нападају неке

болести и штеточине. Ако је посађен на тежим земљиштима, где се задржава вода, долази до труљења корена, бактеријске трулежи цветова итд. Најбоља заштита против тих болести је да се приликом садње користи здрави сертификовани садни материјал, саднице треба садити на лаганом, добро обрађеном тлу, приликом обраде треба пазити да се не оштећује корен и стабло кивија, да алат за резидбу буде дезинфикован и да се резидба обавља по сувом времену.

Од штеточина киви углавном напада дудова штитаста ваш. За заштиту се користе минерална уља.Киви

Киви је воће које расте на пузавици попут винове лозе. Плодови су округли или елиптични, кожасти, маљави. Изузетак је врста „Аргута“ која има ситније плодове, рађа у гроздовима, велике количине а кожа на плодовима је глатка. Унутрашњост плода је зелена, месната са концентрично распоређеним ситним семеном. Када је потпуно зрео, плод кивија је веома сладак а садржи много витамина и минерала. Веома је значајно то што садржи селен. Према легенди: дворске даме у Кини су редовно јеле киви да би дуго изгледале младолико. Данашња истраживања то потврђују а управо селену се приписује да утиче на „подмлађивање“.Киви је дводома врста па се обично на 3 – 5 женских стабала сади по једно мушко ради опрашивања. Тај број зависи и од опрашивача. Уколико се гаје плантаже онда се обично поред држе кошнице са пчелама да би се са мањим бројем мушких стабала постигао велики учинак у опрашивању. За гајење једног родног стабла у врту или башти, могу се набавити саднице калемљене на два пупољка, тако да се добија мушка и женска грана на једном стаблу.

Размножавање кивија

Киви се може размножавати вегетативним и генеративним путем. Вегетативно разможавање се врши летњим резницама али се тешко прима без хормона за укорењивање.Таква производње траје много краће него код генеративног начина

али и квалитет садница није исти. Много су осетљивије и век им је нешто краћи.

 

Генеративно размножавање се врши тако што се семе кивија кашикицом извуче из плода. Са семеном тада остане и део плода али то све треба размазати на папирну марамицу или салвету. Тако се остави на суво место да се осуши а на пролеће се постави у посуду са земљом салвета на коју је залепљено семе. Преко семена се поспе танак слој песка (2 – 3мм). Салвета у земљи брзо иструли тако да њено присуство не омета поник. Из семена ће после око две до три недеље нићи ситне, нежне биљчице које у почетку треба држати у шареном хладу. Најесен биљчице треба расадити и ставити у неграјану просторију са температуром од 1 до 5 степени.

Наредне године млади киви брзо расте али се за калемљење треба сачекати треће лето. Калеми се на спавајући пупољак од јула до септембра.Пре калемљења матично стабло и подлогу треба заливати неколико дана да би ниво течности био довољан за примање калема. По калемљењу биљке треба држати у хладу. Препоручије се да буду у мини пластенику или се преко саксије постави пластича кеса да би се створила влажнија микроклима. Наредног пролећа, калемљена биљка се сади на отворено.

Киви успева у континенталним условима

Киви је заправо веома отпорна биљка која подноси и веома хладне зиме али се ипак препоручује малчирање. Познато је да се у Србији последњих година све више траже саднице кивија за садњу у двориштима мада још нема неке организоване производње на већим површинама.

Гајење кивија

Развучени начин гајења кивија (као код винове лозе), није препоручљив.Гајење кивија се базира на главној грани из које бочно расту родне гране.

Главна грана измрзава сваких 5-8 година па се стабло мора подмлађивати.Главне гране се крате на 1м сваког лета а нове изданке који се након тога формирају близу реза терба уклонити. Киви рађа у доњим деловима бочних грана.

Прихрана

Киви је биљка веома бујног раста а и велике количине плода. Стога им је потребно веома много прихране. Нај препоручљивије је додавати му стајњак и глистењак али у недостатку органског хранива може да паслужи вештачко ђубриво НПК. Поред тога, може се прихрањивати и фолијарно Муртоником или Славолом што је показало изузетно добре резултате.

 

Подмлађивање кивија

Када остаре бочне главне гране, треба их скратити у пролеће, пре листања а на на њиково место треба преусмерити бочни изданак. Тај изданак треба скратити на око 1м дужине како би почео да се грана, да би преузео функцију родних грана. Одатле ће израсти нове родне гране, које током лета треба орезати. Ово треба поновити и наредне године. После орезивања је корисно биљку заливати јер на резовима губи много течности.